Википеди inhwiki https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B0%D0%B3%D3%80%D1%83%D0%B2 MediaWiki 1.47.0-wmf.7 first-letter Медиа Гӏулакха Ювцар Доакъашхо Доакъашхочун дувцар Википеди Википеди ювцар Файл Файл ювцар MediaWiki MediaWiki ювцар Ло Ло бувцар Новкъостал Новкъостал дувцар ОагӀат ОагӀат ювцар Моартал Моарталах къамаьл TimedText TimedText talk Модуль Модуль ювцар Event Event talk Ха 0 1187 74503 67496 2026-06-18T01:54:14Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74503 wikitext text/x-wiki {{другие значения|Ха (маӀанаш)}} [[Файл:RelojDespertador.jpg|thumb|Ханага хьежара духьа хронометр лелаю (масала, [[Часы|сахьат]]).<br><br> ХӀанз — {{CURRENTYEAR}} шера {{CURRENTMONTHNAMEGEN}} {{CURRENTDAY}}-гӀа ди да, {{CURRENTTIME}} ([[UTC+0]]) <span class="plainlinks" id="purgelink">{{nowrap|[{{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=purge}} ''(кердаяккха)'']}}</span>]] '''Ха''' ''я'' ({{lang-la|Tempus}}, {{lang-ru|Время}}, {{lang-en|Time}}) — [[физика]]йи [[психика]]йи процессаш йолхаш хилара [[кеп]]; хувцамаш де аьттув хилара хьал<ref>''Смирнов А. В.'' [http://iph.ras.ru/elib/0669.html Время]{{ТӀакхоачалургбоаца тӀатовжам|date=November 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. [[Философи|Философеи]] [[Физика|физикеи]] керттера йолча [[понятие|кхетамех]] я ха. Шейола объекташ йолаш хилара (цар ва́хара) дӀоахал дусташ болча боарамах оал ха, иштта хувцама а дегӀадара а процессашка хулаш дола цу объектий хьáлаш хувцадалара [[характеристика|экам]] ба оал<ref>''Матяш Т. П.'' Философия науки. Ростов на Дону. 2007. С. 281</ref>. Из доацаш, [[Теория относительности|«Дуст-бувзама хилара теори»]] яхача Ӏилмо тохкаш йолча юкъара цаӀ йолча [[пространство-время|моттан-хан]] координатех цхьа координата я ха. [[Философия|Философе]] чу ха кхы юхадерзаргдоаца [[Течение|дахар]] да (духхьал цхьан оагӀарахьа Ӏододаш — [[азале]]ра [[йола ха|йолча ханага]] гӀолла [[абаде]]га)<ref>[https://web.archive.org/web/20120126072220/http://www.philosophy.nsc.ru/journals/philscience/2_03/00_NABER.htm Существует ли «стрела времени?», А. И. Гулидов, Ю. И. Наберухин]</ref>. == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} [[ОагӀат:Ха]] [[ОагӀат:Физикай боарамаш]] [[ОагӀат:Философе терминаш]] [[ОагӀат:Керттера физикай понятеш]] l02amkj2sez43zw1g1pv5fo2aj2f5p0 ЛоӀаме чудар 0 1215 74497 74431 2026-06-18T00:42:14Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74497 wikitext text/x-wiki '''ЛоӀаме чудар, лоӀаме хоам,''' иштта '''лоӀаме контент / чулоацам''' е '''лоӀаме материалаш''' — лоӀаме пайда эцар, де́гӀада́р, доаржадар бокъоно Ӏалашъеш йола моллагӀа функциональни кхоллам а, [[искусство|исбахьален]] кхоллам е кхыдола кхоллама материали цун чудари. Цхьайолча хана лоӀаме материалах хилара бахьан хила мегаш хул [[:ru:Определение свободных произведений культуры|Культура лоӀаме произведенеша корта бараца]] оттадаь принципаш кхоачашдича<ref>[http://freecontentdefinition.org/Definition of Free Cultural Works]</ref>. == Корта бар == Культура лоӀаме произведени — наьха лоӀама керттера дакъа дола юридически доазонаш ца деш яр, къаьстта: * материал леладара а, цох ахчаца пайда эцара а * материал тахкара а, хейнарах пайда эцара а * произведененна а цун чудара доакъошанна а кеп яккхари, уж йоаржаяри * материал хувцара а, дегӀадоаладара а, иштта цох хьадаьннараш доаржадара а<ref>{{cite web|url=http://freedomdefined.org/Definition|title=Definition of Free Cultural Works|accessdate=8 December 2011|archiveurl=http://www.webcitation.org/69f88xxNt|archivedate=2012-08-04}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gnu.org/philosophy/free-doc.html|title=Free Software and Free Manuals|accessdate=March 22, 2009|last=Stallman|first=Richard|authorlink=Richard Stallman|date=November 13, 2008|publisher=[[Free Software Foundation]]|archiveurl=http://www.webcitation.org/69f89mbWh|archivedate=2012-08-04}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20091125114302/http://www.gnu.org/philosophy/free-doc.html |date=November 25, 2009 }}</ref> Вешта аьлча, лоӀаме материал яхар [[Текст|текста]] а, [[Сурт|суртий]] а, [[Муам|муама]] а, кхыболча кхолламий белха кеп а, чудар а да. Цар [[Лицензи|лицензеш]] бокъо луш хила еза царех моллагӀча гӀулакха пайда эцар (коммерце чулоацаш): кеп яккхара а, хувцара а, хийца эршаш йоаржаяра а. == ТӀатовжамаш == * [http://freedomdefined.org/Definition/Ru Культура лоӀаме произведенеша корта бар] — «лоӀаме контента» корта бар е «культура лоӀаме произведенеша» корта бар тара да лоӀаме программни Ӏалашдара корта бара * «[http://www.bls.gov/osmr/pdf/ec030050.pdf Episodes of collective invention]» (PDF) (Peter B. Meyer; August 4, 2003) — article on several U.S.-oriented historical examples of free content in technology * [http://wikieducator.org/Wikieducator_tutorial/What_is_free_content Фу я из лоӀаме контент?] [[:ru:WikiEducator]] чу * {{Cite web |url = http://www.gnu.org/philosophy/words-to-avoid.html#Content |title = “Content” |work = Words to Avoid (or Use with Care) Because They Are Loaded or Confusing |publisher = [[:ru:Фонд свободного программного обеспечения]] |lang = en |accessdate = 2011-10-27 |archiveurl = http://www.webcitation.org/65AXzs2ww |archivedate = 2012-02-03 }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20120204145257/http://www.gnu.org/philosophy/words-to-avoid.html#Content |date=2012-02-04 }} ffqrcte35v9oi0mtx35spa8uh502chv Пакистан 0 1391 74500 64113 2026-06-18T01:17:48Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74500 wikitext text/x-wiki {{Государство | Русское название = {{center|Бусалба Республика Пакистан}} | Оригинальное название = {{lang-ur|اسلامی جمہوریہ پاکِستان}}<br>{{lang-en|Islamic Republic of Pakistan}} | Родительный падеж = Пакистана | Герб = State emblem of Pakistan.svg | Флаг = Flag of Pakistan.svg <!-- |Вместо герба= -->| Девиз = Iman, Ittehad, Nazm (Иман, ЦхьоагӀо, Низам) | Название гимна = Qaumi Tarana | Аудио = Pakistan anthem - United States Navy Band.ogg | Форма правления = [[Федерация|федерацен]] [[смешанная республика|ийна республика]] | Государственная религия = [[сунниташ|сунний]] [[ислам]] | lat_dir = N | lat_deg = 30 | lat_min = 2 | lat_sec = 0 | lon_dir = E | lon_deg = 69 | lon_min = 29 | lon_sec = 0 | region = PK | CoordScale = 8000000 | На карте = Pakistan (orthographic projection).svg | На карте2 = | Язык = [[урду]]и [[Английский язык|ингалсий]]и | Основано/Основана = | Дата независимости = [[Маьцхали 15]] [[1947 шу]] ([[Великобритани|Великобританех]]) <!-- |Дата ликвидации= --> <!-- |Причина ликвидации= -->| Столица = [[Исламабад]] | Крупнейшие города = [[Карачи]], [[Лахор]], [[Фейсалабад]] | Должность руководителя 1 = [[Список правителей Пакистана|Президент]] | Руководитель 1 = [[Алви, Ариф|Ариф Алви]] | Должность руководителя 2 = [[Список премьер-министров Пакистана|Премьер-министр]] | Руководитель 2 = [[Хан, Имран|Имран Хан]] | Место по территории = 34 | Территория = 803 940 | Процент воды = | Население = {{рост}}207 774 520<ref>[http://www.pbscensus.gov.pk/sites/default/files/DISTRICT_WISE_CENSUS_RESULTS_CENSUS_2017.pdf=CENSUS-2017PAKISTAN]{{Недоступная ссылка|date=Октябрь 2019 |bot=InternetArchiveBot }}</ref> | Этнохороним = | Год переписи = 2017 | Плотность населения = 258,45 | ВВП = 984,205 млрд<ref name="CIA">[https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=37&pr.y=10&sy=2016&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=564&s=PPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= Report for Selected Countries and Subjects]</ref> | Год расчёта ВВП = 2016 | Место по ВВП = 26 | ВВП на душу населения = 5084<ref name="CIA"/> | ИРЧП = {{рост}} 0,562<ref>{{cite web |url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2018_human_development_statistical_update.pdf |lang=en |title=Human Development Indices and Indicators |year=2018 |accessdate=2018-09-14 |publisher=[[Программа развития ООН]] |description=Доклад о человеческом развитии на сайте Программы развития ООН}}</ref> | Год расчёта ИРЧП = 2018 | Место по ИРЧП = 150 | Уровень ИРЧП = <span style="color:#fc0;">'''юкъера'''</span> | Валюта = [[пакистаний рупи]] ([[ISO 4217|PKR, код 586]]) | Домен = <code>[[.pk]]</code> <!--|ISO=-->| Телефонный код = 92 | Часовой пояс = +5<ref>[https://www.timeanddate.com/worldclock/timezone.html?n=106 Daylight saving time dates for Pakistan – Islamabad between 2010 and 2019]</ref> <!-- |Примечания= --> <!-- |Без флага и герба=* --> <!-- |Без гимна=* -->}} '''Пакиста́н''' ''(я)'' ({{lang-ur|پاکِستان}} {{IPA|[paːkɪˈst̪aːn]}} — «цӀеначара лаьтта», {{lang-en|Pakistan}} {{IPA|[ˈpækɪstæn]}} е {{IPA|[pɑːkiˈstɑːn]}}), бӀарчча цӀи — '''Бусалба Респу́блика Пакиста́н''' ({{lang-ur|اسلامی جمہوریہ پاکِستان}} Ислами́ Джумхури́йе Пакиста́н, {{lang-en|Islamic Republic of Pakistan}}) — [[ЗӀилбухера Ази|ЗӀилбухерча Азера]] [[паччахьалкхе]]. Хьахиннай 1947 шера [[Британская Индия|Британий ХӀиндехье]] йийкъачул тӀехьагӀа{{sfn|История Пакистана|2008|с=5}}. ЗӀилбухехьа [[Аравийское море|Ӏарбий форд]] ба. Лаьттацара гӀай: [[ХӀиндехье]] — 2912 км (малхбоалехьа), [[Афганистан]] — 2430 км (гӀинбухе-малхбузехьа), [[ХӀиран]] — 909 км (зӀилбухе-малхбузехьа), [[Ченкехье]] — 523 км (гӀинбухе-малхбоалехьа). Бахархой дукхалага хьежача ший 218 066 558 сагаца Пакистан пхелагӀча моттиге латт [[Лаьтта|дунен]] тӀа<ref name=":0">{{cite web|url=http://www.pbscensus.gov.pk/sites/default/files/DISTRICT_WISE_CENSUS_RESULTS_CENSUS_2017.pdf|title=CENSUS - 2017 PAKISTAN|author=CENSUS|date=2017|accessdate=2017-09-07|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170829164748/http://www.pbscensus.gov.pk/sites/default/files/DISTRICT_WISE_CENSUS_RESULTS_CENSUS_2017.pdf|archivedate=2017-08-29|deadlink=yes}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20170829164748/http://www.pbscensus.gov.pk/sites/default/files/DISTRICT_WISE_CENSUS_RESULTS_CENSUS_2017.pdf |date=2017-08-29 }}</ref>. 2020-гӀча шера дагарбеш нах дӀаяьзбаьчох эггара дукхагӀа бусулба нах бахача мехкашта юкъе шоллагӀа латт — 178 млн саг ([[Индонезия|Индонезена]] тӀехьа — 205 млн). [[Организация Объединённых Наций|Цхьанкхийттача къамий организацени]], [[Содружество наций|Къамий содружествани]], [[Всемирная торговая организация|Дунен таьрга организацени]], [[Шанхайская организация сотрудничества|Шанхаян цхьана болх бара организацени]] доакъашхо я Пакистан, иштта «[[Группа 77|Тоаба 77]]» яхача дегӀайоагӀача мехкай тоабá юкъейода. == Этимологи == «Пакистан» яхача деша овлага дуллаш маӀан хьадаьккхача, «цӀеначара лаьтта» аьнна хьадоал из [[фарси]], [[урду]] яхача меттала (''pāk'' «цӀена» яхача дешах<ref>{{книга |заглавие=A Dictionary of Pashto |ссылка=http://dsalsrv02.uchicago.edu/cgi-bin/philologic/getobject.pl?c.0:1:1478.raverty |ref=Raverty |автор=Raverty, Henry George }}</ref>). Стан (''ستان'') яха суффикс «моттиг» аьнна маӀан дола фарсий дош да, иштта цун гарга да [[санскрит]]а ''sthāna'' ({{lang|sa|स्थान}}) яха дош а да<ref>{{cite web|url=http://www.sanskritdictionary.com/sth%C4%81na/274192/1l|deadlink=yes|title=Monier-Williams Sanskrit Dictionary|date=1872|accessdate=2015-04-28|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150621085817/http://www.sanskritdictionary.com/sth%C4%81na/274192/1l|archivedate=2015-06-21}}</ref>. Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккха гӀерташ хьинаре къехьегаш хинна [[Рахмат Али]] ва 1936 шера. Ший «[[Пакистанская декларация|ХӀанз е цӀаккха]]»<ref name="nowornever">{{cite web |author=Choudhary Rahmat Ali |title=Now or never: Are we to live or perish for ever? |url=http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00islamlinks/txt_rahmatali_1933.html|accessdate = 2007-12-04 |date=1933-01-28 |publisher=Columbia University}}</ref> яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусалба вош»). «ПАКСТАН» яхар («и» алап доацаш) [[акроним]] я — [[Британская Индия|Британий ХӀиндехьен]] пхин гӀинбухерча регионий цӀерий алапех: «П» — [[Пенджаб (Пакистан)|Пенжаб]], «А» — [[Северо-Западная пограничная провинция (Британская Индия)|Афган]] ([[пуштун]]аш), «К» — [[Кашмир]], «С» — [[Синд]], хӀаьта «тан» [[Белуджистан]]ах я{{sfn|Поспелов|2002|с=319}}<ref name="Now or Never">{{статья |заглавие=Now or Never. Are we to live or perish forever? |ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Now_or_Never;_Are_We_to_Live_or_Perish_Forever%3F |автор=Choudhary Rahmat Ali |число=28 |месяц=1 |год=1933 }}</ref><ref name="Ikram1995">{{книга |ссылка=https://books.google.com/books?id=7q9EubOYZmwC&pg=PA177 |заглавие=Indian Muslims and partition of India |издательство=Atlantic Publishers & Dist |isbn=978-81-7156-374-6 |страницы=177 |автор={{Нп3|S. M. Ikram}} |день=1 |месяц=1 |год=1995}}. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».</ref><ref>{{cite web |url=http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |title=Rahmat Ali ::Now or Never |publisher=The Pakistan National Movement |accessdate=2011-04-14 |author=Rahmat Ali |page=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110419012150/http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |archivedate=2011-04-19 }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110419012150/http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |date=2011-04-19 }}</ref>). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад<ref name="davison">{{статья |заглавие=Where is the Middle East? |издание=[[Foreign Affairs]] |том=38 |страницы=665—675 |doi=10.2307/20029452 |номер=4 |jstor=20029452 |язык=en |автор=Roderic H. Davidson |год=1960 |тип=magazine}}</ref>. == Тархьар == === Шира зама === [[Файл:Mohenjo-daro Priesterkönig.jpeg|thumb|200px|[[Мохенджо-Даро]] цӀувна статуетка]] [[Файл:سلطان محمود غزنوی.JPG|thumb| Дворянеш гувлабенна [[Махмуд Газневи|Султана Махмуда Газневи]] коара сурт]] [[Файл:Maharajah Duleep Singh (1838-1893), entering his palace in Lahore, escorted by British troops.jpg|thumb|[[Сикхское правление|сикхий доал]] хиннача ханара мимараш дохадаь дола [[Мечеть Бадшахи|Бадшахи маьждиг]] ]] III—II в.з. хилалехьа эзаршерашка Пакистана лаьттан тӀа адамлен тархьаргахьа эггара къаьнагӀарча цивилизацен — [[Индская цивилизация|Хараппой цивилизацен]] юкъарче хиннай. В.з. хилалеха II эзаршерá Пакистан аренаш тӀа [[ареш]] баха хайшаб. [[Александр Македонский|Македонера Александра]] малхбузерча хӀиндий аьлашта духьала (масала, [[Таксила]] аьлá) вахар бахьан долаш цу регионашка [[эллинизм]]а культара чуйоалл. Низ бола [[Кушанское царство|Кушанера паччахьалкхе]] хьахул — [[буддизм]] дӀай-хьай яларан хьалхара кхуврч (очаг). Вай заман [[VIII бӀаьшу|VIII бӀаьшера]] мехка территорен тӀа гӀолла территорен тӀа [[ислам]] даржа долалу. Юкъарча бӀаьшерашка йоккхий бусулба паччахьалкхенаш хьахул ([[Газневиды|Газневидаши]] [[Гуриды|Гуридаши]] хьалха а болаш). [[XIII бӀаьшу|XIII бӀаьшера]] [[Монгольская империя|Моалой импере]] лоаттама юкъе дода хӀанзарча Пакистана лаьтташ, тӀаккха из вӀашагӀъяьккхачул тӀехьагӀа юкъе дода [[Тимуриды|Тимуридий паччахьалкхен]] (из а цхьа ха яьлча кагегӀча паччахьалкхенаех екъалу). Тимуридий династен цхьан доакъошхочо [[XVI бӀаьшу|XVI бӀаьшерá]] [[империя Великих Моголов|Сийлахь боккхийча Моголий импери]] йиллай. Импери йихачул тӀехьагӀа [[XVIII бӀаь шу|XVIII бӀаьшера]] [[Синд]]еи, [[Белуджистан]]еи, [[Пенджаб]]еи [[сикх]]ий [[национализм]] айлу. === Колонезацен зама === [[XIX бӀаьшу|XIX бӀаьшера]] хӀанзарча Пакистана аре [[Великобритани|ингалсий эскараша]] хьаяьккхарца [[Британская Индия|Британий ХӀиндийчен]] юкъедехьад. Пакистана сина лоархӀаме хьалххе хиннав цу хана [[Мухаммад Икбал|Мухьаммад Икбала]] (оазархо, [[Всеиндийская мусульманская лига|Бусулба Лигай]] да). [[1930 шу|1930 шера]] цо дувца оттадаь хиннад [[Пенджаб]]и, [[Синд]]и, [[Северо-Западная пограничная провинция|ГӀинбухе-малхбузехьара гӀайнацара провинции]],[[Белуджистан]]и чу а йодаш кортамукъа бусулба паччахьалкхе кхоллар. Массанена юкъара хургйола цӀи аьннар [[1933 шу|1933 шера]] [[Кембридж]]е дега вагӀа бусулба студент [[Чаудхури Рахмат Али]] ва (Хьажа этимологега). 24 марта [[1940 шу|1940 шера]] [[мутт-хьал 24 дийнахьа]] [[Лахор]]е тархьаран [[Лахорская резолюция|Лахорий резолюци]] тӀаийцай. Цо кортамукъача паччахьалкхен чу бусулба юкъарло хиларан принципаш дӀачӀоагӀъяьй. === ХӀанзара ха === [[1947 шу|1947 шера]] [[раздел Британской Индии|Британский ХӀиндийче екъача хана]] [[Всеиндийская мусульманская лига|бусулба лигай]]{{sfn|История Пакистана|2008|с=63}} болх бахьан долаш дукхагӀа бусулба нах баха гӀинбухера-малхбоалераи гӀинбухера-малхбузераи [[Индостан]]а шахьараш юкъе а йодаш Пакистан паччахьалкхе йиллай. Пакистана хьалхара [[генерал-губернатор]] [[Джинна, Мухаммад Али|Джинна]] хиннав, хьалхара мехка премьер-министр — [[Лиакат Али Хан]]. [[1958 шу|1958 шера]] мехка хьалхара [[Военный переворот в Пакистане (1958)|тӀемаца Ӏаьдал хувцар]] хиларца, деррига доал генерал [[Мухаммед Айюб Хан|Мухьаммад Айюб Хáнага]] кхаьчад. [[1965]], [[1971]] шерашка Пакистана [[индо-пакистанский конфликт|тӀемаш]] даьд [[ХӀиндиче]]ца. [[1971 шу|1971 шера]] [[Восточный Пакистан|Малхбоалерча Пакистанах]] кортамукъа [[Бангладеш]] яха паччахьалкхе хул. [[1977 шу|1977 шера]] Пакистане шоллагӀа [[Военный переворот в Пакистане (1977)|тӀеман гӀовттам]] хул. Цу юкъагӀа [[США|Хетта Америка Штатийи]], лоалах уллача [[Афганистан]]е паччахьалкхен духьала тӀом беча [[моджахедаш|моджахедайи]] оагӀув лоац Пакистана. [[Моджахедаш|Моджахедай]] Ӏомалу лагеряш Пакистане йоахкар. [[Зия-уль-Хак, Мухаммед|Зия-уль-Хак]] мехка-да вийначул тӀехьагӀа (1988 шера маьцхали 17 дийнахьа авиацен катострофе) урхал сената тхьамада [[Гулам Исхак Хан]]а тӀаэца. Мехка-даь болх лелабеча [[Гулам Исхак Хан]]а парламента керда хоржамаш оттадад. Цига дукхагӀа мел йола кхаж тесса коттаяьннай [[Пакистанская народная партия|Пакистана халкъа парти]]. Мехка премьер [[Беназир Бхутто]] хилар. Кердача Ӏаьдало демократикай бокъонаши кортамукъаленаши меттаоттаяьй, иштта чрезвычайни хьал дӀадаьккхад. Бакъда мехкара хьал дӀахо а талхаш хиннад, [[Синд]]е къовсамаш хулаш хиннад. [[1990 шу|1990 шера]] Бхутто Ӏаьдал отставке дахийттад. Хоржамаш хинначул тӀехьагӀа керда мехка-да [[Наваз Шариф]] хержав. 1990 шерашка [[Абдул Кадыр Хан]] хьалха а волаш ядерни программа дегӀайоалаяр йолаяьй, из бахьан Хеттача Америка Штаташа Пакистана духьала санкцеш увттаяй. [[1999 шу|1999 шера]] цхьаькхазза а [[Военный переворот в Пакистане (1999)|тӀемаца Ӏаьдал хийцад]]. Урхал генерал [[Первез Мушарраф]]ага кхаьчад. 2000-гӀа шерашка денз Пакистана гӀинбухен-малхбузера регион [[Вазиристан]] [[Талибан]] яхача болама керттера чӀоагӀале хул. [[2004 шу|2004 шера]] ма дарра доал талибаша хьадаьккхад 2001 шера михий 11 дийнахьа Пакистана официале талибай оагӀув лацар соца а даь [[Хетта Америка Штаташ]]а талибашта духьале яран оагӀув лаьцаб. [[2008 шу|2008 шера]] Пакистане бахархошта юкъера юкъара хоржамаш дӀадехьад [[Убийство Беназир Бхутто|Беназир Бхутто éр]] бахьан долаш кӀеззига гаьна даьха дале а. Кхаж дукхагӀа [[Пакистанская народная партия|Пакистана халкъа партена]] тассарца цо толам баьккхаб, тӀаккха [[Пакистанская мусульманская лига|Пакистана бусулба лигаца]] альянс яьй. 2008 шера маьцхали 18 дийнахьа Первез Мушарраф мехка-даь поста тӀара дӀаваьннав [[импичмент]]а кхерам болаш. Из дӀаваьнначул тӀехьагӀа хиннача хоржамашка [[Пакистанская народная партия|Пакистана халкъа партен]] кандидат [[Асиф Али Зардари]] котта а ваьннав Пакистана мехка-да хьахиннав. 2009 шера этинга беттá долча дараша хьаяьхачох<ref>Пакистан//Военное зарубежное обозрение, № 6 2009</ref> Афганистанаца гӀай додача лаьттаех Пакистана Ӏаьдала доал дӀадаьннад. 2009 шера села 7 дийнахьа Пакистана премьер-министр Юсуф Реза Гилани хьакхайкадаьд ше терористаш халакбе амар денналга. Авиаци, танкаш, йоккхий топаш а юкъехьош [[Сват (Пакистан)|Сват гома]] администрацен юкъарче —[[Мингора]] [[пхьа]] хьайоаккхаш болхаш доладаьд. 2011 шера [[28 апреля|бекарга бетта 28]] дийнахьа Ангар-Ада пхьан юхе [[Афгано-пакистанский пограничный конфликт|гӀайнацара конфликт]] хиннай [[Афганистан]]аи Пакистанаи юкъе. Афганистана 12 салтеи Пакистана цхьа салтеи вийнав латарá. Кхаь Пакистана пограничникаи бархӀа маьршача вахархочоаи човнаш яьй<ref>{{cite news|url=https://tribune.com.pk/story/157727/afghan-forces-attack-pakistan-army-check-post-4-wounded/|title=Pak-Afghan relations: Border clash mars peace overtures|date=2011-04-28}}</ref>. == Бахархой == [[Файл:Pakistan-demography.png|thumb|right|200px|Пакистана демографен график]] [[Файл:Pakistan population density.png|thumb|left|220px|Пакистана айхе]] Пакистан эггара дукхагӀа нах бахача мехкаех я (207 774 520 вахархо<ref name=":0" />, дунен тӀа 6-гӀа моттиг — 2017 шерара хьисап деш нах дӀаязбарах). ДукхагӀа мел бола бахархой [[Инд]]-хин атагӀа ба. Пакистана йоккхагӀа йола пхьанаш мехка малхбоалехьа йоахк ([[Карачи]], [[Лахор]], [[Равалпинди]] иштта дӀахо). Пхьанашкара бахархой — 36,38 % (2017 шерá<ref name=":0" />). Къамай лоаттам: [[пенджабцы|пенджабхой]] — 44,7 %, [[пуштуны|пуштунаш]] — 15,4 %, [[Синдхи (народ)|синдхаш]] — 14,1 %, сарьяки — 8,4 %, [[мухаджиры (Пакистан)|мухаджираш]] — 7,6 %, [[белуджи]] — 3,6 % и др. (6,3 %). [[Файл:Kalash Tribe- Chitral district.jpg|thumb|[[Калаши]]]] Бахархой 50 % дийша ба (маӀача наьха 63 %, кхалнаьха 37 %, 2005 шера оценка). === Метташ === Пакистана конституце 251-гӀа статьяс хьаяхачох мехка къаман мотт [[урду]] ба<ref name="pakconstitution">{{cite web|url=http://www.pakistani.org/pakistan/constitution/part12.ch4.html|title=The Constitution of Pakistan: Part XII: Miscellaneous Chapter 4: General}}</ref> иштта '''''ла́шкари''''' аьнна цӀихеза а болаш. Бакъда официале гӀулакхашка [[ингалсий мотт]] лелабар могаду, нагахьа санна къаман меттах хувца из яхаш амар хинна деце<ref name="pakconstitution"/>. Пакистана провинцешка иштта баьржа ба [[панджаби]], [[синдхи (язык)|синдхи]], [[Белуджский язык|белуджий]], [[пушту]]. Пакистана берригача бахархоех къамашта юкъера наьна метта процент: {| class="wikitable" |- !|Номер !|Мотт !|1998 дӀаязбарах<ref>{{cite web |url=http://www.census.gov.pk/MotherTongue.htm |title=Перепись населения |accessdate=2012-06-25 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110912021653/http://www.census.gov.pk/MotherTongue.htm |archivedate=2011-09-12 |deadlink=yes }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110912021653/http://www.census.gov.pk/MotherTongue.htm |date=2011-09-12 }}</ref> !|1986 дӀаязбарах !|1965 дӀаязбарах !|1953 дӀаязбарах |- | 1 ! [[Панджаби]] | 44,15 % | -- | -- | -- |- | 2 ! [[Пушту]] | 15,42 % | 14,15 % | 12,47 % | 10,16 % |- | 3 ! [[Синдхи (язык)|Синдхи]] | 14,1 % | 9,54 % | -- | -- |- | 4 ! [[Сирайки (язык)|Сирайки]] | 10,53 % | 9,54 % | -- | -- |- | 5 ! [[Урду]] | 7,57 % | -- | -- | -- |- | 6 ! [[Белуджский язык|Белуджий]] | 3,57 % | 3,02 % | 2,49 % | 3,04 % |- | 7 ! Кхыдола метташ | 4,66 % | -- | -- | -- |} === Ди === [[Файл:Badshahi Mosque ablution area.jpg|thumb|[[Мечеть Бадшахи|Бадшахи маьждиг]]]] Пакистан бусулба наьха дукхалга хьежача шоллагӀа латт дунен тӀа ([[Индонези]] яьлча)<ref>[http://islam.about.com/od/muslimcountries/a/population.htm Muslim Population — Statistics About the Muslim Population of the World] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20181226143553/http://www.oxfordislamicstudies.com/article/opr/t125/e1809?_hi=1&_pos=1%20 |date=2018-12-26 }}</ref> [[сунниташ|бусулбаш-сунниташка]] хьежача а шоллагӀа йоагӀ<ref>[http://pakistanpaedia.com/religion/religion_in_pakistan.html PakistanPaedia — Religions in Pakistan]</ref>. Бахархой 96 % бусулба ба: 91 % — [[суннизм|сунниташ]], 5 % — [[шииташ]]. Пакистана паччахьалкхен ди [[суннизм|сунний]] [[ислам]] ба. Динош: * [[бусулбаш]] — 173 000 000 (96 %); * [[индуисты|хӀиндуийсташ]] — 3 200 000 (1,85 %); * [[жӀаргахой]] — 2 800 000 (1,6 %); * [[ахмадие]] — 291 000 (0,22 %);<ref>Перепись населения Пакистана 1998 года</ref> * [[Сикхизм|сикхаш]] — 20 000 (0,01 %); * [[парсы|парсаш]], [[Буддизм|буддисташ]], [[Иудаизм|жугтий]], [[бахаи]], [[анимизм|анимисташ]] кхыбараш а. Укх дунен чу ахмадиех бусалба нах ца лоархӀаш паччахьалкхе яц Пакистан мара, хӀана аьлча [[Мухьаммад]] Пайхамарах (Даьлера салот-салам хилда цунна) тӀеххьара пайхамари элчаи лархӀац цар<ref>Хан, Навида. {{cite web |url = http://anthropology.jhu.edu/bin/i/d/Trespasses.pdf |title = "Нарушение прав государством: Служение духовной дилемме через торговую марку, «Сараи Ридер», 2005 год: законодательные акты, стр. 184. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20110626215625/http://anthropology.jhu.edu/bin/i/d/Trespasses.pdf |archivedate = 2011-06-26 }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110626215625/http://anthropology.jhu.edu/bin/i/d/Trespasses.pdf |date=2011-06-26 }}</ref>. Пакистане яхаш йола ахмадие юкъарло дунен чу эггара йоккхагӀа я. === ЙоккхагӀйола пхьанаш === {|class="standard" font-size:90%" |+ align=center style="font-weight: bold"|Крупнейшие города Пакистана по населению (2010)<ref>{{cite web|url=http://world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gcis&lng=en&des=wg&geo=-172&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500&pt=c&va=&srt=pnan|title=Pakistan: largest cities and towns and statistics of their population|publisher=World Gazetteer|lang=en|accessdate=2011-01-11|archiveurl=https://www.webcitation.org/6177NEmET?url=http://world-gazetteer.com/wg.php?x=|archivedate=2011-08-21|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110717170630/http://world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gcis&lng=en&des=wg&geo=-172&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500&pt=c&va=&srt=pnan |date=2011-07-17 }}</ref> |- !N !Пхьа !Моттиг !Бахархой !N !Пхьа !Моттиг !Бахархой |- !1 |align=left|[[Карачи]]||[[Синд]]||13 205 339 !11 |align=left|[[Саргодха]]||Пенджаб||600 501 |- !2 |align=left|[[Лахор]]||[[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]]||7 129 609 !12 |align=left|[[Бахавалпур]]||Пенджаб||543 929 |- !3 |align=left|[[Фейсалабад]]||Пенджаб||2 880 675 !13 |align=left|[[Сиалкот]]||Пенджаб||510 863 |- !4 |align=left|[[Равалпинди]]||Пенджаб||1 991 656 !14 |align=left|[[Суккур]]||Синд||493 438 |- !5 |align=left|[[Мултан]]||Пенджаб||1 606 481 !15 |align=left|[[Ларкана]]||Синд||456 544 |- !6 |align=left|[[Хайдарабад (Пакистан)|Хайдарабад]]||Синд||1 578 367 !16 |align=left|[[Шекхупура]]||Пенджаб||426 980 |- !7 |align=left|[[Гуджранвала]]||Пенджаб||1 569 090 !17 |align=left|[[Джанг]]||Пенджаб||372 645 |- !8 |align=left|[[Пешавар]]||[[Хайбер-Пахтунхва]]||1 439 205 !18 |align=left|[[Рахимъяр-Хан]]||Пенджаб||353 112 |- !9 |align=left|[[Кветта]]||[[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]]||896 090 !19 |align=left|[[Мардан]]||Хайбер-Пахтунхва||352 135 |- !10 |align=left|[[Исламабад]]||нанагӀала||689 249 !20 |align=left|[[Гуджрат]]||Пенджаб||336 727 |} {{Clear}} === ЙоккхагӀа йола пхьанаш яда моттигаш === {{ПозКарта+|Пакистан|width=800|float=center|caption=Пакистана йоккхагӀа йола пхьанаш|places= {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=24|lat_min=51|lon_deg=67|lon_min=00|label=[[Карачи]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=31|lat_min=32|lon_deg=74|lon_min=20|label=[[Лахор]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=31|lat_min=24|lon_deg=73|lon_min=05|label=[[Фейсалабад]]|position=bottom}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=33|lat_min=16|lon_deg=73|lon_min=03|label=[[Равалпинди]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=30|lat_min=12|lon_deg=71|lon_min=25|label=[[Мултан]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=25|lat_min=22|lon_deg=68|lon_min=22|label=[[Хайдарабад (Пакистан)|Хайдарабад]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=32|lat_min=09|lon_deg=74|lon_min=11|label=[[Гуджранвала]]}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=34|lat_min=00|lon_deg=71|lon_min=30|label=[[Пешавар]]|position=left}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=30|lat_min=08|lon_deg=67|lon_min=00|label=[[Кветта]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=33|lat_min=40|lon_deg=73|lon_min=10|label=[[Исламабад]]|position=left}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=31|lat_min=60|lon_deg=72|lon_min=40|label=[[Саргодха]]|position=left}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=29|lat_min=33|lon_deg=71|lon_min=41|label=[[Бахавалпур]]}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=32|lat_min=30|lon_deg=74|lon_min=32|label=[[Сиалкот]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=27|lat_min=42|lon_deg=68|lon_min=52|label=[[Суккур]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=27|lat_min=33|lon_deg=68|lon_min=13|label=[[Ларкана]]|position=left}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=32|lat_min=17|lon_deg=74|lon_min=31|label=[[Шекхупура]]|position=right}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=31|lat_min=15|lon_deg=72|lon_min=22|label=[[Джанг]]|position=left}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=28|lat_min=42|lon_deg=70|lon_min=30|label=[[Рахимъяр-Хан]]}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=34|lat_min=12|lon_deg=72|lon_min=02|label=[[Мардан]]|position=top}} {{ПозКарта~|Пакистан|marksize=7|lat_deg=32|lat_min=34|lon_deg=74|lon_min=04|label=[[Гуджрат]]}} }} == Администрацен екъар == {{Image label begin|width={{{width|600}}}|image=Districts and tehsils of Pakistan.png|float={{{float|none}}}}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.630|y=0.1330|text='''[[Гилгит-Балтистан]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.660|y=0.2020|text='''[[Азад Кашмир]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.280|y=0.4900|text='''[[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.550|y=0.3900|text='''[[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.450|y=0.5900|text='''[[Синд]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.520|y=0.1770|text='''[[Хайбер-Пахтунхва]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.610|y=0.2290|text='''[[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Исламабад]]'''}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.210|y=0.2900|text=[[Афганистан]]}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.100|y=0.4900|text=[[Иран|ХӀиран]]}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.750|y=0.0600|text=[[КНР|Чинхойче]]}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.750|y=0.5900|text=[[Индия|ХӀиндиче]]}} {{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.230|y=0.6500|text=[[Аравийское море|Ӏарбий форд]]}} {{Image label end}} === Провинцеш === {| class="wikitable sortable" |- |- align="center" bgcolor="#cccccc" |+ ! |№ ! |Регион ! |Административни юкъарче ! |Статус ! |Аре<ref>{{cite web|url=http://www.infopak.gov.pk/BasicFacts.aspx|deadlink=yes|title=Information of Pakistan|accessdate=2012-07-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/66TPGiccn?url=http://www.infopak.gov.pk/BasicFacts.aspx|archivedate=2012-03-27}}</ref>,<br>км² ! |Баха нах<ref>[http://www.observingliberalpakistan.blogspot.fr/2012/03/census-preliminary-pakistan-population.html census-preliminary pakistan population]</ref><ref>[http://www.citypopulation.de City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World]</ref>,<br>чел. (2011) ! |Айхе,<br>саг/км² |---- | 1 | [[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]] | [[Кветта]] | провинци | align="right" |347 190 | align="right" |13 162 222 | align="right" |37,91 |---- | 2 | [[Хайбер-Пахтунхва]] | [[Пешавар]] | провинци | align="right" |74 521 | align="right" |26 896 829 | align="right" |360,93 |---- | 3 | [[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]] | [[Лахор]] | провинци | align="right" |205 344 | align="right" |91 379 615 | align="right" |445,01 |---- | 4 | [[Синд]] | [[Карачи]] | провинци | align="right" |140 914 | align="right" |55 245 497 | align="right" |392,05 |---- | 5 | [[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Федерале нанагӀалан территори]] | [[Исламабад]] | федерале территори | align="right" |906 | align="right" |1 151 868 | align="right" |1269,98 |---- | 6 | [[Федерально управляемые племенные территории|Федерале доал ду тайпан территореш]] | [[Пешавар]] | федерале территори | align="right" |27 220 | align="right" |4 452 913 | align="right" |163,60 |---- | 7 | [[Азад Кашмир]] | [[Музаффарабад]] | Пакистаний Кашмира территори | align="right" |11 639 | align="right" |3 631 224 | align="right" |311,99 |---- | 8 | [[Гилгит-Балтистан]] | [[Гилгит]] | Пакистаний Кашмира территори | align="right" |72 520 | align="right" |1 155 755 | align="right" |15,94 |- style="background: #CCC;" | ||Еррига|| || ||880 254<sup>1)</sup>||197 075 923||223,89 |- | colspan=9 bgcolor="#ffffff" |<sup>1)</sup> Юкъарча арен юкъе ХӀиндийчен союза территореш юкъе йода [[Джамму и Кашмир (союзная территория)|Джаммуи Кашмири]] [[Ладакх]]и, вай хана Пакистана кара йола (ХӀиндийче Пакистанаца къувса территори). |+ |} === Гомаш === {| width="39%" style="border:1px solid black; text-align:left" bgcolor="#ace1af" |+ |- ! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Провинци ! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Гомай дукхал |- | [[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]] || '''30''' |- | [[Хайбер-Пахтунхва]] || '''25''' |- | [[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]] || '''36''' |- | [[Синд]] || '''23''' |- | [[Федеральная столичная территория (Пакистан)|НанагӀала аре]] || '''1''' |- | [[Зона Племён|Тукхамай аре]] || '''7 агентствои 6 [[Пограничные регионы|гӀайна тӀара ареи]]''' |- | [[Азад Кашмир]] || '''10''' |- | [[Гилгит-Балтистан]] || '''7''' |- ! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Пакистан ! width="50%" bgcolor="#ace1af" | 132 гом, 7 агентство, 6 гӀайна тӀара аре |} == Литература == * {{публикация|книга|автор=Белокреницкий В. Я., Москаленко В. Н.|заглавие=История Пакистана. ХХ век |ссылка= |ответственный= |место=Москва |издательство=Крафт+|год=2008 |isbn=978-5-93675-137-0 |ref=История Пакистана}} * ''Белокреницкий В. Я.'' Пакистан. Особенности и проблемы урбанизации. — М. — 1982 * ''Ганковский Ю. В.'' Народы Пакистана (основные этапы этнической истории). — М. — 1964 * ''Густерин П.'' Тайны семейства Бхутто // Азия и Африка сегодня. 2008, № 5. * ''Каменев С. Н.'' Пакистан. Государственные финансы и экономическое развитие. — М. — 1982 * ''Плешов О. В.'' Ислам и политическая культура в Пакистане. М. — 2005 == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == ТӀатовжамаш == * [http://www.pakistan.gov.pk/ Пакистана Правительствай официальни мазадакъа] * [http://www.presidentofpakistan.gov.pk/ Пакистана Президента официальни мазадакъа] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20080705114608/http://www.presidentofpakistan.gov.pk/PresidentialSpeeches.aspx |date=2008-07-05 }} * [http://www.infopak.gov.pk/ Пакистана официальни хоамай мазадакъа] * [http://www.pakistan.ru/ Пакистан.ру] * [http://devdata.worldbank.org/external/CPProfile.asp?SelectedCountry=PAK&CCODE=PAK&Cname=Pakistan%2526amp%253BPTYPE%253DCP Дунен банка дараш Пакистанах лаьца] * [http://dmoz.org/Regional/Asia/Pakistan Open Directory Project — ''Пакистан''] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20161119012122/http://www.dmoz.org/Regional/Asia/Pakistan/ |date=2016-11-19 }} * [http://www.brain.net.pk/~wisetech/main.htm brain.net Пакистана Истори] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20060205040219/http://www.brain.net.pk/~wisetech/main.htm |date=2006-02-05 }} * [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html Страница Пакистана в CIA — The World Factbook] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20200522163543/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=2020-05-22 }} * [http://www.wildlifeofpakistan.com/newpage2.htm Пакистана акха Ӏалам] [[ОагӀат:Мехкаш]] bz70fxojaytf99ltqbflp19cs1uhgtt Илдарха-ГӀала 0 1452 74494 73369 2026-06-18T00:08:36Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74494 wikitext text/x-wiki {{НП+Россия | статус = Пхье | статус 1 = балха посёлок | статус 2 = гӀала (станица) | русское название = Илдарха-ГӀала | оригинальное название = {{lang-ru|Карабулак}} | изображение = Karabulak 3.jpg | описание изображения = | герб = Coat of arms of Karabulak.png | флаг = | lat_deg = 43.306285 | lon_deg = 44.909763 |CoordScale = 20000 | регион = Ингушетия | регион в таблице = ГӀалгӀайче | вид района = Пхье округ | район = Карабулак | район в таблице = Карабулак (город){{!}}Илдарха-ГӀала | в регион = справа | B в регион = слева | C в регион = нет | вид поселения = | поселение = | поселение в таблице = | внутреннее деление = | вид главы = Пхьеда | глава = Дидиганаькъан Бориса Ахьмад<ref>{{cite web|author= |url= https://mokarabulak.ru/|title= Главная страница|lang= ru|website= mokarabulak.ru|publisher= официальный сайт города Карабулак|date= |access-date=14.08.2025}}</ref> | дата основания = 1859 шера | первое упоминание = | прежние имена = эрсий меттала: <br>{{НП-ПН|1962|станица Карабулакская}} | статус с = 1995 | статус 1 с = 1962 | статус 2 с = 1859 | площадь = 83,61<ref>{{cite web |author = |url = http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst26/DBInet.cgi |title = База данных показателей муниципальных образований. Республика Ингушетия. Общая площадь земель муниципального образования |lang = ru |website = www.gks.ru |date = |accessdate = 2025-08-14 |deadlink = no |archive-date = 2018-07-05 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180705232947/http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst26/DBInet.cgi }}</ref> | высота центра НП = 420<ref name="K-38-30">{{карта|K-38-30}}</ref> | климат = гӀаьххьа шийла тӀуна (Dfa)<ref name="климат">{{cite web |author = |url = https://ru.climate-data.org/азия/россииская-федерация/ингушетия/карабулак-29416/ |title = Климат Карабулака // Climate-Data.org |lang = |website = ru.climate-data.org |date = |accessdate = 2025-08-14|deadlink = no |archive-date = 2019-03-22 |archive-url = https://web.archive.org/web/20190322103818/https://ru.climate-data.org/%d0%b0%d0%b7%d0%b8%d1%8f/%d1%80%d0%be%d1%81%d1%81%d0%b8%d0%b8%d1%81%d0%ba%d0%b0%d1%8f-%d1%84%d0%b5%d0%b4%d0%b5%d1%80%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%8f/%d0%b8%d0%bd%d0%b3%d1%83%d1%88%d0%b5%d1%82%d0%b8%d1%8f/%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b1%d1%83%d0%bb%d0%b0%d0%ba-29416/ }}</ref> | население = | год переписи = | плотность = {{ formatnum: {{ #expr: ( {{ Население | Карабулак (город) | ч }} / 83.61 round 2 ) }} }} | агломерация = | национальный состав = [[гӀалгӀай]], [[нохчий]], [[эрсий]] | конфессиональный состав = [[сунний]] [[бусалбаш]], [[православхой]] | этнохороним = илдарха-гӀалой, илдархагӀало | почтовые индексы = 386230, 386231 | телефонный код = 87344 | цифровой идентификатор = 26408000000 | сайт = http://www.mokarabulak.ru }} '''Илдарха-ГӀа́ла''' ''(я)'' ({{lang-ru|Карабулак}}) — [[ГӀалгӀайче|ГӀалгӀай Мехка]] ула [[пхье]]. {{Comment|Республика лоадам бола пхье|Город республиканского значения}} я, иззамо цӀи йола [[городской округ (Россия)|пхьен округ]] а хулаш<ref name="МО"/>. == ЦӀи == [[ГӀалгӀай мотт|ГӀалгӀай меттала]] пхье «''Илдарха-ГӀaла''» яхаш я{{sfn|ГӀалгӀай-эрсийи эрсий-гӀалгӀайи терминий дошлорг|2016|с=24}}{{sfn|Ӏарчакхнаькъан|2017|c=3}}, цкъаза ''Элдарха-ГӀала'' аьнна а язъю из{{sfn|Ӏарчакхнаькъан|2017|c=3}}, кердача ӀаьдалагӀа ''Илдарха-Пхье'' яхаш яздеш а хул{{sfn|Ономастикон Ингушетии|2021|c=39}}. Иштта [[эрсий мотт|эрсий меттала]] мо «''Карабулак''» язъеш моттигаш я{{sfn|Оздоев|1980|с=831}}, хьагучох, гӀалгӀай цӀи дукха ца лелаярах. Эрсий меттала пхье «''Карабулак''» яхаш я, Ӏилманхоша из топоним [[тюркские языки|тюркий метташка]] ехк: ''кхара'' — «Ӏаьржа» яхачохи, ''булак'' — «хьаст» яхачохи лоархӀаш. Ишта лоархӀаш хилча, пхьен цӀи «Ӏаьржа хьаст» аьнна маӀан долаш хул эрсий меттала<ref>{{Comment|Твёрдый А. В.|Твёрдый Александр Васильевич}} Кавказ в именах, названиях, легендах: опыт топонимического словаря. Краснодар: Платонов И., 2008. 432 с. С. 163.</ref>. Кхыча́р яхачох, Илдарха-ГӀалийх ''Карабулак'' цӀи тилар [[оарстхой|оарстхоех]] йоахача ''карабулаки'' яхача цӀерца хоттаденна а да. == Географи == ГӀалгӀай Мехка юккъе улл пхье [[Шолж]]а аьрда берда тӀа. [[Шолжа шахьар]]а юкъ йолча [[Шолжа-Пхье]]нах 9 км [[малхбузе]]хьа ул, [[Магас]]ах [[гӀинбухе]]н-малхбоалехьа 22 км гаьна а ул ({{iw3|расстояние|юкъ}} машеннаькъашца йистай)<ref>Согласно сервису {{cite web |author = |url = https://yandex.ru/maps |title = Яндекс. Карты |lang = ru |website = yandex.ru |date = |access-date = 2025-08-14|url-status = live |archive-date = 2018-09-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180924035324/https://yandex.ru/maps/ }}</ref>. ЙистегӀа я́да нах ба́ха моттигаш я: малхбоалехьа — [[Эбарг-Юрт]], [[зӀилбухе]]хьа — [[Яндаре]], малхбузехьа — [[Пхьилекъонгий-Юрт]]. ЗӀилбухехьеи малхбузехьеи пхьен округа гӀай да [[Наьсарен шахьар]]ца, малхбоалехьа — Шолжа шахьарца, гӀинбухехьа — [[МагӀалбика шахьар]]ца. Илдарха-ГӀала ше пхьен округа зӀилбухерча даькъе улл. Илдарха-ГӀалах [[къулбехье]]хьа [[Бакинка]] бо́да — {{iw3|Автомобильные дороги России федерального значения|федеральни трасса}} {{табличка-ru|Р|217}} «Кавказ», гӀинбухехьа аьшкникъ ба бо́даш — {{iw3|Северо-Кавказская железная дорога|Къулбаседа Кавказера аьшкнаькъа}} {{iw3|Беслан (станция)|Берса-Пхье}}—[[Слепцовская (станция)|Сипсой-ГӀала]] яха да́къа, пхьен гӀинбухехьа «{{iw3|Карабулакский (разъезд)|Илдарха-ГӀалий тӀара}}» аьшкнаькъа разъезд. Илдарха-ГӀалал къулбехьехьа, Бакинкал дехьа, {{таржам дац|{{iw3|Лесистый хребет|Хьун дукъ}}}}. ГӀинбухехьа массехк километр Ӏолатт [[Сунженский хребет|АргӀа]] («Карабулак» лоам, 723 м). Пхьенах зӀилбухен-малхбоалехьа Шолж [[Эс]]—Шолж яхача {{iw3|оросительный канал|хьарсамах}} кхе́т. Пхьен округа лаьтташ гаьнна гӀинбухехьа Ӏодолх, цудухьа Шолжа атагӀен да́къа чулацарал совгӀа, дӀахо уллача [[Ӏаьлаха-Чуртен атагӀе]]н да́къа а чулоац. Пхьен округа эггара гӀинбухехьа улла лаьтта [[Алханчуртский канал|Ӏаьлаха-Чуртен хьарсама]] зӀилбухера берд ба<ref>{{cite web |author = |url = https://pkk5.rosreestr.ru |title = Росреестр. Публичная кадастровая карта |lang = ru |website = pkk5.rosreestr.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2016-04-10 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160410162632/https://pkk5.rosreestr.ru/ }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20200313163431/https://pkk5.rosreestr.ru/ |date=2020-03-13 }}</ref>. === Мехкал === Мехкал гӀаьххьа тӀуна да ({{iw3|Классификация климатов Кёппена|Кёппена классификацех}} Dfa). [[зима|Ӏа]] лоацеи мелеи да, ахка дӀайхеи дӀаьхеи да. Шера юкъера йоачаний дукхал 663 мм я<ref name="климат"/>. == Тархьар == ГӀала (станица) йиллар доладеннад 1858-гӀа шу чакхдоалаш, цкъарчоа ''Эльдырхановская'' аьнна цӀи тилла лаьрхӀа а хиннад<ref>{{iw3|Фадеев, Ростислав Андреевич|Фадеев Р. А.}}{{cite web |author = |url = https://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Kavkaz/XIX/1840-1860/Fadeev_R_A/zap_kavk_del_4.htm |title = Записки о кавказских делах. О водворении новых станиц и распространении казачьего населения // Фадеев Р. А. 60 лет Кавказской войны. Письма с Кавказа. Записки о кавказских делах. М.: ГПИБ, 2007. |lang = ru |website = www.vostlit.info |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2020-02-19 |archive-url = https://web.archive.org/web/20200219182346/https://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Kavkaz/XIX/1840-1860/Fadeev_R_A/zap_kavk_del_4.htm }}</ref> укхаза кӀезигагӀа дале 1847-ча шера денз хиннача ''Эльдырхановский'' зоврковна цӀерах ({{lang-ru|сторожевой пост}})<ref>{{cite web |author = |url = http://arhiv-chr.ru/fondy-aupchr?layout=register&controller=register&id=23&start=120 |title = Фонды Архивного управления Правительства Чеченской Республики. Опись № 2кс РГВИА. № 129. План Эльдырхановского поста с окрестностями. 1847 г. |lang = ru |website = arhiv-chr.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-10-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181003141808/http://arhiv-chr.ru/fondy-aupchr?layout=register&controller=register&id=23&start=120 }}</ref>, цунна йисте йиллай из гӀала а{{sfn|Сборник документов и материалов|2020|c=239: Документ № 150 «Копия с отношения Главнокомандующего Кавказской армией военному министру о строительстве новых станиц на Сунже и Камбилеевке. 8 февраля 1859 г., № 185» (РГВИА Ф. 38. ОП. 7. Д. 371. Л. 5—5 ОБ.)}}{{sfn|Сборник документов и материалов|2020|c=240 Документ № 153 «Рапорт за отсутствием Главнокомандующего Кавказской армией генерал-адъютанта князя Орбелиани Военному министру генерал-адъютанту Сухозанету о наименовании новых станиц, строящихся на Камбилеевке и Сунже. 18/21 июня 1859 г.» (РГВИА Ф. 38. ОП. 7. Д. 371. Л. 15—15 ОБ.)}}: {{начало цитаты}} «Строящимся в настоящее время на Левом крыле [[Кавказская линия|Кавказской линии]] трём новым станицам, я предполагал бы присвоить следующие наименования: Станице у поста Эльдырхановского — Карабулакскою… Станицы эти по окончательном устройстве их, я предлагаю причислить: первую из них — ст. Карабулакскую к 1-му Сунженскому [полку {{iw3|Кавказское линейное казачье войско|Кавказского линейного казачьего войска}}]…» {{конец цитаты|источник=Кавказера эскара Керттера баьчча цахиларах аьла {{iw3|Джамбакуриан-Орбелиани, Григорий Дмитриевич|Орбелиане}} ТӀема министр волча инарал-адъютант {{iw3|Сухозанет, Николай Онуфриевич|Сухозанетага}} [[ГӀалми|ГӀалме]] тӀеи [[Шолж]]а тӀеи керда ехкача гӀалий цӀерех лаьца яздаь рапорт. 1859-ча шера аьтинга бетта 18/21-гӀа ди.}} 1860-ча шера денз Илдарха-ГӀала [[Тийрка область|Тийрка областа]] [[ГӀалгӀай округ]]а лоаттаме хиннай (1888-ча шера денз [[Шолжа отдел]]а лоаттаме). 1874-ча шера хиннача хьалах гӀалий тӀа 227 кови 1454 саги хиннав, православхой кинази ишколи хиннай, мехкадаьтта доахка гӀувнаш хиннай<ref>Сборник сведений о Кавказе. Том V / Списки населённых мест Кавказского края / Ч. 1. Губернии: Эриванская, Кутаисская, Бакинская и Ставропольская и Терская область / Сост. {{iw3|Зейдлиц, Николай Карлович|Н. Зейдлицем}}. — 1879. — C. 444.</ref>. [[Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона|Брокгаузеи Евронеи энциклопеде дошлорго]] яхачох (1895-гӀа шу), гӀалий тӀа ва́хаш 1986 саг хиннав, киназ хиннад, ши ишколи (царех цаӀ {{iw3|старообрядчество|старообрядций}}), 4 {{iw3|кузница|пхьоаллеи}}, 4 {{iw3|мельница|хьайреи}}<ref>{{ВТ-ЭСБЕ|Карабулакская станица}}</ref>. 1917-ча шера маьцахлий бетта гӀалгӀаштеи [[Илдарха-ГӀала|Илдарха-ГӀалий]] тӀареи, [[Сипсой-ГӀала|Сипсой-ГӀалий]] тӀареи, [[Эбарг-Юрт]]ареи [[гӀазкхий|гӀазкхаштеи]] юкъе довнаш хиннад. [[Хьалхара дунен тӀом|Хьалхарча дунен тӀеман]] фронта тӀара цӀаухаш хиннача гӀазкхашца [[Буро]] тӀа кӀимарса бетта 6—7-ча деношка хиннача къовсамаш тӀагӀоллада́ хиннад уж. Тов бетта 15-ча дийнахьа царна юкъе машара́ барт баь хиннабале а, дар дийцача цу, хӀаман тӀара доладеннад гӀалгӀаштеи гӀа́лгӀазкхаштеи юкъе цӀий мехкаш [[Эрсече хинна бӀорахой тӀом|БӀорахой тӀема]] тӀа хинна хӀамаш<ref>{{cite web |author = |url = http://www.iriston.com/books/cuciev_-_oset-ing_konfl.htm |title = Цуциев А. А. Осетино-ингушский конфликт (1992—…): его предыстория и факторы развития / Историко-социологический очерк. — М.: Росспэн, 1998. — 200 с. — С. 49. |lang = ru |website = www.iriston.com |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2020-08-09 |archive-url = https://web.archive.org/web/20200809201729/http://www.iriston.com/books/cuciev_-_oset-ing_konfl.htm }}</ref><ref>{{iw3|Полян, Павел Маркович|Полян П. М.}} {{cite web |author = |url = http://www.demoscope.ru/weekly/2004/0147/analit01.php |title = У истоков советской депортационной политики: выселения белых казаков и крупных землевладельцев (1918—1925) |lang = ru |website = www.demoscope.