Википедија mkwiki https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.23 first-letter Медиум Специјална Разговор Корисник Разговор со корисник Википедија Разговор за Википедија Податотека Разговор за податотека МедијаВики Разговор за МедијаВики Предлошка Разговор за предлошка Помош Разговор за помош Категорија Разговор за категорија Портал Разговор за Портал TimedText TimedText talk Модул Разговор за модул Event Event talk Македонци 0 878 5537361 5518733 2026-04-10T17:31:56Z Dandarmkd 31127 5537361 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија народ |group = Македонци | flag= Flag of Macedonia (1992–1995).svg |title= |population = ~ '''2 — 3 милиони'''<ref name="Nasevski">{{Наведена книга |title= Македонски Иселенички Алманах '95 |last= Nasevski |first= Boško |authorlink= |author2= Angelova, Dora. Gerovska, Dragica |year= 1995 |publisher= Матица на Иселениците на Македонија |location= Skopje |pages= 52 & 53 }}</ref> |popplace={{Flag icon|Macedonia}} [[Македонија]] 1,297,981{{lower|<ref>[http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 2002 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20040621055714/http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |date=2004-06-21 }}.</ref>}} |region1 = {{flagcountry|Australia}} |pop1 = 189,000 - 200,000 |ref1 = {{lower|<ref>[http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/PopularAreas?ReadForm&prenavtabname=Popular%20Locations&type=popular&&navmapdisplayed=true&javascript=true&textversion=false&collection=Census&period=2006&producttype=Census%20Tables&method=Place%20of%20Usual%20Residence&productlabel=Ancestry%20by%20Country%20of%20Birth%20of%20Parents&breadcrumb=POTL&topic=Ancestry& 2006 Census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130815034010/http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/PopularAreas?ReadForm&prenavtabname=Popular%20Locations&type=popular&&navmapdisplayed=true&javascript=true&textversion=false&collection=Census&period=2006&producttype=Census%20Tables&method=Place%20of%20Usual%20Residence&productlabel=Ancestry%20by%20Country%20of%20Birth%20of%20Parents&breadcrumb=POTL&topic=Ancestry& |date=2013-08-15 }}.</ref><ref name="autogenerated1">[http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc Population Estimate from the MFA] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080530070621/http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc |date=2008-05-30 }}.</ref>}} |region2 = {{fl |ref4 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/><ref>[http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/01/22/publ.Document.88215.pdf 2005 Figures].</ref>}} |region5 = {{flagcountry|United States}} |pop5 = 57,200&ndash;200,000 |ref5 = {{lower|<ref name=autogenerated1 /><ref>[http://factfinder.census.gov/servlet/DTTable?_bm=y&-state=dt&-context=dt&-reg=DEC_2000_SF4_U_PCT001:001|547;&-ds_name=ACS_2009_1YR_G00_&-TABLE_NAMEX=&-ci_type=A&-CONTEXT=dt&-mt_name=ACS_2009_1YR_G2000_B04003&-tree_id=4001&-all_geo_types=N&-redoLog=false&-geo_id=01000US&-search_results=01000US&-format=&-_lang=en 2009 Community Survey] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120105033050/http://factfinder.census.gov/servlet/DTTable?_bm=y |date=2012-01-05 }}.</ref>}} |region6 = {{flagcountry|Brazil}} |pop6 = 45,000 |ref6 = {{lower|<ref name="Nasevski"/> }} |region7 = {{flagcountry|Canada}} |pop7 = 37,055 - 200,000 |ref7 = {{lower|<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mia.com.mk/default.aspx?vId=26258490&lId=2 |title=Mac. Information Agency |accessdate=2011-09-10 |archive-date=2012-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120118090345/http://www.mia.com.mk/default.aspx?vId=26258490&lId=2 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www12.statcan.ca/english/census06/data/topics/RetrieveProductTable.cfm?ALEVEL=3&APATH=3&CATNO=&DETAIL=0&DIM=&DS=99&FL=0&FREE=0&GAL=0&GC=99&GK=NA&GRP=1&IPS=&METH=0&ORDER=1&PID=92333&PTYPE=88971&RL=0&S=1&ShowAll=No&StartRow=1&SUB=801&Temporal=2006&Theme=80&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF= 2006 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181225044404/https://www12.statcan.gc.ca/english/census06/data/topics/RetrieveProductTable.cfm?ALEVEL=3&APATH=3&CATNO=&DETAIL=0&DIM=&DS=99&FL=0&FREE=0&GAL=0&GC=99&GK=NA&GRP=1&IPS=&METH=0&ORDER=1&PID=92333&PTYPE=88971&RL=0&S=1&ShowAll=No&StartRow=1&SUB=801&Temporal=2006&Theme=80&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF=%20 |date=2018-12-25 }}.</ref>}} |region8 = {{flagcountry|Turkey}} |pop8 = 31,518 |ref8 = {{lower|<ref>[http://epp.eurostat.ec.europa.eu/extraction/retrieve/en/theme3/cens/cens_nscbirth?OutputDir=EJOutputDir_107&user=unknown&clientsessionid=977006CF24C55C1E56E251C52D2EDAE8.extraction-worker-1&OutputFile=cens_nscbirth.htm&OutputMode=U&NumberOfCells=4&Language=en&OutputMime=text%2Fhtml& 2001 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090215085128/http://epp.eurostat.ec.europa.eu/extraction/retrieve/en/theme3/cens/cens_nscbirth?OutputDir=EJOutputDir_107&user=unknown&clientsessionid=977006CF24C55C1E56E251C52D2EDAE8.extraction-worker-1&OutputFile=cens_nscbirth.htm&OutputMode=U&NumberOfCells=4&Language=en&OutputMime=text%2Fhtml& |date=2009-02-15 }}.</ref>}} |region9 = {{flagcountry|Argentina}} |pop9 = 30,000 |ref9 = {{lower|<ref name="Nasevski" />}} |region10 = {{flagcountry|Serbia}} |pop10 = 22,755 |ref10 = <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://popis2011.stat.rs/?lang=en |title=Попис у Србији 2011 |accessdate=2014-08-01 |archive-date=2020-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200509063534/http://popis2011.stat.rs/?lang=en |url-status=dead }}</ref> |region11 = {{flagcountry|Austria}} |pop11 = 13,696 - 15,000 |ref11 = {{lower|<ref name=autogenerated1 /><ref>[ftp://www.statistik.at/pub/neuerscheinungen/vzaustriaweb.pdf 2001 census] - Tabelle 13: Ausländer nach Staatsangehörigkeit (ausgewählte Staaten), Altersgruppen und Geschlecht&nbsp;— p. 74.</ref>}} |region12 = {{flagcountry|The Netherlands}} |pop12 = 10,000 - 15,000 |ref12 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/>}} |region13 = {{flagcountry|Czech Republic}} |pop13 = 11,623 |ref13 = {{lower|<ref name=autogenerated4>[http://faq.macedonia.org/history/12 јануари 3.html 1996 Estimate]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}.</ref>}} |region14 = {{flagcountry|United Kingdom}} |pop14 = 9,000 |ref14 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/>}} |region15 = {{flagcountry|Hungary}} |pop15 = 7,253 |ref15 = {{lower|<ref name=autogenerated4 />}} |region16 = {{flagcountry|Albania}} |pop16 = 4,697 - 35,000 (проц.) |ref16 = {{lower|<ref>http://www.fes.hr/E-books/pdf/Local%20Self%20Government/09.pdf {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121025205442/https://www.fes.hr/E-books/pdf/Local%20Self%20Government/09.pdf |date=2012-10-25 }} Artan Hoxha and Alma Gurraj "LOCAL SELF-GOVERNMENT AND DECENTRALIZATION: CASE OF ALBANIA. HISTORY, REFORMES AND CHALLENGES" "...According to latest Albanian census conducted in April 1989, 98% of Albanian population are Albanian ethnic. The remaining 2% (or 64816 people) belong to ethnic minorities: the vast majority is composed by ethnic Greeks (58758 ); ethnic Macedonians (4697)...",[http://www.culturalpolicies.net/web/albania.php?aid=422] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100626074805/http://www.culturalpolicies.net/web/albania.php?aid=422 |date=2010-06-26 }}, [http://www.joshuaproject.net/peopctry.php Joshua Project].</ref>}} |region17 = {{flagcountry|Slovakia}} |pop17 = 4,600 |ref17 = {{lower|<ref>[http://www.oecd.org/dataoecd/26/42/39332415.xls OECD Statistics].</ref>}} |region18 = {{flagcountry|Croatia}} |pop18 = 4,270 |ref18 = {{lower|<ref>[http://www.dzs.hr/ 2002 census].</ref>}} |region19 = {{flagcountry|Slovenia}} |pop19 = 3,972 |ref19 = {{lower|<ref>[http://www.stat.si/popis2002/si/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7 2002 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170426055815/http://www.stat.si/popis2002/si/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7 |date=2017-04-26 }}.</ref>}} '''GREECE''' {{Наведена мрежна страница |url=http://www.dofi.fgov.be/fr/statistieken/statistiques_etrangers/Stat_ETRANGERS.htm |title=Belgium population statistics |publisher=www.dofi.fgov.be |accessdate=2008-06-09 |last= |first= }} [b]GREECE[/b] </ref>}} |region22 = {{flagcountry|Denmark}} |pop22 = 21,000 |ref22 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/><ref>[http://www.statbank.dk/statbank5a/default.asp?w=1024 2008 census].</ref>}} |region23 = {{flagcountry|Norway}} |pop23 = 9,000 |ref23 = {{lower|<ref>[http://www.ssb.no/english/subjects/02/01/10/innvbef_en/arkiv/tab-2007-05-24-05-en.html 2008 figures] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090112145417/http://www.ssb.no/english/subjects/02/01/10/innvbef_en/arkiv/tab-2007-05-24-05-en.html |date=2009-01-12 }}.</ref>}} |region24 = {{flagcountry|France}} |pop24 = 29,000 |ref24 = {{lower|<ref>[http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/macedoine-arym_442/presentation-macedoine-arym_991/donnees-generales_12144.html 2003 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20141006102733/http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/macedoine-arym_442/presentation-macedoine-arym_991/donnees-generales_12144.html |date=2014-10-06 }},[http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc Population Estimate from the MFA] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080530070621/http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc |date=2008-05-30 }}.</ref>}} |region25 = {{flagcountry|Bosnia and Herzegovina}} |pop25 = 1,175 |ref25 = {{lower|<ref>[http://www.uni-koeln.de/jur-fak/ostrecht/minderheitenschutz/Vortraege/BiH/BiH_Marko_Railic.pdf 2005 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180916045719/http://www.uni-koeln.de/jur-fak/ostrecht/minderheitenschutz/Vortraege/BiH/BiH_Marko_Railic.pdf |date=2018-09-16 }}.</ref>}} |region26 = {{flagcountry|Poland}} |pop26 = 3,000 |ref26 = {{lower|<ref name=autogenerated3>[https://web.archive.org/web/20090319050952/https://mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc Makedonci vo Svetot] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080530070621/http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc |date=2008-05-30 }}.</ref><ref>[http://books.google.com.au/books?id=hC0-dk7vpM8C&pg=PA260&dq=250+000+macedonians Polands Holocaust: Ethnic Strife, Collaboration with Occupying Forces and Genocide in the Second Republic, 1918-1947], p. 260.</ref>}} |region27 = {{flagcountry|Bulgaria}} |pop27 = 160,000-250,000 |ref27 = {{lower|<ref>1.[http://www.nsi.bg/census2011/NPDOCS/Census2011final.pdf Bulgarian census data.]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.focus-fen.net/?id=f1218 |title=Focus Information Agrncy - EFA and OMO Ilinden Pirin at a Press Conference in Brussels, Bulgarian National Radio, 29 ноември 2006. |accessdate=2015-02-24 |archive-date=2008-06-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080629090416/http://www.focus-fen.net/?id=f1218 |url-status=dead }}</ref><ref name=svet>[https://zase.mk/articles/148059/kolku-vkupno-makedonci-ima-vo-svetot Колку вкупно Македонци има во светот? (2014) од Медиа.мк]</ref>}} |region28 = {{flagcountry|Russia}} |pop28 = 1,000 |ref28 = {{lower|<ref name=autogenerated3 />}} |region29 = {{flagcountry|Montenegro}} |pop29 = 900 |ref29 = {{lower|<ref>[http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf Montenegrin 2011 census -].</ref>}} |region30 = {{flagcountry|Greece}} |pop30 = 250,000-450,000 |ref30 = {{lower|<ref name="ELSTAT">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/A1602/Other/A1602_SAM07_TB_DC_00_2001_07_F_GR.pdf |title=Πίνακας 7: Αλλοδαποί κατά υπηκοότητα, φύλο και επίπεδο εκπαίδευσης - Σύνολο Ελλάδας και Νομοί |work=Greek National Statistics Agency |accessdate=20 April 2011 |archive-date=2011-04-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110428131729/http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/A1602/Other/A1602_SAM07_TB_DC_00_2001_07_F_GR.pdf |url-status=dead }}</ref><ref name="GHM">{{Наведена мрежна страница |url=http://dev.eurac.edu:8085/mugs2/do/blob.html?type=html&serial=1044526702223 |title=Greece – Report about Compliance with the Principles of the Framework Convention for the Protection of National Minorities (along guidelines for state reports according to Article 25.1 of the Convention) |date=1999-09-18 |work=Greek Helsinki Monitor (GHM) & Minority Rights Group – Greece (MRG-G) |accessdate=2009-01-12 |archive-date=2003-05-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20030523145306/http://dev.eurac.edu:8085/mugs2/do/blob.html?type=html&serial=1044526702223 |url-status=dead }}</ref><ref name=VE>[http://www.youtube.com/watch?v=R-LU2hzhgJc&feature=related Во Центар со Васко Ефтов, Македонците во Грција]</ref>}} |region31 = {{flagcountry|Romania}} |pop31 = 15,000 |ref31 = {{lower|<ref>[http://www.recensamant.ro 2002 census].</ref>}} |region32 = Насекаде |pop32 = ''н/п'' |ref32 = |languages = [[македонски јазик|македонски]] |rels = главно [[Македонска православна црква|православие]], а во помала мера [[Ислам во Македонија|ислам]] и [[Католицизмот во Македонија|католицизам]] |related=Балканските народи |flag_caption=Етничко знаме на македонскиот народ|region3={{flagcountry|USA}}|pop3=178,000|ref3=<ref name=svet />|region4={{flagcountry|Germany}}|pop4=119,000|ref4=<ref name=svet />|region5={{flagcountry|Canada}}|pop5=206,000|ref5=<ref name=svet />|region6={{flagcountry|Italy}}|pop6=92,000}} '''Македонци''' — посебен и автохтон народ што го населува [[Македонија (регион)|историско-географскиот регион Македонија]]. Поголемиот дел од Македонците живеат во [[Македонија]], а има значителни македонски малцинства во [[Албански Македонци|Албанија]], [[Пирински Македонци|Бугарија]], [[Македонци во Грција|Грција]] и [[Српски Македонци|Србија]]. Македонците го говорат [[Македонски јазик|македонскиот јазик]], кој припаѓа во групата на [[јужнословенски јазици]]. Само поради јазикот, Македонците ги третираат како [[Јужни Словени|јужнословенски народ]].<ref>[https://www.britannica.com/topic/Slav Словени]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.academia.edu/32675557/Cultural_Proximity_of_the_Slavic_Nations |title=Културна близина на словенските народи |accessdate=2018-08-29 |archive-date=2019-12-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191208053220/https://www.academia.edu/32675557/Cultural_Proximity_of_the_Slavic_Nations |url-status=dead }}</ref><ref name="ristovski1">„Историја на македонскиот народ“, Д-р Блаже Ристовски.</ref><ref name="pribicevic">„Македонија, нејзините луѓе и историја“, Стојан Прибичевиќ, Македонска Книга, Скопје, 1990</ref> Целата историја на македонскиот народ е една непрекината борба за зачувување на својата слобода и достоинство. Почнувајќи од [[Античка Македонија|Државата на Аргеадите]], потпаѓањето под [[Римска република|Рим]], контактот на [[Антички Македонци|Старите Македонци]] и останатите антички народи во Македонија со [[македонските Словени|Словените]], потпаѓањето на Македонија под [[Османлиско Царство|Османлиите]] и подоцнежните буни на Македонците против османлиската власт, масовните вооружени [[Востание|востанија]] против Османлиите на крајот од XIX и почекотокот на XX век, сѐ до револуционерното движење и [[НОБ|антифашистичката народносослободителна борба]] 1941 — 1944 во [[Вардарска Македонија|Вардарскиот дел на Македонија]] и 1943 — 1949 во [[Егејска Македонија|Егејскиот дел на Македонија]]. Македонците се претежно православни христијани, припадници на [[МПЦ]]. Втори по бројност се [[Македонци-муслимани|Македонците муслимани]], а по нив се католиците и протестантите. Исто така, постои одреден број на атеисти. == Антрополошки одлики == === Теории за потеклото === ==== Официјален став ==== [[File:PLOS 3.PNG|thumb|Балто-словенска генетска споредба заснована на А (автосомна ДНК), B (Y-ДНК) и C (мтДНК).]] Официјалниот македонски став за генетскиот карактер на македонскиот народ е дека современите Македонци се производ на мешањето на [[Стари Словени|словенските]] племиња што се населуваат во [[Македонија]] во [[6|VI]] и [[7 век|VII век]], со месното население ([[Антички Македонци]], [[Стара Грција|Стари Грци,]] [[Тракијци]], [[Илири]], и др.)<ref name="ristovski1" /><ref name="macedonian people">"Macedonia and the Macedonian People: The History of the Macedonian People" Blaže Ristovski. Macedonian Academy of Sciences and Arts, Skopje, 1983 [http://www.makedonika.org/mp_1.pdf] стр. 6-7</ref><ref name="ivanoski" /> Официјалниот став за културолошкиот карактер на Македонците е дека македонското културно наследство е [[Словени|словенско]], со силни [[Византија|византиски]] и [[Отоманско Царство|отомански]] влијанија и примеси.<ref name="sozdavanje tashkovski">„Создавање на македонската нација“, Драган Ташковски</ref> Македонците имаат богат средновековен културен фонд, чиј показатели се многубројните [[фреска|фрески]], [[иконостас]]и и дрворези во црквите и манастирите, народните носии, книжевноста и друго. Македонскиот народ исто така има голема историска улога во создавањето на [[словенска писменост|словенската писменост]]. Имено, гласовниот инвентар на дијалектот на [[Македонски Словени|македонските Словени]] од околината на [[Солун]] е земен за основа на првото словенско писмо ([[глаголица]]та), а самиот дијалект издигнат до ниво на прв книжевен словенски јазик (во науката познат како [[Старословенски јазик|старословенски]]), што чини Македонците да имаат извонреден придонес за [[Панславизам|општословенската]] и [[Европа|европската култура]].<ref name="ivanoski">„Македонските Словени од VI до IX век“, д-р Орде Иваноски</ref> Постојат неколку други теории за карактерот на македонскиот народ. Најпопуларната од нив е тезата за директна врска меѓу [[Антички Македонци|античките]] со денешните Македонци. Според оваа теорија, поддржувана особено од [[Александар Донски]] и [[Васил Иљов]], Македонците се автохтоно население, кое и покрај преодот на други народи на овие подрачја, сепак ги има задржано цртите од своите антички предци.<ref>„Етно-културните врски меѓу античките и денешните Македонци“, Александар Донски</ref> === Генетски истражувања=== Со развојот на генетика на населението во [[21 век|XXI век]] почнуваат истражувањата на македонскиот [[ДНК]]-профил. Меѓу праисториските настани наведени во набљудуваните хаплогрупи, голем е придонесот (околу 25-30%) на месните ловци-собирачи од [[мезолит]]от. Македонскиот [[генетски фонд]] носи големи траги (околу 45-50%) од проширувањето на неолитски земјоделци од Блискиот Исток. Истотака голем придонес (околу 20-25%) имаат Индоевропските популации кои се доселиле за време на [[Бронзено време|бронзената доба]]. Според резултатите од анализата на Y-ДНК и мтДНК, Македонците припаѓаат на групата на европските народи, но се наоѓаат малку настрана од главното јато. Како најзастапена Y-хаплогрупа кај Македонците е I со околу 25-30%, втора по застапеност е E со околу 25%, а трета по застапеност е R со околу 20-25%, останатите Y-хаплогрупи се Ј со околу 15%, G со околу 5% и останатите 1-5% се T, Q, L, C и H. Генетски, денешните Македонци се потесно поврзани со соседните балкански народи (копнените Грци, Албанци, Бугари, Романци и Црногорци), отколку со другите Европејци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nature.com/ejhg/journal/v11/n7/full/5200992a.html |title=''European Journal of Human Genetics'' - Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates.}}</ref><ref>[http://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(11)00079-2/fulltext Forensic Science International: Genetics, Volume 5, Issue 4, Pages e108-e111, August 2011, Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia, Zlatko Jakovski, Ksenija Nikolova, Renata Jankova-Ajanovska, Damir Marjanovic, Naris Pojskic, Biljana Janeska.]</ref><ref name="pmid15361127">{{Наведено списание |author=Petlichkovski A, Efinska-Mladenovska O, Trajkov D, Arsov T, Strezova A, Spiroski M |title=High-resolution typing of HLA-DRB1 locus in the Macedonian population |journal=Tissue Antigens |volume=64 |issue=4 |pages=486–91 |year=2004 |pmid=15361127 |doi=10.1111/j.1399-0039.2004.00273.x}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nature.com/ejhg/journal/v11/n7/full/5200992a.html |title=''European Journal of Human Genetics'' – Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates.}}</ref><ref>{{Наведено списание | last = Semino | first = Ornella | url = http://hpgl.stanford.edu/publications/Science_2000_v290_p1155.pdf | format = PDF | title = The Genetic Legacy of Paleolithic ''Homo sapiens sapiens'' in Extant Europeans: A Y Chromosome Perspective | journal = Science | volume = 290 | pages = 1155–59 | year = 2000 | pmid = 11073453 | doi = 10.1126/science.290.5494.1155 | last2 = Passarino | first2 = G | last3 = Oefner | first3 = PJ | last4 = Lin | first4 = AA | last5 = Arbuzova | first5 = S | last6 = Beckman | first6 = LE | last7 = De Benedictis | first7 = G | last8 = Francalacci | first8 = P | last9 = Kouvatsi | first9 = A | issue = 5494 | access-date = 2008-01-16 | archive-date = 2003-11-25 | archive-url = https://web.archive.org/web/20031125151213/http://hpgl.stanford.edu/publications/Science_2000_v290_p1155.pdf | url-status = dead }}</ref><ref>[http://www.ingentaconnect.com/content/mksg/tan/2000/00000055/00000001/art00009;jsessionid=t6k1ukjgmoic.alexandra HLA-DRB and -DQB1 polymorphism in the Macedonian population, Hristova-Dimceva et al., Tissue Antigens, Volume 55, Number 1, January 2000 , pp. 53–56(4), Publisher: Wiley-Blackwell]</ref><ref>[http://www.springerlink.com/content/c3ht013txp686v71/ Rebala K et al. (2007), ''Y-STR variation among Slavs: evidence for the Slavic homeland in the middle Dnieper basin'', Journal of Human Genetics, 52:406-14] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090923004507/http://www.springerlink.com/content/c3ht013txp686v71/ |date=2009-09-23 }}.</ref> Според комбинираните ДНК истражувања со различни варијанти на тестови, конструирани врз основа на автосомна ДНК, хаплоидна ДНК, Y-ДНК и мтДНК, даваат најдобра идеја за „потеклото“ и „сличноста“ помеѓу народите. Иако Македонците се дел од словенската група, тие како и повеќето други Јужни Словени се одликуваат со доминантен генетски супстрат кој е различен од оној на Западните и Источните Словени. Овој феномен се објаснува со јазичната асимилација на побројното староседелско балканско население од средновековните словенски доселеници.<ref>Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Datap Alena Kushniarevich et al., September 2, 2015, Plos One, http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0135820</ref><ref>Standing at the Gateway to Europe - The Genetic Structure of Western Balkan Populations Based on Autosomal and Haploid Markers, Lejla Kovacevic et al, Plos One, August 22, 2014, http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0105090</ref><ref>Y-STR variation among Slavs: evidence for the Slavic homeland in the middle Dnieper basin, Krzysztof Rebala et al. Japan Society of Human Genetics and Springer 2007, DOI 10.1007/s10038-007-0125-6</ref><ref>Expansions: Competition and Conquest in Europe Since the Bronze Age, Reykjavíkur Akademían, 2010, ISBN 9979992212, p. 194.</ref> Современата машка генетска структура кај Македонците укажува на силна комбинација од палеобалканско автохтоно наследство и средновековни миграциски влијанија. Најзастапени Y-ДНК хаплогрупи се E1b-M35 (25.3%), I2a-Y3120 (23.9%), R1a (13.7%), R1b (10.0%) и Ј2 (10.7%), кои заедно опфаќаат над две третини од целокупниот машки генетски фонд. Поголемиот дел од овие линии се претсловенски / палеобалкански или неолитско-анадолски по потекло, и претставуваат директно биолошко наследство од старите Палеобалкански популации — како Тракијците, Дакијците, Пајонците, Македонците, Дарданците, Бригите, Илирите и други сродни групи. Од друга страна, присуството на динарската I2a-Y3120 (I2-Din), како и словенските гранки R1a-Z280 и R1a-M458, заедно со I1, Q1, H1-M82, и R2, укажува на средновековни миграции во периодот од 6 до 10 век н.е., кои дополнително го обликувале современиот генетски профил. Овој генетски спој прикажува јасна слика на континуитет и автохтоност, засилена со постепени миграциски слоеви низ милениумите на балканската историја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15607593/|title=Y-Chromosomal STR Haplotypes in Macedonian Population Samples|last=Mirko Spiroski, Todor Arsov, Carmen Krüger, Sascha Willuweit, Lutz Roewer|first=|date=2005|work=Forensic Sci Int}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.academia.edu/14205263/Genetic_data_for_17_Y_chromosomal_STR_loci_in_Macedonians_in_the_Republic_of_Macedonia|title=Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia|last=Damir Marjanovic|date=2011|work=Forensic Science International: Genetics}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31351212/|title=Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of Macedonia|last=Renata Jankova, Maria Seidel, Alja Videtič Paska, Sascha Willuweit, Lutz Roewer|date=2019|work=Elsevier B.V.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1872497314000842|title=A Global Analysis of Y-Chromosomal Haplotype Diversity for 23 STR Loci|last=Josephine Purps, Sabine Siegert, Sascha Willuweit, Marion Nagy, Cíntia Alves, Renato Salazar, Sheila M.T. Angustia, Lorna H. Santos, Katja Anslinger, Birgit Bayer, Qasim Ayub, Wei Wei, Yali Xue, Chris Tyler-Smith, Miriam Baeta Bafalluy, Begoña Martínez-Jarreta, Balazs Egyed, Beate Balitzki , Sibylle Tschumi, David Ballard, Lutz Roewer|date=2014|work=Forensic Science International: Genetics}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16759179/|title=Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns|last=E Bosch, F Calafell, A González-Neira, C Flaiz, E Mateu, H-G Scheil, W Huckenbeck, L Efremovska, I Mikerezi, N Xirotiris, C Grasa, H Schmidt, D Comas|date=2006|work=Ann Hum Genet}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16182975/|title=Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani (Gypsy)|last=Marijana Pericić, Irena Martinović Klarić, Lovorka Barać Lauc, Branka Janićijević, Dobrivoje Dordević, Ljudmila Efremovska, Pavao Rudan|date=2005|work=Forensic Sci Int}}</ref> === Култура === [[Податотека:Women_from_Smilevo,_1913.jpg|мини|лево|Македонки од [[Смилево]] во 1913 година]] Културата на Македонците е импресионистичко-традиционалистичка. Таа е силно поврзана со родната земја и поднебјето во коешто живеат. Богатото културно наследство на Македонците доаѓа до израз во народното творештво, раскошните народни носии, украсите и орнаментите во градските и селските куќи, самиот [[архитектура|архитектурен]] стил, манастирите и црквите, иконостасите, иконите, дрвозерите, книжевните дела итн. Македонија се смета за лулката на словенската писменост и култура, а градот [[Охрид]] за [[Ерусалим]] на словенското православие. {{факт}} Имено во Македонија била создадена првата словенска азбука, и се направила прва кодификација на старословенскиот јазик. Солунскиот македонски дијалект се зел како основа за црковно-словенскиот јазик на кој до ден-денес се држи богослужба. === Вероисповед и религија === Македонците во најголем дел се христијани и се еден од првите народи кои го примиле [[христијанство]]то. Најголемото мнозниство припаѓа на [[православие]]то, односно Македонците се претежно православни христијани. Втори по бројност се [[Македонци-муслимани|Македонците-муслимани]], а по нив се католиците кои во најголемиот дел се унијати односно со источен (православен) обред под духовенство на папата и протестантите. Исто така, постои одреден број на атеисти. Во последно време, може да се сретнат и следбеници на [[агностицизам|агностицизмот.]] === Градителство и архитектура === [[Податотека:Makedonski drvorez.JPG|мини|181x181px|лево|Традиционален македонски дрворез.]] Типичниот образец за македонската градска куќа е двокатна нискоградба со испакнат горен кат, варосана бела фасада, и црно-обоени дрвени носечки столбови и рамки за прозорци. Селската куќа, пак, е изградена најчесто од камен, со здрава камена фасада и чардак на вториот кат. == Идентитет на Македонците == [[Податотека:Hellenism in the Near East 1918.jpg|thumb|right|170px|Распространетост на хеленизмот на Балканот и етничкиот состав на регионот.]] Македонците, иако посебен народ со своја посебна култура, поради [[Теократија|теократскиот]] милетски систем се делеле на [[Грци]] и [[Бугари]] (односно таканаречените „[[Цариградска Патријаршија|патријаршисти]]“ и „[[Бугарска егзархија|егзархисти]]“),<ref>„Спомени“, Димитар Влахов</ref> но и во недамнешно време како [[Срби]] (види [[Србомани]]). Но во втората половина на [[XIX век]] и почетокот на [[XX век]], започнува Македонската преродба, која трае до периодот меѓу двете светски војни, кога македонската самоличност добива масовен карактер, а врвната точка ја достигнува пред, и за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], кога се создаваат македонски воено-политички организации, се печати современа литература на изворен [[македонски јазик]], и се отвораат училишта, кои на младите Македонци им овозможуваат да го учат и негуваат мајчиниот јазик.<ref>„Историја на Балканот“, Барбара Јелавич</ref> Сепак, со новите истражувања и отворање на ватиканските архиви се увидува дека официјален Ватикан уште во 1612 година Македонците ги признава како одделен народ, посебен од Србите и Бугарите и давал посебни стипендии за Македонци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=32512204537&id=9&prilog=0&setIzdanie=22540 |title=Светата столица одвојувала посебни стипендии за Македонци пред четири века! |accessdate=2012-03-26 |archive-date=2012-03-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120329015747/http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=32512204537&id=9&prilog=0&setIzdanie=22540 |url-status=dead }}</ref> Со постепеното освојување на Југоисточна Европа од страна на Османлиите во доцниот XIV век, името на Македонија исчезнало како административен ознака. Сепак, подоцна под влијание на ренесансата и враќањето на античкиите вредности почнале да се појавуваат заборавените антички имиња. Ова доведува до силна афирмација кон Македонија и Македонците, како план за обновуваање на славните антички држави, чии територии се наоѓале под турска власт. Како што истакнува Блаже Ристовски, идеите за македонски идентитет се јавуваат во [[15 век|XV]] — [[18 век|XVIII]] век надвор од Македонија и потекнуваат од географскиот поим Македонија и од античкото народно име Македонци. Според Ристовски, кон XVIII век, со разгорувањето на интересот кон словенството и посебно кон старословенскиот јазик, бугарското име почнало да се реактивира во Македонија, бидејќи истражувачите го наоѓале во старите пишани споменици на словенски и други јазици. Тоа според него не може да се објаснува како резулатат на некаква бугарска пропаганда, зашто за таква не може да се зборува до 60-тите и 70-тите години на XIX в. Сè дотогаш според Ристовски, може да се смета дека е имало истоименост на претставниците на двата народа. Македонското национално име било прифатено од самите македонски Словени во втората половина на [[19 век|XIX век]].<ref>Блаже Ристовски, Македонскиот народ и македонската нација. Скопје 1983. I. 57; 66-67.</ref> При прифаќањето на ова име македонските Словени биле сфаќани како како потомци на античките Македонци, кои биле прогласени за најстари Словени на Балканот. Во 1903 Павел Шатев го забележал процесот на идентитетска диференцијација во затворот Једи Куле, каде утврдил постоење на луѓе кои се сметале како „Бугари по националност“, но „пред сè за Македонци“. Политичкиот контекст на постосманлиската епоха ја фаворизирал трансформацијата на овој идентитет во еден важен социокултуролошки феномен. Според Иван Катарџиев македонската свест почнала да се развива помасовно по Првата светска војна, највеќе во Србија и во Грција, бидејќи таму се спречила бугарската пропаганда. Инаку за посебна македонска нација може да се зборува по 1944 година благодарение постоењето на државниот субјект НР Македонија во рамките на Југославија.<ref>Реч одржана на “Меѓународен научен собир 100 години “За македонцките работи” на Мисирков” во МАНУ од 2003 година.</ref> === Причини за проблемот со идентификацијата во минатото === Управниците на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]], преку создавањето на Рум-милетот исклучителното право за раководење со духовниот и политичкиот живот на христијаните во империјата им го дала на [[Цариградска Патријаршија|грчките црковни власти]]. На овој начин, грчката црква станала официјална институција во отоманска Турција, и започнала да се бори против секоја национална пројава кај различните народи — осoбено на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]].<ref>„''Histoire de la Grèce moderne''“, Nikolaos Svoronos</ref> Имено, овој милетски систем довел до тоа Македонците да се определуваат според црквата под чија ингеренција се наоѓале. Со создавањето и на [[Бугари|бугарскиот]] и [[Срби|српскиот]] милет, Македонците биле третирани како [[Грци]], а подоцна и како [[Бугари]] и [[Срби]].<ref name="sozdavanje tashkovski" /> Со создавањето на училиштата на црковно-просветната пропаганда на соседните држави, овие разделби уште повеќе се задлабочиле. === Македонската преродба === И покрај силната активност на странските црковно-просветни пропаганди, коишто се бореле за создавање на грчка, бугарска и српска националност во Македонија, се појавуваат Македонци кои сметаат дека не се ниту [[Грци]], ниту [[Срби]], ниту [[Бугари]], туку дека се посебен словенски народ — Македонци<ref name="ristovski2">„Кон македонската преродба“, Блаже Конески</ref>. Со појавувањето на вакви личности кои пропагираат постоење на посебен македонски народ, започнува периодот наречен ''Македонска преродба''. А луѓето кои се директно влкучени во овој процес се наречени ''македонски преродбеници''. Некои преродбеници се изјаснуваат како директни потомци на [[Стари Словени|Словените]] што се населиле во [[Македонија]] во [[6 век|VI век]];<ref>„За македонцките работи“, Крсте Мисирков</ref> други сметаат дека се потомци на [[Антички Македонци|античките Македонци]] и на [[Александар Македонски]] (кого го сметаат за [[Словен]]),<ref>Статија во весник „''Македонски Голос''“, Димитрија Чуповски</ref> а трети пак мислат дека се мешавина од двата народа.<ref>Статија во весник „''Македония''“, (16 февруари 1871), Димитар Македонски.</ref> Едно е важно и кај трите мислења — тоа што се застапуват за посебноста на македонскиот народ. === Истакнати преродбеници === Првиот позначаен македонски преродбеник е [[Ѓорѓи Пулевски]]. Пулевски целиот живот го оддава на борбата против турското ропство. Учествува како доброволец во [[Русија|руската]] армија во војните за ослободување на [[Србија]] и [[Бугарија]]. Учесник е и во [[Кресненско востание|Кресненското востание]]. Го издава првиот речник на говорен македонски јазик, насловен „Речник од три јазика“, во [[1875]] година. Во [[1880]] ја издава и книгата „Слогница речовска“, којашто се смета за прв обид да се направи граматика на македонски јазик. Во неа [[Пулевски]] се обидува да создаде основни норми на македонски литературен јазик, комбинирајќи го централно-македонското наречје со словенската писмена традиција во Македонија, притоа создавајќи мошне интересна лексика и позајмувајќи зборови и од другите словенски јазици, но секогаш изразито македонизирани. Во неговата револуционерна поема „Самовила Македонска“, тој говори за посебен македонски народ, независна македонска држава и македонски јазик. Во [[1888]] во [[Софија]] ја формира Славјано-Македонската Книжевна Дружина. [[Податотека:RS-II-98-1913-1 Македонски глас.pdf|мини|200п|десно|page=5|Македонски Глас.]] [[Податотека:Za makedonckite raboti.jpg|мини|200п|десно|За Македонцките Работи.]] [[Податотека:Trijazicnik.PNG|мини|200п|десно|Од „Речник од три јазика“ на Ѓорѓи Пулевски, 1875]] Посебноста на Македонците се споменува и во писмото што [[Исаија Мажовски]], за време на својата посета на [[Петербург]] во 1885, му го предава на [[Русија|рускиот]] цар Александар III од името на македонското (словенското) население од дебарскиот крај, со надеж дека ќе го заинтригира за состојбата во [[Македонија]]. Своевидна прокламација на македонскиот национален индивидуалитет и засебност претставува и неговиот говор на рускиот брод „Рицар“ на 18 јули 1888 година, на пат за [[Киев]], по повод прославата на 900-годишнината од покрстувањето на Русите, кога тој ја истакнува својата теза дека Македонците се директни потомци на античките Македонци, донесени на балканските простори од цар [[Каран]] пред 2500 години. Иако историски неточна, оваа изјава е многу важна за процесот на оформување на Македонците.<ref name="sozdavanje tashkovski" /> Преродбеникот [[Димитар Македонски]] бил првиот Македонец кој уште во 1871 година во својата статија во весникот „Македонија“ од 16 февруари 1871, по повод македонското прашање запишал: „''не зинала земјата па да ги голтне старите Македонци, ами тие се влеале во масата на овој народ''“. Оваа негова изјава се смета за прва прокламација на тезата за мешање на [[Македонски Словени|македонските Словени]] и [[Антички Македонци|Античките Македонци]].<ref>„Македонија. Лист за политика и книжевност“, Цариград</ref> Докази за пројава на македонски идентитет се и изјаснувањата на војниците од [[Македонски полк|Македонскиот полк во Русија]], кои во своите документи, при пристигнувањето во [[Русија]] во [[1752]] година, запишуваат дека се припадници на ''Македонската нација.''<ref>„Македонскиот полк во Украина“, Д-р Александар Матковски</ref> Подоцна, во времето на [[Разловечко востание|Разловечкото]] и [[Македонско востание|Кресненското востание]], во периодот на [[1875]] и [[1878]] година, востаниците себеси јасно се декларираат како ''Македонци'', припадници на македонскиот народ, кој е посебен [[Словени|словенски]] народ различен од бугарскиот и српскиот. Доказ за ова е Уставот на револуционерниот комитет на [[Кресненско востание|Кресненското востание]] напишан од [[Димитар Поп-Георгиев Беровски]], во кој јасно се говори дека во [[Македонија]] живеат ''Македонци христијани и муслимани'' и во кој е зацртано создавање на македонска држава.<ref>„Правилник - Устав на македонскиот востанички комитет“ од 1878</ref> Во овој период за силната национална свест на Македонците, сведочи и големиот македонист, и еден од најнационлно освестените Македонци во тоа време, [[Охрид|охриѓанецот]] [[Темко Попов]]. Тој во своето дело „Кој е крив“, напишано на македонски народен јазик во [[1887]] година, ја запишува реченицата од суштинско значење за свеста за нацоналната посебност кај Македонците: ''„И сам Исус Христос ако слезит од небоно не можит да го уверит Македонеца оти е Б’лгарин иљи Србин“''. Прв странски автор кој пишува за постоење на луѓе од [[Македонија]] кои се декларираат како припадници на посебен македонски народ е [[Бугари|бугарскиот]] писател [[Петко Славејков]], во својата статија насловена „Македонското прашање“ објавена на 18 јануари 1871 година, во весникот „Македонија“. Неговата статија е сведоштво за постоење на силната македонска национална свест меѓу Македонците за нивната национална посебност од останатите соседни народи. Во неговата статија тој вели: ''Македонците себеси се сметале за потомци на старите Македонци, и сметале дека немале ништо заедничко со Бугарите, кои погрдно ги нарекувале „Шопи“'', и исто така дека ''оваа „опасност“ земала големи размери во многу македонски средини ([[Велес]], [[Скопје]], [[Прилеп]], [[Битола]]).''<ref>[http://en.wikisource.org/wiki/The_Macedonian_question „''The Macedonian question''“], Petko Slaveikov</ref> Во тоа време се прават и првите обиди за воведување на народен македонски јазик во училиштата, на местото на [[грчки јазик|грчкиот јазик]] што се изучувал дотогаш. Пример за тоа е и одлуката на [[Костур (град)|Костурската црковна општина]] во [[1882]] да воведе народен македонски јазик во училиштата, како и да се изработат учебници на македонски јазик. Ова, тие го побарале и од [[Турци|турските]] власти, во што јасно се изјасниле дека се ''Македонци'' и сакаат да се учи на [[македонски јазик]] во нивната област. Треба да се спомене весникот „[[Лоза]]“, којшто се издава во [[1892]] година од страна на Младата македонска дружина во [[Софија]] (по кој и целото ова движење ќе го добие името „лозари“), уредувано од страна на [[Петар Попарсов]] и други македонски дејци. Иако карактерот на весникот е спорен (заради учество на врховисти како [[Милан Матов]] и [[Андреј Љапчев]] во редакцијата), весникот е од огромно значење за посебноста на македонскиот јазик, а со тоа и народ - заради фактот што и покрај тоа што издавачите го владееле [[бугарски јазик|бугарскиот јазик]], тие сепак сите статии ги пишуваат на изработена од нив азбука (слична со денешната македонска) и на народен македонски говор. Токму поради јазикот на кој бил издаван (македонски народни говори, фонетски правопис, воведување на нови букви), како и заради својата содржина која обработува етнографски, политички и културни елементи од животот на Македонците, наскоро бил забранет од бугарските власти со образложение дека бил ''сепаратистички''. Определено највлијателниот македонски преродбеник е [[Крсте Петков Мисирков]], кој во 1903 година во Софија ја печати својата фундаментална книга „За македонцките работи“. Во книгата Мисирков на детален начин ги образложува филозофските основи на современиот македонски идентитет — дека Македонецот иако е сроден со Бугаринот и Србинот, тој сепак е посебен, и треба да се бори за таа своја посебност. Објаснува дека училиштата на соседните држави во Македонија треба да се заменат со македонски училишта во кои ќе се предава на [[македонски јазик]] и ќе се учи македонска историја. Мисирков, заедно со Димитрија Чуповски и други македонски студенти и емигранти, на 28 октомври 1902 година во Петербург го основа ''Македонското научно-литературно другарство „Св. Кирил и Методиј“''. Автор е на многу дела кои ја разгледуваат тематиката на посебноста и самобитноста на Македонецот. Кон крајот на животот, тој го искажува своето национално самосознание во неговиот последен текст „Самоопределувањето на Македонците“, објавен во весникот „Мир“ на 25 март 1925 год, во кој вели: „''Свеста и чувството дека сум Македонец треба да стојат повисоко од сè друго на светов. Македонецот не треба да се слева и да се обезличува живеејќи меѓу Бугари и Срби. Ние можеме да ја констатираме блискоста на српските, бугарските и македонските интереси, но сè треба да биде оценувано од македонско гледиште''“.<ref>[http://www.misirkov.org/samoopredeluvanjeto.htm „Самоопределувањето на Македонците“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928102721/http://misirkov.org/samoopredeluvanjeto.htm |date=2007-09-28 }}, Крсте Мисирков</ref> Прв сериозен весник издаван од Македонци, во којшто се потенцира посебноста на македонскиот народ и Македонија, е весникот издаван од страна на Димитрија Чуповски и дејците од Петербуршката Македонска Колонија, „Македонски Глас“. Весникот се издава во периодот 1912-1918 на руски јазик. Опфаќа теми од историското минато и сегашност на Македонците, политичката ситуација, како и за културното богатство. Во неговата статија „За Македонија и Македонците“ издадена во „Македонски Глас“ на 9 јуни 1913, Димитрија Чуповски дава детален опис на историјата на македонскиот народ, неговиот бит и борбите за ослободување. Димитрија Чуповски и весникот што тој го печати, „Македонски Глас“, се многу важен момент во изградувањето на Македонците, зашто претставува прв обид на Македонците, преку создавање на нивен сопствен медиум, да пропагираат дека Македонците не се Бугари или Срби, туку посебен словенски народ<ref>[http://macedonian.atspace.com/knigi/mak_golos.htm Весник „Македонски глас“ бр. 1 од 9 јуни 1913 година]</ref>. === Странски видни личности — поддржувачи на Македонците === [[File:Народноста на Македонските Словени - Карл Хрон.pdf|thumb|мини|десно|Делото „Народноста на македонските словени“ од 1890 (кликнете за да го читате во целост, преведно на македонски јазик)]] При зацврстувањето на положбите на Македонците во светската научна јавност имале удел и странски видни личности, кои ги поддржувале Македонците и посебноста на македонската самоличност. Еден од позначајните поддржувачи на Македонците бил [[Вилијам Гладстон]], кој во еден допис објавен во ''[[Тајмс]]'' во [[Лондон]] вели: {{Quotation|... Уште полошо и посрамно од самата турска управа е постоењето на љубомора помеѓу Грците и Словените и плановите на постојаните држави за присвојување на туѓи територии. А зошто да не биде Македонија на Македонците, како што е Бугарија на Бугарите и Србија на Србите?|Вилијам Гладстон|Тајмс, 6 февруари 1897}} Покрај Гладстон, интересна историска личност која ги поддржувала Македонците бил и [[Анатол Франс]]. Тој за време на својот говор во Женева на тема „Македонија и Ерменија“ на 17 март 1903, меѓу другото изјавил: {{Quotation|Граѓани, интересирајќи се за судбината на Ерменците и Македонците, не затоа што се христијани, ами затоа што се луѓе, ние бараме, како гаранција за нивната благосостојба и за зацврстување на општиот мир, полно и целосно извршување на Берлинскиот конгрес, што се однесува за Ерменија и Македонија.|Анатол Франс|Женева, 17 март 1903}} Доста значајна странска личност поддржувач на Македонците е австрискиот публицист од [[Чеси|чешко]] потекло, [[Карл Хрон]], кој во 1890 година во [[Виена]] ја објавил својата научна студија насловена [[Народноста на македонските Словени]], во која на основа на своите истражувања на јазикот, историјата и одликите јасно ја истакнал националната посебност на македонскиот народ. {{Quotation|'''По моите сопствени студии на српско-бугарскиот спор дојдов до убедување дека Македонците, како по својата историја така и по својот јазик, се посебна народност. Значи, ниту се Срби, уште помалку Бугари, туку се потомци на оние словенски прадоселеници кои го населувале Балканскиот Полуостров веќе долго пред српската и бугарската инвазија и кои подоцна со ниту една од овие две нации не се измешале.“'''|Карл Хрон| Das Volksthum der Slaven Makedoniens, Виена 1890<ref>[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c8/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_-_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD.pdf Das Volksthum der Slaven Makedoniens]</ref>}} == Етнографски групи на Македонците == [[File:Етнографски_групи_на_македонците.png|thumb|300px|десно|Поделба на Република Македонија на етнографски целини]] [[File:Етнографски предели во Република Македонија.jpg|thumb|300px|десно|Поделба на Република Македонија на етнографски целини]] Во однос на населеноста во одредени предели на [[Македонија]] и нивното влијание врз начинот на секојдневниот живот во рамки на македонскиот народ, во етнографски поглед се издвоиле засебни целини со свои одлики во контекст на говорот, носијата, обичаите, сфаќањата, свеста, умотворбите, градителството и изгледот на куќите, занимањата, исхраната па и душевните психолошки одлики и телесниот изглед и антрополошкиот тип. Повеќе различни етнографи и истражувања ги делат Македонците на различни етнографски групи. Големиот македонски деец [[Ѓорѓија Пулевски]] во своето капитално дело „[[Славјанско-маќедонска општа историја]]“ од [[1892]] во XI книга каде се содржани раскажувања за племињата (соевите) полуостровски на Балканот наведува дванаесетина македонски етнографски групи од различни области и предели на [[Македонија]].<ref name="Ѓорѓија Пулевски">{{наведена книга|title=[[Славјанско-маќедонска општа историја]]|last=Пулевски|first=Ѓорѓија|date=1892|publisher=МАНУ|year=|isbn=|editor=Блаже Ристовски|location=Скопје|pages=903 – 913|authorlink=Ѓорѓија Пулевски}}</ref> Етнографските групи кои ги споменува и опишува Ѓорѓија Пулевски и чии места на живеење влегуваат во границите на [[Македонија (регион)|етничка Македонија]] се: [[Мијаци]], [[Брсјаци]], [[Мариовци]], Пчинци, Бондарци, Свеневци, Шопи кои ги дели на Црни и Бели, Јеновци, Кардалиња, Врбаци, Ајрани и македонски граѓани во смисла на жителите на македонските градови. Македонскиот револуционер [[Ѓорче Петров]] во својата книга „[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“ од [[1896]] година, запишал дека целото македонско население етнографски е многу правилно разделено на 4 големи гранки.<ref name="Ѓорче Петров">{{наведена книга|title=Материјали по изучувањето на Македонија|last=Петров|first=Ѓорче|date=1896|publisher=Единствена Македонија|year=|isbn=|editor=Марио Шаревски|location=Скопје|page=468|pages=|authorlink=Ѓорче Петров}}</ref> Тој смета дека Со текот на времето поднебјето наложило месни одликувачки црти на делови од тие гранки и така се произвела подразделбата<ref name="Ѓорче Петров" />. Според [[Ѓорче Петров]], населението на поголемиот дел од [[Македонија]] се разделува на 4 големи групи, дојдени по 4 патишта во 4 струи.<ref name="Ѓорче Петров" /> Тие групи се разликуваат по носијата и говорот.<ref name="Ѓорче Петров" /> Забележително е тоа што на извесен говор одговара извесен тип-носија којашто ќе се пројави таму каде што се јавува соодветниот говор и ќе прекине таму каде што прекинува говорот<ref name="Ѓорче Петров" />. Според етнографските белешки на Ѓорче Петров, првата група населена во североисточна и источна Македонија е по потекло од племето Шопи, втората група ја населува јужна Македонија односно [[Егејска Македонија|егејска]] и најјужните делови денешна [[Република Македонија]], третата група може да се нарече вардарска зашто ја населува повеќе долината на реката [[Вардар]] и четвртата група ја зафаќа западна Македонија и во нејзиниот состав се вбројуваат [[Мијаци]]те, [[Брсјаци]]те и [[Мариовци]]те.<ref name="Ѓорче Петров" /> Главни етнографски групи и подгрупи во рамки на Македонците чиишто црти и одлики се задржани до денес се: ===Мијаци=== {{Главна|Мијаци}} [[Мијаци]]те се населени во планинските предели на крајниот западен дел на [[Македонија]] во [[Рекански регион|Реканско]] и [[Дебарско]]. Главни и најпознати мијачки места се [[Галичник]], [[Лазарополе]], [[Тресонче]], [[Гари]]. Нивни оази од по едно или неколку села се среќаваат и во [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]] и [[Ореше]] во областа [[Азот (област)|Азот]] во [[Велешко]], [[Смилево]] во [[Демирхисарско]] и [[Ехлоец]] во [[Кичевско]]. Мијачката или мијачко-дебарската етнографска група на Македонците ги опфаќа следните етногеографски предели: Мијачија во Мала и Долна Река, [[Мавровска Котлина|Мавровско Поле]], Горна Река, [[Дебарско|Дебарско Поле]], [[Голо Брдо]] и дебарски [[Дримкол]].<ref name="Етнологија на Македонците" /> Според записите на [[Ѓорѓија Пулевски]] името на Мијаците произлегува од нивната бистроумност и од скратената форма на името Македонци.<ref name="Ѓорѓија Пулевски" /> Бистроумноста односно високиот степен на интелект и образованост и денес е запазена одлика поради што многу македонски научници, стопанственици, уметници, јавни личности, успешни раководители и високи функционери во стопанството, политиката и општеството се со мијачко потекло. Изразита одликувачка црта е [[Галички дијалект|мијачкиот говор]] со препознатливата употреба на ''о'' наместо ''а'' која што денес е сѐ уште живо задржана во [[Рекански дијалект|реканскиот дијалект]] во македонските муслимански села во [[Рекански регион|Долна Река]]. Останати одлики на мијачката етнографска група се: препознатливата богата [[Мијачко-дебарска носија]], сточарството како некогашна главна стопанска гранка и занимање при што во XIX век постоеле голем број на многу богати големопоседници на стада и големите куќи целосно изѕидани од камен. * [[Шкрети]] — преодна етнографска целина на православните Македонци кои го примиле и говореле [[Албански јазик|албанскиот јазик]] во пределот [[Рекански регион|Горна Река]]. ===Брсјаци=== {{Главна|Брсјаци}} Брсјачката етнографска целина го зафаќа југозападниот дел на [[Македонија]] и според бројноста и распространетоста таа всушност претставува најголема етнографска групна Македонците во чиј состав влегуваат многу помали и поголеми пределски целини, секоја со свои етнички особини и со карактеристични народни носии<ref name="Етнологија на Македонците">{{наведена книга|last=Петрушева |first=Аница|title=Етнологија на Македонците|year=1996|publisher=МАНУ|location=Скопје|pages=143–157}}</ref>. Поточно, [[Брсјаци]]те се населени во средишниот западен дел на [[Македонија]] десно од [[Вардар]] во најголемата котлина [[Пелагонија]], крај [[Охридско Езеро|Охридското]] и [[Преспанско Езеро|Преспанското Езеро]], [[Кичевско]], Железник ([[Демир Хисар]]), [[Порече]] и [[Азот (област)|Азот]] во Велешко. Во составот на брсјачката етнографска група влегуваат етногеографските передели: струшки [[Дримкол]], [[Струшко|Струшко Поле]], [[Малесија]], [[Дебрца]], [[Кичевска Котлина|Кичевија]], [[Порече]], [[Општина Демир Хисар|Железник]], [[Преспа]], [[Пелагонија|Поле]] (Пелагонија), [[Мариово]], [[Тиквеш]], [[Бабуна]] (Азот).<ref name="Етнологија на Македонците" /> Според записите [[Ѓорѓија Пулевски]] тие своето име го добиле од својата јуначка ''брзина'' во трчањето и телесната јачина, а нивни одлики биле најголема одушевеност за чување на старината, најголемо гостопримство од сите други македонски соеви, најголема верност за народните работи и задачи и способност за слушање наука.<ref name="Ѓорѓија Пулевски" /> Овие особини, како телесна снажност, висока свест за националната припадност, старините, традициите и преданијата, посветеност на националното дело, гостопримливост, и денес се одлика на брсјачката етнографска група на македонскиот народ. Останати одлики на Брсјаците се: познатата [[Брсјачка носија]], заемното занимавање со земјоделство и сточарство, градителството на куќи со [[камен]], [[тула]], [[дрво]] и [[плитар]] итн. Брсјачките говори од централните дијалекти на западното наречје со своите главни одлики како третосложното нагласување, акцентските целости се земени како основа во кодифицирањето на стандардниот и литературен современ [[македонски јазик]]. *[[Мариовци]] — преодна македонска етнографска подгрупа помеѓу Брсјаците и Средновардарската група, населени во [[Мариово]] ===Шопи=== {{Главна|Шопи}} Шопската етничка целина всушност претстаува поголема етнографска група која што ги зафаќа пошироките делови на североисточна [[Македонија]], а преоѓа и во западна [[Бугарија]] и југоисточна [[Србија]]. Ваквата распореденост соодветствува со распространетоста на т.н. „''торлачки говори''“ помеѓу [[Македонија]], [[Србија]] и [[Бугарија]]. Шопите се пошироко познати како етнографска група на Македонците и [[Бугари]]те кои живеат на просторот меѓу [[Софија]] и [[Штип]]<ref name=olgaivanova>{{наведена книга| last = Иванова| first = Олга| title = Речник на имињата на населените места во Р Македонија| publisher = Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“| year = 2014 | pages = 206}}</ref>. Шопската група на Македонците е населена во планинските предели на североисточна и источна Македонија од [[Кривопаланечко]] па сѐ до [[Малешево]] и Шоплукот во [[Радовишко]]. Таквата група населува делови од [[Кратовско|Кратовската]], [[Кривопаланечко|Кривопаланчеката]], [[Кочанско|Кочанската]], Радовишката, Струмичката и Петричката област и ги опфаќа целите Осоговски Планини со исклучок на овие места: Лакавичкото Поле и јужното подножје на [[Плавица]], планината [[Плачковица]] по двете нејзини падини со мали исклучоци.<ref name="Ѓорче Петров" /> Населението на планината [[Голак]], во [[Малеш]] и [[Пијанец]], исто така, влегува во шопската етнографска група<ref name="Ѓорче Петров" />. Во поново време, по Втората светска војна, поради миграционите процеси села и предели како своевидни оази на македонско население со потекло до шопската група се среќаваат и во [[Скопско]] посебно селата [[Марино]], [[Мралино]], [[Миладиновци]] во [[Општина Илинден]], [[Овче Поле]] посебно селата во [[Општина Лозово]] и [[Горобинци]] каде некогаш живеело турско население и североисточниот дел на [[Велешко]] во селата [[Иванковци]], [[Мамутчево]] каде исто така на местото на иселеното турско муслиманско население се доселиле Македонци од околината на [[Кривопаланечко]] и [[Кратовско]]. Главни карактерни црти и одлики на Македонците од шопската група се: животот во раштркани села од разбиен тип во зафрлените планински и ридски предели на [[Осогово]], традиционално занимавање со сточарство, како и шумарство, ѕидарство и рударство, но и лични особини на борбеност и тврдоглавост<ref name="Ѓорче Петров" />. Поради ваквите особини зборовите ''Шоп'', ''Шопи'', ''Шопје'' често имаат негативно значење на прости и заостанати луѓе од планини, за што постојат голем број на изреки и потсмевливи шеги меѓу жителите на градовите и рамничарските места во [[источна Македонија]], па и [[Софија]]. * Торлаци — населени во крајниот северен дел на [[Македонија]] во Кумановско. Поради распространетоста на т.н. „''торлачки говори''“, етнографски луѓето од овие предели меѓу североисточна [[Македонија]], југоисточна [[Србија]] и северозападна [[Бугарија]] се познати под името ''Торлаци'', кое пак исто така како и ''Шопи'' има делумно негативна смисла на прости и заостанати луѓе. * Которци — преодна македонска етнографска група помеѓу Кумановско и [[Овче Поле]]. === Повардарска=== [[File:Поттрчано оро - МК.jpg|thumb|мини|десно|Сценска изведба на македонското народно оро [[Потрчано]] од [[Скопско]]]] Повардарска група или Вардарскиот комплекс од централнобалканскиот етнографски регион е всушност срцевината и сврзното јадро на Македонците од сите делови на [[Македонија]] во етнографски погед. Во поширока смисла во овој Вардарски етнографски комплекс влегуваат Горновардарската, Средновардарската како подгрупа на Брсјачката, Јужно-македонската, Струмско-местанската и Мијачко-дебарската етнографска целина.<ref name="Етнологија на Македонците" /> Повардарската етнографска целина е поделена по течението на реката [[Вардар]] на: Горновардарска во [[Полог]] и [[Скопско]] со делови од [[Овче Поле]] и [[Кумановско]], Средновардарска во [[Велешко]] и [[Тиквеш]] со и Долновардарска или Јужно-македонска група која ги опфаќа областите [[Бојмија]] (Гевгелиско-Валандовско) и [[Солунско]], како и во јужните и западните делови на [[Егејска Македонија]] - [[Воденско]], [[Кајларско]] сѐ до [[Костурско]]. === Струмска === Источниот дел на етничката територија на [[Македонија]], односно пределите околу реките [[Струма]], [[Струмица (река)|Струмица]] и [[Места]] влегуваат во составот на Струмско-местанската етнографска целина<ref name="Етнологија на Македонците" />. Струмска група е населена во [[Струмичко]], полето во [[Радовишко]] и долините на [[Струма]] и [[Места]] односно во цела [[Пиринска Македонија]]. Во овие предели се населени и протераните Македонци од [[Драмско]], [[Серско]], [[Валовишко]] и крајните источни делови на [[Кукушко]] во [[Егејска Македонија|егејскиот дел на Македонија]] кои исто така припаѓаат на оваа етнографска група. Главни одлики и особини на Македонците од оваа етнографска група се питомоста и кроткоста во духот на кои се надоврзуваат изразитата веселост, добро расположение, гостољубивост, дарежливост во каркатерните црти со поопуштен, удобен и весел начин на живот со поголема отвореност, потоа занимавањето со земјоделство, а посебно со градинарство кое поради големите работни обврски кај овие луѓе развиле особено изразити црти на работливост и трудољубивост. == Историја на Македонците == {{Историја на македонскиот народ}}Целата историја на македонскиот народ е една непрекината борба за зачувување на својата слобода и достоинството. Целата таа непрекината борба, на Македонците им го дава епитетот непокорни. Непокорот на Македонецот ја воодушевува европската и американската општественост, и големи историски личности како Вилијам Гладстон, Лав Толстој, Жан Жорес, Фридрих Енгелс, Хенри Брејлсфорд, А.Г. Хелс, Владимир Ленин, Џејмс Баучер, Франц де Јенсен, Ромуалд Пржевалски, Виктор Берар, Терезина Јенкова, Максим Горки, Казимјеж Мочарски и многу други.<ref name="poljanski" /> ===Македонците во античкиот период=== Историјата на Македонците во античкиот период најмногу се поистоветува со Државата на [[Аргеади]]те која била нарекувана [[Античка Македонија|Македон/Македонија]] која се наоѓала во јужниот дел на [[Македонија (регион)|Македонија]]. Постоеле и други македонски владенија од други мали кралеви како што биле кралството на [[Линкести]]те и [[Пајонија|Пајонското кралство]], и др. По [[Филип II Македонски|филиповите]] проширувања во етнички сродните земји, и тие територии биле испосоветувани со терминот Македонија. Со римските освојувања Македонија, како кралство и како регион на Македонците, потпаднала под римска власт (прво како република, а потоа како империја која имала владенија во Македонија сè до [[Кралство Србија (средновековно)|српските освојувања]] во [[14 век|XIV век]]). === Среден век === Овој период се одликува со словенското навлегување во Македонија и кога Словените ја преземаат месната власт врз домородното македонското и друго античко население во регионот. Поради иселувањето на одреден број на побогати Македонци од Македонија, поради заштита од Словените, кои се преселиле во околината на [[Адријанопол]] поради што во иднина тој дел на западна [[Тракија]] ќе биде наречен [[Македонија (тема)|Тема Македонија]]. ==== Македонските склавинии ==== [[Податотека:Makedonski Sloveni.JPG|мини|200п|лево|Македонските Словени, водени од кнез Хацон, пред нападот на град Солун.]] За време на [[Словени|словенската]] инвазија врз [[Римско Царство|Римското Царство]], Словените кои успеале да извојуваат пат до најјужните предели на империјата. До крајот на [[6 век|VI век]], целата територија на [[Македонија]] (освен [[Солун]] и приморските тврдини) била во рацете на Словените. Словенските племиња кои се населуваат во Македонија се [[Берзити]], [[Вајонити]], [[Драговити]], [[Ринхини]], [[Сагудати]], [[Смолјани]] и [[Струмјани]].<ref name="ristovski1" /> Во најстарите историски извори за [[македонските Словени]], „Животот на Св. Димитрија Солунски“, тие се опишани како физички издржливи, имуни на многу болести коишто за Римјаните/Ромеите се смртоносни, и многу лукави во војувањето. Откако се населуваат на територијата на географска Македонија, Словените се самоорганизираат во ''Склавинии'' - коишто претставуваат полудржавни воено-племенски сојузи, коишто, пак, се обединети во кнежевства - управувани од ''[[кнез]].''<ref name="ivanoski" /> [[Македонските Словени]] ја создаваат својата прва држава (сојуз на склавинии) уште во дваесеттите години на [[7 век|VII век]], под водството на кнезот [[Хацон]]. Хацон ја води армијата на македонските Словени во неколку успешни битки против визаниската армија, натерувајќи ја притоа да се сокрие во утврдениот град Солун. Хацон подоцна решава да изврши напад врз Солун. Словените од 584 до 677 година извршуваат пет напади и две долги опсади на градот Солун. Најголем е нападот организиран од кнез Хатсон, 614-616. По почетните триумфи, во самата битка за градот, кнез Хацон загинува, а армијата на македонските склавинии е поразена. 50 години подоцна, македонските склавинии се соземаат и почнуваат нов напад врз Солун под водството на кнез [[Пребонд]]. Градот е под опсада долго време, но армијата на кнезот е поразена, и македонските Словени потпаѓаат под византиска власт<ref name="ivanoski" />. ==== Самуилово Царство ==== По ослабувањето на [[Бугарско Царство|Бугарската држава]] заради долгогодишните војни со [[Римско Царство|Римското Царство]], управникот на еден дел од [[Македонија (регион)|Македонија]], комитот [[Никола (комес)|Никола]], во 969 година се одделува, формирајќи своја држава. По краткотрајна борба за превласт помеѓу неговите четири сина, во 976 година на чело на новоформираната држава застанува [[Самуил]]. Престолнината на новата држава е градот [[Преспав|Пресп]]<nowiki/>а.<ref name="dokumenti za borbata">„Документи за борбата на македонскиот народ за независност“, том I. [[НУБСК|Универзитетска Библиотека „Св. Кирил и Методиј“]], Скопје, 1985</ref> Ова е период кога поголемиот дел на македонскиот народ потпаднал под власта на [[Комитопули]]те. [[Податотека:RizMap10.jpg|мини|десно|250п|Самоиловото царство во 996 година.]] Самуил води 30 годишна војна со Римското Царство, којашто цело време врши напади врз неговата држава. По почетните победи, неговото царство се проширува кон териториите на денешна [[Република Македонија]], [[Албанија]], [[Србија]], [[Црна Гора]], северозападна [[Грција]], северна и западна [[Бугарија]]. Следните десет години, Самуил води успешни борби за сочувување на териториите на својата држава. Но во јули 1014 година, во [[Беласичка битка|Битката кај Беласица]], неговата армија е поразена од римскиот цар [[Василиј II|Василиј II Македонски]].<ref name="dokumenti za borbata" /> Иако потеклото на Самуил е спорно (постојат повеќе тези дека е [[Ерменци|Ерменец]]), треба да се потенцира дека неговата армија е составена најголем дел од луѓе од Македонија. Неговото име и дело е врежано во традициите на македонскиот народ и понатаму неговото име се спомнува како дел од процесот на народната преродба. ==== Државата на Добромир Хрс ==== Позначајни македонски буни против римската власт се организираните буни од страна на [[Добромир Хрс]] и [[Петар Делјан]].<ref name="ristovski1" /> Во моментот кога римската држава започнува поход против бугарските востаници во [[Велико Трново]], во околината на градот [[Струмица]], се дигнало востание. Востанието било водено од македонскиот бољар Добромир Хрс. Во 1190 година, востаничка војска од 600 души под негова команда го напаѓа и освојува од Римјаните, утврдениот град Струмица. Веднаш потоа, мобилизирајќи го месното население ги раширува границите на своите владенија.<ref name="dokumenti za borbata" /> Добромир хрс се покажува како итар дипломат кога во 1193 година склучува пакт со Римјаните, кои му ги признаваат територијалните придобивки околу Струмица, и почнува војна против [[Второ Бугарско Царство|Бугарите]]. Кога гледа дека Римјаните си ја повраќаат силата и постигнуваат успеси во борбата против Бугарите, Хрс го раскинува пактот со Ромеите и ги напаѓа нивните владенија на запад од [[Вардар]]. Успевајќи да им нанесе десетици порази на Римјаните, Хрс ги освојува градовите [[Прилеп]] и [[Битола]], како и гратчето Просек (близу [[Демир Капија]]), коешто го прогласува за престолнина. Следните неколку години успева да осигура стабилност на неговата држава, војувајќи и против Римското Царство, и против Бугарија<ref name="ristovski1" />. Но во 1205 година, под ударот на десет пати поголемата византиска армија, државата на Хрс е покорена. Хрс засекогаш останува во македонската историја како најуспешниуот и најлукавиот владетел-дипломат. === Борбите со Османлиите === Во почетокот на [[14 век|XIV век]], по сеодајна борба против османлиските [[Турци]], територијата на [[Македонија]] паѓа под [[Отоманско Царство|Османлиска]] власт. Периодот од 1400 до 1912 година од страна на македонската наука се нарекува ''османлиско ропство'', или едноставно ''турско ропство''<ref name="ristovski1" />. Целиот овој период, македонскиот народ, како и други [[Христијанство|христијански]] народи, е изложен на еден постојан физички гнет. Честите колежи и насилното [[исламизирање]] доведуваат до драстични демографски промени кај македонскиот народ. Специјалните закони за ограничување на правата на немуслиманите, прават Македонецот да биде слуга на Турците и другите азијатски народи-колонизатори на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]].<ref>„Македонија, нејзините народи и нивната иднина“, Хенри Ноел Брејлсфорд</ref> Но македонскиот народ својот револт го манифестира со многуте буни и востанија. Уште од првите децении на османлиското ропство, македонските планини се полнат со ''ајдути'' - заштитници на народот и борци против неправдата.<ref name="ristovski1" /> Првите вооружени пројави се неорганизирани, спонтани, и најчесто имаат карактер на селски буни. Но на крајот на XIX и почетокот XX, особено по формирањето на ВМОРО, востанијата се организрани и даваат забележителни резултати.<ref name="siljanov">„Ослободитените борби на Македонија“, Христо Сиљанов</ref> И покрај петвековното ропство, македонскиот народ успеал да го сочува својот јазик, традиција и културно наследство. === Востанија === ==== Карпошовото востание ==== {{Главна|Карпошово востание}} [[Податотека:Leopold I-pismo.jpg|мини|десно|150п|Писмо од [[Австрија|австрискиот]] император [[Леополд I]] во кое се дава поддршка за македонските востаници на Карпош.]] [[Податотека:Karposh.JPG|мини|лево|180п|Карпош - реконструкција.]] Првото поголемо и позначајно македонско востание е [[Карпошовото востание]]. Тоа е организирано од страна на легендарниот македонски водач [[Карпош]]. Карпош е роден во [[Куманово|кумановското]] село [[Војник (село)|Војник]]. Отпрвин Карпош бил [[рудар]], но не можејќи да ги поднесе тешките услови и понижувањето, се вооружал и отишол во планина како [[Ајдутство|ајдутин]]. За време на Австро-Турската војна, Карпош почнал да го организира народот по селата создавајќи притоа силна востаничка армија. Стапува во контакт со [[Австрија|австриската]] армија, којашто му дава дури и еден одред од [[Австријци]] и [[Унгарци]], којшто ќе биде под негова команда.<ref name="karposh tashovski">„Карпошевото востание“, Драган Ташковски</ref> Карпошовата востаничка армија од 5000 души води неколку битки со Турците, кои завршуваат со пораз за Турците, притоа успевајќи во цела Северна Македонија да создаде слободна востаничка територија. Благодарение на активноста на Карпошовата војска, Австријците успеваат да стигнат до стратешки победи, и како благодарност и признание за борбата на македонските востаници на Карпош, австрискиот император го прогласува Карпош за ''Крал на Куманово'' и ''вазал на Австрија.''<ref name="karposh tashovski" /> Во понатамошниот тек на војната, Австрија не успева да ја донесе ветената помош, и слободната територија во Северна Македонија е покорена и востанието брутално задушено. Самиот Карпош е обесен во [[Скопје]], на [[Камен мост|Камениот мост]] во [[1689]] година. ==== Разловечко ==== [[Податотека:Ethnographic map of the South Balkans, Pallas Nagy Lexikon, 1897.jpg|thumb|десно|350px|Народностите на Балканскиот Полуостров во доцниот 19 век (Pallas Nagy Lexikona, [[1897]]): {{легенда|#D1E231|[[Срби]]}} {{легенда|#4CBB17|Срби и Македонци}} {{легенда|#29AB87|[[Бугари]]}} {{легенда|#FDE910|[[Албанци]]}} {{легенда|#FFBF00|[[Грци]]}} {{легенда|#FF3F00|[[Турци|Османлии]]}} {{легенда|#964B00|[[Романци]] и [[Власи|Цинцари]]}} {{легенда|#EC5800|Албанци и Срби}} {{легенда|#C80815|Грци и Албанци}} {{легенда|#EF9B0F|Грци и Османлии}} {{легенда|#92000a|Бугари и Османлии}}]] {{Главна|Разловечко востание}} Повлијаени од Херцеговското востание и од подготовките на [[Русија]] за војна против [[Отоманско Царство|османлиска Турција]], во источна Македонија започнува една револуционерна дејност. [[Берово|Беровскиот]] првенец [[Димитар Поп Георгиев]] и неговиот дедо [[Поп Стојан Разловечки]] се водачи на ова движење. Тие прават конспиративна група која подготвува и почнува да исполнува план за востание во Источна Македонија. Без да разберат турските власти, групата предводена од Димитар Поп-Георгиев агититира по селата и започнува да ги вооружува селаните со пушки купени од [[Кочани]] и од [[Ќустендил]].<ref name="trajanovski">„Димитар Поп Георгиев - Беровски (1840-1907)“, Д-р Александар Трајановски.</ref> [[Податотека:Dimitar-Popgeorgiev-portrait.jpg|мини|лево|150п|Димитар Поп Георгиев.]] Иако успеваат да вооружат неколку села, заради едно недоразборање - имено мислејќи дека се откриени од властите, раководителите на [[8 мај]] [[1876]] година објавуваат предвремено востание. Востаниците го преземаат селото [[Разловци]], а следните денови во битки со Турците ги освојуваат и останатите села во регионот. Востанието заради тоа што е неподготвено трае само една недела, но е од големо значење за Македонците, затоа што претставува прво современо македонско востание, што е навистина израз на самостојна револуционерна дејност, со учество на сите општествени слоеви: учители, свештеници, трговци и занаетчии, а најмасовно учество земаат македонските селани.<ref name="trajanovski" /> Четите под раководство на Димитар Поп Георгиев се префрлаат во [[Пиринска Македонија]] и Бервско, каде што следната година го организираат попознатото и поуспешно [[Кресненско востание]]. ==== Македонско (Кресненско) ==== {{Главна|Македонско востание}} По Разловечкото востание, Димитар Поп Георгиев се пријавува како доброволец во [[Русија|Руската]] армија во [[Одеса]], и од 1877 до 1878 учествува во сите поважни битки во војната. Имено, од редовите на македонските војници во Руската армија се раѓаат раководителите на Кресненското востание. [[Податотека:Iljo voevoda.jpg|мини|лево|150п|Илија Малешевски.]] Кресненското Востание е организирано од македонските војници што служат во [[Македонски полк|македонскиот полк]] во Руската армија, за време на Руско-турската Војна од 1877-1878. Разочарани од тоа што Великите Сили не ѝ дозволуваат на Русија да навлезе во Македонија, дел од македонските војници под командата на поручникот Димитар Поп Георгиев во соработка со месни луѓе од [[Пијанец|Пијанечко]] и [[Малешевски Планини|Малешевско]], организираат превоз на оружје и муниција за вооружување на востанието. Како доброволци во востаничката војска се пријавуваат и [[Украинци]] од Руската армија.<ref name="trajanovski" /> [[Податотека:Pecat na Kresnensko-razloveckoto vostanie.jpg|мини|десно|200п|Печат на Македонското востание.]] Востанието започнува на [[17 октомври]] [[1878]] година со нападот на [[Кресна|Кресненските]] анови во кои била сместена турската војска. Во нападот учествувале 700 востаници и селани од околните села. При самиот напад на турскиот гарнизон на востаниците им се предале 119 турски војници. По ослободувањето на [[Кресна]], востанието се проширило во околината и подалеку во [[Мелник|Мелничко]], [[Берово|Беровско]], [[Делчево|Делчевско]], [[Демир Хисар|Демирхисарско]], при што се создава голема слободна територија во областа на денешна источна Македонија.<ref name="dokumenti za borbata" /> Значајното за Кресненското востание е тоа што востаничките водачи, во ослободените територии воведуваат административна власт. Штабот на востанието на чело со [[Димитар Поп-Георгиев Беровски]] и Украинецот Калмиков, се нарекува „штаб на македонското востание“, прави свој печат, и издава правилник во кој востанието се нарекува ''Македонско'', а населението ''Македонци.''<ref name="trajanovski" /> По првите успеси, настанува спор и недоразбирање меѓу востаниците и Бугарската егзархија. Турците го искористуваат расцепот, и на [[11 ноември]], по долготрајни борби успеваат да го задушат востанието. ==== Илинденско ==== {{Главна|Илинденско востание}} [[Податотека:Makedonski_Vostanici.jpg|мини|десно|200п|Група македонски востаници во 1903 година.]] Илинденското вистание е организирано од револуционерната организација [[ВМОРО]]. По неколкугодишно вооружување на населението, притоа создавајќи една вистинска држава во држава, на [[Смилевски конгрес|Смилевскиот конгрес]] на организацијатана на [[20 јули]] ([[2 август]] нов стил) е решено 1903 година во Битолскиот вилает да се дигне сенародно востание.<ref name="siljanov" /> 8000 вооружени Македонци востануваат на 2 август 1903 година и ги растресуваат темелите на [[Отоманско Царство|отоманската]] власт во Македонија. Во првите два дена од востанието, македонските востаници со пушка во раце ослободуваат 150 села и три града ([[Крушево]], [[Невеска]] и [[Клисура (село)|Клисура]]). Се создава една ослободена територија која се протега од [[дебар]]ско-[[Кичево|кичевскиот]] регион, преку [[Охрид]]ско, [[Струга|Струшко]], [[Битола|Битолско]], [[Лерин]]ско, [[Костур (град)|Костурско]], и [[Воден]]ско. Целата турска војска и администрацијата од оваа територија е или ликвидирана или пребегната. [[Податотека:Kosturski_vostanici.jpg|мини|десно|200п|Костурските востаници го преземаат градот Клисура.]] Вооружени битки се водат и во Пиринскиот крај, во [[Куманово|Кумановско]], во [[Гевгелија|Гевгелиско]], и во [[Делчево|Делчевско]]. Востанието трае цели 4 месеци (почнува на 2 август, а последните вооружени дејствија завршуваат во ноември).<ref name="siljanov" /> Илинденското востание се смета од многу Македонци како највеликиот ден во историјата на македонскиот народ - затоа што 8000 вооружени луѓе водат војна против 300&nbsp;000 редовна армија и за време на четиримесечни битки ѝ нанесуваат големи жртви (востаничките загуби се 860, а турските се околу 5&nbsp;900)<ref name="dokumenti za borbata" />. Илинденското востание успева да постигне дел од своите цели — европската опшественост е раздвижена, и се почнува дебата за иднината на Македонија, која води до [[Австрија|австриско]]-[[Русија|рускиот]] договор за реформи во Македонија познат под името ''Мирцштешки договор.''<ref name="siljanov" /> === 1912 — 1941 === [[Податотека:Macedonia Bukureshti.PNG|мини|десно|200п|Македонија по поделбата со Букурешкиот договор од 1913 година.]] До [[Илинденско востание|Илинденското востание]], [[ВМОРО]] се бори за независна Македонија во која сите македонски народности ќе бидат рамноправни. Но по 1903 година, раководството на ВМОРО преоѓа во рацете на оние Македонци што сметаат дека Македонија треба по нејзиното ослободување да биде дел од Велика Бугарија. До 1912 година, Македонија ќе се претвори во арена на која три различни движења (бугарофилски, србомански и гркомански) водат крвави борби една против друга за превласт над Македонија.<ref name="vlahov">„Предавниците на македонското дело“, Димитар Влахов</ref> Во [[1913]] година, по [[Балкански војни|Балканските војни]], со Договорот од [[Букурешт]], [[Македонија|географска Македонија]] е поделена меѓу трите балкански монархии, Грција, Србија и Бугарија. Доаѓа и [[Прва светска војна|Првата светска војна]], која не носи решавање на Македонското прашање. Голем дел од македонскиот народ, очаен од војни, назадувања и поделби, успева да биде придобиен од пробугарската автономистичка организација ВМРО, која преку лажни ветувања за независна Македонија прави востанија и буни, во кои најмногу страда обичниот Македонец.<ref name="vlahov" /> Во тоа време има две организации што навистина се борат за слобода на македонскиот народ, и што пропагираат дека Македонците се посебен народ, а не [[Срби]], [[Бугари]] и [[Грци]] — тоа се Петербуршкото македонско друштво водено од [[Димитрија Чуповски]], и [[ВМРО (обединета)]] водена од [[Димитар Влахов]], [[Панко Брашнаров]] и [[Павел Шатев]].<ref name="dokumenti za borbata" /> Значајното во овој период е тоа што, разочарани од империјалистичките политики на балканските држави, кај Македонците се зацврстува и кристализира нивната посебност — т.е. се раширува идејата дека тие се посебен народ, различен од Грците, Бугарите и Србите, и дека се обесправен народ, разделен, кој заслужува да си има своја држава и сам да управува со својата судбина.<ref name="ristovski2" /> Овој процес го достигнува својот врв во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] и непосредно по неа, кога на териториите на сите три дела од географска Македонија ([[Вардарска Македонија|Вардарски]], [[Пиринска Македонија|Пирински]] и [[Егејска Македонија|Егејски]]) се отвораат училишта на македонски јазик и се создаваат македонски институции.<ref>„Демократски и аитифашистички партии и организации во Егејскиот дел на Македонија (1941-1949)“, Ристо Кирјазовски</ref> === Народноослободителна војна === [[Податотека:Dimitar Vlahov 41.JPG|мини|200п|Димитар Влахов, водачот на [[ВМРО (обединета)]].|лево]]Македонскиот народ во својот поголем дел ја пречекува [[Втора светска војна|Втората светска војна]] национално освестен. Меѓу двете Светски војни, Македонците осознаваат дека само со помош на комунистичките партии и со [[Социјализам|социјалистичка]] револуција ќе успеат да се изборат за своите права и да создадат своја држава. Во тој правец дејствува [[ВМРО (обединета)]], а во исто време се создаваат и првите комунистички организации во сите делови на Македонија ([[Вардарска Македонија|Вардарски]], [[Пиринска Македонија|Пирински]] и [[Егејска Македонија|Егејски]]).<ref>„Егејска Македонија во НОБ“, уредил Ристо Кирјазовски</ref> [[Фашизам|Фашистичките]] агресии на [[Балкан]]от отвораат пат на една нова борба, во која Македонците истакнувајќи се со хероизам и пожртвуваност ќе успеат да ги исполнат вековните стремежи. ==== Вардарска Македонија ==== {{Главна|Народноослободителната борба}} Востанието против фашистичките окупатори во Македонија започнува во октомври 1941 година со партизански акции во Прилеп и Куманово. Партизанска активност се забележува и во велешко и Тиквешијата. [[Податотека:Makedonski partizani.JPG|мини|десно|200п|Методија Андонов Ченто со група партизани.]] Во 1943 година на [[Славеј Планина]] е формиран партизанскиот баталјон „Мирче Ацев“ од кој е создадена народноослободителната војска на Македонија. Вистинскиот пресврт на настаните настанува во почетокот на 1944 година, кога македонската партизанска армија брои неколку илјади души и го извршува познатиот ''[[Февруарски поход]]''. За задушување на партизанското движење во Македонија, освен целосниот состав на бугарската Петта армија, биле ангажирани и 91-от германски армиски корпус од [[Солун]] со 4 бригадни групи.<ref name="apostolski">„Ослободителната војна и револуцијата во Македонија“, Михајло Апостолски</ref> По капитулацијата на фашистичка Бугарија, целата народноослободителна војска во Вардарска Македонија започнува директен напад за ликвидирање на германските воени единици стационирани во Македонија. На [[2 август]] [[1944]] година, во манастирот „Прохор Пчињски“ се одржува [[Прво заседание на АСНОМ|Првото заседание]] на [[АСНОМ]], со кое се поставуваат темелите на современата македонска државност. Исто така на заседанието се даваат главните насоки за завршните операции за ослободување на Македонија.<ref name="apostolski" /> До крајот на 1944 година, целата територија на Вардарска Македонија е во рацете на Народноослободителната војска. ==== Егејска Македонија ==== {{Главна|Народно Ослободителен Фронт}} [[Податотека:Makedonci NOF 2.JPG|мини|200п|десно|Млади Македонци од Костурското село [[Бапчор]] во редовите на НОФ.]] По капитулирањето на [[Грција]], грчката партизанска амрија [[ЕЛАС]] прави неколку неуспешни обиди да го мобилизира целосно македонското население за нејзината кауза. По неуспешните обиди, дозволува македонските членови на [[Комунистичка партија на Грција|КПГ]], да формираат нивна посебна организација СНОФ и посебни баталјони.<ref>Бугарската пропаганда во југозападна и централна Егејска Македонија (1941-1944)</ref> Во 1944 година СНОФ е расформирана по наредба на КПГ, и еден нејзин баталјон, незадоволен од оваа одлука се префрла во [[Вардарска Македонија]], и тука зема учество во завршните операции на НОБ. Во 1945 година овие единици се префрлаат во [[Егејска Македонија]] и учествуваат во создавањето на Народно Ослободителниот Фронт на Македонците од Егејска Македонија, а потоа учествуваат во [[Грчка граѓанска војна|Граѓанската војна во Грција]].<ref>Егеjски бури - Револуционерното движење во Воденско и НОФ во Егеjска Македонија. Вангел Ајановски Оче</ref> Македонците кои претставуваат 60% од силите на ДАГ, се борат од 1945 до 1949 година и успеваат да создадат слободни територии во кои се води македонска културна дејност. Но, поради отворената [[Англија|англо]]-[[САД|американска]] помош на владината армија, ДАГ е поразена, и 50&nbsp;000 луѓе се протерани од земјата.<ref>„Народно Ослободителниот Фронт и други организации на Македонците од Егејскиот дел на Македонија“, Ристо Кирјазовски</ref> ==== Пиринска Македонија ==== Во [[Пиринска Македонија]] всушност и започнува антифашистичката борба во [[Бугарија]]. Таму се води првата битка меѓу партизанска единица во Бугарија продив владини фашистички сили. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], [[Бугарска комунистичка партија|БКП]] на чело со [[Георги Димитров]] е подготвена да ја отстапи Пиринска Македонија за да се спои со [[Вардарска Македонија|Вардарска]]. Затоа и до 1949 е дозволено македонски учители да бидат испраќани таму за да ги учат децата на [[македонски јазик]] и историја.<ref>„Националната афирмација на Македонците во Пиринскиот дел на Македонија 1944-1948“, Васил Јотевски</ref> Но заради судирот на [[Тито]] со [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] и остатокот од Источниот блок, овој процес е прекинат. == Населеност на Македонците == === Македонците во Република Македонија === [[Податотека:Карта на Македонците во Македонија (2021).svg|лево|мини|280x280px|Карта на Македонците во Македонија (2021)]] Според последниот попис на насленито во [[Република Македонија]] во 2002 година, бројот на Македонци во државата е '''1&nbsp;297&nbsp;981 (64,18%)'''.<ref name="popis 2002">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |title=Попис на населението во Република Македонија од 2002 година |accessdate=2006-10-29 |archive-date=2004-06-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040621055714/http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |url-status=dead }}</ref> Најголем број на Македонци — 1 328 187 жители, се запишани во пописната 1991 година. Според податоците од пописот во 2002 година, бројот на граѓани чиј мајчин јазик е [[Македонски јазик|македонскиот]] изнесува '''1&nbsp;401&nbsp;897 (69,31%)''' души.<ref name="popis 2002" /> === Македонци во соседните земји === {{Повеќе|Македонци во Бугарија|Македонци во Грција|Македонци во Албанија|Македонци во Србија}} Во соседните земји, односно во [[Пиринска Македонија]], [[Егејска Македонија]], [[Мала Преспа]], [[Голо Брдо]] (географски територии на регионот [[Македонија (регион)|Македонија]]), [[Гора]] (македонска етничка територија поделена меѓу [[Албанија]] и [[Косово]]) и во [[Србија]] живеат околу 500&nbsp;000 души кои го говорат [[Македонски јазик|македонскиот јазик]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.eurominority.org/version/eng/minority-detail.asp?id_minorities=153 |title=Македонски малцинства на Балканот |accessdate=2007-10-07 |archive-date=2007-12-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071210230033/http://www.eurominority.org/version/eng/minority-detail.asp?id_minorities=153 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.joshuaproject.net/peoples.php?rop3=105968 Македонскиот народ на Балканот]</ref> [[Македонската емиграција во Бугарија]] е најголема македонска емиграција во светот, со огромен интелектуален потенцијал и големо културно наследство.<ref>[http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=2140B7F8C3C982449AB7993F60FDA72A "ЗАБОРАВЕНАТА ЕМИГРАЦИЈА СЕ ВРАЌА ДОМА"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090215073919/http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=2140B7F8C3C982449AB7993F60FDA72A |date=2009-02-15 }}, "Глобус", брoj 81, 4 ноември 2008.</ref> Официјалната теза на [[Република Македонија]] е дека овие луѓе се Македонци по потекло, иако дел од нив не успеал да оформи, или пак го загубил националното чувство поради репресиите и пропагандите во минатото, како и заради денешната асимилаторска политика од страна на државите во коишто живеат, а и поради неможноста да го изучуваат и да се образуваат на мајчиниот македонски јазик. Огромниот дел од нив го говорат мајчиниот дијалект и ги негуваат македонските културни традиции и родови врски.<gallery widths="200" heights="200"> Податотека:Pirin_1937.png|Карта на Македонците во Пиринска Македонија (1937 г.) Податотека:Pirin_1946.png|Карта на Македонците во Пиринска Македонија (1946 г.) Податотека:Pirin_1956.png|Карта на Македонците во Пиринска Македонија (1956 г.) </gallery> === Македонците во светот === [[Податотека:Mace-map.gif|thumb|150px|Бројност на Македонците во светот]] {{Повеќе|Македонска дијаспора}} Официјалната македонска статистика за бројот на Македонци во странство е несигурна, но се претпоставува дека се движи меѓу 300&nbsp;000 и 500&nbsp;000 души, најмногу населени во [[САД]], [[Австралија]], [[Канада]], [[Германија]], [[Швајцарија]], а во помал број и во [[Шведска]], [[Италија]], [[Австрија]], па дури и во [[Бразил]], [[Аргентина]] и [[Јужноафриканска Република|Јужноафриканската Република]]. Во западноевропските и прекуокеанските земји, Македонците слободно и достојно ги негуваат своите македонски традиции и се организирани во македонски клубови и друштва, имаат свои културно-уметнички друштва, цркви, радио и телевизиски програми, а во [[Австралија|австралискиот]] град [[Сиднеј]] постои и гиманзиска паралелка на [[македонски јазик]].{{факт}} Официјално бројот на Македонците во Република Македонија, соседството и во светот е околу 2 милиона. Постојат и некои мислења дека бројот изнесува 3 до 4 милиони,<ref name=GEO>„Географија“ за 2 година во реформираното гимназиско образование, Просветно дело, Скопје 2002</ref> но тие не се докажани со официјални статистики. == Национални симболи == {{double image|right|Flag_of_the_Republic_of_Macedonia_1992-1995.svg|240|Macedonian lion.svg|100|Шеснаесет-зрачното сонце од Кутлеш и златниот лав, симбол на средновековна Македонија и на Илинденската епопеја.}} Како неофицијални македонски национални симболи се користат шеснаесет-зрачното [[Ѕвезда од Вергина|сонце од Кутлеш]], коешто било симбол на [[Античка Македонија]] и државно знаме на [[Република Македонија]] во периодот од 1992 до 1995, и жолтиот лав на црвена подлога, кој бил симбол на средновековна Македонија и официјално знаме на Илинденското востание. И двата симбола се користат на културни манифестации, спортски натпревари, митинзи, а се забелжува и нивна масовна употреба од страна на емиграцијата. == Македонскиот народ денес == Македонците ги уживаат придобивките од борбата на нивните предци и слободно ја градат својата современа култура. Во својата најголема придобивка — слободната [[Република Македонија]], Македонците се образуваат, надградуваат и се борат за подобро општество и животен стандард. Со развојот на плурализмот, особено по 1992 година, и Македонците што живеат во соседните [[балкан]]ски земји работат на афирмирање на нивните културни и социјални права. Најзначајни организации на Македонците од соседните земји се партијата „[[Виножито (политичка партија)|Виножито]]“ во [[Грција]], „[[ОМО Илинден - Пирин|ОМО Илинден — Пирин]]“ во [[Бугарија]], „[[Демократска партија на Македонците од Албанија]]“ и „[[Здружение на Македонците во Србија|Здружението на Македонците во Србија]]“. Јавното мислење во Република Македонија е дека државата треба повеќе да се заинтересира и заложи за своите сонародници во соседните земји за сочувување на македонскиот јазик и традиции таму, како и за почитување на човековите и малцинските права на Македонците. Иако секој обид на Република Македонија да помогне на Македонците од соседните земји на било кое поле (културно, научно, образовно, економско), од соседните земји се смета за „територијална претензија“ на Република Македонија, јавното мислење е дека тоа не треба да ја спречува Република Македонија да ги помага и поддржува Македонците надвор од нејзините граници. Стратешки цели на Македонците и на Република Македонија се стабилна политичка ситуација, силна економија и полноправно членство во [[НАТО]] и [[Европска Унија|Европската Унија]]. == Македонци низ историјата == <center> <gallery> Податотека:Filip II Macedonia.jpg|[[Филип II Македонски]] — антички крал, освојувач на цела Стара Грција. Податотека:BattleofIssus333BC-mosaic-detail1.jpg|[[Александар III Македонски]] — антички крал, создавач на најголемото царство во Античкиот Свет. Податотека:Cyril Methodius25K.jpg|[[Св. Кирил и Методиј]] — просветители, создавачи на глаголицата. Податотека:Samoil.jpg|[[Цар Самоил]] — цар, создавач на големото Македонско Царство. Податотека:Kirilpeichinovich.jpg|[[Кирил Пејчиновиќ]] — македонски преродбеник. Податотека:Georgi Pulevski.jpg|[[Ѓорѓија Пулевски]] — македонски револуционер и писател. Податотека:Даме Груев.jpg|[[Даме Груев]] — револуционер, еден од основачите на [[ТМОРО]]. Податотека:G Delchev.jpg|[[Гоце Делчев]] — најголем македонски револуционер. Податотека:Krste P. Misirkov.jpg|[[Крсте Петков Мисирков]] — писател, еден од кодификаторите на [[Македонски јазик|македонскиот јазик]]. Податотека:Blaze koneski.jpg|[[Блаже Конески]] — модерен публицист, писател и историчар. Податотека:Branko-Crvenkovski.JPG|[[Бранко Црвенковски]] — поранешен македонски претседател. Податотека:Toseproeski.jpg|[[Тоше Проески]] — македонска и [[балкан]]ска поп-икона. Податотека:Goceva-ESC2007-portrait.jpg|[[Каролина Гочева]] — македонска поп-пејачка. Податотека:Simon Trpceski.jpg|[[Симон Трпчески]] — светски македонски познат пијанист. Податотека:Kaliopi koncert.jpg|[[Калиопи]] — македонска пејачка. Податотека:BorisTrajkovski1.jpg|[[Борис Трајковски]] — македонски претседател. Податотека:Katarina Ivanovska3.jpg|[[Катарина Ивановска]] — македонска манекенка. Податотека:Dimitrija Cupovski- portret.jpg|[[Димитрија Чуповски]] — македонски преродбеник. Податотека:Kiril Lazarov 06.jpg|[[Кирил Лазаров|Кире Лазаров]] — македонски ракометар. Податотека:VrbicaStefanov01.jpg|[[Врбица Стефанов]] — македонски кошаркар. Податотека:Goran Pandev.JPG|[[Горан Пандев]] — македонски фудбалер. Податотека:PeroAntic66.png|[[Перо Антиќ]] — најпознат македонски кошаркар. Податотека:Ratkojanev.jpg|[[Ратко Јанев]] — македонски физичар (атомска физика). </gallery> </center> == Бугарски ставови == Според бугарски извори од XXI век Ѓорѓија Пулевски е првата позната личност, која во средината на 1870-тите настојувала на постоењето на посебен Словенски македонски јазик и Македонска етничка припадност.<ref>Roumen Daskalov, Alexander Vezenkov as ed., Entangled Histories of the Balkans - Volume Three: Shared Pasts, Disputed Legacies; Balkan Studies Library, BRILL, 2015; {{ISBN|9004290362}}, p. 454.</ref> * [[Македонски јазик]] * [[Македонска православна црква - Охридска Архиепископија]] * [[Историја на македонскиот народ]] * [[Географска распространетост на македонскиот народ]] * [[Македонската емиграција во Бугарија]] * [[Македонија]] * [[Македонци-муслимани]] * [[Македонците во Бугарија]] * [[Егејци]] * [[Словени]] * [[Антички Македонци]] * [[Тези за потеклото на македонскиот народ]] == Наводи == {{reflist|2}} ==Литература== * Игор Јанев, Legal Aspects of the Use of a Provisional Name for Macedonia in the United Nations System, AJIL, Vol. 93. no 1. 1999 == Надворешни врски == * [http://www.misirkov.org/sostavuvala_li_makedonija.htm Составувала ли, составува ли и може ли Македонија да составува од себе одделна етнографска и политичка единица?] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060928095709/http://www.misirkov.org/sostavuvala_li_makedonija.htm |date=2006-09-28 }}, Крсте Мисирков, „За Македонцките работи“ * [http://ejournals.pp.net.ua/_ld/1/129_kmw_kniga_c1.pdf - Кирчанов М.В. Националистическая модель политической модернизации и трансформации европейских периферий / М.В. Кирчанов. — Воронеж: Факультет междуна­родных отноше­ний Воронежского государст­венного университета, 2009. — 219 с.] {{Етнички групи во Македонија}} {{Европски етнички групи}} {{Словенски народи}} {{Православни народи}} {{Избрана}} {{Нормативна контрола}} __ИНДЕКС__ [[Категорија:Македонци| ]] khb46vz6op9dipk96rh2kcqr6revx49 5537364 5537361 2026-04-10T17:35:34Z Dandarmkd 31127 5537364 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија народ |group = Македонци | flag= Flag of Macedonia (1992–1995).svg |flag_caption=Првото знаме на независна [[Република Македонија]], знаме со кое најмногу се идентификуваат Македонците. |title= |population = ~ '''2 — 3 милиони'''<ref name="Nasevski">{{Наведена книга |title= Македонски Иселенички Алманах '95 |last= Nasevski |first= Boško |authorlink= |author2= Angelova, Dora. Gerovska, Dragica |year= 1995 |publisher= Матица на Иселениците на Македонија |location= Skopje |pages= 52 & 53 }}</ref> |popplace={{Flag icon|Macedonia}} [[Македонија]] 1,297,981{{lower|<ref>[http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 2002 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20040621055714/http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |date=2004-06-21 }}.</ref>}} |region1 = {{flagcountry|Australia}} |pop1 = 189,000 - 200,000 |ref1 = {{lower|<ref>[http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/PopularAreas?ReadForm&prenavtabname=Popular%20Locations&type=popular&&navmapdisplayed=true&javascript=true&textversion=false&collection=Census&period=2006&producttype=Census%20Tables&method=Place%20of%20Usual%20Residence&productlabel=Ancestry%20by%20Country%20of%20Birth%20of%20Parents&breadcrumb=POTL&topic=Ancestry& 2006 Census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130815034010/http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/PopularAreas?ReadForm&prenavtabname=Popular%20Locations&type=popular&&navmapdisplayed=true&javascript=true&textversion=false&collection=Census&period=2006&producttype=Census%20Tables&method=Place%20of%20Usual%20Residence&productlabel=Ancestry%20by%20Country%20of%20Birth%20of%20Parents&breadcrumb=POTL&topic=Ancestry& |date=2013-08-15 }}.</ref><ref name="autogenerated1">[http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc Population Estimate from the MFA] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080530070621/http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc |date=2008-05-30 }}.</ref>}} |region2 = {{fl |ref4 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/><ref>[http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/01/22/publ.Document.88215.pdf 2005 Figures].</ref>}} |region5 = {{flagcountry|United States}} |pop5 = 57,200&ndash;200,000 |ref5 = {{lower|<ref name=autogenerated1 /><ref>[http://factfinder.census.gov/servlet/DTTable?_bm=y&-state=dt&-context=dt&-reg=DEC_2000_SF4_U_PCT001:001|547;&-ds_name=ACS_2009_1YR_G00_&-TABLE_NAMEX=&-ci_type=A&-CONTEXT=dt&-mt_name=ACS_2009_1YR_G2000_B04003&-tree_id=4001&-all_geo_types=N&-redoLog=false&-geo_id=01000US&-search_results=01000US&-format=&-_lang=en 2009 Community Survey] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120105033050/http://factfinder.census.gov/servlet/DTTable?_bm=y |date=2012-01-05 }}.</ref>}} |region6 = {{flagcountry|Brazil}} |pop6 = 45,000 |ref6 = {{lower|<ref name="Nasevski"/> }} |region7 = {{flagcountry|Canada}} |pop7 = 37,055 - 200,000 |ref7 = {{lower|<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mia.com.mk/default.aspx?vId=26258490&lId=2 |title=Mac. Information Agency |accessdate=2011-09-10 |archive-date=2012-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120118090345/http://www.mia.com.mk/default.aspx?vId=26258490&lId=2 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www12.statcan.ca/english/census06/data/topics/RetrieveProductTable.cfm?ALEVEL=3&APATH=3&CATNO=&DETAIL=0&DIM=&DS=99&FL=0&FREE=0&GAL=0&GC=99&GK=NA&GRP=1&IPS=&METH=0&ORDER=1&PID=92333&PTYPE=88971&RL=0&S=1&ShowAll=No&StartRow=1&SUB=801&Temporal=2006&Theme=80&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF= 2006 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181225044404/https://www12.statcan.gc.ca/english/census06/data/topics/RetrieveProductTable.cfm?ALEVEL=3&APATH=3&CATNO=&DETAIL=0&DIM=&DS=99&FL=0&FREE=0&GAL=0&GC=99&GK=NA&GRP=1&IPS=&METH=0&ORDER=1&PID=92333&PTYPE=88971&RL=0&S=1&ShowAll=No&StartRow=1&SUB=801&Temporal=2006&Theme=80&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF=%20 |date=2018-12-25 }}.</ref>}} |region8 = {{flagcountry|Turkey}} |pop8 = 31,518 |ref8 = {{lower|<ref>[http://epp.eurostat.ec.europa.eu/extraction/retrieve/en/theme3/cens/cens_nscbirth?OutputDir=EJOutputDir_107&user=unknown&clientsessionid=977006CF24C55C1E56E251C52D2EDAE8.extraction-worker-1&OutputFile=cens_nscbirth.htm&OutputMode=U&NumberOfCells=4&Language=en&OutputMime=text%2Fhtml& 2001 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090215085128/http://epp.eurostat.ec.europa.eu/extraction/retrieve/en/theme3/cens/cens_nscbirth?OutputDir=EJOutputDir_107&user=unknown&clientsessionid=977006CF24C55C1E56E251C52D2EDAE8.extraction-worker-1&OutputFile=cens_nscbirth.htm&OutputMode=U&NumberOfCells=4&Language=en&OutputMime=text%2Fhtml& |date=2009-02-15 }}.</ref>}} |region9 = {{flagcountry|Argentina}} |pop9 = 30,000 |ref9 = {{lower|<ref name="Nasevski" />}} |region10 = {{flagcountry|Serbia}} |pop10 = 22,755 |ref10 = <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://popis2011.stat.rs/?lang=en |title=Попис у Србији 2011 |accessdate=2014-08-01 |archive-date=2020-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200509063534/http://popis2011.stat.rs/?lang=en |url-status=dead }}</ref> |region11 = {{flagcountry|Austria}} |pop11 = 13,696 - 15,000 |ref11 = {{lower|<ref name=autogenerated1 /><ref>[ftp://www.statistik.at/pub/neuerscheinungen/vzaustriaweb.pdf 2001 census] - Tabelle 13: Ausländer nach Staatsangehörigkeit (ausgewählte Staaten), Altersgruppen und Geschlecht&nbsp;— p. 74.</ref>}} |region12 = {{flagcountry|The Netherlands}} |pop12 = 10,000 - 15,000 |ref12 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/>}} |region13 = {{flagcountry|Czech Republic}} |pop13 = 11,623 |ref13 = {{lower|<ref name=autogenerated4>[http://faq.macedonia.org/history/12 јануари 3.html 1996 Estimate]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}.</ref>}} |region14 = {{flagcountry|United Kingdom}} |pop14 = 9,000 |ref14 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/>}} |region15 = {{flagcountry|Hungary}} |pop15 = 7,253 |ref15 = {{lower|<ref name=autogenerated4 />}} |region16 = {{flagcountry|Albania}} |pop16 = 4,697 - 35,000 (проц.) |ref16 = {{lower|<ref>http://www.fes.hr/E-books/pdf/Local%20Self%20Government/09.pdf {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121025205442/https://www.fes.hr/E-books/pdf/Local%20Self%20Government/09.pdf |date=2012-10-25 }} Artan Hoxha and Alma Gurraj "LOCAL SELF-GOVERNMENT AND DECENTRALIZATION: CASE OF ALBANIA. HISTORY, REFORMES AND CHALLENGES" "...According to latest Albanian census conducted in April 1989, 98% of Albanian population are Albanian ethnic. The remaining 2% (or 64816 people) belong to ethnic minorities: the vast majority is composed by ethnic Greeks (58758 ); ethnic Macedonians (4697)...",[http://www.culturalpolicies.net/web/albania.php?aid=422] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100626074805/http://www.culturalpolicies.net/web/albania.php?aid=422 |date=2010-06-26 }}, [http://www.joshuaproject.net/peopctry.php Joshua Project].</ref>}} |region17 = {{flagcountry|Slovakia}} |pop17 = 4,600 |ref17 = {{lower|<ref>[http://www.oecd.org/dataoecd/26/42/39332415.xls OECD Statistics].</ref>}} |region18 = {{flagcountry|Croatia}} |pop18 = 4,270 |ref18 = {{lower|<ref>[http://www.dzs.hr/ 2002 census].</ref>}} |region19 = {{flagcountry|Slovenia}} |pop19 = 3,972 |ref19 = {{lower|<ref>[http://www.stat.si/popis2002/si/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7 2002 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170426055815/http://www.stat.si/popis2002/si/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7 |date=2017-04-26 }}.</ref>}} '''GREECE''' {{Наведена мрежна страница |url=http://www.dofi.fgov.be/fr/statistieken/statistiques_etrangers/Stat_ETRANGERS.htm |title=Belgium population statistics |publisher=www.dofi.fgov.be |accessdate=2008-06-09 |last= |first= }} [b]GREECE[/b] </ref>}} |region22 = {{flagcountry|Denmark}} |pop22 = 21,000 |ref22 = {{lower|<ref name="autogenerated1"/><ref>[http://www.statbank.dk/statbank5a/default.asp?w=1024 2008 census].</ref>}} |region23 = {{flagcountry|Norway}} |pop23 = 9,000 |ref23 = {{lower|<ref>[http://www.ssb.no/english/subjects/02/01/10/innvbef_en/arkiv/tab-2007-05-24-05-en.html 2008 figures] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090112145417/http://www.ssb.no/english/subjects/02/01/10/innvbef_en/arkiv/tab-2007-05-24-05-en.html |date=2009-01-12 }}.</ref>}} |region24 = {{flagcountry|France}} |pop24 = 29,000 |ref24 = {{lower|<ref>[http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/macedoine-arym_442/presentation-macedoine-arym_991/donnees-generales_12144.html 2003 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20141006102733/http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/macedoine-arym_442/presentation-macedoine-arym_991/donnees-generales_12144.html |date=2014-10-06 }},[http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc Population Estimate from the MFA] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080530070621/http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc |date=2008-05-30 }}.</ref>}} |region25 = {{flagcountry|Bosnia and Herzegovina}} |pop25 = 1,175 |ref25 = {{lower|<ref>[http://www.uni-koeln.de/jur-fak/ostrecht/minderheitenschutz/Vortraege/BiH/BiH_Marko_Railic.pdf 2005 census] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180916045719/http://www.uni-koeln.de/jur-fak/ostrecht/minderheitenschutz/Vortraege/BiH/BiH_Marko_Railic.pdf |date=2018-09-16 }}.</ref>}} |region26 = {{flagcountry|Poland}} |pop26 = 3,000 |ref26 = {{lower|<ref name=autogenerated3>[https://web.archive.org/web/20090319050952/https://mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc Makedonci vo Svetot] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080530070621/http://www.mfa.gov.mk//Upload/ContentManagement/Files/Broj%20na%20makedonski%20iselenici%20vo%20svetot.doc |date=2008-05-30 }}.</ref><ref>[http://books.google.com.au/books?id=hC0-dk7vpM8C&pg=PA260&dq=250+000+macedonians Polands Holocaust: Ethnic Strife, Collaboration with Occupying Forces and Genocide in the Second Republic, 1918-1947], p. 260.</ref>}} |region27 = {{flagcountry|Bulgaria}} |pop27 = 160,000-250,000 |ref27 = {{lower|<ref>1.[http://www.nsi.bg/census2011/NPDOCS/Census2011final.pdf Bulgarian census data.]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.focus-fen.net/?id=f1218 |title=Focus Information Agrncy - EFA and OMO Ilinden Pirin at a Press Conference in Brussels, Bulgarian National Radio, 29 ноември 2006. |accessdate=2015-02-24 |archive-date=2008-06-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080629090416/http://www.focus-fen.net/?id=f1218 |url-status=dead }}</ref><ref name=svet>[https://zase.mk/articles/148059/kolku-vkupno-makedonci-ima-vo-svetot Колку вкупно Македонци има во светот? (2014) од Медиа.мк]</ref>}} |region28 = {{flagcountry|Russia}} |pop28 = 1,000 |ref28 = {{lower|<ref name=autogenerated3 />}} |region29 = {{flagcountry|Montenegro}} |pop29 = 900 |ref29 = {{lower|<ref>[http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf Montenegrin 2011 census -].</ref>}} |region30 = {{flagcountry|Greece}} |pop30 = 250,000-450,000 |ref30 = {{lower|<ref name="ELSTAT">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/A1602/Other/A1602_SAM07_TB_DC_00_2001_07_F_GR.pdf |title=Πίνακας 7: Αλλοδαποί κατά υπηκοότητα, φύλο και επίπεδο εκπαίδευσης - Σύνολο Ελλάδας και Νομοί |work=Greek National Statistics Agency |accessdate=20 April 2011 |archive-date=2011-04-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110428131729/http://www.statistics.gr/portal/page/portal/ESYE/BUCKET/A1602/Other/A1602_SAM07_TB_DC_00_2001_07_F_GR.pdf |url-status=dead }}</ref><ref name="GHM">{{Наведена мрежна страница |url=http://dev.eurac.edu:8085/mugs2/do/blob.html?type=html&serial=1044526702223 |title=Greece – Report about Compliance with the Principles of the Framework Convention for the Protection of National Minorities (along guidelines for state reports according to Article 25.1 of the Convention) |date=1999-09-18 |work=Greek Helsinki Monitor (GHM) & Minority Rights Group – Greece (MRG-G) |accessdate=2009-01-12 |archive-date=2003-05-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20030523145306/http://dev.eurac.edu:8085/mugs2/do/blob.html?type=html&serial=1044526702223 |url-status=dead }}</ref><ref name=VE>[http://www.youtube.com/watch?v=R-LU2hzhgJc&feature=related Во Центар со Васко Ефтов, Македонците во Грција]</ref>}} |region31 = {{flagcountry|Romania}} |pop31 = 15,000 |ref31 = {{lower|<ref>[http://www.recensamant.ro 2002 census].</ref>}} |region32 = Насекаде |pop32 = ''н/п'' |ref32 = |languages = [[македонски јазик|македонски]] |rels = главно [[Македонска православна црква|православие]], а во помала мера [[Ислам во Македонија|ислам]] и [[Католицизмот во Македонија|католицизам]] |related=Балканските народи |region3={{flagcountry|USA}}|pop3=178,000|ref3=<ref name=svet />|region4={{flagcountry|Germany}}|pop4=119,000|ref4=<ref name=svet />|region5={{flagcountry|Canada}}|pop5=206,000|ref5=<ref name=svet />|region6={{flagcountry|Italy}}|pop6=92,000}} '''Македонци''' — посебен и автохтон народ што го населува [[Македонија (регион)|историско-географскиот регион Македонија]]. Поголемиот дел од Македонците живеат во [[Македонија]], а има значителни македонски малцинства во [[Албански Македонци|Албанија]], [[Пирински Македонци|Бугарија]], [[Македонци во Грција|Грција]] и [[Српски Македонци|Србија]]. Македонците го говорат [[Македонски јазик|македонскиот јазик]], кој припаѓа во групата на [[јужнословенски јазици]]. Само поради јазикот, Македонците ги третираат како [[Јужни Словени|јужнословенски народ]].<ref>[https://www.britannica.com/topic/Slav Словени]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.academia.edu/32675557/Cultural_Proximity_of_the_Slavic_Nations |title=Културна близина на словенските народи |accessdate=2018-08-29 |archive-date=2019-12-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191208053220/https://www.academia.edu/32675557/Cultural_Proximity_of_the_Slavic_Nations |url-status=dead }}</ref><ref name="ristovski1">„Историја на македонскиот народ“, Д-р Блаже Ристовски.</ref><ref name="pribicevic">„Македонија, нејзините луѓе и историја“, Стојан Прибичевиќ, Македонска Книга, Скопје, 1990</ref> Целата историја на македонскиот народ е една непрекината борба за зачувување на својата слобода и достоинство. Почнувајќи од [[Античка Македонија|Државата на Аргеадите]], потпаѓањето под [[Римска република|Рим]], контактот на [[Антички Македонци|Старите Македонци]] и останатите антички народи во Македонија со [[македонските Словени|Словените]], потпаѓањето на Македонија под [[Османлиско Царство|Османлиите]] и подоцнежните буни на Македонците против османлиската власт, масовните вооружени [[Востание|востанија]] против Османлиите на крајот од XIX и почекотокот на XX век, сѐ до револуционерното движење и [[НОБ|антифашистичката народносослободителна борба]] 1941 — 1944 во [[Вардарска Македонија|Вардарскиот дел на Македонија]] и 1943 — 1949 во [[Егејска Македонија|Егејскиот дел на Македонија]]. Македонците се претежно православни христијани, припадници на [[МПЦ]]. Втори по бројност се [[Македонци-муслимани|Македонците муслимани]], а по нив се католиците и протестантите. Исто така, постои одреден број на атеисти. == Антрополошки одлики == === Теории за потеклото === ==== Официјален став ==== [[File:PLOS 3.PNG|thumb|Балто-словенска генетска споредба заснована на А (автосомна ДНК), B (Y-ДНК) и C (мтДНК).]] Официјалниот македонски став за генетскиот карактер на македонскиот народ е дека современите Македонци се производ на мешањето на [[Стари Словени|словенските]] племиња што се населуваат во [[Македонија]] во [[6|VI]] и [[7 век|VII век]], со месното население ([[Антички Македонци]], [[Стара Грција|Стари Грци,]] [[Тракијци]], [[Илири]], и др.)<ref name="ristovski1" /><ref name="macedonian people">"Macedonia and the Macedonian People: The History of the Macedonian People" Blaže Ristovski. Macedonian Academy of Sciences and Arts, Skopje, 1983 [http://www.makedonika.org/mp_1.pdf] стр. 6-7</ref><ref name="ivanoski" /> Официјалниот став за културолошкиот карактер на Македонците е дека македонското културно наследство е [[Словени|словенско]], со силни [[Византија|византиски]] и [[Отоманско Царство|отомански]] влијанија и примеси.<ref name="sozdavanje tashkovski">„Создавање на македонската нација“, Драган Ташковски</ref> Македонците имаат богат средновековен културен фонд, чиј показатели се многубројните [[фреска|фрески]], [[иконостас]]и и дрворези во црквите и манастирите, народните носии, книжевноста и друго. Македонскиот народ исто така има голема историска улога во создавањето на [[словенска писменост|словенската писменост]]. Имено, гласовниот инвентар на дијалектот на [[Македонски Словени|македонските Словени]] од околината на [[Солун]] е земен за основа на првото словенско писмо ([[глаголица]]та), а самиот дијалект издигнат до ниво на прв книжевен словенски јазик (во науката познат како [[Старословенски јазик|старословенски]]), што чини Македонците да имаат извонреден придонес за [[Панславизам|општословенската]] и [[Европа|европската култура]].<ref name="ivanoski">„Македонските Словени од VI до IX век“, д-р Орде Иваноски</ref> Постојат неколку други теории за карактерот на македонскиот народ. Најпопуларната од нив е тезата за директна врска меѓу [[Антички Македонци|античките]] со денешните Македонци. Според оваа теорија, поддржувана особено од [[Александар Донски]] и [[Васил Иљов]], Македонците се автохтоно население, кое и покрај преодот на други народи на овие подрачја, сепак ги има задржано цртите од своите антички предци.<ref>„Етно-културните врски меѓу античките и денешните Македонци“, Александар Донски</ref> === Генетски истражувања=== Со развојот на генетика на населението во [[21 век|XXI век]] почнуваат истражувањата на македонскиот [[ДНК]]-профил. Меѓу праисториските настани наведени во набљудуваните хаплогрупи, голем е придонесот (околу 25-30%) на месните ловци-собирачи од [[мезолит]]от. Македонскиот [[генетски фонд]] носи големи траги (околу 45-50%) од проширувањето на неолитски земјоделци од Блискиот Исток. Истотака голем придонес (околу 20-25%) имаат Индоевропските популации кои се доселиле за време на [[Бронзено време|бронзената доба]]. Според резултатите од анализата на Y-ДНК и мтДНК, Македонците припаѓаат на групата на европските народи, но се наоѓаат малку настрана од главното јато. Како најзастапена Y-хаплогрупа кај Македонците е I со околу 25-30%, втора по застапеност е E со околу 25%, а трета по застапеност е R со околу 20-25%, останатите Y-хаплогрупи се Ј со околу 15%, G со околу 5% и останатите 1-5% се T, Q, L, C и H. Генетски, денешните Македонци се потесно поврзани со соседните балкански народи (копнените Грци, Албанци, Бугари, Романци и Црногорци), отколку со другите Европејци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nature.com/ejhg/journal/v11/n7/full/5200992a.html |title=''European Journal of Human Genetics'' - Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates.}}</ref><ref>[http://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(11)00079-2/fulltext Forensic Science International: Genetics, Volume 5, Issue 4, Pages e108-e111, August 2011, Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia, Zlatko Jakovski, Ksenija Nikolova, Renata Jankova-Ajanovska, Damir Marjanovic, Naris Pojskic, Biljana Janeska.]</ref><ref name="pmid15361127">{{Наведено списание |author=Petlichkovski A, Efinska-Mladenovska O, Trajkov D, Arsov T, Strezova A, Spiroski M |title=High-resolution typing of HLA-DRB1 locus in the Macedonian population |journal=Tissue Antigens |volume=64 |issue=4 |pages=486–91 |year=2004 |pmid=15361127 |doi=10.1111/j.1399-0039.2004.00273.x}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nature.com/ejhg/journal/v11/n7/full/5200992a.html |title=''European Journal of Human Genetics'' – Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates.}}</ref><ref>{{Наведено списание | last = Semino | first = Ornella | url = http://hpgl.stanford.edu/publications/Science_2000_v290_p1155.pdf | format = PDF | title = The Genetic Legacy of Paleolithic ''Homo sapiens sapiens'' in Extant Europeans: A Y Chromosome Perspective | journal = Science | volume = 290 | pages = 1155–59 | year = 2000 | pmid = 11073453 | doi = 10.1126/science.290.5494.1155 | last2 = Passarino | first2 = G | last3 = Oefner | first3 = PJ | last4 = Lin | first4 = AA | last5 = Arbuzova | first5 = S | last6 = Beckman | first6 = LE | last7 = De Benedictis | first7 = G | last8 = Francalacci | first8 = P | last9 = Kouvatsi | first9 = A | issue = 5494 | access-date = 2008-01-16 | archive-date = 2003-11-25 | archive-url = https://web.archive.org/web/20031125151213/http://hpgl.stanford.edu/publications/Science_2000_v290_p1155.pdf | url-status = dead }}</ref><ref>[http://www.ingentaconnect.com/content/mksg/tan/2000/00000055/00000001/art00009;jsessionid=t6k1ukjgmoic.alexandra HLA-DRB and -DQB1 polymorphism in the Macedonian population, Hristova-Dimceva et al., Tissue Antigens, Volume 55, Number 1, January 2000 , pp. 53–56(4), Publisher: Wiley-Blackwell]</ref><ref>[http://www.springerlink.com/content/c3ht013txp686v71/ Rebala K et al. (2007), ''Y-STR variation among Slavs: evidence for the Slavic homeland in the middle Dnieper basin'', Journal of Human Genetics, 52:406-14] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090923004507/http://www.springerlink.com/content/c3ht013txp686v71/ |date=2009-09-23 }}.</ref> Според комбинираните ДНК истражувања со различни варијанти на тестови, конструирани врз основа на автосомна ДНК, хаплоидна ДНК, Y-ДНК и мтДНК, даваат најдобра идеја за „потеклото“ и „сличноста“ помеѓу народите. Иако Македонците се дел од словенската група, тие како и повеќето други Јужни Словени се одликуваат со доминантен генетски супстрат кој е различен од оној на Западните и Источните Словени. Овој феномен се објаснува со јазичната асимилација на побројното староседелско балканско население од средновековните словенски доселеници.<ref>Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Datap Alena Kushniarevich et al., September 2, 2015, Plos One, http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0135820</ref><ref>Standing at the Gateway to Europe - The Genetic Structure of Western Balkan Populations Based on Autosomal and Haploid Markers, Lejla Kovacevic et al, Plos One, August 22, 2014, http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0105090</ref><ref>Y-STR variation among Slavs: evidence for the Slavic homeland in the middle Dnieper basin, Krzysztof Rebala et al. Japan Society of Human Genetics and Springer 2007, DOI 10.1007/s10038-007-0125-6</ref><ref>Expansions: Competition and Conquest in Europe Since the Bronze Age, Reykjavíkur Akademían, 2010, ISBN 9979992212, p. 194.</ref> Современата машка генетска структура кај Македонците укажува на силна комбинација од палеобалканско автохтоно наследство и средновековни миграциски влијанија. Најзастапени Y-ДНК хаплогрупи се E1b-M35 (25.3%), I2a-Y3120 (23.9%), R1a (13.7%), R1b (10.0%) и Ј2 (10.7%), кои заедно опфаќаат над две третини од целокупниот машки генетски фонд. Поголемиот дел од овие линии се претсловенски / палеобалкански или неолитско-анадолски по потекло, и претставуваат директно биолошко наследство од старите Палеобалкански популации — како Тракијците, Дакијците, Пајонците, Македонците, Дарданците, Бригите, Илирите и други сродни групи. Од друга страна, присуството на динарската I2a-Y3120 (I2-Din), како и словенските гранки R1a-Z280 и R1a-M458, заедно со I1, Q1, H1-M82, и R2, укажува на средновековни миграции во периодот од 6 до 10 век н.е., кои дополнително го обликувале современиот генетски профил. Овој генетски спој прикажува јасна слика на континуитет и автохтоност, засилена со постепени миграциски слоеви низ милениумите на балканската историја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15607593/|title=Y-Chromosomal STR Haplotypes in Macedonian Population Samples|last=Mirko Spiroski, Todor Arsov, Carmen Krüger, Sascha Willuweit, Lutz Roewer|first=|date=2005|work=Forensic Sci Int}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.academia.edu/14205263/Genetic_data_for_17_Y_chromosomal_STR_loci_in_Macedonians_in_the_Republic_of_Macedonia|title=Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia|last=Damir Marjanovic|date=2011|work=Forensic Science International: Genetics}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31351212/|title=Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of Macedonia|last=Renata Jankova, Maria Seidel, Alja Videtič Paska, Sascha Willuweit, Lutz Roewer|date=2019|work=Elsevier B.V.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1872497314000842|title=A Global Analysis of Y-Chromosomal Haplotype Diversity for 23 STR Loci|last=Josephine Purps, Sabine Siegert, Sascha Willuweit, Marion Nagy, Cíntia Alves, Renato Salazar, Sheila M.T. Angustia, Lorna H. Santos, Katja Anslinger, Birgit Bayer, Qasim Ayub, Wei Wei, Yali Xue, Chris Tyler-Smith, Miriam Baeta Bafalluy, Begoña Martínez-Jarreta, Balazs Egyed, Beate Balitzki , Sibylle Tschumi, David Ballard, Lutz Roewer|date=2014|work=Forensic Science International: Genetics}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16759179/|title=Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns|last=E Bosch, F Calafell, A González-Neira, C Flaiz, E Mateu, H-G Scheil, W Huckenbeck, L Efremovska, I Mikerezi, N Xirotiris, C Grasa, H Schmidt, D Comas|date=2006|work=Ann Hum Genet}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16182975/|title=Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani (Gypsy)|last=Marijana Pericić, Irena Martinović Klarić, Lovorka Barać Lauc, Branka Janićijević, Dobrivoje Dordević, Ljudmila Efremovska, Pavao Rudan|date=2005|work=Forensic Sci Int}}</ref> === Култура === [[Податотека:Women_from_Smilevo,_1913.jpg|мини|лево|Македонки од [[Смилево]] во 1913 година]] Културата на Македонците е импресионистичко-традиционалистичка. Таа е силно поврзана со родната земја и поднебјето во коешто живеат. Богатото културно наследство на Македонците доаѓа до израз во народното творештво, раскошните народни носии, украсите и орнаментите во градските и селските куќи, самиот [[архитектура|архитектурен]] стил, манастирите и црквите, иконостасите, иконите, дрвозерите, книжевните дела итн. Македонија се смета за лулката на словенската писменост и култура, а градот [[Охрид]] за [[Ерусалим]] на словенското православие. {{факт}} Имено во Македонија била создадена првата словенска азбука, и се направила прва кодификација на старословенскиот јазик. Солунскиот македонски дијалект се зел како основа за црковно-словенскиот јазик на кој до ден-денес се држи богослужба. === Вероисповед и религија === Македонците во најголем дел се христијани и се еден од првите народи кои го примиле [[христијанство]]то. Најголемото мнозниство припаѓа на [[православие]]то, односно Македонците се претежно православни христијани. Втори по бројност се [[Македонци-муслимани|Македонците-муслимани]], а по нив се католиците кои во најголемиот дел се унијати односно со источен (православен) обред под духовенство на папата и протестантите. Исто така, постои одреден број на атеисти. Во последно време, може да се сретнат и следбеници на [[агностицизам|агностицизмот.]] === Градителство и архитектура === [[Податотека:Makedonski drvorez.JPG|мини|181x181px|лево|Традиционален македонски дрворез.]] Типичниот образец за македонската градска куќа е двокатна нискоградба со испакнат горен кат, варосана бела фасада, и црно-обоени дрвени носечки столбови и рамки за прозорци. Селската куќа, пак, е изградена најчесто од камен, со здрава камена фасада и чардак на вториот кат. == Идентитет на Македонците == [[Податотека:Hellenism in the Near East 1918.jpg|thumb|right|170px|Распространетост на хеленизмот на Балканот и етничкиот состав на регионот.]] Македонците, иако посебен народ со своја посебна култура, поради [[Теократија|теократскиот]] милетски систем се делеле на [[Грци]] и [[Бугари]] (односно таканаречените „[[Цариградска Патријаршија|патријаршисти]]“ и „[[Бугарска егзархија|егзархисти]]“),<ref>„Спомени“, Димитар Влахов</ref> но и во недамнешно време како [[Срби]] (види [[Србомани]]). Но во втората половина на [[XIX век]] и почетокот на [[XX век]], започнува Македонската преродба, која трае до периодот меѓу двете светски војни, кога македонската самоличност добива масовен карактер, а врвната точка ја достигнува пред, и за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], кога се создаваат македонски воено-политички организации, се печати современа литература на изворен [[македонски јазик]], и се отвораат училишта, кои на младите Македонци им овозможуваат да го учат и негуваат мајчиниот јазик.<ref>„Историја на Балканот“, Барбара Јелавич</ref> Сепак, со новите истражувања и отворање на ватиканските архиви се увидува дека официјален Ватикан уште во 1612 година Македонците ги признава како одделен народ, посебен од Србите и Бугарите и давал посебни стипендии за Македонци.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=32512204537&id=9&prilog=0&setIzdanie=22540 |title=Светата столица одвојувала посебни стипендии за Македонци пред четири века! |accessdate=2012-03-26 |archive-date=2012-03-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120329015747/http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=32512204537&id=9&prilog=0&setIzdanie=22540 |url-status=dead }}</ref> Со постепеното освојување на Југоисточна Европа од страна на Османлиите во доцниот XIV век, името на Македонија исчезнало како административен ознака. Сепак, подоцна под влијание на ренесансата и враќањето на античкиите вредности почнале да се појавуваат заборавените антички имиња. Ова доведува до силна афирмација кон Македонија и Македонците, како план за обновуваање на славните антички држави, чии територии се наоѓале под турска власт. Како што истакнува Блаже Ристовски, идеите за македонски идентитет се јавуваат во [[15 век|XV]] — [[18 век|XVIII]] век надвор од Македонија и потекнуваат од географскиот поим Македонија и од античкото народно име Македонци. Според Ристовски, кон XVIII век, со разгорувањето на интересот кон словенството и посебно кон старословенскиот јазик, бугарското име почнало да се реактивира во Македонија, бидејќи истражувачите го наоѓале во старите пишани споменици на словенски и други јазици. Тоа според него не може да се објаснува како резулатат на некаква бугарска пропаганда, зашто за таква не може да се зборува до 60-тите и 70-тите години на XIX в. Сè дотогаш според Ристовски, може да се смета дека е имало истоименост на претставниците на двата народа. Македонското национално име било прифатено од самите македонски Словени во втората половина на [[19 век|XIX век]].<ref>Блаже Ристовски, Македонскиот народ и македонската нација. Скопје 1983. I. 57; 66-67.</ref> При прифаќањето на ова име македонските Словени биле сфаќани како како потомци на античките Македонци, кои биле прогласени за најстари Словени на Балканот. Во 1903 Павел Шатев го забележал процесот на идентитетска диференцијација во затворот Једи Куле, каде утврдил постоење на луѓе кои се сметале како „Бугари по националност“, но „пред сè за Македонци“. Политичкиот контекст на постосманлиската епоха ја фаворизирал трансформацијата на овој идентитет во еден важен социокултуролошки феномен. Според Иван Катарџиев македонската свест почнала да се развива помасовно по Првата светска војна, највеќе во Србија и во Грција, бидејќи таму се спречила бугарската пропаганда. Инаку за посебна македонска нација може да се зборува по 1944 година благодарение постоењето на државниот субјект НР Македонија во рамките на Југославија.<ref>Реч одржана на “Меѓународен научен собир 100 години “За македонцките работи” на Мисирков” во МАНУ од 2003 година.</ref> === Причини за проблемот со идентификацијата во минатото === Управниците на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]], преку создавањето на Рум-милетот исклучителното право за раководење со духовниот и политичкиот живот на христијаните во империјата им го дала на [[Цариградска Патријаршија|грчките црковни власти]]. На овој начин, грчката црква станала официјална институција во отоманска Турција, и започнала да се бори против секоја национална пројава кај различните народи — осoбено на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]].<ref>„''Histoire de la Grèce moderne''“, Nikolaos Svoronos</ref> Имено, овој милетски систем довел до тоа Македонците да се определуваат според црквата под чија ингеренција се наоѓале. Со создавањето и на [[Бугари|бугарскиот]] и [[Срби|српскиот]] милет, Македонците биле третирани како [[Грци]], а подоцна и како [[Бугари]] и [[Срби]].<ref name="sozdavanje tashkovski" /> Со создавањето на училиштата на црковно-просветната пропаганда на соседните држави, овие разделби уште повеќе се задлабочиле. === Македонската преродба === И покрај силната активност на странските црковно-просветни пропаганди, коишто се бореле за создавање на грчка, бугарска и српска националност во Македонија, се појавуваат Македонци кои сметаат дека не се ниту [[Грци]], ниту [[Срби]], ниту [[Бугари]], туку дека се посебен словенски народ — Македонци<ref name="ristovski2">„Кон македонската преродба“, Блаже Конески</ref>. Со појавувањето на вакви личности кои пропагираат постоење на посебен македонски народ, започнува периодот наречен ''Македонска преродба''. А луѓето кои се директно влкучени во овој процес се наречени ''македонски преродбеници''. Некои преродбеници се изјаснуваат како директни потомци на [[Стари Словени|Словените]] што се населиле во [[Македонија]] во [[6 век|VI век]];<ref>„За македонцките работи“, Крсте Мисирков</ref> други сметаат дека се потомци на [[Антички Македонци|античките Македонци]] и на [[Александар Македонски]] (кого го сметаат за [[Словен]]),<ref>Статија во весник „''Македонски Голос''“, Димитрија Чуповски</ref> а трети пак мислат дека се мешавина од двата народа.<ref>Статија во весник „''Македония''“, (16 февруари 1871), Димитар Македонски.</ref> Едно е важно и кај трите мислења — тоа што се застапуват за посебноста на македонскиот народ. === Истакнати преродбеници === Првиот позначаен македонски преродбеник е [[Ѓорѓи Пулевски]]. Пулевски целиот живот го оддава на борбата против турското ропство. Учествува како доброволец во [[Русија|руската]] армија во војните за ослободување на [[Србија]] и [[Бугарија]]. Учесник е и во [[Кресненско востание|Кресненското востание]]. Го издава првиот речник на говорен македонски јазик, насловен „Речник од три јазика“, во [[1875]] година. Во [[1880]] ја издава и книгата „Слогница речовска“, којашто се смета за прв обид да се направи граматика на македонски јазик. Во неа [[Пулевски]] се обидува да создаде основни норми на македонски литературен јазик, комбинирајќи го централно-македонското наречје со словенската писмена традиција во Македонија, притоа создавајќи мошне интересна лексика и позајмувајќи зборови и од другите словенски јазици, но секогаш изразито македонизирани. Во неговата револуционерна поема „Самовила Македонска“, тој говори за посебен македонски народ, независна македонска држава и македонски јазик. Во [[1888]] во [[Софија]] ја формира Славјано-Македонската Книжевна Дружина. [[Податотека:RS-II-98-1913-1 Македонски глас.pdf|мини|200п|десно|page=5|Македонски Глас.]] [[Податотека:Za makedonckite raboti.jpg|мини|200п|десно|За Македонцките Работи.]] [[Податотека:Trijazicnik.PNG|мини|200п|десно|Од „Речник од три јазика“ на Ѓорѓи Пулевски, 1875]] Посебноста на Македонците се споменува и во писмото што [[Исаија Мажовски]], за време на својата посета на [[Петербург]] во 1885, му го предава на [[Русија|рускиот]] цар Александар III од името на македонското (словенското) население од дебарскиот крај, со надеж дека ќе го заинтригира за состојбата во [[Македонија]]. Своевидна прокламација на македонскиот национален индивидуалитет и засебност претставува и неговиот говор на рускиот брод „Рицар“ на 18 јули 1888 година, на пат за [[Киев]], по повод прославата на 900-годишнината од покрстувањето на Русите, кога тој ја истакнува својата теза дека Македонците се директни потомци на античките Македонци, донесени на балканските простори од цар [[Каран]] пред 2500 години. Иако историски неточна, оваа изјава е многу важна за процесот на оформување на Македонците.<ref name="sozdavanje tashkovski" /> Преродбеникот [[Димитар Македонски]] бил првиот Македонец кој уште во 1871 година во својата статија во весникот „Македонија“ од 16 февруари 1871, по повод македонското прашање запишал: „''не зинала земјата па да ги голтне старите Македонци, ами тие се влеале во масата на овој народ''“. Оваа негова изјава се смета за прва прокламација на тезата за мешање на [[Македонски Словени|македонските Словени]] и [[Антички Македонци|Античките Македонци]].<ref>„Македонија. Лист за политика и книжевност“, Цариград</ref> Докази за пројава на македонски идентитет се и изјаснувањата на војниците од [[Македонски полк|Македонскиот полк во Русија]], кои во своите документи, при пристигнувањето во [[Русија]] во [[1752]] година, запишуваат дека се припадници на ''Македонската нација.''<ref>„Македонскиот полк во Украина“, Д-р Александар Матковски</ref> Подоцна, во времето на [[Разловечко востание|Разловечкото]] и [[Македонско востание|Кресненското востание]], во периодот на [[1875]] и [[1878]] година, востаниците себеси јасно се декларираат како ''Македонци'', припадници на македонскиот народ, кој е посебен [[Словени|словенски]] народ различен од бугарскиот и српскиот. Доказ за ова е Уставот на револуционерниот комитет на [[Кресненско востание|Кресненското востание]] напишан од [[Димитар Поп-Георгиев Беровски]], во кој јасно се говори дека во [[Македонија]] живеат ''Македонци христијани и муслимани'' и во кој е зацртано создавање на македонска држава.<ref>„Правилник - Устав на македонскиот востанички комитет“ од 1878</ref> Во овој период за силната национална свест на Македонците, сведочи и големиот македонист, и еден од најнационлно освестените Македонци во тоа време, [[Охрид|охриѓанецот]] [[Темко Попов]]. Тој во своето дело „Кој е крив“, напишано на македонски народен јазик во [[1887]] година, ја запишува реченицата од суштинско значење за свеста за нацоналната посебност кај Македонците: ''„И сам Исус Христос ако слезит од небоно не можит да го уверит Македонеца оти е Б’лгарин иљи Србин“''. Прв странски автор кој пишува за постоење на луѓе од [[Македонија]] кои се декларираат како припадници на посебен македонски народ е [[Бугари|бугарскиот]] писател [[Петко Славејков]], во својата статија насловена „Македонското прашање“ објавена на 18 јануари 1871 година, во весникот „Македонија“. Неговата статија е сведоштво за постоење на силната македонска национална свест меѓу Македонците за нивната национална посебност од останатите соседни народи. Во неговата статија тој вели: ''Македонците себеси се сметале за потомци на старите Македонци, и сметале дека немале ништо заедничко со Бугарите, кои погрдно ги нарекувале „Шопи“'', и исто така дека ''оваа „опасност“ земала големи размери во многу македонски средини ([[Велес]], [[Скопје]], [[Прилеп]], [[Битола]]).''<ref>[http://en.wikisource.org/wiki/The_Macedonian_question „''The Macedonian question''“], Petko Slaveikov</ref> Во тоа време се прават и првите обиди за воведување на народен македонски јазик во училиштата, на местото на [[грчки јазик|грчкиот јазик]] што се изучувал дотогаш. Пример за тоа е и одлуката на [[Костур (град)|Костурската црковна општина]] во [[1882]] да воведе народен македонски јазик во училиштата, како и да се изработат учебници на македонски јазик. Ова, тие го побарале и од [[Турци|турските]] власти, во што јасно се изјасниле дека се ''Македонци'' и сакаат да се учи на [[македонски јазик]] во нивната област. Треба да се спомене весникот „[[Лоза]]“, којшто се издава во [[1892]] година од страна на Младата македонска дружина во [[Софија]] (по кој и целото ова движење ќе го добие името „лозари“), уредувано од страна на [[Петар Попарсов]] и други македонски дејци. Иако карактерот на весникот е спорен (заради учество на врховисти како [[Милан Матов]] и [[Андреј Љапчев]] во редакцијата), весникот е од огромно значење за посебноста на македонскиот јазик, а со тоа и народ - заради фактот што и покрај тоа што издавачите го владееле [[бугарски јазик|бугарскиот јазик]], тие сепак сите статии ги пишуваат на изработена од нив азбука (слична со денешната македонска) и на народен македонски говор. Токму поради јазикот на кој бил издаван (македонски народни говори, фонетски правопис, воведување на нови букви), како и заради својата содржина која обработува етнографски, политички и културни елементи од животот на Македонците, наскоро бил забранет од бугарските власти со образложение дека бил ''сепаратистички''. Определено највлијателниот македонски преродбеник е [[Крсте Петков Мисирков]], кој во 1903 година во Софија ја печати својата фундаментална книга „За македонцките работи“. Во книгата Мисирков на детален начин ги образложува филозофските основи на современиот македонски идентитет — дека Македонецот иако е сроден со Бугаринот и Србинот, тој сепак е посебен, и треба да се бори за таа своја посебност. Објаснува дека училиштата на соседните држави во Македонија треба да се заменат со македонски училишта во кои ќе се предава на [[македонски јазик]] и ќе се учи македонска историја. Мисирков, заедно со Димитрија Чуповски и други македонски студенти и емигранти, на 28 октомври 1902 година во Петербург го основа ''Македонското научно-литературно другарство „Св. Кирил и Методиј“''. Автор е на многу дела кои ја разгледуваат тематиката на посебноста и самобитноста на Македонецот. Кон крајот на животот, тој го искажува своето национално самосознание во неговиот последен текст „Самоопределувањето на Македонците“, објавен во весникот „Мир“ на 25 март 1925 год, во кој вели: „''Свеста и чувството дека сум Македонец треба да стојат повисоко од сè друго на светов. Македонецот не треба да се слева и да се обезличува живеејќи меѓу Бугари и Срби. Ние можеме да ја констатираме блискоста на српските, бугарските и македонските интереси, но сè треба да биде оценувано од македонско гледиште''“.<ref>[http://www.misirkov.org/samoopredeluvanjeto.htm „Самоопределувањето на Македонците“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928102721/http://misirkov.org/samoopredeluvanjeto.htm |date=2007-09-28 }}, Крсте Мисирков</ref> Прв сериозен весник издаван од Македонци, во којшто се потенцира посебноста на македонскиот народ и Македонија, е весникот издаван од страна на Димитрија Чуповски и дејците од Петербуршката Македонска Колонија, „Македонски Глас“. Весникот се издава во периодот 1912-1918 на руски јазик. Опфаќа теми од историското минато и сегашност на Македонците, политичката ситуација, како и за културното богатство. Во неговата статија „За Македонија и Македонците“ издадена во „Македонски Глас“ на 9 јуни 1913, Димитрија Чуповски дава детален опис на историјата на македонскиот народ, неговиот бит и борбите за ослободување. Димитрија Чуповски и весникот што тој го печати, „Македонски Глас“, се многу важен момент во изградувањето на Македонците, зашто претставува прв обид на Македонците, преку создавање на нивен сопствен медиум, да пропагираат дека Македонците не се Бугари или Срби, туку посебен словенски народ<ref>[http://macedonian.atspace.com/knigi/mak_golos.htm Весник „Македонски глас“ бр. 1 од 9 јуни 1913 година]</ref>. === Странски видни личности — поддржувачи на Македонците === [[File:Народноста на Македонските Словени - Карл Хрон.pdf|thumb|мини|десно|Делото „Народноста на македонските словени“ од 1890 (кликнете за да го читате во целост, преведно на македонски јазик)]] При зацврстувањето на положбите на Македонците во светската научна јавност имале удел и странски видни личности, кои ги поддржувале Македонците и посебноста на македонската самоличност. Еден од позначајните поддржувачи на Македонците бил [[Вилијам Гладстон]], кој во еден допис објавен во ''[[Тајмс]]'' во [[Лондон]] вели: {{Quotation|... Уште полошо и посрамно од самата турска управа е постоењето на љубомора помеѓу Грците и Словените и плановите на постојаните држави за присвојување на туѓи територии. А зошто да не биде Македонија на Македонците, како што е Бугарија на Бугарите и Србија на Србите?|Вилијам Гладстон|Тајмс, 6 февруари 1897}} Покрај Гладстон, интересна историска личност која ги поддржувала Македонците бил и [[Анатол Франс]]. Тој за време на својот говор во Женева на тема „Македонија и Ерменија“ на 17 март 1903, меѓу другото изјавил: {{Quotation|Граѓани, интересирајќи се за судбината на Ерменците и Македонците, не затоа што се христијани, ами затоа што се луѓе, ние бараме, како гаранција за нивната благосостојба и за зацврстување на општиот мир, полно и целосно извршување на Берлинскиот конгрес, што се однесува за Ерменија и Македонија.|Анатол Франс|Женева, 17 март 1903}} Доста значајна странска личност поддржувач на Македонците е австрискиот публицист од [[Чеси|чешко]] потекло, [[Карл Хрон]], кој во 1890 година во [[Виена]] ја објавил својата научна студија насловена [[Народноста на македонските Словени]], во која на основа на своите истражувања на јазикот, историјата и одликите јасно ја истакнал националната посебност на македонскиот народ. {{Quotation|'''По моите сопствени студии на српско-бугарскиот спор дојдов до убедување дека Македонците, како по својата историја така и по својот јазик, се посебна народност. Значи, ниту се Срби, уште помалку Бугари, туку се потомци на оние словенски прадоселеници кои го населувале Балканскиот Полуостров веќе долго пред српската и бугарската инвазија и кои подоцна со ниту една од овие две нации не се измешале.“'''|Карл Хрон| Das Volksthum der Slaven Makedoniens, Виена 1890<ref>[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c8/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_-_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD.pdf Das Volksthum der Slaven Makedoniens]</ref>}} == Етнографски групи на Македонците == [[File:Етнографски_групи_на_македонците.png|thumb|300px|десно|Поделба на Република Македонија на етнографски целини]] [[File:Етнографски предели во Република Македонија.jpg|thumb|300px|десно|Поделба на Република Македонија на етнографски целини]] Во однос на населеноста во одредени предели на [[Македонија]] и нивното влијание врз начинот на секојдневниот живот во рамки на македонскиот народ, во етнографски поглед се издвоиле засебни целини со свои одлики во контекст на говорот, носијата, обичаите, сфаќањата, свеста, умотворбите, градителството и изгледот на куќите, занимањата, исхраната па и душевните психолошки одлики и телесниот изглед и антрополошкиот тип. Повеќе различни етнографи и истражувања ги делат Македонците на различни етнографски групи. Големиот македонски деец [[Ѓорѓија Пулевски]] во своето капитално дело „[[Славјанско-маќедонска општа историја]]“ од [[1892]] во XI книга каде се содржани раскажувања за племињата (соевите) полуостровски на Балканот наведува дванаесетина македонски етнографски групи од различни области и предели на [[Македонија]].<ref name="Ѓорѓија Пулевски">{{наведена книга|title=[[Славјанско-маќедонска општа историја]]|last=Пулевски|first=Ѓорѓија|date=1892|publisher=МАНУ|year=|isbn=|editor=Блаже Ристовски|location=Скопје|pages=903 – 913|authorlink=Ѓорѓија Пулевски}}</ref> Етнографските групи кои ги споменува и опишува Ѓорѓија Пулевски и чии места на живеење влегуваат во границите на [[Македонија (регион)|етничка Македонија]] се: [[Мијаци]], [[Брсјаци]], [[Мариовци]], Пчинци, Бондарци, Свеневци, Шопи кои ги дели на Црни и Бели, Јеновци, Кардалиња, Врбаци, Ајрани и македонски граѓани во смисла на жителите на македонските градови. Македонскиот револуционер [[Ѓорче Петров]] во својата книга „[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“ од [[1896]] година, запишал дека целото македонско население етнографски е многу правилно разделено на 4 големи гранки.<ref name="Ѓорче Петров">{{наведена книга|title=Материјали по изучувањето на Македонија|last=Петров|first=Ѓорче|date=1896|publisher=Единствена Македонија|year=|isbn=|editor=Марио Шаревски|location=Скопје|page=468|pages=|authorlink=Ѓорче Петров}}</ref> Тој смета дека Со текот на времето поднебјето наложило месни одликувачки црти на делови од тие гранки и така се произвела подразделбата<ref name="Ѓорче Петров" />. Според [[Ѓорче Петров]], населението на поголемиот дел од [[Македонија]] се разделува на 4 големи групи, дојдени по 4 патишта во 4 струи.<ref name="Ѓорче Петров" /> Тие групи се разликуваат по носијата и говорот.<ref name="Ѓорче Петров" /> Забележително е тоа што на извесен говор одговара извесен тип-носија којашто ќе се пројави таму каде што се јавува соодветниот говор и ќе прекине таму каде што прекинува говорот<ref name="Ѓорче Петров" />. Според етнографските белешки на Ѓорче Петров, првата група населена во североисточна и источна Македонија е по потекло од племето Шопи, втората група ја населува јужна Македонија односно [[Егејска Македонија|егејска]] и најјужните делови денешна [[Република Македонија]], третата група може да се нарече вардарска зашто ја населува повеќе долината на реката [[Вардар]] и четвртата група ја зафаќа западна Македонија и во нејзиниот состав се вбројуваат [[Мијаци]]те, [[Брсјаци]]те и [[Мариовци]]те.<ref name="Ѓорче Петров" /> Главни етнографски групи и подгрупи во рамки на Македонците чиишто црти и одлики се задржани до денес се: ===Мијаци=== {{Главна|Мијаци}} [[Мијаци]]те се населени во планинските предели на крајниот западен дел на [[Македонија]] во [[Рекански регион|Реканско]] и [[Дебарско]]. Главни и најпознати мијачки места се [[Галичник]], [[Лазарополе]], [[Тресонче]], [[Гари]]. Нивни оази од по едно или неколку села се среќаваат и во [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]] и [[Ореше]] во областа [[Азот (област)|Азот]] во [[Велешко]], [[Смилево]] во [[Демирхисарско]] и [[Ехлоец]] во [[Кичевско]]. Мијачката или мијачко-дебарската етнографска група на Македонците ги опфаќа следните етногеографски предели: Мијачија во Мала и Долна Река, [[Мавровска Котлина|Мавровско Поле]], Горна Река, [[Дебарско|Дебарско Поле]], [[Голо Брдо]] и дебарски [[Дримкол]].<ref name="Етнологија на Македонците" /> Според записите на [[Ѓорѓија Пулевски]] името на Мијаците произлегува од нивната бистроумност и од скратената форма на името Македонци.<ref name="Ѓорѓија Пулевски" /> Бистроумноста односно високиот степен на интелект и образованост и денес е запазена одлика поради што многу македонски научници, стопанственици, уметници, јавни личности, успешни раководители и високи функционери во стопанството, политиката и општеството се со мијачко потекло. Изразита одликувачка црта е [[Галички дијалект|мијачкиот говор]] со препознатливата употреба на ''о'' наместо ''а'' која што денес е сѐ уште живо задржана во [[Рекански дијалект|реканскиот дијалект]] во македонските муслимански села во [[Рекански регион|Долна Река]]. Останати одлики на мијачката етнографска група се: препознатливата богата [[Мијачко-дебарска носија]], сточарството како некогашна главна стопанска гранка и занимање при што во XIX век постоеле голем број на многу богати големопоседници на стада и големите куќи целосно изѕидани од камен. * [[Шкрети]] — преодна етнографска целина на православните Македонци кои го примиле и говореле [[Албански јазик|албанскиот јазик]] во пределот [[Рекански регион|Горна Река]]. ===Брсјаци=== {{Главна|Брсјаци}} Брсјачката етнографска целина го зафаќа југозападниот дел на [[Македонија]] и според бројноста и распространетоста таа всушност претставува најголема етнографска групна Македонците во чиј состав влегуваат многу помали и поголеми пределски целини, секоја со свои етнички особини и со карактеристични народни носии<ref name="Етнологија на Македонците">{{наведена книга|last=Петрушева |first=Аница|title=Етнологија на Македонците|year=1996|publisher=МАНУ|location=Скопје|pages=143–157}}</ref>. Поточно, [[Брсјаци]]те се населени во средишниот западен дел на [[Македонија]] десно од [[Вардар]] во најголемата котлина [[Пелагонија]], крај [[Охридско Езеро|Охридското]] и [[Преспанско Езеро|Преспанското Езеро]], [[Кичевско]], Железник ([[Демир Хисар]]), [[Порече]] и [[Азот (област)|Азот]] во Велешко. Во составот на брсјачката етнографска група влегуваат етногеографските передели: струшки [[Дримкол]], [[Струшко|Струшко Поле]], [[Малесија]], [[Дебрца]], [[Кичевска Котлина|Кичевија]], [[Порече]], [[Општина Демир Хисар|Железник]], [[Преспа]], [[Пелагонија|Поле]] (Пелагонија), [[Мариово]], [[Тиквеш]], [[Бабуна]] (Азот).<ref name="Етнологија на Македонците" /> Според записите [[Ѓорѓија Пулевски]] тие своето име го добиле од својата јуначка ''брзина'' во трчањето и телесната јачина, а нивни одлики биле најголема одушевеност за чување на старината, најголемо гостопримство од сите други македонски соеви, најголема верност за народните работи и задачи и способност за слушање наука.<ref name="Ѓорѓија Пулевски" /> Овие особини, како телесна снажност, висока свест за националната припадност, старините, традициите и преданијата, посветеност на националното дело, гостопримливост, и денес се одлика на брсјачката етнографска група на македонскиот народ. Останати одлики на Брсјаците се: познатата [[Брсјачка носија]], заемното занимавање со земјоделство и сточарство, градителството на куќи со [[камен]], [[тула]], [[дрво]] и [[плитар]] итн. Брсјачките говори од централните дијалекти на западното наречје со своите главни одлики како третосложното нагласување, акцентските целости се земени како основа во кодифицирањето на стандардниот и литературен современ [[македонски јазик]]. *[[Мариовци]] — преодна македонска етнографска подгрупа помеѓу Брсјаците и Средновардарската група, населени во [[Мариово]] ===Шопи=== {{Главна|Шопи}} Шопската етничка целина всушност претстаува поголема етнографска група која што ги зафаќа пошироките делови на североисточна [[Македонија]], а преоѓа и во западна [[Бугарија]] и југоисточна [[Србија]]. Ваквата распореденост соодветствува со распространетоста на т.н. „''торлачки говори''“ помеѓу [[Македонија]], [[Србија]] и [[Бугарија]]. Шопите се пошироко познати како етнографска група на Македонците и [[Бугари]]те кои живеат на просторот меѓу [[Софија]] и [[Штип]]<ref name=olgaivanova>{{наведена книга| last = Иванова| first = Олга| title = Речник на имињата на населените места во Р Македонија| publisher = Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“| year = 2014 | pages = 206}}</ref>. Шопската група на Македонците е населена во планинските предели на североисточна и источна Македонија од [[Кривопаланечко]] па сѐ до [[Малешево]] и Шоплукот во [[Радовишко]]. Таквата група населува делови од [[Кратовско|Кратовската]], [[Кривопаланечко|Кривопаланчеката]], [[Кочанско|Кочанската]], Радовишката, Струмичката и Петричката област и ги опфаќа целите Осоговски Планини со исклучок на овие места: Лакавичкото Поле и јужното подножје на [[Плавица]], планината [[Плачковица]] по двете нејзини падини со мали исклучоци.<ref name="Ѓорче Петров" /> Населението на планината [[Голак]], во [[Малеш]] и [[Пијанец]], исто така, влегува во шопската етнографска група<ref name="Ѓорче Петров" />. Во поново време, по Втората светска војна, поради миграционите процеси села и предели како своевидни оази на македонско население со потекло до шопската група се среќаваат и во [[Скопско]] посебно селата [[Марино]], [[Мралино]], [[Миладиновци]] во [[Општина Илинден]], [[Овче Поле]] посебно селата во [[Општина Лозово]] и [[Горобинци]] каде некогаш живеело турско население и североисточниот дел на [[Велешко]] во селата [[Иванковци]], [[Мамутчево]] каде исто така на местото на иселеното турско муслиманско население се доселиле Македонци од околината на [[Кривопаланечко]] и [[Кратовско]]. Главни карактерни црти и одлики на Македонците од шопската група се: животот во раштркани села од разбиен тип во зафрлените планински и ридски предели на [[Осогово]], традиционално занимавање со сточарство, како и шумарство, ѕидарство и рударство, но и лични особини на борбеност и тврдоглавост<ref name="Ѓорче Петров" />. Поради ваквите особини зборовите ''Шоп'', ''Шопи'', ''Шопје'' често имаат негативно значење на прости и заостанати луѓе од планини, за што постојат голем број на изреки и потсмевливи шеги меѓу жителите на градовите и рамничарските места во [[источна Македонија]], па и [[Софија]]. * Торлаци — населени во крајниот северен дел на [[Македонија]] во Кумановско. Поради распространетоста на т.н. „''торлачки говори''“, етнографски луѓето од овие предели меѓу североисточна [[Македонија]], југоисточна [[Србија]] и северозападна [[Бугарија]] се познати под името ''Торлаци'', кое пак исто така како и ''Шопи'' има делумно негативна смисла на прости и заостанати луѓе. * Которци — преодна македонска етнографска група помеѓу Кумановско и [[Овче Поле]]. === Повардарска=== [[File:Поттрчано оро - МК.jpg|thumb|мини|десно|Сценска изведба на македонското народно оро [[Потрчано]] од [[Скопско]]]] Повардарска група или Вардарскиот комплекс од централнобалканскиот етнографски регион е всушност срцевината и сврзното јадро на Македонците од сите делови на [[Македонија]] во етнографски погед. Во поширока смисла во овој Вардарски етнографски комплекс влегуваат Горновардарската, Средновардарската како подгрупа на Брсјачката, Јужно-македонската, Струмско-местанската и Мијачко-дебарската етнографска целина.<ref name="Етнологија на Македонците" /> Повардарската етнографска целина е поделена по течението на реката [[Вардар]] на: Горновардарска во [[Полог]] и [[Скопско]] со делови од [[Овче Поле]] и [[Кумановско]], Средновардарска во [[Велешко]] и [[Тиквеш]] со и Долновардарска или Јужно-македонска група која ги опфаќа областите [[Бојмија]] (Гевгелиско-Валандовско) и [[Солунско]], како и во јужните и западните делови на [[Егејска Македонија]] - [[Воденско]], [[Кајларско]] сѐ до [[Костурско]]. === Струмска === Источниот дел на етничката територија на [[Македонија]], односно пределите околу реките [[Струма]], [[Струмица (река)|Струмица]] и [[Места]] влегуваат во составот на Струмско-местанската етнографска целина<ref name="Етнологија на Македонците" />. Струмска група е населена во [[Струмичко]], полето во [[Радовишко]] и долините на [[Струма]] и [[Места]] односно во цела [[Пиринска Македонија]]. Во овие предели се населени и протераните Македонци од [[Драмско]], [[Серско]], [[Валовишко]] и крајните источни делови на [[Кукушко]] во [[Егејска Македонија|егејскиот дел на Македонија]] кои исто така припаѓаат на оваа етнографска група. Главни одлики и особини на Македонците од оваа етнографска група се питомоста и кроткоста во духот на кои се надоврзуваат изразитата веселост, добро расположение, гостољубивост, дарежливост во каркатерните црти со поопуштен, удобен и весел начин на живот со поголема отвореност, потоа занимавањето со земјоделство, а посебно со градинарство кое поради големите работни обврски кај овие луѓе развиле особено изразити црти на работливост и трудољубивост. == Историја на Македонците == {{Историја на македонскиот народ}}Целата историја на македонскиот народ е една непрекината борба за зачувување на својата слобода и достоинството. Целата таа непрекината борба, на Македонците им го дава епитетот непокорни. Непокорот на Македонецот ја воодушевува европската и американската општественост, и големи историски личности како Вилијам Гладстон, Лав Толстој, Жан Жорес, Фридрих Енгелс, Хенри Брејлсфорд, А.Г. Хелс, Владимир Ленин, Џејмс Баучер, Франц де Јенсен, Ромуалд Пржевалски, Виктор Берар, Терезина Јенкова, Максим Горки, Казимјеж Мочарски и многу други.<ref name="poljanski" /> ===Македонците во античкиот период=== Историјата на Македонците во античкиот период најмногу се поистоветува со Државата на [[Аргеади]]те која била нарекувана [[Античка Македонија|Македон/Македонија]] која се наоѓала во јужниот дел на [[Македонија (регион)|Македонија]]. Постоеле и други македонски владенија од други мали кралеви како што биле кралството на [[Линкести]]те и [[Пајонија|Пајонското кралство]], и др. По [[Филип II Македонски|филиповите]] проширувања во етнички сродните земји, и тие територии биле испосоветувани со терминот Македонија. Со римските освојувања Македонија, како кралство и како регион на Македонците, потпаднала под римска власт (прво како република, а потоа како империја која имала владенија во Македонија сè до [[Кралство Србија (средновековно)|српските освојувања]] во [[14 век|XIV век]]). === Среден век === Овој период се одликува со словенското навлегување во Македонија и кога Словените ја преземаат месната власт врз домородното македонското и друго античко население во регионот. Поради иселувањето на одреден број на побогати Македонци од Македонија, поради заштита од Словените, кои се преселиле во околината на [[Адријанопол]] поради што во иднина тој дел на западна [[Тракија]] ќе биде наречен [[Македонија (тема)|Тема Македонија]]. ==== Македонските склавинии ==== [[Податотека:Makedonski Sloveni.JPG|мини|200п|лево|Македонските Словени, водени од кнез Хацон, пред нападот на град Солун.]] За време на [[Словени|словенската]] инвазија врз [[Римско Царство|Римското Царство]], Словените кои успеале да извојуваат пат до најјужните предели на империјата. До крајот на [[6 век|VI век]], целата територија на [[Македонија]] (освен [[Солун]] и приморските тврдини) била во рацете на Словените. Словенските племиња кои се населуваат во Македонија се [[Берзити]], [[Вајонити]], [[Драговити]], [[Ринхини]], [[Сагудати]], [[Смолјани]] и [[Струмјани]].<ref name="ristovski1" /> Во најстарите историски извори за [[македонските Словени]], „Животот на Св. Димитрија Солунски“, тие се опишани како физички издржливи, имуни на многу болести коишто за Римјаните/Ромеите се смртоносни, и многу лукави во војувањето. Откако се населуваат на територијата на географска Македонија, Словените се самоорганизираат во ''Склавинии'' - коишто претставуваат полудржавни воено-племенски сојузи, коишто, пак, се обединети во кнежевства - управувани од ''[[кнез]].''<ref name="ivanoski" /> [[Македонските Словени]] ја создаваат својата прва држава (сојуз на склавинии) уште во дваесеттите години на [[7 век|VII век]], под водството на кнезот [[Хацон]]. Хацон ја води армијата на македонските Словени во неколку успешни битки против визаниската армија, натерувајќи ја притоа да се сокрие во утврдениот град Солун. Хацон подоцна решава да изврши напад врз Солун. Словените од 584 до 677 година извршуваат пет напади и две долги опсади на градот Солун. Најголем е нападот организиран од кнез Хатсон, 614-616. По почетните триумфи, во самата битка за градот, кнез Хацон загинува, а армијата на македонските склавинии е поразена. 50 години подоцна, македонските склавинии се соземаат и почнуваат нов напад врз Солун под водството на кнез [[Пребонд]]. Градот е под опсада долго време, но армијата на кнезот е поразена, и македонските Словени потпаѓаат под византиска власт<ref name="ivanoski" />. ==== Самуилово Царство ==== По ослабувањето на [[Бугарско Царство|Бугарската држава]] заради долгогодишните војни со [[Римско Царство|Римското Царство]], управникот на еден дел од [[Македонија (регион)|Македонија]], комитот [[Никола (комес)|Никола]], во 969 година се одделува, формирајќи своја држава. По краткотрајна борба за превласт помеѓу неговите четири сина, во 976 година на чело на новоформираната држава застанува [[Самуил]]. Престолнината на новата држава е градот [[Преспав|Пресп]]<nowiki/>а.<ref name="dokumenti za borbata">„Документи за борбата на македонскиот народ за независност“, том I. [[НУБСК|Универзитетска Библиотека „Св. Кирил и Методиј“]], Скопје, 1985</ref> Ова е период кога поголемиот дел на македонскиот народ потпаднал под власта на [[Комитопули]]те. [[Податотека:RizMap10.jpg|мини|десно|250п|Самоиловото царство во 996 година.]] Самуил води 30 годишна војна со Римското Царство, којашто цело време врши напади врз неговата држава. По почетните победи, неговото царство се проширува кон териториите на денешна [[Република Македонија]], [[Албанија]], [[Србија]], [[Црна Гора]], северозападна [[Грција]], северна и западна [[Бугарија]]. Следните десет години, Самуил води успешни борби за сочувување на териториите на својата држава. Но во јули 1014 година, во [[Беласичка битка|Битката кај Беласица]], неговата армија е поразена од римскиот цар [[Василиј II|Василиј II Македонски]].<ref name="dokumenti za borbata" /> Иако потеклото на Самуил е спорно (постојат повеќе тези дека е [[Ерменци|Ерменец]]), треба да се потенцира дека неговата армија е составена најголем дел од луѓе од Македонија. Неговото име и дело е врежано во традициите на македонскиот народ и понатаму неговото име се спомнува како дел од процесот на народната преродба. ==== Државата на Добромир Хрс ==== Позначајни македонски буни против римската власт се организираните буни од страна на [[Добромир Хрс]] и [[Петар Делјан]].<ref name="ristovski1" /> Во моментот кога римската држава започнува поход против бугарските востаници во [[Велико Трново]], во околината на градот [[Струмица]], се дигнало востание. Востанието било водено од македонскиот бољар Добромир Хрс. Во 1190 година, востаничка војска од 600 души под негова команда го напаѓа и освојува од Римјаните, утврдениот град Струмица. Веднаш потоа, мобилизирајќи го месното население ги раширува границите на своите владенија.<ref name="dokumenti za borbata" /> Добромир хрс се покажува како итар дипломат кога во 1193 година склучува пакт со Римјаните, кои му ги признаваат територијалните придобивки околу Струмица, и почнува војна против [[Второ Бугарско Царство|Бугарите]]. Кога гледа дека Римјаните си ја повраќаат силата и постигнуваат успеси во борбата против Бугарите, Хрс го раскинува пактот со Ромеите и ги напаѓа нивните владенија на запад од [[Вардар]]. Успевајќи да им нанесе десетици порази на Римјаните, Хрс ги освојува градовите [[Прилеп]] и [[Битола]], како и гратчето Просек (близу [[Демир Капија]]), коешто го прогласува за престолнина. Следните неколку години успева да осигура стабилност на неговата држава, војувајќи и против Римското Царство, и против Бугарија<ref name="ristovski1" />. Но во 1205 година, под ударот на десет пати поголемата византиска армија, државата на Хрс е покорена. Хрс засекогаш останува во македонската историја како најуспешниуот и најлукавиот владетел-дипломат. === Борбите со Османлиите === Во почетокот на [[14 век|XIV век]], по сеодајна борба против османлиските [[Турци]], територијата на [[Македонија]] паѓа под [[Отоманско Царство|Османлиска]] власт. Периодот од 1400 до 1912 година од страна на македонската наука се нарекува ''османлиско ропство'', или едноставно ''турско ропство''<ref name="ristovski1" />. Целиот овој период, македонскиот народ, како и други [[Христијанство|христијански]] народи, е изложен на еден постојан физички гнет. Честите колежи и насилното [[исламизирање]] доведуваат до драстични демографски промени кај македонскиот народ. Специјалните закони за ограничување на правата на немуслиманите, прават Македонецот да биде слуга на Турците и другите азијатски народи-колонизатори на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]].<ref>„Македонија, нејзините народи и нивната иднина“, Хенри Ноел Брејлсфорд</ref> Но македонскиот народ својот револт го манифестира со многуте буни и востанија. Уште од првите децении на османлиското ропство, македонските планини се полнат со ''ајдути'' - заштитници на народот и борци против неправдата.<ref name="ristovski1" /> Првите вооружени пројави се неорганизирани, спонтани, и најчесто имаат карактер на селски буни. Но на крајот на XIX и почетокот XX, особено по формирањето на ВМОРО, востанијата се организрани и даваат забележителни резултати.<ref name="siljanov">„Ослободитените борби на Македонија“, Христо Сиљанов</ref> И покрај петвековното ропство, македонскиот народ успеал да го сочува својот јазик, традиција и културно наследство. === Востанија === ==== Карпошовото востание ==== {{Главна|Карпошово востание}} [[Податотека:Leopold I-pismo.jpg|мини|десно|150п|Писмо од [[Австрија|австрискиот]] император [[Леополд I]] во кое се дава поддршка за македонските востаници на Карпош.]] [[Податотека:Karposh.JPG|мини|лево|180п|Карпош - реконструкција.]] Првото поголемо и позначајно македонско востание е [[Карпошовото востание]]. Тоа е организирано од страна на легендарниот македонски водач [[Карпош]]. Карпош е роден во [[Куманово|кумановското]] село [[Војник (село)|Војник]]. Отпрвин Карпош бил [[рудар]], но не можејќи да ги поднесе тешките услови и понижувањето, се вооружал и отишол во планина како [[Ајдутство|ајдутин]]. За време на Австро-Турската војна, Карпош почнал да го организира народот по селата создавајќи притоа силна востаничка армија. Стапува во контакт со [[Австрија|австриската]] армија, којашто му дава дури и еден одред од [[Австријци]] и [[Унгарци]], којшто ќе биде под негова команда.<ref name="karposh tashovski">„Карпошевото востание“, Драган Ташковски</ref> Карпошовата востаничка армија од 5000 души води неколку битки со Турците, кои завршуваат со пораз за Турците, притоа успевајќи во цела Северна Македонија да создаде слободна востаничка територија. Благодарение на активноста на Карпошовата војска, Австријците успеваат да стигнат до стратешки победи, и како благодарност и признание за борбата на македонските востаници на Карпош, австрискиот император го прогласува Карпош за ''Крал на Куманово'' и ''вазал на Австрија.''<ref name="karposh tashovski" /> Во понатамошниот тек на војната, Австрија не успева да ја донесе ветената помош, и слободната територија во Северна Македонија е покорена и востанието брутално задушено. Самиот Карпош е обесен во [[Скопје]], на [[Камен мост|Камениот мост]] во [[1689]] година. ==== Разловечко ==== [[Податотека:Ethnographic map of the South Balkans, Pallas Nagy Lexikon, 1897.jpg|thumb|десно|350px|Народностите на Балканскиот Полуостров во доцниот 19 век (Pallas Nagy Lexikona, [[1897]]): {{легенда|#D1E231|[[Срби]]}} {{легенда|#4CBB17|Срби и Македонци}} {{легенда|#29AB87|[[Бугари]]}} {{легенда|#FDE910|[[Албанци]]}} {{легенда|#FFBF00|[[Грци]]}} {{легенда|#FF3F00|[[Турци|Османлии]]}} {{легенда|#964B00|[[Романци]] и [[Власи|Цинцари]]}} {{легенда|#EC5800|Албанци и Срби}} {{легенда|#C80815|Грци и Албанци}} {{легенда|#EF9B0F|Грци и Османлии}} {{легенда|#92000a|Бугари и Османлии}}]] {{Главна|Разловечко востание}} Повлијаени од Херцеговското востание и од подготовките на [[Русија]] за војна против [[Отоманско Царство|османлиска Турција]], во источна Македонија започнува една револуционерна дејност. [[Берово|Беровскиот]] првенец [[Димитар Поп Георгиев]] и неговиот дедо [[Поп Стојан Разловечки]] се водачи на ова движење. Тие прават конспиративна група која подготвува и почнува да исполнува план за востание во Источна Македонија. Без да разберат турските власти, групата предводена од Димитар Поп-Георгиев агититира по селата и започнува да ги вооружува селаните со пушки купени од [[Кочани]] и од [[Ќустендил]].<ref name="trajanovski">„Димитар Поп Георгиев - Беровски (1840-1907)“, Д-р Александар Трајановски.</ref> [[Податотека:Dimitar-Popgeorgiev-portrait.jpg|мини|лево|150п|Димитар Поп Георгиев.]] Иако успеваат да вооружат неколку села, заради едно недоразборање - имено мислејќи дека се откриени од властите, раководителите на [[8 мај]] [[1876]] година објавуваат предвремено востание. Востаниците го преземаат селото [[Разловци]], а следните денови во битки со Турците ги освојуваат и останатите села во регионот. Востанието заради тоа што е неподготвено трае само една недела, но е од големо значење за Македонците, затоа што претставува прво современо македонско востание, што е навистина израз на самостојна револуционерна дејност, со учество на сите општествени слоеви: учители, свештеници, трговци и занаетчии, а најмасовно учество земаат македонските селани.<ref name="trajanovski" /> Четите под раководство на Димитар Поп Георгиев се префрлаат во [[Пиринска Македонија]] и Бервско, каде што следната година го организираат попознатото и поуспешно [[Кресненско востание]]. ==== Македонско (Кресненско) ==== {{Главна|Македонско востание}} По Разловечкото востание, Димитар Поп Георгиев се пријавува како доброволец во [[Русија|Руската]] армија во [[Одеса]], и од 1877 до 1878 учествува во сите поважни битки во војната. Имено, од редовите на македонските војници во Руската армија се раѓаат раководителите на Кресненското востание. [[Податотека:Iljo voevoda.jpg|мини|лево|150п|Илија Малешевски.]] Кресненското Востание е организирано од македонските војници што служат во [[Македонски полк|македонскиот полк]] во Руската армија, за време на Руско-турската Војна од 1877-1878. Разочарани од тоа што Великите Сили не ѝ дозволуваат на Русија да навлезе во Македонија, дел од македонските војници под командата на поручникот Димитар Поп Георгиев во соработка со месни луѓе од [[Пијанец|Пијанечко]] и [[Малешевски Планини|Малешевско]], организираат превоз на оружје и муниција за вооружување на востанието. Како доброволци во востаничката војска се пријавуваат и [[Украинци]] од Руската армија.<ref name="trajanovski" /> [[Податотека:Pecat na Kresnensko-razloveckoto vostanie.jpg|мини|десно|200п|Печат на Македонското востание.]] Востанието започнува на [[17 октомври]] [[1878]] година со нападот на [[Кресна|Кресненските]] анови во кои била сместена турската војска. Во нападот учествувале 700 востаници и селани од околните села. При самиот напад на турскиот гарнизон на востаниците им се предале 119 турски војници. По ослободувањето на [[Кресна]], востанието се проширило во околината и подалеку во [[Мелник|Мелничко]], [[Берово|Беровско]], [[Делчево|Делчевско]], [[Демир Хисар|Демирхисарско]], при што се создава голема слободна територија во областа на денешна источна Македонија.<ref name="dokumenti za borbata" /> Значајното за Кресненското востание е тоа што востаничките водачи, во ослободените територии воведуваат административна власт. Штабот на востанието на чело со [[Димитар Поп-Георгиев Беровски]] и Украинецот Калмиков, се нарекува „штаб на македонското востание“, прави свој печат, и издава правилник во кој востанието се нарекува ''Македонско'', а населението ''Македонци.''<ref name="trajanovski" /> По првите успеси, настанува спор и недоразбирање меѓу востаниците и Бугарската егзархија. Турците го искористуваат расцепот, и на [[11 ноември]], по долготрајни борби успеваат да го задушат востанието. ==== Илинденско ==== {{Главна|Илинденско востание}} [[Податотека:Makedonski_Vostanici.jpg|мини|десно|200п|Група македонски востаници во 1903 година.]] Илинденското вистание е организирано од револуционерната организација [[ВМОРО]]. По неколкугодишно вооружување на населението, притоа создавајќи една вистинска држава во држава, на [[Смилевски конгрес|Смилевскиот конгрес]] на организацијатана на [[20 јули]] ([[2 август]] нов стил) е решено 1903 година во Битолскиот вилает да се дигне сенародно востание.<ref name="siljanov" /> 8000 вооружени Македонци востануваат на 2 август 1903 година и ги растресуваат темелите на [[Отоманско Царство|отоманската]] власт во Македонија. Во првите два дена од востанието, македонските востаници со пушка во раце ослободуваат 150 села и три града ([[Крушево]], [[Невеска]] и [[Клисура (село)|Клисура]]). Се создава една ослободена територија која се протега од [[дебар]]ско-[[Кичево|кичевскиот]] регион, преку [[Охрид]]ско, [[Струга|Струшко]], [[Битола|Битолско]], [[Лерин]]ско, [[Костур (град)|Костурско]], и [[Воден]]ско. Целата турска војска и администрацијата од оваа територија е или ликвидирана или пребегната. [[Податотека:Kosturski_vostanici.jpg|мини|десно|200п|Костурските востаници го преземаат градот Клисура.]] Вооружени битки се водат и во Пиринскиот крај, во [[Куманово|Кумановско]], во [[Гевгелија|Гевгелиско]], и во [[Делчево|Делчевско]]. Востанието трае цели 4 месеци (почнува на 2 август, а последните вооружени дејствија завршуваат во ноември).<ref name="siljanov" /> Илинденското востание се смета од многу Македонци како највеликиот ден во историјата на македонскиот народ - затоа што 8000 вооружени луѓе водат војна против 300&nbsp;000 редовна армија и за време на четиримесечни битки ѝ нанесуваат големи жртви (востаничките загуби се 860, а турските се околу 5&nbsp;900)<ref name="dokumenti za borbata" />. Илинденското востание успева да постигне дел од своите цели — европската опшественост е раздвижена, и се почнува дебата за иднината на Македонија, која води до [[Австрија|австриско]]-[[Русија|рускиот]] договор за реформи во Македонија познат под името ''Мирцштешки договор.''<ref name="siljanov" /> === 1912 — 1941 === [[Податотека:Macedonia Bukureshti.PNG|мини|десно|200п|Македонија по поделбата со Букурешкиот договор од 1913 година.]] До [[Илинденско востание|Илинденското востание]], [[ВМОРО]] се бори за независна Македонија во која сите македонски народности ќе бидат рамноправни. Но по 1903 година, раководството на ВМОРО преоѓа во рацете на оние Македонци што сметаат дека Македонија треба по нејзиното ослободување да биде дел од Велика Бугарија. До 1912 година, Македонија ќе се претвори во арена на која три различни движења (бугарофилски, србомански и гркомански) водат крвави борби една против друга за превласт над Македонија.<ref name="vlahov">„Предавниците на македонското дело“, Димитар Влахов</ref> Во [[1913]] година, по [[Балкански војни|Балканските војни]], со Договорот од [[Букурешт]], [[Македонија|географска Македонија]] е поделена меѓу трите балкански монархии, Грција, Србија и Бугарија. Доаѓа и [[Прва светска војна|Првата светска војна]], која не носи решавање на Македонското прашање. Голем дел од македонскиот народ, очаен од војни, назадувања и поделби, успева да биде придобиен од пробугарската автономистичка организација ВМРО, која преку лажни ветувања за независна Македонија прави востанија и буни, во кои најмногу страда обичниот Македонец.<ref name="vlahov" /> Во тоа време има две организации што навистина се борат за слобода на македонскиот народ, и што пропагираат дека Македонците се посебен народ, а не [[Срби]], [[Бугари]] и [[Грци]] — тоа се Петербуршкото македонско друштво водено од [[Димитрија Чуповски]], и [[ВМРО (обединета)]] водена од [[Димитар Влахов]], [[Панко Брашнаров]] и [[Павел Шатев]].<ref name="dokumenti za borbata" /> Значајното во овој период е тоа што, разочарани од империјалистичките политики на балканските држави, кај Македонците се зацврстува и кристализира нивната посебност — т.е. се раширува идејата дека тие се посебен народ, различен од Грците, Бугарите и Србите, и дека се обесправен народ, разделен, кој заслужува да си има своја држава и сам да управува со својата судбина.<ref name="ristovski2" /> Овој процес го достигнува својот врв во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] и непосредно по неа, кога на териториите на сите три дела од географска Македонија ([[Вардарска Македонија|Вардарски]], [[Пиринска Македонија|Пирински]] и [[Егејска Македонија|Егејски]]) се отвораат училишта на македонски јазик и се создаваат македонски институции.<ref>„Демократски и аитифашистички партии и организации во Егејскиот дел на Македонија (1941-1949)“, Ристо Кирјазовски</ref> === Народноослободителна војна === [[Податотека:Dimitar Vlahov 41.JPG|мини|200п|Димитар Влахов, водачот на [[ВМРО (обединета)]].|лево]]Македонскиот народ во својот поголем дел ја пречекува [[Втора светска војна|Втората светска војна]] национално освестен. Меѓу двете Светски војни, Македонците осознаваат дека само со помош на комунистичките партии и со [[Социјализам|социјалистичка]] револуција ќе успеат да се изборат за своите права и да создадат своја држава. Во тој правец дејствува [[ВМРО (обединета)]], а во исто време се создаваат и првите комунистички организации во сите делови на Македонија ([[Вардарска Македонија|Вардарски]], [[Пиринска Македонија|Пирински]] и [[Егејска Македонија|Егејски]]).<ref>„Егејска Македонија во НОБ“, уредил Ристо Кирјазовски</ref> [[Фашизам|Фашистичките]] агресии на [[Балкан]]от отвораат пат на една нова борба, во која Македонците истакнувајќи се со хероизам и пожртвуваност ќе успеат да ги исполнат вековните стремежи. ==== Вардарска Македонија ==== {{Главна|Народноослободителната борба}} Востанието против фашистичките окупатори во Македонија започнува во октомври 1941 година со партизански акции во Прилеп и Куманово. Партизанска активност се забележува и во велешко и Тиквешијата. [[Податотека:Makedonski partizani.JPG|мини|десно|200п|Методија Андонов Ченто со група партизани.]] Во 1943 година на [[Славеј Планина]] е формиран партизанскиот баталјон „Мирче Ацев“ од кој е создадена народноослободителната војска на Македонија. Вистинскиот пресврт на настаните настанува во почетокот на 1944 година, кога македонската партизанска армија брои неколку илјади души и го извршува познатиот ''[[Февруарски поход]]''. За задушување на партизанското движење во Македонија, освен целосниот состав на бугарската Петта армија, биле ангажирани и 91-от германски армиски корпус од [[Солун]] со 4 бригадни групи.<ref name="apostolski">„Ослободителната војна и револуцијата во Македонија“, Михајло Апостолски</ref> По капитулацијата на фашистичка Бугарија, целата народноослободителна војска во Вардарска Македонија започнува директен напад за ликвидирање на германските воени единици стационирани во Македонија. На [[2 август]] [[1944]] година, во манастирот „Прохор Пчињски“ се одржува [[Прво заседание на АСНОМ|Првото заседание]] на [[АСНОМ]], со кое се поставуваат темелите на современата македонска државност. Исто така на заседанието се даваат главните насоки за завршните операции за ослободување на Македонија.<ref name="apostolski" /> До крајот на 1944 година, целата територија на Вардарска Македонија е во рацете на Народноослободителната војска. ==== Егејска Македонија ==== {{Главна|Народно Ослободителен Фронт}} [[Податотека:Makedonci NOF 2.JPG|мини|200п|десно|Млади Македонци од Костурското село [[Бапчор]] во редовите на НОФ.]] По капитулирањето на [[Грција]], грчката партизанска амрија [[ЕЛАС]] прави неколку неуспешни обиди да го мобилизира целосно македонското население за нејзината кауза. По неуспешните обиди, дозволува македонските членови на [[Комунистичка партија на Грција|КПГ]], да формираат нивна посебна организација СНОФ и посебни баталјони.<ref>Бугарската пропаганда во југозападна и централна Егејска Македонија (1941-1944)</ref> Во 1944 година СНОФ е расформирана по наредба на КПГ, и еден нејзин баталјон, незадоволен од оваа одлука се префрла во [[Вардарска Македонија]], и тука зема учество во завршните операции на НОБ. Во 1945 година овие единици се префрлаат во [[Егејска Македонија]] и учествуваат во создавањето на Народно Ослободителниот Фронт на Македонците од Егејска Македонија, а потоа учествуваат во [[Грчка граѓанска војна|Граѓанската војна во Грција]].<ref>Егеjски бури - Револуционерното движење во Воденско и НОФ во Егеjска Македонија. Вангел Ајановски Оче</ref> Македонците кои претставуваат 60% од силите на ДАГ, се борат од 1945 до 1949 година и успеваат да создадат слободни територии во кои се води македонска културна дејност. Но, поради отворената [[Англија|англо]]-[[САД|американска]] помош на владината армија, ДАГ е поразена, и 50&nbsp;000 луѓе се протерани од земјата.<ref>„Народно Ослободителниот Фронт и други организации на Македонците од Егејскиот дел на Македонија“, Ристо Кирјазовски</ref> ==== Пиринска Македонија ==== Во [[Пиринска Македонија]] всушност и започнува антифашистичката борба во [[Бугарија]]. Таму се води првата битка меѓу партизанска единица во Бугарија продив владини фашистички сили. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], [[Бугарска комунистичка партија|БКП]] на чело со [[Георги Димитров]] е подготвена да ја отстапи Пиринска Македонија за да се спои со [[Вардарска Македонија|Вардарска]]. Затоа и до 1949 е дозволено македонски учители да бидат испраќани таму за да ги учат децата на [[македонски јазик]] и историја.<ref>„Националната афирмација на Македонците во Пиринскиот дел на Македонија 1944-1948“, Васил Јотевски</ref> Но заради судирот на [[Тито]] со [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] и остатокот од Источниот блок, овој процес е прекинат. == Населеност на Македонците == === Македонците во Република Македонија === [[Податотека:Карта на Македонците во Македонија (2021).svg|лево|мини|280x280px|Карта на Македонците во Македонија (2021)]] Според последниот попис на насленито во [[Република Македонија]] во 2002 година, бројот на Македонци во државата е '''1&nbsp;297&nbsp;981 (64,18%)'''.<ref name="popis 2002">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |title=Попис на населението во Република Македонија од 2002 година |accessdate=2006-10-29 |archive-date=2004-06-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040621055714/http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |url-status=dead }}</ref> Најголем број на Македонци — 1 328 187 жители, се запишани во пописната 1991 година. Според податоците од пописот во 2002 година, бројот на граѓани чиј мајчин јазик е [[Македонски јазик|македонскиот]] изнесува '''1&nbsp;401&nbsp;897 (69,31%)''' души.<ref name="popis 2002" /> === Македонци во соседните земји === {{Повеќе|Македонци во Бугарија|Македонци во Грција|Македонци во Албанија|Македонци во Србија}} Во соседните земји, односно во [[Пиринска Македонија]], [[Егејска Македонија]], [[Мала Преспа]], [[Голо Брдо]] (географски територии на регионот [[Македонија (регион)|Македонија]]), [[Гора]] (македонска етничка територија поделена меѓу [[Албанија]] и [[Косово]]) и во [[Србија]] живеат околу 500&nbsp;000 души кои го говорат [[Македонски јазик|македонскиот јазик]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.eurominority.org/version/eng/minority-detail.asp?id_minorities=153 |title=Македонски малцинства на Балканот |accessdate=2007-10-07 |archive-date=2007-12-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071210230033/http://www.eurominority.org/version/eng/minority-detail.asp?id_minorities=153 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.joshuaproject.net/peoples.php?rop3=105968 Македонскиот народ на Балканот]</ref> [[Македонската емиграција во Бугарија]] е најголема македонска емиграција во светот, со огромен интелектуален потенцијал и големо културно наследство.<ref>[http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=2140B7F8C3C982449AB7993F60FDA72A "ЗАБОРАВЕНАТА ЕМИГРАЦИЈА СЕ ВРАЌА ДОМА"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090215073919/http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=2140B7F8C3C982449AB7993F60FDA72A |date=2009-02-15 }}, "Глобус", брoj 81, 4 ноември 2008.</ref> Официјалната теза на [[Република Македонија]] е дека овие луѓе се Македонци по потекло, иако дел од нив не успеал да оформи, или пак го загубил националното чувство поради репресиите и пропагандите во минатото, како и заради денешната асимилаторска политика од страна на државите во коишто живеат, а и поради неможноста да го изучуваат и да се образуваат на мајчиниот македонски јазик. Огромниот дел од нив го говорат мајчиниот дијалект и ги негуваат македонските културни традиции и родови врски.<gallery widths="200" heights="200"> Податотека:Pirin_1937.png|Карта на Македонците во Пиринска Македонија (1937 г.) Податотека:Pirin_1946.png|Карта на Македонците во Пиринска Македонија (1946 г.) Податотека:Pirin_1956.png|Карта на Македонците во Пиринска Македонија (1956 г.) </gallery> === Македонците во светот === [[Податотека:Mace-map.gif|thumb|150px|Бројност на Македонците во светот]] {{Повеќе|Македонска дијаспора}} Официјалната македонска статистика за бројот на Македонци во странство е несигурна, но се претпоставува дека се движи меѓу 300&nbsp;000 и 500&nbsp;000 души, најмногу населени во [[САД]], [[Австралија]], [[Канада]], [[Германија]], [[Швајцарија]], а во помал број и во [[Шведска]], [[Италија]], [[Австрија]], па дури и во [[Бразил]], [[Аргентина]] и [[Јужноафриканска Република|Јужноафриканската Република]]. Во западноевропските и прекуокеанските земји, Македонците слободно и достојно ги негуваат своите македонски традиции и се организирани во македонски клубови и друштва, имаат свои културно-уметнички друштва, цркви, радио и телевизиски програми, а во [[Австралија|австралискиот]] град [[Сиднеј]] постои и гиманзиска паралелка на [[македонски јазик]].{{факт}} Официјално бројот на Македонците во Република Македонија, соседството и во светот е околу 2 милиона. Постојат и некои мислења дека бројот изнесува 3 до 4 милиони,<ref name=GEO>„Географија“ за 2 година во реформираното гимназиско образование, Просветно дело, Скопје 2002</ref> но тие не се докажани со официјални статистики. == Национални симболи == {{double image|right|Flag_of_the_Republic_of_Macedonia_1992-1995.svg|240|Macedonian lion.svg|100|Шеснаесет-зрачното сонце од Кутлеш и златниот лав, симбол на средновековна Македонија и на Илинденската епопеја.}} Како неофицијални македонски национални симболи се користат шеснаесет-зрачното [[Ѕвезда од Вергина|сонце од Кутлеш]], коешто било симбол на [[Античка Македонија]] и државно знаме на [[Република Македонија]] во периодот од 1992 до 1995, и жолтиот лав на црвена подлога, кој бил симбол на средновековна Македонија и официјално знаме на Илинденското востание. И двата симбола се користат на културни манифестации, спортски натпревари, митинзи, а се забелжува и нивна масовна употреба од страна на емиграцијата. == Македонскиот народ денес == Македонците ги уживаат придобивките од борбата на нивните предци и слободно ја градат својата современа култура. Во својата најголема придобивка — слободната [[Република Македонија]], Македонците се образуваат, надградуваат и се борат за подобро општество и животен стандард. Со развојот на плурализмот, особено по 1992 година, и Македонците што живеат во соседните [[балкан]]ски земји работат на афирмирање на нивните културни и социјални права. Најзначајни организации на Македонците од соседните земји се партијата „[[Виножито (политичка партија)|Виножито]]“ во [[Грција]], „[[ОМО Илинден - Пирин|ОМО Илинден — Пирин]]“ во [[Бугарија]], „[[Демократска партија на Македонците од Албанија]]“ и „[[Здружение на Македонците во Србија|Здружението на Македонците во Србија]]“. Јавното мислење во Република Македонија е дека државата треба повеќе да се заинтересира и заложи за своите сонародници во соседните земји за сочувување на македонскиот јазик и традиции таму, како и за почитување на човековите и малцинските права на Македонците. Иако секој обид на Република Македонија да помогне на Македонците од соседните земји на било кое поле (културно, научно, образовно, економско), од соседните земји се смета за „територијална претензија“ на Република Македонија, јавното мислење е дека тоа не треба да ја спречува Република Македонија да ги помага и поддржува Македонците надвор од нејзините граници. Стратешки цели на Македонците и на Република Македонија се стабилна политичка ситуација, силна економија и полноправно членство во [[НАТО]] и [[Европска Унија|Европската Унија]]. == Македонци низ историјата == <center> <gallery> Податотека:Filip II Macedonia.jpg|[[Филип II Македонски]] — антички крал, освојувач на цела Стара Грција. Податотека:BattleofIssus333BC-mosaic-detail1.jpg|[[Александар III Македонски]] — антички крал, создавач на најголемото царство во Античкиот Свет. Податотека:Cyril Methodius25K.jpg|[[Св. Кирил и Методиј]] — просветители, создавачи на глаголицата. Податотека:Samoil.jpg|[[Цар Самоил]] — цар, создавач на големото Македонско Царство. Податотека:Kirilpeichinovich.jpg|[[Кирил Пејчиновиќ]] — македонски преродбеник. Податотека:Georgi Pulevski.jpg|[[Ѓорѓија Пулевски]] — македонски револуционер и писател. Податотека:Даме Груев.jpg|[[Даме Груев]] — револуционер, еден од основачите на [[ТМОРО]]. Податотека:G Delchev.jpg|[[Гоце Делчев]] — најголем македонски револуционер. Податотека:Krste P. Misirkov.jpg|[[Крсте Петков Мисирков]] — писател, еден од кодификаторите на [[Македонски јазик|македонскиот јазик]]. Податотека:Blaze koneski.jpg|[[Блаже Конески]] — модерен публицист, писател и историчар. Податотека:Branko-Crvenkovski.JPG|[[Бранко Црвенковски]] — поранешен македонски претседател. Податотека:Toseproeski.jpg|[[Тоше Проески]] — македонска и [[балкан]]ска поп-икона. Податотека:Goceva-ESC2007-portrait.jpg|[[Каролина Гочева]] — македонска поп-пејачка. Податотека:Simon Trpceski.jpg|[[Симон Трпчески]] — светски македонски познат пијанист. Податотека:Kaliopi koncert.jpg|[[Калиопи]] — македонска пејачка. Податотека:BorisTrajkovski1.jpg|[[Борис Трајковски]] — македонски претседател. Податотека:Katarina Ivanovska3.jpg|[[Катарина Ивановска]] — македонска манекенка. Податотека:Dimitrija Cupovski- portret.jpg|[[Димитрија Чуповски]] — македонски преродбеник. Податотека:Kiril Lazarov 06.jpg|[[Кирил Лазаров|Кире Лазаров]] — македонски ракометар. Податотека:VrbicaStefanov01.jpg|[[Врбица Стефанов]] — македонски кошаркар. Податотека:Goran Pandev.JPG|[[Горан Пандев]] — македонски фудбалер. Податотека:PeroAntic66.png|[[Перо Антиќ]] — најпознат македонски кошаркар. Податотека:Ratkojanev.jpg|[[Ратко Јанев]] — македонски физичар (атомска физика). </gallery> </center> == Бугарски ставови == Според бугарски извори од XXI век Ѓорѓија Пулевски е првата позната личност, која во средината на 1870-тите настојувала на постоењето на посебен Словенски македонски јазик и Македонска етничка припадност.<ref>Roumen Daskalov, Alexander Vezenkov as ed., Entangled Histories of the Balkans - Volume Three: Shared Pasts, Disputed Legacies; Balkan Studies Library, BRILL, 2015; {{ISBN|9004290362}}, p. 454.</ref> * [[Македонски јазик]] * [[Македонска православна црква - Охридска Архиепископија]] * [[Историја на македонскиот народ]] * [[Географска распространетост на македонскиот народ]] * [[Македонската емиграција во Бугарија]] * [[Македонија]] * [[Македонци-муслимани]] * [[Македонците во Бугарија]] * [[Егејци]] * [[Словени]] * [[Антички Македонци]] * [[Тези за потеклото на македонскиот народ]] == Наводи == {{reflist|2}} ==Литература== * Игор Јанев, Legal Aspects of the Use of a Provisional Name for Macedonia in the United Nations System, AJIL, Vol. 93. no 1. 1999 == Надворешни врски == * [http://www.misirkov.org/sostavuvala_li_makedonija.htm Составувала ли, составува ли и може ли Македонија да составува од себе одделна етнографска и политичка единица?] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060928095709/http://www.misirkov.org/sostavuvala_li_makedonija.htm |date=2006-09-28 }}, Крсте Мисирков, „За Македонцките работи“ * [http://ejournals.pp.net.ua/_ld/1/129_kmw_kniga_c1.pdf - Кирчанов М.В. Националистическая модель политической модернизации и трансформации европейских периферий / М.В. Кирчанов. — Воронеж: Факультет междуна­родных отноше­ний Воронежского государст­венного университета, 2009. — 219 с.] {{Етнички групи во Македонија}} {{Европски етнички групи}} {{Словенски народи}} {{Православни народи}} {{Избрана}} {{Нормативна контрола}} __ИНДЕКС__ [[Категорија:Македонци| ]] ke03ra9rizofq8ittpm4i8lt1xy4sxm Категорија:Македонци 14 1158 5537362 5535327 2026-04-10T17:32:09Z Dandarmkd 31127 5537362 wikitext text/x-wiki {{category explanation|Македонци по народност, кои може да живеат во Македонија, или во други земји}} {{Катпов}} {{distinguish|Категорија:Луѓе од Македонија}} [[Категорија:Луѓе по етничка припадност]] [[Категорија:Народи во Македонија| ]] [[Категорија:Народи во Бугарија]] [[Категорија:Народи во Грција]] [[Категорија:Народи во Србија]] [[Категорија:Народи во Албанија]] [[Категорија:Народи во Косово]] [[Категорија:Народи во Европа]] rmbwmrjrffpjjy19toneec61rps1z9v Список на македонски уметници 0 1957 5537366 5313922 2026-04-10T17:36:32Z Dandarmkd 31127 5537366 wikitext text/x-wiki ---- == A == [[Податотека:Сергеј Андреевски 1.jpg|мини|Слика на Сергеј Андреевски]] * [[Атанас Атанасовски|Атанас Атанасоски]] - вајар * [[Борка Аврамова]] - вајар * [[Димитар Аврамовски-Пандилов]] - сликар * [[Кристина Александровска]] - сликар * [[Родољуб Анастасов]] - сликар * [[Сергеј Андреевски]] - сликар * [[Гаврил Атанасов]] - сликар == Б == * [[Јован Балов]] - сликар * [[Жарко Башески]] - вајар * [[Ибрахим Беди]] - вајар * [[Љубомир Белогаски]] - сликар * [[Глигор Беќаров]] - сликар и керамичар * [[Насо Беќаровски]]- вајар * [[Каролина Бурс - Божинова]] * [[Сашо Блажес]] - сликар * [[Тања Балаќ]] - сликарка == В == * [[Васил Василев]] - вајар * [[Иван Велков]] - сликар * [[Кераца Висулчева]] - сликар * [[Томе Владимирски]] - сликар * Мирослав Мишо Вељковиќ - сликар == Г == * [[Владимир Георгиевски]] - сликар * [[Мирослав Георгиевски]] - карикатурист * [[Јордан Грабуловски]] - вајар * [[Горјан Ѓорѓиев]] - сликар * [[Жаклина Глигориевска - Кочоска|Жаклина Глигориевска]] - сликарка == Д == * [[Благоја Дрнков]] - фотограф * [[Димитар Дурацоски]] - сликар == Ѓ == * [[Владо Ѓорески]] - сликар == Е == == Ж == == З == * Здравев Ѓорѓи - костимограф, сликар, етнолог и фолклорист * [[Дичо Зограф]] - зограф == Ѕ == == И == * [[Богољуб Ивковиќ]] - сликар == Ј == * [[Милан Јовановиќ]] - вајар * [[Петар Јанков]] - карикатурист * [[Ана Јовановска]] - графичарка == К == * [[Кирил Караџа]] - сликар * [[Димитар Кондовски]] - сликар * [[Рубенс Корубин]] - сликар * [[Димче Коцо]] - таписерист * [[Маринчо Коцалев]] - сликар * [[Вангел Коџоман]] - сликар * [[Благоја Кузмановски]] - сликар == Л == * [[Сократ Лафазановски]] * [[Борко Лазески]] - сликар * [[Лазар Личеноски]] - сликар == Љ == == М == * [[Петар Мазев]] - сликар * [[Стефан Маневски]] - вајар * [[Дарко Марковиќ]] - карикатурист * [[Никола Мартиноски]] - сликар * [[Андреј Митевски]] - вајар * [[Боро Митриќески]] - вајар == Н == * [[Вангел Наумоски]] - сликар * [[Стефан Хаџи-Николов]] - сликар * [[Благоја Николовски]] - сликар == Њ == == О == == П == * [[Роза Павлеска]] - вајар * [[Димитар Пандилов]] - сликар * [[Мери Аницин - Пејоска]] - вајар * [[Живко Пејоски]] - сликар и копаничар * [[Мима Пејоска]] - дизајнер на накит * [[Василие Поповиќ]] - сликар * [[Ангелина Поповска]] - сликар * [[Живко Поповски]] - сликар * [[Зоран Попоски]] - мултимедијален уметник * [[Димитар Андонов Папрадишки]] - сликар == Р == * [[Исмет Рамичевиќ]] - вајар * [[Драган Ристевски]] - сликар == С == * [[Анета Светиева]] - вајар * [[Томе Серафимоски]] - вајар * [[Јоне Симонче]] - сликар * [[Васко Смилевски]] - карикатурист * [[Драган Спасески]] - сликар и поет * [[Зоран Силјаноски]] - сликар == Т == * [[Атанас Талевски]] - фотограф * [[Борислав Траиковски]] - сликар * [[Васко Ташковски]] - сликар * [[Димо Тодоровски]] - вајар * [[Митко Тошев]] - вајар * [[Ристо Тошески]] - сликар == Ќ == == У == * [[Славко Упевче]] - сликар * [[Никола Упевче]] - мозаичар * [[Киро Урдин]] - сликар == Ф == * [[Нове Франговски]] - сликар == Х == * [[Петар Хаџи Бошков]] - вајар * [[Маја Хил]] - сликарка == Ц == * [[Никола Цонев]] - сликар == Ч == * [[Глигор Чемерски]] - сликар == Џ == == Ш == * [[Никола Шентевски]] - вајар * [[Томо Шијак]] - сликар * [[Ристо Шишков]] - глумец * [[Емил Шулајковски]] - сликар * [[Спиро Шулајковски]] - сликар [[Категорија:Луѓе од Македонија]] e5i7ur3xugxs8py7h7412xiyvzflfxx Крсте Гермов 0 4846 5537486 5443510 2026-04-10T20:23:15Z Dandarmkd 31127 5537486 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Крсте Гермов | портрет = KrstoGermov.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|5|април|1868}} | роден-место = {{роден во|Прилеп}}, [[Битолски Вилает]], [[Османлиско Царство]] | починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|1962|12|17|1868|4|5}} | починал-место = {{починал во|Скопје}}, [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]] | почивалиште = Стари градски гробишта, [[Прилеп]] | починал-причина = | познат = војвода на [[ТМОРО]] | занимање = | сопружник = | родители = | деца = |роднини=[[Марин Бабиќ]] (внук) }} '''Крсте Гермов''' познат како '''Шакир'''<ref>Псевдонимите на ВМРО, Ангел и Христо Узунови, Серија, „Архивата на Ангел Узунов“, Државен Архив на Република Македонија, Скопје, 2015, стр. 67</ref> ({{роден на|5|април|1868}}, {{роден во|Прилеп}} - {{починал на|17|декември|1962}}, {{починал во|Скопје}}) — [[НР Македонија|македонски]] револуционер, мариовски војвода, учесник во македонското револуционерно движење, член на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]. После втората светска војна учествува во раководењето на [[Народна Република Македонија|Народна република Македонија]]. == Животопис == [[Податотека:Sl. 1Vlado Baboski i Sakir vojvoda vo Mariovo.JPG|мини|лево|Трајко Зојката (лево), Коста Костурчето (во средината) и Шаќир војвода (десно, чита писмо)]] Гермов бил роден во 1868 година во [[Прилеп]]. Работeл како [[кројач]]. Во [[1901]] година, тој влегол во [[ТМОРО]],<ref name="ReferenceA">Илинденски сведоштва, том I, дел II, ДАРМ Скопје 2016, стр. 959</ref> а откако во 1902 година го убил шпионот кој ја предал четата на [[Методија Патче|Методи Патчев]] во [[Кадино Село]], Крсте Гермов заминал во илегала, и се вклучил во четата на [[Петар Ацев]].<ref name="ReferenceA"/> До Илинденското востание и за време на востанието, Гермов бил секретар на мариовската чета, која била раководена од војводата [[Толе Паша]], а кон крајот на 1903 година, по смртта на Толе Паша, го заменил и станал реонски војвода во [[Мариово]].<ref name="ReferenceA"/> За време на [[Илинденското востание]], тој учествувал во повеќе борби против [[Османлиска војска|османлиската војска]], а по востанието, против истата војска и башибозук, исто така и против [[Српски комитет на четничката акција|српски]] и [[Андарти|грчки чети]]. Пролетта на [[1904]] година, тој бил во придружба на [[Ѓорче Петров]], а потоа бил заедно со војводата [[Никола Каранџулов]]. Во [[1906]] година, тој бил уапсен од страна на османлиската власт и бил осуден на доживотен затвор. Одлежал две години на робија,<ref name="ReferenceA"/> а потоа бил амнестиран од [[Младотурци]]те во [[1908]] година. Васил Балевски за Шаќир вели: [[Податотека:Shakir voivoda.JPG|ляво|мини|250п|Четата на Шаќир војвода]] {{Цитатник|''Крсте Гермов (Шаќир) беше многу способен војвода. Тој беше со образование, голем шегобиец и раскажувач на приказни и мајтапи. Тој сите кладенчиња во областа ги направил чешми и го беше крстил секое Шаќирова чешма. Тој имаше неколку псевдоними, како Шаќир, Аргир и други''<ref>„Спомени на двама четници на ВМОРО 1904-1908“, „Акшеана 2007“, София, 2008 г., стр.65</ref>}} {{Цитатник|''Прекарот Шаќир го добил по некој турски разбојник, бидејќи на турските порти во Варошко Маало во Прилеп им цртал крстови да објави дека градот е рисјански. Затоа Турците го нарекле Шаќир, по разбојникот. Имал шест прекари. Бил прв соработник на Ѓорче Петров, а на војводата Толе од Мариово му бил секретар. Непомирливиот дух за правда го терал да организира акции против насилниците врз христијанското население, а имал своја чета во Мариовско. Бил соработник на војводата Петре Ацев. По атентатот на пријателот од Прилеп, Ѓорче Петров во Софија, отишол во бугарската престолнина, посветувајќи се на поддршка на студенти со национални идеи''<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=983DE6521A0CE947A9053A2DEFF0D5B6&arc=1 |title=Сеќавања на неговата ќерка Нада Гермова-Бабиќ |accessdate=2007-07-22 |archive-date=2021-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210809075254/http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=983DE6521A0CE947A9053A2DEFF0D5B6&arc=1 |url-status=dead }}</ref>}} == По востанието == Во [[1910]] година во разоружувачката акција од страна на турската власт бил подложен на мачење, потоа заминал за [[Софија]], каде отворил свое кафе, па работел и како кондуктер во Дирекцијата на трамваите. Учествувла во [[Балканските војни]], во македонскиот доброволен одред ([[Македонско-одринско ополчение]]). Добил орден ''За храброст'' IV ред <ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 176.</ref>. По војната живеел во [[Софија]]. Соработувал со списанието Македонски вести ([[Софија]] [[1935-36]]) уредувано од [[Ангел Динев]]. == Втора светска војна == [[Податотека:Appeal_to_the_Macedonians_in_Bulgaria_1944.jpg|лево|мини|Септември, 1944 година ''Апел до Македонците во Бугарија''. Еден од потписниците е и Крсто Гермов.]] [[Податотека:Панко Брашнаров на митинг во Велес.jpg|мини|десно|250п|[[Панко Брашнаров]] на митинг во ослободениот Велес, ноември 1944 г. Десно до него стои Крсто Ѓермов-Шаќир, а лево претседателот на Президиумот на АСНОМ, [[Методија Андонов-Ченто]].]] По капитулацијата на Бугарија во септември [[1944]] година, потписник е на ''[[s:Апел до Македонците во Бугарија во 1944|Апелот до Македонците во Бугарија]]'' заедно со други видни револуционери и дејци како: [[Павел Шатев]], [[Туше Делииванов]], [[Петар Шанданов]], [[Михаил Герџиков]] и др.<ref>{{Наведена книга|title=Одбрани Дела во три книги - Втора книга|last=Динев|first=Ангел|publisher=Култура - Скопје|year=1983|location=Скопје|pages=333-337}}</ref> Се вратил во Асномска Македонија, бил избран за народен пратеник од [[Прилепско]] во Народното собрание на [[Македонија]].[[Податотека:Sitting Rizo Rizov, Krastyo Germov Alexandar Martulkov Standing Dimitar Popevtimov, Anastas Mitrev, Panko Brashnarov, Pavel Shatev.jpg|мини|250п|Група стари македонски револуционери снимени во април 1948. Седат од лево на десно: [[Ризо Ризов]], Крсто Гермов, [[Алексо Мартулков|Александар Мартулков]]. Стојат од лево на десно: [[Димитар Поп Евтимов]], [[Анастас Митрев]], [[Панко Брашнаров]] и [[Павел Шатев]].]] На 1 септември 1946 година во [[Скопје]] ја отворил Првата седница на Македонското народно собрание токму како ''Шаќир Војвода,'' како највозрасен народен пратеник. Починал во [[Скопје]] на [[17 декември]] [[1962]], а бил погребан со високи почести во родниот град - Прилеп. Пред својата смрт војводата во разговор со [[Лазар Колишевски]] во 1961 година истакнал: {{Цитатник|''..Дојдов да ти кажам уште една работа: сите пишувате, и порано пишуваа, внатрешни, надворешни, врховисти, централисти и слично - е, па додов да ти кажам дека на Дворот (Дворецот во Софија) влегувавме сите: едни низ главната врата, други низ малата врата, некои низ капиџик, некои низ прозорец, некои преку таван, а некои богами и преку баџа! Туку да знаеш, сите влегуваа... [Трите точки се ставени од Д. Кљакиќ] освен еден човек... Таму не влезе само Гоце Делчев...'' <ref>Кљакиќ, Драган. Времето на Колишевски. Скопје, 1994, стр. 182.</ref>}} == Извори == <references /> == Надворешни врски == * [http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Foto/krsto-g.html Кратка биографија на Шакир војвода] {{Дејци на МРО}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гермов, Крсте}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Дејци на ВМОРО]] [[Категорија:Македонски борци]] [[Категорија:Македонски војводи]] [[Категорија:Македонски преселници во Софија]] [[Категорија:Отомански Македонци]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Борци против грчката вооружена пропаганда во Македонија]] [[Категорија:Делегати на Второто заседание на АСНОМ]] [[Категорија:Учесници во Илинденското востание]] [[Категорија:Добитници на Илинденска пензија]] [[Категорија:Отомански затвореници и притвореници]] [[Категорија:Затвореници и притвореници во Отоманското Царство]] bdzb9us0u3xqt8vdn81hrh0gof62wdg 5537487 5537486 2026-04-10T20:24:44Z Dandarmkd 31127 5537487 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Крсте Гермов | портрет = KrstoGermov.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|5|април|1868}} | роден-место = {{роден во|Прилеп}}, [[Битолски Вилает]], [[Османлиско Царство]] | починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|1962|12|17|1868|4|5}} | починал-место = {{починал во|Скопје}}, [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]] | почивалиште = Стари градски гробишта, [[Прилеп]] | починал-причина = | познат = војвода на [[ТМОРО]] | занимање = | сопружник = | родители = | деца = |роднини=[[Марин Бабиќ]] (внук) }} '''Крсте Гермов''' познат како '''Шакир'''<ref>Псевдонимите на ВМРО, Ангел и Христо Узунови, Серија, „Архивата на Ангел Узунов“, Државен Архив на Република Македонија, Скопје, 2015, стр. 67</ref> ({{роден на|5|април|1868}}, {{роден во|Прилеп}} - {{починал на|17|декември|1962}}, {{починал во|Скопје}}) — [[НР Македонија|македонски]] револуционер, мариовски војвода, учесник во македонското револуционерно движење, член на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]. После [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето]], тој учествувал во раководењето на [[Социјалистичка Република Македонија|ДФ/НР Македонија]]. == Животопис == [[Податотека:Sl. 1Vlado Baboski i Sakir vojvoda vo Mariovo.JPG|мини|лево|Трајко Зојката (лево), Коста Костурчето (во средината) и Шаќир војвода (десно, чита писмо)]] Гермов бил роден во 1868 година во [[Прилеп]]. Работeл како [[кројач]]. Во [[1901]] година, тој влегол во [[ТМОРО]],<ref name="ReferenceA">Илинденски сведоштва, том I, дел II, ДАРМ Скопје 2016, стр. 959</ref> а откако во 1902 година го убил шпионот кој ја предал четата на [[Методија Патче|Методи Патчев]] во [[Кадино Село]], Крсте Гермов заминал во илегала, и се вклучил во четата на [[Петар Ацев]].<ref name="ReferenceA"/> До Илинденското востание и за време на востанието, Гермов бил секретар на мариовската чета, која била раководена од војводата [[Толе Паша]], а кон крајот на 1903 година, по смртта на Толе Паша, го заменил и станал реонски војвода во [[Мариово]].<ref name="ReferenceA"/> За време на [[Илинденското востание]], тој учествувал во повеќе борби против [[Османлиска војска|османлиската војска]], а по востанието, против истата војска и башибозук, исто така и против [[Српски комитет на четничката акција|српски]] и [[Андарти|грчки чети]]. Пролетта на [[1904]] година, тој бил во придружба на [[Ѓорче Петров]], а потоа бил заедно со војводата [[Никола Каранџулов]]. Во [[1906]] година, тој бил уапсен од страна на османлиската власт и бил осуден на доживотен затвор. Одлежал две години на робија,<ref name="ReferenceA"/> а потоа бил амнестиран од [[Младотурци]]те во [[1908]] година. Васил Балевски за Шаќир вели: [[Податотека:Shakir voivoda.JPG|ляво|мини|250п|Четата на Шаќир војвода]] {{Цитатник|''Крсте Гермов (Шаќир) беше многу способен војвода. Тој беше со образование, голем шегобиец и раскажувач на приказни и мајтапи. Тој сите кладенчиња во областа ги направил чешми и го беше крстил секое Шаќирова чешма. Тој имаше неколку псевдоними, како Шаќир, Аргир и други''<ref>„Спомени на двама четници на ВМОРО 1904-1908“, „Акшеана 2007“, София, 2008 г., стр.65</ref>}} {{Цитатник|''Прекарот Шаќир го добил по некој турски разбојник, бидејќи на турските порти во Варошко Маало во Прилеп им цртал крстови да објави дека градот е рисјански. Затоа Турците го нарекле Шаќир, по разбојникот. Имал шест прекари. Бил прв соработник на Ѓорче Петров, а на војводата Толе од Мариово му бил секретар. Непомирливиот дух за правда го терал да организира акции против насилниците врз христијанското население, а имал своја чета во Мариовско. Бил соработник на војводата Петре Ацев. По атентатот на пријателот од Прилеп, Ѓорче Петров во Софија, отишол во бугарската престолнина, посветувајќи се на поддршка на студенти со национални идеи''<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=983DE6521A0CE947A9053A2DEFF0D5B6&arc=1 |title=Сеќавања на неговата ќерка Нада Гермова-Бабиќ |accessdate=2007-07-22 |archive-date=2021-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210809075254/http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=983DE6521A0CE947A9053A2DEFF0D5B6&arc=1 |url-status=dead }}</ref>}} == По востанието == Во [[1910]] година во разоружувачката акција од страна на турската власт бил подложен на мачење, потоа заминал за [[Софија]], каде отворил свое кафе, па работел и како кондуктер во Дирекцијата на трамваите. Учествувла во [[Балканските војни]], во македонскиот доброволен одред ([[Македонско-одринско ополчение]]). Добил орден ''За храброст'' IV ред <ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 176.</ref>. По војната живеел во [[Софија]]. Соработувал со списанието Македонски вести ([[Софија]] [[1935-36]]) уредувано од [[Ангел Динев]]. == Втора светска војна == [[Податотека:Appeal_to_the_Macedonians_in_Bulgaria_1944.jpg|лево|мини|Септември, 1944 година ''Апел до Македонците во Бугарија''. Еден од потписниците е и Крсто Гермов.]] [[Податотека:Панко Брашнаров на митинг во Велес.jpg|мини|десно|250п|[[Панко Брашнаров]] на митинг во ослободениот Велес, ноември 1944 г. Десно до него стои Крсто Ѓермов-Шаќир, а лево претседателот на Президиумот на АСНОМ, [[Методија Андонов-Ченто]].]] По капитулацијата на Бугарија во септември [[1944]] година, потписник е на ''[[s:Апел до Македонците во Бугарија во 1944|Апелот до Македонците во Бугарија]]'' заедно со други видни револуционери и дејци како: [[Павел Шатев]], [[Туше Делииванов]], [[Петар Шанданов]], [[Михаил Герџиков]] и др.<ref>{{Наведена книга|title=Одбрани Дела во три книги - Втора книга|last=Динев|first=Ангел|publisher=Култура - Скопје|year=1983|location=Скопје|pages=333-337}}</ref> Се вратил во Асномска Македонија, бил избран за народен пратеник од [[Прилепско]] во Народното собрание на [[Македонија]].[[Податотека:Sitting Rizo Rizov, Krastyo Germov Alexandar Martulkov Standing Dimitar Popevtimov, Anastas Mitrev, Panko Brashnarov, Pavel Shatev.jpg|мини|250п|Група стари македонски револуционери снимени во април 1948. Седат од лево на десно: [[Ризо Ризов]], Крсто Гермов, [[Алексо Мартулков|Александар Мартулков]]. Стојат од лево на десно: [[Димитар Поп Евтимов]], [[Анастас Митрев]], [[Панко Брашнаров]] и [[Павел Шатев]].]] На 1 септември 1946 година во [[Скопје]] ја отворил Првата седница на Македонското народно собрание токму како ''Шаќир Војвода,'' како највозрасен народен пратеник. Починал во [[Скопје]] на [[17 декември]] [[1962]], а бил погребан со високи почести во родниот град - Прилеп. Пред својата смрт војводата во разговор со [[Лазар Колишевски]] во 1961 година истакнал: {{Цитатник|''..Дојдов да ти кажам уште една работа: сите пишувате, и порано пишуваа, внатрешни, надворешни, врховисти, централисти и слично - е, па додов да ти кажам дека на Дворот (Дворецот во Софија) влегувавме сите: едни низ главната врата, други низ малата врата, некои низ капиџик, некои низ прозорец, некои преку таван, а некои богами и преку баџа! Туку да знаеш, сите влегуваа... [Трите точки се ставени од Д. Кљакиќ] освен еден човек... Таму не влезе само Гоце Делчев...'' <ref>Кљакиќ, Драган. Времето на Колишевски. Скопје, 1994, стр. 182.</ref>}} == Извори == <references /> == Надворешни врски == * [http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Foto/krsto-g.html Кратка биографија на Шакир војвода] {{Дејци на МРО}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гермов, Крсте}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Дејци на ВМОРО]] [[Категорија:Македонски борци]] [[Категорија:Македонски војводи]] [[Категорија:Македонски преселници во Софија]] [[Категорија:Отомански Македонци]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Борци против грчката вооружена пропаганда во Македонија]] [[Категорија:Делегати на Второто заседание на АСНОМ]] [[Категорија:Учесници во Илинденското востание]] [[Категорија:Добитници на Илинденска пензија]] [[Категорија:Отомански затвореници и притвореници]] [[Категорија:Затвореници и притвореници во Отоманското Царство]] gt3x2l638lvsznjzbm3iw9og7hsduwr Никола Тесла 0 4859 5537630 5533360 2026-04-11T10:15:17Z IvanKonev123 98191 5537630 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за научник | name = Никола Тесла | image = Tesla Sarony.jpg | image_width = 240px | caption = ''Ги скротив космичките зраци и <br />ги натерав да придвижат машина'' <ref>Никола Тесла; Бруклин Игл, [[10 јули]] [[1931]]</ref> | birth_date = {{роден на|10|јули|1856}} | birth_place = [[Смиљан (Хрватска)|Смиљан]], [[Хрватска Воена Краина]], [[Австриска Империја]] | death_date = {{death date and age|df=yes|1943|1|7|1856|7|10}} | death_place = [[Њујорк (град)|Њујорк]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[Соединети Држави]] | residence = [[Австриска Империја|Австрија]] (подоцна [[Австроунгарија]]) <br />[[Франција]] <br /> [[Соединети Држави]] | citizenship = | ethnicity = [[Хрвати|Хрват]] или [[Срби]]н | field = [[физика]], [[механика|машинско инженерство]] и [[електрична енергија]] | occupation = научник | known_for = [[наизменична струја]], [[индукционен мотор|асинхрона машина]], [[вртечко магнетно поле]], [[безжична технологија]] | prizes = Едисонов медал (АИЕИ, 1916), <br />Златен&nbsp;медал&nbsp;на&nbsp;Елиот&nbsp;Кресон&nbsp;(1893),<br /> Медал на Џон Скот (1934) | signature = Nikola Tesla signature 1900.svg }} '''Никола Тесла''' ([[Смиљан (Хрватска)|Смиљан]], [[Лика]], [[10 јули]] [[1856]] — [[Њујорк]], [[7 јануари]] [[1943]]) — хрватско-американски научник {{Sfn|Burgan|2009}} <ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/5167054.stm|title=Electrical pioneer Tesla honoured|date=10 July 2006|access-date=20 May 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20201010073256/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/5167054.stm|archive-date=10 October 2020|publisher=BBC News}}</ref> [[истражувач]] и [[пронаоѓач]] на полето на [[електротехника]]та и [[радиотехника]]та, познат е како татко на [[Наизменична струја|наизменичната струја]] (НС) и бројни [[Футуризам|футуристички]] пронајдоци.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=soSsLATmZnkC|title=Comprehensive Dictionary of Electrical Engineering 1999|last=Laplante|first=Phillip A.|publisher=Springer|year=1999|isbn=978-3-540-64835-2|page=635}}</ref> Тесла бил роден и израснат во [[Австриско Царство|Австриското Царство]], и првпат студирал инженерство и физика во 1870-тите без да добие диплома. Потоа стекнал практично искуство во раните 1880-ти работејќи во телефонијата и во Континентал Едисон во новата индустрија за електрична енергија. Во 1884 година тој емигрирал во Соединетите Американски Држави, каде што станал натурализиран граѓанин. Работел кратко време во Edison Machine Works во Њујорк, пред да се продолжи самостојно. Со помош на партнери за финансирање и пласирање на неговите идеи, Тесла основал лаборатории и компании во Њујорк за да развијат низа електрични и механички уреди. Неговиот индукциски мотор на [[Наизменична струја|наизменичната струја]] и поврзаните [[Повеќефазни системи|повеќефазни]] патенти, лиценцирани од Westinghouse Electric во 1888 година, му заработиле значителна сума пари и станале камен-темелник на повеќефазниот систем што таа компанија на крајот го пласирала на пазарот. Обидувајќи се да развие пронајдоци што може да ги патентира и продава, Тесла спровел низа експерименти со механичко [[колебање]]/генератори, цевки за електрично празнење и рана рендгенска слика. Тој, исто така, изградил [[Безжична комуникација|безжично]] контролиран брод, еден од првите од таков вид. Тесла станал добро познат како пронаоѓач и ги претставувал своите достигнувања на познати личности и богати покровители во неговата лабораторија, а бил забележан и по својата привлечност на јавните предавања. Во текот на 1890-тите, Тесла ги следел своите идеи за безжично осветлување и светско безжично распространување на електрична енергија во неговите експерименти со висок напон и висока фреквенција на енергија во Њујорк и [[Колорадо Спрингс]]. Во 1893 година, тој дал изјави за можноста за [[безжична комуникација]] со неговите уреди. Тесла се обидел да ги искористи овие идеи во практична употреба во неговиот незавршен проект Вондерклифска Кула, интерконтинентална безжична комуникација и предавател на енергија, но останал без средства пред да може да го заврши. По Варденклиф, Тесла експериментирал со серија пронајдоци во 1910-тите и 1920-тите со различен степен на успех. Откако потрошил поголем дел од парите, Тесла живеел во низа хотели во Њујорк, оставајќи зад себе неплатени сметки. Починал во Њујорк во јануари 1943 година.<ref>{{Наведена книга|title=Marconi and Tesla: Pioneers of Radio Communication|last=O'Shei|first=Tim|publisher=MyReportLinks.com Books|year=2008|isbn=978-1-59845-076-7|page=106}}</ref> Работата на Тесла паднала во релативна нејасност по неговата смрт, сè до 1960 година, кога Генералната конференција за тежини и мерки го именувала [[Меѓународен систем на мерни единици|Меѓународниот систем на единици]] (SI) за мерење на [[Магнетно поле|густината на магнетниот тек]] давајќи ја мерната единица [[Тесла (единица)|тесла]] во негова чест. Популарниот интерес за Тесла повторно се зголемил од 1990-тите.<ref>{{Harvnb|Van Riper|2011}}</ref> Покрај неговата работа во областа на [[електромагнетизам|електромагнетизмот]] и инженерството, [[генераторите]], Тесла остава свој печат и во областа на [[роботика]]та, конструирањето на [[далечински управувач|далечинскиот управувач]] и [[радар]]от, како и во развивањето на [[компјутер]]ската наука, [[балистика]]та, [[јадрена физика|јадрената]] и [[теориска физика|теориската физика]]. Во [[1943]] година, [[Врховен суд на САД|Врховниот Суд на САД]] го прогласи Тесла за единствен пронаоѓач на [[радио]]то. Многу од неговите откритија се искористени, дел со примеси на [[контроверзија]], за да поддржат теории во областа на [[псевдонаука|псевдонауките]], [[НЛО|НЛО потрагите]], како и на полето на [[окултизам|окултизмот]]. Современите проучувачи на ликот и делото на Тесла го нарекуваат "''човекот што го измисли дваесеттиот век''"<ref name="book">Наслов на [http://www.robertlomas.com/Books/openframetesla.html биографијата од Роберт Ломас за Тесла.]</ref> и "[[светец]]от-заштитник на модерниот електрицитет."<ref>Зајфер, "''Волшебник: Животот и времето на Никола Тесла''," кратка содржина на делото.</ref> Иако бил номиниран за [[Нобелова награда]], никогаш не го добил ова големо признание. Тесла се почитува и слави и во [[Хрватска]] и во [[Србија]], а исто така и во неговиот ''трет дом'' - [[САД]]. == Рани години == [[Податотека:Nikola_Tesla_Memorial_Center.JPG|лево|мини|Обновената родна куќа на Тесла (парохија) и црквата во која служел неговиот татко во [[Смиљан (Хрватска)|Смиљан]], [[Хрватска]]. Локалитетот бил претворен во музеј во негова чест.<ref name="tsbirthplace">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/birthplace.htm|title=Pictures of Tesla's home in Smiljan, Croatia and his father's church after rebuilding.|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20030602202049/http://www.teslasociety.com/birthplace.htm|archive-date=2 June 2003|accessdate=22 May 2013}}</ref>]] Никола Тесла е роден во етничко [[Срби|српско]] семејство во селото [[Смиљан (Хрватска)|Смиљан]], во рамките на Воената граница, во [[Австриско Царство|Австриското Царство]] (денешна [[Хрватска]]), на 10 јули 1856 година. {{Sfn|Cheney|Uth|Glenn|1999}} {{Sfn|O'Neill|1944}} Неговиот татко, Милутин Тесла (1819–1879), {{Sfn|Carlson|2013}} бил свештеник на [[Православна црква|Источната православна црква]]. {{Sfn|Dommermuth-Costa|1994}} {{Sfn|Cheney|2011}} {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|Burgan|2009}} Братот на неговиот татко Јосиф бил предавач на воена академија кој напишал неколку учебници по математика. {{Sfn|Carlson|2013}} Мајката на Тесла, Георгина „Ѓука“ Мандиќ (1822–1892), чиј татко исто така бил источноправославен свештеник, {{Sfn|O'Neill|1944}} имала талент за изработка на домашни занаетчиски алати и механички уреди и способност да меморира [[Српски епски народни песни|српски епски песни]]. Ѓука никогаш не добила формално образование. Тесла го заслужил своето [[еидетско помнење]] и креативните способности на генетиката и влијанието на неговата мајка. {{Sfn|Cheney|2001}} {{Sfn|Seifer|2001}} Тесла бил четврто од петте деца. Тој имал три сестри, Милка, Анѓелина и Марица и еден постар брат по име Дејан, кој загинал во несреќа при јавање кога Тесла имал шест или седум години. {{Sfn|Carlson|2013}} Во 1861 година, Тесла посетувал основно училиште во Смиљан каде учел германски, аритметика и религија. Во 1862 година, семејството Тесла се преселило во блискиот град Госпиќ, каде што таткото на Тесла работел како парохиски свештеник. Никола таму завршил основно училиште, а потоа и средно. Во 1870 година, Тесла се преселил во [[Карловац]] {{Sfn|Seifer|2001}} каде посетувал средно училиште во Вишата реална гимназија каде наставата се одржувала на германски јазик, како што било вообичаено низ училиштата во рамките на австроунгарската воена граница.<ref>{{Наведена книга|title=From Colorado Springs to Long Island: research notes|last=Tesla|first=Nikola|last2=Marinčić|first2=Aleksandar|date=2008|publisher=Nikola Tesla Museum|isbn=978-86-81243-44-2|location=Belgrade}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Journey to the edge of reason : the life of Kurt Gödel|last=Budiansky|first=Stephen|date=2021|isbn=978-1-324-00545-2|edition=First|location=New York|quote=In the natural sciences, Austria produced a remarkable number of talented theorists and experimentalists. The electrical genius Nikola Tesla, from Croatia, studied in Karlovac at one of the rigorous German-language high schools, the Gymnasiums, established throughout the Austrian Empire.}}</ref> Подоцна во своите патентни пријави, пред да добие американско државјанство, Тесла се идентификувал како „од Смиљан, [[Лика]], погранична земја на [[Австроунгарија|Австро-Унгарија]]“. {{Sfn|Wohinz|2019}} [[Податотека:Milutin_Tesla.jpg|лево|мини| Таткото на Тесла, Милутин, бил [[Православна црква|православен]] свештеник во селото Смиљан.]] Тесла подоцна напишал дека се заинтересирал за претставување на електрична енергија од неговиот професор по физика. {{Efn|Тесла не спомнува кој професор бил по име, но некои извори заклучуваат дека станува збор за [[Мартин Секулиќ]].{{sfn|Seifer|1998|loc=CHILDHOOD 1856-74}}{{sfn|Petešić|1976|pp=29–30}}}} Тесла забележал дека овие демонстрации на овој „мистериозен феномен“ го натерале да сака „''да знае повеќе за оваа прекрасна сила''“. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла можел да изврши интегрална пресметка во главата, што ги поттикнало неговите учители да веруваат дека тој мами.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pbs.org/tesla/ll/ll_early.html|title=Tesla Life and Legacy&nbsp;– Tesla's Early Years|publisher=PBS|archive-url=https://web.archive.org/web/20180720022706/http://www.pbs.org/tesla/ll/ll_early.html|archive-date=20 July 2018|accessdate=8 July 2012}}</ref> Тој завршил со училиштето за три години, дипломирајќи во 1873 година. {{Sfn|O'Neill|1944}} По дипломирањето, Тесла се вратил во Смиљан, но набргу се разболел од [[колера]], бил врзан за кревет девет месеци и повеќе пати бил блиску до смртта. Во момент на очај, таткото на Тесла (кој првично сакал тој да влезе во свештенството),<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/completepatentso00tesl|title=The complete patents of Nikola Tesla|publisher=Barnes & Noble Books|year=1994|isbn=1-56619-266-8|editor-last=Glenn|editor-first=Jim|location=New York}}</ref> му ветил дека ќе го испрати во најдоброто инженерско училиште доколку закрепне од болеста. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла подоцна изјавуил дека ги читал претходните дела на [[Марк Твен]] додека се опоравувал од неговата болест.<ref name="tesla1">{{Наведена книга|title=My inventions: the autobiography of Nikola Tesla|last=Tesla|first=Nikola|date=2011|publisher=Martino Fine Books|isbn=978-1-61427-084-3|location=Eastford}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.irishtimes.com/news/science/the-electricity-between-mark-twain-and-nikola-tesla-1.2522523|title=The electricity between Mark Twain and Nikola Tesla|last=Adelman|first=Juliana|date=11 February 2016|work=The Irish Times}}</ref> Следната година Тесла го избегнал [[регрутирање]]то во австроунгарската армија во Смиљан {{Sfn|Seifer|2001}} бегајќи југоисточно од Лика до Томингај, во близина на Грачац. Таму ги истражувал планините облечен во ловџиска облека. Тесла изјавил дека овој контакт со природата го направил посилен, и на физички и психички план. Се запишал на Империјално-Кралскиот технички колеџ во Грац во 1875 година со стипендија. Тесла положил девет испити (речиси двојно повеќе од потребните {{Sfn|O'Neill|1944}}) и добил писмо за пофалба од деканот на техничкиот факултет до неговиот татко, во кое пишувало: „''Твојот син е ѕвезда од прв ранг''“. {{Sfn|O'Neill|1944}} Во Грац, Тесла ја забележал својата фасцинација од деталните предавања за електрична енергија презентирани од професорот Јакоб Пешл и опишал како дава предлози за подобрување на дизајнот на електричниот мотор што професорот го покажувал. {{Sfn|Carlson|2013}} Но, до третата година тој не успеал во училиште и никогаш не дипломирал, оставајќи го [[Грац]] во декември 1878 година. Еден биограф сугерира дека Тесла не студирал и можеби бил избркан поради коцкање. {{Sfn|Seifer|2001}} [[Податотека:Tesla_1879_teslauniverse.jpg|десно|мини| Тесла на возраст од 23 години, {{Околу|1879}}]] Семејството на Тесла не слушнало за него откако го напуштил училиштето. {{Sfn|Seifer|2001}} Меѓу неговите соученици постоело гласини дека се удавил во блиската река [[Мура]], но во јануари еден од нив налетал на Тесла во градот [[Марибор]] и ја пренел таа средба на семејството на Тесла. {{Sfn|Carlson|2013}} Се испоставило дека Тесла работел таму како цртач за 60 флорини месечно. {{Sfn|Seifer|2001}} Во март 1879 година, Милутин конечно го пронашол својот син и се обидел да го убеди да се врати дома и да го продолжи своето образование во Прага. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла се вратил во Госпиќ подоцна истиот месец, но бил депортиран затоа што немал дозвола за престој. {{Sfn|Carlson|2013}} Таткото на Тесла починал следниот месец, на 17 април 1879 година, на 60-годишна возраст по неодредена болест. {{Sfn|Carlson|2013}} Во текот на остатокот од годината Тесла предавал на ученици во неговото старо училиште во Госпиќ. Во јануари 1880 година, двајца чичковци на Тесла собрале доволно пари за да му помогнат да го напушти Госпиќ и да замине кон [[Прага]], каде што требало да студира. Тој пристигнал премногу доцна за да се запише на [[Карлов универзитет|Карловиот Универзитет]]; тој никогаш не учел [[Грчки јазик|грчки]], кој бил задолжителен предмет; а тој не научил и [[Чешки јазик|чешки]], друг задолжителен предмет. Тесла, сепак, присуствувал на предавања по филозофија на универзитетот како ревизор, но тој не добил оценки за курсевите.<ref>{{Наведена книга|title=Nikola Tesla: The European Years|last=Mrkich|first=D.|publisher=Commoner's Publishing|year=2003|isbn=0-88970-113-X|edition=1st|location=Ottawa}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/nyhotel.htm|title=NYHOTEL|publisher=Tesla Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20181231231421/http://www.teslasociety.com/nyhotel.htm|archive-date=31 December 2018|accessdate=17 August 2012}}</ref> === Работа во Будимпешта === Тесла се преселил во [[Будимпешта]], Унгарија, во 1881 година за да работи под [[Тивадар Пушкаш]] во [[Телеграфија|телеграфска]] компанија, телефонската централа на Будимпешта. По пристигнувањето, Тесла сфатил дека компанијата, која тогаш била во изградба, не е функционална, па наместо тоа, работел како цртач во Централната телеграфска канцеларија. За неколку месеци, телефонската централа во Будимпешта станала функционална, а на Тесла му била доделена позицијата главен електричар. За време на неговото вработување, Тесла направил многу подобрувања на опремата на Централната станица и тврдел дека усовршил телефонски [[Репетитор (мрежен уред)|репетитор]] или [[засилувач]], кој никогаш не бил патентиран ниту јавно опишан. == Работа во Едисон == Во 1882 година, Тивадар Пушкаш добил уште една работа за Тесла, и тоа во Париз во компанијата Континентал Едисон.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://topdocumentaryfilms.com/nikola-tesla-the-genius/|title=Nikola Tesla: The Genius Who Lit the World|publisher=Top Documentary Films|archive-url=https://web.archive.org/web/20190426020752/https://topdocumentaryfilms.com/nikola-tesla-the-genius/|archive-date=26 April 2019|accessdate=24 October 2021}}</ref> Тесла започнал да работи во она што тогаш претставувало сосема нова индустрија, инсталирајќи внатрешно блескаво осветлување низ целиот град во големи размери за електрична енергија. Компанијата имала неколку филијали и Тесла работел во Société Electrique Edison, одделот во париското предградие Иври-сур-Сен задолжен за инсталирање на системот за осветлување. Таму стекнал големо практично искуство во електротехниката. Менаџментот го забележал неговото напредно знаење во инженерството и физиката и наскоро го натерал да дизајнира и изгради подобрени верзии на генерирање [[динамо]]си и мотори. {{Sfn|Carlson|2013}} Тие, исто така, го испратиле да решава инженерски проблеми во другите комунални претпријатија на Едисон што се граделе низ Франција и во Германија. === Преселба во САД === [[Податотека:Edison_machine_works_goerck_street_new_york_1881.png|мини|Edison Machine Works на улицата Герк, Њујорк. Тесла ја сметал промената од космополитска Европа до работа во оваа продавница, сместена меѓу становите на долната источна страна на Менхетен, како „болно изненадување“. {{Sfn|Carlson|2013}}]] Во 1884 година, менаџерот на Едисон, Чарлс Батчелор, кој ја надгледувал инсталацијата во Париз, бил вратен во Соединетите Американски Држави за да раководи со Edison Machine Works, производствен оддел кој се наоѓал во Њујорк, и побарал Тесла да биде донесен и во Соединетите Американски Држави. {{Sfn|Carlson|2013}} Во јуни 1884 година, Тесла емигрирал {{Sfn|O'Neill|1944}} и почнал да работи речиси веднаш во Edison Machine Worksво Долен Ист Сајд на [[Менхетн|Менхетен]], пренаселена продавница со работна сила од неколку стотици машинисти, работници, раководен персонал и 20 „теренски инженери“ кои се бореле со задачата да ја изградат таа голема градска електрична енергија.