Wikipedia
avwiki
https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80
MediaWiki 1.47.0-wmf.6
first-letter
Медиа
Хъулухъалъулаб
БахӀс
ГӀахьалчи
ГӀахьалчиясул бахӀс
Википедия
Википедиялъул бахӀс
Файл
Файлалъул бахӀс
MediaWiki
MediaWiki-ялъул бахӀс
Халип
Халипалъул бахӀс
Кумек
Кумекалъул бахӀс
Категория
Категориялъул бахӀс
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Минерал
0
16703
97558
96826
2026-06-13T11:07:29Z
M. Omarius
10562
/* */
97558
wikitext
text/x-wiki
{{Short description|Кристаллияб химикияб элемент яги итӀнел, геологиял процессаздалъун лӀугьарал}}
{{other uses}}
{{pp|small=yes}}
[[File:Sérandite, natrolite, analcime, aegirine 300-4-2112.JPG|thumb|upright=1.25|Мон Сен-Илералдаса [[серандит]]алъул, [[натролит]], [[аналцим]]алъул ва [[айгирин]]алъул кристаллал, Квебек, Канада]]
[[Геология]]лда ва [[минералогия]]лда, '''минерал''' яги '''минералазул тайпа''' ккола, гӀатӀидаб магӀнаялда, къвакӀараб жо, жиндир [[химикияб гӀуцӀи]] ва хасаб [[кристалияб структура]] бугеб ва тӀабигӀаталда бацӀцӀадаб формаялда дандчӀвалеб.<ref name=raff>John P. Rafferty, ed. (2011): ''[https://books.google.com/books?id=ervUafk86MIC Minerals]''; p. 1. In the series ''Geology: Landforms, Minerals, and Rocks''. Rosen Publishing Group. {{ISBN|978-1615304899}}</ref><ref name=wenk>{{cite book |first1=Hans-Rudolf |last1=Wenk |first2=Andrei |last2=Bulakh |title=Minerals: Their Constitution and Origin |publisher=Cambridge University Press |year=2004 |isbn=978-0-521-52958-7|page=10}}</ref>
Минералалъул [[Геология|геологияб]] баянкьеялъ гьоркьоса рахъула гӀицӀго чӀаголъабазулӀ дандчӀвалел жал. Амма цо-цо минералал гӀемериселъ ккола биогениял ([[калцит]] гӀадал) яги химикияб рахъалъ органикиял жаллъун ([[меллит]] гӀадал). Гьеб гуребги, рухӀчӀаголъабаз гӀемериселъ синтезинарула инорганикиял минералал ([[гьидроксилапатит]] гӀадал), жал мугӀрул магӀданазда дандчӀвалел.
Минерал абураб концепт батӀа гьабула [[ГьецӀо (геология)|гьецӀоялдаса]], жиб бокьараб боккелаб геологияб материаллъун кколеб ва жиндир гӀураб къадаралда жаниб гӀахьалго цохӀаллъиги бугеб. ГьецӀо букӀине бегьуа гӀуцӀун минералалъул цо тайпаялдаса, яги букӀине бегьула кӀиго яги цӀикӀкӀун жал батӀи-батӀиял [[Фаза (материал)|фазабазде]] рикьарал батӀи-батӀиял минералазул [[Аггрегат (геология)|аггрегатлъун]].<ref name="gemrock">{{cite web |last1=Stephenson |first1=Tim |last2=Stephenson |first2=Carolyn |title=Rocks & Minerals |url=https://www.gemrock.net/learn/rocks-minerals/ |website=Gem Rock |publisher=Creetown Gem Rock Museum |access-date=18 юл 2019}}</ref>
Цо-цо тӀабигӀиял къвакӀарал, жидер мухӀканаб кристаллияб структураги гьечӀел [[Опал|опал]] яги обсидиан гӀадал жалазде абизе рекъараб буго [[минералоид]]–илан.<ref name=rogers>Austin Flint Rogers and Paul Francis Kerr (1942): ''[https://books.google.com/books?id=zjnYAAAAIAAJ Optical mineralogy]'', 2nd ed., p. 374. McGraw-Hill; {{ISBN|978-1114108523}}</ref> Химикияб итӀнел тӀабигӀаталда батӀи-батӀияб кристаллияб структураялда дандчӀвалеб батани, щибаб структура рикӀкӀуна минералазул хасал тайпабилъун. Гьедин, мисалалъе, [[кварц]] ва [[стишовит]] ккола батӀи-батӀиял минералаллъун, жал цохӀого жодаса гӀуцӀарал — [[силициялъул диоксид|силициялъул диоксидалдаса]].
