Wikipedia avwiki https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80 MediaWiki 1.47.0-wmf.7 first-letter Медиа Хъулухъалъулаб БахӀс ГӀахьалчи ГӀахьалчиясул бахӀс Википедия Википедиялъул бахӀс Файл Файлалъул бахӀс MediaWiki MediaWiki-ялъул бахӀс Халип Халипалъул бахӀс Кумек Кумекалъул бахӀс Категория Категориялъул бахӀс TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Авар–гӀандиял мацӀал 0 13122 97572 95659 2026-06-17T13:35:21Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97572 wikitext text/x-wiki {{Short description|Хьондакавказиял мацӀазулаб гӀаркьел}} {{Infobox language family | name = Авар–гӀандиял мацӀал | region = [[Дагъистан]]<br>[[ЧачаналӀ|Чачан]] | familycolor = Caucasian | fam1 = [[Хьондакавказиял мацӀал|Хьондакавказияб]] | protoname = [[Инс-авар-гӀандияб мацӀ|Инс-авар-гӀандияб]] | child1 = '''[[Авар мацӀ|Авар]]''' | child2 = [[ГӀандиял мацӀал|ГӀандиял]] | glotto = none | map = Northeast Caucasian languages.png | mapcaption = {{legend|#86CF8C|Авар–гӀандиял}} }} '''Ава́р–гІанди́ял мацІал''' ккола [[хьондакавказиял мацӀал|хьонда-бакъаккул кавказияб мацӀазулаб хъизамул]] анкьго кьучӀаб гӀаркьалил цояблъун; цо-цо цӀунтӀиял мацӀазда цадахъ эб цойиде бачуна [[авар–гӀандиял–цӀунтӀиял мацӀал|авар–гӀандияб–цӀунтӀияб къокъаялде]]. ГӀаркьел бикьула [[Авар мацӀ|авар]] ва [[ГӀандиял мацӀал|гӀандиял мацӀазде]]. Жинда 800,000 гӀанасев чи кӀалъалеб авар мацӀ буго литературияблъун гӀандиял мацӀал рахьдалаблъун кколев 60,000 чиясеги , гьединго гӀагарал [[ЦӀунтӀиял мацӀал|цӀунтӀиял мацӀазда]] кӀалъалезеги. Хронологиял гӀурхъаби авар–гӀандияб, гьединго жибго гӀандияб къокъаги бикьиялъул руго батӀиял: авар–гӀандияб — НЩ 2-абилеб азарсонидаса нилӀер эралде щун, гӀандияб — НЩ 1-себ азарсонил кьороса VIII нусраде щвезегӀан. [[Алексеев, Михаил Егорович|М. Е. Алексеевас]] тӀарамагъадисеб букӀараб мехлъун рикӀкӀунеб буго нилӀер эра байбихьаралдаса VIII нусриде щвезегӀан;{{sfn|Алексеев|1999|p=216}} [[Коряков, Юрий Борисович|Ю. Б. Коряковас]], [[глоттохронология|глоттохронологиялъул]] баяназде мугъчӀвайги гьабун, авар–гӀандияб къокъа бикьи босулеб буго НЩ 2-абилеб азарсонил, гӀандияб бикьи — НЩ 1-себ азарсонил кьоробе.{{sfn|Коряков|2006|p=26}} == ГӀуцӀи == ГъорлӀе рачуна Авар, [[Багвалазул мацӀ|багвалазул]], [[Балъхъадерил мацӀ|балъхъадерил]], [[Гъодоберисезул мацӀ|гъодоберисезул]], [[ГӀандисезул мацӀ|гӀандисезул]], [[КӀкӀаратӀисезул мацӀ|кӀкӀаратӀисезул]], [[ТӀиндисезул мацӀ|тӀиндисезул]], [[ГӀахьвалазул мацӀ|гӀахьвалазул]], [[ЧӀамалазул мацӀ|чӀамалазул]] мацӀал.<ref>{{Cite web |title=Avar alphabet, language and prounciation |url=https://omniglot.com/writing/avar.htm |access-date=2022-12-13 |website=omniglot.com}}</ref><ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=F2SRqDzB50wC&dq=Avar%E2%80%93Andic+languages&pg=PA192 |title=Concise Encyclopedia of Languages of the World |date=2010-04-06 |publisher=Elsevier |isbn=978-0-08-087775-4 |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=Caucasian Languages |url=http://georgehewitt.net/articles/linguistics/183-caucasian-languages-2nd-ed-of-elsevier |access-date=2022-12-13 |website=georgehewitt.net |archive-date=2023-06-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605004957/https://georgehewitt.net/articles/linguistics/183-caucasian-languages-2nd-ed-of-elsevier |url-status=dead }}</ref> Авар мацӀ буго киназего, цадахъ цӀунтӀасезеги, болмацӀлъун. [[File:Northeast Caucasus languages map en.svg|thumb|Main areas of [[Northeast Caucasian languages]]]] [[#refSchul09|Шулцида (2009)]] рекъон Авар–гӀандиял мацӀазул буго хадусеб хъизамулаб гъветӀ: {{tree list}} * '''Авар–гӀандияб хъизан''' ** [[Авар мацӀ]] ** [[ГӀандиял мацӀал|ГӀандиял]] *** [[ГӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]] *** ''ГӀахьвахъ–ТӀинди'' **** [[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]] **** ''КкӀаратӀа–ТӀинди'' ***** [[КӀкӀаралазул мацӀ|КкӀаралазул]] ***** ''Болъихъ–ТӀинди'' ****** [[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]] ****** [[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисезул]] ****** [[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]] ****** ''Багвал–ТӀинди'' ******* [[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]] ******* [[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]] {{tree list/end}} [[ГӀандиял мацӀал]], [[Дяконов, Игор Михайлович|И. М. Дяконовасдаги]] [[Старостин, Сергей Анатолиевич|С. А. Старостинидаги]] рекъон, рикьула щуго гьитӀинаб субгрупалде, (авар мацӀ хъвалеб буго авар–гӀандиял мацӀазул анлӀабилеб (бакъаккул) субгрупалъун){{sfn|Дяконов| Старостин|1988|p=165}}: {{tree list}} * ''БахътӀерхьул субгрупа'': ** [[гӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]] * ''Хьонда-тӀерхьул субгрупа'': ** [[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]] ** [[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисезул]] * ''Хьондасеб субгрупа'': ** [[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]] ** [[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]] ** [[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]] * ''Хьонда-баккул субгрупа'': ** [[кӀкӀаратӀисезул мацӀ|КкӀаратӀисезул]] * ''Централаб подгруппа'': ** [[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]] {{tree list/end}} Глоттохронологиял баяназ бихьизабулеб буго инс-гӀандияб мацӀ групазде биххи цомехда лӀугьинчӀолъи. Гьелда хурхун [[Коряков, Юрий Борисович|Ю. Б. Коряковас]] батӀахъулеб буго лъабго група батӀиял цӀаралгун.{{sfn|Коряков|2006|p=28}}: * бахъда-баккул субгрупа ([[гӀахьвалазул мацӀ]]), бищун цебе батӀалъараб; * хьондасеб субгрупа ([[гӀандисезул мацӀ]]); * жанисеб гӀандияб субгрупа (хутӀараб анлӀго мацӀ), гьезулӀа тӀоце батӀалъун буго [[кӀкӀаралазул мацӀ]]. == Лексика == {| class="wikitable mw-collapsible" |+ !