Википедия
lezwiki
https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D1%87%D1%87%D0%B8%D0%BD
MediaWiki 1.47.0-wmf.15
first-letter
Медиа
Служебная
Веревирд авун
Уртах
Уртахдин веревирд авун
Википедия
Википедия веревирд авун
Файл
Файл веревирд авун
MediaWiki
MediaWiki веревирд авун
Шаблон
Шаблон веревирд авун
Справка
Обсуждение справки
Категория
Категория веревирд авун
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Кикабидзе Вахтанг Константинан хва
0
13686
98934
89993
2026-08-15T01:07:37Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98934
wikitext
text/x-wiki
{{Кас}}
'''Вахтанг Константинан хва Кикабидзе''' (1938 йисан 19 июлдиз, [[ТӀифлис]]) — [[Советрин Социализмдин Республикайрин ГалкӀ|Советрин]] ва [[Гуржистан|гуржийрин]] манияр ягъдай кас, манийрин автор, киноактер, режиссер ва сценарист. [[Грузиядин ССР-дин халкьдин артист]] (1980), [[Украинадин лайихлу артист]] (2013), [[ССРГ-дин Гьукуматдин премиядин]] лауреат (1978), Грузиядин Гьукуматдин премиядин лауреат (2013).
== Уьмуьрдин рехъ ==
Вахтанг Кикабидзе 1938 йисан 19-лагьай июлдиз [[ТӀифлис]]да дидедиз хьана<ref>[https://otr-online.ru/news/aktyor-vahtang-kikabidze-otmechaet-80-letie-107872.html ОТР — Актёр Вахтанг Кикабидзе отмечает 80-летие]</ref>, аял тир вахтунда [[Вера (ТӀифлисдин район)|Вера]] районда яшамиш хьана.
Буба — Константин Кикабидзе [[Имеретия|имерети]] дворянрин тухумдикай тир, журналист. 1942 йисуз декабрдиз Керчдин патав дяведа хабар авачиз квахьна<ref>[https://pamyat-naroda.ru/heroes/?last_name=%D0%9A%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%B4%D0%B7%D0%B5&first_name=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD&middle_name=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&date_birth=&rank=&group=all&types=pamyat_commander:nagrady_nagrad_doc:nagrady_uchet_kartoteka:nagrady_ubilein_kartoteka:potery_doneseniya_o_poteryah:potery_gospitali:potery_utochenie_poter:potery_spiski_zahoroneniy:potery_voennoplen:potery_iskluchenie_iz_spiskov:potery_kartoteki:potery_vpp&page=1 Память народа] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200925223814/https://pamyat-naroda.ru/heroes/?last_name=%D0%9A%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%B4%D0%B7%D0%B5&first_name=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD&middle_name=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&date_birth=&rank=&group=all&types=pamyat_commander:nagrady_nagrad_doc:nagrady_uchet_kartoteka:nagrady_ubilein_kartoteka:potery_doneseniya_o_poteryah:potery_gospitali:potery_utochenie_poter:potery_spiski_zahoroneniy:potery_voennoplen:potery_iskluchenie_iz_spiskov:potery_kartoteki:potery_vpp&page=1 |date=2020-09-25 }}</ref>.
Диде — Манана Багратиони — гуржирин князрин [[Багратиони-Давитишвили]]йрин тухумдай тир, машгьур певица тир.
Мектеб кӀелна куьтягьайдалай кьулухъ 1955—1957 йисара ада [[ТӀифлисдин гьукуматдин университет|ТӀифлисдин университет]]да кӀелна. 1961—1963 йисарра [[ТӀифлисдин чара уьлквейрин чӀаларин институт|ТӀифлисдин маса халкьарин чӀалар чирдай институт]]да кӀелна<ref>[https://www.kino-teatr.ru/kino/acter/m/post/1949/bio/ Кино-Театр. РУ — ВАХТАНГ КИКАБИДЗЕ]</ref>.
