Wikipedia avwiki https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80 MediaWiki 1.45.0-wmf.8 first-letter Медиа Хъулухъалъулаб БахӀс ГӀахьалчи ГӀахьалчиясул бахӀс Википедия Википедиялъул бахӀс Файл Файлалъул бахӀс MediaWiki MediaWiki-ялъул бахӀс Халип Халипалъул бахӀс Кумек Кумекалъул бахӀс Категория Категориялъул бахӀс TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Шам 0 4983 94736 94727 2025-07-06T10:31:45Z 78.177.162.141 94736 wikitext text/x-wiki {{Пачалихъ |Статус = |МагӀарул мацӀалъ цӀар = Сирия, Шам<br />Шамалъул ГIарабазулаб Жумгьурият |Эбелаб мацӀалъ цӀар = {{lang-ar|الجمهورية العربية السورية}} |Родительный падеж = Сириялъул |Герб = Emblem of Syria (2025–present).svg |Байрахъ = Flag of the Syrian revolution.svg |ШигӀар = |Гимналда цӀар = ХІумату д-Дияри |Аудио = |ХӀукмуялъул низам = Парламенталъулаб жумгьурият |Пачалихъалъулаб дин = |lat_dir =N |lat_deg =35 |lat_min =18 |lat_sec = 0 |lon_dir =E |lon_deg =38 |lon_min =38 |lon_sec = 0 |region = SY |CoordScale =4000000 |Картаялда = Syria (orthographic projection).svg |картаялда гъоркь хъвай-хъвагӀай = |Картаялда2 = |МацӀ = [[ГӀараб мацӀ]] |КьучӀ лъуна = |Истикълал щвараб къо-моцӀ= 17 апрел 1946 сон<ref>Провозглашена впервые в [[Сентябрь|сентябре]] [[1936]], затем - [[1 января]] [[1944]]; признана [[17 апреля]] [[1946]].</ref> |БатӀа тӀуна = [[Франция]]лдаса |Тахшагьар = [[Димишкъ]] |ЧӀахӀиял шагьарал = [[ХӀалаб]], Димишкъ, [[ХІумс]] |БутӀрузул хъулухъал = Президент |БутӀрул = [[Ахмед Шара]] |Ракьалъул рахъалъ тартиб= 86 |Ракь = 185&nbsp;180<ref>Из них 11703 км² оккупированы [[Израиль|Израилем]] и [[Аннексия|аннексированы]] в [[1980 год]]у.</ref> |Лъел бутӀа = 0,06 |Этнохороним = |Халкъалъул къадаралъул рахъалъ тартиб = 53 |Халкъалъул къадар = 22 530 746<ref name=CIA>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2012/01/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2010&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=59&pr1.y=13&c=463&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=|title=Syria|publisher=International Monetary Fund|accessdate=22 April 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130513183337/http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2012/01/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2010&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=59&pr1.y=13&c=463&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=|archivedate=2013-05-13|url-status=хвараб}}</ref> |Къимат кьураб сон = 2012 |Халкъалъул хъвай-хъвагӀаялда рекъон халкъалъул къадар = |Халкъалъул хъвай-хъвагӀай гьабураб сон = |Халкъалъул гъунки = 121 |Халкъалъул гъункиялъул рахъалъ тартиб = |ВЖП (БСП) = 107,400 млрд.<ref name="CIA"/> |ВЖП (БСП) рикӀкӀараб сон = 2010-2011 |ВЖП (БСП) ялъул рахъалъ тартиб = 67 |Халкъалъул цо чиясе ВЖП (БСП) = 4800<ref name="CIA"/> |ИПГӀИ = {{ц1ик1к1ен}} 0,632<ref name="HDI">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2011_EN_Table1.pdf|title=Human Development Report 2011|year=2011|publisher=United Nations Development Programme|accessdate=August 21, 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120830114604/http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2011_EN_Table1.pdf|archivedate=2012-08-30|url-status=хвараб}}</ref> |ИПГӀИ рикӀкӀараб сон = 2011 |ИПГӀИялъул рахъалъ тартиб = 119 |ИПГӀИялъул