№ ![[Прото-авар-гӀандияб мацӀ|Прото-форма]] ![[Авар мацӀ|АВ]] ![[Багвалазул мацӀ|БГВ]] ![[Балъхъадерил мацӀ|БЛЪ]] ![[Гъодоберисезул мацӀ|ГЪД]] ![[ГӀандисезул мацӀ|ГӀНД]] ![[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀХЬ]] ![[КӀкӀаралазул мацӀ|ККӀР]] ![[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀНД]] ![[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀМЛ]] |- |1 |*di-n |dun / дун |dẽ |den(i) |den |den |dene |den |de |dī̃ |- |2 |*mi-n |mun / мун |mẽ |min |min |men |mene |men |me |mī |- |7 | |hab / гьаб | | | | |гьабе | | | |- |11 | |щив | | | | | | | | |- |12 | |щиб | | | | | | | | |- |22 |*ci- |co / цо |se-b |se-b |se-b |ce-w |če-be |ce-b |se-b |se-b |- |23 |*ḳi- |ḳi-go / кӀиго |ḳ́e-ra |ḳe-da |ḳ́e-da |č̣e-gu |ḳe-da |ḳe-da |ḳ́e-ja |eč̣i-da |- |45 | |ччугӀа | | | | | | | | |- |47 |*χʷoʔi |hoj / гьой |hʷaj |χʷaj |χʷaji |χʷoj |χʷē |χʷaj |χʷā |χʷaj |- |48 | |наццӀ | | | | | | | | |- |64 |*biHV, *ħinHi |bi / би | | | |hin |hini | | | |- |65 |*roƛ̣:i |raƛ̣:á / ракьа |raƛ̣: |raƛ̣:ir |raƛ̣:in |roƛ̣:i |raƛ̣:i |raƛ̣:e |raƛ̣:i |jaƛ̣:il |- |67 |*qonu |χonó / хоно | |χanu | |qonu |qanu |hanu | |χan |- |68 | |лӀар | | | | | | | | |- |69 |*roč̣:V |rač̣: / раччӀ | | | | | | | | |- |73 |*ħandi |ʕin / гӀин |haḳ́iṭa |hanṭuḳa | |hanṭiḳa |hãde |hanṭiḳa |hanḳ́iṭa |anna |- |74 |*ħarHi |ber / бер |hač̣a |haj |haj |harḳu |ḳeha |harḳa |haḳ́a |hač̣a |- |75 |*mihar |meʕér / мегӀер |miʕar |miʕar |mihar |mahar |miʕa |miʕar |mijar |maj |- |77 |*coluj |ca / ца |salu |salu | |sol |čilo |sale |salu |salʷ |- |78 |*mic̣:i |mac̣: / маццӀ |mic̣: |mic̣:i |mic:i |mic̣:i |*mic̣:i |mac̣:i |mic:i |miṣ |- |83 |*kʷo- |kʷer / квер | | | | | | | | |- |103 | |лъазе | | | | | | | | |- |109 | |хвезе | | | | | | | | |- |128 | |кьезе | | | | | | | | |- |147 |*bV(r)q̇:V, *miʎi |baq̇: / бакъ |miʎ |mĩhi |miʎi |miʎi |miʎi |miʎe |miʎi |miʎ |- |148 |*birc̣:ʷi |moc̣: / моцӀ |boc̣: |purc̣:u |purc:u |borc̣:i |boc̣:o |borc̣:o |boc:u |boṣ |- |150 |*ʎ:inʔi |ʎ:im / лъим |ʎ:ẽ |ʎ:eni |ʎ:eni |ʎ:en |ʎ:eni |ʎ:ẽji |ʎ:ẽ |ʎ:ī̃ |- |155 |*c̣:onʔi |c̣:am / цӀам |c̣:ãʔi |c̣:ãʔi |c:ãji |c̣:on |c̣:ani |c̣:ãji |c:ā̃ |ṣā̃ |- |156 | |гамачӀ | | | | | | | | |- |163 | |гьури | | | | | | | | |- |179 |*c̣aʔi |c̣a / цӀа |c̣aj |c̣aj |c̣aji |c̣a |č̣ari |c̣aj |c̣ā |c̣ā |- |179 | |лъагӀел | | | | | | | | |- |182 |*=ic̣- |цӀураб | | | | | | | | |- |183 |*c̣inhV- |c̣íja-b цӀияб |c̣inu-b |c̣ĩu |c̣ĩju |c̣iw |č̣ĩ-da |c̣ijo-m |c̣ĩhu-b |c̣ĩw |- |207 |*c̣:iri |c̣:ar / цӀар |c̣:er |c̣:eri |c̣:eri |c̣:er |c̣:eri |c̣:eri |c:era | |} # == Схема == {{clade |color = |thickness=1 |label1 = [[Авар–гӀандиял мацӀал|Авар–гӀандиял]] |sublabel1 = <small>[[Инс-авар-гӀандияб мацӀ|Инс-мацӀ]]</small> |1={{clade |color =|thickness=1 |label1 = [[Авар мацӀ|Авар]] |bar1=#a80000; |sublabel1 = <small>[[Прото-авар мацӀ|Прото-авар]]</small> |1={{clade |color = |thickness=1 |label1 = [[Авар свералаби#Хьондасеб тӀадгари|Хьондасел]] |sublabel1 = '''[[БолмацӀ]]''' |1={{clade |color = |thickness=1 |1 = [[Хундерил сверел|''Хундерил'']] |2 = [[Бакъаккул сверел|''Бакъаккул'']] |3 = [[БакътӀерхьул сверел|''БакътӀерхьул'']] }} |label2 = [[Авар свералаби#Бакъдасеб тӀадгари|Бакъдасел]] |sublabel2 = |2={{clade |color = |thickness=1 |1 = [[Гьидерил сверел|''Гьидерил'']] |2 = [[ГӀандалазул сверел|''ГӀандалазул'']] |3 = [[Анцухъдерил сверел|''Анцухъдерил'']] |4 = [[ГьочотӀасезул сверел|''ГьочотӀасезул'']] |5 = [[Закаталисезул сверел|''Закаталисезул'']] |6 = [[Къаралазул сверел|''Къаралазул'']] |7 = [[Бакълъухъезул