Wikipedia
avwiki
https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80
MediaWiki 1.46.0-wmf.24
first-letter
Медиа
Хъулухъалъулаб
БахӀс
ГӀахьалчи
ГӀахьалчиясул бахӀс
Википедия
Википедиялъул бахӀс
Файл
Файлалъул бахӀс
MediaWiki
MediaWiki-ялъул бахӀс
Халип
Халипалъул бахӀс
Кумек
Кумекалъул бахӀс
Категория
Категориялъул бахӀс
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Генуб
0
2799
97395
97277
2026-04-28T17:04:10Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97395
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Dagestan inhabited locality
|av_name = Генуб
|ru_name =
|inhabloc_type = Росу
|inhabloc_type_ref =
|inhabloc_cat =
|inhabloc_cat_ref =
|abolished_date =
|loc_name1 =
|loc_lang1 =
|other_name =
|image_skyline = Генуб 2.jpg
|image_caption = Росдал цо роххен
|image_flag =
|flag_caption =
|flag_border =
|image_coa =
|coa_caption =
|etymology = "[[Гени|Ге́ни]]" абураб рагӀудаса
|anthem =
|anthem_ref =
|image_map =
|map_caption =
|area_km2 =
|district_map = Russia Dagestan Onsokolo District
|map_label_position =
|pushpin_map_caption =
|pushpin_outside =
|coordinates =
|adm_district_jur = [[Онсоколо мухъ]]
|adm_selsoviet_type = Росдал совет
|adm_selsoviet_jur = Генуб росу
|established_title =
|established_date =
|established_date_ref =
|current_cat_date =
|current_cat_date_ref =
|abolished_date_ref =
|representative_body =
|representative_body_ref =
|leader_title =
|leader_title_ref =
|leader_name =
|leader_name_ref =
|elevation_footnotes =
|elevation_m = 495
|pop_2010census =
|pop_2010census_ref =
|pop_latest_date = 2025 ценз
|pop_latest_ref = {{ЧР|Генуб|л}}
|pop_latest = {{ЧР|Генуб|р}}
|pop_2010census_rank =
|pop_density =
|population_demonym = Гена́л
|ethnicity = [[Аварал]]
|adm_city_jur =
|capital_of =
|adm_ctr_of =
|adm_ctr_of1 =
|adm_inhabloc_jur =
|adm_city_jur_ref =
|adm_inhabloc_jur_ref =
|capital_of_ref =
|adm_ctr_of2 =
|adm_ctr_of1_ref =
|adm_ctr_of2_ref =
|adm_ctr_of_ref =
|mun_district_jur =
|urban_okrug_jur =
|urban_settlement_jur =
|mun_admctr_of =
|mun_admctr_of1 =
|rural_settlement_jur =
|mun_admctr_of2 =
|postal_codes =
|postal_codes_ref =
|dialing_codes =
|dialing_codes_ref =
|website =
|embedded =
|module =
|pop_census =
|pop_census_ref =
|pop_census_rank =
|federal_subject =
|prev_name1=
}}
'''Гéнуб''' ккола [[Дагъистан]] республикалъул [[Унсоколо мухъ]]алъул кІиабилеб кІудияб росу.
== Ракьхъвай ==
Генуб росу буго [[Гендерил мугӀрул|Гендерил щобикь]], [[АваргІор|АваргӀорул]] рагӀалда. [[Шура|Шура]] ва [[МахӀачхъала]] шагьаралгун гьеб рекІинабун буго [[Гендерил тунел]].
==Этимология==
''Ге́нуб'' лӀугьана авар ''ге́ни'' абураб рагӀудасан, ''-б'' локативалъул (5 серия) квекудалъун. Гьелда рекъон ''Генуб''-алъул магIна ккола «гени жаниб бугеб [бакI]».
== ГІадамазул къадар ==
Генур бетIербахъи гьарулел ругел чагIазде ''гена́л'' абула.
2002 соналъ тІобитІараб тІолабго Россиялъул халкъазул рикІкІада рекъон, Генуб росдал гІадамазул къадар бахана 3500-го чиясде. Киналго гьел ккола аварал (магIарулал).
<gallery>
Файл:Село Гимры.JPG|Жакъа Генуб
File:Аул Гимры.jpg|Росдал гІаммаб сурат
File:Village Gimry in Dagestan2.jpg|Росдал аслияб рахъ
</gallery>
{{Унсоколо мухъалъул карта}}
== Тарих ==
Цо тарихчагІазул рикIкIадуда рекъон, жакъасеб Генуб росу бугеб бакІалда гІадамаз бетIербахъи гьабулеб букІанин 400-го соналдаса цебегоян цо пикруги буго, амма гьеб мекъ буго. Генур, аскIоса гIебедего гIадин, гIасрабаца руго бетIербахъи гьабулел чагIи. ТIоцебе хъвалеб пикру буго росдал тарихчи МухІамаднабил Ибрагьимовас жиндирго «Генуб. Тарихалъул нугІзал» абураб тIохьода <ref>«Гимры. Свидетели истории» Магомеднаби Ахмадович</ref>.
Тарихчи, устаз Расул МухІамадовасул, рикІкІадуда рекъон, Генуб росу ккола некІсияб Сарир (яги Авар) абураб пачалихълъиядул тахшагьарлъун. Гьеб рикІкІен мекъ бугин чІезабуна тарихчи [[Тимур Айтберов]]ас. Гьелдаса бахъун Генуб росдал тарих тІалаб гьабун гьелъул цІех-рех гьабичІого тана гІалимзабаз. Гьединлъидал Генуб росдал кьучІаб тарих жакъаги мажгьулго хутІулеб буго.
=== Генуб Кавказалъул рагъулI ===
{{main|Генуб росу бахъи}}
[[Файл:Sturm_aul_Gimry_1891.jpg|thumb|left|250px|Паранц Рубоца бахъараб «Штурм аула Гимры» — абураб сурат (1891)]]
Генуб ккола [[Кавказ]]алдаго ва тӀолабго дунялалдаго жал машгьурлъарал, кІиявго Дагъистаналъул [[Имам ГъазимухӀамад]] ва [[имам Шамиль|Шамил]], жанир гьарураб ва гІураб росулъун.
1817—1864 с.с. [[Россия]]лъул пачаяс [[Кавказ]]алъул халкъал мукІур гьарун, гьел Россиялда гъоркь инаризелъиялъул мурадалда гьабураб, кІудияб Кавказалъул рагъул заманаялъ, Генуб росулъ Пачаясул рикІкІен гІемерал рагъухъабазда данде вагъана Дагъистаналъул тІоцевесев имам Генуса ГъазимухІамад. 1832 соналъул 17 октябралъ генерал Розенил бетІерлъиялда гъоркь букІараб рагъулазул къокъаялъ Генуб росу кверде босана, халат бахъараб рагъудаса хадуб. ГІурусазул рикІкІен букІана гьеб рагъулъ 10 азаргоялдаса цІикІкІун.
Гьеб къоялъ букІараб хІалуцараб, захІматаб, чванлъаб рагъудаса хадуб, гІурусал Генуре лъугьана. Гьеб заманаялъ, [[Дагъистан]]алъул имам ГъазимухІамад 15 муридгун цадахъ Гендерил къварилъухъ бугеб рокъор жанир рукІана. Муридзабазда гьоркьов вукІана Дагъистаналъул ва [[Буртиялъ|Чачанистаналъул]] вукІинисев имам Шамилги. РикІкІен цІикІкІарал гІурусазул боялдаса хвасарлъиялде щаклъи ккедал, имам ГъазимухІамадица хиял гьабуна, гІурусазул боялде тІаде кІанцІизе, гьелдалъун гьелги машгъул гьарун, рокъор жанир ругел муридзаби нахъасан къватІире рорчІизе. ХІакъикъаталдаги гьедин ккана, рокъосан къватІиве «Аллагьу Акбар»-инги ахІулаго кІанцІарав ГъазимухІамад тушбабазул хучдузда тІаде ккана ва гьеб бакІалда шагьидлъана. Рокъор жанир рукІарал муридзаби нахъасан лъутун инчІо, «имам хваралъур хвезе хІадур руго» — янги ахІулаго гьез байбихьана тущманасда кьаби щвезабизе. Гьенир гьел киналго шагьидлъана цо имам Шамилги гьесда цадахъ вукІарав гендерил будунги хутІизегІан, гьев кІиявго квачараб хасало мехалъ ругънада рецІцІулаго рохьосан лIутун Унсоколоре ана.