1959 йисуз [[ТӀифлисдин гьукуматдин филармония|ТӀифлисдин филармониядик]] кӀвалахдал акъвазна<ref>[https://sputnik-georgia.ru/culture/20190816/246169790/Budet-khorsho--Vakhtang-Kikabidze-svoy-81-letniy-yubiley-otmetit-grandioznym-kontsertom-vika.html «Спутник Грузия» — «Будет хорошо» — Вахтанг Кикабидзе отметит день рождения на сцене]</ref>.
1966 йисуз сифте сеферда кинода къугъвана — [[Суварра гьалтун|«Встреча в горах»]]
1966 йисуз Вахтанг Кикабидзе [[Орэра|«Орэра»]] ансамбльдик акатна, гьа и вахтунда ада «Диэло» квартетдани манияр ягъзавай<ref>[https://www.kavkaz-uzel.eu/articles/10021/ «Кавказский Узел» — Кикабидзе Вахтанг Константинович]</ref>.
1966 йисуз сифте яз Георгий Данелиядин «Дерт чӀугвамир» (''урус. «Не горюй»'') кинода къугъвана ва Картахенда фейи кинофестивальда виридлай хъсан къугъвай итимдин ролдай приз къачуна (1970).
1973 йисуз «Верадин мягьледин макьамар» (урус. «Мелодии Верийского квартала») адан карьерада лишандин кино хьана (режиссёр Г. Шенгелая)
1977 йисуз Данелиядин фильм «[[Мимино]]» акъатна ва Кикабидзедиз Гьукуматдин премия гъана (1978).
1981 йисуз вичин сценариядай В.Кикабидзеди кьуд новеллада аваз комедия акъудна: «Будь здоров, дорогой» (1983 йисуз Габровода Гран-При къачуна), 1985 йисуз — фильм «Мужчины и все остальные».
1984 йисуз «ТАСС уполномочен заявить» фильмда къугъвана ва ССРГ-дин КГБ-дин премия къачуна.
Кинематографда [[Данелия Георгий Николаян хва|Георгий Данелияди]] эцигнавай кинойра са жерге халкьдиз кӀани ролар къугъвана: «Не горюй», «Совсем пропащий», «Мимино», «Фортуна». Виридаз кӀан хьайи са кьадар манийрин исполнитель: «Чито-грито», «Мои года — моё богатство» ва масабур<ref>[https://ria.ru/20180719/1524751940.html РИА «Новости» — Биография Вахтанга Кикабидзе]</ref>.
1996 йисалай адан тӀвар «Вуж вуч ятӀа» лугьузвай энциклопедиядик кутунва.
«Къавкъаздин миллетдин чин» лугьудай рикӀел хкидай ктаб кхьизва.
Вахтанг Кикабидзедиз кьве аял ава — къачунвай руш Марина Сагарадзе, Шота Руставелидин тӀварунихъ галай ТӀифлисдин театрадин актриса.
Константин — адан хва — художник, [[Канада]]да яшамиш жезва.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
{{Къецепатан элячӀунар}}
[[Категория:ТӀифлисдин гьукуматдин университет акьалтӀарнавайбур]] [[Категория:ТӀифлисда дидедиз хьанвайбур]]
452qsn7obzyayjrnr5dhsdwjkbyct08
Виктория Самуилан руш Токарева
0
14209
98933
96511
2026-08-15T00:36:27Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98933
wikitext
text/x-wiki
{{Кас}}
'''Токарева Виктория Самуилан руш''' (хайила '''Шефтер'''; 1937 йисан 20 ноябрдиз, [[Ленинград]]) — [[Урусар|урус]] прозаик ва сценарист.