<ref name="edison.rutgers.edu tesla">{{Наведена мрежна страница|url=http://edison.rutgers.edu/tesla.htm|title=Edison & Tesla – The Edison Papers|work=edison.rutgers.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20190311214910/http://edison.rutgers.edu/tesla.htm|archive-date=11 March 2019|accessdate=23 January 2017}}</ref> Како и во Париз, Тесла работел на отстранување на проблемни инсталации и подобрување на генераторите.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=XKiGgl36bkgC|title=American inventors, entrepreneurs & business visionaries|last=Carey|first=Charles W.|publisher=Infobase Publishing|year=1989|isbn=0-8160-4559-3|page=337|access-date=27 November 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123046/https://books.google.com/books?id=XKiGgl36bkgC|archive-date=23 March 2024}}</ref> Историчарот В. Бернард Карлсон забележува дека Тесла можеби се сретнал со основачот на компанијата [[Томас Алва Едисон|Томас Едисон]] само неколку пати. Еден од тие времиња бил забележан во автобиографијата на Тесла каде, откако останал буден цела ноќ поправајќи ги оштетените динамоси на океанскиот брод СС Орегон, налетал на Батчелор и Едисон, кои се потсмевале дека нивниот „парижанец“ бил надвор цела ноќ. Откако Тесла им кажал дека бил буден цела ноќ поправајќи го ''Орегон'', Едисон му коментирал на Батчелор дека „ова е проклет добар човек“. {{Sfn|Carlson|2013}} Еден од проектите даден на Тесла бил да развие систем за улично осветлување базиран на лачна ламба. {{Sfn|Carlson|2013}} Лачното осветлување било најпопуларниот тип на улично осветлување, но барало високи напони и било некомпатибилно со нисконапонскиот блескав систем на Едисон, што предизвикало компанијата да ги загуби договорите во некои градови. Дизајните на Тесла никогаш не биле пуштени во производство, можеби поради технички подобрувања во уличното блескаво осветлување или поради договор за инсталација што Едисон го направил со компанија за лачно осветлување. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла работел во Machine Works вкупно шест месеци кога дошло до негово откажување. Кој настан го забрзало неговото заминување денес е непознато. Можеби се работи за бонус што тој не го добил, или за редизајнирање на генераторите, или за системот за лачно осветлување што останал на полиците. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла имал претходен судир со компанијата Едисон поради неплатени бонуси за кои верувал дека ги заработил. {{Sfn|Seifer|2001}} {{Sfn|Carlson|2013}} Во својата автобиографија, Тесла изјавил дека менаџерот на Edison Machine Works понудил бонус од 50.000 долари за дизајнирање „''дваесет и четири различни типови стандардни машини, но се покажа дека тоа е практична шега''“.<ref name="Autobiography-1919">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tfcbooks.com/e-books/my_inventions.pdf|title=Nikola Tesla, ''My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla'', originally published: 1919, p. 19|archive-url=https://web.archive.org/web/20190412052438/http://www.tfcbooks.com/e-books/my_inventions.pdf|archive-date=12 April 2019|accessdate=23 January 2017}}</ref> Подоцнежните верзии на оваа приказна го нудат самиот Томас Едисон, кој кога Тесла се откажал од договорот, тој го исмеал и му кажал: „''Тесла, ти не го разбираш нашиот американски хумор''“. {{Sfn|O'Neill|1944}} <ref>{{Harvnb|Pickover|1999}}</ref> Големината на бонусот во која било приказна е забележана како чудна, бидејќи менаџерот на Machine Works, Батчелор, бил скржав со платите, {{Efn|Современиците на Тесла откриле дека во претходната прилика, менаџерот на Machine Works, Батчелор, не сакал да му даде на Тесла покачување на платата од 7 долари неделно<ref>Seifer – ''Wizard: The Life and Times of Nikola Tesla'', p. 38</ref>}} и компанијата немала толкава сума на готовина при рака (еднаква на 1,719,815 долари денес). {{Sfn|Jonnes|2004}} {{Sfn|Seifer|2001}} Дневникот на Тесла содржи само еден коментар за тоа што се случило на крајот од неговото вработување, белешка што тој ја исцртал на двете страници кои го опфаќаат периодот од 7 декември 1884 година до 4 јануари 1885 година, велејќи „''Збогум Edison Machine Works''“. {{Sfn|Carlson|2013}} == Tesla Electric Light == Набргу по напуштањето на компанијата на Едисон, Тесла работел на патентирање на систем за лачно осветлување, {{Sfn|Jonnes|2004}} веројатно истиот што тој го развил во компанијата Едисон. Во март 1885 година, тој се сретнал со патентниот адвокат Лемуел В. Серел, истиот адвокат што го користел и Едисон, за да добие помош при поднесувањето на патентите. {{Sfn|Jonnes|2004}} Серел го запознал Тесла со двајца бизнисмени, Роберт Лејн и Бенџамин Вејл, кои се согласиле да финансираат компанија за производство и комунални услуги за лачно осветлување во името на Тесла, Tesla Electric Light and Manufacturing Company. {{Sfn|Seifer|1998}} Тесла работел до крајот на годината добивајќи ги патентите кои вклучувале подобрен генератор на еднонасочна струја, првите патенти издадени на Тесла во САД и градење и инсталирање на системот во Рахвеј, Њу Џерси. {{Sfn|Jonnes|2004}} Новиот систем на Тесла добил известување во техничкиот печат, кој ги коментирал неговите напредни карактеристики. Инвеститорите покажале мал интерес за идеите на Тесла за нови типови на мотори со [[наизменична струја]] и опрема за електричен пренос. Откако претпријатието било отворено и работело во 1886 година, тие одлучиле дека производната страна на бизнисот е премногу конкурентна и решиле едноставно да водат електрична комунална компанија. {{Sfn|Carlson|2013}} Тие формирале нова комунална компанија, напуштајќи ја компанијата на Тесла и оставајќи го пронаоѓачот без пари. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла дури ја изгубил и контролата врз патентите што ги генерирал, бидејќи ги доделил на компанијата во замена за акции. {{Sfn|Carlson|2013}} Тој морал да работи на различни работи за поправка на електрична енергија и како копач на канали за 2 долари дневно. Подоцна во животот, Тесла го раскажал тој дел од 1886 година како време на тешкотија, пишувајќи „''Моето високо образование во различни гранки на науката, механиката и литературата ми се чинеше како потсмев''“. {{Sfn|Carlson|2013}} {{Efn|Дописот доаѓа од писмото кое Тесла го испратил во 1938 година по повод добивањето награда од Националниот институт за благосостојба на имигрантите<ref>{{cite book | editor-first = John T. | editor-last = Ratzlaff | title = Tesla Said | publisher = Tesla Book Co. | location = Millbrae, California | page = 280 | year = 1984 | isbn = 0-914119-00-1 | url = https://archive.org/details/nikolateslajohnt.ratzlaffteslasaid }}</ref>}} == Наизменична струја и индукционен мотор == [[Податотека:RMFpatent.PNG|десно|мини| Цртеж од {{US Patent|381,968}}, кој го прикажува принципот на индукцискиот мотор на наизменична струја на Тесла]] Кон крајот на 1886 година, Тесла го запознал Алфред С. Браун, началник на [[Вестерн унион]] и адвокатот од Њујорк, Чарлс Флечер Пек. Двајцата мажи имале искуство во основање компании и промовирање пронајдоци и патенти за финансиска добивка. {{Sfn|Carlson|2013}} Врз основа на новите идеи на Тесла за електрична опрема, вклучително и идејата за термо-магнетен мотор, {{Sfn|Carlson|2013}} тие се согласиле финансиски да го поддржат пронаоѓачот и да се справат со неговите патенти. Заедно тие ја формирале компанијата Тесла Електрик во април 1887 година, со договор дека профитот од генерираните патенти ќе оди{{Дроп|1|3}} на Пек и Браун, {{Дроп|1|3}} на Тесла и{{Дроп|1|3}} на развој. {{Sfn|Carlson|2013}} Тие поставиле лабораторија за Тесла на улицата Либерти бр. 89 во Менхетен, каде што тој работел на подобрување и развој на нови видови електрични мотори, генератори и други уреди. Во 1887 година, Тесла развил индукционен мотор кој работи на [[наизменична струја]] (НС), формат на електроенергетскиот систем кој брзо се ширел во Европа и САД поради неговите предности во преносот на долги растојанија и висок напон. Моторот користел [[Повеќефазни системи|повеќефазна]] струја, која генерирала ротирачко магнетно поле за да го заврти моторот (принцип за кој Тесла тврдел дека го замислил во 1882 година).<ref name="ReferenceB">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=g07Q9M4agp4C&pg=PA117|title=Networks of Power: Electrification in Western Society, 1880–1930|date=March 1993|publisher=JHU Press|isbn=978-0-8018-4614-4|page=117|access-date=13 December 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123125/https://books.google.com/books?id=g07Q9M4agp4C&pg=PA117#v=onepage&q&f=false|archive-date=23 March 2024}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=1AsFdUxOwu8C&pg=PA204|title=Robert Bud, Instruments of Science: An Historical Encyclopedia|last=Ltd|first=Nmsi Trading|last2=Institution|first2=Smithsonian|publisher=Taylor & Francis|year=1998|isbn=978-0-8153-1561-2|page=204|access-date=18 March 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123051/https://books.google.com/books?id=1AsFdUxOwu8C&pg=PA204#v=onepage&q&f=false|archive-date=23 March 2024}}</ref> Овој иновативен електричен мотор, патентиран во мај 1888 година, бил едноставен дизајн кој само стартувал и на кој не му требало[[Комутатор (електротехника)|комутатор]], со што се избегнувало искрење и високото одржување на постојано сервисирање и замена на механичките четки. {{Sfn|Jonnes|2004}} Заедно со патентирањето на моторот, Пек и Браун се договориле да го објават моторот, почнувајќи со независно тестирање за да се потврди дека е функционално подобрување, проследено со соопштенија за печатот испратени до техничките публикации за написите да се извршуваат истовремено со издавањето на патентот. {{Sfn|Carlson|2013}} Физичарот Вилијам Арнолд Ентони (кој го тестирал моторот) и уредникот на списанието ''Electrical World,'' Томас Комерфорд Мартин, договориле Тесла да го претстави својот мотор на наизменична струја на 16 мај 1888 година во Американскиот институт за електроинженери. {{Sfn|Carlson|2013}} <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8j5bJ5OkGpgC&pg=PA36|title=The Froehlich/Kent Encyclopedia of Telecommunications: Volume 17|last=Froehlich|first=Fritz E.|last2=Kent|first2=Allen|date=December 1998|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8247-2915-8|page=36|author-link2=Allen Kent|access-date=10 September 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123231/https://books.google.com/books?id=8j5bJ5OkGpgC&pg=PA36#v=onepage&q&f=false|archive-date=23 March 2024}}</ref> Инженерите кои работеле за Westinghouse Electric &amp;amp; Manufacturing Company му пренеле на Џорџ Вестингхаус дека Тесла има остварлив мотор со наизменична струја и поврзан систем за напојување - нешто што на Вестингхаус му било потребно за системот на наизменична струја што веќе го продава. Вестингхаус се обидел да добие патент за сличен индукциски мотор без комутатор, ротирачко магнетно поле, развиен во 1885 година и претставен во труд во март 1888 година од италијанскиот физичар Галилео Ферарис, но одлучил дека патентот на Тесла веројатно ќе го контролира пазарот. {{Sfn|Jonnes|2004}} {{Sfn|Carlson|2013}} [[Податотека:US390721.png|десно|мини|Динамо-електричната машина на Тесла со наизменична струја ([[електричен генератор]] со наизменична струја) во {{US Patent|390721}} од 1888 година]] Во јули 1888 година, Браун и Пек преговарале за лиценцирање договор со Џорџ Вестингхаус за дизајнот на повеќефазниот индукциски мотор и трансформаторот на Тесла за 60.000 долари во готовина и акции и хонорар од 2,50 долари по коњски сили произведени од секој мотор. Вестингхаус, исто така, го ангажирал Тесла за една година за големата такса од 2.000 долари (70.000 американски денешни долари {{Inflation-fn|US}} ) месечно за да биде консултант во лабораториите на Westinghouse Electric & Manufacturing Company во [[Питсбург]]. {{Sfn|Klooster|2009}} Во текот на таа година, Тесла работел во Питсбург, помагајќи да се создаде систем на наизменична струја за напојување на трамваите во градот. Тој овој период го сметал за фрустрирачки поради судирите со другите инженери на Вестингхаус околу тоа како најдобро да се имплементира напојувањето со наизменична струја. Помеѓу нив, тие се решиле на систем за наизменична струја од 60 циклуси што го предложил самиот Тесла (за да одговара на работната фреквенција на моторот на Тесла), но набрзо откриле дека тој нема да работи за трамваи, бидејќи индукциониот мотор на Тесла може да работи само со постојана брзина. Наместо тоа, тие завршиле со користење навлечен мотор.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://science.howstuffworks.com/nikola-tesla.htm#pt2|title=William Harris, How did Nikola Tesla change the way we use energy?|last=Harris|first=William|date=14 July 2008|publisher=Science.howstuffworks.com|page=3|archive-url=https://web.archive.org/web/20190522131016/https://science.howstuffworks.com/nikola-tesla2.htm#pt2|archive-date=22 May 2019|accessdate=10 September 2012}}</ref><ref name="Munson">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/fromedisontoenro00muns_0/page/24|title=From Edison to Enron: The Business of Power and What It Means for the Future of Electricity|last=Munson|first=Richard|publisher=Praeger|year=2005|isbn=978-0-275-98740-4|location=Westport, CT|pages=[https://archive.org/details/fromedisontoenro00muns_0/page/24 24–42]}}</ref> === Превирања на пазарот === Претставувањето на Тесла на неговиот индукциски мотор и последователното лиценцирање на патентот од страна на Вестингхаус, и двете во 1888 година, пристигнале во време на екстремна конкуренција меѓу електричните компании. Трите големи фирми, Вестингхаус, Едисон и Томсон-Хјустон Електрик Компани, се обидувале да растат во бизнис интензивно на капитал, додека финансиски се намалувале меѓусебно. Се водело дури и пропагандна кампања „војна на струи“, при што Едисон Електрик тврдел дека нивниот систем за [[еднонасочна струја]] бил подобар и побезбеден од системот на наизменична струја на Вестингхаус, а Томсон-Хјустон понекогаш застанувал на страната на Едисон. {{Sfn|Seifer|1998}} Конкуренцијата на овој пазар значела дека Вестингхаус нема да има пари или инженерски ресурси веднаш да го развие моторот на Тесла и поврзаниот повеќефазен систем.<ref name="gentlegenius">{{Наведена книга|title=George Westinghouse : gentle genius|last=Skrabec|first=Quentin R.|date=2007|publisher=Algora Pub.|isbn=978-0-87586-506-5|location=New York}}</ref> Две години по потпишувањето на договорот со Тесла, Westinghouse Electric паднал во неволја. Блискиот колапс на банката [[Барингс]] во Лондон ја предизвикала финансиската паника од 1890 година, предизвикувајќи инвеститорите да ги повлечат своите заеми во Вестингхаус Електрик. {{Sfn|Carlson|2013}} Ненадејниот недостиг на готовина ја принудило компанијата да ги рефинансира своите долгови. Новите заемодавци барале од Вестингхаус да ги намали, како што изгледало прекумерното трошење за стекнување други компании, истражувања и патенти, вклучително и хонорарот по мотор во договорот со Тесла. {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|Jonnes|2004}} Во тој момент, индукцискиот мотор на Тесла бил неуспешен и сè уште заглавен во развојот. {{Sfn|Carlson|2013}} Вестингхаус плаќал загарантиран хонорар од 15.000 долари годишно иако примерите на работа на моторот биле ретки, а повеќефазните енергетски системи потребни за негово работење биле уште поретки. {{Sfn|Jonnes|2004}} {{Sfn|Carlson|2013}} На почетокот на 1891 година, Џорџ Вестингхаус со остри зборови му ги објаснил на Тесла своите финансиски тешкотии, велејќи дека, доколкку не ги исполни барањата на неговите заемодавци, тој повеќе нема да ја контролира Вестингхаус Електрик и Тесла ќе мора „''да се занимава со банкарите''“ за да се обиде да ги собере идните авторски права. {{Sfn|Jonnes|2004}} Предностите од тоа што Вестингхаус продолжил да го брани моторот веројатно се чинеле очигледни за Тесла и тој се согласил да ја ослободи компанијата од клаузулата за плаќање на авторски права во договорот. {{Sfn|Jonnes|2004}} {{Sfn|Carlson|2013}} Шест години подоцна Вестингхаус го купил патентот на Тесла за паушална исплата од 216.000 долари како дел од договорот за споделување патенти потпишан со [[Џенерал Електрик]] (компанија создадена од спојувањето на Едисон и Томсон-Хјустон во 1892 година). {{Sfn|Cheney|2001}} <ref>''Electricity, a Popular Electrical Journal'', Volume 13, No. 4, 4 August 1897, Electricity Newspaper Company, pp. 50 [https://books.google.com/books?id=nNA9AQAAMAAJ&q=tesla+patent+1897+%22patent+pool%22&pg=PA50 Google Books] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20230528024213/https://books.google.com/books?id=nNA9AQAAMAAJ&q=tesla+patent+1897+%22patent+pool%22&pg=PA50|date=28 May 2023}}</ref> == Њујоршки лаборатории == [[Податотека:Twain_in_Tesla's_Lab.jpg|алт=Mark Twain in Tesla's lab, 1894|мини| [[Марк Твен]] во лабораторијата на Јужна Петта авенија на Тесла, 1894 година]] Парите што Тесла ги заработил од лиценцирањето на неговите патенти за наизменична струја го направле независно богат и му дале време и средства да ги следи своите интереси.<ref>{{Наведено списание|last=Rybak|first=James P.|date=November 1999|title=Nikola Tesla: Scientific Savant from the Tesla Universe Article Collection|url=https://teslauniverse.com/nikola-tesla/articles/nikola-tesla-scientific-savant|journal=[[Popular Electronics]]|pages=40–48 & 88|archive-url=https://web.archive.org/web/20190226121548/https://teslauniverse.com/nikola-tesla/articles/nikola-tesla-scientific-savant|archive-date=26 February 2019|access-date=21 January 2017}}</ref> Во 1889 година, Тесла се иселил од продавницата на улицата Либерти која Пек и Браун ја изнајмиле и во следните десетина години работеле во серија работилници/лабораториски простори на [[Менхетн|Менхетен]]. Тие ги вклучуваат лабораторија на улицата Гранд 175 (1889-1892), четвртиот кат на Јужна Петта авенија 33-35 (1892-1895) и шестиот и седмиот кат на улицата Источен Хјустон 46 и 48 (1895-1902).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teslaresearch.jimdo.com/labs-in-new-york-1889-1902/|title=Laboratories in New York (1889–1902)|work=Open Tesla Research|archive-url=https://web.archive.org/web/20180820234947/https://teslaresearch.jimdo.com/labs-in-new-york-1889-1902/|archive-date=20 August 2018|accessdate=21 January 2017}}</ref> Тесла и неговиот ангажиран персонал извршиле некои од неговите најзначајни работи во овие работилници. === Теслин трансформатор === [[Податотека:22. Теслин трансформатор.ogv|мини|десно|200п|Опит кој прикажува [[Теслин трансформатор]] во изведба на проф. [[Оливер Зајков]]. Институт за физика, [[ПМФ]], Скопје]] Во летото 1889 година, Тесла отпатувал во 1889 година на Светски саем во Париз и дознал за експериментите на [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнрих Херц]] од 1886-1888 година, кои го докажале постоењето на [[електромагнетно зрачење]], вклучително и [[Радиобранови|радио бранови]]. {{Sfn|Carlson|2013}} Во повторувањето и потоа проширувањето на овие експерименти Тесла се обидел да напојува румкорфски калем со [[алтернатор]] со голема брзина што тој го развивал како дел од подобрен систем за лачно осветлување, но открил дека струјата со висока фреквенција го прегрева железното јадро и ја стопува изолацијата помеѓу примарното и секундарното намотување во серпентина. За да го реши овој проблем, Тесла го смислил својот „осцилирачки трансформатор“, со воздушен јаз наместо изолационен материјал помеѓу примарните и секундарните намотки и железно јадро што може да се помести на различни места во или надвор од серпентина. {{Sfn|Carlson|2013}} Подоцна наречен како Теслин трансформатор, тој ќе се користи за производство на [[Напон|високонапонска]], ниска [[Електрична струја|струја]] и висока [[Честота|фреквенција]] [[Наизменична струја|наизменична]] струја.<ref name="NMFL">{{Наведена мрежна страница|url=https://nationalmaglab.org/education/magnet-academy/history-of-electricity-magnetism/museum/tesla-coil-1891|title=Tesla coil|date=2011|work=Museum of Electricity and Magnetism, Center for Learning|publisher=National High Magnetic Field Laboratory website, Florida State Univ.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150923174243/https://nationalmaglab.org/education/magnet-academy/history-of-electricity-magnetism/museum/tesla-coil-1891|archive-date=23 September 2015|accessdate=12 September 2013}}</ref> Тој би го користел овој резонантен трансформаторски круг во неговата подоцнежна работа со безжична енергија. {{Sfn|Carlson|2013}} <ref name="BurnettOperation">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.richieburnett.co.uk/operation.html#operation|title=Operation of the Tesla Coil|last=Burnett|first=Richie|date=2008|work=Richie's Tesla Coil Web Page|publisher=Richard Burnett private website|archive-url=https://web.archive.org/web/20150720104724/http://www.richieburnett.co.uk/operation.html#operation|archive-date=20 July 2015|accessdate=24 July 2015}}</ref> === Државјанство === На 30 јули 1891 година, на 35-годишна возраст, Тесла станал натурализиран државјанин на Соединетите Американски Држави.<ref name="NYcourts">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fold3.com/image/20564444?ann=f3dc7880-a283-11dc-2973-11792d3d4a08|title=Naturalization Record of Nikola Tesla, 30 July 1891|archive-url=https://web.archive.org/web/20211024010806/https://www.fold3.com/image/20564444?ann=f3dc7880-a283-11dc-2973-11792d3d4a08|archive-date=24 October 2021|accessdate=24 October 2021}}, Naturalization Index, NYC Courts, referenced in Carlson (2013), ''Tesla: Inventor of the Electrical Age'', p. H-41</ref> {{Sfn|Carlson|2013}} Во истата година, тој го патентирал својјот трансформатор.<ref name="Uth">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pbs.org/tesla/ins/lab_tescoil.html|title=Tesla coil|last=Uth|first=Robert|date=12 December 2000|work=Tesla: Master of Lightning|publisher=PBS.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20190905184548/http://www.pbs.org/tesla/ins/lab_tescoil.html|archive-date=5 September 2019|accessdate=20 May 2008}}</ref> === Безжично осветлување === [[Податотека:TeslaWirelessPower1891.png|десно|мини| Тесла демонстрира безжично осветлување со „електростатска индукција“ за време на предавање во 1891 година на колеџот Колумбија преку две долги гајслер цевки (слични на неонските цевки) во рацете]] По 1890 година, Тесла експериментирал со пренос на енергија со индуктивна и капацитивна спојка користејќи висока наизменична струја генерирана преку неговиот трансформатор. Тој се обидел да развие безжичен систем за осветлување заснован на индуктивно и капацитивно спојување во близина на полето и спровел серија јавни претставувања каде ги палел Гајслеровите цевки, па дури и сијалиците со вжарено светло од другата сцена. {{Sfn|Carlson|2013}} Тој го поминал поголемиот дел од деценијата работејќи на варијации на оваа нова форма на осветлување со помош на различни инвеститори, но ниту едно од вложувањата не успеал да направи комерцијален производ од неговите наоди. Во 1893 година во [[Сент Луис]], Мисури, Институтот Френклин во [[Филаделфија]], Пенсилванија и Националната асоцијација за електрична светлина, Тесла им кажал на тамошните присутни дека е сигурен дека систем како неговиот на крајот може да спроведе „''разбирливи сигнали или можеби дури и струја на кое било растојание без употреба на жици''“ со тоа што ќе го спроведе низ Земјата. {{Sfn|Carlson|2013}} <ref name="Orton">{{Наведена книга|title=The Story of Semiconductors|last=Orton|first=John|publisher=Oxford University Press|year=2004|location=Oxford, England|page=53}}</ref> Тесла служел како потпретседател на Американскиот институт за електроинженери од 1892 до 1894 година, претходник на современиот [[IEEE|Институт на инженерите по електротехника и електроника]] (заедно со Институтот за радио инженери ).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/columbia.pdf|title=Tesla's Connection to Columbia University|last=Corum|first=Kenneth L.|last2=Corum|first2=James F.|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20171118002803/http://www.teslasociety.com/columbia.pdf|archive-date=18 November 2017|accessdate=5 July 2012}}</ref> === Повеќефазен систем и колумбиска изложба === [[Податотека:TeslaPOLYPHASEColumbianEXPO1893rwLIPACKownerA.pdf|мини|Приказ на Вестингхаус на „Повеќефазниот систем на Тесла“ на Колумбиската изложба во Чикаго од 1893 година]] До почетокот на 1893 година, инженерот од Вестингхаус, Чарлс Ф. Скот, а потоа и Бенџамин Г. Ламе, постигнале напредок во ефикасна верзија на индукцискиот мотор на Тесла. Ламе пронашол начин да го направи [[Повеќефазни системи|повеќефазен систем]] кој ќе биде покомпатибилен со постарите еднофазни AC и DC системи со развој на ротационен конвертор. {{Sfn|Carlson|2013}} Westinghouse Electric во тој момент имала начин да обезбеди електрична енергија за сите потенцијални клиенти и започнал да го брендира нивниот повеќефазен систем за наизменична струја како „повеќефазен теслин систем“. Тие верувале дека патентите на Тесла им даваат патентен приоритет во однос на другите полифазни AC системи. {{Sfn|Carlson|2013}} Вестингхаус Електрик побарал од Тесла да учествува на Светската колумбиска изложба во Чикаго во 1893 година, каде што компанијата имала голем простор во „Зградата за електрична енергија“ посветен на електрични експонати. Westinghouse Electric победил во понудата за осветлување на изложбата со наизменична струја и тоа претставувало клучен настан во историјата на наизменична струја, бидејќи компанијата и ја покажала на американската јавност безбедноста, доверливоста и ефикасноста на системот на наизменична струја кој бил со повеќе фази и системот можел да ги снабдува и другите AC и DC изложби на саемот.<ref>{{Наведена книга|title=Executioner's Current: Thomas Edison, George Westinghouse, and the Invention of the Electric Chair|last=Moran|first=Richard|date=2007|publisher=Knopf Doubleday Publishing Group|page=222}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=-ErxIGp3QN0C|title=America at the Fair: Chicago's 1893 World's Columbian Exposition|last=Rosenberg|first=Chaim M.|date=20 February 2008|publisher=Arcadia Publishing|isbn=978-0-7385-2521-1|access-date=3 November 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123130/https://books.google.com/books?id=-ErxIGp3QN0C|archive-date=23 March 2024}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=F6cWRxU9go4C&pg=PR21|title=The World's Columbian Exposition: A Centennial Bibliographic Guide|last=Bertuca|first=David J.|last2=Hartman|first2=Donald K.|last3=Neumeister|first3=Susan M.|publisher=Bloomsbury Academic|year=1996|isbn=978-0-313-26644-7|pages=xxi|access-date=10 September 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123640/https://books.google.com/books?id=F6cWRxU9go4C&pg=PR21|archive-date=23 March 2024}}</ref> На самот бил поставен специјален изложбен простор за прикажување на различни форми и модели на индукциски мотор на Тесла. Ротирачкото магнетно поле што ги придвижува било објаснето преку серија демонстрации, вклучително и ''Колумбово јајце'' кое користело двофазен калем пронајден во индукциониот мотор за да врти бакарно јајце правејќи го да стои на крајот.<ref>Hugo Gernsback, "Tesla's Egg of Columbus, How Tesla Performed the Feat of Columbus Without Cracking the Egg" Electrical Experimenter, 19 March 1919, p. 774 {{Наведена мрежна страница |url=http://www.teslacollection.com/tesla_articles/1919/electrical_experimenter/h_gernsback/the_tesla_egg_of_columbus |title=архивска копија |accessdate=2025-04-01 |archive-date=2020-03-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327222415/http://www.teslacollection.com/tesla_articles/1919/electrical_experimenter/h_gernsback/the_tesla_egg_of_columbus |url-status=bot: unknown }}</ref> Тесла го посетил саемот една недела за време на неговото шестмесечно работење за да присуствува на Меѓународниот конгрес за електрична енергија и направил серија претставувања на изложбата Вестингхаус. {{Sfn|Seifer|2001}} Била поставена специјално затемнета просторија каде што Тесла го покажал својот безжичен систем за осветлување, користејќи демонстрација што претходно ја имал изведено низ Америка и Европа; {{Sfn|Cheney|2001}} тие вклучувале користење на високонапонска, високофреквентна наизменична струја до светли безжични гасоиспуштачки светилки. {{Sfn|Cheney|2001}} Еден набљудувач забележал:<blockquote>Во просторијата беа обесени две тврди гумени чинии покриени со лимена фолија. Тие беа оддалечени околу петнаесет метри и служеа како терминали на жиците што водеа од трансформаторите. Кога струјата беше вклучена, светилките или цевките, кои немаа жици поврзани со нив, туку лежеа на маса помеѓу висечките плочи, или кои може да се држат во рака во речиси секој дел од просторијата, станаа светли. Тоа беа истите експерименти и истиот апарат што го покажа Тесла во Лондон пред околу две години, „каде што тие создадоа толку многу чудење“.</blockquote> === Осцилирачки генератор на пареа === За време на неговото претставување на Меѓународниот Електричен Конгрес во Колумбиската изложбена сала за земјоделство, Тесла го претставил својот генератор на електрична енергија на пареа, кој го патентирал таа година, нешто што според него е подобар начин за генерирање наизменична струја. {{Sfn|Carlson|2013}} Пареата била насилно вметната во осцилаторот и набрзина излегла низ низа портите, туркајќи го клипот нагоре и надолу што бил прикачен на арматурата. Магнетната арматура вибрирала нагоре и надолу со голема брзина, создавајќи наизменично [[магнетно поле]]. Ова [[Електромагнетна индукција|предизвикало]] наизменична електрична струја во жичаните намотки кои се наоѓале во непосредна близина. Биле отстранети комплицираните делови на парната машина/генератор, но никогаш не се применил како изводливо инженерско решение за производство на електрична енергија. {{Sfn|Carlson|2013}} <ref>Reciprocating Engine, {{US Patent|514169}}, 6 February 1894.</ref> === Консултации за Нијагара === Во 1893 година, Едвард Дин Адамс, кој ја предводел градежна компанија на [[Нијагарски Водопади|Нијагарските Водопади]], побарал мислење од Тесла за тоа кој систем би бил најдобро да се пренесе енергијата што се создава на водопадите. Во текот на неколку години, постоело низа предлози и отворени конкурси за тоа како најдобро да се направи тоа. Меѓу системите предложени од неколку американски и европски компании биле двофазни и трифазни AC, високонапонски DC и компримиран воздух. Адамс побарал од Тесла информации за моменталната состојба на сите конкурентни системи. Тесла го советувал Адамс дека двофазен систем ќе биде најсигурен и дека постои систем Вестингхаус за палење на блескави светилки користејќи двофазна наизменична струја. Компанијата направила договор со Westinghouse Electric за изградба на двофазен систем за генерирање на наизменична струја на [[Нијагарски Водопади|Нијагарските Водопади]], врз основа на советите на Тесла и демонстрациите на Вестингхаус на Колумбиската изложба. Во исто време, бил доделен дополнителен договор на Џенерал Електрик за изградба на дистрибутивниот систем за наизменична струја. {{Sfn|Carlson|2013}} === Компанија Никола Тесла === Во 1895 година, Едвард Дин Адамс, импресиониран од она што го видел кога ја обиколил лабораторијата на Тесла, се согласил да помогне во основањето на компанијата Никола Тесла, основана за финансирање, развој и пазар на различни претходни патенти и пронајдоци на Тесла, како и нови. Алфред Браун се потпишал, носејќи патенти развиени под Пек и Браун. Таблата била пополнета со Вилијам Бирч Ранкин и Чарлс Ф. Коани. {{Sfn|Carlson|2013}} Компанијата наишла на малку инвеститори, бидејќи средината на 1890-тите бил период на тежок финансиски период, а патентите за безжично осветлување и осцилатори кои биле поставени на пазарот никогаш не се појавиле. Компанијата се справувала со патентите на Тесла во наредните децении. === Лабораториски пожар === Во раните утрински часови на 13 март 1895 година, зградата на Јужната петта авенија во која се наоѓала лабораторијата на Тесла се запалила. Пожарот започнал во подрумот на зградата и бил многу интензивен. Огнот не само што ги уназадил тековните проекти на Тесла, туку уништил и збирка од рани белешки и истражувачки материјал, модели и претставувања, вклучително и многу кои биле изложени на колумбиската изложба на световите во 1893 година. Тесла изјавил за ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс:]]'' „''Премногу сум во тага за да зборувам. Што да кажам''?“.<ref>Mr. Tesla's Great Loss, All of the Electrician’s Valuable Instruments Burned, WORK OF HALF A LIFETIME GONE, New York Times, 14 March 1895 (archived at [https://teslauniverse.com/nikola-tesla/articles/mr-teslas-great-loss teslauniverse.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220628160738/https://teslauniverse.com/nikola-tesla/articles/mr-teslas-great-loss|date=28 June 2022}})</ref> По пожарот Тесла се преселил на улицата Источен Хјустон 46 и 48 и ја обновил својата лабораторија на 6-тиот и 7-ми кат. === Експериментирање со Х-зраци === [[Податотека:X-Ray_Photograph_of_Tesla's_left_hand.jpg|лево|мини| Слика со х-zraci]] Започнувајќи од 1894 година, Тесла започнал да го истражува она што тој го нарекол како рентгенска енергија од „невидливи“ видови откако забележал оштетен филм во неговата лабораторија во претходните експерименти <ref>{{Наведена книга|title=X-ray vision: Nikola Tesla on Roentgen rays|last=Tesla|first=Nikola|date=2007|publisher=Wiilder Publications|isbn=978-1-934451-92-2|edition=1st|location=Radford, VA}}</ref> (подоцна идентификуван како „[[Рендгенски зраци|Рентгенски зраци]] “). Неговите рани експерименти биле со круксови цевки, ладни катодни цевки за електрично празнење. Тесла можеби ненамерно снимил рендгенска слика - која претходела неколку недели пред најавата на [[Вилхелм Конрад Рентген|Вилхелм Рентген]] во декември 1895 година за откривањето на рентгенските зраци - кога се обидел да го фотографира Марк Твен осветлен од гајслерова цевка, претходен тип на цевка за испуштање гас. Единственото нешто што е забележано на сликата е металната завртка за заклучување на објективот на камерата. {{Sfn|Cheney|2001}} Во март 1896 година, откако го слушнал откритието на Рентген за сликање со рендген (радиографија), Тесла продолжил да прави свои експерименти во сликањето со рендген, развивајќи високо-енергетска [[Електронска цевка|вакуумска цевка]] со еден терминал од негов сопствен дизајн, која немала целна електрода и која работела од излезот на теслиновиот трансформатор (современиот термин за феноменот произведен од овој уред е ''bremsstrahlung'' или сопирачко зрачење). Во своето истражување, Тесла смислил неколку експериментални поставки за производство на Х-зраци. Тесла сметал дека, со неговите кола, „''инструментот ќе&nbsp;... овозможува да се генерираат рентгенски зраци со многу поголема моќност отколку што може да се добијат со обичните апарати''.“ Тесла ги забележал опасностите од работењето со неговото коло и уредите за производство на Х-зраци со еден јазол. Во неговите многубројни белешки за раното истражување на овој феномен, тој го припишал оштетувањето на кожата на различни причини. Тој верувал дека оштетувањето на кожата не е предизвикано од рентгеновите зраци, туку од [[озон]]от кој се создава при контакт со кожата, а во помала мера, од азотна киселина. Тесла погрешно верувал дека рендгенските зраци се надолжни бранови, како оние што се произведуваат во брановите во плазмата. Овие плазма бранови може да се појават во магнетни полиња без сила. На 11 јули 1934 година, ''Њујорк Хералд Трибјун'' објавил статија за Тесла, во која тој се сеќава на настан што повремено се случувал додека експериментирал со неговите вакуумски цевки со една електрода. Минутна честичка ќе ја откине катодата, ќе помине надвор од цевката и физички ќе го удри:<ref name="Anderson">{{Наведена книга|title=Nikola Tesla's teleforce & telegeodynamics proposals|last=Anderson|first=Leland|publisher=21st Century Books|year=1998|isbn=0-9636012-8-8|location=Breckenridge, Colo.}}</ref><blockquote>Тесла рече дека чувствува остра болна болка каде што влегла во неговото тело и повторно на местото каде што се онесвести. Споредувајќи ги овие честички со деловите од метал проектирани од неговиот „електричен пиштол“, Тесла рече: „Честичките во зракот на сила...ќе патуваат многу побрзо од таквите честички...и ќе патуваат во концентрации“.</blockquote> === Радио Далечински управувач === [[Податотека:Tesla_boat1.jpg|мини|Во 1898 година, Тесла демонстрирал радио контролиран брод, кој се надевал дека ќе го продаде како водено торпедо на морнариците ширум светот.]] Во 1898 година, Тесла претставил брод кој користел кохерентна радио контрола - што тој го нарекол „телавтомат“ - на јавноста за време на електрична изложба во Медисон Сквер Гарден. {{Sfn|Jonnes|2004}} Тесла се обидел да ја продаде својата идеја на американската војска како вид на радио контролирано торпедо, но тие покажале мал интерес.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=6aStP3Du5cgC&pg=PT50|title=Wired for War: The Robotics Revolution and Conflict in the Twenty-first Century|last=Singer|first=P. W.|date=2009|publisher=Penguin|isbn=978-1-4406-8597-2|access-date=10 September 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123553/https://books.google.com/books?id=6aStP3Du5cgC&pg=PT50#v=onepage&q&f=false|archive-date=23 March 2024|via=Google Books}}</ref> Далечинското управување со радио останало новина до Првата светска војна и потоа, кога голем број земји го користеле во воени програми. Тесла ја искористил можноста дополнително да ја претстави „Телеавтоматиката“ во обраќањето на состанокот на Комерцијалниот клуб во Чикаго, додека патувал во [[Колорадо Спрингс]], на 13 мај 1899 година. == Безжична енергија == [[Податотека:Teslathinker.jpg|лево|мини| Тесла седи пред спирален калем користен во неговите експерименти за безжична енергија во неговата лабораторија во Источен Хјустон.]] Од 1890-тите до 1906 година, Тесла потрошил голем дел од своето време и богатство на серија проекти обидувајќи се да го развие преносот на електрична енергија без жици. Тоа претставувало проширување на неговата идеја за користење калеми за пренос на енергија што тој го демонстрира во безжичното осветлување. Тој го согледувал ова не само како начин да се пренесе голема количина на моќ низ целиот свет, туку, како што истакнал во неговите претходни предавања, како начин за пренос на светските комуникации. Во времето кога Тесла ги формулирал своите идеи, не постоел изводлив начин за безжичен пренос на комуникациски сигнали на долги растојанија, а камоли големи количини на енергија. Тесла рано ги проучувал радио брановите и дошол до заклучок дека дел од постоечкото проучување за нив, на Херц, е неточно. {{Sfn|Carlson|2013}} <ref name="earlyradiohistory.us">{{Наведена мрежна страница|url=https://earlyradiohistory.us/tesla.htm|title=Nikola Tesla: The Guy Who DIDN'T 'Invent Radio'|last=White|first=Thomas H.|date=1 November 2012|work=earlyradiohistory.us|archive-url=https://web.archive.org/web/20191115150200/http://earlyradiohistory.us/tesla.htm|archive-date=15 November 2019|accessdate=20 February 2018}}</ref> {{Efn|Сопствените експерименти на Тесла го навеле погрешно да верува дека Херц погрешно идентификувал форма на спроводливост наместо нова форма на електромагнетно зрачење, неточна претпоставка што Тесла ја држел неколку децении.<ref name="earlyradiohistory.us"/>{{sfn|Carlson|2013|pp=127–128}}}} Исто така, оваа нова форма на зрачење во тоа време нашироко се сметало за феномен на кратки растојанија кој изгледал како да изумре за помалку од една милја. Тесла забележал дека, дури и доколку теориите за радио брановите се вистинити, тие се целосно безвредни за неговите намени, бидејќи оваа форма на „невидлива светлина“ ќе се намали на далечина исто како и секое друго зрачење и ќе патува во прави линии директно во вселената, станувајќи „безнадежно изгубена“. {{Sfn|Carlson|2013}} До средината на 1890-тите, Тесла работел на идејата дека можеби ќе може да спроведе електрична енергија на долги растојанија низ Земјата или атмосферата, и започнал да работи на експерименти за тестирање на оваа идеја, вклучително и поставување на голем трансмитер за зголемување на резонанца во неговата лабораторија на улицата Источен Хјустон.<ref name="My Inventions"><u>My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla</u>, Hart Brothers, 1982, Ch. 5, {{ISBN|0-910077-00-2}}, originally appeared in ''[[The Electrical Experimenter]]'' magazine in 1919</ref> Се смета дека тој се позајмил од заедничката идеја во тоа време дека атмосферата на Земјата е спроводлива, {{Sfn|Seifer|2001}} {{Sfn|Carlson|2013}} па топј предложил систем составен од балони кои суспендираат, пренесуваат и примаат електроди во воздухот над {{Convert|30,000|feet}} во надморска височина, каде што сметал дека помалиот притисок ќе му овозможи да испраќа високи напони (милиони волти) на долги растојанија. === Колорадо Спрингс === [[Податотека:Tesla_Colorado.jpg|мини|Лабораторијата на Тесла во Колорадо Спрингс]] За понатамошно проучување на проводната природа на воздухот со низок притисок, Тесла поставил експериментална станица на голема надморска височина во Колорадо Спрингс во текот на 1899 година. {{Sfn|Cheney|Uth|Glenn|1999}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pbs.org/tesla/ll/ll_colspr.html|title=PBS: Tesla – Master of Lightning: Colorado Springs|work=[[pbs.org]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170707120257/http://www.pbs.org/tesla/ll/ll_colspr.html|archive-date=7 July 2017|accessdate=6 September 2017}}</ref> {{Sfn|Carlson|2013}} <ref name="Wireless Telegraphy 2002, p. 109">''Nikola Tesla On His Work With Alternating Currents and Their Application to Wireless Telegraphy, Telephony, and Transmission of Power'', Leland I. Anderson, 21st Century Books, 2002, p. 109, {{ISBN|1-893817-01-6}}.</ref> Таму тој можел безбедно да управува со многу поголеми трансформатори отколку во тесните рамки на неговата лабораторија во Њујорк, а еден соработник направил договор според кој компанијата Ел Пасо Електрик Лајт требало да испорачува наизменична струја бесплатно.<ref name="Wireless Telegraphy 2002, p. 109" /> За да ги финансира своите експерименти, тој го убедил Џон Џејкоб Астор IV да инвестира 100.000 американски долари (3,779,600 американски денешни долари {{Inflation-fn|US}}) за да стане мнозински акционер во компанијата Никола Тесла. Астор сметал дека првенствено инвестира во новиот систем за безжично осветлување. Наместо тоа, Тесла ги искористил парите за да ги финансира своите експерименти во Колорадо Спрингс. {{Sfn|Carlson|2013}} По неговото пристигнување, тој им кажал на новинарите дека планира да спроведе експерименти со безжична телеграфија, пренесувајќи сигнали од Пикс Пик до Париз. {{Sfn|Cheney|2001}} [[Податотека:Nikola_Tesla,_with_his_equipment_Wellcome_M0014782_-_restoration2.jpg|лево|мини|Слика со повеќекратна експозиција на Тесла како седи покрај неговиот „зголемувачки предавател“ и генерира милиони волти. Седумметровите долги лакови не биле дел од нормалната работа, туку биле произведени само за ефект. {{Sfn|Carlson|2013}}]] Таму, тој направил експерименти со голем трансформатор кој работи во опсегот на мегаволти, произведувајќи вештачка молња (и гром) составен од милиони волти и празнења до {{Convert|135|ft|m|0}} во должина, и, во еден момент, ненамерно го изгорел генераторот во Ел Пасо, предизвикувајќи прекин на електричната енергија.<ref>{{Наведено списание|last=SECOR|first=H. WINFIELD|date=August 1917|title=TESLA'S VIEWS ON ELECTRICITY AND THE WAR|url=http://www.tfcbooks.com/tesla/1917-08-00.htm|journal=The Electrical Experimenter|archive-url=https://web.archive.org/web/20110210071635/http://tfcbooks.com/tesla/1917-08-00.htm|archive-date=10 February 2011|access-date=9 September 2012}}</ref> Набљудувањата што ги направил за електронскиот шум од удари од гром го навел до (погрешен) заклучок {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|Cooper|2015}} дека може да ја користи целата Земјина топка за спроведување на електрична енергија. За време на неговото време во неговата лабораторија, Тесла забележал необични сигнали од неговиот приемник за кои расправал дека се комуникации од друга планета. Тој ги спомнал во писмо до еден новинар во декември 1899 година и до Друштвото на Црвениот Крст во декември 1900 година. {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|Seifer|1998}} Новинарите ја третирале како сензационална приказна и дошле до заклучок дека Тесла слуша сигнали од [[Марс (планета)|Марс]]. {{Sfn|Carlson|2013}} Тој ги проширил сигналите што ги слушнал во ''Неделната статија на Колиер'' од 9 февруари 1901 година со наслов „Разговор со планетите“, каде што изјавил дека не му било веднаш очигледно дека слуша „''интелигентно контролирани сигнали''“ и дека сигналите можеле да доаѓаат од Марс, [[Венера (планета)|Венера]] или други планети. {{Sfn|Seifer|1998}} Се претпоставува дека тој можеби ги пресретнал европските експерименти на [[Гуљелмо Маркони]] во јули 1899 година - Маркони можеби ја пренел буквата S (точка/точка/точка) во поморска демонстрација, истите три импулси што Тесла ги навестил дека ги слушнал во Колорадо {{Sfn|Seifer|1998}} — или пренос на сигнали од друг експериментатор во безжична мрежа.<ref name="seifer2006">{{Наведена мрежна страница|url=http://teslatech.info/ttmagazine/v4n1/seifer.htm|title=Nikola Tesla: The Lost Wizard|last=Seifer|first=Marc|publisher=ExtraOrdinary Technology (Volume 4, Issue 1; Jan/Feb/March 2006)|archive-url=https://web.archive.org/web/20150925090553/http://teslatech.info/ttmagazine/v4n1/seifer.htm|archive-date=25 September 2015|accessdate=14 July 2012}}</ref> Тесла имал договор со уредникот на списанието ''The Century'' да подготви статија за неговите наоди. Списанието испратило фотограф во Колорадо за да ја фотографира работата на Тесла. Написот со наслов „''Проблемот на зголемување на човечката енергија''“ се појавила во изданието на списанието од јуни 1900 година. Тој ја објаснил супериорноста на безжичниот систем што го замислил, но статијата била повеќе долга филозофска расправа отколку разбирлив научен опис на неговата работа,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslamemorialsociety.org/info/Research%20of%20Nikola%20Tesla%20in%20Long%20Island%20Laboratory.htm|title=Research of Nikola Tesla in Long Island Laboratory|archive-url=https://web.archive.org/web/20160506115345/http://www.teslamemorialsociety.org/info/Research%20of%20Nikola%20Tesla%20in%20Long%20Island%20Laboratory.htm|archive-date=6 May 2016|accessdate=26 January 2017}}</ref> илустрирана со она што требало да станат првобитни слики на Тесла и неговите експерименти во Колорадо Спрингс. === Варденклиф === [[Податотека:Tesla_Broadcast_Tower_1904.jpeg|мини|Фабриката на Тесла во Варденклиф на Лонг Ајленд во 1904 година. Од овој објект, Тесла се надевал дека ќе прикаже безжичен пренос на електрична енергија преку Атлантикот.]] Тесла започнал со обиколки во Њујорк обидувајќи се да најде инвеститори за, како што сметал, остварлив систем на безжичен пренос, престојувајќи во Палм Гарден на Валдорф-Асторија (хотелот каде што живеел во тоа време), Клубот на играчи и Делмонико.<ref name="teslascience.org">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslascience.org/pages/dream.htm|title=Tesla Wardenclyffe Project Update – An Introduction to the Issues|date=22 June 2023|work=www.teslascience.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20170121115706/http://www.teslascience.org/pages/dream.htm|archive-date=21 January 2017|accessdate=26 January 2017}}</ref> Во март 1901 година, тој добил 150.000 долари (5,669,400 американски денешни долари {{Inflation-fn|US}}) од ЈП Морган во замена за 51% удел од сите генерирани безжични патенти и почнал да го планира објектот Варденклифа Кула кој требало да се изгради во Шорехам, Њујорк, 161 километри источно од градот на северниот брег на Лонг Ајленд.<ref name="broad1">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2009/05/05/science/05tesla.html|title=A Battle to Preserve a Visionary's Bold Failure|last=Broad|first=William J|date=4 May 2009|work=The New York Times|access-date=20 May 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20180725111710/https://www.nytimes.com/2009/05/05/science/05tesla.html|archive-date=25 July 2018}}</ref> До јули 1901 година, Тесла ги проширил своите планови за изградба на помоќен предавател за да скокне пред радио-системот на [[Гуљелмо Маркони|Маркони]], за кој Тесла сметал дека е негова копија. {{Sfn|Carlson|2013}} Тој му пришол на Морган да побара повеќе пари за изградба на поголемиот систем, но Морган одбил да обезбеди дополнителни средства. Во декември 1901 година, Маркони успешно ја пренел буквата S од Англија во [[Њуфаундленд и Лабрадор|Њуфаундленд]], победувајќи го Тесла во трката да биде прв што ќе заврши таков пренос. Еден месец по успехот на Маркони, Тесла се обидел да го натера Морган да поддржи уште поголем план за пренос на пораки и моќ преку контролирање на „вибрациите низ целиот свет“. {{Sfn|Carlson|2013}} Во текот на следните пет години, Тесла напишал повеќе од 50 писма до Морган, молејќи и барајќи дополнителни средства за да се заврши изградбата на Варденклиф. Тесла го продолжил проектот уште девет месеци во 1902 година. Кулата била подигната до нејзината целосна висина од 57 метри.<ref name="seifer2006" /> Во јуни 1902 година, Тесла ги преселил своите лабораториски операции од улицата Хјустон во Варденклиф. Инвеститорите на Волстрит ги вложиле своите пари во системот на Маркони, а некои од печатот почнале да се вртат против проектот на Тесла, тврдејќи дека тоа е измама. Проектот бил стопиран во 1905 година, а во 1906 година, финансиските проблеми и други настани можеби довеле до, како што се сомнева биографот на Тесла, Марк Џеј Сејфер, нервен слом од страна на Тесла.<ref>{{Наведена книга|title=The Fantastic Inventions of Nikola Tesla|last=Childress|first=David Hatcher|date=1993|publisher=Adventures Unlimited|isbn=978-0-932813-19-0|page=255}}</ref> Тесла го ставил под хипотека имотот во Варденклиф за да ги покрие неговите долгови во Валдорф-Асторија, кои на крајот изнесувале 20.000 долари (627,800 денешни американски долари {{Inflation-fn|US}} ).<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=KRg9HWakBmQC&q=tesla+1908+Wardenclyffe+foreclosed&pg=PA185|title=Nikola Tesla on His Work with Alternating Currents and Their Application to Wireless Telegraphy, Telephony, and Transmission of Power: An Extended Interview|last=Tesla|first=Nikola|date=8 December 2017|publisher=21st Century Books|isbn=978-1-893817-01-2|access-date=18 November 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123554/https://books.google.com/books?id=KRg9HWakBmQC&q=tesla+1908+Wardenclyffe+foreclosed&pg=PA185#v=snippet&q=tesla%201908%20Wardenclyffe%20foreclosed&f=false|archive-date=23 March 2024|via=Google Books}}</ref> Тој го изгубил имотот во 1915 година, а во 1917 година Кулата била урната од новиот сопственик за да го направи земјиштето поодржливо како недвижен имот. == Подоцнежни години == По затворањето на Варденклиф, Тесла продолжил да му пишува на Морган; откако „големиот човек“ починал, Тесла му пишувал на синот на Морган, Џек, обидувајќи се да добие дополнително финансирање за проектот. Во 1906 година, Тесла отворил канцеларии на Бродвеј 165 во Менхетен, обидувајќи се да собере дополнителни средства преку развивање и маркетинг на своите патенти. Тој продолжил да има канцеларии во Метрополитен Лајф Тауер од 1910 до 1914 година; тој неколку месеци бил под наем во зградата Вулворт, и често се иселувал бидејќи не можел да си ја дозволи киријата; а потоа се сместил и во канцелариски простор на ул. „Запад-8“ бр. 40од 1915 до 1925 година. Откако се преселил таму, тој всушност бил во банкрот. Тој имал проблеми со новите пронајдоци што се обидувал да ги развие. {{Sfn|Carlson|2013}} === Турбина без сечила === [[Податотека:TeslaTurbineOriginal.png|мини|Дизајн на турбина без сечила на Тесла]] На неговиот 50-ти роденден, во 1906 година, Тесла ја прикажал неговата турбина со сила од 200 коњски сили и 16,000 вртежи во минута. Во текот на 1910-1911 година, во Њујорк, неколку од неговите турбински мотори биле тестирани на 100-5.000&nbsp;hp. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла работел со неколку компании, вклучително и од 1919 до 1922 година во [[Милвоки]], за Алис-Чалмерс. {{Sfn|Seifer|2001}} {{Sfn|Carlson|2013}} Тој го поминал поголемиот дел од своето време обидувајќи се да ја усоврши турбината со Ханс Далстранд, главниот инженер во компанијата, но инженерските тешкотии значеле дека таа никогаш не била направена во практичен уред. Тесла ја лиценцирал идејата на компанија за прецизни инструменти и нашол употреба во форма на [[Брзиномер|брзинометри]] за луксузни автомобили и други инструменти. {{Sfn|Cheney|Uth|Glenn|1999}} === Тужби за безжична мрежа === Кога избувнала [[Прва светска војна|Првата светска војна]], Британците го прекинале трансатлантскиот телеграфски кабел што ги поврзува САД со [[Германско Царство|Германија]] со цел да го контролираат протокот на информации меѓу двете земји. Тие, исто така, направиле обид да ја исклучат германската безжична комуникација до и од САД со тоа што американската компанија Маркони ја тужела германската радио компанија Телефункен за прекршување на патент. {{Sfn|Carlson|2013}} Телефункен ги довел физичарите Џонатан Зенек и [[Карл Фердинанд Браун]] за нивна одбрана и го ангажирал Тесла како сведок две години за 1.000 долари месечно. Случајот заглавил, а потоа станал спорен кога САД влегле во војната против Германија во 1917 година. {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|Seifer|2001}} Во 1915 година, Тесла направил обид да ја тужи компанијата Маркони за прекршување на неговите патенти за безжично нагодување. Почетниот радио патент на Маркони бил доделен во САД во 1897 година, но неговиот патент од 1900 година што ги покрива подобрувањата на радио преносот бил отфрлен неколку пати, пред конечно да биде одобрен во 1904 година, со образложение дека прекршил други постоечки патенти, вклучително и два патенти за безжично нагодување на електрична енергија на Тесла од 1897 година.<ref name="earlyradiohistory.us"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://supreme.justia.com/cases/federal/us/320/1/|title=Marconi Wireless Tel. Co. v. United States, 320 U.S. 1 (1943)|work=Justia Law|archive-url=https://web.archive.org/web/20170625130248/https://supreme.justia.com/cases/federal/us/320/1/|archive-date=25 June 2017|accessdate=29 January 2017}}</ref> Случајот на Тесла од 1915 година не отишол никаде, {{Sfn|Carlson|2013}} но во поврзан случај, каде што компанијата Маркони се обидела да ја тужи американската влада за прекршување на патенти во Првата светска војна, одлуката на [[Врховен суд на Соединети Американски Држави|Врховниот суд на Соединетите Американски Држави]] од 1943 година ги вратила претходните патенти на Оливер Лоџ, Џон Стоун и Тесла.<ref name="LQsxMxEUC page 3">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=c92LQsxMxEUC&q=British+Court+tesla+radio&pg=PA3|title=Jean-Michel Redouté, Michiel Steyaert, EMC of Analog Integrated Circuits|last=Redouté|first=Jean-Michel|last2=Steyaert|first2=Michiel|date=10 October 2009|publisher=Springer|isbn=978-90-481-3230-0|page=3|access-date=18 March 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123811/https://books.google.com/books?id=c92LQsxMxEUC&q=British+Court+tesla+radio&pg=PA3#v=snippet&q=British%20Court%20tesla%20radio&f=false|archive-date=23 March 2024}}</ref> Судот изјавил дека нивната одлука немала никакво влијание врз тврдењето на Маркони како прв што постигнал радио пренос, само затоа што тврдењето на Маркони за одредени патентирани подобрувања е сомнително, компанијата не може да бара прекршување на истите тие патенти. === Гласини за Нобелова награда === На 6 ноември 1915 година, во извештајот на новинската агенција [[Ројтерс]] од Лондон[[Нобелова награда за физика|, Нобеловата награда за физика]] во 1915 година била доделена на Томас Едисон и Никола Тесла; сепак, на 15 ноември, во натписот на Ројтерс од Стокхолм се наведува дека наградата таа година им била доделена на [[Вилијам Хенри Брег]] и [[Вилијам Лоренс Брег|Лоренс Брег]] „за нивните услуги во анализата на кристалната структура со помош на рендгенски зраци“. {{Sfn|Cheney|2001}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1915/|title=The Nobel Prize in Physics 1915|publisher=nobelprize.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120808195305/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1915/|archive-date=8 August 2012|accessdate=29 July 2012}}</ref><ref name="Cheney 1999">{{Harvnb|Cheney|Uth|Glenn|1999}}</ref> Во тоа време постоеле неосновани гласини дека или Тесла или Едисон ја одбиле наградата. {{Sfn|Cheney|2001}} Нобеловата фондација изјавила за случајот: „''Секоја гласина дека на некое лице не му е доделена Нобеловата награда затоа што ја објавил својата намера да ја одбие наградата е смешна''“; Добитникот може да ја одбие Нобеловата награда единствено откако ќе биде прогласен за добитник. {{Sfn|Cheney|2001}} Постоеле последователни тврдења од биографите на Тесла дека Едисон и Тесла биле првичните добитници и дека ниту еден не ја добил наградата поради нивното непријателство еден кон друг; и дека секој од нив се обидувал да ги минимизира достигнувањата и правото на другиот да ја добие наградата; дека и двајцата одбиле да ја прифатат наградата доколку другиот прв ја добие; дека и двајцата ја отфрлиле секоја можност за споделување; па дури и дека богатиот Едисон го одбил тоа за да го спречи Тесла да ја добие паричната награда од 20.000 долари. {{Sfn|Seifer|2001}} {{Sfn|Cheney|2001}} Во годините по овие гласини, ниту Тесла ниту Едисон не добиле Нобелова награда (иако Едисон добил една од 38 можни понуди во 1915 година, а Тесла една од 38 можни понуди во 1937 година). {{Sfn|Seifer|2001}} === Други награди, патенти и идеи === Тесла во овој период освоил бројни медали и награди. Тие вклучуваат: * Голем офицер на [[Орден на Свети Сава|редот на Свети Сава]] ([[Кралство Србија|Србија]], 1892) * Медал Елиот Кресон (Институт Френклин, САД, 1894 година) <ref name="pg">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=SKOmiByD_X8C|title=Monkeyshines on Great Inventors|last=Goldman|first=Phyllis|date=1997|publisher=EBSCO Publishing, Inc.|isbn=978-1-888325-04-1|location=Greensboro, NC|page=15|language=en|access-date=14 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323123811/https://books.google.com/books?id=SKOmiByD_X8C|archive-date=23 March 2024}}</ref> * Голем Крст од редот на принцот Данило I ([[Кнежевство Црна Гора|Црна Гора]], 1895) <ref>{{Наведена книга|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|last=Acović|first=Dragomir|publisher=Službeni Glasnik|year=2012|location=Belgrade|pages=85}}</ref> * Член на Американското филозофско друштво (САД, 1896) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://search.amphilsoc.org/memhist/search?creator=Nikola+Tesla&title=&subject=&subdiv=&mem=&year=&year-max=&dead=&keyword=&smode=advanced|title=APS Member History|work=American Philosophical Society|archive-url=https://web.archive.org/web/20240311152707/https://search.amphilsoc.org/memhist/search?creator=Nikola+Tesla&title=&subject=&subdiv=&mem=&year=&year-max=&dead=&keyword=&smode=advanced|archive-date=11 March 2024|accessdate=11 March 2024}}</ref> * Едисонов Медал ([[IEEE|Институт за електротехнички и електронски инженери]], САД, 1916 година) <ref name="EdisonMedal">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ieee.org/content/dam/ieee-org/ieee/web/org/about/awards/recipients/edison_rl.pdf|title=IEEE Edison Medal Recipient List|publisher=Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE)|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128155822/https://www.ieee.org/content/dam/ieee-org/ieee/web/org/about/awards/recipients/edison_rl.pdf|archive-date=28 January 2021|accessdate=4 June 2022}}</ref> * Голем Крст на [[Орден на Свети Сава|редот на Свети Сава]] ([[Кралство Југославија|Југославија]], 1926) <ref name="eserbia">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eserbia.org/culture/lectures/288-nikola-tesla-and-the-serbian-orthodox-church-a-st-sava-s-day-reflection|title=Culture|work=www.eserbia.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20170213134050/http://www.eserbia.org/culture/lectures/288-nikola-tesla-and-the-serbian-orthodox-church-a-st-sava-s-day-reflection|archive-date=13 February 2017|accessdate=16 January 2017}}</ref> * Крст од Орденот на југословенската круна ([[Кралство Југославија|Југославија]], 1931 година) * Медал Џон Скот (Институт Френклин и Градски совет на Филаделфија, САД, 1934 година) <ref name="pg" /> * Орден на Белиот Орел ([[Кралство Југославија|Југославија]], 1936) * Голем Крст на Редот на Белиот Лав ([[Чехословачка]], 1937) {{Sfn|Cheney|2011}} * Медал на [[Сорбона (универзитет)|Универзитетот во Париз]] (Париз, Франција, 1937) * Медал на Универзитетот Свети Климент Охридски ([[Софија|Софија, Бугарија]], 1939) [[Податотека:Second_banquet_meeting_of_the_Institute_of_Radio_Engineers.jpg|мини|Втор состанок на Институтот за радио инженери, 23 април 1915 година. Тесла се гледа како стои во средината.]] Тесла се обидел да пласира неколку уреди засновани на производство на [[озон]]. Тие ја вклучувале неговата компанија за озон на Тесла од 1900 година која продавала патентиран уред од 1896 година заснован на неговиот трансфотматор, што се користел за меур на озон низ различни видови масла за да се направи терапевтски гел. Тој, исто така, се обидел да развие варијација на ова неколку години подоцна како средство за дезинфекција на просториите за болниците. {{Sfn|Carlson|2013}} Тесла теоретизирал дека примената на електрична енергија во мозокот ја подобрува интелигенцијата. Во 1912 година, тој направил „план да ги направи досадните ученици со несвесно заситување преку електрична енергија“, поврзувајќи ги ѕидовите на училишната соба и „заситувајќи ја [училницата] со бесконечно мали електрични бранови <ref name="Gilliams">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslacollection.com/tesla_articles/1912/popular_electricity_magazine/e_leslie_gilliams/tesla_s_plan_of_electrically_treating_school_children|title=Tesla's Plan of Electrically Treating Schoolchildren|last=Gilliams|first=E. Leslie|date=1912|work=Popular Electricity Magazine|archive-url=https://web.archive.org/web/20150109004431/http://www.teslacollection.com/tesla_articles/1912/popular_electricity_magazine/e_leslie_gilliams/tesla_s_plan_of_electrically_treating_school_children|archive-date=9 January 2015|accessdate=19 August 2014}}</ref> со висока фреквенција. Според него, целата просторија, ќе се претвори во поле кое дава здравје и стимулација.<ref name="Gilliams" /> Пред [[Прва светска војна|Првата светска војна]], Тесла барал странски инвеститори. По почетокот на војната, Тесла ги загубил средствата што ги добивал од неговите патенти во европските земји. Во августовското издание на списанието ''Electrical Experimenter'' од 1917 година, Тесла претпоставил дека електричната енергија може да се употреби за лоцирање на подморници преку користење на рефлексијата на „електричен зрак“ со „огромна фреквенција“, при што сигналот се гледа на флуоресцентен екран (систем кој е забележан дека има современа до површна фреквенција). Тесла не бил во право во неговата претпоставка дека радио брановите со висока фреквенција ќе навлезат во вода.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=W1JAeg1PiWIC&pg=PA154|title=Lewis Coe (2006). ''Wireless Radio: A History''. McFarland. p. 154|last=Coe|first=Lewis|date=8 February 2006|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-2662-1}}</ref> Емил Жирардо, кој помогнал во развојот на првиот француски радарски систем во 1930-тите, забележал во 1953 година дека општите шпекулации на Тесла дека ќе биде потребен многу силен сигнал со висока фреквенција се точни. Жирардо изјавил: „''(Тесла) пророкуваше или сонуваше, бидејќи немаше на располагање средства да ги спроведе, но мора да се додаде дека доколку сонувал, барем правилно сонувал''“. {{Sfn|Cheney|2001}} Во 1928 година, Тесла добил патент, {{US Patent|1,655,114}}, за дизајн на биплан способен за вертикално полетување и слетување (VTOL), кој „постепено се навалува преку манипулација со уредите“ додека не лети како конвенционален авион.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://teslauniverse.com/nikola-tesla-patents-1,655,114-aerial-transportation|title=TESLA PATENT 1,655,114 APPARATUS FOR AERIAL TRANSPORTATION.|last=Tesla|first=Nikola|publisher=U.S. Patent Office|archive-url=https://web.archive.org/web/20120720092018/http://www.teslauniverse.com/nikola-tesla-patents-1,655,114-aerial-transportation|archive-date=20 July 2012|accessdate=20 July 2012}}</ref> Овој непрактичен дизајн бил нешто што Тесла мислел дека ќе го продаде за помалку од 1.000 долари. {{Sfn|Cheney|2001}} <ref name="airspacemag">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.smithsonianmag.com/air-space-magazine/nikola-teslas-curious-contrivance-10187565/|title='Nikola Tesla's Curious Contrivance' by A.J.S. RAYL Air & Space magazine, September 2006, reprint at History of Flight|publisher=airspacemag.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127184244/https://www.smithsonianmag.com/air-space-magazine/nikola-teslas-curious-contrivance-10187565/|archive-date=27 January 2022|accessdate=10 September 2012}}</ref> Тесла поседувал дополнителна канцеларија на 350 Медисон Авенија, но до 1928 година тој повеќе немал ниту лабораторија ниту средства. === Животни околности === Тесла живеел во Валдорф Асторија во Њујорк од 1900 година и плаќал голема сметка. {{Sfn|Cheney|Uth|Glenn|1999}} Тој се преселил во хотелот Сент Реџис во 1922 година и оттогаш го следел моделот да се пресели во друг хотел на неколку години и да остави неплатени сметки зад себе. {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|O'Neill|1944}} Тесла заминувал до паркот секој ден за да ги нахрани гулабите. Тој почнал да ги храни на прозорецот од неговата хотелска соба и ги доел повредените птици да имм се врати нивното здравје. {{Sfn|O'Neill|1944}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.org/about.html|title=About Nikola Tesla|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20120525133151/http://www.teslasociety.org/about.html|archive-date=25 May 2012|accessdate=5 July 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pbs.org/tesla/ll/ll_poevis.html|title=Tesla Life and Legacy&nbsp;– Poet and Visionary|publisher=PBS|archive-url=https://web.archive.org/web/20120708101441/http://www.pbs.org/tesla/ll/ll_poevis.html|archive-date=8 July 2012|accessdate=5 July 2012}}</ref> Тој изјавил и дека секојдневно го посетувал извесен повреден бел гулаб. Тој потрошил над 2.000 долари (37,570 денешни американски долари) да се грижи за птицата, вклучително и уред кој го изградил за удобно да ја поддржува додека ѝ заздравуваат скршеното крило и ногата. {{Sfn|Seifer|2001}} Тесла изјавил:<blockquote>Со години хранам гулаби, илјадници од нив. Но, имаше една, прекрасна птица, чисто бела со светло сиви врвови на крилјата; таа беше различна. Таа беше женско. Требаше само да посакам и да и се јавам и таа ќе долета кај мене. Го сакав тој гулаб како што мажот сака жена, и таа ме сакаше мене. Сè додека ја имав, имаше цел во мојот живот<ref>{{cite web|url=http://www.teslasociety.org/about.html|title=About Nikola Tesla|publisher=Tesla Society of USA and Canada|archive-url=https://web.archive.org/web/20120525133151/http://www.teslasociety.org/about.html|archive-date=25 May 2012|access-date=5 July 2012|url-status=dead}}</ref></blockquote> Неплатените сметки на Тесла, како и поплаките за нередот што го правиле гулабите, довеле до негово иселување од Сент Реџис во 1923 година. Тој, исто така, бил принуден да го напушти хотелот Пенсилванија во 1930 година и гувернерот на хотелот Клинтон во 1934 година. {{Sfn|O'Neill|1944}} Во еден момент изнајмувал соби и во хотелот Маргуери. {{Sfn|Cheney|Uth|Glenn|1999}} Тесла се преселил во хотелот Њујоркер во 1934 година. Во тоа време Westinghouse Electric & Manufacturing Company започнала да му плаќа 125 долари (2,940 американски денешни долари) месечно покрај плаќањето на киријата. Сметките за тоа како дошло до ова се разликуваат. Неколку извори тврдат дека Вестингхаус бил загрижен, или можеби предупреден, за потенцијалниот лош публицитет што произлегува од сиромашните услови во кои живеел нивниот поранешен пронаоѓач. {{Sfn|Jonnes|2004}} <ref name="Cheney 1999"/><ref name="Seifer435">{{Harvnb|Seifer|2001}}</ref> {{Sfn|Carlson|2013}} Плаќањето е опишано како „консултантска такса“ за да се надмине одбивноста на Тесла да прифаќа добротворни цели. Биографот на Тесла, Марк Сејфер, ги опишал исплатите на Вестингхаус како еден вид „''неодредена населба''“.<ref name="Seifer435" /> === Роденденски прес-конференции === [[Податотека:Nikola_Tesla_on_Time_Magazine_1931.jpg|мини|Тесла на магазинот <nowiki><i id="mwBi8">Тајм</i></nowiki> го одбележува неговиот 75-ти роденден]] Во 1931 година, младиот новинар со кој Тесла се спријателил, Кенет М. Свези, организирал прослава за 75-тиот роденден на пронаоѓачот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.davidjkent-writer.com/2012/07/10/happy-birthday-nikola-tesla-a-scientific-rock-star-is-born/|title=Happy Birthday, Nikola Tesla – A Scientific Rock Star is Born|last=Kent|first=David J.|date=10 July 2012|work=Science Traveler|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126221049/http://www.davidjkent-writer.com/2012/07/10/happy-birthday-nikola-tesla-a-scientific-rock-star-is-born/|archive-date=26 January 2019|accessdate=26 January 2019}}</ref> Тесла добил честитки од личности во науката и инженерството како [[Алберт Ајнштајн]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/time.jpg|title=Time front cover, Vol XVIII, No. 3|date=20 July 1931|archive-url=https://web.archive.org/web/20180707163714/http://www.teslasociety.com/time.jpg|archive-date=7 July 2018|accessdate=10 September 2012}}</ref> и тој исто така бил прикажан на насловната страница на магазинот <nowiki><i id="mwBjw">Тајм</i></nowiki>.<ref>{{Наведен нестручен часопис|access-date=2 July 2012}}</ref> Насловот на насловната страница „''Целиот свет е неговата моќна куќа''“ го истакнал неговиот придонес во производството на електрична енергија. Забавата поминала толку добро што Тесла ја направил како годишен настан, прилика каде што ќе стави голема храна и пијалаци - со јадења од негова сопствена креација. Тој го поканил печатот со цел да ги види неговите пронајдоци и да слуша приказни за неговите минати подвизи, гледишта за актуелните настани, а понекогаш и збунувачки тврдења. {{Sfn|Cheney|2001}} {{Sfn|Carlson|2013}} [[Податотека:Teslathoughtcamera.jpeg|мини|Претставување во весникот на мисловната камера што Тесла ја опишал на неговата роденденска забава во 1933 година]] На забавата во 1932 година, Тесла тврдел дека измислил мотор што ќе работи преку [[космичко зрачење]]. {{Sfn|Carlson|2013}} Во 1933 година, на 77-годишна возраст, Тесла им кажал на новинарите на настанот дека, по 35 години работа, бил на работ да произведе доказ за нова форма на енергија. Тој тврдел дека тоа е теорија за енергија која е „''насилно спротивставена''“ на Ајнштајновата физика и може да се прислушува со апарат кој би бил евтин за работа и трае 500 години. Тој, исто така, им пренел на новинарите дека работи на начин за пренос на индивидуализирани приватни радио бранови должини, работи на откритија во [[металургија]]та и развива начин за фотографирање на [[мрежница]]та за снимање на мислите. На настанот во 1934 година, Тесла им кажал на новинарите дека дизајнирал [[Оружје за масовно уништување|супероружје]] за кое тврдел дека ќе стави крај на војната.<ref name="seifer1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bibliotecapleyades.net/tesla/esp_tesla_2.htm|title=Tesla's "Death Ray" Machine|last=Seifer|first=Marc|publisher=bibliotecapleyades.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20060624171605/http://www.bibliotecapleyades.net/tesla/esp_tesla_2.htm|archive-date=24 June 2006|accessdate=4 July 2012}}</ref> Тој го нарекол „телесила“, но обично го нарекувале неговиот смртен зрак. Во 1940 година, ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс]]'' дал опсег на смртниот зрак од 400 километри, со очекувана цена за развој од 2 милиони американски долари (еквивалент на 44 милиони американски долари во 2024 година).<ref name="pmnyt1940">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.popularmechanics.com/science/energy/a44197280/did-the-us-government-steal-nikola-teslas-research/|title=Did the U.S. Government Really Steal Nikola Tesla's Research Papers?|last=Coulon|first=Jessica|date=14 June 2023|work=[[Popular Mechanics]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20230626231358/https://www.popularmechanics.com/science/energy/a44197280/did-the-us-government-steal-nikola-teslas-research/|archive-date=26 June 2023|accessdate=26 June 2023}}</ref> Тесла го опишал како одбранбено оружје што ќе се постави по должината на границата на една земја и ќе се употреби против напад на копнена пешадија или авиони. Тесла никогаш не открил детални планови за тоа како функционирало оружјето за време на неговиот живот, но во 1984 година плановите се појавиле во архивата на [[Музеј на Никола Тесла|музејот „Никола Тесла“]] во [[Белград]]. {{Sfn|Carlson|2013}} Расправата, ''Новата уметност на проектирање на концентрирана недисперзивна енергија преку природните медиуми'', опишала отворена вакуумска цевка со подлошка на гас што им овозможува на честичките да излезат, метод за полнење на волфрам или жива на милиони волти и нивно насочување во струи (преку [[Електростатика|електростатско]] одбивање). {{Sfn|Carlson|2013}} {{Sfn|Seifer|1998}} Тесла се обидел да го привлече интересот на [[Министерство за одбрана на Соединетите Американски Држави|американското воено одделение]], Обединетото Кралство, Советскиот Сојуз и Југославија за уредот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bibliotecapleyades.net/tesla/esp_tesla_2.htm|title=Tesla's "death ray" machine|last=Seifer|first=Marc J.|archive-url=https://web.archive.org/web/20060624171605/http://www.bibliotecapleyades.net/tesla/esp_tesla_2.htm|archive-date=24 June 2006|accessdate=5 September 2012}}</ref> Во 1935 година, на неговата 79-та роденденска забава, Тесла обработил многу теми. Тој тврдел дека го открил космичкиот зрак во 1896 година и измислил начин за производство на директна струја со индукција, и направил многу тврдења за неговиот механички осцилатор. Опишувајќи го уредот (кој очекувал дека ќе му заработи 100 милиони долари во рок од две години) тој им кажал на новинарите дека верзијата на неговиот осцилатор предизвикала земјотрес во неговата лабораторија на улицата Источен Хјустон 46 и соседните улици во Долен Менхетен во 1898 година. Тој продолжил да им кажува на новинарите дека неговиот осцилатор може да го уништи Емпајер Стејт Билдинг со 2,3 кг воздушен притисок. Тој, исто така, предложил користење на неговите осцилатори за пренос на вибрации во земјата. Тој тврдел дека ќе работи на кое било растојание и може да се користи за комуникација или лоцирање на подземни минерални наоѓалишта, техника што ја нарекол „телегеодинамика“. Во 1937 година, на неговиот настан Grand Ballroom of Hotel New Yorker, Тесла го добил Орденот на Белиот Лав од чехословачкиот амбасадор и медал од југословенскиот амбасадор. На прашања во врска со смртниот зрак, Тесла изјавил: „''Но, тоа не е експеримент&nbsp;... Го изградив, демонстрирав и користев. Ќе помине само малку време пред да можам да му го дадам на светот''.“ {{Sfn|Carlson|2013}} == Смрт == [[Податотека:Room3327HotelNewYorker.jpg|алт=Room 3327 of the Hotel New Yorker, where Tesla died|мини| Соба 3327 во хотелот Њујоркер, каде што починал Тесла]] [[Податотека:Aug09_TeslaPlaque.jpg|мини|Комеморативна плоча, хотел Њујоркер]] Есента 1937 година, на 81-годишна возраст, една ноќ по полноќ, Тесла го напуштил хотелот Њујоркер за да го направи своето редовно патување до катедралата и библиотеката за да ги нахрани гулабите. Додека преминувал улица на неколку блока од хотелот, Тесла бил удрен од такси возило во движење и бил фрлен на земја. Во несреќата, неговиот грб бил сериозно повреден, а три ребра му биле скршени. Целосниот обем на неговите повреди никогаш не бил познат; Тесла одбил да се консултира со лекар, што е речиси доживотен обичај и никогаш не се опоравил целосно. {{Sfn|O'Neill|1944}} {{Sfn|Carlson|2013}} На 7 јануари 1943 година, на 86-годишна возраст, Тесла починал сам во соба 3327 во хотелот Њујоркер. Неговото тело го пронашла собарката Алис Монаган кога влегла во собата на Тесла, игнорирајќи го знакот „''не вознемирувај''“ што Тесла го ставил на неговата врата два дена претходно. Помошникот лекарски преглед Х.В. Вембли го прегледал телото и пресудил дека причината за смртта била коронарна тромбоза (вид на срцев удар). Два дена подоцна[[Федерално истражно биро|, Федералното истражно биро]] му наредил на Канцеларијата за чување на имот на странците, да ги одземе работите на Тесла. Џон Г. Трамп, професор на Масачусетскиот технолошки универзитет и познат електро инженер кој служел како технички помошник на Националниот комитет за истражување на одбраната, бил повикан да ги анализира предметите на Тесла. По тридневна истрага, извештајот на Трамп заклучил дека нема ништо што би претставувало опасност во непријателски раце, наведувајќи:<blockquote>Неговите мисли и напори [на Тесла] во текот на најмалку 15 години беа првенствено од шпекулативен, филозофски и донекаде промотивен карактер, честопати поврзани со производството и безжичниот пренос на енергија; но не вклучуваше нови, издржани, изводливи принципи или методи за остварување на такви резултати<ref name="autogeneratedll">{{cite web|url=https://www.pbs.org/tesla/ll/ll_mispapers.html|title=The Missing Papers|publisher=PBS|archive-url=https://web.archive.org/web/20010124064300/https://www.pbs.org/tesla/ll/ll_mispapers.html|archive-date=24 January 2001|access-date=5 July 2012|url-status=live}}</ref></blockquote>Во кутија за која се смета дека содржи дел од „зракот на смртта“ на Тесла, Трамп пронашол 45-годишна повеќедекадна кутија.<ref>{{Harvnb|Childress|1993}}</ref> На 10 јануари 1943 година, градоначалникот на Њујорк, Фиорело Ла Гвардија, во живо преку радиото WNYC прочитал пофалница напишана од словенечко-американскиот автор Луј Адамич, додека во позадина се свиреле виолинските парчиња „Аве Марија“ и „[[Тамо далеко]]“. На 12 јануари, две илјади луѓе присуствувале на државниот погреб на Тесла во катедралата Свети Јован Божествениот на Менхетен. По погребот, телото на Тесла било однесено на гробиштата Фернклиф во Ардсли, Њујорк, каде подоцна било кремирано. Следниот ден, втора богослужба била извршена од истакнати свештеници во капелата Троица (денешна српска православна катедрала „Свети Сава“) во Њујорк. == Личен живот и карактер == [[Податотека:N.Tesla.JPG|алт=Photograph of Nikola Tesla, a slender, moustachioed man with a thin face and pointed chin.|мини| Никола Тесла, {{Околу|1896}}]] Тесла бил доживотен ерген, кој еднаш објаснил дека неговата целомудреност е многу корисна за неговите научни способности. {{Sfn|Cheney|2001}} Тесла избрал никогаш да не продолжи или да се вклучи во какви било познати врски, наместо да ја најде сета стимулација што му била потребна во својата работа. Тесла бил асоцијален и склон да се изолира во својата работа. {{Sfn|Jonnes|2004}} {{Sfn|Cheney|Uth|Glenn|1999}} <ref>{{Наведена книга|title=AC/DC: The Savage Tale of the First Standards War|last=McNichol|first=Tom|publisher=John Wiley & Sons|year=2011|isbn=978-1-118-04702-6|pages=163–64|quote=Tesla's peculiar nature made him a solitary man, a loner in a field that was becoming so complex that it demanded collaboration.}}</ref> Меѓутоа, кога тој навистина се вклучил во општествениот живот, многу луѓе зборувале многу позитивно и со восхит за Тесла. Роберт Андервуд Џонсон го опишал како постигнување „''извонредна сладост, искреност, скромност, префинетост, дарежливост и сила''“. {{Sfn|Seifer|2001}} Неговата секретарка, Дороти Скерит, напишала: „''неговата генијална насмевка и благородност на носење секогаш ги означувале џентлменските карактеристики кои биле толку вкоренети во неговата душа''“. {{Sfn|O'Neill|1944}} Пријателот на Тесла, Џулијан Хоторн, напишал: „''Ретко сум сретнал научник или инженер кој исто така бил поет, филозоф, благодарник на убавата музика, лингвист и познавач на храна и пијалаци''“. {{Sfn|Cheney|2001}} Тесла бил добар пријател со Френсис Мерион Крафорд, Роберт Андервуд Џонсон,<ref name="teslasociety1" /> Стенфорд Вајт,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/stanford.htm|title=Stanford White|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20101128204919/http://teslasociety.com/stanford.htm|archive-date=28 November 2010|accessdate=4 July 2012}}</ref> Фриц Ловенштајн, Џорџ Шерф и Кенет Свези.<ref>{{Наведување|first=Kenneth M.|last=Swezey|title=Papers 1891–1982|volume=47|url=http://americanhistory.si.edu/archives/d8047.htm|publisher=National Museum of American History|access-date=4 July 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120505004025/http://americanhistory.si.edu/archives/d8047.htm|archivedate=5 May 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/posterbook.htm|title=Tribute to Nikola Tesla|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20110613113120/http://teslasociety.com/posterbook.htm|archive-date=13 June 2011|accessdate=4 July 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/warden.htm|title=Nikola Tesla at Wardenclyffe|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20101129042338/http://teslasociety.com/warden.htm|archive-date=29 November 2010|accessdate=4 July 2012}}</ref> Во средни години, Тесла станал близок пријател со [[Марк Твен]]; тие поминувале многу време заедно во неговата лабораторија и на други места.<ref name="teslasociety1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.teslasociety.com/famousfriends.htm|title=Famous Friends|publisher=Tesla Memorial Society of NY|archive-url=https://web.archive.org/web/20101128190309/http://teslasociety.com/famousfriends.htm|archive-date=28 November 2010|accessdate=4 July 2012}}</ref> Твен особено го опишал изумот на индукциски мотори на Тесла како „''највредниот патент од телефонот''“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-19503846|title=Nikola Tesla: The patron saint of geeks?|date=10 September 2012|work=News Magazine|access-date=10 September 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120910191948/http://www.bbc.co.uk/news/magazine-19503846|archive-date=10 September 2012|publisher=BBC}}</ref> На забавата организирана од глумицата [[Сара Бернар]] во 1896 година, Тесла го запознал индискиот хинду монах Свами Вивекананда. Вивекананда подоцна напишал дека Тесла рекол дека може математички да ја прикаже врската помеѓу материјата и енергијата, нешто што Вивекананда се надевал дека ќе даде научна основа на ведантската космологија.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=30PeCQAAQBAJ&q=tesla+Vivekananda&pg=PT24|title=Swami Vivekananda: A Contemporary Reader edited by Makarand R. Paranjape|last=Paranjape|first=Makarand R.|date=12 June 2015|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-44636-1|access-date=4 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323124315/https://books.google.com/books?id=30PeCQAAQBAJ&q=tesla+Vivekananda&pg=PT24#v=snippet&q=tesla%20Vivekananda&f=false|archive-date=23 March 2024}}</ref> Средбата со Свами Вивекананда го поттикнало интересот на Тесла за источната наука, што довело до тоа Тесла да ја проучува хиндуската и ведската филозофија неколку години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.teslasociety.com/tesla_and_swami.htm|title=Nikola Tesla and Swami Vivekananda|work=www.teslasociety.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20221220143353/https://www.teslasociety.com/tesla_and_swami.htm|archive-date=20 December 2022|accessdate=20 December 2022}}</ref> Тесла подоцна напишал статија со наслов „''Најголемото достигнување на човекот''“ користејќи ги санскритските термини [[акаша]] и прана за да ја опише врската помеѓу материјата и енергијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.scienceandnonduality.com/article/the-influence-vedic-philosophy-had-on-nikola-teslas-idea-of-free-energy|title=The Influence Vedic Philosophy Had on Nikola Tesla's Idea of Free Energy – SAND|work=The Influence Vedic Philosophy Had on Nikola Tesla’s Idea of Free Energy – SAND|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20221220143355/https://www.scienceandnonduality.com/article/the-influence-vedic-philosophy-had-on-nikola-teslas-idea-of-free-energy|archive-date=20 December 2022|accessdate=20 December 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dokumen.tips/documents/tesla-1930-mans-greatest-achievementpdf.html|title=(PDF) Tesla (1930)-Man's Greatest Achievement.pdf|work=dokumen.tips|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20221220143359/https://dokumen.tips/documents/tesla-1930-mans-greatest-achievementpdf.html|archive-date=20 December 2022|accessdate=20 December 2022}}</ref> Во доцните 1920-ти, Тесла се спријателил со Џорџ Силвестер Виерек, поет, писател, мистик, а подоцна и [[Националсоцијализам|нацистички]] пропагандист. Тесла повремено присуствувал на вечерите што ги одржувале Виерек и неговата сопруга.<ref>{{Наведена книга|title=Tesla: Master of Lightning|last=Cheney|first=Margaret|last2=Uth|first2=Robert|date=2001|publisher=Barnes & Noble Books|page=137}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=George Sylvester Viereck: Poet and Propagandist|last=Johnson|first=Neil M.|publisher=Neil M. Johnson}}</ref> Тесла понекогаш можел да биде груб и отворено да изрази згрозеност кон луѓето со прекумерна тежина, како на пример кога отпуштил секретарка поради нејзината тежина. {{Sfn|Cheney|2001}} Тој ја критикувал и облеката; Тесла во неколку наврати упатил на подредената да си оди дома и да и го смени фустанот. {{Sfn|Cheney|2001}} Кога [[Томас Алва Едисон|Томас Едисон]] починал во 1931 година, Тесла го дал единственото негативно мислење за ''[[The New York Times]]'' за животот на Едисон:<blockquote>Тој немаше никакво хоби, не се грижеше за никаков вид на забава и живееше целосно непочитувајќи ги најелементарните правила за хигиена... Неговиот метод беше неефикасен во крајност, бидејќи мораше да се покрие огромна основа за да се добие нешто воопшто, освен ако не се вмеша слепа шанса и, на почетокот. Бев речиси жален сведок на неговите постапки, знаејќи дека само малку теорија и пресметка би му заштедиле 90 проценти од трудот. Но, тој имаше вистински презир кон учењето книги и математичкото знаење, препуштајќи се целосно на инстинктот на својот пронаоѓач и практичното американско чувство.<ref name="lifeEdison">{{cite book|title=Thomas Edison: Life of an Electrifying Man|last=Biographiq|publisher=Filiquarian Publishing, LLC.|year=2008|isbn=978-1-59986-216-3|page=23}}</ref><ref name="Edisonobit">{{cite news|url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1931/10/19/issue.html|title=Tesla says Edison was an empiricist|author=<!--not stated-->|date=19 October 1931|work=New York Times|access-date=15 January 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323124240/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1931/10/19/issue.html|archive-date=23 March 2024|page=27|ref=none|url-status=live}}</ref></blockquote>Тесла станал вегетаријанец во неговите подоцнежни години, живеејќи само од млеко, леб, мед и сокови од зеленчук.<ref name="seifer1"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.technologyreview.com/1997/11/01/237150/reconciling-the-visionary-with-the-inventor/|title=Reconciling the Visionary with the Inventor Wizard: The Life and Times of Nikola Tesla|last=Gitelman|first=Lisa|date=1 November 1997|publisher=technology review (MIT)|archive-url=https://web.archive.org/web/20200922054715/https://www.technologyreview.com/1997/11/01/237150/reconciling-the-visionary-with-the-inventor/|archive-date=22 September 2020|accessdate=3 June 2012}}</ref> == Ставови и верувања == [[Податотека:Nikola_Tesla_by_Sarony_c1885-crop.png|мини|Никола Тесла {{Околу}} 1885 година]] === За експерименталната и теоретската физика === Тесла не се согласувал со теоријата дека атомите се составени од помали субатомски честички, наведувајќи дека не постои такво нешто како електрон што создава електричен полнеж. Тој верувал дека доколку воопшто постојат електрони, тие се некоја четврта состојба на материјата или „под-атом“ што може да постои само во експериментален вакуум и дека тие немаат никаква врска со електричната енергија. Тесла верувал дека атомите се непроменливи - тие не можат да ја променат состојбата или да се разделат на кој било начин. Тој верувал во концептот од 19 век за сеопфатен етер кој пренесува електрична енергија. Тесла бил генерално антагонист кон теориите за претворање на материјата во енергија. {{Sfn|O'Neill|1944}} Тој исто така ја критикувал [[Теорија за релативноста|теоријата на релативноста]] на Ајнштајн, велејќи:<blockquote>Сметам дека просторот не може да се закриви, од едноставна причина што не може да нема својства. Може да се каже дека Бог има својства. Тој нема, туку само атрибути и тоа се наша сопствена изработка. За својствата можеме да зборуваме само кога се занимаваме со материја која го исполнува просторот. Да се ​​каже дека во присуство на големи тела просторот станува закривен е еквивалентно на изјавата дека нешто не може да дејствува на ништо. </blockquote>Во 1935 година тој ја опишал релативноста како „''просјак завиткан во виолетово, кого неуките го земаат за крал“'' и изјавил дека неговите сопствени експерименти ја измериле брзината на космичките зраци од [[Арктур]] како педесет пати поголема од брзината на светлината.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://teslaresearch.jimdofree.com/articles-interviews/tesla-79-promises-to-transmit-force-new-york-times-july-11-1935/|title=Tesla, 79, Promises to Transmit Force|work=Open Tesla Research|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220701054231/https://teslaresearch.jimdofree.com/articles-interviews/tesla-79-promises-to-transmit-force-new-york-times-july-11-1935/|archive-date=1 July 2022|accessdate=6 July 2022}}</ref> Тесла тврдел дека развил свој физички принцип во однос на материјата и енергијата на кои почнал да работи во 1892 година, {{Sfn|O'Neill|1944}} и во 1937 година, на 81-годишна возраст, во писмо тврдел дека ја завршил „''динамичната теорија на гравитацијата''“ дека „''[би] ставил крај на неактивните шпекулации и лажни концепции, како онаа за закривениот простор''“. Тој изјавил дека теоријата е „разработена во сите детали“ и дека се надева дека наскоро ќе му ја даде на светот. Понатамошно разјаснување на неговата теорија никогаш не било пронајдено во неговите дела. {{Sfn|Cheney|2001}} === За општеството === Тесла нашироко се смета од страна на неговите биографи дека бил [[Хуманизам|хуманист]] во филозофскиот поглед. {{Sfn|Jonnes|2004}} <ref>{{Наведена книга|title=Innovation: The Lessons of Nikola Tesla|last=Belohlavek|first=Peter|last2=Wagner|first2=John W|publisher=Blue Eagle|year=2008|isbn=978-987-651-009-7|page=43|quote=This was Tesla: a scientist, philosopher, humanist, and ethical man of the world in the truest sense.}}</ref> Ова не го спречило Тесла, како и многумина од неговиот период, да стане поборник на наметнатата селективна верзија на [[евгеника]]та. Тесла изразил верување дека човечкото „''сожалување''“ дошло да се меша во природното „''немилосрдно функционирање на природата''“. Иако неговата аргументација не зависела од концептот на „''мајсторска раса''“ или од вродената супериорност на една личност над друга, тој се залагал за евгеника. Во едно интервју од 1937 година, тој изјавил:<blockquote>новото чувство на сожалување на човекот почна да се меша во немилосрдното функционирање на природата. Единствениот метод компатибилен со нашите поими за цивилизацијата и трката е да го спречиме размножувањето на непогодните со стерилизација и намерно водење на инстинктот за парење... Трендот на мислење кај евгенистите е дека мораме да го отежнеме бракот. Секако, на никој што не е посакуван родител не треба да му се дозволи да произведува потомство. За еден век од сега, на нормален човек нема повеќе да му падне на памет да се пари со евгенитско неподобна личност отколку да се омажи за вообичаен криминалец.<ref>{{cite web|url=https://www.pbs.org/tesla/res/res_art11.html|title=A Machine to End War|date=February 1937|publisher=Public Broadcasting Service|archive-url=https://web.archive.org/web/20220120214740/https://www.pbs.org/tesla/res/res_art11.html|archive-date=20 January 2022|access-date=23 November 2010|url-status=live}}</ref></blockquote>Во 1926 година, Тесла ги коментирал лошите страни на општествената послушност на жените и борбата на жените за [[родова еднаквост]], и посочил дека иднината на човештвото ќе биде управувана од „Кралицата Пчели“. Тој верувал дека жените во иднина ќе станат доминантен пол. Тесла дал предвидувања за релевантните прашања на опкружувањето по Првата светска војна во печатена статија со наслов „''Науката и откритието се големите сили што ќе доведат до завршување на војната''“ (20 декември 1914 година).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rastko.rs/rastko/delo/10832|title=Science and Discovery are the great Forces which will lead to the Consummation of the War|last=Tesla|first=Nikola|publisher=Rastko|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402053438/http://www.rastko.rs/rastko/delo/10832|archive-date=2 April 2015|accessdate=17 July 2012}}</ref> Тесла верувал дека [[Друштво на народите|Друштвото на народите]] не е лек за времето во кое живеел ниту е решение за проблемите.<ref name="tesla1"/> === За религијата === Тесла бил воспитан како [[Православна црква|православен христијанин]]. Подоцна во животот тој не се сметал себеси за „''верник во православна смисла''“, и изјавил дека се спротивставува на религиозниот фанатизам: „''Будизмот и христијанството се најголемите религии и по број на ученици и по важност''“.<ref name="Viereck1937">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pbs.org/tesla/res/res_art11.html|title=A Machine to End War|last=Tesla|first=Nikola|date=February 1937|editor-last=George Sylvester Viereck|publisher=PBS.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20220120214740/https://www.pbs.org/tesla/res/res_art11.html|archive-date=20 January 2022|accessdate=27 July 2012}}</ref> Тој исто така изјавил „''За мене, универзумот е едноставно голема машина која никогаш не настанала и никогаш нема да заврши''“ и „''она што ние го нарекуваме „душа“ или „дух“, не е ништо повеќе од збир на функциите на телото. Кога ова функционирање ќе престане, „душата“ или „духот“ престануваат исто така''“.<ref name="Viereck1937" /> == Литературни дела == Тесла напишал голем број книги и статии за списанија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tfcbooks.com/tesla/bibliography.htm|title=Nikola Tesla Bibliography|publisher=21st Century Books|archive-url=https://web.archive.org/web/20150927044514/http://www.tfcbooks.com/tesla/bibliography.htm|archive-date=27 September 2015|accessdate=21 April 2011}}</ref> Меѓу неговите книги се ''Моите пронајдоци: Автобиографијата на Никола Тесла'', составена и уредена од Бен Џонстон во 1983 година од серија на написи во списанието од 1919 година на Тесла кои биле повторно објавени во 1977 година; ''Фантастичните пронајдоци на Никола Тесла'' (1993), составени и уредени од Дејвид Хачер Чајлдрес; и ''Белешките на Тесла''. Голем дел од белешките на Тесла се бесплатно достапни на интернет,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tfcbooks.com/tesla/contents.htm|title=Selected Tesla writings|work=Nikola Tesla Information Resource|archive-url=https://web.archive.org/web/20090130031901/http://tfcbooks.com/tesla/contents.htm|archive-date=30 January 2009|accessdate=15 March 2008}}</ref> вклучувајќи ја и статијата „''Проблемот на зголемување на човечката енергија''“, објавена во ''списанието The Century'' во 1900 година,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tfcbooks.com/tesla/1900-06-00.htm|title=THE PROBLEM OF INCREASING HUMAN ENERGY|publisher=Twenty-First Century Books|archive-url=https://web.archive.org/web/20191120001402/http://www.tfcbooks.com/tesla/1900-06-00.htm|archive-date=20 November 2019|accessdate=21 April 2011}}</ref> и статијата „''Експерименти со алтернативни струи на висок потенцијал и висока фреквенција''“, објавена во неговата книга ''Пронајдоци, истражувања и пишувања''.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.gutenberg.org/files/13476/13476-h/13476-h.htm|title=The Project Gutenberg eBook, Experiments with Alternate Currents of High Potential and High Frequency, by Nikola Tesla|last=Tesla|first=Nikola|publisher=[[Project Gutenberg]]|access-date=21 April 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110916122641/http://www.gutenberg.org/files/13476/13476-h/13476-h.htm|archive-date=16 September 2011}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tfcbooks.com/tesla/1892-02-03.htm|title=EXPERIMENTS WITH ALTERNATE CURRENTS OF HIGH POTENTIAL AND HIGH FREQUENCY|last=Tesla|first=Nikola|publisher=Twenty-First Century Books|archive-url=https://web.archive.org/web/20150919045738/http://www.tfcbooks.com/tesla/1892-02-03.htm|archive-date=19 September 2015|accessdate=21 April 2011}}</ref> == Наследство и почести == [[Податотека:Urn_with_Teslas_ashes.jpg|мини| Позлатена урна со пепелта на Тесла, во неговиот омилен геометриски објект, [[сфера]] ([[Музеј на Никола Тесла]], Белград)]] Во 1952 година, по притисокот од внукот на Тесла, влијателниот југословенски политичар Сава Косановиќ, целиот имот на Тесла бил испратен во Белград во 80 багажници означени со Н.Т. Во 1957 година, секретарката на Косановиќ, Шарлота Музар, ја пренела пепелта на Тесла од САД во Белград.<ref>{{cite web|url=http://www.tesla-museum.org/meni_en/muzej/3.htm|title=Urn with Tesla's ashes|publisher=Tesla Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20120825230422/http://www.tesla-museum.org/meni_en/muzej/3.htm|archive-date=25 August 2012|access-date=16 September 2012|url-status=dead}}</ref>. Пепелта е изложена во позлатена сфера на мермерен постамент во музејот Никола Тесла. Архивата на Никола Тесла се состои од над 160.000 оригинални документи и е вклучена во програмата „Меморија на светот“ на УНЕСКО.<ref>{{Cite news|url=https://www.unesco.org/en/memory-world/nikola-teslas-archive|title=Nikola Tesla's Archive|access-date=2024-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20241203015718/https://www.unesco.org/en/memory-world/nikola-teslas-archive|archive-date=2024-12-03|language=en|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tesla-museum.org/en/legacy/archive/|title=Archive – Nikola Tesla Museum|language=en-US|access-date=2024-12-24}}</ref> Тесла добил околу 300 патенти ширум светот за неговите пронајдоци.<ref name="sarboh">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tesla-symp06.org/papers/Tesla-Symp06_Sarboh.pdf|title=Nikola Tesla's Patents|last=Šarboh|first=Snežana|date=18–20 October 2006|work=Sixth International Symposium Nikola Tesla|location=Belgrade, Serbia|page=6|archive-url=https://web.archive.org/web/20071030134331/http://www.tesla-symp06.org/papers/Tesla-Symp06_Sarboh.pdf|archive-date=30 October 2007|accessdate=8 October 2010|ref=sarbo}}</ref> Некои од патентите на Тесла не се евидентирани, а различни извори откриле некои кои лежеле скриени во архивите за патенти. Постојат минимум 278 познати патенти издадени на Тесла во 26 земји. Многу од патентите на Тесла биле во Соединетите Американски Држави, Велика Британија и Канада, но многу други патенти биле одобрени во земјите ширум светот. {{Sfn|Cheney|2001}} Многу пронајдоци развиени од Тесла не биле ставени под заштита на патент. == Белешки == {{Notelist}} == Наводи == {{наводи}} == Цитати == {{Refbegin|30em}} * {{cite book |last=Burgan |first=Michael |title=Nikola Tesla: Inventor, Electrical Engineer |year=2009 |publisher=[[Capstone Publishers|Capstone]] |location=Mankato, Minnesota |isbn=978-0-7565-4086-9 |url=https://books.google.com/books?id=PW06qF-dj2IC }} * {{cite book|last=Carlson|first=W. Bernard|title=Tesla: Inventor of the Electrical Age|url=https://books.google.com/books?id=5I5c9j8BEn4C|year=2013|publisher=[[Princeton University Press]]|isbn=978-1-4008-4655-9|access-date=2 June 2015|archive-date=5 August 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230805044626/https://books.google.com/books?id=5I5c9j8BEn4C|url-status=live}} * {{cite book|last=Cheney|first=Margaret|title=Tesla: Man Out of Time|url=https://books.google.com/books?id=HIuK7iLO9zgC|year=2011|publisher=Simon & Schuster|isbn=978-1-4516-7486-6|access-date=13 December 2015|archive-date=23 March 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323124618/https://books.google.com/books?id=HIuK7iLO9zgC|url-status=live}} * {{cite book |last=Cheney |first=Margaret |title=Tesla: Man Out of Time |orig-year=1981 |url=https://books.google.com/books?id=ti2Jt7XarzMC |year=2001 |publisher=[[Simon & Schuster]] |isbn=978-0-7432-1536-7 |access-date=14 May 2020 |archive-date=23 March 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240323124620/https://books.google.com/books?id=ti2Jt7XarzMC |url-status=live }} * {{cite book |last1=Cheney |first1=Margaret |last2=Uth |first2=Robert |last3=Glenn |first3=Jim |title=Tesla, Master of Lightning |year=1999 |publisher=[[Barnes & Noble Books]] |isbn=978-0-7607-1005-0 |url=https://books.google.com/books?id=3W6_h6XG6VAC |access-date=21 June 2015 |archive-date=23 March 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240323124632/https://books.google.com/books?id=3W6_h6XG6VAC |url-status=live }} * {{cite book |last1=Cooper |first1=Christopher |title=The truth about Tesla : the myth of the lone genius in the history of innovation |date=2015 |location=New York |isbn=978-1-63106-030-4 |publisher=Race Point Publishing}} * {{cite book|last=Dommermuth-Costa|first=Carol|title=Nikola Tesla: A Spark of Genius|url=https://books.google.com/books?id=kFFWipanqsoC|year=1994|publisher=[[Twenty-First Century Books]]|isbn=978-0-8225-4920-8|access-date=13 December 2015|archive-date=23 March 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323125136/https://books.google.com/books?id=kFFWipanqsoC|url-status=live}} * {{cite book |last=Jonnes |first=Jill |title=Empires of Light: Edison, Tesla, Westinghouse, and the Race to Electrify the World |year=2004 |publisher=[[Random House]] Trade Paperbacks |isbn=978-0-375-75884-3 |url=https://books.google.com/books?id=BKX5UYWzVyQC |access-date=13 December 2015 |archive-date=23 March 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240323125210/https://books.google.com/books?id=BKX5UYWzVyQC |url-status=live }} * {{cite book|last=Klooster|first=John W.|title=Icons of Invention: The Makers of the Modern World from Gutenberg to Gates|url=https://books.google.com/books?id=WKuG-VIwID8C|year=2009|publisher=[[ABC-CLIO]]|isbn=978-0-313-34743-6|access-date=13 December 2015|archive-date=23 March 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323125138/https://books.google.com/books?id=WKuG-VIwID8C|url-status=live}} * {{cite book |last=O'Neill |first=John J. | authorlink = John Joseph O'Neill (journalist) |title=Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla |year=1944 |publisher=Ives Washburn |location=New York |isbn=0-914732-33-1 |url=https://www.rastko.rs/istorija/tesla/oniell-tesla.html |access-date=10 July 2024 |archive-date=3 December 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231203084239/https://www.rastko.rs/istorija/tesla/oniell-tesla.html |url-status=live }} (see also ''[[Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla]]''; also {{ISBN|1-59605-713-0}}; reprinted 2007 by Book Tree, {{ISBN|978-1-60206-743-1}}) * {{cite book |last=Pickover |first=Clifford A. |url=https://books.google.com/books?id=P0CSxB2aHMcC |title=Strange Brains and Genius: The Secret Lives Of Eccentric Scientists And Madmen |publisher=HarperCollins |year=1999 |isbn=978-0-688-16894-0 |access-date=13 December 2015 |archive-date=23 March 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240323125210/https://books.google.com/books?id=P0CSxB2aHMcC |url-status=live }} * {{cite book|last1=Petešić|first1=Ćiril|title=Genij s našeg kamenjara: život i djelo Nikole Tesle|trans-title=The genius from our rocks: life and work of Nikola Tesla|year=1976|publisher=Školske novine|location=Zagreb|language=hr|oclc=36439558}} * {{cite book |last=Seifer |first=Marc J. |title=Wizard: the life and times of Nikola Tesla: biography of a genius |year=2001 |publisher=Citadel |isbn=978-0-8065-1960-9 |url=https://books.google.com/books?id=h2DTNDFcC14C |access-date=13 December 2015 |archive-date=23 March 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240323125147/https://books.google.com/books?id=h2DTNDFcC14C |url-status=live }} * {{cite book|last=Seifer|first=Marc J.|title=Wizard: The Life And Times Of Nikola Tesla|url=https://books.google.com/books?id=DzMR8x_rbPgC|year=1998|publisher=Citadel|isbn=978-0-8065-3556-2|access-date=16 March 2016|archive-date=23 March 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323125351/https://books.google.ro/books?id=DzMR8x_rbPgC&redir_esc=y|url-status=live}} * {{cite book |last=Van Riper |first=A. Bowdoin |url=https://books.google.com/books?id=ABtJPIcVtBoC |title=A Biographical Encyclopedia of Scientists and Inventors in American Film and TV since 1930 |year=2011 |publisher=Scarecrow Press |isbn=978-0-8108-8128-0 }} * {{cite book | title = Nikola Tesla and the Graz Tech | editor-first1 = Uwe | editor-last1 = Schichler | editor-first2 = Josef W. | editor-last2 = Wohinz | first = Josef W. | last = Wohinz | chapter = Nikola Tesla: Milestones in his life | publisher = Graz University of Technology/Library and Archive | year = 2019 | doi = 10.3217/978-3-85125-687-1 | volume = 7 EN | isbn = 978-3-85125-688-8 }} {{Refend}} == Понатамошно читање == {{Library resources box|by=yes}} '''Книги''' {{Refbegin}} <!--Keep in alphabetical order by author's surname --> * Tesla, Nikola, ''[[My Inventions]],'' Parts I through V published in the ''Electrical Experimenter'' monthly magazine from February through June 1919. Part VI published October 1919. Reprint edition with introductory notes by Ben Johnson, New York: Barnes and Noble, 1982; also online at ''[http://www.lucidcafe.com/library/96jul/teslaauto01.html Lucid Cafe] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160202014045/http://www.lucidcafe.com/library/96jul/teslaauto01.html |date=2 February 2016 }}, [http://www.tfcbooks.com/special/mi_link.htm et cetera] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160126224720/http://www.tfcbooks.com/special/mi_link.htm |date=26 January 2016 }} as [[My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla]]'', 1919. {{ISBN|978-0-910077-00-2}} * Carlson, W. Bernard (2013). ''Tesla, Inventor of the Electrical Age''. Princeton University Press. {{ISBN|978-0-6910-5776-7}} * Glenn, Jim (1994). ''The Complete Patents of Nikola Tesla''. {{ISBN|978-1-56619-266-8}} * [[Robert Lomas|Lomas, Robert]] (1999). ''[[The Man Who Invented the Twentieth Century]]: Nikola Tesla, forgotten genius of electricity''. London: Headline. {{ISBN|978-0-7472-7588-6}} * [[Thomas Commerford Martin|Martin, Thomas C. (editor)]] (1894, 1996 reprint, copyright expired), ''[[The Inventions, Researches, and Writings of Nikola Tesla]]'', includes some lectures, Montana: Kessinger. {{ISBN|978-1-56459-711-3}} * McNichol, Tom (2006). ''AC/DC The Savage Tale of the First Standards War'', Jossey-Bass. {{ISBN|978-0-7879-8267-6}} * {{cite book |last1=Peat |first1=F. David|author-link1=F. David Peat |title=[[In Search of Nikola Tesla]] |date=2002 |publisher=Ashgrove |location=Bath |isbn=978-1-85398-117-3 |edition=Revised}} * Trinkaus, George (2002). ''Tesla: The Lost Inventions'', High Voltage Press. {{ISBN|978-0-9709618-2-2}} * Valone, Thomas (2002). ''Harnessing the Wheelwork of Nature: Tesla's Science of Energy''. {{ISBN|978-1-931882-04-0}} {{Refend}} '''Публикации''' {{Refbegin|40em}} * ''[[s:A New System of Alternating Current Motors and Transformers|A New System of Alternating Current Motors and Transformers]]'', American Institute of Electrical Engineers, May 1888. * ''[https://web.archive.org/web/20090130031901/http://tfcbooks.com/tesla/contents.htm Selected Tesla Writings]'', Scientific papers and articles written by Tesla and others, spanning the years 1888–1940. * ''[http://cdl.library.cornell.edu/cgi-bin/moa/pageviewer?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fmanu%2Fmanu0024%2F&tif=00119.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABS1821-0024-287 Light Without Heat] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220316114143/http://collections.library.cornell.edu/moa_new/browse.html?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fmanu%2Fmanu0024%2F&tif=00119.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABS1821-0024-287 |date=16 March 2022 }}'', The Manufacturer and Builder, January 1892, Vol. 24 * Biography: ''[http://cdl.library.cornell.edu/cgi-bin/moa/pageviewer?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fcent%2Fcent0047%2F&tif=00592.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABP2287-0047-151 Nikola Tesla] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060509050052/http://cdl.library.cornell.edu/cgi-bin/moa/pageviewer?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fcent%2Fcent0047%2F&tif=00592.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABP2287-0047-151 |date=9 May 2006 }}'', The Century Magazine, November 1893, Vol. 47 * ''[http://cdl.library.cornell.edu/cgi-bin/moa/pageviewer?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fcent%2Fcent0049%2F&tif=00924.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABP2287-0049-178 Tesla's Oscillator and Other Inventions] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060509050030/http://cdl.library.cornell.edu/cgi-bin/moa/pageviewer?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fcent%2Fcent0049%2F&tif=00924.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABP2287-0049-178 |date=9 May 2006 }}'', The Century Magazine, November 1894, Vol. 49 * ''[http://cdl.library.cornell.edu/cgi-bin/moa/pageviewer?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fcent%2Fcent0055%2F&tif=00879.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABP2287-0055-194 The New Telegraphy. Recent Experiments in Telegraphy with Sparks] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220316114143/http://collections.library.cornell.edu/moa_new/browse.html?frames=1&coll=moa&view=50&root=%2Fmoa%2Fcent%2Fcent0055%2F&tif=00879.TIF&cite=http%3A%2F%2Fcdl.library.cornell.edu%2Fcgi-bin%2Fmoa%2Fmoa-cgi%3Fnotisid%3DABP2287-0055-194 |date=16 March 2022 }}'', The Century Magazine, November 1897, Vol. 55 {{Refend}} '''Списанија''' {{Refbegin|40em}} * {{cite journal|last=Pavićević |first=Aleksandra|title=From lighting to dust death, funeral and post mortem destiny of Nikola Tesla|journal=Glasnik Etnografskog instituta SANU|year=2014|volume=62|issue=2|pages=125–139|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-08611402125P|doi=10.2298/GEI1402125P|doi-access=free|hdl=21.15107/rcub_dais_8218|hdl-access=free| issn = 0350-0861 }} * Carlson, W. Bernard, "Inventor of dreams". ''[[Scientific American]]'', March 2005 Vol. 292 Issue 3 p.&nbsp;78(7). * Jatras, Stella L., "[http://www.thefreelibrary.com/The+genius+of+Nikola+Tesla-a0107043721 The genius of Nikola Tesla] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111230152239/http://www.thefreelibrary.com/The+genius+of+Nikola+Tesla-a0107043721 |date=30 December 2011 }}". ''[[The New American]]'', 28 July 2003 Vol. 19 Issue 15 p.&nbsp;9(1) * Lawren, B., "Rediscovering Tesla". ''[[Omni (magazine)|Omni]]'', March 1988, Vol. 10 Issue 6. * Rybak, James P., "Nikola Tesla: Scientific Savant". ''[[Popular Electronics]]'', 1042170X, November 1999, Vol. 16, Issue 11. * Thibault, Ghislain, "The Automatization of Nikola Tesla: Thinking Invention in the Late Nineteenth Century". ''[https://muse.jhu.edu/article/519919 Configurations] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180328103312/https://muse.jhu.edu/article/519919 |date=28 March 2018 }}'', Volume 21, Number 1, Winter 2013, pp.&nbsp;27–52. * [[Thomas Commerford Martin|Martin, Thomas Commerford]], "The Inventions, Researches, and Writings of Nikola Tesla", New York: The Electrical Engineer, 1894 (3rd Ed.); reprinted by Barnes & Noble, 1995 * [[Anil K. Rajvanshi]], [https://web.archive.org/web/20150109004451/http://www.ias.ac.in/resonance/Volumes/12/03/0004-0012.pdf "Nikola Tesla&nbsp;– The Creator of Electric Age"], ''Resonance'', March 2007. * Roguin, Ariel, "Historical Note: Nikola Tesla: The man behind the magnetic field unit". J. Magn. Reson. Imaging 2004;19:369–374. 2004 Wiley-Liss, Inc. * Sellon, J. L., "The impact of Nikola Tesla on the cement industry". Behrent Eng. Co., Wheat Ridge, Colorado. Cement Industry Technical Conference. 1997. XXXIX Conference Record., 1997 IEEE/PC. Page(s) 125–133. * Valentinuzzi, M.E., "Nikola Tesla: why was he so much resisted and forgotten?" Inst. de Bioingenieria, Univ. Nacional de Tucuman; Engineering in Medicine and Biology Magazine, IEEE. July/August 1998, 17:4, pp.