уровен = <span style="color:#fc0;">'''гьоркьохъеб'''</span> |Авиакомпания = |ГӀарац = [[Сириялъул лира]] (SYP, код 138) |Домен = [[.sy]] |Телефоналъул код = +963 |СагӀтил рачел = +2, риидал UTC +3 |ХIужаби = <ref name="test" /> }} '''Шам''' (Сирия) яги '''Шамалъул ГIарабазулаб Жумгьурият''' (гIараб мацIалда:الجمهورية العربية السورية; аль-Джумгьури́йя аль-ГIараби́йя ас-Сури́йя), ккола Бакъбаккуда бугеб гIараб пачалихъ. Шамалъул гIорхъода руго, [[Лубнан]], [[Исраил]], [[Урдун]], [[ГIиракъ]] ва [[Туркия]] хIукуматал. <br />Жакъа къоялда жаниб, Шамалъул гIадамазул къадар бахуна 20,2 миллион чиясде. Гьезул бащдаялдаса цIикIкIарал чагIи [[ислам|бусурбаби]] - [[суннитал]] руго. ХутIараб бащдаб халкъ буго батIи-батIиял диназда, гьездаса руго: [[шигIаял]], [[гIалавиял]], ва [[насраниял]]. <br />Шамалъул тахшагьар - [[Димишкъ]] буго. Гьеб буго дунялалдаго, бищун некIсияб тахшагьар. == Административияб рикьи == Шам бикьула 14-го[[мухIафаза]]ялде, щибаб [[МухIапаза|мухIапазаялъул]] бетIер вищула, жанисел ишазул министерас. Щибаб [[МухIапаза|мухIапазаялъул]] бук1уна жодоего хассаб парламентги. МухIапаза КъунейтIира рагъул гучалдалъун [[Исраил|Исраилалъ]] [[1973]] соналъ бахъана Шамалъухъа. [[Файл:Syrnumbered.png|400px|right]] {|class="wikitable sortable" |- !scope="col"|Картаялда <br /> номер !scope="col"|ГIурус<br /> цIар !scope="col"|ГIараб<br /> цIар !scope="col"|ГIадамазул<br /> къадар !scope="col"|Шагьар |- bgcolor="#EEEEEE" |1.|| Дамаск|| align="center" | دمشق ||4,500,000 || [[Димишкъ]] |- bgcolor="#EEEEEE" |2.|| Риф Дамаск|| align="center" | ریف دمشق||2,235,000||[[Димишкъ (мухIапаза)|Рип Димишкъ]] |- bgcolor="#EEEEEE" |13.|| Дейр-эз-Зор|| align="center" | دير الزور||1,040,000||[[Дейр Зор]] |- bgcolor="#EEEEEE" |4.|| Деръа|| align="center" | درعا||858,000||[[ДаргIа]] |- bgcolor="#EEEEEE" |10.|| Идлиб|| align="center" | ادلب||1,288,000||[[Идлиб]] |- bgcolor="#EEEEEE" |8.|| Латакия|| align="center" | اللاذقية||891,000||[[Лазикъия]] |- bgcolor="#EEEEEE" |12.|| Ракка|| align="center" | الرقة||811,000||[[Ракъа]] |- bgcolor="#EEEEEE" |7.|| Тартус|| align="center" | طرطوس||720,000||[[ТIартIус]] |- bgcolor="#EEEEEE" |11.|| Халеб (Алеппо)|| align="center" | حلب||4,120,000||[[ХIалаб]] |- bgcolor="#EEEEEE" |9.|| Хама|| align="center" | حماه||1,416,000||[[ХIама]] |- bgcolor="#EEEEEE" |14.|| Хасеке|| align="center" | الحسكة||1,225,926||[[ХIасака]] |- bgcolor="#EEEEEE" |6.|| Хомс|| align="center" | حمص||1,561,000||[[ХІумс|ХIумс]] |- bgcolor="#EEEEEE" |3.|| Эль-Кунейтра|| align="center" | القنيطرة||69,000||[[КъунайтIира]] |- bgcolor="#EEEEEE" |5.|| Эс-Сувейда|| align="center" | السويداء||304,000||[[Сувайда]] |} <br/ > == Суратал == <gallery> Файл:BankSharqAndBlueTower.jpg|Димишкъ Файл:Franciscan Missionaries of Mary in Aleppo, Monastic complex, 2010.jpg|ХIалабалда бугеб килиса Файл:Saidnaya seen from the Holy Patriarchal Convent of Our Lady of Saidnaya.JPG|МасихIиязул шагьар Сайдная Файл:طرطوس.JPG|ТIартIус шагьар Файл:Aleppo Grand Seray.jpg|ХIалаб шагьар Файл:Syria bosra theater.jpg|Бусра шагьаралда бугеб асар Файл:AIU CAMPUS.png|Димишкъалда бугеб университет Файл:Umayyad Square, Damascus.jpg|Димишкъ Файл:Damascus, Syria, Panoramic view of Damascus.jpg|Димишкъ Файл:Umayyad Mosque, Damascus.jpg|Димишкъалъул некIсияб рахъалда бугеб Умавиязул мажгит </gallery> == ХІужаби == <references /> {{Азия}} sccit766ihz58ezb07c6gmjfvst05zd АЦШ президент 0 7489 94735 83268 2025-07-05T16:33:30Z 46.147.63.119 94735 wikitext text/x-wiki {{Пачалихъияб хъулухъ |хъулухъ = Америкаялъул Цолъарал Штатазул Президент |эбелаб мацІалда цІар= {{lang-en|President of the United States}} |пачалихъ = АЦШ |эмблема = Seal_Of_The_President_Of_The_United_States_Of_America.svg |эмблемаялъул гІеблъи = |эмблемаялда гъоркьхъвай = АЦШ президентасул печать |гьанжесев = [[Байден, Джо|Джо Байден]] |хъулухъалда тІамуна = [[2021 сон]]алъул [[20 январ]] |уволен = |сурат = Donald Trump official portrait.jpg |сураталъул гІеблъи = |сураталда гъоркьхъвай = |хитІаб гьабулеб куц = БетIерчIахъаяв Президент |резиденция = [[ХъахIаб рукъ]] |номинируется = |хъулухъалда тІамула = |хъулухъалъул заман = 4 сон, 2 нухалдаса цIикIкIун цоцада хадубго вищуларо |зарплата = |баккана = [[1787]] |лъугІана = |тІоцевесев = [[Джордж Вашингтон]] |ахирисев = |сайт = [http://www.whitehouse.gov/about/presidents whitehouse.gov/president] }} '''Америкаялъул Цолъарал Штатазул Президент''' ({{lang-en|President of the United States}} - Америкаялъул пачалихъалъул бетIер. [[АЦШ]]аялъул гьанжесев президент — [[Доналд Трамп]]. == Рищиял == {{БутӀа хӀадури}} == Хъулухъалда лъугӀи == {{БутӀа хӀадури}} == ХIужаби == <references/> == Адабият == * {{книга |автор=[[Баглай, Марат Викторович|Баглай М. В.]] |заглавие=Президенты Российской Федерации и Соединённых Штатов Америки: роль, порядок выборов, полномочия |ссылка= |издание= 2-е изд., перераб. и доп.|место=М.|издательство=[[Норма (издательство)|Норма]]: [[ИНФРА-М]]|год=2012 |страниц=143 |isbn=978-5-91768-254-9 |серия=Норма |ref=Баглай}} * {{h|Halperin|1972|3=''Halperin, Morton H.'' [https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uiug.30112106757278;view=1up;seq=52 The President and the Military]. // ''Military Review''. — April 1972. — Vol. 52 — No. 4 — P. 50-61 — ISSN 0026-4148. <small>(о военных полномочиях и роли президента как верховного главнокомандующего)</small>}} * Балога, Брайана и Брюса Дж. Шульмана, ред. Охват Овального кабинета: новые исторические подходы к президенту США (издательство Корнеллского университета, 2015 г.), 311 с. * Бумиллер, Элизабет (январь 2009 г.). «Внутри президентства». National Geographic. 215 (1): 130—149. * Диван, Эрни. Президентские мелочи. Рутледж Хилл Пресс. 1 марта 1996 г. ISBN 1-55853-412-1 * Ланг, Дж. Стивен. Полная книга президентских мелочей. Издательство Пеликан. 2001. ISBN 1-56554-877-9 * Гринберг, Дэвид. Республика Спин: внутренняя история американского президентства (WW Norton & Company, 2015). xx, 540 с. * Лео, Леонард — Таранто, Джеймс — Беннетт, Уильям Дж. Президентское лидерство: рейтинг лучших и худших в Белом доме. Саймон и Шустер. 2004. ISBN 0-7432-5433-3 == РегӀелал == {{Навигация}} * [https://web.archive.org/web/20080112084410/https://www.whitehouse.gov/president/ Официальный сайт президента США]{{ref-en}} * {{cite web|title=Официальный сайт Белого дома|url=http://www.whitehouse.gov}}{{ref-en}} {{КЪР}} {{АЦШаялъул президентал|nocat=1}} {{АЦШ темабазда}} [[Категория:АЦШаялъул президентасул хъулухъ| ]] [[Категория:АЦШаялъул хӀукуматалъул гӀуцӀи]] gkho8wmuwheufq16ch6l9o66zluh0v2 ГӀандалазул бо 0 20474 94734 94627 2025-07-05T14:33:54Z Łarčwakh 14852 /* История */ 94734 wikitext