[[Интернационалаб Минералогияб Ассоциация]] (''[[Ингилис мацІ|инг.]]'' International Mineralogical Association, IMA) ккола минералазул тайпабазул баянгьабиялъул ва номенклатураялъул киназго рикӀкӀараб идаралъун. 2021 соналъул январалде бугеб хӀалалада рекъон, IMA-ялъ рикӀкӀуна минералазул 5,780 официалияб тайпа<ref name="IMAMineralsCount">{{cite web | url=http://cnmnc.main.jp/IMA_Master_List_(2022-01).pdf | url-status=live | title=The New IMA List of Minerals – A Work in Progress | publisher=IMA – CNMNC (Commission on New Minerals Nomenclature and Classification) | work=The New IMA List of Minerals | date=январ 2022 | access-date=27 январ 2022 | last=Pasero | first=Marco |display-authors=etal | archive-url=https://web.archive.org/web/20220115144024/http://cnmnc.main.jp/IMA_Master_List_(2022-01).pdf | archive-date=15 январ 2022}}</ref> ва 5,981 церелъурал яги традициониял.<ref name="rruff1">{{Cite web |url=http://rruff.info/ima/ |title=IMA Database of Mineral Properties / RRUFF Project |access-date=27 январ 2022 |publisher=Department of Geosciences, University of Arizona}}</ref>
ЦӀар кьурал минералазул тайпабазул химикияб гӀуцӀи чанго хисизе бегьула гъорлӀе дагьа-дагьал журанжал ккей сабаблъун. Тайпаялъул хасал [[Минералазул вариет|вариетазул]] рукӀине бегьула жидерго киназго рикӀкӀарал яги официалиял цӀарал.<ref name="MinVar1">{{cite web | url=https://www.mindat.org/glossary/mineral_variety | title=Definition of mineral variety | publisher=mindat.org | access-date=1 март 2018}}</ref> Мисалалъе, [[аметист]] ккола фиолетияб вариет [[Кварц|кварц]] минералалъул. Цо-цо минералазул рукӀине бегьула минералалъул структураялда эквивалентиял бакӀал кколел кӀиго яги цӀикӀкӀун [[Химикиял элементал|химикиял элементазул]] цоккурал-гурел пропорцияби; мисалалъе, [[макинавит]]алъул формула кьола {{chem|(|Fe,Ni|)|9|S|8}} гӀадин, магӀнаги {{chem|Fe|''x''|Ni|9-''x''|S|8}} бугеб, гьениб ''x'' буго 0 ва 9 тархазда гьоркьоб бугеб хисарулеб рикӏкӏен. Цо-цо цоккураб-гуреб гӀуцӀи бугел минералал цӀикӀкӀаниселъ яги дагьалъ рикьула хасал тайпабазде, минералазул групабиги гӀуцӀун; мисалалъе, гьедин рикьула силакатал {{chem|Ca|''x''|Mg|''y''|Fe|2-''x''-''y''|SiO|4}}, [[оливин|оливиналъул группа]].
Аслияб химикияб гӀуцӀи ва кристаллияб структура гуребги, [[Минералазул идентификация|минералазул тайпаялъул сипат гьабиялде]] гӀемериселъ гъорлӀе рачуна гьелъул гӀаммал физикиял хасиятал: [[кристаллияб гьабит|гьабит]], [[Минералазул къвакӀул Могьсил шкала|къвакӀи]], [[кунчӀ (минерология)|кунчӀи]], [[каркари]], [[Кьер|кьер]], [[хӀучч (минералогия)|хӀучч]], [[щулалъи (минералогия)|щулалъи]], [[регъел (кристал)|регъел]], [[фрактура (минералогия)|фрактура]], бикь-бикьи, [[хасаб бакӀлъи]], [[магнетизм]], [[флуоресценция]], [[радиоактивлъи]], ва гьединго гьелъул тагӀам яги махӀ ва [[цӀекӀлъел|цӀекӀлъелгун]] реакция.