&nbsp;74–75. * Secor, H. Winfield, "Tesla's views on Electricity and the War", Electrical Experimenter, Volume 5, Number 4 August 1917. * Florey, Glen, "Tesla and the Military". ''Engineering'' 24, 5 December 2000. * Corum, K. L., J. F. Corum, ''Nikola Tesla, Lightning Observations, and Stationary Waves''. 1994. * Corum, K. L., J. F. Corum, and A. H. Aidinejad, ''Atmospheric Fields, Tesla's Receivers and Regenerative Detectors''. 1994. * Meyl, Konstantin, H. Weidner, E. Zentgraf, T. Senkel, T. Junker, and P. Winkels, ''Experiments to proof the evidence of scalar waves Tests with a Tesla reproduction''. Institut für Gravitationsforschung (IGF), Am Heerbach 5, D-63857 Waldaschaff. * Anderson, L. I., "John Stone Stone on Nikola Tesla's Priority in Radio and Continuous Wave Radiofrequency Apparatus". [[The AWA Review]], Vol. 1, 1986, pp.&nbsp;18–41. * Anderson, L. I., "Priority in Invention of Radio, Tesla v. Marconi". Antique Wireless Association monograph, March 1980. * Marincic, A., and D. Budimir, "Tesla's contribution to radiowave propagation". Dept. of Electron. Eng., Belgrade Univ. (5th International Conference on Telecommunications in Modern Satellite, Cable and Broadcasting Service, 2001. TELSIKS 2001. pp.&nbsp;327–331 vol.1) {{Refend}} '''Видео''' {{Refbegin|40em}} <!-- This list is for videos used as factual references for the article, or for further study. The list is not for speculation about possible future documentaries. Properly sourced pop culture references should be added to the article 'Nikola Tesla in popular culture' --> * [https://www.imdb.com/title/tt0273375/ ''Nikola Tesla''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190417094842/https://www.imdb.com/title/tt0273375/ |date=17 April 2019 }}&nbsp;– 1977 ten-episode TV series featuring [[Rade Serbedzija|Rade Šerbedžija]] as Tesla. * [https://www.imdb.com/title/tt0079985/ ''Tajna Nikole Tesle (The Secret of Nikola Tesla)''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180805211353/https://www.imdb.com/title/tt0079985/ |date=5 August 2018 }}'&nbsp;– 1980 Documentary directed by [[Krsto Papić]], featuring [[Petar Božović]] as Tesla and [[Orson Welles]] as [[J.P. Morgan]] * [https://www.pbs.org/tesla/ ''Tesla: Master of Lightning''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170919070828/https://www.pbs.org/tesla/ |date=19 September 2017 }}&nbsp;– 2003 Documentary by Robert Uth, featuring [[Stacy Keach]] as the voice of Tesla. * ''[[Tesla (2016 film)|Tesla]]''&nbsp;– a 2016 documentary film by [[David Grubin]] presented on the ''[[American Experience]]'' series. * ''[[Tesla (2020 film)|Tesla]]''&nbsp;– a 2020 biographical film by [[Michael Almereyda]] presented at the [[2020 Sundance Film Festival#Premieres|2020 Sundance Film Festival]]. {{Refend}} == Надворешни врски == {{external media| float = right | video1 = [https://www.c-span.org/video/?178806-1/empires-light-edison-tesla-westinghouse ''Booknotes'' interview with Jill Jonnes on ''Empires of Light'', 26 October 2003], [[C-SPAN]]}} {{Sister project links|commons=Category:Nikola Tesla|wikt=no|n=no|v=no|s=Author:Nikola Tesla}} * [https://web.archive.org/web/20110720205507/http://www.tesla-museum.org/meni_en.htm Nikola Tesla Museum] * [http://www.teslamemorialsociety.org/ Tesla memorial society by his grand-nephew William H. Terbo] * [https://web.archive.org/web/20141006164211/http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/newspapers/search?query=nikola%20tesla Tesla – References in European newspapers] * [https://web.archive.org/web/20151023061338/http://teslaresearch.com/ Online archive of many of Tesla's writings, articles and published papers] * {{cite journal|author=FBI|title=Nikola Tesla|journal=Main Investigative File|publisher=FBI|url=http://www.lostartsmedia.com/images/teslafbifile.pdf|access-date=2025-04-01|archive-date=2011-07-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20110725181818/http://www.lostartsmedia.com/images/teslafbifile.pdf|url-status=dead}} * [https://teslasciencecenter.org/ Tesla Science Center at Wardenclyffe] * {{Gutenberg author |id=5067| name=Nikola Tesla}} * {{Internet Archive author |sname=Nikola Tesla}} * {{Librivox author |id=11695}} * [http://edisontechcenter.org/tesladebunked.html Debunking the Tesla Myth (opinion piece)] * [https://nautil.us/teslas-pigeon-460446 - "Tesla's pigeon"] - Amanda Gefter {{Епоними на SI-единици}} {{Атмосферски електрицитет}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тесла, Никола}} [[Категорија:Безжичен пренос на струја]] [[Категорија:Срби во Хрватска]] [[Категорија:Српски пронаоѓачи]] [[Категорија:Радиопионери]] [[Категорија:Луѓе од Карловац]] [[Категорија:Луѓе од Госпиќ]] [[Категорија:Натурализирани Американци]] [[Категорија:Академици на САНУ]] [[Категорија:Членови на Американското филозофско друштво]] [[Категорија:Големи офицери на Орденот на Свети Сава]] [[Категорија:Носители на Орденот на Свети Сава]] [[Категорија:Носители на Големиот крст на Орденот на Свети Сава]] [[Категорија:Членови на Американското здружение за унапредување на науката]] [[Категорија:Американски пронаоѓачи]] [[Категорија:Американски електроинженери]] [[Категорија:Починати во 1943 година]] [[Категорија:Родени во 1856 година]] [[Категорија:Никола Тесла| ]] [[Категорија:Српски физичари]] j7cmvw5doccu9vci5cea11eqxasndiz Дојран 0 5231 5537582 5473850 2026-04-11T07:00:33Z Bjankuloski06 332 5537582 wikitext text/x-wiki {{внимание}} :''За други значења на поимот', видете на [[Дојран (појаснување)|појаснителната страница]]'' [[Податотека:Dorjan3.jpg|мини|десно|300п|Брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]]] '''Дојран''' (друго име ''Полин'', ''Поленин'', ''Полјанин'', варијанти ''Дорјан'', ''Догрјан'', [[грчки јазик|гр.]] Δοϊράνη, ''Дојрани'') ― историски град во југоисточниот дел на [[Република Македонија]] на брегот на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], којшто бил разурнат во [[Првата светска војна]] кога броел дури 18 000 жители. Денес името ''Дојран'' го носаат три населби разместени околу [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]: * Населено место [[Стар Дојран]] (413 жители), центар на [[Општина Дојран]] во [[Република Македонија]] на местото на стариот град, * Населено место [[Нов Дојран]] (997 жители) во [[Република Македонија]] на 5 километри на север од стариот град, * Населено место [[Дојран (Егејска Македонија)|Дојран]] (''Δοϊράνη'') (59 жители) во [[Егејска Македонија]] на јужниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на местото на старата Дојранска железничка станица. ==Легенда== За Дојран постојат многу легенди и преданија. Еве како оваа: Во местото каде што е денешен Дојран живеела една многу убава девојка, Дојрана. По неа ја забележал еден Османлиски бег и се заљубил во неа. Отишол кај нејзините родители и ја побарал за жена. Но девојката не го сакала. Така еден ден отишла да ги наполни стомните со вода од едно изворче. Но, тогаш Осламискиот бег (што бил заљубен во неа) ја забележал и потрчал по неа. Ама, таа не го сакала и не сакала другите околу неа да имаат маки, па се фрлила во изворчето! Утредента изворчето се проширило, го поплавило целото место. Станало езеро. По името на девојката- Дојрана, езерото го добило своето име ’Дојран’. == Историја на Дојран == [[Податотека:Dojran.JPG|мини|лево|Дојранско Езеро]] Во 5 век п.н.е. долината на Празијас (сегашното Дојранско Езеро) ја населувале [[Пајонци]]. Тие живееле на брегот на езерото, во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скелиња кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено чамците со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите ([[Персијци]]те) биле безуспешни. Се женеле по многупати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хранеле дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Презијас во тој период територијално припаѓал на Македонската држава чиј крал бил [[Аминта]], па на неговиот син [[Александар I]] по него, па [[Пердика II]] (454 - 413 година п.н.е.) па [[Архелај I]] (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на [[Филип II]] и [[Александар Македонски]] и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот ( II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност [[Топлец]]) на површина од 30 - тина хектари веќе бил распространет антички град - тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското Царство на Западно и Источно чиј центар бил [[Визит]] ([[Цариград]]), [[Тауријан]] станал дел од источното Римско Царство односно [[Византија]]. Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветтиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот зазема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го окарактеризираат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX - от век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин. [[Податотека:Dojran_ribari.jpg|right||thumb|left|210px|Рибари на езерото]] И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот [[риболов]], успешниот [[лов]], родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на Византијците и Бугарите, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви ([[Милутин]] 1282 година и [[Цар Душан|Душан]] 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат после нив. Живеејќи во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги "дочекале" и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, Турците Османлии. Турците го дале третото име на градот - Дојран. Во втората половина на XV - от век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на Турците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII - от век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: [[Ѓопчели]], [[Чаушли]], [[Севендекли]], [[Дедели]], [[Куртамзали]], [[Органџали]] и други кои моментално се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. Градот бил изграден во стилот на Цариградската и Солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - амам кој им служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка саат кула. На Дојран во тоа време му припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30 000 жители од кои над 18 000 [[Турци]], повеќе од 9500 [[Македонци]], околу 160 [[Евреи]] и 1000 [[Роми]]). Против разурнатиот град во тоа време како да се свртело и езерото поплавувајќи го неговиот крајбрежен дел со се она што некогаш било кафеани, куќи, пазари и улици. Соочувајќи се со суровата реалност на својот Дојран кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат Нов Дојран. Но како и претходните "господари" Турците така и Кралството на СХС на овие простори населува 29 семејства српско население при што е формирана населбата Сретеново. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно - административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Во Втората светска војна Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на 5 - ти ноември 1944 година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај Дојранското Езеро денеска на македонска страна постојат три населби: Нов Дојран, Стар Дојран и Николиќ во кој живеат над 4 000 жители. Населението некаде во средината на 50 - те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат 40 објекти (хотели и одморалишта) на претпријатија од целата земја, 4 комерцијални хотели и уште толку модерни казина и над 600 викендици. [[Податотека:Dojran2.jpg|right|thumb|left|210px|Рибарски куќи]] == Личности == ;Родени * [[Антон Панов]] ([[1905]] – [[1968]]), македонски писател * [[Теодосиј Синаитски]], (непоз. - [[1843]]), македонски преродбеник * [[Христо Андонов Полјански]] ([[1927]] - [[1985]]), македонски историчар * [[Христофор Жефарович]] (непоз. - [[1753]]), македонски зограф, [[хералдичар]] и еден од првите [[панславист]]и * [[Ѓорѓи Абаџиев]] (1910–1963), македонски романописец * [[Никола Ајцев]] македонски лекар, двапати градоначалник и политичар * [[Ристо Гушев]] македонски агроном, поранешен градоначалник и политичар * [[Глигор Чабулев]] стопанственик, градоначалник и политичар * [[Андон Митов]] ([[1909]] - [[1975]]), лекар во Бугарија * [[Георги Кулишев]] ([[1885]] - [[1974]]), политичар во Бугарија * [[Герасим Михајлов]] ([[1878]]-[[1925]]), член на [[БКП]] * [[Димитар Брзицов]] ([[1858]] - [[1931]]), писател во Бугарија * [[Димитар Хаџидинев]] ([[1875]] - [[1941]]), општественик во Бугарија * [[Никола Стојанов]], ([[1874]] - [[1967]]), научник во Бугарија * [[Никола Јанишлиев]], ([[1878]] - [[1924]]), просветен и музички деец во Бугарија * [[Никола Текелиев]] ([[1876]] - [[1930]]), учител во Бугарија * [[Цветлана Ангелова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Марија Бошкова|Марија Хаџиска Бошкова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Магдалена Елимова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] == Културно-историски споменици == * Црква [[Св. Илија]] (1905 – 1968) * [[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кула]] * Турска бања-амам * Манастир (Марија-Магдалена) == Градоначалници на Општина Дојран == * Никола Ајцев * Ристо Гушев * Глигор Чабулев * Борче Стамов * Анго Ангов ==Дојран како мотив во уметноста== * „Дојрански ветришта“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]] од 1984 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 99.</ref> * „Дојран“ — песна на Блаже Конески.<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 55-59.</ref> == Поврзано == * [[Дојранско Езеро]] * [[Дојранска Котлина]] * [[Езерски музеј на Дојран]] == Надворешни врски== {{рв|Dojran}} * [http://dojran-info.com/ Инфопортал на Дојран] {{coord|41.1792|N|22.7247|E|source:dewiki_region:MK-26_type:city(4000)|format=dms|display=title}} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дојран| ]] [[Категорија:Македонско-грчки гранични премини]] cciwhnh6uqu7yayl6pkudii5hmmy4gj 5537583 5537582 2026-04-11T07:02:47Z Bjankuloski06 332 /* Историја на Дојран */ 5537583 wikitext text/x-wiki {{внимание}} :''За други значења на поимот', видете на [[Дојран (појаснување)|појаснителната страница]]'' [[Податотека:Dorjan3.jpg|мини|десно|300п|Брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]]] '''Дојран''' (друго име ''Полин'', ''Поленин'', ''Полјанин'', варијанти ''Дорјан'', ''Догрјан'', [[грчки јазик|гр.]] Δοϊράνη, ''Дојрани'') ― историски град во југоисточниот дел на [[Република Македонија]] на брегот на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], којшто бил разурнат во [[Првата светска војна]] кога броел дури 18 000 жители. Денес името ''Дојран'' го носаат три населби разместени околу [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]: * Населено место [[Стар Дојран]] (413 жители), центар на [[Општина Дојран]] во [[Република Македонија]] на местото на стариот град, * Населено место [[Нов Дојран]] (997 жители) во [[Република Македонија]] на 5 километри на север од стариот град, * Населено место [[Дојран (Егејска Македонија)|Дојран]] (''Δοϊράνη'') (59 жители) во [[Егејска Македонија]] на јужниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на местото на старата Дојранска железничка станица. ==Легенда== За Дојран постојат многу легенди и преданија. Еве како оваа: Во местото каде што е денешен Дојран живеела една многу убава девојка, Дојрана. По неа ја забележал еден Османлиски бег и се заљубил во неа. Отишол кај нејзините родители и ја побарал за жена. Но девојката не го сакала. Така еден ден отишла да ги наполни стомните со вода од едно изворче. Но, тогаш Осламискиот бег (што бил заљубен во неа) ја забележал и потрчал по неа. Ама, таа не го сакала и не сакала другите околу неа да имаат маки, па се фрлила во изворчето! Утредента изворчето се проширило, го поплавило целото место. Станало езеро. По името на девојката- Дојрана, езерото го добило своето име ’Дојран’. == Историја на Дојран == [[Податотека:Dojran.JPG|мини|лево|Мандра на Дојранското Езеро]] Во 5 век п.н.е. долината на Празија (сегашното Дојранско Езеро) ја населувале [[Пајонци]]. Тие живееле на брегот на езерото, во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скелиња кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено чамците со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите ([[Персијци]]те) биле безуспешни. Се женеле по многупати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хранеле дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Презијас во тој период територијално припаѓал на Македонската држава чиј крал бил [[Аминта]], па на неговиот син [[Александар I]] по него, па [[Пердика II]] (454 - 413 година п.н.е.) па [[Архелај I]] (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на [[Филип II]] и [[Александар Македонски]] и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот ( II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност [[Топлец]]) на површина од 30 - тина хектари веќе бил распространет антички град - тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското Царство на Западно и Источно чиј центар бил [[Визит]] ([[Цариград]]), [[Тауријан]] станал дел од источното Римско Царство односно [[Византија]]. Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветтиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот зазема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го окарактеризираат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX - от век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин. [[Податотека:Dojran_ribari.jpg|right||thumb|left|210px|Рибари на езерото]] И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот [[риболов]], успешниот [[лов]], родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на Византијците и Бугарите, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви ([[Милутин]] 1282 година и [[Цар Душан|Душан]] 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат после нив. Живеејќи во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги "дочекале" и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, Турците Османлии. Турците го дале третото име на градот - Дојран. Во втората половина на XV - от век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на Турците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII - от век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: [[Ѓопчели]], [[Чаушли]], [[Севендекли]], [[Дедели]], [[Куртамзали]], [[Органџали]] и други кои моментално се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. Градот бил изграден во стилот на Цариградската и Солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - амам кој им служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка саат кула. На Дојран во тоа време му припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30 000 жители од кои над 18 000 [[Турци]], повеќе од 9500 [[Македонци]], околу 160 [[Евреи]] и 1000 [[Роми]]). Против разурнатиот град во тоа време како да се свртело и езерото поплавувајќи го неговиот крајбрежен дел со се она што некогаш било кафеани, куќи, пазари и улици. Соочувајќи се со суровата реалност на својот Дојран кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат Нов Дојран. Но како и претходните "господари" Турците така и Кралството на СХС на овие простори населува 29 семејства српско население при што е формирана населбата Сретеново. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно - административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Во Втората светска војна Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на 5 - ти ноември 1944 година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај Дојранското Езеро денеска на македонска страна постојат три населби: Нов Дојран, Стар Дојран и Николиќ во кој живеат над 4 000 жители. Населението некаде во средината на 50 - те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат 40 објекти (хотели и одморалишта) на претпријатија од целата земја, 4 комерцијални хотели и уште толку модерни казина и над 600 викендици. [[Податотека:Dojran2.jpg|right|thumb|left|210px|Рибарски куќи]] == Личности == ;Родени * [[Антон Панов]] ([[1905]] – [[1968]]), македонски писател * [[Теодосиј Синаитски]], (непоз. - [[1843]]), македонски преродбеник * [[Христо Андонов Полјански]] ([[1927]] - [[1985]]), македонски историчар * [[Христофор Жефарович]] (непоз. - [[1753]]), македонски зограф, [[хералдичар]] и еден од првите [[панславист]]и * [[Ѓорѓи Абаџиев]] (1910–1963), македонски романописец * [[Никола Ајцев]] македонски лекар, двапати градоначалник и политичар * [[Ристо Гушев]] македонски агроном, поранешен градоначалник и политичар * [[Глигор Чабулев]] стопанственик, градоначалник и политичар * [[Андон Митов]] ([[1909]] - [[1975]]), лекар во Бугарија * [[Георги Кулишев]] ([[1885]] - [[1974]]), политичар во Бугарија * [[Герасим Михајлов]] ([[1878]]-[[1925]]), член на [[БКП]] * [[Димитар Брзицов]] ([[1858]] - [[1931]]), писател во Бугарија * [[Димитар Хаџидинев]] ([[1875]] - [[1941]]), општественик во Бугарија * [[Никола Стојанов]], ([[1874]] - [[1967]]), научник во Бугарија * [[Никола Јанишлиев]], ([[1878]] - [[1924]]), просветен и музички деец во Бугарија * [[Никола Текелиев]] ([[1876]] - [[1930]]), учител во Бугарија * [[Цветлана Ангелова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Марија Бошкова|Марија Хаџиска Бошкова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Магдалена Елимова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] == Културно-историски споменици == * Црква [[Св. Илија]] (1905 – 1968) * [[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кула]] * Турска бања-амам * Манастир (Марија-Магдалена) == Градоначалници на Општина Дојран == * Никола Ајцев * Ристо Гушев * Глигор Чабулев * Борче Стамов * Анго Ангов ==Дојран како мотив во уметноста== * „Дојрански ветришта“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]] од 1984 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 99.</ref> * „Дојран“ — песна на Блаже Конески.<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 55-59.</ref> == Поврзано == * [[Дојранско Езеро]] * [[Дојранска Котлина]] * [[Езерски музеј на Дојран]] == Надворешни врски== {{рв|Dojran}} * [http://dojran-info.com/ Инфопортал на Дојран] {{coord|41.1792|N|22.7247|E|source:dewiki_region:MK-26_type:city(4000)|format=dms|display=title}} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дојран| ]] [[Категорија:Македонско-грчки гранични премини]] nyhrfkd4x7ajw5ey0pqn02lxf6tqg2r 5537584 5537583 2026-04-11T07:03:19Z Bjankuloski06 332 5537584 wikitext text/x-wiki {{внимание}} :''За други значења на поимот', видете на [[Дојран (појаснување)|појаснителната страница]]'' [[Податотека:Dorjan3.jpg|мини|десно|300п|Брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]]] '''Дојран''' (друго име ''Полин'', ''Поленин'', ''Полјанин'', варијанти ''Дорјан'', ''Догрјан'', [[грчки јазик|гр.]] Δοϊράνη, ''Дојрани'') ― историски град во југоисточниот дел на [[Република Македонија]] на брегот на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], којшто бил разурнат во [[Првата светска војна]] кога броел дури 18 000 жители. Денес името ''Дојран'' го носаат три населби разместени околу [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]: * Населено место [[Стар Дојран]] (413 жители), центар на [[Општина Дојран]] во [[Република Македонија]] на местото на стариот град, * Населено место [[Нов Дојран]] (997 жители) во [[Република Македонија]] на 5 километри на север од стариот град, * Населено место [[Дојран (Егејска Македонија)|Дојран]] (''Δοϊράνη'') (59 жители) во [[Егејска Македонија]] на јужниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на местото на старата Дојранска железничка станица. ==Легенда== За Дојран постојат многу легенди и преданија. Еве како оваа: Во местото каде што е денешен Дојран живеела една многу убава девојка, Дојрана. По неа ја забележал еден Османлиски бег и се заљубил во неа. Отишол кај нејзините родители и ја побарал за жена. Но девојката не го сакала. Така еден ден отишла да ги наполни стомните со вода од едно изворче. Но, тогаш Осламискиот бег (што бил заљубен во неа) ја забележал и потрчал по неа. Ама, таа не го сакала и не сакала другите околу неа да имаат маки, па се фрлила во изворчето! Утредента изворчето се проширило, го поплавило целото место. Станало езеро. По името на девојката- Дојрана, езерото го добило своето име ’Дојран’. == Историја на Дојран == [[Податотека:Dojran.JPG|мини|лево|Мандра на Дојранското Езеро]] Во 5 век п.н.е. долината на Празија (сегашното Дојранско Езеро) ја населувале [[Пајонци]]. Тие живееле на брегот на езерото, во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скелиња кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено чамците со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите ([[Персијци]]те) биле безуспешни. Се женеле по многупати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хранеле дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Презијас во тој период територијално припаѓал на Македонската држава чиј крал бил [[Аминта]], па на неговиот син [[Александар I]] по него, па [[Пердика II]] (454 - 413 година п.н.е.) па [[Архелај I]] (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на [[Филип II]] и [[Александар Македонски]] и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот ( II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност [[Топлец]]) на површина од 30 - тина хектари веќе бил распространет антички град - тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското Царство на Западно и Источно чиј центар бил [[Визит]] ([[Цариград]]), [[Тауријан]] станал дел од источното Римско Царство односно [[Византија]]. Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветтиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот зазема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го окарактеризираат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX - от век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин. [[Податотека:Dojran_ribari.jpg|right||thumb|left|210px|Рибари на езерото]] И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот [[риболов]], успешниот [[лов]], родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на Византијците и Бугарите, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви ([[Милутин]] 1282 година и [[Цар Душан|Душан]] 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат после нив. Живеејќи во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги "дочекале" и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, Турците Османлии. Турците го дале третото име на градот - Дојран. Во втората половина на XV - от век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на Турците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII - от век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: [[Ѓопчели]], [[Чаушли]], [[Севендекли]], [[Дедели]], [[Куртамзали]], [[Органџали]] и други кои моментално се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. Градот бил изграден во стилот на Цариградската и Солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - амам кој им служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка саат кула. На Дојран во тоа време му припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30 000 жители од кои над 18 000 [[Турци]], повеќе од 9500 [[Македонци]], околу 160 [[Евреи]] и 1000 [[Роми]]). Против разурнатиот град во тоа време како да се свртело и езерото поплавувајќи го неговиот крајбрежен дел со се она што некогаш било кафеани, куќи, пазари и улици. Соочувајќи се со суровата реалност на својот Дојран кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат Нов Дојран. Но како и претходните "господари" Турците така и Кралството на СХС на овие простори населува 29 семејства српско население при што е формирана населбата Сретеново. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно - административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Во Втората светска војна Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на 5 - ти ноември 1944 година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај Дојранското Езеро денеска на македонска страна постојат три населби: Нов Дојран, Стар Дојран и Николиќ во кој живеат над 4 000 жители. Населението некаде во средината на 50 - те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат 40 објекти (хотели и одморалишта) на претпријатија од целата земја, 4 комерцијални хотели и уште толку модерни казина и над 600 викендици. [[Податотека:Dojran2.jpg|right|thumb|left|210px|Мандра крај брегот]] == Личности == ;Родени * [[Антон Панов]] ([[1905]] – [[1968]]), македонски писател * [[Теодосиј Синаитски]], (непоз. - [[1843]]), македонски преродбеник * [[Христо Андонов Полјански]] ([[1927]] - [[1985]]), македонски историчар * [[Христофор Жефарович]] (непоз. - [[1753]]), македонски зограф, [[хералдичар]] и еден од првите [[панславист]]и * [[Ѓорѓи Абаџиев]] (1910–1963), македонски романописец * [[Никола Ајцев]] македонски лекар, двапати градоначалник и политичар * [[Ристо Гушев]] македонски агроном, поранешен градоначалник и политичар * [[Глигор Чабулев]] стопанственик, градоначалник и политичар * [[Андон Митов]] ([[1909]] - [[1975]]), лекар во Бугарија * [[Георги Кулишев]] ([[1885]] - [[1974]]), политичар во Бугарија * [[Герасим Михајлов]] ([[1878]]-[[1925]]), член на [[БКП]] * [[Димитар Брзицов]] ([[1858]] - [[1931]]), писател во Бугарија * [[Димитар Хаџидинев]] ([[1875]] - [[1941]]), општественик во Бугарија * [[Никола Стојанов]], ([[1874]] - [[1967]]), научник во Бугарија * [[Никола Јанишлиев]], ([[1878]] - [[1924]]), просветен и музички деец во Бугарија * [[Никола Текелиев]] ([[1876]] - [[1930]]), учител во Бугарија * [[Цветлана Ангелова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Марија Бошкова|Марија Хаџиска Бошкова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Магдалена Елимова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] == Културно-историски споменици == * Црква [[Св. Илија]] (1905 – 1968) * [[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кула]] * Турска бања-амам * Манастир (Марија-Магдалена) == Градоначалници на Општина Дојран == * Никола Ајцев * Ристо Гушев * Глигор Чабулев * Борче Стамов * Анго Ангов ==Дојран како мотив во уметноста== * „Дојрански ветришта“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]] од 1984 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 99.</ref> * „Дојран“ — песна на Блаже Конески.<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 55-59.</ref> == Поврзано == * [[Дојранско Езеро]] * [[Дојранска Котлина]] * [[Езерски музеј на Дојран]] == Надворешни врски== {{рв|Dojran}} * [http://dojran-info.com/ Инфопортал на Дојран] {{coord|41.1792|N|22.7247|E|source:dewiki_region:MK-26_type:city(4000)|format=dms|display=title}} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дојран| ]] [[Категорија:Македонско-грчки гранични премини]] 5mo1cy1pqtkeiubhr7h6aeghjo4cstk 5537585 5537584 2026-04-11T07:03:53Z Bjankuloski06 332 5537585 wikitext text/x-wiki {{внимание}} :''За други значења на поимот', видете на [[Дојран (појаснување)|појаснителната страница]]'' [[Податотека:Dorjan3.jpg|мини|десно|300п|Брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]]] '''Дојран''' (друго име ''Полин'', ''Поленин'', ''Полјанин'', варијанти ''Дорјан'', ''Догрјан'', [[грчки јазик|гр.]] Δοϊράνη, ''Дојрани'') ― историски град во југоисточниот дел на [[Република Македонија]] на брегот на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]], којшто бил разурнат во [[Првата светска војна]] кога броел дури 18 000 жители. Денес името ''Дојран'' го носаат три населби разместени околу [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]: * Населено место [[Стар Дојран]] (413 жители), центар на [[Општина Дојран]] во [[Република Македонија]] на местото на стариот град, * Населено место [[Нов Дојран]] (997 жители) во [[Република Македонија]] на 5 километри на север од стариот град, * Населено место [[Дојран (Егејска Македонија)|Дојран]] (''Δοϊράνη'') (59 жители) во [[Егејска Македонија]] на јужниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на местото на старата Дојранска железничка станица. ==Легенда== За Дојран постојат многу легенди и преданија. Еве како оваа: Во местото каде што е денешен Дојран живеела една многу убава девојка, Дојрана. По неа ја забележал еден Османлиски бег и се заљубил во неа. Отишол кај нејзините родители и ја побарал за жена. Но девојката не го сакала. Така еден ден отишла да ги наполни стомните со вода од едно изворче. Но, тогаш Осламискиот бег (што бил заљубен во неа) ја забележал и потрчал по неа. Ама, таа не го сакала и не сакала другите околу неа да имаат маки, па се фрлила во изворчето! Утредента изворчето се проширило, го поплавило целото место. Станало езеро. По името на девојката- Дојрана, езерото го добило своето име ’Дојран’. == Историја на Дојран == [[Податотека:Dojran.JPG|мини|лево|Мандра на Дојранското Езеро]] Во 5 век п.н.е. долината на Празија (сегашното Дојранско Езеро) ја населувале [[Пајонци]]. Тие живееле на брегот на езерото, во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скелиња кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено чамците со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите ([[Персијци]]те) биле безуспешни. Се женеле по многупати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хранеле дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Презијас во тој период територијално припаѓал на Македонската држава чиј крал бил [[Аминта]], па на неговиот син [[Александар I]] по него, па [[Пердика II]] (454 - 413 година п.н.е.) па [[Архелај I]] (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на [[Филип II]] и [[Александар Македонски]] и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот ( II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност [[Топлец]]) на површина од 30 - тина хектари веќе бил распространет антички град - тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското Царство на Западно и Источно чиј центар бил [[Визит]] ([[Цариград]]), [[Тауријан]] станал дел од источното Римско Царство односно [[Византија]]. Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветтиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот зазема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го окарактеризираат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX - от век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин. [[Податотека:Dojran_ribari.jpg|right||thumb|left|210px|Рибари на езерото]] И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот [[риболов]], успешниот [[лов]], родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на Византијците и Бугарите, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви ([[Милутин]] 1282 година и [[Цар Душан|Душан]] 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат после нив. Живеејќи во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги „дочекале“ и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, Турците Османлии. Турците го дале третото име на градот - Дојран. Во втората половина на XV - от век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на Турците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII - от век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: [[Ѓопчели]], [[Чаушли]], [[Севендекли]], [[Дедели]], [[Куртамзали]], [[Органџали]] и други кои моментално се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. Градот бил изграден во стилот на Цариградската и Солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - амам кој им служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка саат кула. На Дојран во тоа време му припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30 000 жители од кои над 18 000 [[Турци]], повеќе од 9500 [[Македонци]], околу 160 [[Евреи]] и 1000 [[Роми]]). Против разурнатиот град во тоа време како да се свртело и езерото поплавувајќи го неговиот крајбрежен дел со се она што некогаш било кафеани, куќи, пазари и улици. Соочувајќи се со суровата реалност на својот Дојран кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат Нов Дојран. Но како и претходните „господари“ Турците така и Кралството на СХС на овие простори населува 29 семејства српско население при што е формирана населбата Сретеново. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно - административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Во Втората светска војна Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на 5 - ти ноември 1944 година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај Дојранското Езеро денеска на македонска страна постојат три населби: Нов Дојран, Стар Дојран и Николиќ во кој живеат над 4 000 жители. Населението некаде во средината на 50 - те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат 40 објекти (хотели и одморалишта) на претпријатија од целата земја, 4 комерцијални хотели и уште толку модерни казина и над 600 викендици. [[Податотека:Dojran2.jpg|right|thumb|left|210px|Мандра крај брегот]] == Личности == ;Родени * [[Антон Панов]] ([[1905]] – [[1968]]), македонски писател * [[Теодосиј Синаитски]], (непоз. - [[1843]]), македонски преродбеник * [[Христо Андонов Полјански]] ([[1927]] - [[1985]]), македонски историчар * [[Христофор Жефарович]] (непоз. - [[1753]]), македонски зограф, [[хералдичар]] и еден од првите [[панславист]]и * [[Ѓорѓи Абаџиев]] (1910–1963), македонски романописец * [[Никола Ајцев]] македонски лекар, двапати градоначалник и политичар * [[Ристо Гушев]] македонски агроном, поранешен градоначалник и политичар * [[Глигор Чабулев]] стопанственик, градоначалник и политичар * [[Андон Митов]] ([[1909]] - [[1975]]), лекар во Бугарија * [[Георги Кулишев]] ([[1885]] - [[1974]]), политичар во Бугарија * [[Герасим Михајлов]] ([[1878]]-[[1925]]), член на [[БКП]] * [[Димитар Брзицов]] ([[1858]] - [[1931]]), писател во Бугарија * [[Димитар Хаџидинев]] ([[1875]] - [[1941]]), општественик во Бугарија * [[Никола Стојанов]], ([[1874]] - [[1967]]), научник во Бугарија * [[Никола Јанишлиев]], ([[1878]] - [[1924]]), просветен и музички деец во Бугарија * [[Никола Текелиев]] ([[1876]] - [[1930]]), учител во Бугарија * [[Цветлана Ангелова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Марија Бошкова|Марија Хаџиска Бошкова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] * [[Магдалена Елимова]] — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]] == Културно-историски споменици == * Црква [[Св. Илија]] (1905 – 1968) * [[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кула]] * Турска бања-амам * Манастир (Марија-Магдалена) == Градоначалници на Општина Дојран == * Никола Ајцев * Ристо Гушев * Глигор Чабулев * Борче Стамов * Анго Ангов ==Дојран како мотив во уметноста== * „Дојрански ветришта“ — песна на македонскиот поет [[Блаже Конески]] од 1984 година.<ref>Блаже Конески, ''Збор и опит 1''. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 99.</ref> * „Дојран“ — песна на Блаже Конески.<ref>Блаже Конески, ''Поезија''. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 55-59.</ref> == Поврзано == * [[Дојранско Езеро]] * [[Дојранска Котлина]] * [[Езерски музеј на Дојран]] == Надворешни врски== {{рв|Dojran}} * [http://dojran-info.com/ Инфопортал на Дојран] {{coord|41.1792|N|22.7247|E|source:dewiki_region:MK-26_type:city(4000)|format=dms|display=title}} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дојран| ]] [[Категорија:Македонско-грчки гранични премини]] 17x2crxlszecnhee2m7ava4bnt7tjp1 Томе Арсовски 0 5868 5537497 5525160 2026-04-10T20:44:11Z Dandarmkd 31127 5537497 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Томе Арсовски.jpg|мини|десно|Томе Арсовски]] '''Томе Арсовски''' ({{роден во|Косовска Митровица}}, {{роден на|23|септември|1928}} - {{починал во|Скопје}}, {{починал на|28|април|2009}}) — [[Македонија|македонски]] [[поет]], [[раскажувач]], [[романописец]], драмски автор. ==Животопис== Завршил [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје|Филолошки факултет]] во [[Скопје]], на насоката по [[славистика]] ([[руски јазик]] и [[Руска книжевност|литература]]). Работел над 30 години како [[драматург]] во [[Македонска радио-телевизија|Македонската радио-телевизија]]. Бил претседател на [[Друштво на писателите на Македонија|Друштвото на писателите на Македонија]], каде членувал од [[1959]] година. Во еден мандат бил и претседател на Македонската писателска асоцијација.<ref>Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, 2004, стр. 30.</ref> == Творештво == Арсовски е најпознат како [[Драмска уметност|драмски]] писател — тој е автор на повеќе од 20 драми. Во неговите дела постои широка лепеза на теми и мотиви.<ref>Георги Сталев (приредувач), ''Современи македонски раскажувачи, избор''. Скопје: Детска радост, Култура, Македонска книга, Мисла и Наша книга, 1990, стр. 81.</ref> ==Библиографија== * ''Грст смеа'' (поезија, 1958) * [[Александра (драма)|''Александра'' (драма]], 1958) * ''Празник на птиците'' (драмска етида, 1959) * ''Непребол'' (поема, 1961) * ''[[Парадоксот на Диоген]]'' (драма, 1961) * ''Грст среќа'' (телевизиска драма, 1962) * ''Матурска вечер'' (драма, 1964) * ''Стотиот чекор'' (телевизиска драма, 1964) * ''Обрачи'' (драма, 1965) * ''Грдиот Нарцис'' (телевизиска драма, 1964) * ''Бумеранг'' (комедија, 1969) * ''Чекор до есента'' (драма, 1969) * ''Коктел за четворица'' (телевизиска драма, 1970) * ''Парадоксални раскази'' (раскази, 1972) * ''Залез над езерската земја'' (телевизиска драмска серија, 1973) * ''Убавината чекори сама'' (комедија, 1974) * ''Скок преку кожа'' (драма, 1976) * ''Исповед на таксистот'' (монодрама, 1979) * ''Излез во случај на опасност'' (драми, 1989) * ''Благиот допир на љубовта'' (драма, 1984) * ''Патување во Таџетакомо'' (роман за деца, 1980) * ''Зена, ќерка на ѕвездите'' (роман за деца, 1988) * ''Арис или прва љубов'' (роман за деца, 1989) * ''Климент Охридски'' (историски роман, 1989) * ''Кристална планета'' (роман за деца, 1990) * ''Куќа на четири ветра'' (роман, 1991) * ''Смешни и превртени песни'' (поезија за деца, 1991) * ''Петтиот ветар'' (раскази, 1992) * ''Подводен град'' (роман за деца и млади, 1993) * ''Телефонот е во прекин'' (роман за млади, 1993) * ''Диско - штурец'' (поезија за деца, 1993) * ''Супер девојче'' (роман за млади, 1994) * ''Нешто убаво ми се случува'' (роман, 1996) * ''Пурпурно поле'' (поема, 1996) * ''Дедо Мраз и феферони'' (комедија за деца, 1997) * ''Марко Крале и Феферона'' (весела сценска игра за деца, 1997) * ''Дарко Фокси спиди Гонсалес'' (весела сценска игра за деца, 1998) * ''Жената со птичја глава'' (раскази, 2000) == Награди == * [[Награда „11 Октомври“|„11 Октомври“]] * [[Награда „13 Ноември“|„13 Ноември“]] (за животно дело) * „Златно перо“ * „Кочо Рацин“ на Културно-просветната заедница на Македонија и на Авторско-правната агенција на Македонија * [[Награда „Св. Климент Охридски“|„Климент Охридски“]] == Наводи == {{наводи}} {{Македонија-писател-никулец}} {{Македонска книжевност}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Арсовски, Томе}} [[Категорија:Луѓе од Косовска Митровица]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Македонски поети]] [[Категорија:Македонски романописци]] [[Категорија:Македонски преведувачи]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски поети]] [[Категорија:Југословенски романописци]] [[Категорија:Југословенски преведувачи]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Претседатели на ДПМ]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] [[Категорија:Македонци во Србија]] [[Категорија:Македонци во Косово]] n0le6yi44l13ovqru82km7f031aet1c Категорија:Власи 14 6056 5537414 4774864 2026-04-10T18:52:13Z Dandarmkd 31127 5537414 wikitext text/x-wiki {{Катпов}} {{Ризница-врска|Vlachs}} [[Категорија:Романски народи]] [[Категорија:Народи на Балканот]] [[Категорија:Народи во Источна Европа]] pngh7i5cazja5cyhd4rs3sf9pv5qatu Боро Андов 0 6431 5537382 4717028 2026-04-10T17:58:33Z Dandarmkd 31127 5537382 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Боро Андов | image = | caption = | birth_date = {{роден на|5|мај|1920}} | | birth_place = {{роден во|Велес}}, [[Кралство СХС]] | | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1983|6|30|1920|5|5}} | | death_place = {{починал во|Скопје}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] | | occupation = [[писател]] за [[Детска книжевност|деца]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Боро Андов''' ([[Велес]], {{роден на|5|мај|1920}} - [[Скопје]], {{починал на|30|јуни|1983}}) — [[СР Македонија|македонски]] [[писател]] за [[Детска книжевност|деца]]. Тој завршил на Правниот факултет при [[Софиски универзитет|Софискиот универзитет]]. Работел како адвокат. Тој станал член на [[ДПМ]] во [[1977]] година. == Објавени книги == * ''Пиши и бриши'' (1976), * ''Каранфили'' (1977), * ''Река на тркала'' (1980).<ref>Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, 2004, стр. 23.</ref> == Наводи == {{наводи}} {{писател-никулец}} {{DEFAULTSORT:Андов,Боро}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Македонски писатели за деца]] [[Категорија:Македонски адвокати]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски адвокати]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Членови на ДПМ]] [[Категорија:Апсолвенти на Софискиот универзитет]] 7ly5om7qgemojgyv63ct2ib2xhvmm75 Разговор со корисник:Bjankuloski06 3 6824 5537468 5537199 2026-04-10T19:50:58Z Bjankuloski06 332 /* Предлошка 3 */ Одговор 5537468 wikitext text/x-wiki {{Корисничкикоментар}} {{Архиви| 2006<br /> [[/Архива 1|јануари - април]]<br /> [[/Архива 2|мај - август]]<br /> [[/Архива 3|септемвриа - декември]]<br /> 2007<br /> [[/Архива 4|јануари - април]]<br /> [[/Архива 5|мај - август]]<br /> [[/Архива 6|септември - декември]]<br /> 2008<br /> [[/Архива 7|јануари - април]]<br /> [[/Архива 8|мај - август]]<br /> [[/Архива 9|септември - декември]]<br /> 2009<br /> [[/Архива 10|јануари - април]]<br /> [[/Архива 11|мај - август]]<br /> [[/Архива 12|септември - декември]]<br /> 2010-2013<br /> [[/Архива 13|јануари - април 2010]]<br /> [[/Архива 15|јануари 2010 - мај 2013]]<br /> 2012-2013<br /> [[/Архива 14|април 2013 - јануари 2012]]<br /> [[/Архива 16|мај - октомври 2013]]<br /> 2013-2015<br /> [[/Архива 17|мај 2013 - април 2015]]<br /> 2015-2018<br /> [[/Архива 18|април 2015 - мај 2018]]<br /> 2018-2020<br /> [[/Архива 19|мај 2018 - февруари 2021]]<br /> 2020-2025<br /> [[/Архива 20|февруари 2021 - јули 2024]]<br /> [[/Архива 21|јули 2024 - мај 2025]] }} == Барање за оценувачки статус == Добар ден, се пријавив како кандидат за оценувачки статус. Можете да ја видете мојата кандидатура во [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81#%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81 тековните номинации]. Ако имате време ве молам гласајте, ако имате проблем со мојата кандидатура ве молам [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81#%D0%94%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0 дискутирајте го во самата номинација], сакам да го подобрам мојот придонес во македонската Википедија. Ви благодарам. [[User:Gurther|Gurther]] <small>([[User talk:Gurther|разговор]])</small> 11:52, 16 мај 2025 (CEST) == Отфрлање на текстови == Почитуван, Имам проблем со Ehrlich91. Имам неколку текстови кои се преводи од англиски јазик, прилагодени и делумно комплетирани на македонски јазик. За тоа имам потрошено многу време. Администраторот Ehrlich91 некои од текстовите ги отфрла со несфатливи објаснувања. На пример, текстот за непрекинати функции го отфрли бидејќи имало веќе таква тема која била оценета како добра. Таа тема можеби била оценета како добра, но oд кого? Би требало да има влијание кој ја оценува таа страница. Текстот кој јас го поставив беше далеку покомплетен и поточен, во математичка и лексичка смисла. Дали оценувачите можат да ги споредат старата и новата верзија или тоа воопшто никого не го интересира? Па и реномираните енциклопедии имаат повеќе изданија, подобрени и надополнети. Инаку, текстот на македонски беше одличен за тема која е интересна за секој љубител на математичката анализа и техничките науки. Од друга страна, текстот за итерирани граници Ehrlich91 ми го има отфрлено без никакво објаснување уште истиот ден како што видов. Ме интересира, како може да се избегне од ова негово изживување и насилничко и деструктивно однесување со што нанесува голема штета на текстовите и содржината на математичките теми на македонски јазик на Wikipedia. Јас сум професор по математика и знам за што зборувам, а за Ehrlich91 се сомневам дека има и елементарни познавања на темите кои ги осакатува со неговото несоодветно постапување и непрофесионалност. Администраторите треба да имаат пошироки погледи и да знаат што предизвикуваат со нивните постапки. Реков дека повеќе нема да преведувам после првата негова рецензија, но по подолго време пак се навратив на оваа работа, затоа што верувам дека Wikipedia на македонски може да биде значаен ресурс за македонскиот народ. Но, дотичниот како тоа да го чекаше и веднаш го отфрли првиот текст што го поставив. Ве молам погледнете и пишете ми. Ви благодарам. [[User:Petar SOKOLOSKI|Petar SOKOLOSKI]] <small>([[User talk:Petar SOKOLOSKI|разговор]])</small> 23:50, 23 мај 2025 (CEST) :Добар ден, професоре. Јас и прегледав обете Ваши статии (во првиот случај, преработка на статијата) и ги направив потребните прилагодувања за да се прикажуваат како што треба. Веројатно колегата мисли дека ако статијата некогаш била избрана, таа не треба да се менува (Една статија добива статус на „Избрана“ ако се смета за доволно добра и претставителна за извесно време да биде на главната страница). Меѓутоа, јас сметам дека апсолутно може да се менува доколку станува збор за видно подобрување. Потоа статијата може да оди на прегласување. Другата статија за итерирани гранични вредности беше доволно добра, и јас ја одобрив. Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 10:06, 24 мај 2025 (CEST) ::Почитуван, ::Ви благодарам за брзиот одговор и реакција. Ова ми дава надеж дека Wikipedia на македонски јазик има иднина. ::Ве молам да им се укаже на Вашите колеги уредувачи или администратори да не бришат текстови толку лесно затоа што таквите постапки фрустрираат и оставаат многу лош впечаток. ::Со почит, ::[[User:Petar SOKOLOSKI|Petar SOKOLOSKI]] <small>([[User talk:Petar SOKOLOSKI|разговор]])</small> 23:10, 24 мај 2025 (CEST) :::Би сакал да дополнам нешто што забележав, а не знам дали и вие го забележавте. Правилото на нашата Википедија е дека наместо „Видете исто така“ во заглавијата се користи „Поврзано“, а наместо „Референци“ секогаш се употребува зборот „Наводи“. Иако сигурно знаете, но сепак да спомнам дека никогаш не се користи зборот „линкови“, туку исклучиво „врски“ (ова го немам забележано, туку попатно го спомнувам за секој случај). Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 14:33, 26 мај 2025 (CEST) == Ракописни букви на македонски јазик == Почитуван, Сакам да Ви укажам на еден проблем во врска со некои од ракописните букви на македонски јазик кои се користат во Wikipedia, а и на други места. Имено, ракописните букви г, п, т се како во руската и бугарската азбука, а не според македонскиот правопис (цо цртичка одозгора https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Makedonsko_rakopisno_pismo.png). Овие недостатоци ги приметувам и на други места, апликации и сл. Не знам колку можете да реагирате по ова прашање, но добро би било да контактирате со поединци кои можеби знаат како овој недостаток да се отстрани. Ви благодарам. [[User:Petar SOKOLOSKI|Petar SOKOLOSKI]] <small>([[User talk:Petar SOKOLOSKI|разговор]])</small> 13:48, 25 мај 2025 (CEST) :Овој проблем е многу познат и веќе одамна расправан. За да се ургира кај централните програмери, прво ќе треба да имаме соодветен фонт под слободна лиценца. Ова отвора посложена работа за програмерите, и може да потрае, но сепак е решливо. Главниот проблем е во тоа што расположивите фонтови кои општо ги користиме на други места се или авторска припадност на поединечни типографи, или во сопственост на владата. Системашите од централа бараат слободен фонт, т.е. со авторските права предадени во јавна сопственост. Засега единствена можност е намерна употреба на [[Предлошка:Закосено]] за такво форматирање (видете го објаснувањето) во неа. Ова е малку килаво и не е решение — тоа треба да се реши системски, и да се прикажува насекаде како стандардно на викито без ставање ознаки. Друг проблем со оваа предлошка е во што обликот на буквите и меѓубуквеното растојание не се со квалитет кој одговара на потребите за читливост и уреден текст, како што е решено за источнословенските ракописни, и тој проблем ќе треба да се реши со друг, посоодветен фонт, кој идеално би бил слободен и системски спроведен. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 14:19, 25 мај 2025 (CEST) == Никусор Дан == Hello, could you please check [[Никусор Дан]]? A few IPs did spam machine translated pieces today on Southern-Slavic wikis. If you could intervene I'd be very grateful. Thanks in advance, [[User:A09|A09]] <small>([[User talk:A09|разговор]])</small> 00:12, 26 мај 2025 (CEST) :Thank you for pointing it out. I deleted it. It was tiny, done without knowledge of wiki formatting and even the name transcription was wrong. We'll wait until a proper editor creates a normal article about him. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 00:15, 26 мај 2025 (CEST) ::Thanks, that was very expeditive! [[User:A09|A09]] <small>([[User talk:A09|разговор]])</small> 00:19, 26 мај 2025 (CEST) == Join us at the Next CEE Catch up! Learn about Temporary accounts! == Hi everyone, We want to announce the tenth '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Catch up|CEE Catch Up]]''' session, which will be dedicated to the '''Temporary accounts''', as this important change is going to affect every Wikipedia soon, so it is important for patrollers and functionaries like you to understand this change. On wikis where temporary accounts are enabled, IP addresses of unregistered editors are not visible publicly. Only those who fight spam, vandalism, harassment and disinformation have access to IP addresses there. The session will take place on '''10th of June 2025, 18:00-19:00 CEST''' (check your ''[https://zonestamp.toolforge.org/1749571200 local time]''). If you are interested in this topic, then '''[[:m:Event:CEE Catch up Nr. 10 (June 2025)|sign-up for the session here]]'''. [[User:TRistovski-CEEhub|TRistovski-CEEhub]] ([[User talk:TRistovski-CEEhub|разговор]]) 13:17, 29 мај 2025 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_admins&oldid=28802724 --> == Хиерархија == Кој е наредниот чекор во хијејархијата овдека на википедија, сега сум уредник? [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 06:23, 13 јуни 2025 (CEST) :Да, сега си уредник. Со доволно уредувања што ќе ти бидат прифатени, и со доволен број уредувања стануваш автопроверен уредник (твоите уредувања веднаш се видливи за сите, без да треба некој да ги погледа и одобри. За ова не треба долго. Потоа, кога ќе биде доволно докажана уредничката способност и стилот на изразување на достатно ниво, тогаш можеш да поднесеш барање за статус на оценувач (да одобруваш или отфрлаш уредувања на обични уредници). Понатаму има други привилегии, па после нив следно е администраторство, а на крај на врвот е специјален статус бирократ, нешто како виш администратор, но со дополнителни права, да доделува права на други и можност за покоренити промени на викито. Моментално тоа сме само јас и уште еден друг. Администратори има повеќе. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 07:34, 13 јуни 2025 (CEST) :{{одговор|Marco Mitrovich}} Да не заборавам да додадам: би те замолил да ставаш наслови кога пишуваш, инаку текстот се губи во претходната тема (во овој случај, CEE Catch up. Затоа самиот произволно ставив наслов „Хиерархија“. --[[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 11:26, 13 јуни 2025 (CEST) == Предлог == Здраво, би сакал да дадам еден предлог за делот „Дали сте знаеле“ на Главната страница. Дали би можело да се ограничи на пример на 10 „факти“ и како што се додаваат нови факти, претходните да се архивираат. Вака како што е сега мислам дека е предолго и многу непрегледно. Сум забележал и во англиската верзија тоа е мал дел, на пример во моментов има само 9 „факти“. Поздрав [[User:Buli|Buli]] <small>([[User talk:Buli|разговор]])</small> 12:49, 26 јуни 2025 (CEST) :Да, добра идеја. И јас веќе некое време се размислував за тоа. Сега ги сведов на десет. Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 12:57, 26 јуни 2025 (CEST) == Предлошка == Здраво, Бојан. Ќе можеш ли да видиш зошто не сака да работи предлошката [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0:%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0 Инфокутија медиумска франшиза]? Сакам да ја ставам кај „[[Resident Evil]]“, но само белина се појавува. Ја прилагодував преку [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0 руската верзија]. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 10:07, 28 јуни 2025 (CEST) :Сега да работи. Морав одново да ја направам од англиската, и сега ќе мора да се користи англискиот код. Ова се случува кога централно ќе изменат функционалности на кодот и потоа извесни постоечки предлошки веќе не работат. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 23:53, 29 јуни 2025 (CEST) ::Благодарам. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 08:17, 30 јуни 2025 (CEST) == Статии без илустрација 2025 == Добар ден Bjankulovski06, ве повикувам да се приклучите на меѓународниот натпревар [[Википедија:Статии без илустрација 2025|Статии без илустрација 2025]], за вметнување на илустрации во статиите на кои им недостигаат. Натпреварот ќе трае од 1 јули сѐ до 31 август. Ако имате какви било прашања околу натпреварот можете да ме исконтактирате на мојата [[Разговор со корисник:Jtasevski123|разговорна страница]] или пак на [[Википедија:Статии без илустрација 2025|проектната страница]] за натпреварот. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 15:00, 1 јули 2025 (CEST) == Growth features - Mentorship and Community updates == ​Hi everyone, Wikimedia Foundation worked on evolving some of the growth features, primarily dedicated to the newcomers in our movement and communities. If you do not know, everyone can access them, activating them from Preferences (in the below of the page). You can learn about these features '''[[mw:Growth|here]]'''. CEE Hub is contacting you (patrollers/admins) directly as we would like to bring to your attention two of these features that we think can be useful for your community: '''[[mw:Growth/Mentor dashboard|Mentorship]]''' and '''[[mw:Growth/Community Updates|Community Updates]]'''. We noticed that the majority of the CEE language editions of Wikipedia does not have active one of these features, so we are encouraging you to check whether your wiki has these features and if not to begin community discussion if you want to introduce them to your editors. If you want to check it, you need to go to the Special:CommunityConfiguration page on your wiki, where all of the growth features are listed. If you need more support with this, please contact Growth team [[mw:Growth/Team|here]]. --[[User:TRistovski-CEEhub|TRistovski-CEEhub]] ([[User talk:TRistovski-CEEhub|разговор]]) 14:29, 16 јули 2025 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_admins&oldid=28802724 --> == Question == Hello! Could you look [http://www.promacedonia.org/mp/mp_9_1_1.htm here]? I mean, I'm not sure if this website is in Macedonian or Bulgarian language. Thank you for answer! :) [[User:AkaruiHikari|AkaruiHikari]] <small>([[User talk:AkaruiHikari|разговор]])</small> 11:03, 26 јули 2025 (CEST) :Sure! The text of the study itself is in Bulgarian (in old orthography), and describes a [[Горички дијалект|far western dialect of Macedonian]] from the Korca/Gorica region, and cites example texts from it. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 11:11, 26 јули 2025 (CEST) == Косово == Мислувам дека нема потреба за посебна категоријата за предлошки со врска за Косово и Метохија, затоа што Србија нема тука својата власт, да во категоријата општини во Србија межеме да вклучиме Гора, останатите општини се сврзани со Косово, така е и Бриселска спогодба која потишал српските власти, дека признавав косовска општинска поделба на примерот (Северна Митровица). [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 13:54, 19 август 2025 (CEST) :Здраво Марко. Дали тогаш сметаш дека не треба да имаме статии за општините на Косово според српско сметање/номенклатура), туку само за тие на Р. Косово (албанските)? [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 13:58, 19 август 2025 (CEST) ::Српските власти признавав косовска поделба на општини, имав и изборни листи за изборите, за Северна Митровица, Партеш и останатите косовски општини (албански). Тоа е факт. Не видам потреба да ги имаме кога више не постојат и Србите признале косовска/албанска поделба општини. Стара/српска поделба постојат само во српскиот Устав, кои и ние не почитував, но тогаш имав градоначалници по албанска поделба. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 14:23, 19 август 2025 (CEST) :::А, па тогаш добро, ќе ја избришам и категоријата, а и предлошката за Општина Гора, како и нејзината категорија. А српските управни окрузи на Косово? Да имаат статии или не? [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 14:27, 19 август 2025 (CEST) ::::Исто така, ние не постојат ни во српски Уставот. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 14:33, 19 август 2025 (CEST) :::::Готово. Сè е средено. Благодарам за напомената. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 14:42, 19 август 2025 (CEST) == Локациски мапи == Знаеш ли што се случува со локациски мапи, сум направил локацијска мапа за градот Ниш ама не може во инфокутија? [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 16:18, 19 август 2025 (CEST) :Би требало да може. Бидејќи е положбена карта, треба воедно и соодветен модул да постои (во овој случај, [[Модул:Location map/data/Ниш|го создадов]]. Отсега гледај ги [[:en:Module:Location map/data/Serbia Niš|овие примери]] од англиската и копирај ги кај нас. Ако ти треба помош, повели. Еден проблем со оваа карта е тоа што таа е наменета повеќе за места, градби и градски четврти (маала) во самиот град, и не е доволно опфатна за да служи за населените места во Град Ниш. Во некои случаи функционира (на пр. [[Бубањ (Србија)]]), ама за некои е премала. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 22:35, 19 август 2025 (CEST) Знаеш ли како мапа на [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Војводина] да се вклучи во статија заедно со Србија, така е на англиската Вики. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 17:14, 23 август 2025 (CEST) :Извини за доцнењето, смао што се вратив од одмор. Сега е направен модулот, и би требало да ти работи картата. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 13:39, 26 август 2025 (CEST) Ќе можеш ли да напраиш локациска карта за [[Јужна Србија]]? Јас сум пробал, и не можам да бидне ко карта на Војводина. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 21:04, 27 август 2025 (CEST) :А, за тоа има посебна процедура. Ќе се обидам. Одамна не сум правел такво нешто. Ќе те известам. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 09:39, 28 август 2025 (CEST) == Предлошка:Langx == Здраво Бојан. Ми треба твоја помош :) Ја создадов Предлошка:Langx, со цел да имаме една предлошка за сите јазици како на англиската википедија а не за секој јазик посебно, па сега рачно ја менував во статиите. Дали ќе можеш автоматски да ја замениш на пр. каде што стои {{lang- да биде {{langx| Поздрав. [[User:Buli|Buli]] <small>([[User talk:Buli|разговор]])</small> 15:24, 2 септември 2025 (CEST) :Фала на потсетувањето. Ја пуштив алатката да ги помине сите статии со тие предлошки и мислам дека сега секаде се заменети. Беше долга и опширна работа, дури и за самата алатка — имаше околу 20.000 страници. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 06:39, 3 септември 2025 (CEST) Оваа предлошка за црногорскиот јазик не работи, примерот [[Трабојин]]. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 09:45, 4 септември 2025 (CEST) :Работи. Кодот за црногорски е „cnr“, а не cg. Сега го променив во статијата Трабојин. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 10:45, 4 септември 2025 (CEST) ::За старогрчки е grc, а не „gr“. Се појавува грешки во предлошката, бидејќи има пишано „gr“. Исто така, за македонскиот јазик треба да биде закосено исто како другите јазици. Наместо [[македонски]]: Јазик, треба да биде — [[македонски]]: ''Јазик''. ::Дали мислите да ги ставаме јазиците во скратен облик или како што си е? Наместо англиски, да биде — англ., француски — фр. — итн. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 00:32, 12 септември 2025 (CEST) :::Дефинитивно не скратени облици на јазиците. Ваков е обичајот. А тоа со закосувањето, самиот нов начин на работа наложи незакосени букви, ама сега најдов мое решение, и закосени се. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 10:40, 12 септември 2025 (CEST) == [[Предлошка:Главни градови во Океанија по регион]] и [[Предлошка:Океанија по тема]] == Здраво. [[Источен Тимор]] се наоѓа целосно во Азија и не е дел од Океанија или Меланезија. Видете ги статиите [[Океанија]], [[Југоисточна Азија]] и [[Меланезија]]. Со почит, [[Специјална:Придонеси/&#126;2025-61428-1|&#126;2025-61428-1]] ([[Разговор со корисник:&#126;2025-61428-1|разговор]]) 10:43, 15 септември 2025 (CEST) == Dungeon crawl == Здраво, Бојан. Статијата ,,Dungeon crawl" ја преведов како ,,[[Истражување на зандани]]". Твое мислење за преводот? Дали мислиш дека треба да биде ,,Истражување зандани" или со ,,на"? Поздрав. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 18:16, 20 септември 2025 (CEST) :Мене „на зандани“ ми делува поприродно. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 00:23, 21 септември 2025 (CEST) ::Се согласувам. 👍 --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 11:57, 21 септември 2025 (CEST) == Молба за рецензија на нацрт-статија == Здраво, Нов сум на Wikipedia и се обидувам да ги следам правилата. Создадов нацрт-статија за онлајн медиумот denar.mk. Бидејќи сум директно поврзан со онлајн медиумот, го пријавив мојот конфликт на интереси на мојата корисничка страница. Се потрудив нацртот да биде неутрален и енциклопедиски, и секој факт е поткрепен со независни и веродостојни извори, како што се бара. Нацртот се наоѓа тука: [[Нацрт:Denar.mk]] Дали би можеле да го погледнете и да ми дадете мислење, пред сè, дали темата ги исполнува критериумите за значајност и дали статијата е соодветно напишана? Ви благодарам однапред за помошта и одвоеното време. Поздрав, B.stojkoski [[User:B.stojkoski|B.stojkoski]] <small>([[User talk:B.stojkoski|разговор]])</small> 20:15, 21 септември 2025 (CEST) == Арамејски јазик == Здраво, Бојан. Само да споделам дека кај предлошката „Langx“ за арамејски јазик дава на англиски Aramaic, наместо „арамејски“. За пример можеш да видиш кај „[[Ханан]]“. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 00:54, 12 октомври 2025 (CEST) :{{готово}} Средено. Благодарам на укажувањето. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 05:51, 12 октомври 2025 (CEST) == Статистика од 1873 година == Здраво, поставив едно прашање [https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB_%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0:Bjankuloski06 овде]. Поздрав, [[User:Simin|Simin]] <small>([[User talk:Simin|разговор]])</small> 11:05, 12 октомври 2025 (CEST) :Благодарам. Ќе одговорам таму. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 11:24, 12 октомври 2025 (CEST) == Правопис за цртичка == Здраво, Бојан. Гледам дека си ставил цртичка кај самата страница за „[[Светец-заштитник|светец заштитник]]“. Јас мислам дека треба без цртичка согласно правило бр. 127, стр. 65 во Правописот од 2017 г. Истото би важело и за „[[Деца-бегалци]]“ без цртичка. Поздрав. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 16:54, 31 октомври 2025 (CET) :@[[Корисник:Andrew012p|Andrew012p]] Фала на укажаното. Постепено ги исправам. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 21:00, 31 октомври 2025 (CET) == Question about English Wikipedia page for Macedonian artist Mentor Zenula == Hello, @[[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] I hope you’re doing well. I’ve recently created a draft article about the artist Mentor Zenula, also known as Xsoundbeatz. He is a Macedonian musician and producer with verified media coverage and collaborations in the Balkan music scene. I wanted to kindly ask if you could please review my draft when you have a moment. The artist already has a Wikipedia page in Macedonian, and since he’s active internationally, I believe it would be appropriate for him to also have an English Wikipedia page for global readers. Thank you very much for your time and for helping maintain the quality of Wikipedia! [https://en.wikipedia.org/wiki/Draft:Xsoundbeatz] Best regards, [Nurhanademi] [[User:Nurhanademi|Nurhanademi]] <small>([[User talk:Nurhanademi|разговор]])</small> 16:52, 2 ноември 2025 (CET) :Hello, Nurhan. The problem is that the article has already been written in 2021 on the English Wikipedia, and deleted. The person who removed it there is a very long-standing administrator who knows the rules well. It was also [[:en:Draft:Xsoundbeatz|declined]] a couple of days ago by another admin. On that wiki they have different [[:en:Wikipedia:Credible claim of significance|rules of notability]] than what we have on our wiki here. For us, as a small country, any Macedonian artist that has an IMDb record of his/her discography is enough (or any artist from any country, for that matter). They are more strict, and there is nothing I can do to change that. My experience, and the fact that I am an administrator here, will not make any difference to them. I created the article on Xsoundbeatz on mk.wiki last year, and, as you can see, it's fine. But I can't impose our standards on their Wikipedia. That's the unfortunate reality. Regards. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 20:34, 2 ноември 2025 (CET) ::Hi @[[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] Thankyou for your message 🙏 [[User:Nurhanademi|Nurhanademi]] <small>([[User talk:Nurhanademi|разговор]])</small> 21:41, 2 ноември 2025 (CET) == Talk page lock == Hello! I am a fellow colleague from the sh.wikipedia and as you might have seen, my talk page has been vandalised by our dear Ljubče, whom you probably know as one of Wikipedia's most persistent vandals. And while I do not contribute here, I would kindly ask you to lock both my user page and my talk page indefinitely, so as to stop Ljubče from vandalising it any further. If you have any additional questions, please ping me and I will reply here. Also, sorry for writing in English, I can read Macedonian, but I cannot speak it! :D [[User:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] <small>([[User talk:Edgar Allan Poe|разговор]])</small> 16:59, 10 ноември 2025 (CET) :@[[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]: If you're online, could you, perhaps, help with this? I cannot write on your talk page so I am pinging you here. [[User:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] <small>([[User talk:Edgar Allan Poe|разговор]])</small> 17:06, 10 ноември 2025 (CET) ::@[[Корисник:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] {{done}} --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 17:11, 10 ноември 2025 (CET) :::Thank youuu! :))) [[User:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] <small>([[User talk:Edgar Allan Poe|разговор]])</small> 17:11, 10 ноември 2025 (CET) == Принц или кнез, монархот на Монако? == Бојан, кога од принц го направивме кнез монархот на Монако? Србите и Русите го нарекуваат кнез, инаку по сите други човекот е принц или монарх, па така и кај нас, затоа што има многу титули: тој е и маркиз, и војвода, и барон, и сир. Ова не беше грешка, па да го смениш без дискусија. Измените треба да се вратат назад. Поздрав - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 09:17, 17 ноември 2025 (CET) :Во англискиот (и некои други јазици) се користи еден ист поим за кнез и за принц, што се две различни работи. Кај нас принц е исклучиво син на монарх, а кнез е владетелска титула на вид монарх. Сите кнезови од нашите простори на англиски и тие други јазици се нарекуваат принцови. Некои примери: [[:en:Grand Principality of Moscow|Grand Principality of Moscow]] = Големо Московско Кнежевство, [[:en:Principality of Bulgaria|Principality of Bulgaria]] = Кнежевство Бугарија. Монако и Лихтенштајн се современи примери за кнежевства. Германскиот не ја прави збрката што ја прави англискиот, па така државата се нарекува ''Fürstentum Liechtenstein'' (на германски Fürst = кнез, a Prinz = принц), наспроти англиското име ''Principality of Liechtenstein''. Нашите по медиуми кога пишувале принц на или од Монако тоа го правеле од чиста немарност или незнаење. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 09:24, 17 ноември 2025 (CET) ::Принц како збор е сосема соодветно за овој владетел од Монако, дека е монархија државата негова, и тој е монарх, а за кнез речникот вели дека е феудална наследна титула, не постојат феуди денес, историски термин е тоа. Другите значења за кнез според речникот се: член на царско семејство, а овој не е тоа, и титула добиена според заслуги, ни тоа не е, наследна титула има човекот, не му е според посебни заслуги. Не знам каде на друго место да провериме? - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 09:51, 17 ноември 2025 (CET) :::Сега проверив на француски, затоа што на Монако службен јазик е францускиот, принц се нарекува титулата на владетелот. Значи, тие самите си го нарекуваат принц владетелот свој. - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 09:57, 17 ноември 2025 (CET) :::Тоа е на француски — еден од јазиците што не прави разлика (романските јазици плус англискиот по норманското освојување). Таа смисла на prince исто така е феудална титула која останала обичајно до денес. Во средновековието на тие јазици исто се нарекува principalities или слично исто како денешните. Истото е. Едноставно некои јазици прават разлика, а некои не. Кај нас разликата отсекогаш постоела. А кнез може и да биде монархиска титула во уставна монархија, ако монархијата е кнежевство. Лихтенштајн е уставна монархија. Кое и да е денешното устројство на државата, тој пак ќе биде кнез, оти од дамнешни времиња влече титулата. Ете, тие јазици нашите кнежевства и германските си ги нарекуваат principalities, а ние и Германците си ги нарекуваме по наше. Тоа не значи дека тие треба сега да почнат да користат словенски или германски термин за нив. Кога сме кај извори, еве ти [http://drmj.eu/search/%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE извор од речник]. --[[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 10:02, 17 ноември 2025 (CET) Кнежество, во ред, ама за титулата и на француски и на германски е принц, иако е кнежество, сепак не е кнез. Може да дискутираме дека не постои во нивниот јазик збор за кнез, ама постои за кнежество (?) но еве и на некои словенски јазици титулата му е принц. Исто така, Грејс Кели со бракот станала принцеза. Не знам зошто ние треба да ја менуваме титулата. - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 12:09, 17 ноември 2025 (CET) == Самороден / природен ?== Исто така сметам дека не смее да се отстранува зборот природен и да се менува со самороден. Не познавам еден единствен човек што го користи тој збор за природните метали, на пример, и да ги нарекува самородени метали. Како енциклопедија не треба да бришеме зборови кои се во употреба и да ги менуваме со нови зборови туку така. Оваа измена воопшто не е на место. -[[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 12:09, 17 ноември 2025 (CET) :Самороден метал е единствениот што го знам за оваа работа, и како таков сум го учел. Покрај тоа, не станува збор за начинот на кој е добиен металот (дали е по природен или вештачки пат), сите метали се извадени од природата. Туку дека е сам по себе чест, а не дел од мешавини кои треба да се рафинираат. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 12:14, 17 ноември 2025 (CET) ::Ете има дополнително значење, и според тоа не е замена за зборот „природен“ туку има дополнително значење на „чист“. - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 13:15, 17 ноември 2025 (CET) == Invitation for a session "Tools and features for Users with Extended Rights" == Hi, you are receiving this invitation as you are either patroller and/or admin in your community and [[:m:Wikimedia CEE Hub|CEE Hub]] is preparing a session called '''Tools and features for Users with Extended Rights''', which we think that it will be interesting for you. The session is organised by the CEE Hub along with Wikimedia Foundation’s Movement Communications regional specialist Natalia Szafran-Kozakowska. Speakers in the session are Product Managers and Software Engineers from Wikimedia Foundation, so you will hear recent updates, new developments, and they will answer questions. So, please think what you want to ask them and come to the session. The session will be held on '''Tuesday, December 2nd, 2025 at 17:00 CET'''. Please register yourself '''[[:m:Event:CEE Catch Up: Tools for Users with Extended Rights|here]]'''. If you have any questions, please contact me. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 14:45, 19 ноември 2025 (CET) (on behalf of the CEE Hub) <!-- Пораката ја испрати Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_admins&oldid=29165186 --> == Предлошка == Можеш ли да направиш измени на предлошка Soccerway, бидејки сега не работи? [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 22:40, 27 ноември 2025 (CET) :Сега треба да е средено. Види дали сè е во ред. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 07:40, 28 ноември 2025 (CET) ::Уште не е средено, еве [[Василије Костов]]. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 08:12, 28 ноември 2025 (CET) :::А како е сега? [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 08:28, 28 ноември 2025 (CET) :::: Сега е подобро, треба да упатува на страницата од Костов на soccerway. [[User:Marco Mitrovich|Марко Митровиќ Сугарски]] <small>([[User talk:Marco Mitrovich|разговор]])</small> 09:09, 28 ноември 2025 (CET) :::::Ако упатувањето работи во некои статии, а не во други, тогаш проблемот не е со самата предлошка, туку со тоа како е напишана во дадената статија (дали е исправен начинот). Тоа треба да се проверува од случај до случај (водејќи се според тоа како е на англиската вики). [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 09:11, 28 ноември 2025 (CET) :::::: Здраво - во статијата Узем се дадени имињата на делови од ова село. Меѓутоа, кога погледнав во „Mapa cz“ најдов сосема различни имиња на тие делови. - Ве молам, што е точно? Ви благодарам за вашиот одговор. Со почит. [[User:JaKoRa|JaKoRa]] <small>([[User talk:JaKoRa|разговор]])</small> 13:07, 28 ноември 2025 (CET) :::::::Здраво. Колку што можам да видам, во статијата се спомнати само де маала — Витановци и Манѓелици На картата го нема Манѓелици бидејќи е премногу централно. Сите други имиња што се спомнати во статијата се месности, кои во многу случаи се микротопоними кои не мора да имаат куќи и не се сметаат за делови од селото во таа смисла. На [https://www.openstreetmap.org/?mlat=42.221017&mlon=22.427716&zoom=11#map=15/42.22356/22.43597 оваа карта] треба да се прикажани маалата, иако и таму не сум сигурен дали се сите точни. Затоа, ќе биде потребно да се додадат маалата од посочената карта во статијата. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 18:37, 28 ноември 2025 (CET) == Прашање кое бара дискретност == Добар ден. Дали постои начин да се контактира со вас преку е-маил. Имам прашање кое бара дискретност и не би сакал да го елаборирам тука. Благодарам. [[User:Poliscimk|Poliscimk]] <small>([[User talk:Poliscimk|разговор]])</small> 21:41, 20 декември 2025 (CET) :Да, има. Пишете [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0:%D0%9F%D0%B8%D1%88%D0%B8_%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82/Bjankuloski06 на овој бразец]. Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 23:06, 20 декември 2025 (CET) == Уредувачки денови и викенди 2026 == Добар ден, започна предизвикот [[Википедија:Уредувачки денови 2026|уредувачки денови]] и [[Википедија:Уредувачки викенди 2026|викенди]] за 2026 година. Ве поканувам да се приклучите на предизвикот, со тоа што од оваа година наградите ќе бидат на месечно ниво каде што треба да се исполнат следните услови: * Да се учествува во најмалку 10 изданија на уредувачките денови и/или викенди во текот на еден месец, и * Да се создадат или подобрат најмалку 25 статии '''од тековниот месец'''. Ако имате какви било прашања слободно обратете ми се на мојата разговорна страница! Пријатен ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 12:08, 5 јануари 2026 (CET) == Мета-дијалектика == Почитуван Бојан, Среќен Бадникот! Ако не Ти е проблем провери ја страницата (и одобри) за [[Мета-дијалектика]]. Поздрав, И.Ј. [[User:Нео-Марксист|Нео-Марксист]] <small>([[User talk:Нео-Марксист|разговор]])</small> 18:34, 6 јануари 2026 (CET) :Здраво, Игор. Одобрено. Се извинувам на задоцнувањето. Бев во Кина и таму не ми се отвораше Википедија. Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 23:50, 8 јануари 2026 (CET) ::Благодарам Бојан! Среќна Нова 2026. Година![[User:Нео-Марксист|Нео-Марксист]] <small>([[User talk:Нео-Марксист|разговор]])</small> 02:51, 15 јануари 2026 (CET) :::::Почитуван Бојан, се извинувам за Твоето време. Но, морам да Ти обрнам внимание дека Вашиот нов корисник ја избојадиса оваа страница ([[Мета-дијалектика]] ), и уште повеке проверената страница за [[Дијалектика]] со низа жолти шаблони. Ова лично не ми прави проблем, но сепак ми се чини дека се работи за некој субјективен чин. Се надевам дека сум во грешка. Со особена почит, [[User:Институт за политички студии|Институт за политички студии]] <small>([[User talk:Институт за политички студии|разговор]])</small> 02:13, 24 јануари 2026 (CET) :Здраво. Еден од администраторите ќе ја провери статијата и ќе се погрижи да биде по стандард. Ако има проблем и понатаму, уредникот ќе биде повикан да направи поправки. Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 08:44, 24 јануари 2026 (CET) ::Благодарам Бојан [[User:Институт за политички студии|Институт за политички студии]] <small>([[User talk:Институт за политички студии|разговор]])</small> 11:47, 24 јануари 2026 (CET) :Еве ја дополнив со секундарната референца од весникот Нова Македонија, денешен број. Се надевам дека сега задоволува критеријумите за „Викификација". Види :[https://novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/megju-se-i-nishto-filozofska-teorija-shto-go-objasnuva-postoenjeto/].[[User:Институт за политички студии|Институт за политички студии]] <small>([[User talk:Институт за политички студии|разговор]])</small> 11:24, 26 јануари 2026 (CET) ::::Мета-дијалектика постои. Види просто пребарување на bing [https://www.bing.com/search?q=meta+-+dialectical+method&qs=SC&pq=meta-+dialectic&sk=SC1&sc=11-15&cvid=BB16E35668AF4272BFB61E0ABA86DF2C&FORM=QBRE&sp=2&ghc=1&lq=0].[[Специјална:Придонеси/&#126;2026-92605-4|&#126;2026-92605-4]] ([[Разговор со корисник:&#126;2026-92605-4|разговор]]) 23:30, 10 февруари 2026 (CET) :::::Тие толку разбираат, никогаш не училе за "Дијалектика", а камоли за "Мета-дијалектика". За жал.[[User:Вики.Мета|Вики.Мета]] <small>([[User talk:Вики.Мета|разговор]])</small> 00:29, 11 февруари 2026 (CET) == Злоупотреба на администраторските овластувања == Еден или повеќе администратори на оваа Вики блокираа страница за разговор за стр. „Мета-дијалектика" со цел брзо да биде избришана. Овој термин[[Мета-дијалектика]] е широко применуван во поновата филозофија! Нема никакви основи за бришење, а особено не за брзо бришење, ова е очигледно. Потпаѓа под филозофска терминологија.[[User:Вики.Мета|Вики.Мета]] <small>([[User talk:Вики.Мета|разговор]])</small> 00:22, 11 февруари 2026 (CET) :Здраво. Не станува збор за злоупотреба, туку за нечија одлука. Го повикувам колегата @[[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] да образложи. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 06:04, 11 февруари 2026 (CET) ::@[[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] Многу е едноставно, статијата не личеше на ништо со извори од само еден автор. Ако е така како што се кажува дека е широко применуван термин, зашто не постои објаснувања/извори при простор пребарување на Гугл. Исто така, оваа страница не е избришана само од мене, туку од многу други Википедии. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 13:02, 11 февруари 2026 (CET) :::Како и да е истата статија помина на Бугарската Вики, а слично и на Белоруската Википедија! Голем поздрав![[User:Инает|Инает]] <small>([[User talk:Инает|разговор]])</small> 02:17, 20 февруари 2026 (CET) == Thank you for being a medical contributors! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {| style="background-color: #fdffe7; color: #000; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Wiki Project Med Foundation logo.svg|130px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" |'''The 2025 Cure Award''' |- | style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |In 2025 you '''[[mdwiki:WikiProjectMed:WikiProject_Medicine/Stats/Top_medical_editors_2025_(all)|were one of the top medical editors in your language]]'''. Thank you from [[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med]] for helping bring free, complete, accurate, up-to-date health information to the public. We appreciate you and the vital work you do! Wiki Project Med Foundation is a [[meta:Wikimedia_thematic_organizations|thematic organization]] whose mission is to improve our health content. '''[[meta:Wiki_Project_Med#People_interested|Consider joining for 2026]]''', there are no associated costs. Additionally one of our primary efforts revolves around translating health content. We invite you to '''[https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/index.php try our new workflow]''' if you have not already. Our dashboard automatically [https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/leaderboard.php collects statistics] of your efforts and we are working on [https://mdwiki.toolforge.org/fixwikirefs.php tools to automatically improve formating]. |} Look forwards to collaborating in the year ahead. Thanks again :-) -- [[mdwiki:User:Doc_James|<span style="color:#0000f1">'''Doc James'''</span>]] along with the rest of the team at '''[[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med Foundation]]''' 08:42, 14 февруари 2026 (CET) </div> (Оваа порака беше испратена на [[:Корисник:Bjankuloski06]], а тука се јавува заради пренасочување.) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Doc James@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Top_Other_Language_Editors_2025&oldid=30070084 --> == Корејска транскрипција == Здраво, Бојан. Сакам да те прашам како ќе се транскрибира Lee Jun-young на македонски, поточно „Young“? Според [[Македонска транскрипција на корејскиот јазик|македонската транскрипција]], нема МФА за „ou“. Дали ќе биде Јанг или Јонг? Се колебам за Ли Џун Јонг. Поздрав. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 15:02, 21 февруари 2026 (CET) :Ќе биде Јонг, и го имаме во графата за ''yeo''. Не е секогаш лесно да се одреди од прв поглед, бидејќи наместа англиската транскрипција отстапува од официјалната преработена романизација, и од тоа што би се очекувало според МФА. Слогот 영 е сочинет од составниците ㅇ + ㅕ + ㅇ. Првата е нема, втората е самогласката ''јо'', третата е согласката ''нг''. ㅕ се предава со „јо“ на македонски, бидејќи о е најблизок македонски глас за ʌ по МФА. Во корејскиот најпаметно е да се гледа од изворното писмо, и потоа да се консултира нашата транскрипција. Јас би ја задржал употребата на тирето и малата буква, па така би било „Ли Џун-јонг“, бидејќи ''Џун-јонг'' е едно презиме, а не две презимиња, или средно име и презиме. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 22:38, 21 февруари 2026 (CET) ::Благодарам. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 19:13, 22 февруари 2026 (CET) == Translation request == Hello, Bjankuloski06. Can you translate and upload the article about the dormant supervolcano [[:en:Campi Flegrei]] in Macedonian Wikipedia? Yours sincerely, [[User:Kurcke|Kurcke]] <small>([[User talk:Kurcke|разговор]])</small> 08:02, 11 март 2026 (CET) :Hello, Bjankuloski06. :I withdraw the request, because the article has been created. :Yours sincerely, [[User:Kurcke|Kurcke]] <small>([[User talk:Kurcke|разговор]])</small> 23:33, 13 март 2026 (CET) == Предлог == Здраво, Бојан. Сакам да предложам нешто за кога отвораме нова тема или едноставно дебатираме на страниците за разговор. Наместо автоматски да се додава само нашето име и врската до разговорната страница, дали може пред името автоматски да се додаваат и две цртички „--“? Ова би дало подобар стилистички изглед и појасно би го одвоило потписот од самиот текст. Пример како би изгледало тоа автоматски: --Andrew012p (разговор) 19:41, 29 март 2026 (CEST). Поздрав. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 19:44, 29 март 2026 (CEST) :И јас сум се прашувал уште одамна, ама, за жал, тоа е длабоко кодирано во википедискиот систем, и со тоа, неменливо. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 08:22, 30 март 2026 (CEST) == Предлошка == Здраво, Бојан. Ќе можеш ли да ги провериш овие предлошки за аниме и манга што се користат во статијата „[[Beck (манга)|Beck]]“? Во визуелниот уредник кога ќе стиснам „Уреди“ на предлошката, заглавува на „Вчитувам“ и не се отвораат полињата. Само работат кога уредувам во изворен код. Не сум ги менувал предлошките одамна, претпоставувам е некој поширок проблем со Википедија или со нивните TemplateData? Ќе може ли да се реши? Поздрав. --[[User:Andrew012p|Andrew012p]] <small>([[User talk:Andrew012p|разговор]])</small> 13:48, 10 април 2026 (CEST) :Таа предлошка не може да се уредува нагледно бидејќи впрочем е потпредлошка (во кодот ќе забележиш „Infobox animanga/Header“. Иста е и на англиската. Очигледно таквиот уредник е предвиден само за предлошки (ни јас не сум знаел). Поздрав. [[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 21:50, 10 април 2026 (CEST) azy03hdgjunf27srwpbq3wlfftrb3z4 Борис Бојаџиски 0 7862 5537437 5454572 2026-04-10T19:13:49Z Dandarmkd 31127 5537437 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Борис Бојаџиски | image = | caption = | birth_date = {{роден на|23|февруари|1915}} | birth_place = {{роден во|Охрид}}, [[Кралство Србија]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1959|5|9|1915|2|23}} | death_place = {{починал во|Охрид}}, [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]] | occupation = [[Писател]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Борис Бојаџиски''' ({{роден на|23|февруари|1915}} - {{починал на|9|мај|1959}}) — [[НР Македонија|македонски]] [[писател]] и еден од осноположниците на македонската [[Детска книжевност|книжевност за деца]]. Започнал да се занимава со [[книжевност]] додека бил во учителската академија во [[Шабац]]. Подоцна, како учител, тој напишал неколу [[Приказна|приказни]] за деца. Учителствувал по разни села на [[Охридско]] и [[Струшко]], сѐ до почнувањето на војната, кога поради [[болест]], тој престанал да работи. Бојаџиски е добитник на бројни награди за неговата книжевна активност. Починал во Охрид во [[1959]] година.<ref>{{Наведена книга |title= Повоените македонски писатели|last= Котевска|first= Милка|authorlink= |author2= Лидиjа Мирчевска|year= |publisher= Универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“|location= Битола|isbn= |pages= 40|url= http://www.scribd.com/doc/50316811/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8|accessdate=}}</ref> Борис Бојаџиски е еден од првите новинари на [[весник]]от „''[[Нова Македонија]]''“, каде што заземал најразлични должности, од соработник, известувач до уредник на културната рубрика на весникот. По [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето]] и воспоставувањето на [[ДФ Македонија|македонската држава]], Бојаџиски бил еден од првите македонски автори за деца.<ref>[http://www.ohridnews.com/index.php?mod=23&kat=24&id=52091 Осврт кон творештвото на Борис Бојаџиски]</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ohridnews.com.mk/index.php?mod=1&kat=4&id=51949 |title=Средба со творештвото на Борис Бојаџиски |accessdate=2013-02-24 |archive-date=2013-02-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130223034522/http://www.ohridnews.com.mk/index.php?mod=1&kat=4&id=51949 |url-status=dead }}</ref> == Библиографија == * Милка * [[Првите цутови]] („Кочо Рацин“, 1953) * Чекори што не можеа да запрат * Над двете езера * Денес, утре, задутре * Ронки * Галебово крило == Извори == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бојаџиски, Борис}} [[Категорија:Македонски писатели за деца]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Македонци во Србија]] s342l69tg5z7ek2xeyo1fqus9gndkun Биографија 0 10747 5537617 5352787 2026-04-11T09:26:54Z Bjankuloski06 332 5537617 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=октомври 2009}} [[File:Einhard.jpg|thumb|right|Ајнхард како писар на животописот на [[Карло Велики]].]] '''Биографија''' или '''животопис'''<ref>{{ОДРМЈ|животопис}}</ref> — опис на животот на некоја личност.<ref>{{ДРМЈ|биографија}}</ref><ref>{{ДРМЈ|животопис}}</ref> Поимот ''биографија'' доаѓа од [[Грчки јазик|грчки]] ''bios'' = жив, живот + ''graphos'' = пишува, и се одомаќинил во речиси сите европски јазици. Означува опис на нечиј животен пат. Соодветниот збор на [[Латински јазик|латински]] е ''курикулум витае'' (Curiculum Vitae) — текот на животот. Биографијата е литературно-документарна творба создадена врз основа на веродостојни документи и податоци за животот и работата на некоја личност. [[Автобиографија]] е сопствена биографија, опис на сопствениот живот. ==Биографија како тема во уметноста== * „Пишување на биографија“ — песна на полската поетеса [[Вислава Шимборска]].<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 242-243.</ref> ==Наводи== {{наводи}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Биографија| ]] [[Категорија:Личен живот]] [[Категорија:Книжевност]] s845t7qd74q5pg5ih1zun9093emet3u 5537618 5537617 2026-04-11T09:27:11Z Bjankuloski06 332 додадена [[Категорија:Книжевни жанрови]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537618 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=октомври 2009}} [[File:Einhard.jpg|thumb|right|Ајнхард како писар на животописот на [[Карло Велики]].]] '''Биографија''' или '''животопис'''<ref>{{ОДРМЈ|животопис}}</ref> — опис на животот на некоја личност.<ref>{{ДРМЈ|биографија}}</ref><ref>{{ДРМЈ|животопис}}</ref> Поимот ''биографија'' доаѓа од [[Грчки јазик|грчки]] ''bios'' = жив, живот + ''graphos'' = пишува, и се одомаќинил во речиси сите европски јазици. Означува опис на нечиј животен пат. Соодветниот збор на [[Латински јазик|латински]] е ''курикулум витае'' (Curiculum Vitae) — текот на животот. Биографијата е литературно-документарна творба создадена врз основа на веродостојни документи и податоци за животот и работата на некоја личност. [[Автобиографија]] е сопствена биографија, опис на сопствениот живот. ==Биографија како тема во уметноста== * „Пишување на биографија“ — песна на полската поетеса [[Вислава Шимборска]].<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 242-243.</ref> ==Наводи== {{наводи}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Биографија| ]] [[Категорија:Личен живот]] [[Категорија:Книжевност]] [[Категорија:Книжевни жанрови]] 8bf90sz4uebiju7hdy1k2nzcq55cu0a Стар Дојран 0 10879 5537470 5197918 2026-04-10T19:55:55Z Ehrlich91 24281 /* Културни и природни знаменитости */ 5537470 wikitext text/x-wiki :''За други значења на поимот '''Дојран''', видете на [[Дојран (појаснување)|појаснителната страница]]'' {{Инфокутија за село во Република Македонија | име = Стар Дојран | слика = Поглед на Стар Дојран.jpg | големина на слика = 300п | опис = Воздушен поглед на селото Стар Дојран | општина = {{општинскигрб|Општина Дојран}} | регион = {{грб|Југоисточен Регион}} | област = | население = 413 | година = 2021 | поштенски број = 1487 | повикувачки број = 034 | надморска височина = 160 | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=11 | lat_sec=00 | lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=43 | lon_sec=00 | слава = | мрежно место = | карта = Стар Дојран во Општина Дојран.svg }} '''Стар Дојран''' — село и административно седиште на [[Општина Дојран]], на брегот на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]. Иако по своите карактеристики Стар Дојран наликува на гратче,<ref name="енциклопедија" /> сепак официјално не е прогласено за град.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.stat.gov.mk/OblastOpsto.aspx?id=1|title=Државен завод за статистика|work=www.stat.gov.mk|accessdate=2024-04-24}}</ref> Тоа било гратче до [[Прва светска војна|Првата светска војна]], но било разурнато за време на војната.<ref name="енциклопедија" /> Стар Дојран е едно од најпознатите туристички одредишта во Македонија, поради неговата местоположба на Дојранското Езеро и прекрасната средоземна клима. == Географија и местоположба == [[Податотека:Поглед на Сретеново (лево) и Стар Дојран (десно).jpg|мини|300п|лево|Воздушен поглед [[Сретеново]] и Стар Дојран, кои денес се буквално споени едно со друго]] Селото се наоѓа во јужниот дел на територијата на [[Општина Дојран]] и селото претставува нејзин административен центар. Тоа е сместено на западниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] и нејзиниот атар се допира со државната гранична линија со [[Грција]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=283}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 160 метри.<ref name="енциклопедија" /> Се наоѓа на три километри јужно од поголемата населба [[Нов Дојран]], а оддалечен е и неколку километри од грчката граница. Низ селото поминува [[Регионален пат 1105|регионалниот пат 1105]], кој води кон граничниот премин „Дојран“ кон Грција. Иако самото село е одредено како рамничарско, за неговиот поширок атар може да се каже дека е претежно ридски. На западниот брег од езерото се наоѓа височината Калатепе со надморска височина од 691 метар. На северозападниот дел благо се издигнува Асанлиско Поле, кое преку с. [[Николиќ]] се прелева во плодна котлина. На северозапад над Асанлиско Поле се издигнува ридот [[Боска]] со надморска височина од 720 метри, на исток се падините на Круша Планина, кои многу благо се спуштаат кон езерото при што се создаваат мошне плодни површини. Најнискиот брег е на југ, кај населбата Кара-Дојран во соседна [[Грција]]. == Историја == === Античка историја === Во V век п.н.е. долината на Празијас (сегашното [[Дојранско Езеро]]) ја населувале [[Пајонци]]. Тие живееле „на“ Езерото во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скели кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено корабите со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите (Персијците) биле безуспешни. Се женеле по многупати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хране дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Празијас во тој период територијално припаѓал на [[Античка Македонија|Македонската држава]] чиј крал бил [[Аминта I]], па на неговиот син [[Александар I]] по него, па [[Пердика II]] (454 - 413 година п.н.е.), па [[Архелај I]] (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на [[Филип II Македонски|Филип II]] и [[Александар III Македонски]] и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот (II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност Топлец) на површина од триесетина хектари веќе бил распространет антички град — тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското Царство на Западно и Источно чиј центар бил Визит (Цариград), Тауријан станал дел од Источното Римско Царство односно [[Византија]]. === Среден век === [[Податотека:Саат-кула (Стар Дојран).jpg|мини|300п|десно|[[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кулата]] во Стар Дојран]] Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветтиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот зазема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го одликуваат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин. И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на веќе стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот риболов, успешниот лов, родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на [[Византијци]]те и [[Бугари]]те, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви (Милутин 1282 година и Душан 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат по нив. === Османлиско Царство === Живеејки во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги „дочекале“ и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, [[Турци]]те - Османлии. Турците го дале третото име на градот - '''Дојран'''. Во втората половина на XV век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на Tурците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански, а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: [[Ѓопчели]], [[Чаушли]], [[Севендекли]], [[Дедели]], [[Куртамзали]], [[Органџали]] и други кои денес се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. [[Податотека:Doyran.PNG|мини|300п|десно|Улица во Дојран во почетокот на XX век]] Градот бил изграден во стилот на цариградската и солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - [[Дојрански амам|амам]] кој и служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка [[Саат-кула (Стар Дојран)|саат-кула]]. На Дојран во тоа време припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30.000 жители, од кои над 18.000 [[Турци]], повеќе од 9.500 [[Македонци]], околу 160 [[Евреи]] и 1.000 [[Роми]]. === Современа историја === [[Податотека:Doiran-1913.jpg|мини|300п|десно|Дојран во 1913 година]] Градот бил разурнат за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Истовремено, разурнатиот град бил и поплавен од езерото. Соочувајки со суровата реалност на својот Дојран, кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат [[Нов Дојран]]. Но, како и претходните „господари“ Турците така и [[Кралството СХС]] на овие простори населува 29 семејства српско население, при што е создадена населбата [[Сретеново]]. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно-административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Вкупно 3 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.}}</ref> Во [[Втора светска војна|Втората светска војна]], Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на [[5 ноември]] [[1944]] година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] денеска на македонска страна постојат четири населби: [[Нов Дојран]], Стар Дојран, [[Николиќ]] и [[Сретеново]] во кој живеат околу 4.000 жители. Населението некаде во средината на 1950-те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат бројни хотели и одморалишта, казина и над 600 викендички. == Стопанство == [[Податотека:Туристичко-информативен центар во Стар Дојран.jpg|мини|300п|десно|Туристичко-информативен центар во Стар Дојран]] Атарот на селото зафаќа простор од 9,2&nbsp;км<sup>2</sup>, при што преовладуваат шумите со површина од 490 [[хектар]]и, на пасиштата отпаѓаат 381 хектар, додека на обработливите површини 21 хектар.<ref name="енциклопедија" /> Селото, во основа, има туристичко-рекреативна функција, со бројни викенд-куќи. Во него има бројни угостителски објекти, а во минатото имала земјоделска задруга.<ref name="енциклопедија" /> == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|190 |1953|105 |1961|107 |1971|260 |1981|270 |1991|352 |1994|328 |2002|363 |2021|413 }} Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, градот имал 250 [[Македонци]], 200 [[Грци]] и 25 до 50 други жители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Стар Дојран во 1961 година имал 107 жители, од кои 77 биле Македонци, а 21 жител Србин, додека во 1994 година бројот се зголемил на 328 жители, од кои 232 биле Македонци, 47 Турци, 33 Срби и 11 жители Албанци.<ref name="енциклопедија" /> Според пописот на населението на Македонија од 2002 година, селото имало 363 жители, од кои 255 [[Македонци]], 6 [[Македонски Албанци|Албанци]], 57 [[Македонски Турци|Турци]], 9 [[Македонски Роми|Роми]], 1 [[Македонски Власи|Влав]], 32 [[Македонски Срби|Срби]] и 3 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=1 мај 2024}}</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 413 жители, од кои 288 [[Македонци]], 4 [[Македонски Албанци|Албанци]], 56 [[Македонски Турци|Турци]], 11 [[Македонски Роми|Роми]], 3 [[Македонски Власи|Власи]], 18 [[Македонски Срби|Срби]], 3 останати и 30 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref> {{Пописи|—|—|190|105|107|260|270|352|328|363|413}} <!--=== Родови === === Иселеништво ===--> == Општествени установи == * [[ПУ „Кочо Рацин“ - Стар Дојран|Основно училиште „Кочо Рацин“]], петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Кочо Рацин“ - Нов Дојран]] * Пошта ([[Поштенски броеви во Македонија|1487]]) * Општинското седиште * Стручна канцеларија на Агенцијата за поддршка на земјоделството (АПЗ) * Даночен шалтер * Амбуланта * Дом на културата <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Управен објект во Стар Дојран.jpg|Општинското седиште Податотека:Управен објект во Стар Дојран 2.jpg|Стручна канцеларија на АПЗА и даночен шалтер Податотека:Објекти на Општина Дојран.jpg|Објекти на општината Податотека:Управен објект во Стар Дојран 3.jpg|Управен објект </gallery> == Самоуправа и политика == Селото влегува во рамките на [[Општина Дојран]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било седиште на некогашната Општина Стар Дојран. Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија. Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Дојран, во која покрај селото Стар Дојран се наоѓале селата Ѓопчели, Николиќ, Нов Дојран, Сретеново, Фурка, Црничани и Чаушли. Во периодот 1950-1952, селото било дел од некогашната општина Нов Дојран, во која влегувале селата Ѓопчели, Николиќ, Стар Дојран, Сретеново, Фурка, Чаушли и Црничани. === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 0385 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште. Во ова избирачко место е опфатено и селото [[Сретеново]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 603 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=6 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 598 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url= https://ep.sec.mk/election/results/electionType/local/electionYear/2021/electionRound/21/municipality/541/pollingStation/21340|title=Резултати|work=[[Државна изборна комисија]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=1 мај 2024}}</ref> == Културни и природни знаменитости == ;Археолошки наоѓалишта * [[Св. Илија (Стар Дојран)|Св. Илија]] — сакрален објект од непознат период;<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://vecer.mk/kultura/dojran-godinava-so-obnovena-crkva-sv-ilija-dogodina-i-so-nakolna-naselba |title=''Дојран годинава со обновена црква "Св. Илија", догодина и со наколна населба'' |accessdate=2017-01-10 |archive-date=2016-08-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805223830/http://vecer.mk/kultura/dojran-godinava-so-obnovena-crkva-sv-ilija-dogodina-i-so-nakolna-naselba |url-status=dead }}</ref> ;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> * [[Црква „Св. Илија“ - Стар Дојран|Црква „Св. Илија“]] - катедрална црква на Дојран; * [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Стар Дојран|Црква „Св. Ѓорѓи“]] - се наоѓа веднаш до катедралната црква Св. Ѓорѓи; * [[Црква „Св. Марија Магдалена“ - Стар Дојран|Црква „Св. Марија Магдалена“]] - главната манастирска црква на манастирскиот комплекс [[Партениј Зографски (манастир)|Партениј Зографски]]; * [[Црква „Св. Максим Исповедник и Св. Григориј Палама“ - Стар Дојран|Црква „Св. Максим Исповедник и Св. Григориј Палама“]] — манастирска црква во затворениот дел; и * [[Црква „Св. Царско Семејство Романови“ - Стар Дојран|Црква „Св. Царско Семејство Романови“]] - манастриска црква. {{скриено |Црква без име во непосредна близина на црквата „Св. Илија“ |Црква без име која е на црковно земјиште или пак црковен објект/резиденција за кој нема достапни информации, освен дека припаѓа на [[Водочки манастир|Водочкиот манастир]] <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква во Стар Дојран 2.jpg|Влезот Податотека:Црква во Стар Дојран 3.jpg|Апсидата Податотека:Црква во Стар Дојран 3.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква во Стар Дојран 4.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква во Стар Дојран.jpg|Поглед на црквата </gallery> |headerstyle=background:#ccccff |style=text-align:center; }} ;Манастири * [[Партениј Зографски (манастир)|Партениј Зографски]] — нов манастир <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква во Стар Дојран.jpg|Црква Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Стар Дојран.jpg|Остатоци од црквата „Св. Ѓорѓи“ Податотека:Црква „Св. Илија“ - Стар Дојран 19.jpg|Воздушен поглед на црквата „Св. Илија“ Податотека:Црква „Марија Магдалена“ - Стар Дојран.jpg|Црква „Марија Магдалена“ Податотека:Манастир „Партениј Зографски“ - Стар Дојран.jpg|Влезот во манастирот „Партениј Зографски“ </gallery> ;Споменици<ref name="енциклопедија" /> * Спомен-плоча од [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] * Спомен-биста на [[Христофор Жефарович]] * Спомен-биста на [[Антон Панов]] * Спомен-биста на [[Ѓорѓи Абаџиев]] * Спомен-биста на [[Теодосиј Синаитски]] * Споменик на Дојрана * Спомен-плоча на 22. британска дивизија <gallery mode="packed" heights="120px"> Податотека:Споменик на Христофор Жефарович во Стар Дојран.jpg|Споменик на [[Христофор Жефарович]] Податотека:Anton Panov.JPG|Споменик на [[Антон Панов]] Податотека:Gjorgji Abadžiev.JPG|Споменик на [[Ѓорѓи Абаџиев]] Податотека:Dojrana which was named in her memory the lake Dojran.jpg|Споменик на Дојрана Податотека:Theodosius of Sinai.JPG|Спомен-биста на [[Теодосиј Синаитски]] Податотека:Spomen ploca od NOB vo Dojran.jpg|Спомен-плоча од НОБ во музејот во Стар Дојран Податотека:Star Dojran - Monument à la 22e division britannique.jpg|Спомен-плоча на 22. британска дивизија </gallery> ;Градби * [[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кула]] — поранешна саат-кула, неодамна обновена * [[Дојрански амам]] — поранешен амам <!--== Редовни настани ==--> == Личности == ;Родени во или по потекло од Стар Дојран * [[Теодосиј Синаитски]] * [[Антон Панов]] * [[Ѓорѓи Абаџиев]] <!--== Култура и спорт ==--> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Star Dojran - Remains from WW1.jpg|Остатоци од [[Прва светска војна|Првата светска војна]] Податотека:Дојрански амам.jpg|Дојранскиот амам Податотека:Дојрански платани, споменици на природата (14).jpg|Дојрански платани </gallery> == Поврзано == * [[Општина Дојран]] * [[Дојранско Езеро]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Star Dojran}} {{Општина Дојран}} [[Категорија:Стар Дојран| ]] [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Дојрански села]] [[Категорија:Села во Општина Дојран]] [[Категорија:Дојран]] g0mqpl3olgdksfrnvn4m57wgabny2h9 5537481 5537470 2026-04-10T19:57:24Z Ehrlich91 24281 /* Културни и природни знаменитости */ 5537481 wikitext text/x-wiki :''За други значења на поимот '''Дојран''', видете на [[Дојран (појаснување)|појаснителната страница]]'' {{Инфокутија за село во Република Македонија | име = Стар Дојран | слика = Поглед на Стар Дојран.jpg | големина на слика = 300п | опис = Воздушен поглед на селото Стар Дојран | општина = {{општинскигрб|Општина Дојран}} | регион = {{грб|Југоисточен Регион}} | област = | население = 413 | година = 2021 | поштенски број = 1487 | повикувачки број = 034 | надморска височина = 160 | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=11 | lat_sec=00 | lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=43 | lon_sec=00 | слава = | мрежно место = | карта = Стар Дојран во Општина Дојран.svg }} '''Стар Дојран''' — село и административно седиште на [[Општина Дојран]], на брегот на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]]. Иако по своите карактеристики Стар Дојран наликува на гратче,<ref name="енциклопедија" /> сепак официјално не е прогласено за град.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.stat.gov.mk/OblastOpsto.aspx?id=1|title=Државен завод за статистика|work=www.stat.gov.mk|accessdate=2024-04-24}}</ref> Тоа било гратче до [[Прва светска војна|Првата светска војна]], но било разурнато за време на војната.<ref name="енциклопедија" /> Стар Дојран е едно од најпознатите туристички одредишта во Македонија, поради неговата местоположба на Дојранското Езеро и прекрасната средоземна клима. == Географија и местоположба == [[Податотека:Поглед на Сретеново (лево) и Стар Дојран (десно).jpg|мини|300п|лево|Воздушен поглед [[Сретеново]] и Стар Дојран, кои денес се буквално споени едно со друго]] Селото се наоѓа во јужниот дел на територијата на [[Општина Дојран]] и селото претставува нејзин административен центар. Тоа е сместено на западниот брег на [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] и нејзиниот атар се допира со државната гранична линија со [[Грција]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија: географски, демографски, и аграрни обележја|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|pages=283}}</ref> Селото е рамничарско, сместено на надморска височина од 160 метри.<ref name="енциклопедија" /> Се наоѓа на три километри јужно од поголемата населба [[Нов Дојран]], а оддалечен е и неколку километри од грчката граница. Низ селото поминува [[Регионален пат 1105|регионалниот пат 1105]], кој води кон граничниот премин „Дојран“ кон Грција. Иако самото село е одредено како рамничарско, за неговиот поширок атар може да се каже дека е претежно ридски. На западниот брег од езерото се наоѓа височината Калатепе со надморска височина од 691 метар. На северозападниот дел благо се издигнува Асанлиско Поле, кое преку с. [[Николиќ]] се прелева во плодна котлина. На северозапад над Асанлиско Поле се издигнува ридот [[Боска]] со надморска височина од 720 метри, на исток се падините на Круша Планина, кои многу благо се спуштаат кон езерото при што се создаваат мошне плодни површини. Најнискиот брег е на југ, кај населбата Кара-Дојран во соседна [[Грција]]. == Историја == === Античка историја === Во V век п.