Wikipedia
avwiki
https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80
MediaWiki 1.47.0-wmf.7
first-letter
Медиа
Хъулухъалъулаб
БахӀс
ГӀахьалчи
ГӀахьалчиясул бахӀс
Википедия
Википедиялъул бахӀс
Файл
Файлалъул бахӀс
MediaWiki
MediaWiki-ялъул бахӀс
Халип
Халипалъул бахӀс
Кумек
Кумекалъул бахӀс
Категория
Категориялъул бахӀс
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Авар–гӀандиял мацӀал
0
13122
97572
95659
2026-06-17T13:35:21Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97572
wikitext
text/x-wiki
{{Short description|Хьондакавказиял мацӀазулаб гӀаркьел}}
{{Infobox language family
| name = Авар–гӀандиял мацӀал
| region = [[Дагъистан]]<br>[[ЧачаналӀ|Чачан]]
| familycolor = Caucasian
| fam1 = [[Хьондакавказиял мацӀал|Хьондакавказияб]]
| protoname = [[Инс-авар-гӀандияб мацӀ|Инс-авар-гӀандияб]]
| child1 = '''[[Авар мацӀ|Авар]]'''
| child2 = [[ГӀандиял мацӀал|ГӀандиял]]
| glotto = none
| map = Northeast Caucasian languages.png
| mapcaption = {{legend|#86CF8C|Авар–гӀандиял}}
}}
'''Ава́р–гІанди́ял мацІал''' ккола [[хьондакавказиял мацӀал|хьонда-бакъаккул кавказияб мацӀазулаб хъизамул]] анкьго кьучӀаб гӀаркьалил цояблъун; цо-цо цӀунтӀиял мацӀазда цадахъ эб цойиде бачуна [[авар–гӀандиял–цӀунтӀиял мацӀал|авар–гӀандияб–цӀунтӀияб къокъаялде]]. ГӀаркьел бикьула [[Авар мацӀ|авар]] ва [[ГӀандиял мацӀал|гӀандиял мацӀазде]]. Жинда 800,000 гӀанасев чи кӀалъалеб авар мацӀ буго литературияблъун гӀандиял мацӀал рахьдалаблъун кколев 60,000 чиясеги , гьединго гӀагарал [[ЦӀунтӀиял мацӀал|цӀунтӀиял мацӀазда]] кӀалъалезеги.
Хронологиял гӀурхъаби авар–гӀандияб, гьединго жибго гӀандияб къокъаги бикьиялъул руго батӀиял: авар–гӀандияб — НЩ 2-абилеб азарсонидаса нилӀер эралде щун, гӀандияб — НЩ 1-себ азарсонил кьороса VIII нусраде щвезегӀан. [[Алексеев, Михаил Егорович|М. Е. Алексеевас]] тӀарамагъадисеб букӀараб мехлъун рикӀкӀунеб буго нилӀер эра байбихьаралдаса VIII нусриде щвезегӀан;{{sfn|Алексеев|1999|p=216}} [[Коряков, Юрий Борисович|Ю. Б. Коряковас]], [[глоттохронология|глоттохронологиялъул]] баяназде мугъчӀвайги гьабун, авар–гӀандияб къокъа бикьи босулеб буго НЩ 2-абилеб азарсонил, гӀандияб бикьи — НЩ 1-себ азарсонил кьоробе.{{sfn|Коряков|2006|p=26}}
== ГӀуцӀи ==
ГъорлӀе рачуна Авар, [[Багвалазул мацӀ|багвалазул]], [[Балъхъадерил мацӀ|балъхъадерил]], [[Гъодоберисезул мацӀ|гъодоберисезул]], [[ГӀандисезул мацӀ|гӀандисезул]], [[КӀкӀаратӀисезул мацӀ|кӀкӀаратӀисезул]], [[ТӀиндисезул мацӀ|тӀиндисезул]], [[ГӀахьвалазул мацӀ|гӀахьвалазул]], [[ЧӀамалазул мацӀ|чӀамалазул]] мацӀал.<ref>{{Cite web |title=Avar alphabet, language and prounciation |url=https://omniglot.com/writing/avar.htm |access-date=2022-12-13 |website=omniglot.com}}</ref><ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=F2SRqDzB50wC&dq=Avar%E2%80%93Andic+languages&pg=PA192 |title=Concise Encyclopedia of Languages of the World |date=2010-04-06 |publisher=Elsevier |isbn=978-0-08-087775-4 |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=Caucasian Languages |url=http://georgehewitt.net/articles/linguistics/183-caucasian-languages-2nd-ed-of-elsevier |access-date=2022-12-13 |website=georgehewitt.net |archive-date=2023-06-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605004957/https://georgehewitt.net/articles/linguistics/183-caucasian-languages-2nd-ed-of-elsevier |url-status=dead }}</ref> Авар мацӀ буго киназего, цадахъ цӀунтӀасезеги, болмацӀлъун.
