Оукраина

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="cu">
  <siteinfo>
    <sitename>Википєдїꙗ</sitename>
    <dbname>cuwiki</dbname>
    <base>https://cu.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8C%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Срѣдьства</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Нарочьна</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Бєсѣда</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Польꙃєватєл҄ь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Польꙃєватєлꙗ бєсѣда</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википєдїꙗ</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Википєдїѩ бєсѣда</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Дѣло</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Дѣла бєсѣда</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">MediaWiki</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">MediaWiki бєсѣда</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Обраꙁьць</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Обраꙁьца бєсѣда</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помощь</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Помощи бєсѣда</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катигорїꙗ</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Катигорїѩ бєсѣда</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Module</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Module talk</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Оукраина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>108</id>
    <revision>
      <id>87222</id>
      <parentid>87089</parentid>
      <timestamp>2026-04-12T11:00:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Великоросс</username>
        <id>28010</id>
      </contributor>
      <origin>87222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5037" sha1="lv5u51zckw11het52szv8u7jx3f52ok" xml:space="preserve">{{glag-name|имѧ=ⱆⰽⱃⰰⰺⱀⰰ}}
{{Дрьжава
| name = Оукраина&lt;br /&gt;{{lat-ga|Україна}}
| ꙁнамѧ = Flag of Ukraine.svg
| ꙁнакъ = Lesser Coat of Arms of Ukraine.svg
| map = Europe-Ukraine.svg
| славопѣниѥ = ⁖ {{lat-ga|''Ще не вмерла України ні слава, ні воля''}} ⁖ {{noprint| }}
| Стольнъ градъ = [[Кꙑѥвъ]]
| Ѩꙁꙑкъ = [[Оукраиньскъ ѩꙁꙑкъ|оукраиньскъ]]
| строѥниѥ = димократїꙗ
| главꙑ чинъ = прѣдъсѣдатєл҄ь
| главꙑ имѧ = Владимиръ Ꙁєлєньскꙑи
| Пространиѥ = 603 700
| Людии = 46,4 лєѡдръ
| Почѧта = 1991
| ISO = UKR
| tld = .ua
}}

'''Оукраина''' и {{lang-uk|Україна}} · [[Въсточьна Єѵрѡпа|Въсточьнꙑѩ Єѵрѡпꙑ]] дрьжава ѥстъ ⁙ Стольнъ градъ [[Кꙑѥвъ]] ѥстъ ⁙ Оукраинꙑ дрьжавьнъ [[оукраиньскъ ѩꙁꙑкъ|оукраиньскъ]] ѩꙁꙑкъ ѥстъ ⁙ Людии 46,4 [[лєѡдръ]] обитаѥтъ

== їсторїꙗ ==
Давѣ Оукраинꙑ ꙁємлꙗ [[Роусь|Роуси]] съставѣ бѣ · а [[Кꙑѥвъ]] жє ѥѩ стольнъ градъ бѣ ⁙ І҃В вѣцѣ жє Роусь на самостоꙗтѣльнꙑ оудѣлꙑ раꙁложєна бѣ ⁙ І҃Д вѣцѣ южьнороусьскꙑ кънѧжьства [[Литъвьско Вєлико Кънѧжьство|Литъвьска Вєлика Кънѧжьства]] съставъ въшьли бѣ · ижє І҃И вѣцѣ поничьжєно бѣ ⁙ Отъ того жє врѣмєнє нꙑнѣшьнꙗ Оукраинꙑ ꙁємлꙗ Рѡсїискꙑ и Аѵстрїискꙑ їмпєрїи съставѣ бѣ ⁙

Послѣди Октѡврїиска народьна въстаниꙗ и Гражданьскꙑ воинꙑ [[Оукраиньска Народьна Димократїꙗ]] сътворєна бѣ · ижє 1920 лѣта Красноѭ ратиѭ поничьжєна бѣ ⁙ 1922 лѣта [[Оукраиньска Съвѣтьска Социалистичьска Димократїꙗ]] почѧта бѣ 

Оукраина ѥстъ стала самостоꙗтєл҄ьна дрьжава 1991 лѣта послѣди распада [[Съвѣтьскыихъ Социалистичьскыихъ Димократїи Съвѫзъ|Съвѣтскꙑихъ Социалистичьскꙑихъ Димократїи Съвѫꙁа]] ⁙ Прьвꙑи ѥѩжє прѣдъсѣдатєл҄ь [[Лєѡнїдъ Кравчоукъ]] бѣ · въторꙑи жє [[Лєѡнїдъ Коучма]] бѣ · трєтии жє [[Викторъ Ющєнко]] · а чєтврьтꙑи жє [[Викторъ Ꙗноуковичь]] бѣ 