Гьеб рагъулъ гІурусазул 480 го чиясе зарал ккана ва 41 чи чІвана. ГъазимухІамад чІваялдалъун ва Генуб росу гІурусаз босиялдалъун Кавказалъул рагъул тІоцебесеб бутІа лъугІана.
=== Генуб жакъасеб мехалъ ===
[[Файл:Бомбежка села Гимры.jpg|left|250px|thumb|2007 соналъ Генуб росдал рохьобе бомба бай]]
[[1990]] - билеб соналдаса байбихьун жакъа-къоялде щвезегІанги Генуб росулъ рачІун, гІурусаз росу хъирщула. 2007 соналъул 15 декабралъ росулъ лъазабуна КТО (гъачагъазда данде гьабулеб рагъулаб ищ) — абун цІарги лъун, росдал сахал гІолохъаби хъирщун гьел чІвазе. Гьеб "рагъулаб ищ" гьабиялъе хІужжалъун бачана 15 декабрялъ росулъ, Дагъистаналъул Халкъияб Мажлисалъул депутат ГъазимухІамад МухІамадов чІвай<ref>[http://ug.rian.ru/army/20090728/81849711.html Режим СКПО в дагестанском селе Гимры будет снят в начале августа, сообщает МВД]{{Хвараб регӀел|date=September 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
[[2012 сон]]алъул [[10 январь|10 январалъ ]]Генубе бачІана 150 гоялдаса цІикІкІун рагъулаб бакІаб техника. Россиялъул низам цІунулез росу сверун ккуна. Жанире—къватІире гІадамал риччачІо. Къаси сагІат 8-гоялдаса радал сагІат 7-го тІубазегІан рукъалъул рагьдегицин рахъине изну букІинчІо гендерие. Росу чанго батІияб секторалде бикьун, щибаб рокъоре лъугьун рукъзал хъирщана<ref>[http://www.kavkaz-uzel.ru/articles/199041/ В Дагестане жители Унцукульского района заявляют о блокировании силовиками селения Гимры]</ref>.
[[13 январь|13 январалъ]] рузманалдаса рахъарал гендерил гІолилал рукІана росдал къулгІадухъ хабар-кІалалда. Цересан ине рукІарал низам цІунулез гьезие рагІи балагьана. Ккана дагІба, низам цІунулез гьаваялде кьвагьана цо чанго нухалъ. Гьеб рагІарал росуцоял ва рузман къоялъ росулъе бичи-хисиялъе рачІун рукІарал гьалбал тІаде руссана. ЧІахІиял гІадамаз гІолилал нахъе рачана ва низам цІунулел нахъе ана. Гьелдаса хадуб росулъ кІудияб данделъи гьабуна<ref>{{Cite web |title=В Гимрах состоялся сход сельчан |url=http://gimry.ucoz.com/news/v_gimrakh_sostojalsja_skhod_selchan/2012-01-13-14 |access-date=2012-06-04 |archive-date=2013-05-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130514194040/http://gimry.ucoz.com/news/v_gimrakh_sostojalsja_skhod_selchan/2012-01-13-14 |url-status=dead }}</ref>, ва росдал жамагІаталъ жидерго вакилзаби ритІана, росдал аххада чадралги чІван ругел низам цІунулезухъе. Вакилзабаз гьезда абуна, метералде росулъа къватІире инчІони Рихьуни ГЭСги рахан, республикаялъулаб нух [[МахӀачхъала]] - Мамрашги рахан жамагІаталъ рази гьечІеблъи загьир гьабизе буго-ян. Нахъисеб къоялъ радал 10-го тІубалелде гьез росу тана.
== МагІишат ==
* Генуб буго 400 МВт къуваталъул, лъагІалида жаниб 1,28 млрд кВт·ч. кьолеб Рихьуни, яги Иргьан ГЭС.
* Консервазул завод ООО «Генуб».
== Тарихиял бакІал ==
* Гендерил сангар (Имам ГъазимухІамад шагьидлъараб бакІ)
* Имамзабазул аллея (росдал бакьулI)
* Накъшубандияб тІарикъаталъул щайих [[Генуса ГІабдуллагь-хІажи|Генуса ГІабдуллагь хІажияс]] бараб бихьиназул хІамам
* Шамилги ГъазимухІамадги цІалараб мадраса
* Гендерил тарихияб музей
* Мадраса
* [[Гендерил машинабазул тоннель]]
== Машгьурал росуцоял ==
* [[Имам Шамил]]
* [[Имам ГъазимухӀамад]]
* [[Генуса ГІабдуллагь-хІажи|ГІабдуллагь-хІажияв устар]] — Накъшубандияб тІарикъаталъул щайих
* ГъазимухІамад МухІамадов - Дагъистаналъул ХС депутат
* [[Сулайманов, ГІалил МухІамад|МухІамад Сулайманов]] — [[Имарат Кавказ]]алъул 3-ев амир
* [[ГІабдулаев, ХІажил МухІамад|МухІамад ГІабдулаев]] — [[Имарат Кавказ]]алъул 4-ев амир
* [[ХІажидадаев, Шамилил Ибрагьим|Ибрагьим ХІажидадаев]] — «ЖамагІат ШаригІат» абураб жигьад гьабулезул гӀуцІцІиялъул амир
== Линкал ==
* [http://www.gimry.ucoz.com Генуб росдал культурияб ва харбазул сайт]{{Хвараб регӀел|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
== ХIужаби ==
<references/>
{{Унсоколо мухъалъул росаби}}
{{Дагъистан}}
[[Категория:Дагъистаналъул районал]]
iz2b6qe4waf9lqezgac3fa8gvkk2esf
Имам Шамил
0
3792
97393
91426
2026-04-28T12:43:11Z
Magdi Bogrov
17579
97393
wikitext
text/x-wiki
{{Пачалихъалъул хІалтІухъан
|цІар = Шамил
|сурат = ImamShamil.jpg
|герб = ZnamyaShamilya.svg
|хъулухъ = [[Дагъистаналъул ва Чачанистаналъул имам]]
|тартиб = 3
|байрахъ = Caucasian Imamate.svg{{!}}border
|хъулухъ байбихьи = [[1834]]
|хъулухъ лъугІи = 25 сентябр [[1859]]
|хІукмуялъул заман =
|цеве вукІарав = [[ХІамзат-бек]]
|хадув вачІарав = [[Кавказ]] [[Россия]]лда рекІинабуна
|гьавураб къо-моцІ = 26.6.1797
|гьавураб бакІ = {{ГьавурабБакІ|Генуб}}, {{ГьавурабБакІ|Дагъистан}}
|хвараб къо-моцІ = 4.2.1871
|хвараб бакІ = [[Мадина]], [[ГІусманиязул империя|ГІусманиязул Хилапат]]
|вукъун вуго = Мадиналда "Жаннат ал-БакъигІ" хобалазда
|гьавураб мехалъ букІараб цІар = ГІали
|эмен = Денгасул МухІаммад
|эбел = Баху-Меседу
|лъади = 1) ПатІимат <br />2) Жавгьарат <br />3) Загьидат <br />4) ШугІайнат-Анна Улуханова <br />5) Аминат
|лъимал = '''васал:''' Жамалудин, ГъазимухІаммад, СагІид, МухІаммадшапигІ ва МухІаммадкамил<br />'''ясал:''' Написат, ПатІимат, Нажават, Баху-Меседу, Сапият
|звание = [[Генералиссимус]]
|принадлежность = [[Хьундасеб Кавказалъул имамат]]
|гІелмияб звание = имам
|аслияб хъулухъ = Рагъул цевехъан
|деятельность =
|дин = [[ислам]], [[суниял|сунияб мазгьаб]]
|викисклад =
|гъулбас = Imam Shamil signature.svg
}}
'''Имам Шамил''' нилъеда лъала [[Кавказ]]алда, ва батIи-батIиял хасго бусурбабазул улкабазда цIар рагIарав, рагъул ва пачалихъалъул бажари бугев, гIакъилав бетIер ва сиясатчи вукIин.