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2015-09-23 |archive-url = https://web.archive.org/web/20150923213623/http://www.demoscope.ru/weekly/2004/0147/analit01.php }}</ref>. 1920-ча шера денз Илдарха-ГӀала [[Сунженский казачий округ|Шолжа гӀазкхий округе]] хиннай, тӀаккха 1929-ча шера из дӀаяккхарца {{iw3|Нохчий автономе область|Нохчий автономе областа́}} юкъе́яха́й из<ref name="gi">{{cite web |author = |url = https://www.grozny-inform.ru/news/society/41293/ |url-status = live |title = Историко-юридические аспекты определения административной границы между Чеченской Республикой и Республикой Ингушетия |website = {{iw3|Грозный-Информ}} |date = 2013-04-10 |lang = ru |archive-url = https://www.grozny-inform.ru/news/society/41293/ |archive-date = 2024-05-26}}</ref><ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = https://www.docs.historyrussia.org/ru/nodes/380991-postanovlenie-vserossiyskogo-tsentralnogo-ispolnitelnogo-komiteta-ob-uprazdnenii-sunzhenskogo-okruga-severo-kavkazskogo-kraya-4-fevralya-1929-g#mode/inspect/page/1/zoom/4 |deadlink = no |archive-url = https://web.archive.org/web/20241008121441/https://www.docs.historyrussia.org/ru/nodes/380991-postanovlenie-vserossiyskogo-tsentralnogo-ispolnitelnogo-komiteta-ob-uprazdnenii-sunzhenskogo-okruga-severo-kavkazskogo-kraya-4-fevralya-1929-g#mode/inspect/page/1/zoom/4 |archive-date = 2024-10-08 |title = Постановление президиума Всероссийского центрального исполнительного комитета № 170 «Об упразднении Сунженского округа Северо-Кавказского края» |date = 1929-02-04 |access-date = 2024-10-09 |url-status = dead }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20241008121441/https://www.docs.historyrussia.org/ru/nodes/380991-postanovlenie-vserossiyskogo-tsentralnogo-ispolnitelnogo-komiteta-ob-uprazdnenii-sunzhenskogo-okruga-severo-kavkazskogo-kraya-4-fevralya-1929-g#mode/inspect/page/1/zoom/4 |date=2024-10-08 }}</ref>. 1934-ча шера Илдарха-ГӀалан поселкови совета Илдарха-ГӀала посёлок Нохчийи ГӀалгӀай АО вӀашагӀтохарца {{iw3|Нохч-ГӀалгӀай автономе область|Нохч-ГӀалгӀай АОнна}} юкъеяхай<ref name="gi" />, тӀехьагӀо [[Чечено-Ингушская Автономная Советская Социалистическая Республика|Нохч-ГӀалгӀай АССРаи́]] тӀаккха {{iw3|Грозненская область|Шолжа-ГӀалий областа́и}}, тӀаккха юха Нохч-ГӀалгӀай АССРа́и юкъе хиннай. Нохч-ГӀалгӀай АССРа Лакхехьарча Совета Президиума 1962-ча шера лайчилла бетта 29-ча ден амарца Илдарха-ГӀала ({{lang-ru|станица Карабулакская}}) {{iw3|Сунженский район (Чечено-Ингушская АССР)|Шолжа шахьара}} балха посёлкий оагӀатагӀа йиллай керда цӀи а туллаш — рабочий посёлок Карабулак<ref>{{статья |ссылка = https://naukaprava.ru/catalog/1/113/46/42916?view=1 |автор = |заглавие = Об изменениях в административно-территориальном делении РСФСР |год = 1962 |язык = ru |издание = Ведомости Верховного Совета РСФСР |тип = |месяц = 12 |число = 30 |номер = 52 |страницы = }}</ref>. Советий заман чухьа кӀезиг-кӀезига посёлка къамашцара лоаттам хувцалуш хиннаб — гӀалгӀай сов а бувлаш гӀазкхий кӀезиглуш хиннаб<ref name="п70"/><ref name="п79"/><ref name="п89"/>. 1991-ча шера Нохч-ГӀалгӀай АССРа Шолжа шахьаре къамашцара хьал кӀомдийрза хиннад. 1990-ча шера «ГӀазкхий Шолж» ({{lang-ru|«Казачья Сунжа»}}) яхача оргкомитета ларда тӀа меттаоттаеш лаьтта́ча Тийрка гӀазкхий бӀун Шолжа отдел хьаяьй А. И. Подколзин атаман кулгалдеш а волаш<ref name="Иноземцево">{{cite web |author = |url = http://cossackinozemcevo.ru/chronology_terskogo_cossacks_to_contemporaneity |title = Станица Иноземцево. Иноземцевская казачья община. Хронология Терского казачества современности |lang = ru |website = cossackinozemcevo.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2020-07-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20200724153647/http://cossackinozemcevo.ru/chronology_terskogo_cossacks_to_contemporaneity }}</ref>. Цхьабакъда 1991-ча шера бекарга бетта 1991 года А. И. Подколзин Илдарха-ГӀалий тӀа вийннав — цу тӀа гӀолла {{iw3|Русскоязычные|эрсий мотт бувцача на́ха}} митингаш яьй шоашта кхерамзле Ӏалашъяр дӀа а де́хаш<ref name="Асуев">{{cite web |author = |url = https://chechenlaw.ru/?p=567&page=2 |title = Ш. Асуев. Как это было. Часть 1: Так начиналось (май 1988 — август 1991) |lang = ru |website = chechenlaw.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-07-08 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180708134043/https://chechenlaw.ru/?p=567&page=2 }}</ref>. Цунца цхьана цӀий мехкаш довнах хиннад кӀаларча гӀазкхаштеи гӀалгӀаштеи юкъе — тушола бетта Илдарха-ГӀалий тӀеи, бекарга бетта Эбарг-Юртеи<ref name="Иноземцево"/> (Эбарг-Юрт нийсденнар къаьстта чӀоагӀа на́халдаьнна хиннад мехка)<ref name="Асуев"/>. Цхьачарна хетачох, 1991-ча шера бӀаьсте хиннар бахьан долаш доладенна ГӀалгӀай Мехкара гӀазкий дӀаахар<ref>{{cite web |author = |url = http://www.iriston.com/books/cuciev_-_oset-ing_konfl.htm |title = Цуциев А. А. Осетино-ингушский конфликт (1992—…): его предыстория и факторы развития / Историко-социологический очерк. — М.: Росспэн, 1998. — 200 с. — Гл. 2.1. Историко-идеологические построения: содержание ингушского «радикализма» и осетинского «консерватизма». |lang = ru |website = www.iriston.com |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2020-08-09 |archive-url = https://web.archive.org/web/20200809201729/http://www.iriston.com/books/cuciev_-_oset-ing_konfl.htm }}</ref>. 1995-ча шера Элдарха-ГӀалийна пхьен статус еннай<ref>{{cite web |author = |url = http://www.perepis2002.ru/ct/doc/_TOM_01_P1.doc |title = Изменения в административно-территориальном устройстве субъектов Российской Федерации за 1989—2002 годы |lang = ru |website = www.perepis2002.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-01-22 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180122181848/http://www.perepis2002.ru/ct/doc/_TOM_01_P1.doc }}</ref>. Къаьстта йола пхьен округ (шахьара лагӀан йола муниципальни кхоллама статус а йолаш) пхьенна 2009-ча шера мара хьаяьяц<ref name="МО"/>. 2006—2008-ча шерашка ГӀалгӀай Мехка цхьаццайолча нах бахача моттигашка (Илдарха-ГӀалий тӀа, [[Сипсой-ГӀала|Сипсой-ГӀалий]] тӀа, Эбарг-Юрта, [[ГӀажара-Юрт]]а, [[Наьсаре]], [[Яндаре]]) эрсий мотт бувцарашта духьала зуламаш даьд (лелхаргаш лелхаяр, цӀи тохар, герз чудеттар, нах боабар)<ref>{{cite web |author = |url = http://srn.su/?p=1325 |title = Владимир Писаренко, председатель правления «Славянского союза Осетии». Убийства в Ингушетии // ООО «Собор Русского Народа», 19.09.2008 |lang = ru |website = srn.su |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2015-02-07 |archive-url = https://web.archive.org/web/20150207204347/http://srn.su/?p=1325 }}</ref>. Юххера 2007-ча шера аьхкии гурахьеи бӀагал а доалаш массехк нах боабеш моттигаш а хиннай, кхыдола зуламаш а даьд эрсаштеи, {{iw3|корейцы|силлоштеи}}, {{iw3|цыгане|цигаьнаштеи}}, [[эрмалой|эрмалоштеи]]. Масала, Илдарха-ГӀалий тӀа маьцхали бетта 30-ча дийнахьа хьехархо йола В. Драганчук моаташкеи цун цӀагӀара нахи боабаьб (веррига 3 саг), бутт хьалха, кӀимарса бетта Л. Терёхина моаташка хьехархочун цӀагӀарабараш боабаьчул тӀехьагӀа хиннад из (цига а 3 саг вар вийнар)<ref>{{cite web |author = |url = http://izvestia.ru/news/328262 |title = Николай Гритчин, Елена Строителева. Опять убивают русских учителей // Известия, 03.09.2007 |lang = ru |website = izvestia.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2014-04-23 |archive-url = https://web.archive.org/web/20140423170552/http://izvestia.ru/news/328262 }}</ref>. 2007-ча шера ардара бетта Кортиковийи Немовий фусамерча на́ха́ а дийттад герз 3 саг вувши цхьан кха́лсага́ чов еши<ref>{{cite web |author = |url = http://www.rg.ru/reg-kavkaz/karabulak-ubiystvo-anons.html |title = Лариса Ионова. Ингушетия: убийство русской семьи в праздник Ураза-Байрам — явная провокация // Российская газета, 15.10.2007 |lang = ru |website = www.rg.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-10-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181003222557/https://rg.ru/reg-kavkaz/karabulak-ubiystvo-anons.html }}</ref>. Пхье къахьегаш хиннай [[Борьба с терроризмом на Северном Кавказе|Къулбаседа Кавказера исламистий ордингаш]]. Масала пхьен цхьаццайолча объекташта 2004-ча шера {{iw3|Нападение на Назрань (2004)|ГӀалгӀай Мехка тӀемахой тӀахьийлха́ча}} тӀакхийтта моттигаш хиннай. 2010-ча шера тушолеи бекаргеи бетташка хиннача {{iw3|Взрывы в Кизляре (2010)|терактий}} {{iw3|Взрывы в Московском метрополитене (2010)|серех}} Илдарха-ГӀалий тӀа а йоккха террористий акт хиннай. == Бахархой == {{ Население | Карабулак (город) | Столбцов=12 }} <br> {{ Население | Карабулак (город) | график }} {{ Численность городов России }} {{iw3|Министерство экономического развития Российской Федерации|Эрсечен экономиках дӀегӀайоалаяра министерствон}} прогнозах пхье вахаш хургва<ref>{{cite web |author = |url = https://www.spsss.ru/assets/files/2018/v-nts_strategiya-prostranstvennogo-razvitiya.pdf |title = Стратегия пространственного развития Российской Федерации на период до 2025 года (проект) |lang = ru |website = www.spsss.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-12-18 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181218010357/https://www.spsss.ru/assets/files/2018/v-nts_strategiya-prostranstvennogo-razvitiya.pdf }}</ref>: * 2024-ча шера — 40,8 эзар саг * 2035-ча шера — 40,92 эзар саг. ГӀалгӀай Мехка кхоалагӀа йоагӀа Илдарха-ГӀала бахархой дукхалах [[Наьсаре]]и ({{ Население | Назрань | ф }}) [[Сунжа (город)|Шолжа-Пхьеи]] ({{ Население | Сунжа (Ингушетия) | ф }}) яьлча, Мехка нанагӀала йолча [[Магас]]ал а ({{ Население | Магас | ф }}) тӀех ба цун бахархой. ; Къамашцара лоаттам {| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%;" |- style="background: #E9E9E9" |- |'''style="background: bgcolor="#DEB887" | '''Хьисап даь дӀаязбаь шу''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" | '''<center>{{iw3|Всероссийская перепись населения (2010)|2010 шу}}<ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = http://ingstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/ingstat/resources/88de168040471b769f8bdf0fa8517bb1/том+4.+Национальный+состав+и+владение+языками,+гражданство+по+Республике+Ингушетия.rar |title = ВПН. Том 4. Таблица 4. Население по национальности и владению русским языком Республики Ингушетия |access-date = 2015-01-29 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160306015147/http://ingstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/ingstat/resources/88de168040471b769f8bdf0fa8517bb1/том+4.+Национальный+состав+и+владение+языками,+гражданство+по+Республике+Ингушетия.rar |archive-date = 2016-03-06 |url-status = dead }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160306015147/http://ingstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/ingstat/resources/88de168040471b769f8bdf0fa8517bb1/%D1%82%D0%BE%D0%BC+4.+%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2+%D0%B8+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%2C+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%BF%D0%BE+%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%98%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8F.rar |date=2016-03-06 }}</ref>''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" | '''<center>{{iw3|Всероссийская перепись населения (2002)|2002 шу}}<ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rningushetia.html |title = Этнокавказ. Национальный состав населения Ингушетии по переписям 1926—2010 годов |access-date = 2011-03-10 |archive-date = 2011-05-22 |archive-url = https://web.archive.org/web/20110522080602/http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rningushetia.html |url-status = live }}</ref>''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" | '''<center>{{iw3|Перепись населения СССР (1989)|1989 шу}}<ref name="п89">{{cite web |author = |lang = ru |url = http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/sunzha89.html |title = Этнокавказ. Национальный состав населения Сунженского района по переписи 1989 года |access-date = 2015-01-31 |archive-date = 2014-11-05 |archive-url = https://web.archive.org/web/20141105202653/http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/sunzha89.html |url-status = live }}</ref>''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" | '''<center>{{iw3|Перепись населения СССР (1979)|1979 шу}}<ref name="п79">{{cite web |author = |lang = ru |url = http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/sunzha79.html |title = Этнокавказ. Национальный состав населения Сунженского района по переписи 1979 года |access-date = 2015-01-31 |archive-date = 2015-09-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20150924014057/http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/sunzha79.html |url-status = live }}</ref>''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" | '''<center>{{iw3|Перепись населения СССР (1970)|1970 шу}}<ref name="п70">{{cite web |author = |lang = ru |url = http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/sunzha70.html |title = Этнокавказ. Национальный состав населения Сунженского района по переписи 1970 года |access-date = 2015-01-31 |archive-date = 2015-09-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20150924014056/http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/sunzha70.html |url-status = live }}</ref>''' |- |'''[[гӀалгӀай]]'''||{{увеличение}}30 060<br>(''97,09 %'')||{{увеличение}}20 232<br>(''64,68 %'')||{{увеличение}}4870<br>(''52,63 %'')||{{увеличение}}3344<br>(''38,55 %'')||1399<br>(''18,26 %'') |- |'''[[нохчий]]'''||{{уменьшение}}376<br>(''1,21 %'')||{{увеличение}}10 581<br>(''33,83 %'')||{{уменьшение}}189<br>(''2,04 %'')||{{увеличение}}293<br>(''3,38 %'')||213<br>(''2,78 %'') |- |'''[[эрсий]]'''||{{уменьшение}}254<br>(''0,82 %'')||{{уменьшение}}329<br>(''1,05 %'')||{{уменьшение}}3945<br>(''42,63 %'')||{{уменьшение}}4727<br>(''54,49 %'')||5673<br>(''74,06 %'') |- |'''другие'''||271<br>(''0,88 %'')||137<br>(''0,44 %'')||249<br>(''2,69 %'')||311<br>(''3,59 %'')||375<br>(''4,90 %'') |- |'''style="background: bgcolor="#DEB887" |'''берригаш''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" |'''30 961 (100 %)''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" |'''31 279 (100 %)''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" |'''9253 (100 %)''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" |'''8675 (100 %)''' |'''style="background: bgcolor="#DEB887" |'''7660 (100 %)''' |} 2020-ча шера хьисап деш нах дӀаязбаьчох пхье даьха къамаш ераш да<ref name="ВПН2020">{{cite web |author = |lang = ru |url = https://26.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Таблица%201.%20Национальный%20состав%20населения(2).xlsx |title = Итоги Всероссийской переписи населения 2020 года. Том 5. Национальный состав и владение языками. Таблица 1. Национальный состав населения Кабардино-Балкарской Республики, городских округов и муниципальных районов |access-date = 2023-10-09 |archive-date = 2023-10-16 |archive-url = https://web.archive.org/web/20231016063623/https://26.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Таблица%201.%20Национальный%20состав%20населения(2).xlsx |url-status = live }}</ref>: {| class='standard' |- ! Къам || Дукхал, саг || Да́къа |- |ГӀалгӀай || align=right | 36 659 || align=right | 85,18 % |- | Кхыбараш<ref>'''маӀарлой''' (2), '''гӀозлой''' (6), '''Ӏарбий ''' (1), '''эрмалой ''' (2), '''гӀумкий''' (4), '''гӀазгӀумкий''' (2), '''немций ''' (1), '''фаьрсий''' (1), '''эрсий ''' (182), '''татрий''' (1), '''украинхой ''' (1), '''нохчий ''' (207), '''къаманга шоаш бехкара кхыдола жоп деннараш''' (5), '''къаманга бехкаш бац''' (15), '''Хьисап деча листашка къаманга бехкар хьоахадаь доаца нах''' (5948)</ref> || align=right | 6378 || align=right | 14,82 % |- | Берригаш || align=right | 43 037 || align=right | 100,00 % |} == Моттигера шедоалдар == {{iw3|Город республиканского значения|Республика лоадам бола пхье}} моттигера шедоалдар долаш хиларга хьежжа иззамо цӀи йола ''город Карабулак'' яха [[муниципальное образование|муниципальни кхоллам]] кхоллаш я [[городской округ (Россия)|пхьен округа]] статус а йолаш, кхыйола нах баха моттиг чуйодаш а йоацаш<ref name="МО">{{cite web |author = |url = https://docs.cntd.ru/document/895201294 |title = Закон от 23 февраля 2009 года № 5-РЗ «Об установлении границ муниципальных образований Республики Ингушетия и наделении их статусом сельского поселения, муниципального района и городского округа» |lang = ru |website = docs.cntd.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-01-28 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180128233300/https://docs.cntd.ru/document/895201294 }}</ref>. Моттигерча шедоалдара маьженех да<ref>{{cite web |author = |url = https://docs.cntd.ru/document/459807679 |title = Устав муниципального образования «город Карабулак» |lang = ru |website = docs.cntd.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2020-08-13 |archive-url = https://web.archive.org/web/20200813212317/https://docs.cntd.ru/document/459807679 }}</ref>: * Пхьен округ Илдарха-ГӀалий хоржаш йола викала маьже — Пхьен округ Илдарха-ГӀалий пхьен совет; * Пхьен округ Илдарха-ГӀалий лакхехьара дарже вола саг ''Пхьен округ Илдарха-ГӀалий пхьеда́'' ва, из пхьен совето хорж шоаех, пхьен совета тхьамадан гӀулакхаш кхоачашдеш ва из; * Пхьен округ ИлдархӀа-ГӀалий кхоачашдеш-амардеш йола маьже Пхьен округ Илдаржа-ГӀалий Моттигера администраци я. ; Пхьен совета тхьамада, пхьен округа да́ * Ганиев Закречун Мухьмад (2011—2019) * Китенаькъан Ювназа Яхьья (2019) * Мартазанаькъан Ӏадл-Мажита Мухьмад (2019-ча шера денз) ; Администраце дай (пхьедай) * Бариев Ӏадразкъий Мухьмад (2012—2014) * Янданаькъан Ӏалихана Муслим (2014—2016) * Битенаькъан Ӏийса Ахьмад (2016—2019) * Осканаькъан Мухьмада Мухьмад-Башир (2019—2023) * Дидиганаькъан Бориса Ахьмад (2023 шера денз) == Товшхал == Илдарха-ГӀалий тӀа йоал [[ГIалгIай Мехка паччахьалкхен гойташ йолча исбахьалений музей]]<ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = http://www.culturemap.ru/?region=129&topic=10&subtopic=28&id=1805 |title = Культура регионов России. Государственный музей изобразительных искусств Республики Ингушетия |access-date = 2011-04-11 |archive-date = 2018-10-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181003141546/http://www.culturemap.ru/?region=129&topic=10&subtopic=28&id=1805 |url-status = dead }}</ref>. == Экономика == Советий замалахьа посёлок Илдарха-ГӀалий тӀа болх беш заводаш хиннай: екъача реагентийи (КЗХР, Карабулакский завод химических реагентов), асфальтобетонеи, газобензинеи (КГБЗ, Карабулакский газобензиновый завод). «Сунжанефть» яхаш мехкадаьттеи гази йоаккха урхале а хиннай болх беш. Илдарха-ГӀалий тӀа промышленно мехкадаьтта 1950-гӀа шераш долалуча хана да́ха доладаьд. Из доаха моттигаш дегӀайоалъяр тӀехьагӀа {{iw3|Герой Социалистического Труда|Социализма Къахьегама Турпал}} хургволча {{iw3|Катасонов, Андрей Дмитриевич|А. Д. Катасонова}} да́къа ла́царца дӀахьош хиннад. 1960—1970-ча шерашка мехкадаьтта даккхар совдаьнна хиннад<ref name="обаяние">{{cite web |author = |url = http://right-partner.ru/projects/article/95 |title = Коммуникационное агентство «Партнёр плюс». Наши лица: Ингушетии 20 лет (спецвыпуск). Города: Скромное обаяние Карабулака |lang = ru |website = right-partner.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2021-12-25 |archive-url = https://web.archive.org/web/20211225100126/http://right-partner.ru/projects/article/95}}</ref>. Советаш е́хачул тӀехьагӀа пхье болх беш хиннай е предприятеш: ООО «Химреагент» (КЗХР ларда тӀа хьаяьй), Илдарха-ГӀалий тӀара аьшкабетона хӀамай, ши асфальт хьаю завод, мехкадаьттеи газеи цӀенду завод, гӀишлош еча кхоачама комбинат. Мехкадаьтта цу хана а доаккхаш хиннад. Нувхех кхоачам беш йола завод хиннай хьалъеш. Юртбоахама даькъе йоккхий предприятеши, наьха шоай фермай боахамаши хиннад<ref name="энциклопедия">{{cite web |author = |url = https://old.bigenc.ru/geography/text/2044052 |title = Карабулак |lang = ru |website = bigenc.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-10-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181003141721/https://bigenc.ru/geography/text/2044052 }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20181003141721/https://bigenc.ru/geography/text/2044052 |date=2018-10-03 }} // {{iw3|Большая российская энциклопедия}}.</ref><ref name="обаяние"/>. 2013-ча шера бекарга бетта 10-ча дийнахьа Эрсече йоккхагӀйола хьоара́ оарда комплекс хьайийлай гӀалий тӀа<ref>{{cite web |author = |url = http://www.stav.aif.ru/money/news/81155 |title = В Ингушетии открылся крупнейший в России мукомольный комплекс // Аргументы и Факты. Ставрополь, 11.04.2013 |lang = ru |website = www.stav.aif.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-url = |archive-date = }}</ref>. 2014-ча шера, шу долалуш — теста ражахи, тӀаккха аьхки — ший ма болчча низагӀа, картона хӀамаш хьаеш йола фабрика дӀахийцай<ref>{{cite web |author = |url = https://regnum.ru/news/1762041.html |title = В Ингушетии начала работу фабрика по производству картонажных изделий // ИА REGNUM, 3.02.2014 |lang = ru |website = regnum.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-10-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181003181733/https://regnum.ru/news/1762041.html }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20181003181733/https://regnum.ru/news/1762041.html |date=2018-10-03 }}</ref><ref>{{cite web |author = |url = https://news.unipack.ru/50184/ |title = Фабрика по производству картона открыта в Ингушетии // Unipack.ru, 9.06.2014 |lang = ru |website = news.unipack.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2018-10-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181003144456/https://news.unipack.ru/50184/ }}</ref>. == Транспорт == Аьшканаькъа транспортах {{iw3|Карабулакский (разъезд)|Илдарха-ГӀалий тӀара}} разъезд я, из йоал {{iw3|Беслан (станция)|Берса́-Пхьера}} цхьа никъ бо́даш долча тупикови гана тӀа. Илдарха-ГӀалий тӀарчул хьалхагӀа йоагӀаш йола йоккха станци [[Назрань (станция)|Наьсарен возгале]] я, тӀехьа йоагӀар — [[Слепцовская (станция)|Сипсой-ГӀалий тӀаръяр]] (укх гана тӀа тӀеххьара я, хӀана аьлча [[Шолжа-ГӀала|Шолжа-ГӀалий]] тӀа бо́даш бола аьшканикъ вӀашагӀбаьккхаб). Цудухьа аьшканаькъ тӀа гӀолла [[Наьсаре]]ра мара воагӀалац, из а — мухь кхухьаш мара болх беш бац, наькъахой дӀахьакхувлара къайла ба из (цу тайпара никъ укх наькъа даькъ тӀа цахилар бахьан долаш). Илдарха-ГӀалий тӀара разъезда эггара чӀоагӀагӀа баьржа бола {{iw3|подъездной путь|подъездной наькъай}} маза ба ГӀалгӀай Мехка мел йолча аьшканаькъай станцашта юкъе. ГӀалгӀай Мехка даьккха а даьккха аьшканаькъашца дӀахьакхухьаш дола мехкадаьтта дукхагӀча даькъе Илдарха-ГӀалий тӀарча разъезда́ чакхдувл<ref name="прог">{{cite web |author = |url = https://mokarabulak.ru/programma-kompleksnogo-razvitiya-transportnoj-infrastruktury-goroda-karabulak-na-period-2016-2028-gody/ |title = Программа комплексного развития транспортной инфраструктуры города Карабулак на период 2016—2028 годы |lang = ru |website = mokarabulak.ru |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2021-05-15 |archive-url = https://web.archive.org/web/20210515202643/https://mokarabulak.ru/programma-kompleksnogo-razvitiya-transportnoj-infrastruktury-goroda-karabulak-na-period-2016-2028-gody/ }}</ref>. Машенашца хан-ха́ннахьа дӀахьакхувлар транзитни автобусашцеи таксешцеи хулаш да. Керттера дукъ тӀалатт Наьсаре—Шолжа-Пхье яхача транзитни маршрута́и, Наьсаре-Шолжа-ГӀала яхачоаи. ДӀахьакхувлаш бараш ГУП «Ингушавтотранси» шоай лоӀаме бола лаллархойи ба. Иштта гӀулакхерча на́ха́ лаьрхӀа́ транспорт а я ле́лаш<ref name="прог"/>. == Ди == * Илдарха-ГӀалий бусалба наьха дина юкъарло<ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = http://islamio.ru/structure/karabulak/mestnaya_religioznaya_organizatsiya_dukhovnaya_obshchina_musulman_g_karabulak_tsentralizovannoy_reli/ |title = Мусульманские организации в РФ. МРО «Духовная община мусульман г. Карабулак» |access-date = 2019-02-07 |archive-date = 2019-02-09 |archive-url = https://web.archive.org/web/20190209180123/http://islamio.ru/structure/karabulak/mestnaya_religioznaya_organizatsiya_dukhovnaya_obshchina_musulman_g_karabulak_tsentralizovannoy_reli/ |url-status = dead }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190209180123/http://islamio.ru/structure/karabulak/mestnaya_religioznaya_organizatsiya_dukhovnaya_obshchina_musulman_g_karabulak_tsentralizovannoy_reli/ |date=2019-02-09 }}</ref>. * Темарзанаькъан Мухьмад-Хьажий цӀерагӀа дола маьждиг. {{iw3|Джума-мечеть|жамаӀата маьждиг}} да, пхьен 1-ча микрошахьаре доалл. Чухувш 400 саг. Тоадаьд 2015-ча шера<ref>{{cite web |author = |url = http://www.russia-open.com/regions/kavkaz/ingush/TurMar/Karabulak/Mechet-imeni-Magomeda-hadzhi-Timurzieva.phtml |title = Мечеть имени Магомеда-хаджи Тимурзиева // Портал «Национальный туризм» |lang = ru |website = www.russia-open.com |date = |access-date = 2021-12-06 |url-status = live |archive-date = 2019-02-09 |archive-url = https://web.archive.org/web/20190209124422/http://www.russia-open.com/regions/kavkaz/ingush/TurMar/Karabulak/Mechet-imeni-Magomeda-hadzhi-Timurzieva.phtml }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190209124422/http://www.russia-open.com/regions/kavkaz/ingush/TurMar/Karabulak/Mechet-imeni-Magomeda-hadzhi-Timurzieva.phtml |date=2019-02-09 }}</ref>. * {{iw3|Богородица|Маьтар-Даьла}} {{iw3|Казанская икона Божией Матери|Казанерча иконай}} православхой элгац ({{iw3|Махачкалинская епархия|Махача-Кхаьлера епархи}})<ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = https://sobory.ru/article/?object=24926 |title = Карабулак. Церковь Казанской иконы Божией Матери |website = Соборы.ру. Народный каталог православной архитектуры |access-date = 2019-07-26 |archive-date = 2017-06-20 |archive-url = https://web.archive.org/web/20170620185648/https://sobory.ru/article/?object=24926 |url-status = live }}</ref>. == Хоам боаржабу гӀирсаш == * «Керда Ха» — пхьен хӀара кӀирара газет<ref>{{cite web |author = |url = https://mokarabulak.ru/gazeta-kerda-xa/ |title = Газета «Керда Ха» |publisher = Официальный сайт Администрации города Карабулак |access-date = 2018-10-01 |lang = ru |archive-date = 2018-10-01 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181001182106/https://mokarabulak.ru/gazeta-kerda-xa/ |url-status = live }}</ref>. == Галерей == <gallery class="center"> Ночной Карабулак.jpg|Бийсанара Илдарха-ГӀала Karabulak02.png|Яндарера Илдарха-ГӀалий тӀа Ӏочуводаш. 2011-гӀа шу Karabulak01.png|Илдарха-ГӀалий тӀара керда етта нах баха комплекс. 2011-гӀа шу Karabulak04.png|Илдарха-ГӀалий тӀара новостройкаш. 2011-гӀа шу </gallery> == ГӀалахой == * {{iw3|Доценко, Фёдор Фролович|Доценко Федор Фролович}} — СССР дукха дика хӀамаш карагӀдийна фекемахо-зувр. * {{iw3|Цой, Сергей Петрович|Цой Сергей Петрович}} — Москвай Доалчени Мэра пресс-службани дуккхача шерашка хинна кулгалхо. == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{публикация|книга |автор= |заглавие = Ингушетия в политике Российской империи на Кавказе. XIX век. Сборник документов и материалов |язык = ru |ответственный = Сост., вступ. ст., примеч., указат. и др. М. М. Картоев |издание = 2-е, исправленное и дополненное. Государственная архивная служба Республики Ингушетия |место = Ростов-на-Дону |издательство = Южный издательский дом |год = 2020 |страниц = 760 |серия = История Ингушетии: открытый архив |isbn = 978-5-98864-060-8 |тираж = 1000 |ref = Сборник документов и материалов }} ;Дошлоргаш * {{публикация|книга |заглавие = ГӀалгӀай-эрсийи эрсий-гӀалгӀайи терминий дошлорг|оригинал= ''(Ингушско-русский и русско-ингушский словарь терминов)'' |ответственный = Сост. [[БӀарахой Мустафай Нина|Н. М. Барахоева]], [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоев]], Б. А. Хайров. Отв. ред.: д.филол. н. проф. Н. М. Барахоева. Реценз.: д.п.н. Т. В. Жеребило, д.филол.н М. М. Султыгова; [[Ингушский научно-исследовательский институт гуманитарных наук им. Ч. Э. Ахриева]] |ссылка = https://ingnii.ru/?page_id=7235 |место = Магас, Нальчик |издательство = Тетраграф |год = 2016 |страниц = 618 |isbn = 978-5-00066-096-6 |тираж = 500 |ref = ГӀалгӀай-эрсийи эрсий-гӀалгӀайи терминий дошлорг }} * {{книга |автор= {{iw3|Оздоев, Ибрагим Абдураскиевич|Оздоев И. А.}}|заглавие= Русско-ингушский словарь: 40 000 слов|ответственный= Под. ред. [[Оздой Гире Фируза|Ф. Г. Оздоевой]], [[Куркъанаькъан Солсбика Ӏаламбик|А. С. Куркиева]]|ссылка= |место= {{М}}|издательство= Русский язык|год= 1980|том= |страниц= 832|страницы= |isbn= |ref= Оздоев}} * * {{книга |автор = |заглавие = Ономастикон Ингушетии |ответственный = Сост. [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоев]], [[Киева Зуфира Хаджибикаровна|З. Х. Киева]]. Рецензенты: доктор пед. наук, проф. [[Татьяна Васильевна Жеребило|Т. В. Жеребило]], канд. филол. наук, с.н.с отдела ингушского языка [[ГӀалгӀай Ӏилман-тохкама институт|ИНИИГН]] [[Костоева Фатима Магомедовна|Ф. М. Костоева]], Редакторы: [[Ноакъастхой Хаваж|Х.А. Накостхоев]], [[Хайрова Роза Резвановна|Р. Р. Хайрова]]; Консультант: [[Хайров Байали Абукарович|Б. А. Хайров]] |место = М. |издательство = Центробланк |издание = Справочно-энциклопедическое издание |год = 2021 |страниц = 120 |isbn = 978-5-91303-022-1 |тираж = 500 |ref = Ономастикон Ингушетии }} * {{статья | автор = [[Ӏарчакханаькъан Яхььяй Сали|С. Арчаков]] | заглавие = Мишта язъю вай юртий цӀераш? | ссылка = https://serdalo.ru/storage//sites/default/files/gazette-pdf/serdalo-17-11753-09-02-2017.pdf | язык = inh | издание = [[Сердало (газет)|Сердало]] | тип = газет | год = 2017 | месяц = 02 | число = 09 | том = | номер = 17 (11753) | страницы = 3 | doi = | issn = | ref = Ӏарчакханаькъан }} {{Ингушетия}} == ТӀатовжамаш == {{Шолжа тӀара пхьанаш}} [[ОагӀат:Илдарха-ГӀала]] [[ОагӀат:Тийрка гӀазкхий бӀун станицаш]] [[ОагӀат:ГӀалгӀайчен пхьеш]] 03mn17snb19001m0w2h6v5xz6viuvhe ГӀалгӀайче 0 1734 74491 74103 2026-06-17T23:40:24Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74491 wikitext text/x-wiki {{Субъект РФ | Русское название = {{center|ГӀалгӀай мохк<br>ГӀалгӀайче}} | Другое название = {{lang-ru|Республика Ингушетия}} | Входит в = * [[Северо-Кавказский федеральный округ|Даькъастен федеральни го́м]]а́ * [[Северо-Кавказский экономический район|Даькъастен экономикай шахьар]]а | Тип = Республика | Включает = | Столица = [[Магас]] | Крупные города = Магас, [[Наьсаре]], [[МагӀалбик]], [[Илдарха-ГӀала]], [[Шолжа-Пхье]] | Глава = [[Махмуд-Али Калиматов|Келматанаькъан Макшарипа Махьмуд-Ӏаьла]] | Название главы = [[Глава Ингушетии|Мехкда]] | Глава2 = [[Сластенин Владимир Владимирович]] | Название главы2 = [[Правительство Республики Ингушетия|Доалчен Тхьамада]] | Глава3 = [[ТӀумхой Ӏумара Мухьмад]]<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20220307231902/https://www.parlamentri.ru/index.php/sostav-i-struktura/rukovodstvo/36-predsedatel-narodnogo-sobraniya-respubliki-ingushetiya/1842-predsedatel-narodnogo-sobraniya-ri |title=Председатель Народного Собрания Республики Ингушетия |website=[[Народное Собрание Республики Ингушетия|НСРИ]] |date=2021-10-03 |archive-date=2022-03-07}}</ref> | Название главы3 = [[Народное Собрание Республики Ингушетия|Халкъа Гуллама тхьамада]] | Код субъекта = 06 | Место по ВРП = 79 | Языки = [[Ингушский язык|гӀалгӀай]], [[Русский язык|эрсий]]{{sfn|Конституция Республики Ингушетия|1994|loc=статья 10}} | Население = {{ Население | Ингушетия | тс }} | Год переписи = {{ Население | Ингушетия | г }} | Место по населению = {{МестоПоНаселениюРегионы|Ингушетия}} | Плотность = {{ПлотностьНаселенияРегионы|Ингушетия}} | Национальный состав = [[гӀалгӀай]] | Конфессиональный состав = [[бусалба ди]] | Площадь = {{ПлощадьРегионы|Ингушетия|фс}} | Место по площади = {{ПлощадьРегионы/Место|Ингушетия}} | Максимальная высота = | Средняя высота = | Минимальная высота = | Часовой пояс = {{MSK0}} | Телефонный код = | Интернет-домен = | Сайт = }} '''ГӀалгӀайче''' ''(я)'', е '''ГӀалгӀай Мохк''' ''(ба)'', иштта '''ГӀалгӀай Республика''' ''(я)'' ({{lang-ru|Ингушетия, Республика Ингушетия}}) — [[Эрсече|Россе Федерацера]] [[Республика (Эрсече)|республика]]. [[Даькъастен федеральни округ|Даькъастен федеральни округá]] юкъейоагӀаш я. ГӀалгӀайчен [[нанагӀала|на́нагӀа́ла]] [[Магас]] я. Паччахьалкхен мотт шиъ ба — [[ГӀалгӀай мотт|гӀалгӀайи]], [[Эрсий мотт|эрсийи]]. ГӀалгӀай мехка [[гӀай]] [[малхбузе]]хьеи [[гӀинбухе]]хьеи [[ХӀирийче|ХӀирий мехкацеи]], [[ГӀаьбартой-Малкхарой мохк|ГӀаьбартий-Малкхарой мехкацеи]] да, [[малхбоале]]хьа [[Нохчиче|Нохчий мохк]] ба, хӀаьта [[зӀилбухе]]хьа ГӀалгӀайчен гӀай [[Гуржехье|Гуржий мехка]] [[Мцхета-Мтианети|МацагӀатен лоамеца]] да, из цхьатара нийслу Эрсечен паччахьалкхен гӀайнаца. Мохк гӀинбухехьара зӀилбухехьа 144 км бӀаьха ба, малхбузехьара малхбоалехьа 72 км ба. ГӀалгӀай Республика кхеллай [[1992|1992 шера]] [[аьтинга бетта 4]]-ча дийнахьа. Лаьттан [[майда]]х лаьрхӀача, ГӀалгӀай мохк эггара зӀамагӀа йола регион я Россе Федераце, [[Город федерального значения|федеральни лоадам бола пхьеш]] лоархӀаш ца хилча. == ЦӀи == Мехка цӀи хьахиннай ''[[гӀалгӀай]]'' къаман цӀерахи ''«че»'' яхача суффиксахи. Уж вӀашагӀкхийттача ''«ГӀалгӀай баха лаьтта»'' аьнна маӀан хьадоал. «ГӀалгӀай» яха дош геттара шира да, Ӏилманхоша тайп-тайпара {{комм 2|разъяснять ду|доашх}} из{{sfn|Крупнов|1971|с=34}}. Цхьаццачара «''гӀалгӀай яхар ''„ГӀалий гӀишлонхой“'' яхилга да» оал, вокха́ра ''«Даьла нах»'' е ''«Даьла къам»'' яха маӀан увттаду. Иштта шира гӀалгӀай цӀув хиннача ''Гела'' е ''Гала'' яхачунца цӀи ювзараш а ба<ref name="ingush">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20110924163538/http://ingushetia.info/2008/02/07/kratkij-istoricheskij-ocherk.html |title=Краткий исторический очерк Ингушетии |website=ingushetia.info |archive-date=2011-09-24 |access-date=2011-09-24 |lang=ru}}</ref>. Кхычар хьаяхачох, «гӀалгӀай» яха дош [[Сумерой мотт|сумерой метта]] а хиннад белгалдаь (III—II эзар шу в.з. хьалха). Цу чу из чудаьннад «су», «субир», «хуррий» ({{lang-ru2|хурриты}}) яхаш цӀераш йолаш. «ГӀалгӀай» яха дош сумерой меттала ''«боккхий лувраш»'' ({{lang-ru2|«великие говорящие»}}) аьнна маӀан долаш леладеш хиннад, ''«зиракаш»'' ({{lang-ru2|«мудрецы»}}) яха ший маӀан долаш{{sfn|Хайров|2012|c=11}}. [[Эрсий мотт|Эрсий меттала]] мохк «Ингушетия» яхаш ба, «ингуши́» яхача дешахи — гӀалгӀаех [[Ангушт]]а цӀерагӀа яьккха цӀи, ''-éти'' яхача [[Грузинский язык|гуржий]] [[суффикс]]ах, цхьантехача из а ''«гӀалгӀай баха моттиг»'' аьнна хьахул из. «Ингуши» яха этноним [[XVII бӀаьшу|XVII-ча бӀаьшера]] денз яржа йолаеннай{{sfn|Кушева|1963|c=65, 66}}. Ӏилман балхашка регион белгалйоаккхаш иштта «[[Дзурдзукетия|Дзурдзукети]]»{{sfn|Вахушти Багратиони|1904|c=137, 151}}, «КистӀети»{{sfn|Вахушти Багратиони|1904|c=137, 150}}{{sfn|Anton Friedrich Büsching|1781|c=21}}, «ГӀлигӀви»{{sfn|Вахушти Багратиони|1904|c=137, 152}}, «Гелия»<ref>{{cite web |author=Colton, G. Woolworth (George Woolworth) |url=https://maps.princeton.edu/catalog/princeton-x346d6063 |title=Colton's Turkey in Asia and the Caucasian provinces of Russia |lang=en |website=library.princeton.edu |publisher=New York : G. W. and C. B. Colton & Co. |date=1855 |access-date=2021-12-28 |archive-date=2021-12-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211228230021/https://maps.princeton.edu/catalog/princeton-x346d6063 |deadlink=no}}</ref>, «Галга»{{sfn|Энгельгардт, Паррот|1814|с=26}}, «Ингушия»{{sfn|Мартиросиан|1928|c=}}. == Физикан-географе [[экам]] == === Географи === ГӀалгӀайче улаш я [[Керттера Кавказа дукъ|Керттерча Кавказа довкъан]] гӀинбухерча босенаш тӀа (юкъерча даькъе) иштта цун юхе да́дача зӀамагӀа долча [[дукъ|довкъаш]] тӀа, царех да: [[Тийрка аргӀа]], [[Шолжа дукъ|Шолжа аргӀа]], [[Чхараш йола дукъ]]. ГӀинбухера зӀилбухехьа йола йӀоахал 144 км я, малхбузехьара малхбоалехьа — 72 км. [[Файл:КПП_на_въезде_в_Ингушетию_из_Северной_Осетии-Алании.jpg|мини|[[ХӀирийче|ХӀирашкахьара]] ГӀалгӀай мехка чуводача йоалла контроль ю — чакхвоалийта пункт]] {|class="wikitable" |+ ГӀалгӀайчен географи | align="center" | [[File:Caucasus topographic map-ru.svg|center|240px]] | width="2%"| | align="center" | [[File:Caucasus Mountains Ingushetia.jpg|center|255px]] | width="2%"| | align="center" | [[File:Ingushetia topographic map de.png|center|250px]] |- | align="center" | [[Кавказ]]а [[мехкасурт]] | | align="center" | [[Кавказа лоамаш]] | | align="center" | ГӀалгӀайчен мехкасурт | |} === Рельеф === [[Файл:Bash-loam.jpg|right|thumb|[[Бешлоам]]а сурт]] [[Файл:Matt-loam.jpg|left|thumb|[[Маьтлоам]]а сурт]] ГӀинбухехьа [[эри аре]]нга лесташ я рельеф, зӀилбухехьа [[атагӀе]]нашеи [[чӀож]]ашеи дийкъа дáдача довкъаех латт. ГӀинбухерча даькъе [[Терско-Сунженская возвышенность|Ши аргӀеи]] [[Ӏаьлаха-Чуртен атагӀе|Шин аргӀан юкъи]]и я, юкъерча даькъе — [[Шолж]]еи [[Эс]]еи атагӀенаш, зӀилбухерча даькъе [[Кавказа лоамаш]] латт. Эггара лакхагӀа йола моттиг [[Шанлоам]] ба (4451 м). ГӀалгӀайчен кхыдолча бовхьех да: [[ЦӀейлоам]] (3171 м), [[Хахалги|ЦӀетлоам]] (3031 м), [[Маьтлоам]] (3003 м), ''ГӀаьллоам (Цхьоройлоам) (3000 м)<ref>{{cite web |url= http://openkavkaz.com/3d/#ing-myat-seli-bottom,ru,287.45,-7.89,105.73|title= Виртуальный тур|author= Агиров Тимур|date= |website = |publisher= OpenKavkaz.com|accessdate=2016-01-05 |lang=ru}}</ref>. Кавказа лоамаш 50 км дӀаьха да. {|class="graytable" |+ ГӀалгӀайчен Ӏалама сурташ | align="center" | [[Файл:Gorge of Dzheyrakh.jpg|center|235px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:Assa Ingushetia.jpg|center|200px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:New Redant.JPG|center|200px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:Tsei-loam.jpg|center|200px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:Ingushetia, Закатный золотой свет на склонах долины Армхи, горы Ингушетии, Кавказ.jpg|center|200px]] |- | align="center" | [[ГӀалгӀай лоаме|ГӀалгӀайчен лоамара]] сурт | | align="center" | [[Эс|Эса чӀож]] | | align="center" | Арен сурт, [[Керда Редант]] | | align="center" | ЦӀейлоама довкъаш | | align="center" | [[Кистий чӀож]] — [[Ӏарамхий|Ӏарамхин]] атагӀе | |} === Сахьата оаса === {{ЧасовойПоясОбъекта/MSK|Объект=ГӀалгӀайче}} === Мехкал === [[Мехкал]] [[Континентальный климат|гӀарий]], лакхача лоамий да; [[Высота над уровнем моря|форда тӀехе тӀарча лакхалга]] хьежжа да. [[Наджгоанцхой бутт|Наджгоанцхой бетта]] юкъера йӀовхал — +3 °C-гара +10 °C-га кхаччалца я, [[Июль|кӀимарса бетта]] — +21…+23 °C. [[Атмосферные осадки|Йоачув]] шера 1200 мм-га кхоачаш хул<ref name="geogr">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20120128185500/http://www.ingushetiyarsp.ru/geography/ |title=География Ингушетии |website=ingushetiyarsp.ru |language=ru |access-date=2012-01-28 |archive-date=2012-01-28}}</ref>. === Гидрографи === {{main|ГӀалгӀайчен хин ресурсаш}} [[Файл:Furtoug.jpg|170px|мини|[[Фуртоугский водопад|Фуртовгера хурхал]]]] [[Файл:Sunja (river).jpg|мини|150px|[[Сунжа (приток Терека)|Шолж]]]] [[Файл:Nazranka.jpg|150px|мини|[[Назранка|Наьсар]]]] Еррига е цхьан даькъе ГӀалгӀай Мехка доазон тӀа я́даш йола гидрографе объекташ яржа цхьатарра яьржа а яц, физикан-географе хьалах чӀоагӀа эргаш а я — мехка цхьан даькъе [[лоам]]аши [[возвышенность|айменаши]] я, вокха даькъе  — [[аре]]наши [[низменность|лохенаши]]. Рельефо ГӀалгӀайчен Ӏалама областий белгалонаш а къоастаю — зӀилбухера гӀинбухехьа лакхача лоамий белгалонашкара [[Полупустыня|ахгӀомара арен]] белгалонех хувцалу уж. Мехка хин ресурсех сага [[юртбоахам]]ца [[дер|леладечунгахь]] хьинаре пайда эц, иштта [[Мелиорация|гидротехнически тоа а ю]] уж — ГӀалгӀайчен гӀинбухехьа [[орошение|дийхкача хиний система]] чӀоагӀа дегӀайоалаяь я. ; Долха хиш Эрсечен [[Государственный водный реестр|Паччахьалкхен хин реестрагӀа]] ГӀалгӀайчен деррига [[река|долха хиш]] [[Западно-Каспийский бассейновый округ|Малхбузехьарча Къаспий]] [[бассейновый округ|бассейна округах]] лоархӀаш (цифровой код — 07) йолча [[Къаспий форд]]а бассейна [[Тийрк]]еи [[Идал]]еи шинхинъюкъа́ юкъе лоархӀаш я (дагарга код — 02). [[ГӀалгӀай Мехка Доалче]]но беча хоамах, мехка доазон тӀа юкъерча боарамагӀеи зӀамигеи долча долхача хиний 720 бассейн я, мехка мел долча долхача хиний дӀоахал 1350 километро я, юкъердар лаьрхӀача, майдан хӀара [[квадрат|нийссаьнилга]] километра́ долхача хиний мазан 590-нел совгӀа метр нийслу. Уж гидрографе {{комм 2|показатели|гойтамаш}} Даькъастен федеральни округа боарамга диллача, эггара лакхагӀчарех да{{sfn|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}. Къулбаседа Кавказа Малхбоалехьен эггара доккхагӀа дода хий Тийрк да, цхьабакъда ГӀалгӀай Мехка гӀолла зӀаммигача даькъе мара чакхдалац из таханарча дийнахьа — зӀилбухехьа ХӀирийченца доазув долча (цун лостам зӀилбухехьара гӀинбухехьа ба; [[ЖӀайраха шахьар]]). ГӀалгӀайчен керттерча хих да Тийрка [[приток|га]] дола [[Шолж]]и (лоадам болашагӀдола хибоахама объект; лостам малхбузехьара малхбоалехьа ба; [[Наьсарен шахьар|Наьсарени]] [[Шолжа шахьар|Шолжеи]] шахьараш, иштта [[Городской округ город Магас|Магас]], [[Городской округ город Назрань|Наьсаре]], [[Городской округ город Карабулак|Илдарха-ГӀала]] яха пхьен округаш), Шолжа га дола [[Асса (приток Сунжи)|ЭС]] (лостам зӀилбухера гӀинбухехьа ба; ЖӀайрахеи Шолжеи шахьараш)<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20151010042923/http://www.ingushetia.ru/about/geografic.php |title=География Ингушетии |website=Официальный сайт Республики Ингушетия |access-date=2015-10-10 |archive-date=2015-10-10}}</ref>{{sfn|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}. Иштта долхаш да кхыдола хиш а: [[Фарта]], [[Ӏарамхий]], [[Ачулкхий]], [[Джоли (приток Фортанги)|Джол]], [[ГӀулойхи]], [[Фаэтонка|Футта]], [[Чемульга (река)|Чималхий]], [[ГӀалми]]. [[Бассейн реки|Долхача хиний бассейна]] юкъара майда 3073 км² я<ref name="Obrportal">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130623010628/http://region.edu.ru/ingushet//default.asp |title=Российский общеобразовательный портал — Ингушетия |access-date=2013-06-23 |archive-date=2013-06-23}}</ref>. ; [[Хурхал]]аш * [[Ляжгинский водопад|Лаьжгера хурхал]] * [[Фуртоугский водопад|Фуртовгера хурхал]] * [[Эка-чожинский водопад|Эга чӀожера хурхал]] * [[Шоанский водопад|Шоанера хурхал]] === [[Полезные ископаемые|Пайдане оахкалаш]] === Лаьттеи, цун чеи, кхыйола Ӏалама ресурсаши ГӀалгӀай Мехка цу чу дахача къамий вахареи лелареи дух лоархӀаш пайда эцаш долга а лорадеш долгеи ГӀалгӀай Мехка Конституце 10-ча лустама тӀа чӀоагӀдаь да{{sfn|Конституция Республики Ингушетия|1994|loc=статья 10}}. Иштта «Лаьттан ченах» яхаш республикан закон а тӀаийцад (1996-ча шера саькура бетта 8-гӀа ди), царца ювзаенна цхьайола положенеш белгалйоаккхаш<ref name="Ресурсы"/>. Минералий-[[бийдал]]ий база тайп-тайпара хӀамаш йоахача моттигех латт: [[Нефть|мехкадаьттеи]] (дайза дола мехкадаьттан промышленни кечам 11 млн тонна гарга я, прогнозах бола кечам — 60 млн совгӀа), [[Природный газ|Ӏалама гази]], [[шакӀа|шаӀеи]], доломиташи, кӀира-денналерга кхерий, дика миштал йола кирпишка топпар, мужарч, «[[Боржоми (минеральная вода)|Боржоме]]» тайпара дола минералаш йоахка хиш<ref name="ЮгРоссии2003">{{cite web |author=Журнал «Юг России» |url=https://web.archive.org/web/20130509181057/http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/001435.shtml |title=Республика Ингушетия. Официальный сайт |lang=ru |date=2003-10-10 |access-date=2013-05-09 |archive-date=2013-05-09}}</ref>, цӀена лоамара хьастара хиш. ГӀалгӀай Мехка лаьттан че чу геологашта наггахьа мара хулаш доацача [[металл|маьхий]] кечам корабаьб. Ӏохьоахаяьча минеральни бийдалий балансови кечам, юкъардар лаьрхӀача, 100—150 шера боарам болаш ба<ref name="Ресурсы"/>. Мехкадаьттеи гази эггара чӀоагӀагӀа лоадам бола пайдане оахкалаш я, мехка [[доагор]]а—хьинаралла комплекса лард я уж шиъ. ГӀалгӀай Мехка доазон тӀа мехкадаьтта 1915-ча шера денз да доаккхаш — [[МагӀалбика шахьар]]е мехкадаьттан кечамаш долга гучадаьннача хана денз. 50—60-ча шерашка мехкадаьтта дуккха дукхагӀа даха доладаьд лакха овсарал йола кечамаш корадарах. Мехкадаьттеи гази лохаш-тохкаш болх беш яр ГУП «ГО Ингушнефтегазпром» я<ref name="Ресурсы"/>. Мехка лаьтташка гӀолла Баку-Новороссийск яха магистральни мехкадаьттанпровод йода Махьмад-ХитӀа 12,7 км йӀаьха йола мехкадаьтта перекачка еш йола станци а йолаш, d = 700 мм. Межкадаьтта цу станцегӀа еча перекачка [[оахам]] 3 млн тоннага кхоачаш ба<ref name="Ресурсы"/>. === Буне === БаьцовгӀаш: гӀинбухегӀа — [[хьун]]и [[Лесостепь|хьун-арени]] тайпара я, зӀилбухехьа [[лоамаш]]ка (1800 метр лакхалга кхаччалца)<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20100819155441/http://russian-south.ru/ingushetiya/227-_ingushetiya/ |title=Путеводитель по югу России — Ингушетия |access-date=2010-08-19 |archive-date=2010-08-19}}</ref> — гӀашера хьунаш я, царел лакхагӀа [[альпийские луга|лоаман баьш]] да́да. Лоамий [[босе]]наш шоай белггала къаьстта микромехкал хиларца [[экам]]е я. Къулбаседа Кавказе ишттал дукха тайп-тайпара баьцовгӀаш вӀаши лоалаха дахаш кхы лаьтта дац<ref name="Sezony goda">{{cite web |url=https://xn----8sbiecm6bhdx8i.xn--p1ai/%D0%98%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8F.html |title=Природа, растения и животные Ингушетии |author=Журнал «Сезоны года» |website=Сезоны года |access-date=2018-01-09 |archive-date=2018-01-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180109235514/https://xn----8sbiecm6bhdx8i.xn--p1ai/%D0%98%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8F.html}}</ref>. Лоамий кӀалхенашка (2200 метрага кхаччалца) гӀашереи корсаеи йоккхий хьунаш я<ref>{{Из КНЭ|2|463|Ингушетия}}</ref>. Хьун фонда юкъара майда 84,4 эзар гектар я, цох хьун баьцовгӀаш ягӀа майда 75,6 эзар гектар я<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130720073041/http://www.ingushetia.ru/ocherk.shtml |title=Республика Ингушетия. Перспективы экономического роста и социального развития |lang=ru |website=Официальный сайт Республики Ингушетия |access-date=2013-07-20 |archive-date=2013-07-20}}</ref>. Ийнача [[широколиственные леса|гӀашерача хьунаша]] ([[поп]], [[надж]], [[Платан|шаьра поп]]) 140 эзар гектар йола майда дӀалоац<ref name="geogr" />. [[Древесина|Дахчан]] юкъара кечам 11 млн м³ гаргга ба<ref name="ЮгРоссии2003" />. === Дийнатий дуне === ГӀалгӀайче 60 кеп гаргга [[дакхадийнат]]и, оалхазарий 150 кепи, хи чу-лаьтта дахача дийнатий 24 кепи, рептилий 8 кепи я яхаш. Уж ерригаш лоамашкеи аренашкеи лоалаха яхаш я<ref name="Sezony goda"/>. Иштта царгаш-йӀаьха дийнаташи текхадийнаташи да долаш. Оалхазарех я [[тотакх]]аш, акха боабашкаш, гӀажаш, атагӀенашка — [[кавказский фазан|акхакотамаш]], лоамий баьшка — [[черноголовый гриф|корта-Ӏаьржа дарташ]], [[Кавказский улар|довхаш]], [[кавказский тетерев|сарсалаш]]. Лоамашка лел кхереи хьуни соалораш, бора чарч, [[нал]]аш, лийгаш, акхацискаш, [[Безоаровый козёл|бо́гӀаш]], [[Снежный барс|цӀокъломаш]], кхыдараш<ref name="geogr" /><ref name="Sezony goda"/>. 