сверел|''Бакълъухъезул'']] |8 = [[Къелдерил сверел|''Къелдерил'']] |9 = [[КъехӀдерил сверел|''КъехӀдерил'']] |10 = [[БецӀдерил сверел|''БецӀдерил'']] |11 = [[ГӀунтӀадерил сверел|''ГӀунтӀадерил'']] |12 = [[Щулелъдерил сверел|''Щулелъдерил'']] }} }} |label2 = [[ГӀандиял мацӀал|ГӀандиял]] |bar2=green; |sublabel2 = |2={{clade |color = |thickness=1 |label1=[[ГӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]] |1={{clade |color = |thickness=1 |1 = ''ТӀаса-гӀандисезул'' |2 = ''Гъоркьа-гӀандисезул'' }} |label2 = |2={{clade |color = |thickness=1 |1={{clade |color = |thickness=1 |label1=[[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]] |1={{clade |color = |thickness=1 |1 = ''ЦӀунтӀа-гӀахьвалазул'' |2 = ''Кьанусезул'' }} }} |2={{clade |color = |thickness=1 |label1= |1 = {{clade |color = |thickness=1 |1 = {{clade |color = |thickness=1 |label1=[[КӀкӀаралазул мацӀ|КкӀаралазул]] |1 = {{clade |color = |thickness=1 |1 = ''КкӀаратӀасезул'' |2 = ''ГӀанчихъезул'' |3 = ''РацилӀезул'' |4 = ''Инхелосезул'' |5 = ''Сивухъезул'' |6 = ''ТӀукитӀасезул'' }}}} |2 = {{clade |color = |thickness=1 |label1= |1 = {{clade |color = |thickness=1 |1 = {{clade |color = |thickness=1 |label1=[[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]] |1 = {{clade |color = |thickness=1 |1 = ''Болъихъезул'' |2 = ''МигӀарсосезул'' }}}} |2 = {{clade |color = |thickness=1 |label1=[[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисузул]] |1={{clade |color = |thickness=1 }} }} |3= {{clade |color = |thickness=1 |label1=[[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]] |1={{clade |color = |thickness=1 |1={{clade |color = |thickness=1 |1 = ''ГьигьалӀезул'' |2 = ''ЧӀамалазул'' }} }} }} |4 = {{clade |color = |thickness=1 |label1= |1={{clade |color = |thickness=1 |1={{clade |color = |thickness=1 |label1=[[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]] |1={{clade |color = |thickness=1 |1= ''Кванадасезул'' |2= ''Хуштадасезул'' |3= ''Лъиссисезул'' }}}} |2= {{clade |color = |thickness=1 |label1=[[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]] |1={{clade |color = |thickness=1 |1 = ''ТӀаса-тӀиндисезул'' |2= ''Гъоркьа-тӀиндисезул'' }} }} }} }} }} }} }}}} }}}} }} |grouplabel1={{clade labels |width=50em; |label1=авар група |top1=20% |color1=#a80000 |label2=гӀандияб група |top2=70% |color2=green }} }} == Ралагье гьединго == * [[Кавказалъул мацӀал]] == МугъчӀваял == {{reflist}} ===Библиография === * {{cite book | last = Алексеев | first = М. Е. | author-link = | date = 1999 | title = Языки мира. Кавказские языки | chapter = Аварский язык. | chapter-url = http://www.philology.ru/linguistics4/alekseev-99c.htm | location = Москва | publisher = Academia | page = 480 | isbn = {{Format ISBN|5874440798}} }} *{{cite book | last1 = Дьяконов | first1 = И. М. | author-link1 = Дяконов Игорь Михайлович | last2 = Старостин | first2 = С. А. | author-link2 = Старостин Сергей Анатольевич | date = 1988 | title = Древний Восток: этнокультурные связи | chapter = Хуррито-урартские и восточнокавказские языки | chapter-url = http://starling.rinet.ru/Texts/hururt.pdf | location = Москва | publisher = [[Наука (пресс)|Наука]] | page = 164–207/341 | isbn = {{Format ISBN|5020167924}} }} *{{cite book | last = Коряков | first = Ю. Б. | author-link = Коряков Юрий Борисович | date = 2006 | title = Атлас кавказских языков | chapter = Реестр кавказских языков | chapter-url = http://www.lingvarium.org/raznoe/publications/caucas/alw-cau-reestr.pdf | location = Москва | publisher = Пилигрим | page = 76 | isbn = {{Format ISBN|5990077211}} }} *{{citation|first = Волфганг|last = Шулц|contribution = The Languages of the Caucasus|contribution-url = http://wschulze.userweb.mwn.de/lgxcauc.pdf|title = The Languages of the Caucasus|date = 21 Април 2013|publisher = IATS University of Munich|ref = refSchul09|access-date = 2024-03-16|archive-date = 2023-01-29|archive-url = https://web.archive.org/web/20230129165316/http://wschulze.userweb.mwn.de/lgxcauc.pdf|url-status = dead}} {{DEFAULTSORT:Авар–гӀандиял мацӀал}} [[Category:Хьондакавказиял мацӀал]] {{Авар–гӀандиял мацӀал|state=collapsed}} {{Хьондакавказиял мацӀал|state=collapsed}} {{Кавказалъул мацӀал|state=collapsed}} r89wbxckbuk2qzjbxyrzts1wdb9k42s Музика 0 15491 97573 93680 2026-06-17T17:04:28Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97573 wikitext text/x-wiki [[Файл:Music lesson Staatliche Antikensammlungen 2421.jpg|мини|Музыкаялъул дарс. Аттикияб гидриязул деталь. ГӀ.-ш. 510 с. н. э. цебе.]] '''Му́зыка''' ({{lang-el|μουσική}}, {{lang-el|μούσα}} — ''[[муза]]''-абураб рагӀиялдаса [[Субстантивация|субстантияб]] прилагательное) — [[искусство|искусствоялъул]] вид. [[Сохор, Наумил Арнольд|А. Н. Сохорасул]] баяналда рекъон ([[Музыкаялъул энциклопедия|МЭ]] 3, 1976 с.), музыкаялъ «хӀакъикъат загьир гьабула ва хассаб къагӀидаялда гӀуцӀарал, тоназда ва сасаздалъун инсанасда асар гьабула»<ref>''Сохор А. Н.'' Музыка // [[Музыкаялъул энциклопедия]]. Т.3. М., 1976, стлб.730. Сохорица абулеб «тоналъул» магӀна ккола [[Музыкалияб сас|хассаб борхалъиялъул сас]].</ref>. [[Россиялъул КӀудияб энциклопедия]]лъул баяналда рекъон (2013 с.) музыка буго «борхалъиялда ва заманалда рекъон гӀуцӀараб сасазул искусство»<ref>Россиялъул КӀудияб энциклопедия. Том 21. М., 2013 с., гь.403.</ref>. Музыкаялъул цогидал энциклопедиял магӀнабиги руго<ref>Обширная сводка словарных дефиниций музыки дана в статье «Music» в [[Музыкальный словарь Гроува|Музыкальном словаре Гроува]] (vol. 17, 2001), причём собственной дефиниции этот словарь не предоставляет.</ref>. == Музыкаялъул тарих == ГӀалимзабаз чӀезабун буго музыка жеги гӀадамал [[Африка]]ялдаса гочизе байбихьилалдего киналго къавмазда гьоркьоб тӀибитӀун букӀанин<ref>[https://books.google.com/books?id=vYQEakqM4I0C&printsec=frontcover The origins of music] / ed. by Nils Lennart Wallin, Björn Merker, Steven Brown.— [[MIT Press]], 2001.— 498p.— ISBN 978-0-262-73143-0</ref> Бищун некӀсияб музыкалияб инструмент рикӀкӀула [[флейта]]. Гьелъул экземпляр батун буго нелъер эраялда 35-40 азар соналъ цере рарал скульптурабазда гьоркъо<ref>{{cite news|url=http://elementy.ru/news?newsid=431111|title=Рядом с древнейшей скульптурой найдены музыкальные инструменты|publisher=[[Элементы.