Википедия altwiki https://alt.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D3%A7%D1%81_%D0%B1%D3%B1%D0%BA MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медиа Аҥылу Шӱӱжӱ Туружаачы Туружаачыны шӱӱжери Википедия Википедияти шӱӱжери Файл Файлды шӱӱжери MediaWiki MediaWiki-ни шӱӱжери Ӱлекер Ӱлекерди шӱӱжери Болуш Болушты шӱӱжери Категория Категорияны шӱӱжери TimedText TimedText talk Модуль Модульды шӱӱжери Event Event talk Боочы 0 160 48803 48558 2026-04-25T17:08:28Z InternetArchiveBot 26 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 48803 wikitext text/x-wiki {{ЈЈЈ+Россия |статус = Јурт |русское название = Боочы |оригинальное название = {{lang-ru| Боочы}} |герб = |флаг = | изображение = | описание изображения = | lat_deg = 50.743502 | lon_deg = 85.822114 | CoordAddon = type:city(5400)_region:RU | CoordScale = |страна = Россия |регион = Алтай Республика |район = Оҥдой аймак |район в таблице = Оҥдой аймак{{!}}Оҥдой |вид поселения = Јурт јеезе |поселение = Куладыныҥ јурт јеезези |поселение в таблице = Куладыныҥ јурт јеезези{{!}}Куладыныҥ |внутреннее деление = |вид главы = |глава = |дата основания = |первое упоминание = |прежние имена = |статус с = |площадь = |вид высоты = |высота центра НП = 1005<ref name="Высота н/у моря"/> |климат = орто-континентал |население = {{ Эл-јонныҥ тоозы | Боочи| тс }} |год переписи = {{ Эл-јонныҥ тоозы | Боочи | г }} |плотность = |агломерация = |национальный состав = [[алтайлар]] 98 %<ref name="Коряков"/> |конфессиональный состав = |часовой пояс = |телефонный код = 38845 |почтовый индекс = 649435 |почтовые индексы = |автомобильный код = |цифровой идентификатор = |цифровой идентификатор 2 = |категория в Commons = |сайт = }} '''Боочы''' ({{Lang-ru|Боочи}}) јурт [[Россия]]да [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] [[Оҥдой аймак|Оҥдой аймагында]] [[Куладыныҥ јурт јеезези]]не кирет. == Этимологиязы == Боочы — ажу, {{Lang-ru|перевал}}<ref name="Топонимика">{{книга |автор = Молчанова О. Т. |часть = |ссылка часть = |заглавие = Топонимический словарь Горного Алтая |оригинал = |ссылка = http://www.nskdiggers.ru/archive/toponim/toponim.pdf |викитека = |ответственный = А.Т. Тыбыкова |издание = |место = Горно-Алтайск |издательство = Горно-Алт. отд. Алт.кн.изд-ва |год = 1979 |том = |страницы = |столбцы = |страниц = 397 |серия = |isbn = }}</ref>. == Физико-географиялык темдектери == === Географиязы === Јурт [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] тал ортозында, Јал-Мӧҥкӱниҥ, Теректиниҥ, Ӱч-Эҥмектиҥ сын тайгаларыныҥ эдегинде, [[Карагол (суу)|Карагол сууныҥ]] јанында, Карагол ичи ӧзӧктӧ турат. Талайдыҥ кемјӱзинеҥ 1005 метрге бийик<ref name="Высота н/у моря">[https://foto-planeta.com/np/35012/boochi.html Боочи]</ref>. === Климады === Климады орто-континентал<ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=13263&cityname=Onguday-Russia |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141222173438/http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=13263&cityname=Onguday-Russia |archivedate=1419269678 |deadlink=yes |accessdate=1644475931 }}</ref>. Кейдиҥ ортојылдык температуразы −4,2 °С, изӱ кӱндердиҥ температуразыныҥ ӱстӱги бажы +36 °С, эҥ ле соок температураныҥ алтыгы учы −54 °С, јердиҥ ортојылдык температуразы 0 °С, јыл ичинде калганчы соок кӱн ле баштапкы соок кӱн 02.06/30.08, јыл ичинде соок јок кӱндердиҥ тоозы 87, јут-чыктыҥ кеми бир јылга 345 мм, салкынныҥ ортојылдык тӱргени 1 м/с, тыҥ салкынду кӱндердиҥ тоозы 13,1 (15 м/с тӱрген салкынду)<ref>Оҥдой. Климат[https://e-lib.gasu.ru/eposobia/altai/maima/klim.html.]</ref>. === Аҥ-куштары === Тайгалары аҥдык: ирбис, айу, бӧрӱ, тӱлкӱ, јуҥма, марал, элик, тооргы, шӱлӱзин, сарас, јоонмойын, агас, кӧрӱк, тийиҥ ле о.ӧ. аҥдар. Чай, кӱртӱк, бӧднӧ, торлоо, ӱкӱ, кӱӱк, талеҥко, каргаа, кускун, карчага, мӱркӱт, кууле, тейлеген, јерлик кас, ӧртӧк деп куштар бар<ref name="Кр книга животные РА 2017">[https://icdlib.nspu.ru/views/icdlib/6252/read.php ''Красная книга Республики Алтай: животные''] / Горно-Алтайский гос. ун-т. СО РАН. Центральный сиб. бот. сад. Горно-Алтайский бот. сад. — 3-е изд., перераб. и доп. — Горно-Алтайск: ГАГУ, 2017. — 368 с. — {{#isbn:978-5-93809-086-6}}. — Текст: электронный</ref>. Алтай республиканыҥ «Кызыл бичикке» кирген куштары: ала ылаачын ({{lang-ru|балобан}}), боро ылаачын ({{lang-ru|кречет}}), мечиртке ({{lang-ru|сова}}), ылаачын ({{lang-ru|сапсан}})<ref name="Торбоков звери">''Торбоков Т.'' Алтайдыҥ аҥ-куштары. Звери и птицы Алтая. — Горно-Алтайск: АУ РА "Литературно-издательский Дом «Алтын-Туу», 2020</ref>. === Ӧзӱмдери === Айландыра ӧскӧн агаштардыҥ кӧп нургуны карагай, јойгон агаш. Суујакалай чиби, тал, каргана, кайыҥ агаштар ӧзӧт, бийиктей тытла кожо мӧш ӧзӧт<ref name="Торбоков флора">''Торбоков Т.'' Алтайдыҥ ӧзӱмдери. Растения Алтая. — Горно-Алтайск: АУ РА "Литературно-издательский Дом «Алтын-Туу», 2020.</ref>. Тайга -тажы јиилектӱ, бороҥот, уйкӧс, тийиҥкат, кызылгат, тайабаш, калба, кӧжнӧ дӧ кӧп ӧзӧт<ref name="Торбоков флора"/>. Чыкту ла кӧлӧткӧлӧй јерде ӧлӧҥ бийик болуп ӧзӧт, комургай, кулузын, кылбыш, башка-башка чечектер: буланат, балузын, быркырууш, саргай, кандык, кӱӱктаман, кӱнкајы ла о.ӧ. «Алтай Республиканыҥ Кызыл бичигине» кирген ӧзӱмдер кӧп, олордыҥ тоозында: арчын, алтын тазыл, марал чечек, кызыл тазыл ла о.ӧ.<ref name="Кр книга растения РА 2017">[https://icdlib.nspu.ru/views/icdlib/6253/read.php ''Красная книга Республики Алтай: растения''] / Горно-Алтайский гос. ун-т. СО РАН. Центральный сиб. бот. сад. Горно-Алтайский бот. сад. — 3-е изд., перераб. и доп. — Горно-Алтайск: ГАГУ, 2017. — 267 с.: ил. — Библиогр.: с. 233—256. — {{#isbn:978-5-93809-086-6}}. — Текст: электронный</ref>. === Јери ле јолдоры === Јуртта 6 ором: Јеҥӱниҥ јылдыгы, Б. Текеновтыҥ, Д. Абакаевтиҥ, Э. Иришевтиҥ, Я. Сарбашевтиҥ, Я. Тужумеевтиҥ. «Карагол—Боочы» деп регионал учурлу кӧӧлик 84К-21 темдектӱ јол бар. Јуугында [[Кулады]], [[Карагол]], [[Короты]], [[Бичиктӱ-Боом]] деп деремнелер бар. {| class="wikitable" | COLSPAN="2" ALIGN="center" |'''Боочы јурттаҥ ала ӧскӧ јурттарга јетире''' |- | Администрациялык тӧс јер [[Кулады]]|| 7,8 км |- | Аймактыҥ тӧс јери [[Оҥдой]] || 29 км |- | Республикан тӧс кала [[Улалу]] || 200 км, |- | [[Јаш-Тура|Јаш-Тураныҥ]] темир јолыныҥ вокзалы || 290 км |- | Тергеениҥ тӧс калазы [[Москва]] || 3900 км |- | Чуйдыҥ трагы (Р-256) 621,0 км-деҥ ||12 км |} == Тӱӱкизи == 1600 јылда Боочы јурт керегинде документтерде темдектелген. [[Туулу Алтай]]да [[Оҥдой аймак|Оҥдой аймактыҥ]] эҥ ле јебрен јурттардыҥ бирӱзи. 