[[File:Northeast Caucasus languages map en.svg|thumb|Main areas of [[Northeast Caucasian languages]]]]
[[#refSchul09|Шулцида (2009)]] рекъон Авар–гӀандиял мацӀазул буго хадусеб хъизамулаб гъветӀ:
{{tree list}}
* '''Авар–гӀандияб хъизан'''
** [[Авар мацӀ]]
** [[ГӀандиял мацӀал|ГӀандиял]]
*** [[ГӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]]
*** ''ГӀахьвахъ–ТӀинди''
**** [[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]]
**** ''КкӀаратӀа–ТӀинди''
***** [[КӀкӀаралазул мацӀ|КкӀаралазул]]
***** ''Болъихъ–ТӀинди''
****** [[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]]
****** [[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисезул]]
****** [[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]]
****** ''Багвал–ТӀинди''
******* [[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]]
******* [[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]]
{{tree list/end}}
[[ГӀандиял мацӀал]], [[Дяконов, Игор Михайлович|И. М. Дяконовасдаги]] [[Старостин, Сергей Анатолиевич|С. А. Старостинидаги]] рекъон, рикьула щуго гьитӀинаб субгрупалде, (авар мацӀ хъвалеб буго авар–гӀандиял мацӀазул анлӀабилеб (бакъаккул) субгрупалъун){{sfn|Дяконов| Старостин|1988|p=165}}:
{{tree list}}
* ''БахътӀерхьул субгрупа'':
** [[гӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]]
* ''Хьонда-тӀерхьул субгрупа'':
** [[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]]
** [[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисезул]]
* ''Хьондасеб субгрупа'':
** [[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]]
** [[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]]
** [[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]]
* ''Хьонда-баккул субгрупа'':
** [[кӀкӀаратӀисезул мацӀ|КкӀаратӀисезул]]
* ''Централаб подгруппа'':
** [[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]]
{{tree list/end}}
Глоттохронологиял баяназ бихьизабулеб буго инс-гӀандияб мацӀ групазде биххи цомехда лӀугьинчӀолъи. Гьелда хурхун [[Коряков, Юрий Борисович|Ю. Б. Коряковас]] батӀахъулеб буго лъабго група батӀиял цӀаралгун.{{sfn|Коряков|2006|p=28}}:
* бахъда-баккул субгрупа ([[гӀахьвалазул мацӀ]]), бищун цебе батӀалъараб;
* хьондасеб субгрупа ([[гӀандисезул мацӀ]]);
* жанисеб гӀандияб субгрупа (хутӀараб анлӀго мацӀ), гьезулӀа тӀоце батӀалъун буго [[кӀкӀаралазул мацӀ]].
== Лексика ==
{| class="wikitable mw-collapsible"
|+
!№
![[Прото-авар-гӀандияб мацӀ|Прото-форма]]
![[Авар мацӀ|АВ]]
![[Багвалазул мацӀ|БГВ]]
![[Балъхъадерил мацӀ|БЛЪ]]
![[Гъодоберисезул мацӀ|ГЪД]]
![[ГӀандисезул мацӀ|ГӀНД]]
![[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀХЬ]]
![[КӀкӀаралазул мацӀ|ККӀР]]
![[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀНД]]
![[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀМЛ]]
|-
|1
|*di-n
|dun / дун
|dẽ
|den(i)
|den
|den
|dene
|den
|de
|dī̃
|-
|2
|*mi-n
|mun / мун
|mẽ
|min
|min
|men
|mene
|men
|me
|mī
|-
|7
|
|hab / гьаб
|
|
|
|
|гьабе
|
|
|
|-
|11
|
|щив
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|12
|
|щиб
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|22