Минералазул классификация гьабула кӀулиял химикиял компонентазда рекъон; кӀиго аслияб системалъун буго Данал классификация ва Штрунцил классификация. [[Силикат минерал]]аз гӀага-шагарго 90%-алъ гӀуцӀула [[Ракьалъул хъаллъи]].<ref>{{cite book |last1=Klein |first1=Cornelis |last2=Hurlbut |first2=Cornelius S., Jr. |title=Manual of mineralogy : (after James D. Dana) |date=1993 |publisher=Wiley |location=New York |isbn=047157452X |edition=21st |page=440}}</ref><ref>{{Cite web |last1=Klein |first1=Cornelis |website=Encyclopedia Britannica |date=14 октобер 2019 |access-date=20 април 2021 |url = https://www.britannica.com/science/mineral-chemical-compound/Silicates |title=Mineral – Silicates}}</ref> Цогидал кӀвар бугел минералиял групабаз гъорлӀе рачуна [[Жалгоял минералал|жалгоял элементал]], [[сулфидияб минерал|сулфидал]], [[оксидияб минерал|оксидал]], [[гьалидияб минерал|гьалидал]], [[карбонатияб минерал|карбонатал]], [[сулфатияб минерал|сулфатал]] ва [[фосфатияб минерал|фосфатал]].
{{TOC limit|3}}
== Этимология ==
Минерал абураб рагӀи буго бачӀараб {{Lang-la-x-medieval|minerale}} абураб рагӀудаса, гьебги {{Lang-la|minera}}, магӀдан абулеб рагӀудаса.<ref name=webst.mineral>"[https://www.merriam-webster.com/dictionary/mineral mineral]" entry in the Merriam-Webster online dictionary. Accessed on 2020-08-28.</ref>
== Баянгьаби ==
== ГьецӀаби, магӀданал, ва къиматал ганчӀал ==
== Химия ==
== Физикиял хасиятал ==
{{main article|Минералазул къвакӀиялъул Могьсил шкала}}
===КъвакӀи ===
{| class="wikitable sortable"
|-
!Могьсил къвакӀи
!Минерал
!Химикияб формула
|-
|1
|[[Талк]]
|Mg<sub>3</sub>Si<sub>4</sub>O<sub>10</sub>(OH)<sub>2</sub>
|-
|2
|[[Гипс]]
|CaSO<sub>4</sub>·2H<sub>2</sub>O
|-
|3
|[[Калцит]]
|CaCO<sub>3</sub>
|-
|4
|[[Флуорит]]
|CaF<sub>2</sub>
|-
|5
|[[Апатит]]
|Ca<sub>5</sub>(PO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>(OH,Cl,F)
|-
|6
|[[Ортоклаз]]
|KAlSi<sub>3</sub>O<sub>8</sub>
|-
|7
|[[Кварц]]
|SiO<sub>2</sub>
|-
|8
|[[Топаз]]
|Al<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub>(OH,F)<sub>2</sub>
|-
|9
|[[Корунд]]
|Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>
|-
|10
|[[Алмас]]
|C
|}
==Баянкьелал==
{{reflist|group=note}}
==МугъчӀваял==
{{Reflist|20em}}
==ГӀаммал мугъчӀваял==
:'''''Ингилисалда'''''
* {{cite book |last1=Busbey |first1=A.B. |last2=Coenraads |first2=R.E. |last3=Roots |first3=D. |last4=Willis |first4=P. |title=Rocks and Fossils | date=2007 |publisher=Fog City Press |location=San Francisco |isbn=978-1-74089-632-0|ref={{harvid|Busbey et al.|2007}}}}
* {{cite book |last1=Chesterman |first1=C.W. |last2=Lowe |first2=K.E. |title=Field guide to North American rocks and minerals |publisher=Random House of Canada |location=Toronto |date=2008 |isbn=978-0394502694}}
* {{cite book |title=Mineralogy and Optical Mineralogy |last1=Dyar |first1=M.D. |last2=Gunter |first2=M.E. |publisher=[[Mineralogical Society of America]] |location=Chantilly, VA|date=2008 |isbn=978-0939950812}}
== ТӀадеги цӀалиялъе ==
:'''''Ингилисалда:'''''
* {{cite journal |last1=Hazen |first1=R.M. |last2=Grew |first2=Edward S. |last3=Origlieri |first3=Marcus J. |last4=Downs |first4=Robert T. |date=March 2017 |title=On the Mineralogy of the 'Anthropocene Epoch' |url=http://www.minsocam.org/MSA/AmMin/TOC/2017/Abstracts/AM102P0595.pdf |journal=[[Америкаялъул минералогчи|American Mineralogist]] |volume=102 |issue=3 |pages=595 |doi=10.2138/am-2017-5875 |access-date=August 14, 2017|bibcode=2017AmMin.102..595H |s2cid=111388809 }} Инсанасул пиша сабаблъун цӀиял минералал лӀугьинелъул хӀакъалъулӀ.
