Wikipedia
avwiki
https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80
MediaWiki 1.46.0-wmf.22
first-letter
Медиа
Хъулухъалъулаб
БахӀс
ГӀахьалчи
ГӀахьалчиясул бахӀс
Википедия
Википедиялъул бахӀс
Файл
Файлалъул бахӀс
MediaWiki
MediaWiki-ялъул бахӀс
Халип
Халипалъул бахӀс
Кумек
Кумекалъул бахӀс
Категория
Категориялъул бахӀс
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Аварал
0
1626
97333
96828
2026-04-02T21:00:29Z
~2026-20509-61
17504
97333
wikitext
text/x-wiki
{{Этникияб къокъа
| group = Аварал
| flag = Flag of Avars.svg
| flag_caption =
| pop = {{circa}} 1.1 миллион {{Эхеде ин}}
| total_ref = <ref name=census2021>{{cite web|title=Национальный состав населения|trans-title= Популациялъул националаб гӀуццӀи|url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx|publisher= Пачалихъияб статистикадул федералияб сервис|accessdate=30 Декембер 2022}}</ref>
| popplace =
| region1 = {{флаг|Россия}}
*{{flag|Дагъистан}} 956,831<ref name="Nac_total_2021"/>
{{Collapsible list|title= ''шагьаралги мухъалги''|
:* {{флаг|МахӀачхъала}}: 180,089<ref name="Даг2021">{{cite web |url=http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/e08c5900433f693c957bb7fcdfaee759/%D0%92%D0%9F%D0%9D+%D1%82%D0%BE%D0%BC3.zip |title=Итоги Всероссийской переписи населения 2021 года по Республике Дагестан, том 3 Национальный состав |access-date=2014-03-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319192720/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/e08c5900433f693c957bb7fcdfaee759/%D0%92%D0%9F%D0%9D+%D1%82%D0%BE%D0%BC3.zip |archive-date=2014-03-19}}</ref>
:* [[Хасавхъала]]: 63,489<ref name="Даг2021"/>
:* [[Гелбахъ мухъ]]: 63,300<ref name="Даг2021"/>
:* [[Болъихъ мухъ]]: 57,740<ref name="Даг2021"/>
:* [[Хасавхъала мухъ]]: 53,750<ref name="Даг2021"/>
:* [[НахъбакӀ мухъ]]: 43,373<ref name="Даг2021"/>
:* [[БагӀархъала мухъ]]: 38,771<ref name="Даг2021"/>
:* [[Гъизилюрт]]: 35,638<ref name="Даг2021"/>
:* [[Онсоколо мухъ]]: 30,982<ref name="Даг2021"/>
:* [[Хунзахъ мухъ]]: 29,780<ref name="Даг2021"/>
:* [[Шамилил мухъ]]: 29,532<ref name="Даг2021"/><ref name="автоссылка4">{{cite web |author = |url = https://05.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/5.2.%20%D0%9D%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%99%20%D0%A1%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%20%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%AF%20%D0%A0%D0%95%D0%A1%D0%9F%D0%A3%D0%91%D0%9B%D0%98%D0%9A%D0%98%20%D0%94%D0%90%D0%93%D0%95%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9D%20%D0%9F%D0%9E%20%D0%93%D0%9E%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%A1%D0%9A%D0%98%D0%9C%20%D0%9E%D0%9A%D0%A0%D0%A3%D0%93%D0%90%D0%9C%20%D0%98%20%D0%9C%D0%A3%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%9C%20%D0%A0%D0%90%D0%99%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9C.xlsx |title = Перепись 2021 года. Дагстат. Том 5. Национальный состав населения республики Дагестан по городским округам и муниципальным районам |lang = ru |website = dagstat.gks.ru |date = |accessdate = 2023-07-09 |archive-date = 2023-07-08 |url-status = live |archive-url = https://web.archive.org/web/20230708083927/https://05.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/5.2.%20%D0%9D%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%99%20%D0%A1%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%20%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%AF%20%D0%A0%D0%95%D0%A1%D0%9F%D0%A3%D0%91%D0%9B%D0%98%D0%9A%D0%98%20%D0%94%D0%90%D0%93%D0%95%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9D%20%D0%9F%D0%9E%20%D0%93%D0%9E%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%A1%D0%9A%D0%98%D0%9C%20%D0%9E%D0%9A%D0%A0%D0%A3%D0%93%D0%90%D0%9C%20%D0%98%20%D0%9C%D0%A3%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%9C%20%D0%A0%D0%90%D0%99%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9C.xlsx }}</ref>