|*ci-
|co / цо
|se-b
|se-b
|se-b
|ce-w
|če-be
|ce-b
|se-b
|se-b
|-
|23
|*ḳi-
|ḳi-go / кӀиго
|ḳ́e-ra
|ḳe-da
|ḳ́e-da
|č̣e-gu
|ḳe-da
|ḳe-da
|ḳ́e-ja
|eč̣i-da
|-
|45
|
|ччугӀа
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|47
|*χʷoʔi
|hoj / гьой
|hʷaj
|χʷaj
|χʷaji
|χʷoj
|χʷē
|χʷaj
|χʷā
|χʷaj
|-
|48
|
|наццӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|64
|*biHV, *ħinHi
|bi / би
|
|
|
|hin
|hini
|
|
|
|-
|65
|*roƛ̣:i
|raƛ̣:á / ракьа
|raƛ̣:
|raƛ̣:ir
|raƛ̣:in
|roƛ̣:i
|raƛ̣:i
|raƛ̣:e
|raƛ̣:i
|jaƛ̣:il
|-
|67
|*qonu
|χonó / хоно
|
|χanu
|
|qonu
|qanu
|hanu
|
|χan
|-
|68
|
|лӀар
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|69
|*roč̣:V
|rač̣: / раччӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|73
|*ħandi
|ʕin / гӀин
|haḳ́iṭa
|hanṭuḳa
|
|hanṭiḳa
|hãde
|hanṭiḳa
|hanḳ́iṭa
|anna
|-
|74
|*ħarHi
|ber / бер
|hač̣a
|haj
|haj
|harḳu
|ḳeha
|harḳa
|haḳ́a
|hač̣a
|-
|75
|*mihar
|meʕér / мегӀер
|miʕar
|miʕar
|mihar
|mahar
|miʕa
|miʕar
|mijar
|maj
|-
|77
|*coluj
|ca / ца
|salu
|salu
|
|sol
|čilo
|sale
|salu
|salʷ
|-
|78
|*mic̣:i
|mac̣: / маццӀ
|mic̣:
|mic̣:i
|mic:i
|mic̣:i
|*mic̣:i
|mac̣:i
|mic:i
|miṣ
|-
|83
|*kʷo-
|kʷer / квер
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|103
|
|лъазе
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|109
|
|хвезе
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|128
|
|кьезе
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|147
|*bV(r)q̇:V, *miʎi
|baq̇: / бакъ
|miʎ
|mĩhi
|miʎi
|miʎi
|miʎi
|miʎe
|miʎi
|miʎ
|-
|148
|*birc̣:ʷi
|moc̣: / моцӀ
|boc̣:
|purc̣:u
|purc:u
|borc̣:i
|boc̣:o
|borc̣:o
|boc:u
|boṣ
|-
|150
|*ʎ:inʔi
|ʎ:im / лъим
|ʎ:ẽ
|ʎ:eni
|ʎ:eni
|ʎ:en
|ʎ:eni
|ʎ:ẽji
|ʎ:ẽ
|ʎ:ī̃
|-
|155
|*c̣:onʔi
|c̣:am / цӀам
|c̣:ãʔi
|c̣:ãʔi
|c:ãji
|c̣:on
|c̣:ani
|c̣:ãji
|c:ā̃
|ṣā̃
|-
|156
|
|гамачӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|163
|
|гьури
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|179
|*c̣aʔi
|c̣a / цӀа
|c̣aj
|c̣aj
|c̣aji
|c̣a
|č̣ari
|c̣aj
|c̣ā
|c̣ā
|-
|179
|
|лъагӀел
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|182
|*=ic̣-
|цӀураб
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|183
|*c̣inhV-
|c̣íja-b цӀияб
|c̣inu-b
|c̣ĩu
|c̣ĩju
|c̣iw
|č̣ĩ-da
|c̣ijo-m
|c̣ĩhu-b
|c̣ĩw
|-
|207
|*c̣:iri
|c̣:ar / цӀар
|c̣:er
|c̣:eri
|c̣:eri
|c̣:er
|c̣:eri
|c̣:eri
|c:era
|
|}
#
== Схема ==
{{clade |color = |thickness=1
|label1 = [[Авар–гӀандиял мацӀал|Авар–гӀандиял]]
|sublabel1 = <small>[[Инс-авар-гӀандияб мацӀ|Инс-мацӀ]]</small>
|1={{clade |color =|thickness=1
|label1 = [[Авар мацӀ|Авар]] |bar1=#a80000;
|sublabel1 = <small>[[Прото-авар мацӀ|Прото-авар]]</small>
|1={{clade |color = |thickness=1
|label1 = [[Авар свералаби#Хьондасеб тӀадгари|Хьондасел]]
|sublabel1 = '''[[БолмацӀ]]'''
|1={{clade |color = |thickness=1
|1 = [[Хундерил сверел|''Хундерил'']]
|2 = [[Бакъаккул сверел|''Бакъаккул'']]
|3 = [[БакътӀерхьул сверел|''БакътӀерхьул'']]
}}
|label2 = [[Авар свералаби#Бакъдасеб тӀадгари|Бакъдасел]]
|sublabel2 =
|2={{clade |color = |thickness=1
|1 = [[Гьидерил сверел|''Гьидерил'']]