н.е. долината на Празијас (сегашното [[Дојранско Езеро]]) ја населувале [[Пајонци]]. Тие живееле „на“ Езерото во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скели кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено корабите со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите (Персијците) биле безуспешни. Се женеле по многупати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хране дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Празијас во тој период територијално припаѓал на [[Античка Македонија|Македонската држава]] чиј крал бил [[Аминта I]], па на неговиот син [[Александар I]] по него, па [[Пердика II]] (454 - 413 година п.н.е.), па [[Архелај I]] (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на [[Филип II Македонски|Филип II]] и [[Александар III Македонски]] и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот (II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност Топлец) на површина од триесетина хектари веќе бил распространет антички град — тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското Царство на Западно и Источно чиј центар бил Визит (Цариград), Тауријан станал дел од Источното Римско Царство односно [[Византија]]. === Среден век === [[Податотека:Саат-кула (Стар Дојран).jpg|мини|300п|десно|[[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кулата]] во Стар Дојран]] Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветтиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот зазема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го одликуваат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин. И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на веќе стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот риболов, успешниот лов, родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на [[Византијци]]те и [[Бугари]]те, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви (Милутин 1282 година и Душан 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат по нив. === Османлиско Царство === Живеејки во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги „дочекале“ и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, [[Турци]]те - Османлии. Турците го дале третото име на градот - '''Дојран'''. Во втората половина на XV век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на Tурците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански, а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: [[Ѓопчели]], [[Чаушли]], [[Севендекли]], [[Дедели]], [[Куртамзали]], [[Органџали]] и други кои денес се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. [[Податотека:Doyran.PNG|мини|300п|десно|Улица во Дојран во почетокот на XX век]] Градот бил изграден во стилот на цариградската и солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - [[Дојрански амам|амам]] кој и служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка [[Саат-кула (Стар Дојран)|саат-кула]]. На Дојран во тоа време припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30.000 жители, од кои над 18.000 [[Турци]], повеќе од 9.500 [[Македонци]], околу 160 [[Евреи]] и 1.000 [[Роми]]. === Современа историја === [[Податотека:Doiran-1913.jpg|мини|300п|десно|Дојран во 1913 година]] Градот бил разурнат за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Истовремено, разурнатиот град бил и поплавен од езерото. Соочувајки со суровата реалност на својот Дојран, кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат [[Нов Дојран]]. Но, како и претходните „господари“ Турците така и [[Кралството СХС]] на овие простори населува 29 семејства српско население, при што е создадена населбата [[Сретеново]]. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно-административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Вкупно 3 жители на оваа населба се заведени како жртви во [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.muzejgenocida.rs/images/ZrtvePub/Mak.pdf|title=Попис на жртвите од војната 1941-1945, СР Македонија.}}</ref> Во [[Втора светска војна|Втората светска војна]], Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на [[5 ноември]] [[1944]] година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] денеска на македонска страна постојат четири населби: [[Нов Дојран]], Стар Дојран, [[Николиќ]] и [[Сретеново]] во кој живеат околу 4.000 жители. Населението некаде во средината на 1950-те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат бројни хотели и одморалишта, казина и над 600 викендички. == Стопанство == [[Податотека:Туристичко-информативен центар во Стар Дојран.jpg|мини|300п|десно|Туристичко-информативен центар во Стар Дојран]] Атарот на селото зафаќа простор од 9,2&nbsp;км<sup>2</sup>, при што преовладуваат шумите со површина од 490 [[хектар]]и, на пасиштата отпаѓаат 381 хектар, додека на обработливите површини 21 хектар.<ref name="енциклопедија" /> Селото, во основа, има туристичко-рекреативна функција, со бројни викенд-куќи. Во него има бројни угостителски објекти, а во минатото имала земјоделска задруга.<ref name="енциклопедија" /> == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|190 |1953|105 |1961|107 |1971|260 |1981|270 |1991|352 |1994|328 |2002|363 |2021|413 }} Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, градот имал 250 [[Македонци]], 200 [[Грци]] и 25 до 50 други жители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_40_40-41_VODENA_(EDESSA)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Стар Дојран во 1961 година имал 107 жители, од кои 77 биле Македонци, а 21 жител Србин, додека во 1994 година бројот се зголемил на 328 жители, од кои 232 биле Македонци, 47 Турци, 33 Срби и 11 жители Албанци.<ref name="енциклопедија" /> Според пописот на населението на Македонија од 2002 година, селото имало 363 жители, од кои 255 [[Македонци]], 6 [[Македонски Албанци|Албанци]], 57 [[Македонски Турци|Турци]], 9 [[Македонски Роми|Роми]], 1 [[Македонски Власи|Влав]], 32 [[Македонски Срби|Срби]] и 3 останати.<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=1 мај 2024}}</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 413 жители, од кои 288 [[Македонци]], 4 [[Македонски Албанци|Албанци]], 56 [[Македонски Турци|Турци]], 11 [[Македонски Роми|Роми]], 3 [[Македонски Власи|Власи]], 18 [[Македонски Срби|Срби]], 3 останати и 30 лица без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref> {{Пописи|—|—|190|105|107|260|270|352|328|363|413}} <!--=== Родови === === Иселеништво ===--> == Општествени установи == * [[ПУ „Кочо Рацин“ - Стар Дојран|Основно училиште „Кочо Рацин“]], петгодишно основно училиште во состав на [[ОУ „Кочо Рацин“ - Нов Дојран]] * Пошта ([[Поштенски броеви во Македонија|1487]]) * Општинското седиште * Стручна канцеларија на Агенцијата за поддршка на земјоделството (АПЗ) * Даночен шалтер * Амбуланта * Дом на културата <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Управен објект во Стар Дојран.jpg|Општинското седиште Податотека:Управен објект во Стар Дојран 2.jpg|Стручна канцеларија на АПЗА и даночен шалтер Податотека:Објекти на Општина Дојран.jpg|Објекти на општината Податотека:Управен објект во Стар Дојран 3.jpg|Управен објект </gallery> == Самоуправа и политика == Селото влегува во рамките на [[Општина Дојран]], една од малкуте општини кои не биле изменети со новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996-2004 година, селото било седиште на некогашната Општина Стар Дојран. Во периодот 1955-1996 година, селото се наоѓало во рамките на големата Општина Гевгелија. Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната општина Дојран, во која покрај селото Стар Дојран се наоѓале селата Ѓопчели, Николиќ, Нов Дојран, Сретеново, Фурка, Црничани и Чаушли. Во периодот 1950-1952, селото било дел од некогашната општина Нов Дојран, во која влегувале селата Ѓопчели, Николиќ, Стар Дојран, Сретеново, Фурка, Чаушли и Црничани. === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 0385 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на основното училиште. Во ова избирачко место е опфатено и селото [[Сретеново]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 603 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=6 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Локални избори во Македонија (2021)|локалните избори во 2021 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 598 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url= https://ep.sec.mk/election/results/electionType/local/electionYear/2021/electionRound/21/municipality/541/pollingStation/21340|title=Резултати|work=[[Државна изборна комисија]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=1 мај 2024}}</ref> == Културни и природни знаменитости == ;Археолошки наоѓалишта * [[Св. Илија (Стар Дојран)|Св. Илија]] — сакрален објект од непознат период;<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://vecer.mk/kultura/dojran-godinava-so-obnovena-crkva-sv-ilija-dogodina-i-so-nakolna-naselba |title=''Дојран годинава со обновена црква "Св. Илија", догодина и со наколна населба'' |accessdate=2017-01-10 |archive-date=2016-08-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805223830/http://vecer.mk/kultura/dojran-godinava-so-obnovena-crkva-sv-ilija-dogodina-i-so-nakolna-naselba |url-status=dead }}</ref> ;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> * [[Црква „Св. Илија“ - Стар Дојран|Црква „Св. Илија“]] - катедрална црква на Дојран; * [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Стар Дојран|Црква „Св. Ѓорѓи“]] - се наоѓа веднаш до катедралната црква Св. Ѓорѓи; * [[Црква „Св. Марија Магдалена“ - Стар Дојран|Црква „Св. Марија Магдалена“]] - главната манастирска црква на манастирскиот комплекс [[Партениј Зографски (манастир)|Партениј Зографски]]; * [[Црква „Св. Максим Исповедник и Св. Григориј Палама“ - Стар Дојран|Црква „Св. Максим Исповедник и Св. Григориј Палама“]] — манастирска црква во затворениот дел; и * [[Црква „Св. Царско Семејство Романови“ - Стар Дојран|Црква „Св. Царско Семејство Романови“]] - манастриска црква. {{скриено |Црква без име во непосредна близина на црквата „Св. Илија“ |Црква без име која е на црковно земјиште или пак црковен објект/резиденција за кој нема достапни информации, освен дека припаѓа на [[Водочки манастир|Водочкиот манастир]] <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква во Стар Дојран 2.jpg|Влезот Податотека:Црква во Стар Дојран 3.jpg|Апсидата Податотека:Црква во Стар Дојран 4.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква во Стар Дојран 5.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква во Стар Дојран.jpg|Поглед на црквата </gallery> |headerstyle=background:#ccccff |style=text-align:center; }} ;Манастири * [[Партениј Зографски (манастир)|Партениј Зографски]] — нов манастир <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква во Стар Дојран.jpg|Црква Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Стар Дојран.jpg|Остатоци од црквата „Св. Ѓорѓи“ Податотека:Црква „Св. Илија“ - Стар Дојран 19.jpg|Воздушен поглед на црквата „Св. Илија“ Податотека:Црква „Марија Магдалена“ - Стар Дојран.jpg|Црква „Марија Магдалена“ Податотека:Манастир „Партениј Зографски“ - Стар Дојран.jpg|Влезот во манастирот „Партениј Зографски“ </gallery> ;Споменици<ref name="енциклопедија" /> * Спомен-плоча од [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] * Спомен-биста на [[Христофор Жефарович]] * Спомен-биста на [[Антон Панов]] * Спомен-биста на [[Ѓорѓи Абаџиев]] * Спомен-биста на [[Теодосиј Синаитски]] * Споменик на Дојрана * Спомен-плоча на 22. британска дивизија <gallery mode="packed" heights="120px"> Податотека:Споменик на Христофор Жефарович во Стар Дојран.jpg|Споменик на [[Христофор Жефарович]] Податотека:Anton Panov.JPG|Споменик на [[Антон Панов]] Податотека:Gjorgji Abadžiev.JPG|Споменик на [[Ѓорѓи Абаџиев]] Податотека:Dojrana which was named in her memory the lake Dojran.jpg|Споменик на Дојрана Податотека:Theodosius of Sinai.JPG|Спомен-биста на [[Теодосиј Синаитски]] Податотека:Spomen ploca od NOB vo Dojran.jpg|Спомен-плоча од НОБ во музејот во Стар Дојран Податотека:Star Dojran - Monument à la 22e division britannique.jpg|Спомен-плоча на 22. британска дивизија </gallery> ;Градби * [[Саат-кула (Стар Дојран)|Саат-кула]] — поранешна саат-кула, неодамна обновена * [[Дојрански амам]] — поранешен амам <!--== Редовни настани ==--> == Личности == ;Родени во или по потекло од Стар Дојран * [[Теодосиј Синаитски]] * [[Антон Панов]] * [[Ѓорѓи Абаџиев]] <!--== Култура и спорт ==--> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Star Dojran - Remains from WW1.jpg|Остатоци од [[Прва светска војна|Првата светска војна]] Податотека:Дојрански амам.jpg|Дојранскиот амам Податотека:Дојрански платани, споменици на природата (14).jpg|Дојрански платани </gallery> == Поврзано == * [[Општина Дојран]] * [[Дојранско Езеро]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Star Dojran}} {{Општина Дојран}} [[Категорија:Стар Дојран| ]] [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Дојрански села]] [[Категорија:Села во Општина Дојран]] [[Категорија:Дојран]] pzmnlmdw4poc0ndrqqt7wcg0947131x Волково (Прилепско) 0 11513 5537254 5487820 2026-04-10T14:38:20Z AStyle 30035 /* Културни и природни знаменитости */ 5537254 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за село во Република Македонија | слика= Волк'о село, Прилепско.jpg | име=Волково | регион= | општина={{општинскигрб|Општина Прилеп}} | население=34 | година=2002 | поштенски број= | надморска височина= | географска широчина=41° 18' 6" сев. ш. | географска должина=21° 34' 5" ист. д. | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=18 | lat_sec=6 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=34 | lon_sec=5 | мрежно место= | карта = Волково во Општина Прилеп.svg }} '''Волково''' — село во [[Општина Прилеп]], во околината на градот [[Прилеп]]. == Географија и местоположба == Волково Село е сместено во јужниот дел на Република Македонија. Од Прилеп селото е оддалечено 6&nbsp;км јужно. Волково Село се наоѓа на источниот обод на [[Пелагонија]]. Селото е сместено на североисточните падини на [[Селечка Планина]]. Надморската висина на селото е приближно 780 метри. Климата во селото е планинска заради нагласената надморска висина. == Историја == Во XIX век селото било дел од Прилепската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. == Стопанство == == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|163 |1953|161 |1961|148 |1971|79 |1981|79 |1991|33 |1994|41 |2002|42 |2021|34 }} Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Волково живееле 98 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":02">Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр.245.</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Волково имало 96 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":0">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 150-151.</ref> На Етнографската карта на [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]] од 1901 г. ''Влаково'' е претставено како чисто македонско село во Прилепската каза на Битолскиот санџак со 14 куќи.<ref>{{Битолски Вилает|20}}</ref> Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 100 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_39_39-41_BITOLJ_(MONASTIR)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Според пописот од 2002 година, во селото Волково живеат 42 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 34 жители, од кои 33 [[Македонци]] и 1 [[Македонски Албанци|Албанец]]. {{Пописи|98|96|163|161|148|79|79|33|41|42|34}} === Родови === Волково е македонско православно село, сите родови во селото се доселнички. Родови во Волково се: * '''Доселеници:''' Дурлевци (13 куќи) од [[Мало Рувци]] прешле во [[Чумово]], а од таму во Волково. Во [[Чумово]] нивни роднини се ''Батковци'', го знаат следното родословие: Лазар (жив на 41&nbsp;г. во 1954 година) Ордан-Ристе-Јосиф-Митре, кој се доселил; ''Мрсевци (4 куќи)'' доселени се после родот ''Дурлевци'' исто така од [[Чумово]]; ''Пашаќулевци (2 куќи)'' за нив се вели дека шетале насекаде ([[Небрегово]], [[Дреново (Кавадаречко)|Дреново]], [[Прилеп]]) овде дошол предокот Ристе во 1900 година; ''Томевци (1 куќа)'' доселени се од селото [[Галичани]], во [[Галичани]] и [[Беровци]] имаат истоимени роднини; Деловци (3 куќи) доселени се од [[Прилепец]] во 1910 година. Таму имаат истоимени роднини.<ref name=":1">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/469501519|title=Битољско-Прилепска котлина : антропогеографска проучавања (1914-1997)|last=Трифуноски Ф.|first=Јован|year=1998|publisher=Српска академија наука и уметности|isbn=8670252678|oclc=469501519}}</ref> == Општествени установи == == Самоуправа и политика == === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 1433 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на приватна куќа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 26 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> == Културни и природни знаменитости == [[Податотека:Храм „Вознесение Христово“ - Волкосело.jpg|мини|лево|Црквата „Вознесение Христово“]] ;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|291}}</ref><ref name="каламус">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kalamus.com.mk/pdf_spisanija/patrimonium_12/006%20=%20011_1%20Aleksandar%20Mitkoski,%20Dusko%20Temelkoski%20-%20Patrimonium%202019%20WEB.pdf|title=ГЕОРЕКОГНОСЦИРАЊЕ НА ТЕРИТОРИЈАТА НА ОПШТИНИТЕ ПРИЛЕП, ДОЛНЕНИ, КРИВОГАШТАНИ И КРУШЕВО|last=Миткоски|first=Александар|last2=Темелкоски|first2=Душко|date=2019|work=Каламус|accessdate=30 декември 2025}}</ref> * [[Голема Нива (Волково)|Голема Нива]] — населба од енеолитското време; * [[Петочна Вода (Волково)|Петочна Вода]] — депо на монети од хеленистичкото и римското време; * [[Селски Гробишта (Волково)|Селски Гробишта]] — осамен наод од римското време; * [[Гробишта (Волково)|Гробишта]] — ранохристијанска црква со некропола; и * [[Долзи Нивје (Волково)|Долзи Нивје]] — некропола од железното време. ;Цркви * [[Црква „Вознесение Христово“ - Волково]] * [[Црква „Света Петка“ - Волково]] ; [[Волковски Манастир]]] == Редовни настани == == Личности == == Култура и спорт == == Иселеништво == Се знае за следните постари иселени родови и семејства од ова село. Од родот Мрсевци има иселеници во [[Прилеп]] (две семејства). Од родот Дурлевци има иселеници во [[Ново Лагово|Лагово]] и [[Прилеп]]. Дурлевци се иселени во [[Старо Лагово]]. Родот Чурлиновци е изумрен, биле доселени однекаде.<ref name=":1" /> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр-авто}} {{Општина Прилеп}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Прилепски села]] [[Категорија:Села во Општина Прилеп]] [[Категорија:Волково (Прилепско)| ]] 7hcowbipam3dco7kkvkbda27ljqtel8 5537255 5537254 2026-04-10T14:38:33Z AStyle 30035 /* Културни и природни знаменитости */ 5537255 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за село во Република Македонија | слика= Волк'о село, Прилепско.jpg | име=Волково | регион= | општина={{општинскигрб|Општина Прилеп}} | население=34 | година=2002 | поштенски број= | надморска височина= | географска широчина=41° 18' 6" сев. ш. | географска должина=21° 34' 5" ист. д. | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=18 | lat_sec=6 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=34 | lon_sec=5 | мрежно место= | карта = Волково во Општина Прилеп.svg }} '''Волково''' — село во [[Општина Прилеп]], во околината на градот [[Прилеп]]. == Географија и местоположба == Волково Село е сместено во јужниот дел на Република Македонија. Од Прилеп селото е оддалечено 6&nbsp;км јужно. Волково Село се наоѓа на источниот обод на [[Пелагонија]]. Селото е сместено на североисточните падини на [[Селечка Планина]]. Надморската висина на селото е приближно 780 метри. Климата во селото е планинска заради нагласената надморска висина. == Историја == Во XIX век селото било дел од Прилепската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. == Стопанство == == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|163 |1953|161 |1961|148 |1971|79 |1981|79 |1991|33 |1994|41 |2002|42 |2021|34 }} Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Волково живееле 98 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":02">Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр.245.</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Волково имало 96 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":0">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 150-151.</ref> На Етнографската карта на [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]] од 1901 г. ''Влаково'' е претставено како чисто македонско село во Прилепската каза на Битолскиот санџак со 14 куќи.<ref>{{Битолски Вилает|20}}</ref> Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 100 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_39_39-41_BITOLJ_(MONASTIR)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Според пописот од 2002 година, во селото Волково живеат 42 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 34 жители, од кои 33 [[Македонци]] и 1 [[Македонски Албанци|Албанец]]. {{Пописи|98|96|163|161|148|79|79|33|41|42|34}} === Родови === Волково е македонско православно село, сите родови во селото се доселнички. Родови во Волково се: * '''Доселеници:''' Дурлевци (13 куќи) од [[Мало Рувци]] прешле во [[Чумово]], а од таму во Волково. Во [[Чумово]] нивни роднини се ''Батковци'', го знаат следното родословие: Лазар (жив на 41&nbsp;г. во 1954 година) Ордан-Ристе-Јосиф-Митре, кој се доселил; ''Мрсевци (4 куќи)'' доселени се после родот ''Дурлевци'' исто така од [[Чумово]]; ''Пашаќулевци (2 куќи)'' за нив се вели дека шетале насекаде ([[Небрегово]], [[Дреново (Кавадаречко)|Дреново]], [[Прилеп]]) овде дошол предокот Ристе во 1900 година; ''Томевци (1 куќа)'' доселени се од селото [[Галичани]], во [[Галичани]] и [[Беровци]] имаат истоимени роднини; Деловци (3 куќи) доселени се од [[Прилепец]] во 1910 година. Таму имаат истоимени роднини.<ref name=":1">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/469501519|title=Битољско-Прилепска котлина : антропогеографска проучавања (1914-1997)|last=Трифуноски Ф.|first=Јован|year=1998|publisher=Српска академија наука и уметности|isbn=8670252678|oclc=469501519}}</ref> == Општествени установи == == Самоуправа и политика == === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 1433 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на приватна куќа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 26 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> == Културни и природни знаменитости == [[Податотека:Храм „Вознесение Христово“ - Волкосело.jpg|мини|лево|Црквата „Вознесение Христово“]] ;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|291}}</ref><ref name="каламус">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kalamus.com.mk/pdf_spisanija/patrimonium_12/006%20=%20011_1%20Aleksandar%20Mitkoski,%20Dusko%20Temelkoski%20-%20Patrimonium%202019%20WEB.pdf|title=ГЕОРЕКОГНОСЦИРАЊЕ НА ТЕРИТОРИЈАТА НА ОПШТИНИТЕ ПРИЛЕП, ДОЛНЕНИ, КРИВОГАШТАНИ И КРУШЕВО|last=Миткоски|first=Александар|last2=Темелкоски|first2=Душко|date=2019|work=Каламус|accessdate=30 декември 2025}}</ref> * [[Голема Нива (Волково)|Голема Нива]] — населба од енеолитското време; * [[Петочна Вода (Волково)|Петочна Вода]] — депо на монети од хеленистичкото и римското време; * [[Селски Гробишта (Волково)|Селски Гробишта]] — осамен наод од римското време; * [[Гробишта (Волково)|Гробишта]] — ранохристијанска црква со некропола; и * [[Долзи Нивје (Волково)|Долзи Нивје]] — некропола од железното време. ;Цркви * [[Црква „Вознесение Христово“ - Волково]] * [[Црква „Света Петка“ - Волково]] ; [[Волковски Манастир]] == Редовни настани == == Личности == == Култура и спорт == == Иселеништво == Се знае за следните постари иселени родови и семејства од ова село. Од родот Мрсевци има иселеници во [[Прилеп]] (две семејства). Од родот Дурлевци има иселеници во [[Ново Лагово|Лагово]] и [[Прилеп]]. Дурлевци се иселени во [[Старо Лагово]]. Родот Чурлиновци е изумрен, биле доселени однекаде.<ref name=":1" /> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр-авто}} {{Општина Прилеп}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Прилепски села]] [[Категорија:Села во Општина Прилеп]] [[Категорија:Волково (Прилепско)| ]] o1fffv10bl8pst1blcbinjesezemg8a 5537256 5537255 2026-04-10T14:39:03Z AStyle 30035 /* Културни и природни знаменитости */ 5537256 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за село во Република Македонија | слика= Волк'о село, Прилепско.jpg | име=Волково | регион= | општина={{општинскигрб|Општина Прилеп}} | население=34 | година=2002 | поштенски број= | надморска височина= | географска широчина=41° 18' 6" сев. ш. | географска должина=21° 34' 5" ист. д. | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=18 | lat_sec=6 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=34 | lon_sec=5 | мрежно место= | карта = Волково во Општина Прилеп.svg }} '''Волково''' — село во [[Општина Прилеп]], во околината на градот [[Прилеп]]. == Географија и местоположба == Волково Село е сместено во јужниот дел на Република Македонија. Од Прилеп селото е оддалечено 6&nbsp;км јужно. Волково Село се наоѓа на источниот обод на [[Пелагонија]]. Селото е сместено на североисточните падини на [[Селечка Планина]]. Надморската висина на селото е приближно 780 метри. Климата во селото е планинска заради нагласената надморска висина. == Историја == Во XIX век селото било дел од Прилепската каза на [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. == Стопанство == == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|163 |1953|161 |1961|148 |1971|79 |1981|79 |1991|33 |1994|41 |2002|42 |2021|34 }} Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Волково живееле 98 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":02">Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр.245.</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Волково имало 96 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":0">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 150-151.</ref> На Етнографската карта на [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]] од 1901 г. ''Влаково'' е претставено како чисто македонско село во Прилепската каза на Битолскиот санџак со 14 куќи.<ref>{{Битолски Вилает|20}}</ref> Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 100 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_39_39-41_BITOLJ_(MONASTIR)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Според пописот од 2002 година, во селото Волково живеат 42 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 34 жители, од кои 33 [[Македонци]] и 1 [[Македонски Албанци|Албанец]]. {{Пописи|98|96|163|161|148|79|79|33|41|42|34}} === Родови === Волково е македонско православно село, сите родови во селото се доселнички. Родови во Волково се: * '''Доселеници:''' Дурлевци (13 куќи) од [[Мало Рувци]] прешле во [[Чумово]], а од таму во Волково. Во [[Чумово]] нивни роднини се ''Батковци'', го знаат следното родословие: Лазар (жив на 41&nbsp;г. во 1954 година) Ордан-Ристе-Јосиф-Митре, кој се доселил; ''Мрсевци (4 куќи)'' доселени се после родот ''Дурлевци'' исто така од [[Чумово]]; ''Пашаќулевци (2 куќи)'' за нив се вели дека шетале насекаде ([[Небрегово]], [[Дреново (Кавадаречко)|Дреново]], [[Прилеп]]) овде дошол предокот Ристе во 1900 година; ''Томевци (1 куќа)'' доселени се од селото [[Галичани]], во [[Галичани]] и [[Беровци]] имаат истоимени роднини; Деловци (3 куќи) доселени се од [[Прилепец]] во 1910 година. Таму имаат истоимени роднини.<ref name=":1">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/469501519|title=Битољско-Прилепска котлина : антропогеографска проучавања (1914-1997)|last=Трифуноски Ф.|first=Јован|year=1998|publisher=Српска академија наука и уметности|isbn=8670252678|oclc=469501519}}</ref> == Општествени установи == == Самоуправа и политика == === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 1433 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на приватна куќа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 26 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> == Културни и природни знаменитости == [[Податотека:Храм „Вознесение Христово“ - Волкосело.jpg|мини|лево|Црквата „Вознесение Христово“]] ;Археолошки наоѓалишта<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|291}}</ref><ref name="каламус">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kalamus.com.mk/pdf_spisanija/patrimonium_12/006%20=%20011_1%20Aleksandar%20Mitkoski,%20Dusko%20Temelkoski%20-%20Patrimonium%202019%20WEB.pdf|title=ГЕОРЕКОГНОСЦИРАЊЕ НА ТЕРИТОРИЈАТА НА ОПШТИНИТЕ ПРИЛЕП, ДОЛНЕНИ, КРИВОГАШТАНИ И КРУШЕВО|last=Миткоски|first=Александар|last2=Темелкоски|first2=Душко|date=2019|work=Каламус|accessdate=30 декември 2025}}</ref> * [[Голема Нива (Волково)|Голема Нива]] — населба од енеолитското време; * [[Петочна Вода (Волково)|Петочна Вода]] — депо на монети од хеленистичкото и римското време; * [[Селски Гробишта (Волково)|Селски Гробишта]] — осамен наод од римското време; * [[Гробишта (Волково)|Гробишта]] — ранохристијанска црква со некропола; и * [[Долзи Нивје (Волково)|Долзи Нивје]] — некропола од железното време. ;Цркви * [[Црква „Вознесение Христово“ - Волково]] * [[Црква „Света Петка“ - Волково]] ; Манастири * [[Волковски Манастир]] == Редовни настани == == Личности == == Култура и спорт == == Иселеништво == Се знае за следните постари иселени родови и семејства од ова село. Од родот Мрсевци има иселеници во [[Прилеп]] (две семејства). Од родот Дурлевци има иселеници во [[Ново Лагово|Лагово]] и [[Прилеп]]. Дурлевци се иселени во [[Старо Лагово]]. Родот Чурлиновци е изумрен, биле доселени однекаде.<ref name=":1" /> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр-авто}} {{Општина Прилеп}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Прилепски села]] [[Категорија:Села во Општина Прилеп]] [[Категорија:Волково (Прилепско)| ]] 50rtxbak73zhqda08lyzxgvwxyl1nbl Категорија:Срби 14 18152 5537541 4535816 2026-04-10T22:24:17Z Dandarmkd 31127 5537541 wikitext text/x-wiki {{Катпов}} {{рв|People of Serbia}} [[Категорија:Јужни Словени]] [[Категорија:Луѓе по етничка припадност]] [[Категорија:Народи во Србија]] [[Категорија:Народи во Црна Гора]] [[Категорија:Народи во Босна и Херцеговина]] [[Категорија:Народи во Романија]] [[Категорија:Народи во Унгарија]] [[Категорија:Народи во Хрватска]] [[Категорија:Народи во Словенија]] [[Категорија:Народи во Албанија]] [[Категорија:Народи во Европа]] nkhhqc5g1fe53em8wimzxvxg13xhk1e Лилјана Белева 0 21003 5537427 5498043 2026-04-10T19:03:46Z Dandarmkd 31127 5537427 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Лилјана Белева | image = Liljana Beleva.jpg | caption = | birth_date = {{роден на|22|март|1940}} | birth_place = {{роден во|Заечар}}, [[Моравска Бановина]], [[Кралство Југославија]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1995|1|27|1940|3|22}} | death_place = {{роден во|Скопје}}, [[Македонија]] | occupation = [[Поет]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Лилјана Белева''' ({{роден на|22|март|1940}}, [[Заечар]] - {{починал на|27|јануари|1995}}, [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] [[расказ|раскажувач]], [[роман]]описец и [[детска книжевност|писател за деца]]. == Животопис == Завршила [[Филологија|филолошки]] [[Филолошки факултет Скопје|факултет]], група [[англиски јазик]] во [[Скопје]]. Работела како [[новинар]] во [[Македонско радио|Македонското радио]]. Таа станала член на [[ДПМ]] во [[1983]] година. == Дела == * ''Моето парче земја'' (раскази, 1980) * ''Калина, Капушко и Маѓосниот шеј'' (роман за деца, 1982) * ''Лимузина за млечниот пат'' (раскази, 1984) * ''Жолтата амфора'' (роман, 1989) * ''Нашите коски'' (роман, 1993) * ''Орловото седело'' (раскази за деца, 1996) - издадено посмртно * ''Перниче од ружи'' (роман, 1996) - издадено посмртно<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goodreads.com/author_blog_posts/19672190--|title=Библиографија на македонската научно-фантастична проза|last=Милошевски|first=Зоран|work=Goodreads|accessdate=2026-01-24}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Белева, Лилјана}} [[Категорија:Македонски писателки]] [[Категорија:Македонски раскажувачи]] [[Категорија:Македонски писатели за деца]] [[Категорија:Македонски романописци]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Членови на ДПМ]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] {{Биографија-никулец}} dktftr65v6ozfr995e2jdpijgs7rbq4 5537431 5537427 2026-04-10T19:05:13Z Dandarmkd 31127 5537431 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Лилјана Белева | image = Liljana Beleva.jpg | caption = | birth_date = {{роден на|22|март|1940}} | birth_place = {{роден во|Заечар}}, [[Моравска Бановина]], [[Кралство Југославија]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1995|1|27|1940|3|22}} | death_place = {{починат во|Скопје}}, [[Македонија]] | occupation = [[Поет]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Лилјана Белева''' ({{роден на|22|март|1940}}, [[Заечар]] - {{починал на|27|јануари|1995}}, [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] [[расказ|раскажувач]], [[роман]]описец и [[детска книжевност|писател за деца]]. == Животопис == Завршила [[Филологија|филолошки]] [[Филолошки факултет Скопје|факултет]], група [[англиски јазик]] во [[Скопје]]. Работела како [[новинар]] во [[Македонско радио|Македонското радио]]. Таа станала член на [[ДПМ]] во [[1983]] година. == Дела == * ''Моето парче земја'' (раскази, 1980) * ''Калина, Капушко и Маѓосниот шеј'' (роман за деца, 1982) * ''Лимузина за млечниот пат'' (раскази, 1984) * ''Жолтата амфора'' (роман, 1989) * ''Нашите коски'' (роман, 1993) * ''Орловото седело'' (раскази за деца, 1996) - издадено посмртно * ''Перниче од ружи'' (роман, 1996) - издадено посмртно<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goodreads.com/author_blog_posts/19672190--|title=Библиографија на македонската научно-фантастична проза|last=Милошевски|first=Зоран|work=Goodreads|accessdate=2026-01-24}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Белева, Лилјана}} [[Категорија:Македонски писателки]] [[Категорија:Македонски раскажувачи]] [[Категорија:Македонски писатели за деца]] [[Категорија:Македонски романописци]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Српски писателки]] [[Категорија:Македонци во Србија]] [[Категорија:Членови на ДПМ]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] {{Биографија-никулец}} 8soyrsofao0iv2sugr5123lgkakwge2 5537432 5537431 2026-04-10T19:05:26Z Dandarmkd 31127 /* Наводи */ 5537432 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Лилјана Белева | image = Liljana Beleva.jpg | caption = | birth_date = {{роден на|22|март|1940}} | birth_place = {{роден во|Заечар}}, [[Моравска Бановина]], [[Кралство Југославија]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1995|1|27|1940|3|22}} | death_place = {{починат во|Скопје}}, [[Македонија]] | occupation = [[Поет]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Лилјана Белева''' ({{роден на|22|март|1940}}, [[Заечар]] - {{починал на|27|јануари|1995}}, [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] [[расказ|раскажувач]], [[роман]]описец и [[детска книжевност|писател за деца]]. == Животопис == Завршила [[Филологија|филолошки]] [[Филолошки факултет Скопје|факултет]], група [[англиски јазик]] во [[Скопје]]. Работела како [[новинар]] во [[Македонско радио|Македонското радио]]. Таа станала член на [[ДПМ]] во [[1983]] година. == Дела == * ''Моето парче земја'' (раскази, 1980) * ''Калина, Капушко и Маѓосниот шеј'' (роман за деца, 1982) * ''Лимузина за млечниот пат'' (раскази, 1984) * ''Жолтата амфора'' (роман, 1989) * ''Нашите коски'' (роман, 1993) * ''Орловото седело'' (раскази за деца, 1996) - издадено посмртно * ''Перниче од ружи'' (роман, 1996) - издадено посмртно<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goodreads.com/author_blog_posts/19672190--|title=Библиографија на македонската научно-фантастична проза|last=Милошевски|first=Зоран|work=Goodreads|accessdate=2026-01-24}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Белева, Лилјана}} [[Категорија:Македонски писателки]] [[Категорија:Македонски раскажувачи]] [[Категорија:Македонски писатели за деца]] [[Категорија:Македонски романописци]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Српски писатели]] [[Категорија:Македонци во Србија]] [[Категорија:Членови на ДПМ]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] {{Биографија-никулец}} 7gvx1a33hbwab3yacwjmwbkv8f1sgco Марлон Брандо 0 28171 5537401 5480866 2026-04-10T18:29:56Z Andrew012p 85224 5537401 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Марлон Брандо | изворно_име = Marlon Brando | слика = Marlon Brando publicity for One-Eyed Jacks.png | ширина = 230px | опис_на_слика = Брандо во 1960 г. | родено_име = Марлон Брандо Помладиот | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање|1924|4|3}} | место_на_раѓање = [[Омаха (Небраска)|Омаха]], [[Небраска]], [[САД]] | датум_на_смрт = {{датум на смрт и возраст|2004|7|1|1924|4|3}} | место_на_смрт = [[Лос Анџелес]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[активист]] | активни_години = 1944 — 2004 | жанр = [[Драма (филмски жанр)|Драма]], [[Криминалистички филм|криминалистички]] | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1954, 1972)<br>„[[Златен глобус]]“ (1954, 1972)<br>„[[БАФТА]]“ (1952, 1953, 1954) | imdb_id = 0000008 | мрежно_место = [http://www.marlonbrando.com marlonbrando.com] }} '''Марлон Брандо Помладиот''' ([[3 април]] [[1924]] — [[1 јули]] [[2004]]) — американски глумец на филмското платно и во театрите. Сметан за еден од најдобрите и најважните американски глумци<ref>{{Cite magazine|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|title=TIME 100 Persons of the Century|magazine=Time|date=June 6, 1999|access-date=February 13, 2018|archive-date=May 23, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160523112333/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|url-status=live}}</ref>, Брандо беше еден од само трите професионални глумци заедно со [[Чарли Чаплин]] и [[Мерлин Монро]] именуван во магазинот “Тајм (Time)” како еден од стотте најличности на [[XX век]]. Брандо има значаен удел во филмското глумење. Беше злогласен за неговото лоша “мрморлива” дикција и суровиот животински магнетизам сепак неговите темпераментни и живи настапни беа високо ценети и широко се смета за еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Режисерот Мартин Скорсезе за него изјави “тој е печатот: филмот се мери како “пред Брандо” и “по Брандо”. Брандо беше рангиран како четврти најдобар глумец од страна на Американскиот филмски институт за машки глумци кои своето деби на малите екрани го имале до или во 1950&nbsp;г. Како долготрајна културна икона, Брандо стана бокс-офис ѕвезда за време на 1950те, време за кое пет пати беше номиниран за Оскар за најдобар машки глумец и трипати по ред ја освои “BAFTA” наградата за најдобар глумец како главна улога. На почетокот здоби популарност со улогата на “Стенли Коваслки” во филмот ”A Streetcar Named Desire” (1951), настапот во претставата “Тенеси Вилијамс” го направи голема ѕвезда на Бродвеј од 1947 до 1949, улогата како ”Terry Malloy” во “On the Waterfront” (1953) со која доби Оскар како и неговото иконско претставување на бунтовничкиот водач на моторџиите “Johnny Stabler” во “The Wild One” (1953) што се сметаше за совршена слика за поп културата<ref>{{cite book |last=Jones |first=Dylan |author-link=Dylan Jones |title=Elvis Has Left the Building: The Day the King Died |publisher=[[The Overlook Press]] |url=https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |date=August 14, 2014 |access-date=November 12, 2016 |isbn=9781468310429 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200805194541/https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |archive-date=August 5, 2020 |url-status=live}}</ref>. Брандо беше номиниран за Оскар и за улогите како “Emilliano Zapata” во “[[Viva Zapata!]]” (1952), “[[Mark Antony]]” во филмот режиран од страна на Жосеф Л.Манкиевич според книгата “Julius Caesar” на Шекспир, “Lloyd Gruver” во “[[Sayonara]]” (1957). Во оваа декада, Брандо се појави трипати во списокот на десет ѕвезди кои најмногу заработуваат, во 1954&nbsp;г. како десетти, 1955&nbsp;г. како шести, и како четврти во 1958&nbsp;г<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando/ |title=Marlon Brando |accessdate=2021-02-02 |archive-date=2021-02-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224183406/https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando |url-status=dead }}</ref>. Брандо го режираше и глумеше во култниот вестерн филм “[[One-Eyed Jacks]]” чија премиера беше во 1961 год, по што глумеше во неколку неуспешни проекти почнувајќи со филмот “Mutiny on the Bounty” (1962) направен според истоимената новела. ’60-те беа неуспешна декада за Брандо, и после 10 години во кои не настапи во ниеден комерцијално успешен филм, го освои својот втор Оскар за улогата на “Vito Corleone” во филмот “[[The Godfather]]” режиран од Френк Копола во 1972&nbsp;г. која критичарите ја оценуваат како една од неговите најдобри. Овој филм кој стана комерцијално најуспешен во времето кога беше издаден заедно со улогата како “Paul” во “[[Last Tango in Paris]]” (1972), која беше номинирана за Оскар и дадоа нова димензија на кариерата на Брандо и го сместија во врвот на бокс-офис ѕвездите како и на шестото место меѓу десетте ѕвезди кои најмногу заработуваат во 1972&nbsp;г. и на десеттото во 1973. Брандо не успеа да го зграпчи моментот од издигањето на неговата кариера, земајќи голема пауза додека да се појави во “[[The Missouri Breaks]]” во 1976 исто така огромен хит на филмскиот бокс-офис. После овој период доби неколку високо платени улоги за краткото појавување во филмовите “Superman” во 1978и “The Formula” во 1980 по што паузираше девет години од филмското платно. Според Гинисовата книга на рекорди, Брандо бил платен рекордени 3.7 милиони долари (денешни 14 милиони) плус 11.75% од бруто заработката за 13 дена работа во улогата како Џор Ел во Супермен зголемувајќи ја својата мистичност. Ги заврши ’70-те со контроверзната улога како поручникот “Walter Kurtz” во уште еден филм на Френк Копола, “[[Apocalypse Now]]” (1979) огромен хит на бокс-офисот од кој Брандо имаше огромна заработка која му помогна за финансирање паузата во неговата кариера за време на ’80-те. Брандо беше и активист, поддржувајќи многу проблеми посебно оние за граѓанските правата на Афроамериканците и протестите на Индијанците. ==Ран живот== Марлон Брандо Џуниор е роден во Омаха, [[Небраска]] како син на Марлон Брандо, производител на пестициди и сточна храна и неговата сопруга Јулија Дороти. Неговите родители се преселисе во Еванстоун, [[Илиноис]] но се развеле кога тој имал 11 години. Неговата мајка си ги зела своите три деца Џослин (1919–2005), Френсис (1922–1994) и Марлон и заминала да живее во Санта Ана, Калифорнија. Подоцна неговите родители се помириле и повторно живееле заедно сега во Литертивил предградие на Чикаго, Илиносис. Брандо има германски, холандски, англиски и ирски корени. Неговиот прапра дедо Јохан Билхелм Брандау бил германски емигрант во [[Њујорк]] во почетокот на 1700&nbsp;г. Брандо беше воспитуван како христијан саетнист. Неговата прабаба го напуштила семејството кога Марлон Брандо Постариот имал само 5 години. Ги искористила парите што нејзиниот сопруг ги пратил за коцкање и алхохол. Марлон Брандо Постариот бил талентиран аматерски фотограф. Неговата сопруга, попозната како Доди, била млада и талентирана глумица. Таа пушела, носела панталони и возела коли кои не биле вообичаени за жените во тоа време. Како и да е, таа била алхохоличарка и често се случувало да биде донесена дома пијана од ноќните барови во [[Чикаго]]. Доди Брандо глумела и била администратор во театар. Таа му помогнала на Хенри Фонда да ја започне својата глумечка кариера и го заинтересерала својот син Марлон за глумењето. Како и да е, Марлон бил поблизок со својата баба Беси Пенбакер отколку со неговата мајка. Вдовица, кога била млада пенбакер работела како секретарка, а подоцна и како активист во христијананската саентистичка верата. Нејзини татко бил доктор од Ирска, а нејзината мајка Јулија Ватс од Англија. Брандо бил имитатор уште од мал и ја развил способноста да ги апсорбира одликите на луѓето кои ги играл и ги претставувал драматични и со голема страст. Неговата сестра Џослин била прва која покажала интерест кон глумецството, се запишала на Американската Академија за Драмски Уметности. Таа се појавила на Бродвеј потоа во филм и на телевизија. Другата сестра на Брандо, Френсис го напуштила колеџот во Калифорина и се запишала на уметност во Њујорк. Наскоро Марлон појде по нејзините стапки. Брандо бил вратен една година назад, а подоцна и исфрлен од средното школо во Либертивил поради проблеми кои ги направил со својот мотор. Бил префлен во Воената Академија во Шатук каде што учел неговиот татко. Тој бил одличен во театарот и добро во училиштето. Во неговата последна година (1943) Марлон бил казнет заради непослушност на армиски офицер во една вежба. Бил пратен во својата соба но се прикрадил и избегал во градот каде подоцна бил фатен. Факултетот изгласал тој да биде избркан иако студентите го поддржувале и се држеле на ставот дека изклучувањето било престрого. Тој бил повикан назад наредната година, но решил да се откаже од училиштето. Брандо работел како ископувач на злато, работа преку летото овозможена од татко му. Потоа пробал да влезе во армијата, но на физичкиот тест била откриена повреда на неговото колено со која се здобил играјќи фудбал во Шатук. Заради тоа бил класифициран како 4-F и не бил вклучен во армијата. После ова решил да ја следи својата сестра и да замине во Њујорк. Татко му го издржувал 6 месеци и се понудил да му најде работа како продавач. Како и да е, Брандо заминал да студира на Професионалната Американска школа за театар дел од т.н “The New School” и во Глумечкото студио. Иако често претставуван како методичен глумец, Брандо се сметаше сам себе за се само не за методичен глумец. Тврдеше дека ги презира предавањата на Ли Стразберг: “кога и да имав некој успех Ли Стразберг сакаше да профитира од тоа. Тој никогаш не ме научи ништо. Да можеше тој ќе правеше профит и од сонцето и од месечината. Тој беше амбициозен и себичен човек кој ги експлотираше луѓето кои присуствуваа на неговите часови и сакаше од себе да направи глумечки гуру. Некој луѓе го почитуваа но никогаш не разбрав зошто... Стразберг никогаш не ме научи да глумам”. Брандо беше страстен студент и следител на Стела Адлер, од која ги научи техниките на Станиславскиот систем. Постои приказна во која Адлер кажува како го учела Брандо во која Адлер им кажала на студентите да глумат кокошки, а потоа додала дека јадрена бомба ќе падне врз нив. Сите почнале да трчаат по училницата само Брандо се преправал дека седи врз јајце. На прашање од Адлер зошто одлучил да реагира вака, Брандо одговорил :“Јас сум кокошка, што знам јас за јадрена бомба?”. ==Кариера== ===Почетоци=== Брандо ги користеше вештините од "[[Stanislavski System]]" за првите улоги кои ги доби во Сајвил, Њујорк на Лонг Ајленд. Неговото однесување придонесе тој да биде исфрлен од кастингот во Сајвилд но подоцна доби улога во една локална претстава преку која успеа да стигне до Бродвеј во мелахоничната драма “[[I Remember Mama]]” во 1944&nbsp;г. Критичарите го опишаа за најперспективен глумец на Бродвеј по улогата како очаен воен ветеран во ‘Truckline Café” иако оваа претстава била прилично комерцијално неуспешна. Во 1946 се појави на Бродвеј како млад херој во политичката драма “[[A Flag is Born]]” одбивајќи да прифати плата помала од просечната глумечка плата поради неговата поврзаност со проблемот за Израелската независност. Во истата година Брандо глумеше заедно со Катерина Колонел во неколку нејзини претстави од која најпозната е Антигона. Но вистинската слава Брандо ја стекна со улогата на Стенли Ковалски во претставата од 1947&nbsp;г. на Тенеси Вилијамс “A Streetcar Named Desire” режирана од Елија Казан. Брандо ја доби улогата возејќи до Провинстаун, Масачусетс каде Вилијамс го поминувал летото и правел аудиции за улогата на Стенли Ковалски. Вилијамс изјавил дека го здогледал Брандо веднаш знаел дека го има Ковалски. Брандо својата инспирација за толкување на Стенли Ковалски ја базирал врз основа на боксерот Роки Грацијано кој го проучувал во локалната сала. Грацијано не знаел кој е Брандо сè додека Брандо не му подарил карта за претставата. Грацијано изјавил: “платното се крена и веднаш си помислив дали ова е неранимајкото од вежбалницата? и тој ме глуми мене !!!” Во 1947 год, Брандо направил тест за браќата Варнер за тоа како би глумел на филм. За тестот одглумил дел од сценарио за филмот “Rebel Without A Cause” кое не е поврзано со истоимениот филм издаден во 1955&nbsp;г. Овој тест е прикачен како бонус во ДВД изданието на “[[A Streetcar Named Desire (1951 film)|''A Streetcar Named Desire'']]”. Првата филмска улога на Брандо дојде во 1950&nbsp;г. глумеше како гневен воен ветеран во “The Man”. Поминал цел месец во кревет во воена болница во Ван Нис за да се спреам за улогата. Оваа улога за самиот Брандо значеше дека неговиот статус во армијата ќе биде сменет од 4-F во 1-А. Имал операција на коленото кое го повредил во Шатук и бил прегледуван од армиските доктори бил испратен и на прегледи кај армискиот психијатар но за среќа психијатарот бил пријател на друг доктор кој пак бил познаник на Брандо и му помогнале да ја избегне воената служба во Војната во Кореја. ===Издигнување кон голема слава=== [[File:Viva Zapata movie trailer screenshot (25).jpg|thumb|left|Brando as [[Emiliano Zapata]] in a trailer for the 1952 film ''[[Viva Zapata!]]'']] Брандо ја пресели претстава “A Streetcar Named Desire’ и неговата улога како Стенли Ковалски на теливизиските екрани и беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога исто како и во наредните три години за улогите во Вива Запата во 1952 год, Јули Цезар во 1953 и Марк Ентони во 1954. Неговите први пет филмови го издигнаа и му помогнаа да ја освои „BAFTA“ наградата трипати по ред од 1951 до 1953 за најдобра главна машка улога. Во 1953 година глумеше и во “The Wild One” возејќи го својот мотор Труимф Тандербрд 6Т, што доведе до противење на производителите на Триумф моторите поради тоа што Брандо го претставил како силеџиски мотор со кој одредена банда освојува мал град. Но сликите на Брандо со неговиот Триумф Тандербрд станаа иконски и го зголемија пуублицитетот на производителот. Подоцна во оваа година Брандо играше во претставата на Ли Фолк, “Arms and the Man” во Бостон. Фолк бил горд да им пренесе на луѓето дека Брандо одбил понуда од 10.000 долари неделно на Бродвеј за да настапува во неговата претстава во Бостон за само 500 долари неделно. Ова беше последен пат на Брандо да глуми во претстава. Брандо освоил „[[Оскар]]“ за улогата како Тери Малоу во филмот „[[На доковите (филм од 1954)|На доковите]]“ (''On the Waterfront''). Во една позната сцена од овој филм го убедил режисерот Казан дека сценариото е нереално и со Род Стејџер импровизирале за сцената да изгледа пореално. По ова во ’50-те Брадно глумеше најразлични улоги почнувајќи како Наполеон во “Désirée”, “Sky Masterson” во мјузиклот “Guys and Dolls”. Глумел и во “The Teahouse of the August Moon” како Сакини односно јазичен толкувач за американската армија во Јапонија, пилот во американската армија во филмот “Sayonara” и во “The Young Lions” како германски офицер. Во ’60-те Брадно се појавил во неколку филмовикако што се “One-Eyed Jacks” (1961) вестерн, единствен филм што тој го има режирано, “; Mutiny on the Bounty” (1962), “The Chase” (1966),“Reflections in a Golden Eye” (1967) каде глуми како потиснат и подзаборавен армиски офицер. Оваа улога го потикна критичарот Стенли Крауч да напише: “Главното достигнување на Брандо е што успеа да ја отслика молчаливата но сепак стоичката мелахонија на оние кои се потиснати од надворешното опкружување”.Исто така глумеше и секс гуру во филмот “Candy” (1968). За неговиот нареден филм “Burn!” (1969) има изјавено дека му е фаворит иако бил комерцијално неуспешен. Неговата кариеара забави кон крајот на деценијата затоа што тој доби репутација како глумец со кој не може да се работи. ===Кум=== [[Податотека:Godfather15.jpg|thumb|right|175px|Брандо како '''Дон Вито Корлеоне''' во '''[[Кум]]'''.]] Улогата на Брандо како Вито Корлеоне во 1972 година беше пресвртница во средината на неговата кариера. Режисерот [[Френсис Форд Копола]] го убеди Марлон да направи тест во кој би имал додатоци на дел од неговото лице. Брандо сам со помош на памучни топчиња успеа да ги надува образите. Копола беше воодушевен од неговиот главен карактер во филмот шеф на мафијашка фамилија, но мораше да се препира со продукцијата затоа што сакаше улогата да ја добие некој темпераментен глумец. Марио Пузо секогаш го замислувал Брандо како Корлеоне. Меѓутоа водечките луѓе на Парамоунт сакаа Корлеоне да го глуми Дени Томас со надеж дека Томас ќе ја приклучи својата продукциска компанија кон Парамоунт. Томас ја одби понудата и бараше Брадно, како желба на Копола и сите други кои присуствувале на пробата да ја добие улогата. Конечно, Чарлс Булдром претседател на компанијата “Gulf+Western” “мајка” на Парамаунт нагорови Брандо да ја добие улогата. Кога ја видел пробата вчуденовидено прашал: “Што гледаме? Кој е овој стар гениј?” Брандо доби Оскар за оваа улога но одби да ја прифати наградата со што стана само вториот глумец кој одбил Оскар (прв бил Џорџ Скот). Тој ја бојкотираше церемонијата, а наместо него прати активист за правата на индијанците во Америка кој се појавил во Апачи фустан за да ги пренесе причините зошто Брандо не е присутен. Причината била неговото противење на начинот на кој Холувуд и другите телевизии ги претставуваат индијанците. Наредно е филмот на Бернарно Бертулочи од 1973&nbsp;г. “Last Tango in Paris” но перформансот на Брандо бил во сенка на секлуалната содржина на филмот. И покрај тоа, Брандо повторно беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога. Брандо бил повикан да се појави на финалната сцена од вториот дел на филмот Кум, но не се појавил на денот на снимањето поради несогласувања со студиото и бил исфрлен од сцената. ===Залез на кариерата=== [[File:Jor-EL.jpg|thumb|upright|Marlon Brando as [[Jor-El]] in ''[[Superman (film)|Superman]]'' (1978)]] Брандо ја имаше улога на Џор-Ел таткото на Супермен во истоимениот филм во 1978&nbsp;г. Тој се согласил да ја прифати оваа улога но неговите услови биле да добие голем надомест и да не мора да го учи сценариото туку тоа да тече некаде во позадина за време на снимањето. Подоцна во документарец за Супермен издаден во 2001&nbsp;г.беше откриено дека Брандо заработил 3.7 милиони долари за две недели. Брандо сними сцени и во вториот дел на Супермен, но откатко продуцентите одбија да му платат иста сума како и во првиот дел тој им забрани да ги искористат сцените во кој тој се појавува. Но по смртта на Брандо сцените во кој глуми беа вметнати во реизданието на Супермен 2. Две години по неговата смрт тој ја “преигра” улогата на Џор-Ел татко на Супермен во најновото издание “Supermen Returns” во 2006&nbsp;г. Во овој филм беа искористени сцени кои веќе беа прикажани во првиот дел и сцените снимани во вториот дел кои никогаш не биле прикажани. Гласот на Брандо е користен низ целиот филм. Брандо глумеше и како офицерот Волтер Е. Куртц во филмот на Форд Копола “Apocalypse Now”. Глуми како високо ценет офицер на Американската Армија кој станува предавник. Тој води воени операции по своја волја и е под закана од Американската армија исто како и Виетнамците. Брандо добивал по 1 милион долари неделно за овој проект. Иако стави крај на неговата кариера во 1980&nbsp;г. Брандо повремено се појавуваше како споредна улоги во неколку филмови: “A Dry White Season” ( беше номиниран за Оскар во 1989), “The Freshman” во 1990&nbsp;г. и во “Don Juan DeMarco” во 1995&nbsp;г. Во неговиот последен филм “The Score” во 2001 година глумеше заедно со Роберт Де Ниро кој исто така го глумеше Вито Корлеоне во “The Godfather II”. За перформансите во некој од последните негови филмови како што е ” The Island of Dr. Moreau” (1996) ги доби можеби најлошите критики во неговата кариера. Тој ја дал идејата за поемата наречена “Fan-Tan” зедно со режисерот Доналд Камел уште во 1979 година но таа била реализирана дури во 2005. Во 2004, Брандо потпишал договор со филмскиот режисер од Тунис, Рида Бехон и започнале пред-продукција за проект наречен “Brando and Brando”. Сè до една недела пред неговата смрт тој работел на сценариото во исчекување на почетокот на снимањето во јули или август 2004 година. Продукцијата престанала со работа по смртта на Брандо во 2004 година. Бехи изјавил дека ќе го продилжи снимањето на овој проект во чест на Брандо но дека ќе го промени насловот во “Citizen Brando”. ==Личен живот== ===Љубовни врски и фамилија=== Брандо беше познат по неговиот бурен личен живот и големиот број на афери и деца. Во 1976 година, тој му изјави на еден француски новинар "Хомосексуалноста е толку многу во мода, тоа веќе не е вест. Како и голем број на мажи, јас исто така имав хомосексуални искуства и не се срамам. Јас никогаш не посветував многу внимание на она што луѓето го мислат за мене. Но, ако постои некој кој е убеден дека [[Џек Николсон]] и јас сме љубовници, тие можат да продолжат да го прават тоа. Сметам дека е смешно."<ref name="queers_in_history">Stern 2009, p. 70.</ref><ref>Brando, Kashfi Anna; Stein, E.P. ''Brando For Breakfast'', Crown Publishers, 1979, p268</ref><ref>Bosworth, Patricia ''Marlon Brando'', Viking 2001, p190</ref> Во “Songs My Mother Taught Me” Брандо кажува како ја запознал Мерлин Монро на една забава каде таа свирела пијано но не била забележана од никого на забавата и имале љубовна афера која ја долго време ја одржувале. Брадно примил телефонски повик од Монро неколку дена пред таа да умре. Тој зборуваше и за други романси но како за нив така и за неговите жени и деца не дава никакви информации во неговата автобиографија. Брандо се оженил со глумицата Ана Кашви во 1957. Ана е родена во [[Калкута]] и се преселила во Велс од Индија во 1947. Се сметало дека таа е ќерка на велшанецот Вилијам О’Калахан кој работел во Индија. Но во нејзината книга “Brando for breakfast” таа открива дека навистина е пола Индијка бидејќи весниците згрешиле во врска ос Вилијам О’Калахан, тој бил нејзин [[очув]]. Нејзиниот вистински татко бил од Индија и дека таа е резултат на нерегистриран брак меѓу нејзините родители. Брандо и Ана имале син, Кристијан Брандо кој се родил на 11 мај 1958 г. Нивниот брак траел до 1959. Во 1960, Брадно се оженил за седум години постарата од него мексиканско-американската глумица Мовита Кастанеда. Се развеле во 1962 година. Таа се појавила во првото снимање на филмот “Mutiny on the Bounty” во 1935 година, 27 години пред Брандо да се појави во реизданието на истиот филм во 1962. Имаат две деца заедно: Мико Кастанеда Брадно (1962) и Ребека Брандо (1966). Трета жена на Брадно му била глумицата од Тахити, Тарита Терипиа со која стапил во брак во август 1962&nbsp;г. Заедно глумелеле во филмот “Mutiny on the Bounty”. Таа била 18 години помлада од него имала само 20. Бидејќи Тарита зборувала француски и Брадно го научил и има дадено голем број интервјуа на француски јазик. Имал две деца со Тарита, Симон роден во 1963 и Шејен Брандо. Марлон исто така и ги посвоил двете ќерки на Тарита. Брандо и Тарита се развеле во јуни 1972. Брандо имал долга врска и со неговата слугинка, Марија Кристина Руиз со која има три деца: Нина Присила Брандо родена во мај 1989, Мајл Џонатан Брандо роден во јануари 1992 и Тимоти Брадно роден во јануари 1994. Има уште 4 деца од непознати жени: Стивен Блекхарт (1967), Мајкл Гилман (1967) кој бил посвоен од долгогодишниот пријател на Брадно, Сем Гилман, Дилан Брадно (1968) и Ангелина Брадно. Брадно ја посвоил и Петра Бранно-Корвал ќерка на неговата асистентка Каролин Барет и романописецот Џејмс Калвел. Внукот на Брадно, Туки Брадно (1990) син на Шејен Брандо е успешен манекен. Има голем број на внуци меѓу кои и Мајкл Брадно син на Кристијан Брадно роден во 1990, Приденс Брадно и Шејн Брадно синови на Мико Брадно и уште многу други. ===Смртта на Даг Дорлет=== Во мај 1990, Даг Дорлет љубовникот на ќерката на Брадно Шејен, загинал во престрелка по расправија која ја имал со полубратот на Шејен, Кристијан во семејниот дом во Беверли Хилс. Кристијан кој тогаш бил 31, тврдел дека бил пијан и дека пукањето било несреќен случај. По долго најауваното судење, Кристијан бил осуден за убиство од небрежост и бил казнето со 10 години затвор. Пред објавувањето на казната, Брандо сведочел скоро еден час каде меѓу другото изјавил дека тој и неговата поранешна сопруга се откажале од Кристијан. Изразил и жалење и кон фамилијата Дорлет. “многу ми е жал ... веднаш би го заменил местото со Даг, подготвен сум да ги сносам последиците”. По завршувањето на случајот таткото на Даг, Жак изјавил дека Брадно глумел додека син му се извлекол со убиство. Но трагедијата се зголемила уште повеќе во 1995 кога Шејен која имала долготрајни последици од тешка сообраќајна несреќа и не можејќи да ја преболи смртта на својот маж извршила самоубиство. Била најдена обесена во својот дом во Тахити. Кристијан Брадно починал од пневмонија на 49 годишна возраст во јануари 2008. ===Животен стил=== Брандо ја доби репутација на “лошото момче” со своите јавни непромислени изјави и со неговото несоодветно однесување. Според еден магазин од Лос Анџелес, Брадно бил рокенрол уште пред да биде измислен рокенролот. Неговото однесување за време на снимањето на филмот “Mutiny on the Bounty” му донесе репутација на глумец со кој е тешко да се работи. Бил обвинет за смената на режисерот и дека земал пари од буџетот на филмот но не прифати одговорност ни за двете. На 12 јуни 1973, Брандо му ја скршил вилицата на папарази сликарот Рон Галела. Галела го следел Брадно кој бил заедно со Дик Кавет по снимањето на емисијата “The Dick Cavett Show” во Њујорк. Брандо му платил 40.000$ на Галела и имал инфицирана рака. Наредниот пат кога Галела го фотографирал Брадно, се појавил со фудбалска кацига. Брадно ги дал следниве коментари за неговиот сексуален живот во интервју со Гери Греј за неговата биографија во 1976 година: “хомосексуалноста е толку во мода што веќе и не е интересна. Како и голем број мажи и јас сум имал сексуално искуство и не се срамам од тоа. Никогаш не сум обраќал внимание на тоа што луѓето мислат за мене. Но ако има некој што мисли дека јас и Џек Николсон сме во врска, нека продолжи да мисли така. Јас мислам дека тоа е смешно”. Снимањето на “Mutiny on the Bounty” на Брадно влијаеше и на друг начин. Тој се заљубил во Тахити и во народот. Тој купил корален остров, Тетироа, кој планирал да го направи пола резор а пола како природна лабораторија. На крајот, таму изградил хотел кој сега е затворен, а по негова желба со текот на годините многупати бил редизајниран. Неговиот син е еднинствениот жител на Тетиора. Брадно активно користел радио врска за комуникација во островот со знаци KE6PZH и FO5GJ кои биле како писма. Тој бил заверен во Федералната Комуникациска Комисија како Мартин Брандао за да ја заштити својата приватност. ==Последни години и неговата смрт== Лошиот глас кој го следеше Брандо, проблематичното семејство, проблемот со дебелината привелекуваше повеќе внимание отколку крајот на неговата кариера. Во ’80-те почна да се здебелува и во средината на ’90-те тежеше 136 килограми, а во исто време боледуваше и од дијабетис. Како Орсон Велс, и тој имал флуктации на тежината во текот на кариерата посебно во годините од кариерата во кој имал повеќе работа и биле повеќе стресни. Исто така и заработи репутација како глумец со кој е тешко да се работи, често не можејќи и не сакајќи да го запамти текстот кој треба да го толкува и дека не сака да ги слуша дирекциите туку почесто сака да се спротивставува со режисерот и да бара доасдни побарувања. Тој исто така воведен некои новости во неговите последни години. Имаше проблеми со “U.S. Patent and Trademark Office” за патентирањето на неговото име. Марлон беше добар пријател со Мајкл Џексон и си плаќаше регуларни одмори во неговиот парк Неврленд, и таму престојуваше и се одмараше по неколку недели. Брадно учествуваше и во концертите за прославата на 30 годишнината од кариерата на Мајкл Џексон во 2001 година и се појави во 13 минутното видео на пејачот "You Rock My World" во истата година. Синот на Брандо, Мико неколку години бил телохранител и асистент на Џексон, а биле и добри пријатели. Мико еднаш изјавил: “последниот пат кога татко ми ја излезе куќата за да оди некаде за да помине какво било време, беше за да оди кај Мајкл. Многу му се допагаше. Тој имаше 24 часа обезбедување, 24 часа помош, 24 часа готвач , 24 часа луѓе околу него.” На 30-годишнината кариерата на Мајкл, Брандо одржа говор од хуманитарен карактер но не беше добро прифатен од публиката. На 1 јули 2004, Брандо починал од тумор на белите дробови и пребрзо чукање на срцето. Зад себе остави 13 деца од кој две беа умрени пред него како и повеќе од 30 внуци. Причината за неговата смрт не беше објавена поради приватни причини. Тој исто така имал проблеми со видот поради дијабетисот и рак на бубрезите. Кратко пред неговата смрт иако користел маска за дишење, тој го снимал својот глас повторно за “The Godfather” но сега за играта направена според филмот. Карл Малден кој глумел заедно со Брандо во неколку филмови, во документарец кој бил издаден како бонус во ДВД изданието на филмот “A Streetcar Named Desire” зборува за телефонски повик од Марлон кратко пред тој да умре. Смирениот Бран1но му кажал дека почнал ептен да пропаѓа. Малден сакал да дојде да го види но Брандо му кажал дека нема потреба за тоа. Три недели подоцна, Брадно бил мртов. Кратко пред неговата смрт, одбил да му се вградат мали боци со кислород во неговите дробови кои требало да му го продолжат животот. Брадно бил кремиран и неговата пепел била заедно со онаа на неговиот другар од детството Воли Кокс и уште еден долготраен пријател Сем Гилман. Потоа нивната пепел била расфрлана дел на Тахити и дел низ Мртвата Долина. Во 2007, беше издаден биографски филм за Марлон долг 165 минути, “Brando: The Documentary”, режиран од Мајк Медовеј. ==Политика== ===Граѓански права=== [[File:Baldwin Brando Civil Rights March 1963.jpg|thumb|Brando with [[James Baldwin]] at the 1963 [[March on Washington for Jobs and Freedom|Civil Rights March on Washington, D.C.]]]] Во 1946, Брандо ја искажал својата посветеност кон идејата за создавање на држава на Евреите со настапот на претставата “A Flag is Born”. Неговото вклучување во овој имеше голем придонес во трите најважни проблеми во поствоениот период: борбата за основање на држава на Евреите, белото робје со преживеаните од Холокаустот и во борбата против расизмот во САД. Учествувал и во митинзите за собирање на средства за Џон Ф. Кенеди во претседателските избори 1960. Во августе 1963, учествуваше и во “Маршот низ Вашингтон” заедно со уште неколку ѕвезди: Хери Белфонте, Џејмс Гарнер, Чарлтон Хестон, Барт Ланкастер и Сидни Потер. Брандо заедно со Пол Њуман учествувал и во борбата за правата за слобода. Во времето после екзекуцијата на Мартин Лутер Кинг во 1968, Брандо направил големи напори за да ја продолжи неговата работа. Кратко по смртта на Кинг, Брандо објавил дека се повелкол од снимањето на филмот “The Arrangement” за да се посвети во протестите за граѓанските права. Во шоуто на Џони Бишоп, Брандо изјавил: “почувствував дека е подобро да откријам каде е, што е да се биде црнец во оваа земја, зошто е цел овој бес.” Вклучувањето на Брандо во борбата за правата на Афроамериканците, започнала долго време пред смртта на Кинг во 1962. Во раните ’60-ти, Брандо донирал многу пари во “Southern Christian Leadership Conference.” До ова време, Брандо веќе бил вклучен во филмови кои носеле пораки за граѓанските права: “Sayonara”во кој се прикажува меѓурасна романса, “The Ugly American” во кој се опишуваат убиствата на американските војнци во странство и лошиот ефект што го има врз правата на странците. Одредено време донирал пари и на “Black Panther Party” и се сметал за пријател со онсовачот на партијата Боби Сијл. Престанал да ја финансира оваа партија поради нејзината радикализација. Во 1973 година на доделувањето на Оскарите, Брандо не присуствувал да ја подигне наградата за најдобра машки глумец за улогата во “The Godfather” го претставувала на церемонијата. Таа се појавила во Апачи фустан и образложила дека Брандо не бил присутен и нема да ја прифати наградата поради начинот на кој Американските домородци се претставуваат во медиумите и во Холивуд. Во ова време во 1973, протестот кој се одржал во Воундет Ни, предизвикал големи проблеми меѓу Владата и Американските домородци. Овој настан го привлекол вниманието на американските и на светските медиуми. Ова се смета за голема победа на движењето и членови и поддржувачи. Надвор од неговата работа во филмовите, Брандо се појавил и пред Калифорниското Собрание, во поддршка на законот за станбениот фонд, и лично се вклучил во протестите. ==Коментари за Евреите, Холивуд и Израел== Во интервју за списанието Плејбој во 1979 година, Брандо изјавил: “сте виделе секаква расна дискриминација, но никогаш немате видено слика на понижен Евреин затоа што тие секгаш беа претпазливи за тоа, и тоа со право. Тие никогаш не дозволија таква слика да се појави на телевизија. Евреите направија толку многу за светот што, препоставувам дека би биле екстра разочарани бидејќи тие воопшто му даваа значење на тоа”. Брандо искоментира слично и во шоуто на Лери Кинг во 1996: “ Холивуд го водат Евреите, Холивуд го поседуваат Евреите и тие треба да имаат поголема чувствителност како ги претставуваат луѓето што страдаат. Затоа што тие биле експлотирани. Сме виделе понижен црнец, сме виделе јапонец со едно око но никогаш не е прикажан понижен и уништен евреин. Бидејќи тие точно знаеле што да прикажуваат”. На ова Лери Кинг му вратил дека Брандо е во право но за анти-евреите на што Брандо одговорил:”Не, не, затоа што јас ќе бидам првиот што искрено ги почитувам и поддржувам Евреите и ќе кажам фала му на Господ што Евреите постојат”. Џеј Кантер, агент на Брандо, пежисер и негов пријател го дефинирал Брандо како: “Марлно ми има зборувано со часови за неговите симпатии кон еврејскиот народ и е голем поддржувач на Изрел”. Слично напишал и Луи Кемп во неговата колумна за “Jewish Journal”: “Вие можеби го паметите како Дон Вито Корлеоне или како Стенли Ковалски но јас го паметам Марлон Брандо како добар човек и голем пријател на Евреите кога им беше најпотребно”. Кон крајот на неговиот живот стана критичен кон Израел и почна да ја поддржува Палестина. Во интервју за “NBC Today” еден ден п смртта на Брандо, Лери Кинг ги бранеше коментарите на Брандо за евреите и изјави дека тие биле извадени од контекст и надвор од пропорција. ==Спомен до Брандо== “Ова е споменот од Брандо без разлика дали ќе му се допаѓа или не: фантастичен глумец, кој беше олецитворение на поезија на непокојство која ги допре и најдлабоката и најнедопирлива динамика во неговото време и место”. - Џек Керол во 1994 ==Награди и почести== Брандо е широко познат како еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Тој се здоби со голема почит меѓу критичарите и театерските експерти со неговите незаборавни претстави и со неговото харизматично присуство на екраните. Во енциклопедијата “Movies in American History”, Џејмс Делмот напиша: “Марлон Брандо несомнено беше најдобриот глумец на екраните во XX век, светски прифатен како филмска ѕвезда од прв ранк и како изведувач на несекојдневни глумечки способности”. Филмискио професор Ричард Шикел проучувајќи ги неговите глумечки способности и харизматичното присуство на екраните, расправаше: “Како филмски глумец никој од неговата генерација не му беше рамен. Иако константно лошо ја одигруваше улогата сепак внесуваше поголеми емоции во сцената од било кој друг, ова знак на харизма која мора да е дар од Господ”. Роџер Еберт, човекот кој ја напишал неговата легендарна улога во филмот “in Last Tango in Paris” изјавил: “Тој беше најдобриот филмски глумец, авторот на глумењето кој со голема почит кон сцената”. Тенеси Вилијамс еден од многуте кој добро ја познавал финесата на Брандо го опиша како: “Најдобриот жив глумец. Подобар дури и од Лоренс Оливер”. Самиот Лоренс Оливер изјавил: “Брандо глумеше со соживување и инстинк што не можеа да се носат дури ни најдобрите технички перформанси”. Џони Деп го величеше Брандо за промената за тоа како глумците работат: “Марлон го измени глумецството, тој направи револуција во глумата”. Деп исто така изјави дека: “веројатно најважниот глумец – зборувајќи за него само како за глумец”. Во 2007, во магазинот “Best Life”, Роб Реинер кој зборува за неговата глума во филмот “in On the Waterfront” напиша: “Марлон Брандо ја има прикажано најдобрата поединечна глума. Едноставно е природна, моќна, реална и чесна”. Во 1973 година, Брандо добил „[[Оскар]]“ за улогата на Вито Корлеоне во филмот „Кум“, но одбил да ја прими наградата, а наместо него, на сцената се појавила глумицата со индијанско потекло Сачин Литлфедер, која изјавила дека Брандо не ја прифатил наградата поради стереотипното претставување на американските староседелци во филмовите.<ref>„Боуви одби да стане витез, Брандо ги бојкотира Оскарите“, ''Дневник'', година XX, број 6224, петок, 25 ноември 2016, стр. 22.</ref> ==Културно влијание== [[File:Marlon Brando - The Wild One (Madame Tussaud).JPG|left|upright|thumb|[[Madame Tussauds]] waxwork exhibit of Brando in ''The Wild One'' albeit with a later 1957/8 model [[Triumph Thunderbird]].]] “Уметноста на глумење се дели на две поглавија: “Пред Брандо” и “После Брандо”. Иако Станиславски беше оној кој го создаде “методот на глумење”, Брандо беше оној кој ја покажа неговата огромна моќ - American Film Institute's Moments of Significance. Марлон Брандо е културна икона чија популарност траеше повеќе од шест децении. Привлекувањето на вниманието на нацијата во ’50-те остави длабок ефект на филмската индустрија и влијаеше на широк домен во американската култура. Според филмскатам критичарка Полин Каел: “Брандо претставуваше реакција против пост-воената манија за безбедност. Како протагонист, Брандо од ’50-те немаше код имаше само инстинкт. Tojбеше анти-социајален знаејќи дека општеството не вреди ништо. Беше херој на младите бидејќи беше доволно силен да ги издржи ударите од општеството...... Брандо претставуваше современа верзија на слободен Американец. Брандо е сè уште највозбудливиот американски глумец на екраните”. Социологот Д-р Сузан МкДоналд-Вокер тврди: “Марлон Брандо неговата спортска кожна јакна, фармерки и неговиот предезвикувачки поглед стаана културна икона во Америка. Неговата интерпретација на гангстерот Џони Стаблер во филмот “The Wild One” стана иконска слика на бунтовник и модна икона со совршениот дизајн на моторџиската јакна, накривената капа, фармерките и очилата. Фризурата на Џони стана огромен хит и иста таква после Брандо меѓу другите имаа и Џејмс Дин и Елвис Присли. Џејмс Дин често го копирал Брандо, а Елвис Присли го искористил неговиот стил за неговата улога во “Jailhouse Rock”. Сцената "I coulda been a contenda" од филмот “On the Waterfront”, според режисерот Мартин Левинсон е една од најдобрите сцени од филмската индустрија и текстот од оваа сцена станал дел од Американскиот културен лексикон. Стилот на Брандо од филмот “Wild One” со својот мотор Триумф Тандербрд беше користенсе до 2011 година од страна на производителот. Брандо беше сметан за секс-симбол еден од првите кој се здоби со светска слава поради својот секси стил и шарм ипоради информациите за неговите љубовни врски со најубавите Холивудски ѕвезди. Според професорката по глума, Линда Вилијамс, „Марлон Брандо беше совршениот американски машки [[секс]]-симбол кон крајот на 1950-те и почетокот на 1960-те”. Брандо бил првиот глумец-активист за [[Граѓански и политички права|граѓанските]] и правата на домородците во САД. == Финансиско наследство == По неговата смрт во 2004, Брандо оставил имот вреден 21 милиони [[долар]]и. Според „[[Форбс]]“ (''Forbes''), и по смртта, Брадно сè уште заработува по 9 милиони долари годишно, со што е еден од мртвите глумци кој заработуваат најмногу. ==Филмографија== * [[Сајонара (филм)|Сајонара]] (1957) * [[Бунт на бродот Баунти (филм од 1962)|Бунт на бродот Баунти]] (1962) * [[Кум (филм)|Кум]] (1972) * [[Грофицата од Хонгконг (филм од 1976)|Грофицата од Хонгконг]] (1976) * [[Апокалипса денес]] (1979) ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == {{wikiquote|Marlon Brando|Марлон Брандо}} {{commons|Marlon Brando|Марлон Брандо}} * {{imdb name|id=0000008|name=Марлон Брандо}} * {{tcmdb name|id=21204|name=Марлон Брандо}} * {{ibdb name|id=32868|name=Марлон Брандо}} * [http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm Марлон Брандо: Натпреварувач, Шампион, Боем] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070403081213/http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm |date=2007-04-03 }} * [http://brando.crosscity.com/ Мрежни места во чест на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706090712/http://brando.crosscity.com/ |date=2007-07-06 }} * [https://web.archive.org/web/20050204022923/http://www.geocities.com/timmlimm/brando.htm Раната кариера на Брандо] * [http://home.comcast.net/~brandoland/ Brandoland] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706070103/http://home.comcast.net/~brandoland/ |date=2007-07-06 }} * [http://www.leninimports.com/marlon_brando.html Биографија на Брандо на Lenin imports] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070824184027/http://www.leninimports.com/marlon_brando.html |date=2007-08-24 }} * [http://premiere.com/brando Premiere: Сеќавајќи се на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081119234744/http://premiere.com/brando |date=2008-11-19 }} * [http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ Информации за Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071016070001/http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ |date=2007-10-16 }} === Некролози === * [http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A23157-2004Jul2.html Некролог во ''The Washington Post''] * [http://slate.msn.com/id/2103320/ Некролог во Slate] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080515202545/http://slate.msn.com/id/2103320/ |date=2008-05-15 }} * [http://www.msnbc.msn.com/id/5351267 MSNBC: Марлон Брандо умира во болница во Лос Анџелес] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070526005658/http://www.msnbc.msn.com/id/5351267/ |date=2007-05-26 }} * [http://film.guardian.co.uk/features/featurepages/0,4120,1473954,00.html Долга статија за аукцијата на предметите што ги поседувал Брандо во ''The Observer'' (ВБ)] {{Нормативна контрола}} {{АФИ ѕвезди}} == Наводи == {{наводи}} {{DEFAULTSORT:Брандо, Марлон}} [[Категорија:Оскаровци]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Бисексуалци]] [[Категорија:Починати во 2004 година]] [[Категорија:Родени во 1924 година]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] cxc2p69cac3ytg637a1n6acrp1gu83f 5537402 5537401 2026-04-10T18:30:15Z Andrew012p 85224 5537402 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Марлон Брандо | изворно_име = Marlon Brando | слика = Marlon Brando publicity for One-Eyed Jacks.png | ширина = 230px | опис_на_слика = Брандо во 1960 г. | родено_име = Марлон Брандо Помладиот | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање|1924|4|3}} | место_на_раѓање = [[Омаха (Небраска)|Омаха]], [[Небраска]], [[САД]] | датум_на_смрт = {{датум на смрт и возраст|2004|7|1|1924|4|3}} | место_на_смрт = [[Лос Анџелес]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[активист]] | активни_години = 1944 — 2004 | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]], [[Криминалистички филм|криминалистички]] | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1954, 1972)<br>„[[Златен глобус]]“ (1954, 1972)<br>„[[БАФТА]]“ (1952, 1953, 1954) | imdb_id = 0000008 | мрежно_место = [http://www.marlonbrando.com marlonbrando.com] }} '''Марлон Брандо Помладиот''' ([[3 април]] [[1924]] — [[1 јули]] [[2004]]) — американски глумец на филмското платно и во театрите. Сметан за еден од најдобрите и најважните американски глумци<ref>{{Cite magazine|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|title=TIME 100 Persons of the Century|magazine=Time|date=June 6, 1999|access-date=February 13, 2018|archive-date=May 23, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160523112333/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|url-status=live}}</ref>, Брандо беше еден од само трите професионални глумци заедно со [[Чарли Чаплин]] и [[Мерлин Монро]] именуван во магазинот “Тајм (Time)” како еден од стотте најличности на [[XX век]]. Брандо има значаен удел во филмското глумење. Беше злогласен за неговото лоша “мрморлива” дикција и суровиот животински магнетизам сепак неговите темпераментни и живи настапни беа високо ценети и широко се смета за еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Режисерот Мартин Скорсезе за него изјави “тој е печатот: филмот се мери како “пред Брандо” и “по Брандо”. Брандо беше рангиран како четврти најдобар глумец од страна на Американскиот филмски институт за машки глумци кои своето деби на малите екрани го имале до или во 1950&nbsp;г. Како долготрајна културна икона, Брандо стана бокс-офис ѕвезда за време на 1950те, време за кое пет пати беше номиниран за Оскар за најдобар машки глумец и трипати по ред ја освои “BAFTA” наградата за најдобар глумец како главна улога. На почетокот здоби популарност со улогата на “Стенли Коваслки” во филмот ”A Streetcar Named Desire” (1951), настапот во претставата “Тенеси Вилијамс” го направи голема ѕвезда на Бродвеј од 1947 до 1949, улогата како ”Terry Malloy” во “On the Waterfront” (1953) со која доби Оскар како и неговото иконско претставување на бунтовничкиот водач на моторџиите “Johnny Stabler” во “The Wild One” (1953) што се сметаше за совршена слика за поп културата<ref>{{cite book |last=Jones |first=Dylan |author-link=Dylan Jones |title=Elvis Has Left the Building: The Day the King Died |publisher=[[The Overlook Press]] |url=https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |date=August 14, 2014 |access-date=November 12, 2016 |isbn=9781468310429 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200805194541/https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |archive-date=August 5, 2020 |url-status=live}}</ref>. Брандо беше номиниран за Оскар и за улогите како “Emilliano Zapata” во “[[Viva Zapata!]]” (1952), “[[Mark Antony]]” во филмот режиран од страна на Жосеф Л.Манкиевич според книгата “Julius Caesar” на Шекспир, “Lloyd Gruver” во “[[Sayonara]]” (1957). Во оваа декада, Брандо се појави трипати во списокот на десет ѕвезди кои најмногу заработуваат, во 1954&nbsp;г. како десетти, 1955&nbsp;г. како шести, и како четврти во 1958&nbsp;г<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando/ |title=Marlon Brando |accessdate=2021-02-02 |archive-date=2021-02-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224183406/https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando |url-status=dead }}</ref>. Брандо го режираше и глумеше во култниот вестерн филм “[[One-Eyed Jacks]]” чија премиера беше во 1961 год, по што глумеше во неколку неуспешни проекти почнувајќи со филмот “Mutiny on the Bounty” (1962) направен според истоимената новела. ’60-те беа неуспешна декада за Брандо, и после 10 години во кои не настапи во ниеден комерцијално успешен филм, го освои својот втор Оскар за улогата на “Vito Corleone” во филмот “[[The Godfather]]” режиран од Френк Копола во 1972&nbsp;г. која критичарите ја оценуваат како една од неговите најдобри. Овој филм кој стана комерцијално најуспешен во времето кога беше издаден заедно со улогата како “Paul” во “[[Last Tango in Paris]]” (1972), која беше номинирана за Оскар и дадоа нова димензија на кариерата на Брандо и го сместија во врвот на бокс-офис ѕвездите како и на шестото место меѓу десетте ѕвезди кои најмногу заработуваат во 1972&nbsp;г. и на десеттото во 1973. Брандо не успеа да го зграпчи моментот од издигањето на неговата кариера, земајќи голема пауза додека да се појави во “[[The Missouri Breaks]]” во 1976 исто така огромен хит на филмскиот бокс-офис. После овој период доби неколку високо платени улоги за краткото појавување во филмовите “Superman” во 1978и “The Formula” во 1980 по што паузираше девет години од филмското платно. Според Гинисовата книга на рекорди, Брандо бил платен рекордени 3.7 милиони долари (денешни 14 милиони) плус 11.75% од бруто заработката за 13 дена работа во улогата како Џор Ел во Супермен зголемувајќи ја својата мистичност. Ги заврши ’70-те со контроверзната улога како поручникот “Walter Kurtz” во уште еден филм на Френк Копола, “[[Apocalypse Now]]” (1979) огромен хит на бокс-офисот од кој Брандо имаше огромна заработка која му помогна за финансирање паузата во неговата кариера за време на ’80-те. Брандо беше и активист, поддржувајќи многу проблеми посебно оние за граѓанските правата на Афроамериканците и протестите на Индијанците. ==Ран живот== Марлон Брандо Џуниор е роден во Омаха, [[Небраска]] како син на Марлон Брандо, производител на пестициди и сточна храна и неговата сопруга Јулија Дороти. Неговите родители се преселисе во Еванстоун, [[Илиноис]] но се развеле кога тој имал 11 години. Неговата мајка си ги зела своите три деца Џослин (1919–2005), Френсис (1922–1994) и Марлон и заминала да живее во Санта Ана, Калифорнија. Подоцна неговите родители се помириле и повторно живееле заедно сега во Литертивил предградие на Чикаго, Илиносис. Брандо има германски, холандски, англиски и ирски корени. Неговиот прапра дедо Јохан Билхелм Брандау бил германски емигрант во [[Њујорк]] во почетокот на 1700&nbsp;г. Брандо беше воспитуван како христијан саетнист. Неговата прабаба го напуштила семејството кога Марлон Брандо Постариот имал само 5 години. Ги искористила парите што нејзиниот сопруг ги пратил за коцкање и алхохол. Марлон Брандо Постариот бил талентиран аматерски фотограф. Неговата сопруга, попозната како Доди, била млада и талентирана глумица. Таа пушела, носела панталони и возела коли кои не биле вообичаени за жените во тоа време. Како и да е, таа била алхохоличарка и често се случувало да биде донесена дома пијана од ноќните барови во [[Чикаго]]. Доди Брандо глумела и била администратор во театар. Таа му помогнала на Хенри Фонда да ја започне својата глумечка кариера и го заинтересерала својот син Марлон за глумењето. Како и да е, Марлон бил поблизок со својата баба Беси Пенбакер отколку со неговата мајка. Вдовица, кога била млада пенбакер работела како секретарка, а подоцна и како активист во христијананската саентистичка верата. Нејзини татко бил доктор од Ирска, а нејзината мајка Јулија Ватс од Англија. Брандо бил имитатор уште од мал и ја развил способноста да ги апсорбира одликите на луѓето кои ги играл и ги претставувал драматични и со голема страст. Неговата сестра Џослин била прва која покажала интерест кон глумецството, се запишала на Американската Академија за Драмски Уметности. Таа се појавила на Бродвеј потоа во филм и на телевизија. Другата сестра на Брандо, Френсис го напуштила колеџот во Калифорина и се запишала на уметност во Њујорк. Наскоро Марлон појде по нејзините стапки. Брандо бил вратен една година назад, а подоцна и исфрлен од средното школо во Либертивил поради проблеми кои ги направил со својот мотор. Бил префлен во Воената Академија во Шатук каде што учел неговиот татко. Тој бил одличен во театарот и добро во училиштето. Во неговата последна година (1943) Марлон бил казнет заради непослушност на армиски офицер во една вежба. Бил пратен во својата соба но се прикрадил и избегал во градот каде подоцна бил фатен. Факултетот изгласал тој да биде избркан иако студентите го поддржувале и се држеле на ставот дека изклучувањето било престрого. Тој бил повикан назад наредната година, но решил да се откаже од училиштето. Брандо работел како ископувач на злато, работа преку летото овозможена од татко му. Потоа пробал да влезе во армијата, но на физичкиот тест била откриена повреда на неговото колено со која се здобил играјќи фудбал во Шатук. Заради тоа бил класифициран како 4-F и не бил вклучен во армијата. После ова решил да ја следи својата сестра и да замине во Њујорк. Татко му го издржувал 6 месеци и се понудил да му најде работа како продавач. Како и да е, Брандо заминал да студира на Професионалната Американска школа за театар дел од т.н “The New School” и во Глумечкото студио. Иако често претставуван како методичен глумец, Брандо се сметаше сам себе за се само не за методичен глумец. Тврдеше дека ги презира предавањата на Ли Стразберг: “кога и да имав некој успех Ли Стразберг сакаше да профитира од тоа. Тој никогаш не ме научи ништо. Да можеше тој ќе правеше профит и од сонцето и од месечината. Тој беше амбициозен и себичен човек кој ги експлотираше луѓето кои присуствуваа на неговите часови и сакаше од себе да направи глумечки гуру. Некој луѓе го почитуваа но никогаш не разбрав зошто... Стразберг никогаш не ме научи да глумам”. Брандо беше страстен студент и следител на Стела Адлер, од која ги научи техниките на Станиславскиот систем. Постои приказна во која Адлер кажува како го учела Брандо во која Адлер им кажала на студентите да глумат кокошки, а потоа додала дека јадрена бомба ќе падне врз нив. Сите почнале да трчаат по училницата само Брандо се преправал дека седи врз јајце. На прашање од Адлер зошто одлучил да реагира вака, Брандо одговорил :“Јас сум кокошка, што знам јас за јадрена бомба?”. ==Кариера== ===Почетоци=== Брандо ги користеше вештините од "[[Stanislavski System]]" за првите улоги кои ги доби во Сајвил, Њујорк на Лонг Ајленд. Неговото однесување придонесе тој да биде исфрлен од кастингот во Сајвилд но подоцна доби улога во една локална претстава преку која успеа да стигне до Бродвеј во мелахоничната драма “[[I Remember Mama]]” во 1944&nbsp;г. Критичарите го опишаа за најперспективен глумец на Бродвеј по улогата како очаен воен ветеран во ‘Truckline Café” иако оваа претстава била прилично комерцијално неуспешна. Во 1946 се појави на Бродвеј како млад херој во политичката драма “[[A Flag is Born]]” одбивајќи да прифати плата помала од просечната глумечка плата поради неговата поврзаност со проблемот за Израелската независност. Во истата година Брандо глумеше заедно со Катерина Колонел во неколку нејзини претстави од која најпозната е Антигона. Но вистинската слава Брандо ја стекна со улогата на Стенли Ковалски во претставата од 1947&nbsp;г. на Тенеси Вилијамс “A Streetcar Named Desire” режирана од Елија Казан. Брандо ја доби улогата возејќи до Провинстаун, Масачусетс каде Вилијамс го поминувал летото и правел аудиции за улогата на Стенли Ковалски. Вилијамс изјавил дека го здогледал Брандо веднаш знаел дека го има Ковалски. Брандо својата инспирација за толкување на Стенли Ковалски ја базирал врз основа на боксерот Роки Грацијано кој го проучувал во локалната сала. Грацијано не знаел кој е Брандо сè додека Брандо не му подарил карта за претставата. Грацијано изјавил: “платното се крена и веднаш си помислив дали ова е неранимајкото од вежбалницата? и тој ме глуми мене !!!” Во 1947 год, Брандо направил тест за браќата Варнер за тоа како би глумел на филм. За тестот одглумил дел од сценарио за филмот “Rebel Without A Cause” кое не е поврзано со истоимениот филм издаден во 1955&nbsp;г. Овој тест е прикачен како бонус во ДВД изданието на “[[A Streetcar Named Desire (1951 film)|''A Streetcar Named Desire'']]”. Првата филмска улога на Брандо дојде во 1950&nbsp;г. глумеше како гневен воен ветеран во “The Man”. Поминал цел месец во кревет во воена болница во Ван Нис за да се спреам за улогата. Оваа улога за самиот Брандо значеше дека неговиот статус во армијата ќе биде сменет од 4-F во 1-А. Имал операција на коленото кое го повредил во Шатук и бил прегледуван од армиските доктори бил испратен и на прегледи кај армискиот психијатар но за среќа психијатарот бил пријател на друг доктор кој пак бил познаник на Брандо и му помогнале да ја избегне воената служба во Војната во Кореја. ===Издигнување кон голема слава=== [[File:Viva Zapata movie trailer screenshot (25).jpg|thumb|left|Brando as [[Emiliano Zapata]] in a trailer for the 1952 film ''[[Viva Zapata!]]'']] Брандо ја пресели претстава “A Streetcar Named Desire’ и неговата улога како Стенли Ковалски на теливизиските екрани и беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога исто како и во наредните три години за улогите во Вива Запата во 1952 год, Јули Цезар во 1953 и Марк Ентони во 1954. Неговите први пет филмови го издигнаа и му помогнаа да ја освои „BAFTA“ наградата трипати по ред од 1951 до 1953 за најдобра главна машка улога. Во 1953 година глумеше и во “The Wild One” возејќи го својот мотор Труимф Тандербрд 6Т, што доведе до противење на производителите на Триумф моторите поради тоа што Брандо го претставил како силеџиски мотор со кој одредена банда освојува мал град. Но сликите на Брандо со неговиот Триумф Тандербрд станаа иконски и го зголемија пуублицитетот на производителот. Подоцна во оваа година Брандо играше во претставата на Ли Фолк, “Arms and the Man” во Бостон. Фолк бил горд да им пренесе на луѓето дека Брандо одбил понуда од 10.000 долари неделно на Бродвеј за да настапува во неговата претстава во Бостон за само 500 долари неделно. Ова беше последен пат на Брандо да глуми во претстава. Брандо освоил „[[Оскар]]“ за улогата како Тери Малоу во филмот „[[На доковите (филм од 1954)|На доковите]]“ (''On the Waterfront''). Во една позната сцена од овој филм го убедил режисерот Казан дека сценариото е нереално и со Род Стејџер импровизирале за сцената да изгледа пореално. По ова во ’50-те Брадно глумеше најразлични улоги почнувајќи како Наполеон во “Désirée”, “Sky Masterson” во мјузиклот “Guys and Dolls”. Глумел и во “The Teahouse of the August Moon” како Сакини односно јазичен толкувач за американската армија во Јапонија, пилот во американската армија во филмот “Sayonara” и во “The Young Lions” како германски офицер. Во ’60-те Брадно се појавил во неколку филмовикако што се “One-Eyed Jacks” (1961) вестерн, единствен филм што тој го има режирано, “; Mutiny on the Bounty” (1962), “The Chase” (1966),“Reflections in a Golden Eye” (1967) каде глуми како потиснат и подзаборавен армиски офицер. Оваа улога го потикна критичарот Стенли Крауч да напише: “Главното достигнување на Брандо е што успеа да ја отслика молчаливата но сепак стоичката мелахонија на оние кои се потиснати од надворешното опкружување”.Исто така глумеше и секс гуру во филмот “Candy” (1968). За неговиот нареден филм “Burn!” (1969) има изјавено дека му е фаворит иако бил комерцијално неуспешен. Неговата кариеара забави кон крајот на деценијата затоа што тој доби репутација како глумец со кој не може да се работи. ===Кум=== [[Податотека:Godfather15.jpg|thumb|right|175px|Брандо како '''Дон Вито Корлеоне''' во '''[[Кум]]'''.]] Улогата на Брандо како Вито Корлеоне во 1972 година беше пресвртница во средината на неговата кариера. Режисерот [[Френсис Форд Копола]] го убеди Марлон да направи тест во кој би имал додатоци на дел од неговото лице. Брандо сам со помош на памучни топчиња успеа да ги надува образите. Копола беше воодушевен од неговиот главен карактер во филмот шеф на мафијашка фамилија, но мораше да се препира со продукцијата затоа што сакаше улогата да ја добие некој темпераментен глумец. Марио Пузо секогаш го замислувал Брандо како Корлеоне. Меѓутоа водечките луѓе на Парамоунт сакаа Корлеоне да го глуми Дени Томас со надеж дека Томас ќе ја приклучи својата продукциска компанија кон Парамоунт. Томас ја одби понудата и бараше Брадно, како желба на Копола и сите други кои присуствувале на пробата да ја добие улогата. Конечно, Чарлс Булдром претседател на компанијата “Gulf+Western” “мајка” на Парамаунт нагорови Брандо да ја добие улогата. Кога ја видел пробата вчуденовидено прашал: “Што гледаме? Кој е овој стар гениј?” Брандо доби Оскар за оваа улога но одби да ја прифати наградата со што стана само вториот глумец кој одбил Оскар (прв бил Џорџ Скот). Тој ја бојкотираше церемонијата, а наместо него прати активист за правата на индијанците во Америка кој се појавил во Апачи фустан за да ги пренесе причините зошто Брандо не е присутен. Причината била неговото противење на начинот на кој Холувуд и другите телевизии ги претставуваат индијанците. Наредно е филмот на Бернарно Бертулочи од 1973&nbsp;г. “Last Tango in Paris” но перформансот на Брандо бил во сенка на секлуалната содржина на филмот. И покрај тоа, Брандо повторно беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога. Брандо бил повикан да се појави на финалната сцена од вториот дел на филмот Кум, но не се појавил на денот на снимањето поради несогласувања со студиото и бил исфрлен од сцената. ===Залез на кариерата=== [[File:Jor-EL.jpg|thumb|upright|Marlon Brando as [[Jor-El]] in ''[[Superman (film)|Superman]]'' (1978)]] Брандо ја имаше улога на Џор-Ел таткото на Супермен во истоимениот филм во 1978&nbsp;г. Тој се согласил да ја прифати оваа улога но неговите услови биле да добие голем надомест и да не мора да го учи сценариото туку тоа да тече некаде во позадина за време на снимањето. Подоцна во документарец за Супермен издаден во 2001&nbsp;г.беше откриено дека Брандо заработил 3.7 милиони долари за две недели. Брандо сними сцени и во вториот дел на Супермен, но откатко продуцентите одбија да му платат иста сума како и во првиот дел тој им забрани да ги искористат сцените во кој тој се појавува. Но по смртта на Брандо сцените во кој глуми беа вметнати во реизданието на Супермен 2. Две години по неговата смрт тој ја “преигра” улогата на Џор-Ел татко на Супермен во најновото издание “Supermen Returns” во 2006&nbsp;г. Во овој филм беа искористени сцени кои веќе беа прикажани во првиот дел и сцените снимани во вториот дел кои никогаш не биле прикажани. Гласот на Брандо е користен низ целиот филм. Брандо глумеше и како офицерот Волтер Е. Куртц во филмот на Форд Копола “Apocalypse Now”. Глуми како високо ценет офицер на Американската Армија кој станува предавник. Тој води воени операции по своја волја и е под закана од Американската армија исто како и Виетнамците. Брандо добивал по 1 милион долари неделно за овој проект. Иако стави крај на неговата кариера во 1980&nbsp;г. Брандо повремено се појавуваше како споредна улоги во неколку филмови: “A Dry White Season” ( беше номиниран за Оскар во 1989), “The Freshman” во 1990&nbsp;г. и во “Don Juan DeMarco” во 1995&nbsp;г. Во неговиот последен филм “The Score” во 2001 година глумеше заедно со Роберт Де Ниро кој исто така го глумеше Вито Корлеоне во “The Godfather II”. За перформансите во некој од последните негови филмови како што е ” The Island of Dr. Moreau” (1996) ги доби можеби најлошите критики во неговата кариера. Тој ја дал идејата за поемата наречена “Fan-Tan” зедно со режисерот Доналд Камел уште во 1979 година но таа била реализирана дури во 2005. Во 2004, Брандо потпишал договор со филмскиот режисер од Тунис, Рида Бехон и започнале пред-продукција за проект наречен “Brando and Brando”. Сè до една недела пред неговата смрт тој работел на сценариото во исчекување на почетокот на снимањето во јули или август 2004 година. Продукцијата престанала со работа по смртта на Брандо во 2004 година. Бехи изјавил дека ќе го продилжи снимањето на овој проект во чест на Брандо но дека ќе го промени насловот во “Citizen Brando”. ==Личен живот== ===Љубовни врски и фамилија=== Брандо беше познат по неговиот бурен личен живот и големиот број на афери и деца. Во 1976 година, тој му изјави на еден француски новинар "Хомосексуалноста е толку многу во мода, тоа веќе не е вест. Како и голем број на мажи, јас исто така имав хомосексуални искуства и не се срамам. Јас никогаш не посветував многу внимание на она што луѓето го мислат за мене. Но, ако постои некој кој е убеден дека [[Џек Николсон]] и јас сме љубовници, тие можат да продолжат да го прават тоа. Сметам дека е смешно."<ref name="queers_in_history">Stern 2009, p. 70.</ref><ref>Brando, Kashfi Anna; Stein, E.P. ''Brando For Breakfast'', Crown Publishers, 1979, p268</ref><ref>Bosworth, Patricia ''Marlon Brando'', Viking 2001, p190</ref> Во “Songs My Mother Taught Me” Брандо кажува како ја запознал Мерлин Монро на една забава каде таа свирела пијано но не била забележана од никого на забавата и имале љубовна афера која ја долго време ја одржувале. Брадно примил телефонски повик од Монро неколку дена пред таа да умре. Тој зборуваше и за други романси но како за нив така и за неговите жени и деца не дава никакви информации во неговата автобиографија. Брандо се оженил со глумицата Ана Кашви во 1957. Ана е родена во [[Калкута]] и се преселила во Велс од Индија во 1947. Се сметало дека таа е ќерка на велшанецот Вилијам О’Калахан кој работел во Индија. Но во нејзината книга “Brando for breakfast” таа открива дека навистина е пола Индијка бидејќи весниците згрешиле во врска ос Вилијам О’Калахан, тој бил нејзин [[очув]]. Нејзиниот вистински татко бил од Индија и дека таа е резултат на нерегистриран брак меѓу нејзините родители. Брандо и Ана имале син, Кристијан Брандо кој се родил на 11 мај 1958 г. Нивниот брак траел до 1959. Во 1960, Брадно се оженил за седум години постарата од него мексиканско-американската глумица Мовита Кастанеда. Се развеле во 1962 година. Таа се појавила во првото снимање на филмот “Mutiny on the Bounty” во 1935 година, 27 години пред Брандо да се појави во реизданието на истиот филм во 1962. Имаат две деца заедно: Мико Кастанеда Брадно (1962) и Ребека Брандо (1966). Трета жена на Брадно му била глумицата од Тахити, Тарита Терипиа со која стапил во брак во август 1962&nbsp;г. Заедно глумелеле во филмот “Mutiny on the Bounty”. Таа била 18 години помлада од него имала само 20. Бидејќи Тарита зборувала француски и Брадно го научил и има дадено голем број интервјуа на француски јазик. Имал две деца со Тарита, Симон роден во 1963 и Шејен Брандо. Марлон исто така и ги посвоил двете ќерки на Тарита. Брандо и Тарита се развеле во јуни 1972. Брандо имал долга врска и со неговата слугинка, Марија Кристина Руиз со која има три деца: Нина Присила Брандо родена во мај 1989, Мајл Џонатан Брандо роден во јануари 1992 и Тимоти Брадно роден во јануари 1994. Има уште 4 деца од непознати жени: Стивен Блекхарт (1967), Мајкл Гилман (1967) кој бил посвоен од долгогодишниот пријател на Брадно, Сем Гилман, Дилан Брадно (1968) и Ангелина Брадно. Брадно ја посвоил и Петра Бранно-Корвал ќерка на неговата асистентка Каролин Барет и романописецот Џејмс Калвел. Внукот на Брадно, Туки Брадно (1990) син на Шејен Брандо е успешен манекен. Има голем број на внуци меѓу кои и Мајкл Брадно син на Кристијан Брадно роден во 1990, Приденс Брадно и Шејн Брадно синови на Мико Брадно и уште многу други. ===Смртта на Даг Дорлет=== Во мај 1990, Даг Дорлет љубовникот на ќерката на Брадно Шејен, загинал во престрелка по расправија која ја имал со полубратот на Шејен, Кристијан во семејниот дом во Беверли Хилс. Кристијан кој тогаш бил 31, тврдел дека бил пијан и дека пукањето било несреќен случај. По долго најауваното судење, Кристијан бил осуден за убиство од небрежост и бил казнето со 10 години затвор. Пред објавувањето на казната, Брандо сведочел скоро еден час каде меѓу другото изјавил дека тој и неговата поранешна сопруга се откажале од Кристијан. Изразил и жалење и кон фамилијата Дорлет. “многу ми е жал ... веднаш би го заменил местото со Даг, подготвен сум да ги сносам последиците”. По завршувањето на случајот таткото на Даг, Жак изјавил дека Брадно глумел додека син му се извлекол со убиство. Но трагедијата се зголемила уште повеќе во 1995 кога Шејен која имала долготрајни последици од тешка сообраќајна несреќа и не можејќи да ја преболи смртта на својот маж извршила самоубиство. Била најдена обесена во својот дом во Тахити. Кристијан Брадно починал од пневмонија на 49 годишна возраст во јануари 2008. ===Животен стил=== Брандо ја доби репутација на “лошото момче” со своите јавни непромислени изјави и со неговото несоодветно однесување. Според еден магазин од Лос Анџелес, Брадно бил рокенрол уште пред да биде измислен рокенролот. Неговото однесување за време на снимањето на филмот “Mutiny on the Bounty” му донесе репутација на глумец со кој е тешко да се работи. Бил обвинет за смената на режисерот и дека земал пари од буџетот на филмот но не прифати одговорност ни за двете. На 12 јуни 1973, Брандо му ја скршил вилицата на папарази сликарот Рон Галела. Галела го следел Брадно кој бил заедно со Дик Кавет по снимањето на емисијата “The Dick Cavett Show” во Њујорк. Брандо му платил 40.000$ на Галела и имал инфицирана рака. Наредниот пат кога Галела го фотографирал Брадно, се појавил со фудбалска кацига. Брадно ги дал следниве коментари за неговиот сексуален живот во интервју со Гери Греј за неговата биографија во 1976 година: “хомосексуалноста е толку во мода што веќе и не е интересна. Како и голем број мажи и јас сум имал сексуално искуство и не се срамам од тоа. Никогаш не сум обраќал внимание на тоа што луѓето мислат за мене. Но ако има некој што мисли дека јас и Џек Николсон сме во врска, нека продолжи да мисли така. Јас мислам дека тоа е смешно”. Снимањето на “Mutiny on the Bounty” на Брадно влијаеше и на друг начин. Тој се заљубил во Тахити и во народот. Тој купил корален остров, Тетироа, кој планирал да го направи пола резор а пола како природна лабораторија. На крајот, таму изградил хотел кој сега е затворен, а по негова желба со текот на годините многупати бил редизајниран. Неговиот син е еднинствениот жител на Тетиора. Брадно активно користел радио врска за комуникација во островот со знаци KE6PZH и FO5GJ кои биле како писма. Тој бил заверен во Федералната Комуникациска Комисија како Мартин Брандао за да ја заштити својата приватност. ==Последни години и неговата смрт== Лошиот глас кој го следеше Брандо, проблематичното семејство, проблемот со дебелината привелекуваше повеќе внимание отколку крајот на неговата кариера. Во ’80-те почна да се здебелува и во средината на ’90-те тежеше 136 килограми, а во исто време боледуваше и од дијабетис. Како Орсон Велс, и тој имал флуктации на тежината во текот на кариерата посебно во годините од кариерата во кој имал повеќе работа и биле повеќе стресни. Исто така и заработи репутација како глумец со кој е тешко да се работи, често не можејќи и не сакајќи да го запамти текстот кој треба да го толкува и дека не сака да ги слуша дирекциите туку почесто сака да се спротивставува со режисерот и да бара доасдни побарувања. Тој исто така воведен некои новости во неговите последни години. Имаше проблеми со “U.S. Patent and Trademark Office” за патентирањето на неговото име. Марлон беше добар пријател со Мајкл Џексон и си плаќаше регуларни одмори во неговиот парк Неврленд, и таму престојуваше и се одмараше по неколку недели. Брадно учествуваше и во концертите за прославата на 30 годишнината од кариерата на Мајкл Џексон во 2001 година и се појави во 13 минутното видео на пејачот "You Rock My World" во истата година. Синот на Брандо, Мико неколку години бил телохранител и асистент на Џексон, а биле и добри пријатели. Мико еднаш изјавил: “последниот пат кога татко ми ја излезе куќата за да оди некаде за да помине какво било време, беше за да оди кај Мајкл. Многу му се допагаше. Тој имаше 24 часа обезбедување, 24 часа помош, 24 часа готвач , 24 часа луѓе околу него.” На 30-годишнината кариерата на Мајкл, Брандо одржа говор од хуманитарен карактер но не беше добро прифатен од публиката. На 1 јули 2004, Брандо починал од тумор на белите дробови и пребрзо чукање на срцето. Зад себе остави 13 деца од кој две беа умрени пред него како и повеќе од 30 внуци. Причината за неговата смрт не беше објавена поради приватни причини. Тој исто така имал проблеми со видот поради дијабетисот и рак на бубрезите. Кратко пред неговата смрт иако користел маска за дишење, тој го снимал својот глас повторно за “The Godfather” но сега за играта направена според филмот. Карл Малден кој глумел заедно со Брандо во неколку филмови, во документарец кој бил издаден како бонус во ДВД изданието на филмот “A Streetcar Named Desire” зборува за телефонски повик од Марлон кратко пред тој да умре. Смирениот Бран1но му кажал дека почнал ептен да пропаѓа. Малден сакал да дојде да го види но Брандо му кажал дека нема потреба за тоа. Три недели подоцна, Брадно бил мртов. Кратко пред неговата смрт, одбил да му се вградат мали боци со кислород во неговите дробови кои требало да му го продолжат животот. Брадно бил кремиран и неговата пепел била заедно со онаа на неговиот другар од детството Воли Кокс и уште еден долготраен пријател Сем Гилман. Потоа нивната пепел била расфрлана дел на Тахити и дел низ Мртвата Долина. Во 2007, беше издаден биографски филм за Марлон долг 165 минути, “Brando: The Documentary”, режиран од Мајк Медовеј. ==Политика== ===Граѓански права=== [[File:Baldwin Brando Civil Rights March 1963.jpg|thumb|Brando with [[James Baldwin]] at the 1963 [[March on Washington for Jobs and Freedom|Civil Rights March on Washington, D.C.]]]] Во 1946, Брандо ја искажал својата посветеност кон идејата за создавање на држава на Евреите со настапот на претставата “A Flag is Born”. Неговото вклучување во овој имеше голем придонес во трите најважни проблеми во поствоениот период: борбата за основање на држава на Евреите, белото робје со преживеаните од Холокаустот и во борбата против расизмот во САД. Учествувал и во митинзите за собирање на средства за Џон Ф. Кенеди во претседателските избори 1960. Во августе 1963, учествуваше и во “Маршот низ Вашингтон” заедно со уште неколку ѕвезди: Хери Белфонте, Џејмс Гарнер, Чарлтон Хестон, Барт Ланкастер и Сидни Потер. Брандо заедно со Пол Њуман учествувал и во борбата за правата за слобода. Во времето после екзекуцијата на Мартин Лутер Кинг во 1968, Брандо направил големи напори за да ја продолжи неговата работа. Кратко по смртта на Кинг, Брандо објавил дека се повелкол од снимањето на филмот “The Arrangement” за да се посвети во протестите за граѓанските права. Во шоуто на Џони Бишоп, Брандо изјавил: “почувствував дека е подобро да откријам каде е, што е да се биде црнец во оваа земја, зошто е цел овој бес.” Вклучувањето на Брандо во борбата за правата на Афроамериканците, започнала долго време пред смртта на Кинг во 1962. Во раните ’60-ти, Брандо донирал многу пари во “Southern Christian Leadership Conference.” До ова време, Брандо веќе бил вклучен во филмови кои носеле пораки за граѓанските права: “Sayonara”во кој се прикажува меѓурасна романса, “The Ugly American” во кој се опишуваат убиствата на американските војнци во странство и лошиот ефект што го има врз правата на странците. Одредено време донирал пари и на “Black Panther Party” и се сметал за пријател со онсовачот на партијата Боби Сијл. Престанал да ја финансира оваа партија поради нејзината радикализација. Во 1973 година на доделувањето на Оскарите, Брандо не присуствувал да ја подигне наградата за најдобра машки глумец за улогата во “The Godfather” го претставувала на церемонијата. Таа се појавила во Апачи фустан и образложила дека Брандо не бил присутен и нема да ја прифати наградата поради начинот на кој Американските домородци се претставуваат во медиумите и во Холивуд. Во ова време во 1973, протестот кој се одржал во Воундет Ни, предизвикал големи проблеми меѓу Владата и Американските домородци. Овој настан го привлекол вниманието на американските и на светските медиуми. Ова се смета за голема победа на движењето и членови и поддржувачи. Надвор од неговата работа во филмовите, Брандо се појавил и пред Калифорниското Собрание, во поддршка на законот за станбениот фонд, и лично се вклучил во протестите. ==Коментари за Евреите, Холивуд и Израел== Во интервју за списанието Плејбој во 1979 година, Брандо изјавил: “сте виделе секаква расна дискриминација, но никогаш немате видено слика на понижен Евреин затоа што тие секгаш беа претпазливи за тоа, и тоа со право. Тие никогаш не дозволија таква слика да се појави на телевизија. Евреите направија толку многу за светот што, препоставувам дека би биле екстра разочарани бидејќи тие воопшто му даваа значење на тоа”. Брандо искоментира слично и во шоуто на Лери Кинг во 1996: “ Холивуд го водат Евреите, Холивуд го поседуваат Евреите и тие треба да имаат поголема чувствителност како ги претставуваат луѓето што страдаат. Затоа што тие биле експлотирани. Сме виделе понижен црнец, сме виделе јапонец со едно око но никогаш не е прикажан понижен и уништен евреин. Бидејќи тие точно знаеле што да прикажуваат”. На ова Лери Кинг му вратил дека Брандо е во право но за анти-евреите на што Брандо одговорил:”Не, не, затоа што јас ќе бидам првиот што искрено ги почитувам и поддржувам Евреите и ќе кажам фала му на Господ што Евреите постојат”. Џеј Кантер, агент на Брандо, пежисер и негов пријател го дефинирал Брандо како: “Марлно ми има зборувано со часови за неговите симпатии кон еврејскиот народ и е голем поддржувач на Изрел”. Слично напишал и Луи Кемп во неговата колумна за “Jewish Journal”: “Вие можеби го паметите како Дон Вито Корлеоне или како Стенли Ковалски но јас го паметам Марлон Брандо како добар човек и голем пријател на Евреите кога им беше најпотребно”. Кон крајот на неговиот живот стана критичен кон Израел и почна да ја поддржува Палестина. Во интервју за “NBC Today” еден ден п смртта на Брандо, Лери Кинг ги бранеше коментарите на Брандо за евреите и изјави дека тие биле извадени од контекст и надвор од пропорција. ==Спомен до Брандо== “Ова е споменот од Брандо без разлика дали ќе му се допаѓа или не: фантастичен глумец, кој беше олецитворение на поезија на непокојство која ги допре и најдлабоката и најнедопирлива динамика во неговото време и место”. - Џек Керол во 1994 ==Награди и почести== Брандо е широко познат како еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Тој се здоби со голема почит меѓу критичарите и театерските експерти со неговите незаборавни претстави и со неговото харизматично присуство на екраните. Во енциклопедијата “Movies in American History”, Џејмс Делмот напиша: “Марлон Брандо несомнено беше најдобриот глумец на екраните во XX век, светски прифатен како филмска ѕвезда од прв ранк и како изведувач на несекојдневни глумечки способности”. Филмискио професор Ричард Шикел проучувајќи ги неговите глумечки способности и харизматичното присуство на екраните, расправаше: “Како филмски глумец никој од неговата генерација не му беше рамен. Иако константно лошо ја одигруваше улогата сепак внесуваше поголеми емоции во сцената од било кој друг, ова знак на харизма која мора да е дар од Господ”. Роџер Еберт, човекот кој ја напишал неговата легендарна улога во филмот “in Last Tango in Paris” изјавил: “Тој беше најдобриот филмски глумец, авторот на глумењето кој со голема почит кон сцената”. Тенеси Вилијамс еден од многуте кој добро ја познавал финесата на Брандо го опиша како: “Најдобриот жив глумец. Подобар дури и од Лоренс Оливер”. Самиот Лоренс Оливер изјавил: “Брандо глумеше со соживување и инстинк што не можеа да се носат дури ни најдобрите технички перформанси”. Џони Деп го величеше Брандо за промената за тоа како глумците работат: “Марлон го измени глумецството, тој направи револуција во глумата”. Деп исто така изјави дека: “веројатно најважниот глумец – зборувајќи за него само како за глумец”. Во 2007, во магазинот “Best Life”, Роб Реинер кој зборува за неговата глума во филмот “in On the Waterfront” напиша: “Марлон Брандо ја има прикажано најдобрата поединечна глума. Едноставно е природна, моќна, реална и чесна”. Во 1973 година, Брандо добил „[[Оскар]]“ за улогата на Вито Корлеоне во филмот „Кум“, но одбил да ја прими наградата, а наместо него, на сцената се појавила глумицата со индијанско потекло Сачин Литлфедер, која изјавила дека Брандо не ја прифатил наградата поради стереотипното претставување на американските староседелци во филмовите.