:* [[Гъуниб мухъ]]: 28,808<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЦӀумада мухъ]]: 26,374<ref name="Даг2021"/>
:* [[Шурагьиб]]: 25,328<ref name="Даг2021"/>
:* [[ГӀахьвахъ мухъ]]: 24,212<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЛъаратӀа мухъ]]: 22,705<ref name="Даг2021"/>
:* [[Бакълъул мухъ]]: 21 112<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЦӀунтӀа мухъ]]: 20,566<ref name="Даг2021"/>
:* [[Шурагьиб мухъ]]: 20,177<ref name="Даг2021"/>
:* [[Хьаргаби мухъ]]: 19 084<ref name="Даг2021"/>
:* [[Лаваша мухъ]]: 17,075<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЧӀарада мухъ]]: 13,749<ref name="Даг2021"/>
:* [[Тарамухъ мухъ]]: 14,272<ref name="Даг2021"/>
:* [[БагӀархъала]]: 12,664<ref name="Даг2021"/>
:* [[Туралиб]]: 12,351<ref name="Даг2021"/>
:* [[Дибирилросу мухъ]]: 11,148<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЦӀиябтум мухъ]]: 6 343<ref name="Даг2021"/>
:* [[Турхъалиб мухъ]]: 5,703<ref name="Даг2021"/>
:* [[Салануб]]: 4,389<ref name="Даг2021"/>}}
* {{Флаг|Ставропол край}}: 10 288 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Москва}}: 4 320 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Ростов област}}: 4 285 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Чечня}}: 3 079 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Астрахан област}}: 3 527 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Ханты-Манси автономияб округ}}: 2 550 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Гъалмугъ}}: 2 500 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Санкт-Петербург}}: 1 904 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Краснодар край}}: 1 643 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Саратов област}}: 1 117 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Волгоград област}}: 1 113 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
| pop1 = 1,012,074 (2021)
| ref1 = <ref name="Nac_total_2021">{{Cite web |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx |title=Национальный состав населения Российской Федерации согласно переписи населения 2021 года|access-date=2023-01-05 |archive-date=2022-12-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221230204643/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx |language=ru}}</ref>
| region2 = {{флаг|Азарбижан}}
| pop2 = 150,000
| ref2 = <ref name="azer2009">{{cite web|url=http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm|title=Ethnic composition of Azerbaijan 2009|website=pop-stat.mashke.org}}</ref>
| region3 = {{флаг|Украина}}
| pop3 = 1,496
| ref3 = <ref name="ukraine">[http://2001.ukrcensus.gov.ua/results/nationality_population/nationality_popul1/select_5/?botton=cens_db&box=5.1W&k_t=00&p=0&rz=1_1&rz_b=2_1%20%20%20%20&n_page=1 State statistics committee of Ukraine – National composition of population, 2001 census] (Ukrainian)</ref>
| region4 = {{флаг|Хъазахстан}}
| pop4 = 1,206 (2009)