|2 = [[ГӀандалазул сверел|''ГӀандалазул'']]
|3 = [[Анцухъдерил сверел|''Анцухъдерил'']]
|4 = [[ГьочотӀасезул сверел|''ГьочотӀасезул'']]
|5 = [[Закаталисезул сверел|''Закаталисезул'']]
|6 = [[Къаралазул сверел|''Къаралазул'']]
|7 = [[Бакълъухъезул сверел|''Бакълъухъезул'']]
|8 = [[Къелдерил сверел|''Къелдерил'']]
|9 = [[КъехӀдерил сверел|''КъехӀдерил'']]
|10 = [[БецӀдерил сверел|''БецӀдерил'']]
|11 = [[ГӀунтӀадерил сверел|''ГӀунтӀадерил'']]
|12 = [[Щулелъдерил сверел|''Щулелъдерил'']]
}}
}}
|label2 = [[ГӀандиял мацӀал|ГӀандиял]] |bar2=green;
|sublabel2 =
|2={{clade |color = |thickness=1
|label1=[[ГӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]]
|1={{clade |color = |thickness=1
|1 = ''ТӀаса-гӀандисезул''
|2 = ''Гъоркьа-гӀандисезул''
}}
|label2 =
|2={{clade |color = |thickness=1
|1={{clade |color = |thickness=1
|label1=[[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]]
|1={{clade |color = |thickness=1
|1 = ''ЦӀунтӀа-гӀахьвалазул''
|2 = ''Кьанусезул''
}}
}}
|2={{clade |color = |thickness=1
|label1=
|1 = {{clade |color = |thickness=1
|1 = {{clade |color = |thickness=1
|label1=[[КӀкӀаралазул мацӀ|КкӀаралазул]]
|1 = {{clade |color = |thickness=1
|1 = ''КкӀаратӀасезул''
|2 = ''ГӀанчихъезул''
|3 = ''РацилӀезул''
|4 = ''Инхелосезул''
|5 = ''Сивухъезул''
|6 = ''ТӀукитӀасезул''
}}}}
|2 = {{clade |color = |thickness=1
|label1=
|1 = {{clade |color = |thickness=1
|1 = {{clade |color = |thickness=1
|label1=[[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]]
|1 = {{clade |color = |thickness=1
|1 = ''Болъихъезул''
|2 = ''МигӀарсосезул''
}}}}
|2 = {{clade |color = |thickness=1
|label1=[[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисузул]]
|1={{clade |color = |thickness=1
}}
}}
|3= {{clade |color = |thickness=1
|label1=[[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]]
|1={{clade |color = |thickness=1
|1={{clade |color = |thickness=1
|1 = ''ГьигьалӀезул''
|2 = ''ЧӀамалазул''
}}
}}
}}
|4 = {{clade |color = |thickness=1
|label1=
|1={{clade |color = |thickness=1
|1={{clade |color = |thickness=1
|label1=[[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]]
|1={{clade |color = |thickness=1
|1= ''Кванадасезул''
|2= ''Хуштадасезул''
|3= ''Лъиссисезул''
}}}}
|2= {{clade |color = |thickness=1
|label1=[[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]]
|1={{clade |color = |thickness=1
|1 = ''ТӀаса-тӀиндисезул''
|2= ''Гъоркьа-тӀиндисезул''
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}}}
}}}}
}}
|grouplabel1={{clade labels |width=50em;
|label1=авар група |top1=20% |color1=#a80000
|label2=гӀандияб група |top2=70% |color2=green
}}
}}
== Ралагье гьединго ==
* [[Кавказалъул мацӀал]]
== МугъчӀваял ==
{{reflist}}
===Библиография ===
* {{cite book
| last = Алексеев
| first = М. Е.
| author-link =
| date = 1999
| title = Языки мира. Кавказские языки
| chapter = Аварский язык.
| chapter-url = http://www.philology.ru/linguistics4/alekseev-99c.htm
| location = Москва
| publisher = Academia
| page = 480
| isbn = {{Format ISBN|5874440798}}
}}
*{{cite book
| last1 = Дьяконов
| first1 = И. М.