2008-ча шера ГӀалгӀайчен [[Красная книга|ЦӀе кинашка]] вӀашагӀделлад<ref>{{cite web |author=ИА REGNUM |url=https://regnum.ru/news/972217.html |title=В Ингушетии создана Красная книга флоры и фауны республики |lang=ru |website=REGNUM |date=2008-03-17 |access-date=2011-08-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110812222257/http://www.regnum.ru/news/972217.html |archive-date=2011-08-12 }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110812222257/http://www.regnum.ru/news/972217.html |date=2011-08-12 }}</ref>. ДӀаювлаш а латташ лораеш йолча 136 дийнатий кепехи 89 баьцовгӀий хоам ба цу чу<ref name="Sezony goda"/>. == Тархьар == {{основная статья|ГӀалгӀайчен тархьар}} [[Файл:Mousterian in Ingushetia.jpg|мини|300px|ГӀалгӀайче кораяь [[кхерий зама]]н археологе материалаш]] === вай з. хь. 40000 шу === ГӀалгӀай Мехка шаьрача духхьара [[пхьа]]наш хӀанзарча [[Назрань|Наьсарен]] лаьтта хиннай. Цига кораяь [[кечал]]аш моттигерча [[кхера]]х еш хиннай. [[Мустье|Мустье замалахьа]] укх моттиге кхер оагаш йоккха йоацаш [[пхьоале]] хиннай йоах Ӏилманхоша<ref>{{книга |автор=Любин В. П., Бадер Н. С., Марковин В. Н. |часть=Первые местонахождения орудий каменного века в ЧИАССР |заглавие=КСИА. Вып. 92 |год=1962 |страницы=121 |язык=ru}}</ref>. ТӀехьагӀа цу заман сийленгаш корадаьд [[Буро-КӀале]]и, [[Наьсар-Керте]]и, [[Эккажакъонгий-Юрт]]еи, [[Пхьилекъонгий-Юрт]]еи<ref>{{книга |автор=Любин В. П. |часть=Мустьерские культуры Северного Кавказа |заглавие=V Крупновские чтения по археологии Кавказа (Тезисы докладов) |место=Махачкала |год=1975 |страницы=2 |язык=ru}}</ref><ref>{{книга |автор=Любин В. П., Беляева Е. В. |часть=Среднепалеолитические памятники Ингушетии и проблема миграции палеолитических людей в центральной части Большого Кавказа |заглавие=Stratum plus. № 1 |место=Кишинёв |год=2001 |страницы=322—337 |язык=ru}}</ref><ref>{{книга |автор=Любин В. П., Беляева Е. В., Мальсагов Б. Ж. |часть=Разведки палеолита на Сунженской равнине в Ингушетии |заглавие=Древний Кавказ: ретроспектива культур. Международная научная конференция, посвященная 100-летию со дня рождения Е. И. Крупнова (XXIV Крупновские чтения по археологии Северного Кавказа) |место=М. |год=2004 |страницы=113 |язык=ru}}</ref>. === вай з. хь. 8000 шу === [[ГӀалгӀай лоаме|ГӀалгӀай лоам]] духхьара [[пхьа]]наш йийхкай{{sfn|Агиров|2021|c=14}}. === вай з. хь. 6000 шу === [[Эса чӀож]]ера [[Мужече]]ра [[Бронзовый век#Ранний бронзовый век|Хьалхарча боарза заман]] сийленгаш хинна ха. Регионе йовзаш я топпара пхьегӀаш{{sfn|Агиров|2021|c=14}}. === вай з. хь. 4000 шу === Къулбаседа Кавказе яьржай хьалхарча боарза заман археологе [[товшхал]]аш: ''[[Майкопская культура|майкопеи]]'' ''[[Куро-аракская культура|курахин-арахини]]'', уж шиъ къастача ул ГӀалгӀай Мехка лаьтта. Укхаза корадаьча сийленгех цхьа дакъа ший синкретически куц долаш да{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=12}}. Майкопа товшхал хиннача тӀеххьарча [[мур]]ага (вай з. хь. III эзаршу — вай з. хь. II эзаршу) ГӀалгӀайчен массехк боарз бехк: ''[[Аби-Гув|Ӏабий-Гув]]'' ([[Насыр-Корт|Наьсар-Керте]]), ''[[Мурад-Боарз|Мурада-Боарз]]'' ([[Али-Юрт|Ӏаьлий-Юрт]]), ''Аьлте-Юртара боарз'' ([[Аьлте-Юрт]]), кхыдараш а{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=41—73}}. ГӀалгӀайчен доазон тӀа курахин-арахин товшхала эггара цӀихеза долча сийленгех да: [[Луговое поселение|Мужечера Ӏимараш]], [[Экажевское поселение|Экажакъонгий-Юртара Ӏимараш]], [[Эгикальский могильник|Аьга-Кхаьллера Ӏимараш]], [[Эзмийское захоронение|Эзмера Ӏимараш]]{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=41—73}}. === вай з. хь. 2000 шу === Ӏилмангахь ''«[[Северокавказская культура|Къулбаседа Кавказера товшхала-тархьара юкъарал]]»'' аьнна цӀи яьккха́ча боарза заман хьалхарча даькъе хиннача товшхалах хьахинна массехк гаргатовшхалаш ярж Боарза заман юкъерча даькъе. ГӀалгӀайчен доазон тӀа [[Бронзовый век#Средний бронзовый век|боарза заман юкъерча дакъа]] массайолча физикан-географе зонашка техка хӀана дац аллал техка́ча сийленгашца гуш да. Царех да къаьст-къаьста корадаьраш а, нах дӀабийхка боахкачара а нах баьхача моттигашкара а дараш{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=41—73}}. Къулбаседа Кавказа товшхала́ тӀа а товжаш вай замал хьалха II-ча эзаршера ГӀалгӀай Мехка а Даькъастен кхыча регионашка а [[Кобанская культура|Къобана товшхала]]{{Ref+|Дуккха а ший тайпара а боарзах яь хӀамаши кхерах яь ши кӀинги корадаьча [[Кобан (Северная Осетия)|Къобан]] яхача юрта цӀерагӀа тиллай цу товшхалах цӀи|group=К.}}<ref>{{книга |заглавие=Степи европейской части СССР в скифо-сарматское время |язык=ru |ответственный=А. И. Мелюкова |место={{М}} |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |год=1989 |страницы=252}}</ref>{{sfn|Крупнов|1960|c=77}}. ГӀалгӀайчен лоам [[Циклопическая кладка|циклопически гӀишлоши]] Ӏемараши хиннай хьалъеш [[Эгикал|Аьге-Кхаьлеи]], [[Лейми|Леймеи]], [[Дошхакле|Дошхьакълеи]], кхычахьеи{{sfn|Агиров|2021|c=14}}. Къобана товшхал лелаяьраш антропологех [[Кавкасионская раса|кавказхой тайпан]] викалаш хиннаб<ref name="Н. Д. Кодзоев">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130720062032/http://www.ingushetia.ru/culture/ |title=История Ингушетии (краткий очерк) |author=Кодзоев Н. Д. |website=ingushetia.ru |archive-date=2013-07-20 |access-date=2013-07-20 |lang=ru}}</ref>, иштта, цхьаболча тохкамхошта хетачох, [[Нахские языки|на́хий меттала]] къамаьл деш а хиннаб{{sfn|Крупнов|1960|c=70—75}}<ref>{{книга |автор=Козенкова В. И. |часть=Кобанская культура. Восточный вариант |заглавие=САИ. Вып. 2-5 |язык=ru |место={{М}} |издательство=[[Наука (издательство)|Наука]] |год=1977 |том=I}}</ref>{{sfn|Мужухоев|1995|c=7—8}}. Цу замалахьа хинна хӀамаш дувцача къаьстта [[гуржий]] [[тептар]]ашка къобанхой ''«кавкасионаш»'' аьннеи, ''«дурдзукаш»''/''«дзурдзукаш»'' аьннеи хьоахабу. Уж баьха доазув хиннад малхбоалехьа Ӏандий довкъа тӀара аьдагӀий фунашка кхаччалца — къобана товшхал лелаераш баьхача доазонна нийса да из. Антични бовхамашка (Лукиан Самосатски, Клавдий Элиан) Къобана товшхал лелаечарех ''«махли»'' ''(махлийцы, махалы)'' аьнна цӀи йоаккхаш я{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=74—82}}. [[Файл:Эгикал,_Ингушетия.jpg|мини|Шира [[Эгикальский могильник|Аьге-Кхала]]]] === ДзӀардзувкъатӀе === {{Main|ГӀалгӀайчен тархьар#ДзӀардзувкъатӀе}} [[Файл:Pierre Du Val - Géorgie (1676).jpg|мини|300px|Кавказа мехкасурт, 1676 шу. ЗӀарзувкъатӀе фаьренгий меттала «Zuirie» аьнна ӀотӀаязъяьй]] [[Файл:Durdzuks, kists, gligvis, kabardians and chechens on the map of Georgia by Prince Vakhushti Bagrationi (cropped).jpg|мини|300px|ДзӀардзувкъойи, кистийи, гӀлигӀващи [[Вахушти Багратиони|Вахушти Багратионе]] мехкасурта тӀа. [[1745 шу]].]] Вай з. хь. I-ча эзаршера шоллагӀча даькъе Къобана фунаша доккха цхьанкхетар даьд антични бовхамашка Малх (Махли, Махелония) аьнна яз а яь, гуржий бовхамашка — Дзурдзукети{{sfn|Гумба|1990|с=9—10}}. Цу заман низ болаш лоархӀаш хинна паччахьалкхе хиннай из{{sfn|Гумба|1988|с=12}}. Кавказе гӀолла чакхвоаллача керттерча моттига́ доал хиннад ДзӀардзувкъатӀен — [[Дарьяльское ущелье|ДӀаараяла чӀожа́]], иштта [[Иберия (царство)|шира гуржий паччахьалкхенца]] политикацара тӀатеӀӀа бувзам болаш а хиннай{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=80—82}}. [[Леонти Мровели|Леонтий Мровеле]] яхачох Гуржехьен хьалхара паччахь хиннача [[Фарнаваз I|Фарнаваза]] йоалаяь саг «Кавкаса тӀехьенах дзурдзукий фунах» хиннай, [[Сармак|Са́рмак]] яхаш [[Саурмаг I|гӀалгӀай цӀи йола воӀ]] хиннав цар{{sfn|Леонти Мровели|1979|}}{{sfn|Картлис Цховреба|2008|c=24}} ({{lang-ka|საურმაგი}} ''[Саурмаг]''}}<ref>{{статья |автор=Дударов А.-М. |заглавие=Некоторые вопросы расселения древних ингушей и существования у них собственной государственности |ссылка=https://web.archive.org/web/20100122000000/http://inggazeta.ru/index.php?option=com_content&view=article&catid=19%3A2009-06-05-07-27-08&id=1470%3A2010-01-22-14-39-57&Itemid=25 |язык=ru |издание=[[Ингушетия (газета)|Газета «Ингушетия»]] |год=2010 |месяц=1 |число=23 |archive-date=2010-01-22}}</ref>). Гуржий паччахьа гӀанда тӀа ший да венначул тӀехьагӀа хайнав из, тӀаккха гуржий эриставаш из ве гӀерталга хайначул тӀехьагӀа ший наьнаца ший наьн-вежарий болча ЗӀарзувкъатӀа лечкъаш хиннав из{{sfn|Картлис Цховреба|2008|c=25}}. Шира йоазонхо хиннача [[Лукиан Самосатский|Лукиана]] беча хоамех, ширача къобанхой политикацара цхьанкхетара урхаза цӀи я йовзаш — ''Адирмах'': [[абхазой]] тохкамхо волча Гумба Г. Д. яхачо [[Ингушский язык|гӀалгӀай меттаца]] ''«маьлха низ бар»'' аьнна этимологи увттаю цунна{{sfn|Гумба|1988|с=10}}. Вай замал хьалха II-гӀа бӀаьшу долалуш Къулбаседа Кавказе Антиох III-вар яха селевкидий паччахь тӀемца чухьедача хана къобанхой политикаца хинна фуний-тукхамий цхьанкхетар дохадаь хиннад{{sfn|Гумба|1988|с=12}}. Из дохарца йоазонашка юкъара къобанхой хьоахабар дӀадоалл, тӀаккха дӀахо — вай замал хьалха I-ча бӀаьшера — вай заман I-ча бӀаьшера къобанхой тӀехье тайп-тайпарча ваьрий-фунийи цӀерашцеи лаьттацарча тоабий цӀерашцеи бовзаш хиннаб: ''«хамекиты»'', ''«сьербы»'', ''«двалы»'', ''«троглодиты»'', ''«санары/цанары»'', ''«хоны»'', ''«масах/машах»'', ''«исадикы»'', кхыяраш{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=74—82}}. Къобанхой товшхала фунашца ювзаенна хила мегаш я шира яний географ хиннача Страбонс ший «Географе» тӀа (вай заман I-гӀа бӀаьшу) хьоахаеш йола ''«[[Гаргары|гаргараш]]»'' яха этноним а{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=12}}, цо Къулбаседа Кавказера къам да из аьнна яздаь хиннад [[оалмазаш]]та гаьна доацаш да́ха а да́хаш{{sfn|История народов Северного Кавказа|1988|c=74}}. Археологехи меттах болча хоамах, гӀалгӀай ''«гаргара»'' яхача терминца ювза а ювзаш цхьаболча Ӏилманхоша гаргараш гӀалгӀашта нийса лоархӀ уж{{sfn|Крупнов|1971|с=32}}{{sfn|Adrienne Mayor|2014|с=361}}. Страбонс хьоахаеш йола кхыйола этноним — «[[гелы|гелай]]», цхьаболча Ӏилманхоша иштта гӀалгӀашца нийсъеш я{{sfn|Julius von Klaproth|1812|с=643—644}}{{sfn|Karl Koch|1843|с=489}}{{sfn|Бутков|1837|с=10}}{{sfn|Яновский|1846|с=201}}{{sfn|Wahl O. W.|1875|с=239}}. «Дзурдзукети», «дзурдзукаш» яха цӀераш бовхамашка кхы а Юкъера бӀаьшераш чакхдаллалца хьоахаеш хиннай, яле а, хьалхарча муре цо беррига [[вайнах]] чулоацаш хинна, цхьабакъда юкъера бӀаьшераш чакхдоалаш «дзурдзукаш» яхача термина къаманцара чулоацам хувца а бенна гӀалгӀай белгалбоахаш мара хиннаяц{{sfn|Волкова|1973|c=135, 136}}. Цхьаболча тохкамхоша дзурдзукий моттиг ГӀалгӀайчен лоаменца белгал а йоаккхаш белгга гӀалгӀашца нийсбу уж{{sfn|Вахушти Багратиони|1904|c=137, 151}}{{sfn|Julius von Klaproth|1812|c=351}}{{sfn|Генко|1930|c=712}}{{sfn|Еремян|1973|с=270|loc=прим. 94}}{{sfn|Волкова|1973|c=136, 137}}{{sfn|Сотавов, Мейер|1991|c=207}}. === Аланойче === [[Файл:Weapons of the medieval Ingush warrior.jpg|thumb|Юкъерча бӀаьшерен гӀалгӀай тӀемахочун гӀирс. [[Оздиг]]ерча малхара каша. 1921-ча шерара сурт.]] Вай зама йолаенна хьалхарча бӀаьшерашкара денз йоазон бовхамашка «[[аланы|аланой]]» яха термин хьахиннай, цунца таьӀӀа бувзам болаш да гӀалгӀайи ГӀалгӀайчени тархьар. Юкъера бӀаьшера долалуча хана Къулбаседа Кавказе [[Алания|Аланой паччахьалкхе]] эттай{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=13—14}}<ref>{{статья |автор=«Это Кавказ» |заглавие=Быть аланами. На родство со средневековыми аланами претендуют сразу несколько кавказских народов. Археолог и этнолог Виктор Шнирельман — о том, как загадочные предки влияют на судьбу современного Кавказа |ссылка=https://etokavkaz.ru/obshchestvo/byt-alanami |язык=ru |издание=etokavkaz.ru |год=2020 |месяц=4 |число=22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220126195850/https://etokavkaz.ru/obshchestvo/byt-alanami |archive-date=2022-01-26}}</ref>. VII—VIII-ча бӀаьшерашка [[Ӏарбий]]-[[гӀажарой]] тӀемаш хиннад аланоша дакъа а лоацаш. Цу заманга дехк [[Сулейма аьрзи]] а — ГӀалгӀайчен [[Кистий чӀож]]ерча [[Аьрзи (пхьа)|Аьрзе]] корадаь [[аьрзеш|аьрзе]] [[бронза|боарза]] [[бӀалгӀа]]. Хьагучох [[фом|феса]] юкъе кхаьчад из укхаза. [[Оарцхой]] тайпан [[тхьамагӀа]] хиннад из цӀен тӀа воккхагӀчунга кхача а кхоачаш{{sfn|Ахриев|1875|c=1}}. Таханарча дийнахьа из бӀалгӀа ислам эттачул тӀехьагӀа хиннача (''бусалба'') исбахьален белггала ха йилла ширагӀа йола боарзах яь {{комм 2|изделие|кечал}} я<<ref>{{cite web |author=Притула А. Д. |url=https://web.archive.org/web/20220103201314/https://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/explore/collections/master/sub/1252764372/!ut/p/z1/xZJRb4IwEMc_jY_NVVooPqLROBK2OXVAX0xlgF2gKFZw-_QrPm3JHNl8WJ_ucnf9Xf73Bw4RcCUamQstKyUKk8fc2Tx4njMkE-y7o_kMe3Q6W3gBeVyuHHgGDrxQOcT1qQv3iXyBmLGMjoTLkEPdFNGECrTNmI0IFkNCRolLWNZ1J0rv9Q7iXVqXUos8HeCkUjpVuguKIk26PY4DfDxtv-RDy7aYQwmzIOxbkZsyvvI8bOZ5X0tsEOwa4s53IGxk2sJaVXVpRFv-Uoh5L8H-jhBOgs1iPX0ys387QA-U_QN0TG_U0r_c8gc3GEdbdTAJcvOt0DskVVZB9MlPpkG-Hg7cM_bsvHjWEN3iz31ZuqREEUax37Ttal5ugunZbt7H94hv39oPUXhJoQ!!/dz/d5/L2dBISEvz0FBIS9nQSEh/?lng=ru |title=Арабские страны Ближнего Востока в средневековье (Египет, Сирия, Ирак) |lang=ru |website=Государственный Эрмитаж |access-date=2022-01-03 |archive-date=2022-01-03}}</ref>. [[VIII век|VIII]]—[[IX век|IX-ча бӀаьшерашка]] ГӀалгӀай [[Тхаба-Ерды|Тхьаба-Ерд]]<ref>{{книга|автор=Казарян А. Ю., Белецкий Д. В.|часть=Тхаба-Ерды: к вопросу о датировке церкви и ее месте в средневековом зодчестве Кавказа|заглавие=Вестник Археологического центра им. Е. И. Крупнова. Выпуск III|язык= ru|издательство=«Пилигрим»|год= 2009|страниц=130|страницы=50—94|isbn=978-5-98993-121-7|ref=Казарян, Белецкий}}</ref>. ==== Магас ==== Аланойчен нанагӀала [[Магас (столица Алании)|Магас]] хиннай. Духхьашха из хьоахаю йоазош деш хиннача [[МасӀуди]] яхача Ӏарбечо [[943 шу|943-ча шера]]{{sfn|Минорский|1963|c=192}}{{sfn|Агусти Алемань|2003|c=569}}. Из яьлла хиннача моттигех хила мег — таханара ГӀалгӀайчен [[нанагӀала]] йоалла моттиги ([[Магас]]) юхера [[пхьа]]наш: [[Яндаре]], [[ГӀаьзе-Ков]], [[Экажакъонгий-Юрт]], [[Ӏаьлий-Юрт]], [[СурхотӀе]]. Аланой ханара шортта сийленгаш, царна юкъе аланой бур-боарзаш а долаш, дола моттиг я ер. Тохкамхоша белгалдаьккхачох, укхазара бур-боарзаш тоабашца е хьагуча боарамах гаьна долча «бӀенашца» доахк укхаза. Цу тоабех цхьачар чу юккъера бур-боарз а хул, из юккъербар кхычарел боккхагӀа а, чура планировка чоалханегӀа йолаш а, дикагӀа чӀоагӀъяь а хул, цу юккъерчоа тӀаозалуш я вожаш. Бур-боарзаш «бӀенаш» хулаш дахкар цу юкъарлон чу тайпаш-фунаш тӀагӀолла бола бувзам чӀоагӀа хилараца дувзаш да{{sfn|История народов Северного Кавказа|1988|c=167}}. В. Б. Виноградова́ хетачох, укх сийленгий тоабий лаьтташ Къулбаседа Кавказе доккхагӀчарех да{{sfn|Виноградов|1980|c=29—31}}{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=115—129}}. «Магас» яхача топонима цӀи [[ингушский язык|гӀалгӀай меттаца]] этимологи елуш я. «Магас» яхача дешагахь «ма» яха дош ''«малх»'' яхилга да, тӀаккха «га»/«го» яхар ''«[[го|го́]], гӀоз»'' яхилга да. «Мага»/«маго» яхачун маӀан ''«маьлха го»'' аьнна хул. Деша чаккхен тӀа латта «с» гӀалгӀай [[Ойконим#Элементы основ ойконимов|топоформант]] я яхаш я «са» — ''«лаьтта, моттиг, миӀинг»'' яхачох хьаяьнна. Ишта «Магас» яхар «Маьлха лаьтта, моттиг» аьнна маӀан долаш хул, пхьен цӀи из йолга теркалдеш хилча — ''«маьлха пхье»''{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=115—129}}. ГӀалгӀай дай има диллалца ширача хана денз маьлха́ корта бетташ хиннаб. Г. Д. Гумбайна хетачох, Къулбаседа Кавказе «малх» яхар долаш е топономе кхолламаш дитад — Малха (Малка) хий, Малка, Малкана (Малк-ан), Малхар, Малгобек (Малк-/о/бек) яха моттигаш ХӀирийчеи; Малгобек, Малка хий, Малхиста (Малх-иста) Нохч-ГӀалгӀайчеи{{sfn|Гумба|1988|с=8}}. Маьлха цӀера тӀара йоагӀача топонимий мугӀарах лархӀа мегаш я «Магаси» яхар а, «Маго-Ерд» (ГӀалгӀай лоам Магате яхача метте доалла [[ерд]]) яхар а. «Магас», «Магате» яхача топонимашка «мага» яха цхьа овла ба латташ («с», «те» яха суффиксаш топоформанташ я). «Магате» яха цӀи иштта ширача тептарашка хьоахаеш йолча Магаса цӀера [[эрш|эрша́]] нийса я — Мегет. 1238-ча шера [[моалой]] [[Мунке|Менгу]] хан хьалха а волаш Аланойченна тӀемца баьхкаб. Цу тӀем тӀа хинначох керттердар хиннад Магаса́ го бари из хьаяккхари. [[Джувейни]], [[Рашид-ад-Дин]]а, «[[Юань ши]]», кхычар а, беча хоамех из йоаккхаш баь тӀом геттара чӀоагӀа хиннаб. Моалоша дукха ха яьккхай аланой нанагӀалийна го баь<ref>{{книга |автор= Хрусталёв Д. Г.|заглавие= Русь и монгольское нашествие (20-50 гг. XIII в.)|язык=ru|место= СПб.|издательство= Евразия|год= 2015|том= |страниц= |страницы= 201—203|isbn= |ref= Хрусталёв}}</ref>, цхьадолча хоамаша хьаяхачох, го беш цхьа бутти 15 дии даьккха, кхычар яхачох — 3 бутт. Юххера а Магас хьа а яьккха йохаяь дӀаяьккхай. Джувейне яхачох, Магас хьаяьккхараша «цох цӀи мара йита а яц, цига дукха фос а кораяьй царна»{{sfn|СМИЗО|1941|c=23}}. ==== Даде-Ков ==== {{керттера лустам|Даде-Ков}} Аланойче йовзаш цхьаькха цхьа пхье а хиннай — Даде-Ков. 1238—1239-ча шерашка туржаӀ хинначул тӀехьагӀа дукхагӀа мел бола аланой лоам хьалчубаха хиннабале а, аланой цхьа дакъа хӀаьта а [[ГӀалгӀай шаьраче|шаьрача]] моалошта кӀала даьхад. Эрсий тептарашта яздаьчох хьахов из, цар ювцаш «Дедяков» е «Дадаков» яхаш пхье я. ГӀалгӀай метта́ тӀа а товжаш пхьен цӀи «Даь/Даде ков» аьнна маӀан даккха йиш я, иштта «Дада» е «Дедя» [[доалара цӀи]] а хила йиш йолаш я, из шоллагӀа эрш тӀехьагӀа эттача гӀалгӀаша пхьанашта цӀи техкача Ӏадатаца вӀашкайоагӀаш я. Цхьаболча тохкамхоша хьаяхачох, эрсий тептарашка хьайоалаеш йола Дадеков хинна моттиг гойта ориентираш эггара чӀоагӀагӀа [[Шолж|Шолжа́и]] [[Наьсар|Наьсар́аи]] шинхинъюкъерча [[Дошлакъий-Юрт]]еи [[Наьсар-Керте|Наьсар-Кертеи]] уллача йоккхача бур-боарзий комплекса́ нийса {{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=115—129}}. 1277-ча шера Даде-Коа бахараш орда гӀелала́ духьала гӀайттаб. Цхьаболча тохкамхошта хетачох, из гӀовттам пхьехой хиннабац, Даде-Ков юкъе хиннача бӀарчча шахьара хиннаб. Вешта лаьрхӀача хала хургда гӀайттарашта духьала Менгу-Темара ший бӀу эцарал совгӀа кхы а эрзий аьлий тӀа фу де бехабар кхетаде: [[Андрей Александрович|Городецера Андрейи]], [[Глеб Василькович|Ростовера Глеб]]и ший воӀи веший-воӀи тӀехьа, [[Фёдор Ростиславич Чёрный|Фёдора Ярославскийи]], кхыбараши, шоай гӀаьраш тӀехьа<ref>{{книга |автор=Батчаев В. М. |заглавие=Из истории традиционной культуры балкарцев и карачаевцев |место=[[Нальчик]] |год=1986 |страницы=90 |язык=ru}}</ref><ref>{{книга |автор=Соловьев С. М. |заглавие=Сочинения |место={{М}} |год=1993 |том=III |часть=Кн. 2 |страницы=227 |язык=ru}}</ref>{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=115—129}}. Юххера а пхье хьа а яьккха еррига йохаяьй, гӀовттам ӀотоӀабаьб. Моалоша баьча тӀемца Аланой паччахьалкхе йохаяь дӀаяьккхай{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=115—129}}. === Юкъерча бӀаьшерий ГӀалгӀайче === [[Файл:Colton, G.W. Turkey In Asia And The Caucasian Provinces Of Russia. 1856 (A).jpg|thumb|300px|Америкахой мехкасуртанча волча Джозеф Колтонс (''Colton, G. W.'') 1855-ча шера оттадаь мехкасурт. ГӀалгӀайчени Нохчийчени лаьтташ «''Gelia''» аьнна белгалдаьд. Мехкасурта тӀа Наьсареи, Бурои, [[Шолжа-ГӀала|Шолжа-ГӀалеи]] гайтад]] [[Файл:Мавзолей «Борга-Каш».jpg|300px|мини|ГӀалгӀай Мехка доалла «[[БоаргӀа-Каша]]» (XV-ча бӀаьшера юхьиг)]] [[Файл:Ghalghaï (Gligvi) on d'Anville's map in 1751.jpg|300px|мини|[[Анвиль, Жан Батист Бургиньон де|Жан Анвила]] мехкасурта тӀара [[Глигвы|ГӀлигӀви]] ([[гӀалгӀай]]), 1751 шу]] ХΙV-гӀа бӀаьшу чакхдоаллаач хана (1395-ча шера гурахьа) Къулбаседа Кавказ хӀалакьеш [[АстагӀа Темар]] Ӏочакхваьннав. Темара Даькъасте баь никъ мишта хиннаб тохкача хана тохкамхой дукхагӀа шин тептара тӀатовж — Темара йоазонча хиннача Низам-ад-дин Шами яхачун «Зафар-намэ» («Толамий кинашка») яхачоаи, XV-ча бӀаьшера хьалхарча даькъе ваьхача Шараф-ад-дин Йазди яхачун «Зафар-намэ» («Толамий кинашка») яхачоаи{{sfn|СМИЗО|1941|c=181}}. ГӀалгӀаша даьча тохкамех, белгга ГӀалгӀай лаьтташка хинна хила мег цу тептарашка ювцаш йола Буракан [[урхаз]] хинна «Буриберд», цу БоргӀанна духьала баьб Темара аланошта духьала баь тӀом (тептара тӀа «эльбурзхой» аьнна язбаьб уж){{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|c=130—132}}. Из моттиг нийсъю хӀанзара гӀалгӀай юрташ ядача лаьтташца: Эбарг-Юрт, Яндаре, Буро-КӀалхе, ГӀаьзе-Ков. «Буриберд» ({{lang-inh|«бурой берд»}} — {{lang-ru|«берег крепостей»}}) яха цӀи цу юрташка гӀолла додача аьтта берд лакха болча Шолжа́ йоагӀаш хила мег. Цу бердал лакхагӀа гув боалл дуккха аланой бур-боарзаш а доахкаш. Из берд массехк километр Ӏобода. Дуккхача моттигашка наха даьккха ораш да. Хьагучох, ширача заман чу ер берд дикка чӀоагӀъяь гӀап хиннай. Уккхаза XV-ча бӀаьшера юхьигага дехкаш дола [[БоргӀа-Каша]] даларо укхаза «БоргIа» (Борохан, Буракан) дӀавелла воаллаш хила мегалга тешал ду<ref>{{книга|автор= Газиков Б. Д.|часть= К вопросу о маршрутах походов Тимура против «эльбурзцев»|заглавие= Ингушетия на пороге нового тысячелетия. Тезисы докладов научно-практической конференции 29 апреля 2000 года|язык=ru|ссылка=|место= Назрань|издательство= |год= 2000|страницы= 79|isbn=|ref= Газиков}}</ref>{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|c=130—132}}. Аланойче йохари цун бахархой [[ДӀаараял]]а чӀожах малхбоалехьеи малхбузехьеи дӀачӀоагӀ а луш лоам хьалчубахарахи керда фунашцара-лаьтташцара юкъарлонаш хьахила йолаеннай, цу тӀара кавказера къамаш а хьахиннад. Юкъерча бӀаьшерий Аланойче дукха къамаш даха паччахьалкхен кхоллам хинна бале а, Аланойченна юккъе хинна Къулбаседа Кавказа арен юккъера дакъа гӀалгӀай мотт бувцача юкъарлонаша (фунаша-тукхамаша) дӀалоацаш хиннилга а белгалдаккха деза. Къобана товшхала тӀехьале нийсса шоашка Ӏокхаьча хиларах цу паччахьалкхен кхоллама Къулбаседа Кавказхой керттера элемент йолаш хиннаб уж. Из хӀама хьаькъалца бакъде йиш я, нагахь [[Йоккха Кавказ|Йоккхача Кавказа]] юккъерча даькъе, ДӀаараялах малхбузехьеи, иштта малхбоалехьеи баьха нах гӀалгӀай мотт бувцаш хиннилга кхетадича, из тӀачӀоагӀдеш да укх лаьтташка дисача материальни товшхала элементашцеи, иштта гӀалгӀайи хӀирийи [[оалам]]ашцеи. XVI-гӀа бӀаьшу доладелча денз кӀезиг-кӀезиг хӀиранхой (хӀирий) мотт бувца элемент ӀотӀая йолаеннай [[ГӀазалтӀе]]н лаьтташка — ДӀаараяла малхбузехьара хьатӀададача лаьтташка. Из хӀама бахьан долаш гӀалгӀай мотт бувца юкъарлонаш дӀаухаш хиннад малхбоалехьеи гӀинбухен-малхбоалехьеи арахьара фактораша Ӏоткъам а беш{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|c=142—144}}. [[ГӀалгӀай лоамара шаьрача ӀокӀалабовлар]]ца ювзаенна [[переселение|кхалхара]] процессаш, хьагучох, хьалха йолаеннай, кхы а Темар Даькъастера дӀаваха дукха ха яьнначул тӀехьагӀа. Цкъарчоа цар [[экам]] къаьст-къаьста хинна тӀема-политикацара акцеш хиннай аьнна оттабе йиш я, хьатӀадаькха [[йорт етта къам]]аш цу лаьтташка чӀоагӀлургдоацаш. Цу ханаца ювзаенна цхьадола хӀамаш къаманна дагадоагӀаш хиннад. XIX-ча бӀаьшера этнограф хиннача Тутайнаькъан Албаста дӀаязбаьча цхьан гӀалгӀай оалама тӀа [[ГӀалгӀай шахьар]]а викалаш ба бувцаш оалама керттера турпалхо волча БоргӀа́ Бек-Солта яхача аьлийца гаргало лелаяь яхаш, цунца цхьана Тийркеи Шолжеи долча тӀом бе а ихаб уж{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|c=142—144}}<ref>{{статья|автор=Тутаев А.|заглавие=Князь|язык=ru|издание=[[Сердало]]|тип=газета|год= 1997|месяц=|число=|номер=89|ref=Тутаев}}</ref>. === XV—XVIII бӀаьшераш === [[XV бӀашу|XV бӀаьшере]] [[Нохчийче|Нохчашкахьареи]] [[ДаьгӀасте]]нгахьареи [[ислам]] чудала доладенна ГӀалгӀай мехка, бакъда дӀа [[XIX век|XIX шера]] мара чӀоагӀаденнадац. Цу ханага кхаччалца тарматхой ламасташи Ӏадаташи леладеш хиннад. Лоамашка я́ьхá гӀалгӀай шахьараш а́ренашка [[XVI]]—[[XVII бӀаьшу|XVII бӀаьшерашка]] Ӏо ара йовла йолаеннай<ref name="Н. Д. Кодзоев" />. Аренашка дӀачӀоагӀдалар [[XIX бӀаьшу|XIX бӀаьшере]] даьннад. === Россе Имперена юкъе === [[Файл:Карта Кавказа 1799.jpg|300px|мини|справа|[[Кавказера чӀоагӀалений зӀы|Кавказерча чӀоагӀалений зӀанареи]] лоамарой къамийи мехкасурта дакъа, 1799]] XVIII-ча бӀаьшера гӀалгӀай лоамара Шолжеи Тийркеи юхеда́ да́дача лаьтташ Ӏобоссар чакхдаьннад. Цу хана эрсий-гӀалгӀай юкъамоттиг кердача хьале эттай. XVIII-ча бӀаьшерен диъ даькъах диълагӀдар долча хана гӀалгӀаех цхьа дакъа ([[онгуштахой]]) Россех дӀакхета нигат долаш хиннад. 1770-ча шера тушола бетта 4-6-ча дийнахьа Барта-Боса дукха адам гулденнача наьха викалаш бола 24 воккхача саго тешаме хургхиларца чӀоагӀо яьй эрсий Ӏаьдала́. Цу тайпара болх-моттиг хиннача академик [[Гюльденштедт, Иоганн Антон|И. А. Гюльденштедт]] а хиннав{{sfn|Гюльденштедт|1809|c=}}{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|c=236}}. Цу шера а яздаьд [[Тагаурия|Тага юкъарлонера]] болча гӀалгӀаша а Россенна кӀалабахарах йола чӀоагӀо<ref>{{книга |автор=Блиев М. М. |заглавие=Русско-осетинские отношения |место=[[Орджоникидзе]] |год=1970 |страницы=212—215 |язык=ru}}</ref>. Онгуштахой шахьара тӀеххьа 1771-ча шера Россе Ӏаьдалцара барт гӀалгӀай къаман вокха даькъо а баьб — [[оарстхой|оарстхоша]]{{sfn|Бутков|1869|c=302—303}}. Уж акташ Эрсеченнеи гӀалгӀаштеи юкъе гаргало хотташ даь хӀамаш хиннад. Цунца цхьана ала доагӀа, цхьаболча тохкамхошта ма хеттара, уж диа дувнаши яь чӀоагӀонаши моллагӀдола къам цу Эрсеченах дӀакхийтталга доацилга. «Дар дийцача, сурт дуккха чоалханегӀа хиннад. Из кӀаладахари мутӀахьхилари яха хӀамаш эрсий оагӀонои цун бартахошеи геттара тайп-тайпара лоархӀаш хиннад, Эрсеченах дӀакхетарах хеташ дари, эрсий Ӏаьдалаи хьатехача къамаштеи цунна юкъе хилара статусах хеташ дари эргаш хилар теркалде деза»<ref>{{статья |автор=Трепавлов В. В. |заглавие=«Добровольное вхождение в состав России»: торжественные юбилеи и историческая действительность |язык=ru |издание=Вопросы истории |год=2007 |номер=11 |страницы=155}}</ref>. ХӀаьта боккъонца хиннар дувцаш хилча, цу шинна а оагӀонга хаьттача, из яь чӀоагӀо союз ергхиларах барт бар мара хиннадац{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|c=236}}. [[ГӀалгӀай никъ|ГуржегӀа бодаш бола никъ]] уллаш хинна Тийркеи Шолжеи юкъ цу хана Эрсеченна стратегически лоадам болаш эттай. Из лаьтта гӀалгӀаша карадерзадаь ха XVII-ча бӀаьшерен чаккхенал — XVIII-ча бӀаьшерен юхьигал тӀехьагӀа ха хиннаяц. И. А. Гюльденштедта хоамаша хьаяхачох, Шолжеи ГӀалмеи бердаш тӀа дукха гӀалгӀай [[пхьа]]наш хиннай. Ангушт округа юкъ хиннай, цох эрсаша «Большие Ингуши» аьнна. «Большие Ингуши» яхачара [[переселение|кхелхараша]] керда «Малые Ингуши» яха колони йиллай юкъ [[Шолхи]] а йолаш{{sfn|Гюльденштедт|1809|c=113}}. ДӀахо кӀезиг-кӀезиг Наьсара ара ӀотӀаболхаш хиннаб гӀалгӀай. 1781-ча шера [[Наьсар]] [[Шолж]]ах кхетача Онгуштара а баьнна баьхкача наха [[Наьсаре]] йиллай. Эрсий эскара квартирмейстер волча Л. Штедерс цу шера цу лаьтташка гӀалгӀай [[зоврков]] хинналга белгалдаьд{{sfn|Штедер|1996|c=192}}. Ишта хьахов, Ӏо́ 1781-ча шера тӀехьа Наьсара аре гӀалгӀаша доал деш лораеш хиннилга{{sfn|Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев|2013|с=238}}. 1784-ча шера маьтсела бетта [[Гуржехье]]н лаьтташца тешаме хургдола наькъаш эшандаь гӀалгӀай [[Зовр-Ков]] яхача пхье йисте [[Буро]] йилла ([[гӀапков]]) диллад<ref>{{статья |заглавие=Торжество празднования 50-летия основания г. Владикавказа |ссылка=https://ghalghay.com/2020/04/20/zaur/ |язык=ru |издание=«[[Терские ведомости|Терские ведомости]]» |год=1911 |месяц=4 |число=5 |номер=75 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220126001252/https://ghalghay.com/2020/04/20/zaur/ |archive-date=2022-01-26}} {{начало цитаты}}Сегодня мы празднуем 50-летие города Владикавказа. Раньше, на том месте, где ныне расположен г. Владикавказ, существовал '''ингушский''' аул '''Заур''', но в 1784 г., по распоряжению князя Потемкина, на месте, где существовал этот аул, для охранения Военно-Грузинской дороги, служившей единственным удобным путем для соединения с Закавказьем, была устроена крепость Владикавказ, а в 1785 г. по указу Императрицы Екатерины II, от 9 мая, в крепости была выстроена первая православная церковь. Как только была устроена эта крепость, часть осетинской народности спустилась с гор и поселилась у стен этой крепости, под защитою местных войск. Образовавшийся осетинский аул стал называться «Капкай», что в переводе на русский язык означает «Горные ворота».{{конец цитаты|источник=}}</ref>{{sfn|Бутков|1837|c=8}}<ref>{{книга|автор=Терский областной статистический комитет|заглавие=Терский календарь. Вып. 5|язык=ru|ссылка=http://book-olds.ru/BookLibrary/76001-Pamyatnyie-knizhki-Terskoy-Oblasti/1896.-Terskiy-kalendar-na-1896-god.-Vyipusk-5-y.html|ответственный=Г. А. Вертепов|место=Владикавказ|издательство=Типография Терского областного правления|год=1895|страниц=409|страницы=14|ref=Терский календарь|archivedate=2021-12-22|archiveurl=https://web.archive.org/web/20211222002449/http://book-olds.ru/BookLibrary/76001-Pamyatnyie-knizhki-Terskoy-Oblasti/1896.-Terskiy-kalendar-na-1896-god.-Vyipusk-5-y.html}}</ref><ref>{{статья|автор= |заглавие= Владикавказъ. 31 марта|ссылка= https://ghalghay.com/2020/04/20/zaur-kov-3/|язык= ru|издание= [[Терские ведомости|«Терские ведомости»]]|тип= газета|год= 1911|месяц= марта|число= 31|том= |номер= 71|страницы= |doi= |issn= |archivedate= 2022-01-25|archiveurl= https://web.archive.org/web/20220125201527/https://ghalghay.com/2020/04/20/zaur-kov-3/}}</ref>. === Эрсий-кавказхой тӀом === {{Хьажа иштта|Эрсий-кавказхой тӀом|Кавказера имамат}} [[Эрсий-кавказхой тӀом|Эрсий-кавказхой тӀем]] тӀа гӀалгӀай Эрсечен оагӀорахьара а [[Шамал]]а оагӀорахьа а болаш да́къа лоацаш хиннаб<ref name="История ингушского народа, глава 5" >{{cite web |author=Кодзоев Н. Д. |url=https://web.archive.org/web/20120511033101/http://ingushetiyaru.org/history/book/14.html |title=История ингушского народа |lang=ru |access-date=2012-05-11 |archive-date=2012-05-11}}</ref>. Цхьан юкъагӀа [[Северо-Кавказский имамат|Шамала бусулба паччахьалкхен]] ши вилаят (шахьар) а хиннай — [[АьрштӀен наибче|АьрштӀени]] [[Галашкен наибче|Галашкени]]<ref name="История ингушского народа, глава 5"/>. Цу юкъа ГӀалгӀайче каст-кастта гӀовттамаш хулар, из бахьан долаш эрсий эскар таӀазар деш масайттаза ихад царна. Эггара боккхагӀа гӀовттам 1858 шера маьтселеи аьтингеи бетташка хилар, Кавказа Ӏаьдало гӀалгӀай отараш дӀа а йоахаш, царна когаметта йоккхий нах баха моттигаш Ӏоехкаргйолга хоам баьчул тӀехьагӀа. ГӀовттам соцабир, ӀотаӀабир эрсий Ӏаьдало<ref name="История ингушского народа, глава 5"/>. {{Хьажа иштта|Тийка область|Тийрка тӀара гӀазкхий}} [[Файл:Терская область 1900.svg|thumb|[[Терская область|Тийрка областа]] мехкасурт]] 1860-ча шера Къулбаседа Кавказе тӀема урхал дӀа а даьккха император хиннача [[Александр II|Александра II]]-чун амарца цун малхбоалехьарча даькъе [[Терская область]] вӀашкаеллай Нохчийи, Ичкереи, ГӀалгӀайи, Лоамени округаш чу а лоацаш. 1871-ча шера ГӀалгӀай округ ХӀирийчунца цхьанатехай [[Бурон округ]] хьа а еш. 1888-ча шера тӀема-гӀазкхий урхал отта а даь ГӀалгӀайчен лаьтташ Шолжа гӀазкхий отдела юкъедахийтад. 1909-ча шера кӀимарса бетта 10-ча дийнахьа [[Наьсарен округ]] хьаяьй ставка [[Буро]] тӀа а йолаш<ref name="ingush" />. === Лоамарой республика === {{основная статья|Лоамарой республика}} [[Россе]] [[Октябрьская революция|Ардара бетта социалистий революци]] хинначул тӀехьагӀа 1917 шера лайчилла бетта [[Даькъасте]]н дуккха къамаш юкъе долхаш хинна кортамукъа [[Лоамарой республика]] дӀакхайкаяьй. Буро тӀа гуржий ишкола гӀишлон чу тушола бетта 5-ча дийнахьа ГӀалгӀайчен кхоачашдеш йола комитет хержай. [[Деникин]] инарала эскаро [[ДӀаьгӀасте]] дӀалаьцача [[Лоамарой республика]]н [[доалче]]но ше дӀа а хийца [[Каьлаке]] дадда дӀадахад. Лоамарой республика цу хӀаманца еха дӀаяьннай.. === БӀорахой тӀом === {{основная статья|Эрсече хинна бӀорахой тӀом}} [[Пятигорск]]е хиннача [[Тийрк]]а къамай II-ча гулламо (1918 шера тушола бетта 1—18 денош) советий Ӏаьдал къоабалдаь тӀа а ийца [[РСФСР]]а лоаттаме [[Тийрка советий республика]] вӀашагӀъеллай<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20050223090046/http://www.migratio.ru/geo/geo_ingush.htm |title=Республика Ингушетия. Краткая справка о регионе |lang=ru |access-date=2005-02-23 |archive-date=2005-02-23}}</ref> ([[Июль|кӀимарса бетта]] денз [[декабрь|оагӀой беттага]] кхаччалца Тийрка советий республика [[Северо-Кавказская Советская Республика|Даькъастен советий республикан]] лоаттаме хиннай). Ший [[Конституция|Конституции]] лакхера маьженаши хиннай цун: Тийрка халкъа гуллами, СНК-и. 1919 шера саькура бетта денз 1920 шера тушола беттага кхаччалца ГӀалгӀайчен аре [[Деникин]]а инарала Эрсечен ЗӀилбухен Герзе долча низо дӀалаьца хиннай<ref name="Н. Д. Кодзоев" />. 1920 шера тушола бетта денз ГӀалгӀай Мехка советий Ӏаьдал юхаметтаэттад. {{основная статья|Лоамарой АССР}} [[Файл:GASSR.png|thumb|left|[[Лоамарой АССР]]а мехкасурт]] Советий Ӏаьдал эттачул тӀехьагӀа 1920 шера тушола бетта [[Тийрка область]] дӀаяьккхай, хӀаьта Ичкере округаца цхьантеха Нохчий округахи, Лоамен округаца цхьантеха ГӀалгӀай округахи шоай лоӀаме дола кхолламаш хьадаьд. 1920-ча шера лайчилла бетта 17-ча дийнахьа Лоамарой ССР кхайкаяьй, тӀехьагӀа (1921-ча шера наджгоанцхой бетта 20-ча дийнахьа) [[ВЦИК]]а декретаца цох [[Лоамарой АССР]] яьй. ГӀалгӀайчеи, [[Нохчийче]]и, [[Къарший-Черсий мохк|Къарший-Черсехьеи]], [[ГӀаьбартой-Малкхарой мохк|ГӀаьбартой-Малкхарехьеи]] [[ГӀинбухера ХӀирийче]]и юкъеяхай цунна. === СССР юкъе === {{основная статья|ГӀалгӀай АО|Нохч-ГӀалгӀай АССР}} [[Файл:Ingush AO.jpg|240px|right|thumb|[[Ингушская автономная область|ГӀалгӀай АО]], [[1931 шу]]]] 1924-ча шера лайчилла бетта 7-ча дийнахьа ВЦИКа декретаца [[Лоамарой АССР]] дӀаяьккхай, цудухьа [[ГӀалгӀай АО]] вӀашагӀъеллай [[РСФСР]]а лоаттаме йолаш<ref>{{ВТ-БСЭ1|Ингушская автономная область}}</ref>. 1934-ча шера наджгоанцхой бетта 15-ча дийнахьа [[Нохч-ГӀалгӀай автономе область]] кхеллай, дукха ха ялалехь, 1936-ча шера [[5 декабря|оагӀой бетта 5-ча]] дийнахьа, цох [[Нохч-ГӀалгӀай АССР]] хьаяьй. ==== Сийлахь-Боккха Даьхен тӀом ==== {{основная статья|Сийлахь-Боккха Даьймехка тӀом|МагӀалбикера операци|Кавказ йоаккхаш баь тӀом (1942—1943)}} [[Файл:Ww2 map23 july42 Nov 42.jpg|thumb|left|Немций тӀалатар, 1942-ча шера кӀимарса-лайчилла бетташ]] 1942-ча шера маьцхали бутт чакхбоаллаш вермахта эскар хьатӀакхаьчар [[Прохладный|Прохладни]], [[Маздак]], [[Ищерская|Ишоре]] йоаллача доазона тӀа<ref name="Mozdok-Malgobek">{{cite web|author=Гучмазов А., Траскунов М., Цкитишвили К|date=|url=http://victory.mil.ru/war/oper/89.html|title=Закавказский фронт Вел. Отечеств. войны|lang=|publisher=|accessdate=2009-12-21|archiveurl=https://archive.is/20121221154428/victory.mil.ru/war/oper/89.html|archivedate=2012-12-21|deadlink=yes}}</ref>. [[1 сентября|Тов бетта 1]]—[[28 сентября|28]] деношка советий эскаро ''[[Малгобекская операция|МагӀалбикера операци]]'' йир. Юххера немций хьовдаша лаьрхӀар чакхдаьланзар — [[Закавказье|Кавказа дехьабовла]] а, [[СССР]] Кавказах дӀахоадае а вӀаштӀехьадаьннадац цар. ==== ГӀалгӀай мехках бахар ==== {{основная статья|ГӀалгӀайи нохчийи мехках бахар}} ГӀалгӀайи нохчийи мехках баха — [[Депортация чеченцев и ингушей|«Чечевица» операци]] е — планаш 1943-гӀа шу дӀадоалаш а кийчъеш хиннай. Цу хана мехках баьхараш [[Сибирь|Сибаре]] бахийта дага хиннад — [[Новосибирская область|Новосибирскеи]] [[Омская область|Омскеи областешкеи]], иштта [[Красноярский край|Красноярскерча йистеи]] [[Республика Алтай|Лоаман Алтаеи]]. Цул тӀехьагӀа [[Казахехье]]и [[ГӀиргӀизойче]] бахийта лаьрхӀад<ref>{{cite web|author=rian.ru|date = 2008-02-22|url=https://ria.ru/20080222/99840311.html|title=Наказанный народ. Как депортировали чеченцев и ингушей|lang=ru|accessdate=2009-12-08}}</ref>. 1944-ча шера наджгоанцхой бетта 29-ча дийнахьа НКВД кулгалхо хиннача [[Лаврентий Берия]]с «Нохчийи гӀалгӀайи мехках бахар чакхдоаккхача низамах йола инструкци» ({{lang-ru|«Инструкция о порядке проведения выселения чеченцев и ингушей»}}) чӀоагӀаяьй. ГӀалгӀай 1944-ча шера саькура бетта 23 дийнахьа мехках баха болабаьб. Хьалхарча дийнахьа 333 739 саг цӀенах ваьккха хиннав, царех [[эшелон|шалонашта]] 176 950 саг дӀатӀахоаваьв. 1944-ча шера тушола бетта ворхӀлагӀча дийнахьа [[Нохч-ГӀалгӀай АССР|автономи]] дӀаяьккхай. ГӀалгӀайчен дукхагӀа мел дола лаьтта ([[Грузинская ССР|Гуржий ССР-га]] кхаьча́ [[Пригородный район (Северная Осетия)|ГӀалме шахьара]] лоамара да́къа мел доацар) [[Северо-Осетинская АССР|ХӀирий АССР-а́]] юкъедахад, Наьсарен шахьар ({{lang-ru|Назранский район}}) цох хьа а еш. ==== [[Нохч-ГӀалгӀай АССР меттаоттаяр]] ==== {{основная статья|Нохч-ГӀалгӀай АССР меттаоттаяр}} 1956-ча шера кӀимарса бетта 16 ден СССР Лакхехьарча Совета Президиума амар ара ма даьлле мехках баьхача наха ба́ха дӀа-хьа аха пурам денна хиннад, тӀаккха уж цуссахьате цӀааха болабеннаб<ref>{{cite web |author=Р.Н.Жабраилов |date= |url=http://www.chechnyafree.ru/article.php?IBLOCK_ID=400&SECTION_ID=0&ELEMENT_ID=52676 |deadlink=yes |title=Курс лекций по истории Чечни (XIX-XX вв.) |lang= |publisher= |accessdate=2009-12-12 |archiveurl=https://www.webcitation.org/619KXqwsK?url=http://www.chechnyafree.ru/article.php?IBLOCK_ID=400 |archivedate=2011-08-23}}</ref>. РСФСР-а а СССР-а а Лакхехьарча Советий Президиумаша 1957-ча шера наджгоанцхой бетта 9-ча дийнахьа мехках даьха хиннача къамий автономеш меттаоттаярах амар арахецад, царна юкъе гӀалгӀай а, нохчий а бахаб. Мехках баьха нах цӀабарца [[Нохч-ГӀалгӀай АССР]] меттаоттаяьй. === Россе Федерацена юкъе === ==== Республика вӀашагӀйоллар ==== 1991-ча шера лайчилла бетта 30-ча дийнахьа Къаман юкъара гӀалгӀай референдум хиннай. Рефендума́ керте лаьттар да Россе лоаттаме хургйола ГӀалгӀай Республика а кхоллаш гӀалгӀай паччахьалкхе меттаоттаяр. Кепатехача референдума комиссе хоамах, хьавенача 92 эзар сага́ юкъе (кхийнача гӀалгӀаех 70 % я из) 97,4 %-о шоай Республика вӀашагӀйолла безам хилар бакъдаьд<ref>{{статья |автор= Муса Евлоев.|заглавие= Как принималась Конституция Республики Ингушетия|ссылка= https://docviewer.yandex.ru/?url=ya-disk-public%3A%2F%2Fpl1CyY6Vy%2F0Isdfc8niJ3FyDDexkP6HGzyTJlWrWoJc%3D%3A%2F2014%20год%2F№%20031%20от%2027%20февраля%202014%20года.pdf&name=№%20031%20от%2027%20февраля%202014%20года.pdf&c=5885b0b58fd7&page=3|язык= |издание= Газета [[Сердало|«Сердало»]]|тип= |год= 2014|месяц= февраля|число= 27|том= |номер= 31|страницы= 3|doi= |issn=}}</ref>. [[1992 шу|1992-ча шера]] аьтинга бетта 4 дийнахьа Россе Федераце Лакхехьарча Совето «Россе Федераце лоаттаме ГӀалгӀай Республика кхолларах» яха закон арахецад<ref>{{cite web |url=http://docs.cntd.ru/document/901607658 |title=Об образовании Ингушской Республики в составе Российской Федерации, Закон РФ от 04 июня 1992 года № 2927-1 |website=docs.cntd.ru |access-date=2026-02-07 |lang=ru}}</ref>. Россе Федераце халкъан депутатий съезде юкъедаьккха́ хиннад республика кхоллар чӀоагӀдар<ref>{{cite web |url=http://docs.cntd.ru/document/499058691 |title=О порядке введения в действие Закона Российской Федерации «Об образовании Ингушской Республики в составе Российской Федерации» |website=docs.cntd.ru |access-date=2026-02-07 |lang=ru}}</ref>. 1992-ча шера оагӀой бетта 10-ча дийнахьа депутатий съездо ГӀалгӀай Республика хьакхоллар бакъ а даьд<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20140222145149/http://poisk-zakona.ru/252758.html |title=Постановление Съезда народных депутатов Российской Федерации от 10.12.1992 № 4070-I |website=poisk-zakona.ru |access-date=2014-02-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222145149/http://poisk-zakona.ru/252758.html |archive-date=2014-02-22 |lang=ru}}</ref>, цунга хьежжа 1978-ча шерара [[Конституция РСФСР 1978 года|Россе (РСФСР) конституци тоаяьй]] Нохч-ГӀалгӀай АССР ГӀалгӀайи Нохчийи республикашта е́къаш<ref>{{cite web |url=http://constitution.garant.ru/DOC_83098.htm |title=Закон РФ от 10 декабря 1992 г. N 4071-I |website=constitution.garant.ru |access-date=2026-02-07 |lang=ru}}</ref>. 1992-ча шера оагӀой бетта 29-ча дийнахьа «Россе газета» тӀа кепатехад из закон<ref>{{статья |url=https://yeltsin.ru/uploads/upload/newspaper/1992/rs12_29_92/index.html |заглавие=Документы VII Съезда народных депутатов Российской Федерации |journal=Российская газета |date=1992-12-29 |номер=278 (614) |страницы=5 |access-date=2026-02-07 |lang=ru|deadlink=yes}}</ref>. Из {{комм 2|поправка|тоадар}} закона низ болаш хьахиннад 1993-ча шера наджгоанцхой бетта 9-ча дийнахьа, официально кепатеха итт ди даьннача гӀолла<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.su/doc/zak90a.html |title=Законы РСФСР/РФ 1990—1993 и поправки к ним до весны 1995 |access-date=2015-03-24 |archive-date=2015-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924075352/http://www.politika.su/doc/zak90a.html |deadlink=no }}</ref>. 1993-ча шера оагӀой бетта 25-ча дийнахьа массадолча халкъо кхаж тоссаш тӀаийца́ дола Россе Федераце конституци]] закона низ болаш хьахиннад, цига ГӀалгӀай Республика хилар тӀачӀоагӀдаьд. ==== 1992-ча шера хинна гӀалгӀашта оттадаь туржаӀ ==== {{основная статья|ГӀалме шахьареи Буро тӀеи маьршача гӀалгӀашта даь туржаӀ}} Сибарера цӀабаьхкача хана денз [[ГӀалме шахьар]] ГӀалгӀайчен лоаттаме юхаметтаоттаяр дӀадехаш хиннаб [[гӀалгӀай]]. 1991-ча шера [[21 апреля|бекарга бетта 21]] дийнахьа РСФСР Лакхерча совето «О реабилитации репрессированных народов» (Ӏоткъам баьча къамий реабелитацех) яха закон даьккхад. Кхы мел долчул совгӀа, цох гӀалгӀай лаьтташцара гӀулакх меттаоттаде дезаш а хиннад из. 1992-ча шера гурахьа лаьтта тӀагӀолла [[Осетино-ингушский конфликт|тӀеман къовсам]] хиннаб. Юххера гӀайнаш шоай хиннача тайпара дитад, тӀаккха ХӀирийче вахаш мел хинна гӀалгӀа хӀана хиннавац аллал — [[Перепись населения СССР (1989)|1989-ча шера хьисап даь дӀаяздаьчох]] 35 эзар саг — юхакхеллача ГӀалгӀай республике Ӏочува́ везаш хиннав. ==== ТӀемахой ГӀалгӀай Мехка чухьадар (2002) ==== {{Хьажа иштта|ГӀалгӀайче чухьадар (2002)|ГӀалгӀайче чухьадар (2004)}} 2002-ча шера тов бетта [[Гуржехье]]ра ГӀалгӀайче [[Гелаев, Руслан|Галай Руслана]] тӀемахой тоабаш чухьедай кӀезигагӀа дале, 300 саг чу а волаш. 58-ча эскара 19-ча моточарахьий дивизеца тӀом баьб цар тӀехьагӀа кагегӀча тоабашта екъа а енна [[Нохчийче]]н доазона тӀа хьула а луш. ==== Митингаш (2018) ==== {{керттера лустам|ГӀалгӀайчера митингаш 2018—2019}} 2018-ча шера гурахьа [[Магас]]е дуккха адам арадаьнна хиннад ГӀалгӀайчени Нохчийчени мехкдаьша регионашта юкъера доазув дӀачӀоагӀдеш баьча барта́ раьза а боацаш. 2019-ча шера бӀаьсти лаьтташцара хаттар техкачул тӀехьагӀа [[Конституционный суд Российской Федерации|Россе Федераце Конституце Кхело]] баь барт битаб, цу хӀаманна тӀагӀолла шозлагӀа митингаш хиннай == Бахархой == {{основная статья|ГӀалгӀайчен бахархой}} Юкъарлон-экономикацара хьал чоалханеи, бахархой айхал лакхеи яле а, официальни хоамо хьаяхачох, ГӀалгӀайче бахархой бебара темпаш эггара лакхагӀчарех я Эрсече. <small>Белгалдаккхар: 1936—1944-чеи 1957—1989-чеи шерашка белгалбаь бола бахархой дукхалах бола хоам [[Чечено-Ингушская Автономная Советская Социалистическая Республика|Нохч-ГӀалгӀайченна]] боагӀаш ба.</small> {{ Население2 | npAction = таблица | npRow = 6 }} {{ Население2 | npAction = график }} [[Федеральная служба государственной статистики|Росстата]] хьаяхачох, мехка вахаш {{ Население | Ингушетия | фс }} саг ва ({{ Население | Ингушетия | г }}). 2021-ча шера хьисап деш нах дӀаязбаьчох, мехка бахархой дукхал 510 эзар саг хиннай. Царех пхьехой 279 эзар саги (55 %), юртахой — 231 эзар саги (45 %) ва. Бахархой айхал — {{ПлотностьНаселенияРегионы|Ингушетия}} саг/км<sup>2</sup> я ({{ Население | Ингушетия | г }}). [[Россе Федераци|Россе Федераце]] субъекташта юкъе бераш дара дарж эггара лакхагӀа да яхаш да ГӀалгӀайче; Ишта, масала, 1992-ча шера мехка вахаш 211 эзар саг хиннав, 1998-ча шера — 313 эзар саг, 2002-ча шера — 467 эзар саг, 2021-ча шера — 510 эзар саг<ref name="Social atlas">{{cite web |author=Краснослободцев В.П |title=Социальный атлас российских регионов |url=https://web.archive.org/web/20110912123519/http://atlas.socpol.ru/portraits/ingush.shtml |website=atlas.socpol.ru |access-date=2011-09-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110912123519/http://atlas.socpol.ru/portraits/ingush.shtml |archive-date=2011-09-12 |lang=ru}}</ref>,<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=https://view.officeapps.live.com/op/view.aspx?src=https%3A%2F%2Frosstat.gov.ru%2Fstorage%2Fmediabank%2FTom5_tab1_VPN-2020.xlsx&wdOrigin=BROWSELINK |title=Источник |access-date=2022-12-31 |archive-date=2022-12-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221231193148/https://view.officeapps.live.com/op/view.aspx?src=https%3A%2F%2Frosstat.gov.ru%2Fstorage%2Fmediabank%2FTom5_tab1_VPN-2020.xlsx&wdOrigin=BROWSELINK |deadlink=no }}</ref>. ; Вахаш йоаккха ха Россе Федераце мел йолча субъекташта юкъе ГӀалгӀайчера [[Ожидаемая продолжительность жизни|хьежа йоакхаргйола ха]] дуккха лакхагӀа я кхымелйолчарел<ref>{{cite web |url=https://rosstat.gov.ru/folder/210/document/13207 |title=Демографический ежегодник России |publisher=[[Федеральная служба государственной статистики]] (Росстат) |access-date=2022-05-31 |description=см. приложение к сборнику |archive-date=2022-02-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220217101652/https://rosstat.gov.ru/folder/210/document/13207 |deadlink=no }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.fedstat.ru/indicator/31293 |title=Ожидаемая продолжительность жизни при рождении |website=Единая межведомственная информационно-статистическая система (ЕМИСС) |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220124657/https://www.fedstat.ru/indicator/31293 |archive-date=2022-02-20 }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20220220124657/https://www.fedstat.ru/indicator/31293 |date=2022-02-20 }}</ref>. 2024-ча шера маьтсела бетта Эрсечен президент волча Владимир Путинс ше [[Калиматов, Махмуд-Али Макшарипович|Келматанаькъан Махьмуд-Ӏаьлийца]] вӀашагӀкхийттача, аьнна хиннад ГӀалгӀайче вахаш йоаккхача хана рейтинге хьалха латт аьнна — юкъердар лаьрхӀача, 79,4 шу да из<ref>{{Cite web|url=https://expert.ru/news/glava-ingushetii-otchitalsya-pered-prezidentom-strany-o-razvitii-regiona-/|title=Глава Ингушетии отчитался перед Президентом страны о развитии региона|website=Эксперт|date=2024-05-29|access-date=2026-02-08}}</ref>. [[Файл:Comparison gender life expectancy -Russia -ru.svg|мини|слева|500px|Эрсечен субъекташка 2021-ча шера маӀача наьхеи кхалнаьхеи вахаш йоаккхаргйола ха йистар гойта интерактивни диаграмма. [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/14/Comparison_gender_life_expectancy_-Russia_-ru.svg Оригинальни svg-файл] хьаела, керда кор хьа а даь, цул тӀехьагӀа графикан элементашта дахка ӀотӀабахийта кӀоаргагӀа бола хоам гургболаш.]] {{Clear|left}} ; Баржар 2020-ча шера хьисап деш нах дӀаязбаьчох, мехка дукхагӀа вахаш мел вар [[гӀалгӀай|гӀалгӀа]] ва — бахархоех 93 % (473 440 саг). Кхыча къамаех доккхагӀдараш да — [[нохчий]]и — 2,4 % (12 240 саг), [[эрсий]]и — 0,64 % (3 294 саг). Иштта 2020-ча шера хьисап даьчох, бахархоех 3,6 % (18 404 саг) ший къам белгал ца доаккхаш Ӏийннаб, е белгалдаккха аьлча, ак аьнна Ӏийннаб.<ref name="автоссылка1" /> ГӀалгӀай берригача мехка гӀолла ба бахаш. Нохчий тоабашца бах [[Наьсаре]]и, [[Дола-Коа]]и, [[Аьккхий-Юрт]]еи, иштта [[Шолжа шахьар]]еи. Эрсий [[Шолжа-Пхье]]и, [[Эбарг-Юрт]]еи, [[ГӀажарий-Юрт]]еи, [[Махьмад-ХитӀе]]и, иштта йоккхийча пхьешкеи. [[Туркий]] [[Махьмад-ХитӀе]]и МагӀалбика шахьареи, иштта йоккхийча пхьешкеи ба бахаш. Кхыдола къамаш ер ма йий аьнна белгалъяккха йиш йолаш баха моттиг йолаш бац<ref name="Social atlas"/>. ; Къамашцара лоаттам ДоккхагӀа дола къам [[гӀалгӀай]]дар да<ref>{{Cite web|lang=ru|url=https://nazaccent.ru/regions/ingushetia/|title=Национальный акцент|website=nazaccent.ru|access-date=2026-01-01}}</ref>. Эрсий бахархоех доккхагӀа доле дакъа ГӀалгӀайче XX-ча бӀаьшера 90-гӀа шераш чакхдоалаш дӀадахад; цунца цхьана 1990-ча шерашкеи 2000-ча шерий хьалхарча даькъеи ГӀалгӀай Мехка шортта [[беженцы|бе́ха́ нах Ӏочубаьхкаб]] [[Нохчийче]]реи [[ХӀирийче]]реи, тӀехьагӀа, 2000-ча шерашкара денз 28 000 веха гӀалгӀа юха ХӀирийче хьалцӀавахав, иштта дукхагӀа бола нохчий а юха дӀацӀабахаб. {| class="wikitable" Керттера къамаш:<ref>{{Cite web |url=http://worldgeo.ru/russia/lists/?id=33&code=6 |title=Всемирная география |access-date=2026-02-08 |archive-date=2009-02-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090210225114/http://worldgeo.ru/russia/lists/?id=33&code=6 |deadlink=no }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://web.archive.org/web/20120601173256/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab7.xls |title=Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года |access-date=2011-12-17 |archive-date=2012-06-01}}</ref><ref name="ЭтноЯз.2010">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20200513001819/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/results2.html |title=Всероссийская перепись населения 2010 года. Официальные итоги с расширенными перечнями по национальному составу населения и по регионам |website=www.gks.ru |archive-url=https://web.archive.org/web/20200513001819/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/results2.html |archive-date=2020-05-13 |access-date=2020-05-13 |lang=ru}}, хьажа: {{cite web |url=https://web.archive.org/web/20121018030348/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Materials/doklad2.rar |title=Материалы Всероссийской переписи населения 2010 года (архив данных) |website=www.gks.ru |archive-url=https://web.archive.org/web/20121018030348/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Materials/doklad2.rar |archive-date=2012-10-18 |access-date=2012-10-18 |lang=ru}}</ref><ref name="автоссылка1" /> {| class="standard" !