==КъватӀисел регӀелал==
* [http://mindat.org Mindat mineralogical database], largest mineral database on the Internet
* [http://webmineral.com "Mineralogy Database"] by David Barthelmy (2009)
* [http://www.minsocam.org/MSA/collectors_corner/id/mineral_id_keyi1.htm "Mineral Identification Key II"] Mineralogical Society of America
* [http://rruff.geo.arizona.edu/AMS/amcsd.php "American Mineralogist Crystal Structure Database"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220705213840/http://rruff.geo.arizona.edu/AMS/amcsd.php |date=2022-07-05 }}
* [https://archive.today/20140627092658/https://webcast.stsci.edu/webcast/detail.xhtml?talkid=4006 Minerals and the Origins of Life] ([[Robert Hazen]], [[NASA]]) (video, 60m, April 2014).
* [https://mineralchallenge.net/the-private-lives-of-minerals-insights-from-big-data-mineralogy/ The private lives of minerals: Insights from big-data mineralogy] (Robert Hazen, 15 February 2017)
{{Minerals}}
{{Natural resources}}
{{Authority control}}
[[Категория:Минералал| ]]
[[Категория:Минерология|*]]
[[Категория:ТӀабигӀиял минералал]]
9rrp5da23txrmq6hjm2ft63yij48s77
Фотосинтез
0
19964
97557
90991
2026-06-13T10:55:33Z
M. Omarius
10562
97557
wikitext
text/x-wiki
[[File:Photosynthesis en.svg|thumb|upright=1.5|200px|Бижунжоялда фотосинтезалъул схема. Процессалда лӀугьарал [[карбонгьидрат|карбонгьидратал]] нахъелъола яги хӀалтӀизарула.]]
'''Фо́тосинтез''' ({{langx|grc|φῶς}} «канлъи», {{lang|grc|σύνθεσις}} «рекӀинаби», «сукӀи», «тӀадсукӀи», «синтез») буго бихьулеб канлъул (яги инфрабагӀараб чӀорил) энергия органикиял жалазул химикиял хурхабазул энергиялде фотосинтетикиял пигментазул (рижунжалазул [[хлорофилл|хлорофиллал]], бактериязул бактерохлорофилл, архазул бактериородопсин) квекудалъун захӀматалдасан свери.
Рижунжалазул физиологиялда фотосинтез рикӀкӀуна фотоавтотрофияб функциялъун — батӀи-батӀиял эндергоникиял реакциябазулӀ канлъул квантазул энергия жанибкӀкӀвин, сверизаби ги хӀалтӀизаби. ГьезулӀе ккола карбоникияб газ органикияб жоде сверизабиги.