| author-link1 = Дяконов Игорь Михайлович
| last2 = Старостин
| first2 = С. А.
| author-link2 = Старостин Сергей Анатольевич
| date = 1988
| title = Древний Восток: этнокультурные связи
| chapter = Хуррито-урартские и восточнокавказские языки
| chapter-url = http://starling.rinet.ru/Texts/hururt.pdf
| location = Москва
| publisher = [[Наука (пресс)|Наука]]
| page = 164–207/341
| isbn = {{Format ISBN|5020167924}}
}}
*{{cite book
| last = Коряков
| first = Ю. Б.
| author-link = Коряков Юрий Борисович
| date = 2006
| title = Атлас кавказских языков
| chapter = Реестр кавказских языков
| chapter-url = http://www.lingvarium.org/raznoe/publications/caucas/alw-cau-reestr.pdf
| location = Москва
| publisher = Пилигрим
| page = 76
| isbn = {{Format ISBN|5990077211}}
}}
*{{citation|first = Волфганг|last = Шулц|contribution = The Languages of the Caucasus|contribution-url = http://wschulze.userweb.mwn.de/lgxcauc.pdf|title = The Languages of the Caucasus|date = 21 Април 2013|publisher = IATS University of Munich|ref = refSchul09|access-date = 2024-03-16|archive-date = 2023-01-29|archive-url = https://web.archive.org/web/20230129165316/http://wschulze.userweb.mwn.de/lgxcauc.pdf|url-status = dead}}
{{DEFAULTSORT:Авар–гӀандиял мацӀал}}
[[Category:Хьондакавказиял мацӀал]]
{{Авар–гӀандиял мацӀал|state=collapsed}}
{{Хьондакавказиял мацӀал|state=collapsed}}
{{Кавказалъул мацӀал|state=collapsed}}
r89wbxckbuk2qzjbxyrzts1wdb9k42s
Музика
0
15491
97573
93680
2026-06-17T17:04:28Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97573
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Music lesson Staatliche Antikensammlungen 2421.jpg|мини|Музыкаялъул дарс. Аттикияб гидриязул деталь. ГӀ.-ш. 510 с. н. э. цебе.]]
'''Му́зыка''' ({{lang-el|μουσική}}, {{lang-el|μούσα}} — ''[[муза]]''-абураб рагӀиялдаса [[Субстантивация|субстантияб]] прилагательное) — [[искусство|искусствоялъул]] вид. [[Сохор, Наумил Арнольд|А. Н. Сохорасул]] баяналда рекъон ([[Музыкаялъул энциклопедия|МЭ]] 3, 1976 с.), музыкаялъ «хӀакъикъат загьир гьабула ва хассаб къагӀидаялда гӀуцӀарал, тоназда ва сасаздалъун инсанасда асар гьабула»<ref>''Сохор А. Н.'' Музыка // [[Музыкаялъул энциклопедия]]. Т.3. М., 1976, стлб.730. Сохорица абулеб «тоналъул» магӀна ккола [[Музыкалияб сас|хассаб борхалъиялъул сас]].</ref>. [[Россиялъул КӀудияб энциклопедия]]лъул баяналда рекъон (2013 с.) музыка буго «борхалъиялда ва заманалда рекъон гӀуцӀараб сасазул искусство»<ref>Россиялъул КӀудияб энциклопедия. Том 21. М., 2013 с., гь.403.</ref>. Музыкаялъул цогидал энциклопедиял магӀнабиги руго<ref>Обширная сводка словарных дефиниций музыки дана в статье «Music» в [[Музыкальный словарь Гроува|Музыкальном словаре Гроува]] (vol. 17, 2001), причём собственной дефиниции этот словарь не предоставляет.</ref>.
== Музыкаялъул тарих ==
ГӀалимзабаз чӀезабун буго музыка жеги гӀадамал [[Африка]]ялдаса гочизе байбихьилалдего киналго къавмазда гьоркьоб тӀибитӀун букӀанин<ref>[https://books.google.com/books?id=vYQEakqM4I0C&printsec=frontcover The origins of music] / ed. by Nils Lennart Wallin, Björn Merker, Steven Brown.— [[MIT Press]], 2001.— 498p.— ISBN 978-0-262-73143-0</ref>
Бищун некӀсияб музыкалияб инструмент рикӀкӀула [[флейта]]. Гьелъул экземпляр батун буго нелъер эраялда 35-40 азар соналъ цере рарал скульптурабазда гьоркъо<ref>{{cite news|url=http://elementy.ru/news?newsid=431111|title=Рядом с древнейшей скульптурой найдены музыкальные инструменты|publisher=[[Элементы.ру]]|date=2009-06-26|accessdate=2022-04-01|archivedate=2010-04-20|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100420184952/http://elementy.ru/news?newsid=431111}}</ref>
== Адабият ==
* [[Сохор, Наумил Арнольд|Сохор А. Н.]] Музыка // [[Музыкаялъул энциклопедия]]. Т.3. М., 1976, стлб. 730—751.