2000 јылда јурттыҥ тӧзӧлгӧнинеҥ 400-јылдыгына јурттыҥ улузы кереес тургускан. 1990 јылда Боочы јурттыҥ јанында Текпенек деп ӧзӧктӧ [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] тӱӱкизинде баштапкы катап маймандардыҥ (кӧп тоолу сӧӧктӧрдиҥ бирӱзи) Курултайы болгон. Мында «майман» деп бичиктӱ кереес таш тургузылган.6 јылдыҥ бажынаҥ 1996 јылда Ак-Кобы ӧзӧктӧ маймандар Боорго учурлай байлу ''субурган''({{lang-ru|ступа}}) тургузарында экпиндӱ турушкан. Боор майман сӧӧктӱ Солтонныҥ уулдарыныҥ бирӱзи<ref>Туулу Алтай. Боочы[https://web.archive.org/web/20220211070757/http://altai-mountains.ru/objects/]</ref>. == Эл-јон == {{ Эл-јонныҥ тоозы |Боочи| Столбцов=10}} == Ук-калыктары == Јуртта 2002 јылдыҥ тооалыжы аайынча 297 кижи болгон, олордыҥ 98 % алтайлар ла оноҥ до ӧскӧ укту улус болгон<ref name="Коряков">[http://www.lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Коряков Ю. Б. База данных «Этно-языковой состав населённых пунктов России».]</ref>. Окылу тил: орус, алтай<ref name="Закон РА о языках">[http://docs.cntd.ru/document/802008526/ Закон Республики Алтай от 3 марта 1993 года N 9-6 «О языках народов, проживающих на территории Республики Алтай» (с изменениями на 27 ноября 2020 года)]</ref>. == Инфраструктуразы == * Боочыныҥ орто ӱредӱлӱ школы; * интернат; * магазиндер; * эмчилик; * стадион. == Экономиказы == Јуртта јаан ээлем јок. Јылкы, соок тумчукту ла оок мал азыраары. Крестьян-фермер ээлемдер. == Кереестер == === Тӱӱкилик === * Ада-Тӧрӧл учун Улу јууда турушкандарга кереес (1056)(1985 ј., Јеҥӱниҥ 60 јылдыгы ором, 31а)<ref name="Памятники">{{Cite web |title=Решение Исполнительного Комитета Совета народных депутатов Горно-Алтайской автономной области «Об отнесении недвижимых памятников истории и культуры к категории памятников местного значения» от 16.10.1989 г. № 348 |url=https://okn-mk.mkrf.ru/maps/show/id/891837/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20210109173456/https://okn-mk.mkrf.ru/maps/show/id/891837/ |archivedate=1610213696 |deadlink=yes |accessdate=1610031872 }}</ref><ref name="Памятники список">{{Cite web |title=Список-объектов-культурного-наследия.pdf |url=http://akin04.ru/wp-content/uploads/2014/03/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20231111081646/https://akin04.ru/ |archivedate=1699690606 |deadlink=yes |accessdate=1605276040 }}</ref>. === Археологиялык === * Јебрен тӱрк бичимелдер. Боочы ла [[Кулады|Куладыныҥ]] ортозында (1138)<ref name="Ойношев свод"/>; * Ташта јурамалдар (7840)<ref name="Ойношев свод"/>; * Будданыҥ сокызы (ступа Будды) (802)<ref name="Ойношев свод"/>. Скобканыҥ ичинде кереестиҥ аҥылу темдек-тоозы кӧргӱзилген «Кереестердиҥ текши тоозы» деп бичикте<ref name="Ойношев свод">''Ойношев В. П.'', ''Урбанова С. Е.'' Свод обьектов культурного наследия Республики Алтай. — Горно-Алтайск: АУ РА «АКИН РА», 2013.