Амма киназдаго лъалеб гуро гьесул умумул шал ва киса рукIаралали, хъванги гьечIо.
ГьоцIдерица бицуна Гьидалъа биде вахъун жодохъе вачIанила Денгав абурав чи, гьев вукъунги гьенивго вуго, Денгал нохъойилан абулеб бакIги буго. Денгал вас МухIамад гьенив гьавурав, гIурав, ГьоцIалъа ккана [[ГIашилтIа]] (Унсоколо мухъалъул) росулъе.
Гьениб гьес гьабула хъизан. Лъадилъун йачула гьебго росулъа Бахту-меседу абурай лъикIаб тухумалъул яс. ГIашилтIаса гьел уна Генуре. Генуб гьавула гьезие вас ГIали. Гьев ГIали унтарав загIипав вас вукIун вуго, гьесда цIар хисула Шамил абун. Гьеб мехалъ гьев вас Шамил гIунила сахав, зурбаяв гIолохъанчи. Гьев вуго вукIинесев [[Дагъистан]]алъулги, Кавказалъулго, дунялалдаго, хасго бусурбан хIукумтазда ва Россиялда цIар рагIарав пачаликъалъул бетIер, дунялалда цIар рагIарав бодул бетӏер.
Гьев Гьидалъа умумузул вукIин баян гьабула гьесул эбелалъул гIагарав чи (вацгIал) ГIашилтIаса Шагьав Шамилица Гьидалъе хъвараб ва цойгидалги кагътаз. <ref>{{Cite web |title=Имам Шамиль ва гьид |url=http://www.nurov.gidatl.ru/Tom5.html |access-date=2010-12-15 |archive-date=2008-09-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080915151231/http://www.nurov.gidatl.ru/Tom5.html |url-status=хвараб }}</ref>
== Примечания ==
<references/>
== Литература ==
* [[Казиев, Шапи Магомедович|Шапи Казиев]]. [http://www.kaziev.ru/index/imam_shamil/0-36 Имам Шамиль. ЖЗЛ. М., Молодая гвардия, 2010. ISBN : 5-235-02677-2]
* [http://www.memoirs.ru/rarhtml/Cast_RA69_6.htm О.-Д. А. Частное письмо о взятии Шамиля от 2 сентября 1859 // Русский архив, 1869. — Вып. 6. — Стб. 1045—1068.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120313231516/http://www.memoirs.ru/rarhtml/Cast_RA69_6.htm |date=2012-03-13 }}
[[Категория:Дагъистан]]
{{Дагъистаналъул ва Чачанистаналъул имамзаби}}
sis91wz78fcn8l88o46j4t7gu6nfhe5
Шугъури
0
7056
97400
56319
2026-04-28T22:37:22Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97400
wikitext
text/x-wiki
{{ГІБ
|пачалихъ = Россия
|статус = росу
|магІарул мацІалъ цІар = Шугъури
|эбелаб мацІалъ цІар =
|герб =
|байрахъ =
|гербалъул гІеблъи = 128
|байрахъалъул гІеблъи = 128
|сурат =
|размер = <!--300px-->
|хъвай-хъвагІай =
|lat_deg = 43 |lat_min = 40 |lat_sec = 42
|lon_deg = 47 |lon_min = 03 |lon_sec = 31
|CoordAddon =
|CoordScale =
|Яндекскарта = Шугъури
|ХІукумат = Россия
|карта = Шугъури
|пачалихъалъул картаялъул размер = 300
|икълималъул картаялъул размер = 300
|мухъалъул картаялъул размер = 300
|икълим = Дагъистан
|икълим таблицаялда = Дагъистан
|икълималъул тайпа = жумгьурият
|мухъ таблицаялда = ЦӀумада мухъ
|хІукуматалъул карта = Россия
|икълималъул карта = Дагъистан
|мухъалъул карта = ЦӀумада мухъ
|жанисеб бикьи =
|бетІерасул тайпа = Бегаул
|бетІер =
|кьучІ лъураб къо = гIасру
|площад =
|гьава-бакъ = гьоркьохъеб
|борхалъиялъул тайпа =
|расмияб мацІ = [[МагІарул мацІ|магІарул]]
|расмияб мацІ-ref =
|халкъалъул къадар = 212<ref>Схема территориального планирования Цумадинского района</ref>
|хъвай-хъвагІай гьабураб сон = 2007
|гъунки =
|агломерация =
|миллатал = [[МагIарулал|магӀарулал]]-[[тӀиндал]]
|динал = [[Ислам]]
|этнохороним = тӀиндисав, тӀиндисай, тӀиндал
|сагІтил рачел = +4
|DST =
|почалъул индексал = 368067
|автомашинаялъул код = 05
|идентификаторалъул тайпа = ОКАТО
|цифровой идентификатор = 82257877005
|категория Commons алда = Shugury
|сайт =
|сайталъул мацІ =
}}
'''Шугъури''' яги (ЦӀияб) '''ТӀинди''' — ккола [[Россия]]лъул [[Дагъистан]] жумгьурияталда бугеб [[ЦӀумада мухъ]]алъул Шаваялъул росабазда гъорлъ унеб росу<ref>{{Cite web |title=Цумадинский район |url=http://www.mo-tsumada.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=36:2010-03-11-16-10-30&catid=21:2010-03-11-18-20-40&Itemid=31/ |access-date=2014-08-14 |archive-date=2015-01-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150104081703/http://www.mo-tsumada.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=36:2010-03-11-16-10-30&catid=21:2010-03-11-18-20-40&Itemid=31/ |url-status=dead }}</ref> .
== Ракьхъвай ==
[[Дибирил мухъ|Бабаюрт мухъалъул]] ракьазда буго гьеб, ай [[Бабаюрт]]алдасан 24 километралъ шимал-магърибалда.
== Тарих ==
Росу бана [[ЦӀумада мухъ]]алъул [[хъутан]] букӀараб бакӀалда.
== ГӀадамал ==
[[2007]] соналъул хъвай-хъвагӀазда борцун росулъ гӀумру гьабула вукӀана 212 чи.
== ХІужаби ==
{{хІужаби}}
{{rq|source|img|stub}}
== Линкал ==
{{ТӀинчӀ-Дагъистан}}
{{Дагъистан}}
{{ЦӀумада мухъалъул росаби}}
[[Категория:ЦІумада мухъалъул росаби]]
{{Категория:МагIарулазул росаби}}
s1dbve6zyuchigmmyvosanehjamxhv0
Колониализм
0
12406
97398
95758
2026-04-28T18:53:16Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 1 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97398
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Colonisation2.gif|справа|мини|590x590пкс|Дунялалъул колонизация 1492—2008]]
'''Колониализм''' буго цо батӀияб халкъалъ территориялдаги элъул халкъалдаги тӀад политикияб, социалаб, экономикияб гин културияб кверщел тӀибитӀизабиялъулги билӀинабиялъулги практика, жиб цӀикӀкӀаниселъ рикӀкӀада ругел, гьединго тӀадегӀанлъул претензия лъазабулел [[Метропол|метрополисазул]] интересазда гьабулеб. Колониализм гӀемериселъ империалистияб проект букӀаниги, гьеб хӀалтӀула мурадияб ракьудаги халкъалдаги, колонизатораздаги гьоркьоб гӀорхъи лъеялдалъун (колонизациялъул кӀвар бугеб компонент).