* ''Dahlhaus C., Eggebrecht H.H.'' Was ist Musik. Wilhelmshaven, 1985. 208 SS.
* ''Чередниченко Т. В.'', ''Чехович Д. О.'' Музыка // [[Большая российская энциклопедия]]. Том 21. М., 2013, гб.403-406.
* ''Холопова В. Н.'' Музыка как вид искусства: Учебное пособие. 4-е изд., испр. СПб.: Лань, 2014. ISBN 978-5-8114-0334-9.
* {{книга |автор=Аре Бреан, Гейр Ульве Скейе |заглавие=Музыка и мозг. Как музыка влияет на эмоции, здоровье и интеллект. |оригинал= Are Brean, Geir Olve Skeie. Musikk og hjernen. Om musikkens magiske kraft og fantastiske virkning på hjernen. |издательство= Альпина Паблишер |год= 2020|место = М.| cтраниц= 295|isbn= 978-5-9614-2536-9 |ref=Бреан, Скейе}}
== РегӀелал ==
{{Навигация
|Портал = Музыка
|Проект = Музыка
|Тема=Музыка
|Викицитата= Category:Music
|Викимактаб= Категория:Музыка
|Викикъамус= музыка
|Викихарбал= Category:Music
|Викигъамас= Category:Music
}}
* С. В. Дамберг, В. Е. Семенков. [http://anthropology.ru/ru/texts/damberg/sound_09.html Музыка как феномен повседневности]
* [[Брайнин, Валерий Борисович|Брайнин В. Б.]] [http://www.brainin.org/Method/method_pro_ru/Table_European_vs_Oriental.pdf Системы музыкальных языков, краткий экскурс: Европейская vs. Ориентальная.] // Опубликовано в: Интеграция науки, менеджмента и образования: Инновационные подходы, поиски и перспективы развития. Материалы XII Международной научно-практической конференции 17 декабря 2013 года. — Москва 2014. ISBN 978-5-94778-312-4, C. 50—53
== ХІужаби ==
{{хІужаби}}
[[Категория:Музыка|*]]
lq64yrqavk7r25ry53xjj599mb82tye
Фонема
0
22210
97574
2026-06-18T08:31:28Z
M. Omarius
10562
Создано переводом вводного раздела страницы [[:en:Special:Redirect/revision/1357772104|Phoneme]]
97574
wikitext
text/x-wiki
'''Фонема''' буго гарул цоцада релълъарал гьаркьазул ракӏари, жал мацӀалда кӀалъалезда кколеб цо кьучӏаб гьаракьлъун — букӏине бегьулеб бищун гьитӏинаб [[Фонетика|фонетикияб]] цвеллъун — жиндица цо [[рагӀи]] цогиялдаса батӏа гьабизе квекулеб. Киналго мацӀазулӏ руго фонемаби (яги ишарабазул мацӀазда месулгун ишариял эквивалентал), ва киналго кӏалъавул мацӀазда гъорлӏ руго [[Рагьукъаб|рагьукъалги]] [[Рагьараб|рагьаралги]] фонемаби. Фонемаби лъазарула фонологиялда жанир, [[Лингвистика|лингвистикаялъул]] бутӏаялда (мацӀ, хъвай, кӏалъ гин гӏахьалал гьикъалаби гъорлӏе рачараб дисциплина).
Фонемаби гӏемериселъ рихьизарула, хъвалеб мехалъ, [[Хӏучч (пунктуация)|цебехун гьетӏараб хӏуччица]] {{Char|/}} сверун къараб глиф (симбол) гӏадин. Масала, {{IPA|/k/}}-ялъ бихьизабула инглис мацӀалъул ''cat'' 'кету' абураб рагӀул кӏалуда хӀалтӀизабулеб фонема яги гьаракь (абизин, ''bat'' 'къохьолъалкӏач' рагӀулӏ бугеб {{IPA|/b/}}-ялде данде ккун).
m6ong77xtwso4iqbf9j5ud052fbf50w