Коньцѣ 2013 лѣта Викторъ Ꙗноуковичь поничьжишє съглашєниꙗ съ Єѵрѡпьскꙑимь съвѫꙁомь творѥниѥ · послѣди чєсожє Кꙑѥвѣ народьно въстаниѥ почѧто бѣ ⁙ Фєвроуарїꙗ 22 дьнꙗ 2014 лѣта Ꙗноуковичь бєжаашє въ Рѡсїѭ и того дѣл҄ьма Оукраинє нова власть сътворѥна бѣ и новъ прѣдъсѣдатєл҄ь [[Пєтръ Порошєнко]] сталъ ѥстъ ⁙ [[Кꙑрꙑмьска Аѵтономьна Димократїꙗ]] и [[Сєвастополь]] послѣди народьна гласованиꙗ Рѡсїѩ съставъ приѩта бѣашєтє · нъ Оукраина и мъногꙑ инꙑ дрьжавꙑ гласованиѥ и ѥгожє слѣдьствиѥ нє приꙁнали ꙗко вѣрьно бѣ ⁙ 

Въстаниꙗ такождє Одєссьсцѣ · Хар҄ьковьсцѣ · Доньчьсцѣ и Лоуганьсцѣ областѣхъ бѣ и послѣдьнии дъвѣ своꙗ самостоꙗтѣлъ авили ѥстє ꙗко Лоуганьска и Доньчьска Народьни Димократїи · ижє нꙑнѣ оукраиньско правитєльство мънитъ ꙗко прѣстѫпьна органїсма и воѥньномь обраꙁомь поничьжити пꙑтаѥтъ сѧ да въсътановити бѫ власть надъ сѩ ꙁємлѩ ⁙ Мѣсѧца фєвроуарїꙗ 21 дьнꙗ 2022 лѣта Рѡсїѩ прѣдъсѣдатєл҄ь [[Владимиръ Поутинъ]] ихъ самостоꙗтєл҄ь приꙁнашѧ · послѣди чєсо 24 дьнꙗ Рѡсїꙗ ново воѥньно рьвьниѥ оукраиньсцѣи ꙁємлѣ почѧшѧ ⁙ 

== ꙁьри таѽкождє ==
{{commonscat|Ukraine}}
{{Словѣньскы дрьжавы}}
{{Єѵрѡпꙑ дрьжавꙑ}}

[[Катигорїꙗ:Оукраина|*]]
[[Катигорїꙗ:Єѵрѡпꙑ дрьжавꙑ]]</text>
      <sha1>lv5u51zckw11het52szv8u7jx3f52ok</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Срьбїꙗ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1701</id>
    <revision>
      <id>87217</id>
      <parentid>85061</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T16:00:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Великоросс</username>
        <id>28010</id>
      </contributor>
      <origin>87217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4659" sha1="ayo0qmec6t1h8umjkmdcsx6ey8zaewp" xml:space="preserve">{{Дрьжава
| name = Срь́бїꙗ Димократі́ꙗ&lt;br /&gt;{{lat-ga|Република Србија|lang=sr}}
| ꙁнамѧ = Flag of Serbia.svg
| ꙁнакъ = Coat of arms of Serbia.svg
| map = Location of Serbia (map).svg
| Стольнъ градъ = [[Бѣлъ Градъ · Срьбїи|Бѣлъ Градъ]]
| Ѩꙁꙑкъ = [[срьбьскъ ѩꙁꙑкъ|срьбьскъ]]
| строѥниѥ = димократїꙗ
| главꙑ чинъ = прѣдъсѣдатєл҄ь
| главꙑ имѧ = [[Алєѯандръ Вльчищь]]
| главꙑ2 чинъ = правитєл҄ьства прѣдъсѣдатєл҄ь
| главꙑ2 имѧ = [[Ана Брьнабищь]]
| събꙑтиѥ1 = прьво пьсаниѥ о странѣ
| събꙑтиꙗ врѣмѧ1 = 611 лѣто
| събꙑтиѥ2 = кральство отъ
| събꙑтиꙗ врѣмѧ2 = 1077 лѣта
| събꙑтиѥ3 = цѣсар҄ьство отъ
| събꙑтиꙗ врѣмѧ3 = 1347 лѣта
| събꙑтиѥ4 = тоурчьско иго
| събꙑтиꙗ врѣмѧ4 = 1459 лѣта
| събꙑтиѥ5 = свободьна страна
| събꙑтиꙗ врѣмѧ5 = 1804 лѣта
| събꙑтиѥ6 = въходъ въ съставъ [[Югославїꙗ|Югославїѩ]]
| събꙑтиꙗ врѣмѧ6 = 1918 лѣта
| Пространиѥ =88 361
| Людии = 9 лєѡдръ
| Почѧта = 2006
| цѧта = [[срьбьскъ динаръ]]
| МО҃С кодъ = RSD
| ISO = SRB
| tld = .rs
}}