| ref4 = <ref name="Каз2009">[http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx Къазахстаналъул Республикалъул статистикадул агентлъи. ХЪвай-хъвагӀай 2009.] {{webarchive| url =https://web.archive.org/web/20120501091537/http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx | date =2012-05-01 }} ([http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/Нац%20состав.rar Популациялъул националаб гӀуццӀи] {{webarchive |url =https://web.archive.org/web/20110511000000/http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/%D0%9D%D0%B0%D1%86%20%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2.rar | date =2011-05-11}}</ref>
| region5 = {{flag|Гуржия}}
| pop5 = 1060
| ref5 = <ref name="georgia">{{cite web|url=http://pop-stat.mashke.org/georgia-ethnic-loc2014.htm |title=Ethnic composition of Georgia 2014 |publisher=Pop-stat.mashke.org |date= |accessdate=2022-03-04}}</ref>
| langs = [[Авар мацӀ|Авар]] {{BLh|fam=caucasian}}
| rels = [[File:IslamSymbol1.svg|12px]] [[Ислам]]<ref>{{cite web|url=https://www.encyclopedia.com/social-sciences-and-law/anthropology-and-archaeology/people/avars|title= Avars - Encyclopedia.com|website=www.encyclopedia.com}}</ref>
| related = Цогидал [[Хьондакавказиял мацӀал|хьондакавказиял]]
| native_name = Avaral
| native_name_lang = av
}}
{{Аварал}}
'''Ава́рал''' ({{av-la|1=aváral}}) — [[этникияб къокъа]] ва [[миллат|нация]], кавказияб хъизаналъул [[Авар мацӀ|авар мацӀалда]] жал кӀалъалел, гӀаммаб тарихги маданиятги жидер бугел. Ккола Кавказалъул кьолболал халкъазул цояб, жиб историкияб рахъалъ гӀумру гьабун бугеб Дагъистаналда ([[Авария]]), Азарбижаналда ([[ЦӀор]]) ва [[Гуржия|Бакъбаккул Гуржиялда]].<ref>''Ю. А. Жданов.'' Энциклопедия культур народов Юга России: Народы Юга России. Ростов-на-Дону: Северо-Кавказский научный центр высшей школы, 2005. — 244 с.</ref> Ккола Дагъистаналъул бищун рикӀкӀен гӀемераб халкъ, 2020–2021 сонил ценсалда рекъон, Россиялда рикӀкӀадул рахъалъ аварал руго анлӀабилеб бакӀалда.
Аваразул тӀолаб рикӀкӀен бахуна 1,1 миллион чиясде,<ref name=census2021/> гьезул цӀикӀкӀанисел (85-ниги %) руго Дагъистаналда, элъул 41 мухъалъул 17-ялда ва 10 шагьаралъул 5-ялда. Жеги гӀ-ш 6% буго Россиялъул цогидал регионазда, ва гӀ-ш 9% гӀумру гьабун буго аслияб куцалъ Авар ЦӀоралда, гьабсагӀат Азарбижаналда гъорлӀ бугеб, ва Туркиялда диаспора гӀадин.
==Этимология==
Жидедаго абулеб '''ава́рал''' абураб цIар лIугьана протокавказияб '''*ʡwǝ̆hri''' абураб кьолбодасан.<ref>(Chirikba V.A. Baskskij i severokavkazskije hazyki//Drevnja Anatolija. Moscow. Nauka, 1985, p. 100; See also: Nikolaev S.L., Starostin S.A. ''A North Caucasian etymological dictionary''. Moscow, 1994</ref><ref>[https://starlingdb.org/cgi-bin/response.cgi?single=1&basename=%2fdata%2fcauc%2fcaucet&text_number=1720&root=config Starlingdb.org]</ref>
== История ==
== РикӀкӀен ва ругеб бакІ ==
[[Файл:Расселение аварцев на территории Азербайджана, Чечни, Дагестана, в %.png|thumb|right|350px|Аварал ругеб бакӀ Дагъистаналда, Чачаналда ва ЦӀоралда (Азарбижан), %-азда, 2010 соналъул Россиялъул ва 2009 соналъул Азарбижаналъул халкъалъул къадар рикӀкӀиналъул баяназда рекъон.]]
[[Файл:Расселение аварцев в ЮФО и СКФО по городским и сельским поселениям, в %.png|thumb|400px|Жанубияб Федералияб Сверухълъиялда ва Шималияб Кавказалъул Федералияб Сверухълъиялда аварал ругеб бакӀ, шагьаралъул ва росдал поселениязда, %, 2010 соналъул къадар рикӀкӀин.]]