== Метрополияз колониял гІуцІиялъул мурадал ==
*; Экономика, даран-базар
** Колониязул тІабигІиял ва гІадамазул сурсатал хІалтІизари, цо-цо бакІазда — къанагІатал ва хасал сурсатазде нух щвей (гьенибго [[Транзит (экономика)|транзиталдеги]]), ва гьел сурсатал дунялалда ричиялда тІад [[монополия]].
** Даран-базаралъул нухазе, базаразе оптимизация гьаби, квалквал бугел батІиял бича-хисиялда гьоркьол ругел пачалихъал гьоркьоса тІагІинари.
** Даран-базаралъе [[хІинкъи гьечІолъи]] чІезабизе, гьелъие дагьабги цІикІкІун къуваталъул оперативияб квербакъи гьаби.
** [[Къануназул гІатІилъи|Къануназул гІатІилъиялъе]] унификация гьабиялдалъун даран-базаралъе лъикІаб [[Ихтияр|ихтияразулаб]] цІуни гьаби, империялъулал ихтияразулал стандартал, цолъараб ва бичІчІулеб даран-базаралъул маданият гІуцІи
*; ЖамгІияб сфера, жамгІияб балансалъе оптимизация гьаби
*; КъватІисеб сиясат, цивилизациялъулаб экспансия
** Геостратегиял интересал, дунялалъул аслиял бакІазда мугъчІвазе бегьулел пунктал гІуцІи, жидерго рагъул къуватазул мобильность цІикІкІине;
** Цогидал колониалиял империязул аскалалъул гумузул боязул иналда тІад, гьезул даран-базаралъул нухазда ва халкъалъул миграциялда тІад бербалаги лъезе, гьел хасал регоназде риччангутІи, гьез хІалеб роль, дунялалъулаб статус гІодегІан гьаби;
** Империялъулаб престиж чІезаби, халкъаздагьоркьосел къотІи-къаял хъвалалго геополитикиял ресал щвей;
** [[Цивилизация|Цивилизациялъул]], маданияталъул ва мацІалъул экспансия — гьездалъун бугеб хІакимлъиялъул метрополиялда, колониязда ва хутІараб дунялалда авторитет ва легитимлъи щула гьаби. Империялъул цивилизациялъулал стандартал тІолго дунялалъулаллъун лъугьинари.
== Колониязул сипатал ==
== Тарих ==
=== ЦІияб заманалъул байбихьуда ===
=== ЦІияб заман ===
=== Деколонизация. Неоколонизация ===
== Колониализмалъул кверщел ==
== Балагье гьединго ==
* [[Колониалияб рагъ]]
* [[Миллиябгун-эркенлъиялъулаб данде рахъин]]
* [[Неоколониализм]]
* [[Жанисеб колонизация]]
* [[ЦІорораб рагъ]]
* [[ЦолъунгутІиялъул хьвади]]
== Баянал==
{{Баянал}}
== Линкал ==
* [http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=794495 Вред и польза колониализма.] — Журнал «Власть» № 31(735) от 13.08.2007
* [http://vivovoco.astronet.ru/VV/PAPERS/HISTORY/ANTIRAS.HTM А. Б. Давидсон. АНТИРАСИСТСКИЙ РАСИЗМ?]
* [http://politconcept.sfedu.ru/2012.2/01.pdf В.П.Макаренко. РАСПАД ИМПЕРИЙ И ПРОБЛЕМА КОЛОНИАЛИЗМА]
* [[Густерин, Павел Вячеславович|Густерин П. В.]] [https://oko-planet.su/history/historynew/400229-franko-britanskie-protivorechiya-pered-sozdaniem-antanty.html Франко-британские противоречия перед созданием Антанты] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20191022112513/https://oko-planet.su/history/historynew/400229-franko-britanskie-protivorechiya-pered-sozdaniem-antanty.html |date=2019-10-22 }}
* [[Густерин, Павел Вячеславович|Густерин П.]] [https://oko-planet.su/history/historynew/392942-kolonialnye-protivorechiya-pered-pervoy-mirovoy-voynoy.html Колониальные противоречия перед Первой мировой войной]{{Хвараб регӀел|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
b3ypkef1rdq1ai6n0a3y1rwrlb6el9p
Розаялъул цӀар
0
14006
97399
93105
2026-04-28T20:26:55Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97399
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox book <!-- See Wikipedia:WikiProject_Novels or Wikipedia:WikiProject_Books -->
| name = Розаялъул цІар
| genre = [[Тарихияб детектив]]
| dewey = 853/.914 19
| isbn = 978-0-15-144647-6
| pages = 512
| media_type = Басмаяб ([[тамахаб жилд]])
| avar_pub_date = ГьечІо
| pub_date = [[1980 сон адабияталда|1980]]
| publisher = [[Бомпиани]] (Италия)
| series =
| title_orig = Il nome della rosa<!--sic-->
| language = [[Итал мацӀ|Итал]]
| country = [[Италия]]
| cover_artist =
| author = [[Умберто Эко]]
| caption = ТІоцебесеб басмаялъул жилд (Италиялъул)
| image = The Name of the Rose.jpg
| translator =
| congress = PQ4865.C6 N613 1983
}}
'''''Розаялъул цІар''''' ({{langx|it|Il nome della rosa}}, {{IPA|it|il ˈnoːme della ˈrɔːza|IPA}}) буго [[Италия|итал]] хъвадарухъан [[Умберто Эко|Умберто Экол]] 1980 соналъул [[дебютияб роман]]. Гьеб буго [[Тарихияб гьунарияб адабият|историкияб]] [[детектив]], жиндир лӀугьа-бахъин итал [[Монастер|монастералда]] 1327 соналъ ккараб, ва интеллектуалияб детектив, гъорлӀе гьунарияб литературалдаса [[Семиотика|семиотикаги]], инжилияб анализги, гьоркьогӀасрабазулаб гӀелмулъайги литературияб теорияги бачараб. Роман [[Авар мацӀ|авар мацӀалде]] жеги буссинабун гьечӀо.
Романалъул тӀолго дунялалда 50 миллионалдаса цӀикӀкӀун экземпляр бичун ана, гьеб лӀугьана кида букӀаниги басмаялда рахъарал бестселлеразул цояблъун<ref>[http://search.barnesandnoble.com/The-Name-of-the-Rose/Umberto-Eco/e/9780156001311 Library Journal] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080921060952/http://search.barnesandnoble.com/The-Name-of-the-Rose/Umberto-Eco/e/9780156001311/|date=2008-09-21}} (no date)</ref>. Гьелъие щвана гӀемерал халкъаздагьоркьосел шапакъатал ва къиматал, 1982 соналъ [[Стержил премия]], 1982 соналъ Медичил премия гӀадал, ва элъ ккуна 14леб бакӀ [[Le Monde'алъул гӀасруялъулаб 100 тӀехь]].