<ref>„Боуви одби да стане витез, Брандо ги бојкотира Оскарите“, ''Дневник'', година XX, број 6224, петок, 25 ноември 2016, стр. 22.</ref> ==Културно влијание== [[File:Marlon Brando - The Wild One (Madame Tussaud).JPG|left|upright|thumb|[[Madame Tussauds]] waxwork exhibit of Brando in ''The Wild One'' albeit with a later 1957/8 model [[Triumph Thunderbird]].]] “Уметноста на глумење се дели на две поглавија: “Пред Брандо” и “После Брандо”. Иако Станиславски беше оној кој го создаде “методот на глумење”, Брандо беше оној кој ја покажа неговата огромна моќ - American Film Institute's Moments of Significance. Марлон Брандо е културна икона чија популарност траеше повеќе од шест децении. Привлекувањето на вниманието на нацијата во ’50-те остави длабок ефект на филмската индустрија и влијаеше на широк домен во американската култура. Според филмскатам критичарка Полин Каел: “Брандо претставуваше реакција против пост-воената манија за безбедност. Како протагонист, Брандо од ’50-те немаше код имаше само инстинкт. Tojбеше анти-социајален знаејќи дека општеството не вреди ништо. Беше херој на младите бидејќи беше доволно силен да ги издржи ударите од општеството...... Брандо претставуваше современа верзија на слободен Американец. Брандо е сè уште највозбудливиот американски глумец на екраните”. Социологот Д-р Сузан МкДоналд-Вокер тврди: “Марлон Брандо неговата спортска кожна јакна, фармерки и неговиот предезвикувачки поглед стаана културна икона во Америка. Неговата интерпретација на гангстерот Џони Стаблер во филмот “The Wild One” стана иконска слика на бунтовник и модна икона со совршениот дизајн на моторџиската јакна, накривената капа, фармерките и очилата. Фризурата на Џони стана огромен хит и иста таква после Брандо меѓу другите имаа и Џејмс Дин и Елвис Присли. Џејмс Дин често го копирал Брандо, а Елвис Присли го искористил неговиот стил за неговата улога во “Jailhouse Rock”. Сцената "I coulda been a contenda" од филмот “On the Waterfront”, според режисерот Мартин Левинсон е една од најдобрите сцени од филмската индустрија и текстот од оваа сцена станал дел од Американскиот културен лексикон. Стилот на Брандо од филмот “Wild One” со својот мотор Триумф Тандербрд беше користенсе до 2011 година од страна на производителот. Брандо беше сметан за секс-симбол еден од првите кој се здоби со светска слава поради својот секси стил и шарм ипоради информациите за неговите љубовни врски со најубавите Холивудски ѕвезди. Според професорката по глума, Линда Вилијамс, „Марлон Брандо беше совршениот американски машки [[секс]]-симбол кон крајот на 1950-те и почетокот на 1960-те”. Брандо бил првиот глумец-активист за [[Граѓански и политички права|граѓанските]] и правата на домородците во САД. == Финансиско наследство == По неговата смрт во 2004, Брандо оставил имот вреден 21 милиони [[долар]]и. Според „[[Форбс]]“ (''Forbes''), и по смртта, Брадно сè уште заработува по 9 милиони долари годишно, со што е еден од мртвите глумци кој заработуваат најмногу. ==Филмографија== * [[Сајонара (филм)|Сајонара]] (1957) * [[Бунт на бродот Баунти (филм од 1962)|Бунт на бродот Баунти]] (1962) * [[Кум (филм)|Кум]] (1972) * [[Грофицата од Хонгконг (филм од 1976)|Грофицата од Хонгконг]] (1976) * [[Апокалипса денес]] (1979) ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == {{wikiquote|Marlon Brando|Марлон Брандо}} {{commons|Marlon Brando|Марлон Брандо}} * {{imdb name|id=0000008|name=Марлон Брандо}} * {{tcmdb name|id=21204|name=Марлон Брандо}} * {{ibdb name|id=32868|name=Марлон Брандо}} * [http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm Марлон Брандо: Натпреварувач, Шампион, Боем] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070403081213/http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm |date=2007-04-03 }} * [http://brando.crosscity.com/ Мрежни места во чест на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706090712/http://brando.crosscity.com/ |date=2007-07-06 }} * [https://web.archive.org/web/20050204022923/http://www.geocities.com/timmlimm/brando.htm Раната кариера на Брандо] * [http://home.comcast.net/~brandoland/ Brandoland] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706070103/http://home.comcast.net/~brandoland/ |date=2007-07-06 }} * [http://www.leninimports.com/marlon_brando.html Биографија на Брандо на Lenin imports] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070824184027/http://www.leninimports.com/marlon_brando.html |date=2007-08-24 }} * [http://premiere.com/brando Premiere: Сеќавајќи се на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081119234744/http://premiere.com/brando |date=2008-11-19 }} * [http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ Информации за Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071016070001/http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ |date=2007-10-16 }} === Некролози === * [http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A23157-2004Jul2.html Некролог во ''The Washington Post''] * [http://slate.msn.com/id/2103320/ Некролог во Slate] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080515202545/http://slate.msn.com/id/2103320/ |date=2008-05-15 }} * [http://www.msnbc.msn.com/id/5351267 MSNBC: Марлон Брандо умира во болница во Лос Анџелес] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070526005658/http://www.msnbc.msn.com/id/5351267/ |date=2007-05-26 }} * [http://film.guardian.co.uk/features/featurepages/0,4120,1473954,00.html Долга статија за аукцијата на предметите што ги поседувал Брандо во ''The Observer'' (ВБ)] {{Нормативна контрола}} {{АФИ ѕвезди}} == Наводи == {{наводи}} {{DEFAULTSORT:Брандо, Марлон}} [[Категорија:Оскаровци]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Бисексуалци]] [[Категорија:Починати во 2004 година]] [[Категорија:Родени во 1924 година]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] 5w0yymhi231j0we3pata74mtdr9zdwd 5537403 5537402 2026-04-10T18:33:30Z Andrew012p 85224 5537403 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Марлон Брандо | изворно_име = Marlon Brando | слика = Marlon Brando publicity for One-Eyed Jacks.png | ширина = 230px | опис_на_слика = Брандо во 1960 г. | родено_име = Марлон Брандо Помладиот | датум_на_раѓање = {{роден на|3|април|1924}} | место_на_раѓање = {{роден во|Омаха}}, [[Небраска]], [[САД]] | датум_на_смрт = {{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}} | место_на_смрт = {{починал во|Лос Анџелес}}, [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[активист]] | активни_години = 1944 — 2004 | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]], [[Криминалистички филм|криминалистички]] | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1954, 1972)<br>„[[Златен глобус]]“ (1954, 1972)<br>„[[БАФТА]]“ (1952, 1953, 1954) | imdb_id = 0000008 | мрежно_место = [http://www.marlonbrando.com marlonbrando.com] }} '''Марлон Брандо Помладиот''' ([[3 април]] [[1924]] — [[1 јули]] [[2004]]) — американски глумец на филмското платно и во театрите. Сметан за еден од најдобрите и најважните американски глумци<ref>{{Cite magazine|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|title=TIME 100 Persons of the Century|magazine=Time|date=June 6, 1999|access-date=February 13, 2018|archive-date=May 23, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160523112333/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|url-status=live}}</ref>, Брандо беше еден од само трите професионални глумци заедно со [[Чарли Чаплин]] и [[Мерлин Монро]] именуван во магазинот “Тајм (Time)” како еден од стотте најличности на [[XX век]]. Брандо има значаен удел во филмското глумење. Беше злогласен за неговото лоша “мрморлива” дикција и суровиот животински магнетизам сепак неговите темпераментни и живи настапни беа високо ценети и широко се смета за еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Режисерот Мартин Скорсезе за него изјави “тој е печатот: филмот се мери како “пред Брандо” и “по Брандо”. Брандо беше рангиран како четврти најдобар глумец од страна на Американскиот филмски институт за машки глумци кои своето деби на малите екрани го имале до или во 1950&nbsp;г. Како долготрајна културна икона, Брандо стана бокс-офис ѕвезда за време на 1950те, време за кое пет пати беше номиниран за Оскар за најдобар машки глумец и трипати по ред ја освои “BAFTA” наградата за најдобар глумец како главна улога. На почетокот здоби популарност со улогата на “Стенли Коваслки” во филмот ”A Streetcar Named Desire” (1951), настапот во претставата “Тенеси Вилијамс” го направи голема ѕвезда на Бродвеј од 1947 до 1949, улогата како ”Terry Malloy” во “On the Waterfront” (1953) со која доби Оскар како и неговото иконско претставување на бунтовничкиот водач на моторџиите “Johnny Stabler” во “The Wild One” (1953) што се сметаше за совршена слика за поп културата<ref>{{cite book |last=Jones |first=Dylan |author-link=Dylan Jones |title=Elvis Has Left the Building: The Day the King Died |publisher=[[The Overlook Press]] |url=https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |date=August 14, 2014 |access-date=November 12, 2016 |isbn=9781468310429 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200805194541/https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |archive-date=August 5, 2020 |url-status=live}}</ref>. Брандо беше номиниран за Оскар и за улогите како “Emilliano Zapata” во “[[Viva Zapata!]]” (1952), “[[Mark Antony]]” во филмот режиран од страна на Жосеф Л.Манкиевич според книгата “Julius Caesar” на Шекспир, “Lloyd Gruver” во “[[Sayonara]]” (1957). Во оваа декада, Брандо се појави трипати во списокот на десет ѕвезди кои најмногу заработуваат, во 1954&nbsp;г. како десетти, 1955&nbsp;г. како шести, и како четврти во 1958&nbsp;г<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando/ |title=Marlon Brando |accessdate=2021-02-02 |archive-date=2021-02-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224183406/https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando |url-status=dead }}</ref>. Брандо го режираше и глумеше во култниот вестерн филм “[[One-Eyed Jacks]]” чија премиера беше во 1961 год, по што глумеше во неколку неуспешни проекти почнувајќи со филмот “Mutiny on the Bounty” (1962) направен според истоимената новела. ’60-те беа неуспешна декада за Брандо, и после 10 години во кои не настапи во ниеден комерцијално успешен филм, го освои својот втор Оскар за улогата на “Vito Corleone” во филмот “[[The Godfather]]” режиран од Френк Копола во 1972&nbsp;г. која критичарите ја оценуваат како една од неговите најдобри. Овој филм кој стана комерцијално најуспешен во времето кога беше издаден заедно со улогата како “Paul” во “[[Last Tango in Paris]]” (1972), која беше номинирана за Оскар и дадоа нова димензија на кариерата на Брандо и го сместија во врвот на бокс-офис ѕвездите како и на шестото место меѓу десетте ѕвезди кои најмногу заработуваат во 1972&nbsp;г. и на десеттото во 1973. Брандо не успеа да го зграпчи моментот од издигањето на неговата кариера, земајќи голема пауза додека да се појави во “[[The Missouri Breaks]]” во 1976 исто така огромен хит на филмскиот бокс-офис. После овој период доби неколку високо платени улоги за краткото појавување во филмовите “Superman” во 1978и “The Formula” во 1980 по што паузираше девет години од филмското платно. Според Гинисовата книга на рекорди, Брандо бил платен рекордени 3.7 милиони долари (денешни 14 милиони) плус 11.75% од бруто заработката за 13 дена работа во улогата како Џор Ел во Супермен зголемувајќи ја својата мистичност. Ги заврши ’70-те со контроверзната улога како поручникот “Walter Kurtz” во уште еден филм на Френк Копола, “[[Apocalypse Now]]” (1979) огромен хит на бокс-офисот од кој Брандо имаше огромна заработка која му помогна за финансирање паузата во неговата кариера за време на ’80-те. Брандо беше и активист, поддржувајќи многу проблеми посебно оние за граѓанските правата на Афроамериканците и протестите на Индијанците. ==Ран живот== Марлон Брандо Џуниор е роден во Омаха, [[Небраска]] како син на Марлон Брандо, производител на пестициди и сточна храна и неговата сопруга Јулија Дороти. Неговите родители се преселисе во Еванстоун, [[Илиноис]] но се развеле кога тој имал 11 години. Неговата мајка си ги зела своите три деца Џослин (1919–2005), Френсис (1922–1994) и Марлон и заминала да живее во Санта Ана, Калифорнија. Подоцна неговите родители се помириле и повторно живееле заедно сега во Литертивил предградие на Чикаго, Илиносис. Брандо има германски, холандски, англиски и ирски корени. Неговиот прапра дедо Јохан Билхелм Брандау бил германски емигрант во [[Њујорк]] во почетокот на 1700&nbsp;г. Брандо беше воспитуван како христијан саетнист. Неговата прабаба го напуштила семејството кога Марлон Брандо Постариот имал само 5 години. Ги искористила парите што нејзиниот сопруг ги пратил за коцкање и алхохол. Марлон Брандо Постариот бил талентиран аматерски фотограф. Неговата сопруга, попозната како Доди, била млада и талентирана глумица. Таа пушела, носела панталони и возела коли кои не биле вообичаени за жените во тоа време. Како и да е, таа била алхохоличарка и често се случувало да биде донесена дома пијана од ноќните барови во [[Чикаго]]. Доди Брандо глумела и била администратор во театар. Таа му помогнала на Хенри Фонда да ја започне својата глумечка кариера и го заинтересерала својот син Марлон за глумењето. Како и да е, Марлон бил поблизок со својата баба Беси Пенбакер отколку со неговата мајка. Вдовица, кога била млада пенбакер работела како секретарка, а подоцна и како активист во христијананската саентистичка верата. Нејзини татко бил доктор од Ирска, а нејзината мајка Јулија Ватс од Англија. Брандо бил имитатор уште од мал и ја развил способноста да ги апсорбира одликите на луѓето кои ги играл и ги претставувал драматични и со голема страст. Неговата сестра Џослин била прва која покажала интерест кон глумецството, се запишала на Американската Академија за Драмски Уметности. Таа се појавила на Бродвеј потоа во филм и на телевизија. Другата сестра на Брандо, Френсис го напуштила колеџот во Калифорина и се запишала на уметност во Њујорк. Наскоро Марлон појде по нејзините стапки. Брандо бил вратен една година назад, а подоцна и исфрлен од средното школо во Либертивил поради проблеми кои ги направил со својот мотор. Бил префлен во Воената Академија во Шатук каде што учел неговиот татко. Тој бил одличен во театарот и добро во училиштето. Во неговата последна година (1943) Марлон бил казнет заради непослушност на армиски офицер во една вежба. Бил пратен во својата соба но се прикрадил и избегал во градот каде подоцна бил фатен. Факултетот изгласал тој да биде избркан иако студентите го поддржувале и се држеле на ставот дека изклучувањето било престрого. Тој бил повикан назад наредната година, но решил да се откаже од училиштето. Брандо работел како ископувач на злато, работа преку летото овозможена од татко му. Потоа пробал да влезе во армијата, но на физичкиот тест била откриена повреда на неговото колено со која се здобил играјќи фудбал во Шатук. Заради тоа бил класифициран како 4-F и не бил вклучен во армијата. После ова решил да ја следи својата сестра и да замине во Њујорк. Татко му го издржувал 6 месеци и се понудил да му најде работа како продавач. Како и да е, Брандо заминал да студира на Професионалната Американска школа за театар дел од т.н “The New School” и во Глумечкото студио. Иако често претставуван како методичен глумец, Брандо се сметаше сам себе за се само не за методичен глумец. Тврдеше дека ги презира предавањата на Ли Стразберг: “кога и да имав некој успех Ли Стразберг сакаше да профитира од тоа. Тој никогаш не ме научи ништо. Да можеше тој ќе правеше профит и од сонцето и од месечината. Тој беше амбициозен и себичен човек кој ги експлотираше луѓето кои присуствуваа на неговите часови и сакаше од себе да направи глумечки гуру. Некој луѓе го почитуваа но никогаш не разбрав зошто... Стразберг никогаш не ме научи да глумам”. Брандо беше страстен студент и следител на Стела Адлер, од која ги научи техниките на Станиславскиот систем. Постои приказна во која Адлер кажува како го учела Брандо во која Адлер им кажала на студентите да глумат кокошки, а потоа додала дека јадрена бомба ќе падне врз нив. Сите почнале да трчаат по училницата само Брандо се преправал дека седи врз јајце. На прашање од Адлер зошто одлучил да реагира вака, Брандо одговорил :“Јас сум кокошка, што знам јас за јадрена бомба?”. ==Кариера== ===Почетоци=== Брандо ги користеше вештините од "[[Stanislavski System]]" за првите улоги кои ги доби во Сајвил, Њујорк на Лонг Ајленд. Неговото однесување придонесе тој да биде исфрлен од кастингот во Сајвилд но подоцна доби улога во една локална претстава преку која успеа да стигне до Бродвеј во мелахоничната драма “[[I Remember Mama]]” во 1944&nbsp;г. Критичарите го опишаа за најперспективен глумец на Бродвеј по улогата како очаен воен ветеран во ‘Truckline Café” иако оваа претстава била прилично комерцијално неуспешна. Во 1946 се појави на Бродвеј како млад херој во политичката драма “[[A Flag is Born]]” одбивајќи да прифати плата помала од просечната глумечка плата поради неговата поврзаност со проблемот за Израелската независност. Во истата година Брандо глумеше заедно со Катерина Колонел во неколку нејзини претстави од која најпозната е Антигона. Но вистинската слава Брандо ја стекна со улогата на Стенли Ковалски во претставата од 1947&nbsp;г. на Тенеси Вилијамс “A Streetcar Named Desire” режирана од Елија Казан. Брандо ја доби улогата возејќи до Провинстаун, Масачусетс каде Вилијамс го поминувал летото и правел аудиции за улогата на Стенли Ковалски. Вилијамс изјавил дека го здогледал Брандо веднаш знаел дека го има Ковалски. Брандо својата инспирација за толкување на Стенли Ковалски ја базирал врз основа на боксерот Роки Грацијано кој го проучувал во локалната сала. Грацијано не знаел кој е Брандо сè додека Брандо не му подарил карта за претставата. Грацијано изјавил: “платното се крена и веднаш си помислив дали ова е неранимајкото од вежбалницата? и тој ме глуми мене !!!” Во 1947 год, Брандо направил тест за браќата Варнер за тоа како би глумел на филм. За тестот одглумил дел од сценарио за филмот “Rebel Without A Cause” кое не е поврзано со истоимениот филм издаден во 1955&nbsp;г. Овој тест е прикачен како бонус во ДВД изданието на “[[A Streetcar Named Desire (1951 film)|''A Streetcar Named Desire'']]”. Првата филмска улога на Брандо дојде во 1950&nbsp;г. глумеше како гневен воен ветеран во “The Man”. Поминал цел месец во кревет во воена болница во Ван Нис за да се спреам за улогата. Оваа улога за самиот Брандо значеше дека неговиот статус во армијата ќе биде сменет од 4-F во 1-А. Имал операција на коленото кое го повредил во Шатук и бил прегледуван од армиските доктори бил испратен и на прегледи кај армискиот психијатар но за среќа психијатарот бил пријател на друг доктор кој пак бил познаник на Брандо и му помогнале да ја избегне воената служба во Војната во Кореја. ===Издигнување кон голема слава=== [[File:Viva Zapata movie trailer screenshot (25).jpg|thumb|left|Brando as [[Emiliano Zapata]] in a trailer for the 1952 film ''[[Viva Zapata!]]'']] Брандо ја пресели претстава “A Streetcar Named Desire’ и неговата улога како Стенли Ковалски на теливизиските екрани и беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога исто како и во наредните три години за улогите во Вива Запата во 1952 год, Јули Цезар во 1953 и Марк Ентони во 1954. Неговите први пет филмови го издигнаа и му помогнаа да ја освои „BAFTA“ наградата трипати по ред од 1951 до 1953 за најдобра главна машка улога. Во 1953 година глумеше и во “The Wild One” возејќи го својот мотор Труимф Тандербрд 6Т, што доведе до противење на производителите на Триумф моторите поради тоа што Брандо го претставил како силеџиски мотор со кој одредена банда освојува мал град. Но сликите на Брандо со неговиот Триумф Тандербрд станаа иконски и го зголемија пуублицитетот на производителот. Подоцна во оваа година Брандо играше во претставата на Ли Фолк, “Arms and the Man” во Бостон. Фолк бил горд да им пренесе на луѓето дека Брандо одбил понуда од 10.000 долари неделно на Бродвеј за да настапува во неговата претстава во Бостон за само 500 долари неделно. Ова беше последен пат на Брандо да глуми во претстава. Брандо освоил „[[Оскар]]“ за улогата како Тери Малоу во филмот „[[На доковите (филм од 1954)|На доковите]]“ (''On the Waterfront''). Во една позната сцена од овој филм го убедил режисерот Казан дека сценариото е нереално и со Род Стејџер импровизирале за сцената да изгледа пореално. По ова во ’50-те Брадно глумеше најразлични улоги почнувајќи како Наполеон во “Désirée”, “Sky Masterson” во мјузиклот “Guys and Dolls”. Глумел и во “The Teahouse of the August Moon” како Сакини односно јазичен толкувач за американската армија во Јапонија, пилот во американската армија во филмот “Sayonara” и во “The Young Lions” како германски офицер. Во ’60-те Брадно се појавил во неколку филмовикако што се “One-Eyed Jacks” (1961) вестерн, единствен филм што тој го има режирано, “; Mutiny on the Bounty” (1962), “The Chase” (1966),“Reflections in a Golden Eye” (1967) каде глуми како потиснат и подзаборавен армиски офицер. Оваа улога го потикна критичарот Стенли Крауч да напише: “Главното достигнување на Брандо е што успеа да ја отслика молчаливата но сепак стоичката мелахонија на оние кои се потиснати од надворешното опкружување”.Исто така глумеше и секс гуру во филмот “Candy” (1968). За неговиот нареден филм “Burn!” (1969) има изјавено дека му е фаворит иако бил комерцијално неуспешен. Неговата кариеара забави кон крајот на деценијата затоа што тој доби репутација како глумец со кој не може да се работи. ===Кум=== [[Податотека:Godfather15.jpg|thumb|right|175px|Брандо како '''Дон Вито Корлеоне''' во '''[[Кум]]'''.]] Улогата на Брандо како Вито Корлеоне во 1972 година беше пресвртница во средината на неговата кариера. Режисерот [[Френсис Форд Копола]] го убеди Марлон да направи тест во кој би имал додатоци на дел од неговото лице. Брандо сам со помош на памучни топчиња успеа да ги надува образите. Копола беше воодушевен од неговиот главен карактер во филмот шеф на мафијашка фамилија, но мораше да се препира со продукцијата затоа што сакаше улогата да ја добие некој темпераментен глумец. Марио Пузо секогаш го замислувал Брандо како Корлеоне. Меѓутоа водечките луѓе на Парамоунт сакаа Корлеоне да го глуми Дени Томас со надеж дека Томас ќе ја приклучи својата продукциска компанија кон Парамоунт. Томас ја одби понудата и бараше Брадно, како желба на Копола и сите други кои присуствувале на пробата да ја добие улогата. Конечно, Чарлс Булдром претседател на компанијата “Gulf+Western” “мајка” на Парамаунт нагорови Брандо да ја добие улогата. Кога ја видел пробата вчуденовидено прашал: “Што гледаме? Кој е овој стар гениј?” Брандо доби Оскар за оваа улога но одби да ја прифати наградата со што стана само вториот глумец кој одбил Оскар (прв бил Џорџ Скот). Тој ја бојкотираше церемонијата, а наместо него прати активист за правата на индијанците во Америка кој се појавил во Апачи фустан за да ги пренесе причините зошто Брандо не е присутен. Причината била неговото противење на начинот на кој Холувуд и другите телевизии ги претставуваат индијанците. Наредно е филмот на Бернарно Бертулочи од 1973&nbsp;г. “Last Tango in Paris” но перформансот на Брандо бил во сенка на секлуалната содржина на филмот. И покрај тоа, Брандо повторно беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога. Брандо бил повикан да се појави на финалната сцена од вториот дел на филмот Кум, но не се појавил на денот на снимањето поради несогласувања со студиото и бил исфрлен од сцената. ===Залез на кариерата=== [[File:Jor-EL.jpg|thumb|upright|Marlon Brando as [[Jor-El]] in ''[[Superman (film)|Superman]]'' (1978)]] Брандо ја имаше улога на Џор-Ел таткото на Супермен во истоимениот филм во 1978&nbsp;г. Тој се согласил да ја прифати оваа улога но неговите услови биле да добие голем надомест и да не мора да го учи сценариото туку тоа да тече некаде во позадина за време на снимањето. Подоцна во документарец за Супермен издаден во 2001&nbsp;г.беше откриено дека Брандо заработил 3.7 милиони долари за две недели. Брандо сними сцени и во вториот дел на Супермен, но откатко продуцентите одбија да му платат иста сума како и во првиот дел тој им забрани да ги искористат сцените во кој тој се појавува. Но по смртта на Брандо сцените во кој глуми беа вметнати во реизданието на Супермен 2. Две години по неговата смрт тој ја “преигра” улогата на Џор-Ел татко на Супермен во најновото издание “Supermen Returns” во 2006&nbsp;г. Во овој филм беа искористени сцени кои веќе беа прикажани во првиот дел и сцените снимани во вториот дел кои никогаш не биле прикажани. Гласот на Брандо е користен низ целиот филм. Брандо глумеше и како офицерот Волтер Е. Куртц во филмот на Форд Копола “Apocalypse Now”. Глуми како високо ценет офицер на Американската Армија кој станува предавник. Тој води воени операции по своја волја и е под закана од Американската армија исто како и Виетнамците. Брандо добивал по 1 милион долари неделно за овој проект. Иако стави крај на неговата кариера во 1980&nbsp;г. Брандо повремено се појавуваше како споредна улоги во неколку филмови: “A Dry White Season” ( беше номиниран за Оскар во 1989), “The Freshman” во 1990&nbsp;г. и во “Don Juan DeMarco” во 1995&nbsp;г. Во неговиот последен филм “The Score” во 2001 година глумеше заедно со Роберт Де Ниро кој исто така го глумеше Вито Корлеоне во “The Godfather II”. За перформансите во некој од последните негови филмови како што е ” The Island of Dr. Moreau” (1996) ги доби можеби најлошите критики во неговата кариера. Тој ја дал идејата за поемата наречена “Fan-Tan” зедно со режисерот Доналд Камел уште во 1979 година но таа била реализирана дури во 2005. Во 2004, Брандо потпишал договор со филмскиот режисер од Тунис, Рида Бехон и започнале пред-продукција за проект наречен “Brando and Brando”. Сè до една недела пред неговата смрт тој работел на сценариото во исчекување на почетокот на снимањето во јули или август 2004 година. Продукцијата престанала со работа по смртта на Брандо во 2004 година. Бехи изјавил дека ќе го продилжи снимањето на овој проект во чест на Брандо но дека ќе го промени насловот во “Citizen Brando”. ==Личен живот== ===Љубовни врски и фамилија=== Брандо беше познат по неговиот бурен личен живот и големиот број на афери и деца. Во 1976 година, тој му изјави на еден француски новинар "Хомосексуалноста е толку многу во мода, тоа веќе не е вест. Како и голем број на мажи, јас исто така имав хомосексуални искуства и не се срамам. Јас никогаш не посветував многу внимание на она што луѓето го мислат за мене. Но, ако постои некој кој е убеден дека [[Џек Николсон]] и јас сме љубовници, тие можат да продолжат да го прават тоа. Сметам дека е смешно."<ref name="queers_in_history">Stern 2009, p. 70.</ref><ref>Brando, Kashfi Anna; Stein, E.P. ''Brando For Breakfast'', Crown Publishers, 1979, p268</ref><ref>Bosworth, Patricia ''Marlon Brando'', Viking 2001, p190</ref> Во “Songs My Mother Taught Me” Брандо кажува како ја запознал Мерлин Монро на една забава каде таа свирела пијано но не била забележана од никого на забавата и имале љубовна афера која ја долго време ја одржувале. Брадно примил телефонски повик од Монро неколку дена пред таа да умре. Тој зборуваше и за други романси но како за нив така и за неговите жени и деца не дава никакви информации во неговата автобиографија. Брандо се оженил со глумицата Ана Кашви во 1957. Ана е родена во [[Калкута]] и се преселила во Велс од Индија во 1947. Се сметало дека таа е ќерка на велшанецот Вилијам О’Калахан кој работел во Индија. Но во нејзината книга “Brando for breakfast” таа открива дека навистина е пола Индијка бидејќи весниците згрешиле во врска ос Вилијам О’Калахан, тој бил нејзин [[очув]]. Нејзиниот вистински татко бил од Индија и дека таа е резултат на нерегистриран брак меѓу нејзините родители. Брандо и Ана имале син, Кристијан Брандо кој се родил на 11 мај 1958 г. Нивниот брак траел до 1959. Во 1960, Брадно се оженил за седум години постарата од него мексиканско-американската глумица Мовита Кастанеда. Се развеле во 1962 година. Таа се појавила во првото снимање на филмот “Mutiny on the Bounty” во 1935 година, 27 години пред Брандо да се појави во реизданието на истиот филм во 1962. Имаат две деца заедно: Мико Кастанеда Брадно (1962) и Ребека Брандо (1966). Трета жена на Брадно му била глумицата од Тахити, Тарита Терипиа со која стапил во брак во август 1962&nbsp;г. Заедно глумелеле во филмот “Mutiny on the Bounty”. Таа била 18 години помлада од него имала само 20. Бидејќи Тарита зборувала француски и Брадно го научил и има дадено голем број интервјуа на француски јазик. Имал две деца со Тарита, Симон роден во 1963 и Шејен Брандо. Марлон исто така и ги посвоил двете ќерки на Тарита. Брандо и Тарита се развеле во јуни 1972. Брандо имал долга врска и со неговата слугинка, Марија Кристина Руиз со која има три деца: Нина Присила Брандо родена во мај 1989, Мајл Џонатан Брандо роден во јануари 1992 и Тимоти Брадно роден во јануари 1994. Има уште 4 деца од непознати жени: Стивен Блекхарт (1967), Мајкл Гилман (1967) кој бил посвоен од долгогодишниот пријател на Брадно, Сем Гилман, Дилан Брадно (1968) и Ангелина Брадно. Брадно ја посвоил и Петра Бранно-Корвал ќерка на неговата асистентка Каролин Барет и романописецот Џејмс Калвел. Внукот на Брадно, Туки Брадно (1990) син на Шејен Брандо е успешен манекен. Има голем број на внуци меѓу кои и Мајкл Брадно син на Кристијан Брадно роден во 1990, Приденс Брадно и Шејн Брадно синови на Мико Брадно и уште многу други. ===Смртта на Даг Дорлет=== Во мај 1990, Даг Дорлет љубовникот на ќерката на Брадно Шејен, загинал во престрелка по расправија која ја имал со полубратот на Шејен, Кристијан во семејниот дом во Беверли Хилс. Кристијан кој тогаш бил 31, тврдел дека бил пијан и дека пукањето било несреќен случај. По долго најауваното судење, Кристијан бил осуден за убиство од небрежост и бил казнето со 10 години затвор. Пред објавувањето на казната, Брандо сведочел скоро еден час каде меѓу другото изјавил дека тој и неговата поранешна сопруга се откажале од Кристијан. Изразил и жалење и кон фамилијата Дорлет. “многу ми е жал ... веднаш би го заменил местото со Даг, подготвен сум да ги сносам последиците”. По завршувањето на случајот таткото на Даг, Жак изјавил дека Брадно глумел додека син му се извлекол со убиство. Но трагедијата се зголемила уште повеќе во 1995 кога Шејен која имала долготрајни последици од тешка сообраќајна несреќа и не можејќи да ја преболи смртта на својот маж извршила самоубиство. Била најдена обесена во својот дом во Тахити. Кристијан Брадно починал од пневмонија на 49 годишна возраст во јануари 2008. ===Животен стил=== Брандо ја доби репутација на “лошото момче” со своите јавни непромислени изјави и со неговото несоодветно однесување. Според еден магазин од Лос Анџелес, Брадно бил рокенрол уште пред да биде измислен рокенролот. Неговото однесување за време на снимањето на филмот “Mutiny on the Bounty” му донесе репутација на глумец со кој е тешко да се работи. Бил обвинет за смената на режисерот и дека земал пари од буџетот на филмот но не прифати одговорност ни за двете. На 12 јуни 1973, Брандо му ја скршил вилицата на папарази сликарот Рон Галела. Галела го следел Брадно кој бил заедно со Дик Кавет по снимањето на емисијата “The Dick Cavett Show” во Њујорк. Брандо му платил 40.000$ на Галела и имал инфицирана рака. Наредниот пат кога Галела го фотографирал Брадно, се појавил со фудбалска кацига. Брадно ги дал следниве коментари за неговиот сексуален живот во интервју со Гери Греј за неговата биографија во 1976 година: “хомосексуалноста е толку во мода што веќе и не е интересна. Како и голем број мажи и јас сум имал сексуално искуство и не се срамам од тоа. Никогаш не сум обраќал внимание на тоа што луѓето мислат за мене. Но ако има некој што мисли дека јас и Џек Николсон сме во врска, нека продолжи да мисли така. Јас мислам дека тоа е смешно”. Снимањето на “Mutiny on the Bounty” на Брадно влијаеше и на друг начин. Тој се заљубил во Тахити и во народот. Тој купил корален остров, Тетироа, кој планирал да го направи пола резор а пола како природна лабораторија. На крајот, таму изградил хотел кој сега е затворен, а по негова желба со текот на годините многупати бил редизајниран. Неговиот син е еднинствениот жител на Тетиора. Брадно активно користел радио врска за комуникација во островот со знаци KE6PZH и FO5GJ кои биле како писма. Тој бил заверен во Федералната Комуникациска Комисија како Мартин Брандао за да ја заштити својата приватност. ==Последни години и неговата смрт== Лошиот глас кој го следеше Брандо, проблематичното семејство, проблемот со дебелината привелекуваше повеќе внимание отколку крајот на неговата кариера. Во ’80-те почна да се здебелува и во средината на ’90-те тежеше 136 килограми, а во исто време боледуваше и од дијабетис. Како Орсон Велс, и тој имал флуктации на тежината во текот на кариерата посебно во годините од кариерата во кој имал повеќе работа и биле повеќе стресни. Исто така и заработи репутација како глумец со кој е тешко да се работи, често не можејќи и не сакајќи да го запамти текстот кој треба да го толкува и дека не сака да ги слуша дирекциите туку почесто сака да се спротивставува со режисерот и да бара доасдни побарувања. Тој исто така воведен некои новости во неговите последни години. Имаше проблеми со “U.S. Patent and Trademark Office” за патентирањето на неговото име. Марлон беше добар пријател со Мајкл Џексон и си плаќаше регуларни одмори во неговиот парк Неврленд, и таму престојуваше и се одмараше по неколку недели. Брадно учествуваше и во концертите за прославата на 30 годишнината од кариерата на Мајкл Џексон во 2001 година и се појави во 13 минутното видео на пејачот "You Rock My World" во истата година. Синот на Брандо, Мико неколку години бил телохранител и асистент на Џексон, а биле и добри пријатели. Мико еднаш изјавил: “последниот пат кога татко ми ја излезе куќата за да оди некаде за да помине какво било време, беше за да оди кај Мајкл. Многу му се допагаше. Тој имаше 24 часа обезбедување, 24 часа помош, 24 часа готвач , 24 часа луѓе околу него.” На 30-годишнината кариерата на Мајкл, Брандо одржа говор од хуманитарен карактер но не беше добро прифатен од публиката. На 1 јули 2004, Брандо починал од тумор на белите дробови и пребрзо чукање на срцето. Зад себе остави 13 деца од кој две беа умрени пред него како и повеќе од 30 внуци. Причината за неговата смрт не беше објавена поради приватни причини. Тој исто така имал проблеми со видот поради дијабетисот и рак на бубрезите. Кратко пред неговата смрт иако користел маска за дишење, тој го снимал својот глас повторно за “The Godfather” но сега за играта направена според филмот. Карл Малден кој глумел заедно со Брандо во неколку филмови, во документарец кој бил издаден како бонус во ДВД изданието на филмот “A Streetcar Named Desire” зборува за телефонски повик од Марлон кратко пред тој да умре. Смирениот Бран1но му кажал дека почнал ептен да пропаѓа. Малден сакал да дојде да го види но Брандо му кажал дека нема потреба за тоа. Три недели подоцна, Брадно бил мртов. Кратко пред неговата смрт, одбил да му се вградат мали боци со кислород во неговите дробови кои требало да му го продолжат животот. Брадно бил кремиран и неговата пепел била заедно со онаа на неговиот другар од детството Воли Кокс и уште еден долготраен пријател Сем Гилман. Потоа нивната пепел била расфрлана дел на Тахити и дел низ Мртвата Долина. Во 2007, беше издаден биографски филм за Марлон долг 165 минути, “Brando: The Documentary”, режиран од Мајк Медовеј. ==Политика== ===Граѓански права=== [[File:Baldwin Brando Civil Rights March 1963.jpg|thumb|Brando with [[James Baldwin]] at the 1963 [[March on Washington for Jobs and Freedom|Civil Rights March on Washington, D.C.]]]] Во 1946, Брандо ја искажал својата посветеност кон идејата за создавање на држава на Евреите со настапот на претставата “A Flag is Born”. Неговото вклучување во овој имеше голем придонес во трите најважни проблеми во поствоениот период: борбата за основање на држава на Евреите, белото робје со преживеаните од Холокаустот и во борбата против расизмот во САД. Учествувал и во митинзите за собирање на средства за Џон Ф. Кенеди во претседателските избори 1960. Во августе 1963, учествуваше и во “Маршот низ Вашингтон” заедно со уште неколку ѕвезди: Хери Белфонте, Џејмс Гарнер, Чарлтон Хестон, Барт Ланкастер и Сидни Потер. Брандо заедно со Пол Њуман учествувал и во борбата за правата за слобода. Во времето после екзекуцијата на Мартин Лутер Кинг во 1968, Брандо направил големи напори за да ја продолжи неговата работа. Кратко по смртта на Кинг, Брандо објавил дека се повелкол од снимањето на филмот “The Arrangement” за да се посвети во протестите за граѓанските права. Во шоуто на Џони Бишоп, Брандо изјавил: “почувствував дека е подобро да откријам каде е, што е да се биде црнец во оваа земја, зошто е цел овој бес.” Вклучувањето на Брандо во борбата за правата на Афроамериканците, започнала долго време пред смртта на Кинг во 1962. Во раните ’60-ти, Брандо донирал многу пари во “Southern Christian Leadership Conference.” До ова време, Брандо веќе бил вклучен во филмови кои носеле пораки за граѓанските права: “Sayonara”во кој се прикажува меѓурасна романса, “The Ugly American” во кој се опишуваат убиствата на американските војнци во странство и лошиот ефект што го има врз правата на странците. Одредено време донирал пари и на “Black Panther Party” и се сметал за пријател со онсовачот на партијата Боби Сијл. Престанал да ја финансира оваа партија поради нејзината радикализација. Во 1973 година на доделувањето на Оскарите, Брандо не присуствувал да ја подигне наградата за најдобра машки глумец за улогата во “The Godfather” го претставувала на церемонијата. Таа се појавила во Апачи фустан и образложила дека Брандо не бил присутен и нема да ја прифати наградата поради начинот на кој Американските домородци се претставуваат во медиумите и во Холивуд. Во ова време во 1973, протестот кој се одржал во Воундет Ни, предизвикал големи проблеми меѓу Владата и Американските домородци. Овој настан го привлекол вниманието на американските и на светските медиуми. Ова се смета за голема победа на движењето и членови и поддржувачи. Надвор од неговата работа во филмовите, Брандо се појавил и пред Калифорниското Собрание, во поддршка на законот за станбениот фонд, и лично се вклучил во протестите. ==Коментари за Евреите, Холивуд и Израел== Во интервју за списанието Плејбој во 1979 година, Брандо изјавил: “сте виделе секаква расна дискриминација, но никогаш немате видено слика на понижен Евреин затоа што тие секгаш беа претпазливи за тоа, и тоа со право. Тие никогаш не дозволија таква слика да се појави на телевизија. Евреите направија толку многу за светот што, препоставувам дека би биле екстра разочарани бидејќи тие воопшто му даваа значење на тоа”. Брандо искоментира слично и во шоуто на Лери Кинг во 1996: “ Холивуд го водат Евреите, Холивуд го поседуваат Евреите и тие треба да имаат поголема чувствителност како ги претставуваат луѓето што страдаат. Затоа што тие биле експлотирани. Сме виделе понижен црнец, сме виделе јапонец со едно око но никогаш не е прикажан понижен и уништен евреин. Бидејќи тие точно знаеле што да прикажуваат”. На ова Лери Кинг му вратил дека Брандо е во право но за анти-евреите на што Брандо одговорил:”Не, не, затоа што јас ќе бидам првиот што искрено ги почитувам и поддржувам Евреите и ќе кажам фала му на Господ што Евреите постојат”. Џеј Кантер, агент на Брандо, пежисер и негов пријател го дефинирал Брандо како: “Марлно ми има зборувано со часови за неговите симпатии кон еврејскиот народ и е голем поддржувач на Изрел”. Слично напишал и Луи Кемп во неговата колумна за “Jewish Journal”: “Вие можеби го паметите како Дон Вито Корлеоне или како Стенли Ковалски но јас го паметам Марлон Брандо како добар човек и голем пријател на Евреите кога им беше најпотребно”. Кон крајот на неговиот живот стана критичен кон Израел и почна да ја поддржува Палестина. Во интервју за “NBC Today” еден ден п смртта на Брандо, Лери Кинг ги бранеше коментарите на Брандо за евреите и изјави дека тие биле извадени од контекст и надвор од пропорција. ==Спомен до Брандо== “Ова е споменот од Брандо без разлика дали ќе му се допаѓа или не: фантастичен глумец, кој беше олецитворение на поезија на непокојство која ги допре и најдлабоката и најнедопирлива динамика во неговото време и место”. - Џек Керол во 1994 ==Награди и почести== Брандо е широко познат како еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Тој се здоби со голема почит меѓу критичарите и театерските експерти со неговите незаборавни претстави и со неговото харизматично присуство на екраните. Во енциклопедијата “Movies in American History”, Џејмс Делмот напиша: “Марлон Брандо несомнено беше најдобриот глумец на екраните во XX век, светски прифатен како филмска ѕвезда од прв ранк и како изведувач на несекојдневни глумечки способности”. Филмискио професор Ричард Шикел проучувајќи ги неговите глумечки способности и харизматичното присуство на екраните, расправаше: “Како филмски глумец никој од неговата генерација не му беше рамен. Иако константно лошо ја одигруваше улогата сепак внесуваше поголеми емоции во сцената од било кој друг, ова знак на харизма која мора да е дар од Господ”. Роџер Еберт, човекот кој ја напишал неговата легендарна улога во филмот “in Last Tango in Paris” изјавил: “Тој беше најдобриот филмски глумец, авторот на глумењето кој со голема почит кон сцената”. Тенеси Вилијамс еден од многуте кој добро ја познавал финесата на Брандо го опиша како: “Најдобриот жив глумец. Подобар дури и од Лоренс Оливер”. Самиот Лоренс Оливер изјавил: “Брандо глумеше со соживување и инстинк што не можеа да се носат дури ни најдобрите технички перформанси”. Џони Деп го величеше Брандо за промената за тоа како глумците работат: “Марлон го измени глумецството, тој направи револуција во глумата”. Деп исто така изјави дека: “веројатно најважниот глумец – зборувајќи за него само како за глумец”. Во 2007, во магазинот “Best Life”, Роб Реинер кој зборува за неговата глума во филмот “in On the Waterfront” напиша: “Марлон Брандо ја има прикажано најдобрата поединечна глума. Едноставно е природна, моќна, реална и чесна”. Во 1973 година, Брандо добил „[[Оскар]]“ за улогата на Вито Корлеоне во филмот „Кум“, но одбил да ја прими наградата, а наместо него, на сцената се појавила глумицата со индијанско потекло Сачин Литлфедер, која изјавила дека Брандо не ја прифатил наградата поради стереотипното претставување на американските староседелци во филмовите.<ref>„Боуви одби да стане витез, Брандо ги бојкотира Оскарите“, ''Дневник'', година XX, број 6224, петок, 25 ноември 2016, стр. 22.</ref> ==Културно влијание== [[File:Marlon Brando - The Wild One (Madame Tussaud).JPG|left|upright|thumb|[[Madame Tussauds]] waxwork exhibit of Brando in ''The Wild One'' albeit with a later 1957/8 model [[Triumph Thunderbird]].]] “Уметноста на глумење се дели на две поглавија: “Пред Брандо” и “После Брандо”. Иако Станиславски беше оној кој го создаде “методот на глумење”, Брандо беше оној кој ја покажа неговата огромна моќ - American Film Institute's Moments of Significance. Марлон Брандо е културна икона чија популарност траеше повеќе од шест децении. Привлекувањето на вниманието на нацијата во ’50-те остави длабок ефект на филмската индустрија и влијаеше на широк домен во американската култура. Според филмскатам критичарка Полин Каел: “Брандо претставуваше реакција против пост-воената манија за безбедност. Како протагонист, Брандо од ’50-те немаше код имаше само инстинкт. Tojбеше анти-социајален знаејќи дека општеството не вреди ништо. Беше херој на младите бидејќи беше доволно силен да ги издржи ударите од општеството...... Брандо претставуваше современа верзија на слободен Американец. Брандо е сè уште највозбудливиот американски глумец на екраните”. Социологот Д-р Сузан МкДоналд-Вокер тврди: “Марлон Брандо неговата спортска кожна јакна, фармерки и неговиот предезвикувачки поглед стаана културна икона во Америка. Неговата интерпретација на гангстерот Џони Стаблер во филмот “The Wild One” стана иконска слика на бунтовник и модна икона со совршениот дизајн на моторџиската јакна, накривената капа, фармерките и очилата. Фризурата на Џони стана огромен хит и иста таква после Брандо меѓу другите имаа и Џејмс Дин и Елвис Присли. Џејмс Дин често го копирал Брандо, а Елвис Присли го искористил неговиот стил за неговата улога во “Jailhouse Rock”. Сцената "I coulda been a contenda" од филмот “On the Waterfront”, според режисерот Мартин Левинсон е една од најдобрите сцени од филмската индустрија и текстот од оваа сцена станал дел од Американскиот културен лексикон. Стилот на Брандо од филмот “Wild One” со својот мотор Триумф Тандербрд беше користенсе до 2011 година од страна на производителот. Брандо беше сметан за секс-симбол еден од првите кој се здоби со светска слава поради својот секси стил и шарм ипоради информациите за неговите љубовни врски со најубавите Холивудски ѕвезди. Според професорката по глума, Линда Вилијамс, „Марлон Брандо беше совршениот американски машки [[секс]]-симбол кон крајот на 1950-те и почетокот на 1960-те”. Брандо бил првиот глумец-активист за [[Граѓански и политички права|граѓанските]] и правата на домородците во САД. == Финансиско наследство == По неговата смрт во 2004, Брандо оставил имот вреден 21 милиони [[долар]]и. Според „[[Форбс]]“ (''Forbes''), и по смртта, Брадно сè уште заработува по 9 милиони долари годишно, со што е еден од мртвите глумци кој заработуваат најмногу. ==Филмографија== * [[Сајонара (филм)|Сајонара]] (1957) * [[Бунт на бродот Баунти (филм од 1962)|Бунт на бродот Баунти]] (1962) * [[Кум (филм)|Кум]] (1972) * [[Грофицата од Хонгконг (филм од 1976)|Грофицата од Хонгконг]] (1976) * [[Апокалипса денес]] (1979) ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == {{wikiquote|Marlon Brando|Марлон Брандо}} {{commons|Marlon Brando|Марлон Брандо}} * {{imdb name|id=0000008|name=Марлон Брандо}} * {{tcmdb name|id=21204|name=Марлон Брандо}} * {{ibdb name|id=32868|name=Марлон Брандо}} * [http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm Марлон Брандо: Натпреварувач, Шампион, Боем] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070403081213/http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm |date=2007-04-03 }} * [http://brando.crosscity.com/ Мрежни места во чест на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706090712/http://brando.crosscity.com/ |date=2007-07-06 }} * [https://web.archive.org/web/20050204022923/http://www.geocities.com/timmlimm/brando.htm Раната кариера на Брандо] * [http://home.comcast.net/~brandoland/ Brandoland] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706070103/http://home.comcast.net/~brandoland/ |date=2007-07-06 }} * [http://www.leninimports.com/marlon_brando.html Биографија на Брандо на Lenin imports] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070824184027/http://www.leninimports.com/marlon_brando.html |date=2007-08-24 }} * [http://premiere.com/brando Premiere: Сеќавајќи се на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081119234744/http://premiere.com/brando |date=2008-11-19 }} * [http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ Информации за Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071016070001/http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ |date=2007-10-16 }} === Некролози === * [http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A23157-2004Jul2.html Некролог во ''The Washington Post''] * [http://slate.msn.com/id/2103320/ Некролог во Slate] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080515202545/http://slate.msn.com/id/2103320/ |date=2008-05-15 }} * [http://www.msnbc.msn.com/id/5351267 MSNBC: Марлон Брандо умира во болница во Лос Анџелес] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070526005658/http://www.msnbc.msn.com/id/5351267/ |date=2007-05-26 }} * [http://film.guardian.co.uk/features/featurepages/0,4120,1473954,00.html Долга статија за аукцијата на предметите што ги поседувал Брандо во ''The Observer'' (ВБ)] {{Нормативна контрола}} {{АФИ ѕвезди}} == Наводи == {{наводи}} {{DEFAULTSORT:Брандо, Марлон}} [[Категорија:Оскаровци]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Бисексуалци]] [[Категорија:Починати во 2004 година]] [[Категорија:Родени во 1924 година]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] tttmcocwkgkvt7vfhxp1skphenf4c0q 5537404 5537403 2026-04-10T18:34:48Z Andrew012p 85224 5537404 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Марлон Брандо | изворно_име = Marlon Brando | слика = Marlon Brando publicity for One-Eyed Jacks.png | ширина = 230px | опис_на_слика = Брандо во 1960 г. | родено_име = Марлон Брандо Помладиот | датум_на_раѓање = {{роден на|3|април|1924}} | место_на_раѓање = {{роден во|Омаха}}, [[Небраска]], [[САД]] | датум_на_смрт = {{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}} | место_на_смрт = {{починал во|Лос Анџелес}}, [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[активист]] | активни_години = 1944 — 2004 | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]], [[Криминалистички филм|криминалистички]] | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1954, 1972)<br>„[[Златен глобус]]“ (1954, 1972)<br>„[[БАФТА]]“ (1952, 1953, 1954) | imdb_id = 0000008 | мрежно_место = [http://www.marlonbrando.com marlonbrando.com] | автограм = Marlon Brando signature.png }} '''Марлон Брандо Помладиот''' ([[3 април]] [[1924]] — [[1 јули]] [[2004]]) — американски глумец на филмското платно и во театрите. Сметан за еден од најдобрите и најважните американски глумци<ref>{{Cite magazine|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|title=TIME 100 Persons of the Century|magazine=Time|date=June 6, 1999|access-date=February 13, 2018|archive-date=May 23, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160523112333/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,26473,00.html|url-status=live}}</ref>, Брандо беше еден од само трите професионални глумци заедно со [[Чарли Чаплин]] и [[Мерлин Монро]] именуван во магазинот “Тајм (Time)” како еден од стотте најличности на [[XX век]]. Брандо има значаен удел во филмското глумење. Беше злогласен за неговото лоша “мрморлива” дикција и суровиот животински магнетизам сепак неговите темпераментни и живи настапни беа високо ценети и широко се смета за еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Режисерот Мартин Скорсезе за него изјави “тој е печатот: филмот се мери како “пред Брандо” и “по Брандо”. Брандо беше рангиран како четврти најдобар глумец од страна на Американскиот филмски институт за машки глумци кои своето деби на малите екрани го имале до или во 1950&nbsp;г. Како долготрајна културна икона, Брандо стана бокс-офис ѕвезда за време на 1950те, време за кое пет пати беше номиниран за Оскар за најдобар машки глумец и трипати по ред ја освои “BAFTA” наградата за најдобар глумец како главна улога. На почетокот здоби популарност со улогата на “Стенли Коваслки” во филмот ”A Streetcar Named Desire” (1951), настапот во претставата “Тенеси Вилијамс” го направи голема ѕвезда на Бродвеј од 1947 до 1949, улогата како ”Terry Malloy” во “On the Waterfront” (1953) со која доби Оскар како и неговото иконско претставување на бунтовничкиот водач на моторџиите “Johnny Stabler” во “The Wild One” (1953) што се сметаше за совршена слика за поп културата<ref>{{cite book |last=Jones |first=Dylan |author-link=Dylan Jones |title=Elvis Has Left the Building: The Day the King Died |publisher=[[The Overlook Press]] |url=https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |date=August 14, 2014 |access-date=November 12, 2016 |isbn=9781468310429 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200805194541/https://books.google.com/books?id=NWcjCQAAQBAJ |archive-date=August 5, 2020 |url-status=live}}</ref>. Брандо беше номиниран за Оскар и за улогите како “Emilliano Zapata” во “[[Viva Zapata!]]” (1952), “[[Mark Antony]]” во филмот режиран од страна на Жосеф Л.Манкиевич според книгата “Julius Caesar” на Шекспир, “Lloyd Gruver” во “[[Sayonara]]” (1957). Во оваа декада, Брандо се појави трипати во списокот на десет ѕвезди кои најмногу заработуваат, во 1954&nbsp;г. како десетти, 1955&nbsp;г. како шести, и како четврти во 1958&nbsp;г<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando/ |title=Marlon Brando |accessdate=2021-02-02 |archive-date=2021-02-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224183406/https://www.britannica.com/biography/Marlon-Brando |url-status=dead }}</ref>. Брандо го режираше и глумеше во култниот вестерн филм “[[One-Eyed Jacks]]” чија премиера беше во 1961 год, по што глумеше во неколку неуспешни проекти почнувајќи со филмот “Mutiny on the Bounty” (1962) направен според истоимената новела. ’60-те беа неуспешна декада за Брандо, и после 10 години во кои не настапи во ниеден комерцијално успешен филм, го освои својот втор Оскар за улогата на “Vito Corleone” во филмот “[[The Godfather]]” режиран од Френк Копола во 1972&nbsp;г. која критичарите ја оценуваат како една од неговите најдобри. Овој филм кој стана комерцијално најуспешен во времето кога беше издаден заедно со улогата како “Paul” во “[[Last Tango in Paris]]” (1972), која беше номинирана за Оскар и дадоа нова димензија на кариерата на Брандо и го сместија во врвот на бокс-офис ѕвездите како и на шестото место меѓу десетте ѕвезди кои најмногу заработуваат во 1972&nbsp;г. и на десеттото во 1973. Брандо не успеа да го зграпчи моментот од издигањето на неговата кариера, земајќи голема пауза додека да се појави во “[[The Missouri Breaks]]” во 1976 исто така огромен хит на филмскиот бокс-офис. После овој период доби неколку високо платени улоги за краткото појавување во филмовите “Superman” во 1978и “The Formula” во 1980 по што паузираше девет години од филмското платно. Според Гинисовата книга на рекорди, Брандо бил платен рекордени 3.7 милиони долари (денешни 14 милиони) плус 11.75% од бруто заработката за 13 дена работа во улогата како Џор Ел во Супермен зголемувајќи ја својата мистичност. Ги заврши ’70-те со контроверзната улога како поручникот “Walter Kurtz” во уште еден филм на Френк Копола, “[[Apocalypse Now]]” (1979) огромен хит на бокс-офисот од кој Брандо имаше огромна заработка која му помогна за финансирање паузата во неговата кариера за време на ’80-те. Брандо беше и активист, поддржувајќи многу проблеми посебно оние за граѓанските правата на Афроамериканците и протестите на Индијанците. ==Ран живот== Марлон Брандо Џуниор е роден во Омаха, [[Небраска]] како син на Марлон Брандо, производител на пестициди и сточна храна и неговата сопруга Јулија Дороти. Неговите родители се преселисе во Еванстоун, [[Илиноис]] но се развеле кога тој имал 11 години. Неговата мајка си ги зела своите три деца Џослин (1919–2005), Френсис (1922–1994) и Марлон и заминала да живее во Санта Ана, Калифорнија. Подоцна неговите родители се помириле и повторно живееле заедно сега во Литертивил предградие на Чикаго, Илиносис. Брандо има германски, холандски, англиски и ирски корени. Неговиот прапра дедо Јохан Билхелм Брандау бил германски емигрант во [[Њујорк]] во почетокот на 1700&nbsp;г. Брандо беше воспитуван како христијан саетнист. Неговата прабаба го напуштила семејството кога Марлон Брандо Постариот имал само 5 години. Ги искористила парите што нејзиниот сопруг ги пратил за коцкање и алхохол. Марлон Брандо Постариот бил талентиран аматерски фотограф. Неговата сопруга, попозната како Доди, била млада и талентирана глумица. Таа пушела, носела панталони и возела коли кои не биле вообичаени за жените во тоа време. Како и да е, таа била алхохоличарка и често се случувало да биде донесена дома пијана од ноќните барови во [[Чикаго]]. Доди Брандо глумела и била администратор во театар. Таа му помогнала на Хенри Фонда да ја започне својата глумечка кариера и го заинтересерала својот син Марлон за глумењето. Како и да е, Марлон бил поблизок со својата баба Беси Пенбакер отколку со неговата мајка. Вдовица, кога била млада пенбакер работела како секретарка, а подоцна и како активист во христијананската саентистичка верата. Нејзини татко бил доктор од Ирска, а нејзината мајка Јулија Ватс од Англија. Брандо бил имитатор уште од мал и ја развил способноста да ги апсорбира одликите на луѓето кои ги играл и ги претставувал драматични и со голема страст. Неговата сестра Џослин била прва која покажала интерест кон глумецството, се запишала на Американската Академија за Драмски Уметности. Таа се појавила на Бродвеј потоа во филм и на телевизија. Другата сестра на Брандо, Френсис го напуштила колеџот во Калифорина и се запишала на уметност во Њујорк. Наскоро Марлон појде по нејзините стапки. Брандо бил вратен една година назад, а подоцна и исфрлен од средното школо во Либертивил поради проблеми кои ги направил со својот мотор. Бил префлен во Воената Академија во Шатук каде што учел неговиот татко. Тој бил одличен во театарот и добро во училиштето. Во неговата последна година (1943) Марлон бил казнет заради непослушност на армиски офицер во една вежба. Бил пратен во својата соба но се прикрадил и избегал во градот каде подоцна бил фатен. Факултетот изгласал тој да биде избркан иако студентите го поддржувале и се држеле на ставот дека изклучувањето било престрого. Тој бил повикан назад наредната година, но решил да се откаже од училиштето. Брандо работел како ископувач на злато, работа преку летото овозможена од татко му. Потоа пробал да влезе во армијата, но на физичкиот тест била откриена повреда на неговото колено со која се здобил играјќи фудбал во Шатук. Заради тоа бил класифициран како 4-F и не бил вклучен во армијата. После ова решил да ја следи својата сестра и да замине во Њујорк. Татко му го издржувал 6 месеци и се понудил да му најде работа како продавач. Како и да е, Брандо заминал да студира на Професионалната Американска школа за театар дел од т.н “The New School” и во Глумечкото студио. Иако често претставуван како методичен глумец, Брандо се сметаше сам себе за се само не за методичен глумец. Тврдеше дека ги презира предавањата на Ли Стразберг: “кога и да имав некој успех Ли Стразберг сакаше да профитира од тоа. Тој никогаш не ме научи ништо. Да можеше тој ќе правеше профит и од сонцето и од месечината. Тој беше амбициозен и себичен човек кој ги експлотираше луѓето кои присуствуваа на неговите часови и сакаше од себе да направи глумечки гуру. Некој луѓе го почитуваа но никогаш не разбрав зошто... Стразберг никогаш не ме научи да глумам”. Брандо беше страстен студент и следител на Стела Адлер, од која ги научи техниките на Станиславскиот систем. Постои приказна во која Адлер кажува како го учела Брандо во која Адлер им кажала на студентите да глумат кокошки, а потоа додала дека јадрена бомба ќе падне врз нив. Сите почнале да трчаат по училницата само Брандо се преправал дека седи врз јајце. На прашање од Адлер зошто одлучил да реагира вака, Брандо одговорил :“Јас сум кокошка, што знам јас за јадрена бомба?”. ==Кариера== ===Почетоци=== Брандо ги користеше вештините од "[[Stanislavski System]]" за првите улоги кои ги доби во Сајвил, Њујорк на Лонг Ајленд. Неговото однесување придонесе тој да биде исфрлен од кастингот во Сајвилд но подоцна доби улога во една локална претстава преку која успеа да стигне до Бродвеј во мелахоничната драма “[[I Remember Mama]]” во 1944&nbsp;г. Критичарите го опишаа за најперспективен глумец на Бродвеј по улогата како очаен воен ветеран во ‘Truckline Café” иако оваа претстава била прилично комерцијално неуспешна. Во 1946 се појави на Бродвеј како млад херој во политичката драма “[[A Flag is Born]]” одбивајќи да прифати плата помала од просечната глумечка плата поради неговата поврзаност со проблемот за Израелската независност. Во истата година Брандо глумеше заедно со Катерина Колонел во неколку нејзини претстави од која најпозната е Антигона. Но вистинската слава Брандо ја стекна со улогата на Стенли Ковалски во претставата од 1947&nbsp;г. на Тенеси Вилијамс “A Streetcar Named Desire” режирана од Елија Казан. Брандо ја доби улогата возејќи до Провинстаун, Масачусетс каде Вилијамс го поминувал летото и правел аудиции за улогата на Стенли Ковалски. Вилијамс изјавил дека го здогледал Брандо веднаш знаел дека го има Ковалски. Брандо својата инспирација за толкување на Стенли Ковалски ја базирал врз основа на боксерот Роки Грацијано кој го проучувал во локалната сала. Грацијано не знаел кој е Брандо сè додека Брандо не му подарил карта за претставата. Грацијано изјавил: “платното се крена и веднаш си помислив дали ова е неранимајкото од вежбалницата? и тој ме глуми мене !!!” Во 1947 год, Брандо направил тест за браќата Варнер за тоа како би глумел на филм. За тестот одглумил дел од сценарио за филмот “Rebel Without A Cause” кое не е поврзано со истоимениот филм издаден во 1955&nbsp;г. Овој тест е прикачен како бонус во ДВД изданието на “[[A Streetcar Named Desire (1951 film)|''A Streetcar Named Desire'']]”. Првата филмска улога на Брандо дојде во 1950&nbsp;г. глумеше како гневен воен ветеран во “The Man”. Поминал цел месец во кревет во воена болница во Ван Нис за да се спреам за улогата. Оваа улога за самиот Брандо значеше дека неговиот статус во армијата ќе биде сменет од 4-F во 1-А. Имал операција на коленото кое го повредил во Шатук и бил прегледуван од армиските доктори бил испратен и на прегледи кај армискиот психијатар но за среќа психијатарот бил пријател на друг доктор кој пак бил познаник на Брандо и му помогнале да ја избегне воената служба во Војната во Кореја. ===Издигнување кон голема слава=== [[File:Viva Zapata movie trailer screenshot (25).jpg|thumb|left|Brando as [[Emiliano Zapata]] in a trailer for the 1952 film ''[[Viva Zapata!]]'']] Брандо ја пресели претстава “A Streetcar Named Desire’ и неговата улога како Стенли Ковалски на теливизиските екрани и беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога исто како и во наредните три години за улогите во Вива Запата во 1952 год, Јули Цезар во 1953 и Марк Ентони во 1954. Неговите први пет филмови го издигнаа и му помогнаа да ја освои „BAFTA“ наградата трипати по ред од 1951 до 1953 за најдобра главна машка улога. Во 1953 година глумеше и во “The Wild One” возејќи го својот мотор Труимф Тандербрд 6Т, што доведе до противење на производителите на Триумф моторите поради тоа што Брандо го претставил како силеџиски мотор со кој одредена банда освојува мал град. Но сликите на Брандо со неговиот Триумф Тандербрд станаа иконски и го зголемија пуублицитетот на производителот. Подоцна во оваа година Брандо играше во претставата на Ли Фолк, “Arms and the Man” во Бостон. Фолк бил горд да им пренесе на луѓето дека Брандо одбил понуда од 10.000 долари неделно на Бродвеј за да настапува во неговата претстава во Бостон за само 500 долари неделно. Ова беше последен пат на Брандо да глуми во претстава. Брандо освоил „[[Оскар]]“ за улогата како Тери Малоу во филмот „[[На доковите (филм од 1954)|На доковите]]“ (''On the Waterfront''). Во една позната сцена од овој филм го убедил режисерот Казан дека сценариото е нереално и со Род Стејџер импровизирале за сцената да изгледа пореално. По ова во ’50-те Брадно глумеше најразлични улоги почнувајќи како Наполеон во “Désirée”, “Sky Masterson” во мјузиклот “Guys and Dolls”. Глумел и во “The Teahouse of the August Moon” како Сакини односно јазичен толкувач за американската армија во Јапонија, пилот во американската армија во филмот “Sayonara” и во “The Young Lions” како германски офицер. Во ’60-те Брадно се појавил во неколку филмовикако што се “One-Eyed Jacks” (1961) вестерн, единствен филм што тој го има режирано, “; Mutiny on the Bounty” (1962), “The Chase” (1966),“Reflections in a Golden Eye” (1967) каде глуми како потиснат и подзаборавен армиски офицер. Оваа улога го потикна критичарот Стенли Крауч да напише: “Главното достигнување на Брандо е што успеа да ја отслика молчаливата но сепак стоичката мелахонија на оние кои се потиснати од надворешното опкружување”.Исто така глумеше и секс гуру во филмот “Candy” (1968). За неговиот нареден филм “Burn!” (1969) има изјавено дека му е фаворит иако бил комерцијално неуспешен. Неговата кариеара забави кон крајот на деценијата затоа што тој доби репутација како глумец со кој не може да се работи. ===Кум=== [[Податотека:Godfather15.jpg|thumb|right|175px|Брандо како '''Дон Вито Корлеоне''' во '''[[Кум]]'''.]] Улогата на Брандо како Вито Корлеоне во 1972 година беше пресвртница во средината на неговата кариера. Режисерот [[Френсис Форд Копола]] го убеди Марлон да направи тест во кој би имал додатоци на дел од неговото лице. Брандо сам со помош на памучни топчиња успеа да ги надува образите. Копола беше воодушевен од неговиот главен карактер во филмот шеф на мафијашка фамилија, но мораше да се препира со продукцијата затоа што сакаше улогата да ја добие некој темпераментен глумец. Марио Пузо секогаш го замислувал Брандо како Корлеоне. Меѓутоа водечките луѓе на Парамоунт сакаа Корлеоне да го глуми Дени Томас со надеж дека Томас ќе ја приклучи својата продукциска компанија кон Парамоунт. Томас ја одби понудата и бараше Брадно, како желба на Копола и сите други кои присуствувале на пробата да ја добие улогата. Конечно, Чарлс Булдром претседател на компанијата “Gulf+Western” “мајка” на Парамаунт нагорови Брандо да ја добие улогата. Кога ја видел пробата вчуденовидено прашал: “Што гледаме? Кој е овој стар гениј?” Брандо доби Оскар за оваа улога но одби да ја прифати наградата со што стана само вториот глумец кој одбил Оскар (прв бил Џорџ Скот). Тој ја бојкотираше церемонијата, а наместо него прати активист за правата на индијанците во Америка кој се појавил во Апачи фустан за да ги пренесе причините зошто Брандо не е присутен. Причината била неговото противење на начинот на кој Холувуд и другите телевизии ги претставуваат индијанците. Наредно е филмот на Бернарно Бертулочи од 1973&nbsp;г. “Last Tango in Paris” но перформансот на Брандо бил во сенка на секлуалната содржина на филмот. И покрај тоа, Брандо повторно беше номиниран за Оскар за најдобра машка улога. Брандо бил повикан да се појави на финалната сцена од вториот дел на филмот Кум, но не се појавил на денот на снимањето поради несогласувања со студиото и бил исфрлен од сцената. ===Залез на кариерата=== [[File:Jor-EL.jpg|thumb|upright|Marlon Brando as [[Jor-El]] in ''[[Superman (film)|Superman]]'' (1978)]] Брандо ја имаше улога на Џор-Ел таткото на Супермен во истоимениот филм во 1978&nbsp;г. Тој се согласил да ја прифати оваа улога но неговите услови биле да добие голем надомест и да не мора да го учи сценариото туку тоа да тече некаде во позадина за време на снимањето. Подоцна во документарец за Супермен издаден во 2001&nbsp;г.беше откриено дека Брандо заработил 3.7 милиони долари за две недели. Брандо сними сцени и во вториот дел на Супермен, но откатко продуцентите одбија да му платат иста сума како и во првиот дел тој им забрани да ги искористат сцените во кој тој се појавува. Но по смртта на Брандо сцените во кој глуми беа вметнати во реизданието на Супермен 2. Две години по неговата смрт тој ја “преигра” улогата на Џор-Ел татко на Супермен во најновото издание “Supermen Returns” во 2006&nbsp;г. Во овој филм беа искористени сцени кои веќе беа прикажани во првиот дел и сцените снимани во вториот дел кои никогаш не биле прикажани. Гласот на Брандо е користен низ целиот филм. Брандо глумеше и како офицерот Волтер Е. Куртц во филмот на Форд Копола “Apocalypse Now”. Глуми како високо ценет офицер на Американската Армија кој станува предавник. Тој води воени операции по своја волја и е под закана од Американската армија исто како и Виетнамците. Брандо добивал по 1 милион долари неделно за овој проект. Иако стави крај на неговата кариера во 1980&nbsp;г. Брандо повремено се појавуваше како споредна улоги во неколку филмови: “A Dry White Season” ( беше номиниран за Оскар во 1989), “The Freshman” во 1990&nbsp;г. и во “Don Juan DeMarco” во 1995&nbsp;г. Во неговиот последен филм “The Score” во 2001 година глумеше заедно со Роберт Де Ниро кој исто така го глумеше Вито Корлеоне во “The Godfather II”. За перформансите во некој од последните негови филмови како што е ” The Island of Dr. Moreau” (1996) ги доби можеби најлошите критики во неговата кариера. Тој ја дал идејата за поемата наречена “Fan-Tan” зедно со режисерот Доналд Камел уште во 1979 година но таа била реализирана дури во 2005. Во 2004, Брандо потпишал договор со филмскиот режисер од Тунис, Рида Бехон и започнале пред-продукција за проект наречен “Brando and Brando”. Сè до една недела пред неговата смрт тој работел на сценариото во исчекување на почетокот на снимањето во јули или август 2004 година. Продукцијата престанала со работа по смртта на Брандо во 2004 година. Бехи изјавил дека ќе го продилжи снимањето на овој проект во чест на Брандо но дека ќе го промени насловот во “Citizen Brando”. ==Личен живот== ===Љубовни врски и фамилија=== Брандо беше познат по неговиот бурен личен живот и големиот број на афери и деца. Во 1976 година, тој му изјави на еден француски новинар "Хомосексуалноста е толку многу во мода, тоа веќе не е вест. Како и голем број на мажи, јас исто така имав хомосексуални искуства и не се срамам. Јас никогаш не посветував многу внимание на она што луѓето го мислат за мене. Но, ако постои некој кој е убеден дека [[Џек Николсон]] и јас сме љубовници, тие можат да продолжат да го прават тоа. Сметам дека е смешно."<ref name="queers_in_history">Stern 2009, p. 70.</ref><ref>Brando, Kashfi Anna; Stein, E.P. ''Brando For Breakfast'', Crown Publishers, 1979, p268</ref><ref>Bosworth, Patricia ''Marlon Brando'', Viking 2001, p190</ref> Во “Songs My Mother Taught Me” Брандо кажува како ја запознал Мерлин Монро на една забава каде таа свирела пијано но не била забележана од никого на забавата и имале љубовна афера која ја долго време ја одржувале. Брадно примил телефонски повик од Монро неколку дена пред таа да умре. Тој зборуваше и за други романси но како за нив така и за неговите жени и деца не дава никакви информации во неговата автобиографија. Брандо се оженил со глумицата Ана Кашви во 1957. Ана е родена во [[Калкута]] и се преселила во Велс од Индија во 1947. Се сметало дека таа е ќерка на велшанецот Вилијам О’Калахан кој работел во Индија. Но во нејзината книга “Brando for breakfast” таа открива дека навистина е пола Индијка бидејќи весниците згрешиле во врска ос Вилијам О’Калахан, тој бил нејзин [[очув]]. Нејзиниот вистински татко бил од Индија и дека таа е резултат на нерегистриран брак меѓу нејзините родители. Брандо и Ана имале син, Кристијан Брандо кој се родил на 11 мај 1958 г. Нивниот брак траел до 1959. Во 1960, Брадно се оженил за седум години постарата од него мексиканско-американската глумица Мовита Кастанеда. Се развеле во 1962 година. Таа се појавила во првото снимање на филмот “Mutiny on the Bounty” во 1935 година, 27 години пред Брандо да се појави во реизданието на истиот филм во 1962. Имаат две деца заедно: Мико Кастанеда Брадно (1962) и Ребека Брандо (1966). Трета жена на Брадно му била глумицата од Тахити, Тарита Терипиа со која стапил во брак во август 1962&nbsp;г. Заедно глумелеле во филмот “Mutiny on the Bounty”. Таа била 18 години помлада од него имала само 20. Бидејќи Тарита зборувала француски и Брадно го научил и има дадено голем број интервјуа на француски јазик. Имал две деца со Тарита, Симон роден во 1963 и Шејен Брандо. Марлон исто така и ги посвоил двете ќерки на Тарита. Брандо и Тарита се развеле во јуни 1972. Брандо имал долга врска и со неговата слугинка, Марија Кристина Руиз со која има три деца: Нина Присила Брандо родена во мај 1989, Мајл Џонатан Брандо роден во јануари 1992 и Тимоти Брадно роден во јануари 1994. Има уште 4 деца од непознати жени: Стивен Блекхарт (1967), Мајкл Гилман (1967) кој бил посвоен од долгогодишниот пријател на Брадно, Сем Гилман, Дилан Брадно (1968) и Ангелина Брадно. Брадно ја посвоил и Петра Бранно-Корвал ќерка на неговата асистентка Каролин Барет и романописецот Џејмс Калвел. Внукот на Брадно, Туки Брадно (1990) син на Шејен Брандо е успешен манекен. Има голем број на внуци меѓу кои и Мајкл Брадно син на Кристијан Брадно роден во 1990, Приденс Брадно и Шејн Брадно синови на Мико Брадно и уште многу други. ===Смртта на Даг Дорлет=== Во мај 1990, Даг Дорлет љубовникот на ќерката на Брадно Шејен, загинал во престрелка по расправија која ја имал со полубратот на Шејен, Кристијан во семејниот дом во Беверли Хилс. Кристијан кој тогаш бил 31, тврдел дека бил пијан и дека пукањето било несреќен случај. По долго најауваното судење, Кристијан бил осуден за убиство од небрежост и бил казнето со 10 години затвор. Пред објавувањето на казната, Брандо сведочел скоро еден час каде меѓу другото изјавил дека тој и неговата поранешна сопруга се откажале од Кристијан. Изразил и жалење и кон фамилијата Дорлет. “многу ми е жал ... веднаш би го заменил местото со Даг, подготвен сум да ги сносам последиците”. По завршувањето на случајот таткото на Даг, Жак изјавил дека Брадно глумел додека син му се извлекол со убиство. Но трагедијата се зголемила уште повеќе во 1995 кога Шејен која имала долготрајни последици од тешка сообраќајна несреќа и не можејќи да ја преболи смртта на својот маж извршила самоубиство. Била најдена обесена во својот дом во Тахити. Кристијан Брадно починал од пневмонија на 49 годишна возраст во јануари 2008. ===Животен стил=== Брандо ја доби репутација на “лошото момче” со своите јавни непромислени изјави и со неговото несоодветно однесување. Според еден магазин од Лос Анџелес, Брадно бил рокенрол уште пред да биде измислен рокенролот. Неговото однесување за време на снимањето на филмот “Mutiny on the Bounty” му донесе репутација на глумец со кој е тешко да се работи. Бил обвинет за смената на режисерот и дека земал пари од буџетот на филмот но не прифати одговорност ни за двете. На 12 јуни 1973, Брандо му ја скршил вилицата на папарази сликарот Рон Галела. Галела го следел Брадно кој бил заедно со Дик Кавет по снимањето на емисијата “The Dick Cavett Show” во Њујорк. Брандо му платил 40.000$ на Галела и имал инфицирана рака. Наредниот пат кога Галела го фотографирал Брадно, се појавил со фудбалска кацига. Брадно ги дал следниве коментари за неговиот сексуален живот во интервју со Гери Греј за неговата биографија во 1976 година: “хомосексуалноста е толку во мода што веќе и не е интересна. Како и голем број мажи и јас сум имал сексуално искуство и не се срамам од тоа. Никогаш не сум обраќал внимание на тоа што луѓето мислат за мене. Но ако има некој што мисли дека јас и Џек Николсон сме во врска, нека продолжи да мисли така. Јас мислам дека тоа е смешно”. Снимањето на “Mutiny on the Bounty” на Брадно влијаеше и на друг начин. Тој се заљубил во Тахити и во народот. Тој купил корален остров, Тетироа, кој планирал да го направи пола резор а пола како природна лабораторија. На крајот, таму изградил хотел кој сега е затворен, а по негова желба со текот на годините многупати бил редизајниран. Неговиот син е еднинствениот жител на Тетиора. Брадно активно користел радио врска за комуникација во островот со знаци KE6PZH и FO5GJ кои биле како писма. Тој бил заверен во Федералната Комуникациска Комисија како Мартин Брандао за да ја заштити својата приватност. ==Последни години и неговата смрт== Лошиот глас кој го следеше Брандо, проблематичното семејство, проблемот со дебелината привелекуваше повеќе внимание отколку крајот на неговата кариера. Во ’80-те почна да се здебелува и во средината на ’90-те тежеше 136 килограми, а во исто време боледуваше и од дијабетис. Како Орсон Велс, и тој имал флуктации на тежината во текот на кариерата посебно во годините од кариерата во кој имал повеќе работа и биле повеќе стресни. Исто така и заработи репутација како глумец со кој е тешко да се работи, често не можејќи и не сакајќи да го запамти текстот кој треба да го толкува и дека не сака да ги слуша дирекциите туку почесто сака да се спротивставува со режисерот и да бара доасдни побарувања. Тој исто така воведен некои новости во неговите последни години. Имаше проблеми со “U.S. Patent and Trademark Office” за патентирањето на неговото име. Марлон беше добар пријател со Мајкл Џексон и си плаќаше регуларни одмори во неговиот парк Неврленд, и таму престојуваше и се одмараше по неколку недели. Брадно учествуваше и во концертите за прославата на 30 годишнината од кариерата на Мајкл Џексон во 2001 година и се појави во 13 минутното видео на пејачот "You Rock My World" во истата година. Синот на Брандо, Мико неколку години бил телохранител и асистент на Џексон, а биле и добри пријатели. Мико еднаш изјавил: “последниот пат кога татко ми ја излезе куќата за да оди некаде за да помине какво било време, беше за да оди кај Мајкл. Многу му се допагаше. Тој имаше 24 часа обезбедување, 24 часа помош, 24 часа готвач , 24 часа луѓе околу него.” На 30-годишнината кариерата на Мајкл, Брандо одржа говор од хуманитарен карактер но не беше добро прифатен од публиката. На 1 јули 2004, Брандо починал од тумор на белите дробови и пребрзо чукање на срцето. Зад себе остави 13 деца од кој две беа умрени пред него како и повеќе од 30 внуци. Причината за неговата смрт не беше објавена поради приватни причини. Тој исто така имал проблеми со видот поради дијабетисот и рак на бубрезите. Кратко пред неговата смрт иако користел маска за дишење, тој го снимал својот глас повторно за “The Godfather” но сега за играта направена според филмот. Карл Малден кој глумел заедно со Брандо во неколку филмови, во документарец кој бил издаден како бонус во ДВД изданието на филмот “A Streetcar Named Desire” зборува за телефонски повик од Марлон кратко пред тој да умре. Смирениот Бран1но му кажал дека почнал ептен да пропаѓа. Малден сакал да дојде да го види но Брандо му кажал дека нема потреба за тоа. Три недели подоцна, Брадно бил мртов. Кратко пред неговата смрт, одбил да му се вградат мали боци со кислород во неговите дробови кои требало да му го продолжат животот. Брадно бил кремиран и неговата пепел била заедно со онаа на неговиот другар од детството Воли Кокс и уште еден долготраен пријател Сем Гилман. Потоа нивната пепел била расфрлана дел на Тахити и дел низ Мртвата Долина. Во 2007, беше издаден биографски филм за Марлон долг 165 минути, “Brando: The Documentary”, режиран од Мајк Медовеј. ==Политика== ===Граѓански права=== [[File:Baldwin Brando Civil Rights March 1963.jpg|thumb|Brando with [[James Baldwin]] at the 1963 [[March on Washington for Jobs and Freedom|Civil Rights March on Washington, D.C.]]]] Во 1946, Брандо ја искажал својата посветеност кон идејата за создавање на држава на Евреите со настапот на претставата “A Flag is Born”. Неговото вклучување во овој имеше голем придонес во трите најважни проблеми во поствоениот период: борбата за основање на држава на Евреите, белото робје со преживеаните од Холокаустот и во борбата против расизмот во САД. Учествувал и во митинзите за собирање на средства за Џон Ф. Кенеди во претседателските избори 1960. Во августе 1963, учествуваше и во “Маршот низ Вашингтон” заедно со уште неколку ѕвезди: Хери Белфонте, Џејмс Гарнер, Чарлтон Хестон, Барт Ланкастер и Сидни Потер. Брандо заедно со Пол Њуман учествувал и во борбата за правата за слобода. Во времето после екзекуцијата на Мартин Лутер Кинг во 1968, Брандо направил големи напори за да ја продолжи неговата работа. Кратко по смртта на Кинг, Брандо објавил дека се повелкол од снимањето на филмот “The Arrangement” за да се посвети во протестите за граѓанските права. Во шоуто на Џони Бишоп, Брандо изјавил: “почувствував дека е подобро да откријам каде е, што е да се биде црнец во оваа земја, зошто е цел овој бес.” Вклучувањето на Брандо во борбата за правата на Афроамериканците, започнала долго време пред смртта на Кинг во 1962. Во раните ’60-ти, Брандо донирал многу пари во “Southern Christian Leadership Conference.” До ова време, Брандо веќе бил вклучен во филмови кои носеле пораки за граѓанските права: “Sayonara”во кој се прикажува меѓурасна романса, “The Ugly American” во кој се опишуваат убиствата на американските војнци во странство и лошиот ефект што го има врз правата на странците. Одредено време донирал пари и на “Black Panther Party” и се сметал за пријател со онсовачот на партијата Боби Сијл. Престанал да ја финансира оваа партија поради нејзината радикализација. Во 1973 година на доделувањето на Оскарите, Брандо не присуствувал да ја подигне наградата за најдобра машки глумец за улогата во “The Godfather” го претставувала на церемонијата. Таа се појавила во Апачи фустан и образложила дека Брандо не бил присутен и нема да ја прифати наградата поради начинот на кој Американските домородци се претставуваат во медиумите и во Холивуд. Во ова време во 1973, протестот кој се одржал во Воундет Ни, предизвикал големи проблеми меѓу Владата и Американските домородци. Овој настан го привлекол вниманието на американските и на светските медиуми. Ова се смета за голема победа на движењето и членови и поддржувачи. Надвор од неговата работа во филмовите, Брандо се појавил и пред Калифорниското Собрание, во поддршка на законот за станбениот фонд, и лично се вклучил во протестите. ==Коментари за Евреите, Холивуд и Израел== Во интервју за списанието Плејбој во 1979 година, Брандо изјавил: “сте виделе секаква расна дискриминација, но никогаш немате видено слика на понижен Евреин затоа што тие секгаш беа претпазливи за тоа, и тоа со право. Тие никогаш не дозволија таква слика да се појави на телевизија. Евреите направија толку многу за светот што, препоставувам дека би биле екстра разочарани бидејќи тие воопшто му даваа значење на тоа”. Брандо искоментира слично и во шоуто на Лери Кинг во 1996: “ Холивуд го водат Евреите, Холивуд го поседуваат Евреите и тие треба да имаат поголема чувствителност како ги претставуваат луѓето што страдаат. Затоа што тие биле експлотирани. Сме виделе понижен црнец, сме виделе јапонец со едно око но никогаш не е прикажан понижен и уништен евреин. Бидејќи тие точно знаеле што да прикажуваат”. На ова Лери Кинг му вратил дека Брандо е во право но за анти-евреите на што Брандо одговорил:”Не, не, затоа што јас ќе бидам првиот што искрено ги почитувам и поддржувам Евреите и ќе кажам фала му на Господ што Евреите постојат”. Џеј Кантер, агент на Брандо, пежисер и негов пријател го дефинирал Брандо како: “Марлно ми има зборувано со часови за неговите симпатии кон еврејскиот народ и е голем поддржувач на Изрел”. Слично напишал и Луи Кемп во неговата колумна за “Jewish Journal”: “Вие можеби го паметите како Дон Вито Корлеоне или како Стенли Ковалски но јас го паметам Марлон Брандо како добар човек и голем пријател на Евреите кога им беше најпотребно”. Кон крајот на неговиот живот стана критичен кон Израел и почна да ја поддржува Палестина. Во интервју за “NBC Today” еден ден п смртта на Брандо, Лери Кинг ги бранеше коментарите на Брандо за евреите и изјави дека тие биле извадени од контекст и надвор од пропорција. ==Спомен до Брандо== “Ова е споменот од Брандо без разлика дали ќе му се допаѓа или не: фантастичен глумец, кој беше олецитворение на поезија на непокојство која ги допре и најдлабоката и најнедопирлива динамика во неговото време и место”. - Џек Керол во 1994 ==Награди и почести== Брандо е широко познат како еден од најдобрите и највлијателните глумци на XX век. Тој се здоби со голема почит меѓу критичарите и театерските експерти со неговите незаборавни претстави и со неговото харизматично присуство на екраните. Во енциклопедијата “Movies in American History”, Џејмс Делмот напиша: “Марлон Брандо несомнено беше најдобриот глумец на екраните во XX век, светски прифатен како филмска ѕвезда од прв ранк и како изведувач на несекојдневни глумечки способности”. Филмискио професор Ричард Шикел проучувајќи ги неговите глумечки способности и харизматичното присуство на екраните, расправаше: “Како филмски глумец никој од неговата генерација не му беше рамен. Иако константно лошо ја одигруваше улогата сепак внесуваше поголеми емоции во сцената од било кој друг, ова знак на харизма која мора да е дар од Господ”. Роџер Еберт, човекот кој ја напишал неговата легендарна улога во филмот “in Last Tango in Paris” изјавил: “Тој беше најдобриот филмски глумец, авторот на глумењето кој со голема почит кон сцената”. Тенеси Вилијамс еден од многуте кој добро ја познавал финесата на Брандо го опиша како: “Најдобриот жив глумец. Подобар дури и од Лоренс Оливер”. Самиот Лоренс Оливер изјавил: “Брандо глумеше со соживување и инстинк што не можеа да се носат дури ни најдобрите технички перформанси”. Џони Деп го величеше Брандо за промената за тоа како глумците работат: “Марлон го измени глумецството, тој направи револуција во глумата”. Деп исто така изјави дека: “веројатно најважниот глумец – зборувајќи за него само како за глумец”. Во 2007, во магазинот “Best Life”, Роб Реинер кој зборува за неговата глума во филмот “in On the Waterfront” напиша: “Марлон Брандо ја има прикажано најдобрата поединечна глума. Едноставно е природна, моќна, реална и чесна”. Во 1973 година, Брандо добил „[[Оскар]]“ за улогата на Вито Корлеоне во филмот „Кум“, но одбил да ја прими наградата, а наместо него, на сцената се појавила глумицата со индијанско потекло Сачин Литлфедер, која изјавила дека Брандо не ја прифатил наградата поради стереотипното претставување на американските староседелци во филмовите.<ref>„Боуви одби да стане витез, Брандо ги бојкотира Оскарите“, ''Дневник'', година XX, број 6224, петок, 25 ноември 2016, стр. 22.</ref> ==Културно влијание== [[File:Marlon Brando - The Wild One (Madame Tussaud).JPG|left|upright|thumb|[[Madame Tussauds]] waxwork exhibit of Brando in ''The Wild One'' albeit with a later 1957/8 model [[Triumph Thunderbird]].]] “Уметноста на глумење се дели на две поглавија: “Пред Брандо” и “После Брандо”. Иако Станиславски беше оној кој го создаде “методот на глумење”, Брандо беше оној кој ја покажа неговата огромна моќ - American Film Institute's Moments of Significance. Марлон Брандо е културна икона чија популарност траеше повеќе од шест децении. Привлекувањето на вниманието на нацијата во ’50-те остави длабок ефект на филмската индустрија и влијаеше на широк домен во американската култура. Според филмскатам критичарка Полин Каел: “Брандо претставуваше реакција против пост-воената манија за безбедност. Како протагонист, Брандо од ’50-те немаше код имаше само инстинкт. Tojбеше анти-социајален знаејќи дека општеството не вреди ништо. Беше херој на младите бидејќи беше доволно силен да ги издржи ударите од општеството...... Брандо претставуваше современа верзија на слободен Американец. Брандо е сè уште највозбудливиот американски глумец на екраните”. Социологот Д-р Сузан МкДоналд-Вокер тврди: “Марлон Брандо неговата спортска кожна јакна, фармерки и неговиот предезвикувачки поглед стаана културна икона во Америка. Неговата интерпретација на гангстерот Џони Стаблер во филмот “The Wild One” стана иконска слика на бунтовник и модна икона со совршениот дизајн на моторџиската јакна, накривената капа, фармерките и очилата. Фризурата на Џони стана огромен хит и иста таква после Брандо меѓу другите имаа и Џејмс Дин и Елвис Присли. Џејмс Дин често го копирал Брандо, а Елвис Присли го искористил неговиот стил за неговата улога во “Jailhouse Rock”. Сцената "I coulda been a contenda" од филмот “On the Waterfront”, според режисерот Мартин Левинсон е една од најдобрите сцени од филмската индустрија и текстот од оваа сцена станал дел од Американскиот културен лексикон. Стилот на Брандо од филмот “Wild One” со својот мотор Триумф Тандербрд беше користенсе до 2011 година од страна на производителот. Брандо беше сметан за секс-симбол еден од првите кој се здоби со светска слава поради својот секси стил и шарм ипоради информациите за неговите љубовни врски со најубавите Холивудски ѕвезди. Според професорката по глума, Линда Вилијамс, „Марлон Брандо беше совршениот американски машки [[секс]]-симбол кон крајот на 1950-те и почетокот на 1960-те”. Брандо бил првиот глумец-активист за [[Граѓански и политички права|граѓанските]] и правата на домородците во САД. == Финансиско наследство == По неговата смрт во 2004, Брандо оставил имот вреден 21 милиони [[долар]]и. Според „[[Форбс]]“ (''Forbes''), и по смртта, Брадно сè уште заработува по 9 милиони долари годишно, со што е еден од мртвите глумци кој заработуваат најмногу. ==Филмографија== * [[Сајонара (филм)|Сајонара]] (1957) * [[Бунт на бродот Баунти (филм од 1962)|Бунт на бродот Баунти]] (1962) * [[Кум (филм)|Кум]] (1972) * [[Грофицата од Хонгконг (филм од 1976)|Грофицата од Хонгконг]] (1976) * [[Апокалипса денес]] (1979) ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == {{wikiquote|Marlon Brando|Марлон Брандо}} {{commons|Marlon Brando|Марлон Брандо}} * {{imdb name|id=0000008|name=Марлон Брандо}} * {{tcmdb name|id=21204|name=Марлон Брандо}} * {{ibdb name|id=32868|name=Марлон Брандо}} * [http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm Марлон Брандо: Натпреварувач, Шампион, Боем] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070403081213/http://www.mensnewsdaily.com/archive/s/stix/2004/stix071304.htm |date=2007-04-03 }} * [http://brando.crosscity.com/ Мрежни места во чест на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706090712/http://brando.crosscity.com/ |date=2007-07-06 }} * [https://web.archive.org/web/20050204022923/http://www.geocities.com/timmlimm/brando.htm Раната кариера на Брандо] * [http://home.comcast.net/~brandoland/ Brandoland] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070706070103/http://home.comcast.net/~brandoland/ |date=2007-07-06 }} * [http://www.leninimports.com/marlon_brando.html Биографија на Брандо на Lenin imports] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070824184027/http://www.leninimports.com/marlon_brando.html |date=2007-08-24 }} * [http://premiere.com/brando Premiere: Сеќавајќи се на Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081119234744/http://premiere.com/brando |date=2008-11-19 }} * [http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ Информации за Брандо] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071016070001/http://www.cnn.com/2004/SHOWBIZ/Movies/07/02/obit.brando/ |date=2007-10-16 }} === Некролози === * [http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A23157-2004Jul2.html Некролог во ''The Washington Post''] * [http://slate.msn.com/id/2103320/ Некролог во Slate] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080515202545/http://slate.msn.com/id/2103320/ |date=2008-05-15 }} * [http://www.msnbc.msn.com/id/5351267 MSNBC: Марлон Брандо умира во болница во Лос Анџелес] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070526005658/http://www.msnbc.msn.com/id/5351267/ |date=2007-05-26 }} * [http://film.guardian.co.uk/features/featurepages/0,4120,1473954,00.html Долга статија за аукцијата на предметите што ги поседувал Брандо во ''The Observer'' (ВБ)] {{Нормативна контрола}} {{АФИ ѕвезди}} == Наводи == {{наводи}} {{DEFAULTSORT:Брандо, Марлон}} [[Категорија:Оскаровци]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Бисексуалци]] [[Категорија:Починати во 2004 година]] [[Категорија:Родени во 1924 година]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] mvt2zter1kuzxnmj6nb4q22e1o5tmku Христо Узунов 0 31211 5537397 5501277 2026-04-10T18:17:14Z Dandarmkd 31127 5537397 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Христо Узунов | портрет= HristoUzunov.png | опис=македонски револуционер | наставка= | роден-дата= 22 октомври 1878 | роден-место= {{роден во|Охрид}}, [[Битолски Вилает]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата= {{починал на и возраст|df=yes|1905|04|24|1878|02|22}} | починал-место= [[Цер (село)|Цер]], [[Битолски Вилает]], [[Османлиска Империја]] }} [[Податотека:Узунов спомен плоча.JPG|мини|десно|250п|Спомен-плоча на Христо Узунов]] '''Христо Димитров Узунов''' или познат како '''Арсениј''', '''Арсо''', '''Дуле''', '''Маглата''', '''Ристо''', '''Самуил'''<ref>Псевдонимите на ВМРО, Ангел и Христо Узунови, Серија, „Архивата на Ангел Узунов“, Државен Архив на Република Македонија, Скопје, 2015, стр. 91</ref> или '''Дуле Узунов''' ([[Охрид]], [[22 октомври]] [[1878]] – [[Цер (село)|Цер]], [[24 април]] [[1905]]) — македонски револуционер, учител, [[војвода]] и реонски началник на четите на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] во Охридскиот револуционерен округ. Се школувал во Солун и учествувал во солунските училишни бунтови (1896). Лежел во битолскиот Централен затвор ''Катилане'' (1898 и 1902–1903). Од 1903 година бил поставен за главен војвода на охридските револуционерни чети. Учествувал на [[Смилевскиот конгрес]]. Во [[Илинденското востание]] бил член на Горското началство (Штабот) за Охридскиот револуционерен реон. Учествувал во спасувањето на збегот од Рашанец на ок. 200 семејства. На [[Прилепскиот конгрес]] бил избран за секретар и за окружен ревизор на четите на МРО за Охридско, Струшко и Кичевско. Загинал со четата опколен од турска војска. ==Потекло== {{quote|''Потеклото и семејната средина се фундаментален елемент во биографијата на една личност. Тие го обусловуваат неговиот живот во неговата најрана фаза, а оставаат траги во целокупната негова натамошна дејност...''|'''Христо Андонов-Полјански'''|'''Гоце Делчев и неговото време''' <ref>Андонов-Полјански Х., Гоце Делчев и неговото време, Култура, Скопје, 1978</ref>}} {{панорама|Охрид.jpg|1000px|Охрид}} === Охрид === Градската архитектура на Охрид зазема посебно место во културното наследство поради тоа што овде, повеќе отколку во другите македонски градови, е зачуван изразитиот тип на ориенталната градска куќа ѕидана во текот на XVIII, XIX и почетокот на XX век. Народните мајстори ги ѕидале овие куќи под влијание на ориенталната и византиската градежна традиција. По укинувањето и присоединувањето на [[Охридската архиепископија]] кон [[Цариградската патријаршија]] во 1767 година, се засилило влијанието на елинизмот. Отпорот против грчкото духовно ропство, особено се заострил по 1860 година, по назначувањето на злогласниот владика Мелетиј за охридски митрополит. Не само во Охрид туку и во Македонија, борбата против грцизмот прв ја повел македонскиот просветител [[Димитрија Миладинов]], роден во Струга, учител на поетите [[Григор Прличев]] и [[Рајко Жинзифов]]. Тој бил затворен во [[Цариград]], каде што заедно со својот брат, поетот [[Константин Миладинов]] биле отруени. Отпорот на напредните слоеви на македонското население против грчкото духовно ропство во Охрид продолжил на чело со поетот Григор Прличев, автор на поемите [[Сердарот]] и Скендербег. Во 1869 година со султанов хатишериф биле укинати грчките училишта во Охрид. По одржаниот плебисцит од 1874 година во Охрид е назначен митрополитот од [[Бугарската егзархија]], откако 9387 души христијани гласаат позитивно, а само 139 лица христијани гласаат против и сакаат да останат под владеењето на [[Цариградската патријаршија]]. Според „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ издадена во [[Цариград]] во 1878 година, во [[Охрид]] живеат 2 700 домаќинства, од кои 2 000 жители муслимани, 4 450 Mакедонци под Егзархијата <ref group="белешка" name="vg_0"/><ref group="белешка" name="vg_1"/><ref group="белешка" name="vg_9"/>, 450 Власи и 200 Роми <ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 100-101.</ref>. Во 1880 година се создава [[Демирхисарски заговор|Охридскиот заговор]], потикнат од митрополит [[Натанаил Охридски]]. Во тоа време тој престојува во [[Бугарија]] и раководи со Охридската епархија со митрополитскиот протосингел архимандрит Дионисиј. Целта на заговор е кревање на востание на Македонците во Западна Македонија. Заговор е откриено во пролетта 1881 година и властите уапсиле многу заговорници од [[Охрид]] и околните села. === Семејство === Христо Узунов е роден на [[22 октомври (настани)|22 октомври]] 1878 година во [[Охрид]]. Татко му [[Димитар Узунов]] бил долгогодишен учител и борец за независна црква, близок и роднина на [[Григор Прличев]], а неговата мајка Анастасија Узунов потекнува од стариот струшки просветистелски род Чакарови, таа е ќерка на [[Георги Чакаров]], и е прва братучетка на [[Христо Матов]] и [[Милан Матов]] <ref>Матов, Милан. Най-комитата разказва..., София, 2002, стр. 40.</ref>. Христо Узунов, заедно со двајцата свои помали браќа Андон и Ангел (исто така дејци на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]), бил воспитуван од мајка си во патриотиски дух <ref>[http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=101&WorkID=2392&Level=2 Радев, Симеон. Ранни спомени, Български писател, 1969, стр. 3162.]</ref>. <gallery> image:Фотографија на Григор Прличев, (седи лево) и на Димитар Узунов (седи десно), таткото на познатиот македонски револуционер Христо Узунов.jpg|<center>[[Григор Прличев]], (седи лево) и [[Димитар Узунов]] image:Анастасија Узунова.jpg|<center>Анастасија Узунова image:Andon Uzunov Ohrid IMARO.jpg |<center>Андон Узунов image:Angel Uzunov.JPG |<center>Ангел Узунов </gallery> ==Кон македонскиот пантеон== {{Дејци на МРО}} {{quote|''Мила ми мајко, Јас сум прв твој син и мој долг е да бидам околу тебе, за да не чувствуваш потреба од ништо. За твојата беспределна љубов, за илјадите неволи и сраданија, за безбројните бессони и машителни ноќи, поминати некогаш над леглото над твојот мал, слабичок Луле, јас должам најголеми грижи и неизмерна синовска љубов. Но, можам ли, кога ги чувствуам болките на нашата измачена Татковина, да не се оддадам со љубов на најверен син на нејзиното свето дело? - Маките на татковината се повеќе од сите страданија на секоја наша мајка. И јас - без ни најмалку да те навредувам - се чувствувам повеќе син на втората моја мајка - Македонија, отколку на тебе, која си ме родила. Те молам - во името пак на моите свети чувства кон тебе - да не жалиш, ни да плачеш за мене. Најдоволен ќе се чувствувам, ако ти со своето држење бидеш за пример на другите мајки и сопруги''|'''Христо Узунов'''|'''Писмо до неговата мајка'''}} === Први револуционерни чекори === По завршувањето на основното училиште во [[Охрид]], учи во [[Солунска машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“|Солунската машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“]] во 1894-1895. Таму бил привлечен кон идеите на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] од страна на [[Даме Груев]] и раководел со училишниот бунт од 1896 година. Потоа е учител во [[Охрид]]. На [[5 август (настани)|5 август]] 1898 година [[Методи Патчев]], со помош на Христо Узунов и [[Кирил Прличев]], синот на [[Григор Прличев]], во центарот на Охрид го ликвидирал србоманот Димитар Грданов. Христо Узунов, заедно со истомислениците бил уапсен и лежи 9 месеци во затвор. Во периодот помеѓу јануари 1902 година - март 1903 година е повторно затворен во Битолскиот затвор. По излегувањето од затвор го зазема местото на штотуку убиениот охридски војвода [[Тома Давидов]]. === Смилевски конгрес === {{Главна|Смилевски конгрес}} {{quote|''На конгресот ја прикажав положбата онаква каква што е: сметав за безумно да се премолчува дека некои реони воопшто не се подготвени, и дека нема да земат учество. Со Сарафов се сретнав за првпат во Смилево дома кај мене. На конгресот Сарафов беше категорички за акции. Имаше мислење порано да се започне со востанието. Не верувавме дека Турците ќе се решат да прибегнат до толкава жестокост, сосем да го сотираат населението. Сарафов во доверба кажуваше дека некој министер рекол оти ако бидеме во состојба да задржиме 60.000 турска војска, Бугарија ќе се смешала. И јас најпосле допуштив дека може да дојде до тоа. Конгресот ме избра за член на Генералштабот на битолскиот вилает, заедно со Сарафов и Лозанчев.''|'''Даме Груев'''|'''Спомени''' <ref>Спомени на Дамянъ Груевъ, Борисъ Сарафовъ и Иванъ Гарвановъ, сообщава: Љ. Милетичъ, София, 1927</ref> }} [[Податотека:Muzej Smilevo.jpg|мини|десно|250п|Меморијалниот музеј во с. [[Смилево]], посветен на Смилевскиот конгрес]] Најголемиот број од делегатите веќе на [[18 април]] 1903 година се собрале во селото [[Смилево]]. Соселаните на Даме ја сфатиле честа како и одговорноста од престојот на такво мноштво на револуционерни првенци во нивното село. Дел од месната вооружена сила, деноноќно ја вардела целата околина на час, час и половина растојание, а стотина души вооружени смилевци биле на нозе внатре во селото. По предлог на Сарафов, за претседател бил избран Даме. За секретари биле посочени и прифатени [[Георги Поп Христов]] и [[Парашкев Цветков]]. Смилевскиот конгрес, како конгрес на Битолскиот округ, според решенијата донесени во [[Солун]], требало дефинитивно да ја потврди одлуката за кревање востание. Во таа насока се развила остра дискусија, во која се јавила струја која сметала дека условите за сенароден бунт, сè уште, не се созреани. На првиот ден од конгресот од излагањето на делегатите било утврдено дека [[Прилеп]]скиот, [[Битола|Битолскиот]], [[Кичево|Кичевскиот]] и некои делови на други реони не се достатно подготвени. Меѓу делегатите се јавиле лица кои биле против востание во текот на таа година како што биле: [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Петар Ацев]], [[Тале Христов]], [[Никола Карев]], [[Никола Петров Русински]] и други. Во една крајно напната атмосфера по повод острите расправии околу решението за востание. Несогласувањата ги прекинал Даме Груев, кој како еден од основачите на Организацијата и претставник на неговиот [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]], уживал огромен авторитет. Според сеќавањата на Пандо Кљашев, тој рекол: :''А бре луѓе, не губете си го времето да го решавате прашањето - ќе, има ли востание или не, зашто тоа е решено - битти даваси! Говорете сега за востание, како да го направиме и кога, но не по ден и по време'' <ref name="PK">''Спомени на П. Кљашев..., 242''</ref>. Бил избран [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ]] со тројца членови: Даме, [[Борис Сарафов]] и [[Анастас Лозанчев]] <ref name="VC">''Васил Чекеларов, Дневник..., 223''</ref>. Конгресот го задолжил ''Главниот штаб'' да го одреди и датумот на востание. Бил изработен Востанички дисциплински устав, со кој се определувале правата и должностите на востаниците, на реонските горски начелства и на ''ГШ''. === Илинденско востание === {{Илинденско востание}} {{Главна|Илинденско востание }} ==== I востанички округ - Битолски ==== {{Главна|I востанички округ - Битолски}} ===== Борби ===== [[Податотека:Smile Voydanov cheta IMARO.JPG|десно|мини|250п|Четата на војводата [[Смиле Војданов]]]][[Податотека:AntonKetzkarov.JPG|мини|лево|200п||[[Антон Кецкаров]] <ref>''"Изъ споменитѣ ми по революционното дѣло въ Охридско" от Антон Кецкаров. Илюстрация Илинденъ, София, януари 1931&nbsp;г.''</ref>]] На [[Илинден]], Охридско имал веќе подробно разработе план за првите дејствја и со добра интендантска служба — складови со храна и други намирници, тајни фурни, леарници за патрони, ''но без ниедна бомба и без ниедна манлихера'' <ref name="HS">''[[Христо Силјанов|Христо Силянов]], "Освободителнитѣ борби на Македония", [http://www.promacedonia.org/obm1/index.html том I Илинденското възстание], Издателство на Илинденската организация, София, 1933. {{bg}}''</ref>. Била организирана и санитетска служба со еден вид на болница во ''Чемерскиот дол'', над селото [[Брждани]], а како ''доктор'' фигурирал Хр. Ангелов. Реонски началници биле: Христо Узунов, [[Антон Кецкаров]], Наум Анастасов, [[Александар Чакаров]] и Наум Златарев. На [[20 јули]] биле исечени сите телеграфски линии меѓу [[Охрид]] и [[Битола]], [[Кичево]], [[Дебар]], [[Елбасан]] и [[Корча]]. Многу од мостовите на патиштата од [[Охрид]] кон овие градови биле разрушени. Голем дел од стражарските кули биле опожарени, беговите, кехаите и други турски официјални лица биле убиени <ref name="HS" />. Според планот за дејствувањето вооружените сили од Дримкола требало своето делување да го ограничат, да го минат [[Црн Дрим|Дрим]] и заедно со селските чети од Малесијата да се префрлат во [[Дебрца|Горна Дебрца]] во тамошните пунктови. Но акцијата се разврзала спротивно од планот. Малесискиот војвода [[Тасе Христов]] намерил да го плени стадото на еден Арнаутин чие [[бачило]] се наоѓало во селото [[Локово]]. Меѓутоа овчарите биле вооружени и ги разбиле. Потоа пристигнал [[башибозук]] и [[аскер]], по што дошло до судир со четите во селата [[Лаково]] и [[Селце]]. Другите селски чети го нападнале гарнизонот во [[Вевчани]] но биле пресретнати од силен оган и се повлекле. Потоа дошло до судири кој траеле до вечерта на [[23 јули]]. На [[24 јули]] сите дримколски и малесиски чети се собрале кај [[Караорман]] во [[Дебрца|Горна Дебрца]]. Таму се собрале голем број на бегалци на грбот на револуционерното раководство. Четите повторно се упатиле кон [[Црн Дрим|Дрим]], но веќе сите села биле опустошени. Во [[Дебрца|Горна Дебрца]] слатинската чета, водена од свештеникот Георги, ја нападнала стражарската кулата во Сошани, а оздоленската чета — кулата в [[Оздолени]]. Началниците Кецкаров и Цветинов со четата од с. [[Брждани]] го нападнале аскерот во кулата при селото [[Велмеј|Старо Велмеј]], кулата била опколена но следниот ден се обиделе да се повлечат но паднале во заседа на велмејската и бржданската чета, при што загинале 10 Турци <ref name="HS" />. Во [[Дебрца|Долна Дебрца]] куратишката чета го нападнала собирачот на данок во [[Куратица]], биле убиени 15 души. Најмногу сили биле ангажирани за двете најважни акциии. Против гарнизоните во нахискиот центар [[Издеглавје]] и на ''Сирулскиот рид''. По [[Смилевски конгрес|Смилевскиот конгрес]] Османлиите ги поставиле гарнизоните затоа што тие имале стратегиско значење и од нив можеле да се следаат [[Дебрца]] и Ортакол. [[Податотека:Zname vez Struga.gif|мини|десно|250п|Револуционерното знаме извезено во Струга]][[Податотека:Smile Voydanov.JPG|мини|лево|150п|[[Смиле Војданов]]]] Со нападот на [[Издеглавје]] раководел реонскиот војвода на [[Дебрца|Горна Дебрца]] [[Смиле Војданов]]. Вечерта на [[20 јули]] ([[Јулијански календар|стар календар]]), четите од селата [[Сливово]], [[Слатина]], [[Оздолнени]], [[Мраморец]] и други, се концентрирале кај месноста ''Гојдороец'', а четите од [[Лактиње]] и [[Годивје (Охридско)|Годивје]] во месноста ''Васкорчиште'', вкупно 250 востаници <ref name="HS" />. Нападите започнале утрото на [[21 јули]] но аскерот од 100 души се утврдил во една непристапна кула, борбата траела два дена. Неколку војници успеале да го пробијат востаничкиот кордон и да отидат за помош во рабојничкото село [[Песочани]]. По неколку часа башибузлукот од тоа село ги нападнал востанците. Следниот ден едена дружина од редовната турска војска од заднина го нападнала одредот на војводата [[Смиле Војданов]], востаниците морале да се повлечаат без да дадат жртви. Нападот на Сирулскиот рид бил раководен од реонскиот началник Христо Узунов и [[Дејан Димитров]] со околу 150 души. Грмежите од [[Брждани]] и [[Велмеј|Старо Велмеј]] го предупредиле гранизонот од околу 200 души и тој се утврдил. Турците започнале да стрелаат врз востаниците, а ним им стигнала помош од Копарница кој го загрозувале тилот на Дејан Димитров кој командувал со својата реонска чета и со четите од [[Лешани]] и [[Злести]]. Очекуваните востанучки чети од Куратица, Вапила и другите села не пристигнале. Гарнизонот бил на пат да капитулира но од градот пристигнал аскер. Турскиот аскер веднаш го подпалил [[Сирула]] и отворил оган на самите селани. Затоа војводата Деан отстапил, а како потреба се наматенала заштитата на населението и тоа било префрлено на Куратишката планина. Востаниците на ''Рида'' имале еден загинаат и петмина ранети. Овие две битки се покажале како пресудни за понатамошниот тек на востанието во [[Охридско]]. [[Издеглавје]] и ''Сирулскиот рид'' станале потпорни точки на турските засилувања. Од овои пункта се напаѓале селата и се прземале поголемите акции протов востаниците, а пунктовите служеле и како врска со градот [[Охрид]]. Во периодот меѓу 25 и [[30 јули]] имало судири кај [[Лешани]], [[Слатина]], [[Лактиње]], [[Врбјани]] и [[Ботун]]. Само на [[30 јули]] имало имало шест битки и тоа кај [[Брждани]], [[Лешани]], [[Белчишта]], Црвена вода, а во Орта-кол, кај селата [[Куратица]] и [[Плаќе]]. Во борбата кај [[Брждани]] учествувал и [[Борис Сарафов]] со 80 души и тој дошол од [[Демир Хисар|Демирхисарско]] на помош <ref name="HS" />. Турците и покрај тоа што ги држеле [[Издеглавје]] и ''Сирулскиот рид'' и постојано добивале засилувања не се решиле да дејствуваат. ''Господари на планините останале востаниците''. Првите денови на асвгуст поминале мирни, а тоа им дало можност на востаниците да се прегрупираат. ===== Задушување ===== Охридското горско началство на [[9 август (настани)|9 август]] се поделило на две групи. Првата група во состав: Христо Узунов, Н. Цветинов и Н. Златарев останале да раководат со четите во Долна Дебрца и Езерско, а втората група А. Кецкаров, А. Чакров и Л. Димитров заминале за Горна Дебрца. Меѓутоа, во втората фаза на востанието Турците добиле бројно засилување, со тоа се засилил и башибозукот, па започнало одмаздувањето, палежите, грабежите и уништувањето на имотот. На сето тоа востаниците се спротивставувале со партизанска тактика: поставувале заседи, ги штителе збеговите и селата, напаѓале ненадејно, се извлекувале по планинските реони, но потенцијалите во однос на турските им биле мали, па постепено акциите почнале да згаснуваат. Цели три месеци востаниците и населението живееле во партизански услови. За тоа време турската војска и башибозукот ги опожариле селата [[Слатино]], [[Лактиње]], [[Годивје]], [[Врбјани]] и други. На 30 и на [[31 август (настани)|31 август]] 1903 година турска редовна војска од околу 3.000 души и башибозукот извршиле погром врз бегалскиот логор кај селото [[Куратица]] во близина на Вишеслоец во месноста Рашанец. Тие го опкружиле логорот во кој имало околу 2.000 бегалци од 18 села од Долнодебарскиот и од Езерскиот реон. Обезбедувањето имало само 117 четници. Борбата кај [[Рашанец]] започнала во 11 часот и траела до половина коќ. Слабо вооружени, со малку резерва, востаниците не успеале да го спречат противникот кој користел и артилериски орудија. Турците за кратко време го претвориле бојот во жесток колеж. Околу 190 жени, мажи и деца биле убиени, речиси секоја жена и девојка била обесчестена, храната и другиот имот во складовите биле уништени. Во тој крвав бој Турците имале околу 200 загинати, а востаниците имале 41 загинат. Меѓу другите загинале војводите [[Аргир Маринов]], [[Андон Узунов]], брат на Христо Узунов, [[Наум Златарев]] и други. Најмногу настрадало населението во логорот. ===== Демобилизација ===== По таа катастрофа започнала третата фаза, односно последната фаза на Илинденското востание што траела до почетокот на октомври 1903 година Во тој период населението се враќало во селата, организирано се прекинувале партизанските дејства и се демобилизирале востаничките сили. На 17 септември Христо Узунов заминал за Демирхисарско за да воспостави врска со Главниот штаб, а останатите членови на Горскиот штаб ги демобилизирале четите. Меѓутоа, во [[Горна Дебрца]] војската преземала нови акции, па Горското началство било принудено да избега во [[Албанија]], а оттаму да се префрли во [[Црна Гора]]. Потоа на разни начини се префрлило во Бугарија. Во Охридско останал само раководителот на околијата и претседателот на Горското началство - Христо Узунов. Тој ги споделил сите трагедии со македонското население. За време на востанието од почетокот на август до октомври 1903 година во Охридско биле запалени 42 села, изгореле околу 2.064 куќи, 24 цркви и 18 училишта. Според списокот на Христо Узунов убиени биле 483 души од кои 17 постојани четници, 116 селски четници, останатите биле жени, деца и невооружани мажи. По страдањата само Костурската околија можела да се споредува со Охридската. Со голема заслуга на Х. Узунов, Охридската организација брзо се опоравила и повторно се вклучила во националноослободителното движење <ref>Илинденско востание со слика, текст и звук Д-р Ванче Стојчев</ref>. ===== Белешки ===== Благодарејќи токму на него, за Битолскиот востанички реон во текот на [[Илинденско востание|Илинденското востание]] се знае многу повеќе отколку за другите востанички области. Тој запишувал сѐ, го бележел името на секој загинат востаник, на секој убиен селанец, на секој предавник кого организацијата го осудувала на смрт. Денес се познати имињата на сите 478 лица од [[Општина Охрид|охридско]]-[[Општина Струга|струшки]] крај кои загинале во востанието. За големата посветеност на македонското дело на Христо Узунов зборува и неговата средба со селаните од село [[Куратица]], веднаш по трагичниот крај на востанието: :''Браќа, сонце сакавме, а ни искра не добивме. Нашата земја се натопи со пепел и крв, и за сѐ знаете, јас сум виновен. Еве ви се предавам, убијте ме, предајте ме, што сакате правете со мене.''