== Уьмуьрдин рехъ ==
Виктория Токарева 1937-лагьай йисан 20-лагьай ноябрдиз Ленинградда дидедиз хьана. Адан буба Шефтер Самуил Насонан хва [[Чувудар|чувудрин]] миллетрикай тир, инженервиле кӀвалахзавай<ref>[https://www.msk.kp.ru/daily/press/detail/2657/ Почему Виктория Токарева начала писать истории о частной жизни?]</ref>. Диде, Хлопова Наталья Степанан руш<ref>[http://www.jekl.ru/web/user_images//home/jekl/images/graves//images/fl/preobr/3_2s/sppr_3_2s_0341.jpg?pfdrid_c=true Надгробный памятник родителей на Преображенском еврейском кладбище]</ref>, [[Донецк вилаят]]дай акъатнавайди тир. Ада машинистка яз къвалахнава<ref>{{Cite web|url = http://www.silver.ru/programms/ottsy_i_deti/+editions-of-the-program/materials-viktoriya_tokareva_77858/|title = Виктория Токарева (интервью)|author = |work = [[Серебряный дождь]]|date = 27 декабря 2014|publisher = }}</ref>. Дяве башламиш хьайила адан бубадиз ополчениедиз эверна. Гуьгъуьнлай ам лап четиндиз ничагъ хьана госпиталда къаткурна.1945-лагьай йисуз январдиз ам кьена.
Дяведин вахтунда абурун хзан [[Киров вилаят]]дин [[Кикнур]] лугьудай поселакдиз куьч хьана. Са хейлин вахтунда абурун хзандиз бубадин чӀехи стхади куьмек гуз хьана. Ада Ленинграддин металлдин заводдин директор яз кӀваалхзавай<ref>[https://publishing.spbu.ru/images/blokada-book.pdf Блокада в решениях руководящих партийных органов Ленинграда (стр. 163, 230, 265, 298, 326, 360 и 398)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210124094031/https://publishing.spbu.ru/images/blokada-book.pdf |date=2021-01-24 }}: Е. Н. Шефтер значится директором ленинградского завода металлоизделий уже в июне 1941 года; в годы войны среди прочего завод под его руководством наладил для нужд фронта выпуск противогазов, фонарей «Летучая мышь», гильзовых патронов, деталей снарядов и другой амуниции.</ref><ref>[http://podvignaroda.ru/?#id=39176279&tab=navDetailManAward Подвиг народа]: Ещё один дядя, подполковник Абрам Носонович Шефтер (1910—?), командовал артдивизионом во время [[Великая Отечественная война|Великой Отечественной войны]] и был награждён [[Орден Красного Знамени|орденами Красного Знамени]] (1945) и [[Орден Красной Звезды|Красной Звезды]] (1945, 1951). Залман Носонович Шефтер (1903—1942) [https://pamyat-naroda.ru/heroes/memorial-chelovek_prikaz73769910/?backurl=%2Fheroes%2F%3Fadv_search%3Dy%26last_name%3D%D0%A8%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%26date_birth%3D%26group%3Dall%26types%3Dpamyat_commander%3Anagrady_nagrad_doc%3Anagrady_uchet_kartoteka%3Anagrady_ubilein_kartoteka%3Apamyat_voenkomat%3Apotery_vpp%3Apamyat_zsp_parts%3Akld_polit%3Akld_upk%3Akld_vmf%3Apotery_doneseniya_o_poteryah%3Apotery_gospitali%3Apotery_utochenie_poter%3Apotery_spiski_zahoroneniy%3Apotery_voennoplen%3Apotery_iskluchenie_iz_spiskov%26page%3D4 пропал без вести в феврале 1942 года] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210510142444/https://pamyat-naroda.ru/heroes/memorial-chelovek_prikaz73769910/?backurl=%2Fheroes%2F%3Fadv_search%3Dy%26last_name%3D%D0%A8%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%26date_birth%3D%26group%3Dall%26types%3Dpamyat_commander%3Anagrady_nagrad_doc%3Anagrady_uchet_kartoteka%3Anagrady_ubilein_kartoteka%3Apamyat_voenkomat%3Apotery_vpp%3Apamyat_zsp_parts%3Akld_polit%3Akld_upk%3Akld_vmf%3Apotery_doneseniya_o_poteryah%3Apotery_gospitali%3Apotery_utochenie_poter%3Apotery_spiski_zahoroneniy%3Apotery_voennoplen%3Apotery_iskluchenie_iz_spiskov%26page%3D4 |date=2021-05-10 }}.</ref>. Гьадлай гъейри ада Гражданвилин ва Ватандин ЧӀехи дявейра иштираквал авуна.