== Сюжет ==
== Символал ==
== Аслиял темаби ==
== Айдификиумалъул лабиринт ==
== ЦӀар ==
== Аллюзиял ==
=== Цогидал хӀалтӀабазде ===
=== Унго-унгояб тарихалде ва географиялде ===
== Адаптациял ==
=== Драматикиял хӀалтӀаби ===
=== Фильмал ===
=== ХӀаял ===
=== Музыка ===
=== ТВ ===
== Балагье гьединго ==
== ХӀужжаби ==
== Сурсатал ==
* {{cite book
| first = Umberto
| last = Eco
| title = The Name of the Rose
| url = https://archive.org/details/nameofrose000ecou
| url-access = registration
| publisher = Harcourt
| year = 1983
}}
* {{cite book
| first = Theresa
| last = Coletti
| title = Naming the Rose
| url = https://archive.org/details/namingroseecomed00cole
| url-access = registration
| publisher = Cornell University Press
| year = 1988
}}
* {{cite book
| first = Adele
| last = Haft
| title = The Key to The Name of the Rose
| publisher = University of Michigan Press
| year = 1999
}} {{ISBN|978-0-472-08621-4}}
* {{cite web
|last = Ketzan
|first = Erik
|title = Borges and The Name of the Rose
|url = http://www.themodernword.com/borges/borges_papers_ketzan.html
|access-date = 2007-08-18
|url-status = dead
|archive-url = https://web.archive.org/web/20070814084440/http://www.themodernword.com/borges/borges_papers_ketzan.html
|archive-date = 2007-08-14
}}
* {{cite book
| last = Wischermann
| first = Heinfried
| title = Romanesque
| publisher = Konemann
| year = 1997 }}
== КъватІисел регІелал ==
''[[Ингилис мацІ|Ингилисалда]]''
{{Wikiquote|Umberto Eco}}
* [http://www.bbc.co.uk/worldservice/specials/133_wbc_archive_new/page2.shtml Umberto Eco discusses ''The Name of the Rose ''] on the BBC ''[[World Book Club]]''
* [http://imdb.com/title/tt0091605/ IMDb.com Listing: ''The Name of the Rose'']
* [http://www.klostereberbach.com Filming location Kloster Eberbach, Germany] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180429052001/http://klostereberbach.com/ |date=2018-04-29 }}
* [http://www.postmodernmystery.com/name_of_the_rose.html ''The Name of the Rose'' by Umberto Eco, reviewed by Ted Gioia (Postmodern Mystery)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140429214913/http://www.postmodernmystery.com/name_of_the_rose.html |date=2014-04-29 }}
* [https://www.nytimes.com/books/98/12/06/specials/eco-rose.html ''New York Times'' Review]
{{Умберто Эко}}
{{Розаялъул цІар}}
{{Authority control}}
{{Use British English Oxford spelling|date=May 2019}}
{{DEFAULTSORT:Розаялъул цІар}}
[[Категория:Розаялъул цІар| ]]
[[Категория:Лъугьа-бахъин XIV гІасруялда ккарал романал]]
[[Категория:1980 соналъул романал]]
[[Категория:Семиотикаялъул тІахьал]]
[[Категория:Тарихияб такъсиразулал романал]]
[[Категория:Итал романал, жидедаса фильмал рахъарал]]
[[Категория:Italian novels adapted into plays]]
[[Категория:Жидедаса видео хІаял рахъарал романал]]
[[Категория:Гьоркьохъел гьунариял романал]]
[[Категория:Умберто Экол романал]]
[[Категория:Лъугьа-бахъин Италиялда ккарал романал]]
[[Категория:Лъугьа-бахъин Гьоркьохъел гІасрабазда ккарал романал]]
[[Категория:Философиялъулал романал]]
[[Категория:Диналъул философия|Розаялъул цІар]]
[[Категория:Постмодерниял романал]]
[[Категория:Диналъул хІакъалъулъ романал]]
<!--see talk page-->
[[Категория:XX гІасруялъул итал романал]]
[[Категория:Тарихияб детективияб роман]]
[[Категория:1980 соналъул дебьютиял романал]]
[[Категория:Лъугьа-бахъин библиотекаялда ккарал хІалтІаби]]
[[Категория:Лъугьа-бахъин монастеразда ккарал хІалтІаби]]
[[Категория:Гьунарияб адабияталъул библиотекаби]]
[[Категория:1320-л саназда лъугьа-бахъин ккарал гьунариял асарал]]
[[Категория:Инквизиция гьунарияб адабияталда]]
[[Категория:Тарихияб детектив]]
[[Категория:Католицизм гьунарияб адабияталда]]
[[Категория:Клерикиял детективал]]
[[Категория:Стержил премия щварал хІалтІаби]]
91z1xxwgep55t66qqhvn3hiazzlska8
Гьунарлъи
0
15822
97396
96965
2026-04-28T17:36:38Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97396
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:VanGogh-starry night.jpg|мини|[[Винсент Ван Гог]]. ''[[ЦӀвабзазулаб сонрдо]]'', 1889 ]]
[[Файл:Le Rocher rouge, par Paul Cézanne, Yorck.jpg|мини|[[Поль Сезанн]]. ''Бибемус, багӀараб кьуру'', 1895<ref>{{книга |автор=John Rewald, Walter Feilchenfeldt, Paul Cézanne, Jayne Warman |заглавие=The Paintings of Paul Cézanne: A Catalogue Raisonné|том=1 |язык= |ссылка=https://books.google.ru/books/about/The_Paintings_of_Paul_C%C3%A9zanne.html?id=6XAiMQAACAAJ |издательство=Thames and Hudson |год=1996 |страниц=904 |страницы= |isbn=050009263X |isbn2=9780500092637 |accessdate=2022-03-15}}</ref>]]
'''Гьунарлъи''' яги '''арт''' ккола [[инсанасул гӀамал|инсанасул хӀалтӀи-пишаялъул]] батӀи-батӀияб спектр, хӀасиллъулеб продукт, жинца техникияб махщел, [[Берцинлъи|берцинлъи]], эмоционалияб къуват яги [[Концепт|концептуалиял]] [[Идея|идеял]] рихьазуорелел махщалилаб яги сипатияб гьунарал гӀорлӀе рачунеб.<ref name="OD">{{cite web |url=https://www.oxforddictionaries.com/definition/english/art |title=Art: definition |publisher=Oxford Dictionaries |access-date=25 December 2015 |archive-date=1 September 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160901233826/https://www.oxforddictionaries.com/definition/english/art |url-status=live }}</ref><ref name="MW">{{cite web |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/art |title=art |publisher=Merriam-Websters Dictionary |access-date=25 December 2015 |archive-date=30 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190830205257/https://www.merriam-webster.com/dictionary/art |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web|title=Conceptual Art {{!}} Definition of Conceptual Art by Oxford Dictionary on Lexico.com also meaning of Conceptual Art|url=https://www.lexico.com/definition/conceptual_art|access-date=2021-03-18|website=Lexico Dictionaries {{!}} English|language=en|archive-date=14 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210414033831/https://www.lexico.com/definition/conceptual_art|url-status=live}}</ref>
Гьунарлъиялъул тӀабгӀалъул хӀакъалъулӀ гӀаммго къабул гьабураб баянгьаби гьечӀо,<ref>{{cite book |title=Definitions of Art |author=Stephen Davies |publisher=Cornell University Press |year=1991 |isbn=978-0-8014-9794-0}}</ref><ref>{{cite book |title=Artworks: Definition, Meaning, Value |author=Robert Stecker |publisher=Pennsylvania State University Press |year=1997 |isbn=978-0-271-01596-5}}</ref><ref>{{cite book |title=Theories of Art Today |editor=Noël Carroll |publisher=University of Wisconsin Press |year=2000 |isbn=978-0-299-16354-9}}</ref> ва гьелъул интерпретация батӀи-батӀияб букӀана тарихалда жанибги батӀи-батӀиял маданиятаздаги. [[Бихьизабул гьунарлъи]]ялъул лъабго гӀаркьелъун буго [[суратбахъи]], [[скулптура]] ва [[архитектура]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=q8rvdsxGokwC&q=Vasari+lives+of+painters,+sculptors+and+painters|title=The Lives of the Most Excellent Painters, Sculptors, and Architects|first=Giorgio|last=Vasari|date=18 December 2007|publisher=Random House Publishing Group|isbn=9780307432391|access-date=8 November 2020|archive-date=14 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210414015308/https://books.google.com/books?id=q8rvdsxGokwC&q=Vasari+lives+of+painters,+sculptors+and+painters|url-status=live}}</ref> [[Театр]], [[кьурди]] ва цогиял [[перформатияб гьунарлъаби]], ва гьединго [[адабият]], [[музика]], [[кино]] ва цогияб медиа, [[интерактивияб медиа]] гӀадаб, гӀорлӀе рачун руго гьунарлъиялъул гӀатӀидаб магӀнаялде.<ref name=OD/><ref>"Art, n. 1". OED Online. December 2011. Oxford University Press. https://www.oed.com {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080111125659/https://www.oed.com/ |date=11 January 2008 }}. (Accessed 26 February 2012.)</ref> XVII гӀасруялде щвезегӀан ''гьунарлъи'' гӀахьал гьабулаан [[пиша|пиша-устарлъиялдаса]] яги [[ГӀелму|гӀелмуялдаса]] батӀа гьечӀел бокьараб гьунаралде яги махщелалде. Гьанжесеб заманалда XVII гӀасруялдаса хадуб, эстетикиял пикру-гӀиллабазул тӀоцебесебе даражаяб кӀвар бугелъул, [[Берцинаб гьунарлъи|берцинал гьунарлъаби]] батӀа гьабула щварал ругьунлъабаздаса, гӀаммго, [[декоративиял гьунарлъаби|декоративиял]] ва [[практикияб хӀалтӀизабиялъул гьунарлъаби|практикияб хӀалтӀизабиялъул гьунарлъаби]] гӀадиназдаса.