Дунялалда аваразул къадар буго 1,5 миллион чи: Россиялда — 1 млн, Азарбижаналда — 200 аз., Туркиялда — 80 аз., Гуржистаниялда - 20аз.<ref>{{Cite web|url=http://mkala.mk.ru/articles/2015/09/07/avarcy-proshloe-i-nastoyashhee.html|title=Аварцы – прошлое и настоящее|author=|website=|date=|publisher=}}</ref>
Аваразул бутӀа мухъалккун 2010 соналъул халкъалъул къадар рикӀкӀиналда рекъон:<ref name="Даг2010" />
{| class="standard sortable"
!Мухъ
!Регион
! %
|-
|[[ГӀахьвахъ мухъ]]
|Дагъистан
|99,4 %
|-
|[[ЦӀунтӀа мухъ]]
|Дагъистан
|99,4 %
|-
|[[Хьаргаби мухъ]]
|Дагъистан
|99,3 %
|-
|[[ЦӀумада мухъ]]
|Дагъистан
|98,9 %
|-
|[[Шамилил мухъ]]
|Дагъистан
|98,7 %
|-
|[[Бакълъул мухъ]]
|Дагъистан
|98,6 %
|-
|[[ЛъаратӀа мухъ]]
|Дагъистан
|98,4 %
|-
|[[Болъихъ мухъ]]
|Дагъистан
|97,5 %
|-
|[[Унсоколо мухъ]]
|Дагъистан
|97,5 %
|-
|[[Хунзахъ мухъ]]
|Дагъистан
|97,5 %
|-
|[[ЧӀарада мухъ]]
|Дагъистан
|97,3 %
|-
|[[Гъуниб мухъ]]
|Дагъистан
|96,3 %
|-
|[[НахъбакӀ мухъ]]
|Дагъистан
|85,9 %
|-
|[[Гелбахъ мухъ]]
|Дагъистан
|83,4 %
|-
|[[Гелбахъ (шагьар)|Гелбахъ]] шагьар
|Дагъистан
|72,1 %
|-
|[[Хьаруб мухъ]]
|[[ЧачаналӀ]]
|54,4 %
|-
|[[БагӀархъала мухъ]]
|Дагъистан
|46,6 %
|-
|[[Салануб]] шагьар
|Дагъистан
|46,1 %
|-
|[[Шурагьиб]] шагьар
|Дагъистан
|45,79 %
|-
|[[Тарамухъ мухъ]]
|Дагъистан
|35,8 %
|-
|[[Хасавхъала мухъ]]
|Дагъистан
|31,4 %
|-
|[[Хасавхъала]] шагьар
|Дагъистан
|30,6 %
|-
|[[МахӀачхъала]] шагьар
|Дагъистан
|26,7 %
|-
|[[Шурагьиб мухъ]]
|Дагъистан
|23,5 %
|-
|[[Лаваша мухъ]]
|Дагъистан
|22,4 %
|-
|[[ЦӀиябтум мухъ]]
|Дагъистан
|21,9 %
|-
|[[Дибирилросу мухъ]]
|Дагъистан
|20,3 %
|-
|[[БагӀархъала]] шагьар
|Дагъистан
|20,1 %
|-
|[[Турхъалиб мухъ]]
|Дагъистан
|18,4 %
|-
|[[Каспихъ]]
|Дагъистан
|14,7 %
|-
|[[Черноземел мухъ]]
|[[Гъалмугъ|Хъармухъия]]
|7,2 %
|}
Аварал гӀумру гьабун руго Дагъистаналъул мугӀрулаб рахъалъул цӀикӀкӀанисеб территориялда (13 мухъ) ва бутӀаккун лъарагӀлъуда ругел мухъазда (Гелбахъ, БагӀархъала, Тарамухъ, Хасавхъала, Шурагьиб ва цогидал мухъал). Дагъистаналде гурелги, гӀумру гьабун аварал руго [[Чачан|ЧачаналӀ]] (Хьаруб мухъ), Гъалмугъалда ва Россиялъул Федерациялъул цогидал субъектазда (кинабниги къадар — 912 090 чи). Дагъистаналда аварал ругеб аслияб территория буго ГӀанди-гӀоралъул, Авар-гӀоралъул ва ЧӀегӀер-гӀоралъул бассенал. Аваразул 28 % гӀумру гьабун буго шагьаразда (2002 соналъул баянал).