. А потоа востаниците ќе му одговорат: ''Не, ти не си виновен. Ако раководството даде решение ние повторно ќе се кренеме.''Христо Узунов за неуспехот на востанието чувствува голема грижа на совеста. Неговиот сограѓанин Огненов во едно писмо ќе му напише: ''Брату Арсение (прекар на Христо), тие за тебе имаат повеќе од добро мислење (се смета за сограѓаните), те сметаат за идеален, особено по заминувањето на твоите другари за [[Бугарија]]. Сите со гордост го споменуваат твоето име и се чувствуваат особено привилегирани ако некој од нив зборувал со тебе...''. === Постилинденски период === ==== Прилепски конгрес ==== {{Главна| Прилепски конгрес }} {{quote|''Тој (Ѓорче Петров б.н) наоѓаше дека строго осудувачки било за нас патриотите - револуционери да стануваме агенти на Егзархијата и на бугарската влада, кои никогаш не го сакале нашето ослободување, туку просто се стремеле за постигање на државни цели... тој отиде до таму, што напомна како многупати бугарските митрополити, Егзархијата, министрите во Софија и самиот кнез биле многу поопасни за нашето дело, отколку самите Турци. Во заклучокот тој предложи еднакво да ги истребуваме бугарските, српските и грчките конзули и митрополити како дирекни предавници и вистински виновници за националните расправи ''|'''Јордан Тренков'''|'''Писмо''' <ref>''Централен државен исорически архив (ЦДИА) - София, ф. 3, оп. 8, а.е. 677, 4-12''</ref>}} [[Податотека:Pere Toshev.jpg|лево|мини|150п|Пере Тошев]] Во почетокот на пролета 1904 година било донесено решение за конгрес на ''Битолскиот револуционерен округ''. Во првите денови на [[мај]] се собрале во [[прилеп]]ско, следните револуционери: од битолскиот округ: Даме, [[Пере Тошев]], [[Ѓорче Петров]], Христо Узунов, [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Георги Поп Христов]], [[Никола Каранџулов]], [[Петар Ацев]], [[Георги Пешков]], [[Јордан Тренков]] <ref name="DZBMN">''Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том еден, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за филозофско - историски науки, Скопје, 1981''</ref>. На Конгресот дошло до спротивставување на две гледишта за поредокот на Организацијата. Имено, Даме се залагал за централистичкиот поредок но не наишол на поддршка. Наспроти него била концепцијата на Пере Тошев за децентрализација на Организацијата и тој бил поддржан од сите повидни револуционери <ref name="GP">''Петров Ѓорче, Спомени, Коресподенција, (вовед, коментар и редакција Љубен Лапе), Скопје, 1984.''</ref>. [[Пере Тошев]] изработил предлог-статут наречен (''Образец I'') со кој се отфрлала мистериозната централизација. [[Ѓорче Петров]] за првиот предлог истакува дека: ''И покрај силната мотивација на Пере Тошев, кој меѓу другото се потпираше на расположението и желбата на самото македонско население, неговиот предлог-статут, како крајно децентралистички и којшто не одговараше на една револуционерна организација, не беше прифатен во неговата целост'' <ref name="GP" />. Даме знаел дека неговиот став за централизација нема да пројде предложил нов проект-правилник познат како (''Образец II'') кој бил копија на првиот меѓутоа во поумерена форма <ref name="GP" />. Двата проекти од страна на [[Ѓорче Петров]] му биле испратени во [[Софија]] на [[Борис Сарафов]] кој требало да ги испечати <ref name="DZBMN" /><ref name="GP" />. На овој конгрес преовладало влијанието на [[Радикална - реформска струја|Реформска струја]], а влијанието на Даме во Битолскиот револуционерен округ, а и воопшто во Организацијата, опаднало, времето на големите авторитети минало. ==== Грабнување на Даме Груев ==== {{Главна| Грабнување на Даме Груев }} {{quote|''Паѓањето на Даме во рацете на Мицко беше голем морален удар за Организацијата. Тоа најмногу го почувствував јас во Кичевско кога српскиот свештеник ренегат Михаил... надмено се шеташе по чаршијата во Кичево и се фалеше нагоре-надоле пред граѓаните, дека Даме ранет се наоѓа во нивни раце и тој испратл медикаменти од Кичево за негово лекување''|'''Тома Николов'''|''' Ослободителните борби на Македонија, том два''' <ref>Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том II Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1943.</ref>}} [[Податотека:Војвода Мицко од Латово.jpg|мини|десно|150п|Мицко Крстевски]][[Податотека:Georgi_Sugarev.jpg|мини|лево|150п|Ѓорѓи Сугарев]] Во [[пролет]]та [[1904]] година со помош на српскиот конзул од [[Битола]] била формирана првата српска чета на чело со просрпскиот војвода [[Мицко Крстевски]]. Оваа чета била составена од шестмина четници сите од [[Порече]], а посебна помош при создавањето на оваа чета добиле од Саватие Милошевиќ. Мицко со својата чета го привлекол вниманието на самата [[Македонска револуционерна организација|Организација]] која протестирала во [[Белград]] за таквата активност. [[Георги Герџиковиќ]], ''автономист'' од [[Белград]], бил задолжен заедно со Христо Узунов да го поканат Мицко да се покори на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]], меѓутоа наспроти тоа војводата Мицко ја засилил својата активност и неговата чета се зголемила на 30 души. Поради ваквото држење на [[Мицко Крстевски]], војводата [[Ѓорѓи Сугарев]] почнал да ја проследува неговата чета. [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] подготвила план за опколување на српската чета во [[Порече]]. Во меѓувреме дошло до судир во [[Црешнево]], Мицко му поставил заседа на [[Ѓорѓи Сугарев]] меѓу тоа тој успеал да се извлече. По заседата, Мицко се префрлил на левата страна на [[Треска]] и се спуштил на југ. Организациските чети следејќи го Мицко се собрале во селото [[Слатино]]. Во исто време таму дошол и Даме со неколку селски милиционери. Мицко од локалните србомани дознал за четите и решил да ги предаде на турската власт. Во селото набргу пристигала турската восјка која го блокирала селото, а следното утро организациските стражари биле нападнати од аскерот и сите четници се кренале. Тие се обиделе да се пробијат и дошле во судир со војската, а притоа загинал [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] заедно со 4 четници. Најголемиот дел од четниците и преостанатите војводи успеале да се засолнат, но во текот на борбата Даме бил ранет и затоа тој со четникот Божин се засолнил во блиската шума. Од друга страна пак Мицко со својата чета се наоѓал во близината на селото и го набљудувал судирот. Во текот на ноќта Даме и Божин се вратиле во селото, а следниот ден во селото влегол Мицко со својата чета и ја опколил куќата во која бил сместен Даме. Следниот ден Мицко ги повел со себе Даме и четникот Божин низ [[Порече]]. По пат Мицко постепено ги разоружал и Даме разбрал дека тие се грабнати од просрпскиот војвода Мицко и затоа му укажал на Божин ако му се укаже прилика да избега, веднаш да го стори тоа и да ја извести [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]]. Божин успеал да побегне, а во меѓувреме [[Ѓорѓи Сугарев]] и [[Петар Ацев]] започнале потрага по Груев и поминале низ селата [[Крапа]], [[Локвица]], [[Црешево]] и др. По едномесечното заложништво, [[Белград]] му наредил на Мицко да го однесе Груев во [[Скопје]] и да го ослободи. Мицко го предал на главниот инспектор за српските училишта во [[Македонија]] - Јован Ќирковиќ, а тој го предал на истакнатиот член на [[Македонска револуционерна организација|Организацијата]] во [[Скопје]] - [[Георги Николов]]. Потоа Даме се упатил кон [[Куманово]], а од таму за [[Бугарија]]. Пошироката јавност не била запознаена со подробностите на целото случување но се оставило печаток дека еден од најголемите раководители се нашол во рацете на некој српски војвода, а тоа влијаело врз моралот на организациските луѓе. == Смрт== === Последна битка === [[Податотека:Портрет на Христо Узунов.jpg|мини|лево|150п|Портрет на Христо Узунов]] На [[24 април]] [[1905]] година, од [[Крушево]] заминал за [[Општина Кичево|Кичевско]], придружуван од страна на 14 соработници и револуционери, добро вооружени четници и двајца војводи, [[Ванчо Србаков]] и Пецето сѐ со цел да го исполнат решението за погубување на петнаесетмината ренегати во една ноќ. Но во кичевското село [[Цер (село)|Цер]] биле опколени од многуброен турски аскер со артилерија. Тие не примиле никаква помош па биле принудени или да се предадат или да се самоубијат. Војводата [[Ванчо Србаков]] решил на свој ризик, со фрлање на бомби да се обиде да се пробие низ огнот, во кој сепак не успеал. За да не им паднат на [[Турци]]те живи во раце, тој и неговите 13 соборци извршиле саможртва <ref name="TN">[http://www.kroraina.com/knigi/tn/tn_16.html Трагичната участ на Узунова и четата му, Тома Николов, Отеч. фронт, София, 1989]</ref>. Борбата во село [[Цер (село)|Цер]] меѓу Узуновата чета и одредите од [[Крушево]] и [[Прибилци]] започнала утрината на 11/24 април. Четата направила обид да го пробие обрачот, но откако во Битката загинале [[Ванчо Србакот]] и Узуновиот четник - Наумче, четата се вратила во куќата на Костадиница Стојанова Паунова, која куќа била солидна и погодна за престојната борба. Борејќи сè до претпоследниот куршум, Христо Узунов со своите другари последните куршуми ги истрелале во себеси, не сакајќи живи да се предадат на османски власти. Сведок на сликата на простреланите четници бил Италијанецот Еторе Лодди кој запишал: {{Цитат|''"На другиот ден после бојот ја видов во Цер страшната слика што никогаш нема да ја заборавам. - Труповите на единаесет млади јунаци сите со отворени рани по градите и по челото. Се самоубија, за да не паднат живи во рацете на непријателот. Ми го покажаа војводата. Узунов лежеше прострен на подот со раширени раце, а погледот на неговите мртви и отворени очи гледаше горе, во бескрајот. Од челото уште течеше крв... Ја видов Македонија во тој момент - маченица, велика, непобедива! "'' <ref>"Револуционерен лист", год. V, бр. 85.</ref>}} {| class="wikitable collapsible collapsed" ! colspan="3" | Четата на Христо Узунов |- ! Име !! Родно место !! Години |- || 1. Христо Узунов || [[Охрид]] || 27 |- || 2. [[Петар Георгиев]] || [[Битола]] || 24 |- || 3. Јордан Иванов || [[Годивје]] || 26 |- || 4. Бојче Павлев || [[Миокази]] || 35 |- || 5. Славејко Савинов || [[Охрид]] || 23 |- || 6. Иван Марков || [[Враца]] || 23 |- || 7. Крсте Георгиев || [[Вранештица]] || 35 |- || 8. Милан Симеонов || [[Тетово]] || 22 |- || 9. Урош Костадинов || [[Пласница]] || 20 |- || 10. Јоованчо Стефанов || [[Ораовец]] || 22 |- || 11. Георги Влахот || [[Струга]] || |- || 12. [[Ванчо Србаков]] || [[Вранештица]] || |- || 11. Јонче Спасенов || [[Дворци]] || |- |} === Предавство === [[Податотека:Vancho Sarbaka.jpg|мини|лево|200п|[[Ванчо Србаков]]]][[File:BASA-114K-1-24 Village Cer,1903.jpg|right|thumb|300px|Селото [[Цер (село)|Цер]] во 1903 г.]] Во последната битка, опкружен од сите страни со непријателскиот оган, меѓу другото, кај Узунов се јавил сомнежот дека се предадени, па затоа во своето претсмртно писмо наведува: ''"Допуштам да сме предадени, но верувам дека е случајно"''. Сепак, кога детално ќе се реконструираат последните денови на движењето на Узунов, станува јасно дека неговата смрт е дело на предавство. Сето се случувало во периодот од 4 април до 11 април 1905 година и било поврзано со Иван Алабак од Велешко кој дошол од Бугарија со 18 души чета, но како сарафист никаде не му давале реон. Во истиот период во Крушевско се наоѓал османскиот жандармериски полк со заменикот командант, поручникот Изрет. Самиот Изрет известува дека од османскиот информатор добил податоци за четата ''"која се појавила во селата Журче и Белино и се префрлила во Годивје, а оттаму заминала за Селце. Макар и да имав намера од почетокот, известува Изрет, да заминал лично за Селце и да се информирам на самото место, нашиот посматрач ме разубеди во тоа, кога ми рече дека, востаниците демнат и дека нивното уништување е тешка работа... Во недела утрина, рано, посматрачот пак дојде кај мене и ми соопшти со најголема сигурност дека истата чета минала низ Арилово, а приквечер оттаму за Цер...'' <ref>Дознание до жандармерискиот полк во Битола испратено на 12 април 1905 година, од заменикот командир Изрет, "Револуционерен лист", бр. 99,1929.</ref> Османскиот доушник, чие име не е познато, до крај успешно ја извршил својата задача. Следејќи ја четата на Узунов, тој го известил Изрета за нејзиниот број и местото каде се наоѓа. Затоа Изрет можел да се подготви за нејзино обиколување и уништување. Така, Изрет тргнал "на чело со еден одред од редовна војска и жандармерија од 47 души" за Цер. Истовремено, друг одред тргнал од Прибилци за Цер. Акцијата била така организрана, што било ''"неопходно и едниот и другиот одред да се приближат едновремено (во еден ист час) до селото"'' и до 10 часот да го блокираат. Движењето на османските сили кон Цер, според сеќавањата на војводата Ташко Арсов, го здогледал и Иван Алабакот заседнат во с. Зашле. Тој веднаш со четата се сокрил нагоре во шумата, наместо ''"да прати абер ваму-таму да се собере милиција и да удри на аскерот одозгора уште кај ручек сигурно ќе беа спасени сите што беа во Цер...Но пусто партизанство, омраза"'' <ref>Војводата Ташко Арсов, кој при настанот во Цер бил секретар на Алексо Стефанов, војвода во Демир-Хисарско го проучил настанот во Цер и го внел во своите "Записки" (стр. 86-87)</ref> Војводата Ташко Арсов смета дека предавството на Узуновата чета го направил Иван Алабакот, за разлика од Анастас Митрев кој за предавник го посочува Лигушев. Меѓутоа и Алабак и Лигушев можат да се подведат под еден заеднички именител - врховизмот изразен низ сарафистите во Битолскиот револуционерен округ. За Алабакот немало место во револуционерниот реон каде дејствувал Христо Узунов. Од друга страна, пак постоела изразена нетрпеливост помеѓу Иван Алабак и Пецо Грнчаров <ref>Уште на 9 април Христо Узунов добил писмо од војводата Пецо Грнчаров, кој пристигнал во Крушевско од Бугарија со 10 четници - за крушевскиот револуционерен реон. На 10 април вечерта Узунов се сретнал со Грнчаров во село Горно Дивјаци. Тој бил придружен од неговиот четник Наум Влашето од Охрид и од крушевскиот околиски војвода Ванчо М. Србакот од село Вранештица, Кичевско. Од село Горно Дивјаци, тројцата заедно со сета чета на Грнчаров - на број 13 души, заминале во ноќта за село Цер. (А. Митрев, исто, 248)</ref> кој му се придружил на Узунов и кој со него нашол заедничка смрт во Цер. Сакањето на Алабакот да најде слободен реон за себе и омразата кон Грнчаров биле меѓу одлучувачките фактори за судбината на четата во с. Цер. [[Податотека:Tashko Arsov IMARO.jpg|мини|лево|200п|[[Ташко Арсов]]]] Алабакот го видел аскерот кога одел кон Цер. Само малку подоцна спокојно во шумата ги слушал грмежите на оружјето. А според законите и традицијата на Организацијата, штом една чета се наоѓала во опасност, друга чета и се јавувала на помош, сама или со милиција, според околностите. Неисполнувањето на тие закони повлекувало строга казна. Сепак, Алабакот не бил казнет единствено затоа што на чело на Окружниот комитет во Битола стоел, како наведува А. Митрев ''"оформениот и докажан предавник и шпион Петар Лигушев. По наша увереност, вели Митрев, ако тој шпион и предавник немал никакви врски со Алабакот, последниот не би смеел да гледа сеир кога аскерот одел во Цер, и кога ја опкружуваше четата на Узунов, зашто како стар војвода, тој знаеше што го очекува за таков сеирџилук"'. Бидејќи Алабакот не претрпел никаква казна за кршењето на еден од основните принципи во организациониот живот, тоа може да значи дека стореното или било наредено од Лигушев или одобрено од него. Истиот за жал ќе биде предавникот и на Узуновиот другар - Ѓорѓи Сугарев. Кон ова би го кажале и додатниот аргумент, дека, Лигушев во својство на претседател на Окружниот комитет имал можност да го определува движењето и маршрутите на четите, така што можеби тој (или преку свој човек, османски шпион) можел точно да го предаде движењето на четата на Узунов за таа да биде сосема уништена. === Претсмртно писмо=== [[Податотека:Pismo Na Hristo Usunov.jpg|мини|десно|300п|Оригинал на писмото на Христо Узунов: (превод на [[македонски јазик|македонски]]:)“ ...''За последен пат ќе Ви повторам: бидете искрени и чувајте ги основните закони на организ. устав. Останувам со Братски бакнеж, Хр. Д. Узунов'' ]] Останало неговото познато и потресно претсмртно писмо како сведоштво за македонските херои и маченици. {{Цитат|''Браќа,'' ''Допуштам да сме предадени, но верувам и дека е тоа случајно. Ванчо излезе и беше убиен уште во 10 и три четврти раното, а исто така и четникот Јонче од Дворци (Кичееско), кој беше со Пецо.'' ''Мојата архива е распрсната низ целото село. Им ја доверив на три жени, кои не ги познавам. Ванчо исто така ја оставил архивата кај една жена, но не ја знам. Побарајте ја, ќе ја најдете.'' ''Причината зошто не ризикуваме да удриме утринава беше во тоа што од 7 - 8 страни ни отворија оган, па мислејќи дека се мнозина, решивме да се бориме, макар и против поголеми сили, коишто ги очекуваме да дојдат.'' ''Уверен дека не ќе бидеме спасени, за последен пат Ви испраќам братски поздрави на сите другари и пријатели.'' ''Спроти карпата каде што сме сега, го оставив во една дупка на ѕидот моето кесе со четири и пол наполеони, една лира и околу 40 гроша. Тоа се Охридски пари.'' ''Мојот последен совет до сите другари е да бидат искрени кон делото сите оние коишто му служат, зашто само искреноста и често срдечноста ја издигнале внатрешната организација и пак тие ќе ја спасат од аномалноста во која е поставена од недобросовесни наши другари.'' ''Да гледате колку што е можно побрзо да ги уништите оние досега раководни сили во Организацијата, кои му нанесле штета на делото, како што е Сарафов, а не да се накажуваат само прости работници.'' ''Нашата идеја ќе биде постигната, ете зошто ќе умрам спокоен, со чиста совест пред законите на нашата св. Организација.'' ''Досега намерно со ништо не сум му напакостил на Делото, а ако сте забележале во мене некои грешки, бидете уверени дека тие станале против мојата волја. Молам извинување.'' ''Молам особено да ја поздравите мојата љубезна мајка, којашто никогаш не сум ја заборавил, бидејќи таа ме направи ваков. Нека ме извини и таа дека со ништо не се зарадувала од мене. Особено го поздравувам брат ми Ангеле. Го добив неговото последно писмо и останав задоволен. Да оди во истиот пат што ми го соопшти во писмото. Го советувам да не се одделува од мајка ми. Поздравете ги и роднините.'' ''За последен пат ќе ви повторам. Бидете искрени и пазете основните закони на Орган.устав.'' ''Останувам со братски бакнежи.'' ''Х.Д.У...''}} Давајќи и го писмото на Спировица (која при земањето бил ранета) и подвикнал: {{цитат|''Последен пат збогум сестро, кажи им на другарите дека славно ќе умрам, смртта е последна кога нема слобода. Нека бидат уверени дека делото ќе победи. Македонија ќе роди нови борци, ние ќе живееме во спомените ваши. Кажете им дека сме предадени.''}} По завршувањето на писмото тој и 11 востаници се самоубиле во село [[Цер (село)|Цер]], 24 април [[1905]] година. ==Национален херој == ===Чествување === [[Податотека:Xpncto Y3yhob (45141327501).jpg|мини|десно|250п|Споменик на Узунов во центарот на Скопје]] {{double image|right|Споменикот на Христо Узунов 2.JPG|280|Споменикот на Христо Узунов 1.JPG|280|Детаљ од споменикот|Поглед кон споменикот на Узунов и неговите четници во селото Цер}} [[24 април (настани)|24 април]], денот на херојската смрт на Христо Узунов се одбележува со разни чествувања и свечености. По повод 104 години од неговата смрт во ''Центарот за култура Григор Прличев '' во [[Охрид]] се одржала свечена Академија на која ученици од училиштето кое го носи името на извеле богата културно уметничка програма како и ликовна изложба. Програмата за одбележување на делото на Христо Узунов во [[Охрид]] по свечената Академија, продолжила утрото кога во 9 часот на бистите на Христо Узунов и [[Методи Патчев]] во Градскиот Парк свежо цвеќе положиле делегации на училиштето што го носи неговото име, на основното музичко училиште Методи Патчев, општината Охрид и други институции и здруженија. Делегација на [[Општина Охрид]] и поклоници на делото на големиот револуционер присусутвуваа на свеченоста по повод 107 години од неговата смрт и положија цвеќе на споменикот на Христо Узунов <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.moris.com.mk/?p=161 |title=ОДБЕЛЕЖАНА 107 ГОДИШНИНАТА ОД СМРТТА НА ХРИСТО УЗУНОВ |accessdate=2012-05-05 |archive-date=2022-03-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220309121838/http://www.moris.com.mk/?p=161 |url-status=dead }}</ref>. Пред неколку години објектот на старата библиотека се урна со цел да се направи спомен парк на само 100 метри од [[Куќа на Христо Узунов|куќата во која е роден Узунов]]. Во скопската [[Општина Центар]] е подигнат споменик на Христо Узунов во централното подрачје на [[Скопје]]. Споменикот се наоѓа спроти [[Министерство за правда на Македонија|Министерството за правда]], на улицата „Димитрие Чуповски“.<ref>[http://www.time.mk/read/5f67317068/189f4663ad/index.html Два нови споменика во Скопје]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Неколку основни училишта се именувани по него: [[ОУ „Христо Узунов“ - Другово]] и [[ОУ "Христо Узунов" - Охрид]]. [[Податотека:Христо Узунов-Охрид.jpg|мини|Бистата на Христо Узунов во градскиот парк во Охрид]] === Реликвија === [[Податотека:Споменикот на Христо Узунов 3.JPG|250px|мини|десно|Детаљ од споменикот на Христо Узунов во с. Цер]] Во предвечерјето на националниот празник [[Илинден]], во рамките на чествувањето на 106 години од [[Илинденското востание]], во [[Охрид]] била откриена ретка и вредна реликвија - дел од брадата на Христо Узунов. Оваа чувана тајна, станала достапна за јавноста, благодарение на чинот на отсекувањето на брадата на славниот војвода од страна на Василка Крлеска Чавкоска <ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=E96119836130A84590E3983021FBC2CB Брадата на Христо Узунов нова реликвија]</ref>, пред погребувањето на Узунов. Потомокот на семејството Узунови, Анастасија Узунова од [[Струга]], необичната реликвија на Охридскиот Музеј му ја подарила на 24 април, денот на херојскиот подвиг на војводата. Со овој чин се остварува аманетот на братот на Христо - [[Ангел Узунов]], делови од брадата на Узунов да и се донесат на неговата мајка. Од Охридскиот музеј оценуваат дека заедно со моштите на Свети Климент Охридски, деловите од брадата на војводата Христо Узунов се најскапа реликвија во [[Охрид]], што ќе биде ново место на поклонение. Реликвијата на Узунов во неговата спомен куќа ја открил [[Паско Кузман]], директор на Управата за заштита на културното наследство, каде била промовирана книгата ''“Охрид и Охридско низ Османлиската документација“'' од професорот [[Драги Ѓорѓиев]], со фактографски податоци од Османлиските архиви и вредни податоци за животот во Охридско пред и по [[Илинденското востание]]. === Песна за Христо Узунов === Неговата херојската смрт е опеана во ''Песна за Христо Узунов'': : ''И таму е мојта родина,'' : ''далеку Македонија,'' : ''јас сакам таму да загинам,'' : ''а ти ме забрави за век...'' : ''...Не жали мила моја родино,'' : ''и сите ми другари мој,'' : ''ако Христо Узунов падна,'' : ''на врагот жив не се даде.'' <ref>[http://mk.wikibooks.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE_%D0%A3%D0%B7%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2 Песна за Христо Узунов]{{Мртва_врска|date=October 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Поврзано == * [[Узунови]] * [[Куќа на Христо Узунов]] == Белешки == {{Reflist|group="белешка"|refs= <ref name="vg_1">Во Османлиското Царство не постоел редовен ситем за попис на населението со утврдени методи и принципи како во западноевропските држави. Османските власти го евидентирале само машкото население и тоа не по национална основа туку по вероисповед. Мажите муслимани биле запишувани поради воената обврска, а христијаните поради даноците. Меѓутоа постоеле еден вид на матични книги т.н нуфуз дефтери во кој биле запишувани датумот на раѓање, името, името на родителите и презимето, меѓутоа од нуфузите не може да се утврди националниот состав на населението во Македонија. Под графата ''Муслимани'' биле запишувани: Турците, Циганите, исламизираните Македонци, Арнаутите, Черкезите, Арапите и други, односно припадниците на муслиманската вероисповед. Во графата ''Рум Милет'' (Грци) биле запишувани сите православни христијани во Отоманското Царство кој биле под духовна јуриздкција на Цариградската патријаршија, тука спаѓаат Македонците-патријаршисти кој биле нарекувани и како Грци. Христијанското население кое било под духовна власт на Бугарската егзархија било запишувано како ''Бугар милет'', тука спаѓаат Македонците-егзархисти кој биле нерекувани како Бугари. Од национален аспект само за Евреите постоела посебна графа како ''Јауди'', но и тука имало исклучок. Евреите муслимани биле впишувани како Турци, види: Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или Смрт, Македонското националноослободително движење во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Табернакул, Институт за историја - Филозовски факултет, Скопје, 2003</ref> <ref name="vg_0">Македонската национална свест во 19 и почетокот на 20 век бил слабо развиена. Тоа го потврдуваат повеќе странци: Сеќавањата за минатото потполно исчезнале и кај селаните останале само нејасни преданија за дамнешната слобода која тие ја уживале. Во едно зафрлено село во близината на Охрид, во кое нема ни учител ни свештеник, а неговите жители не знаат ниту да пишуваат ниту да читаат, говорев со неколку дечиња за да дознаам колку тие знаат за минатото. Ги однесов кај едно осамаено и необично закосено ритче на чиј врв се наоѓа урнатините на бугарскиот цар, тие се наоѓаат над езерото и долината. Кој го изградил ова? Ги запрашаав. Одоворот беше впечатлив: Слободните луѓе. А кој биле тие? Нашите дедовци. Да ама дали тие биле Срби, Бугари, Грци или Турци? Не, не биле Турци, тие биле христијани. И тоа беше изгледа сè што тие го знаеја, види: Доживувањата на Х. К. Бреилсфорд, Во Македонија не се поистоветуваат со својата нација (1905). Од друга страна пак повеќето странски пропаганди на територијата на Македонија го попречувале национално-конститутивниот процес на Македонците, види: [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници]], д-р Ванчо Ѓорѓиев, Табернакул, Скопје 2006, Слобода или Смрт, д-р [[Ванчо Ѓорѓиев]], Скопје 1997, Славко Димевски, За развојот на македонската национална мисла до создавањето на ТМОРО, Култура - Скопје, 1980</ref> <ref name="vg_9">Тешка и комплицирана ситуација во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] овозможила продор и вкоренување на повеќе '''странски пропаганди на територијата на [[Македонија (регион)|Македонија]]''', кои дополнитело го попречувале национално-конститутивниот процес на [[Македонци]]те. Во Македонија активно дејствувале повеќе пропаганди, како што се [[Грција|грчката]], [[Бугарија|бугарската]], [[Србија|српската]], [[Романија|романската]], [[Католицизмот во Македонија|католичката]] и [[Протестантството во Македонија|протестантската]] пропаганда. Првите три пропаганди имале исклучиво [[Асимилација|асимилаторски]] карактер, додека останатите биле поставени врз верска основа, но со политички цели и треба да се истакне дека последните две пропаганди не дејствувале ретроградно врз македонскиот национален индивидуалитет. Главни задачи на бугарската, грчката и српската пропаганда во Македонија биле да се придобијат што повеќе т.н. ''„национални приврзаници“'' кои би се искористиле како ''„внатрешни сојузници“'' и оправдувачки фактор за територијалните претензии на балканските држави кои ги имале кон Македонија. Овие пропаганди претежно дејствувале преку [[Црква|црквите]], [[училиште|училиштата]] и хуманитарните институции. На црковен план се дејствувало преку одржување на постојните цркви, но и преку подигнување нови верски објекти, преку создавање на црковен кадар и верска литература. На просветен план се дејствувало преку одржување и подигнување нови училишта, финансиска издршка на учителите и директорите, стипендии и пансиони за учениците и студентите, како и соодветна литература која не била на македонски јазик. На хуманитарен план најчесто се дејствувало преку [[болница|болниците]]. Види: [[Странски пропаганди во Македонија]]</ref> }} == Галерија == <center> <gallery> Image:Hristo uzunov3.jpg|Христо Узунов Image:Христо Узунов 2.jpg|Христо Узунов Image:Pismo Anastasia Usunova 1.jpg|Писмо до Анастасија Узунова Image:Pismo Anastasia Usunova 2.jpg|Писмо до Анастасија Узунова Image:Pismoft3.jpg|Писмо до Анастасија Узунова Image:Alexandrov's monument in Kyustendil back.jpg Image:Спомен-куќа на Христо Узунов (1).jpg|Куќата на Узунов во Охрид Податотека:Спомен-куќа-Х.Узунов.jpg|мини|Спомен-куќата на Христо Узунов во Охрид Image:Hristo Uzunov's house in Ohrid Plaque.JPG|Сомен-плоча на родната куќа на Узунов во Охрид Податотека:Христо Узунов-Охрид.jpg|мини|Бистата на Христо Узунов во градскиот парк во Охрид Податотека:Hristo Uzunov-bista.jpg|мини|Биста на Христо Узунов во дворот на истоименото училиште во Охрид Податотека:Uzunov-bista.jpg|мини|Биста на Христо Узунов во истоименото училиште во Охрид </gallery> </center> == Извори == {{рв|Hristo Uzunov}} <references/> == Надворешни врски == {{рв|Hristo Uzunov}} * [http://www.youtube.com/watch?v=A1L-QPvlpWM Христо Узунов] — Јутјуб * [http://www.macedonium.org/Macedonium.aspx?jazik=2&kid=1&pid=3&ppid=48&tid=161 Предавството и смртта на Христо Узунов] * [http://www.bitolatourist.info/index.php?option=com_content&view=article&id=642%3A2010-12-18-23-14-26&catid=106%3A2010-10-08-22-18-50&Itemid=245&lang=en СМРТТА НА ХРИСТО УЗУНОВ] *[http://www.youtube.com/watch?v=HMlczwCzg3c Tvrdokorni/Тврдокорни - Христо Узунов 3/4] {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Узунов, Христо}} [[Категорија:Родени во 1878 година]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Луѓе од Охрид]] [[Категорија:Починати во Цер]] [[Категорија:Узунови|Христо]] [[Категорија:Македонски револуционери]] [[Категорија:Македонски мемоаристи]] [[Категорија:Отомански мемоаристи]] [[Категорија:Отомански Македонци]] 7vyobbg0vhvif2psf81b7ovn4fnt68c Петар Манџуков 0 33500 5537351 5323223 2026-04-10T17:00:06Z SpectralWiz 106165 5537351 wikitext text/x-wiki {{Биографија инфо | име = Петар Манџуков | портрет = Петар Манџуков.jpg | опис = македонски револуционер | портрет-описание = | наставка = | роден-дата =26 јули 1878 | роден-место = [[Мирковци]], [[Скопско]] | починал-дата = 1 јануари 1966 | починал-место = {{починал во|Пловдив}}, [[Бугарија]] }} '''Петар Манџуков''' ({{рн|26|јули|1878}} - {{пн|1|јануари|1966}}) — македонски револуционер, просветен работник, [[анархист]], еден од основачите на [[Македонски таен револуционерен комитет|Македонскиот таен револуционерен комитет]] во Женева (1898 г.), како и соработник на илегалните весници „Отм’штение“ и „Глас“. Бил учесник во четата на [[Гоце Делчев]]. Бил ценет автор на мемоарска белетристика. Позната е неговата мемоарска проза „Предвесници на бурата“<ref>[http://www.strumski.com/books/Petar_Mandzhukov_Predvestnici_Na_Buryata_Spomeni.pdf „Предвесници на бурата“], ФАБ, София, 2013.</ref> == Животопис == === Образование и првите контакти со македонското револуционерно движење === Роден е во скопското селото [[Мирковци]] на [[Скопска Црна Гора]], а основно училиште завршува во [[Ловеч]], [[Бугарија]]. Средното образование го започнал во [[Пловдив]] под непосредно менторство на неговиот вујко, митрополитот охридски и пловдивски [[Натанаил Кучевишки]]. Поради личното ангажирање во работата на месниот анахристички кружок, есента 1895 година е исклучен од пловдивската гимназија во V клас и образованието го продолжува во [[Казанлак]] и [[Лом]]. === Приклучување кон МТРК === Кон крајот на мај 1898 пристигнува во Женева со намера да студира хемија. Сепак, вистинскиот повод за неговото доаѓање во [[Швајцарија]] е желбата за директно поврзување со МТРК и стекнување на неопходна теоретска подготовка за идната анархистичка револуционерна дејност. Соработувајќи агилно со предводниците на овој кружок: [[Михаил Герџиков]], [[Светослав Мерџанов]], [[Петар Соколов]], [[Јордан Калчев]] и другите, сосема ги запоставува студиите. Во Женева, од француски на бугарски ја преведува брошурата на [[Себастиен Фор]] „Престапите на Бога“, а од руски „Речта на Емил Анри“. Двата превода му ги доставува на [[Гоце Делчев]] за да ги публикува. === Враќање во Македонија, приклучување кон четата на Гоце Делчев === Напуштајќи ги дефинитивно студиите, по краткотраен престој во [[Бугарија]], заминува во [[Македонија]] со задача да организира анархистички кружоци во Солунската егзархиска гимназија и Скопското педагошко училиште. Меѓутоа во јануари [[1899]] ќе биде откриен од турските власти во [[Скопје]], каде што ќе помине неколку месеци во истражниот затвор. Ослободен поради недостиг од докази, тој заедно со четата на [[Гоце Делчев]] ќе крстосува низ [[Македонија]] и ќе присуствува на средбата на револуционерните чети во подножјето на Спиров Чукар, [[Сер]]ско. === Акции === Кон крајот на ноември 1899 година, заедно со Светослав Мерџанов, пристигнуваат во [[Цариград]] со тајна задача, да ископаат тунел до Отоманската банка и да ја минираат. Акцијата е финансирана од [[Врховен македонски комитет|Врховниот македонски комитет]] од [[Софија]] предводен од [[Борис Сарафов]]. Подоцна ним ќе им се приклучат и други анархисти како [[Павел Шатев]]. Потфатот во Цариград доживува целосен неуспех при откривањето на тунелот во еден случаен пожар во близина на банката. Главните негови дејци се веднаш затворени, но по интервенција на бугарскиот диполоматски претставник во Цариград Иван Гешов тие се екстрадирани во [[Бугарија]]. Во септември [[1901]] година Манџуков на чело на чета презел обид да ослободи од затворот во Едрене [[Слави Мерџанов]], како за цел, тој планирал да го заземе [[Ориент-експрес (воз)|Ориент-експрес]] и да ги земе патниците како заложници, но претрпел неуспех. Без пари, во летото на 1902 година во Софија, тој го планирал убиството на еден свој познаник од Цариград, но откако претходно без негово знаење го осугурал на свое име за големи сума пари, чија сима би била исплатена на трето лице. Потфатот пропаднал поради ненадејното заминување на незнајната жртва. По неуспехот Манџуков извесно време се занимавал со уцени во корист на Врховниот комитет. Од пролета на 1903 година Петар Манџуков станал војвода на чета на [[ВМОК]] на [[Родопи]]те. Со новата чета Манџуков се упатил да ја уништи железничката пруга [[Крстополе]] - [[Скеча]], а сè со цел да биде спречено пренесувањето на отомански војници. Поради вниманието на турската железничка заштита пропаднал и овој напор. Манџуков дознал од весниците за Солунските атентати и за смрта на самите атентатори, меѓу кои биле и неговите најблиски пријатели. За време на Илинденското востание бил војвода на чета во [[Смољан|Ахчелебискиот]] револуционерен реон. По востанието Манџуков го извршил своето прво убиство по нарачка на Комитетот. Жртвата била Турчин, кој го тероризирал населението во регионот. Само четири дена потоа следувала нова нарачка, овој пат за убиството на Бугарин од Лакавица. Како стражар на заспаната врховистичка чета, Манџуков ја преиспитал својата улога на платен убиец на организација, која му била туѓа на неговите анархо-комунистички погледи и тој ги прекинал односите со Комитетот. === Натамошен живот === Смислата во натамошниот живот ја пронаоѓа во посветувањето на едно благородно општополезно дело. Завршувајќи више образование на шумарската академија во [[Нанси]] (Франција) во 1909 година, до крајот на својот живот ќе работи на зачувување и збогатување на природните богатства на [[Бугарија]]. Починал во [[Пловдив]] во поодмината старост во 1966 година. === Дела === Манџуков е автор е на две дела „Одисеја на првите“ (1947), посветено на страдањата на првите шумари во Бугарија и на петтомната мемоарска проза „Предвесници на бурата“ (1993) чиј оригинален ракопис е депониран во архивот на градот Пловдив, заедно со целокупната негова литературна оставнина. Таа, според идејно-содржинската структурираност и според начинот на обликувањето на третираната материја се вбројува меѓу најдобрите обрасци на овој вид литература. ==Цитати== :„По некаква верна интуиција, каква што поседуваат само народите, Македонците го чувстуваа Фердинанд како душман на македонскиот народ; душманот, по чијашто заповед и самоволие, четата на дворцовиот агент Тодор Панов (како што гласеше бугарското име на Ерменецот-авантурист Торос Степањан) во почетокот на Првата европска војна, ќе го искасапи речиси целото население на прилепските села: Слепче, Маргари, Долгаец и Богомила… за да се всее по таков начин крвна омраза меѓу бугарскиот и македонскиот народ…“<ref>''Предвесници на бурата'', стр 477.</ref> :„Нашиот несреќен македонски народ е изложен на безброј несреќи и понижувања од Турците... Далеку позагрижувачки е поведението на Европа, која за сметка на своите сомнителни интереси го заборава својот долг кон еден мал народ во срцето на светот. Ми се чини дека нашата должност во моментот е борбата да ни биде свртена кон таа Европа, која одлучува за судбината на нашиот народ, а потоа борбата со Турците ќе биде беспредметна. Чинам дека треба да сториме се, да ја заболи Европа, удирајќи ја по џебот за да се свести дека и другите поробени луѓе имаат право на живот и слобода... македонскиот народ... не може да се ослободи со едно востание... Ние сакаме да жртвуваме сопствени, а не народни животи... Ние сакаме повремено да предизвикуваме судири... и преку нашата крв да го свртуваме вниманието и симпатиите на човекољубивата Европа... македонското прашање ќе може... да се реши само ако ние, водечките Македонци... постојано предизвикуваме безредици."<ref>К. Битоски, ''Солунски атентати'', Скопје, 1985.</ref> == Наводи == <references/> == Литература == * Петар Манџуков, „Предвесници на бурата: мемоари“, Т. 1, „Менора“, Скопје, 1997. * Петар Манџуков, „Предвесници на бурата: мемоари“, Т. 2, „Менора“, Скопје, 1999. * Петар Манџуков, „Предвесници на бурата: мемоари“, Т. 3, „Менора“, Скопје, 2003. * Петар Манџуков, „Скопска Црна Гора: битови белешки“, МИ-АН, Скопје, 2011. * Македонка Митрова (ур.), „Петар Манџуков (1878-1966): анархист и критичар на едно совремие: публикации и писма“, Државен архив на Република Македонија, Скопје, 2019. *Македонка Митрова (ур.), „Петар Манџуков (1878-1966) и неговиот анархистички светоглед: раскази, публикации и писма“, Државен архив на Република Македонија, Скопје, 2020. == Надворешни врски == * [[s:Писмо од Петар Манџуков до Костадин Кирков|Писмо од Петар Манџуков до Костадин Кирков]] * [http://crnblok.blogspot.com/2013/10/blog-post_28.html „Интересен дијалог помеѓу гемиџиите Петар Манџуков и Павел Шатев“], „Црн блок“. * [http://www.strumski.com/books/Petar_Mandzhukov_Predvestnici_Na_Buryata_Spomeni.pdf „Предвесници на бурата“], ФАБ, София, 2013. * [http://anarhija.freediscussions.net/html-h32.htm Кратка биографија на Петар Манџуков од Георги Хаџиев] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100513022523/http://anarhija.freediscussions.net/html-h32.htm |date=2010-05-13 }} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Манџуков, Петар}} [[Категорија:Македонски револуционери]] [[Категорија:Македонски анархисти]] [[Категорија:Македонски мемоаристи]] [[Категорија:Дејци на Македонскиот таен револуционерен комитет]] [[Категорија:Македонски преселници во Пловдив]] [[Категорија:Мирковци]] [[Категорија:Учесници во Илинденското востание]] 94dd3k6cqbyvgkusavypoilz3s8nmnk Јован Бошковски 0 34651 5537446 4930233 2026-04-10T19:21:28Z Dandarmkd 31127 5537446 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Јован Бошковски | image = | caption = | birth_date = {{роден на|25|декември|1920}} | | birth_place = {{роден во|Скопје}}, [[Кралство СХС]] | | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1968|11|10|1920|12|25}} | | death_place = {{починал во|Ерџелија}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] | | occupation = [[Писател]], [[Книжевна критика|книжевен]] и [[Филмска критика|филмски критичар]], [[преведувач]] и [[сценарист]], уредник | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Јован Бошковски''' ([[Скопје]], {{роден на|25|декември|1920}} - [[Ерџелија]], {{починал на|10|ноември|1968}}) — [[СР Македонија|македонски]] [[писател]], [[Книжевна критика|книжевен]] и [[Филмска критика|филмски критичар]], [[преведувач]] и [[сценарист]].<ref>Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, 2004, стр. 44.</ref> ==Животопис== Бошковски бил роден во [[Скопје]], во печалбарско семејство. Уште како дете бил принуден да работи, школувајќи се во вечерните училишта. Бил член на [[Сојуз на комунистите на Македонија|Сојузот на комунистите на Македонија]] од [[1945]] година. Работел како уредник во „''[[Нова Македонија]]''“, во списанијата „''[[Нов ден]]''“, „''[[Современост]]''“ и „''[[Разгледи]]''“ и во издавачката куќа „[[Македонска книга]]“, а кратко време работел и во [[Македонско радио 1|Радио Скопје]] и во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].<ref>„Современост“, ноември-декември 1968, 877 стр.</ref><ref>Георги Сталев (приредувач), ''Современи македонски раскажувачи, избор''. Скопје: Детска радост, Култура, Македонска книга, Мисла и Наша книга, 1990, стр. 51.</ref> ==Творештво== Неговата збирка „''[[Растрел]]''“ (1947) е прва македонска книга раскази. Други негови познати дела се: „''Бегалци''“ (раскази, 1949), „''Блокада''“, „''[[Луѓе и птици]]''“ (раскази, 1955) и „[[Солунските атентатори (роман)|''Солунските атентатори'']]“ (роман, 1962). Темите за своите раскази најчесто ги црпел од поновото македонско минато и од современиот живот, залагајќи се за психолошки третман на ликовите.<ref>Георги Сталев (приредувач), ''Современи македонски раскажувачи, избор''. Скопје: Детска радост, Култура, Македонска книга, Мисла и Наша книга, 1990, стр. 51.</ref> Некои од неговите дела се преведени на повеќе јазици, како: [[словенечки јазик|словенечки]], [[српскохрватски јазик|српскохрватски]], [[албански јазик|албански]], [[унгарски јазик|унгарски]], [[полски јазик|полски]], [[Украински јазик|украински]], [[руски јазик|руски]] и [[горнолужички јазик|горнолужички]]. Пишувал и [[Сценарио|сценарија]] за играни и за документарни филмови. Неговото прво филмско сценарио е за документарниот филм „''Жито за народот''“ ([[1947]]). Автор е на сценаријата за филмовите „[[Солунските атентатори (филм)|''Солунските атентатори'']]“ и „''[[Под исто небо]]''“, а се појавил и како соработник на сценаријата за филмовите „[[Мементо (филм од 1967 година)|''Мементо'']]“ и „''[[Републиката во пламен]]''“. == Наводи == {{наводи}} {{Македонија-писател-никулец}} {{DEFAULTSORT:Бошковски, Јован}} [[Категорија:Македонски романописци]] [[Категорија:Македонски раскажувачи]] [[Категорија:Македонски книжевни критичари]] [[Категорија:Македонски филмски критичари]] [[Категорија:Македонски преведувачи]] [[Категорија:Македонски сценаристи]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски книжевни критичари]] [[Категорија:Југословенски филмски критичари]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]] 3qdhc3vdm833duagdg8jvbescddh9zh Спиридон Михајлов 0 35156 5537499 5389899 2026-04-10T20:50:28Z Dandarmkd 31127 5537499 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Инфокутија за личност |име=Спиридон Михаjлов |портрет= Spiridon Mihaylov Shtip.jpg |опис=Михајлов како бугарски офицер |наставка= |роден-дата={{роден на|21|април|1878}} |роден-место={{роден во|Штип}}, [[Косовски Вилает]], [[Османлиска Империја]] |починал-дата={{починал на|15|април|1925}} |починал-место={{починал во|Софија|Царство Бугарија}} | }} '''Спиридон Михаjлов''', роден во [[Штип]] ([[1878]] - [[15 април]] [[1925]]) ― [[Царство Бугарија|бугарски]] [[полковник]] од [[Македонци|македонска]] [[народност]], учесник во [[Првата балканска војна]] (1912-1913), [[Втората балканска војна]] (1913) и во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] (1915-1918). {{Буг-никулец}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Михајлов, Спиридон}} [[Категорија:Бугарски офицери од Македонија]] [[Категорија:Македонци од Првата светска војна]] [[Категорија:Македонци од Балканските војни]] [[Категорија:Носители на орденот „За воена заслуга“ (Бугарија)]] [[Категорија:Македонски преселници во Софија]] [[Категорија:Отомански Македонци]] l9ue1m2nwnfn71a1euphc2nu9k9bxej Петре Арсовски 0 37882 5537483 5525159 2026-04-10T20:06:59Z Aprilija50.A.D 119801 /* Филмографија */ 5537483 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Петре Арсовски | image = Istrel_(1972)_Petar_Arsovski.jpg | birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1945|6|12}} | birth_place = [[Мокрени]], [[Демократска Федерална Македонија|ДФ Македонија]], [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославија]] | nationality = [[Македонија|Македонец]] | народност = [[Македонци|Македонец]] | known = по улогите во: <br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Истрел (филм)|Истрел]]<br>[[Сенки над Балканот]]<br>[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Трето полувреме]]<br>[[Златна петорка]]<br>[[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]]<br>[[Другарот]] | occupation = [[глумец]] | spouse = | years_active = 1968 - сѐ уште }} '''Петре Арсовски''' (р. {{роден на|12|јуни|1945}} во {{роден во|Мокрени}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски [[глумец]]. == Животопис == Петар Арсовски дипломирал на Факултетот за драмски уметности во [[Скопје]]. Бил првата генерација димломирани глумци заедно со [[Ѓорѓи Колозов]], [[Мајда Тушар]], [[Гоце Влахов]], [[Снежана Киселичка]], [[Кирил Псалтиров]], [[Соња Каранџуловска]], [[Ацо Дуковски]], [[Лилјана Велјанова]] и [[Љупчо Петрушевски]]. Првата улога Петре Арсовски ја остварува во [[1968]] година во претставата „''Венецијански близнаци''“ во улога Првиот полицаец, чија премиера била одржана на [[12 декември]] [[1968]] година. Во текот на својата театарска кариера, учествувал во глумење на 58 ликови на сцената на МНТ, како и 16 ликови на други сцени од други театри. За првпат на филм се појавил во играниот филм „[[Македонскиот дел од пеколот]]“ во [[1971]] година. Во [[1974]] година се вработил во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] каде се пензионирал во [[2009]] година. И покрај пензионирањето, Арсовски продолжил со играњето во претстави и филмови. Тој во својата кариера има остварено, бројни филмски улоги, играјќи во над 60 филмови и над 20 телевизиски серии. Тој е единствениот македонски глумец кој има остварено над 80 филмски и телевизиски улоги, заедно со [[Петре Прличко]], [[Мето Јовановски (глумец)|Мето Јовановски]] и [[Илија Џувалековски]]. Остварил главни улоги во филмовите: [[Истрел (филм)|Истрел]], [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]], [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]], [[Време, води (филм)|Време, води]], [[Среќна нова '49]], [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]], Стапица, [[Трето полувреме (филм)|Трето полувреме]], [[Златна петорка (филм)|Златна петорка]]. Играл и во телевизиските серии: [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]], [[Бушава азбука]], [[На наш начин]], [[Трст виа Скопје]], [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]], [[Македонски народни приказни]], [[Заведени]] и [[Сенки над Балканот]]. Во 2018 година по повод 50 години од својата глумечка кариера, Арсовски направил изложба во фоајето на Македонскиот народен театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://kurir.mk/makedonija/kultura/izlozba-za-50-godini-akterska-kariera-na-petre-arsovski/|title=Изложба за 50 години глумечка кариера на Петре Арсовски|last=|first=|date=18 декември 2018|work=kurir.mk|archive-url=https://web.archive.org/web/20190731175248/https://kurir.mk/makedonija/kultura/izlozba-za-50-godini-akterska-kariera-na-petre-arsovski/|archive-date=2019-07-31|dead-url=|accessdate=|url-status=dead}}</ref>. Добитник е на повеќе награди и признанија.<ref>{{нмс|title=Интервју со Петре Арсовски | url=https://racin.mk/intervju/petre-arsovski-sega-mi-se-zhivee-najpojke | publisher = | work = Рацин.мк || date = | accessdate = 11 декември 2024}}</ref> Живее и работи во Скопје. '''Театарски претстави''' * Прв полицаец - Венецијански близнаци од Карло Голдони, режисер: [[Вукан Диневски]], [[МНТ]] 1968; * Мустаките на Зајко Рококајко од Ристо Давчевски, режисер: [[Коле Ангеловски]], [[Драмски театар - Скопје]] 1973; * Сенатор - Јас Клаудиј од Џон Мортимер, режисер: [[Слободан Унковски]], [[Драмски театар - Скопје]] 1973; * Нојфел - Хелдерлин од Петар Вајс, режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 1973; * Крис - Сите мои синови од Артур Молиер, режисер: [[Илија Милчин]], [[Драмски театар - Скопје]] 1974; * Кирилов - Бесови од Арбер Ками, режисер: [[Илија Милчин]], [[МНТ]] 1978; * Затвореник - Александрија од [[Богомил Ѓузел]], режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 1978; * Ѓорѓо - Чорбаџи Теодос од [[Васил Иљоски]], режисер: [[Ацо Алексов]], [[МНТ]] 1978; * Писарот Пусич - Милион маченици од [[Ристо Крле]], режисер: [[Петре Прличко]], [[МНТ]] 1980; * Страхиа - Војна и мир во Груда од Вељко Радовиќ, режисер: Благора Ераковиќ, [[МНТ]] 1981; * Мочах - Свирач на покривот од Џери Бок, режисер: Владо Штефанчиќ, [[МНТ]] 1983; * Бугар - Среќна нова '49 од Горан Михиќ, режисер: [[Слободан Унковски]], [[МНТ]] 1985; * Корнулов - Рамна земја од [[Ташко Георгиевски]], режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 1985; * Екарт - Баал од Бертолт Брехт, режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 1987; * Михаил - Аудиција под нов покрив од Вацлав Хавел, режисер: [[Душан Наумовски]], [[МНТ]] 1988; * Пинч - Забуни од [[Вилијам Шекспир]], режисер: [[Димитрие Османли]], [[МНТ]] 1989; * Јаков - Рави од Синиша Ковачевиќ, режисер: [[Љубиша Георгиевски]], [[МНТ]] 1989; * Новинар - Посета на старата дама од Фидрих Диренмат, режисер: [[Бранко Ставрев]], [[МНТ]] 1990; * Виктор - Гнев божји од Жаклина Мирчевски, режисер: [[Слободан Унковски]], [[МНТ]] 1990; * Иван - Крик од Блаже Миневски, режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 1991; * Ангеле - Буре барут од Дејан Дуковски, режисер: [[Сашо Миленковски]], [[МНТ]] 1994; * Поп Милош - Бунт во домот за старци од [[Венко Андоновски]], режисер: [[Бранко Ставрев]], [[МНТ]] 1994; * Осман бег - [[Македонска крвава свадба]] од [[Војдан Чернодрински]], режисер: [[Сашо Миленковски]], [[МНТ]] 1995; * Инспекторот - Едмонд од Дејвид Мемед, режисер: Синиша Ефтимов, [[МНТ]], 1997; * Луков - Црнила од [[Коле Чашуле]], режисер: [[Виолета Џолева]], [[МНТ]] 2001; * Павле - Гроф Миливој од [[Ристо Крле]], режисер: [[Димитрие Османли]], [[МНТ]] 2001; * Икомо - Балканот не е мртов од Дејан Дуковски, режисер: Александар Поповски, [[МНТ]] 2001; * Робијашот - Демони од Фјодор Достоевски, режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 2001; * Тасин - Ослободување на Скопје од Душан Јовановиќ, режисер: Срѓан Јакаќиевиќ, [[МНТ]] 2002; * Инспекторот - Чија си од [[Сашко Насев]], режисер: [[Виолета Џолева]], [[Универзална сала – Скопје]] 2004; * Ревизор од Николај Василевич Гогољ, режисер: [[Владимир Милчин]], [[МНТ]] 2006; * Таткото - Луди за љубов од Шем Сепарт, режисер: Нина Николиќ, Младински културен центар 2010; * Чичко Јакоб - Разговор во четири очи од Ингмар Бергман, режисер: Нина Николиќ, [[МНТ]] 2015; * Петар - Галеб од [[Антон Павлович Чехов]], режисер: Нина Николиќ, [[МНТ]] 2018; * Мортен Кил - Народен непријател од Хенрих Ибзен, режисер: Нина Николиќ, [[МНТ]] 2022; * Везан и Рабинот - Сите сме птици од Важди Муавад, режисер: [[Слободан Унковски]], [[МНТ]] 2022. == Филмографија== {| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="3" | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970-ти[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Панде Кајзеро |- | 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || Игор |- | 1973 || [[Добра долина]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || Петар Ацев |- | 1974 || [[Средба (филм)|Средба]] ТВ-филм || Јон |- | 1974 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија || Петре |- | 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || Веле |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Јован |- | 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || Клисарот |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980-ти[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Време води (филм)|Време води]] ТВ-филм || Петар |- | 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-филм || Ристе |- | 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || Ѓорѓи |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм)|Јагне на ражен]] ТВ-филм || Кузман |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Опасни траг (филм)|Опасни траг]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Белото циганче (телевизиска серија)|Белото циганче]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Го мемираше мојот јастраб]] ТВ-филм || Бајрам |- | 1985 || [[На наш начин]] || |- | 1985 || [[Бушава азбука]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || Симеон |- | 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || Бургер |- | 1989 || [[Еурека]] ТВ-серија || Човекот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990-ти[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Геро |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Командир |- | 1992 || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || Арџо |- | 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Сакир |- | 1993 || [[Крик на немиот Индијанец (филм)|Крик на немиот Индијанец]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] || Џокер |- | 1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Џипси меџик]] ТВ-филм || Босанац |- | 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм || Џои |- | 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија ||Полицаецот |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || Мажот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000-ти[[#1|&#9650;]]<div id=2000"/> |- | 2000 || [[Је ли јасно пријатељу]] ТВ-филм || Бесим |- | 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Досие Скопје]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Одмазда (филм)|Одмазда]] ТВ-филм || Александар |- | 2002 || [[Вампирџија (филм)|Вампирџија]] || |- | 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Седум приказни за љубовта и свршувањето]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Едно од лицата на смртта]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Волци (филм)|Волци]] ТВ-филм || Лазе |- | 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија || Поп Серафим |- | 2004 || [[Големата вода (филм)|Големата вода]] ТВ-филм ||Воен доктор |- | 2005 || [[Обични луѓе (телевизиска серија)|Обични луѓе]] ТВ-серија || Трпе |- | 2005 || [[Бал-кан-кан]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Караула]] ТВ-филм || Илиевски |- | 2006 || [[Стрмоглави]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Патувања со рабробил]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Мост (филм)|Мост]] ТВ-филм || Славеј |- | 2006 || [[Американецот (филм)|Американецот]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Стапица (филм)|Стапица]] ТВ-филм || Вељо |- | 2009 || [[На изгрејсонце]] ТВ-филм || Војдан |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010-ти[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2011 || [[Ова не е американски филм]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Мистер Рубин]] ТВ-филм || Професор |- | 2012 || [[Скопје ремикс]] ТВ-филм || |- | 2012 || [[Трето полувреме (филм)|Трето полувреме]] ТВ-филм || Папас |- | 2012 || [[Човекот со чудна навика, да ме удира со чадор по глава]] ТВ-филм || Боге |- | 2013 || [[Балканот не е мртов (филм)|Балканот не е мртов]] ТВ-филм || Свештеник |- | 2013 || [[Равна гора]] ТВ-серија || Душан |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Прв трговец |- | 2015 || [[За кралот и татковината]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Лазар]] ТВ-филм || Добре |- | 2015 || [[Шишка делукс]] || |- | 2016 || [[Ноќно живеење (филм)|Ноќно живеење]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Димчо |- | 2016 || [[Златна петорка (филм)|Златна петорка]] ТВ-филм || Џиџи |- | 2017 || [[На терапија]] ТВ-серија ||Татко на Владо |- | 2017 || [[Љубов и предавство]] ТВ-серија || Џиџи |- | 2017-2019 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || Газда Киро |- | 2019 || [[Ефектот на Среќа]] ТВ-филм || Професорот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020-ти[[#1|&#9650;]]<div id="2020"/> |- | 2020 || [[Другарот]] ТВ-филм || Димче |- | 2023 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || Васил |- | 2024 || [[На се ќе дојде крај]] ТВ-филм || Амбасадор |- | 2025 || [[Константинова раскрсница]] ТВ-серија || |- | 2026 || [[Сенки над Балканот|Сенки над Балканот 3]] ТВ-серија || Киро |} == Награди == *1976 - фф [[Ниш]] Награда за најхумана улога во филмот „[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]]“ *2018 - [[награда „11 Октомври“]] за животно дело од областа на културата и уметноста<ref>[http://www.sobranie.mk/2016-2020-soopstenija-ns_article-dodeluvanje-na-drzavnata-nagrada-11-oktomvri-2018.nspx Доделување на наградата 11 Октомври] на семрежното место на Собранието на Република Македонија</ref> *2018 - Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]] *2021 - Награда „13 Ноември“ на град [[Скопје]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0037590}} * [https://mnt.mk/ansambl/umetnicki-ansambl/akteri/Petar-Arsovski Биографија на Петре Арсовски] на мрежното место на [[Македонски народен театар]] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Арсовски, Петар}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Луѓе од Мокрени]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]] [[Категорија:Апсолвенти на Факултетот за драмски уметности - Скопје]] 4volartetjub97t4ytxzc7liz89c5gg Бред Пит 0 38453 5537321 5500789 2026-04-10T16:16:11Z Andrew012p 85224 5537321 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Бред Пит | изворно_име = Brad Pitt | слика = Brad Pitt-69858.jpg | ширина = 240px | опис_на_слика = Пит на [[Венецијански филмски фестивал|Венецијанскиот филмски фестивал]] во 2024 г. | родено_име = Вилијам Бредли Пит | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1963|12|18}} | место_на_раѓање = [[Шони (Оклахома)|Шони]], [[Оклахома]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски продуцент]] | активни_години = 1987— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (2014, 2020)<br>„[[Златен глобус]]“ (1996, 2020)<br>„[[БАФТА]]“ (2014, 2020)<br>„[[Еми (награда)|Еми]]“ (2014)<br>„[[Куп Волпи]]“ (2007) | imdb_id = 0000203 }} '''Вилијам Бредли Пит''', познат како '''Бред Пит''' (роден [[18 декември]] [[1963]]) — американски [[глумец]]. == Животопис == Бред Пит пораснал во [[Спрингфилд]], [[Мисури]]. Поголем дел од неговото семејство е од англиско потекло. Во 1980-те бил студент по публицистика.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.biography.com/people/brad-pitt-9441989|title=Brad Pitt – Film Actor, Producer, Actor|date=March 1, 2018|access-date=October 9, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20111004005938/http://www.biography.com/people/brad-pitt-9441989|archive-date=October 4, 2011|publisher=[[Biography (TV series)|A & E Television Networks]]}}</ref> Од [[29 јули]] [[2000]]<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/4156907.stm|title=Pitt and Aniston announce split|date=January 8, 2005|work=BBC News|access-date=March 19, 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090301153537/http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/4156907.stm|archive-date=March 1, 2009}}</ref> до [[2 октомври]] [[2005]] година,<ref name="divorce final">{{Наведени вести|url=https://www.usatoday.com/life/people/2005-08-22-aniston-pitt-divorce_x.htm|title=Judge signs Aniston-Pitt divorce papers|date=August 22, 2005|work=USA Today|access-date=November 14, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20120113125723/http://www.usatoday.com/life/people/2005-08-22-aniston-pitt-divorce_x.htm|archive-date=January 13, 2012|agency=Associated Press}}</ref> Пит бил оженет со американската глумица [[Џенифер Анистон]], со која се развел на [[7 јануари]] [[2006]] година. Пред бракот тој бил во врска со германската режисерка [[Катја вон Гарниер]], глумицата и пејачката [[Џулиет Луис]],<ref name="river runs">{{Наведени вести|url=http://www.people.com/people/brad_pitt/biography|title=Brad Pitt Biography|last=Mock|first=Janet|work=[[People (American magazine)|People]]|access-date=February 25, 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20110809103647/http://www.people.com/people/brad_pitt/biography|archive-date=August 9, 2011|page=1}}</ref> како и глумицата [[Гвинет Палтроу]].<ref name="love lost">{{Наведени вести|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20122540,00.html|title=Love Lost|last=Gliatto|first=Tom|date=June 30, 1997|work=[[People (magazine)|People]]|access-date=February 25, 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090301041953/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20122540,00.html|archive-date=March 1, 2009}}</ref> По улогата во филмот „[[Господин и госпоѓа Смит (филм од 2005)|Господин и госпоѓа Смит]]“ бил во врска со [[Анџелина Џоли]].<ref name="Harris">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2008/10/19/movies/19harr.html|title=The Mommy Track|last=Mark Harris|date=October 15, 2008|work=[[The New York Times]]|access-date=August 27, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150504103549/http://www.nytimes.com/2008/10/19/movies/19harr.html|archive-date=May 4, 2015}}</ref><ref name="Binelli">{{Наведен нестручен часопис|access-date=August 27, 2017}}</ref> Во [[декември]] [[2005]] година, тој поднел барање за старателство на децата на Анџелина Џоли, Медокс и Захара,<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/4494544.stm|title=Brad Pitt to adopt Jolie children|date=December 3, 2005|access-date=July 26, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150918235935/http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/4494544.stm|archive-date=September 18, 2015|publisher=BBC}}</ref> а од [[јануари]] [[2006]] год. децата официјално почнале да го носат презимето Џоли Пит.<ref>{{Наведени вести|url=http://today.msnbc.msn.com/id/10927183/|title=Judge says Jolie's children can take Pitt's name|date=January 19, 2006|access-date=May 15, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20110430041852/http://today.msnbc.msn.com/id/10927183|archive-date=April 30, 2011|publisher=[[MSNBC]]|agency=Associated Press}}</ref> Тие имаат и заедничка ќерка со име Шилоу Новел Џоли Пит, која се родила на [[27 мај]] [[2006]] година.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.cnnstudentnews.cnn.com/TRANSCRIPTS/0606/07/lol.03.html|title=CNN Transcripts|date=June 7, 2006|work=CNN|access-date=November 14, 2008|archive-url=https://archive.today/20120729210216/http://www.cnnstudentnews.cnn.com/TRANSCRIPTS/0606/07/lol.03.html|archive-date=July 29, 2012}}</ref> Иако Бред Пит и Анџелина Џоли биле заедно од 2005 година, официјално тие биле во [[брак]] само две години. Во [[септември]] [[2016]] година, Анџелина Џоли поднесла барање за развод, заедно со целонсо старателство над шесте деца, со повремени посети на Бред, но не побарала алиментација. Во барањето за развод, како причина биле наведени „непомирливите разлики“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2016/09/20/angelina-jolie-and-brad-pitt-to-divorce/|title=Angelina Jolie files for divorce from Brad Pitt 'for the health of the family'|date=September 20, 2016|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=September 20, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160920171052/http://www.telegraph.co.uk/news/2016/09/20/angelina-jolie-and-brad-pitt-to-divorce/|archive-date=September 20, 2016}}</ref> По разводот, во медиумите се појавиле шпекулации дека причината била наводната врска на Бред со француската глумица [[Марион Котијар]], со која тој глумел во [[филм]]от „Сојузници“, но таа остро ги негирала таквите наводи. Британската пејачка [[Адел]] својот концерт во њујоршкиот „[[Медисон Сквер Гарден|Медисон сквер гарден]]“ им го посветила на Бред и Анџелина.<ref>„Пријателите шокирани, „љубовницата“ демантира“, ''Дневник'', година XX, број 6172, четврток, 22 септември 2016, стр. 23.</ref> ==Филмска кариера== Првата филмска улога на Бред Пит била улогата на момчето Чарли Вејд во [[Телевизија|телевизиската]] серија „[[Далас (тв-серија)|Далас]]“, во траење од десет секудни. Пит станал познат во [[1991]] година, играјќи во филмот „[[Телма и Луиз|Телма и Луис]]“.<ref name="pitt interesting">{{Наведени вести|url=http://www.deseretnews.com/article/315705/BRAD-PITT-ONLY-DOES-INTERESTING-MOVIE-ROLES.html|title=Brad Pitt Only Does Interesting Movie Roles|last=Smith|first=Russell|date=October 19, 1993|work=[[Deseret News]]|access-date=May 4, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170504142719/http://www.deseretnews.com/article/315705/BRAD-PITT-ONLY-DOES-INTERESTING-MOVIE-ROLES.html|archive-date=May 4, 2017|page=EV6|quote=It was in 1991, when he hitched his ride with [[Geena Davis]] and [[Susan Sarandon]] in ''Thelma & Louise'', that Pitt's star began to twinkle in earnest.}}</ref> Неговите филмски партнерки биле [[Сузан Сарандон]] и [[Гин Дејвис]]. Играјќи улоги во филмовите „[[Река на спомени]]“ и „[[Легендата за есента]]“, се здобил со статусот на тинејџерски идоли. За неговата улога за лудиот Џефри Гоинс во „[[12 мајмуни (филм)|12 Мајмуни]]“ добил „[[Златен Глобус]]“<ref name="golden globes">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.goldenglobes.org/browse/member/28464|title=HFPA&nbsp;– Awards Search|publisher=[[Golden Globe Award|Golden Globes]] Official Website|archive-url=https://web.archive.org/web/20110811021752/http://www.goldenglobes.org/browse/member/28464|archive-date=August 11, 2011|accessdate=May 16, 2008}}</ref> и една номинација на „[[Оскар]]“. Во [[1994]], [[1995]] и [[2000]] година, Пит бил избран за најзгоден маж на планетата, според американското списание ''People''.<ref name="bbc brad">{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/1003789.stm|title=Brad Pitt 'Sexiest Man Alive'|date=November 2, 2000|access-date=November 15, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20120117083732/http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/1003789.stm|archive-date=January 17, 2012|publisher=BBC News}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.cbsnews.com/stories/2007/06/06/entertainment/main2896111.shtml|title=George Clooney Sizes Up Brad Pitt's Feet|last=Judy Faber|date=June 6, 2007|access-date=November 15, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20090824203050/http://www.cbsnews.com/stories/2007/06/06/entertainment/main2896111.shtml|archive-date=August 24, 2009|publisher=[[CBS News]]}}</ref> == Филмографија<!-- Ако најдете официјален македонски наслов, ве молам ставете го кај делот „Македонски наслов“. -->== {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Македонски наслов ! Изворен наслов ! Улога ! Белешки |- | 1987 | ''Ничија земја'' | ''No Man's Land'' | келнер | |- | 1987 | ''Помалку од нула'' | ''Less Than Zero'' | редовен посетител на забави | |- | 1987 | ''Растечки болки'' | ''Growing Pains'' | Џеф | ТВ-серија (два епизоди) |- | 1987 | ''Далас'' | ''Dallas'' | Ренди | ТВ-серија (четири епизоди) |- | 1987 | ''Друг свет'' | ''Another World'' | Крис | ТВ-серија (два епизоди) |- | 1988 |— | ''21 Jump Street'' | Питер | ТВ-серија (една епизода) |- | 1988 | ''[[Темната страна на Сонцето]]'' | ''The Dark Side of the Sun'' | Рик Клејтон | |- | 1989 | ''Среќни заедно'' | ''Happy Together'' | Брајан | |- | 1989 |— | ''Cutting Class'' | Двајт Ингалс | |- | 1989 | ''Претседател на класот'' | ''Head of the Class'' | Чак | ТВ-серија (една епизода) |- | 1989 | ''Кошмарите на Фреди'' | ''Freddy's Nightmares'' | Рик Остин | ТВ-серија (една епизода) |- | 1990 | ''Сликата'' | ''The Image'' | Стив Блек | ТВ-филм |- | 1990 | ''Премногу млада за да умре?'' | ''Too Young To Die?'' | Били Кентон | ТВ-филм |- | 1990 | ''Денови на слава'' | ''Glory Days'' | Вокер Лавџој | ТВ-серија (шест епизоди) |- | 1991 |— | ''Across the Tracks'' | Џо Мелоуни | |- | 1991 |— | ''Johnny Suede'' | Џони Замша | |- | 1991 | ''[[Телма и Луиз]]'' | ''Thelma & Louise'' | Џеј Ди | |- | 1992 | ''Контакт'' | ''Contact'' | Кокс | |- | 1992 | ''Приказни од криптата'' | ''Tales from the Crypt, „King of the Road“'' | Били | ТВ-серија |- | 1992 |— | ''Cool World'' | детектив Френк Харис | анимиран филм (глас) |- | 1992 | ''[[Река тече низ него]]'' | ''A River Runs Through It'' | Пол Маклин | |- | 1993 | ''[[Калифорнија (филм од 1993)|Калифорнија]]'' | ''Kalifornia'' | Ерли Грејс | |- | 1993 | ''Вистинска романса'' | ''True Romance'' | Флојд | |- | 1994 | [[Услуга (филм)|''Услуга'']] | ''The Favor'' | Елиот Фаулер | |- | 1994 | ''[[Интервју со вампирот (филм)|Интервју со вампирот]]'' | ''Interview with the Vampire: The Vampire Chronicles'' | [[Луј де Пон ду Лак]] | номинација — [[Златен глобус]] |- | 1994 | ''[[Легенди на есента]]'' | ''Legends of the Fall'' | Тристан Ладлоу | номинација — [[Златен глобус]] |- | 1995 | ''[[Седум (филм)|Седум]]'' | ''Seven (Se7en)'' | детектив Дејвид Милс | |- | 1995 | [[12 мајмуни (филм)|''12 мајмуни'']] | ''12 Monkeys'' | Џефри Гоинс | **Добитник** — [[Златен глобус]] (споредна улога); номинација — [[Оскар]] (споредна улога) |- | 1996 | ''Спијачи'' | ''Sleepers'' | Мајкл Саливан | |- | 1997 |— | ''The Devil’s Own'' | Френсис „Френки“ Остин Макгваер / Рори Дивани | |- | 1997 | [[Седум години во Тибет (филм)|''Седум години во Тибет'']] | ''Seven Years in Tibet'' | [[Хајнрих Харер]] | |- | 1998 | ''[[Запознајте го Џо Блек]]'' | ''Meet Joe Black'' | Џо Блек / човекот во кафулето | |- | 1999 | [[Боречки клуб (филм)|''Боречки клуб'']] | ''Fight Club'' | [[Тајлер Дерден]] | |- | 1999 | ''[[Да се биде Џон Малкович]]'' | ''Being John Malkovich'' | [[камео]] | |- | 2000 | ''[[Снеч]]'' | ''Snatch'' | Мики О'Нил | номинација — Спутникова награда |- | 2000 | ''Џекес'' | ''Jackass'' | камео | ТВ-серија |- | 2001 | ''[[Мексиканецот (филм од 2001)|Мексиканецот]]'' | ''The Mexican'' | Џери Велбах | |- | 2001 | ''Шпионски игри'' | ''Spy Game'' | Том Бишоп | |- | 2001 | ''Единаесеттемина на Оушн'' | ''Ocean's Eleven'' | Расти Рајан | |- | 2001 | ''[[Пријатели (ТВ-серија)|Пријатели]]'' | ''Friends'' | Вил Колберт | ТВ-серија (една епизода, не е наведен во најавите) |- | 2002 |— | ''Full Frontal'' | камео | |- | 2002 | ''[[Исповеди на опасниот ум]]'' | ''Confessions of a Dangerous Mind'' | Бред, ерген бр. 1 | |- | 2003 | ''[[Синбад: Легендата за седумте мориња|Синбад: Легендата на седумте мориња]]'' | ''Sinbad: Legend of the Seven Seas'' | Синбад Морепловецот | анимиран филм (глас) |- | 2003 | ''Кралот на ридот'' | ''King Of The Hill'' | Пач Бумхауер | анимирана серија (глас) |- | 2003 | ''Аби Сингер'' | ''Abby Singer'' | камео | |- | 2004 | [[Троја (филм)|''Троја'']] | ''Troy'' | [[Ахил]] | |- | 2004 | [[Дванаесетмината на Оушн|''Дванаесеттемина на Оушн'']] | ''Ocean's Twelve'' | Расти Рајан | |- | 2005 | [[Господин и госпоѓа Смит (филм од 2005)|''Господин и госпоѓа Смит'']] | ''Mr. & Mrs. Smith'' | Џон Смит | |- | 2006 | ''Вавилон'' | ''Babel'' | Ричард | номинација — [[Златен глобус]] (споредна улога) |- | 2007 | ''[[Тринаесетмината на Оушн (филм)|Тринаесеттемина на Оушн]]'' | ''Ocean's Thirteen'' | Расти Рајан | |- | 2007 | ''[[Кукавичкото убиство на Џеси Џејмс од страна на Роберт Форд]]'' | ''The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford'' | [[Џеси Џејмс]] | **добитник** — Куп Волпи за најдобар глумец (Венецијански фестивал) |- | 2008 | ''[[Изгори по читање (филм)|Изгори по читање]]'' | ''Burn After Reading'' | Чед Фелдхајмер | номинација — [[БАФТА]] (споредна улога) |- | 2008 | ''[[Необичниот случај на Бенџамин Батон]]'' | ''The Curious Case of Benjamin Button'' | Бенџамин Батон | номинација — [[Оскар]] (главна улога); номинација — [[Златен глобус]] (драма); номинација — [[БАФТА]] |- | 2009 | ''[[Неславни копилиња]]'' | ''Inglourious Basterds'' | поручник Алдо Рејн | **добитник** - [[САГ награда]] за најдобар актерски состав |- | 2010 | ''[[Мегаум (анимиран филм)|Мегаум]]'' | ''Megamind'' | Мачомен | анимиран филм (глас) |- | 2011 | ''[[Дрвото на животот (филм од 2011)|Дрвото на животот]]'' | ''The Tree of Life'' | г. О'Брајен | |- | 2011 | ''[[Формула за успех]]'' | ''Moneyball'' | Били Бин | номинација — [[Оскар]] (главна улога); номинација — [[Златен глобус]] (драма); номинација — [[БАФТА]] |- | 2011 | ''Весели стапала 2'' | ''Happy Feet Two'' | Крил Вил | анимиран филм (глас) |- | 2011 | ''Допир на злото'' | ''Touch of Evil'' | безумец | кусометражен филм |- | 2012 | ''Убивајќи ги нежно'' | ''Killing Them Softly'' | Џеки Коган | |- | 2013 | ''[[Светска војна З (филм)|Светска војна З]]'' | ''World War Z'' | Џери Лејн | |- | 2013 | ''[[12 години ропство]]'' | ''12 Years a Slave'' | Бас | |- | 2013 | ''Советник'' | ''The Counselor'' | Вестреј | |- | 2014 | ''[[Бес (филм од 2014)|Бес]]'' | ''Fury'' | штабен наредник Дон Колиер „Воениот Татко“ | |- | 2015 | ''Покрај морето'' | ''By the Sea'' | Роланд | |- | 2015 | ''Аудиција'' | ''The Audition'' | игра самиот себе | кусометражен филм |- | 2015 | | ''The Big Short'' | Бен Рикерт | |- | 2016 | ''Патување на времето'' | ''Voyage of Time'' | раскажувач | документарен филм |- | 2016 | [[Сојузници (филм)|''Сојузници'']] | ''Allied'' | Макс Ватан | |- | 2017 | ''[[Воена машина]]'' | ''War Machine'' | генерал Глен Мекман | |- | 2018 | ''[[Дедпул 2]]'' | ''Deadpool 2'' | Телфорд Портер / Невидливиот | камео |- | 2019 | ''[[Си било еднаш во Холивуд]]'' | ''Once Upon a Time in Hollywood'' | [[Клиф Бут]] | **добитник** — [[Оскар]] (споредна улога); **добитник** — [[Златен глобус]] (споредна улога); **добитник** — [[БАФТА]] (споредна улога) |- | 2019 | ''[[Кон ѕвездите]]'' | ''Ad Astra'' | Рој Макбрајд | |- | 2022 | [[Изгубениот град (филм од 2022)|''Изгубениот град'']] | ''The Lost City'' | Џек Трејнер | камео |- | 2022 | ''[[Брз како куршум]]'' | ''Bullet Train'' | Бубамара | |- | 2022 | ''[[Вавилон (филм од 2022)|Вавилон]]'' | ''Babylon'' | Џек Конрад | |- | 2024 | ''[[Замислени пријатели]]'' | ''IF'' | Кит, невидлив пријател | анимиран филм (глас) |- | 2024 | ''[[Волци (филм)|Волци]]'' | ''Wolfs'' | човекот на Пам | |- | 2025 | [[Ф1 (филм)|''Ф1'']] | ''F1: The Movie'' | Сони Хејз | |- | 2026 | ''[[Авантурите на Клиф Бут]]'' | ''The Adventures of Cliff Booth'' | [[Клиф Бут]] | |- | непознато | [[Срцето на ѕверот (филм)|''Срцето на ѕверот'']] | ''Heart of the Beast'' | | |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пит, Вилијам Бредли}} [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1963 година]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] pv8eosqn77m866t2y8xigjaqxy05k69 5537322 5537321 2026-04-10T16:18:30Z Andrew012p 85224 5537322 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Бред Пит | изворно_име = Brad Pitt | слика = Brad Pitt-69858.jpg | ширина = 240px | опис_на_слика = Пит на [[Венецијански филмски фестивал|Венецијанскиот филмски фестивал]] во 2024 г. | родено_име = Вилијам Бредли Пит | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1963|12|18}} | место_на_раѓање = [[Шони (Оклахома)|Шони]], [[Оклахома]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски продуцент]] | активни_години = 1987— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (2014, 2020)<br>„[[Златен глобус]]“ (1996, 2020)<br>„[[БАФТА]]“ (2014, 2020)<br>„[[Еми (награда)|Еми]]“ (2014)<br>„[[Куп Волпи]]“ (2007) | imdb_id = 0000093 }} '''Вилијам Бредли Пит''', познат како '''Бред Пит''' (роден [[18 декември]] [[1963]]) — американски [[глумец]]. == Животопис == Бред Пит пораснал во [[Спрингфилд]], [[Мисури]]. Поголем дел од неговото семејство е од англиско потекло. Во 1980-те бил студент по публицистика.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.biography.com/people/brad-pitt-9441989|title=Brad Pitt – Film Actor, Producer, Actor|date=March 1, 2018|access-date=October 9, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20111004005938/http://www.biography.com/people/brad-pitt-9441989|archive-date=October 4, 2011|publisher=[[Biography (TV series)|A & E Television Networks]]}}</ref> Од [[29 јули]] [[2000]]<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/4156907.stm|title=Pitt and Aniston announce split|date=January 8, 2005|work=BBC News|access-date=March 19, 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090301153537/http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/4156907.stm|archive-date=March 1, 2009}}</ref> до [[2 октомври]] [[2005]] година,<ref name="divorce final">{{Наведени вести|url=https://www.usatoday.com/life/people/2005-08-22-aniston-pitt-divorce_x.htm|title=Judge signs Aniston-Pitt divorce papers|date=August 22, 2005|work=USA Today|access-date=November 14, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20120113125723/http://www.usatoday.com/life/people/2005-08-22-aniston-pitt-divorce_x.htm|archive-date=January 13, 2012|agency=Associated Press}}</ref> Пит бил оженет со американската глумица [[Џенифер Анистон]], со која се развел на [[7 јануари]] [[2006]] година. Пред бракот тој бил во врска со германската режисерка [[Катја вон Гарниер]], глумицата и пејачката [[Џулиет Луис]],<ref name="river runs">{{Наведени вести|url=http://www.people.com/people/brad_pitt/biography|title=Brad Pitt Biography|last=Mock|first=Janet|work=[[People (American magazine)|People]]|access-date=February 25, 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20110809103647/http://www.people.com/people/brad_pitt/biography|archive-date=August 9, 2011|page=1}}</ref> како и глумицата [[Гвинет Палтроу]].<ref name="love lost">{{Наведени вести|url=http://www.people.com/people/archive/article/0,,20122540,00.html|title=Love Lost|last=Gliatto|first=Tom|date=June 30, 1997|work=[[People (magazine)|People]]|access-date=February 25, 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090301041953/http://www.people.com/people/archive/article/0,,20122540,00.html|archive-date=March 1, 2009}}</ref> По улогата во филмот „[[Господин и госпоѓа Смит (филм од 2005)|Господин и госпоѓа Смит]]“ бил во врска со [[Анџелина Џоли]].<ref name="Harris">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2008/10/19/movies/19harr.html|title=The Mommy Track|last=Mark Harris|date=October 15, 2008|work=[[The New York Times]]|access-date=August 27, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150504103549/http://www.nytimes.com/2008/10/19/movies/19harr.html|archive-date=May 4, 2015}}</ref><ref name="Binelli">{{Наведен нестручен часопис|access-date=August 27, 2017}}</ref> Во [[декември]] [[2005]] година, тој поднел барање за старателство на децата на Анџелина Џоли, Медокс и Захара,<ref>{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/4494544.stm|title=Brad Pitt to adopt Jolie children|date=December 3, 2005|access-date=July 26, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150918235935/http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/4494544.stm|archive-date=September 18, 2015|publisher=BBC}}</ref> а од [[јануари]] [[2006]] год. децата официјално почнале да го носат презимето Џоли Пит.<ref>{{Наведени вести|url=http://today.msnbc.msn.com/id/10927183/|title=Judge says Jolie's children can take Pitt's name|date=January 19, 2006|access-date=May 15, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20110430041852/http://today.msnbc.msn.com/id/10927183|archive-date=April 30, 2011|publisher=[[MSNBC]]|agency=Associated Press}}</ref> Тие имаат и заедничка ќерка со име Шилоу Новел Џоли Пит, која се родила на [[27 мај]] [[2006]] година.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.cnnstudentnews.cnn.com/TRANSCRIPTS/0606/07/lol.03.html|title=CNN Transcripts|date=June 7, 2006|work=CNN|access-date=November 14, 2008|archive-url=https://archive.today/20120729210216/http://www.cnnstudentnews.cnn.com/TRANSCRIPTS/0606/07/lol.03.html|archive-date=July 29, 2012}}</ref> Иако Бред Пит и Анџелина Џоли биле заедно од 2005 година, официјално тие биле во [[брак]] само две години. Во [[септември]] [[2016]] година, Анџелина Џоли поднесла барање за развод, заедно со целонсо старателство над шесте деца, со повремени посети на Бред, но не побарала алиментација. Во барањето за развод, како причина биле наведени „непомирливите разлики“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2016/09/20/angelina-jolie-and-brad-pitt-to-divorce/|title=Angelina Jolie files for divorce from Brad Pitt 'for the health of the family'|date=September 20, 2016|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=September 20, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160920171052/http://www.telegraph.co.uk/news/2016/09/20/angelina-jolie-and-brad-pitt-to-divorce/|archive-date=September 20, 2016}}</ref> По разводот, во медиумите се појавиле шпекулации дека причината била наводната врска на Бред со француската глумица [[Марион Котијар]], со која тој глумел во [[филм]]от „Сојузници“, но таа остро ги негирала таквите наводи. Британската пејачка [[Адел]] својот концерт во њујоршкиот „[[Медисон Сквер Гарден|Медисон сквер гарден]]“ им го посветила на Бред и Анџелина.<ref>„Пријателите шокирани, „љубовницата“ демантира“, ''Дневник'', година XX, број 6172, четврток, 22 септември 2016, стр. 23.</ref> ==Филмска кариера== Првата филмска улога на Бред Пит била улогата на момчето Чарли Вејд во [[Телевизија|телевизиската]] серија „[[Далас (тв-серија)|Далас]]“, во траење од десет секудни. Пит станал познат во [[1991]] година, играјќи во филмот „[[Телма и Луиз|Телма и Луис]]“.<ref name="pitt interesting">{{Наведени вести|url=http://www.deseretnews.com/article/315705/BRAD-PITT-ONLY-DOES-INTERESTING-MOVIE-ROLES.html|title=Brad Pitt Only Does Interesting Movie Roles|last=Smith|first=Russell|date=October 19, 1993|work=[[Deseret News]]|access-date=May 4, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170504142719/http://www.deseretnews.com/article/315705/BRAD-PITT-ONLY-DOES-INTERESTING-MOVIE-ROLES.html|archive-date=May 4, 2017|page=EV6|quote=It was in 1991, when he hitched his ride with [[Geena Davis]] and [[Susan Sarandon]] in ''Thelma & Louise'', that Pitt's star began to twinkle in earnest.}}</ref> Неговите филмски партнерки биле [[Сузан Сарандон]] и [[Гин Дејвис]]. Играјќи улоги во филмовите „[[Река на спомени]]“ и „[[Легендата за есента]]“, се здобил со статусот на тинејџерски идоли. За неговата улога за лудиот Џефри Гоинс во „[[12 мајмуни (филм)|12 Мајмуни]]“ добил „[[Златен Глобус]]“<ref name="golden globes">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.goldenglobes.org/browse/member/28464|title=HFPA&nbsp;– Awards Search|publisher=[[Golden Globe Award|Golden Globes]] Official Website|archive-url=https://web.archive.org/web/20110811021752/http://www.goldenglobes.org/browse/member/28464|archive-date=August 11, 2011|accessdate=May 16, 2008}}</ref> и една номинација на „[[Оскар]]“. Во [[1994]], [[1995]] и [[2000]] година, Пит бил избран за најзгоден маж на планетата, според американското списание ''People''.<ref name="bbc brad">{{Наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/1003789.stm|title=Brad Pitt 'Sexiest Man Alive'|date=November 2, 2000|access-date=November 15, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20120117083732/http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/1003789.stm|archive-date=January 17, 2012|publisher=BBC News}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.cbsnews.com/stories/2007/06/06/entertainment/main2896111.shtml|title=George Clooney Sizes Up Brad Pitt's Feet|last=Judy Faber|date=June 6, 2007|access-date=November 15, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20090824203050/http://www.cbsnews.com/stories/2007/06/06/entertainment/main2896111.shtml|archive-date=August 24, 2009|publisher=[[CBS News]]}}</ref> == Филмографија<!-- Ако најдете официјален македонски наслов, ве молам ставете го кај делот „Македонски наслов“. -->== {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Македонски наслов ! Изворен наслов ! Улога ! Белешки |- | 1987 | ''Ничија земја'' | ''No Man's Land'' | келнер | |- | 1987 | ''Помалку од нула'' | ''Less Than Zero'' | редовен посетител на забави | |- | 1987 | ''Растечки болки'' | ''Growing Pains'' | Џеф | ТВ-серија (два епизоди) |- | 1987 | ''Далас'' | ''Dallas'' | Ренди | ТВ-серија (четири епизоди) |- | 1987 | ''Друг свет'' | ''Another World'' | Крис | ТВ-серија (два епизоди) |- | 1988 |— | ''21 Jump Street'' | Питер | ТВ-серија (една епизода) |- | 1988 | ''[[Темната страна на Сонцето]]'' | ''The Dark Side of the Sun'' | Рик Клејтон | |- | 1989 | ''Среќни заедно'' | ''Happy Together'' | Брајан | |- | 1989 |— | ''Cutting Class'' | Двајт Ингалс | |- | 1989 | ''Претседател на класот'' | ''Head of the Class'' | Чак | ТВ-серија (една епизода) |- | 1989 | ''Кошмарите на Фреди'' | ''Freddy's Nightmares'' | Рик Остин | ТВ-серија (една епизода) |- | 1990 | ''Сликата'' | ''The Image'' | Стив Блек | ТВ-филм |- | 1990 | ''Премногу млада за да умре?'' | ''Too Young To Die?'' | Били Кентон | ТВ-филм |- | 1990 | ''Денови на слава'' | ''Glory Days'' | Вокер Лавџој | ТВ-серија (шест епизоди) |- | 1991 |— | ''Across the Tracks'' | Џо Мелоуни | |- | 1991 |— | ''Johnny Suede'' | Џони Замша | |- | 1991 | ''[[Телма и Луиз]]'' | ''Thelma & Louise'' | Џеј Ди | |- | 1992 | ''Контакт'' | ''Contact'' | Кокс | |- | 1992 | ''Приказни од криптата'' | ''Tales from the Crypt, „King of the Road“'' | Били | ТВ-серија |- | 1992 |— | ''Cool World'' | детектив Френк Харис | анимиран филм (глас) |- | 1992 | ''[[Река тече низ него]]'' | ''A River Runs Through It'' | Пол Маклин | |- | 1993 | ''[[Калифорнија (филм од 1993)|Калифорнија]]'' | ''Kalifornia'' | Ерли Грејс | |- | 1993 | ''Вистинска романса'' | ''True Romance'' | Флојд | |- | 1994 | [[Услуга (филм)|''Услуга'']] | ''The Favor'' | Елиот Фаулер | |- | 1994 | ''[[Интервју со вампирот (филм)|Интервју со вампирот]]'' | ''Interview with the Vampire: The Vampire Chronicles'' | [[Луј де Пон ду Лак]] | номинација — [[Златен глобус]] |- | 1994 | ''[[Легенди на есента]]'' | ''Legends of the Fall'' | Тристан Ладлоу | номинација — [[Златен глобус]] |- | 1995 | ''[[Седум (филм)|Седум]]'' | ''Seven (Se7en)'' | детектив Дејвид Милс | |- | 1995 | [[12 мајмуни (филм)|''12 мајмуни'']] | ''12 Monkeys'' | Џефри Гоинс | **Добитник** — [[Златен глобус]] (споредна улога); номинација — [[Оскар]] (споредна улога) |- | 1996 | ''Спијачи'' | ''Sleepers'' | Мајкл Саливан | |- | 1997 |— | ''The Devil’s Own'' | Френсис „Френки“ Остин Макгваер / Рори Дивани | |- | 1997 | [[Седум години во Тибет (филм)|''Седум години во Тибет'']] | ''Seven Years in Tibet'' | [[Хајнрих Харер]] | |- | 1998 | ''[[Запознајте го Џо Блек]]'' | ''Meet Joe Black'' | Џо Блек / човекот во кафулето | |- | 1999 | [[Боречки клуб (филм)|''Боречки клуб'']] | ''Fight Club'' | [[Тајлер Дерден]] | |- | 1999 | ''[[Да се биде Џон Малкович]]'' | ''Being John Malkovich'' | [[камео]] | |- | 2000 | ''[[Снеч]]'' | ''Snatch'' | Мики О'Нил | номинација — Спутникова награда |- | 2000 | ''Џекес'' | ''Jackass'' | камео | ТВ-серија |- | 2001 | ''[[Мексиканецот (филм од 2001)|Мексиканецот]]'' | ''The Mexican'' | Џери Велбах | |- | 2001 | ''Шпионски игри'' | ''Spy Game'' | Том Бишоп | |- | 2001 | ''Единаесеттемина на Оушн'' | ''Ocean's Eleven'' | Расти Рајан | |- | 2001 | ''[[Пријатели (ТВ-серија)|Пријатели]]'' | ''Friends'' | Вил Колберт | ТВ-серија (една епизода, не е наведен во најавите) |- | 2002 |— | ''Full Frontal'' | камео | |- | 2002 | ''[[Исповеди на опасниот ум]]'' | ''Confessions of a Dangerous Mind'' | Бред, ерген бр. 1 | |- | 2003 | ''[[Синбад: Легендата за седумте мориња|Синбад: Легендата на седумте мориња]]'' | ''Sinbad: Legend of the Seven Seas'' | Синбад Морепловецот | анимиран филм (глас) |- | 2003 | ''Кралот на ридот'' | ''King Of The Hill'' | Пач Бумхауер | анимирана серија (глас) |- | 2003 | ''Аби Сингер'' | ''Abby Singer'' | камео | |- | 2004 | [[Троја (филм)|''Троја'']] | ''Troy'' | [[Ахил]] | |- | 2004 | [[Дванаесетмината на Оушн|''Дванаесеттемина на Оушн'']] | ''Ocean's Twelve'' | Расти Рајан | |- | 2005 | [[Господин и госпоѓа Смит (филм од 2005)|''Господин и госпоѓа Смит'']] | ''Mr. & Mrs. Smith'' | Џон Смит | |- | 2006 | ''Вавилон'' | ''Babel'' | Ричард | номинација — [[Златен глобус]] (споредна улога) |- | 2007 | ''[[Тринаесетмината на Оушн (филм)|Тринаесеттемина на Оушн]]'' | ''Ocean's Thirteen'' | Расти Рајан | |- | 2007 | ''[[Кукавичкото убиство на Џеси Џејмс од страна на Роберт Форд]]'' | ''The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford'' | [[Џеси Џејмс]] | **добитник** — Куп Волпи за најдобар глумец (Венецијански фестивал) |- | 2008 | ''[[Изгори по читање (филм)|Изгори по читање]]'' | ''Burn After Reading'' | Чед Фелдхајмер | номинација — [[БАФТА]] (споредна улога) |- | 2008 | ''[[Необичниот случај на Бенџамин Батон]]'' | ''The Curious Case of Benjamin Button'' | Бенџамин Батон | номинација — [[Оскар]] (главна улога); номинација — [[Златен глобус]] (драма); номинација — [[БАФТА]] |- | 2009 | ''[[Неславни копилиња]]'' | ''Inglourious Basterds'' | поручник Алдо Рејн | **добитник** - [[САГ награда]] за најдобар актерски состав |- | 2010 | ''[[Мегаум (анимиран филм)|Мегаум]]'' | ''Megamind'' | Мачомен | анимиран филм (глас) |- | 2011 | ''[[Дрвото на животот (филм од 2011)|Дрвото на животот]]'' | ''The Tree of Life'' | г. О'Брајен | |- | 2011 | ''[[Формула за успех]]'' | ''Moneyball'' | Били Бин | номинација — [[Оскар]] (главна улога); номинација — [[Златен глобус]] (драма); номинација — [[БАФТА]] |- | 2011 | ''Весели стапала 2'' | ''Happy Feet Two'' | Крил Вил | анимиран филм (глас) |- | 2011 | ''Допир на злото'' | ''Touch of Evil'' | безумец | кусометражен филм |- | 2012 | ''Убивајќи ги нежно'' | ''Killing Them Softly'' | Џеки Коган | |- | 2013 | ''[[Светска војна З (филм)|Светска војна З]]'' | ''World War Z'' | Џери Лејн | |- | 2013 | ''[[12 години ропство]]'' | ''12 Years a Slave'' | Бас | |- | 2013 | ''Советник'' | ''The Counselor'' | Вестреј | |- | 2014 | ''[[Бес (филм од 2014)|Бес]]'' | ''Fury'' | штабен наредник Дон Колиер „Воениот Татко“ | |- | 2015 | ''Покрај морето'' | ''By the Sea'' | Роланд | |- | 2015 | ''Аудиција'' | ''The Audition'' | игра самиот себе | кусометражен филм |- | 2015 | | ''The Big Short'' | Бен Рикерт | |- | 2016 | ''Патување на времето'' | ''Voyage of Time'' | раскажувач | документарен филм |- | 2016 | [[Сојузници (филм)|''Сојузници'']] | ''Allied'' | Макс Ватан | |- | 2017 | ''[[Воена машина]]'' | ''War Machine'' | генерал Глен Мекман | |- | 2018 | ''[[Дедпул 2]]'' | ''Deadpool 2'' | Телфорд Портер / Невидливиот | камео |- | 2019 | ''[[Си било еднаш во Холивуд]]'' | ''Once Upon a Time in Hollywood'' | [[Клиф Бут]] | **добитник** — [[Оскар]] (споредна улога); **добитник** — [[Златен глобус]] (споредна улога); **добитник** — [[БАФТА]] (споредна улога) |- | 2019 | ''[[Кон ѕвездите]]'' | ''Ad Astra'' | Рој Макбрајд | |- | 2022 | [[Изгубениот град (филм од 2022)|''Изгубениот град'']] | ''The Lost City'' | Џек Трејнер | камео |- | 2022 | ''[[Брз како куршум]]'' | ''Bullet Train'' | Бубамара | |- | 2022 | ''[[Вавилон (филм од 2022)|Вавилон]]'' | ''Babylon'' | Џек Конрад | |- | 2024 | ''[[Замислени пријатели]]'' | ''IF'' | Кит, невидлив пријател | анимиран филм (глас) |- | 2024 | ''[[Волци (филм)|Волци]]'' | ''Wolfs'' | човекот на Пам | |- | 2025 | [[Ф1 (филм)|''Ф1'']] | ''F1: The Movie'' | Сони Хејз | |- | 2026 | ''[[Авантурите на Клиф Бут]]'' | ''The Adventures of Cliff Booth'' | [[Клиф Бут]] | |- | непознато | [[Срцето на ѕверот (филм)|''Срцето на ѕверот'']] | ''Heart of the Beast'' | | |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пит, Вилијам Бредли}} [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1963 година]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] 9j4nwngvr5ozphenzt2y5cxx4s4u5wk Категорија:Република Српска 14 39751 5537542 3328880 2026-04-10T22:28:05Z Dandarmkd 31127 5537542 wikitext text/x-wiki {{Катпов}} {{рв|Republika Srpska}} [[Категорија:Административна поделба на Босна и Херцеговина]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 1992 година]] [[Категорија:Српски национализам во Босна и Херцеговина]] 3rlyronyp2huwgcglh78nb5oy3pids9 Ентони Хопкинс 0 40725 5537331 5480906 2026-04-10T16:35:59Z Andrew012p 85224 5537331 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Глумец | име = Ентони Хопкинс | изворно_име = Anthony Hopkins | слика = Anthony Hopkins Red Sea Festival 2025 Portrait.jpg | ширина = 240px | опис_на_слика = Ентони Хопкинс во 2025 г. | родено_име = Филип Ентони Хопкинс | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1937|12|31}} | место_на_раѓање = [[Порт Талбот]], [[Велс]], [[Обединето Кралство]] | државјанство = [[Обединето Кралство|британско]], [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[продуцент]] | активни_години = 1960— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1992, 2021)<br>„[[БАФТА]]“ (1973, 1992, 1994, 2008, 2021)<br>„[[Златен глобус]]“ (2006)<br>„[[Европски филмски награди|Европска филмска награда]]“ (2021)<br>„[[Еми (награда)|Еми]]“ (1976, 1981)<br>„[[Награда Сатурн|Сатурн]]“ (1992) | imdb_id = 0000164 | автограф = Signature Anthony Hopkins (autograph) Welsh actor.svg }} '''Сер Филип Ентони Хопкинс''' ({{langx|en|Sir Philip Anthony Hopkins}}) (роден {{роден на|31|декември|1937}}) е познат [[велс]]ки филмски, телевизиски и сценски [[глумец]]. Хопкинс се сметан за еден од најголемите и најпознатите глумци во историјата на филмот. Хопкинс е најпознат по улогата на серискиот убиец [[Ханибал Лектор]] во култниот филм ''[[Кога јагнињата ќе стивнат]]'' и неговото продолжение ''[[Ханибал (филм)|Ханибал]]''. {{внимание}} == Животопис == Хопкинс е роден во [[Маргам]], [[Порт Талбот]], [[Велс]], син на Мјуриел Ен и Ричард Артур Хопкинс, пекар. Неговата мајка е далечна роднина на ирскиот поет Вилијан Батлер Јејтс. Неговите училишни денови поминувале лошо. Како самотник со дислексиа, тој сфаќа дека подобро би се обидел во некоја уметност, како цртање или свирење на пијано, отколку да продолжи со учење (студирање). Во 1949, за да навлезе во некоја дисциплина (струка), неговите родители инсистирале тој да се обиде во Jones’ West Monmouth училиштето за момчиња во Понтипул, Велс. Тој останува таму за пет степени и потоа се образуваше на Cowbridge Grammar School, во Бриџет, Велс. Хопкинс беше охрабрен да стане глумец од неговиот соработник Richard Burton, којшто го запозна кратко на 15 годишна возраст. Под негово влијание, тој се запиша на Велшкиот колеџ за музика и глума во Кардиф, Велс, каде што дипломира во 1957. После две години поминати во служење на Армијата, тој се пресели во лондон каде што се дообучи во RADA ( Royal Academy of Dramatic Art ). Кариера Во 1965, после неколку години поминати во театар, тој беше забележан од Сер. Laurence Olivier, и го заменуваше кога Оливер заболи од воспаление на слепо црево, за време на снимањето на „ Танцот на Смртта “ од August Strindberg. Оливер подоцна забележал во својот мемоар ( дневник ) „ Признанија на еден глумец “ дека „ Нов млад глумец во компанијата кој е извонредно ветувачки талент чие име е Antony Hopkins ме заменуваше и се оддалечи од мене со делот од Едгар како мачка со глушец меѓу неговите заби “. И покрај неговите успеси во Кралскиот Национален театар, Хопкинс му здодеа да ги глуми секојдневните истите улоги и одлучи да глуми во филмови. Во 1968, тој се проби со улогата на Richard I во „ The Lion in Winter “ ( „ Кралот во зима “ ), покрај идниот James Bond ѕвездата Тимоти Далтон, кој го играше Филип II во Франција. Иако Хопкинс продолжи во театарот ( најзабележително во Бродвеј продукција во „ Eguus “ на Peter Shaffer, режисирано од John Dexter ) тој значително се оттргна од него за да продолжи и да се докаже како телевизиски и филмски глумец. Тој направи својата мала екранска дебата во 1967 емитувана на BBC во „ Болва во нејзиниот бар “. Од тогаш тој ја почна својата долга кариера, добивајќи многу признанија и награди за неговите квалитети. Хопкинс стана „ Командир на Британскта империја “ ( CBE ) во 1987, и „ Витез “ ( Knight Bachelor ) во 1993. Во 1996, Хопкинс доби стипендија од Универзитетот во Велс, Lampeter. Хопкинс изјави дека неговата улога како Burt Munro, во филмот „ Најбрзиот индијанец на светот “ во 2005година му била омилена улога. Тој изјави и дека „ Munro “ најлесната улога која што некогаш ја одиграл бидејќи двајцата мажи имаат сличен поглед на животот. Во 2006 година, Хопкинс доби Златен глобус Cecil B. De Mille Award за животно постигнување. == Стил на глумење == Изабела Роселини и Антони Хопкинс Локација: Аеродромот „ Tempelhot “ во Берлин на снимање на неколку сцени од филмот „ Innocent “ Хопкинс е познат по неговата тврда, непопустлива подготвеност за улоги. Тој призна во интервју дека ако еднаш се посвети на проект, тој ќе преснимува толку пати колку што е потребно (понекогаш над 200) сè додека снимките не му звучат природно, па да може „ да го направи тоа без размислување “. Ова води до скоро вообичаен стил на испорака којшто противречи на основата направена претходно. И покрај тоа што ова дозволува внимателна импровизација, му донесе и конфликт со повремениот режисер којшто се оддалечува од сценариото или бара глумецот да не претерува со прекумерен број на обиди. Хопкинс исто така изјави дека едноставно ги отфрла снимките, не паметејќи ги подоцна. Ова е спротивно од другите глумци кои обично ги паметат снимањата од филмовите дури и години подоцна. Richard Attenborough, којшто го режираше Хопкинс во пет прилики, сфати дека прави голем ризик за снимањето на „ Земјата на сенките “ ( 1993 ), да ги прилагоди различните карактери на своите две ѕвезди ( Хопкинс и Дебра Вингер ), коишто поделија многу сцени. Додека Хопкинс сакаше да ги задржи проблемите на минимум, претпочитајки ја спонтаноста на дирекното снимање, Вингер пробуваше постојано. За да го усогласи ова, Attenborough го вклучуваше Хопкинс на последната проба на Winger пред снимањето. Режисерот го фалеше Хопкинс за „ Оваа извонредна способност да направи да поверуваш дека кога го слушаш него дека е првпат кога ја рекол ( снимал ) таа снимка. Тоа е неверојатна дарба. “. Покрај тоа, Хопкинс е талентиран, имитатор кој успешно го менува неговиот роден Велшки акцент во акцентот на којшто зборува ликот што го глуми. Тој го имитираше гласот на неговиот ментор, Laurence Olivier, за дополнителните сцени во „ Спартак “ во неговата обнова во 1991. Неговото интервју во ТВ емисијата „ Parkinson “ во 1998 беше збогатено со негово имитирање на комедијантот Tommy Cooper. Hannibal Lecter Хопкинс во „ Кога јагнињата ќе стивнат “ Најславната улога на Хопкинс е канибалскиот сериски убиец Ханибал Лектор во „ Кога јагнињата ќе стивнат“. ( за која што ја доби Академската награда за најдобар глумец во 1992 ) Foster како „ Clarice Starling “ која што исто така доби награда за најдобар глумец. Покрај оваа, филмот победи за најдобра слика, најдобар режисер најдобро прилагодена екранска глума. Тоа е најкраткиот пат да се добие оскар, бидејќи Хопкинс се појавува само околу 17 минути. Хопкин ја одигра улогата на Lecter уште двапати ( „ Hannibal “ во 2001 и „ Црвениот змеј “ во 2002 ). Неговата оригинална изведба на овој лик во „ Кога јагнињата ќе стивнат “ беше опишана од Американскиот филмски институт како број еден филмски [[злобник]]. Во времето кога му беше понудена оваа улога, Ханибал се враќаше на Лондонската сцена, глумејќи во M. Butterlly. Тој се имаше вратено да живее во Британија после неколку години живеење во Холивуд, имајќи се но се откажа од својата кариера таму, велејќи „ Тој дел од мојот живот е завршен, тоа е завршена тема. Претпоставувам дека ќе се сместам овде и ќе работам почитуваната работа во BBC до остатокот на мојот живот. “. Ликот првпат се појави во филмот „ Човек трагач ( Ловец ) “, којшто беше заснован врз филмот „ Црвениот змеј “. Lecter ( во филмот се нарекува Лектор ) го играше британскиот глумец Brian Cox. Од кога „ Црвениот змеј “ се сметаше за римејкер на „ Човекот ловец “, на Хопкинс му се пружи шансата да го игра овој исконски злобник во трите најпродававни дела на Thomas Harris. Авторот беше многу задоволен од глумењето на Хопкинс на неговиот лик. Како и да е, Хопкинс изјави дека во „ Црвениот змеј “ за последен пат ќе го глуми овој лик, и дека нема да има ниту раскажувачка улога во последното издание на филмот, „ Воскреснувањето на Ханибал “. Личен живот Денес, Хопкинс живее во САД. Тој се преселил еднаш овде во 70-тите за да ја продолжи својат филмска кариера, но се врати во Британија во доцните 80-ти. Сепак, тој реши да се врати во Обидинетите Нации во 90-тите поради неговиот голем успех којшто го следеше во тие години. Тој стана Американски граѓанин на 12 април 2000 година и тоа го прослави со 3.000 милји низ земјата. Како човек со двојно државјанство, и покрај тоа што имаше заборавено на своја титула „ Витез “, подоцна одлучи да ја искористи титулата „ Сер “ во Обединетото Кралство. Хопкинс имаше изјавено дека ја прифатил оваа титула само за да ја направи среќна својата жена. Хопкинс е венчан 3 пати. Неговите први две жени беа Petronella Bark ( 1967 – 1979 ) и Jennifer Lyton ( 1973 – 2002 ). Сега е во брак со колумбијанката Stella Arrayave. Тој има ќерка од првиот брак Abigail Hopkins ( родена 1967 ), глумица и пејачка. Тој учествуваше и поддржуваше многу хуманитарни акции и апели, бил претседател на „ National Trust’s Snowdonia “ – апелот, собирајќи и донирајќи пари за изградба на националниот парк на Snowdonia. За овие активности на Хопкинс беше објавена книгата „ Anthony Hopkins’ Snowdonia “. Тој исто така е и учител волонтер во школото за глума во Санта Моника, Калифорниа. Хопкинс е поранешен алкохоличар, трезен од 1975. Хопкинс е познат е познат како шегобиец за време на местењето на сцената, кревајќи го расположението за време на снимањата лаејќи како куче. Други активности Хопкинс е талентиран пијанист. Во 1986, го оствари солото „ Далечна Ѕвезда “. Беше на 75-то место на британските листи. Во 2007 обајави дека привремено ќе се повлече од филмското платно бидејќи планира да оди на турнеја низ светот. Во 1996, Хопкинс го режисираше својот прв филм „ Август “, прилагодување на делото „ Чичко Вања “ од Чехов. Тој го режисираше „ Slipstream “ експериментална драма, чија премиера беше прикажана на „ Sun dence “ филмскиот фестивал во 2007. Хопкинс е обожавател на серијата на BBC „ Само будали и коњи “, и еднаш изјави дека би сакал да глуми во таа серија. Писателот John Sullivan го видел интервјуто имајќи го Хопкинс на ум го создал ликот на Danny Driskole, местен злобник. Меѓутоа, снимањето на новите серии се поклопи со снимањето на „ Кога јагнињата ќе стивнат “, па Хопкинс не можеше да ја одигра улогата. Оваа улога ја доби неговиот пријател Roy Marsden. Хопкинс има играно многу историски и измислени ликови: • John Quincy Adams (Amistad, 1997) • William Bligh (The Bounty, 1984) • Charles Dickens (The Great Inimitable Mr Dickens, 1970) • John Frost (A Bridge Too Far, 1977) • Bruno Hauptmann (The Lindbergh Kidnapping Case, 1976), • Abraham Van Helsing (Bram Stoker's Dracula, 1992) • Adolf Hitler (The Bunker, 1981), • C.S. Lewis (Shadowlands, 1993), • David Lloyd George (Young Winston, 1972) • Pierre Bezukhov (War and Peace, 1972.) • Frederick Treves (The Elephant Man, 1980) • Richard Nixon (Nixon, 1995) • St. Paul (Peter and Paul, 1981) • Othello (Othello, 1981) • Pablo Picasso (Surviving Picasso, 1996) • Quasimodo (The Hunchback of Notre Dame, 1982) • Yitzak Rabin (Victory at Entebbe, 1976) • Richard Lionheart (The Lion in Winter, 1968) • Marcus Crassus (Jeff Wayne's Musical Version of Spartacus, 1992) • Titus Andronicus (Titus, 1999) • Zorro/Diego De La Vega (The Mask of Zorro, 1998) • Burt Munro (The World's Fastest Indian, 2005) == Награди == Покрај наградите за „ Кога јагнињата ќе стивнат “ Хопкинс беше номиниран за оскар за филмовите „ Сеќавањето на денот “ ( 1993 ), „ Nixon “ ( 1995 ) и „ Амистат “ ( 1997 ). Хопкинс ја доби „ BAFTA “ наградата за најдобар глумец за глумењето на ликот „ Piere Bezukhov “ во продукцијата на BBC „ Воја и мир “ како и за „ Кога јагнињата ќе стивнат “ и „ Зејма на сенките “. Тој беше номиниран во истата категорија за филмовите „ Магија “ и „ Сеќавањата на денот “, како и за најдобар поддржувачки глумец во „ Кралот во зима “. Тој доби Emmi награда за улогите во „ Киднапирањето на Lindberg “ и во „ Бункер “ и беше номиниран за „ Камбанарот на Нотрдам “ и „ Големи очекувања “. Тој ја доби наградата за режисирање и глумење за „ Slipstream “ на швајцарскиот филмски фестивал. Филмографија год Филм Улога Запис 1967 A Flea in Her Ear Etienne Plucheux TV 1968 The Lion in Winter Richard 1969 The Looking Glass War John Avery Hamlet Claudius Department S Greg Halliday TV 1970 The Great Inimitable Mr. Dickens Charles Dickens The Three Sisters Hearts and Flowers Bob TV – Play for Today 1972 Young Winston David Lloyd George War and Peace Pierre Bezuhov A Doll's House Torvald Helmer 1974 The Girl from Petrovka Kostya QB VII Dr. Adam Kelno Juggernaut Supt. John McCleod The Childhood Friend Alexander Tashkov TV – Play for Today 1976 Dark Victory Dr. Michael Grant TV TheLindbergh Kidnapping Case Bruno Richard Hauptmann Emmy Award for Lead Actor - Miniseries or Movie Victory at Entebbe Prime Minister Yitzhak Rabin 1977 A Bridge Too Far Lt. Col. John D. Frost Audrey Rose Elliot Hoover 1978 Magic Charles "Corky" Withers/Voice of Fats International Velvet Captain Johnson 1979 Mayflower: The Pilgrims' Adventure Capt. Jones 1980 The Elephant Man Dr. Frederick Treves A Change of Seasons Adam Evans 1981 The Bunker Adolf Hitler Emmy Award for Lead Actor - Miniseries or Movie Peter and Paul Paul of Tarsus Othello Othello TV 1982 The Hunchback of Notre Dame Quasimodo TV 1983 A Married Man John Strickland TV 1984 The Bounty Lieutenant William Bligh год Филм Улога Запис 1985 Hollywood Wives Neil Gray TV Arch of Triumph Dr. Ravic TV Guilty Conscience Arthur Jamison TV Mussolini and I Count Galeazzo Giano TV The Good Father Bill Hooper 1987 84 Charing Cross Road Frank P. Doel 1988 The Dawning Robert Knights 1989 Great Expectations Abel Magwitch 1990 Desperate Hours Tim Comell 1991 The Silence of the Lambs Dr. Hannibal Lecter Academy Award for Best Actor Howards End Henry J. Wilcox One Man's War Joel 1992 Freejack Ian McCandless Chaplin George Hayden Spotswood Errol Wallace Bram Stoker's Dracula Professor Abraham Van Helsing 1993 The Trial The Priest The Remains of the Day James Stevens The Innocent Bob Glass Shadowlands Jack Lewis BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role 1994 Legends of the Fall Col. William Ludlow 1995 The Road to Wellville Dr. John Harvey Kellogg Nixon Richard M. Nixon 1996 August Ieuan Davies also directed, composed score Surviving Picasso Pablo Picasso 1997 Amistad John Quincy Adams The Edge Charles Morse 1998 The Mask of Zorro Don Diego de la Vega / Zorro Meet Joe Black William Parrish 1999 Instinct Ethan Powell Titus Titus Andronicus 2000 Mission: Impossible II Mission Commander Swanbeck uncredited The Grinch The Narrator 2001 The Devil and Daniel Webster Daniel Webster Hannibal Dr. Hannibal Lecter Hearts in Atlantis Ted Brautigan 2002 Red Dragon Dr. Hannibal Lecter Bad Company Officer Oakes 2003 The Human Stain Coleman Silk 2004 Alexander Old Ptolemy 2005 Proof Robert The World's Fastest Indian Burt Munro 2006 All the King's Men Judge Irwin Bobby John 2007 Fracture Theodore ‘Ted’ Crawford’ Beowulf Hrothgar The City of Your Final Destination Adam Slipstream Felix Bonhoeffer 2008 The Last Station Leo Tolstoy pre-production — begins filming in 2007 Harry and the Butler Alfred Hitchcock and the Making of Psycho Alfred Hitchcock − 2009 The Wolfman Sir John Talbot pre-production — begins filming in January 2008 {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Хопкинс, Ентони}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Заповедници на Редот на Британската Империја]] [[Категорија:Витези-бакалауреати]] [[Категорија:Добитници на наградата „Лоренс Оливие“]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] 7xjxkrcgeynqba21ztubc4v4wax5rx8 5537333 5537331 2026-04-10T16:36:29Z Andrew012p 85224 5537333 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{внимание}} {{Глумец | име = Ентони Хопкинс | изворно_име = Anthony Hopkins | слика = Anthony Hopkins Red Sea Festival 2025 Portrait.jpg | ширина = 240px | опис_на_слика = Ентони Хопкинс во 2025 г. | родено_име = Филип Ентони Хопкинс | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1937|12|31}} | место_на_раѓање = [[Порт Талбот]], [[Велс]], [[Обединето Кралство]] | државјанство = [[Обединето Кралство|британско]], [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[продуцент]] | активни_години = 1960— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1992, 2021)<br>„[[БАФТА]]“ (1973, 1992, 1994, 2008, 2021)<br>„[[Златен глобус]]“ (2006)<br>„[[Европски филмски награди|Европска филмска награда]]“ (2021)<br>„[[Еми (награда)|Еми]]“ (1976, 1981)<br>„[[Награда Сатурн|Сатурн]]“ (1992) | imdb_id = 0000164 | автограф = Signature Anthony Hopkins (autograph) Welsh actor.svg }} '''Сер Филип Ентони Хопкинс''' ({{langx|en|Sir Philip Anthony Hopkins}}) (роден {{роден на|31|декември|1937}}) е познат [[велс]]ки филмски, телевизиски и сценски [[глумец]]. Хопкинс се сметан за еден од најголемите и најпознатите глумци во историјата на филмот. Хопкинс е најпознат по улогата на серискиот убиец [[Ханибал Лектор]] во култниот филм ''[[Кога јагнињата ќе стивнат]]'' и неговото продолжение ''[[Ханибал (филм)|Ханибал]]''. == Животопис == Хопкинс е роден во [[Маргам]], [[Порт Талбот]], [[Велс]], син на Мјуриел Ен и Ричард Артур Хопкинс, пекар. Неговата мајка е далечна роднина на ирскиот поет Вилијан Батлер Јејтс. Неговите училишни денови поминувале лошо. Како самотник со дислексиа, тој сфаќа дека подобро би се обидел во некоја уметност, како цртање или свирење на пијано, отколку да продолжи со учење (студирање). Во 1949, за да навлезе во некоја дисциплина (струка), неговите родители инсистирале тој да се обиде во Jones’ West Monmouth училиштето за момчиња во Понтипул, Велс. Тој останува таму за пет степени и потоа се образуваше на Cowbridge Grammar School, во Бриџет, Велс. Хопкинс беше охрабрен да стане глумец од неговиот соработник Richard Burton, којшто го запозна кратко на 15 годишна возраст. Под негово влијание, тој се запиша на Велшкиот колеџ за музика и глума во Кардиф, Велс, каде што дипломира во 1957. После две години поминати во служење на Армијата, тој се пресели во лондон каде што се дообучи во RADA ( Royal Academy of Dramatic Art ). Кариера Во 1965, после неколку години поминати во театар, тој беше забележан од Сер. Laurence Olivier, и го заменуваше кога Оливер заболи од воспаление на слепо црево, за време на снимањето на „ Танцот на Смртта “ од August Strindberg. Оливер подоцна забележал во својот мемоар ( дневник ) „ Признанија на еден глумец “ дека „ Нов млад глумец во компанијата кој е извонредно ветувачки талент чие име е Antony Hopkins ме заменуваше и се оддалечи од мене со делот од Едгар како мачка со глушец меѓу неговите заби “. И покрај неговите успеси во Кралскиот Национален театар, Хопкинс му здодеа да ги глуми секојдневните истите улоги и одлучи да глуми во филмови. Во 1968, тој се проби со улогата на Richard I во „ The Lion in Winter “ ( „ Кралот во зима “ ), покрај идниот James Bond ѕвездата Тимоти Далтон, кој го играше Филип II во Франција. Иако Хопкинс продолжи во театарот ( најзабележително во Бродвеј продукција во „ Eguus “ на Peter Shaffer, режисирано од John Dexter ) тој значително се оттргна од него за да продолжи и да се докаже како телевизиски и филмски глумец. Тој направи својата мала екранска дебата во 1967 емитувана на BBC во „ Болва во нејзиниот бар “. Од тогаш тој ја почна својата долга кариера, добивајќи многу признанија и награди за неговите квалитети. Хопкинс стана „ Командир на Британскта империја “ ( CBE ) во 1987, и „ Витез “ ( Knight Bachelor ) во 1993. Во 1996, Хопкинс доби стипендија од Универзитетот во Велс, Lampeter. Хопкинс изјави дека неговата улога како Burt Munro, во филмот „ Најбрзиот индијанец на светот “ во 2005година му била омилена улога. Тој изјави и дека „ Munro “ најлесната улога која што некогаш ја одиграл бидејќи двајцата мажи имаат сличен поглед на животот. Во 2006 година, Хопкинс доби Златен глобус Cecil B. De Mille Award за животно постигнување. == Стил на глумење == Изабела Роселини и Антони Хопкинс Локација: Аеродромот „ Tempelhot “ во Берлин на снимање на неколку сцени од филмот „ Innocent “ Хопкинс е познат по неговата тврда, непопустлива подготвеност за улоги. Тој призна во интервју дека ако еднаш се посвети на проект, тој ќе преснимува толку пати колку што е потребно (понекогаш над 200) сè додека снимките не му звучат природно, па да може „ да го направи тоа без размислување “. Ова води до скоро вообичаен стил на испорака којшто противречи на основата направена претходно. И покрај тоа што ова дозволува внимателна импровизација, му донесе и конфликт со повремениот режисер којшто се оддалечува од сценариото или бара глумецот да не претерува со прекумерен број на обиди. Хопкинс исто така изјави дека едноставно ги отфрла снимките, не паметејќи ги подоцна. Ова е спротивно од другите глумци кои обично ги паметат снимањата од филмовите дури и години подоцна. Richard Attenborough, којшто го режираше Хопкинс во пет прилики, сфати дека прави голем ризик за снимањето на „ Земјата на сенките “ ( 1993 ), да ги прилагоди различните карактери на своите две ѕвезди ( Хопкинс и Дебра Вингер ), коишто поделија многу сцени. Додека Хопкинс сакаше да ги задржи проблемите на минимум, претпочитајки ја спонтаноста на дирекното снимање, Вингер пробуваше постојано. За да го усогласи ова, Attenborough го вклучуваше Хопкинс на последната проба на Winger пред снимањето. Режисерот го фалеше Хопкинс за „ Оваа извонредна способност да направи да поверуваш дека кога го слушаш него дека е првпат кога ја рекол ( снимал ) таа снимка. Тоа е неверојатна дарба. “. Покрај тоа, Хопкинс е талентиран, имитатор кој успешно го менува неговиот роден Велшки акцент во акцентот на којшто зборува