text/x-wiki {{Тарихияб пачалихъ|карта=Андалал_на_карте_Дагестана_в_эпоху_Ермолова.jpg|p1=|p2=|flag_p2=|s1=Дагестанская область|flag_s1=Coat of arms of Dagestan Oblast 1878.svg|тахшагьар=[[СугъралӀ]]|шагьарал=CугъралӀ, [[Ругъжаб]], [[ЧӀохъ]]|мацӀ=[[авар мацӀ]]|дин=[[ислам]]|халкъ=[[аварал]]}} '''ГӀандалазул бо''' — бищун кӀудиял аваразул боязул цояб, жиб бакъбаккул [[Авария|Авариялда]] букӀараб. Гьелда жаниб унаан 20 росу (шагьар), бищун чӀахӀиял [[СугъралӀ]], [[ЧӀохъ]] гин [[Ругъжаб]] кколаан. == Этимология == == История == === Парсазул жанилӀугьин === 1741 соналда [[Афшаридазул империя|Афшаридазул империялъул]] хӀаким Надир-шагь Афшарица 100 азарго чи вугеб аскаргун [[Дагъистан|Дагъистаналде]] жанилӀугьана. Гьебго соналъул сентябиралъ тӀолабго Дагъистан букӀана парсазул кверщаликь, цохӀо Дагъистаналъул бахъичеб хъала [[Авария]] хутӀун букӀана.<ref>Эхо Кавказа. — Махачкала: Ассоциация, 1993. — Вып. 3—9.</ref> [[Файл:Башня_Андалал.jpg|слева|мини|213x213пкс| [[Гъуниб мухъ|Гъуниб мухъалда]] бугеб «ГӀандалал» абураб си. Бана 2005 соналъ]] ТӀадегӀунтӀараб хӀинкъуда хурхун, ГӀандаллъул чӀухӀби данделъана. Гьез хӀукму гьабуна тушманасе дандечӀей гьабизе . Гьединго гӀандалазул бодул къадий [[Пир-МухӀамад|Пир-МухӀамадида]]<nowiki/>боги гӀуцӀизе гьелъул бетӀерги вукӏине тӀадкъана. Сентябир моцӀалъул ахиралда парсал лӀугьана ГӀандаллъуде. Пир-МухӀамадица киналго аваразул бояздехун кверчIвай гьабеян хъвараб кагъат битӀаралъуса хехго рачӀана чагӀи квекиялъеги. Надирица, къваригӀичӀеб рагъ гьабичӀого букӀине, гьесухъе парламентариял ритӀун рукӀана. Амма гьел щваралго, гьезул бутӀрул къотӀун рехана. Гьеб ккаралдаса хадуб Пир-МухӀамадица абуна: «Гьанже нижер рекъел букӀине бегьуларо. Нижер гӀакълу хӀарбургъинегӀан ниж рагъила, жанилӀугьарал тушбабиги щущахъ риххизаризеги руго» — ян <ref name="История аварцев2">{{Cite web|url=http://a-u-l.narod.ru/Magomedov-M_Istoriya_avarcev.html|title=Архивированная копия|access-date=2017-09-16|archive-date=2012-07-11|archive-url=https://archive.today/20120711160330/http://a-u-l.narod.ru/Magomedov-M_Istoriya_avarcev.html|deadlink=yes}}</ref>. Надир шах ГӀандаллъул [[ЧӀохъ]] росдада бугел мугӀрузде щваравго, аварал гьесда данде рагъизе байбихьана гин хараблъизавун виххизавуна. [[Авария|АваралӀ]] кӀудияб аскарадул бутӀаги камун, рес гьечӀеб хӀалалдаги ккун, Шахас лӀутизе гурони, тӀокӀаб щибниги гьабизе кӀолеб букӀинчӀо.<ref>{{книга|автор=[[Гасан Алкадари|Г. Алкадари]]|часть=|заглавие=Асари-Дагестан: исторические сведения о Дагестане|оригинал=|ссылка=http://www.suleiman-stalskiy.ru/images/uploaded/Asari.doc|издание=|ответственный=Пер. и прим. {{nobr|А. Гасанова}}|место={{Мх.}}|издательство=Юпитер|год=1994|том=|страницы=69|страниц=158|isbn=|archivedate=2015-09-24|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150924111549/http://www.suleiman-stalskiy.ru/images/uploaded/Asari.doc}}</ref> === Кавказалъул рагъда === Кавказалъул рагъул мехалъ гӀандаллъул росаби Шамилил рахъалда рукӀана. Хъвадарухъан гин кавказалъул рагъазул гӀахьалчи [[Костенецкий, Яков Иванович|Я. Н. Костенецкица]], 1837 соналъ Аваралъул жазачагIазул экспедициялда гьединаб сипат-сурат кьолаан:{{Цитата байбихьи}}Дица цебего дагъистаназул атлетикияб формабазул лъикӀго балагьун букӀаниги, гьанир ругел чагӀаз жиндир рорхалъиялъ гин кӀодолъиялъ дун хасго гIажаиблъизавуна: гьезда дандеккун ниж пигмейлъун рихьулаан. Цо гъажалда гъал-гъалараб чIегIербурияб царал цIокогун, борхатаб тӀагъурги лъун, халатаб туманкӀги кверда ккун, рачелида бугеб ханжарги таманчаги, гьелда тӀадеги гургинаб чегӀараб мегежги, далараб кьунсрулги, цӀудул мегӀер гин аваразул берал: гьел руго унго-унгоял бандитал, гьезда цере испаназул яги италяназул хъачагъал васал гӀадин рихьулаан, дун божулевги вуго мелодрама цебетӀолеб мехалъ сценалда щвезабураб гьединаб къокъаца бищун кутакаб эффект гьабулаан.<ref name="Аварская экспедиция">{{книга |автор= [[Костенецкий, Яков Иванович|Я. И. Костенецкий]] |часть= |заглавие= Записки об Аварской экспедиции на Кавказе 1837 года |оригинал= |ссылка= http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Kavkaz/XIX/1820-1840/Kosteneckij_Ja_I/text1.htm |издание= Книга по Требованию |ответственный= |место= СПб. |издательство= {{Тип.}} Э. Праца |год= 1851 |том= |страницы= |страниц= 122 |isbn= 978-5-518-08193-2 |archivedate= 2020-02-21 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20200221032203/http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Kavkaz/XIX/1820-1840/Kosteneckij_Ja_I/text1.htm }}</ref>{{Цитата лӀугӀи}} === 1877 сонил багъа-бачари === [[Файл:Сожженный Согратль.jpg|мини|269x269пкс|БухӀизабураб СугъралӀ]] Кинабго Дагъистаналда гӀадин, 1877 соналъ ГӀандаллъуда байбихьана багъа-бачари. Ункъабилеб имамлъун рикIкIунев гӀандалав [[МухӀамад-ХӀажи|МухӀамад-ХӀажица]] гьеб бетӀерлъана. 1877 соналъул ахиралъ багъа-бачари гӏодоцине байбихьана. Ноябиралъ тӀарамагъадисеб рахчулеб бакӀ СугъралӀ ккуна. Гьеб тӀубанго бухӀизабуна, гьелъул болмажгитги кьвагьана. СугъралӀ аскӀоб бугеб [[ГӀанада]] абулеб бакӀалда МухӀамад-ХӀажи гин гьесул хӏаракатал нахъбилълъарал чагӏазда цере жанире тӀамуна гин кварида бан гъанкъизаруна. Гъанкъиялда балагьизе тӏолго гьоркьохъеб гин бакътӀерхьул Дагъистаналъул росабаздаса вачана 2000 азарго чи (киналго росабаздаса вачӀине кколев вукӀана 2-ялдаса дагьлъичӏого чи).<ref>{{Книга|ссылка=https://books.google.ru/books?id=5Zv6RIZMBGIC&pg=PA494&dq=%D0%BA%D1%83%D1%8F%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%86%D1%8B+%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%85%D1%86%D1%8B&hl=ru&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&ved=2ahUKEwjvttCvotODAxVlPhAIHfS8CGIQ6AF6BAgIEAM#v=onepage&q=%D0%90%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%83&f=false|автор=Sergej Nikolajevič Šubinskij|заглавие=Древняя и новая Россия: ежемѣсячный исторический журнал. 1880, Том восемнадцатый|год=1880|издательство=Tipografija V. Gracianskago|страниц=876|access-date=2024-01-26|archive-date=2024-01-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20240110171308/https://books.google.ru/books?id=5Zv6RIZMBGIC&pg=PA494&dq=%D0%BA%D1%83%D1%8F%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%86%D1%8B+%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%85%D1%86%D1%8B&hl=ru&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&ved=2ahUKEwjvttCvotODAxVlPhAIHfS8CGIQ6AF6BAgIEAM#v=onepage&q=%D0%90%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%83&f=false|url-status=live}}</ref> == Гь. балагье == *[[ГӀанада]] == МугъчӀваял == [[Категория:Аваразул бодул тарих]] [[Категория:Аваразул тарих]] [[Категория:Авар боял]] [[Категория:Авария]] a4sjzabk8ioooox2d6slrhbmymo3765