'''Срь́бїꙗ''' и {{lang-sr|Србија}} · єпїсимьно имѧ '''Срь́бїꙗ Димократі́ꙗ''' и {{lang-sr|Република Србија}} · срѣдьн҄ии [[Балкани|Балканъ]] дрьжава ѥстъ ⁙ Стольнъ [[Бѣлъ Градъ · Срьбїи|Бѣлъ Градъ]] ѥстъ ⁙ Дрьжавьнъ [[срьбьскъ ѩꙁꙑкъ|срьбьскъ]] ѩꙁꙑкъ ѥстъ ⁙ Людии 9 лєѡдръ обитаѥтъ

== їсторїꙗ ==
Давѣ бꙑла самостоꙗтєл҄ьнаꙗ бѣ · 1918 лѣта по [[Прьва свѣтьна воина|Прьвѣ свѣтьнѣ воинѣ]] въшьла въ Срьбъ · Хръватъ и Словѣньць Кралѥвьства сѫставъ · послѣди имєноуѥмо [[Югославїꙗ]] · по [[Вътора свѣтьна воина|Въторѣ свѣтьнѣ воинѣ]] ꙗжє Социалистичьска Съвѫꙁьна Димократїꙗ Югославиꙗ · ССД҃Ю · бѣ · ⁙ Послѣди распада ССД҃Ю въшьла въ съвѫꙁьнѫ дрьжавѫ Срьбїѭ и Чрьногориѥ бѣ · 2006 лѣта по вьсѥнародьнѣ гласовании [[Чрьна Гора|Чрьнѣ Горѣ]] Срьбїꙗ стала одѣльна дрьжава ѥстъ

== гєѡграфїꙗ ==
[[Дѣло:Relief map of Serbia.png|thumb|left|Срьбїѩ харта]]
Срь́бїꙗ на дъвѣ чѧсти [[Срѣдьнꙗ Єѵрѡпа|Срѣдьнѫ Єѵрѡпѫ]] и срѣдьн҄ии [[Балканъ]] положєна ѥстъ ⁙ Съ дроугꙑ 7 странꙑ обьщѫ дрьжавьнѫ границѫ иматъ

== Срьбїꙗ чѧстиѥ ==
Срьбїꙗ на 29 окрѫгъ дѣлѥна ѥстъ ⁙ [[Воѥводина]] и [[Косово и Мєѳохїꙗ]] аѵтономьна краи ѥстє · ацѣ надъ Косова и Мєѳохїѩ ꙁємлєѭ Срьбїꙗ нꙑнѣ пльнꙑ власти нє иматъ · ꙁанѥ сѩ ꙁємлѩ мъногꙑ чѧстиѥ нꙑнѣ подъ властиѭ нєприꙁнанꙑ [[Косовьска Димократїꙗ|Косовьскꙑ Димократїѩ]] сѫтъ

== Срьбїѩ гради ==
* '''[[Бѣлъ Градъ · Срьбїи]]'''
* [[Новъ Садъ]]
* [[Нишь]]
* ''[[Прищина]]''&lt;ref name=&quot;kosmetstatus&quot;&gt;Срьбїꙗ мьнитъ сь градъ ꙗко аѵтономьна краꙗ Косова и Мєѳохїѩ сєлѥниѥ · нъ сꙗ ꙁємлꙗ нꙑнѣ подъ властиѭ нєприꙁнанꙑ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ&lt;/ref&gt;
* [[Крагоуѥвьць]]
* [[Сѫботица]]
* [[Панчєво]]
* [[Оужицє]]
* [[Пожарєвьць]]
* ''[[Приꙁрѣнь]]''&lt;ref name=&quot;kosmetstatus&quot; /&gt;

== кладѧꙃи ==
&lt;references/&gt;
== ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Serbia}}
* [[Босна|Босна и Хєрсєговина]]
* [[Чрьна Гора]]
* [[Хръватьска]]
{{Словѣньскы дрьжавы}}

[[Катигорїꙗ:Срьбїꙗ|*]]</text>
      <sha1>ayo0qmec6t1h8umjkmdcsx6ey8zaewp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Приꙁрѣнь</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2590</id>
    <revision>
      <id>87208</id>
      <parentid>78234</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:59:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1116" sha1="oojmjji0wxhwprl4im00u1ev46do1kd" xml:space="preserve">{{coord|display=title|42|12|00|N|20|43|00|E|type:city}}
{{Градъ|Имѧ = Приꙁрѣнь
|Тѷпъ=градъ
| знамѧ= 
| знакъ = 
| Дрьжава = {{Срьбїѩ знамѧ}} Срь́бїꙗ /&lt;br /&gt;{{Косовьскꙑ Димократїѩ ꙁнамѧ}}&amp;nbsp;Косовьска Димократїꙗ ([[нєприꙁнана дрьжава]])
| Глава =
| Людии = 107 614
| Основанъ =
| Харта =[[Дѣло:Prizren.jpg|200px]]
}}
'''Приꙁрѣнь''' и {{lang-sr|Призрен}} · {{lang-sq|Prizreni}} · [[Косово|Косова]] Приꙁрѣньска окрѫга главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 107 614 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙ Приꙁрѣнь дрєвльн҄ь [[стольнъ градъ]] Срьбїѩ ѥстъ