Къам||Дукхал,<br>саг ([[Всероссийская перепись населения (2002)|2002]]) ||%|| Дукхал,<br>саг ([[Всероссийская перепись населения (2010)|2010]]) || %|| Дукхал,<br>саг ([[Всероссийская перепись населения (2020—2021)|2020]]) || % |- |[[ГӀалгӀай]] || align="right" | 361 057 || align="right" | 77,27 % || align="right" | 385 537 || align="right" | 93,46 %|| align="right" | 473 440 || align="right" | 93 % |- |[[Нохчий]] || align="right" | 95 403 || align="right" | 20,42 % || align="right" | 18 761 || align="right" | 4,55 %|| align="right" | 12 240 || align="right" | 2,4 % |- |[[Эрсий]] || align="right" | 5559 || align="right" | 1,19 % || align="right" | 3215 || align="right" | 0,78 %|| align="right" | 3 294|| align="right" | 0,64 % |- |[[Туркий]] || align="right" | 903 || align="right" | 0,19 % || align="right" | 732 || align="right" | 0,18 %|| align="right" | 242|| align="right" | 0,047 % |- ||[[Казахий]] || align="right" | 12 || align="right" | 0,003 % || align="right" | 14 || align="right" | 0,008 %|| align="right" | 88 || align="right" |0,019 % |- |[[ГӀозлой]] || align="right" | 123 || align="right" | 0,03 % || align="right" | 83 || align="right" | 0,02 %|| align="right" | 86 || align="right" |0,018 % |- |[[ГӀумкий]] || align="right" | 136 || align="right" | 0,03 % || align="right" | 118 || align="right" | 0,03 %|| align="right" | 82 || align="right" | 0,017 % |- |[[Лаьзгий]] || align="right" | 108 || align="right" | 0,02 % || align="right" | 76 || align="right" | 0,02 %|| align="right" | 72 || align="right" | 0,015 % |- |[[ХӀирий]] || align="right" | 106 || align="right" | 0,02 % || align="right" | 74 || align="right" | 0,02 %|| align="right" | 72 || align="right" | 0,015 % |- |[[ГӀаьбартий]] || align="right" | 38 || align="right" | 0,01 % || align="right" | 41 || align="right" | 0,01 %|| align="right" | 71 || align="right" | 0,014 % |- |[[МаӀарлой]] || align="right" | 102 || align="right" | 0,02 % || align="right" | 101 || align="right" | 0,02 %|| align="right" | 63 || align="right" | 0,013 % |- |[[Малкхарой]] || align="right" | 39 || align="right" | 0,01 % || align="right" | 41 || align="right" | 0,01 %|| align="right" | 50 || align="right" | 0,012 % |- |[[Гуржий]] || align="right" | 323 || align="right" | 0,07 % || align="right" | 100 || align="right" | 0,02 %|| align="right" |40 || align="right" | 0,007 % |- |[[Украинхой]] || align="right" | 189 || align="right" | 0,04 % || align="right" | 91 || align="right" | 0,02 %|| align="right" | 34|| align="right" | 0,006 % |- |кхыбараш|| align="right" | 3087 || align="right" | 0,66 % || align="right" | 632 || align="right" | 0,15 %|| align="right" | 1351 || align="right" | 0,26 % |- |хьоахадаьдац|| align="right" | 262 || align="right" | 0,06 % || align="right" | 2897 || align="right" | 0,70 %|| align="right" | 18 404 || align="right" | 3,6 % |- |берригаш|| align="right" | 467 294 || align="right" | 100,00 % || align="right" | 412 529 || align="right" | 100,00 %|| align="right" | 509 541 || align="right" | 100,00 % |- |} ;Метташ [[Конституция Республики Ингушетия|ГӀалгӀай Мехка Конституце]] хьаяхачох, официальни мотт шиъ ба мехка — [[Ингушский язык|гӀалгӀайбари]], [[Русский язык|эрсийбари]]{{sfn|Конституция Республики Ингушетия|1994|loc=статья 14}}. == Административни екъаялар == {{основная статья|ГӀалгӀайче административни-доазонах екъаялар}} [[Файл:Admin-map-Ingushetia-region.png|thumb|right|300px|ГӀалгӀайче административни екъаялар (2018-ча шера денз)]] ;Шахьараши (муниципальни шахьараш) республикан лоадам бола пхьеши (пхьен округаш) {| class="standard" !№ !ЦӀи !Административни <br>юкъ |- | 1 | [[ЖӀайраха шахьар]] | [[ЖӀайрах]] (юрт) |- | 2 | [[МагӀалбика шахьар]] | [[МагӀалбик]] (пхье) |- | 3 | [[Наьсарен шахьар]] | [[Наьсаре]] (пхье) |- | 4 | [[Сунженский район (Ингушетия)|Шолжа шахьар]] | [[Сунжа (Ингушетия)|Шолжа-Пхье]] |- | I | [[Городской округ город Карабулак|Илдарха-ГӀала]] | [[Карабулак (город)|Илдарха-ГӀала]] (пхье) |- | II | [[Городской округ город Магас|Магас]] | [[Магас]] (пхье) |- | III | [[Городской округ город Малгобек|МагӀалбика]] | [[МагӀалбик]] (пхье) |- | IV | [[Городской округ город Назрань|Наьсаре]] | [[Наьсаре]] пхье |- | V | [[Сунжа (город)|Шолжа-Пхье]] | [[Сунжа (город)|Шолжа-Пхье]] |} ; Тархьар Паччахьалкхенал метта а оттадеш хӀанзара ГӀалгӀай Мохк кхоллача хана цун лоаттаме дӀаяьннай [[Нохч-ГӀалгӀайче]]н кхо административни шахьар хиннай: [[Шолжа шахьар|Шолжеи]], [[МагӀалбика шахьар|МагӀалбикеи]], [[Наьсарен шахьар|Наьсарени]]. 1992-ча шера Республикан президент волча [[Овшанаькъан Султана Руслан|Овшанаькъан Руслана]] иштта а [[ЖӀайраха шахьар]] а вӀашагӀъеллай. ; НанагӀала Республика кхеллачул тӀехьагӀа цун административни юкъ [[Наьсаре]] хиннай. 2000-ча шера ГӀалгӀайчен нанагӀала лаьрххӀа цу гӀулакха хьалъяь [[Магас]] хиннай<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20131230231919/http://geo.1september.ru/2001/11/4.htm |title=Магас — «Город Солнца» — новая столица Ингушетии |lang=ru |website=Газета «География» |access-date=2013-12-30 |archive-date=2013-12-30}}</ref> — эггара кӀезигагӀа нах баха Россе Федераце субъекта административни юкъ я из. == Паччахьалкхени политикацареи оттам == === Конституци === {{основная статья|ГӀалгӀай Мехка Конституци}} ГӀалгӀай Мехка керттера закон конституци да. 1994-ча шера саькура бетта 27-ча дийнахьа массане юкъарча кхадж тоссаш тӀаийцад из{{sfn|Евлоев|2014|c=3}}. Цкъарчоа 114 лустамах латташ хиннад. Кхымелчарех из хьакъоастадеш ГӀалгӀайчен конституце белгалонех да цу заман чу дерригача халкъо референдуме тӀаийцар из цаӀ мара цахилар, вожаш законаш доахача (викала) маьженаша арахецача хана{{sfn|Евлоев|2014|c=3}}. === Да́ === {{основная статья|ГӀалгӀайчен Мехкда}} [[Файл:Magas001.jpg|thumb|270px|Магасера [[Президентский дворец (Магас)|Лакха-ЦӀа]].<br>Укхаза йоалл [[Администрация Главы Республики Ингушетия|ГӀалгӀай Мехкдаь администраци]].]] ГӀалгӀайчен лакхерча даржера гӀулакхче мехкда ва, из [[ГӀалгӀай Мехка Халкъа Гуллам]]о хорж пхе шера́{{sfn|Конституция Республики Ингушетия|1994|loc=статья 65}}. === Халкъа гуллам === {{главная|ГӀалгӀай Мехка Халкъа Гуллам}} ГӀалгӀай Мехка Халкъа гуллам — ГӀалгӀайчен законаш арадоаха маьже я, из латт 21-н депутатах. Массане юкъара кхадж тоссаш хьахоржаш ба. Халкъа гуллама кулгалхо Халкъа гуллама тхьамада ва. === Доалче === {{основная статья|ГӀалгӀай Мехка Доалче}} Паччахьалкхен Ӏаьдала лакхера [[Исполнительная власть|кхоачашдеш]] йола маьже ГӀалгӀай Мехка Доалче я. Доалчен кулгалхо ГӀалгӀай Мехка Доалчен тхьамада ва, из хорж ГӀалгӀай Мехкдас Халкъа гуллам раьза а болаш. ГӀалгӀай Мехка доалче тхьамадахи, цун когаметтаоттарехи, ГӀалгӀай Мехка министрехи латт{{sfn|Конституция Республики Ингушетия|1994|loc=глава 6, статьи 83—88}}. === Кхел ю Ӏаьдали прокуратуреи === ГӀалгӀай Мехка я [[Конституционный Суд|Конституце Кхели]], ГӀалгӀай Мехка Лакхехьара Кхели, ГӀалгӀай Мехка Арбитрий Кхели, шахьарашкара кхелахойи, машара кхелахойи. == Доазув == Лаьтта къувсар бахьан долаш мехка [[майда]] тайп-тайпарча бовхамашка 2600 км²-гара 3800 км²-га кхаччалца белгалйоах, дукхагӀа хьоахаяр 3400—3600 км² я<ref name="Social atlas" />. 2017-ча шера хиннача официальни хоамах мехка майда 3628<ref name="Area2016">{{cite web |url=https://rosreestr.ru/upload/Doc/18-upr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F%20%D0%BF%D0%BE%20%D1%84.22%20%D0%B7%D0%B0%202016%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%20%28%D0%BF%D0%BE%20%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BC%20%D0%A0%D0%A4%29_%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%D0%B9%D1%82.doc |title=Сведения о наличии и распределении земель в Российской Федерации на 01.01.2017 (в разрезе субъектов Российской Федерации) |website=[[Росреестр]] |format=DOC |archive-url=https://web.archive.org/web/20190323171458/https://rosreestr.ru/upload/Doc/18-upr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F%20%D0%BF%D0%BE%20%D1%84.22%20%D0%B7%D0%B0%202016%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%20%28%D0%BF%D0%BE%20%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BC%20%D0%A0%D0%A4%29_%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%D0%B9%D1%82.doc |archive-date=2019-03-23 |access-date=2019-03-23 |lang=ru }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190323171458/https://rosreestr.ru/upload/Doc/18-upr/%25D0%25A1%25D0%25B2%25D0%25B5%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%258F%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%2520%25D1%2584.22%2520%25D0%25B7%25D0%25B0%25202016%2520%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%2520(%25D0%25BF%25D0%25BE%2520%25D1%2581%25D1%2583%25D0%25B1%25D1%258A%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2582%25D0%25B0%25D0%25BC%2520%25D0%25A0%25D0%25A4)_%25D0%25BD%25D0%25B0%2520%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25B9%25D1%2582.doc |date=2019-03-23 }}; {{cite web |url=https://rosreestr.ru/site/activity/gosudarstvennoe-upravlenie-v-sfere-ispolzovaniya-i-okhrany-zemel/gosudarstvennyy-monitoring-zemel/sostoyanie-zemel-rossii/gosudarstvennyy-natsionalnyy-doklad-o-sostoyanii-i-ispolzovanii-zemel-v-rossiyskoy-federatsii/ |title=Страница раздела «Государственный (национальный) доклад о состоянии и использовании земель в Российской Федерации» на сайте Росреестра |website=[[Росреестр]] |access-date=2026-02-07 |lang=ru }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190403204735/https://rosreestr.ru/site/activity/gosudarstvennoe-upravlenie-v-sfere-ispolzovaniya-i-okhrany-zemel/gosudarstvennyy-monitoring-zemel/sostoyanie-zemel-rossii/gosudarstvennyy-natsionalnyy-doklad-o-sostoyanii-i-ispolzovanii-zemel-v-rossiyskoy-federatsii/ |date=2019-04-03 }}; {{cite web |url=https://rosreestr.ru/site/activity/gosudarstvennoe-upravlenie-v-sfere-ispolzovaniya-i-okhrany-zemel/gosudarstvennyy-monitoring-zemel/sostoyanie-zemel-rossii/gosudarstvennyy-natsionalnyy-doklad-o-sostoyanii-i-ispolzovanii-zemel-v-rossiyskoy-federatsii/ |title=Страница раздела «Государственный (национальный) доклад о состоянии и использовании земель в Российской Федерации» на сайте Росреестра |website=[[Росреестр]] |access-date=2026-02-07 |lang=ru }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190403204735/https://rosreestr.ru/site/activity/gosudarstvennoe-upravlenie-v-sfere-ispolzovaniya-i-okhrany-zemel/gosudarstvennyy-monitoring-zemel/sostoyanie-zemel-rossii/gosudarstvennyy-natsionalnyy-doklad-o-sostoyanii-i-ispolzovanii-zemel-v-rossiyskoy-federatsii/ |date=2019-04-03 }}</ref> км² хиннай. [[ГӀалгӀайчера митингаш (2018—2019)#Хьалхе|2018-ча шера гӀалгӀай лаьтташ дӀаденначул]] тӀехьагӀа<ref>{{Cite web |url=http://docs.cntd.ru/document/550204892 |title=Закон Республики Ингушетия от 04 октября 2018 года N 42-РЗ «Об утверждении Соглашения об установлении границы между Республикой Ингушетия и Чеченской Республикой» |access-date=2020-02-15 |archive-date=2018-12-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181206193006/http://docs.cntd.ru/document/550204892 |deadlink=no }}</ref> мехка майда {{ПлощадьРегионы|Ингушетия|фс}} км² хьахиннай. ГӀалгӀай Мехка официальни мазаоагӀоно хӀанз а 3600<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20170417140717/http://www.ingushetia.ru/about/ |title=Социально-экономические характеристики |website=Официальный сайт Республики Ингушетия |archive-url=https://web.archive.org/web/20170417140717/http://www.ingushetia.ru/about/ |archive-date=2017-04-17 |access-date=2017-04-17 |lang=ru}}</ref> км² язъю. === ХӀирийченца лаьтта къовсар === ХӀирийченои ГӀалгӀайченои къувсаш лаьтташ да — ГӀалгӀайчено [[ГӀалме шахьар]]а тархьара малхбоалехьара дакъа ший да йоах, иштта [[Буро]]н аьтта берда тӀара дакъа а, «Къаскимера уйче» е «Маздакера уйче» оала [[Моздокский район|Маздака шахьара]] дакъа а{{sfn|Даудов|2005|c=87}}{{sfn|Албогачиева|2015|c=167—255}} — гӀалгӀай баха [[Къескем]] тӀаулла лаьтташ да уж ГӀалгӀайчен [[Кабардино-Балкария|ГӀаьбарте-Малкхарехьенца]] доазув хулийташ. [[Конституция Ингушетии|ГӀалгӀай Мехка Конституце]] 11-ча лустама тӀа чӀоагӀдаь да паччахьалкхен керттера декхар ''«бокъо йоацаш ГӀалгӀайченгара хьадаьккха лаьтташ политикацара гӀирсашца юхачудеразадари, ГӀалгӀай Мехка доазонцара бӀарччал лораяри»'' долга{{sfn|Конституция Республики Ингушетия|1994|loc=статья 11}}. === Гуржехьенцара гӀай === ГӀалгӀайчен [[Грузия|Гуржехьенца]] гӀай да деррига 45 км дӀаьха а долаш. [[Керттера Кавказа дукъ|Керттерча Кавказа довкъа]] тӀа гӀолла дода из — мехка [[ЖӀайраха шахьар]]а зӀилбухерча гӀайнаца. Цу доазонна юхе ядача [[ГӀалгӀайчен чӀожаш|чӀожашка]] доккхагӀа долча гӀалгӀай тайпий [[кхала|кхаьлаш]] яда: [[бӀарахой]], [[баркинхой]], [[гелатхой]], [[йовлой]], [[кхоартой]], [[коккурхой]], [[оздой]], [[хамхой]], [[хьулхой]], [[цхьорой]], [[шоанхой]], иштта кхычар а{{ref+|Цхьаболча хоам боаржабеча гӀирсаша, масала, [[EuroNews]]-и [[BBC]]-и, шоай хоам беш долча выпускашка мехкасурташ гойтача хана Нохчийченах дӀаетт ЖӀайраха шахьар, ГӀалгӀайчен Гуржехьенца гӀай доацаш санна<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20150610214558/http://nick-software.ho.ua/download/chechenya.jpg |title=Архивированная копия изображения |website=web.archive.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20150610214558/http://nick-software.ho.ua/download/chechenya.jpg |archive-date=2015-06-10 |access-date=2015-06-10 |lang=ru}}</ref><ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20150610210523/http://nick-software.ho.ua/download/severn_kavk_euronews.jpg |title=Архивированная копия изображения |website=web.archive.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20150610210523/http://nick-software.ho.ua/download/severn_kavk_euronews.jpg |archive-date=2015-06-10 |access-date=2015-06-10 |lang=ru}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20210708 |title=North Ossetia profile |access-date=2019-11-28 |archive-date=2019-12-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214115043/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20210708 |deadlink=no }}</ref>.|group=К.}}. == Мехка фискалаш == === Байракх === {{основная статья|ГӀалгӀайчен байракх}} [[Файл:Flag of Ingushetia.svg|thumb|right|200px|[[ГӀалгӀайчен байракх]]]] Байракха кийчъяр 1994-ча шера наджгоанцхой бетта доладенна хиннад, республика кхелла́ ши шу даьлча. Из чIоагIъяьй 1994 шера аьтинга бетта 15-ча дийнахьа. 1999-ча шера байракх кӀезига хийцай<!-- Согласно Закону о Государственном флаге Республики Ингушетия.-->. Байракх дагаехар [[Дахкильгов, Ибрагим Абдурахманович|Дахкилганаькъан Ӏабдуррахьмана ИбрахӀим]] ва — йоазонхо, профессор, академик, Ӏилманхо-багахбувцамхо, [[Оахаранаькъан ЧхьагӀа|Оахаранаькъан ЧхьагӀий]] цӀерагӀча [[ГӀалгӀай Ӏилман-тохкама институт]]а директор<ref>{{Cite web |url=http://www.vexillographia.ru/russia/subjects/inguset.htm |title=Вексиллография.ру |access-date=2009-11-08 |archive-date=2008-11-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081105111027/http://vexillographia.ru/russia/subjects/inguset.htm |deadlink=no }}</ref>: <blockquote> «1 лустам. ГIалгIай Республикан паччахьалкхен байракх – кIайча бесара нийса саьнаш дола гата да, цунна юкъе цIе гон го́ма хьисапе маьлха хьарак да гон гомах дIайоагIаш кхо зIы йолаш, царех хIаранех чакхбаккханза го а хулаш. Байракха шорала́и цун йӀоахала́и юкъера юкъамоттиг – 2:3 я. Байракха лакхерча а лохерча а даькъе баьццарча бесара ши оаса ба хӀарабар байракха шоралах ялхлагӀа дола дакъа дӀалоацаш а долаш. Маьлха хьарака чурча гон [[гӀайист]] байракха шорала цхьайтталагIа дакъа дӀалоацаш. Маьлха хьара зӀанарий чаккхенашкара чакхбаккханза болча гон гӀайист байракха шорала ткъаь пхелагӀа дакъа дӀалоацаш да. Маьлха хьарака го хьабеш болча оасан шорал байракха шорала цхьайттлагӀа дола дакъа дӀалоацаш да. Маьлха хьарака зӀанарий оасий шорал байракха шорала ткъоалагӀа дакъа дӀалоацаш да. Маьлха хьарака зӀанарех цаӀ, байракха йӀоахалга йиллача, урагӀа латт, ГӀалгӀай Мехка Паччахьалкхен байракха лакхерча даькъе йоалл из. ЗӀанарий чаккхенашка болча чакхбаккханза болча гон лакхерча тӀадамгара маьлха хьарака арахьарча гонга кхаччалца йола юкъ байракха шорала ийслагӀа дола дакъа дӀалоацаш я. ЗӀанараш маьлха хьарака го тӀа цхьан боарамагӀа юкъ йолаш латт сахьат гӀоаролг лелачоа духьала дӀахьожадаь а да». </blockquote> === ТхьамагӀа === {{основная статья|ГӀалгӀайчен тхьамагӀа}} [[Файл:Coat of Arms of Republiс of Ingushetia.png|thumb|right|[[Герб Ингушетии|ГӀалгӀайчен тхьамагӀа]]]] {{См. также|Нохч-ГӀалгӀай АССР тхьамагӀа}} Мехка Халкъа Гулламо 1994-ча шера маьцхали бетта 26-ча дийнахьа тIаийцад. ГIалгIай Мехка Паччахьалкхен тхьамагIах долча законо яхачох<ref>{{Cite web |url=http://www.heraldicum.ru/russia/subjects/inguset.htm |title=Геральдикум.ру |access-date=2009-11-08 |archive-date=2010-04-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100426113634/http://www.heraldicum.ru/russia/subjects/inguset.htm |deadlink=no }}</ref>: <blockquote> «ГӀалгӀай Мехка Паччахьалкхен тхьамагӀа яхар эзди хилареи, деналеи, зиракалеи, тешаме хилареи белгало йола ткъамаш доаржадаь латта аьрзи юкъе латташ бола го ба. ТхьамагӀийна юккъе урагӀарча соагӀа Кавказа лоамаш тӀехьашка а долаш [[Ӏовлура гӀала]] латт — ширачеи къоначеи ГӀалгӀайчен белгало. Ӏовлура гӀалийх аьрдехьа Маьтлоам ба, аьттехьа — Бешлоамкорта. Лоамели гӀалийли лакхагӀа ийже кхаьчача маьлха ахго ба, цу тӀара лохагӀа ӀойоагӀаш 7 зӀы я. ЗӀамагӀча гон лохерча даькъе маьлха хьарак латт — Маьлеи Беттеи лелари, ше мел дар вӀаши дувзаденна хилареи „даим“ хилареи белгало. Маьлха хьарака Ӏада хьисапе дола зӀанараш сахьата гӀоаролг лелачоа духьала дерзадаь да. Боккхачеи зӀамигачеи гонашта юкъе йоазув да: лакхехьа — „Республика Ингушетия“, лохе — „ГӀалгӀай Мохк“. ГӀалгӀай Мехка Паччахьалкхен тхьамагӀа пхе бесаца деш да: кӀайи, сийнеи, баьццареи, цӀеи, дошо-ӀажагӀеи. КӀай бос ГӀалгӀайчен халкъан экам болча уйлайи гӀулакхийи цӀенала белгало яцвет; сийнабар — сигалени айламеи бос ба; баьццарча бесаца ГӀалгӀайчен Ӏалами, фарали, лаьттан хьоанали белгалйоаккх, иштта Ислама белгало а я из; цӀе бос — дуккхача бӀаьшерашка баха гӀерташ гӀалгӀаша яьча духьален белгало я; ӀажагӀа бос — сагаи Ӏаламаи вахар луш болча Маьлха бос ба». </blockquote> === Гимн === {{основная статья|ГӀалгӀайчен гимн}} ГӀалгӀайчен гимн 1993-ча шера чӀоагӀъяь. Мукъам дагабехар Зангенаькъан Руслан ва. Цу гимна дешай автор Чуранаькъан Рамзан яха гӀалгӀай оазархо ва. 2005-ча шера ГӀалгӀайчен керда гимн чӀоагӀъяь хиннай<ref>{{Cite web |url=http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/003392.shtml |title=Ты расцветай, Ингушетия |access-date=2009-11-09 |archive-date=2010-01-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100112071448/http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/003392.shtml |deadlink=no }}</ref>. 2010-ча шера официально гимна 1993-ча шера хинна эрш меттаоттаяьй<<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20140708020450/http://www.zakonprost.ru/content/regional/17/1358505 |title=Конституционный Закон Республики Ингушетия от 7 декабря 2010 года № 57-РЗ «О Государственном гимне Республики Ингушетия» |website=ЗаконПрост! |archive-url=https://web.archive.org/web/20140708020450/http://www.zakonprost.ru/content/regional/17/1358505 |archive-date=2014-07-08 |access-date=2014-07-08 |lang=ru}}</ref>. == Товшхалаш == === Терко тӀаоза моттигаш === {{Смотри также|ГӀалгӀайче йола туризм}} ГӀалгӀай Мехка массехк терко тӀаоза моттиг я: царех цхьаяраш шаьрача я, дукхагӀъяраш — лоам. Мехка туристий маршруташ я ехкаш региона товшхали тархьари довзийтаргдолаш<ref>{{cite web|url= http://ingtourism.ru/?s=100+%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B9|title= 100 достопримечательностей|author= Комитет Республики Ингушетия по туризму|accessdate= 2018-06-05|lang= |archive-date= 2021-12-01|archive-url= https://web.archive.org/web/20211201145453/http://ingtourism.ru/?s=100+%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B9|deadlink=yes}}</ref>. ==== Мемориалаши сийленгаши ==== [[Файл:Memorial of memory and glory in Nazran.jpg|250px|мини|справа|[[Наьсаре]]ра дагалоацамеи сийлени мемориал]] Мехка доккхагӀа дола мемориал [[Мемориал памяти и славы (Назрань)|Наьсаре доаллар]] да — Дагалоацамеи сийлени мемориал яхаш да из тайп-тайпарча гӀалгӀай тархьара таьрахьашта хета а даь. Мемориала ансабль архитектуреи Ӏалами товш хьаяь чоалхане хӀама я. Эрсеченах кхийттача хана денз вай ханага кхаччалца дола тархьар да цунца гайта. [[Файл:Memorial-Nazran.jpg|thumb|right|250px|Мехках баьхарашта хетадаь мемориал]] Дагалоацамеи сийлени ансабла юкъ еш а долаш, сийленг да цу чу — '''[[Мемориал «Девять Башен»|Репрессеш тӀакхаьчарашта егӀа мемориалий комплекс]]'''. Из кхы а хьалхагӀа йилла хиннай — 1997-ча шера саькура бетта. Эскпозиценна юкъе [[гӀалгӀайи нохчийи мехках бахар|гӀалгӀай мехках бахарахи]] [[хӀираша гӀалгӀашта даь туржаӀ|хӀираша гӀалгӀашта даьча туржаӀах]]и йола материалаш я: дийхка сурташ, даьха фотокарташкаш, каьхаташ. Комплекс ийс гӀалгӀай вӀовний куце я — мехках даьхача 9 къаман хьамарагӀа, цхьана латт уж вӀаштатеӀӀа, кӀарцхалаш доахкача аьшкасаьргаца ийца а йолаш<ref>{{Cite web |url=http://www.museum.ru/M3003 |title=Мемориальный комплекс жертвам репрессий |access-date=2009-11-08 |archive-date=2009-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090720011104/http://www.museum.ru/M3003 |deadlink=no }}</ref>. Мемориал Эрсечен Исбахьалений академен реестра́ юкъейихьа я<ref>{{статья |автор= Журнал «Дош»|заглавие= Мемориал жертвам политических репрессий|ссылка= |год= 2011|месяц= мая|число= 16|том= |номер= 24|страницы= |doi= |issn=}}</ref>. ==== Архитектуран сийленгаш ==== [[Файл:Tkhaba-Erdy.jpeg|thumb|left|[[Тхаба-Ерды|ТкъобӀа-Ерд]]]] * '''[[Тхаба-Ерды|Тхьаба-Ерд]]''' — Россе Федераце доазон тӀа эггара ширагӀа дола жӀаргахой элгац, [[архитектуран сийленг]]. Из хьахинна таьрахь лоархӀ [[VIII]]—[[IX]] бӀаьшераш<ref name="Достопримечательности Ингушетии">{{cite web |url = http://www.culturemap.ru/region/129/?topic=12 |title = Достопримечательности Ингушетии |archiveurl = https://web.archive.org/web/20060425212525/http://www.culturemap.ru/region/129/?topic=12 |archivedate = 2006-04-25 }}</ref>. * '''БоргӀа-Каш''' — бусалба лоархӀача сийленгех ГӀалгӀай Мехка къаьнагӀдар. Федеральни лоадам бола тархьареи товшхалеи сийленг да из паччахьалкхено лорадеш а долаш. [[Пхьилекъонгий-Юрт]]а гаьна доацаш латт<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20100531013930/http://www.ingushetia.org/history/monument/26.html |title=Мавзолей Борга-Каш |lang=ru |website=ingushetia.org |access-date=2010-05-31 |archive-date=2010-05-31}}</ref>. * '''Маьт-Сели''' — тармата хана гӀалгӀай текъаш хинна моттиг, Маьтлоама тӀа йоалл. * '''[[ВӀовнашке]]''' — XVI—XVII-ча бӀаьше етта вӀовнаш, ЖӀайраха-Эса тархьара-архитектурани Ӏаламеи музей-заповедника чу йоалл. * '''Аьрзи''' — массайтта гӀалеи вӀови йоалла [[кхала]]а, цига корадаьд Сулейма аьрзи. {|class="graytable" |+ ГӀалгӀайчен терко тӀаоза моттигаш | align="center" | [[Файл:Caucasus, Ingushetia, Ингушские боевые и смотровые башни, горы Кавказа.jpg|center|200px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:A night in Caucasian mountains of Ingushetia, Вечер в горах Ингушетии.jpg|center|200px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:Targim.jpg|center|200px]] | width="2%"| | align="center" | [[Файл:Vovnushki ingushetia.jpg|center|150px]] |- | align="center" | Аьрзера вӀовнаш. | | align="center" | Лаьжгера гӀалаш. | | align="center" | ТӀаргам. | | align="center" | ВӀовнашке. | |} ==== Заповедникаш ==== * '''[[Джейрахско-Ассинский государственный историко-архитектурный и природный музей-заповедник|ЖӀайраха-Эса паччахьалкхен тархьара-архитектурани Ӏаламеи музей-заповедники]]''' — цо чулоац лоамий зонеи, иштта Ӏалама сийленгаши, масала, [[Кхаькхале]]]н лаьтташи, [[Кистий чӀож|Кистийи]], [[Эса чӀож|Эсе чӀожаш]]. * '''[[Эрзи (заповедник)|Аьрзи]]''' — [[ЖӀайраха шахьар]]ера чӀож. 2000-ча шера наджгоанцхой бетта 21-ча дийнахьа хьаяьй. [[Йоккха Кавказ|Йоккхача Кавказа]] [[орц]]а тӀа улл из Эса чӀожах малхбоалехьара лаьтташ дӀа а лоацаш [[Чхараш дола дукъ|Чхараш долча довкъа]] дакъа а лоацаш. Цун майда 5 970 га я<ref>{{cite web|url=http://oopt.info/erzi/|deadlink=yes|title=Заповедник «Эрзи»|accessdate=2009-11-10|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090705020911/http://oopt.info/erzi/|archivedate=2009-07-05}}</ref>. ==== Заказникаш ==== * '''«ГӀалгӀайяр» яха заказник''' — [[Шолжа шахьар|Шолжеи]] [[ЖӀайраха шахьар|ЖӀайрахеи]] шахьарий лаьтта улл. Цо лораеча объектех я: [[зубр|булаши]], [[Горные козлы#Тур|хьагӀаши]], [[кабан|налаши]], [[косуля|лийгаши]], [[серна|мосараш-оархаши]], [[безоаровый козёл|бо́гӀаши]]. Заказника лаьттан тӀа иштта ширача товшхалеи тархьареи сийленгаш да. Заказника майда 70 000 га я<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20100731150933/http://www.ruschudo.ru/miracles/1116/ |title=Чудеса России — Заказник «Ингушский» |lang=ru |website=ruschudo.ru |access-date=2010-07-31 |archive-date=2010-07-31}}</ref>. === Театраш === * Байсаранаькъан Муртаза Идриса цӀерагӀа йола паччахьалкхен драман театр<ref name="Magas.ru">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20091207211544/http://magas.ru/kultura-i-iskusstvo |title=Культура и искусство Ингушетии |lang=ru |website=magas.ru |access-date=2009-12-07 |archive-date=2009-12-07}}</ref> * Паччахьалкхен эрсий мукъамий-драман театр «Заманхо» * ГӀалгӀай къонача хьежархочун театр<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20120208121716/http://www.ingush.ru/serdalo482_3.asp |title=Статья в газете «Сердало» |lang=ru |website=ingush.ru |access-date=2012-02-08 |archive-date=2012-02-08}}</ref> === Музеяш === * [[ГӀалгӀай паччахьалкхен мохктохкама музей|Малсаганаькъан Хьажамоахий Тухана цӀерагӀа йола ГӀалгӀай паччахьалкхен мохктохкама музей]] * МагӀалбикера тӀемеи къахьегамеи сийлен музей * Репрессеш яьрашта йола мемориалий комплекс * С. Эржакинеза музей-квартира * Оахаранаькъан ГӀапура цӀерагӀа мемориала музей-цӀенош * Шерипов турпала музей-цӀенош * Наьсарен тӀемеи къахьегамеи исйлен музей<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130324183929/http://www.museum.ru/mus/location.asp?map=ru&region=64 |title=Музеи Ингушетии |lang=ru |website=museum.ru |access-date=2013-03-24 |archive-date=2013-03-24}}</ref> === Литература === {{основная статья|ГӀалгӀай литература}} ГӀалгӀай метта йоазув, хьаяхачох, гуржий а, им диллачул тӀехьагӀа Ӏарбий а йоазон ларда тӀа хиннад советий Ӏаьдал чудаллалца. [[Ингушский язык|ГӀалгӀай метта]] литература [[Октябрьская революция в России|Эрсече ардара бетта революци]] яьнначул тӀехьагӀа мара хьахиннадац, цул хьалхагӀа ер ма дий аьнна литаратура долаш хиннабац гӀалгӀай. Советий литературан дакъа хиннад цох, цунга хьежжа дукхагӀча даькъе кердача Ӏаьдала уйлай пропаганда хиннай цу тӀа йодар. Литературан хьалхара дакъа 1944-ча шерага кхаччалца хиннад, амма гӀалгӀай товшхалах яраш а хиннай, масала, Малсаганаькъан Дошлакъий «Ӏарамхий». ШоллагӀдар — СибарегӀара гӀалгӀай цӀабаьхкачул тӀехьагӀа — 1957-ча шера денз<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20120203201545/http://krkrub.kubannet.ru/navig/page/63/message/210/ |title=Основные этапы становления и развития ингушской литературы и библиотечная деятельность |lang=ru |website=krkrub.kubannet.ru |access-date=2012-02-03 |archive-date=2012-02-03}}</ref>. === Даар === {{основная статья|ГӀалгӀай даар}} ГӀалгӀай даара юкъе керттера моттиг дӀалоацар [[дулх]] да. Дукха дола даа хӀамаш [[устагӀан дулх]]ахи, [[бежана дулх]]ахи иштта оалхазарехи кийчдеш да. Маларах дукхагӀа дезар Ӏаьржа дӀайха кийчдаь чай да. Дукха яа хӀамаш я [[жувр]]ах, [[кӀолда]]х, [[ябакх]]ах, [[хьонк]]ах кийчъеш. Гарнираш дукхагӀча даькъе хаьсасомехи Ӏовнахи хул. ДукхагӀа мел йолча яа хӀамах хохи, саьмарсаькхи, бурчи тох. Кавказе мел болча наха мо дукха чам тоабу хӀамаши, баьцаши етт гӀалгӀаша яа хӀамах. Юаш йола маькх дукхагӀа кӀайъяр я. [[ЧӀаьпилг]]аши маькхаши я кӀолдеи, коартоли, яьбакхи (хингалаш) тохаш кийчъеш. Сискал тӀоа-берхӀаца дале а, [[кӀодар]]ца дале а юаш я. Дулх-хьалтӀам саьмарсаькха берхӀацеи, хьонкахи (кӀома берхӀаш), коартолах берхӀацеи дуаш да<ref>{{книга |автор=Фельдман Исай |заглавие=Кухни народов СССР |язык=ru}}</ref>. == Ди == Мехка бахачерх дукхагӀа мел волчо ше сунний исламага вехк, иштта православхой а ба. [[Сунжа (Ингушетия)|Шолжа-Пхье]] Бусалба институт я<ref name="Social atlas" />, [[МагӀалбик]]е — «Барзенаькъан Хаматхана-Хьажий цӀерагӀа йола ГӀалгӀай бусалба университет» я<ref>{{cite web |url=http://ingislamuniver.ru |title=Ингушский исламский университет им. Хаматхана-Хаджи Барзиева |lang=ru |website=ingislamuniver.ru |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160504052511/http://ingislamuniver.ru/ |archive-date=2016-05-04}}</ref>. ГӀалгӀай Мехка дукхагӀа даьржар [[Суфизм|суфийл]] да, цун дукха {{комм 2|ткъовронаш, ответвленияш|говнаш}} да. Говнаш ''вирдаш'' яхаш да, уж тайпашца кхы чӀоагӀа дувзаденна дац, цхьан тайпан нах тайп-тайпарча вирдех хила йиш йолаш ба<ref name="Struktura">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20090915191143/http://www.7c.ru/Zhukov/3722.html |title=Структура тейпов и кланов |author=Игорь Жуков |date=2005-11-30 |publisher=www.7c.ru |language=ru |access-date=2009-09-15}}</ref>. Мехка дукха маьждигаш да, хӀара [[нах баха моттиг|нах бахача метте]] кӀезигагӀчох цхьа маьждиг мукъа долаш. Православхой элгацаш кхоъ да: Шолжа-Пхьеи, Илдарха-ГӀалий тӀеи, Эбарг-Юртеи<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20110810084406/http://www.pravoslavie.ru/news/19175.htm |title=В Ингушетии строится новый православный храм |website=Pravoslavie.ru |date= |language=ru |access-date=2011-08-10}}</ref>. == ГӀалгӀай тайпаши юкъарлонаши == [[Тайп|Тайпа]] — яхар гӀалгӀаштеи нохчаштеи юкъе цӀийна тӀа гӀолла белгалйоахаш йола юкъарлонаш я. Тайпашка чубоагӀаш массехк никъ ба. Тайпаш ''ой'' аьнна кхоачалуш хул: [[йовлой]], [[цхьорой]], [[жӀайрхой]], [[баркинхой]], иштта дӀахо а, амма наькъаех хьахинна тайпаш а да. Наькъаш ''наькъан'' яха чаккхе е ''къонгаш'' яха чаккха йолаш хул: [[ТӀонганаькъан]], [[Малсаганаькъан]], [[Ӏарчакханаькъан]], [[Янданаькъан|Яндакъонгаш/Янданаькъан]], [[Пхьиленаькъан|Пхьилекъонгаш/Пхьиленаькъан]]. Хьалха, XIX-ча бӀаьшерага кхаччалца, гӀалгӀай къам массехк [[гӀалгӀай тархьара шахьараш|шахьара́]] декъалуш хиннад, царех хьахиннад къам. Шахьараш цӀийна тӀа гӀолла хьахулаш хинна юкъарлонаш хиннаяц, лаьттанца хиннай: Тайпа цхьанахьара кхычахьа дӀадахача, цун шахьар хувцалуш хиннай. Хьалхарча шахьарех хиннай: # [[Хамхинский шахар|ГӀалгӀай е Хамхой шахьар]] # [[Цоринский шахар|Цхьорой шахьар]] # [[Мецхальский шахар|Фаьппий (Мецхалой) шахьар]] # [[Джейрахский шахар|ЖӀайрахой шахьар)]] # [[Орстхой|Оарстхой шахьар]]. XIX-ча бӀаьшера гаргга керда шахьараш хьахиннай — [[наьсархой]]и, [[галашкархой]]и, [[лоамарой]]и. Эггара доккхагӀа дола гӀалгӀай тайпа [[йовлой]]дар да, шоллагӀа [[оздой]] боагӀа. ДӀахо [[хамхой]]и, [[леймой]]и, [[баркинхой]] кхыдараши да{{sfn|Волкова|1973|c=}}<ref>{{книга |автор=Танкиев А. Х. |заглавие=Ингуши |место=[[Саратов]] |год=1998 |язык=ru}}</ref><ref>{{книга |автор=Дахкильгов Ш. Э. |заглавие=Происхождение ингушских фамилий |место=[[Назрань]] |год=1993 |язык=ru}}</ref>. Тайпий хӀанз а цхьан даькъе лоадам болаш ба. Мехка доал де тӀабайтача наьха тайпаш мехка хьакимаш хулаш дӀаувтт<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20181004021235/http://reporter-ufo.ru/756-familnye-sekrety-zjazikova.html |title=Фамильные секреты Зязикова |website=Reporter-ufo.ru |language=ru |access-date=2018-10-04 |archive-date=2018-10-04}}</ref>). Цхьабакъда мехкдай Кремло тӀаувттабеш хиларах урхал дола тайпаш хувцалу. == Экономика == === Юкъара экам === ГӀалгӀайче аграрно-индустриальни мохк ба<ref name="Официальный сайт Ингушетии">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130509181057/http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/001435.shtml |title=Официальный сайт Ингушетии |website=ingushetia.ru |language=ru |access-date=2013-05-09 |archive-date=2013-05-09}}</ref>. Экономика ийша я, дотацешца лоаттаеш а я<ref name="Social atlas" />. ГӀалгӀай Мехко ше доаккхачун дакъа 15 % мара яц. Юртбоахама [[сурсат]]аш. Производствон [[оахам]]ах [[Эрсече]] 37-гӀа моттиг дӀалоац цо<ref name="ingushetia.info">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20110721214059/http://ingushetia.info/2008/02/04/specializaciya-xozyajstva-otraslevaya-struktura-promyshlennosti.html |title=Специализация хозяйства. Отраслевая структура промышленности |website=ingushetia.info |language=ru |access-date=2011-07-21 |archive-date=2011-07-21}}</ref>. [[Список российских регионов по ВРП|Валови региональни продуктага (ВРП) гӀолла йолча Эрсечен региноний листама]] чу 85-гӀа моттиг дӀалоац цо. 2021-ча шера РФ регионий рейтинга чу тӀеххьара хиннай из болх цахилара даржах, 30,5 % саг болх боацаш хиннав<ref name="Безработица">{{cite web |url=https://kavkaz.mk.ru/economics/2021/11/01/ingushetiya-zamknula-reyting-regionov-rf-po-urovnyu-bezraboticy.html |title=Ингушетия замкнула рейтинг регионов РФ по уровню безработицы |website=Кавказский узел (Kavkaz.mk.ru) |date=2021-11-01 |language=ru |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211206060447/https://kavkaz.mk.ru/economics/2021/11/01/ingushetiya-zamknula-reyting-regionov-rf-po-urovnyu-bezraboticy.html |archive-date=2021-12-06}}</ref>. === Юртбоахам === ГӀалгӀай Мехкара лаьтташ [[чернозём|Ӏаьржа]] да, хьаьна. [[Мехкал]] [[гӀара]]н. Ӏалама-мехкала хьал юртбоахам леладар дика Ӏалашдеш да. ГӀалгӀай Мехка доазон тӀа мел долча лаьттаех 60 % юртбоахама лаьрхӀа да, царех ахаш [[Пашня|кха́ш]] да<ref name="Ресурсы">{{cite web |url=http://www.ingushetia.ru/about/geografic.php |title=Географическое положение и природные ресурсы |website=ingushetia.ru |language=ru |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151010042923/http://www.ingushetia.ru/about/geografic.php |archive-date=2015-10-10}}</ref>. Юртбоахаме керттера лелаеш йола [[товшхал]]ех [[Зерновые культуры|ялати]], [[подсолнечник|гидуарги]], [[овощи|хаьсасомаши]], [[картофель|коартоли]] я. ДӀаювш я [[Кукуруза|хьажкӀаи]], [[Пшеница|кӀа]], [[Овёс|кеми]], [[Ячмень|мукхи]], [[Сахарная свёкла|чахраши]]<ref name="Экономика Ингушетии">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20120128185500/http://www.ingushetiyarsp.ru/geography/ |title=Экономика Ингушетии |website=ingushetiyarsp.ru |language=ru |access-date=2012-01-28 |archive-date=2012-01-28}}</ref>. [[Государственный сектор экономики|Экономика паччахьалкхен сектора]] дакъа 25 % я, дӀахояр кхыча доалахьдолчун кепаш тӀа да. Мехка болх беш 900 [[фермер]]ий боахам ба. Юртбоахама лаьтташа 222,2 эзар га дӀалоац, царех 112,2 эзар га кхаша лоац, 2,5 эзар га дукхача шерашка йийна бешамаш, 9,6 эзар га цонаш, 97,9 эзар га даьгӀенаш. Мехка 115 юртбоахама предприяти я боккхачеи юкъерчеи боарамах<ref name="ingushetia.info"/>. 2008-ча шера ГӀалгӀайчено «[[Золотая осень-2008]]» яхача Россе агропромышленни гойтама тӀа дакъа лаьцад<ref>{{Cite web|lang=ru|url=https://ingushetia.ru/news/010972/|title=В Москве открылась агропромышленная выставка «Золотая осень-2008»|website=Республика Ингушетия|date=13.10.2008|access-date=2026-02-08}}</ref>. ; Хьайбаш леладар Хьайбаш леладара юкъе долаш долча лостамех да [[Крупный рогатый скот|доахан леладари]] (шурийна а дулха́ а), [[жа]] леладари<ref name="Официальный сайт Ингушетии"/>, [[гаьзарий]] лелаяри. 2021-гӀа шу чакхдоалаш хиннача хьалах доаханах 68 531 бежан хиннад (+2,0 %), царех 35 341 коров (+5,5 %) етт а болаш. Жеи гаьзарийи 285 896 (+32,1 %) хиннад, наха шоаш дукхагӀа доажадар бахьан долаш хиннад из. 348 эзар оалхазар дар (+2.6 %). Саькура бетта 8 928,9 т шура яьккхай (11,3 % дукхагӀа), шура дукхагӀа хилара бахьан доахан эргадаккхар хиннад (массадолча боахамашка пайда кӀезигагӀа хул хьаьлий дӀа а доаккхаш пайда дукхагӀа хулараш ийду<ref>{{cite web |url=https://specagro.ru/news/202104/v-ingushetii-obem-proizvodstva-skota-i-pticy-na-uboy-uvelichilsya-27 |title=В Ингушетии производство скота и птицы на убой увеличилось на 2,7 % |website=Specagro.ru |date=2021-04-05 |language=ru |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210422115612/https://specagro.ru/news/202104/v-ingushetii-obem-proizvodstva-skota-i-pticy-na-uboy-uvelichilsya-27 |archive-date=2021-04-22}}</ref>). ; БаьцовгӀаш лелаяр 2020-ча шера маьцхали бетта 10-ча дийнахьа ялата кхаш 23,5 эзар га (43,6 %) лаьттан тӀа аьрдад, ялата валовой гуллам 61,1 эзар т хиннай, юкъера хьувкъам 25,9 ц/га (2019-ча шера юкъера хьувкъам 12,5 ц/га хиннай). * {{комм 2|Озимый мукх|Йивармукх}} чуэцар: 8,1 эзар га чуийцай, 23,2 эзар т ялат аьрдад юкъера хьувкъам 28,7 ц/га хиннай (шу хьалха 6,1 эзар га тӀара 8,4 эзар т мукх чуийцай хьувкъам 14,9 ц/га а болаш). * ЙиваркӀа: 12,4 эзар га аьрдай, е планагӀа хинначох 91,4 %, 33,9 эзар т кӀа чуийцад юкъера хьувкъам 27,4 ц/га а болаш (шу хьалха 13,0 эзар га тӀара 17,2 эзар т кӀа чуийцадар, хьувкъам 14,2 ц/га хиннаб). * Йивар[[чхьовга]]: 488 га дӀадийна хиннад (в 2019 году рапс в регионе не возделывали). ДӀадолалуш чуийцача 75 га тӀара 82,5 т чхьовга чуийцай юкъера хьувкъам 11,0 ц/га а хулаш<ref>{{Cite web |url=https://specagro.ru/news/202008/v-respublike-ingushetiya-idet-k-zaversheniyu-uborka-ozimykh-zernovykh |title=В Республике Ингушетии идет к завершению уборка озимых зерновых 11/08/2020 |access-date=2026-02-08 |archive-date=2021-12-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211201145452/https://specagro.ru/news/202008/v-respublike-ingushetiya-idet-k-zaversheniyu-uborka-ozimykh-zernovykh |deadlink=no }}</ref>. [[Файл:Appelboomgaard.jpg|250px|thumb|Ӏажий беш]] ==== 2024 шера этта йокъал ==== 2024-ча шера аьхки йӀаьхача хана йокъал оттарах гурахьеи бӀаьстии дувча ялата зе хиннад: 26 эзар гектар совгӀа лаьттан тӀа дӀадийнар докъаденнад (дӀа мел дувчох 38 %)<ref>{{Cite news|accessdate=2024-08-14|website=TACC|title=Предварительная сумма ущерба от засухи в Ингушетии составила почти 376 млн рублей|url=https://tass.ru/ekonomika/21606321|date=2024-08-14}}</ref>. 2024-ча шера маьцхали бетта 14-ча дийнахьа Чоалханеча хьала [[раж]] оттаяьй<ref>{{Cite news|accessdate=2026-02-08|date=2024-08-14|website=Известия|title=В Ингушетии ввели режим ЧС из-за гибели урожая от аномальной жары|url=https://iz.ru/1742840/2024-08-14/minselkhoz-ingushetii-vvelo-rezhim-chs-iz-za-gibeli-urozhaia-ot-anomalnoi-zhary}}</ref>. ; Бешамаш лелаяр Эрсече комараши сомаши кхебеш йолча керттерча регионашта юкъе яхай ГӀалгӀайче. 2022-ча шера сомий-комарий товшхалий валовой гуллам 64,4 эзар тонна хиннай, 2021-ча шера хинначул 71,9 % лакхагӀа хиннай из. Царех 64,1 эзар тонна Ӏажаш хиннаб. Ӏажаш рекорд хулаш чуийцар ООО «Сад-Гигант Ингушетия» хиннай (58,1 эзар тонна чуийцай хьувкъам 680 ц/га). Цул совгӀа генарг долчар хьувкъам (гӀамгӀа, гуржий боал, хьача) 165 тонна хиннай (92,3 % лакхагӀа). Иштта цӀекомар 126 тонна хиннай (36,9 % лакхагӀа). 2022-ча шера харбазаш 2 эзар тонна чуийцай, пасташ — 1 эзар тонна, 2021-ча шера хинначул шозза дукхагӀа да из<ref>{{cite web |url=https://kavkaz.rbc.ru/kavkaz/freenews/63bd847f9a79473eeb5492c0 |title=В Ингушетии в 2022 году сбор плодов и ягод вырос в 1,7 раза |date=2023-01-11 |website=RBC Кавказ |access-date=2026-02-07 |lang=ru}}</ref>. === Промышленность === ГӀалгӀай Мехка промышленность ийша́ я<ref>{{cite web |url=http://www.spektr.info/info/ingushetiya/prom/ |title=«Спектр-Инфо» |accessdate=2009-11-07 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090705075535/http://www.spektr.info/info/ingushetiya/prom/ |archivedate=2009-07-05 |deadlink=yes }}</ref>. Эггара дикагӀа дегӀайоалаяьр я мехкадаьтта даккхари («Ингушнефть»), мехкадаьттацарча химе промышленности, химе промышленности («Химпром»), газ тоаеши, [[металлы|маьхаш]]] тоадеш йола промышленносташи (дай долча [[эвар]]ий завод «Вилс»)<ref name="Экономика Ингушетии"/>. Промышленноста производствон оахамах 74,6 %-ал совгӀа мехкадаьттан промышленноста комплекса́ йоагӀаш я<ref name="ingushetia.info"/>. 2003-ча шера шера́ даьккха мехкадаьтта 300 эзар тонна хиннай<ref name="ЮгРоссии2003" />, цхьабакъда дӀахо доагӀача шерашка (2009-ча шера хиннача хьалах) мехкадаьтта даккхар 50 эзар тоннага кхаччалца Ӏодежад<ref>{{cite web |url=https://www.rosbalt.ru/2009/01/20/611294.html |title=Медведев озабочен падением добычи нефти в Ингушетии |author=Росбалт-Кавказ |date=2009-01-20 |website=Росбалт |language=ru |access-date=2026-02-08}}</ref>. ГӀалгӀайчен доазон тӀа мехкадаьтта даккхар 1915-ча шера денз долаш да<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20120212124155/http://geolib.narod.ru/OilGasGeo/1995/12/Stat/stat03.html |title=Основные направления поисков нефти и газа на территории Республики Ингушетия |author=Богатырев М. А., Кононов Н. И. |website=Библиотека Дамирджана (geolib.narod.ru) |language=ru |access-date=2012-02-12 |archive-date=2012-02-12}}</ref>. Лоадамах мехка шоллагӀа йоагӀа промышленноста отрасль кхачанъяр я, {{комм 2|местный|моттигерча}} юртбоахама ресурсаш тӀа товжаш я. Иштта [[трикотаж]]еи кхачани предприятий болх тоабаь латташ ба. Кхыча предприятех я «Россия» яха мерза хӀамаш ю фабрика ([[МагӀалбик]]), [[Полиграфия|полиграфе]] комбинат ([[Наьсаре]]), цӀен кхоачам хьабу комбинат, [[кирпич|кирпишкаш ю]] заводаш (Наьсери [[ГӀажарий-Юрт]]и), зӀамига низ болча электромоторий завод (Наьсаре), [[мебель]] ю фабрика ([[Сунжа (Ингушетия)|Шолжа-Пхье]]), [[маькх]] ю завод (Наьсаре)<ref name="ingushetia.info"/>. === Энергетика === {{основная статья|ГӀалгӀайчен энергетика}} ГӀалгӀайче ший электростанци йоацача Эрсечен шин регионах я, цудухьа регионе пайда эцаш мел дола электрохьинар арахьара хьачудоагӀаш да. 2020-ча шера диача хьинара боарам 827 млн кВт·схь хиннаб, нагрузкий максимум — 141 МВт<ref name="СИПР">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20211211074647/http://pravitelstvori.ru/deporting/detail.php?ID=36097 |title=Схема и программа развития электроэнергетики Республики Ингушетия на 2021-2025 годы |publisher=Правительство Ингушетии |language=ru |access-date=2021-12-11 |archive-date=2021-12-11}}</ref><ref name="СО2020">{{cite web |url=https://www.so-ups.ru/fileadmin/files/company/reports/disclosure/2021/ups_rep2020.pdf |title=Отчёт о функционировании ЕЭС России в 2020 году |publisher=АО «СО ЕЭС» |language=ru |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210831205853/https://www.so-ups.ru/fileadmin/files/company/reports/disclosure/2021/ups_rep2020.pdf |archive-date=2021-08-31}}</ref>. === Инфраструктура === ГӀалгӀай Мехка гӀолла [[Северо-Кавказская железная дорога|Даькъастен аьшкнаькъа]] дакъеи [[Бакинка]]н дакъеи (40 км) дода<ref>{{Cite web |url=http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/005236.shtml |title=Транспортная инфраструктура Ингушетии активно развивается |access-date=2009-11-20 |archive-date=2013-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130509031648/http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/005236.shtml |deadlink=no }}</ref>. Машеннаькъий деррига дӀоахал 900 км гарга я, царех асфальтобетонаца кхаьла 651 км я, жагӀа била — 250 км. [[аэропорт]]а «[[Магас (аэропорт)|Магас]]» хьалъетта латташ я. [[Телефон]]нацара бувзами, [[радио]]и, телегойтари да<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130623010628/http://region.edu.ru/ingushet//default.asp |title=Российский общеобразовательный портал — Ингушетия |website=region.edu.ru |language=ru |access-date=2013-06-23 |archive-date=2013-06-23}}</ref>. === Инвестицешта дика хилар === ГӀалгӀайче интегральни индексаш геттара лоха йолча регионех я<ref name="Social atlas" />. Региона инвестице рейтинг 3D (лоха потенциал — экстремальни кхерам) я. Регионий инвестиций рейтинге мохк 84-гӀа латт инвестиций кхерамах, тӀаккха инвестиций потенциалах 78-гӀа латт. Кхерамех эггара зӀамагӀа бар — экологе даькъе бар ба, боккхагӀбар — ахчанцарбар. Инвестицций эггара йоккхагӀа йола потенциал — инфраструктуран яр я<ref name="Рейтинговое агентство «Эксперт»">{{Cite web |url=https://www.raexpert.ru/database/regions/ingush/ |title=Рейтинговое агентство «Эксперт» |access-date=2019-11-28 |archive-date=2019-12-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214114856/https://www.raexpert.ru/database/regions/ingush/ |deadlink=no }}</ref>. 1994-ча шера [[Экономикан дикаш Ӏалашду зона (ГӀалгӀайче)|ГӀалгӀайче Экономикан дикаш Ӏалашдеш йола зона]] хьаяьй, цул тӀехьагӀа бизнес дегӀайоалаяра юкъарче хьаяьй. Цу хӀаманца инвестицеш чуэцара процесс йолаяь хиннай, цудухьа ГӀалгӀайче эггара чӀоагӀагӀа безам тӀабодача дунен оффшорий зонех хьахиннай<ref name="Ingushetia/info">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20110721214126/http://ingushetia.info/2008/02/05/ekonomicheskaya-situaciya.html |title=Экономическая ситуация |website=ingushetia.info |language=ru |access-date=2011-07-21 |archive-date=2011-07-21 |date=2008-02-05}}</ref>. Зонеи юкъарче болх беш хиннача юкъагӀа (1994—1999) льготай [[режим|ражах]] 7000-нел совгӀа предприяти хиннай болх беш, 100-нел совгӀа тайп-тайпара объект хьалъеттай. Эрсечен духхьара оффшорий юкъ 1996-ча шера наджгоанцхой бетта 30-ча дийнахьа «„ГӀалгӀайче“ яхача къамашта юкъерча бизнеса юкъах» яхача федеральни законагӀа хьахиннай<ref name="Ingushetia/info"/> (2005-ча шера наджгоанцхой бетта 1-ча дийнахьа низ байнаб). 2012-ча шера кӀимарса бетта 25-ча дийнахьа ГIалгIай Республика доазон тIа бизнесацарча гӀулакха субъектий бокъо а, законацара интересаш а паччахьалкхено лораярах доала́ оттар кхоачашдергдолаши, цунца цхьана регионе инвестицешцареи гӀулакхашцареи [[мехкал]] дегӀадоаладеши, ГӀалгӀай Мехкдаь амарца [[Уполномоченный по правам предпринимателей в Республике Ингушетия|ГӀалгӀай Мехка бизнесмений бокъонех тӀавиллар]] яха дарж оттадаьд<ref>{{Cite web |url=http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/017342.shtml |title=Бизнес в Ингушетии будет защищать институт Уполномоченного по правам предпринимателей |access-date=2013-06-24 |archive-date=2013-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130509012633/http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/017342.shtml |deadlink=no }}</ref>. === Ахчанца теркаш хилар === * Ахчанца теркаш хилар — геттара совдаьннад; * Экономикаца теркаш хилар — совдаьннад; * Социальни теркаш хилара рейтинг — совдаьннад; * Антикризисни теркаш хилара комплексни рейтинг — лохденнад<ref name="Рейтинговое агентство «Эксперт»"/>. == Юкъарлон дакъа == === Юкъара-экономикан гойтамаш === ГӀалгӀай Мехка Эрсече эггара чӀоагӀагӀа болх цахилара боарам ба — 30 %<ref name="Безработица"/>. Керттерча услугашта тӀакхоачилга хиларах мохк эггара тӀехьагӀа латтачарех ба — нах бебаш хиларах а, пхьен йовъкаш дегӀайоалаяь цахиларах а<ref name="Social atlas" />. Къабеннарий цӀенош доацаш Россе Федераце ГӀалгӀай Мохк мара бац, гӀалгӀашта юкъе уж эшаш цахиларах<ref name="materirossii">{{cite web |url=http://materirossii.ru/valentina-petrenko-ingushetiya-edinstvennaya-respublika-gde-net-otkaznyx-detej-sirot-vse-oni-blagopoluchno-ustroeny-v-semyax/ |title=Валентина Петренко: «Ингушетия – единственная республика, где нет отказных детей-сирот, все они благополучно устроены в семьях» |author=Движение «Матери России» |date=2015-07-26 |website=Движение «Матери России» (materirossii.ru) |language=ru |access-date=2026-02-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160131225620/http://materirossii.ru/valentina-petrenko-ingushetiya-edinstvennaya-respublika-gde-net-otkaznyx-detej-sirot-vse-oni-blagopoluchno-ustroeny-v-semyax/ |archive-date=2016-01-31}}</ref>. === УнахцӀено лораяр === ТӀехьара шераш хьатӀадаллалца ГӀалгӀайче эггара дукхагӀа бераш деш хиннад Россе Федераце мел йолча субъекташка диллача. Мехка дарба деш 73 учреждени я — дарбанченаш, диспансераш, поликлиникаш, кхыяраш. Мехка хьалъяь перинатальни юкъарчеи, берий клинически дарбанче а хьалъяьй. [[Файл:IngSU.jpg|мини|[[Магас]]ерча [[ИнгГУ|ГӀалгӀай паччахьалкхен университета]] корпус]] [[Джейрахский район|ЖӀайраха шахьаре]] иштта дарбан-могашал меттайоалаю «[[Ӏарамхий (курорт)|Ӏарамхий]]» йоалл. 