Гьунарлъиялъул тӀабигӀаталъул ва гьелда хурхарал бичӀчӀелазул, гьунар ва [[Эстетикияб интерпретация|интерпретация]] гӀадал, цӀех-рехел гьабула философиялъул [[Эстетика|эстетика]] абурал бутӀаялда.<ref>{{Cite book |last=Kennick |first=W. E. |url=https://www.google.co.in/books/edition/Art_and_Philosophy/aQFDSQAACAAJ?hl=en |title=Art and Philosophy: Readings in Aesthetics |pages=xi–xiii|year=1979 |location=New York (NY) |publisher=St. Martin's Press |isbn=978-0-312-05391-8 |oclc=1064878696 |language=en}}</ref> Щварал асаразул цӀех-рехел гьабула. ХӀасилалда щварал [[гьунархӀалтӀаби|гьунархӀалтӀабазул]] цӀех-рехел гьабула [[Гьунарлъиялъул критицизм|гьунарлъиялъул критицизмалъул]] ва [[гьунарлъиялъул тарих|гьунарлъиялъул тарихалъул]] профессионалиял бутӀабазда.
== Тарих ==
==Форма, жанр, медиа ва стил ==
==Мурад ==
== Публикияб изну ==
== ДандеккунгутӀиял ==
== Теория ==
== Гьунарлъи ва къанун ==
== Ралагье гьединго ==
== Классификациялъул бахӀс ==
==Баянкьелал==
{{reflist|30em}}
==Библиография==
* Oscar Wilde, ''Intentions'', 1891
* Stephen Davies, ''Definitions of Art'', 1991
* Nina Felshin, ed. ''But is it Art?'', 1995
* [[Catherine de Zegher]] (ed.). ''Inside the Visible''. MIT Press, 1996
* Evelyn Hatcher, ed. ''Art as Culture: An Introduction to the Anthropology of Art'', 1999
* Noel Carroll, ''Theories of Art Today'', 2000
* John Whitehead. ''Grasping for the Wind'', 2001
* Michael Ann Holly and Keith Moxey (eds.) ''Art History Aesthetics Visual Studies''. New Haven: Yale University Press, 2002. {{ISBN|0300097891}}
* Shiner, Larry. ''[[The Invention of Art: A Cultural History]]''. Chicago: University of Chicago Press, 2003. {{ISBN|978-0-226-75342-3}}
* [[Arthur Danto]], ''The Abuse of Beauty: Aesthetics and the Concept of Art.'' 2003
* [[Dana Arnold]] and Margaret Iverson, eds. ''Art and Thought''. London: Blackwell, 2003. {{ISBN|0631227156}}
* Jean Robertson and Craig McDaniel, ''Themes of Contemporary Art, Visual Art after 1980'', 2005
==ТӀадеги цӀалиялъе==
* Antony Briant and [[Griselda Pollock]], eds. ''Digital and Other Virtualities: Renegotiating the image''. London and NY: I.B.Tauris, 2010. {{ISBN|978-1441676313}}
* Augros, Robert M., Stanciu, George N. ''The New Story of Science: mind and the universe'', Lake Bluff, Ill.: Regnery Gateway, 1984. {{ISBN|0-89526-833-7}} (this book has significant material on art and science)
* [[Benedetto Croce]]. ''Aesthetic as Science of Expression and General Linguistic'', 2002
* Botar, Oliver A.I. Technical Detours: ''The Early Moholy-Nagy Reconsidered''. Art Gallery of The Graduate Center, The City University of New York and The Salgo Trust for Education, 2006. {{ISBN|978-1599713571}}
* Burguete, Maria, and Lam, Lui, eds. (2011). ''Arts: A Science Matter''. World Scientific: Singapore. {{ISBN|978-981-4324-93-9}}
* [[Carol Armstrong]] and [[Catherine de Zegher]], eds. ''Women Artists at the Millennium''. Massachusetts: October Books/The MIT Press, 2006. {{ISBN|026201226X}}
* [[Carl Jung]], ''Man and His Symbols''. London: Pan Books, 1978. {{ISBN|0330253212}}
* [[E.H. Gombrich]], ''The Story of Art''. London: Phaidon Press, 1995. {{ISBN|978-0714832470}}
* Florian Dombois, [[Ute Meta Bauer]], Claudia Mareis and Michael Schwab, eds. ''Intellectual Birdhouse. Artistic Practice as Research''. London: Koening Books, 2012. {{ISBN|978-3863351182}}
* Katharine Everett Gilbert and Helmut Kuhn, ''A History of Esthetics''. Edition 2, revised. Indiana: Indiana University Press, 1953.
* [[Kristine Stiles]] and [[Peter Selz]], eds. ''Theories and Documents of Contemporary Art''. Berkeley: University of California Press, 1986
* Kleiner, Gardner, Mamiya and Tansey. ''Art Through the Ages, Twelfth Edition (2 volumes)'' Wadsworth, 2004. {{ISBN|0-534-64095-8}} (vol 1) and {{ISBN|0-534-64091-5}} (vol 2)
* [[Richard Wollheim]], ''Art and its Objects: An introduction to aesthetics''. New York: Harper & Row, 1968. {{OCLC|1077405}}
* [[Will Gompertz]]. ''What Are You Looking At?: 150 Years of Modern Art in the Blink of an Eye''. New York: Viking, 2012. {{ISBN|978-0670920495}}
* [[Władysław Tatarkiewicz]], ''A History of Six Ideas: an Essay in Aesthetics'', translated from the Polish by [[Christopher Kasparek]], The Hague, Martinus Nijhoff, 1980
==КъватӀисел регӀелал==
{{Sister project links|Гьунар}}
{{Library resources box
|by=no
|onlinebooks=no
|others=no
|about=yes
|label=Art }}
<!--
Do not place advertisements here.
COMMERCIAL LINKS WILL BE REMOVED.
See this article's Talk page, WP:EL, and WP:SPAM for more information.
Wikipedia is not a link directory. Consider submitting your link to DMOZ instead.
-->
* [https://xtf.lib.virginia.edu/xtf/view?docId=DicHist/uvaBook/tei/DicHist1.xml;chunk.id=dv1-17;toc.depth=1;toc.id=dv1-17;brand=default;query=Dictionary%20of%20the%20History%20of%20Ideas#1 ''Art and Play'' from the Dictionary of the History of ideas]{{Хвараб регӀел|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [https://web.archive.org/web/20160306190600/https://witcombe.sbc.edu/arthlinks.html In-depth directory of art]
* ''[https://www.sil.si.edu/digitalcollections/art-design/artandartistfiles/ Art and Artist Files in the Smithsonian Libraries Collection]'' (2005) Smithsonian Digital Libraries
* [https://web.archive.org/web/20120716205617/https://www.ahds.ac.uk/ Visual Arts Data Service (VADS)] – online collections from UK museums, galleries, universities
* [https://www.RevolutionArtMagazine.com/ RevolutionArt – Art magazines with worldwide exhibitions, callings and competitions] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220415004653/http://revolutionartmagazine.com/ |date=2022-04-15 }}
* {{cite SEP |url-id=art-definition |title=The Definition of Art |last=Adajian |first=Thomas}}
* {{Curlie|Arts/|Art}}
<!--
Do not place advertisements here.