</ref>. === Ар-бӱткендик === * Байлу суу. Аржан (889)<ref name="Ойношев свод"/>; * Молдыр суу (917)<ref name="Ойношев свод"/>. Скобканыҥ ичинде кереестиҥ аҥылу темдек-тоозы кӧргӱзилген «Кереестердиҥ текши тоозы» деп бичикте<ref name="Ойношев свод"/>. == Јуруктардыҥ кӧмзӧзи == <gallery perrow="3" widths="220" heights="190"> Боочи 02.jpg|Боочыда солоҥы Уч-Энмек - 1.jpg|Боочы </gallery> == Јарлу улузы == * [[Багыров, Николай Егорович|Багыров Николай Егорович]] (1952 j.) — поэт, театр ла киноныҥ актеры, тележурналист, телережиссер, Арасейдиҥ театрал ишчилериниҥ Биригӱзиниҥ турчызы (1991), [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] культуразыныҥ нерелӱ ишчизи (2012), Арасейдиҥ бичиичилер Биригӱзиниҥ турчызы (2013)<ref>{{Cite web |title=Писатели-юбиляры |url=http://region04.online/tag/nikolaj-bagyrov |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200130122854/http://region04.online/tag/nikolaj-bagyrov |archivedate=1580387334 |deadlink=yes |accessdate=1653480654 }}</ref>; * [[Яйтаков, Геннадий Яковлевич|Мӧҥӱне Яйтаков]] (25.10.1961) — спортчы, Алтай Республиканыҥ јуунты командаларыныҥ тӧс јериниҥ башкараачызы. СССР-дыҥ самбо спортыныҥ Узы, [[Россия Федерация|Россия Федерацияныҥ]] ла Алтай Республиканыҥ нерелӱ тренери, нерелӱ ишчизи, АР-ныҥ «Таҥ Чолмон» ордениле, «За заслуги перед Отечеством» деп орденле кайралдаткан. ''«Лучшие люди России XX века»'' деп бичикке 2013 јылда кирген. Россияныҥ јуунты командазына 30-таҥ артык спортчы белетеген, 8 кижи ''«Мастер спорта России международного класса»''<ref>[https://vk.com/wall-139498434_34 Федерация дзюдо и самбо РА]</ref>; * [[Текенов,Эдуард Михайлович|Эдуард Текенов]] (29.04.1962) — инженер, спортчы, политик. Омский сельскохозяйственный институт божоткон (1989). ''Российская академия народного хозяйства и государственной службы при Президенте Российской Федерации по программе «Административно-государственное управление»'' ӱренген (2013)<ref>{{Cite web |title=Текенов Э. М. |url=https://mcx-altai.ru/o-ministerstve/rukovodstvo/1274-tekenov-eduard-mikhajlovich-zamestitel-ministra-. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220211090619/https://mcx-altai.ru/o-ministerstve/rukovodstvo/1274-tekenov-eduard-mikhajlovich-zamestitel-ministra-. |archivedate=1644570379 |deadlink=yes |accessdate=1644570376 }}</ref>. == Ајарулар == {{Ајарулар}} == Тайантылар == * [http://www.ongudai-ra.ru/ Окылу сайт «Оҥдой аймак»] {{Тыш тайантылар}} {{Оҥдой аймактыҥ јурттары}} [[Категория:Оҥдой аймактыҥ јурттары]] [[Категория:Алфавит аайынча јон јаткан јерлери]] [[Категория:Алтай Республиканыҥ јон јаткан јерлери алфавитле]] 2hjmtqbgx3c391ynsnrnfosz8hnyogc Ӱлекер:Potd/2026-04-27 10 7549 48804 2026-04-26T06:57:40Z Frhdkazan 290 Јаҥы бӱк: "Glyphoglossus molossus, Blunt-headed burrowing frog - Hua Hin District, Near Pala-U.jpg" 48804 wikitext text/x-wiki Glyphoglossus molossus, Blunt-headed burrowing frog - Hua Hin District, Near Pala-U.jpg koie615d1cdfjd6l1u1cm2i4xivp8x2