1999-ча шера еттай комплекс<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20190913194851/http://www.aquaexpert.ru/spa_san/region06/dzheyrakskiy/dzheyrakh/ |title=Лечебно-оздоровительный комплекс «Джейрах» |website=aquaexpert.ru |language=ru |access-date=2019-09-13 |archive-date=2019-09-13}}</ref>. === Дешари Ӏилмеи === {{керттера лустам|ГӀалгӀайче дола дешар}} ГӀалгӀайчен керттера лакхера дешарче [[Ингушский государственный университет|ГӀалгӀай паччахьалкхен университет]] я, 1994-ча шера хьайийлай. ГӀалгӀай паччахьалкхен университет эггара къонагӀча университетех я, цу чу 10 эзарнел совгӀа студент вагӀа<ref name="ИнгГУ 15 лет">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20140225095747/http://100nations.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=51:-15-&Itemid=58 |title=ИнгГУ: 15 лет поиска и развития |journal=100 наций |language=ru |access-date=2014-02-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20140225095747/http://100nations.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=51:-15-&Itemid=58|archive-date=2014-02-25}}</ref>. ГӀПУ ийс факультет я: агроинженерийи, лорийи, хьахерхойи, физикан-математикани, филологеи, ахчан-экономикани, химе-биологеи, экономикани, юристийи, иштта 43 кафедреи<ref name="ИнгГУ">{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20220111021135/http://inggu.ru/about_the_university/departments/ |title=Структура Ингушского государственного университета |website=inggu.ru |language=ru |access-date=2022-01-11 |archive-date=2022-01-11}}</ref>. [[Файл:Школа в Хамхи. 1930-е гг..jpg|мини|[[Хамхи|Хамхера]] ишкол. 1930-гӀа шераш]] ; Юкъера дешар Нах дукха бебаш хиларах ГӀалгӀай Мехка бахарех кхоалагӀа дакъа бераш да. Болх беш 155 [[ишкол]]<ref>{{cite web |url=https://bdex.ru/shkoly/respublika-ingushetiya/ |title=Школы Республики Ингушетия |website=Bdex.ru |access-date=2026-02-07 |lang=ru}}</ref>; Болх беш ишколаш-лицеяши, ишколаш-гимназеши, [[Лоамарой кадетий корпус]]и, гуманитарно-техническии, лорийи колледжаш я<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20080316012953/http://ingushetia.info/2008/02/07/obrazovanie.html |title=Образование в Ингушетии |website=ingushetia.info|archive-date=2008-03-16 |access-date=2008-03-16 |lang=ru}}</ref>. == Спорт == ГӀалгӀай Мехка спорт дегӀайоалаеш яр ДегӀацарча товшхалахи спортахи йола министерство я<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20210126214942/http://www.ingsport.ru/ |title=Официальный сайт Министерства по физической культуре и спорту Республики Ингушетия |archive-date=2021-01-26 |access-date=2021-01-26 |lang=ru}}</ref>. 21 мая 1996 года принят Закон Республики Ингушетия «О физической культуре и спорте». Мехка ший футболах ловза клуб я «[[Ангушт (футбольный клуб)|Ангушт]]» яхаш. ГӀалгӀай спортсменаша дзюдохи боксахи Эрсечен яхьашка котабийнаб<ref>{{Cite web |url=https://regnum.ru/news/989808.html |title=Regnum.ru |access-date=2019-11-28 |archive-date=2019-12-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214114858/https://regnum.ru/news/989808.html |deadlink=no }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20191214114858/https://regnum.ru/news/989808.html |date=2019-12-14 }}</ref>. ГӀалгӀай Мехкара спортсменаш аьланпхье ловзарашка котабийнаб: 1988-ча шера Сеуле штангаш ийъеш [[Арсамаков, Исраил Магомедгиреевич|Арсамаканаькъан Исраила]] дошо майдилг яьккхай. 2008-ча шера майдилга Пекине [[Назир Манкиев|Манкенаькъан Назира]] а (кӀалтӀаветтаргах) [[Рахим Чахкиев|Чахкенаькъан Рахьима]] а (боксах) яьхай. 2016-ча шера Халмарзанаькъан Хьасана [[Олимпийские игры 2016|Рио-де-Жанейро]] хиннача аьланпхье ловзарашка дошо майдилг яьккхай дзюдох. 2010-ча шера Сингапуре хиннача [[Летние юношеские Олимпийские игры 2010|Ахканарча кагирхой аьланпхье ловзарашка]] Ӏажиганаькъан Руслана [[Россия на летних юношеских Олимпийских играх 2010#Награды|Эрсечена]] духхьара дошо майдилг яьккхай 85 кг кхаччалца йолча дозала оагӀатагӀа<ref>{{cite web |url=https://vz.ru/news/2010/8/15/425585.html |title=Борец Руслан Аджигов выиграл «золото» на юношеской Олимпиаде |date=2010-08-15 |website=Взгляд |access-date=2019-11-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214114858/https://vz.ru/news/2010/8/15/425585.html |archive-date=2019-12-14 |lang=ru}}</ref>. 2021-ча шера маьцхали бетта 3-ча дийнахьа Токио хиннача аьланпхье ловзарашка Йовлой Мусас Эрсеченна цаӀ мара йоаца дошо майдилг яьккхай яний-румой кӀалтӀатохаргах. Мехка ийнача латарах йола клубаш я: «Калой» (Наьсаре), «Нарт» (Шолжа-Пхье), «Боец» иштта кхыяраш а. Йийла мехка чемпионаташ я дӀахьош<<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20210121010400/http://ingsport.ru/presscentr/newssport/edinoborstvo/item/1001-v-nazrani-proshel-pervyiy-otkryityiy-chempionat-respubliki-po-smeshannomu-boevomu-edinoborstvu-mma |title=В Назрани прошел первый открытый Чемпионат Республики по смешанному боевому единоборству ММА |website=ingsport.ru |archive-date=2021-01-21 |access-date=2021-01-21 |lang=ru}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.gazetaingush.ru/index.php?option=com_content&view=article&catid=12:2009-05-05-20-26-00&id=8359:2012-11-29-06-27-55 |title=Нарты-миксфайтеры |author= |date=2012-11-29 |website=Газета Ингушетия |access-date=2019-11-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210121220259/https://www.gazetaingush.ru/index.php?option=com_content&view=article&catid=12:2009-05-05-20-26-00&id=8359:2012-11-29-06-27-55 |archive-date=2021-01-21 |lang=ru}}</ref>. Цул совгӀа 2012-ча шера денз дӀакхухьаш ийнача латарца йола чемпионаташ я дӀакхохьаш: «[[Битва в горах|Лоамара латар]]», цига мехкарча спортсменаша а, Эрсечен а дунен а спортсменаш а хул<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20131018072930/http://russia2.tv/video/show/brand_id/9331/video_id/465259 |title=Смешанные единоборства. Битва в горах |website=Россия-2 (телеканал) |archive-date=2013-10-18 |access-date=2013-10-18 |lang=ru}}</ref>. == Хоам боаржабу гӀирсаш == === Телегойтар === * [[Магас (телеканал)|ПКъТРК «ГӀалгӀайче»]] — ГӀалгӀайчен ший спутникацара телеканал; * [[Ингушетия (телерадиокомпания)|ПТРК «Ингушетия»]] — ГӀалгӀай Мехкара [[ВГТРК]] филиал; === Радио === Карарча хана ГӀалгӀайче ши радиостанци я болх беш. «[[Ингушетия (радио)|ГӀалгӀайче]]» яха ГӀалгӀай къаман радиостанци 2014-ча шера кӀимарса бетта 31-ча дийнахьа. Радиостанци '''88,0 FM''' талгӀенах кхайкаш а я, радиостанций йоккхагӀча моартала́ юкъейихьа а я — [[TuneIn]]<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20160304192106/http://tunein.com/radio/Ingushetia-s234376/ |title=Радио «Ингушетия» |website=TuneIn.com |archive-date=2016-03-04 |access-date=2016-03-04 |lang=ru}}</ref>. Хоама-сакъердама радиостанци йола «[[Radio Republic]]» '''102,4 FM''' талгӀенах я кхайкаш. ГӀалгӀайче хьалха радио езаш болчар коллективни лоаца талгӀе йола радиостанци хиннай, ГӀалгӀай Мехка радио езараша лелаеш хиннай из<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20150924035005/http://www.ingush.ru/serdalo312_4.asp |title=Настройтесь на нашу волну |author=Муратов М. |date=2006-09-23 |website=Общенациональная газета «Сердало» |archive-date=2015-09-24 |access-date=2015-09-24 |lang=ru}}</ref>. 2010-15-ча шерашка болх беш «'''[[Радио Ангушт]]'''» хиннай. '''104,0 FM''' талгӀенаш кхайкаш хиннай из. Радио динах-эзделахи, къаман-мехкагӀончийи лостам болаш хиннай. 2015-ча шера [[Евкуранаькъа Ювназ-Бек]]а [[ГӀалгӀай муфтият]]аца къовсам хинначул тӀехьагӀа радио дӀакъайлай<ref>{{cite web |url=https://www.rbc.ru/rbcfreenews/5b0c25769a7947eeae670c17 |title=Главу Ингушетии отлучили от мусульманской общины |date=2018-05-28 |website=[[РБК]] |access-date=2026-02-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220130005134/https://www.rbc.ru/rbcfreenews/5b0c25769a7947eeae670c17 |archive-date=2022-01-30 |lang=ru}}</ref>. === Зарбан арахецар === *''«[[Сердало]]»'' — къаман юкъара газет (1923-ча шера денз арадувл); * ''«[[Ингушетия (газета)|ГӀалгӀайче]]»'' — Мехка юкъарлон-политикан газет; * «[[Знамя труда (газета, Сунжа)|Къахьегама байракх]]» — шахьара юкъарлон-политикан газет<ref>{{cite web|url= https://sbis.ru/contragents/0603283310/060301001#msid=s1451376295335|title= Редакция Газеты "Знамя Труда", МУП|author= СБИС − электронный банк юридических документов|date= |website= |publisher= sbis.ru|accessdate= 2015-12-29|lang= |archive-date= 2016-08-16|archive-url= https://web.archive.org/web/20160816210423/https://sbis.ru/contragents/0603283310/060301001#msid=s1451376295335|deadlink= no}}</ref><ref>{{статья|автор= Бузуртанов Р.|заглавие= «Знамя труда» в каждый дом|ссылка= http://www.ingushetia.ru/news/010366/|язык= ru|издание= [[Знамя Труда (газета, Сунжа)|«Знамя труда»]]|тип= |год= 2008|месяц= июль|число= 12|том= |номер= № 3 (9187)|страницы= |doi= |issn= |archivedate= 2016-03-04|archiveurl= https://web.archive.org/web/20160304195251/http://www.ingushetia.ru/news/010366/}}</ref>; * «[[Народное слово]]» яха шахьара юкъара-политикан газет<ref>{{cite web|url= http://malgobek-rn.com/index.php/organi-vlasti/2014-05-21-06-42-59/-q-q.html|title= Газета «Народное слово»|author= Администрация Малгобекского района|date= |website= |publisher= |accessdate= 2016-07-01|lang= ru|archive-date= 2016-05-29|archive-url= https://web.archive.org/web/20160529000902/http://malgobek-rn.com/index.php/organi-vlasti/2014-05-21-06-42-59/-q-q.html|deadlink= no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160529000902/http://malgobek-rn.com/index.php/organi-vlasti/2014-05-21-06-42-59/-q-q.html |date=2016-05-29 }}</ref>; * ''«[[Голос Назрани|Наьсарен оаз]]»'' — пхьен юкъарлон-политикан газет; * [[Литературная Ингушетия|''«Литературан ГӀалгӀайче»]]'' журнал; * «[[СелаӀад]]» — берий журнал. * «[[Сармакх]]» — комикс. * «[[ГIалгIай]]» — комикс. === МазаоагӀон ресурсаш === * ГӀалгӀай Мехка официальни мазаоагӀув — ''Ингушетия.ру''<ref>{{Cite web |url=http://www.ingushetia.ru/ |title=Официальный сайт Ингушетии |access-date=2008-08-05 |archive-date=2011-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713035630/http://www.ingushetia.ru/ |deadlink=no }}</ref>. * ГӀалгӀай Мехка Халкъа гуллама официальни мазаоагӀув — ''parlamentri.ru''<ref>{{Cite web |url=http://www.parlamentri.ru/ |title=Официальный сайт Народного Собрания Республики Ингушетия: Главная страница |access-date=2015-10-20 |archive-date=2012-01-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120121043538/http://www.parlamentri.ru/ |deadlink=no }}</ref>. * ГӀалгӀай Мехка Доалчен официальни мазаоагӀув — ''pravitelstvori.ru''<ref>{{Cite web |url=http://pravitelstvori.ru/ |title=Официальный сайт Правительства Республики Ингушетия |access-date=2015-10-20 |archive-date=2015-10-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151009203540/http://www.pravitelstvori.ru/ |deadlink=no }}</ref>. * ЙоккхагӀа йола мазаоагӀон-провайдераш — ОАО «Ингушэлектросвязь», ЗАО «ИТТ». == ГӀалгӀай вежарий-пхьеш == 2007-ча шера маьцхали бетта ГӀалгӀайченнеи [[Венесуэла]]н регионаштеи юкъе вежарий-пхьений статус оттаярах бола чӀоагӀам баьб<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20130509161130/http://www.ingushetia.ru/m-news/archives/007558.shtml |title=В Ингушетии и Венесуэле появятся города-побратимы |author=Официальный сайт Республики Ингушетия. Пресс-служба президента РИ |date=2007-08-03 |website=ingushetia.ru |archive-date=2013-05-09 |access-date=2013-05-09 |lang=ru}}</ref>. 2015-ча шера маьстела бетта 10-ча дийнахьа [[город воинской славы|тӀема сийлен пхье]] йолча [[МагӀалбик]]а́и кӀайэрсий [[Брест|Бре́стаи]] юкъе вошал тессад<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20160304094113/http://www.vestikavkaza.ru/news/Malgobek-i-Brest-stali-pobratimami.html |title=Малгобек и Брест стали побратимами |date=2015-05-12 |website=Вестник Кавказа |archive-date=2016-03-04 |access-date=2016-03-04 |lang=ru}}</ref>. 2015-ча шера тов бетта 2-ча дийнахьа Магаса́и [[Ченкехье|Ченкехьа]] [[Шаньдун]] провинце [[Дунъин]] пхьеннеи юкъе вошал тессад<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20160304121508/http://www.interfax-russia.ru/South/news.asp?id=647426&sec=1669 |title=Магас и китайский Дунъин стали городами-побратимами |date=2015-09-02 |website=Интерфакс |archive-date=2016-03-04 |access-date=2016-03-04 |lang=ru}}</ref>. 2015-ча шера ардара бетта 15-ча дийнахьа ГӀалгӀайчени Нохчийчени нанагӀалаша, Магасои, Шолжа-ГӀалои, вошал тосса барт язбаьб<ref>{{cite web |url=https://web.archive.org/web/20151018190911/http://interfax-russia.ru/South/citynews.asp?id=662511 |title=Магас и Грозный стали городами-побратимами |date=2015-10-15 |website=Интерфакс |archive-date=2015-10-18 |access-date=2015-10-18 |lang=ru}}</ref>. == Нумизматика == * 2020-ча шера саькура бетта 25-ча дийнахьа Эрсечен Банко дагалоацама дото ахча арахецад 3 сом мах болаш дола «ГӀалгӀайче Эрсий паччахьалкхен лоаттаме хьакхетарах 250 шу дизар»<ref>{{cite web |url=http://cbr.ru/press/pr/?file=18022020_093000coin.htm |title=Банк России выпускает в обращение памятную монету из драгоценного металла |date=2020-02-18 |website=[[Банк России]] |access-date=2020-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200308081526/http://cbr.ru/press/pr/?file=18022020_093000coin.htm |archive-date=2020-03-08 |lang=ru}}</ref>; == Хьажа иштта == * [[Осетино-ингушский конфликт|ХӀираша маьршача гӀалгӀашта оттадаь туржаӀ]] * [[Конституция Республики Ингушетия|ГӀалгӀай Мехка Конституци]] == Белгалдаккхар == ;Доашхамаш {{примечания|group=К.}} ;Бовхамаш {{примечания|3}} == Бовхамаш == === Литература === === Литература (профилах йоацар) === {{refbegin|2}} * {{книга |автор = [[Майор, Адриенна|Adrienne Mayor]] |заглавие = The Amazons: Lives and Legends of Warrior Women across the Ancient World |язык = en |ссылка = https://archive.org/details/amazonsliveslege0000mayo/page/n1/mode/2up |место = Princeton |издательство = Princeton University Press |год = 2014 |страниц = 519 |isbn = 9781400865130 |ref = Adrienne Mayor }} * {{публикация|книга |автор = [[Кох, Карл Генрих Эмиль|Karl Koch]] |заглавие = Путешествие через Россию к Кавказскому перешейку в 1836, 1837, 1838 гг |оригинал = Reise durch Russland nach dem kaukasischen Isthmus in den Jahren 1836, 1837, und 1838 |язык = de |ссылка = https://archive.org/details/reisedurchrussla02koch/page/488/mode/2up |ответственный = |место = Stuttgart, Tübingen |издательство = Druck und Verlag der J. G. Cotta'sche Buchhandlung |год = 1843 |том = 2 |страниц = XII, 560 |ref = Karl Koch }} * {{книга |автор = Anton Friedrich Büsching |заглавие = Neue Erdbeschreibung: Des funften Theils erste Abtheilung, welche unterschiedene von Asia begreift |язык = de |место = Bohn |год = 1781 |страниц = 718 |ref = Anton Friedrich Büsching }} * {{книга |автор = [[Клапрот, Юлиус|Julius Heinrich Klaproth]] |заглавие = Reise in den Kaukasus und nach Georgien unter nommen in den Jahren 1807 und 1808, auf Veranstaltung der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften zu St. Petersburg, enthaltend eine vollständige Beschreibung der Kaukasischen Länder und ihrer Bewohner |язык = de |ссылка = https://books.google.am/books/about/Reise_in_den_Kaukasus_und_nach_Georgien.html?id=KpRawgEACAAJ&redir_esc=y |место = Halle und Berlin |издательство = In den Buchhandlungen des Hallischen Waisenhauses |год = 1812 |том = I |страниц = 740 |ref = Julius von Klaproth }} * {{книга |автор = Wahl O. W. |заглавие = The Land of the Czar |язык = en |место = London |издательство = Chapman and Hall |год = 1875 |страниц = 417 |ref = Wahl O. W. }} * {{книга |автор = {{comment|Агиров Т. А.|Агиров Тимур Александрович}} |заглавие = Горная Ингушетия |язык = ru |место = М |издательство = Перо |год = 2021 |страниц = 416 |isbn = 978-5-00189-087-4 |ref = Агиров }} * {{книга |автор = Агусти Алемань |заглавие = Аланы в древних и средневековых письменных источниках |место = М. |издательство = Менеджер |год = 2003 |страниц = |ref = Агусти Алемань }} * {{книга |автор = Албогачиева М. С-Г. |часть = Демаркация границ Ингушетии |заглавие = Горы и границы: этнография посттрадиционных обществ |язык = ru |издательсьво = [[Кунсткамера|Музей антропологии и этнографии имени Петра Великого РАН]] |место = СПб. |год = 2015 |страниц = 400 |страницы = 167—255 |isbn = 978-5-88431-290-6 |ref = Албогачиева }} * {{книга |автор = Ахриев Ч. Э. |часть = Ингуши. Их предания, верования и поверья |заглавие = Сборник сведений о кавказских горцах. Вып. VIII |язык = ru |ссылка = https://www.prlib.ru/item/363882 |место = {{comment|Тбилиси|Тифлисъ}} |издательство = Типография Главного Управления Наместника Кавказского |издание = Издание Кавказского горского управления |год = 1875 |страниц = |страницы = |ref = Ахриев }} * {{книга |автор = [[Бутков, Пётр Григорьевич|Бутков П. Г.]] |часть = Мнение о книге: Славянския древності |заглавие = Три древние договора руссов с норвежцами и шведами |язык = ru |ссылка = https://viewer.rusneb.ru/ru/rsl01003542864?page=320&rotate=0&theme=white |место = Санкт-Петербург |издательство = Типография Министерства внутренних дел |год = 1837 |страниц = 398 |ref = Бутков }} * {{книга |автор = [[Бутков, Пётр Григорьевич|Бутков П. Г.]] |заглавие = Материалы для новой истории Кавказа с 1722 по 1803 гг. Ч. I. |язык = ru |ссылка = https://viewer.rusneb.ru/ru/rsl01006766661?page=1&rotate=0&theme=white |место = СПб. |издательство = Императорская Академия наук |год = 1869 |страниц = 290 |ref = Бутков }} * {{книга |автор = [[Вахушти Багратиони]] |заглавие = География Грузии / Введение, перевод и примечания М. Г. Джананашвили |издательсьво = Типография К. П. Козловскаго |место = {{comment|Тифлисъ|Тбилиси|Тбилиси}} |год = 1904 |страниц = 290 |ref = Вахушти Багратиони }} * {{книга |автор = Виноградов В. Б. |заглавие = Время, горы, люди |место = Грозный |издательство = |год = 1980 |страниц = |ref = Виноградов }} * {{книга |автор = [[Волкова, Наталия Георгиевна|Волкова Н. Г.]] |заглавие = Этнонимы и племенные названия Северного Кавказа |вид = [[Монография|монгр]]. |ответственный = Ответ. ред. [[Лавров, Леонид Иванович|Л. И. Лавров]] |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] ([[Восточная литература (издательство)|ГРВЛ]]) |издание = [[АН СССР]]. [[Институт этнологии и антропологии имени Н. Н. Миклухо-Маклая РАН|Ин-т этнографии им. Н. Н. Миклухо-Маклая]] |год = 1973 |страниц = 206 [2] |тираж = 1600 |ref = Волкова }} * {{книга |автор = [[Генко, Анатолий Несторович|Генко А. Н.]] |часть = Из культурного прошлого ингушей |заглавие = Записки коллегии востоковедов при Азиатском музее АН СССР |место = Л. |год = 1930 |том = V |страницы = 681—761 |ref = Генко }} * {{книга |автор = Гумба Г. Д. |заглавие = Расселение Вайнахских племён по «Ашхарацуйцу». «Армянская География» VII века |место = Ереван |издательство = |год = 1988 |ref = Гумба }} * {{книга |автор = Гумба Г. Д. |часть = Об одном общенахском этнониме второй половины первого тыс. до н. э. |заглавие = Актуальные проблемы истории дореволюционной Чечено-Ингушетии |место = Грозный |издательство = |год = 1990 |ref = Гумба }} * {{книга |автор = [[Гюльденштедт, Иоганн Антон|Гюльденштедт И. А.]] |заглавие = Географические и статистические описания Кавказа |язык = ru |место = СПб. |издательство = Петербургское Востоковедение |год = 1809 |страниц = |ref = Гюльденштедт }} * {{книга |автор = [[Гюльденштедт, Иоганн Антон|Гюльденштедт И. А.]] |заглавие = Путешествие по Кавказу в 1770—1773 гг. |язык = ru |место = СПб. |издательство = Петербургское Востоковедение |год = 2002 |страниц = 512 |ref = Гюльденштедт }} * {{статья |автор = Даудов А. Х. |заглавие = У истоков осетино-ингушского конфликта |издание = Вестник Санкт-Петербургского университета. Вып. 5 |год = 2005 |ref = Даудов }} * {{книга |автор = Долгиева М. Б., Картоев М. М., Кодзоев Н. Д., Матиев Т. Х. |заглавие = История Ингушетии |издание = 4-е изд |место = Ростов-на-Дону |издательство = Южный издательский дом |год = 2013 |страниц = 600 |isbn = 978-5-98864-056-1 |ref = Долгиева, Картоев, Кодзоев, Матиев }} * {{публикация|книга |автор = [[Еремян, Сурен Тигранович|Еремян С. Т.]] |часть = Опыт восстановления первоначального текста «Ашхарацуйца». An Attempt at Restoring the Original Text of „Aškharhacoyc“ |часть оригинал = «Աշխարհացոյցի» սկզբնական բնագրի վերականգնման փորձ |заглавие = [[Историко-филологический журнал]] |оригинал = Պատմա-բանասիրական հանդես (Historical-Philological Journal) |место = Ереван |издательство = [[Академия наук Армянской ССР]] |год = 1973 |страницы = 261—274 |ref = Еремян }} * {{статья |автор = Евлоев Муса |заглавие = Как принималась Конституция Республики Ингушетия |ссылка= https://docviewer.yandex.ru/?url=ya-disk-public%3A%2F%2Fpl1CyY6Vy%2F0Isdfc8niJ3FyDDexkP6HGzyTJlWrWoJc%3D%3A%2F2014%20год%2F№%20031%20от%2027%20февраля%202014%20года.pdf&name=№%20031%20от%2027%20февраля%202014%20года.pdf&c=5885b0b58fd7&page=3 |язык = ru |издание = [[Сердало|«Сердало»]] |тип = газета |год = 2014 |месяц = 02 |число = 27 |номер = 31 |страницы = 3 |ref = Евлоев }} * {{книга |автор = |заглавие = Ингушетия и ингуши |ответственный = М. Д. Яндиева |издательсьво = Новая Планета |том = II |место = М. |год = 2002 |страниц = 290 |ref = Вахушти Багратиони }} * {{публикация|книга |заглавие = История народов Северного Кавказа с древнейших времён до конца XVIII в |вид = [[Монография|моногр.]] |ответственный = Ответ. ред. [[Б. Б. Пиотровский]], ответ. ред. серии [[А. Л. Нарочницкий]] |издание = Утверждено [[Институт истории АН СССР|Институтом истории]] [[Академия наук СССР|АН СССР]]. |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] |год = 1988 |страниц = 554 |isbn = 5-02-009486-2 |тираж = 14000 |ref = История народов Северного Кавказа }} * {{книга |автор = [[Казиев, Шапи Магомедович|Казиев Ш. М.]], Карпеев И. В. |заглавие = Повседневная жизнь горцев Северного Кавказа в XIX веке |язык = ru |ссылка = http://apsnyteka.org/554-povsednevnaya_zhizn_gortsev_severnogo_kavkaza_v_19_veke.html |место = М |издательство = Молодая гвардия |год = 2003 |ref = Казиев, Карпеев }} * {{книга |автор = |заглавие = [[Картлис цховреба|Картлис Цховреба]]. (История Грузии) |ответственный = |место = Тбилиси. |издательство = |год = 2008 |страниц = |ref = Картлис Цховреба }} * {{книга |автор = [[Крупнов, Евгений Игнатьевич|Крупнов Е. И.]] |заглавие = Древняя история Северного Кавказа |язык = ru |ответственный = Отв. ред. А. П. Смирнов |место = М. |издательство = Издательство Академии наук СССР |год = 1960 |страниц = 521 |тираж = 2000 |ref = Крупнов }} * {{книга |автор = [[Крупнов, Евгений Игнатьевич|Крупнов Е. И.]] |заглавие = [[Средневековая Ингушетия (книга)|Средневековая Ингушетия]] |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] |год = 1971 |страниц = 208 |тираж = 2800 |ref = Крупнов }} * {{публикация|книга |автор = [[Кушева, Екатерина Николаевна|Кушева Е. Н.]] |заглавие = Народы Северного Кавказа и их связи с Россией (вторая половина XVI — 30-е годы XVII века) |ссылка = http://apsnyteka.org/file/kusheva_e_narody_severnogo_kavkaza_i_ikh_svjazi_s_rossiei.pdf |вид = [[монография|моногр]]. |ответственный = Ред. изд-ва И. У. Будовниц |издание = [[АН СССР]]. [[Институт истории АН СССР|Ин-т истории]] |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Изд-во АН СССР]], 2-я тип. |год = 1963 |страниц = 372 |тираж = 1500 |ref = Кушева }} * {{книга |автор = [[Леонти Мровели]] |заглавие = Жизнь картлийских царей |ссылка = |ответственный = Отв. ред. Г.С. Мамулиа |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] |издание = [[АН СССР]]. [[Институт этнологии и антропологии имени Н. Н. Миклухо-Маклая РАН|Ин-т этнографии им. Н. Н. Миклухо-Маклая]] |год = 1979 |страниц = 103 |тираж = 24000 |ref = Леонти Мровели }} * {{книга |автор = Мартиросиан Г. К. |заглавие = Нагорная Ингушия |место = Владикавказ |издательство = Государственная типография Двтономной Области Ингушии |год = 1928 |страниц = 152 |ref = Мартиросиан }} * {{книга |автор = Минорский В. Ф. |заглавие = История Ширвана и Дербента |место = М. |издательство = |год = 1963 |страниц = |ref = Минорский }} * {{книга |автор = [[Энгельгардт, Отто Мориц Людвиг|Мориц фон Энгельгардт]], [[Паррот, Иоганн Фридрих|Фридрих Паррот]] |часть = Посещение Энгельгардтом Галга-Ингушей |заглавие = Сокровищницы Востока |ответственный = [[Хаммер-Пургшталь, Йозеф фон|Йозеф фон Хаммер]] |место = |издательство = |год = 1814 |том = IV |страниц = |страницы = |ref = Энгельгардт, Паррот }} * {{книга |автор = Мужухоев М. Б. |заглавие = Ингуши. Страницы истории, вопросы материальной и духовной культуры |язык = ru |место = Саратов |издательство = Региональное Приволжское издательство «Детская книга» |год = 1995 |страниц = 128 |тираж = 5000 |isbn = 5-8270-0158-9 |ref = Мужухоев }} * {{книга |автор = Муталиев Т. Х. |часть = Тернистый путь народа |заглавие = Ингушетия и ингуши |ответственный = М. Д. Яндиева |место = М. |издательство = Новая Планета |год = 1992 |том = II |страниц = |ref = Муталиев }} * {{книга |автор = Сотавов Н. А., Мейер М. С. |заглавие = Северный Кавказ в русско-иранских и русско-турецких отношениях в XVIII в |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] |год = 1991 |страниц = 221 |ref = Сотавов, Мейер }} * {{книга |автор = |заглавие = Сборник материалов, относящихся к истории Золотой Орды. |ответственный = Тизенгаузен В. Г. |место = М.-Л. |издательство = |год = 1941 |том = ΙΙ |страниц = |ref = СМИЗО }} * {{книга |автор = Яндиев М. А. |заглавие = Древние общественно-политические институты народов Северного Кавказа |место = М. |издательство = ЛКИ |год = 2007 |страниц = 464 |isbn = 978-5-382-00285-9 |ref = Яндиев }} * {{книга |автор = Хайров Б. А. |часть = К вопросу ингушско-шумерских лексических соответствий |заглавие = История и культура Ингушетии. Вып. 1 |место = Назрань |издательство = «Кеп» |год = 2012 |страниц = |страницы = |ref = Хайров }} * {{книга |автор = Штедер Л. Л. |часть = Дневник путешествия в 1781 году от пограничной крепости Моздок во внутренние области Кавказа |заглавие = Наша старина |язык = ru |ответственный = Пер. В. М. Аталиков |место = Нальчик |издательство = |год = 1996 |страниц = |isbn = |ref = Штедер }} * {{книга |автор = Яновский А. |часть = О древней Кавказской Албании |ссылка = https://runivers.ru/lib/book7643/450799/ |заглавие = Журнал Министерства народного просвещения. Часть LII. Отд. II. |язык = ru |место = СПб |издательство = Типография Императорской Академии Наук |год = 1846 |страниц = 785 |страницы = 161—203 |ref = Яновский }} {{refend}} === Каьхаташ === * {{cite web|url= http://constitution.garant.ru/region/cons_ingush/|title= Конституция Республики Ингушетия|lang= ru|website= |publisher= Cправочно-правовая система «[[Гарант (справочно-правовая система)|Гарант]]»|date= 27.02.1994|access-date=2022-09-24|ref= Конституция Республики Ингушетия}} * {{публикация|книга|автор= Федеральный закон Российской Федерации от 24 ноября 2008 г. № 207-ФЗ|часть= О мерах по организации местного самоуправления в Республике Ингушетия и Чеченской Республике|часть вид= принят Государственной Думой 29 октября 2008 года; одобрен Советом Федерации 12 ноября 2008 года|часть ссылка= https://docs.cntd.ru/document/902129955|заглавие= Docs.cntd.ru|ссылка= https://docs.cntd.ru|вид= [[справочно-правовая система]]|ответственный= влад. АО «Кодекс»|место= М.|год= 2008|ref= Федеральный закон РФ № 207-ФЗ}} * {{публикация|книга|автор=Постановление Правительства Республики Ингушетия от 29 октября 2014 г. № 203|часть=«Об утверждении государственной программы Республики Ингушетии «Охрана и защита окружающей среды»»|часть вид=|часть ссылка=http://docs.cntd.ru/document/423857747|заглавие=Docs.cntd.ru|ссылка=https://docs.cntd.ru|вид=[[справочно-правовая система]]|ответственный=влад. АО «Кодекс»|место=Магас|год=2014|ref=Постановление Правительства РИ № 203}} === Мехкасурташ === === ТӀатовжамаш === {{Навигация |Тема = Ингушетия |Портал = Ингушетия |Викисловарь = |Викиучебник = |Викицитатник = |Викитека = |Викивиды = |Метавики = |Проект = }} {{wikiatlas|Ingushetia}} * {{cite web|url= http://www.ingushetia.ru/|title= Главная страница|author= Официальный сайт Республики Ингушетии|date= |website= ingushetia.ru|publisher= |accessdate=2017-01-24|lang=ru}} {{Библиоинформация}} {{^v}} {{Ингушетия}} [[ОагӀат:ГӀалгӀайче| ]] bx6m2fhcp36j7mba7n1sdztvx7kisbq ГӀалгӀайчен хиш 0 1746 74492 73618 2026-06-17T23:45:07Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74492 wikitext text/x-wiki {{Фотомонтаж | photo1a = Sunja (river).jpg | photo2a = Ingushetia - Assin Valley.jpeg | photo2b = Nazranka.jpg | photo3a = | photo3b = | photo4a = | size = 300 | position = right | spacing = 2 | color = | border = | color_border = | text = <div class="center">[[Шолж]], [[Эс]], [[Наьсар]]</div> | text_background = | foot_montage = }} '''ГӀалгӀай Мехка хин объекташ/ресурсаш''' ({{lang-ru|Водные объекты/ресурсы Ингушетии}}) — деррига е цхьандаькъе [[ГӀалгӀайче]]н доазон тӀа йола гидрографен объекташ. == Дода хиши хьарсамаши == [[Эрсече|Россе Федерацен]] [[Государственный водный реестр|Паччахьалкхен хин реестрах]] ГӀалгӀай Мехка мел дола дода хиш [[Каспийское море|Къаспий фордах]] кхеташ долча [[Тийрк]]еи [[Волга|Идалеи]] [[междуречье|шолхин]] [[речной бассейн|бассейна]] юкъедоагӀаш да (код 02). Из бассейн [[Западно-Каспийский бассейновый округ|Малхбузен-Къаспий]] [[бассейновый округ|бассейна округах]] лоархӀаш я (код 07). ГӀалгӀай Мехка Доалчен хоамага диллача, мехка юкъереи зӀамигеи додача хин 720 бассейн я, мехка мел долча додача хин юкъара дӀоахал 1 350 км совгӀа я, хӀара нийссаьнилга километра тӀа 590 м совгӀа хитоатолгий маза ба. Уж гидрографе показателаш эггара лакхагӀчарех я Россе Федерацен Даькъастен федеральни округе{{sfn|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}. ГӀинбухен-Малхбоалерча Кавказе эггара доккхагӀа дола хий [[Тийрк]] да. Хьалха денз [[Гуржий|гуржашкахьара]] хьадолалучара [[ГӀалме шахьар]]а гӀолла дӀа мел дода цул дехьа а сехьа а баьхаб гӀалгӀай, тӀехьагӀа — аьтта берда тӀа. Амма таханарча дийнахьа, эрсий Ӏаьдало ГӀалме шахьар ГӀалгӀа Мехка доазонгахьа цалархӀар бахьан долаш Тийрко таханарча ГӀалгӀайче дӀалоацар геттара зӀамига моттиг я — [[ЖӀайраха шахьар]]а ГӀалме шахьарца гӀай долча. Тахан ГӀалгӀайчен керттера хиш ераш да: [[Шолж]] (керттера хинбоахама объект; малхбузехьара малхбоалехьа Ӏододаш да; [[Назрановский район|Наьсарени]] [[Сунженский район (Ингушетия)|Шолжеи]] шахьараш, иштта [[Магас]]и, [[Наьсаре]]и, [[Илдарха-ГӀала|Илдарха-ГӀалеи]], [[Шолжа-Пхье]]и), [[Асса (приток Сунжи)|Эс]] (зӀилбухехьара гӀинбухехьа Ӏододаш да; ЖӀайрахеи Шолжеи шахьараш), [[Фортанга|Фарта]] (зӀилбухехьара гӀинбухехьа Ӏододаш да; Шолжа шахьар)<ref>[http://www.ingushetia.ru/about/geografic.php Официальный сайт Республики Ингушетия] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151010042923/http://www.ingushetia.ru/about/geografic.php |date=2015-10-10 }}.</ref>{{sfn|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}. '''Паччахьалкхен хин реестра тӀа яздаьр теркал а деш, «Ономастикон Ингушетии» яхача балха́ тӀа а товжаш оттаяь ГӀалгӀай Мехка додача хих лаьца йола таблица<br><small>(кхыдолча хьасташкара хоам лохе сноскашца белгалбаьккхаб)</small>:''' {| class="standard" style="text-align:center" |- ! colspan=6 | <small> ЦӀи, дӀакхета моттиг</small> !! <small>Хий деррига дӀаьха да</small> !! <small>Хин еррига [[майда]]</small> !! <small>ГӀалгӀай мехка<br>ДӀоахал</small> !! <small>Паччахьалкхен хин реестрах<br>хин объекта код</small> |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | '''← [[Тийрк]]'''<br>{{ref+|Иштта ''Тирк'' оал. Паччахьалкхен хин реестра чу — ''Старый Терек''.|group="К."}} || colspan=5 | || 623 км || 43 200 км<sup>2</sup> || … || …2513{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020000212108200002513<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173165|title=ГВР, река Терек|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151005164139/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173165|archivedate=2015-10-05|access-date=2015-10-05|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005164139/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173165 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>177-ча км<br> аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | '''← [[Шолж]]''' || colspan=4 | || 278 км || 12 000 км<sup>2</sup><br>{{ref+|ГӀалгӀай Мехка Доалчено баьча № 203 йолча соцама тӀа латтар кхыйола майда я (опечаткаца км<sup>2</sup> '''→''' м<sup>2</sup>) — 11 212 км<sup>2</sup> ({{sfn0|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}).|group="К."}} || … || …5420{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005420<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173405&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%F1%F3%ED%E6%E0&loc=|title=ГВР, река Сунжа|archiveurl=https://web.archive.org/web/20201029104103/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173405&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%F1%F3%ED%E6%E0&loc=|archivedate=2020-10-29|access-date=2015-10-05|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20201029104103/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173405&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%F1%F3%ED%E6%E0&loc= |date=2020-10-29 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>137-ча км<br>аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | '''← [[Эс]]'''<br>{{ref+|Паччахьалкхен реестра чу ''Асса'' яздарал совгӀа ''Цирцловн-Цхали'' а латт (ГВР).|group="К."}} || colspan=3 | || 133 км || 2 060 км<sup>2</sup> || ок. 77<br> км{{sfn|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}} || …5482{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005482<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173387|title=ГВР, река Асса|archiveurl=https://www.webcitation.org/6D2VKQ5Ou?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173387|archivedate=2012-12-20}}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>7,5 км<br>аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | '''← [[Фортанга|Фарта]]'''<br>{{ref+|Цхьадолча карташ тӀа эрсий меттала ''Фортанга'' ца латташ ''Мартанка'' аьнна яздаь латт (масала, К-38-043-A-a (1 : 25 000), K-38-043-A-c (1 : 25 000) карт ФГУП «Госгисцентра», 2001). Нохчаша лелаю из ''Марта'' яха цӀи.|group="К."}} || colspan=2 | || 69 км || 525 км<sup>2</sup> || … || …5536{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005536<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173417|title=ГВР, река Фортанга|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A703Cp2k?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173417|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005171007/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173417 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Арштынка|Аьрште-Аьли]]''' || || … || … || … || —{{ref+|Латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма белгалдаьккхад цхьадолча топографе карташ тӀа (масала, ФГУП «Госгисцентр» карта лист К-38-031-C-b (1 : 25 000), 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>25-ча км<br>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Фаэтонка|Футта]]'''{{ref+|Карташ тӀа дукхагӀа дӀа-хьа яьржа цӀи ''«Фаэтонка»'' я, амма Паччахьалкхен хин реестра чу керттера цӀи ''Футан'' аьнна латт, хӀаьта шоллагӀа цӀи ''Фаэтонка'' латт ([[ГВР]], масала, ФГУП «Госгисцентра» картий листаш К-38-031-C-a (1 : 25 000), K-38-031-C-b (1 : 25 000), 2001).|group="К."}} || || 22 км || 90,8 км<sup>2</sup> || … || …5574{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005574<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173393|title=ГВР, река Футан|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A703eJWT?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173393|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005170753/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173393 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || style="text-align:left" | '''← [[Чугунка (приток Футан)|Чугунка]]'''{{ref+|Укхун мо цхьа эрсий цӀи йолча кхыдолча хи-тоатолгашца тувла ма де (''хьажа: [[Чугунка]]'').|group="К."}} || … || … || … || —{{ref+|Футтан га дола {{таржам дац|Чугунка}} латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма белгалдаьккхад цхьадолча топографе карташ тӀа (масала, ФГУП «Госгисцентр» карта лист К-38-031-C-b (1 : 25 000), 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || style="text-align:left" | '''← [[Солёная (приток Футан)|Солёная]]'''{{ref+|Не следует путать с несколькими другими одноимёнными реками в России и на Украине (''см. [[Солёная]]'').|group="К."}} || … || … || … || —{{ref+|Футтан га дола Дирахий латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма белгалдаьккхад цхьадолча топографе карташ тӀа (масала, ФГУП «Госгисцентр» карта лист К-38-031-C-b (1 : 25 000), 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || style="text-align:left" | '''← [[Дубовая (приток Футан)|Дубовая]]'''{{ref+|Не следует путать с множеством других одноимённых рек в России и на Украине (''см. [[Дубовая]]'').|group="К."}} || … || … || … || —{{ref+|Река Дубовая приток Фаэтонки отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-031-C-a (1 : 25 000), K-38-031-C-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || style="text-align:left" | '''← [[Камышовая (приток Футан)|Камышовая]]'''{{ref+|Не следует путать с несколькими другими одноимёнными реками в России (''см. [[Камышовая]]'').|group="К."}} || … || … || … || —{{ref+|Река Камышовая приток Фаэтонки отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-031-C-a (1 : 25 000), K-38-031-C-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>40-ча км<br>аьтта бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Джоли (приток Фортанги)|Джол]]'''{{ref+|ДукхагӀа яьржа цӀи эрсий ӀаьдалагӀа ''Джил-Джоль'' я. Паччахьалкхен хин реестра чу латтац из цӀи, цунна когаметта ''Джоли'' аьнна латт ([[ГВР]], масала, ФГУП «Госгисцентра» карта лист К-38-031-C-d (1 : 25 000), 2001).|group="К."}} || 14 км || 54,5 км<sup>2</sup> || … || …5567{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005567<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173413|title=ГВР, река Джоли|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A6zy561Z?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173413|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005161631/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173413 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Сенгихли]]''' || … || … || … || —{{ref+|Сенгихли Паччахьалкхен хин реестра чу латтац, амма хьоахадаьд ГӀалгӀай Мехка гӀолла йолча [[Государственный каталог географических названий|Паччахьалкхен географе цӀерий каталога]] чу а{{sfn|АГКГН по РИ|2019|с=10}}, цхьадолча топографе карташ тӀа, масала, [[Генеральный штаб Вооружённых сил СССР|СССР Генштаба]] картий лист К-38-043 (1 : 100 000){{sfn|Карты Генштаба СССР|1979—1990|с=К-38-043}}, ФГУП «Госгисцентра» картий листаш К-38-043 (1 : 100 000), К-38-043-А-а (1 : 25 000){{sfn|Карты ФГУП «Госгисцентр»|2001|с=K-38-043, K-38-043-A-a}}.|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>56-ча км<br>аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Мереджи|Мержи]]''' || || 13 км || 108 км<sup>2</sup> || … || …5543{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005543<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173418|title=ГВР, река Мереджи|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A700LcTi?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173418|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005210635/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173418 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | | | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>3,5 км<br>аьрда бердах</small> | style="text-align:left" | '''← цӀи йоацаш''' | 10 км | 40,9 км<sup>2</sup> | … | …5550{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра чура бӀарчча номер 07020001112108200005550<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173384|title=ГВР, река без названия в 1 км к югу от аула Докбух|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151005170118/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173384|archivedate=2015-10-05|access-date=2015-10-05|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005170118/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173384 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>27-ча км<br>аьтта бердах</small>{{ref+|В наши дни впадение реки Чемульга в Ассу идёт через систему каналов. На некоторых картах указывается название основного канала связывающего Чемульгу с Ассой — канал Чемульга (масала, лист К-38-031-A-d (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Чемульга (река)|Чемульга]]''' || colspan=2 | || 20 км || 48 км<sup>2</sup> || … || …5529{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020001112108200005529<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173407|title=ГВР, река Чемульга|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A7045Xsw?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173407|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005165738/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173407 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьрда бердах</small>{{ref+|Водозабор канала Крыгин Ерик идёт из реки Асса; впадает в реку Ассенок по лв. б. (листы К-38-031-А (1 : 50 000), К-38-031-А-b (1 : 25 000), К-38-031-А-d (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="text-align:left; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" colspan=2 | '''→ [[Канал Крыгин Ерик|к. Крыгин Ерик]] ?'''{{ref+|Гидрографический объект находится на пограничной территории, в настоящий момент являющейся предметом спора между Ингушетией и Чечнёй. Постановлением правительства Чечни эти земли сейчас входят в [[Сунженский район (Чечня)|Сунженский район]] Чечни, однако в правительстве Ингушетии с этим не согласны и оспаривают это решение. Таким образом, одна сторона считает эту территорию, и, соответственно водоёмы на ней, принадлежащими Ингушетии, а другая — Чечне (масала, см. статью {{sfn0|Евкуров: Сунженский район … // «Кавказский Узел»|2013|с=}}).|name=S|group="К."}} || || … || … || … || —{{ref+|Канал Крыгин Ерик отсутствует в ГВР РФ, но указан на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-031-А (1 : 50 000), К-38-031-А-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Ассенок]] ?'''{{ref+||name=S|group="К."}} || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Ассенок отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-031-А-b (1 : 25 000), К-38-031-А-d (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьтта бердах</small>{{ref+|Река Яр Крутой не имеет постоянного русла при впадении в Ассу (лист К-38-031-А-с (1 : 25 000), карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="text-align:left; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" colspan=2 | '''← [[Яр Крутой]]''' || || … || … || … || —{{ref+|Река Яр Крутой отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-031-А-с (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Мокрая (приток Ассы)|Мокрая]]'''{{ref+|Не следует путать с рекой [[Мокрая (приток Песчанки)|Мокрая]] в [[Саратовская область|Саратовской области]], притоком реки [[Песчанка (приток Терсы)|Песчанки]].|group="К."}} || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Мокрая отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-031-А-с (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Ерусалимка (приток Ассы)|БугӀар-Аьли]]''' || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Ерусалимка отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-030-D-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Тетрицкали]]''' || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Тетрицкали отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-042-B-d (1 : 25 000), К-38-042-D-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Сарту (приток Асса)|Бартхий/Попахий]]''' || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Сарту отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-042-D-a (1 : 25 000), К-38-042-D-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Кенгхете]]''' || … || … || … || —{{ref+|Река Кенгхете отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-042-D-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Тхабахро (приток Ассы)|Тхабахро]]''' || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Тхабахро отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-042-D-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | <small>103-ча км<br> аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Гулой-Хи|ГӀулойхий]]'''{{ref+|Употребляются и другие названия — ''Айрихохи'', ''ущ. Лзычач'' (ГВР), ''Гулойхи'' (масала, лист К-38-043-C-a (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || colspan=2 | || 24 км || 161 км<sup>2</sup> || … || …5505{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020001112108200005505<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173394|title=ГВР, река Гулой-Хи|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A6zxd52w?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173394|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005211432/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173394 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>109-ча км<br> аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← цӀи йоацаш''' || colspan=2 | || 11 км || 41 км<sup>2</sup> || … || …5499{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020001112108200005499<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173394|title=ГВР, река без названия в 2,5 км к юго-западу от горы Черех-Корт|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151005211432/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173394|archivedate=2015-10-05|access-date=2015-10-05|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005211432/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173394 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" colspan=3 | '''↔ [[Самашкинский канал|СаьмуӀашкара хьарсам]] ?'''{{ref+||name=S|group="К."}} || || … || … || … || —{{ref+|Самашкинский канал отсутствует в ГВР РФ, но указан на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-031-A-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small>{{ref+|Водозабор канала Асса-Сунжа идёт из реки Асса по лв. б.; впадает в реку Сунжу по пр. берегу (листы К-38-030-В-b (1 : 25 000), К-38-031-A-a (1 : 25 000), К-38-031-A-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Канал Асса-Сунжа|Эс-Шолж хьарсам]]''' || colspan=3 | || … || … || … || —{{ref+|Канал Асса-Сунжа отсутствует в ГВР РФ, но указан на многих топографических картах (масала, лист К-38-030-В-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Яндырка (канал Асса-Сунжа)|Яндархий]]'''{{ref+|Не следует путать с рекой [[Яндырка (приток Аршаглы-Аяты)|Яндыркой]] в [[Челябинская область|Челябинской области]], притоком реки [[Арчаглы-Аят (река)|Арчаглы-Аят]].