== ТӀобихьи ==
Фотосинтезалъе гӀаммаб [[химикалаб ращалъи|ращалъи]], тӀоцебе жиб Корнелис ван Нилица целъураб, буго:<ref name = "Whitmarsh_1999">{{cite book | veditors = Singhal GS, Renger G, Sopory SK, Irrgang KD, Govindjee | title = Concepts in Photobiology: Photosynthesis and Photomorphogenesis | chapter = Chapter 2: The Basic Photosynthetic Process | vauthors = Whitmarsh J, Govindjee | year = 1999 | publisher = Kluwer Academic Publishers | location = Boston | isbn = 978-0-7923-5519-9 | chapter-url = https://books.google.com/books?id=dqSuoOtDM1cC&pg=PA13 | page = 13 | access-date = 2019-04-17 | archive-date = 2023-01-19 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230119181847/https://books.google.com/books?id=dqSuoOtDM1cC&pg=PA13 | url-status = live }}</ref>
: {{underset|карбон<br />диоксид|CO<sub>2</sub>}} + {{underset|электрон донор|2H<sub>2</sub>A}} + {{underset|канлъул энергия|[[фотонала]]}} → {{underset|[[карбонгьидрат]]|[CH<sub>2</sub>O]}} + {{underset|оксидатараб<br />электрон<br />донор|2A}} + {{underset|лъим|H<sub>2</sub>O}}
Лъим электроназул донор гӀадинан хӀалтӀизабулелъул оксигенияб фотосинтезалда, эб процессалъул ращалъи буго:
: {{underset|карбон<br />диоксид|CO<sub>2</sub>}} + {{underset|лъим|2H<sub>2</sub>O}} + {{underset|канлъул энергия|фотонал}} → {{underset|карбонгьидрат|[CH<sub>2</sub>O]}} + {{underset|оксиген|O<sub>2</sub>}} + {{underset|лъим|H<sub>2</sub>O}}
Гьеб ращалъуца гъоркь мухъ цӀала лъим [[#Light-dependent reactions|канлъуд-бараб реакциялъулӀ]] реактантлъунги [[#Light-independent reactions|канлъуд-бачӀеб реакциялъулӀ]] продуктлъунги букӀиналда, хӀо щибаб рахъалда ''n'' лълъел молекула дагь гьабиялъ кьола:
: {{underset|карбон<br />диоксид|CO<sub>2</sub>}} + {{underset| лъим |H<sub>2</sub>O}} + {{underset|канлъул энергия|фотон}} → {{underset|карбонгьидрат|[CH<sub>2</sub>O]}} + {{underset| оксиген |O<sub>2</sub>}}
Цогидал процессаз батӀиял жал ([[арсенит]] гӀадал), лъим хисун, хӀалтӀизабула электрон кьеялъул ролалда; мисалалъе цо-цо микробаз хӀалтӀизабула бакъул канлъи арсенитал [[арсенат]]азде оксидатизе:<ref>''Anaerobic Photosynthesis'', [[Chemical & Engineering News]], '''86''', 33, August 18, 2008, p. 36</ref> Гьеб реакциялъул ращалъи буго:
: {{underset|карбон<br />диоксид|CO<sub>2</sub>}} + {{underset|<br />арсенит|(AsO{{su|b=3|p=3−}})}} + {{underset|канлъул энергия|фотонал}} → {{underset|<br />арсенат|(AsO{{su|b=4|p=3−}})}} + {{underset|карбон<br />монооксид|CO}}(хӀалтӀизабула цогидал жал гӀуцӀизе хадусел реакциябазда)<ref name="pmid18703741">{{cite journal | vauthors = Kulp TR, Hoeft SE, Asao M, Madigan MT, Hollibaugh JT, Fisher JC, Stolz JF, Culbertson CW, Miller LG, Oremland RS | author10-link = Ronald Oremland | title = Arsenic(III) fuels anoxygenic photosynthesis in hot spring biofilms from Mono Lake, California | journal = Science | volume = 321 | issue = 5891 | pages = 967–970 | date = Авг 2008 | pmid = 18703741 | doi = 10.1126/science.1160799 | bibcode = 2008Sci...321..967K | s2cid = 39479754 | url = https://semanticscholar.org/paper/b193d8bd3632fb917e5d3a7fc9cb9d11fb817669 | access-date = 2020-01-17 | archive-date = 2020-07-28 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200728092205/https://www.semanticscholar.org/paper/Arsenic(III)-Fuels-Anoxygenic-Photosynthesis-in-Hot-Kulp-Hoeft/b193d8bd3632fb917e5d3a7fc9cb9d11fb817669 | url-status = live }}</ref>
Фотосинтез лӀугьуна кӀиго этапалдасан. ТӀоцебесеб этапалда ''канлъуд-рарал'' яги ''канлъулал реакциябаз'' ккола канлъул энергиял ва хӀалтӀизабула эб гьидроген баччулеб [[НАДФ|НАДФ]] ва энергия цӀунулеб молекула [[Аденозин трифосфат|АТФ]] гьабизе. КӀиабилеб этапалда ''канлъуд-рачӀел реакцияз'' хӀалтӀизарула гьеь продуктал карбон диоксид кквезе ва букӀахъинабизе.
== МугъчӀваял ==
{{Reflist}}
[[Category:Фотосинтез| ]]
[[Category:Агрономия]]
[[Category:Биологиял процессал]]
[[Category:Ботаника]]
[[Category:Экосистемаби]]
[[Category:Метаболизм]]
6a0p1txeu9x0uu8h938c9qyeinqwys9