== Азарбижаналъул аварал ==
{{БутІа хІадури}}
== Туркиялъул аварал ==
{{Аслияб макъала|Туркиялъул аварал}}
{{БутІа хІадури}}
== МацӀ ==
{{main|Авар мацӀ|Авар алипба}}
[[Авар мацӀ]] ккола шималкавказияб хъизаналъул нахъгин дагъистанияб къокъаялде, гьелъул руго [[Авар свералаби|свералаби]], жал шималияб ва жанубияб тӀадкаламазде рикьулел. ТӀоцебесеб тӀелалде ккола бакъбаккулал, хундерилаб ва нахъбакӀалъулаб, кӀиабилелде — гьидерилаб, анцухъезулаб, цӀоралъулаб, къаралазулаб, къехӀдерилаб ва гьочотӀасезулаб сверелал; гьоркьохъеб позицион буго бакълъухъезулаб сверелалъул. БатӀи-батӀиял сверелазда ва сверелазул группабазда гьоркьор руго фонетикиял, морфологиял ва лексикиял батӀалъиял.
Авар мацӀалъе гӀагарал руго гӀандисезул ва цӀунтӀисезул мацӀал. [[Дьяконов Игорь Михайлович|И. М. Дьяконовасда]] рекъон, нахгин дагъистаниял мацӀазда цадахъ, авар мацӀ буго некӀсияб [[алародиял мацӀал|алародиял мацӀазул]] чӀагояб давам; гьел мацӀазда гъорлӀ руго гьединго [[агван мацӀ|агван]], [[хуррит мацӀ|хуррит]], [[урарт мацӀ|урарт]], [[гутий мацӀ|гутий]] гӀадал хварал мацӀалги.<ref>''И. М. Дьяконов.'' [[Старостин Сергей Анатольевич|Старостин С. А.]], Хуррито-урартские и восточно-кавказские языки // Древний Восток: Этнокультурные связи- М.: 1988</ref> Гьедниго [[Старостин, Сергей Анатольевич|С. А. Старостиница]] рикӀкӀунаан [[тум мацӀ]]алъул гьанжесел авариял мацӀазулгун гӀагарлъи букӀин.<ref name="Старостин1988">{{статья|автор= [[Дьяконов, Игорь Михайлович|Дьяконов И. М.]], [[Старостин, Сергей Анатольевич|Старостин С. А.]]|заглавие=Хуррито-урартские и восточнокавказские языки|оригинал= |ссылка= http://starling.rinet.ru/Texts/hururt.pdf|автор издания= |издание= Древний Восток: этнокультурные связи|тип= |место= Москва|издательство= Наука|год= 1988|выпуск= |том= |номер= |страницы= |isbn= }}</ref>
Россиялда ругел аваразда гьединго лъала гӀурус мацӀ, [[Туркия|Туркиял]] ва [[Азарбижан|Азарбижаналда]] ругел аваразда бицуна [[турк мацӀ|турк]] ва [[къажар мацӀ|къажар]] мацӀалги.
[[Авар хъвай-хъвагӀи|Авар хъвай-хъвагӀиялъул]] традициялъул кьалбал уна гьоркьохъел гӀасрабазулӀе. ТӀоцересел хъвай-хъвагӀиял гӀарасал руго гуржи хӀарпаздалъун гьарурал. Ислам тӀибитӀиялдаса байбихьун ва 1927 соналде щвезегӀан авар хъвай-хъвагӀи букӀана гӀараб графикаялъул аслуялда ([[авар гӀажам]]), 1927–1938 соназда — [[Латин хъвай-хъвагӀи|латин графикаялда]]. 1938 соналдаса авар хъвай-хъвагӀи бачун буго кириллицаялъул аслуялде.
1938-абилелдаса байбихьун 1955 соналде щвезегӀан БакътӀерхьул Дагъистаналда (Авариялда) школабазда жо малълъи 5 классалде щвезегӀан букӀунаан авар мацӀалда, хадусел классазда байбихьулаан гӀурус мацӀалда. 6-абилеб классалдаса авар («рахьдал») мацӀ ва адабияб лъазарулаан хасал дисциплинаби хӀисабалда. 1955-56 цӀалул соналъ Авариялъул школабазда дарсал малълъи бачана авар мацӀалде. 1964-65 цӀалул соналъ Дагъистаналъул шагьаразда рукӀаралщинал миллиял школаби къана, дарсал малъиялъул процесс бачана гӀурусалде. Жакъа къоялъ аварал ругеб территориялда школабазда жо малъулеб буго авар мацӀалда 3-абилеб классазде щвезегӀан, хадуб — гӀурусалда. Шагьаразда абуни киналниги школабазда миллиял мацӀал хисун хӀалтӀизабулеб буго гӀурус мацӀ. Гьеб системаялъ цӀикӀкӀинабулеб буго ассимилациялъе рес. Дагъистаналъул конституциялда рекъон, авар мацӀалъул буго "пачалихъияб" статус Дагъистаналъул Ресбуликаялда; аваразул мухъазда, де факто, гьеб буго расмияб мацӀлъун.