== Ащє виждитє ==
* [[Прищина]]

{{commonscat|Prizren}}

[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>oojmjji0wxhwprl4im00u1ev46do1kd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87210</id>
      <parentid>87208</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:01:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3422" sha1="3vfc846z0tx1027wr2cyciho4xstwer" xml:space="preserve">{{coord|display=title|42|12|00|N|20|43|00|E|type:city}}
{{Градъ|Имѧ = Приꙁрѣнь
|Тѷпъ=градъ
| знамѧ= 
| знакъ = 
| Дрьжава = {{Срьбїѩ знамѧ}} Срь́бїꙗ /&lt;br /&gt;{{Косовьскꙑ Димократїѩ ꙁнамѧ}}&amp;nbsp;Косовьска Димократїꙗ ([[нєприꙁнана дрьжава]])
| Глава =
| Людии = 107 614
| Основанъ =
| Харта =[[Дѣло:Prizren.jpg|200px]]
}}
'''Приꙁрѣнь''' и {{lang-sr|Призрен}} · {{lang-sq|Prizreni}} · [[Косово|Косова]] Приꙁрѣньска окрѫга главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 107 614 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙ Приꙁрѣнь дрєвльн҄ь [[стольнъ градъ]] Срьбїѩ ѥстъ

== Ащє виждитє ==
* [[Прищина]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд.
* Чемеркић, Михајло (2003). Призрен и околина 1019—1941. Београд. ISBN 978-86-7620-002-3.
* Детелић, Мирјана (2004). Градови у хришћанској и муслиманској епици. Београд. ISBN 978-86-7179-039-0.
* Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918. Српска књижевна задруга.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Марковић Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871—1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка.
* Јањић, Драгана (2013). „Призренска епископија: Историјско-канонски аспекти (Prizren's diocese: Historical-canonical aspects)” (PDF). Баштина. Приштина - Лепосавић (34): 157—170.
* Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Prizren}}

[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>3vfc846z0tx1027wr2cyciho4xstwer</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87211</id>
      <parentid>87210</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:03:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3488" sha1="ewklmb63vdfd50ptule7ym34hqvrkx4" xml:space="preserve">{{coord|display=title|42|12|00|N|20|43|00|E|type:city}}
{{Градъ|Имѧ = Приꙁрѣнь
|Тѷпъ=градъ
| знамѧ= 
| знакъ = 
| Дрьжава = {{Срьбїѩ знамѧ}} Срь́бїꙗ /&lt;br /&gt;{{Косовьскꙑ Димократїѩ ꙁнамѧ}}&amp;nbsp;Косовьска Димократїꙗ ([[нєприꙁнана дрьжава]])
| Глава =
| Людии = 107 614
| Основанъ =
| Харта =[[Дѣло:Prizren.jpg|200px]]
}}
'''Приꙁрѣнь''' и {{lang-sr|Призрен}} · {{lang-sq|Prizreni}} · [[Косово|Косова]] Приꙁрѣньска окрѫга главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 107 614 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙ Приꙁрѣнь дрєвльн҄ь [[стольнъ градъ]] Срьбїѩ ѥстъ

== Ащє виждитє ==
* [[Прищина]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд.
* Чемеркић, Михајло (2003). Призрен и околина 1019—1941. Београд. ISBN 978-86-7620-002-3.
* Детелић, Мирјана (2004). Градови у хришћанској и муслиманској епици. Београд. ISBN 978-86-7179-039-0.
* Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918. Српска књижевна задруга.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Марковић Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871—1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка.
* Јањић, Драгана (2013). „Призренска епископија: Историјско-канонски аспекти (Prizren's diocese: Historical-canonical aspects)” (PDF). Баштина. Приштина - Лепосавић (34): 157—170.
* Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Prizren}}
* [https://prizren.rks-gov.net/sr/ Главна страница]

[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>ewklmb63vdfd50ptule7ym34hqvrkx4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87212</id>
      <parentid>87211</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:04:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87212</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3562" sha1="hnbsossqtyzhq2oxivabcal9ixxfd7d" xml:space="preserve">{{coord|display=title|42|12|00|N|20|43|00|E|type:city}}
{{Градъ|Имѧ = Приꙁрѣнь
|Тѷпъ=градъ
| знамѧ= 
| знакъ = 
| Дрьжава = {{Срьбїѩ знамѧ}} Срь́бїꙗ /&lt;br /&gt;{{Косовьскꙑ Димократїѩ ꙁнамѧ}}&amp;nbsp;Косовьска Димократїꙗ ([[нєприꙁнана дрьжава]])
| Глава =
| Людии = 107 614
| Основанъ =
| Харта =[[Дѣло:Prizren.jpg|200px]]
}}
'''Приꙁрѣнь'''&lt;ref&gt;[https://prizren.rks-gov.net/sr/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Призрен}} · {{lang-sq|Prizreni}} · [[Косово|Косова]] Приꙁрѣньска окрѫга главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 107 614 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙ Приꙁрѣнь дрєвльн҄ь [[стольнъ градъ]] Срьбїѩ ѥстъ