COMMERCIAL LINKS WILL BE REMOVED.
See this article's Talk page, WP:EL, and WP:SPAM for more information.
Wikipedia is not a link directory. Consider submitting your link to DMOZ instead.
-->
{{aesthetics}}
{{Branches of the visual arts}}
{{Authority control}}
[[Категория:Гьунарлъи| ]]
[[Категория:Эстетика]]
[[Категория:Бихьизабул гьунарлъи]]
lgnsfni84gcqsodvci96nrszw3jikp0
ГӀахьалчиясул бахӀс:M. Omarius
3
20729
97397
97251
2026-04-28T18:30:03Z
MediaWiki message delivery
4805
/* You may be an eligible candidate for the U4C election */ цӀияб секция
97397
wikitext
text/x-wiki
== Thank you for being a medical contributors! ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
{| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;"
|rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Wiki Project Med Foundation logo.svg|130px]]
|style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" |'''The 2024 Cure Award'''
|-
| style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |In 2024 you '''[[mdwiki:WikiProjectMed:WikiProject_Medicine/Stats/Top_medical_editors_2024_(all)|were one of the top medical editors in your language]]'''. Thank you from [[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med]] for helping bring free, complete, accurate, up-to-date health information to the public. We really appreciate you and the vital work you do!
Wiki Project Med Foundation is a [[meta:Wikimedia_thematic_organizations|thematic organization]] whose mission is to improve our health content. '''[[meta:Wiki_Project_Med#People_interested|Consider joining for 2025]]''', there are no associated costs.
Additionally one of our primary efforts revolves around translating health content. We invite you to '''[https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/index.php try our new workflow]''' if you have not already. Our dashboard automatically [https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/leaderboard.php collects statistics] of your efforts and we are working on [https://mdwiki.toolforge.org/fixwikirefs.php tools to automatically improve formating].
|}
Thanks again :-) -- [[mdwiki:User:Doc_James|<span style="color:#0000f1">'''Doc James'''</span>]] along with the rest of the team at '''[[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med Foundation]]''' 06:24, 26 январ 2025 (UTC)
</div>
<!-- Сообщение отправил Участник:Doc James@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Top_Other_Language_Editors_2024&oldid=28172893 -->
== Notice of expiration of your interface-admin right ==
<div dir="ltr">Hi, as part of [[:m:Global reminder bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "interface-admin" (Администраторы интерфейса) will expire on 2025-02-16 01:49:10. Please renew this right if you would like to continue using it. <i>In other languages: [[:m:Global reminder bot/Messages/default|click here]]</i> [[ГӀахьалчи:Leaderbot|Leaderbot]] ([[ГӀахьалчиясул бахӀс:Leaderbot|гьоркьолъей]]) 19:42, 9 фебруар 2025 (UTC)</div>
== Notice of expiration of your sysop right ==
<div dir="ltr">Hi, as part of [[:m:Global reminder bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторал) will expire on 2025-02-16 01:49:10. Please renew this right if you would like to continue using it. <i>In other languages: [[:m:Global reminder bot/Messages/default|click here]]</i> [[ГӀахьалчи:Leaderbot|Leaderbot]] ([[ГӀахьалчиясул бахӀс:Leaderbot|гьоркьолъей]]) 19:42, 9 фебруар 2025 (UTC)</div>
== Пачалихъияв хъулухъчи шаблон ==
Ассаламу г1алайкум. Гьаб Пачалихъияв хъулухъчи абураб шаблоналда хиса-басиял гьаризе изну рагьиларищ? Берцинго къач1азе бокьун буго гьеб. Баркала [[ГӀахьалчи:Аль-Гимравий|Аль-Гимравий]] ([[ГӀахьалчиясул бахӀс:Аль-Гимравий|гьоркьолъей]]) 19:21, 27 септембер 2025 (UTC)
== Translation request ==
Hello, M. Omarius.
Can you translate and upload the articles [[:ru:Базардюзю]] and [[:ru:Флегрейские поля]] in Avar Wikipedia?
Yours sincerely, [[ГӀахьалчи:Kurcke|Kurcke]] ([[ГӀахьалчиясул бахӀс:Kurcke|гьоркьолъей]]) 11:30, 8 март 2026 (UTC)
== You may be an eligible candidate for the U4C election ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
Greetings,
The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] seeks candidates for the 2026 election. The U4C is the global committee responsible for overseeing enforcement of the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]]. Elections are held annually, if elected a committee member serves for two years.
This year the U4C requires candidates to hold administrator rights on at least one wiki, which is why you are being contacted as you appear to hold this right. There are other requirements, such as candidates must be at least 18 years old and may not be employed by the Wikimedia Foundation or other related chapters and affiliates. You can find more information in the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026#Call_for_Candidates|call for candidates on Meta-wiki]]. Additionally, the committee's working language is English; some ability to communicate in English is required.
The election opens on 18 May, if you are eligible and interested you have until 10 May to submit your candidacy. There will week between for candidates to answer questions from the community. Voting takes place privately in [[m:Special:MyLanguage/SecurePoll|SecurePoll]], successful candidates must receive at least 60% support. More information is available on [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026|the 2026 Elections page]], including timelines and other candidacy information. If you read over the material and consider yourself qualified, please consider submitting your name to run for the committee. If you think someone else in your community might be interested and qualified, please encourage them to run.
In partnership with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 18:30, 28 април 2026 (UTC) </div>
<!-- Сообщение отправил Участник:Keegan (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Keegan_(WMF)/test&oldid=30471712 -->
5qjw9lrdc9uki9s43xvi0011w5yrzlr
АхӀмад аш-ШаргӀ
0
21542
97394
96995
2026-04-28T16:25:45Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97394
wikitext
text/x-wiki
{{Пачалихъалъул хІалтІухъан
|цІар = АхӀмад аш-ШаргӀ
|аслияб цІар = {{lang-ar|أحمد الشرع}}
|сурат = Ahmed al-Sharaa in July 2025 (cropped).jpg
|гІеблъи = 280px
|сураталда гъоркь хъвай-хъвагІай = 2025 сон
|хъулухъ = [[Сириялъул президент|Сириялъул]]
|тартиб = 19 президент
|байрахъ = Standard of the President of Syria.svg
|байрахъ2 = Emblem of Syria (2025–present).svg
|хъулухъ байбихьи = 29 январ 2025 <br>{{small|(лидер страны с 8 декабря 2024)}}
|хъулухъ лъугІи =
|цеве вукІарав = [[Асад, Башар|Башар Асад]]
|хадув вачІарав =
|хъулухъ_2 = [[Гьайъату ТахІриру Шам]]алъул [[амир]]
|тартиб_2 =
|байрахъ_2 = Flag of Hay'at Tahrir al-Sham.svg{{!}}border
|хъулухъ байбихьи_2 = 1 октябр 2017
|хъулухъ лъугІи_2 = 29 январ 2025
|президент_2 =
|цеве вукІарав_2 = Абу Джабир аш-Шайх
|хадув вачІарав_2 = ''хъулухъ лъугІизабуна''
|хъулухъ_3 = [[Жабгьату ФатхІи Шам]]алъул [[амир]]