2001–2016 соназда<ref>{{Cite web |title=«Радио Свобода» прекратило вещание на черкесском (адыгском) языке |url=http://www.natpressru.info/index.php?newsid=10488 |access-date=2022-10-06 |archive-date=2017-06-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170615074230/http://natpressru.info/index.php?newsid=10488 |url-status=хвараб }}</ref> авар мацӀалда санайил информация кьолеб букӀана [[Прага|Прагаялда]] американ «[[Радио «Эркенлъи»|Эркенлъи/Эркенаб Эвропа]]» радиостанциялъул Шималкавказияб студия, жиб Цолъарал Штатазул Конгрессалъ финансинабулеб букӀараб.<ref>[http://www.russkie.org/index.php?module=fullitem&id=421 3 апреля 2001 года «Радио Свобода» приступило к регулярному вещанию на Северный Кавказ]</ref><ref>{{Cite web |title=Как Радио «Свобода» вещает на Северный Кавказ |url=http://perevodika.ru/articles/9179.html?sphrase_id=120440 |access-date=2022-10-06 |archive-date=2015-07-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705060857/http://perevodika.ru/articles/9179.html?sphrase_id=120440 |url-status=хвараб }}</ref>
== Материалияб маданият ==
=== Росаби ===
=== Рукъ ===
=== ЖамгІиял бакІал ===
=== Росдал магІишат ва боцІи-панз хьихьи ===
=== Кверзул махщел ===
=== Миллияб ретІел ===
== РукІа-рахъин ==
=== ЖамгІияб низам ===
=== Хъизан ===
=== Квен-тІех ===
== Дин ==
{{БутІа хІадури}}
Аварал буго [[Бусурманчи|бусурбанал]].
== ГІадатал ==
== Галерея ==
<gallery>
Image Avar Kreuz.jpg|[[Авар хъвай-хъвагӀи|Авар мацӀалда хъвай-хъвагӀаял]] тӀад ругел хъанч
Swastika avarian Dagh.JPG|[[Свастика]] бахъарал авар гӀадатиял берцинлъиялъул тӀагӀалаби
Flag of Avars.svg|[[Авар нуцаллъи]]ялъул байрахъ
An old Avar woman (B).jpg|Херай авар чӀужугӀадан
Avarian girl going for water (A).jpg|Лъада уней гӀолохъанай яс
</gallery>
== Медиафайлал ==
<gallery>
File:Murad Magomedov about Old Bulgars N-Caucasus.ogg|Авар археолог Мурад МухІамадовас бицула буго гьанжесеб [[Дагъистан]]алъул территориялда рачІунел рукІарал ираназул, тюрказул ва [[Протомангъулал|мангъулазул]] гочардулел къокъабазул карачелазул хІакъалъулъ.
File:Adallo interview Sound 1a.ogg|Авар шагІир [[ГІадалло ГІали]]ца (гьединго ГІадалло ГІалиев абун лъалев) бицунеб буго [[авар мацІ]]алъул, шигІру ва [[Авар адабият|адабияталъул]]. I бутІа.
File:Adallo interview Sound 1b.ogg|Авар шагІир ГІадалло ГІалица бицунеб буго авар мацІалъул, шигІру ва адабияталъул. II бутІа.
</gallery>
== МугъчӀваял ==
<references/>
{{Авариялъул темаби}}
[[Категория:Дагъистаналъул миллатал]]
[[Категория:Азарбижаналъул миллатал]]
[[Категория:Турциялъул миллатал]]
d5yu75mz9pkmg6utrb0di46x32h6rb0