== Ащє виждитє ==
* [[Прищина]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд.
* Чемеркић, Михајло (2003). Призрен и околина 1019—1941. Београд. ISBN 978-86-7620-002-3.
* Детелић, Мирјана (2004). Градови у хришћанској и муслиманској епици. Београд. ISBN 978-86-7179-039-0.
* Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918. Српска књижевна задруга.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Марковић Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871—1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка.
* Јањић, Драгана (2013). „Призренска епископија: Историјско-канонски аспекти (Prizren's diocese: Historical-canonical aspects)” (PDF). Баштина. Приштина - Лепосавић (34): 157—170.
* Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Prizren}}
* [https://prizren.rks-gov.net/sr/ Главна страница]

[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>hnbsossqtyzhq2oxivabcal9ixxfd7d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87213</id>
      <parentid>87212</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:06:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3565" sha1="gkdb2q6v192xay9xorh31c3q60cvc4z" xml:space="preserve">{{coord|display=title|42|12|00|N|20|43|00|E|type:city}}
{{Градъ|Имѧ = Приꙁрѣнь
|Тѷпъ=градъ
| знамѧ= 
| знакъ = 
| Дрьжава = {{Срьбїѩ знамѧ}} Срь́бїꙗ /&lt;br /&gt;{{Косовьскꙑ Димократїѩ ꙁнамѧ}}&amp;nbsp;[[Косовьска Димократиѧ]] ([[нєприꙁнана дрьжава]])
| Глава =
| Людии = 107 614
| Основанъ =
| Харта =[[Дѣло:Prizren.jpg|200px]]
}}
'''Приꙁрѣнь'''&lt;ref&gt;[https://prizren.rks-gov.net/sr/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Призрен}} · {{lang-sq|Prizreni}} · [[Косово|Косова]] Приꙁрѣньска окрѫга главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 107 614 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙ Приꙁрѣнь дрєвльн҄ь [[стольнъ градъ]] Срьбїѩ ѥстъ

== Ащє виждитє ==
* [[Прищина]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд.
* Чемеркић, Михајло (2003). Призрен и околина 1019—1941. Београд. ISBN 978-86-7620-002-3.
* Детелић, Мирјана (2004). Градови у хришћанској и муслиманској епици. Београд. ISBN 978-86-7179-039-0.
* Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918. Српска књижевна задруга.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Марковић Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871—1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка.
* Јањић, Драгана (2013). „Призренска епископија: Историјско-канонски аспекти (Prizren's diocese: Historical-canonical aspects)” (PDF). Баштина. Приштина - Лепосавић (34): 157—170.
* Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Prizren}}
* [https://prizren.rks-gov.net/sr/ Главна страница]

[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>gkdb2q6v192xay9xorh31c3q60cvc4z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Климєнтъ Охрїдьскꙑи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5459</id>
    <revision>
      <id>87219</id>
      <parentid>85695</parentid>
      <timestamp>2026-04-12T00:30:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>20857</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>87219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2699" sha1="jje7q0h3u0d897pvk4fiegzdy624wtw" xml:space="preserve">[[Дѣло:Climent of Ohrid.jpg|thumb|Ѡбразъ Климєнтъ Охрїдьскъ]]
'''Кли́мєнтъ Охрїдьскъ''' · рождєнъ ѥстъ 840 лѣта [[Охрїдъ|Охрїдѣ]] и оумьрє їоулїꙗ 14 дьнє 916 лѣта · дрєвл҄ьн҄ь словѣньскъ просвѣтитєл҄ь ѥстъ ⁙ [[Кѷрїллъ и Мєѳодїи|Кѷрїлла и Мєѳодїꙗ]] оучєникъ бѣ ⁙ Ѩꙁꙑковѣдъ помꙑшлѥниѥ жє ѥстъ · ѥжє [[вътора словѣньска аꙁъбоукꙑ|вътора словѣньска аꙁъбоукъвь]] имьжє сътворѥна бѣ
== бїографїꙗ ==
Съ Кѷрилломь и Мєѳодїѥмь [[Вєлика Моравїꙗ|моравьсцѣ ꙁємли]] проповѣдашѧ ⁙ По Мєѳодїꙗ [[Съмрьть|съмрьти]] отъ латинꙗнъ гънатиꙗ [[Блъгарьско цѣсарьство]] бєжашє и тамъжє [[Охрїдьска кънижьна схола|Охрїдьскоу кънижьнѫ схолоу]] почѧ ⁙ Мъноꙃи [[Словѣньскъ ѩꙁꙑкъ|словѣньскꙑ]] кънигꙑ тъи схолѣ пьсанꙑ бѣ · нѣции иꙁ ихъжє Климєнтъ сътвори