ру]]|date=2009-06-26|accessdate=2022-04-01|archivedate=2010-04-20|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100420184952/http://elementy.ru/news?newsid=431111}}</ref> == Адабият == * [[Сохор, Наумил Арнольд|Сохор А. Н.]] Музыка // [[Музыкаялъул энциклопедия]]. Т.3. М., 1976, стлб. 730—751. * ''Dahlhaus C., Eggebrecht H.H.'' Was ist Musik. Wilhelmshaven, 1985. 208 SS. * ''Чередниченко Т. В.'', ''Чехович Д. О.'' Музыка // [[Большая российская энциклопедия]]. Том 21. М., 2013, гб.403-406. * ''Холопова В. Н.'' Музыка как вид искусства: Учебное пособие. 4-е изд., испр. СПб.: Лань, 2014. ISBN 978-5-8114-0334-9. * {{книга |автор=Аре Бреан, Гейр Ульве Скейе |заглавие=Музыка и мозг. Как музыка влияет на эмоции, здоровье и интеллект. |оригинал= Are Brean, Geir Olve Skeie. Musikk og hjernen. Om musikkens magiske kraft og fantastiske virkning på hjernen. |издательство= Альпина Паблишер |год= 2020|место = М.| cтраниц= 295|isbn= 978-5-9614-2536-9 |ref=Бреан, Скейе}} == РегӀелал == {{Навигация |Портал = Музыка |Проект = Музыка |Тема=Музыка |Викицитата= Category:Music |Викимактаб= Категория:Музыка |Викикъамус= музыка |Викихарбал= Category:Music |Викигъамас= Category:Music }} * С. В. Дамберг, В. Е. Семенков. [http://anthropology.ru/ru/texts/damberg/sound_09.html Музыка как феномен повседневности] * [[Брайнин, Валерий Борисович|Брайнин В. Б.]] [http://www.brainin.org/Method/method_pro_ru/Table_European_vs_Oriental.pdf Системы музыкальных языков, краткий экскурс: Европейская vs. Ориентальная.] // Опубликовано в: Интеграция науки, менеджмента и образования: Инновационные подходы, поиски и перспективы развития. Материалы XII Международной научно-практической конференции 17 декабря 2013 года. — Москва 2014. ISBN 978-5-94778-312-4, C. 50—53 == ХІужаби == {{хІужаби}} [[Категория:Музыка|*]] lq64yrqavk7r25ry53xjj599mb82tye Фонема 0 22210 97574 2026-06-18T08:31:28Z M. Omarius 10562 Создано переводом вводного раздела страницы [[:en:Special:Redirect/revision/1357772104|Phoneme]] 97574 wikitext text/x-wiki '''Фонема''' буго гарул цоцада релълъарал гьаркьазул ракӏари, жал мацӀалда кӀалъалезда кколеб цо кьучӏаб гьаракьлъун &#x2014; букӏине бегьулеб бищун гьитӏинаб [[Фонетика|фонетикияб]] цвеллъун — жиндица цо [[рагӀи]] цогиялдаса батӏа гьабизе квекулеб. Киналго мацӀазулӏ руго фонемаби (яги ишарабазул мацӀазда месулгун ишариял эквивалентал), ва киналго кӏалъавул мацӀазда гъорлӏ руго [[Рагьукъаб|рагьукъалги]] [[Рагьараб|рагьаралги]] фонемаби. Фонемаби лъазарула фонологиялда жанир, [[Лингвистика|лингвистикаялъул]] бутӏаялда (мацӀ, хъвай, кӏалъ гин гӏахьалал гьикъалаби гъорлӏе рачараб дисциплина). Фонемаби гӏемериселъ рихьизарула, хъвалеб мехалъ, [[Хӏучч (пунктуация)|цебехун гьетӏараб хӏуччица]] {{Char|/}} сверун къараб глиф (симбол) гӏадин. Масала, {{IPA|/k/}}-ялъ бихьизабула инглис мацӀалъул ''cat'' 'кету' абураб рагӀул кӏалуда хӀалтӀизабулеб фонема яги гьаракь (абизин, ''bat'' 'къохьолъалкӏач' рагӀулӏ бугеб {{IPA|/b/}}-ялде данде ккун). m6ong77xtwso4iqbf9j5ud052fbf50w