|тартиб_3 =
|байрахъ_3 = Flag of Jabhat Fatah al-Sham.svg{{!}}border
|хъулухъ байбихьи_3 = 28 июл 2016
|хъулухъ лъугІи_3 = 28 январ 2017
|цеве вукІарав_3 = ''цІияб гІуцІараб хъулухъ''
|хадув вачІарав_3 = ''хъулухъ лъугІизабуна''
|хъулухъ_4 = [[Жабгьату Нусра]]ялъул [[амир]]
|тартиб_4 =
|байрахъ_4 = Flag of the Al-Nusra Front.svg{{!}}border
|хъулухъ байбихьи_4 = 23 январ 2012
|хъулухъ лъугІи_4 = 28 июл 2016
|цеве вукІарав_4 =
|хадув вачІарав_4 =
|президент_4 =
|премьер ={{Collapsible list | [[МухІаммад Гъази ал-Джалали]] {{small|(14 сентябр — 10 декабр 2024)}}<br>[[МухІаммад ал-Башир]] {{small|(10 декабр 2024 — 29 март 2025)}}<br>''хъулухъ лъугІизабуна'' {{small|(2025 29 марталдасан байбихьун)}}{{efn|2025 соналъул 29 марталъ, Сириялъул президентасул бетІерлъиялда гъоркь лъазабуна цІияб [[Сириялъул кІиабилеб цо хIалалдаса цогиялде рачIунеб хІукумат|цо хIалалдаса цогиялде рачIунеб хІукумат]]<ref>{{Cite web|url=https://www.diplomatie.gouv.fr/ru/dossiers-pays/syrie/evenements/article/siriya-naznachenie-novogo-pravitel-stva-30-03-2025|title=Сирия – Назначение нового правительства (30.03.2025)|lang=ru|first=Ministère de l'Europe et des Affaires|last=étrangères|website=Дипломатия Франции - Министерство Европы и иностранных дел|access-date=2025-07-13}}</ref>. ХІукуматалъул гІуцІиялда гьечІо премьер-министрасул хъулухъ<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/russian/articles/ce84dvzlydno|title=Алавит, друз, христианка. Кто вошел в первое после падения режима Асада правительство Сирии|lang=ru|website=BBC News Русская служба|date=2025-03-30|access-date=2025-07-13}}</ref>.}}}}
|президент =
|гьавураб къо-моцІ = 29.10.1982
|гьавураб бакІ = {{БакІГьавураб|Ар-Рияд}}, [[СагІудиязул ГІарабия]]
|гражданство = {{Сирия}}
|эмен = ХІусейн аш-ШаргІ
|эбел =
|лъади = ЛатІифа ад-Друби
|лъимал =
|звание =
|хъулухъ гьабурал сонал =
|партия = партия гьечІев
|лъай =
|гІелмияб даража =
|аслияб хъулухъ = Рагъухъан, инкъилабчи
|миллат = [[ГӀарабал|гӀарабав]]
|дин = [[Ислам]]
|шапакъатал =
| байрахъ2_2 = Flag of the Syrian Salvation Government.svg
| байрахъ2_3 = Emblem of the Jaish al-Fatah.svg
| байрахъ2_4 = Flag of Jihad.svg
|сайт =
|гъулбас =
|викисклад = Ahmed al-Sharaa
}}
'''АхІмад ХІусейн аш-ШаргІ''' ('''АхІмад ШаргІ''', тІокІцІар '''Абу МухІаммад ал-Джулани'''/'''ал-Джолани''')<ref>{{Cite web|url=https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2024/12/12/1080588-kak-zapadnie-smi-vidyat-buduschee|title=Как западные СМИ видят будущее Сирии после прихода к власти оппозиции|lang=ru|website=[[Ведомости]]|date=2024-12-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20241219231731/https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2024/12/12/1080588-kak-zapadnie-smi-vidyat-buduschee|archive-date=2024-12-19|access-date=2024-12-18|url-status=live}}</ref><ref name="kp">{{cite web|url=https://www.kp.ru/online/news/1434789/|title=Сирийские военные ранили лидера исламистской группировки «Аль-Нусра»|work=[[Комсомольская правда (сайт)|Комсомольская правда]]|date=2013-05-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20241207100708/https://www.kp.ru/online/news/1434789/|archive-date=2024-12-07|access-date=2024-12-07|url-status=live}}</ref> ({{lang-ar|أبو محمد الجولاني}}<ref name="meduza">{{cite web|url=https://meduza.io/feature/2024/12/04/abu-muhammad-al-dzhulani-odin-iz-liderov-islamistskih-boevikov-oppozitsionnyh-rezhimu-asada|title=Абу Мухаммад аль-Джулани|website=[[Meduza]]|date=2024-12-04}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.rbc.ru/politics/11/12/2024/675927d39a794763d7962995|title=Reuters узнал о совете США сирийским исламистам|website=[[РБК]]|date=2024-12-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20241211065841/https://www.rbc.ru/politics/11/12/2024/675927d39a794763d7962995|archive-date=2024-12-11|access-date=2024-12-11|url-status=live}}</ref>, {{lang-ar|أحمد حسين الشرع}}; гьав. [[29 октябр]]алъ [[1982 сон|1982]], [[Ар-Рияд]]<ref>{{cite web |url=https://www.annahar.com/arab-world/arabian-levant/183716/أحمد-الشرع-يكشف-تاريخ-ميلاده-الحقيقي |title=Ahmad al-Sharaa reveals his true date of birth |publisher=An-Nahar |date=2024-12-30 |access-date=2025-01-05 |lang=ar}}</ref>, [[СагІудиязул ГІарабия]]) — [[Сирия|сириялъул]] [[Пачалихъ|пачалихъияв]] ва [[Политика|политикияв]] жигарчи, [[Жигьад|муджагьид]], [[Асадил режим кІалагъоркье борти]]ялъе сабаблъун ккараб [[Сириялъул дандечІей тІаде кІанцІи (2024)|2024 соналъ сириялъул дандечІеялъул гьужумалъул]] цевехъан<ref>{{Cite news|title=Главарь ХТШ* признал, что их целью является свержение Асада|url=https://ria.ru/20241206/glavar-1987681843.html|website=[[РИА Новости]]|date=2024-12-06|access-date=2024-12-13|lang=ru-RU}}</ref>. 2024 соналъул 8 декабралдасан байбихьун [[Сириялъул Президент|Сириялъул БетІер]] <ref name="автоссылка1">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/russian/articles/c4gpr93ye1ko|title=Фактический правитель Сирии объявил, что повстанческие группировки согласились разоружиться|lang=ru|website=[[BBC News Русская служба]]|date=2024-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20241226184410/https://www.bbc.com/russian/articles/c4gpr93ye1ko|archive-date=2024-12-26|access-date=2024-12-28|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=В Сирии разные группы повстанцев хотят подчинить Минобороны|url=https://www.svoboda.org/a/v-sirii-raznye-gruppy-povstantsev-hotyat-podchinitj-minoborony/33251547.html|website=[[Радио Свобода]]|date=2024-12-24|access-date=2024-12-28|lang=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20241228005939/https://www.svoboda.org/a/v-sirii-raznye-gruppy-povstantsev-hotyat-podchinitj-minoborony/33251547.html|archive-date=2024-12-28|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/1000133|title=Глава новой сирийской администрации встретился с делегацией Саудовской Аравии|lang=ru|website=[[Интерфакс]]|date=2024-12-28|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20241223131017/https://www.interfax.ru/world/1000133|archive-date=2024-12-23|access-date=2024-12-28|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://anfrussian.com/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F/Novyj-lider-Sirii-Ahmed-al-Saraa-prizyvaet-k-otmene-sankcij-61810|title=Новый лидер Сирии Ахмед аль-Шараа призывает к отмене санкций|lang=ru|website=[[Информационное агентство Фират|ANF News]]|access-date=2024-12-28}}{{Хвараб регӀел|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>, 2025 соналъул 29 январалдасан байбихьун Сириялъул цо хIалалдаса цогиялде рачIунеб болжалалъул президент<ref name=":7" />.
== Лъимерлъи ва гӀолохъанлъи ==
== ХӀукуматалде вачӀинегӀан карьера==
== Критика ==
== Дунялбихьи, сиясиял бербалагьиял, диналдехун хурхен ==
== Публикияб сипат ==
== Хасаб гӀумру ==
== Шапакъатал ==
== Рагъулаб цӀар ==
== Баянкьелал ==
{{ХӀужжаби}}
== Библиография ==
== Адабият ==
== РегӀелал ==
[[Категория:АхІмад аш-ШаргІ| ]]
[[Категория:Сириялъул президентал]]
[[Категория:XXI гӀасруялъул сиясатчагӀи]]
[[Категория:СиясатчагӀи алипалда рекъон]]
6k1c63ey72foo2voaww3e1951boovrc