По [[Сѷмєѡнъ А҃ Вєликъ|Сѷмєѡна А҃ Вєликаѥго]] оукаꙁаниѭ приѩлъ санъ єпїскопа Вєличьска

Нꙑнѣ [[православиѥ|православии]] свѧтꙑи равьноапостольнꙑи сѧ авлꙗѥтъ ⁙ [[Блъгарїꙗ|Блъгарїи]] и [[Макєдонїꙗ|Макєдонїи]] мъногꙑ вєщи Климєнта имєньмь ꙁванꙑ сѫтъ

== кънигꙑ ==
* [https://web.archive.org/web/20070519092036/http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=415&amp;WorkID=14608&amp;Level=1 Похвально слово Кѷрилла Фїлософа] ([[блъгарьскъ ѩꙁꙑкъ|блъгарьско]] прѣложєниѥ)
* [https://web.archive.org/web/20070719192900/http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=415&amp;WorkID=14857&amp;Level=1 Похвально слово свѧтꙑѩ Димитрїꙗ] ([[блъгарьскъ ѩꙁꙑкъ|блъгарьско]] прѣложєниѥ)

== ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Clement of Ohrid}}
* [http://www.promacedonia.org/bugarash/ko/kratkozhitie.html Климєнта Охрїдьска кратъко житиѥ]
* [[Чрьнориꙁьць Храбръ]]
[https://acutegirlwithanastylook.com/ Климєнта Охрїдьска кратъко]

[[Катигорїꙗ:Людиѥ]]
[[Катигорїꙗ:Словѣньскѣ пьсатєлѧ]]</text>
      <sha1>jje7q0h3u0d897pvk4fiegzdy624wtw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради</title>
    <ns>14</ns>
    <id>6506</id>
    <revision>
      <id>87201</id>
      <parentid>68413</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:00:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Великоросс</username>
        <id>28010</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>87201</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="141" sha1="sb5vzkn74zl2okxf0km72n32h61qn4x" xml:space="preserve">{{Commonscat|Urban settlements in Serbia}}

[[Катигорїꙗ:Срьбїꙗ|Гради]]
[[Катигорїꙗ:Гради|Срьбїꙗ]]</text>
      <sha1>sb5vzkn74zl2okxf0km72n32h61qn4x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Барнаоулъ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8072</id>
    <revision>
      <id>87218</id>
      <parentid>87194</parentid>
      <timestamp>2026-04-12T00:03:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>20857</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>87218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="959" sha1="0rm3hi4stpwfy6bnkt9a7knyle58sl2" xml:space="preserve">{{coord|display=title|53|20|59|N|83|46|42|E|type:city}}
{{Градъ|Имѧ = Барнаоулъ
| знамѧ= Flag of Barnaul.svg
| знакъ = Coat of Arms of Barnaul.svg
| Дрьжава =  {{Рѡсїѩ знамѧ}} Рѡсі́ꙗ
| Глава =
| Людии = 633 тꙑсѫщи
| Основанъ = 1730
| Харта =
|}}
'''Барнаоулъ''' и {{lang-ru|Барнаул}} · Рѡсїѩ Алтаискаѥго краꙗ главьнъ градъ ѥстъ ⁙ ꙁьданъ ѥстъ Оби рѣцѣ ⁙ Основанъ лѣта 1730 ѥстъ · нарєчєнъ градъ съ лѣта 1771 ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 633 тꙑсѫщи
== ꙁьри такождє ==
* [https://web.archive.org/web/20160308123526/http://barnaul.org/ Барнаоулъ Мєждоусѣтии]
* [https://web.archive.org/web/20220630141700/https://barnaul-gid.ru/ Барнаоулъ]
{{commonscat|Barnaul}}

[[Катигорїꙗ:Рѡсїѩ гради]]</text>
      <sha1>0rm3hi4stpwfy6bnkt9a7knyle58sl2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прищина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10958</id>
    <revision>
      <id>87202</id>
      <parentid>87199</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:42:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87202</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="501" sha1="30fgkyv284m07b9a2pp80hc27v50yur" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
|Имѧ = Прищина
|Тѷпъ = градъ
|знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
|Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
|Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]
}}

'''При́щина''' и {{lang-sr|Приштина}} · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] главьнъ градъ ѥстъ

== їсторїꙗ ==


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>30fgkyv284m07b9a2pp80hc27v50yur</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87203</id>
      <parentid>87202</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:49:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87203</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4233" sha1="b5n42nx9ssyovhd9g4lal1qrdc0qvto" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
|Имѧ = Прищина
|Тѷпъ = градъ
|знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
|Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
|Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]
}}

'''При́щина''' и {{lang-sr|Приштина}} · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] главьнъ градъ ѥстъ

== їсторїꙗ ==

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.
== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}

[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>b5n42nx9ssyovhd9g4lal1qrdc0qvto</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87204</id>
      <parentid>87203</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:50:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87204</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4856" sha1="jucvj4can0684vu4ce5ym7129j2go6h" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
|Имѧ = Прищина
|Тѷпъ = градъ
|знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
|Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
|Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]
}}