|group="К."}} || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Яндырка отсутствует в ГВР РФ, но указана на многих топографических картах (масала, лист К-38-030-В-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьтта бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Большая Яндырка]]''' || … || … || … || —{{ref+|Река Большая Яндырка отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-030-В-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Малая Яндырка]]''' || … || … || … || —{{ref+|Река Малая Яндырка отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, лист К-38-030-В-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>239 км аьтта бердах</small>{{ref+|Паччахьалкхен хин реестра яхачох, Кен Сурхохих кхет, цул тӀехьагӀа Шолжах кхет. ХӀаьта цхьадолча карташка Кен Сурхохих кхет аьнна латт ше ма додда (ГВР, масала, лист К-38-030-В-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Сурхохий]]'''{{ref+|Эрсий меттала Сурхохи а Сурхахи а оал (масала., лист К-38-030-В-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || colspan=3 | || 9 км || 88,5 км<sup>2</sup> || … || …5451{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020001112108200005451<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173406|title=ГВР, река Сурхохи|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A702IvfM?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173406|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005170755/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173406 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>1,5 км аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Конч|Кен]]''' || colspan=2 | || 20 км || 37,4 км<sup>2</sup> || … || …5475{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020001112108200005475<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173412|title=ГВР, река Конч|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A6zyXogv?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173412|archivedate=2012-08-22}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005163349/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173412 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>?</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Борз-Аьли]]''' || … || … || … || —{{ref+|Борз-Аьли латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Матенаькъан Илез|2021|с=5}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>?</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Эрз-Аьли]]''' || … || … || … || —{{ref+|Эрз-Аьли латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=49}}; {{sfn0|Матенаькъан Илез|2021|с=5}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Бари-Эли|Бари-Аьли]]''' || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Паччахьалкхен реестра чу дац, хӀаьта цхьадолча карташка латташ да (масала, лист К-38-030-D-a (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small>{{ref+|Паччахьалкхен реестра чу Наьсара [[даьрже]] харцахьа латт — Шолжа даьржех 68 км гаьна я аьнна латт цига. ХӀаьта Наьсархий Шолжах дуккха хьалхагӀа кхет; Наьсархий [[Камбилеевка|ГӀалме]] тӀара декъалуш цу тӀа додаш да ([[ГВР]], ФГУП «Госгисцентра» карта К-38-030-B-a лист, 2001).|group="К."}} || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Наьсар]]''' || colspan=3 | || 29 км || 0 км<sup>2</sup> || … || …3575{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000212008200003575<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173163|title=ГВР, река Назранка|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151005212016/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173163|archivedate=2015-10-05|access-date=2015-10-05|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005212016/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173163 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>390-ча км аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:center" | '''←'''{{ref+|Река в которую впадает Журуко — [[Курп]], в данной таблице не указывается, так как она не протекает по территории Ингушетии. Журуко впадает в Курп на 25 км по его пр. б., а затем уже Курп впадает в Терек, на 390 км по пр. б. Терека. Согласно картам «Госгисцентра», Журуко в настоящее время не имеет постоянного русла при впадении в реку Курп (ГВР, лист К-38-017-B-d (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Жоронка|Журуко]]'''{{ref+|Употребляется ещё одно название — ''Жорокко'' (масала, листы К-38-017-B-d (1 : 25 000), К-38-017-D-b (1 : 25 000), К-38-018-C-a (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001). |group="К."}} || colspan=3 | || 21 км || 163 км<sup>2</sup> || … || …5319{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000912108200005319<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173354|title=ГВР, река Журуко|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A8BYl7ej?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173354|archivedate=2012-08-23}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160305044143/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173354 |date=2016-03-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>482 км аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | '''← [[ГӀалми]]''' || colspan=4 | || 99 км || 954 км<sup>2</sup> || … || …3541{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000212108200003541<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173166&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%EA%E0%EC%E1%E8%EB%E5%E5%E2%EA%E0&loc=|title=ГВР, река Камбилеевка|archiveurl=https://www.webcitation.org/6F9r0MU6j?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173166|archivedate=2013-03-16}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160305100359/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173166&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%EA%E0%EC%E1%E8%EB%E5%E5%E2%EA%E0&loc= |date=2016-03-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>?</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Гийрхий]]''' || colspan=3 | || … || … || … || —{{ref+|Гийрхий латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[АрагӀохий]]''' || … || … || … || —{{ref+|Латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Ахкарг (хий)|Ахкарг]]''' || … || … || … || —{{ref+|Латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[Вашандара-Хий]]''' || … || … || … || —{{ref+|Латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>?</small> || colspan=2 style="text-align:left" | '''← [[ТелтӀи]]''' || … || … || … || —{{ref+|Латтац Паччахьалкхен хин реестра чу, амма кхычахьа белгалдаьккхад (масала, {{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>?</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Боархий]]''' || colspan=3 | || … || … || … || —{{ref+|{{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>?</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Борзхий]]''' || colspan=3 | || … || … || … || —{{ref+|{{sfn0|Ономастикон Ингушетии|2021|с=47}}).|group="К."}} |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Терчек]]''' || colspan=3 | || … || … || … || —{{ref+|Река Терчек отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах; в Ингушетии находятся только истоки реки (лист К-38-042-B-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>515-ча км<br> аьтта бердах</small><br>{{ref+|В ГВР указана неверная информация о местоположении канала: сообщается, что устье Алханчуртского канала находится на 515 км по лв. б. от устья реки Сунжи, однако, вместо Сунжи здесь нужно понимать реку Терек, и в указанном месте находится не впадение, а водозабор Алханчуртского канала (ГВР, масала, лист К-38-30-C-a карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | '''→ [[Алханчуртский канал|Ӏаьлаха-Чуртен ор]]'''{{ref+|Указано более распространённое на картах наименование, в ГВР название канала — ''Алханчуртовский'' (ГВР, масала, лист К-38-30-C-a карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} ||colspan=4 style="text-align:left" | || 173 км{{ref+|На сайте «Вода России» приведена другая длина канала — 182,4 км ({{sfn0|Алханчуртский канал // «Вода России»| |с=}}).|group="К."}} || 0 км<sup>2</sup> || … || …3054{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000222308200003054<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173148|title=ГВР, Алханчуртовский канал|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151005221700/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173148|archivedate=2015-10-05|access-date=2015-10-05|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005221700/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173148 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small>{{ref+|По данным сайта «Вода России» Западная ветвь Алханчуртского канала отводится от Алханчуртского канала на 66,4 км (согласно картам по лв. б.), ниже по течению каналы опять соединяются — Западная ветвь канала впадает в Алханчуртский канал (согласно картам по лв. б.). В ГВР РФ указано другое расстояние до разделения каналов — 111 км, и впадение Западной ветви канала указанно, опять-же на 111 км, в саму себя (ГВР, {{sfn0|Алханчуртский канал // «Вода России»||с=}}).|group="К."}} || colspan=4 style="text-align:left; text-align:left" | '''↔ Ӏаьлаха-Чуртен ора малхбузера ткъовро''' || 56 км{{ref+|На сайте «Вода России» приведена другая длина канала — 64 км ({{sfn0|Алханчуртский канал // «Вода России»||с=}}).|group="К."}} || 0 км<sup>2</sup> || … || …3061{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000222308200003061<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173158|title=ГВР, канал зап. ветвь Алханчуртовского канала|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151007072819/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173158|archivedate=2015-10-07|access-date=2015-10-06|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151007072819/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173158 |date=2015-10-07 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>108-ча км аьтта бердах</small> || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Ачалук|Ачулкхий]]''' || colspan=3 | || 18 км || 213 км<sup>2</sup> || … || …3077{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000212108200003077<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173157&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%C0%F7%E0%EB%F3%EA&loc=|title=ГВР, река Ачалук|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A8GNIxnv?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173157|archivedate=2012-08-23}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160305095125/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173157&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%C0%F7%E0%EB%F3%EA&loc= |date=2016-03-05 }}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || || style="text-align:right; border-right: 1px solid #FFFFFF" | <small>аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF" | '''← [[Синий Камень (приток Ачалука)|Сийна Кхера]]''' || colspan=2 | || … || … || … || —{{ref+|Река Синий Камень отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-018-C-d (1 : 25 000), К-38-018-D-c (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>551-ча км аьтта бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; border-bottom: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Ӏарамхий]]'''{{ref+|Употребляется ещё одно название — ''Кистинка'' (ГВР).|group="К."}} || colspan=4 | || 28 км{{ref+|В Постановление Правительства РИ № 203 указывается другая длина — 23 км ({{sfn0|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}).|group="К."}} || 298 км<sup>2</sup>{{ref+|В Постановление Правительства РИ № 203 указывается другая площадь — 290 км ({{sfn0|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}).|group="К."}} || … || …3039{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000212108200003039<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173156&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%E0%F0%EC%F5%E8&loc=|title=ГВР, река Армхи|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305075805/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173156&bo=0&rb=0&subb=0&hep=0&wot=0&name=%E0%F0%EC%F5%E8&loc=|archivedate=2016-03-05|access-date=2015-10-05|deadlink=no}}</ref>|group="К."}} |- | style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF" | || style="border-bottom: 1px solid #FFFFFF; border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Млада (приток Армхи)|Млада]]''' || colspan=3 | || … || … || … || —{{ref+|Река Млада отсутствует в ГВР РФ, но указана на некоторых топографических картах (масала, листы К-38-042-С (1 : 50 000), К-38-042-C-b (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} |- | || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:right" | <small>19-ча км аьрда бердах</small> || style="border-right: 1px solid #FFFFFF; text-align:left" | '''← [[Шоанхий]]'''{{ref+|Употребляются и другие названия — ''Шан-Дон, Шон-Дон, Шон-Чочь'' ([[ГВР]]), ''Шандон'' ({{sfn0|Постановление Правительства РИ № 203|2014|с=}}) и ''Шондон'' (масала, лист К-38-042-D-a (1 : 25 000) карты ФГУП «Госгисцентра», 2001).|group="К."}} || colspan=3 | || 15 км || 82,1 км<sup>2</sup> || … || …3046{{ref+|Полный номер по ГВР РФ 07020000212108200003046<ref>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173149|title=ГВР, река Шан-Дон|archiveurl=https://www.webcitation.org/6A8GOuON7?url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=173149|archivedate=2012-08-23}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20151005161338/http://textual.ru/gvr/index.php?card=173149 |date=2015-10-05 }}</ref>|group="К."}} |} == Белгалдаккхар == ;Комментареш {{белгалдаккхар|group="К."}} ;Хьасташ {{белгалдаккхар|3}} == Карташ == * {{публикация|книга | заглавие = Карты [[Генеральный штаб Вооружённых сил СССР|Генштаба СССР]] (система координат 1940 г., [[Балтийская система высот|БСВ]]) | издание = Масштаб: в 1 см 2 км (1 : 200 000), в 1 см 1 км (1 : 100 000) и в 1 см 500 м (1 : 50 000); состояние местности на 1981—1988 гг | издательство = Изданы с оригинала [[ГУГК]] [[СССР]] | год = 1979—1990 | примечание = (составлены по карте масштаба 1 : 50 000, созданной по материалам съёмки 1945-1960 гг. и исправлены по карте масштаба 1 : 50 000, обновлённой в 1975-1988 гг.) | ref = Карты Генштаба СССР }} * {{публикация|книга | заглавие = Карты [[ФГУП]] «Государственного научно-внедренческого центра геоинформационных систем и технологий» («Госгисцентр») | издание = Масштаб: в 1 см 2 км (1 : 200 000), в 1 см 1 км (1 : 100 000), в 1 см 500 м (1 : 50 000), в 1 см 250 м (1 : 25 000) | место = М. | год = 2001 | ref = Карты ФГУП «Госгисцентр» }} == ТӀатовжамаш == * {{cite web |url = http://www.ingushetia.ru/about/geografic.php |title = Географическое положение и природные ресурсы |publisher = Официальный сайт Республики Ингушетия |accessdate = 2015-10-07 |archive-date = 2015-10-10 |archive-url = https://web.archive.org/web/20151010042923/http://ingushetia.ru/about/geografic.php |deadlink = no }} * {{публикация|книга | часть = Наименования географических объектов на территорию Российской Федерации (по Республике Ингушетия) | часть вид = реестр [[АГКГН]] | часть ссылка = https://rosreestr.ru/site/activity/gosudarstvennyy-katalog-geograficheskikh-nazvaniy/naimenovaniya-geograficheskikh-obektov-na-territorii-rossiyskoy-federatsii/ | заглавие = Росреестр | ссылка = https://rosreestr.ru/site/ | вид = [[Росреестр|офиц. сайт]] | ответственный = | место = М. | год = 2019 | ref = АГКГН по РИ }} * {{статья |заглавие = Об утверждении государственной программы Республики Ингушетии «Охрана и защита окружающей среды» |ссылка = http://docs.cntd.ru/document/423857747 |язык = русский |ответственный = Утвердил [[Председатель Правительства]] [[Ингушетия|РИ]] А. М. Мальсагов |издание = Постановление Правительства РИ от 29 октября 2014 года № 203 |год = 2014 |ref = Постановление Правительства РИ № 203 |archiveurl = |archivedate = }} * {{книга |автор = |заглавие = Ономастикон Ингушетии |ответственный = Сост. [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоев]], [[Киева Зуфира Хаджибикаровна|З. Х. Киева]]. Рецензенты: доктор пед. наук, проф. [[Татьяна Васильевна Жеребило|Т. В. Жеребило]], канд. филол. наук, с.н.с отдела ингушского языка [[ГӀалгӀай Ӏилман-тохкама институт|ИНИИГН]] [[Костоева Фатима Магомедовна|Ф. М. Костоева]], Редакторы: [[Ноакъастхой Хаваж|Х.А. Накостхоев]], [[Хайрова Роза Резвановна|Р. Р. Хайрова]]; Консультант: [[Хайров Байали Абукарович|Б. А. Хайров]] |место = М. |издательство = ТПК «Центробланк» |издание = Справочно-энциклопедическое издание |год = 2021 |страниц = 120 |isbn = 978-5-91303-022-1 |тираж = 500 |ref = Ономастикон Ингушетии }} * {{cite web |url = http://textual.ru/gvr/ |title = Поиск по Государственному водному реестру |accessdate = 2015-10-07 |archive-date = 2012-01-12 |archive-url = https://web.archive.org/web/20120112023748/http://textual.ru/gvr/ |deadlink = no }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20120112023748/http://textual.ru/gvr/ |date=2012-01-12 }} * {{h|По Чечено-Ингушетии|1980|3=По Чечено-Ингушетии. Путеводитель. Под общей редакцией Рыжикова В. В. Грозный. 1980.}} ; Статьяш * {{статья |автор = Козлов Д. В., Данильченко А. Н., Корнеев И. В., Максимов С. А. |заглавие = Алханчуртский канал |ссылка = http://water-rf.ru/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%8B/881/%D0%90%D0%BB%D1%85%D0%B0%D0%BD%D1%87%D1%83%D1%80%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB |язык = русский |издание = Научно-популярная энциклопедия «Вода России» (электронный ресурс) |ref = Алханчуртский канал // «Вода России» |archiveurl = |archivedate = }} * {{статья |автор = [[Матенаькъан Илез]] |заглавие = ГӀалгӀай Мехка юкъара юрт |ссылка = https://serdalo.ru/sites/default/files/gazette-pdf/serdalo-15-12460-16-12461-04-02-2021.pdf |язык = inh |издание = [[Сердало (газет)|Сердало]] |тип = газет |год = 2021 |месяц = 02 |число = 04 |номер = №15-16 (12460-561) |страницы = 5 |ref = Матенаькъан Илез }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20220524231100/https://serdalo.ru/sites/default/files/gazette-pdf/serdalo-15-12460-16-12461-04-02-2021.pdf |date=2022-05-24 }} * {{статья |автор = Чарный С., Ибрагимов М., Иванов А., Романова Е., Гаджиева К. |заглавие = Евкуров: Сунженский район Ингушетии — неотъемлемая часть территории республики |ссылка = http://www.kavkaz-uzel.ru/articles/221325/ |язык = русский |ответственный = Глав. ред. [[Шведов, Григорий Сергеевич|Г. С. Шведов]] |издание = [[Кавказский Узел|«Кавказский Узел»]] (региональное [[интернет-СМИ]]) |место = М. |издательство = [[Мемориал (организация)|«Мемориал»]] |год = 2013 |месяц = марта |число = 13 |ref = Евкуров: Сунженский район … // «Кавказский Узел» |archiveurl = |archivedate = }} [[Category:ГӀалгӀайчен хин объекташ]] cbak5jq06mg78leb2d7cpggclsrt6hk Йовлой 0 3405 74495 70440 2026-06-18T00:16:38Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74495 wikitext text/x-wiki {{Тайп |Тайповый таксон = ГӀалгӀай тайпа |Название = Йовлой |Самоназвание = |Иллюстрирование = Герб рода Йовлой (Евлоевых).jpg |Раса = [[Европеоидная раса|Европеоидий]] |Тип расы = [[Кавкасионский тип|Кавкасиона]] |Группа народов = [[Ингуши|ГӀалгӀай]]<br>[[вайнахи|Вайнах]] |Язык = [[Ингушский язык|гӀалгӀай]] |Письменность = [[кириллица]] ларде латта [[гӀалгӀай йоазув]] |Религия = [[Ислам]] |Первые упоминания = [[Йовлой Довтбий Хучбар]]ах дола оаламаш (XIII бӀ.) |Включают = 60 гаргга ваьри, никъи |Предки = [[ГӀалгӀай]] |Родственны = [[Лолохоевы|Лоалахошца]] |Современное расселение = * {{RUS}}:<br>[[ГӀалгӀайче]]; [[Нохчиче]]; [[ГӀинбухера ХӀирийче]] (карарча хана); * [[Файл:Flag of Georgia.svg|23px]] [[Гуржехье]]. |Историческое расселение = ГӀалгӀай лоамара эйлаш: [[Тиша Йовли]], [[Йовли]], [[Пялинг|Паьлинг]], [[Ний]], [[Нийкоате|Ний-КоатӀе]], [[Мусиево|Мусийкъонгий-КоатӀе]]; иштта [[Ахки-Юрт]] (карарча хана [[Пригородный район (Северная Осетия)|ГӀинбухерча ХӀирийчен ГӀалме шахьар]]ах лоархӀ) }} '''Йо́влой'''{{sfn|Куркиев|2005|с=208}}{{sfn|Ономастикон Ингушетии|2021|с=23}}, '''Jovluoj'''{{sfn|Генко|1930|с=694}} ({{lang-ru|Евлоевы}}) — эггара доккхагӀа [[гӀалгӀай]] [[тайпа]]. Дукхалага диллача, башх-башха долча хетолгах, 60–100 эзар ба аьнна лоархӀ{{sfn|Ражнёв Г.В.|2000|с=11}}<ref>Тайпан нах дагарбеш хилча, ''«Йовлой»'' аьнна шоаш дӀаязбаьраш а, Йовлойх лоархӀача наькъай цӀерагӀа шоаш дӀаязбаьраш а дагарбу.</ref><ref name="ingushetiyaru.org">{{cite web|url=http://www.ingushetiyaru.org/news/14045|title=Сегодня состоится съезд тейпа Евлой (Евлоевы) — самого крупного ингушского тейпа|author=Редакция интернет-портала «Ингушетияру.орг»|date=|work=|publisher=Независимый интернет-портал «Ингушетияру.орг»|accessdate=2015-10-21|lang=ru|archiveurl=https://archive.is/20130415035230/http://www.ingushetiyaru.org/news/14045/|archivedate=2013-04-15}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140330215233/http://www.ingushetiyaru.org/news/14045/ |date=2014-03-30 }}</ref>. Йовлой тайпо шийна чухьа 60 гаргга никъ чулоац{{переход|Наькъаш}}. Йовлой тайп хьадаьнна [[ГӀалгӀай лоаме|ГӀалгӀай лоамара]] шира [[кхаьлл]]аш я: [[Тиша Йовли]], [[Йовли]], [[Пялинг|Пхьаьлинг]], [[Ний]], [[Нийкоате|Ний-КоатӀе]], [[Мусиево|Мусийкъонгий-КоатӀе]]. Цул совгӀа, Йовлоша Ӏояхка а цига дукха хана денз баьха а я: [[Ахки-Юрт]] ([[ГӀалме шахьар]], тахан [[ХӀирийче]] лоархӀ), иштта, Гуржехьа да́да лаьтташ: «ӏамга», «Чимга», «Йовлойтӏе»/«Йовлой-Чӏож»<ref>{{книга|автор= Куркиев Р. С.|часть=|заглавие= О древнем роде Евлоевых| ответственный =|издание=|место= Назрань|издательство =|год= 2014|страницы= 3|isbn= |тираж= |ref=Куркиев Р.С.}}</ref><ref>{{cite web|url= http://akievgalgei.livejournal.com/42960.html|title= Ингуши Евлой, Йовлой.|author= Дагот Ур|date= 17 марта 2013|work= |publisher= |accessdate= 2015-10-23|lang= ru|archiveurl= |archivedate= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160630174632/http://akievgalgei.livejournal.com/42960.html |date=2016-06-30 }}</ref>. Таханарча дийнахьа Йовлой дукхагӀа ГӀалгӀайче бах, цул совгӀа, бахаш ба Даькъастерча мехкашка а, масала, ХӀирийче а ([[Буро]] тӀа, [[Онгушт]]а, [[Мочкъий-Юрт]]а, [[Къаскам]]е, Нохчийче а, Гуржехьа а ([[Каьлаке]]), иштта, гӀалгӀай диаспораш йолча цхьайолча паччахьалкхенашка Европеи, Юкъерча Азеи, Гаргарча Малхбоалеи. == Тархьар == [[Файл:Евлой.jpg|thumb|300px|Йовлой викалаш (1937 лакхера шу?)]] === Духхьашха хьоахабар === Эггара хьалхагӀа Йовлой хьоахабаьр Л. Л. Штедер ва, цо 1781 шера яздаьд: {{начало цитаты}}Die Inguschen theilen ſich in 7 Stämme: 1) [[ТӀаргамхой|Tergimcha]], 2) [[Аьгий|Agi]], 3) Cham-hoi-y, 4) Charstoi, 5) Zimkai-boch, 6) '''Ge-ula-wy''', 7) [[Фаьппий|Wapi]]{{sfn|Pallas (Shteder)|1797|с=44}}{{конец цитаты}} Иштта хьоахадар дер Юлиус фон Клапротаз 1812 шера, ший кинижка тӀа «1807—1808 шера лаца никъ бар Шинфордаюкъе е Гуржехьешка»{{sfn|Klaproth|1812|с=625}}. 1810 шера маьцхалий бетта 22 дийнахьа [[наьсархой|наьсархоша]] (царна юкъе Йовлой а болаш) [[Россе импери|Эрсий паччахьалкхенна]] чӀоагӀо яьй{{sfn|История Ингушетии|2013|с=258}}. Укхаза [[Эрсий|эрсаша]] [[Наьсаре]] [[Наьсарен гӀапков|гӀапков]] диллад{{sfn|История Ингушетии (краткий очерк)}}. === Тахане === [[1999 год|1999 шера]] [[январь|наджгоанцхой бетта бетта]] Йовлой Дауда оттадаь дола Йовлой тхьамагӀа дӀачӀоагӀдаьд. 434 яха номер а енна Ерригроссен геральдически юкъарлоно арахийцача ТхьамагӀий Матрикула 3-гӀча томе кепатехад из{{sfn|Ражнёв Г.В.|2000|с=11}}<ref>{{cite web |url= http://gerbovnik-rgk.ucoz.ru/photo|title= Герб № 434|author= Русская геральдическая коллегия|date= 27 января 1999|work= |publisher= Гербовый Матрикул|accessdate=2015-10-21 |lang=}}</ref>. {{заготовка раздела}} == Наькъаш == Йовлошта юкъе долх ер наькъаш{{sfn|Ражнёв Г.В.|2000|с=11}}: {| class="standard" |[[Абадиевы|Абаьданаькъан]] [[Акиевы|Аканаькъан]] [[Арсамаканаькъан]] [[Ахмадовы|Ахьмаданаькъан]] (цхьабараш) [[Альтемировы|Аьлтамаранаькъан]] [[Балханаькъан]] {{таржам дац|Богометовы}} [[Бузуртанаькъан]] (цхьабараш) [[Ведажанаькъан]] (цхьабараш) {{таржам дац|Визгиевы}} [[Геласханаькъан]] {{таржам дац|Гозиевы}} [[Гайсановы|ГӀайсенаькъан]] [[ГӀазгиренаькъан]] [[Довтгиренаькъан]] [[Долтгиренаькъан]] |[[Зайганаькъан]] [[Зайтанаькъан]] (цхьабараш) [[Зуренаькъан]] [[ИбрахӀиманаькъан]] [[Исмайланаькъан]] [[Къуркъанаькъан]] [[Маскуранаькъан]] {{таржам дац|Мездоевы}} {{таржам дац|Мизгиевы}} [[Мизенаькъан]] (цхьабараш) {{таржам дац|Мурдуловы}} [[Мусенаькъан]] [[Мусостанаькъан]] [[НогӀонаькъан]] {{таржам дац|Ораковы}} [[Орцханаькъан]] |{{таржам дац|Партиевы}} [[Саганаькъан]] [[Солтамакъанаькъан]] [[Солтамураданаькъан]] [[Сурхонаькъан]] [[Товболатанаькъан]] {{таржам дац|Фатхильговы}} {{таржам дац|Хугоевы}} [[Цокъенаькъан]] {{таржам дац|Чемборзовы}} {{таржам дац|Чозиевы}} {{таржам дац|Чукиевы/Чекуевы/Чукуевы/Чокиевы}} [[Чоранаькъан]] [[Чомаканаькъан]] [[Алиевы|Ӏаьланаькъан]] (цхьабараш) |} == ЦӀихеза нах == # [[Абадиев, Японц Арскиевич|Абадиев Японц Арскиевич]] (1906—1985) — офицер-кавалерист, командир полка. Дважды был представлен к званию Героя Советского Союза — в 1942 и 1943 гг.; # [[Акиев, Хасолт Алхастович|Акиев Хасолт Алхастович]] (1942—2009) — известный ингушский учёный, историк-кавказовед и художник, кандидат исторических наук; # [[Альтемиров, Магомет-Мирза Тариевич|Альтемиров Магомет-Мирза Тариевич]] — советский государственный и военный деятель. Начальник Ингушской милиции в 1920—1932 гг.<ref>{{cite web|url=http://www.museumri.ru/human/lichnost-0002|title=Альтемиров Магомет-Мирза Тариевич|author=Виртуальный музей Ингушетии|date=|work=|publisher=Официальный сайт Ингушского государственного музея краеведения|accessdate=2015-10-21|lang=ru}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20161015192131/http://www.museumri.ru/human/lichnost-0002 |date=2016-10-15 }}</ref>; # [[Евлоев, Ахмед Султанович]] — актёр театра и кино, режиссёр. Народный артист Республики Ингушетия; # [[Евлоев, Берд Аржбериевич|Евлоев Берд Аржбериевич]] (1888—1952) — чемпион Мира и Европы по классической борьбе. Получил прозвище «Лев Кавказа»; # [[Евлоев, Ваха Суламбекович]] (1960 г.р.) — борец, чемпион мира по кетчу, постоянный представитель [[Ингушетия|Ингушетии]] при Президенте РФ в 2010—2013 гг.; # Евлоев Гайрбек-Хаджи — религиозный деятель, исламский богослов. Духовный лидер и один из основоположников ислама в Ингушетии<ref>{{cite web |url= http://gazetaingush.ru/on-otnosilsya-k-zhizni-kak-k-cennosti |title=Он относился к жизни, как к ценности|author= Дзарахова З.|date= 28 сентября 2015|work= |publisher= Общественно-политическая газета [[Ингушетия (газета)|«Ингушетия»]]|accessdate=2015-10-21 |lang=}}</ref>; # Евлоев Даут Исаевич — армигер герба Евлоевых. Политический деятель. # [[Евлоев, Магомед Яхьяевич|Евлоев Магомед Яхьяевич]] (1971—2008) — общественный деятель, правозащитник; # Евлоев Мусса Хасанович — председатель избирательной комиссии Республики Ингушетия; # [[Евлоев Муса Гиланиевич]] — греко-римский борец, двукратный чемпион Европы, первый ингушский чемпион Мира по борьбе (2013 г.)<ref>{{cite web|url= http://www.wrestrus.ru/users/8536|title= Евлоев Муса Гиланиевич|author= Официальный сайт Федерации спортивной борьбы России|date= |work= |publisher= wrestrus.ru|accessdate= 2015-10-23|lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160304101638/http://www.wrestrus.ru/users/8536 |date=2016-03-04 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://06region.ru/blogs/1042-%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B5%D0%B2-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%8B%D0%B9-%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D1%87%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%8C%D0%B1%D0%B5|title=Муса Евлоев — первый ингушский чемпион Мира по борьбе|author=Гасаев Т. — спортивный обозреватель|date=28 сентября 2015|work=|publisher=Ингушский информационный портал 06region.ru|accessdate=2015-10-23|lang=}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140223183308/http://06region.ru/blogs/1042-%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B5%D0%B2-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%8B%D0%B9-%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D1%87%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%8C%D0%B1%D0%B5 |date=2014-02-23 }}</ref>; # [[Мовсар Евлоев|Евлоев Мовсар]] — спортсмен, боец смешанных единоборств. # Евлоев Магомед Тайсумович — кандидат социологических наук, поэт<ref>[http://www.ingushetia.ru/news/011662/ Начальник Службы занятости республики Магомед Евлоев: «Мы привлекаем безработных к общественным работам»]</ref>. # Евлоев Рамазан-мулла (1870—1942) — религиозный деятель и духовный лидер в Ингушетии. Исламский богослов, [[мулла]] в селении Ахки-Юрт ([[Сунжа (Северная Осетия)|Сунжа]]); # [[Евлоева, Рая Ахметовна]] — советская и российская ингушская певица, композитор и хореограф. Заслуженная артистка РФ (2003); # [[Евлоев, Султан Исакович]] — известный учёный, [[Морфология (биология)|морфолог]]. Кандидат медицинских наук; # [[Евлоев, Суламбек Шахботович]] (1933—2008) — религиозный деятель, исламский богослов. Первый [[муфтий]] Республики Ингушетия<ref>{{cite web |url= http://www.gazetaingush.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=4679:2011-07-05-08-24-49&catid=9:2009-05-05-20-25-29&Itemid=1|title= Он шёл по пути, указанному Всевышним|author= Албагачиев Р.|date= |work= |publisher= Общественно-политическая газета «Ингушетия»|accessdate=2015-10-21 |lang=}}</ref>; # Евлоев Тамерлан Ахметович — экс-председатель Совета судей Ингушетии; # Евлоев Хусен Чоалдар-Хаджиевич — религиозный деятель и духовный лидер в Ингушетии, исламский богослов и бывший имам центральной мечети г. [[Назрань]]; # Евлоев Хусейн Рамазанович (1922—2002) — участник ВОВ. Кавалер ордена «[[Орден Красной Звезды|Красной Звезды]]» и [[Медаль «За отвагу» (СССР)|медали за отвагу]]. Сын Рамазана-муллы Евлоева; # [[Евлоев, Юнус Вахаевич|Евлоев Юнус Вахаевич]] — боец смешанных единоборств<ref>{{cite web |url= http://www.tapology.com/fightcenter/fighters/18691-yunus-evloev|title= Yunus Evloev|author= Международный энциклопедический сайт «Tapology»|date= |work= |publisher= Tapology.com|accessdate=2015-10-23 |lang=ru}}</ref>; # Евлоева Хава Исааковна — первый заместитель Председателя [[Правительство Республики Ингушетия|Правительства Республики Ингушетия]] в 2005—2008 гг.; # Измайлов Салангири — религиозный деятель, исламский богослов. Имам села [[Экажево]] 1967—1987 гг. # Сагов Муса Бексултанович — религиозный деятель, исламский богослов. Муфтий [[Якутия|Якутии]]<ref>{{cite web|url= http://dumrf.ru/common/biographies/1394|title= Сагов Муса Бексултанович|author= Портал «Мусульмане России»|date= 12 октября 2011 года|work= |publisher= Официальный сайт Духовного управления мусульман РФ|accessdate= 2015-10-21|lang= ru}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20150701004227/http://dumrf.ru/common/biographies/1394 |date=2015-07-01 }}</ref>; # [[Чумаков, Хамзат Хасанович|Чумаков Хамзат Хасанович]] — общественный и религиозный деятель, исламский богослов. == Сурташ == <gallery class="center"> Файл:Евлой.jpg|Йовлой тайпан нах Файл:Замок евлоевых в с. Пялинг.jpg|Йовлой гӀалаш я Пхаьлинге. Щеблыкин И. П. яхача тохкамхочо 1929 шера кепатехад сурт «Замок Евлоевых в с. Пялинг» аьнна белгалдаьккха. Файл:Evloev Berd.jpg|Йовлой Берд — бугӀа («Кавказа лом» аьнна цӀихеза хиннав). Файл:Японц Абадиев.jpg|Абаьданаькъан Японц — эпсар-дошло. </gallery> == Хьажа иштта == [[Йовлой (нах)]] == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{книга | автор = Куркиев А. С. | ссылка = https://dzurdzuki.com/download/kurkiev-a-s-ingushsko-russkij-slovar-2005/ | заглавие = Ингушско-русский словарь: 11142 слова | nodot = | язык = | ответственный = Под ред. М. С. Мургустова; М. С. Ахриевы; К. А. Гагиева; С. Х. Куркиевы; З. Н. Султыговы | место = Магас | издательство = [[Сердало]] | год = 2005 | издание = | том = | страницы = | страниц = 545 | isbn = 5-94452-054-X | doi = | ref = Куркиев }} * {{книга | автор = | ссылка = | заглавие = Ономастикон Ингушетии | nodot = | язык = | ответственный = Сост. [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоев]] и З. Х. Киева, под ред. Х. А. Накостхоева и Р. Р. Хайрова | место = {{abbr|М.|Москва}} | издательство = ТПК «Центробланк» | год = 2021 | издание = | том = | страницы = | страниц = 121 | isbn = 978-5-91303-022-1 | doi = | ref = Ономастикон Ингушетии }} * {{публикация|книга | автор = Генко А. Н. | часть = Из культурного прошлого ингушей | ссылка часть = https://dzurdzuki.com/download/genko-a-n-iz-kulturnogo-proshlogo-ingushej-1930/ | ссылка = http://www.orientalstudies.ru/rus/index.php?option=com_publications&Itemid=75&pub=5927 | заглавие = Записки коллегии востоковедов при Азиатском музее | nodot = | язык = ru | ответственный = Под ред. В. В. Бартольда | место = [[Санкт-Петербург|Ленинград]] | издательство = Издательство Академии наук СССР | год = 1930 | издание = | том = 5 | страницы = 681—761 | страниц = 836 | isbn = | doi = | ref = Генко }} * {{книга | автор = [[Крупнов, Евгений Игнатьевич|Крупнов Е.И.]] | часть = | заглавие = Средневековая Ингушетия | ответственный = | издание = | место = Москва | издательство = | год = 1971 | страниц = | isbn = | тираж = | ref = Крупнов Е.И. }} * {{книга | автор = [[Ражнёв, Геннадий Владимирович|Ражнёв Г.В.]] | часть = | заглавие = Символы Ингушетии | ответственный = | издание = | место = Смоленск | издательство = Амипресс | год = 2000 | страниц = 16 | isbn = 5-93145-010-6 | тираж = | ref = Ражнёв Г.В. }} * {{публикация|книга | автор = Pallas S. P. (Shteder L. L.) | ссылка = https://books.google.com/books?id=JZ9E9Qb6KowC | заглавие = Tagebuch einer Reise die im Jahr 1781 von der Granzfestung Mosdok nach dem innern Caucasus unternommen worden | nodot = | язык = de | ответственный = | место = St. Petersburg und Leipzig | издательство = Ben Johann Zacharias Logan | год = 1797 | издание = | том = | страницы = | страниц = 142 | isbn = | doi = | ref = Pallas (Shteder) }} * {{публикация|книга | автор = Klaproth J. H. | ссылка = https://books.google.com/books?id=wBsQ6McUygQC | заглавие = Reise in den Kaukasus und nach Georgien unternommen in den Jahren 1807 und 1808, auf Veranstaltung der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften zu St. Petersburg: enthaltend eine vollständige Beschreibung der kaukasischen Länder und ihrer Bewohner | nodot = | язык = de | ответственный = | место = Halle und Berlin | издательство = in den Buchhandlungen des hallischen Waisenhauses | год = 1812 | издание = | том = 1 | страницы = | страниц = 740 | isbn = | doi = | ref = Klaproth }} * {{публикация|книга | автор = Долгиева М. Б., Картоев М. М., [[Коазой Дауда Нурдин|Кодзоев Н. Д.]], Матиев Т. Х. | ссылка = https://dzurdzuki.com/download/istoriya-ingushetii-otv-red-kodzoev-n-d-2013/ | заглавие = История Ингушетии | язык = ru | ответственный = Под отв. ред. [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоева]] | место = {{abbr|Ростов н/Д.|Ростов-на-Дону|0}} | издательство = Южный издательский дом | год = 2013 | издание = 4-е | вид = [[Монография|моногр]] | страницы = | страниц = 600 | isbn = 978-5-98864-056-1 | ref = История Ингушетии }} * {{публикация|статья | автор = ГКУ Ингушский государственный музей краеведения им. Т. Мальсагова | ссылка = https://igmkri.ru/index.php/kontent/6-istoriya-ingushetii-kratkij-ocherk | заглавие = История Ингушетии (краткий очерк) | оригинал = | язык = ru | ответственный = | автор издания = | издание = www.igmkri.ru | тип = | место = | издательство = | год = | месяц = | число = | том = | выпуск = | номер = | страницы = | isbn = | issn = | doi = | bibcode = | arxiv = | pmid = | jstor = | ref = История Ингушетии (краткий очерк) | archiveurl = | archivedate = }} == ТӀатовжамаш == {{cite web |url = http://www.analizfamilii.ru/Yevloyev/proishozhdenie.html |title = Анализ фамилии Евлоев |author = |date = |work = |publisher = Сайт Исследовательского центра «Анализ Фамилии» |accessdate = 2015-10-19 |lang = ru |ref = }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20220808045300/https://www.analizfamilii.ru/Yevloyev/proishozhdenie.html |date=2022-08-08 }} --> [[ОагӀат:Йовлой|*]] 7hodjrz3m8d0pm7p5q37ew46zi13wr6 Дунен къамашта юкъера шу 0 4047 74493 71273 2026-06-18T00:05:49Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 4 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74493 wikitext text/x-wiki '''ООН Дунен къамашта юкъера шу''' ({{lang-ru|Международный год ООН}}) — [[Цхьанкхийттача Къамий Организаци|Цхьанкхийттача Къамий Организацес]] (ООНо) оттадаь дола Дунен къамашта юкъера дагалоацама шу. [[Генеральная Ассамблея ООН|ООН Генеральни Ассамблей]] резолюцешца кхайкаду из шу. ХӀара Дунен къамашта юкъечра шера́ ший тема хьахорж. Хьалхара Дунен къамашта юкъера шу хьакхайкадаь хиннад Генеральни Ассамблейс [[1959|1959 шера]]. Номер 1285 (XIII) йолча ший резолюцеца Генеральни Ассамблейс оттадаьд 1959 шера Этинга бетта денз «Дунен шоаш бахача моттигашкара байдда бахачарий шу» да аьнна. == Дунен къамашта юкъера шераш == Къовлоргаш чу белгалъяьккхай ООН Генеральни Ассамблей резолюцен номери сессен номери. * [[1959]] — Дунен шоаш бахача моттигашкара байдда бахачарий шу (ООН Резолюци 1285 (XIII)<ref>{{cite web|url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/1285%20(XIII)&Lang=R|title=Резолюция 1285 (XIII)|accessdate=2010-03-08|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGwFshx?url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180107062722/https://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A%2FRES%2F1285%20%28XIII%29&Lang=R |date=2018-01-07 }}</ref>) * [[1961]] — Дунен къамашта юкъера унахцӀенал лораяреи лорала тохкамеи шу (ООН Резолюци 1283 (XIII)) * [[1965]] — Дунен къамашта юкъера цхьан болх бара шу (ООН Резолюци 1907 (XVIII)) * [[1967]] — Дунен къамашта юкъера [[туризм]]а шу (ООН Резолюци 2148 (XXI)) * [[1968]] — Дунен къамашта [[адамий бокъо]]ний шу (ООН Резолюци 2081 (XX)) * [[1970]] — Дунен къамашта сердало ялара шу * [[1971]] — Дунен къамашта юкъера шу да, [[расизм]]аи [[расса]] бахьан [[дискриминаци|дискриминаценнеи]] духьале ярá (ООН Резолюци 2544 (XXIV)) * [[1974]] — Халкъа-бахархой дунен шу (ООН Резолюци 2683 (XXV)) * [[1975]] — Дунен къамашта юкъера [[кхалсаг]]а ди. (ООН Резолюци 3010 (XXVII)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/3010%20(XXVII)|title=ООН Резолюци 3010 (XXVII)|accessdate=2010-03-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/6171jfIav?url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A%2FRES%2F3010%20%28XXVII%29|archivedate=2011-08-21|deadlink=no}}</ref>) * [[1978]] — Дунен къамашта апартеида духьала латтара шу * [[1979]] — Дунен къамашта юкъера [[бер]]ий шу (ООН Резолюци 31/169<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/307/70/IMG/NR030770.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 31/169|accessdate=2010-03-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGxBTdo?url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/307/70/IMG/NR030770.pdf?OpenElement|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}}</ref>) * [[1981]] — Дунен къамашта юкъера [[заӀапхо]]й шу (ООН Резолюци 31/123) * [[1982]] — Дунен къамашта юкъера [[Южная Африка|ЗӀилбухерча Африка́]] духьала йолча санкций гадоаккхаш мобилизаци яра шу. * [[1983]] — Дунен бувзама шу: бувзама инфраструктура дегӀайоалаяр (ООН Резолюци 36/40). * [[1985]] — Цхьанкхийттача Къамий Организацен шу. * [[1985]] — Дунен къамашта юкъера [[кагирхой]] шу: дáкъа лацар, дегӀадáр, машар.(ООН Резолюци 34/151) * [[1986]] — Дунен къамашта юкъера [[машар]]а шу (ООН Резолюци 37/16<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/430/02/IMG/NR043002.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 37/16|accessdate=2010-03-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGxbSGb?url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/430/02/IMG/NR043002.pdf?OpenElement|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}}</ref>). * [[1987]] — ЦӀа доацачарна фусам лахарá халкъашта юкъера шу. * [[1990]] — Каьхата мотт бовзара халкъашта юкъера шу(ООН Резолюци 42/104) * [[1992]] — Халкъашта юкъера [[айлам]]а шу (ООН Резолюци 44/46) * [[1993]] — Дуне тӀарча хьалха ден даьхача къамашта хетадаь Халкъашта юкъера шу ''(Резолюци 45/164)'' * [[1994]] — Халкъашта юкъера [[дезал]]ий шу (ООН Резолюци 44/82<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/553/23/IMG/NR055323.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 44/82|accessdate=2010-03-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGy16sH?url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/553/23/IMG/NR055323.pdf?OpenElement|archivedate=2011-08-24|deadlink=yes}}</ref>) * 1994 — Халкъашта юкъера [[низаоамал]]айи [[олимпийские игры|аьланпхьан]] идеалайи шу. * [[1995]] — лоадалара (сатохадалара) хетадаь [[Организация Объединённых Наций|Цхьанкхийттача къамай организаце]] шу (ООН Резолюци 48/126) * 1995 — [[Вторая мировая война|ШоалагӀча Дунен ТӀеман]] жертваш къамаша дагалацара Дунен шу (ООН Резолюци 49/25) * [[1996]] — [[Къел]]а духьала латтара халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 48/183) * [[1998]] — Халкъашта юкъера [[оакафорд]]а шу (ООН Резолюци 49/131) * [[1999]] — Халкъашта юкъера [[къоаной]] шу. * [[2000]] — Халкъашта юкъера дунен культура шу (ООН Резолюци 53/15) * 2000 — Халкъашта юкъера баркал алара шу (ООН Резолюци 52/16) * [[2001]] — Цхьанкхийттача къамай организаце эгидацара цивилизацешта юкъера диалога шу. (ООН Резолюци 53/22) * 2001 — Халкъашта юкъера лоӀамхой шу (ООН Резолюци 52/17) * 2001 — [[Расизм]]аи, [[рассовая дискриминация|расай дискриминаценни]], [[ксенофобия|ксенофобенни]], цунца дувзаденнача лоа ца далараи духьала низай мобилизацен халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 53/132) * [[2002]] — Халкъашта юкъера [[экотуризм]]а шу (ООН Резолюци 53/200) * 2002 — Халкъашта юкъера [[лоамаш|лоамай]] шу (ООН Резолюци 53/24) * 2002 — Цхьанкхийттача къамай организацен культурай тӀехьлен шу (ООН Резолюци 56/8) * [[2003]] — Халкъашта юкъера [[пресная вода|тезача хин]] шу (ООН Резолюци 55/196<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N00/571/05/PDF/N0057105.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 55/196|accessdate=2010-03-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGyQWOl?url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N00/571/05/PDF/N0057105.pdf?OpenElement|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}}</ref>) * 2003 — Год [[Киргизия|гӀиргӀизай]] паччахьалкхен шу (ООН Резолюци 57/248) * [[2004]] — Халкъашта юкъера [[дуг]]а шу (ООН Резолюци 57/162<ref>{{cite web|url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/57/162&Lang=R|title=ООН Резолюци 57/162|accessdate=2010-03-08|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGyqzxh?url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180107060003/https://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/57/162&Lang=R |date=2018-01-07 }}</ref>) * 2004 — [[Лоал]]а духьала латтараи из дӀадаккхараи хетадаь халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 57/195<ref>{{cite web|url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/57/195&Lang=R|title=ООН Резолюци 57/195|accessdate=2010-03-08|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGzILLK?url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180107051014/https://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/57/195&Lang=R |date=2018-01-07 }}</ref>) * [[2005]] — Халкъашта юкъера [[физика]] шу (ООН Резолюци 58/293<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N03/512/12/PDF/N0351212.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 58/293|accessdate=2010-03-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AGzi9ZW?url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N03/512/12/PDF/N0351212.pdf?OpenElement|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222192312/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N03/512/12/PDF/N0351212.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref>) * 2005 — [[Низаоамал]]аи физически кхедараи халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 58/5) * 2005 — Микройоал ялара халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 53/197) * [[2006]] — [[Яьсса аре|Яьссача аренайи]] яьсса аренаш хьахилараи халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 58/211) * [[2007]] — Халкъашта юкъера [[фордахьакха]] шу * 2007 — Халкъашта юкъера оасай шу (2007—2008) * [[2008]] — Халкъашта юкъера [[Земля|Лаьттан]] шу<ref>[http://www.un.org/russian/events/planet_earth/ Веб-страница «Международный год планеты Земля» на официальном сайте ООН]</ref> (ООН Резолюци 60/192<ref>[http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N05/499/14/PDF/N0549914.pdf?OpenElement 60/192. Международный год планеты Земля, 2008 год]{{Недоступная ссылка|date=Июль 2018 |bot=InternetArchiveBot }}</ref>) * 2008 — Халкъашта юкъера [[коартол]]а шу<ref>[http://www.potato2008.org/ru/index.html Международный год картофеля] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20120722131114/http://www.potato2008.org/ru/index.html |date=2012-07-22 }}</ref> (резолюция 60/191<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N05/499/08/PDF/N0549908.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 60/191|accessdate=2010-03-08|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AH07cjW?url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N05/499/08/PDF/N0549908.pdf?OpenElement|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222192318/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N05/499/08/PDF/N0549908.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref>) * 2008 — Халкъашта юкъера санитария шу<ref>[http://www.un.org/russian/events/sanitation/ Веб-страница «Международный год санитарии» на официальном сайте ООН]</ref> (ООН Резолюци 61/192<ref>[http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N06/505/97/PDF/N0650597.pdf?OpenElement ООН Резолюци 61/192]</ref>). * 2008 — Халкъашта юкъера [[мотт|меттай]] шу (ООН Резолюци 61/266)<ref>[http://www.un.org/russian/events/iyl/ Международный год языков на официальном сайте ООН]</ref> * [[2009]] — Халкъашта юкъера [[айламӀилма]] шу (ООН Резолюци 62/200)<ref>{{cite web|url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/62/200&Lang=R|title=ООН Резолюци 62/200|accessdate=2010-03-08|archiveurl=https://www.webcitation.org/61AH0YKbB?url=http://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent|archivedate=2011-08-24|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180107045512/https://daccess-ods.un.org/access.nsf/Get?OpenAgent&DS=A/RES/62/200&Lang=R |date=2018-01-07 }}</ref>) * 2009 — [[Адамий бокъонаш]] хьехара халкъашта юкъера шу (62/171) * 2009 — Барт дахара халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 61/17) * 2009 — Халкъашта юкъера Ӏалама волокнай шу (ООН Резолюци 61/189) * [[2010]] — [[Биоразнообразие|Био тайп-тайпара хиларан]] халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 61/203) * 2010 — Халкъашта юкъера [[кагирхой]] шу: диалоги вӀаший кхетадари (12.08.2010 — 11.08.2011) (ООН Резолюци 64/134) * 2010 — [[Культура]]ш вӀаший гаргаяхара шу (ООН Резолюци 62/90) * [[2011]] — Халкъашта юкъера [[хьу]]най шу (ООН Резолюци 61/193)<ref>{{cite web |url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N06/506/03/PDF/N0650603.pdf?OpenElement |title=ООН Резолюци 61/193 |author= |work= |publisher= |accessdate=2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222185711/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N06/506/03/PDF/N0650603.