13 йиса авай гъвечӀи Викториядиз дидеди [[Антон Павелан хва Чехов|Антон Чехован]] кьисаяр кӀелна. Адаз «[[Скрипка Ротшильда]]» лугьудай гьикая лап иер акуна. Гьанлай кьулухъ ам литературадал ашукь жез эгечӀна.
Мектебда кӀелзавай йисара Викториядиз медицина чириз кӀанзавай, амма адан арза кьабулнач. ГьакӀ хьайила ам музыка чириз алахъна. Сифте Ленинграддин музыкадин училищеда кьуд йисуз кӀелна (1958-лагьай йисуз куьтягьна), ахпа Ленинграддин Н. А. Римский-Корсакован тӀварунихъ галай гьукуматдин консерваториядани кӀелна<ref>[https://tass.ru/encyclopedia/person/tokareva-viktoriya-samoylovna ТАСС — ЭНЦИКЛОПЕДИЯ: Токарева, Виктория Самойловна]</ref>.
Эвленмиш хьайидалай кьулухъ Виктория Токарева Москвадиз куьч хьана. Аялрин музыкадин школада муаллим яз кӀвалахна, гьа и вахтунда ада вичин гьикаятар кхьиз эгечӀна.
Гуьгъуьнлай ада «Мосфильмда» редакторвиле кӀвалахна.
1962-лагьай йисуз [[Сергей Владимиран хва Михалков|Сергей Михалкова]] гаф кутуна Виктория Токарева ВГИК-дин сценарияр кхьиз чирдай факультетдик экечӀна ва 1967-лагьай йисуз кӀелна куьтягьна<ref>[https://ria.ru/20121120/911327236.html РИА "Новости" — Биография Виктории Токаревой]</ref>.
Кьведлагьай курсуна авайла В.Войновича меслят авуна ада вичин гъвечӀи гьикая «День без вранья» акъудна.
1971-лагьай йисуз ССРГ-дин Писательрин КӀватӀалдик экечӀна.
И девирда кхьенвай ктабрикай — «Хэппи энд» (1995), «Вместо меня» (1995), «Лошади с крыльями» (1996), журналра «Новый мир» ва «Юность» басма йизва.
1968-лагьай йисуз «Литературадин газетдин» «12 стул тӀвар алай клубдин» «Золотой теленок» лугьудай премия лайихлу авуна.
== Кинодин кӀвалахар ==
1960-лагьай йисарин эхир кьиляй Виктория Токаревади советрин кинорежиссерихъ галаз кӀвалахиз эгечӀна. Ада 14 кинодиз сценарияр кхьенва, абурукай гзафбур — вичин гьикаятрикай туькӀурнавайбур, абурун арада — «100 грамм для храбрости» (1976), «Перед экзаменом» (1977), «Талисман» (1983).
Пуд кино — «Джентльмены удачи» (1971-лагьай йис, сценарий А.Серыйдихъ ва Г.Данелиядихъ галаз санал кхьенва), «Мимино» (1977-лагьай йис, Р.Габриадзедихъ ва Г.Данелиядихъ галаз санал кхьенва), «Шла собака по роялу» (1978) — виридалайни зурба агалкьунар аваз хьана.
== Литературадин яратмишун ==
* 1969 — «О том, чего не было»
* 1972 — «Когда стало немножко теплее»
* 1978 — «Летающие качели»
* 1983 — «Ничего особенного»
* 1991 — «Сказать — не сказать»
* 1992 — «Римские каникулы»
* 1993 — «Почем килограмм славы?»
* 1995 — «Антон, надень ботинки»
* 1995 — «Вместо меня»
* 1995 — «Хэппи энд»
* 1996 — «Лошади с крыльями» ва гзаф масабур.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
{{Къецепатан элячӀунар}}
[[Категория:урус писателяр]] [[Категория:урус сценаристар]] [[Категория:урус прозаикар]] [[Категория:]]
99q4eiupr22g2uw0mafbloakbqnwx8y