'''При́щина''' и {{lang-sr|Приштина}} · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] главьнъ градъ ѥстъ

== їсторїꙗ ==

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.
== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на веб-сајту [[Туристичка организација Србије|Туристичке организације Србије]]
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>jucvj4can0684vu4ce5ym7129j2go6h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87205</id>
      <parentid>87204</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:56:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4852" sha1="m2urhgo6nbvw5ij2x456o7q6kb52ykn" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
|Имѧ = Прищина
|Тѷпъ = градъ
|знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
|Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
|Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]
}}

'''При́щина''' и {{lang-sr|Приштина}} · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] главьнъ градъ ѥстъ

== їсторїꙗ ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>m2urhgo6nbvw5ij2x456o7q6kb52ykn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87206</id>
      <parentid>87205</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:57:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4938" sha1="2tsb6t8j1p3ngh4zmlh2w85l61sm1lg" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
|Имѧ = Прищина
|Тѷпъ = градъ
|знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
|Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
|Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]
}}

'''При́щина'''&lt;ref&gt;[http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Приштина}} · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] главьнъ градъ ѥстъ

== їсторїꙗ ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>2tsb6t8j1p3ngh4zmlh2w85l61sm1lg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87207</id>
      <parentid>87206</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T14:58:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4937" sha1="2rhnbdetzwfa9hi1wbfjnu3w3oskvui" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
|Имѧ = Прищина
|Тѷпъ = градъ
|знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
|Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
|Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]
}}

'''При́щина'''&lt;ref&gt;[http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Приштина}} · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] главьнъ градъ ѥстъ

== Дѣѣпись ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>2rhnbdetzwfa9hi1wbfjnu3w3oskvui</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87209</id>
      <parentid>87207</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:00:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Великоросс</username>
        <id>28010</id>
      </contributor>
      <origin>87209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5172" sha1="ni8iegez37uha3e1z1t2t9g2jk1c0rh" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
| Имѧ = Прищина
| Тѷпъ = [[Срьбїѩ гради|градъ]]
| знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
| Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
| Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]&lt;br&gt;[[Косовьскъ окроугъ]]
}}

'''При́щина'''&lt;ref&gt;[http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Приштина}} · [[Срьбїꙗ|Срьбїѩ]] [[Срьбїѩ гради|градъ]] ѥстъ · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] и [[Косовьскъ окроугъ|Косовьска окроуга]] [[главьнъ градъ]] ѥстъ

== Дѣѣпись ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>ni8iegez37uha3e1z1t2t9g2jk1c0rh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87214</id>
      <parentid>87209</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:10:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>допись</comment>
      <origin>87214</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5419" sha1="bbj57vnw3ssb1u9qc1rhfj12btvs6j4" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
| Имѧ = Прищина
| Тѷпъ = [[Срьбїѩ гради|градъ]]
| знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
| Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
| Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]&lt;br&gt;[[Косовьскъ окроугъ]]
}}

'''При́щина'''&lt;ref&gt;[http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Приштина}} · [[Срьбїꙗ|Срьбїѩ]] [[Срьбїѩ гради|градъ]] ѥстъ · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] и [[Косовьскъ окрѫгъ|Косовьска окрѫга]] [[главьнъ градъ]] ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 227 466 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · Нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙

== Дѣѣпись ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>bbj57vnw3ssb1u9qc1rhfj12btvs6j4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87215</id>
      <parentid>87214</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:11:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>правопись</comment>
      <origin>87215</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5417" sha1="8mhpzx3zhoxpy6hbt6pvo8jqv6yfyb2" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
| Имѧ = Прищина
| Тѷпъ = [[Срьбїѩ гради|градъ]]
| знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
| Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
| Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]&lt;br&gt;[[Косовьскъ окрѫгъ]]
}}

'''При́щина'''&lt;ref&gt;[http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Приштина}} · [[Срьбїꙗ|Срьбїѩ]] [[Срьбїѩ гради|градъ]] ѥстъ · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] и [[Косовьскъ окрѫгъ|Косовьска окрѫга]] [[главьнъ градъ]] ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 227 466 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ Косовьскꙑ Димократїѩ ѥстъ · Нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙

== Дѣѣпись ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>8mhpzx3zhoxpy6hbt6pvo8jqv6yfyb2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>87216</id>
      <parentid>87215</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T15:11:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ясамойла</username>
        <id>11909</id>
      </contributor>
      <comment>правопись</comment>
      <origin>87216</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5461" sha1="40n8vxy1xvx72wq75f26037j09fxla8" xml:space="preserve">{{Сєлѥниѥ
| Имѧ = Прищина
| Тѷпъ = [[Срьбїѩ гради|градъ]]
| знакъ = Greater Coat of Arms of the City of Priština.png
| Дрьжава = {{Срьбїѩ ꙁнамѧ}} [[Срьбїꙗ]]
| Властьна ѥдиница = [[Косово и Мєтохїꙗ]]&lt;br&gt;[[Косовьскъ окрѫгъ]]
}}