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2011 — [[Африка|Африкера]] хьабаьннарий халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 64/169)<ref>{{cite web |url= http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N09/471/99/PDF/N0947199.pdf?OpenElement |title= ООН Резолюци 64/169 |author= |work= |publisher= |accessdate= 2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222185804/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N09/471/99/PDF/N0947199.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2011 — Халкъашта юкъера [[хими]] шу (ООН Резолюци 63/209)<ref>{{cite web |url= http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N08/483/35/PDF/N0848335.pdf?OpenElement |title= ООН Резолюци 63/209 |author= |work= |publisher= |accessdate= 2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222185712/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N08/483/35/PDF/N0848335.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * [[2012]] — Цахувцалуча энергетика халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 65/151)<ref>{{cite web |url= http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N10/521/62/PDF/N1052162.pdf?OpenElement |title= ООН Резолюци 65/151 |author= |work= |publisher= |accessdate= 2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222185709/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N10/521/62/PDF/N1052162.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2012 — Халкъашта юкъера кооперативай шу (ООН Резолюци 64/136)<ref>{{cite web |url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N09/470/01/PDF/N0947001.pdf?OpenElement |title=ООН Резолюци 64/136 |author= |work= |publisher= |accessdate=2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222185805/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N09/470/01/PDF/N0947001.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * [[2013]] — Халкъашта юкъера [[квиноа]] шу (ООН Резолюци 66/261)<ref>{{cite web|url= http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/472/10/PDF/N1147210.pdf?OpenElement|title= ООН Резолюци 66/261|author= |work= |publisher= |accessdate= 2014-02-05|lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222190803/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/472/10/PDF/N1147210.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2013 — Хин цхьан болх бара халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 65/154)<ref>{{cite web|url= http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N10/521/80/PDF/N1052180.pdf?OpenElement|title= ООН Резолюци 65/154|author= |work= |publisher= |accessdate= 2014-02-05|lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222192314/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N10/521/80/PDF/N1052180.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * [[2014]] — Кагийча дегӀайоагӀача гӀайрен паччахьалкхенай халкъашта юкъера шу(ООН Резолюци 67/206)<ref>{{cite web |url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N12/490/98/PDF/N1249098.pdf?OpenElement |title=ООН Резолюци 67/206 |author= |work= |publisher= |accessdate=2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222190007/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N12/490/98/PDF/N1249098.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2014 — [[кристаллографи|Кристаллографен]] халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 66/284)<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/475/88/PDF/N1147588.pdf?OpenElement|title=ООН Резолюци 66/284|author=|work=|publisher=|accessdate=2014-02-05|lang=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140222185909/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/475/88/PDF/N1147588.pdf?OpenElement|archivedate=2014-02-22|deadlink=yes}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222185909/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/475/88/PDF/N1147588.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2014 — Дезалий [[юртбоахам]]ай халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 66/222)<ref>{{cite web |url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/472/16/PDF/N1147216.pdf?OpenElement |title=ООН Резолюци 66/222 |author= |work= |publisher= |accessdate=2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222190104/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/472/16/PDF/N1147216.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * 2014 — [[Палестина|Палестиний халкъацара]] солидарноста халкъашта юкъера шу (ООН Резолюци 68/12)<ref>{{cite web |url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N13/440/19/PDF/N1344019.pdf?OpenElement |title=ООН Резолюци 68/12 |author= |work= |publisher= |accessdate=2014-02-05 |lang= }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140222190201/http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N13/440/19/PDF/N1344019.pdf?OpenElement |date=2014-02-22 }}</ref> * [[2015]] — Сердалони сердалон технологени халкъашта юкъера шу (ООН ГА Резолюци A/RES/68/221)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/68/221 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/68/221|author= |work= |publisher=|accessdate=2014-09-26|lang=}}</ref> * 2015 — [[Международный год почв]] (ООН ГА Резолюци A/RES/68/232)<ref>{{cite web|url=http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N13/453/39/PDF/N1345339.pdf?OpenElement |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/68/232|author= |work= |publisher=|accessdate=2014-03-30|lang=}}</ref> * [[2016]] — [[Международный год зернобобовых]] (ООН ГА Резолюци A/RES/68/231)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/68/231 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/68/231|author= |work= |publisher=|accessdate=2014-03-30|lang=}}</ref> * [[2017]] — [[Международный год устойчивого туризма в интересах развития]] (ООН ГА Резолюци A/RES/70/193)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/70/193 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/70/193|author= |work= |publisher=|accessdate=2018-01-18|lang=}}</ref> * [[2019]] — [[Международный год языков коренных народов|Дунен къамашта юкъера хьалха денз даьхача къамий шу]] (ООН ГА Резолюци A/RES/71/178)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/71/178 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/71/178|author= |work= |publisher=|accessdate=2019-02-02|lang=}}</ref> * [[2019]] — Дунен къамашта юкъера [[химе элементий мура система]]н шу (ООН ГА Резолюци A/RES/72/228)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/72/228 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/72/228|author= |work= |publisher=|accessdate=2019-02-02|lang=}}</ref> * [[2019]] — Дунен къамашта юкъера гӀаьххьа хилара шу (ООН ГА Резолюци A/RES/72/129)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/72/129 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/72/129|author= |work= |publisher=|accessdate=2019-02-02|lang=}}</ref> * [[2020]] — Дунен къамашта юкъера [[баьцовгӀа]]й унахцӀенал лораярá шу (ООН ГА Резолюци A/RES/73/252)<ref>{{cite web|url=http://undocs.org/ru/A/RES/73/252 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/73/252|author= |work= |publisher=|accessdate=2019-02-02|lang=}}</ref> * [[2022]] — [[Международный год кустарного рыболовства и аквакультуры|Дунен къамашта юкъера цхьалха чкъаьрий лувцареи аквакульурайи шу]] (ООН ГА Резолюци A/RES/72/72)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/72/72 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/72/72|author= |work= |publisher=|accessdate=2019-02-02|lang=}}</ref> * [[2024]] — [[Международный год верблюдовых|Дунен къамашта юкъера инкалий яхача дийнатий дезала шу]] (ООН ГА Резолюци A/RES/72/210)<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/RES/72/210 |title= Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/72/210|author= |work= |publisher=|accessdate=2019-02-02|lang=}}</ref> == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == ТӀатовжамаш == * [http://www.un.org/ru/events/observances/years.shtml Официальни оагӀув «ООН Дунен къамашта юкъера шераш»] // [[ООН]] [[ОагӀат:Дунен къамашта юкъера шераш]] [[ОагӀат:МугӀамаш:ООН]] [[ОагӀат:ООН Генеральни Ассамблей резолюцеш|*]] r5c8aev0csd61zpwv5ncz5xy8oawdut Къоастой Султана Абубакар 0 5212 74496 71192 2026-06-18T00:34:14Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74496 wikitext text/x-wiki {{Тувла ма ве|Къоастой Хьасана Абубакар|даь цӀи кхыяр йолча Къоастой Абубакараца}} {{ФИО}} {{Военный деятель |имя = |дата рождения = 23.8.1960 |дата смерти = 21.6.2004 |место рождения = {{МР|Экажакъонгий-Юрт|Экажакъонгий-Юрта}}, [[Наьсарен шахьар]], [[Нохч-ГӀалгӀай АССР]] |место смерти = {{МестоСмерти|Наьсаре|Наьсаре}}, [[ГӀалгӀайче]], [[Эрсече]] |изображение = Костоев_Абубакар_Султанович.jpg |ширина = |описание изображения = |принадлежность = {{USSR}}<br>{{RUS}} |годы службы = [[1985]]—[[2004]] |звание = {{МВД РФ, Полковник}} |род войск = [[МВД России|Эрсечен Чухьарча гӀулакхий министерство]] |командовал = ГӀалгӀай Мехка Чухьарча гӀулакхий министерство |часть = |сражения = Афганистанера тӀом |награды = {{{!}} style="background: transparent" {{!}} {{Герой Российской Федерации|2004}} {{!}}} }} '''Къоастой Султана Абубакар''' ({{lang-ru|Абубука́р Султа́нович Косто́ев}}; {{ВД-Преамбула|references=0}}) — [[МВД России|Эрсечен Чухьарча гӀулакхий министерства]] болхло, ГӀалгӀай Мехка Чухьарча гӀулакхий министра декхараш кхоачашдеш хиннав. Полице [[полковник]]. [[Россе Федерацен Турпал]]. Из совгӀат цунна деннад 2004 ш. оагӀой бетта 29-ча дийнахьа (венначул тӀехьагӀа). == Биографи == Къоастой Абубакар ваьв [[Экажакъонгий-Юрт]]а. 1978—1980-ча шерашка ший юртара № 1 йола ишкол яьккхачул тӀехьагӀа Советий эскаре [[бӀул]] кхоачашдеш хиннав, Афганехьа тӀем тӀа а хиннав. 1985-ча шера СССР Чухьарча гӀулакхий маьженашка балха эттав из, мехка цхьан ОВД дежурни даькъе милисхо волаш болх беш хиннав. Омскера милисхой ишкол яьккхачул тӀехьагӀа {{iw3|Краснодарера йист|Краснодарерча йисте}} хьожаваьв из УВД даькъ тӀара инспектор волаш болх бе, цул тӀехьагӀа оперуполномоченни ваьв цох<ref>{{cite web|url=http://newslab.ru/news/134329|title=Погибший и.о. министра внутренних дел Ингушетии Абукар Костоев 2 года служил оперуполномоченным в Красноярском крае|publisher=Интернет-газета Newslab.ru|date=2004-06-29|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150203021232/http://newslab.ru/news/134329|archivedate=2015-02-03|deadlink=no}}</ref>. 1991-ча шера Абубакар ГӀалгӀай Мехка хьалцӀа а вена, Наьсарен РОВД болх беш хиннав, дукха ха ялалехь цун хьаким хиннав цох. 1997-ча шера лайчилла бетта ГӀалгӀай Мехка Чухьарча гӀулакхий министра когаметтаоттачун дарже оттаваьв из, иштта криминальни милисхой гӀулакха хьаким а хьахиннав цох<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20180101140630/http://arc.rusouth.info/territory11/pack9p/paper-hfongx.htm|title=Указ Президента РИ от 28.10.1997 N 258 «О первом заместителе министра внутренних дел Республики Ингушетии — Начальнике криминальной милиции Республики Ингушетии»|publisher=Деловой портал «Южный Федеральный Округ России»|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101140630/http://arc.rusouth.info/territory11/pack9p/paper-hfongx.htm|archivedate=2018-01-01|deadlink=yes}}</ref>. 1999-ча шера ГӀалгӀайчен Президент хиннача [[Аушев, Руслан Султанович|Овшанаькъан Русланца]] къовсаваларах Чухьарча гӀулакхий шахьарашта юкъерча отделе хьакималла хьожавеш лохадаьд цун дарж. 2003-ча шера тов бетта мехкара кулгалхой хийцачул тӀехьагӀа ши хиннача дарже юхавенав<ref>{{cite web|url=https://regnum.ru/news/polit/158622.html|title=Начальником криминальной милиции Ингушетии назначен Абубакар Костоев|publisher=Regnum|date=2003-09-19|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101142137/https://regnum.ru/news/polit/158622.html|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180101142137/https://regnum.ru/news/polit/158622.html |date=2018-01-01 }}</ref>. 2004-ча шера аьтинга бетта 5-ча дийнахьа денз ГӀалгӀай Мехка Чухьарча гӀулакхий министра декхараш кхоачаш дечун дарже хиннав из<ref>{{cite web|url=https://regnum.ru/news/169334.html|title=И.о. министра внутренних дел Ингушетии опровергает факты арестов беженцев из Чечни|publisher=Regnum|date=2003-10-17|accessdate=2018-01-01|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150203020140/https://regnum.ru/news/169334.html|archivedate=2015-02-03|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20150203020140/https://regnum.ru/news/169334.html |date=2015-02-03 }}</ref>. Ший болх кхоачаш беш массайтта доккхий а, геттара доккхий а зуламаш гучадаьхад цо, царна юкъе хиннад терроризма акташ а, нах боабар а, лечкъабар а, нах карабигар а, паччахьалкхенгара ахча лечкъадар а. Массехказза из ве гӀийртаб тӀемахой цо царна духьала къахьегарах<ref>{{Cite web|lang=ru|url=https://www.ntv.ru/video/87324/|title=Машину Костоева отбросило взрывом на десятки метров // Видео НТВ|access-date=2025-10-03}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.kommersant.ru/doc/1222586|title=Взрывные перестановки|author=Ваха Чапанов, Алексей Надеждин, Беслан Цечоев, Надежда Кеворкова, Владимир Тихомиров|publisher=Коммерсантъ|date=2009-08-24|accessdate=2018-01-01|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150203052638/https://www.kommersant.ru/doc/1222586|archivedate=2015-02-03|deadlink=no}}</ref>. 2004-ча шера аьтинга бетта 21-ча дийнахьа Наьсаре МВД объекташта тӀалеталга хоам бена хиннаб, ше вахача Экажакъонгий-Юртара а ваьнна Наьсаре ӀотӀаваха хиннав из. Юртара аравоалаш [[Бакинка]] тӀа лаьттача посте цун бронированни «Волга» машен соцаяь хиннай. Фу хиннад-мала хиннад хьажа чубаьгӀараш арабаьлча, милисхой барзкъа тӀадийха лаьттача тӀемахоша герз ӀотӀа а дийтта боабаьб уж. Дийна министра цхьа [[ларбо]] мара виса хиннавац, автомат йийттача хана пӀелгаш дӀа а дахийта цӀево корта цӀеша биза хиннаб цун, цудухьа из ишта а веннав мотташ вокхарна мо кертах пхо чутехабац цунна<ref>{{cite web|url=https://rg.ru/2004/06/23/ministr.html|title=Министр попал в засаду|author=Андрей Шаров|publisher=Российская газета|date=2004-06-23|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150203020835/https://rg.ru/2004/06/23/ministr.html|archivedate=2015-02-03|deadlink=no}}</ref>. Цкъарчоа Къоасто МВД гӀишлонех цхьанахь вийннав яхаш хиннад хабар, цхьабакъда из бакъ ца хилар тӀехьагӀа гучадаьккхад<ref>{{cite web|url=https://ria.ru/incidents/20040622/616775.html|title=Погиб и.о.главы МВД Ингушетии Абукар Костоев|publisher=РИА Новости|date=2004-06-22|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101144747/https://ria.ru/incidents/20040622/616775.html|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>. Министра машенал хьалхагӀа иззамо хьал а долаш кхы а ши машен герз дийтта вӀашагӀъяьккха хиннай, царех цхьанне чу федеральни пошта гӀулакха хьаким хиннав, вокхача чу Наьсарен пхьен прокуратуран берригаш хӀана бац аллал хьакимаш баьгӀаб<ref>{{cite web|url=https://rg.ru/2004/06/23/spisok.html|title=Скорбный список|author=Наталья Козлова, Андрей Шаров|publisher=Российская газета|date=2004-06-23|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101145835/https://rg.ru/2004/06/23/spisok.html|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>. Наха хьаяхачох цу посте лаьттара 50—60 саг хиннав веррига дика герз а долаш. Боабаьчар герзи каьхаташи тӀемахоша шоашца дӀадехьа хиннад. Дукха ха ялалехь шин юртахочо къоасточун машен яйза а яйза цун тайпан нах ӀотӀабоалабаь хиннаб гӀо дергдолаш. Шинна а оагӀонна йоккха йов хиннай цу латаре. Абубакарца цхьана цун даь-веший воӀи веший воӀи вийннав, вешийна човнаш яьй<ref>{{Cite news|accessdate=2025-10-29|date=2004-06-23|website=Российская газета|title=Министр попал в засаду - Российская газета|url=https://rg.ru/2004/06/23/ministr.html}}</ref>. Цу дийнахьа веррига МВД-и Ӏаьдала белхеи 100 болхло веннав<ref>{{cite web|url=http://www.newsru.com/russia/24jun2004/zader.html|title=В Ингушетии задержаны 10 подозреваемых в нападении на республику, трое уже признались (СПИСКИ погибших)|publisher=NEWSru.com|date=2004-06-24|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20040810114028/http://www.newsru.com/russia/24jun2004/zader.html|archivedate=2004-08-10|deadlink=no}}</ref>. Къоастой Абубакар ший юрта дӀавеллав. 2004-ча шера оагӀой бетта 29-ча дийнахьа Эрсечен Президента амарца венначул тӀехьагӀа [[Россе Федерацен Турпал]]а цӀи еннай<ref>{{cite web|url=http://gazetaingush.ru/news/v-ingushetii-vspominayut-geroya-rossii-abukara-kostoeva-pogibshego-pri-ispolnenii-sluzhebnogo|title=В Ингушетии вспоминают Героя России Абукара Костоева, погибшего при исполнении служебного долга|author=Хусейн Таргимов|publisher=Интернет-газета «Ингушетия»|date=2016-08-23|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101152507/http://gazetaingush.ru/news/v-ingushetii-vspominayut-geroya-rossii-abukara-kostoeva-pogibshego-pri-ispolnenii-sluzhebnogo|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>. == Гаргара нах == * Фусам-нана — Ӏабдул-Мажита Фиолета<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20180101153123/http://magas.bezformata.ru/listnews/ingushetii-otkrit-pamyatnik-pogibshim/2159380/|title=В столице Ингушетии открыт памятник погибшим сотрудникам силовых структур|publisher=БезФормата.Ru - Новости Магаса и Ингушетии|date=2011-12-15|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101153123/http://magas.bezformata.ru/listnews/ingushetii-otkrit-pamyatnik-pogibshim/2159380/|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>, пхи бер да<ref>{{cite web|url=https://rg.ru/2004/06/23/milicionery-ingushetia.html|title=Погибшие в Ингушетии милиционеры|author=Тимофей Борисов|publisher=Российская газета|date=2004-06-23|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101153557/https://rg.ru/2004/06/23/milicionery-ingushetia.html|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>. * Абубакара даь-веший воӀи веший-воӀи цунца цхьан дийнахь байннаб. Нанас ваьча вешийна чӀоагӀа чов яь хиннай. == СовгӀаташ == * «Дошо Седкъа» яха майдилг (2004-ча шера оагӀой бетта 29-гӀа ди). * Ведомствера майдилгаш. == Дагалоацам == * Абубакара цӀерагӀа Экажакъонгий-Юртара № 1 ишкол я<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20180101155115/http://nazran.bezformata.ru/listnews/abubakara-sultanovicha-kostoeva/29526910/|title=В Экажевской школе № 1 открыт музей памяти Героя России Абубакара Султановича Костоева|publisher=БезФормата.Ru - Новости Назрани и Ингушетии|date=2015-02-12|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101155115/http://nazran.bezformata.ru/listnews/abubakara-sultanovicha-kostoeva/29526910/|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>; дагалоацама улг иштта [[Аштарха|Аштархерча]] суворовций тӀема училище а хьалтехад, из хиннай Абубакара яьккхар<ref>{{cite web|url=https://news.astr.ru/news/society/34486/|title=В Астрахани открыта мемориальная доска Герою России Абубакару Костоеву|publisher=Астрахань.Ру|date=2016-09-07|accessdate=2025-10-29|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180101155523/https://news.astr.ru/news/society/34486/|archivedate=2018-01-01|deadlink=no}}</ref>. == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{книга |автор = Муса Гешаев |заглавие = Знаменитые ингуши |место = Турин |издательство = STIG |год = 2006 |том = 2 |страниц = 620 |тираж = 2000 |ref = Гешаев }} == ТӀатовжамаш == * {{Warheroes|star = Rus|id=11567}} * [https://06.мвд.рф/gu_mvd/heroes/item/243496/ Абубукар Султанович Костоев] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20220208100952/https://06.xn--b1aew.xn--p1ai/gu_mvd/heroes/item/243496/ |date=2022-02-08 }} / Официальный сайт МВД по Республике Ингушетия [[ОагӀат:Россе Федерацен Турпалаш]] mnuabqhvg6sujd5dm2kdrttelyrzosn Маддане 0 6649 74498 66474 2026-06-18T00:47:58Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74498 wikitext text/x-wiki {{Другие значения}} {{НП |статус = пхье |русское название = Медина |оригинальное название = {{lang-ar|المدينة المنورة}} |изображение = {{Photomontage | photo1a = Inside_Masjid.e.Nabavi_-_panoramio.jpg | photo1b = HAC_2010_MEDINE_MESCIDI_NEBEVI_-_panoramio.jpg | photo2a = Jannat.ul.Baqi_-_Madina_-_panoramio.jpg | photo3a = Mount Uhud.JPG | photo3b = | size = 280 | spacing = 2 | color = transparent | border = 0 }} |страна = [[СаӀуди Ӏарбий мохк]] |герб = |флаг = |ширина герба = |ширина флага = |lat_dir = N|lat_deg = 24|lat_min = 28|lat_sec = |lon_dir = E|lon_deg = 39|lon_min = 36|lon_sec = |CoordScale = |вид региона = Административни гом (СаӀудий Ӏарбий мохк){{!}}Административни гом |регион = Медина (административный округ){{!}}Маддане |регион в таблице = |вид района = |район = |район в таблице = |вид общины = |община = |община в таблице = |карта страны = 0 |карта региона = |карта района = |внутреннее деление = |вид главы = |глава = [[Фейсал ибн Салман Аль Сауд]] |дата основания = |первое упоминание = |прежние имена = Ясриб |статус с = |площадь = 589 |вид высоты = |высота центра НП = 608 |климат = |официальный язык = Ӏарбий мотт |население = 1 102 728 |год переписи = 2010 |плотность = |агломерация = |национальный состав = [[Ӏарбий]] |конфессиональный состав= [[ислам]] |этнохороним = |часовой пояс = +3 |DST = |телефонный код = |почтовый индекс = |почтовые индексы = |автомобильный код = |вид идентификатора = |цифровой идентификатор = |категория в Commons = Medina |сайт = |язык сайта = }} '''Маддане́''', '''Мадинате́''' ''(я)'' ({{lang-ru|Медина}}<ref>{{Книга:СГНЗС|224}}</ref>, {{lang-ar|المدينة المنورة}}, ''Аль-Мадинат аль-Мунавварат''<ref name="АС">Инструкция по передаче на картах географических названий арабских стран. — М.: Наука, 1966. — С. 25.</ref>, е {{lang-ar2|المدينة}}, ''Аль-Мади́нахӀ''<ref name="АС" />) — [[СаӀуди Ӏарбий мохк|СаӀуди Ӏарбий мехка]] [[малхбузе]]хьа улла [[бусалба ди]]н чу еза лоархӀа [[пхье]]. [[Хьиджаз]] яхача [[Ӏарбий ахгӀайре]]н [[тархьар]]а мехка улл из. 2010 шера дагардаь хинначох Маддане вахаш 1 108 728 саг хиннав<ref>[https://web.archive.org/web/20130616121214/http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gcis&lng=en&des=gamelan&srt=npan&col=adfhimoq&msz=1500&geo=-185 Saudi Arabia: largest cities and towns and statistics of their population] World Gazetteer</ref>. ХьалхагӀа Маддане ''Ясриб'' яхаш хиннай, бакъда тӀехьагӀа цох кхыйола цӀераш яхай: ''Аль-Мади́нат ан-Наби́йат'' ({{lang-ar2|المدينة النبوية}} «пайхамара пхье»), е ''Аль-Мади́нат аль-Мунавварат'' («лир доага пхье» е «къаьга йола пхье»). ХӀаьта йолаш йола лоаца кеп «Маддане/Мадинате» яхачун маӀан «[[пхье]]» да. Маддане [[ислам]]а шоллагӀа йола еза пхье я, [[Макка]] яьлча. [[Макка|Маккеи]], [[Байтулмакъдис]]и санна бусалба дин чу чӀоагӀа еза лоархӀаш я, хӀана аьлча, [[Мухьаммад Пайхамар]]а, Даьлера салам-моаршал хилда цунна, Маддане Маккара [[хӀижрат]] даь хиннад, иштта Маддане дӀавелла а воалл [[Элча]], Даьлера салам-моаршал хилда цунна. Мадинате ''[[Мечеть Пророка|Пайхамара маьждиг]]'' доалл. Пайхамара, Даьлера салам-моаршал хилда цунна, цӀен йисте детта хиннадоландаь йоаккх цох ишта цӀи, тӀехьагӀа Цун цӀа маьждига́ юкъедахад. Цу маьждиге́ зерат де хӀара шера эзараш эзараш [[хьажо]]й а ух. Бусалба дина хьалхара маьждиг а Мадинатена гаьна доаццаш доалл, ''[[Мечеть Куба|Аль-Къубаъ маьждиг]]'' аьнна цӀи а йолаш. Бусулба боацача наха могадаьдац Маддане хила<ref>{{Cite web |url=http://www.jewish.ru/history/facts/2003/01/news994173871.php |title=Еврейский город Ясриб |accessdate=2012-10-14 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120630120202/http://www.jewish.ru/history/facts/2003/01/news994173871.php |archivedate=2012-06-30 |deadlink=yes }}</ref>. [[Файл:Masjid Nabawi. Medina, Saudi Arabia-2.jpg|thumb|310px|[[Масжид ан-Набавий|Масжид ан-Набавий. «Мухьаммад Пайхамара маьждиг»]]]] == Хьажа иштта == * [[Мадданера бусалба университет]] == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} de46bh5w2wi9l2rmwlbcmaswlpnb76a МохтӀе 0 7040 74499 71249 2026-06-18T00:58:05Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74499 wikitext text/x-wiki {{тувла ма де|Ӏарамхий (маӀанаш)|Ӏарамхица}} {{НП |статус = Юрт |ингушское название = МохтӀе |русское название = {{lang-ru|Армхи}} |оригинальное название = |герб = |флаг = |lat_deg = 42.81195 |lon_deg = 44.7075 |CoordScale = |регион = Ингушетия |регион в таблице = ГӀалгӀайче |вид района = Муниципальни шахьар |район = Джейрахский район |район в таблице = ЖӀайраха шахьар{{!}}ЖӀайраха |вид поселения = юрт |поселение = Джейрах |поселение в таблице = ЖӀайрах |внутреннее деление = |глава = |дата основания = |первое упоминание = |прежние имена = |статус с = |площадь = |высота центра НП = |климат = |население = {{ Население | Армхи (село) | тс }} |год переписи = {{ Население | Армхи (село) | г }} |плотность = |агломерация = |национальный состав = [[гӀалгӀай]] |конфессиональный состав = [[сунний]] [[ислам|бусалба]] |этнохороним = |почтовый индекс = 386433 |почтовые индексы = |телефонный код = |цифровой идентификатор = |категория в Commons = |сайт = }} '''МохтӀе''', '''МохкатӀе''' ''(я)'', хӀанз '''Ӏарамхий''' ({{lang-ru|Армхи}}) — [[ГӀалгӀайче|ГӀалгӀай Мехка]] [[ЖӀайраха шахьар]]а юрт. Вай хана дегӀайоагӀа туризма [[юкъарче]] я «[[ЛОК Армхи|Ӏарамхий]]» курорт цига я́лар бахьан долаш. Ӏаьдалага диллача [[ЖӀайрах]]а юкъейоагӀаш я. == ЦӀи == [[ГӀалгӀай мотт|ГӀалгӀай меттала]] кхала «МохтӀе»<ref name="Коазой Н." /> е «МохкатӀе»{{sfn|Леймиев|1993|с=13}} яхаш я. == Географи == МохтӀе [[высота над уровнем море|форда тӀехе тӀара]] 1200 метр лакха улл. Юртйисте [[Армхи (река)|Ӏарамхий]] до́да — цун аьрда оагӀорахьа улл из. МохкатӀенна духьала, Ӏарамхил дехьа, сийнача шув тӀа [[ТалхатӀе]] яха пхьа я. Иштта юрта гаьна доацаш кхыйола кхаьлаш я: [[гӀинбухе]]хьа улл [[Бейни]], малхбузехьа улл [[Джейрах|ЖӀайрах]], хӀаьта малхбоалехьа [[Ляжги|Лаьжги]] я<ref>{{cite web|url=http://artofwar.ru/img/z/zagorulxko_w_a/text_0330-1/|title=Карта Чечни и Ингушетии|format=rar|date=не ранее 1995|accessdate=2010-01-02|archiveurl=|archivedate=}}rar. Объём 8 МБ.</ref>. Юрта [[ЛОК Армхи|Ӏарамхий]] курорт йоалл ({{coord|42|48|39|N|44|42|27|E}}). === Сахьата оаса === МохтӀе, беррига ГӀалгӀай Мохк мо, МСК ([[Москвера ха|москверча хан]]) [[Сахьатий зона|сахьатий зоне]] уллаш я. [[Россе Федераце лела ха|Лелаш йолча ханнеи]] [[Всемирное координированное время|UTC]] ханнеи юкъе +3:00 (кхо сахьат) башхало я<ref>{{Cite web|url=http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_114656/b2707989c276b5a188e63bc41e7bcbcc18723de8/|title=Федеральный закон от 03.06.2011 № 107-ФЗ «Об исчислении времени», статья 5|lang=ru|date=2011-06-03}}</ref>. == Тархьар == МоцагӀа [[гӀалгӀай]] [[гӀалгӀай тарматал|шоай тарматалах]] боаккхача хана мехка цӀайнаш увттадеш хиннад МохтӀа. 1927-ча шера [[Ӏарамхий (курорт)|«Ӏарамхий» курорт]] йиллай укхаза<ref name="Коазой Н.">{{cite web|url= http://23021944.ru/load/zorba/zhizn_abdul_gamida_dzhambulatovicha_tangieva/2-1-0-415|title= Жизнь Абдул-Гамида Джамбулатовича Тангиева|author= [[Коазой Дауда Нурдин|Коазой Н.]]|date= |website= 23021944.ru|publisher= |accessdate= 2022-08-12|lang= ru}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20230428112328/http://23021944.ru/load/zorba/zhizn_abdul_gamida_dzhambulatovicha_tangieva/2-1-0-415 |date=2023-04-28 }}</ref>. Цу хана нах бахаш хиннаяц юрт: хийрца яьгӀай гӀалаш, гобаьккха, чӀийнаш мо нийса, корсамийи дийхкийи хьу лаьттай. Цу хьуна юкье хьаяьй санатори. Массе мехкашкара салаӀа, дарба дайта нах ухаш хиннаб укхаза{{sfn|Леймиев|1993|с=13}}. == Бахархой == {{ Население | Армхи (село) }} == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == ТӀатовжамаш == * {{cite web |url = http://www.gosspravka.ru/06/002/000005.html |title = Коды ОКАТО — село Армхи Джейрахского района |deadlink = yes }} * [http://ingkurort.ru/ Курорт Армхи] * {{статья |автор = Леймиев Лаьча |заглавие = МохтӀеи ТалхатӀеи |ссылка = https://archive.org/details/selaad--i---mgz-m/Села1ад%201990г.%20№4/page/n11/mode/2up |язык = inh |издание = [[СелаӀад (журнал)|СелаӀад]] |тип = журнал |год = 1993 |месяц = 06 |день = 31 |страниц = 16 |ref = Леймиев |archiveurl = |archivedate = }} {{Джейрахский район}} [[ОагӀат:ЖӀайраха шахьара нах баха моттигаш]] [[ОагӀат:ГӀалгӀай юрташ]] 1cfg2c8qsolo5volvwgi8t9qk7b1f9c Туркий 0 7816 74502 70496 2026-06-18T01:45:43Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74502 wikitext text/x-wiki {{Народ | название = Туркий | самоназвание = {{lang-tr|Türkler}} | численность = {{число|65000000}}—{{число|81000000}}<ref name="CIA The World,Factbook">{{cite web|author=CIA The World Factbook|title=Turkey|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html|accessdate=2011-06-13}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160527062958/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html |date=2016-05-27 }}</ref> | расселение = {{TUR}}: {{число|55500000}}—{{число|59000000}}<ref>{{Cite news|author=Milliyet|title=55 milyon kişi 'etnik olarak' Türk|url=http://www.milliyet.com.tr/2007/03/22/guncel/agun.html|accessdate=2011-07-21}}</ref><br> {{DEU}}: {{число|2852000}}—{{число|3500000}}<ref>{{Cite web|author=European Institute|title=Merkel Stokes Immigration Debate in Germany|url=http://www.europeaninstitute.org/October-2010/merkel-stokes-immigration-debate-in-germany.html|accessdate=2010-11-15|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110722045735/http://www.europeaninstitute.org/October-2010/merkel-stokes-immigration-debate-in-germany.html|archivedate=2011-07-22|deadlink=yes}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110722045735/http://www.europeaninstitute.org/October-2010/merkel-stokes-immigration-debate-in-germany.html |date=2011-07-22 }}</ref><br> {{флагификация|Сирия}}: {{число|750000}}—{{число|3500000}}<ref name="Özkaya 2007 loc=112">{{Harvnb|Özkaya|2007|loc=112}}.</ref><br> {{флагификация|Ирак}}: {{число|500000}}—{{число|3000000}}<ref name="Park 2005 loc=37">{{Harvnb|Park|2005|loc=37}}.</ref><<br> {{флагификация|Болгария}}: {{число|588000}}—{{число|800000}}<ref>{{cite web|author=National Statistical Institute of Bulgaria|year=2011|title=2011 Population Census in the Republic of Bulgaria (Final data)|url= http://www.nsi.bg/census2011/PDOCS2/Census2011final_en.pdf|publisher=National Statistical Institute of Bulgaria}}</ref><br> {{USA}}: {{число|500000}}<ref name="EncyclopediaofClevelandHistory">{{cite web |author=Encyclopedia of Cleveland History |title=Immigration and Ethnicity: Turks |url=http://ech.case.edu/ech-cgi/article.pl?id=TIC |accessdate=2010-02-07}}</ref><br> {{GB}}: {{число|500000}}<ref name="Home Affairs Committee 2011 loc=38">{{Harvard citation no brackets|Home Affairs Committee|2011|loc=38}}</ref><br> {{NED}}: {{число|400000}}—{{число|500000}}<ref>{{Cite web|author=Netherlands Info Services|title=Dutch Queen Tells Turkey 'First Steps Taken' On EU Membership Road|url=http://www.nisnews.nl/public/010307_2.htm|accessdate=2008-12-16|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090113011501/http://www.nisnews.nl/public/010307_2.htm|archivedate=2009-01-13|deadlink=yes}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20120501224120/http://www.nisnews.nl/public/010307_2.htm |date=2012-05-01 }}</ref><br> {{AUT}}: {{число|350000}}—{{число|500000}}<ref>{{Cite news|publisher=BBC News |title=Turkey's ambassador to Austria prompts immigration spat|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-11725311|accessdate=2010-11-10|date=2010-11-10}}</ref><br> {{AUS}}: {{число|300000}}<ref>{{cite news |work=Milliyet|title=Avustralya’dan THY’ye çağrı var|url=http://ekonomi.milliyet.com.tr/avustralya-dan-thy-ye-cagri-var/ekonomi/ekonomidetay/12.03.2013/1679144/default.htm |accessdate=2013-05-08|date=2013-03-12}}</ref><br> {{BEL}}: {{число|200000}}<ref name="King Baudouin Foundation 2008 loc=5">{{Harvnb|King Baudouin Foundation|2008|loc=5}}.</ref><br> {{CAN}}: {{число|190000}}<ref>[http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/dp-pd/tbt/Rp-eng.cfm?LANG=E&APATH=3&DETAIL=0&DIM=0&FL=A&FREE=0&GC=0&GID=837928&GK=0&GRP=1&PID=92333&PRID=0&PTYPE=88971,97154&S=0&SHOWALL=0&SUB=0&Temporal=2006&THEME=80&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF= 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations | Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Terr …] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20181225043024/http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/dp-pd/tbt/Rp-eng.cfm?LANG=E&APATH=3&DETAIL=0&DIM=0&FL=A&FREE=0&GC=0&GID=837928&GK=0&GRP=1&PID=92333&PRID=0&PTYPE=88971,97154&S=0&SHOWALL=0&SUB=0&Temporal=2006&THEME=80&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF= |date=2018-12-25 }} // statcan.ca</ref><br> {{GRE}}: {{число|120000}}—{{число|130000}}<ref name="Republic of Macedonia State Statistical Office 2005 loc=34">{{Harvnb|Republic of Macedonia State Statistical Office|2005|loc=34}}.</ref><br> {{SWE}}: {{число|100000}}—{{число|150000}}<ref>{{cite web|author=Swedish International Development Cooperation Agency|title=Turkiet är en viktig bro mellan Öst och Väst|url=http://www.sida.se/Svenska/Lander--regioner/Europa/Turkiet/Utvecklingen-i-Turkiet/|accessdate=2011-04-14|archiveurl=https://archive.is/20120911145333/http://www.sida.se/Svenska/Lander--regioner/Europa/Turkiet/Utvecklingen-i-Turkiet/|archivedate=2012-09-11|deadlink=yes}} {{Архиве диллад|url=https://archive.today/20120911145333/http://www.sida.se/Svenska/Lander--regioner/Europa/Turkiet/Utvecklingen-i-Turkiet/ |date=2012-09-11 }}</ref><br> {{RUS}}: {{число|105058}} (2010)<ref name="этнорф2010">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab5.xls Всероссийская перепись населения 2010. Национальный состав населения РФ 2010]</ref><br> {{KZ}}: {{число|107000}} (2016)<ref name=kz.per2016>[http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx Агентство Республики Казахстан по статистике. Перепись 2016.] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20120501091537/http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx |date=2012-05-01 }} ([https://web.archive.org/web/20110511104653/http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/%D0%9D%D0%B0%D1%86%20%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2.rar Национальный состав населения].rar)</ref><br> {{флагификация|Республика Македония}}: {{число|77959}}<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Перепись населения Республики Македонии|date=2002|publisher=Государственное статистическое управление Республики Македонии|language=mk|accessdate=2015-07-23}}</ref><br> {{DNK}}: {{число|60000}}<ref>{{cite web|author=Statistikbanken|title=Danmarks Statistik|url=http://statistikbanken.dk/statbank5a/SelectVarVal/Define.asp?MainTable=FOLK1&PLanguage=0&PXSId=0|accessdate=2011-12-17|archiveurl=https://archive.is/20120714104302/http://statistikbanken.dk/statbank5a/SelectVarVal/Define.asp?MainTable=FOLK1&PLanguage=0&PXSId=0|archivedate=2012-07-14|deadlink=yes}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20120402095818/http://statistikbanken.dk/statbank5a/SelectVarVal/Define.asp?MainTable=FOLK1&PLanguage=0&PXSId=0 |date=2012-04-02 }}</ref> <br> {{KGZ}}: {{число|39534}} (оц. 2011)<ref name="Kyrgyz Census">[http://www.stat.kg/stat.files/din.files/census/5010003.pdf National Statistical Committee of Kyrgyz Republic 2009.] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20131113151445/http://www.stat.kg/stat.files/din.files/census/5010003.pdf |date=2013-11-13 }}</ref><br> {{ROM}}: {{число|28226}}—{{число|80000}}<ref name="Romanian National Institute of Statistics 2011 loc=10">{{Harvnb|Romania – National Institute of Statistics|2011|loc=10}}.</ref><ref name="Phinnemore 2006 loc=157">{{Harvnb|Phinnemore|2006|loc=157}}.</ref><br> {{ITA}}: {{число|21000}}<ref>{{cite web|author=Sabah|title=Eyvah Türkler geldi!|url=http://www.sabah.com.tr/kultur_sanat/sinema/2011/09/22/eyvah-turkler-geldi|accessdate=2011-10-24|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120817134025/http://www.sabah.com.tr/kultur_sanat/sinema/2011/09/22/eyvah-turkler-geldi|archivedate=2012-08-17|deadlink=yes}}</ref><br> {{AZE}}: {{число|12000}}<ref>{{cite web |url=https://joshuaproject.net/people_groups/18274/AJ |title=Turk in Azerbaijan |publisher={{нп5|Joshua Project||en|Joshua Project}} |accessdate=2019-09-03 |lang=en}}</ref><br> {{UKR}}: {{число|8844}} (2001)<ref>{{cite web|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/rus/results/nationality_population/nationality_popul1/select_51/?botton=cens_db&box=5.1W&k_t=00&p=100&rz=1_1&rz_b=2_1%20%20%20 &n_page=5|title=Всеукраинская перепись населения 2001 года. Распределение населения по национальности и родному языку|publisher=Государственный комитет статистики Украины}}</ref> {{Флагификация|Латвия}} {{число|499}} (2020)<ref>https://www.pmlp.gov.lv/lv/assets/ISVN_Latvija_pec_TTB_VPD_2020.pdf {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20200302224709/https://www.pmlp.gov.lv/lv/assets/ISVN_Latvija_pec_TTB_VPD_2020.pdf |date=2020-03-02 }}</ref> | вымер = | архкультура | язык = [[туркий мотт|туркий]] | раса = | религия = [[ислам]] ([[сунний]], иштта [[суфизм|суфий тарикъаташ]]) | родственные = ''меттаца'': [[азербайджанцы|гӀозлой]], [[гагаузы|гагаузаш]], [[туркмены|туркмений]], [[крымские татары|гӀирманхой]] ([[южнобережцы|зӀилбухерча бердйистербараш]]) | входит = [[тюркские народы|тюркий къамаш]] | включает = [[турки-киприоты|туркий-кипрхой]], [[турки-месхетинцы|туркий-месхетхой]] | происхождение = [[огузы|тюркий-огузаех]] иштта: [[албанцы|албаной]], [[арабы|Ӏарбий]], [[персы|персаьнаш]], [[ассирийцы|айсорий]], [[болгары|болгарой]], [[венгры|маджарой]], [[греки|эллиной]], [[грузины|гуржий]], [[курды|кхуртий]], [[армяне|эрмалой]], [[румыны|руманий]], [[сербы|сербий]], [[туркмены|туркмений]]<ref>[http://gatchina3000.ru/great-soviet-encyclopedia/bse/112/959.htm Турки]</ref>, [[хорваты|хорватий]], [[черкесы|черсий]]{{переход|#Вопрос о складывании турецкой народности|}}, [[Население Эфиопии|эфиопы]]{{переход|#Антропология|}} }} [[Файл:Peaceful daytime demonstrations heading towards Taksim park. Events of June 3, 2013-2.jpg|thumb|250px|[[Истмале]] арадаьнна туркий къам]] '''Туркий''' ''(ба)'' ({{lang-tr|Türkler}}, цхь.т. ''Türk'') — [[Алтайские языки|алтая меттай дезала]] [[Тюркские языки|тюркий ткъоврон]] юкъебода [[туркий мотт]] бувца [[Тюрки|тюркий]] [[къам]]. [[Турци|Шоай мехка]] керттера бахархой ба, иштта [[Республика Кипр|Кипре]] дахача къамашта юкъера шоллагӀа да ший дукхалгахьа. Беррига туркий тайп-тайпарча [[данные|дараш]]та тӀатовжаш 60-80 эзарза эзар саг ва. ДукхагӀа мел бола туркий [[сунний]] [[бусулбаш]] ба. ==Белгалдаккхар== {{белгалдаккхар}} ooyqfv9cid7cqsgd5hjlko635580fsu Эрсий 0 15557 74504 74351 2026-06-18T02:22:41Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74504 wikitext text/x-wiki {{Народ | численность = ≈133,5 млн саг<ref name=JoshuaProject>{{Cite web|url=https://joshuaproject.net/people_groups/14598|title=Russian people group in all countries {{!}} Joshua Project|website=joshuaproject.net|access-date=2023-03-06|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815021547/https://www.joshuaproject.net/people_groups/14598|url-status=live}}</ref> | расселение = * {{Флагификация|RUS}}: 105 579 179 (нах дӀаязбарах 2021)<ref name="Nac_total_2021">{{Cite web |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx |title=Национальный состав населения Российской Федерации |subtitle=[https://rosstat.gov.ru/vpn_popul Согласно итогам переписи населения 2020—2021 года] |url-status=live |access-date=2023-03-07 |archive-date=2022-12-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221230204643/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx }}</ref> * {{Флагификация|UKR}}: 6,9 млн саг{{sfn|Русские — БРЭ|2015|с=59—60}} * {{Флагификация|USA}}: 3 163 084<ref name=census1>{{cite web|url=http://factfinder.census.gov/servlet/ADPTable?_bm=y&-context=adp&-qr_name=ACS_2009_1YR_G00_DP2&-ds_name=ACS_2009_1YR_G00_&-tree_id=306&-redoLog=false&-geo_id=01000US&-format=&-_lang=en&-search_map_config=|title=Selected Social Characteristics in the United States: 2009|publisher=U.S. Census American Community Survey|access-date=2011-08-29|archive-url=https://archive.today/20200211182006/http://factfinder.census.gov/servlet/ADPTable?_bm=y&-context=adp&-qr_name=ACS_2009_1YR_G00_DP2&-ds_name=ACS_2009_1YR_G00_&-tree_id=306&-redoLog=false&-geo_id=01000US&-format=&-_lang=en&-search_map_config=|archive-date=2020-02-11|url-status=dead}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110806012556/http://factfinder.census.gov/servlet/ADPTable?_bm=y&-context=adp&-qr_name=ACS_2009_1YR_G00_DP2&-ds_name=ACS_2009_1YR_G00_&-tree_id=306&-redoLog=false&-geo_id=01000US&-format=&-_lang=en&-search_map_config= |date=2011-08-06 }}</ref> * {{Флагификация|KAZ}}: 2 983 317 (оценка 2024)<ref>{{Cite web|url=https://stat.gov.kz/ru/industries/social-statistics/demography/publications/157456/|title=Численность населения Республики Казахстан (на начало 2024 г.)|lang=ru|website=stat.gov.kz|access-date=2024-05-15}}</ref> * {{Флагификация|DEU}}: 2 213 000 (оценка)<ref>{{Cite web|url=https://www.bamf.de/SharedDocs/Anlagen/DE/Forschung/Migrationsberichte/migrationsbericht-2012.html;jsessionid=9484B6DA92F72DE9402E1125628FA2B8.internet551?nn=403964|title=Migrationsbericht 2012|publisher=BAMF - Bundesamt für Migration und Flüchtlinge|lang=de|access-date=2020-02-09|archive-date=2021-12-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20211225211859/https://www.bamf.de/SharedDocs/Anlagen/DE/Forschung/Migrationsberichte/migrationsbericht-2012.html;jsessionid=9484B6DA92F72DE9402E1125628FA2B8.internet551?nn=403964|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|UZB}}: 720 300 (оценка 2021)<ref>{{Cite web|lang=ru|url=https://www.gazeta.uz/ru/2021/08/20/ethnic-groups/|title=Опубликованы данные об этническом составе населения Узбекистана|website=Газета.uz|date=2021-08-20|access-date=2023-03-07|archive-date=2021-08-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20210823170555/https://www.gazeta.uz/ru/2021/08/20/ethnic-groups/|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|BLR}}: 706 992 (нах дӀаязбарах 2019)<ref>{{Cite web |url=https://www.belstat.gov.by/upload/iblock/df5/df5842f32b1b8a711043f8f54856f5c8.pdf |title=Итоги переписи населения Беларуси 2019 г. |access-date=2021-04-07 |archive-date=2021-04-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210420032346/https://www.belstat.gov.by/upload/iblock/df5/df5842f32b1b8a711043f8f54856f5c8.pdf |url-status=live }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20210420032346/https://www.belstat.gov.by/upload/iblock/df5/df5842f32b1b8a711043f8f54856f5c8.pdf |date=2021-04-20 }}</ref> * {{CAN}}: 622 445 (2016)<ref>{{Cite web|url=https://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=24&Geo2=PR&Code2=01&Data=Count&SearchText=24&SearchType=Begins&SearchPR=01&B1=All&Custom=&TABID=3|title=Census Profile, 2016 Census|author=Statistics Canada Government of Canada|publisher=www12.statcan.gc.ca|access-date=2021-05-14|archive-date=2021-05-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20210514150540/https://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=24&Geo2=PR&Code2=01&Data=Count&SearchText=24&SearchType=Begins&SearchPR=01&B1=All&Custom=&TABID=3|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|LVA}}: 454 350 (на начало 2022 года)<ref>{{Cite web|url=https://data.stat.gov.lv/pxweb/lv/OSP_PUB/START__POP__IR__IRE/IRE030/|title=Iedzīvotāju skaits un īpatsvars pēc tautības reģionos, republikas pilsētās, novados un 21 attīstības centrā gada sākumā 2011 - 2022|lang=lv|website=Oficiālās statistikas portāls|access-date=2023-12-14|archive-date=2021-06-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20210604130522/https://data.stat.gov.lv/pxweb/lv/OSP_PUB/START__POP__IR__IRE/IRE030/|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|KGZ}}: 335 237 (оценка 2022)<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.kg/ru/opendata/category/312/|title=Национальный состав населения — Открытые данные — Статистика Кыргызстана|website=www.stat.kg|access-date=2023-08-04|archive-date=2018-03-11|archive-url=https://archive.today/20180311083524/http://www.stat.kg/ru/opendata/category/312/|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|EST}}: 315 252 (2021)<ref>{{Cite web|lang=en|url=https://andmed.stat.ee:443/pxweb/en/stat/stat__rahvaloendus__rel_vordlus__rahvastiku-demograafilised-ja-etno-kultuurilised-naitajad/RLV428.px/|title=RLV428: POPULATION BY ETHNIC NATIONALITY AND SEX (1959, 1970, 1979, 1989, 2000, 2011, 2021)|website=PxWeb|access-date=2023-03-07}}</ref> * {{Флагификация|ISR}}: ≈ 200 000—300 000<ref>{{Cite web|lang=ru|url=https://goldpass.ru/israel/skolko-russkih-v-izraile/|title=Сколько русских в Израиле|author=Dominika|website=goldpass.ru|date=2022-06-28|access-date=2023-03-07|archive-date=2023-03-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20230307095058/https://goldpass.ru/israel/skolko-russkih-v-izraile/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.cbs.gov.il/archive/200701/yarhon/e4_e.htm|title=Oops, Something is wrong|publisher=www.cbs.gov.il|lang=he|access-date=2020-02-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20071104011621/http://www.cbs.gov.il/archive/200701/yarhon/e4_e.htm|archive-date=2007-11-04|url-status=dead}}</ref> * {{Флагификация|ARG}}: 250 000<ref>{{Cite web|url=https://www.argentina-excepcion.com/es/guia-viaje/nacionalidades/rusos-alemanes-polacos-judios|title=Русские в Аргентине|author=|website=|date=|publisher=|access-date=2020-11-11|archive-date=2016-09-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20160921090120/http://www.argentina-excepcion.com/es/guia-viaje/nacionalidades/rusos-alemanes-polacos-judios|url-status=live}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160921090120/http://www.argentina-excepcion.com/es/guia-viaje/nacionalidades/rusos-alemanes-polacos-judios |date=2016-09-21 }}</ref> * {{Флагификация|TKM}}: 242 307 (нах дӀаязбарах 2012)<ref>{{Cite web|url=http://www.chrono-tm.org/en/2015/02/the-results-of-census-in-turkmenistan/|title=The results of census in Turkmenistan {{!}} Chronicles of Turkmenistan|date=2016-10-06|publisher=web.archive.org|access-date=2020-02-17|archive-date=2016-10-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20161006054812/http://www.chrono-tm.org/en/2015/02/the-results-of-census-in-turkmenistan/|url-status=unfit}}</ref> * {{Флагификация|FRA}}: от 200 000 до 500 000<ref>{{Cite web|url=http://www.russieinfo.com/la-communaute-russe-en-france-est-eclectique-2014-10-30|title=La communauté russe en France est "éclectique" {{!