'''При́щина'''&lt;ref&gt;[http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]&lt;/ref&gt; и {{lang-sr|Приштина}} · [[Срьбїꙗ|Срьбїѩ]] [[Срьбїѩ гради|градъ]] ѥстъ · [[Косово и Мєтохїꙗ|Косова и Мєтохїѩ]] и [[Косовьскъ окрѫгъ|Косовьска окрѫга]] [[главьнъ градъ]] ѥстъ ⁙ Людии обитаѥтъ 227 466 ⁙ Нꙑнѣ ꙁємли нєприꙁнанꙑѩ [[Косовьска Димократиѧ|Косовьскꙑ Димократии]] ѥстъ · Нъ [[Срь́бїꙗ|Срьбїѩ]] власти ѥгожє ꙗко свои градъ мьнѧтъ ⁙

== Дѣѣпись ==
Створєнъ · сѣй · градъ · въ · лѣто · ѿч҃в. :

== Ащє виждитє ==
* [[Приꙁрѣнь]]

== Кладѧꙃи ==
{{Кладѧꙃи}}

== Писаниѥ ==
* Гласник Музеја Косова и Метохије. Приштина. 1956. стр. 207—215.
* Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.
* Ивановић, Милан (1987). Црквени споменици XIII — XX века. Београд — Призрен: Задужбине Косова.
* Самарџић, Радован (1986а). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
* Самарџић, Радован (1986б). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
* Самарџић, Радован (1986в). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
* Самарџић, Радован (1986г). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
* Самарџић, Радован (1993а). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
* Самарџић, Радован (1993б). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
* Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 9788675470335.
* Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
* Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
* Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. ISBN 978-86-7743-085-6.
* Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
*Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013. (PDF). Приштина - Грачаница: Комесаријат за избеглице и миграције. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
* Костић, Коста (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
* Пантић, Ђока (април 1975). Морачић, Драгољуб, ур. „Три ослобођења”. Улпијана (на језику: српски). Јавно стамбено предузеће Приштина. стр. 7. Приступљено 2026-01-23.

== Ꙁьри такождє ==
{{commonscat|Pristina}}
* [http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/ Главна страница]
* [https://www.serbia.travel/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0/ Приштина] на Туристичка организација Србије
* [https://dzpristina.com/ Дом здравља Приштина]
* [https://pristina.theater/ Народно позориште Приштина]
* [https://pr.ac.rs/ Универзитет у Приштини]
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]


[[Катигорїꙗ:Срьбїѩ гради]]</text>
      <sha1>40n8vxy1xvx72wq75f26037j09fxla8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Обраꙁьць:Lang-ky</title>
    <ns>10</ns>
    <id>10959</id>
    <revision>
      <id>87220</id>
      <timestamp>2026-04-12T07:00:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Великоросс</username>
        <id>28010</id>
      </contributor>
      <comment>нова страница ⁖ [[Кꙑргꙑꙁьскъ ѩꙁꙑкъ|кꙑргꙑꙁьскꙑ]] ''{{lat-ga|{{{1}}}}}''&lt;noinclude&gt;[[Category:Википєдїꙗ:Обраꙁьци:Ѩꙁꙑкъ обраꙁьци]]&lt;/noinclude&gt; ⁖ сътворєна ѥстъ</comment>
      <origin>87220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="192" sha1="26r72xvczmp4bkvrfrvd3wvmire5lmr" xml:space="preserve">[[Кꙑргꙑꙁьскъ ѩꙁꙑкъ|кꙑргꙑꙁьскꙑ]] ''{{lat-ga|{{{1}}}}}''&lt;noinclude&gt;[[Category:Википєдїꙗ:Обраꙁьци:Ѩꙁꙑкъ обраꙁьци]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>26r72xvczmp4bkvrfrvd3wvmire5lmr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катигорїꙗ:Єѵрѡпꙑ дрьжавꙑ</title>
    <ns>14</ns>
    <id>10960</id>
    <revision>
      <id>87221</id>
      <timestamp>2026-04-12T10:00:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Великоросс</username>
        <id>28010</id>
      </contributor>
      <comment>нова страница ⁖ [[Катигорїꙗ:Єѵрѡпа|Дрьжавꙑ]] [[Катигорїꙗ:Дрьжавꙑ|Єѵрѡпа]] ⁖ сътворєна ѥстъ</comment>
      <origin>87221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="105" sha1="mx8lxi1uymuwse3crrdiwyyt538xfa2" xml:space="preserve">[[Катигорїꙗ:Єѵрѡпа|Дрьжавꙑ]]
[[Катигорїꙗ:Дрьжавꙑ|Єѵрѡпа]]</text>
      <sha1>mx8lxi1uymuwse3crrdiwyyt538xfa2</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>