}} Russie Information|publisher=www.russieinfo.com|access-date=2020-02-09|archive-date=2019-11-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20191122143216/http://www.russieinfo.com/la-communaute-russe-en-france-est-eclectique-2014-10-30|url-status=live}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20191122143216/http://www.russieinfo.com/la-communaute-russe-en-france-est-eclectique-2014-10-30 |date=2019-11-22 }}</ref> * {{Флагификация|BRA}}: ≈ 200 000<ref>{{Cite web |date=2018-06-14 |title=Contra país estagnado, comunidade russa foge e se estabelece no Brasil |url=http://noticias.r7.com/sao-paulo/contra-pais-estagnado-comunidade-russa-foge-e-se-estabelece-no-brasil-14062018 |access-date=2022-03-01 |website=R7.com |language=pt-br |archive-date=2021-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211213013233/https://noticias.r7.com/sao-paulo/contra-pais-estagnado-comunidade-russa-foge-e-se-estabelece-no-brasil-14062018 |url-status=live }}</ref> * {{Флагификация|LTU}}: 141 122 ([[нах дӀаязбарах населения Литвы (2021)|нах дӀаязбарах 2021]])<ref>{{Cite web|lang=lt|url=https://osp.stat.gov.lt/informaciniai-pranesimai?eventId=288049|title=2021 m. gyventojų ir būstų surašymo pagrindiniai rezultatai|website=Oficialiosios statistikos portalas|publisher=Lietuvos statistikos departamentas|access-date=2021-12-30|archive-date=2022-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20220128063107/https://osp.stat.gov.lt/informaciniai-pranesimai?eventId=288049|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|ITA}}: 120 459<ref>{{cite web|url=http://demo.istat.it/str2006/index.html|title=2006 census|access-date=2021-04-18|archive-date=2013-08-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20130814010947/http://demo.istat.it/str2006/index.html|url-status=live}}</ref> * ''{{флагификация|Приднестровье}}'': 161 300 (нах дӀаязбарах 2015)<ref>{{Cite web|url=http://mer.gospmr.org/gosudarstvennaya-sluzhba-statistiki/informacziya/ezhegodnik-gosudarstvennoj-sluzhby-statistiki/statisticheskij-ezhegodnik-2017.html|title=Статистический ежегодник 2017. — Министерство экономического развития Приднестровской Молдавской Республики|publisher=mer.gospmr.org|access-date=2020-02-15|archive-date=2019-10-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20191026152825/http://mer.gospmr.org/gosudarstvennaya-sluzhba-statistiki/informacziya/ezhegodnik-gosudarstvennoj-sluzhby-statistiki/statisticheskij-ezhegodnik-2017.html|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|AZE}}: 119 300 (нах дӀаязбарах 2009)<ref>{{Cite web|url=https://www.azstat.org/statinfo/demoqraphic/en/AP_/1_5.xls|title=Русское население в Азербайджане|author=|website=|date=|publisher=|access-date=2020-02-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20130723050147/http://www.azstat.org/statinfo/demoqraphic/en/AP_/1_5.xls|archive-date=2013-07-23|url-status=dead}}</ref> * {{Флагификация|MDA}}: 111 726 (нах дӀаязбарах 2014)<ref>{{Cite web|url=http://recensamant.statistica.md/ru|title=Recensamântul Populației si al Locuințelor 2014|publisher=recensamant.statistica.md|access-date=2018-06-30|archive-date=2018-07-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20180702014227/http://recensamant.statistica.md/ru|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|FIN}}: 85 534<ref>{{Cite web|url=http://pxnet2.stat.fi/PXWebPXWeb/pxweb/fi/StatFin/StatFin__vrm__vaerak/statfin_vaerak_pxt_11rv.px/|title=Väestö 31.12. muuttujina Alue, Taustamaa, Sukupuoli, Vuosi ja Tiedot|publisher=Tilastokeskuksen PX-Web tietokannat|access-date=2020-02-09}}{{Недоступная ссылка|date=Февраль 2020|bot=InternetArchiveBot}}</ref> * {{Флагификация|AUS}}: 74 317<ref>{{Cite web|url=https://www.dss.gov.au/our-responsibilities/settlement-services/programs-policy/a-multicultural-australia/programs-and-publications/community-information-summaries/the-russian-federation-born-community|title=Русское население в Австралии|author=|website=|date=|publisher=|access-date=2020-11-16|archive-date=2019-03-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20190307113938/https://www.dss.gov.au/our-responsibilities/settlement-services/programs-policy/a-multicultural-australia/programs-and-publications/community-information-summaries/the-russian-federation-born-community|url-status=live}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190307113938/https://www.dss.gov.au/our-responsibilities/settlement-services/programs-policy/a-multicultural-australia/programs-and-publications/community-information-summaries/the-russian-federation-born-community |date=2019-03-07 }}</ref> * {{Флагификация|ESP}}: 72 234 (2017)<ref>{{Cite web|url=https://www.ine.es/jaxi/Tabla.htm?path=/t20/e245/p08/l0/&file=03005.px&L=0|title=Población extranjera por Nacionalidad, provincias, Sexo y Año.|publisher=www.ine.es|access-date=2020-02-15|archive-date=2019-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20191224044103/https://www.ine.es/jaxi/Tabla.htm?path=/t20/e245/p08/l0/&file=03005.px&L=0|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|KOR}}: 61 149<ref>{{Cite web|url=http://www.immigration.go.kr/viewer/skin/doc.html?rs=/viewer/result/bbs/227&fn=temp_1568963051567100|title=문서뷰어|publisher=www.immigration.go.kr|access-date=2020-02-09|archive-date=2021-06-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20210622020019/https://www.immigration.go.kr/viewer/skin/doc.html?rs=/viewer/result/bbs/227&fn=temp_1568963051567100|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|ARE}}: 56 000<ref>{{Cite web|url=http://www.cubagob.cu/otras_info/censo/index.htm|title=Русское население в ОАЭ|author=|website=|date=|publisher=|access-date=2008-05-10|archive-date=2007-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20070203182631/http://www.cubagob.cu/otras_info/censo/index.htm|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|CUB}}: 50 200<ref>{{Cite web|url=http://www.cubagob.cu/otras_info/censo/index.htm|title=Официальная статистика Кубы за 2002 г.|access-date=2011-08-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20070203182631/http://www.cubagob.cu/otras_info/censo/index.htm|archive-date=2007-02-03|url-status=dead}}</ref> * {{Флагификация|GBR}}: 49 043<ref name=ons2011>{{cite web|title=Nationality and country of birth by age, sex and qualifications Jan - Dec 2013 (Excel sheet 60Kb)|url=http://www.ons.gov.uk/ons/about-ons/business-transparency/freedom-of-information/what-can-i-request/published-ad-hoc-data/labour/april-2014/nationality-and-country-of-birth-by-age--sex-and-qualifications-jan---dec-2013.xls|website=www.ons.gov.uk|publisher=[[Office for National Statistics]]|access-date=2014-06-11|archive-date=2015-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924060723/http://www.ons.gov.uk/ons/about-ons/business-transparency/freedom-of-information/what-can-i-request/published-ad-hoc-data/labour/april-2014/nationality-and-country-of-birth-by-age--sex-and-qualifications-jan---dec-2013.xls|url-status=live}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20150924060723/http://www.ons.gov.uk/ons/about-ons/business-transparency/freedom-of-information/what-can-i-request/published-ad-hoc-data/labour/april-2014/nationality-and-country-of-birth-by-age--sex-and-qualifications-jan---dec-2013.xls |date=2015-09-24 }}</ref> * {{Флагификация|ROU}}: 35 791<ref>Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor 2002: [http://www.insse.ro/cms/files/rpl2002rezgen1/14.pdf Populaţia după etnie] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20150924035456/http://www.insse.ro/cms/files/rpl2002rezgen1/14.pdf |date=2015-09-24 }}{{ref-ro}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://mimmc.ro/info_util/formulare_1294/|title=Recensamant Romania 2002|access-date=2011-08-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20070513211550/http://mimmc.ro/info_util/formulare_1294/|archive-date=2007-05-13|url-status=dead}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20070513211550/http://mimmc.ro/info_util/formulare_1294/ |date=2007-05-13 }}</ref> * {{Флагификация|CZE}}: 35 759<ref>{{Cite web |url=https://www.czso.cz/csu/cizinci/4-ciz_pocet_cizincu#cr |title=Data - počet cizinců{{!}}ČSÚ<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2020-11-16 |archive-date=2021-10-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211031104655/https://www.czso.cz/csu/cizinci/4-ciz_pocet_cizincu#cr |url-status=live }}</ref> * {{Флагификация|TJK}}: 34 838 (нах дӀаязбарах 2010)<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.tj/ru/img/526b8592e834fcaaccec26a22965ea2b_1355501132.pdf|title=Архивированная копия|access-date=2015-11-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20131014054442/http://www.stat.tj/ru/img/526b8592e834fcaaccec26a22965ea2b_1355501132.pdf|archive-date=2013-10-14|url-status=dead}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20131014054442/http://www.stat.tj/ru/img/526b8592e834fcaaccec26a22965ea2b_1355501132.pdf |date=2013-10-14 }}</ref> * {{Флагификация|VEN}}: 34 600<ref>{{Cite web|url=https://joshuaproject.net/countries/VE|title=Venezuela {{!}} Joshua Project|publisher=joshuaproject.net|access-date=2020-02-15|archive-date=2017-11-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20171107201540/https://joshuaproject.net/countries/VE|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|AUT}}: 30 249<ref>{{Cite web|url=http://www.statistik.at/web_de/statistiken/menschen_und_gesellschaft/bevoelkerung/bevoelkerungsstruktur/bevoelkerung_nach_staatsangehoerigkeit_geburtsland/index.html|title=Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland|publisher=www.statistik.at|access-date=2020-02-15|archive-date=2019-11-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20191113213329/http://www.statistik.at/web_de/statistiken/menschen_und_gesellschaft/bevoelkerung/bevoelkerungsstruktur/bevoelkerung_nach_staatsangehoerigkeit_geburtsland/index.html|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|GEO}}: 26 453 (нах дӀаязбарах 2014)<ref>{{Статья|автор=Нодар Зейналович Мосаки|заглавие=Этническая картина Грузии по результатам переписи 2014 г., «Этнографическое обозрение»|ссылка=http://dx.doi.org/10.7868/s0869541518010086|издание=Этнографическое обозрение|год=2018|выпуск=1|страницы=104–120|issn=0869-5415|doi=10.7868/s0869541518010086}}</ref> * ''{{Флагификация|ABH}}'': 22 064 (нах дӀаязбарах 2011)<ref>{{Cite web|url=https://ugsra.org/ofitsialnaya-statistika.php?ELEMENT_ID=85|title=2014 год — Национальный состав наличного населения по данным переписи населения 2011 года|publisher=Управление государственной статистики Республики Абхазия|access-date=2022-12-30|archive-date=2021-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20210118093407/https://ugsra.org/ofitsialnaya-statistika.php?ELEMENT_ID=85|url-status=live}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20210118093407/https://ugsra.org/ofitsialnaya-statistika.php?ELEMENT_ID=85 |date=2021-01-18 }}</ref> * {{Флагификация|CHN}}: 15 609<ref>http://141.211.142.26/member/census2000/ybListDetail.asp?ID=1# {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20070928214338/http://141.211.142.26/member/census2000/ybListDetail.asp?ID=1 |date=2007-09-28 }} (2000, нах дӀаязбарах)</ref> ** {{Флагификация|HKG}}: 5000<ref>{{cite news |url=https://orientaldaily.on.cc/cnt/news/20160228/00184_001.html |title=坦言集:俄羅斯在港 - 東方日報 |publisher=Orientaldaily |lang=zh |date=2016-02-28 |access-date=2020-02-15 |archive-date=2021-08-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210801100943/https://orientaldaily.on.cc/cnt/news/20160228/00184_001.html }}</ref> * {{Флагификация|BGR}}: 15 595<ref>[http://www.nccedi.government.bg/page.php?category=83&id=247 Национален съвет за сътрудничество по етническите и демографските въпроси. Етнически малцинствени общности] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20110706142940/http://www.nccedi.government.bg/page.php?category=83&id=247 |date=2011-07-06 }}{{ref-bg}}</ref> * {{Флагификация|NOR}}: 13 914<ref>{{Cite web|url=http://www.ssb.no/english/subjects/02/01/10/innvbef_en/tab-2009-04-30-01-en.html|title=Русское население в Норвегии|author=|website=|date=|publisher=}}</ref> * {{Флагификация|POL}}: 13 000<ref>{{Cite web|url=https://stat.gov.pl/cps/rde/xbcr/gus/LUD_ludnosc_stan_str_dem_spo_NSP2011.pdf|title=Русское население в Польше|author=|website=|date=|publisher=|access-date=2020-11-16|archive-date=2018-07-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20180726211348/http://stat.gov.pl/cps/rde/xbcr/gus/LUD_ludnosc_stan_str_dem_spo_NSP2011.pdf|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|ARM}}: 11 911 (нах дӀаязбарах 2011)<ref name="docs.armstat.am">{{Cite web |url=http://www.armstat.am/file/doc/99478358.pdf |title=нах дӀаязбарах населения Армении 2011 г. Этно-возрастной состав |access-date=2020-11-06 |archive-date=2014-02-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140202184856/http://www.armstat.am/file/doc/99478358.pdf |url-status=live }}</ref> * {{Флагификация|SRB}}: 10 486 (нах дӀаязбарах 2022)<ref>{{cite web|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234001.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године |subtitle=Национална Припадност. Подаци по општинама и градовима |lang=sr |publisher=Статистическое управление Республики Сербии |date=2023 |access-date=2024-04-09}}</ref> * {{Флагификация|NZL}}: 5979 (2013)<ref>{{Cite web|url=https://teara.govt.nz/en/russians-ukrainians-and-baltic-peoples/page-3|title=3. – Russians, Ukrainians and Baltic peoples – Te Ara Encyclopedia of New Zealand|author=New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu Taonga|publisher=teara.govt.nz|lang=en|access-date=2020-02-15|archive-date=2020-02-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200215155548/https://teara.govt.nz/en/russians-ukrainians-and-baltic-peoples/page-3|url-status=live}}</ref> * {{Флагификация|QAT}}: 5000<ref>{{Cite web|url=http://www.bqdoha.com/2013/12/population-qatar|title=Population of Qatar|date=2013-12-22|publisher=web.archive.org|access-date=2020-02-15|archive-date=2013-12-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20131222095738/http://www.bqdoha.com/2013/12/population-qatar|url-status=unfit}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140410141214/http://www.bqdoha.com/2013/12/population-qatar |date=2014-04-10 }}</ref> * {{Флагификация|ECU}}: 1000<ref>{{Cite web|last=|first=|title=Любовь привела их из России в Эквадор|url=https://www.eluniverso.com/guayaquil/2018/06/21/nota/6820547/amor-trajo-rusia-ecuador/|website=El Universo|archive-date=2022-05-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20220515010932/https://www.eluniverso.com/guayaquil/2018/06/21/nota/6820547/amor-trajo-rusia-ecuador/|url-status=unfit|access-date=2022-05-15}}</ref> | язык = [[Русский язык|эрсий мотт]] | раса = [[Европеоидная раса|европеоидни]] | религия = [[православие|православи]]{{sfn|Русские — БРЭ|2015|с=59—60}} (цунна юкъе да [[старообрядчество]] а) | родственные = [[украинцы|украинхой]], [[белорусы|кӀайэрсий]], [[русины|русиний]] | входит = [[восточные славяне|малхбоалера славяний]] | включает = * [[севернорусская этнографическая группа|гӀинбухера эрсий]], * [[южнорусская этнографическая группа|зӀилбухера эрсий]], * [[казаки|гӀазкхий]], * [[сибиряки|сибархой]] * [[этнографические и субэтнические группы русских|иштта кхыбараш а]]{{sfn|Александров, Власова, Полищук|1997|loc=Этнографические группы русского народа|с=107—123}} | происхождение = [[древнерусская народность|шира эрсий къам]] }} '''Эрсий''' ({{lang-ru|ру́сские}}) — малхбоалерча славяний [[къам]] да, [[Эрсече]] эггара дукхагӀа дола [[халкъ]] да. Иштта Европерча къамашта юкъе а эггара дуккхагӀа ба уж. Дерригача дунен тӀа 135 млн гаргга эрсе ва. Цар къаман мотт — [[Русский язык|эрсий мотт]] ба<ref>https://bigenc.ru/text/3040752 {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20190407030226/https://bigenc.ru/text/3040752 |date=2019-04-07 }}</ref>. == Белгалдаккхар == ;Комментареш {{комментарии|group=К|2}} ;Хьасташ {{белгалдаккхар|2}} == ТӀатовжамаш == [[ОагӀат:Къамаш алапатах]] stklp7uitub4ez43epcjjf3sqyc5ayk Эрсий-кавказхой тӀом 0 16573 74505 73888 2026-06-18T02:23:22Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74505 wikitext text/x-wiki {{Вооружённый конфликт | конфликт = Эрсий-кавказхой тӀом | часть = | изображение = {{Photomontage | photo1b = RuboFA Ahulgo1888.jpg | photo2a = Storm of the fortress of Akhty 1848.jpg | photo2b = Sturm aul Gimry 1891.jpg | photo3a = Imam Shamil surrendered to Count Baryatinsky on August 25, 1859 by Kivshenko, Alexei Danilovich.jpg | photo3b = | photo4a = | photo4b = | photo5a = | photo5b = | color = Black | color_border = white | position = center | spacing = 2 | size = 300 | foot_montage = }} | заголовок = <small>'''Лакхехьара сахьата гӀоаролгагӀа:''' [[Штурм Ахульго|Ахьулгохь эйла яккхар]] (1839); [[Битва за Гимры|Генуб эйла яккхар]] (1832); [[Шамал]] есаралла вигар (1859); [[Битва за Ахты|АхцахӀ гӀапков долча латар]] (1848)</small> | дата = [[1817]]{{#tag:ref|Первые вооружённые столкновения русских войск с северокавказскими народами происходили в 1-й половине [[XVIII век]]а, без учёта походов русских войск в Дагестан в [[Поход Черемисинова в Дагестан|1557]], [[Поход Хворостинина в Дагестан|1594]] и [[Поход Бутурлина в Дагестан|1604—1605]] годах. Начиная с [[1763 год]]а вооружённые столкновения активизируются. Начиная с [[1817 год]]а русские войска переходят от тактики отдельных карательных экспедиций к планомерному завоеванию независимых анклавов, окружённых территориями Российской империи. Этот год формально принято считать началом Кавказской войны.|group="К."}} — {{сс3|21.05.1864}}{{sfn|Муханов|2008}} | место = [[Кавказ]] | причина = | изменения = [[Российская империя|Россе импере]] [[Северный Кавказ|Къулбаседа Кавказ]] хьаяккхар;<br>[[Мухаджирство на Северном Кавказе|Кавказера бусалба нах эзараш-эзараш цхьана Хьункархой импере дӀабахар]] | итог = Россе импере толам | противник1 = {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} '''[[Россе импери]]'''<br> {{Начало скрытого блока |Заголовок = Цун вассалаш |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }} <poem> {{флаг|Гурийское княжество}} [[Гурийское княжество|Гуре оалойче]] (1829-ча шерага кхаччалца) {{флаг|Княжество Сванетия}} [[Сванетия (княжество)|Шоаной оалойче]] (1859-ча шерага кхаччалца) {{флаг|Мегрельское княжество}} [[Мегрельское княжество|МегӀрелой оалойче]] {{flagicon image|Abkhazia Principality of Georgia, აფხაზეთი.jpg}} [[Абхазское княжество|Абхазой оалойче]] (1810-ча шерагара денз) {{flagicon image|Flag of the Shamkhalate of Tarki.jpg}} [[Тарковское шамхальство|Тоаркхой шамхалче]] [[Газикумухское ханство|ГӀазгӀумкий ханче]] (1820-ча шерагара денх, тӀаккха 1842-ча шерагара денз) [[Кюринское ханство|Кюрен ханче]] [[Акуша-Дарго|Акхуша-ДоаргӀо]] [[Мехтулинское ханство]] (с 1819) [[Кайтагское уцмийство]] (с 1838) [[Илисуйский султанат]] (до 1844) </poem> {{Конец скрытого блока}} | противник2 = {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} '''[[Северо-Кавказский имамат]]''' (1829—1859)<br> {{флаг|Черкесия}} '''[[Черкесия|Племена и княжества Черкесии]]'''<br> {{flagicon image|Sheikh Mansur flag.svg}} '''[[Чечня|Чеченские общества]]''' (1840—1859 — в составе имамата, до 1861 года) {{Начало скрытого блока |Заголовок = '''Дагестанские владения''' |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{флаг|Аварское ханство}} [[Аварское ханство]] (1818—1823) [[Акуша-Дарго]] (до [[Поход Ермолова в Акушу|1819]], [[Восстание Акуша-Дарго|1843—1845]]) [[Бамматулинское владение]] (до 1819) [[Газикумухское ханство]] (до 1820, [[Взятие Кюлюли|1842]]) [[Джаро-Белоканские общества]] (до 1830) [[Илисуйский султанат]] (1844) [[Кайтагское уцмийство]] (до 1819) [[Губа (город)|Куба]] ([[Кубинское восстание|1837—1839]]) [[Кумыкская плоскость|Засулакские княжества]] (1819, 1825, 1831) [[Мехтулинское ханство]] (до 1819) [[Ногайцы|Ногайские общества]] [[Сюрга (Дагестан)|Сюрга]] (до 1820, затем до 1844) [[Табасаранское майсумство]] (до 1819) </poem><ref>''Д.С.Кидирниязов'' Участие ногайцев в народно-освободительном движении горцев Дагестана и Чечни.</ref><ref>С. И. Алиева. Ногайцы Северо-Западного Кавказа в исторических процессах XVIII - начала XX в.</ref><poem> {{flagicon image|Flag of the Shamkhalate of Tarki.jpg}} [[Тарковское шамхальство]] (1818, [[Сражение при Эрпели (1823)|1823]], [[Шамхальское восстание (1831)|1831]], [[Шамхальское восстание (1843)|1843]]) </poem> {{Конец скрытого блока}} <poem> {{flagicon image|Flag of qaraçay.jpg}} [[Карачаевцы]] (1828,1855) {{flagicon image|Abkhazia Principality of Georgia, აფხაზეთი.jpg}} [[Абхазское княжество]] (до 1810) и [[Абхазы#Этнографические группы|Горные общества Абхазии]] '''[[Абазины|Абазинские общества]]''' (тапанта, ашхарауа) [[Куртатинское общество]] (1830) </poem> [[Тагаурия|Тагаурское общество]] (1804-1830) [[Ингушские общества]]<ref>{{статья | автор = [[Бушуев, Семён Кузьмич|Бушуев С. К.]] | ссылка = https://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Kavkaz/XIX/1840-1860/K_biografii_Samilja/text.htm | заглавие = К биографии Шамиля | издание = [[Красный архив]] | место = М. | издательство = [[ОГИЗ]]; [[Госполитиздат]] | год = 1941 | страницы = 115—139 | том = 2 (102) }}</ref>{{rp|116}}<ref>{{книга | автор = [[Ибрагимбейли, Хаджи-Мурат|Ибрагимбейли Х.-М.]] | часть = О правде истории и научной добросовестности | заглавие = Народно-освободительное движение горцев Дагестана и Чечни в 20-х—50-х годах XIX в: Материалы всесоюзной научной конференции 20-22 июня 1989 г. | ответственный = Отв. ред. [[Гаджиев, Владилен Гадисович|В. Г. Гаджиев]] | место = Мх. | издательство = [[ДНЦ РАН]] | год = 1994 | страницы = 42—54 | страниц = 358 }}</ref>{{rp|44}}<ref>{{книга | автор = [[Наймарк, Норман|Naimark Norman M.]] | ссылка = https://archive.org/details/fires-of-hatred-ethnic-cleansing-in-twentieth-century-europe.-norman-m.-naimark/page/n51/mode/1up | заглавие = Fires Of Hatred, Ethnic Cleansing In Twentieth Century Europe | место = {{Camb.}}—{{L.}} | издательство = [[Гарвардский университет|Harvard University]] | год = 2001 | pages = 92 | allpages = 248 | isbn = 0-674-00313-6 }}</ref> (до [[Назрановское восстание|1858]])<br> {{Флаг|Польша}} [[Польские легионы|Польские]] и др. европейские [[Доброволец (военный)|волонтёры]] в Черкесии (1857—1859 и 1863—1864) | командир1 = ''Командующие [[Отдельный Кавказский корпус (Российская империя)|ОКК]]''{{Sfn|Савельев|2009|с=50—56}}: <poem> {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Ермолов, Алексей Петрович|Алексей Ермолов]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Паскевич, Иван Фёдорович|Иван Паскевич]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Розен, Григорий Владимирович|Григорий Розен]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Головин, Евгений Александрович|Евгений Головин]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Нейдгардт, Александр Иванович|Александр Нейдгардт]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Воронцов, Михаил Семёнович|Михаил Воронцов]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Муравьёв-Карсский, Николай Николаевич|Николай Муравьёв]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Барятинский, Александр Иванович|Александр Барятинский]] {{Флаг|Российская империя}}/{{Флаг|Российская империя|1858}} [[Михаил Николаевич]] </poem> | командир2 = {{Начало скрытого блока |Заголовок = Имамат |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> Имамы: {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Гази-Мухаммад]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Гамзат-бек]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Шамиль]] {{Знаки|С}}</poem> {{Начало скрытого блока |Заголовок = [[мудир]]ы<ref name=":1">{{Книга|ссылка=https://books.google.com/books?id=1KsiAQAAIAAJ&newbks=0&hl=ru|автор=Юсуп Дадаев|заглавие=Государство Шамиля: социально-экономическое положение, политико-правовая и военно-административная система управления|год=2006|издательство=Ихлас|страниц=504}}</ref> |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Шоип-Мулла]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Иса Гендаргеноевский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Джаватхан Даргоевский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Талхиг Шалинский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Ташев-Хаджи]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Уллубий Ауховский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Суаиб-Мулла|Соиб Эрсиноевский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Хаджи-Мурат]] (с 1841 по 1851) {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Ахбердил Мухаммед]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Атабай Атаев]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мухаммед-Мирза Анзоров]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Даниял-бек]] (с 1844) {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Абакар-Хаджи Акушинский]]{{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Умалат Ичкеринский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Кебет-Мухаммад]] {{Знаки|С}} </poem> {{Конец скрытого блока}} {{Начало скрытого блока |Заголовок = Военные предводители и [[наиб]]ы |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Уди-Мулла]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Умалат-бек Буйнакский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Ирази-бек Бамматулинский]] {{Знаки|†}} Мелкум-Раджаб Мухахский {{Знаки|†}} Ачлей-Рамазан Мишлешский Гасан Кусурский {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мустафинов, Сулейман-эфенди|Сулейман-эфенди Мустафинов]] (до 1847) {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Ума Дуев|Ума-Хаджи Дуев]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Эски Хулхулинский|Эски Мичиковский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Осман Майртупский|Осман Мичикский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Гойтемир Ауховский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Ахмад Автуринский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Батуко Шатоевский]] {{Знаки|#}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Эльдар Ауховский]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Муса Гендергеноевский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Байсангур Беноевский]] {{Знаки|#}}{{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Амерхан Хатат]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Алдам Чантийский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мааш Зумсоевский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Дуба Вашиндароевский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Идиль Веденский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Султан-Мурад Беноевский]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Геха]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Джанхот Аккинский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Ахмедхан Дышнинский {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Хамзат Чантийский {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Наиб Тарам|Тарам]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мухаммад-Амин (наиб)|Мухаммад-Амин]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мухаммад Доного]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Идрис Эндиреевский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Идрис Гергебильский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Фатаали (наиб)|Фатали Аварский]] {{Знаки|С}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Хириясул Алибек]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Хаджи-Насрулла Капирский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Таймас Губденский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Аслан-кади Цудахарский]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Абдулла Нацинский {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Хаджи-Магомед Уркарахский]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Абрек Ярали|Ярали Хильский]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мухаммад Мискинджинский|Магомед-бек Мискинджинский]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}}[[Мухаммад Аль-Ингуши]] {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Агабек Рутульский]] {{Знаки|#}}{{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Шейх Махмуд]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Шейх-Мулла|Шейх-Мулла Ахтынский]] {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Бук-Мухаммад]]{{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Мухаммад-Эфенди Гуйминский {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Шангерей Муслимаульский<ref>Дадаев Ю. У. Наибы и мудиры Шамиля. Махачкала, 2009.С.337</ref>{{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Башир-бек Газикумухский {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Хаджи-Яхья Газикумухский {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Хасбулат Кундухов {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Хаджи Хамурза Кундухов{{Уточнить|comment=звание}} {{Знаки|†}} {{Флаг Северо-Кавказского имамата}} Таки Чопа (Цыппу Такаев){{Уточнить|comment=звание}}</poem> {{Конец скрытого блока}} {{Конец скрытого блока}} {{Начало скрытого блока |Заголовок = Черкесия |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{флаг|Черкесия}} [[Абат Бесленей]] (до 1829) {{флаг|Черкесия}} [[Айтек Коноков]] {{Знаки|†}} {{флаг|Черкесия}} [[Пшикой Ахеджако]] {{Знаки|†}} {{флаг|Черкесия}} [[Тугужуко Кызбэч]] {{Знаки|†}} {{флаг|Черкесия}} [[Хаджи Исмаил Берзек]] {{Знаки|†}} {{флаг|Черкесия}} [[Хаджи Догомуко Керендуко Берзек]] {{флаг|Черкесия}} [[Сефер-бей Зан|Сефер-бей Зан (Заноко)]] {{Знаки|†}} {{флаг|Черкесия}} Мансур Хаудоко Шупако {{флаг|Черкесия}}{{Флаг Северо-Кавказского имамата}} [[Мухаммед-Мирза Анзоров]] {{Знаки|†}} {{флаг|Черкесия}} Джамбулат Болотоко (до 1830) {{флаг|Черкесия}} Шекультыр Болотоко {{флаг|Черкесия}} Богортоко Махошевский {{флаг|Черкесия}} Канамат Тлаходуко {{флаг|Черкесия}} Мухаммед Атажукин (Хатокшоко)</poem> {{Конец скрытого блока}} {{Начало скрытого блока |Заголовок = Чеченские общества |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Бейбулат Таймиев]] {{Знаки|†}} [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Чуалаг Гендаргеноев]] {{Знаки|#}}{{Знаки|†}} [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Абдурахман Герменчукский]] {{Знаки|†}} [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Абдул-Кадыр Герменчукский]] {{Знаки|†}} [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Унгаев, Авко|Авко Унгаев]] {{Знаки|#}}{{Знаки|†}} [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Исмайлин Дуда]] [[Файл:Знамя Шейха-Мансура.jpg|border|22px]] [[Цуцу Джанбатыров]] {{Знаки|†}}</poem> {{Конец скрытого блока}} {{Начало скрытого блока |Заголовок = Абхазское княжество |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{flagicon image|Abkhazia Principality of Georgia, აფხაზეთი.jpg}} [[Аслан-бей|Аслан-бей Чачба]] {{flagicon image|Abkhazia Principality of Georgia, აფხაზეთი.jpg}} [[Маршан, Шабат|Шабат Маршан]] {{Знаки|†}} {{flagicon image|Abkhazia Principality of Georgia, აფხაზეთი.jpg}} [[Маршан, Эшсоу|Эшсоу Маршан]] {{flagicon image|Abkhazia Principality of Georgia, აფხაზეთი.jpg}} [[Аджапуа, Исмаил|Исмаил Аджапуа]] </poem> {{Конец скрытого блока}} {{Начало скрытого блока |Заголовок = Другие |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{флаг|Аварское ханство}} [[Список аварских ханов|Султан Ахмед-хан I]] [[Сурхай ибн Мухаммад|Сурхай-хан II]] [[Мехтулинское ханство#Список правителей Мехтулинского ханства|Гасан-хан]] [[Уцмий Адиль-хан]] {{Знаки|†}} [[Акушинский, Мухаммад-кади|Мухаммад-кади Акушинский]] [[Шейх Али-хан]] {{Знаки|†}} [[Хаджи-Мухаммад Хулухский]] {{Знаки|#}}{{Знаки|†}} {{флаг|Южная Осетия}} [[Кочиев, Бега|Кочиев Бега]] {{Знаки|†}} {{флаг|Южная Осетия}} [[Дударов Ахмет|Ахмет Дударов]] (до 1804) Хазби Алыккаты (Аликов) {{Знаки|†}}</poem> [[Агабек Рутульский]] {{flagicon image|Flag of qaraçay.jpg}} [[Ислам Ачахматович Крымшамхалов]] (до 1828) {{Конец скрытого блока}} {{Начало скрытого блока |Заголовок = Иностранные добровольцы |Ссылка = right |Выравнивание_заголовка = left }}<poem> {{Флаг|Британская империя}} [[Белл, Джеймс Станислав|Джеймс Белл]] {{Флаг|Польша}} [[Лапинский, Теофил|Теофил Лапинский (Теффик-бей)]]</poem> {{Конец скрытого блока}} | силы1 = С 1817 по 1864<ref name="Кавказ2">[[Большая Советская энциклопедия]]: Кавказская война 1817—64.</ref>:<br>в 1819: около 50 тыс. чел.{{#tag:ref|Кроме того, командующему [[Отдельный Кавказский корпус (Российская империя)|Отдельного Кавказского корпуса]] было подчинено [[Черноморское казачье войско]] — 40 тыс. чел.|group="К."}}<br>в 1857: около 200 тыс. чел.<br>в 1862: около 60 тыс. чел.{{#tag:ref|На Западном Кавказе.|group="К."}} | силы2 = [[Черкесия|Племена и княжества Черкесии]]:<br> ''неизвестно''{{#tag:ref|При численности мужского населения Черкесии не превышавшем 300 тыс. человек, черкесские племена могли выставить до 80 тыс. вооружённых людей<ref>{{Книга:Кавказский календарь|автор=[[Карлгоф, Николай Иванович|Карлгоф Н. И.]]|часть=Магомет-Амин|ссылка=|год=1860|страницы=79 (4-е отд.)}}</ref>.|group="К."}}<br> 80 тыс. человек [[Северо-Кавказский имамат]]:<br> 20—60 тыс. человек <ref>{{книга|автор=[[Хашаев, Хаджи-Мурад Омарович|Хашаев Х.-М. О.]]|заглавие=Общественный строй Дагестана в XIX веке|ссылка=https://books.google.ru/books?id=KkPRAAAAMAAJ&hl=ru|ответственный=Отв. ред. {{ы|[[Косвен, Марк Осипович|М. О. Косвен]]}}|издание=[[Дагестанский филиал АН СССР]]|место=М.|издательство=[[АН СССР]]|год=1961|страницы=51}}</ref>{{Sfn|Казембек|1985|с=57}}{{Sfn|Дадаев|2016|с=47}}{{#tag:ref|Из общего числа: регулярной армии до 15 тыс.<ref name="Сафаров">{{статья|автор=[[Линевич, Илья Петрович|Линевич И. П.]]|заглавие=Карта горских народов, подвластных Шамилю (сведения Юсуф-хаджи Сафарова)|ссылка=|издание=[[Сборник сведений о кавказских горцах]]|место=Тф.|издательство={{Тип.}} Гл. упр. намест. кавказского|год=1872|выпуск=6, Отд.1. Разд. 2|страницы=3—4}}</ref>{{Sfn|Дадаев|2014|с=49}}. В начале 1840-х годов Шамиль за короткое время мог собрать около 20—30 тыс. человек, 1/3 из которых составляла конница{{Sfn|Дадаев|2014|с=51}}.|group="К."}}<br> до 100 орудий{{Sfn|Казембек|1985|с=57}}{{#tag:ref|Из общего числа: 40—50 орудий были отлиты в имамате во время правления Шамиля{{Sfn|Казембек|1985|с=398}}. До 30 были русского литья, большая часть которых находилась в резиденции Шамиля. Часть артиллерии была турецкого литья, расположенная в основном в укреплениях или в распоряжении наибов<ref>{{статья|автор=[[Потто В. А.]]|заглавие=Гаджи-Мурат|ссылка=|издание=[[Военный сборник]]|место=СПб.|издательство={{Тип.}} Департ. уделов|год=1870|том=76|номер=11|страницы=180|ссылка том=https://lib.rgo.ru/reader/flipping/Resource—1720/RuPRLIB12035209/index.html}}</ref>.|group="К."}} | потери1 = С 1801 по 1864<ref>[[Кривошеев, Григорий Федотович|Г. Ф. Кривошеев]]. Россия и СССР в войнах XX в. Потери вооружённых сил. Олма-Пресс, 2001.: Вооружённые конфликты на Северном Кавказе (1920—2000 гг.). С. 568.</ref>:<br>{{число|24947}} убитыми{{#tag:ref|804 офицера, в том числе 13 генералов и 21 командир части, и {{число|24143}} нижних чина.|group="К."}}<br>{{число|65125}} ранеными{{#tag:ref|3154 офицера и {{число|61971}} нижний чин.|group="К."}}<br>6007 пленными{{#tag:ref|92 офицера и 5915 нижних чинов.|group="К."}}<br>''Общие безвозвратные потери''<ref>{{статья|автор=Веденеев Д.|заглавие=77 тысяч|ссылка=http://www.istrodina.com/rodina_articul.php3?id=122&n=7|издание=[[Родина (журнал)|Родина]]|тип=российский исторический иллюстрированный журнал|место=М.|издательство=|год=1994|номер=3—4|страницы=123|archive-url=https://archive.today/20131008014942/http://www.istrodina.com/rodina_articul.php3?id=122&n=7|archive-date=2013-10-08|url-status=dead}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140310094145/http://www.istrodina.com/rodina_articul.php3?id=122&n=7 |date=2014-03-10 }}</ref>:<br>около 77 тыс. чел.{{#tag:ref|Если в число безвозвратных потерь включить военнослужащих, погибших и умерших в плену, умерших от ран и болезней, а также потери мирного населения при набегах горцев.|group="К."}} | потери2 = }} {{Кавказская_война_(северо-восток)}} {{Кавказская война (северо-запад)}} '''Эрсий-кавказхой тӀом''' ({{lang-ru|Кавказская война}}) — [[Россе импери|Россе импере]] бӀуно [[Къулбаседа Кавказ]] караерзаеш ший дукхагӀча даькъе [[Северо-Кавказский имамат|Къулбаседа Кавказа имаматаца]] баь бола тӀом<ref>{{публикация|книга|заглавие=Большой энциклопедический словарь|ответственный=Гл. ред. А. М. Прохоров|место=М.|издательство=Советская энциклопедия|место2=СПб.|издательство2=Фонд «Ленинградская галерея»|год=1993|страницы=519|страниц=1628|isbn=5-85270-015-0}} — «Кавказская война 1817—64, воен. действия рус. войск против Чечни, горн. Дагестана и Сев.-Зап. Кавказа с целью их покорения».</ref><ref>{{публикация|книга|заглавие=Военная энциклопедия|ответственный=Председатель Главной редакционной комиссии П. С. Грачёв|место=М.|издательство=Воениздат|год=1995|томов=8|том=3|том заглавие=«Д» — Квартирьер|страницы=437|страниц=543|isbn=5-203-00748-9}} — «Кавказская война 1817—64, военные действия, связанные с присоединением территории Чечни, Горного Дагестана, Северо-Западного Кавказа к России».</ref>. Из хиннаб [[1817]]—[[1864]]) шерашка{{Sfn|Муханов|2008|с=359}}. Эрсий-кавказхой тӀом [[История России|Эрсечен тархьаргахьа]] эггара бӀаьхагӀа тӀом лоархӀ<ref>{{Статья|ссылка=https://www.elibrary.ru/item.asp?id=20959915&|автор=[[Филюшкин, Александр Ильич|Филюшкин А. И]]|заглавие=Пером, а не шпагой|год=2013|издание=РОДИНА|номер=12|страницы=39|issn=0235-7089}}</ref>. == ТӀом болабалалехь == [[касоги|Касагаша]] эрсий [[князь|аьлашта]] йоал те́лаш хинна [[Тьмутараканское княжество|Таьман аьлий мехка]] ха ца лаьрхӀача, Эрсече Кавказе чӀоагӀъялар [[Иван Грозный|Иван Грозне]] заман чухь доладеннад. Эрсий паччахьа́ духхьашха [[Присяга|чӀоагӀо яь]] мутӀахьа йийрза́р [[Кабарда|ГӀаьбартехье]] хиннай [[1557]]-гӀча шера<ref>[https://tass.ru/v-strane/4542582 В службе и обороне: 460 лет назад Кабардино-Балкария вошла в состав России] // [[ТАСС]], 8 сентября 2017</ref>. == ГӀалгӀай мехка == 1830-ча шера кӀимарса бетта эрсий ши колонна инарал-майор [[Абхазов, Иван Николаевич|Абхазов]] хьалха а волаш таӀазар де дагахьа [[ГӀалгӀай лоаме|ГӀалгӀай лоам]] баха хиннаб. [[Эрсий]] эскар [[Дарьяльское ущелье|Даьра аьлеи]] [[Ассинское ущелье|Эса чӀожеи]] гӀолла Ӏочакхбаьнна хиннаб. Къаьстта денал долаш духьаллаьттаб [[Обанхой]], цхьабакъда [[Эбан]]ера [[гӀалгӀай гӀалаш|вӀов]] эккхаяь хиннай{{sfn|История Ингушетии|2013|с=260}} цу чу чу мел хинна саг [[убийство|ве а вувш]], цхьа саг мара дийна ца вусаш. Из а цул тӀехьагӀа [[Сибаре]]гӀа Ӏовахийта́ хиннав{{sfn|Baddeley|1940|с=277}}. Цу экспедице [[фаьппий]] цхьан юкъа́ [[Эрсече]]н караберза а баьб{{ref+|12 ноября 1836 года [[барон]] [[Розен, Григорий Владимирович|Розен]] сообщал в письме [[граф]]у [[Чернышёв, Александр Иванович|Александру Чернышёву]]: {{начало цитаты}}«Въ 1830 году усмирены оружіемъ слѣдующія племена горцевъ: Куртатинцы, Тагаурцы и временно: Джераховцы, Кистинцы и Галгаевцы. Для управленія ими графъ Паскевичъ, назначивъ одного пристава и четырехъ помощниковъ, раздѣленныхъ по ущельямъ, далъ имъ особую инструкцію о ихъ обязанностяхъ. Сверхъ того, учредилъ во Владикавказѣ судъ для разбирательства дѣлъ между сими горцами, которому велѣно руководствоваться правилами и порядкомъ, начертанными въ Учрежденіи о губерніяхъ для уѣздныхъ судовъ.»{{sfn|Акты, собранные Кавказской археографической комиссіею|1881|с=714}}{{конец цитаты}}|group=~}}, округа кхелаш а увттаяьй, бӀорахой система а оттаяьй{{sfn|История Ингушетии|2013|с=277}}. == Белгалдаккхар == === Доашхамаш === {{белгалдаккхар|group=~}} === Хьасташ === {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{публикация|книга | автор = | ссылка = https://runivers.ru/bookreader/book9489/#page/1/mode/1up | заглавие = Кавказерча археографен комиссес гулдаь акташ | оригинал = Акты, собранные Кавказской археографической комиссіею | nodot = | язык = ru-old | ответственный = Сост. [[Археографические комиссии#Кавказская археографическая комиссия|Кавказская археографическая комиссия]], под ред. [[Берже, Адольф Петрович|А. П. Берже]] | место = [[Каьлаке|Тифлисъ]] | издательство = Типографія Главнаго Управленія Намѣстника Кавказскаго | год = 1870 | издание = | том = 4 | страницы = | страниц = 1011 | isbn = | doi = | ref = Акты, собранные Кавказской археографической комиссіею }} * {{публикация|книга | автор = Долгиева М. Б.; Картоев М. М.; [[Коазой Дауда Нурдин|Кодзоев Н. Д.]]; Матиев Т. Х. | ссылка = https://dzurdzuki.com/download/istoriya-ingushetii-otv-red-kodzoev-n-d-2013/ | заглавие = История Ингушетии | nodot = | язык = ru | ответственный = Под отв. ред. [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоева]] | место = {{abbr|Ростов н/Д.|Ростов-на-Дону|0}} | издательство = Южный издательский дом | год = 2013 | издание = 4-е | том = | страницы = | страниц = 600 | isbn = 978-5-98864-056-1 | doi = | ref = История Ингушетии }} * {{публикация|книга | автор = [[Баддели, Джон Фредерик|Baddeley J. F.]] | ссылка = | заглавие = The Rugged Flanks of Caucasus | nodot = | язык = en | ответственный = | место = [[Лондон|London]] | издательство = Oxford University Press: Humphrey Milford | год = 1940 | издание = | том = 1 | страницы = | страниц = 318 | isbn = | doi = | ref = Baddeley }} * {{БРЭ |статья = Кавказская война 1817—64 |id = 2031522 |автор = В. М. Муханов |том = 12 |страницы = 359 |ref = Муханов }} detdmpb22h65raoc41jox5gpt9lwc0c ТалхатӀе 0 17649 74501 71250 2026-06-18T01:39:57Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74501 wikitext text/x-wiki {{Историческая область |Статус = тархьара пхьа / кхаьлл |Географический регион = Юкъера Кавказ ([[Даькъасте]]) |Название = ТалхатӀе |Оригинальное название = |Иллюстрирование = |Подпись к иллюстрации = |Другие названия = |Экзотопонимы = |Период = |Локализация = {{Флагификация|ГӀалгӀайче}}, [[ЖӀайраха шахьар]] |lat_dir = |lat_deg = 42|lat_min = 47|lat_sec = 44.5 |lon_dir = |lon_deg = 44|lon_min = 45|lon_sec = 54.2 |CoordScale = <!-- масштаб (например, 100000) --> |region = <!-- код региона --> |Население = хӀанз саг вахац |Площадь = |В составе = |Включает = |Карта региона = |Государство-1 = Россе Федераци |Герб-1 = [[Файл:Coat of Arms of the Russian Federation.svg|30px]] |Годы-1 = |Вставка = {{+ИПК|Выделение=|Метка=да|Ширина=320|Увеличение=13|Высота=270|Кайма=да}} }} '''ТалхатӀе'''{{Дехьавалар|ЦӀи}} — [[гӀалгӀай]] [[Юкъера бӀаьшераш|юкъерча бӀаьшерий заман]] [[пхьа]]. [[ГӀалгӀайче|ГӀалгӀай Мехка]] [[ЖӀайраха шахьар]]е улл. [[Саьлгхой]] тайпан нах баьхаб укхаза{{Дехьавалар|Тархьар}}. Административни лоархӀаш хилча ТалхатӀе улла лаьтта ''«[[юрта хьисапе моттиг Хьули]]»'' яхача [[муниципальни кхоллам|муниципальни кхоллама́]] юкъедодаш да, амма ше ТалхатӀе «юрт» яха статус йолаш хьакъоастаяьяц законагӀа{{Дехьавалар|Статус}}. == ЦӀи == [[ГӀалгӀай мотт|ГӀалгӀай меттала]] укх пхьанах (е вешта аьлча, укх [[кхаьлл]]ах) «ТалхатӀе» оал. Лаьтта хьаьнде уйла а йолаш маша даьтта сов дукха диллачул тӀехьагӀа лаьтта толхадаьчул тӀехьагӀа яхай укх пхьанах из цӀи{{sfn|Леймиев|1993|с=13}}. == Статус == [[Россе Федераци|Россе Федерацен]] а [[ГӀалгӀай Республика]] а [[Моттигера шедоалдар|моттигерча шедоалдарах]] лаьца долча законашка диллача, гӀалгӀай лоам [[ЖӀайраха шахьар]]е яда дукхагӀа йола шира пхьанаш ''«[[село]]»'' аьнна статус а енна, 5 [[муниципальни кхоллам]]а́ юкъейолхаш я. Амма ер ТалхатӀе яхар, вожаш мо, 2009 шерарча саькура бетта 23-ча ден 5-РЗ номер йолча ГӀалгӀай Республика Закона тӀа къаьстта белгалъяьккхаяц «юрт» яха статус йолаш<ref name="Закон РИ № 5-РЗ">[http://docs.cntd.ru/document/895201294 Закон Республики Ингушетия от 23 февраля 2009 года № 5-РЗ «Об установлении границ муниципальных образований Республики Ингушетия и наделении их статусом сельского поселения, муниципального района и городского округа»]</ref>. «Юрт» яха статус йолаш еце а, моттигерча шедоалдарах лаьца долча закона тӀа хьоахаяь еце а, из «юрт» яха юкъара термин дӀачӀоагӀъенна хиларга хьажжа, моллагӀа йолча, хьалха хиннача а хӀанз йолаш йолча а, къаьна а къона а йолча, массайолча нах бахача моттигех цхьатарра «юрт» аьнна цӀи йоаккх тахан гӀалгӀаша. Цхьабакъда, укх мо йолча къаьнарча моттигех, гӀалгӀай лоамарча моттигех хӀаьта а, «юрт» ца оалаш, «[[кхала]]» е «[[пхьа]]» аьлча нийсагӀа да, хӀана аьлча, гӀалгӀаша юххьанцара «юрт» яха дош тӀадийттадац тӀеххьарча (XVIII—XIX) бӀаьшерашка ара Ӏояхка́ хиннача нах бахача моттигий цӀерашта мара. == Географи == ТалхатӀенал лохагӀа [[Армхи (река)|Ӏарамхий]] до́да — цун аьрда оагӀорахьа улл из. [[МохкатӀе]]нна духьала, Ӏарамхил дехьа, сийнача шув тӀа улл [[ТалхатӀе]]. Иштта юрта гаьна доацаш кхыйола кхаьлаш я: [[гӀинбухе]]хьа улл [[Бейни]], малхбузехьа улл [[Джейрах|ЖӀайрах]], хӀаьта малхбоалехьа [[Ляжги|Лаьжги]] я<ref>{{cite web|url=http://artofwar.ru/img/z/zagorulxko_w_a/text_0330-1/|title=Карта Чечни и Ингушетии|format=rar|date=не ранее 1995|accessdate=2010-01-02|archiveurl=|archivedate=}}rar. Объём 8 МБ.</ref>. === Сахьата оаса === ТалхатӀе, беррига ГӀалгӀай Мохк мо, МСК ([[Москвера ха|москверча хан]]) [[Сахьатий зона|сахьатий зоне]] уллаш я. [[Россе Федераце лела ха|Лелаш йолча ханнеи]] [[Всемирное координированное время|UTC]] ханнеи юкъе +3:00 (кхо сахьат) башхало я<ref>{{Cite web|url=http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_114656/b2707989c276b5a188e63bc41e7bcbcc18723de8/|title=Федеральный закон от 03.06.2011 № 107-ФЗ «Об исчислении времени», статья 5|lang=ru|date=2011-06-03}}</ref>. == Тархьар == МоцагӀа [[гӀалгӀай]] [[гӀалгӀай тарматал|шоай тарматалах]] боаккхача хана мехка цӀайнаш увттадеш хиннад МохтӀа. 1927-ча шера [[Ӏарамхий (курорт)|«Ӏарамхий» курорт]] йиллай укхаза<ref>{{cite web|url= http://23021944.ru/load/zorba/zhizn_abdul_gamida_dzhambulatovicha_tangieva/2-1-0-415|title= Жизнь Абдул-Гамида Джамбулатовича Тангиева|author= [[Коазой Дауда Нурдин|Коазой Н.]]|date= |website= 23021944.ru|publisher= |accessdate= 2022-08-12|lang= ru}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20230428112328/http://23021944.ru/load/zorba/zhizn_abdul_gamida_dzhambulatovicha_tangieva/2-1-0-415 |date=2023-04-28 }}</ref>. Цу хана нах бахаш хиннаяц юрт: хийрца яьгӀай гӀалаш, гобаьккха, чӀийнаш мо нийса, корсамийи дийхкийи хьу лаьттай. Цу хьуна юкье хьаяьй санатори. Массе мехкашкара салаӀа, дарба дайта нах ухаш хиннаб укхаза{{sfn|Леймиев|1993|с=13}}. ТалхатӀера гӀала хаьрцай. Уллув цхьа бартала каша оалаш дола [[маьлхара каша|малхара каша]] доалл. ХӀаьта геттара кӀала, чӀожа, ши-кхо чухаьрца кӀоаг ба — хьалхарча наха кӀир еш хинна цоацхалаш да, йоах, уж. Наркий, заьзгий, чӀаштартий-мистадаргий, тайп-тайпарча кхыча гаьний хьу тӀаяьннай гонахьа. Цунна юкье, лоамароша мангал хьекхаш, моажа цоний кьовхаш да. Хьаяхачох, кхаьлле Зовр яхаш цӀи а йолаш, [[саьлгхой|салгхо]] ваьхав. Цхьан шера, ший лаьтта хьаьнде лаьрхӀа, [[маша даьтта]] диллад цо ший кхашка. Даьтта сов дукха хиларах, лаьтта «даьгад», хӀама тӀа ца йоалаш дисад, вешта аьлча, массехк шера ялат хьа ца хулаш, телхад кхаш. Из бахьан долаш е моттиг йита езаш хиннав гӀала яьр. ДӀавахав из укхазара. Цу хана деңца ТалхатӀе оалаш хьайоагӀа е моттиг{{sfn|Леймиев|1993|с=13}}. == Бахархой == {{ Население | Армхи (село) }} == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == ТӀатовжамаш == * {{cite web |url = http://www.gosspravka.ru/06/002/000005.html |title = Коды ОКАТО — село Армхи Джейрахского района |deadlink = yes }} * [http://ingkurort.ru/ Курорт Армхи] * {{статья |автор = Леймиев Лаьча |заглавие = МохтӀеи ТалхатӀеи |ссылка = https://archive.org/details/selaad--i---mgz-m/Села1ад%201990г.%20№4/page/n11/mode/2up |язык = inh |издание = [[СелаӀад (журнал)|СелаӀад]] |тип = журнал |год = 1993 |месяц = 06 |день = 31 |страниц = 16 |ref = Леймиев |archiveurl = |archivedate = }} {{Джейрахский район}} [[ОагӀат:ЖӀайраха шахьара нах баха моттигаш]] [[ОагӀат:ГӀалгӀай юрташ]] cwae6ufvz5gif77xdzw1e4fwcylqknr Ло:Potd/2026-06-19 10 18774 74489 2026-06-17T12:13:29Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «Schönwald im Schwarzwald, Escheckstraße -- 2025 -- 0147.jpg» 74489 wikitext text/x-wiki Schönwald im Schwarzwald, Escheckstraße -- 2025 -- 0147.jpg 5x9c2np2v03b4mlxba29grdze7y95ca Ло:Motd/2026-06-19 10 18775 74490 2026-06-17T12:25:51Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «004 Red deer checking if a female is ready to mate Video by Giles Laurent.webm» 74490 wikitext text/x-wiki 004 Red deer checking if a female is ready to mate Video by Giles Laurent.webm lbei6k6lx390yj4fnz9wtv93qaa3av5