ликот што го глуми. Тој го имитираше гласот на неговиот ментор, Laurence Olivier, за дополнителните сцени во „ Спартак “ во неговата обнова во 1991. Неговото интервју во ТВ емисијата „ Parkinson “ во 1998 беше збогатено со негово имитирање на комедијантот Tommy Cooper. Hannibal Lecter Хопкинс во „ Кога јагнињата ќе стивнат “ Најславната улога на Хопкинс е канибалскиот сериски убиец Ханибал Лектор во „ Кога јагнињата ќе стивнат“. ( за која што ја доби Академската награда за најдобар глумец во 1992 ) Foster како „ Clarice Starling “ која што исто така доби награда за најдобар глумец. Покрај оваа, филмот победи за најдобра слика, најдобар режисер најдобро прилагодена екранска глума. Тоа е најкраткиот пат да се добие оскар, бидејќи Хопкинс се појавува само околу 17 минути. Хопкин ја одигра улогата на Lecter уште двапати ( „ Hannibal “ во 2001 и „ Црвениот змеј “ во 2002 ). Неговата оригинална изведба на овој лик во „ Кога јагнињата ќе стивнат “ беше опишана од Американскиот филмски институт како број еден филмски [[злобник]]. Во времето кога му беше понудена оваа улога, Ханибал се враќаше на Лондонската сцена, глумејќи во M. Butterlly. Тој се имаше вратено да живее во Британија после неколку години живеење во Холивуд, имајќи се но се откажа од својата кариера таму, велејќи „ Тој дел од мојот живот е завршен, тоа е завршена тема. Претпоставувам дека ќе се сместам овде и ќе работам почитуваната работа во BBC до остатокот на мојот живот. “. Ликот првпат се појави во филмот „ Човек трагач ( Ловец ) “, којшто беше заснован врз филмот „ Црвениот змеј “. Lecter ( во филмот се нарекува Лектор ) го играше британскиот глумец Brian Cox. Од кога „ Црвениот змеј “ се сметаше за римејкер на „ Човекот ловец “, на Хопкинс му се пружи шансата да го игра овој исконски злобник во трите најпродававни дела на Thomas Harris. Авторот беше многу задоволен од глумењето на Хопкинс на неговиот лик. Како и да е, Хопкинс изјави дека во „ Црвениот змеј “ за последен пат ќе го глуми овој лик, и дека нема да има ниту раскажувачка улога во последното издание на филмот, „ Воскреснувањето на Ханибал “. Личен живот Денес, Хопкинс живее во САД. Тој се преселил еднаш овде во 70-тите за да ја продолжи својат филмска кариера, но се врати во Британија во доцните 80-ти. Сепак, тој реши да се врати во Обидинетите Нации во 90-тите поради неговиот голем успех којшто го следеше во тие години. Тој стана Американски граѓанин на 12 април 2000 година и тоа го прослави со 3.000 милји низ земјата. Како човек со двојно државјанство, и покрај тоа што имаше заборавено на своја титула „ Витез “, подоцна одлучи да ја искористи титулата „ Сер “ во Обединетото Кралство. Хопкинс имаше изјавено дека ја прифатил оваа титула само за да ја направи среќна својата жена. Хопкинс е венчан 3 пати. Неговите први две жени беа Petronella Bark ( 1967 – 1979 ) и Jennifer Lyton ( 1973 – 2002 ). Сега е во брак со колумбијанката Stella Arrayave. Тој има ќерка од првиот брак Abigail Hopkins ( родена 1967 ), глумица и пејачка. Тој учествуваше и поддржуваше многу хуманитарни акции и апели, бил претседател на „ National Trust’s Snowdonia “ – апелот, собирајќи и донирајќи пари за изградба на националниот парк на Snowdonia. За овие активности на Хопкинс беше објавена книгата „ Anthony Hopkins’ Snowdonia “. Тој исто така е и учител волонтер во школото за глума во Санта Моника, Калифорниа. Хопкинс е поранешен алкохоличар, трезен од 1975. Хопкинс е познат е познат како шегобиец за време на местењето на сцената, кревајќи го расположението за време на снимањата лаејќи како куче. Други активности Хопкинс е талентиран пијанист. Во 1986, го оствари солото „ Далечна Ѕвезда “. Беше на 75-то место на британските листи. Во 2007 обајави дека привремено ќе се повлече од филмското платно бидејќи планира да оди на турнеја низ светот. Во 1996, Хопкинс го режисираше својот прв филм „ Август “, прилагодување на делото „ Чичко Вања “ од Чехов. Тој го режисираше „ Slipstream “ експериментална драма, чија премиера беше прикажана на „ Sun dence “ филмскиот фестивал во 2007. Хопкинс е обожавател на серијата на BBC „ Само будали и коњи “, и еднаш изјави дека би сакал да глуми во таа серија. Писателот John Sullivan го видел интервјуто имајќи го Хопкинс на ум го создал ликот на Danny Driskole, местен злобник. Меѓутоа, снимањето на новите серии се поклопи со снимањето на „ Кога јагнињата ќе стивнат “, па Хопкинс не можеше да ја одигра улогата. Оваа улога ја доби неговиот пријател Roy Marsden. Хопкинс има играно многу историски и измислени ликови: • John Quincy Adams (Amistad, 1997) • William Bligh (The Bounty, 1984) • Charles Dickens (The Great Inimitable Mr Dickens, 1970) • John Frost (A Bridge Too Far, 1977) • Bruno Hauptmann (The Lindbergh Kidnapping Case, 1976), • Abraham Van Helsing (Bram Stoker's Dracula, 1992) • Adolf Hitler (The Bunker, 1981), • C.S. Lewis (Shadowlands, 1993), • David Lloyd George (Young Winston, 1972) • Pierre Bezukhov (War and Peace, 1972.) • Frederick Treves (The Elephant Man, 1980) • Richard Nixon (Nixon, 1995) • St. Paul (Peter and Paul, 1981) • Othello (Othello, 1981) • Pablo Picasso (Surviving Picasso, 1996) • Quasimodo (The Hunchback of Notre Dame, 1982) • Yitzak Rabin (Victory at Entebbe, 1976) • Richard Lionheart (The Lion in Winter, 1968) • Marcus Crassus (Jeff Wayne's Musical Version of Spartacus, 1992) • Titus Andronicus (Titus, 1999) • Zorro/Diego De La Vega (The Mask of Zorro, 1998) • Burt Munro (The World's Fastest Indian, 2005) == Награди == Покрај наградите за „ Кога јагнињата ќе стивнат “ Хопкинс беше номиниран за оскар за филмовите „ Сеќавањето на денот “ ( 1993 ), „ Nixon “ ( 1995 ) и „ Амистат “ ( 1997 ). Хопкинс ја доби „ BAFTA “ наградата за најдобар глумец за глумењето на ликот „ Piere Bezukhov “ во продукцијата на BBC „ Воја и мир “ како и за „ Кога јагнињата ќе стивнат “ и „ Зејма на сенките “. Тој беше номиниран во истата категорија за филмовите „ Магија “ и „ Сеќавањата на денот “, како и за најдобар поддржувачки глумец во „ Кралот во зима “. Тој доби Emmi награда за улогите во „ Киднапирањето на Lindberg “ и во „ Бункер “ и беше номиниран за „ Камбанарот на Нотрдам “ и „ Големи очекувања “. Тој ја доби наградата за режисирање и глумење за „ Slipstream “ на швајцарскиот филмски фестивал. Филмографија год Филм Улога Запис 1967 A Flea in Her Ear Etienne Plucheux TV 1968 The Lion in Winter Richard 1969 The Looking Glass War John Avery Hamlet Claudius Department S Greg Halliday TV 1970 The Great Inimitable Mr. Dickens Charles Dickens The Three Sisters Hearts and Flowers Bob TV – Play for Today 1972 Young Winston David Lloyd George War and Peace Pierre Bezuhov A Doll's House Torvald Helmer 1974 The Girl from Petrovka Kostya QB VII Dr. Adam Kelno Juggernaut Supt. John McCleod The Childhood Friend Alexander Tashkov TV – Play for Today 1976 Dark Victory Dr. Michael Grant TV TheLindbergh Kidnapping Case Bruno Richard Hauptmann Emmy Award for Lead Actor - Miniseries or Movie Victory at Entebbe Prime Minister Yitzhak Rabin 1977 A Bridge Too Far Lt. Col. John D. Frost Audrey Rose Elliot Hoover 1978 Magic Charles "Corky" Withers/Voice of Fats International Velvet Captain Johnson 1979 Mayflower: The Pilgrims' Adventure Capt. Jones 1980 The Elephant Man Dr. Frederick Treves A Change of Seasons Adam Evans 1981 The Bunker Adolf Hitler Emmy Award for Lead Actor - Miniseries or Movie Peter and Paul Paul of Tarsus Othello Othello TV 1982 The Hunchback of Notre Dame Quasimodo TV 1983 A Married Man John Strickland TV 1984 The Bounty Lieutenant William Bligh год Филм Улога Запис 1985 Hollywood Wives Neil Gray TV Arch of Triumph Dr. Ravic TV Guilty Conscience Arthur Jamison TV Mussolini and I Count Galeazzo Giano TV The Good Father Bill Hooper 1987 84 Charing Cross Road Frank P. Doel 1988 The Dawning Robert Knights 1989 Great Expectations Abel Magwitch 1990 Desperate Hours Tim Comell 1991 The Silence of the Lambs Dr. Hannibal Lecter Academy Award for Best Actor Howards End Henry J. Wilcox One Man's War Joel 1992 Freejack Ian McCandless Chaplin George Hayden Spotswood Errol Wallace Bram Stoker's Dracula Professor Abraham Van Helsing 1993 The Trial The Priest The Remains of the Day James Stevens The Innocent Bob Glass Shadowlands Jack Lewis BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role 1994 Legends of the Fall Col. William Ludlow 1995 The Road to Wellville Dr. John Harvey Kellogg Nixon Richard M. Nixon 1996 August Ieuan Davies also directed, composed score Surviving Picasso Pablo Picasso 1997 Amistad John Quincy Adams The Edge Charles Morse 1998 The Mask of Zorro Don Diego de la Vega / Zorro Meet Joe Black William Parrish 1999 Instinct Ethan Powell Titus Titus Andronicus 2000 Mission: Impossible II Mission Commander Swanbeck uncredited The Grinch The Narrator 2001 The Devil and Daniel Webster Daniel Webster Hannibal Dr. Hannibal Lecter Hearts in Atlantis Ted Brautigan 2002 Red Dragon Dr. Hannibal Lecter Bad Company Officer Oakes 2003 The Human Stain Coleman Silk 2004 Alexander Old Ptolemy 2005 Proof Robert The World's Fastest Indian Burt Munro 2006 All the King's Men Judge Irwin Bobby John 2007 Fracture Theodore ‘Ted’ Crawford’ Beowulf Hrothgar The City of Your Final Destination Adam Slipstream Felix Bonhoeffer 2008 The Last Station Leo Tolstoy pre-production — begins filming in 2007 Harry and the Butler Alfred Hitchcock and the Making of Psycho Alfred Hitchcock − 2009 The Wolfman Sir John Talbot pre-production — begins filming in January 2008 {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Хопкинс, Ентони}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Заповедници на Редот на Британската Империја]] [[Категорија:Витези-бакалауреати]] [[Категорија:Добитници на наградата „Лоренс Оливие“]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] mjhamnzn0zurh8h82tvc6vluammi0jj 5537339 5537333 2026-04-10T16:40:57Z Andrew012p 85224 5537339 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{внимание}} {{Глумец | име = Ентони Хопкинс | изворно_име = Anthony Hopkins | слика = Anthony Hopkins Red Sea Festival 2025 Portrait.jpg | ширина = 240px | опис_на_слика = Ентони Хопкинс во 2025 г. | родено_име = Филип Ентони Хопкинс | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1937|12|31}} | место_на_раѓање = [[Порт Талбот]], [[Велс]], [[Обединето Кралство]] | државјанство = [[Обединето Кралство|британско]], [[САД|американско]] | занимање = [[глумец]], [[филмски режисер]], [[продуцент]] | активни_години = 1960— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (1992, 2021)<br>„[[БАФТА]]“ (1973, 1992, 1994, 2008, 2021)<br>„[[Златен глобус]]“ (2006)<br>„[[Европски филмски награди|Европска филмска награда]]“ (2021)<br>„[[Еми (награда)|Еми]]“ (1976, 1981)<br>„[[Награда Сатурн|Сатурн]]“ (1992) | imdb_id = 0000164 | автограм = Signature Anthony Hopkins (autograph) Welsh actor.svg }} '''Сер Филип Ентони Хопкинс''' ({{langx|en|Sir Philip Anthony Hopkins}}) (роден {{роден на|31|декември|1937}}) е познат [[велс]]ки филмски, телевизиски и сценски [[глумец]]. Хопкинс се сметан за еден од најголемите и најпознатите глумци во историјата на филмот. Хопкинс е најпознат по улогата на серискиот убиец [[Ханибал Лектор]] во култниот филм ''[[Кога јагнињата ќе стивнат]]'' и неговото продолжение ''[[Ханибал (филм)|Ханибал]]''. == Животопис == Хопкинс е роден во [[Маргам]], [[Порт Талбот]], [[Велс]], син на Мјуриел Ен и Ричард Артур Хопкинс, пекар. Неговата мајка е далечна роднина на ирскиот поет Вилијан Батлер Јејтс. Неговите училишни денови поминувале лошо. Како самотник со дислексиа, тој сфаќа дека подобро би се обидел во некоја уметност, како цртање или свирење на пијано, отколку да продолжи со учење (студирање). Во 1949, за да навлезе во некоја дисциплина (струка), неговите родители инсистирале тој да се обиде во Jones’ West Monmouth училиштето за момчиња во Понтипул, Велс. Тој останува таму за пет степени и потоа се образуваше на Cowbridge Grammar School, во Бриџет, Велс. Хопкинс беше охрабрен да стане глумец од неговиот соработник Richard Burton, којшто го запозна кратко на 15 годишна возраст. Под негово влијание, тој се запиша на Велшкиот колеџ за музика и глума во Кардиф, Велс, каде што дипломира во 1957. После две години поминати во служење на Армијата, тој се пресели во лондон каде што се дообучи во RADA ( Royal Academy of Dramatic Art ). Кариера Во 1965, после неколку години поминати во театар, тој беше забележан од Сер. Laurence Olivier, и го заменуваше кога Оливер заболи од воспаление на слепо црево, за време на снимањето на „ Танцот на Смртта “ од August Strindberg. Оливер подоцна забележал во својот мемоар ( дневник ) „ Признанија на еден глумец “ дека „ Нов млад глумец во компанијата кој е извонредно ветувачки талент чие име е Antony Hopkins ме заменуваше и се оддалечи од мене со делот од Едгар како мачка со глушец меѓу неговите заби “. И покрај неговите успеси во Кралскиот Национален театар, Хопкинс му здодеа да ги глуми секојдневните истите улоги и одлучи да глуми во филмови. Во 1968, тој се проби со улогата на Richard I во „ The Lion in Winter “ ( „ Кралот во зима “ ), покрај идниот James Bond ѕвездата Тимоти Далтон, кој го играше Филип II во Франција. Иако Хопкинс продолжи во театарот ( најзабележително во Бродвеј продукција во „ Eguus “ на Peter Shaffer, режисирано од John Dexter ) тој значително се оттргна од него за да продолжи и да се докаже како телевизиски и филмски глумец. Тој направи својата мала екранска дебата во 1967 емитувана на BBC во „ Болва во нејзиниот бар “. Од тогаш тој ја почна својата долга кариера, добивајќи многу признанија и награди за неговите квалитети. Хопкинс стана „ Командир на Британскта империја “ ( CBE ) во 1987, и „ Витез “ ( Knight Bachelor ) во 1993. Во 1996, Хопкинс доби стипендија од Универзитетот во Велс, Lampeter. Хопкинс изјави дека неговата улога како Burt Munro, во филмот „ Најбрзиот индијанец на светот “ во 2005година му била омилена улога. Тој изјави и дека „ Munro “ најлесната улога која што некогаш ја одиграл бидејќи двајцата мажи имаат сличен поглед на животот. Во 2006 година, Хопкинс доби Златен глобус Cecil B. De Mille Award за животно постигнување. == Стил на глумење == Изабела Роселини и Антони Хопкинс Локација: Аеродромот „ Tempelhot “ во Берлин на снимање на неколку сцени од филмот „ Innocent “ Хопкинс е познат по неговата тврда, непопустлива подготвеност за улоги. Тој призна во интервју дека ако еднаш се посвети на проект, тој ќе преснимува толку пати колку што е потребно (понекогаш над 200) сè додека снимките не му звучат природно, па да може „ да го направи тоа без размислување “. Ова води до скоро вообичаен стил на испорака којшто противречи на основата направена претходно. И покрај тоа што ова дозволува внимателна импровизација, му донесе и конфликт со повремениот режисер којшто се оддалечува од сценариото или бара глумецот да не претерува со прекумерен број на обиди. Хопкинс исто така изјави дека едноставно ги отфрла снимките, не паметејќи ги подоцна. Ова е спротивно од другите глумци кои обично ги паметат снимањата од филмовите дури и години подоцна. Richard Attenborough, којшто го режираше Хопкинс во пет прилики, сфати дека прави голем ризик за снимањето на „ Земјата на сенките “ ( 1993 ), да ги прилагоди различните карактери на своите две ѕвезди ( Хопкинс и Дебра Вингер ), коишто поделија многу сцени. Додека Хопкинс сакаше да ги задржи проблемите на минимум, претпочитајки ја спонтаноста на дирекното снимање, Вингер пробуваше постојано. За да го усогласи ова, Attenborough го вклучуваше Хопкинс на последната проба на Winger пред снимањето. Режисерот го фалеше Хопкинс за „ Оваа извонредна способност да направи да поверуваш дека кога го слушаш него дека е првпат кога ја рекол ( снимал ) таа снимка. Тоа е неверојатна дарба. “. Покрај тоа, Хопкинс е талентиран, имитатор кој успешно го менува неговиот роден Велшки акцент во акцентот на којшто зборува ликот што го глуми. Тој го имитираше гласот на неговиот ментор, Laurence Olivier, за дополнителните сцени во „ Спартак “ во неговата обнова во 1991. Неговото интервју во ТВ емисијата „ Parkinson “ во 1998 беше збогатено со негово имитирање на комедијантот Tommy Cooper. Hannibal Lecter Хопкинс во „ Кога јагнињата ќе стивнат “ Најславната улога на Хопкинс е канибалскиот сериски убиец Ханибал Лектор во „ Кога јагнињата ќе стивнат“. ( за која што ја доби Академската награда за најдобар глумец во 1992 ) Foster како „ Clarice Starling “ која што исто така доби награда за најдобар глумец. Покрај оваа, филмот победи за најдобра слика, најдобар режисер најдобро прилагодена екранска глума. Тоа е најкраткиот пат да се добие оскар, бидејќи Хопкинс се појавува само околу 17 минути. Хопкин ја одигра улогата на Lecter уште двапати ( „ Hannibal “ во 2001 и „ Црвениот змеј “ во 2002 ). Неговата оригинална изведба на овој лик во „ Кога јагнињата ќе стивнат “ беше опишана од Американскиот филмски институт како број еден филмски [[злобник]]. Во времето кога му беше понудена оваа улога, Ханибал се враќаше на Лондонската сцена, глумејќи во M. Butterlly. Тој се имаше вратено да живее во Британија после неколку години живеење во Холивуд, имајќи се но се откажа од својата кариера таму, велејќи „ Тој дел од мојот живот е завршен, тоа е завршена тема. Претпоставувам дека ќе се сместам овде и ќе работам почитуваната работа во BBC до остатокот на мојот живот. “. Ликот првпат се појави во филмот „ Човек трагач ( Ловец ) “, којшто беше заснован врз филмот „ Црвениот змеј “. Lecter ( во филмот се нарекува Лектор ) го играше британскиот глумец Brian Cox. Од кога „ Црвениот змеј “ се сметаше за римејкер на „ Човекот ловец “, на Хопкинс му се пружи шансата да го игра овој исконски злобник во трите најпродававни дела на Thomas Harris. Авторот беше многу задоволен од глумењето на Хопкинс на неговиот лик. Како и да е, Хопкинс изјави дека во „ Црвениот змеј “ за последен пат ќе го глуми овој лик, и дека нема да има ниту раскажувачка улога во последното издание на филмот, „ Воскреснувањето на Ханибал “. Личен живот Денес, Хопкинс живее во САД. Тој се преселил еднаш овде во 70-тите за да ја продолжи својат филмска кариера, но се врати во Британија во доцните 80-ти. Сепак, тој реши да се врати во Обидинетите Нации во 90-тите поради неговиот голем успех којшто го следеше во тие години. Тој стана Американски граѓанин на 12 април 2000 година и тоа го прослави со 3.000 милји низ земјата. Како човек со двојно државјанство, и покрај тоа што имаше заборавено на своја титула „ Витез “, подоцна одлучи да ја искористи титулата „ Сер “ во Обединетото Кралство. Хопкинс имаше изјавено дека ја прифатил оваа титула само за да ја направи среќна својата жена. Хопкинс е венчан 3 пати. Неговите први две жени беа Petronella Bark ( 1967 – 1979 ) и Jennifer Lyton ( 1973 – 2002 ). Сега е во брак со колумбијанката Stella Arrayave. Тој има ќерка од првиот брак Abigail Hopkins ( родена 1967 ), глумица и пејачка. Тој учествуваше и поддржуваше многу хуманитарни акции и апели, бил претседател на „ National Trust’s Snowdonia “ – апелот, собирајќи и донирајќи пари за изградба на националниот парк на Snowdonia. За овие активности на Хопкинс беше објавена книгата „ Anthony Hopkins’ Snowdonia “. Тој исто така е и учител волонтер во школото за глума во Санта Моника, Калифорниа. Хопкинс е поранешен алкохоличар, трезен од 1975. Хопкинс е познат е познат како шегобиец за време на местењето на сцената, кревајќи го расположението за време на снимањата лаејќи како куче. Други активности Хопкинс е талентиран пијанист. Во 1986, го оствари солото „ Далечна Ѕвезда “. Беше на 75-то место на британските листи. Во 2007 обајави дека привремено ќе се повлече од филмското платно бидејќи планира да оди на турнеја низ светот. Во 1996, Хопкинс го режисираше својот прв филм „ Август “, прилагодување на делото „ Чичко Вања “ од Чехов. Тој го режисираше „ Slipstream “ експериментална драма, чија премиера беше прикажана на „ Sun dence “ филмскиот фестивал во 2007. Хопкинс е обожавател на серијата на BBC „ Само будали и коњи “, и еднаш изјави дека би сакал да глуми во таа серија. Писателот John Sullivan го видел интервјуто имајќи го Хопкинс на ум го создал ликот на Danny Driskole, местен злобник. Меѓутоа, снимањето на новите серии се поклопи со снимањето на „ Кога јагнињата ќе стивнат “, па Хопкинс не можеше да ја одигра улогата. Оваа улога ја доби неговиот пријател Roy Marsden. Хопкинс има играно многу историски и измислени ликови: • John Quincy Adams (Amistad, 1997) • William Bligh (The Bounty, 1984) • Charles Dickens (The Great Inimitable Mr Dickens, 1970) • John Frost (A Bridge Too Far, 1977) • Bruno Hauptmann (The Lindbergh Kidnapping Case, 1976), • Abraham Van Helsing (Bram Stoker's Dracula, 1992) • Adolf Hitler (The Bunker, 1981), • C.S. Lewis (Shadowlands, 1993), • David Lloyd George (Young Winston, 1972) • Pierre Bezukhov (War and Peace, 1972.) • Frederick Treves (The Elephant Man, 1980) • Richard Nixon (Nixon, 1995) • St. Paul (Peter and Paul, 1981) • Othello (Othello, 1981) • Pablo Picasso (Surviving Picasso, 1996) • Quasimodo (The Hunchback of Notre Dame, 1982) • Yitzak Rabin (Victory at Entebbe, 1976) • Richard Lionheart (The Lion in Winter, 1968) • Marcus Crassus (Jeff Wayne's Musical Version of Spartacus, 1992) • Titus Andronicus (Titus, 1999) • Zorro/Diego De La Vega (The Mask of Zorro, 1998) • Burt Munro (The World's Fastest Indian, 2005) == Награди == Покрај наградите за „ Кога јагнињата ќе стивнат “ Хопкинс беше номиниран за оскар за филмовите „ Сеќавањето на денот “ ( 1993 ), „ Nixon “ ( 1995 ) и „ Амистат “ ( 1997 ). Хопкинс ја доби „ BAFTA “ наградата за најдобар глумец за глумењето на ликот „ Piere Bezukhov “ во продукцијата на BBC „ Воја и мир “ како и за „ Кога јагнињата ќе стивнат “ и „ Зејма на сенките “. Тој беше номиниран во истата категорија за филмовите „ Магија “ и „ Сеќавањата на денот “, како и за најдобар поддржувачки глумец во „ Кралот во зима “. Тој доби Emmi награда за улогите во „ Киднапирањето на Lindberg “ и во „ Бункер “ и беше номиниран за „ Камбанарот на Нотрдам “ и „ Големи очекувања “. Тој ја доби наградата за режисирање и глумење за „ Slipstream “ на швајцарскиот филмски фестивал. Филмографија год Филм Улога Запис 1967 A Flea in Her Ear Etienne Plucheux TV 1968 The Lion in Winter Richard 1969 The Looking Glass War John Avery Hamlet Claudius Department S Greg Halliday TV 1970 The Great Inimitable Mr. Dickens Charles Dickens The Three Sisters Hearts and Flowers Bob TV – Play for Today 1972 Young Winston David Lloyd George War and Peace Pierre Bezuhov A Doll's House Torvald Helmer 1974 The Girl from Petrovka Kostya QB VII Dr. Adam Kelno Juggernaut Supt. John McCleod The Childhood Friend Alexander Tashkov TV – Play for Today 1976 Dark Victory Dr. Michael Grant TV TheLindbergh Kidnapping Case Bruno Richard Hauptmann Emmy Award for Lead Actor - Miniseries or Movie Victory at Entebbe Prime Minister Yitzhak Rabin 1977 A Bridge Too Far Lt. Col. John D. Frost Audrey Rose Elliot Hoover 1978 Magic Charles "Corky" Withers/Voice of Fats International Velvet Captain Johnson 1979 Mayflower: The Pilgrims' Adventure Capt. Jones 1980 The Elephant Man Dr. Frederick Treves A Change of Seasons Adam Evans 1981 The Bunker Adolf Hitler Emmy Award for Lead Actor - Miniseries or Movie Peter and Paul Paul of Tarsus Othello Othello TV 1982 The Hunchback of Notre Dame Quasimodo TV 1983 A Married Man John Strickland TV 1984 The Bounty Lieutenant William Bligh год Филм Улога Запис 1985 Hollywood Wives Neil Gray TV Arch of Triumph Dr. Ravic TV Guilty Conscience Arthur Jamison TV Mussolini and I Count Galeazzo Giano TV The Good Father Bill Hooper 1987 84 Charing Cross Road Frank P. Doel 1988 The Dawning Robert Knights 1989 Great Expectations Abel Magwitch 1990 Desperate Hours Tim Comell 1991 The Silence of the Lambs Dr. Hannibal Lecter Academy Award for Best Actor Howards End Henry J. Wilcox One Man's War Joel 1992 Freejack Ian McCandless Chaplin George Hayden Spotswood Errol Wallace Bram Stoker's Dracula Professor Abraham Van Helsing 1993 The Trial The Priest The Remains of the Day James Stevens The Innocent Bob Glass Shadowlands Jack Lewis BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role 1994 Legends of the Fall Col. William Ludlow 1995 The Road to Wellville Dr. John Harvey Kellogg Nixon Richard M. Nixon 1996 August Ieuan Davies also directed, composed score Surviving Picasso Pablo Picasso 1997 Amistad John Quincy Adams The Edge Charles Morse 1998 The Mask of Zorro Don Diego de la Vega / Zorro Meet Joe Black William Parrish 1999 Instinct Ethan Powell Titus Titus Andronicus 2000 Mission: Impossible II Mission Commander Swanbeck uncredited The Grinch The Narrator 2001 The Devil and Daniel Webster Daniel Webster Hannibal Dr. Hannibal Lecter Hearts in Atlantis Ted Brautigan 2002 Red Dragon Dr. Hannibal Lecter Bad Company Officer Oakes 2003 The Human Stain Coleman Silk 2004 Alexander Old Ptolemy 2005 Proof Robert The World's Fastest Indian Burt Munro 2006 All the King's Men Judge Irwin Bobby John 2007 Fracture Theodore ‘Ted’ Crawford’ Beowulf Hrothgar The City of Your Final Destination Adam Slipstream Felix Bonhoeffer 2008 The Last Station Leo Tolstoy pre-production — begins filming in 2007 Harry and the Butler Alfred Hitchcock and the Making of Psycho Alfred Hitchcock − 2009 The Wolfman Sir John Talbot pre-production — begins filming in January 2008 {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Хопкинс, Ентони}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Заповедници на Редот на Британската Империја]] [[Категорија:Витези-бакалауреати]] [[Категорија:Добитници на наградата „Лоренс Оливие“]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] nevirfdy9rwyab0h5iu5cytqrgy09rb Трансформатор 0 43949 5537474 5461429 2026-04-10T19:56:13Z Bjankuloski06 332 /* Ладење */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар (2) 5537474 wikitext text/x-wiki [[Податотека:ЕМО трансформатор.jpg|мини|десно|250п|Маслен трансформатор „[[ЕМО Охрид]]“ од 160 [[kVA]] со конзерватор]] '''Трансформатор''' — електричен уред што ја пренесува [[електрична енергија|електричната енергија]] со променливо поле од едно во друго коло, без никакви подвижни делови. Трансформаторот се состои од две (или повеќе) намотки или една намотка со повеќе изводи. Трансформаторите се користат да го зголемуваат или намалуваат напонот, да го менуваат отпорот, или да обезбедат електрична изолација помеѓу колата. Трансформаторот е еден од наједноставните електрични уреди. Неговиот основен дизајн, материјалите и принципите малку се промениле во последните 100 години, но сепак дизајнот и материјалот на трансформаторот продолжуваат да се унапредуваат. Трансформаторите се значајни за пренесување на електрична енергија со висок напон кој обезбедува заштеда во текот на преносот на поголема далечина. Најпростите трансформатори се составени од две намотки- примар и секундар. Наизменичната струја која тече низ намотките на примарот создава магнетен тек кој, преку јадрото, предизвикува индукција во намотките на секундарот. Главната примена на трансформаторите е за снабдување на енергија од електричните централи, преку преносната мрежа, до крајните потрошувачи. При овој пренос, енергијата претрпува неколку трансформации во т.н. трафостаници. ==Начела== <div style="float:right; padding:1em; margin:0 0 0 1em; width:300px; border:1px solid; background:ivory;"> {{anchor|Ideal transformer equations}} '''Идеални трансформаторски равенки''' Според Фарадеевиот закон за индукција: <math>U_\text{S} = -N_\text{S} \frac{\mathrm{d}\Phi}{\mathrm{d}t}</math> . . . (1){{efn|With turns of the winding oriented perpendicularly to the magnetic field lines, the flux is the product of the [[magnetic flux density]] and the core area, the magnetic field varying with time according to the excitation of the primary. The expression dΦ/dt, defined as the derivative of magnetic flux Φ with time t, provides a measure of rate of magnetic flux in the core and hence of EMF induced in the respective winding. The negative sign is described by Lenz's law.}} <math>U_\text{P} = -N_\text{P} \frac{\mathrm{d}\Phi}{\mathrm{d}t}</math> . . . (2) Каде <math>U</math> е [[извод|моменталниот]] [[напон]], <math>N</math> е бројот на намотки на калемот, dΦ/dt е [[извод]]от од магнетниот тек Φ низ една намотка низ калемот за време ('''''t'''''), додека пак показателите <sub>'''P'''</sub> и <sub>'''S'''</sub> се ознаки за примар и секундар. Комбинирајќи го односот од равенките 1 и 2: Односот на намотки <math>=\frac{U_\text{P}}{U_\text{S}} = \frac{-N_\text{P}}{-N_\text{S}}=a</math> . . . (3) (Забелешка: Намалувачките трансформатори имаат ''a''>1, додека пак зголемувачките трансформатори имаат ''a''<1.) Според законот за [[закон за запазување на енергијата|запазување на енергијата]], [[активна моќност|активната]], [[моќ|вкупната]] и [[реактивна моќ|реактивната]] моќ се запазени при влезот и излезот од калемите <math>S=I_\text{P} U_\text{P} = I_\text{S} U_\text{S}</math> . . . (4) Каде <math>S</math> е запазената моќност и <math>I</math> и [[електрична струја|струјата]]. Поврзувајќи ги равенките 3 и 4{{efn|Although ideal transformer's winding inductances are each infinitely high, the square root of winding inductances' ratio is equal to the turns ratio.}}<ref name="Brenner18-1">{{harvnb|Brenner|Javid|1959|loc=§18-1 Symbols and Polarity of Mutual Inductance, pp.=589–590}}</ref> се добива идеалниот трансформаторски [[идентитет]] <math>\frac{U_\text{P}}{U_\text{S}} = \frac{I_\text{S}}{I_\text{P}}=\frac{N_\text{P}}{N_\text{S}}=\sqrt{\frac{L_\text{P}}{L_\text{S}}}=a</math> . (5) Каде <math>L</math> е индуктивитетот. Според [[Омов закон|Омовиот закон]] и идеалниот трансформторски идентитет <math>Z_\text{L}=\frac{U_\text{S}}{I_\text{S}}</math> . . . (6 {{nobr|<math>Z'_\text{L} = \frac{U_\text{P}}{I_\text{P}}=\frac{aU_\text{S}}{I_\text{S}/a}=a^2\frac{U_\text{S}}{I_\text{S}}=a^2{Z_\text{L}}</math> . (7) Каде <math>Z_\text{L}</math> е секундарната импеданција. <math>Z'_\text{L}</math> е активната импеданција на напонот. }} </div> ===Идеален трансформатор=== Идеален трансформатор е теоретски, [[линеарност|линиски]] трансформатор кој нема загуби и е совршено [[взаемноиндукција|индуктивно споен]].<ref>{{harvnb|IEV 131-12-78||loc=Ideal transformer}}</ref> Совршеното спојување наведува дека имаме бесконечно висока [[Пробивност (електромагнетизам)|магнетна пробивност]] во јадрото и индукции во намотките и збир на [[магнетомоторна сила|магнетомоторната сила]] еднаков на 0.<ref name="Brenner18-6">{{harvnb|Brenner|Javid|1959|loc=§18-6 The Ideal Transformer, pp.=598–600}}</ref>{{efn|This also implies the following: Input impedance is infinite when secondary is open and zero when secondary is shorted; there is zero phase-shift through an ideal transformer; input and output power and reactive volt-ampere are each conserved; these three statements apply for any frequency above zero and periodic waveforms are conserved.<ref name="Crosby1958-145">{{harvnb|Crosby|1958|p=145}}</ref>}} [[File:Ideal transformer.svg|left|thumb|320px|Идеален трансформатор поврзан со извор U<sub>P</sub> на примарот и импеданција Z<sub>L</sub> на секундарот, каде 0 < Z<sub>L</sub> < ∞.]] [[Image:Transformer3d col3 mk.svg|left|thumb|325px|Идеален трансформатор и законот за индукција{{efn|Direction of transformer currents is according to [[Правило на десна рака#Насока поврзана со вртењето|Правило на десна рака.]]}}]] Променливата струја во примарот создава променлив магнетен тек во јадрото на трансформаторот и променливо магнетно поле во внатрешноста на секундарот. Ова променливо магнетно поле на секундарот индуцира променлива ЕМС или напон во секундарот како резултат на електромагнетната индукција. Примарот и секундарот се намотани околу јадрото ао бесконечно силна магнетна пермиабилност{{efn|Windings of real transformers are usually wound around very high permeability [[Magnetic core|ferromagnetic cores]] but can also be [[Transformer#Cores|air-core]] wound.}}за да сите магнетни текови поминуваат низ двете примарна и секундарна намотка.Со [[извор на струја]] поврзан на примарот и [[електрична импеданција|импеданција]] поврзана со секундарот, струите од трансформаторот течат во посочените насоки. (Погледајте [[трансформатор#Поларност|Поларност]].) Според [[Фарадеев закон за индукција|Фарадеевиот закон]], кога магнетниот тек поминува низ примарот и секундарот во идеален транформатор <ref name="Hameyer2-1-2">{{harvnb|Hameyer|2001|loc=§2.1.2 Second Maxwell-Equation (Faraday's Law) in Section 2 - Basics, pp. 11&ndash;12, equations 2-12 to 2-15}}</ref> напунот што се создава во секоја од намотките е пропорционален со бројот на навивките на намотките. Во секундарот напонот е одреден според Фарадеевата равенка&nbsp;1 (Погледајте ја кутијата десно). Во примарот напонот е одреден според равенката &nbsp;2.<ref name="Heathcote1998-2">{{harvnb|Heathcote|1998|pp=2–3}}</ref>. Примарната ЕМС понекогаш се нарекува [[повратна електромоторна сила|повратна ЕМС]].<ref name="Rajut (2002)">{{Наведена книга|last1=Rajput|first1=R.K.|title=Alternating current s|date=2002|publisher=Laxmi Publications|location=New Delhi|isbn=9788170082224|edition=3|url=https://books.google.com/books?id=mcT2MXb1-4wC&pg=PA107|page=107}}</ref><ref name="calvert2001">{{harvnb|Calvert|2001||}}</ref>{{efn|Section [[Leakage inductance#Leakage factor and inductance|Leakage factor and inductance]] of [[Leakage inductance]] derives a transformer equivalent in terms of various measurable inductances (winding, self, leakage, magnetizing and mutual inductances) and turns ratio, which are collectively essential to rigorous counter EMF understanding.}} Ова е во согласност со [[Ленцов закон|Ленцовиот закон]], кој гласи дека индукцијата од ЕМС секогаш се спротивставува на создавањето на каква било промена во магнетното поле. Односот меѓу напоните на намотките е правопропорционален на односот на навивките на намотката според 3-та равенка.<ref name="Winders2002-20">{{harvnb|Winders, Jr.|2002||pp=20–21}}</ref><ref name="Hameyer3-2">{{harvnb|Hameyer|2001|loc=§3.2 Definition of Transformer Ratio in Section 3 - Transformers, p. 27}}</ref>{{efn|"The turn ratio of a transformer is the ratio of the number of turns in the high-voltage winding to that in the low-voltage winding." (Common usage has evolved over time from 'turn ratio' to 'turns ratio'.)}} Но, некои извори ја користат реципрочната вредност.<ref name=Miller>{{Наведена книга|last1=Miller|first1=Wilhelm C.|author2=Robbins, Allan H. |title=Circuit analysis : theory and practice|date=2013|publisher=Cengage Learning|location=Clifton Park, NY|isbn=978-1-1332-8100-9|page=990|edition=5|url=https://books.google.com/books?id=fdMKAAAAQBAJ&dq=turns+ratio+convention&pg=PA990|accessdate=25 September 2014}}</ref>{{efn|A step-down transformer converts a high voltage to a lower voltage while a step-up transformer converts a low voltage to a higher voltage, an [[isolation transformer]] having 1:1 turns ratio with output voltage the same as input voltage.}} Според [[закон за запазување на енергијата|законот за запазување на енергијата]], каква било импеданција поврзана на секундарот на идеалниот трансформатор ќе доведе до запазување на активната, реактивната и вкупната моќност која е во согласност со 4-та равенка. [[идентитетска функција|Идентитетот]] за идеалниот трансформатор прикажан во равенката&nbsp;5 е разумна претпоставка за вообичаениот комерцијален трансформатор, при што односот на напонот и односот на намотките е обратнопропорционален на соодветниот однос на струите. Според [[Омов закон|Омовиот закон]] и иденитетот за идеалниот трансформатор: * импеданцијата во секундарот може да се изрази со равенката&nbsp;6 * импеданцијата во примарот е изведена во равенката&nbsp;7 и е еднаква на производот на квадратот на намотките со импеданцијата на секундарот.<ref name="Flanagan1993-1">{{harvnb|Flanagan|1993|pp=1–2}}</ref><ref name="Tcheslavski (2008)">{{cite conference|last=Tcheslavski|first=Gleb V.|title=Slide 13 Impedance Transformation in Lecture 4: Transformers|book-title=ELEN 3441 Fundamentals of Power Engineering|publisher=Lamar University (TSU system member)|year=2008}}</ref> ===Реален трансформатор=== [[File:Transformer Flux.svg|right|thumb|308x308px|Протекување на текот низ трансформаторот]] ====Разлики од идеалниот трансформатор==== Моделот за идеалниот трансформатор го занемарува следниве основни гледишта за вистинските трансформатори: (а)Јадрени загуби, колективно наречени загуба на магнетизирана јачина на струја, се состојат од<ref name="Say1983">{{harvnb|Say|1983|}}</ref>: * [[Магнетно јадро|Хистерезиски]] загуби поради нелинеарен доток на напон во јадрото на трансформаторот; * [[Магнетно јадро|Вртложни]] загуби на јачината на струјата поради загревање во јадрото кои се пропорционални на квадратот на вложениот напон. (б) За разлика од идеалниот модел, намотките на реалниот трансформатор имаат отпор и индуктивност поврзани со: * [[Џулови закони|Џулови загуби]] поради отпорот во примарот и секундарот<ref name="Say1983"/> * Текот кој протекува од јадрото и поминува низ една намотка доведува само до појава на примарна и секундарна реактивна импеданција. [[File:Transformer capacitor 2.png|200px|thumb|right|Приказ на паразитскиот капацитет.]] (в)слично на [[Индуктивност|индуктор]], паразитскиот капацитет и саморезонансната појава се должат на распределбата на електричното поле. Најчесто предвид се земаат три видови на паразитски капацитет и ги имаме следниве равенки за затворените јамки<ref>L. Dalessandro, F. d. S. Cavalcante, and J. W. Kolar, "Self-Capacitance of High-Voltage Transformers," IEEE Transactions on Power Electronics, vol. 22, no. 5, pp. 2081-2092, 2007.</ref> * капацитет меѓу соседните навивки во било кој слој; * капацитетот меѓу соседните слоеви; * капацитет меѓу јадрото и соседниот слој до јадрото. Моделот на трансформаторот со капацитетот е доста сложен и ретко се користи; дури и [[Медиум:TREQCCT.jpg|еквивалентното коло на ‘вистинскиот’ трансформатор]] не го вклучува паразитскиот капацитет. Но, капацитетот може да се измери со споредување на индукцијата на отвореното коло и индукцијата на краткиот спој. ====Протекувачки тек==== Моделот на идеалниот трансформатор докажува дека целиот тек создаден од примарот ги поврзува ги поврзува сите навивки од секоја намотка, вклучувајќи го и примарот. Во практиката, дел од текот опфаќа делови надвор од намотките<ref name="McLaren1984-68">{{harvnb|McLaren|1984|pp=68–74}}</ref>. Оваквиот тек е наречен „истечен тек“ и доведува до [[протекување на индукцијата во [[сериски и паралелни кола|сериски]] со заедничките намотки на трансформаторот .<ref name="calvert2001"/> Протечениот флуџ доведува енергијата да биде алтернативно зачувана и да се испразни од магнетните полиња со секој круг на струјата. Не е директна загуба на сила, но доведува до инфериорна [[регулација на напонот]], предизвикувајќи секундарниот напон да не биде правопропорционален на примарниот напон, особено под голем товар.<ref name="McLaren1984-68"/> Па така трасформаторите најчесто се дизајнирани да имаат многу мал проток на индукција. Во некои случаи кога намерно во осмислата да на трансформаторот постои потреба за ограничување на дотокот на струја од [[краток спој|краткиот спој]] поволно е да се има зголемен проток , долги магнетни патеки, искришта, или магнетни премостувања.<ref name="calvert2001"/> Протечните трансформатори може да се користат за оптоварување за кое својствен е [[негативен отпор]], како што се [[електричен лак|електрични лакови]], [[живина ламба|живини]] и [[натриумска ламба|натриумски]] ламби и [[неонска реклама|неонски реклами]] или за безбедно справување со оптаварувања кои периодично постануваат кратки споеви, како на пример [[електролачно заварувањеж|електролачното заварување]].<ref name="Say1983-485">{{harvnb|Say|1983|p=485|}}</ref> Искриштата исто така ќе се користат кај трансформаторите за спречување на заситувањето, особено кај аудиочестотните трансформатори во кола кои имаат еднонасочно струен елемент кој се протега низ намотките <ref>{{Наведена книга|last=Terman|first=Frederick E.|title=Electronic and Radio Engineering| edition=4 |year=1955|publisher=McGraw-Hill|location=New York|pages=15}}</ref> . [[заситувачки реактор|Заситувачкиот реактор]] го искористува заситувањето од јадрото за да се управува променливата струја. Доколку постои протекување на индуктивноста може да се искористи и кај трансформаторите кои се сврзани паралелно. Може да се покаже дека доколку процентуалната импеданција {{efn|Percent impedance is the ratio of the voltage drop in the secondary from no load to full load; and is here represented with the variable ''Z''.<ref name="Heathcote1998-4">{{harvnb|Heathcote|1998|p=4}}</ref> It can be shown that if the percent impedance. In some texts, ''Z'' is used for absolute impedance instead.}} и придружниот протекувачки однос од реактансата и отпорот во намотките (''X''/''R'') за два трансформатори кои хипотетички се подеднакво исти. Овие трансформатори ќе ја споделуваат моќноста пропорционално на нивните соодветни волт-амперски каратеристики(пр. 500&nbsp;[[киловолт-ампер|kVA]] паралелно сврзан со 1.000&nbsp;kVA, па така поголемиот трансфорамтор ќе може да издржи двојно поголема струја). Но, толеранцијата на имеданцијата на комерцијалните трансформатори е значителна. исто така, Z импеданцијата и односот X/R на трансформатори со различен променлив капацитет, па така за 1.000&nbsp;kVA и 500&nbsp;kVA вредностите се ''Z'' ≈ 5.75%, ''X''/''R'' ≈ 3.75 и ''Z'' ≈ 5%, ''X''/''R'' ≈ 4.75.<ref name="Knowlton6-97">{{harvnb|Knowlton|1949|loc=§6-97 Nomenclature for Parallel Operation, pp. 585-586}}</ref> ====Еквивалентно коло==== {{Поврзано|Индукционен мотор#Штаинметцово еквивалентно коло|l1=Штаинметцово еквивалентно коло}} Разгледувајќи ја шемата, физикото однесување на практичниот трансформатор може да се прикаже со модел на [[еквивалентно коло]], кое може да вклучува идеален трансформатор.<ref name="daniels1985-47">{{harvnb|Daniels|1985|pp=47–49}}</ref> Џуловите загуби и протекувачките реактанции во намотките се претставени со следните серирски сврзани јамчести импеданции на моделот: * Примар : ''R''<sub>P</sub>, ''X''<sub>P</sub> * секундар: ''R''<sub>S</sub>, ''X''<sub>S</sub>. Во нормалниот тек на претворањето на еквивалентното коло, ''R''<sub>S</sub> и''X''<sub>S</sub> во практиката е обично наречено приамарна страна со множење на овие импеданции според квадратот од односот бројот на навивките.(''N''<sub>P</sub>/''N''<sub>S</sub>)<sup>&nbsp;2</sup>&nbsp;=&nbsp;a<sup>2</sup>. [[Image:TREQCCT.jpg|thumb|500px|Еквивалентно коло на реален трансформатор]] Загуба во јадрото и реактанцата е претставена со следниве премостувани имеданци на моделот: * Јадрени загуби: ''R''<sub>C</sub> * Магнетизирачка реактанса : ''X''<sub>M</sub>. ''R''<sub>C</sub> и ''X''<sub>M</sub> збирно се наречени ''магнетизирачка гранка'' на моделот. Јадрените загуби се предизвикани најчесто од хистерзисот и ефектите на вртложните струи во јадрото се пропорционални на квадратот на јадрениот тек при определена честота.<ref name="Say1983-142">{{harvnb|Say|1983|pp=142–143|}}</ref> Конечната пермеабилност на јадрото побарува магнетизирачка струја ''I''<sub>M</sub> за да се одржи заедничкиот тек во јадрото. Магнетизирачката струја е во фаза со текот, односот помеѓу двете се нелинеарни поради заситувачките ефекти. Но, сите импеданци од прикажаното еквивалентното коло по дефиниција се линеарни и нелинеарни ефекти не се типично рефлектираниво еквивалентните кола на трансформаторот.<ref name="Say1983-142"/>. Со [[синусоиден]] извор, јадрениот тек поместен од ЕМС за агол од&nbsp;90°. Секундарот е отворено коло , при што струјата на магнетизирачката гранка ''I''<sub>0</sub> е еднаква на трансформаторската неоптоварена струја.<ref name="daniels1985-47"/> [[File:Instrument Transformer.jpg|thumb|right|223x223px|Инструментален трансформатор,со поларизаторска точка и Х1 ознаки на страничниот терминал LV]] Добиениот модел, иако понекогаш именуван како „точнo“ еквиваленто коло засновано на [[линеарност|линиски]] претпоставки, се задржуваат бројни приближности .<ref name="daniels1985-47"/> Анализата се поедноставува со препоставување дека импеданцата на магнетизирачките гранки е релативно висока и ја релоцира гранката на лево од примарната импеданца. Ова воведува грешка но дозволува комбинација на примарни и секундарни отпори и реактанти од просто собирање на две сериски импеданци. Импеданцијата на еквивалентното коло и односот на параметрите на трансформаторот можа да бидат изведеде од следните тестови: [[пасивен мод]], {{efn|A standardized open-circuit or unloaded transformer test called the [[Epstein frame]] can also be used for the characterization of magnetic properties of soft magnetic materials including especially electrical steels.<ref>[http://webstore.iec.ch/webstore/webstore.nsf/mysearchajax?Openform&key=60404-2&sorting=&start=1&onglet=1 IEC Std 60404-2 Magnetic Materials &ndash; Part 2: Methods of Measurement of the Magnetic Properties . . .]</ref>}} [[мод на краток спој]],мод на отпор на намотки, и мод на однос на трансформатор. ===Равенка на ЕМС на трансформатор=== {{anchor|Сеопшта равенка за ЕМС на трансформатор}} Ако текот во јадрото е само [[синусоиден]], односот помеѓу било која намотка и нејзиниот [[квадратна средина|квадратно средичен]] напон ''E''<sub>rms</sub> на намотката , и честотата на изворот ''f'', бројот на намотки ''N'', површината на пресекот на јадрото ''a'' во m<sup>2</sup> и максималната густина на магнетниот тек ''B''<sub>max</sub> во Wb/m<sup>2</sup> или T (тесли) е дадена со сеопштата равенка за ЕМС:<ref name="Say1983"/><ref name="universalppts">{{harvnb|Universalppts||loc=EMF equations of a single phase transformer}}</ref> <math> E_\text{rms} = {\frac {2 \pi f N a B_\text{max}} {\sqrt{2}}} \approx 4.44 f N a B_\text{max}</math> Ако текот не содржи [[аликвотни тонови]] следните равенки може да се искористат за '''полуцикличниот просечен напон''' ''E''<sub>avg</sub> од кој било бранов облик: <math> E_\text{avg}= 4 f N a B_\text{max} \!</math> ==Основни трансформаторски параметри и изведба== ===Поларност=== [[поларност (заемна индуктивност)|Точкестата конвенција]] честопати се користи за шеми на трансформатори, плочи или крајни ознаки за да ја дефинира релативната поларност на намотките на трансформаторот. Моменталното зголемување на јачината на струјата која влегува во крајот на „точката“ на примарот индуцира позитивен поларен напон кој излегува од крајот на „точката“ на секундарот. <ref name="Ula2005">{{harvnb|Parker|Ula|Webb|2005|loc=172, 1017; §2.5.5 Transformers & §10.1.3 The Ideal Transformer}}</ref><ref name="Kothari2010">{{harvnb|Kothari|Nagrath|2010|loc=p. 73, §3.7 Transformer Testing in Chapter 3 Transformers}}</ref><ref name="Brenner18-6-589">{{harvnb|Brenner|Javid|1959|loc=§18-6 The Ideal Transformer, p.=589}}</ref>{{efn|ANSI/IEEE Standard C57.13 defines polarity in terms of the relative instantaneous directions of the currents entering the primary terminals and leaving the secondary terminals during most of each half cycle, the word 'instantaneous' differentiating from say phasor current.<ref name="Crompton (ND)">{{Наведена мрежна страница|title=Polarity Markings on Instrument Transformers|url=http://www.cromptonusa.com/Polarity%20on%20Transformers.pdf|accessdate=13 April 2013|archive-date=2016-06-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160603232545/http://www.cromptonusa.com/Polarity%20on%20Transformers.pdf|url-status=dead}}</ref><ref name="ANSI/IEEE C57.13">{{Наведена книга|title=ANSI/IEEE C57.13, ANS Requirements for Instrument Transformers|year=1978 |url=http://ieeexplore.ieee.org/servlet/opac?punumber=2654|publisher=IEEE|location=New York, N.Y.|isbn=0-7381-4299-9|page=4 (§3.26)}} (superseded, 1993)</ref>}}{{efn|Transformer polarity can also be identified by terminal markings H0,H1,H2... on primary terminals and X1,X2, (and Y1,Y2, Z1,Z2,Z3... if windings are available) on secondary terminals. Each letter prefix designates a different winding and each numeral designates a termination or tap on each winding. The designated terminals H1,X1, (and Y1, Z1 if available) indicate same instantaneous polarities for each winding as in the dot convention.<ref name="GE Digital (ND)">{{Наведена мрежна страница|title=Connections - Polarity|url=http://www.gedigitalenergy.com/products/buyersguide/ct_sc.pdf|accessdate=13 April 2013}}</ref>}}{{efn|When a voltage transformer is operated with sinusoidal voltages in its normal frequency range and power level the voltage polarity at the output dot is the same (plus minus a few degrees) as the voltage polarity at the input dot.}} Трофазни трансформатори користени во системи за електрична струја имаат плоча со име која укажува на фазните односи меѓу нивните терминал. Ова може да биде во облик на шема на [[комплексна амплитуда]] или користејќи азбучнобројчен код да се покаже типот на внатрешна вреска за секоја намотка. ===Честотен ефект=== Електромоторната сила на трансформатор со одреден тек се зголемува со честотата.<ref name="Say1983"/> При работење на високи честоти, трансформаторите можат да бидат физички покомпактни бидејќи јадрото може да префрли повеќе сила без да постигне заситување и потребни се помалку навивки за да се постигне истата импеданса. Но, својствата како јадрена загуба и спроведувачки [[скин ефект]] исто така се зголемува со честотата. Воената опрема применува 400&nbsp;Hz извори на енергија кои ги намалуваат тежините на јадрото и намотката.<ref>{{Наведена мрежна страница | title = 400 Hz Electrical Systems | work = Aerospaceweb.org | url = http://www.aerospaceweb.org/question/electronics/q0219.shtml | accessdate = May 21, 2007}}</ref> Спротивно, честотите користени за [[железничка електрификација|системи на железничка електрификација]] биле многу пониски (пр. 16.7&nbsp;Hz и 25&nbsp;Hz) отколку нормалните употребувани честоти (50–60&nbsp;Hz) за историски причини поврзаниглавно со границите на раните [[влечни мотори]] . [[File:Power Transformer Over-Excitation.gif|thumb|Power transformer over-excitation condition caused by decreased frequency; flux (green), iron core's magnetic characteristics (red) and magnetizing current (blue).]] Управувањето на трансформатор на својот дизајниран напон но поголема честота отколку што е наменет ќе доведе до намалена магнетизирачка струја. На пониска честота магнетизирачката струја ќе се зголеми. Управување на голем трансформатор на различна честота од дизајнираната ќе бара оценување на напони, загуби и ладење за да воспостави дали безбедната работа е практична. На пример, на трансформаторите може да им е потребно да имаат вградено „ волти на херц“ над исцрпеност, [[заштитен релеј|релеи]] за да го заштитат трансформаторот од преголем напон при високи честоти. ==Изведба== ===Јадро === Трансформатори со затворени јадра се конструирани во „јадрен облик“ или „оклопен облик“. Кога намотките го обиколуваат јадрото, трансформаторот е во јадрен облик; кога намотките се обиколени од јадрото, трансформаторот е во „оклопен облик“.<ref name="Del Vecchio2002-10"/><ref name="cform">{{harvnb|IEV 421-01-07||loc=Core-form transformer}}</ref><ref name="sform">{{harvnb|IEV 421-01-09||loc=Shell-form transformer}}</ref> Оклопниот облик може да биде попреовладувачки отколку јадрениот облик за дистрибуција на распределбени трансформаторски примени бидејќи е полесно да се мести јадрото околу намотките.<ref name="Del Vecchio2002-10">{{harvnb|Del Vecchio|Poulin|Feghali|Shah|2002|pp=10–11, Fig. 1.8}}</ref> Дизајнот на јадрениот облик има тенденција да биде поекономично па така попреовладувачко отколку дизајнот на оклопниот облик за високо напонски трансформаторски примени на долниот крај од нивниот напон додека пак моќноста се движи помалку или еднакво , номинално, 230&nbsp;kV или 75&nbsp;MVA) На повисок напон и моќност , трансформаторите со оклопен облик имаат тенденција да бида попреовладувачки .<ref name="Del Vecchio2002-10"/><ref name="Knowlton6-41">{{harvnb|Knowlton|1949|loc=§6-41 The characteristic features, p. 562}}</ref><ref name="HRTSG (2005)">{{Наведена мрежна страница|author=Hydroelectric Research and Technical Services Group|title=Transformers: Basics, Maintenance, and Diagnostics|url=http://permanent.access.gpo.gov/lps113746/Trnsfrmr.pdf|publisher=U.S. Dept. of the Interior, Bureau of Reclamation|accessdate=Mar 27, 2012|page=12}}</ref><ref name="US Army Corps of Engineers1994">{{harvnb|US Army Corps of Engineers|1994|loc=EM 1110-2-3006, Chapter 4 Power Transformers, p=4-1}}</ref> Дизајнот на оклопниот дизајн е претпочитан за многу високнапон и високи MVA намени бидејќи, иакотреба повеќе интензивен напор за да се произведе , трансформатори со оклопен облик се карактеристични за тоа што имаа подобар однос на kVA спрема тежина, подобри одлики на јачина на краток спој и поголема отпорност на оштетување на премини.<ref name="US Army Corps of Engineers1994"/> ===Намотки=== [[Image:Transformer-hightolow smaller.jpg|thumb|right|250px|Намотките се обично концентрично распоредени за да се минимизира губењето на текот.]] [[Image:transformer min stray field geometry.svg|thumb|left|250px|Пресек на намотките на трансформатор.]] Трансформаторите со висока честота кои работат со десетици до стотици килохерци, често имаат намотки направени од испреплетена [[лицнеста жица]] за да се намалат загубите од површинскиот и ефектот на близина.<ref name="dixon">{{Cite conference | first = Lloyd| last = Dixon| book-title = Magnetics Design Handbook| title = Power Transformer Design| url = http://focus.ti.com/lit/ml/slup126/slup126.pdf| year=2001| publisher = Texas Instruments}}</ref> Големите енергетски трансформатори исто така користат повеќенаменски проводници, зашто инаку неуниформниот пренос на струја би постоел во намотки со висока струја дури и на честоти со ниска моќност.<ref name="CEGB1982"/> Секое влакно е поединечно изолирано, а тие се распоредени така што во одредени точки во намотката или низ целата намотка, секој дел зазема различни релативни позиции во целиот проводник. Преносот се изедначува со струјата која протекува во секое влакно од проводникот и ги намалува загубите на струја во самата намотка. Овој проводник е исто така пофлексибилен од цврст проводник со иста величина, помагајќи во производството.<ref name="CEGB1982"/> За да се подобри високочестотниот одѕив, намотките на сигналните трансформатори го намалуваат истекувањето на индукцијата и залутаниот капацитет. Калемите се поделени на делови, а тие делови се испреплетуваат со деловите на другата намотка. Трансформаторите со честота на моќност за нагодување на напонот можат да имаат „славини“ на средните точки на намотката, обично на страната со поголем напон. Славините можат рачно да се поврзат или пак да се обезбеди рачен или автоматски прекинувач за смена на славините. Автоматски уреди за полнење наизменична струја се користат во преносот или дистрибуцијата на електрична енергија, за опрема како што се трансформери на [[електролачни печки]] или за автоматски регулатори на напонот за чувствителни товари. Аудиочестотните трансформатори, кои се користат за пренос на аудио кај [[мегафон]]ите, имаат славини кои дозволуваат нагодување на импедансата на секој звучник. Трансформер со централна славина често се користи во излезната фаза од [[засилувачот]] на аудио моќноста во потисни кола. Модулационите трансформатори во [[амплитудна модулација|АМ]] предавателите се многу слични. Системите за изолација на сувиот тип трансформери со намотки можат да бидат или стандардни конструкции на „дип-енд-бејк“ со отворен калем или дизајни со повисок квалитет кои вклучуваат [[вакуум|импрегнација на вакуумски притисок]] (ВПИ), [[вакуум|вакуумско инкапсулирање на притисокот]] (ВПЕ) и процеси на инкапсулација на калемот.<ref name="Lane (2007)">{{Наведена мрежна страница|last=Lane|first=Keith (2007)|title=The Basics of Large Dry-Type Transformers|date=June 2007 |url=http://ecmweb.com/content/basics-large-dry-type-transformers|publisher=EC&M|accessdate=29 January 2013}}</ref> Во ВПИ процесот, се користи комбинација на топлина, вакуум и притисок за темелно запечатување, врзување и елиминирање на вовлечените воздушни празнини во слојот премачкан со смола за изолација на слоевите од полиестер, на тој начин зголемувајќи го отпорот кон короната. ВПЕ намотките се слични на ВПИ намотките, но обезбедуваат поголема заштита од влијанијата на животната средина, како што се вода, нечистотија или корозија, користејќи повеќекратни премачкувања, вклучувајќи го завршниот епоксиден слој.<ref name="Heathcote1998-720">{{harvnb|Heathcote|1998|pp=720–723}}</ref> {{среди}} Што се однесува на фотографијата погоре на која се прикажани пресеците на намотките на трансформатор: [[електричен спроводник|Спроводниот материјал]] кој се користи за намотките зависи од употребата, но во сите случаи поединечните вртежи мораат да бидат електрично изолирани еден од друг за да се осигура дека струјата минува низ секој од нив.<ref name="Dixon (1997)">{{Наведено списание|last=Dixon|first=L.H. Jr.|url=http://focus.ti.com/lit/ml/slup197/slup197.pdf| title=Eddy Current Losses in Transformer Windings|year=1997|publisher=Texas Instrument|pages=R2–1–to–R2–10}}</ref> За сигналните и трансформаторите со мала моќност, каде што струите се ниски и потенцијалната разлика помеѓу соседните вртежи е мала, калемите се често намотани со [[емајлирана жица|емајлирана магнетна жица]], како што е [[Форвар]] жицата. Трансформаторите со поголема моќност кои работат на високи напони, можат да бидат намотани со спроводници со правоаголни ленти од бакарна изолација, изолирани со хартија потопена во нафта и со блокови даски.<ref name="CEGB1982">{{harvnb|CEGB|1982||}}</ref> :Легенда :'''Бела''': воздух, течност или друг изолатор во комбинација со лак, хартија или друга изолација на калем. :'''Зелена спирала''': [[Електротехнички челик|зрнест силициумски челик]]. :'''Црна''': Примарна намотка (алуминиум или бакар). :'''Црвена''': Секундарна намотка (алуминиум или бакар). {{среди}} ===Ладење=== [[Image:Drehstromtransformater im Schnitt Hochspannung.jpg|thumb|180px|right|Пресек на трансформатор потопен во течност. Резервоарот на врвот обезбедува изолација на течноста до атмосфера како ниво на ладење на течноста и температурни промени. Ѕидовите и перките ја обезбедуваат потребната рамнотежа на топлинска енергија.]] Правило е очекуваниот животен век на електричната изолација да е преполовен за секое зголемување од 7&nbsp;°C до 10&nbsp;°C во [[Работна температура|работната температура]] (на пример примената на [[Арениусова равенка]]).<ref name="Harlow2004-3">{{harvnb|Harlow|2004|loc=§3.4.8 in Section 3.4 Load and Thermal Performance by Robert F. Tillman in Chapter 3 Ancillary Topics}}</ref><ref name="Walling2007">{{harvnb|Walling|May 2007||}}</ref><ref name="Kimberly (web)">{{Наведена мрежна страница|last=Kimberly|first=E.E.|title=Permissible Temperatures for Insulation|url=http://www.vias.org/kimberlyee/ee_14_11.html|accessdate=12 February 2013}}</ref>{{efn|The life expectancy halving rule holds more narrowly when the increase is between about 7&nbsp;°C to 8&nbsp;°C in the case of transformer winding cellulose insulation.}} Малите трансформатори од сув тип и трансформаторите потопени во течност често се самооладуваат од природна конвенција и [[Зрачење|зрачна]] топлотна дисипација.<ref name="dttransfo">{{harvnb|IEV 421-01-16||loc=Dry-type transformer}}</ref><ref name="litransfo">{{harvnb|IEV 421-01-16||loc=Liquid-immersed transformer}}</ref> Како што се зголемуваат нивоата на моќност, трансформаторите често се ладат со воздушно ладење, присилено маслено ладење, ладење со вода или комбинација на овие.<ref name="Pansini1999-32">{{harvnb|Pansini|1999|p=32}}</ref> Големите трансформатори се наполнети со [[трансформаторно масло]] што истовремено ги лади и изолира намотките.<ref name="willis2004">{{harvnb|Willis|2004|p=403}}</ref> Трансформаторното масло е високо рафинирано [[минерално масло]] што ги лади намотките и изолацијата циркулирајќи во трансформаторскиот резервоар. Минералното масло и [[Електрична изолациона хартија|хартиениот]] изолационен систем темелно се истражени и користени повеќе од 100 години. Приближно 50% од енергетските трансформатори ќе преживеат 50 години користење, а просечната старост на неуспешните енергетски трансформатори е од 10 до 15 години. Околу 30% од неуспехот на енергетските трансформатори е поради изолација и преоптоварување.<ref name="Hartley (2003)">{{cite conference|last=Hartley|first=William H. (2003)|title=Analysis of Transformer Failures|url=http://www.bplglobal.net/eng/knowledge-center/download.aspx?id=191|conference=36th Annual Conference of the International Association of Engineering Insurers|accessdate=30 January 2013|page=7 (fig. 6)|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131020185815/http://www.bplglobal.net/eng/knowledge-center/download.aspx?id=191|archivedate=20 October 2013}}</ref><ref name="Hartley (~2011)">{{Наведена мрежна страница|last=Hartley|first=William H. (~2011)|title=An Analysis of Transformer Failures, Part 1 – 1988 through 1997|url=http://www.hsb.com/TheLocomotive/AnAnalysisOfTransformerFailuresPart1.aspx|publisher=The Locomotive|accessdate=30 January 2013|archive-date=2018-06-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180618175745/http://www.hsb.com/TheLocomotive/AnAnalysisOfTransformerFailuresPart1.aspx|url-status=dead}}</ref> Продолжената работа на повишена температура ги намалува изолационите својства на изолацијата на намотките и диелектричното разладувачко средство, што не само што го намалува животот на трансформаторот, но исто така може да води до негово катастрофално откажување.<ref name="Harlow2004-3"/> Со голем број на емпириски истражувања како водичи, тестирањето на трансформаторското масло, вклучувајќи ја анализата на разреден гас, обезбедува важни информации за одржувањето. Ова ја истакнува потребата за следење, моделирање, предвидување и управување со условите на температурна изолација на маслото под различни, евентуално тешки услови на преоптоварување.<ref name="Prevost (2006)">{{Наведена мрежна страница|last=Prevost|first=Thomas A.|title=Estimation of Insulation Life Based on a Dual Temperature Aging Model|url=http://www.weidmann-solutions.cn/huiyi/Seminar%202006%20New%20Mexico/2006prevostpaperyes.pdf|publisher=Weidmann|accessdate=Mar 30, 2012|page=1|date=Nov 2006|display-authors=etal|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161020230009/http://www.weidmann-solutions.cn/huiyi/Seminar%202006%20New%20Mexico/2006prevostpaperyes.pdf|archivedate=2016-10-20}}</ref><ref name="Sen2011">{{harvnb|Sen|Feb 2011|loc=PSERC Pub. 11-02}}</ref> Регулациите кај градењето во многу јурисдикции бараат трансформаторите наполнети со течност во затворен простор да користат или диелектрични течности што се помалку запалливи од маслото или да бидат вградени во огноотпорни простории.<ref name="De Keulenaer2001"/> Сувите трансформери со воздушно сушење, можат да бидат поекономични, таму каде што ја намалуваат цената на огноотпорна трансформаторска просторија. Резервоарот на трансформаторите исполнети со течнот, често имаат радијатори со помош на кои циркулира разладувачката течност со природна конвекција или перки. Некои големи трансформатори имаат електрични фенови за воздушно присилено ладење, пумпи за присилено ладење со течност или имаат [[разменувачи на топлина]] за ладење со вода.<ref name="willis2004"/> Трансформаторите потопени во масло можат да бидат опремени со [[Бухолцов релеј|Бухолцовиот релеј]], кој, зависно од јачината на акумулацијата на гасот поради внатрешно искривување, се користи за да го алармира или деенергизира трансформаторот.<ref name="Harlow2004-2"/> Изолациите на трансформаторите потопени во масло обично вклучуваат мерки за заштита од оган, како што се ѕидови, задржување на масло и противпожарни апарати. [[Полихлоронираните бифенили]] имаат својства кои во минатото ја фаворизирале нивната употреба како [[диелектрично разладувачко средство]], но грижите за нивната [[Перзистентски органски загадувач|одржливост во околината]] довеле до широка забрана за нивна употреба.<ref>{{Наведена мрежна страница| authorlink = [[Agency for Toxic Substances and Disease Registry]]| title = ASTDR ToxFAQs for Polychlorinated Biphenyls| year = 2001| url = http://www.atsdr.cdc.gov/toxfaqs/tf.asp?id=140&tid=26| accessdate = June 10, 2007}}{{Мртва_врска|date=December 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Денес, нетоксични, стабилни и масла засновани на [[силициум]] или [[флуоројаглероводород]]и можат да се користат кога трошоците за огноотпорна течност ги надминува трошоците за градење на трансформаторски свод.<ref name="De Keulenaer2001"/><ref name="Kulkarni2004-2">{{harvnb|Kulkarni|Khaparde|2004|pp=2–3}}</ref> ПЦБ-овите за нова опрема биле забранети во 1981 и во 2000 за употреба во постоечката опрема во Велика Британија.<ref name="AFBI (2011)">{{cite conference|last=AFBI|title=9. Contaminants|book-title=State of the Seas Report|year=2011|publisher=Agri-Food and Biosciences Institute & Northern Ireland Environment Agency|isbn=978-1-907053-20-7|id=Unknown ID 9977|page=71|url=http://www.afbini.gov.uk/sots-contaminants.pdf|access-date=2018-06-08|archive-date=2014-05-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20140512215858/http://www.afbini.gov.uk/sots-contaminants.pdf|url-status=dead}}</ref> Законите донесени во Канада помеѓу 1977 и 1985 во суштина ја забранува употребата на ПЦБ во произведените или увезените трансформатори по 1980 година.<ref>{{Наведена книга | last= McDonald|first= C. J.|author2=Tourangeau, R. E.| title=PCBs, Question and Answer Guide Concerning Polychlorinated Biphenyls| publisher=Government of Canada: Environment Canada Department | year=1986| isbn=0-662-14595-X| url=https://www.ec.gc.ca/Publications/C7F1F416-C632-4D11-BDD4-C823690C2651/PCBsQuestionandAnswerGuideConcerningPolychlorinatedBiphenyls.pdf | accessdate=Nov 7, 2007}}</ref> Некои трансформатори, наместо да се исполнети со течност, нивните намотки се затворени во запечатени резервоари под притисок и се ладени со гас на [[азот]] или [[сулфур хексафлуорид]].<ref name="Kulkarni2004-2"/> Експерименталните енергетски трансформатори во опсегот од 500 до 1.000&nbsp;kVA се изградени од намотки со [[Течен азот|течни азотни]] или [[Течен хелиум|хелиумови]] [[Суперспроводници|суперспроводнички]] намотки, што ја намалува загубата на намотки, без да влијае врз загубите на јадрото.<ref name="Mehta (1997)">{{Наведено списание|last=Mehta|first=S.P.|author2=Aversa, N.|author3=Walker, M.S.|title=Transforming Transformers [Superconducting windings]|journal=IEEE Spectrum|date=Jul 1997|volume=34|issue=7|pages=43–49|doi=10.1109/6.609815|url=http://www.superpower-inc.com/files/T141+IEEE+Spectrum+XFR.pdf|accessdate=14 November 2012}}</ref><ref name="Pansini1999-66">{{harvnb|Pansini|1999|pp=66–67}}</ref> ===Сушење на изолацијата=== Правењето трансформатори засновани на нафта бара изолацијата која ги покрива намотките темелно да се исуши преостанатата влага од додавањето нафта. Сушењето се одвива во фабрика, а може да се бара и како теренски сервис. Сушењето може да се врши со циркулација на топол воздух околу јадрото, со циркулација на надворешно загреано трансформаторско јадро или со сушење со пареа (ВПД), каде испарен растворувач ја пренесува топлината со кондензација на калемот и јадрото. Кај ВПД процесите најчесто се користи керозинот како течност за размена на топлината. Покрај намалувањето на влагата во изолацијата, керозинот дејствува како средство за чистење кое ја чисти прашината и нечистотијата од изолационите површини. Споредено со конвенционалниот процес на сушење со топол воздух, сушењето со пареа го намалува времето на сушење од 40% до 50%.<ref>{{Наведена книга|last1=Saha|first1=Tapan Kumar|last2=Purkait|first2=Prithwiraj|title=Transformer Ageing: Monitoring and Estimation Techniques|date=2017|publisher=Wiley-IEEE Press|isbn=978-1-119-23996-3}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Vacuum Transformer Drying - Hot Air Transformer Drying & Vapor-Phase Transformer Drying|url=http://www.hering-vpt.com/products/vacuum-transformer-drying/|website=HERING VPT}}</ref> За малите трансформатори се користи отпорно загревање со инјектирање на струја во намотките. Загревањето може многу добро да се да се контролира и е енергетски ефикасно. Методот е наречен нискочестотно загревање (ЛФХ), зашто струјата што се користи е на многу помала честота од онаа на електричната мрежа, која обично е 50 или 60&nbsp;Hz. Помалата честота го намалува ефектот на индукција, па потребниот напон може да биде намален.<ref name=Fink1978>{{harvnb|Fink|Beatty|1978|pp=10–38 through 10–40}}</ref> ЛФХ методот на сушење е исто така корисен за сервис или поправка на постари трансформатори.<ref name=Figueroa>{{Наведена мрежна страница|last=Figueroa|first=Elisa|title=Low Frequency Heating Field Dry-Out of a 750 MVA 500 kV Auto Transformer|url=http://www.electricity-today.com/et/issue0109/transformer_field_dry-out.pdf|publisher=Electricity Today|date=Jan–Feb 2009|accessdate=Feb 28, 2012|display-authors=etal|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120107034201/http://www.electricity-today.com/et/issue0109/transformer_field_dry-out.pdf|archivedate=2012-01-07}}</ref> ===Чашки=== Поголемите трансформатори имаат високонапонски изолациони чашки направени од полимери или порцелан. Една голема чашка може да биде комплексна структура, бидејќи мора да обесбеди внимателна контрола на [[Градиент на електрично поле|градиентот на електричното поле]] без да му дозволи на трансформаторот да пропушти масло.<ref name="Ryan2004-416">{{harvnb|Ryan|2004|pp=416–417}}</ref> == Видови трансформатори == Според намената постојат мноштво од најразлични видови трансформатори, од кои најважни се следниве: * Енергетски трансформатори за пренос и распределба (дистрибуција) на електрична енергија во еден ЕЕС при различни напони и струи. Во зависност од намената и местото на приклучување во ЕЕС, може да бидат: блок–трансформатори, трансформатори за пренос со напон над 500 kV и дистрибутивни трансформатори; * [[Автотрансформатор]]и за прилагодување на напонот во релативно мали граници, при поврзување на ЕЕС со различни напонски нивоа, за континуална регулација на напонот, или за пуштање во работа на мотори за наизменична струја; * Исправувачки трансформатори, неопходен составен дел на статичките енергетски преобразувачи, и тоа пред сè на: исправувачите за преобразување на наизменичната струја во еднонасочна, и изменувачите, во кои преобразувањето е во обратна насока т.е. еднонасочната струја се преобразува во наизменична; * Испитни трансформатори за високонапонски испитувања на различни уреди; * Специјални енергетски трансформатори, како што се трансформаторите за заварување или за напојување на печки во електротермиските металуршки постројки; * Мерни трансформатори, за вклучување во различни мерни шеми за мерење на напони и струи ва ЕЕС, според тоа разликуваме напонски и струјни мерни трансформатори; * Микротрансформатори, за примена во радио, видео, аудио и електронските уреди; Постојат многу други специјални видови трансформатори. == Номинални големини == Сите големини со кои се определува номиналниот режим на работа се номинални големини. Номинален режим на работа на трансформаторот е режим кој е дефиниран со податоците наведени на плочката (табличка) од производителот, која мора да биде цврсто и трајно фиксирана на видливо место. Под номинални големини се подразбираат: * Број на фази; * Номинална моќност е моќноста во [[киловолт-ампер]]и (kVA, кВА) и се однесува на моќноста на секундарните (излезни) краеви од трансформаторот; * Номинален примарен напон, во kV или [V], е напонот на кој се приклучува влезната намотка на трансформаторот; * Номинален секундарен напон, во [kV] или [V], е напонот на краевите на излезната намотка во празен од на трансформаторот, при номинален напон на краевите на примарната намотка; * Номинални струи на трансформаторот, примарна и секундарна, обично во [A], што соодветствуваат на номиналната моќност и номиналните напони, примарен и секундарен соодветно; * Номинална честота е честотата со која работи трансформаторот и вообичаено, за наши услови е f=50 [Hz]; * Шема и група на соединување на намотките кај повеќефазните трансформатори; * Напон на куса врска, обично во % или неговата релативна вредност, кој ги определува падовите на напон во намотките на оптоварениот трансформатор; Може да се наведат и други дополнителни податоци во зависност од трансформаторот. Примената на трансформаторите е мошне широка, почнувајќи од пренос и дистрибуција на електрична енергија, потоа преку трансформација на напони и струи во разни индустриски постројки, до примена во радиотехниката, техника на врски, автоматика, телемеханика, мерна техника, итн. Во зависност од областа на примена и намената на трансформаторот, номиналната моќност и напоните се движат во многу широки граници: од неколку [V], па сè до неколку стотини [kV]. Денес, најголемите трансформатори се со моќности од ред на големина неколку илјади [MVA] и за напони од 400 [kV]. ==Примена== [[File:Transformer-Limestone-Generating-Station.JPG|200px|thumb|right|Трансформатор во [[Станица за генерирање варовник|станицата за генерирање варовник]] во [[Манитоба]], [[Канада]]]] Зашто високите напони што ги има во жиците се значително поголеми од она што е потребно во домот, трансформаторите исто така во голема мера се користат кај [[електрични производи|електричните производи]] за да се намали напонот на напојување до ниво коешто ќе биде погодно за ниските напонски кола што ги содржат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucsusa.org/clean-energy/how-electricity-grid-works|title=How the Electricity Grid Works|access-date=2016-09-23}}</ref> Трансформаторот исто така електрично го изолира крајниот корисник од контакт со напонот на напојување. Трансформаторите се користат за да се зголеми напонот пред пренесување електрична енергија на големи растојанија преку [[Жица|жици]]. Жиците имаат [[Електричен отпор|отпор]] кој губи енергија преку џулево загревање со брзина која одговара на квадратот на струјата. Со претворање на моќ во поголем напон, трансформаторите овозможуваат економски пренос на моќ и дистрибуција. Последично, трансформаторите ја обликуваа [[Електрична индустрија|индустријата за снабдување со електрична енергија]].<ref name="Heathcote1998-1">{{harvnb|Heathcote|1998|p=1}}</ref> Вкупната, освен мал дел од светската електрична енергија, има поминато низа трансформатори за да дојде до потрошувачот.<ref name="nailen"/> Сигналните и аудио трансформатори се користат за спарување на [[Засилувач на звук|засилувачи]] и за да се поврзат уреди како што се [[микрофон]]и и [[снимач]]и на влезот на засилувачите. Аудио трансформаторите им дозволија на [[телефон]]ските кола да водат [[Хибриден калем|двонасочен разговор]] преку еден пар жици.[[Балун]] трансформаторот претвора сигнал кој се однесува до земјата во сигнал кој има [[Балансирана линија|балансиран напон до земја]], како што е помеѓу надворешни кабли и внатрешни кола. Трансформаторите направени според медицински стандарди ги изолираат корисниците од еднонасочната струја. Овие можат да се сретнат во комбинација со болничките кревети, стоматолошките столчиња и друга медицинска лабораториска опрема.<ref name=":0" /> {{breakafterimages}} [[File:Vermogentransformator 1.GIF|200px|200px|thumb|center|Шематски приказ на голем енергетски нафтен трансформатор]] ==Историја== ===Откривање на индукција=== [[Image:Induction experiment.png|thumb|right|270px|Фарадеев експеримент со индукција помеѓу калеми од жици<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=JzBAAAAAYAAJ&pg=PA285| last=Poyser| first=Arthur William|year=1892|title=Magnetism and Electricity: A Manual for Students in Advanced Classes| location=London and New York|publisher= Longmans, Green, & Co.| page= 285, fig. 248}}</ref>]] [[Електромагнетна индукција|Електромагнетната индукција]], принципот на работа на трансформаторот, е откриена од [[Мајкл Фарадеј]] во 1831, [[Џозеф Хенри]] во 1832 и други.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=A Brief History of Electromagnetism|url=http://web.hep.uiuc.edu/home/serrede/P435/Lecture_Notes/A_Brief_History_of_Electromagnetism.pdf}}</ref><ref>{{наведена енциклопедија|encyclopedia=Smithsonian Institution Archives|title=Electromagnetism|url=http://siarchives.si.edu/history/exhibits/henry/electromagnetism}}</ref><ref name="MacPhersonRC">{{Наведена книга|first=Ryan C.|last=MacPherson, Ph.D.|title="Joseph Henry: The Rise of an American scientist"|url=http://www.ryancmacpherson.com/publications/3-book-reviews/49-joseph-henry-the-rise-of-an-american-scientist.html}}</ref><ref name="Guarnieri2013-56">{{harvnb|Guarnieri|2013|pp=56–59}}</ref> Врската помеѓу ЕМС и магнетниот тек е претставена со равенката позната како [[Фарадеев закон за индукција]]: :<math> |\mathcal{E}| = \left|{{\mathrm{d}\Phi_\text{B}} \over \mathrm{d}t}\right|</math>. каде <math>|\mathcal{E}|</math> е магнитудата на ЕМС во волти, а Φ<sub>B</sub> е магнетниот тек низ колото претставен во [[Вебер (единица)|вебери]].<ref name="Chow171">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=dpnpMhw1zo8C&pg=PA171|last= Chow|first= Tai L. |year=2006|title=Introduction to Electromagnetic Theory: A Modern Perspective| location=Sudbury, Mass.| publisher=Jones and Bartlett Publishers| page= 171| isbn=0-7637-3827-1}}</ref> Фарадеј извел експерименти за индукција помеѓу калеми од жица, вклучувајќи намотување пар намотки околу железен прстен, на тој начин создавајќи го првиот трансформатор со [[Тор (геометрија)|тороидно]] затворено јадро.<ref name="Guarnieri2013-56"/><ref>{{Наведено списание|last=Faraday|first=Michael|year=1834|title=Experimental Researches on Electricity, 7th Series|authorlink=Michael Faraday|journal=Philosophical Transactions of the Royal Society|volume=124|pages=77–122|doi=10.1098/rstl.1834.0008|url=https://archive.org/details/philtrans08694360}}</ref> Сепак, тој применил само самостојни пулсови на струја во неговиот трансформатор и никогаш не го открил односот помеѓу вртежите и ЕМС во намотките. [[Image:Induktionsapparat hg.jpg|thumb|left|Индукционен калем, 1900, Бременхафен, Германија]] ===Индукционен калем=== {{поврзано|Индукционен калем}} [[Image:Faradays transformer.png|thumb|right|Фарадеев прстенест трансформатор]] Првиот тип на трансформатор кој широко се применувал бил [[Индукционен калем|индукциониот калем]] или индукторот, изумен од страна на [[Николас Калан]] од [[Мејнут Колеџ|колеџот Мејнут]], Ирска во 1836 година.<ref name="Guarnieri2013-56"/> Тој бил еден од првите истражувачи кои сфатиле дека колку повеќе вртежи има секундарот во однос на примарот, толку поголема ќе биде индуцираната секундарна ЕМС. Индукторите се развиле од напорите на научниците и иноваторите да добијат поголем напон од батериите. Зашто батериите произведуваат [[еднонасочна струја]] наместо наизменична, индукционите калеми се потпираат на вибрирачкиот [[електричен контакт]] што редовно ја прекинува струјата во примарот за да ја создаде промената на текот потребна за индукција. Помеѓу 1830-тите и 1870-тите, напорите да се направат подобри индуктори пополека ги откриле основните принципи на трансформаторите. ===Првите трансформатори на наизменична струја=== До 1870-тите биле достапни ефикасни [[Електричен генератор|генератори]] кои произведувале [[наизменична струја]] и е утврдено дека наизменичната струја може да го напојува индукциониот калем без [[прекинувач]]. Во 1876, рускиот инженер [[Павел Јаблочков]] изумил<ref name=Yablochkov1876>{{harvnb|Yablochkov|1876|loc=FR Pat. 115793, p=248}}</ref><ref name=SMI1791>{{harvnb|Subject-Matter Index|1883|p=248}}</ref> систем за осветлување заснован врз сет на индукциони калеми, каде примарните намотки биле поврзани со извор на наизменична струја. Секундарните намотки можеле да бидат поврзани со неколку [[Јаблочкова свеќа|„електрични свеќи“]] (лачни лампи) од негов сопствен дизајн.<ref name=maglab>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.magnet.fsu.edu/education/tutorials/museum/stanleytransformer.html|title=Stanley Transformer|publisher=[[Los Alamos National Laboratory]]; [[University of Florida]]|accessdate=Jan 9, 2009|archive-date=2015-01-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20150103053406/http://www.magnet.fsu.edu/education/tutorials/museum/stanleytransformer.html|url-status=dead}}</ref> <ref name=fonveille>{{Наведено списание|url=https://books.google.com/?id=ksa-S7C8dT8C&pg=RA2-PA283|page=283|journal=Nature (Journal)|issue=534|volume=21|title=Gas and Electricity in Paris|date=Jan 22, 1880|last=De Fonveille|first=W. |accessdate=Jan 9, 2009|bibcode=1880Natur..21..282D|doi=10.1038/021282b0}}</ref> Калемите на Јаблочков претежно функционирале како трансформатори.<ref name="maglab"/> Во 1878, [[Ганз фабрика|фабриката Ганз]] во Будимпешта, Унгарија, започнала произведување на опрема за електрично осветлување и до 1883, вградила над педесет системи во Австроунгарија. Нивните системи со наизменична струја користеле лачни лампи, генератори и друга опрема.<ref name="Guarnieri2013-56"/><ref name=Hughes1993-95>{{harvnb|Hughes|1993|pp=95–96}}</ref> [[Луциен Гаулард]] и Џон Диксон Гибс, во Лондон 1882 година, станале првите кои изложиле уред со отворено железно јадро наречено „секундарен генератор“, а потоа ја продале идејата на [[Вестингхаус]] компанијата во САД.<ref name="allan">{{Наведено списание | last = Allan | first=D.J.| title = Power Transformers – The Second Century | journal = Power Engineering Journal|date=Jan 1991|volume=5|issue=1|pages=5–14|url=https://ieeexplore.ieee.org/document/61984 | doi = 10.1049/pe:19910004}}</ref> Исто така го изложиле изумот во Торино, Италија во 1884, каде што бил прилагоден на систем за електрично осветлување.<ref name=Uppenborn1889>{{harvnb|Uppenborn|1889|pp=35–41}}</ref> ===Првични сериски кола на трансформаторска распределба=== Индукционите калеми со отворени магнетни кола се неефикасни во преносот на енергија до [[Електричен потрошувач|потрошувачите]]. До околу 1880, парадигмата за пренесување на назименична струја од високонапонско напојување до нисконапонски потрошувач била сериско коло. Трансформерите со отворено јадро со опсег од приближно 1:1 биле сериски поврзани со нивните примари за да се овозможи користење на висок напон за пренос, воведувајќи им низок напон на лампите. Маната на овој метод била таа што исклучувањето на една лампа или друг електричен уред ќе влијае врз напонот кој им се испорачува на сите други уреди во истото коло. Многу прилагодливи трансформаторски дизајни биле претставени да ја надокнадат оваа проблематична одлика на сериското коло, вклучувајќи ги и оние методи на прилагодување на јадрото или заобиколување на магнетиниот тек околу делови на калемот..<ref name=Uppenborn1889/> Ефикасни и практични дизјани на трансформатори не се појавиле до 1880-тите, но за една деценија, трансформаторите ќе бидат инструменти во [[Војна на струите|Војната на струите]], па по победата на наизменичната струја над еднонасочната, останува во доминантна позиција од тогаш.<ref name="Coltman1988">{{harvnb|Coltman|Jan 1988|pp=86–95}}</ref> [[Image:Trafo1885.jpg|thumb|right|225px|Школка на трансформатор, скица на Апенборн за опишување на патентите на ЗБД инженерите од 1885.<ref name=Uppenborn1889/>]] [[Image:DBZ trafo.jpg|thumb|225px|left|Форма на јадро, напред; форма на школка, позади. Најрани примероци на високоефективни константно-потенцијални трансформатори дизајнирани од ЗБД, произведени во фабриката Ганз, 1885.]] [[Image:ZBD team.jpg|right|thumb|ЗБД тимот составен од [[Кароли Зиперновски]], [[Ото Блати]] и [[Микса Дери]]]] [[Image:StanleyTransformer.png|thumb|left|225px|Стенлиевиот дизајн за прилагодлив индукционен калем со отворено јадро, 1886<ref name=Stanley1886>{{harvnb|Stanley|1886|loc=US Pat. 349 311}}</ref>]] ===Трансформатори со затворено јадро и паралелна енергетска распределба=== Во есента 1884, [[Кароли Зиперновски]], [[Ото Блати]] и [[Микса Дери]] (ЗБД), три инженери кои се поврзуваат со фабриката Ганз, забележале дека уредите со отворено јадро се непрактични поради нивната неспособност сигурно да го регулираат напонот.<ref name=Hughes1993-95/> Кај нивните заеднички патенти од 1885 за нови трансформатори (подоцна наречени ЗБД трансформатори), опишале два дизајна со затворени магнетни кола каде бакарните намотки биле или а) намотани околу железно прстенесто јадро од жица или б)&nbsp;обиколени од јадро од железна жица.<ref name=Uppenborn1889/> Двата дизајна биле првите примени на двете основни конструкции на трансформатори, сè уште во употреба до денешен ден, кои како класа можат да се наречат како или форма на јадро или форма на школка (или пак алтернативно, тип на јадро или тип на школка) како а) или б), соодветно (види фотографии).<ref name="Del Vecchio2002-10"/><ref name="Knowlton6-41"/><ref name="Guarnieri2013-56"/><ref name="Természet Világa">{{Наведена мрежна страница|last=Károly|first=Simonyi|title=The Faraday Law With a Magnetic Ohm's Law|url=http://www.termeszetvilaga.hu/kulonsz/k011/46.html|publisher=Természet Világa|accessdate=Mar 1, 2012}}</ref><ref name="Lucas (2000)">{{Наведена мрежна страница|last=Lucas|first=J.R.|title=Historical Development of the Transformer|url=http://www.elect.mrt.ac.lk/Transformer_history_2000.pdf|publisher=IEE Sri Lanka Centre|accessdate=Mar 1, 2012}}</ref> Фабриката Ганз во есента 1884, исто така направила испорака на првите пет високоефективни трансформери на наизменична струја во светот, меѓу кои првиот од уредите е испорачан на 16 септември 1884.<ref name="Halacsy1961">{{harvnb|Halacsy|Von Fuchs|April 1961|pp=121–125}}</ref> Оваа прва единица е произведена со следниве спецификации: 1.400 W, 40&nbsp;Hz, 120:72 V, 11.6:19.4 A, опсег 1.67:1, еднофазна, форма на школка.<ref name="Halacsy1961"/> Кај двата дизајна, магнетниот тек кој ги поврзува примарот и секундарот, патува речиси целосно во внтрешноста на границите на железното јадро, без намерно да поминува низ воздух. Новите трансформатори биле 3,4 пати поефикасни отколку биполарните уреди со отворено јадро на Гаулард и Гибс.<ref name=Jeszenszky>{{Наведена мрежна страница|last=Jeszenszky|first=Sándor|title=Electrostatics and Electrodynamics at Pest University in the Mid-19th Century|url=http://ppp.unipv.it/Collana/Pages/Libri/Saggi/Volta%20and%20the%20History%20of%20Electricity/V%26H%20Sect2/V%26H%20175-182.pdf|publisher=[[University of Pavia]]|accessdate=Mar 3, 2012}}</ref> Патентите на ЗБД вклучувале две други значајни и меѓусебно поврзани иновации: една се однесува на користењето на паралелно поврзување наместо сериско, а другата на трансформаторите со способност за висок опсег вртежи, така што напонот на мрежата за напојување може да биде многу поголем (на почетокот од 1.400 до 2.000 V) отколку напонот на потрошувачите (100 V посакувани на почетокот).<ref name="Ideal (2008)">{{Наведена мрежна страница|title=Hungarian Inventors and Their Inventions|url=http://www.institutoideal.org/conteudo_eng.php?&sys=biblioteca_eng&arquivo=1&artigo=94&ano=2008|publisher=Institute for Developing Alternative Energy in Latin America|accessdate=Mar 3, 2012|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120322223457/http://www.institutoideal.org/conteudo_eng.php?&sys=biblioteca_eng&arquivo=1&artigo=94&ano=2008|archivedate=2012-03-22}}</ref><ref name=BUTE-OMIKK-BlathyOtto>{{Наведена мрежна страница|title=Bláthy, Ottó Titusz|url=http://www.omikk.bme.hu/archivum/angol/htm/blathy_o.htm|publisher=Budapest University of Technology and Economics, National Technical Information Centre and Library|accessdate=Feb 29, 2012}}</ref> Кога се вградиле во паралелно поврзани електрични системи за дистрибуција, трансформаторите со затворено јадро конечно направиле да биде технички и економски возможно да се обезбедува електрична енергија за осветлување во домот, на работа и јавни места.<ref name="Bláthy_HPO">{{Наведена мрежна страница|title=Bláthy, Ottó Titusz (1860–1939)|url=http://www.hpo.hu/English/feltalalok/blathy.html|publisher=Hungarian Patent Office|accessdate=Jan 29, 2004|archive-date=2010-12-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20101202031830/http://www.hpo.hu/English/feltalalok/blathy.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{harvnb|Zipernowsky|Déri|Bláthy|1886|loc=US Patent 352 105}}</ref> Блати го предложил користењето на затоврени јадра, Зиперновски ја предложил употребата на паралелно шунтово поврзување, а Дери ги изведувал експериментите.<ref name="Smil">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=w3Mh7qQRM-IC&dq=ZBD+transformer&pg=PA71|last=Smil|first=Vaclav|title=Creating the Twentieth Century: Technical Innovations of 1867—1914 and Their Lasting Impact|location=Oxford |publisher=Oxford University Press|year=2005|page=71|isbn=978-0-19-803774-3}}</ref> Трансформаторите денес се дизајнирани според принципите откриени од овие тројца инженери. Тие исто така го популаризирале зборот „трансформатор“, за да се опише уред за промена на ЕМС на струјата,<ref name="Bláthy_HPO"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kfki.hu/~aznagy/lecture/lecture.htm|last=Nagy|first=Árpád Zoltán|title=Lecture to Mark the 100th Anniversary of the Discovery of the Electron in 1897 (preliminary text)|location=Budapest|date=Oct 11, 1996|accessdate=July 9, 2009|archive-date=2012-11-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20121125115109/http://www.kfki.hu/~aznagy/lecture/lecture.htm}}</ref> иако терминот веќе се употребувал од 1882.<ref>{{Наведена книга|title = Oxford English Dictionary|edition=2|year=1989|publisher=Oxford University Press}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=qt8JAAAAIAAJ| last=Hospitalier|first=Édouard|year= 1882|title=The Modern Applications of Electricity|translator= Julius Maier|location=New York|publisher=D. Appleton & Co.|page=103}}</ref> Во 1886, ЗБД инженерите дизајнирале,а фабриката Фанз ја испорачала електричната опрема за првата [[електрана]] во светот, што користеле генератори за наизменична струја, за напојување на паралелно поврзаните заеднички електрични мрежи.<ref>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.iec.ch/cgi-bin/tl_to_htm.pl?section=technology&item=144| title=Ottó Bláthy, Miksa Déri, Károly Zipernowsky| publisher=IEC Techline| accessdate=Apr 16, 2010| url-status=dead| archiveurl=https://web.archive.org/web/20101206042832/http://www.iec.ch/cgi-bin/tl_to_htm.pl?section=technology&item=144| archivedate=2010-12-06}}</ref> Иако [[Џорџ Вестингхаус]] ги купил патентите на Гаулард и Гибс во 1885, компанијата [[Едисон електрик лајт]] држела опција на американските права за ЗБД трансформаторите, барајќи Вестингхаус да се занимава со алтернативни дизајни на истите принципи. Тој му ја доделил задачата за развивање уред за комерцијална употреба во САД на [[Вилијам Стенли]].<ref name="Skrabec">{{Наведена книга|last=Skrabec|first=Quentin R.|title=George Westinghouse: Gentle Genius|publisher=Algora Publishing|year=2007|page=102|isbn=978-0-87586-508-9|url=https://books.google.com/books?id=C3GYdiFM41oC&pg=PA102}}</ref> Стенлиевиот прв патентиран дизајн бил за идукционен калем со единечни јадра од меко железо и прилагодувачки празнини за регулација на присутната ЕМС во секундарната намотка.<ref name="Stanley1886"/> Овој дизајн<ref name="Coltman2002">{{harvnb|Coltman|Jan-Feb 2002}}</ref> првпат бил комерцијално употребен во 1886 во САД,<ref name="IEC History">{{Наведена книга |author = International Electrotechnical Commission |authorlink = International Electrotechnical Commission |title = Otto Blathy, Miksa Déri, Károly Zipernowsky |work = IEC History |url = http://www.iec.ch/cgi-bin/tl_to_htm.pl?section=technology&item=144 |accessdate = May 17, 2007 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20101206042832/http://www.iec.ch/cgi-bin/tl_to_htm.pl?section=technology&item=144 |archivedate = December 6, 2010 }}</ref> но Вестингхаус бил одлучен да го подобри Стенлиевиот дизајн и, за разлика од ЗБД типот, да го направи лесен и евтин за производство.<ref name="Coltman2002"/> Вестингхаус, Стенли и соработниците набрзо развиле јадра полесни за изработка, кои се состоеле од многу тенки плочи во форма на буквата „Е“, изолирани со тенки листови хартија или друг изолационен материјал, така што да може намотаните бакарни калеми да се потиснат на своето место, а правите железни плочи да се легнат за да се создаде затворено магнетно коло. Вестингхаус аплицирал за патент за новиот евтин дизајн во декември 1886; апликацијата е прифатена во јули 1887.<ref name="Smil"/><ref>{{harvnb|Westinghouse|1887|loc=US Patent 366 362}}</ref> ===Други рани трансформаторски дизајни=== Во 1889 рускиот инженер [[Михаил Доливо-Доброволски]] го развил првиот [[Трифазна електрична струја|трифазен]] трансформатор во [[Алгемајне Електриситетз-Гезелшафт]] ('General Electricity Company') во Германија.<ref>{{Наведена книга|last=Neidhöfer|first= Gerhard|others=In collaboration with VDE "History of Electrical Engineering" Committee|location= Berlin | isbn= 978-3-8007-3115-2|url=http://d-nb.info/990964361|title=Michael von Dolivo-Dobrowolsky and Three-Phase: The Beginnings of Modern e Technology and Power Supply |language=de|year=2008|publisher=VDE-Verl.|edition=2}}</ref> Во 1891, [[Никола Тесла]] изумил [[Теслин трансформатор]], со воздушно јадро и двојнонасочен резонантен трансформатор кој произведува многу [[висок напон]] на висока честота.<ref name="PBS">{{Наведена мрежна страница|last=Uth|first=Robert|title=Tesla Coil|date=Dec 12, 2000|work=Tesla: Master of Lightning|publisher=PBS.org|url=https://www.pbs.org/tesla/ins/lab_tescoil.html|accessdate=May 20, 2008}}</ref><ref>{{harvnb|Tesla|1891|loc=US Patent 454 622}}</ref> Аудиочестотните трансформатори биле користени во раните експерименти при развојот на [[телефон]]от. == Поврзано == ==Белешки== {{белешки}} ==Наводи== {{Reflist|30em}} ==Литератиура== * {{Наведена книга|editor-last=Beeman|editor-first=Donald|title=Industrial Power Systems Handbook|year=1955|publisher=McGraw-Hill}} * {{Наведена мрежна страница| last = Calvert| first = James| title = Inside Transformers| publisher = University of Denver| year = 2001| url = http://www.du.edu/~jcalvert/tech/transfor.htm| accessdate = May 19, 2007| url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070509111407/http://www.du.edu/~jcalvert/tech/transfor.htm| archivedate = May 9, 2007}} * {{Наведено списание | last = Coltman | first = J. W. | title = The Transformer | journal= Scientific American | pages = 86–95 |osti=6851152 |date=Jan 1988| volume = 258 | doi = 10.1038/scientificamerican0188-86 }} * {{Наведено списание|last=Coltman|first=J.W.|title=The Transformer [Historical Overview]|journal=Industry Applications Magazine, IEEE|date=Jan–Feb 2002|volume=8|issue=1|pages=8–15|doi=10.1109/2943.974352|url=https://ieeexplore.ieee.org/document/974352|accessdate=Feb 29, 2012}} * {{cite conference|last2=Javid|first2=Mansour|last1=Brenner|first1=Egon|title=Chapter 18&ndash;Circuits with Magnetic Coupling|book-title=Analysis of Electric Circuits|year=1959|publisher=McGraw-Hill|pages=586–622|url=https://books.google.com/books/about/Analysis_of_electric_circuits.html?id=V4FrAAAAMAAJ&redir_esc=y }} * {{Наведена книга | last=CEGB | first=(Central Electricity Generating Board) | title=Modern Power Station Practice | publisher=Pergamon | year=1982 | isbn=0-08-016436-6 }} * {{Наведено списание|last1=Crosby|first1=D.|title=The Ideal Transformer|journal=IRE Transactions on Circuit.Theory|date=1958|volume=5|url=https://ieeexplore.ieee.org/document/1086447|issue=2|page=145|doi=10.1109/TCT.1958.1086447}} * {{Наведена книга | last=Daniels | first= A.R. | title=Introduction to Electrical Machines |publisher=Macmillan | year=1985 | isbn=0-333-19627-9 }} * {{Наведено списание|last1=De Keulenaer|first1=Hans|last2=Chapman|first2=David|last3=Fassbinder|first3=Stefan|last4=McDermott|first4=Mike|title=The Scope for Energy Saving in the EU through the Use of Energy-Efficient Electricity Distribution Transformers|url=http://www.cired.net/publications/cired2001/4_27.pdf|accessdate=10 July 2014|publisher=Institution of Engineering and Technology|year=2001|archive-date=2016-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304125721/http://www.cired.net/publications/cired2001/4_27.pdf|url-status=dead}} * {{Наведена книга|last1=Del Vecchio|first1=Robert M.|last2=Poulin|first2=Bertrand|last3=Feghali|first3=Pierre T.M.|last4=Shah|first4=Dilipkumar |last5=Ahuja|first5=Rajendra|title=Transformer Design Principles: With Applications to Core-Form Power Transformers|year=2002|publisher=CRC Press|location=Boca Raton|isbn=90-5699-703-3|url=https://books.google.com/books?id=Lzjs0LNHhVYC}} * {{Наведена книга|editor-last1=Fink|editor-first1= Donald G.|editor-last2=Beatty|editor-first2=H. Wayne|year=1978|title=Standard Handbook for Electrical Engineers|edition=11|publisher= McGraw Hill|isbn=978-0-07-020974-9 }} * {{Наведена книга | last = Flanagan | first = William M. | title = Handbook of Transformer Design & Applications | publisher = McGraw-Hill | year = 1993 | edition=2 | isbn = 0-07-021291-0 }} * {{Наведена книга | last = Gottlieb | first = Irving | title = Practical Transformer Handbook: for Electronics, Radio and Communications Engineers | publisher = Elsevier | year = 1998 | isbn = 0-7506-3992-X | url=https://books.google.com/books?id=HFFo2TNIu88C }} * {{Наведено списание|last=Guarnieri|first=M.|year=2013|title=Who Invented the Transformer?|journal=IEEE Industrial Electronics Magazine|volume=7|issue=4|pages=56–59|doi= 10.1109/MIE.2013.2283834}} * {{Наведено списание|last=Halacsy|first=A. A.|author2=Von Fuchs, G. H. | title=Transformer Invented 75 Years Ago|journal=IEEE Transactions of the American Institute of Electrical Engineers|date=April 1961|volume=80|issue=3|pages=121–125|doi=10.1109/AIEEPAS.1961.4500994|url=http://ieeexplore.ieee.org/search/freesearchresult.jsp?newsearch=true&queryText=10.1109%2FAIEEPAS.1961.4500994&x=29&y=16|accessdate=Feb 29, 2012}} * {{Наведена книга|last=Hameyer|first=Kay|title=Electrical Machines I: Basics, Design, Function, Operation|publisher=RWTH Aachen University Institute of Electrical Machines|year=2001}} * {{Наведена книга |last=Hammond |first=John Winthrop |title=Men and Volts: The Story of General Electric |year=1941 |url=https://archive.org/details/menandvoltsstory00hammrich |publisher=J.B. Lippincott Company |pages=see esp. 106–107, 178, 238 }} * {{cite conference | first = James | last = Harlow | title = Electric Power Transformer Engineering | publisher = CRC Press | year = 2004 | isbn = 0-8493-1704-5 | url = ftp://180.211.120.110/02%20Electrical%20Engineering%20Department/E%20Books/Electric%20Power%20Transformer%20Engineering.pdf }}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведена книга | url = https://books.google.com/books?id=g07Q9M4agp4C&pg=PA96 | last = Hughes | first = Thomas P. | title = Networks of Power: Electrification in Western Society, 1880-1930 | publisher = The Johns Hopkins University Press | location = Baltimore | year = 1993 | page = 96 | accessdate = Sep 9, 2009 | isbn = 0-8018-2873-2 }} * {{Наведена книга | first = Martin | last = Heathcote | title = J & P Transformer Book | edition= 12 | publisher = Newnes | year = 1998 | isbn = 0-7506-1158-8 | url=https://books.google.com/books?id=paPKsOXn5FMC }} * {{Наведена книга|author=Subject-Matter Index|title=Subject-Matter Index of Patents for Inventions (Brevets D'Invention) Granted in France from 1791 to 1876 Inclusive|location=Washington|year=1883|pages=248|url=https://archive.org/stream/cu31924021895739#page/n261/mode/2up}} * {{Наведена книга | last=Hindmarsh | first=John | title=Electrical Machines and Their Applications | edition=4 | publisher=Pergamon | year=1977 | location=Exeter | isbn=0-08-030573-3 }} * {{Наведена книга|editor-last=Knowlton|editor-first=A.E. |title=Standard Handbook for Electrical Engineers|edition=8|year=1949|publisher=McGraw-Hill|page=see esp. Section 6 Transformers, etc, pp. 547–644}} * {{Наведена книга|first1=D.P.|last1=Kothari|last2=Nagrath|first2=I.J.|title=Electric Machines|year=2010|publisher=Tata McGraw-Hill|isbn=978-0-07-069967-0|url=https://books.google.com/books?id=fR1rNJhBbmcC&pg=PA73|edition=4}} * {{Наведена книга | last1 = Kulkarni | first1 = S.V. | last2= Khaparde | first2=S.A. | title = Transformer Engineering: Design and Practice | publisher = CRC Press | year = 2004 | isbn = 0-8247-5653-3 | url=https://books.google.com/books?id=qy4QT0BlV0MC }} * {{Наведена книга | last = McLaren | first = Peter | title = Elementary Electric Power and Machines | publisher = Ellis Horwood | year = 1984 | isbn = 0-470-20057-X }} * {{cite conference | last = McLyman | first = Colonel William | book-title = Transformer and Inductor Design Handbook | title = Chapter 3 | publisher = CRC | year = 2004 | isbn = 0-8247-5393-3 | url=https://books.google.com/?id=s_iMztIS8y4C }} * {{Наведена книга | first = Anthony | last = Pansini | title = Electrical Transformers and Power Equipment | publisher = CRC Press | year = 1999 | isbn = 0-88173-311-3 | url=https://books.google.com/books?id=f77zWwA3oS4C }} * {{cite conference|last1=Parker|first1=M. R|last2=Ula|first2=S.|last3=Webb|first3=W. E.|editor-first=Jerry C.|editor-last=Whitaker|book-title=The Electronics Handbook|title=§2.5.5 'Transformers' & §10.1.3 'The Ideal Transformer'|year=2005|publisher=Taylor & Francis|isbn=0-8493-1889-0|pages=172, 1017|url=https://books.google.com/books?id=FdSQSAC3_EwC&pg=PA1017|edition=2}} * {{Наведена книга | last = Ryan | first = H.M. | title = High Voltage Engineering and Testing | year = 2004 | publisher = CRC Press | isbn=0-85296-775-6 | url=https://books.google.com/books?id=Jg1xA65n56oC&dq=High+Voltage+Engineering+and+Testing&pg=PA7 }} * {{Наведена книга | last = Say | first = M.G. | title = Alternating Current Machines | edition=5 | publisher = Pitman | year = 1983 | location = London | isbn = 0-273-01969-4 }} * {{Наведена книга|date=Feb 2011|last=Sen|first=P.K.|display-authors=etal|title=PSERC Pub. 11-02 Transformer Overloading and Assessment of Loss-of-Life for Liquid-Filled Transformers|url=http://www.pserc.wisc.edu/documents/publications/reports/2011_reports/Sen_T-25_Final_Report_Feb_2011.pdf|publisher=Power Systems Engineering Research Center, Arizona State University|accessdate=11 January 2013|archive-date=2014-01-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20140106040854/http://www.pserc.wisc.edu/documents/publications/reports/2011_reports/Sen_T-25_Final_Report_Feb_2011.pdf|url-status=dead}} * {{Наведена мрежна страница|last=Stanley|first=William Jr.|url=http://www.google.com/patents?vid=349611|title=Induction Coil|publisher=US Patent 349 311, issue date - 21 Sept 1886|year=1886|accessdate=July 13, 2009}} * {{Наведена мрежна страница|url=http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=0454622.PN.&OS=PN/0454622&RS=PN/0454622|last=Tesla|first=Nikola|title=System of Electrical Lighting|publisher=US Patent 454 622, issue date 23 June 1891|year=1891|accessdate=2018-06-04|archive-date=2019-01-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20190115075850/http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=0454622.PN.&OS=PN/0454622&RS=PN/0454622|url-status=dead}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/historyoftransfo00upperich|last=Uppenborn|first=F. J.|title=History of the Transformer|publisher=E. & F. N. Spon|location=London|year=1889|pages=35–41}} * {{cite conference|title=EM 1110-2-3006 Engineering and Design &ndash; Hydroelectric Power Plants Electrical Design|book-title=Chapter 4 Power Transformers |year=1994|author=US Army Corps of Engineers|page=4-1|url=https://archive.org/details/U.S._Army_Corps_of_Engineers_Engineering_and_Design_Hydroelectric_Power_Plants_E}} * {{cite conference|last=Walling|first=Reigh|author2=Shattuck|author3=G. Bruce|title=Distribution Transformer Thermal Behaviour and Aging in Local-Delivery Distribution Systems|conference=19th International Conference on Electricity Distribution|date=May 2007|volume=Paper 0720|url=http://www.gepower.com.cindmz.gecompany.com/prod_serv/plants_td/en/downloads/cired_dist_transformer.pdf|accessdate=11 February 2013|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140512214930/http://www.gepower.com.cindmz.gecompany.com/prod_serv/plants_td/en/downloads/cired_dist_transformer.pdf|archivedate=12 May 2014}} * {{Наведена мрежна страница|last=Westinghouse|first=George Jr.|url=http://www.google.com/patents/about?id=NmRDAAAAEBAJ&dq=366362|title=Electrical Converter|publisher=US Patent 366 362, issue date 12 July 1887|year=1887}} * {{Наведена книга | last = Willis | first = H. Lee | title = Power Distribution Planning Reference Book | publisher = CRC Press | year = 2004 | page = 403 | isbn = 0-8247-4875-1 }} * {{Наведена книга | last = Winders Jr. | first = John J. | title = Power Transformer Principles and Applications | publisher = CRC | year = 2002 | isbn = 0-8247-0766-4 |url=https://books.google.com/books?id=Sf1ppwGI6uYC }} * {{Наведена мрежна страница | last = Yablochkov | first = Pavel | title = Disposition de courants, destinée à l'éclairage par la lumière électrique | publisher= FR Patent 6266706, issue dater 30 Nov 1876 | year = 1876 }} * {{Наведена мрежна страница|last1=Zipernowsky|first1=K.|last2=Déri|first2=M.|last3= Bláthy|first3=O.T. |url=http://www.freepatentsonline.com/0352105.pdf|title=Induction Coil|publisher=US Patent 352 105, issued 2 Nov 1886|accessdate=July 8, 2009|year=1886}} == Надворешни врски == {{рв|Transformers|Трансформатори}} {{Wikibooks|School Science|How to make a transformer|Како да направиш трансформатор}} '''Општи врски''': * [http://www.elkor.net/pdfs/AN0305-Current_Transformers.pdf Introduction to Current Transformers] * {{Наведена мрежна страница|url=https://www.youtube.com/watch?v=gSCA1bSFCDk|last=Universalppts|title=EMF equations of a single phase transformer|website=[[YouTube]] |date=2013-06-14 }} * [http://www.phy.hk/wiki/englishhtm/Transformer.htm Transformer (Interactive Java applet)], 'Physics is fun' by Chui-king Ng * [https://www.youtube.com/watch?v=XRb1RKbv0LM (Video) Power transformer inrush current (damping)] from YouTube * [https://www.youtube.com/watch?v=7Meu7SxBDPk (Video) Power transformer over-excitation (damping)] from YouTube * [http://www.allaboutcircuits.com/vol_2/chpt_10/6.html Three-phase transformer circuits] from All About Circuits * [http://www.transformerscommittee.org/info/Bibliographybooks.pdf Bibliography of Transformer Books] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20101226101341/http://www.transformerscommittee.org/info/Bibliographybooks.pdf |date=2010-12-26 }} by P.M. Balma, from IEEE Transformer Committee * [http://new.abb.com/docs/librariesprovider27/default-document-library/abb_transfo_handbk.pdf?sfvrsn=2 Transformer Handbook] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170116181834/http://new.abb.com/docs/librariesprovider27/default-document-library/abb_transfo_handbk.pdf?sfvrsn=2 |date=2017-01-16 }}, 212 pages * [[:de:Einschalten des Transformators|Einschalten des Transformators]]. German Wikipedia article about transformer inrush current at switch on (in German). * [http://www.learnengineering.org/2014/11/Transformer-Working-Power-and-Electrical.html learnengineering.org How does a Transformer work ? ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180118010519/http://www.learnengineering.org/2014/11/Transformer-Working-Power-and-Electrical.html |date=2018-01-18 }} {{пстк}} '''ИЕК врски [http://www.electropedia.org/ Electropedia]''': {{пст}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-03-13|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-03-13|title=Concentric windings}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-01-07|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-01-07|title=Core-type transformer (Deprecated)}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-01-16|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-01-16|title=Dry-type transformer}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 131-12-78|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=131-12-78|title=Ideal transformer}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-01-14|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-01-14|title=Liquid-immersed transformer}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 121-12-59|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=121-12-59|title=Magnetic saturation}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV Area: 421|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/index?openform&part=421|title=Power transformers and reactors}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-03-06|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-03-06|title=Primary winding}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-03-14|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-03-14|title=Sandwich winding}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-03-07|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-03-07|title=Secondary winding}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 421-01-09|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=421-01-09|title=Shell-type transformer (Deprecated)}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 815-16-12|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=815-16-12|title=Toroidal transformer}} *{{Наведена мрежна страница|last=IEV 811-36-02|url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=811-36-02|title=Traction transformer}} {{пстк}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Трансформатори| ]] [[Категорија:Електрични елементи]] [[Категорија:Електромагнетизам]] [[Категорија:Електроника]] [[Категорија:Британски пронајдоци]] [[Категорија:Електротехника]] lumsdwgnggbsafmrnj51c1lxj2zh5ci Пребјадица 0 45211 5537640 5186683 2026-04-11T10:56:08Z SpectralWiz 106165 Пренасочување кон [[Преб’диште]] 5537640 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Преб’диште]] 4yl7w9wornzeblm2spfm008113dh78s Летни олимписки игри 2008 0 55035 5537570 5491816 2026-04-11T00:56:07Z ProtoplasmaKid 53713 /* Патување на Олимпискиот факел */ 5537570 wikitext text/x-wiki <br /> {{Олимписка инфокутија | Име = Игри на XXIX олимпијада | Лого = Пекинг 2008.svg | Коментар = 同一个世界同一个梦想 <br /><small>(''Еден свет, Еден сон'')<br /> Амблемот „разиграниот Пекинг“,<br /> прикажува кинеско писмо <br />со симболот „Џинг“ <br />(京, од името на градот домаќин)<br /> во форма на фигура која игра.</small> | Град домаќин = [[Пекинг]], [[Кина]] | Број на држави = 205 | Број на спортисти = 11.028 | Број на спортови = 28 | Број на натпревари = 302 | Отворање = [[8 август]] [[2008]] | Затворање = [[24 август]] [[2008]] | Стадион = [[Национален стадион - Пекинг]]<br />北京國家體育場 (трад.)<br />北京国家体育场 (упрост.) }} '''Летните олимписки игри 2008''', официјално познати како '''Игри на XXIX олимпијада''' се одржаа со почеток на [[8 август]] [[2008]], до [[24 август]] [[2008]], со церомонијата на свечено отворање којашто започна во 08:08:08 попладне (кинеско централно време) (12:08:08 [[Coordinated Universal Time|UTC]]) на [[Национален стадион - Пекинг|Националниот стадион]] во [[Пекинг]], [[Народна Република Кина]]. Некои настани се одржаа надвор од Пекинг, меѓу кои се фудбалското натпреварување (во [[Чинхуангдао]], [[Шангај]], [[Шенјанг]] и [[Тиенџин]]), јавачкато натпреварување (во [[Хонгконг]]) и натпреварувањето во едрење (во [[Чингдао]]). Со ова, по третпат едни Олимписки игри се одржаа под јурисдикцијата на два различни олимписки комитета (Хонгконг и Кина се натпреваруваат одделно). Организацијата на Олимписките игри беше доделена на градот [[Пекинг]], [[Народна Република Кина]] по гласањето на [[Меѓународен олимписки комитет|Меѓународниот олимписки комитет]] на [[13 јули]] [[2001]]. Официјалното лого на игрите, со наслов „Разиграниот Пекинг“, прикажува стилизиран кинески калиграфски симбол, „џинг“([[wikt:京|京]], со значење ''главен град''), што претставува референца на градот домаќин. Маскотите на Пекинг 2008 се пет „Фува“ ([[кинески јазик|кинески]]:福娃, Fúwá); буквален превод „кукли за добра среќа“), секоја обоена во една од боите на Олимписките прстени. Олимпискиот слоган, ''Еден свет, Еден сон'', го повикува светот да се обедини во олимпискиот дух. Атлетите ќе се натпреваруваат во 302 натпреварувања во 28 спортови, само еден натпревар повеќе од распоредот на игрите од [[Летни олимписки игри - 2004|Атина 2004]]. Неколку нови национални олимписки комитети се препознаени од [[Меѓународен олимписки комитет|МОК]]. [[Народна Република Кина|Кинеската]] влада ги промовираше игрите за да го истакне кинеското пробивање на светската сцена.<ref>{{наведени вести |title=Кинеска забава на појавувањето |publisher=Торонто Стар |date=август 2007 |url=http://www.thestar.com/Sports/Olympics/article/242172 |access-date=2008-06-24 |archive-date=2008-08-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080824222841/http://www.thestar.com/Sports/Olympics/article/242172 |url-status=dead }}</ref><ref>{{наведени вести |title=2008- година на Кина? |publisher=BusinessCenter.TV |date=7 август 2007 |url=http://www.webcastr.com/index.php?option=com_seyret&task=videodirectlink&id=2023 |accessdate=2 јануари 2008 |archive-date=2008-05-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080504031630/http://www.webcastr.com/index.php?option=com_seyret&task=videodirectlink&id=2023 |url-status=dead }}</ref> Постоеја големи грижи од евентуалното бојкотирање на Олимпијадата од страна на поголемите нации во протест на кинеските акции во [[Тибет]].<ref>[http://story.malaysiasun.com/index.php/ct/9/cid/b8de8e630faf3631/id/341646/cs/1/ Европската унија може да ги бојкотира игрите поради „културен геноцид“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080510152210/http://story.malaysiasun.com/index.php/ct/9/cid/b8de8e630faf3631/id/341646/cs/1/ |date=2008-05-10 }} [[Малезиско сонце]], [[26 март]] [[2008]]</ref><ref>[http://www.wbj.pl/?command=article&id=40560 Полската влада на бојкот на отворањето на игрите] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080405014900/http://www.wbj.pl/?command=article&id=40560 |date=2008-04-05 }} [[27 март]] [[2008]]</ref><ref>[http://www.thestar.com/News/World/article/350844 Саркози најавува бојкот] [[Торонто Стар]] [[26 март]] [[2008]]</ref> Порано во 2007, поранешниот претседател на [[Меѓународен олимписки комитет|MOK]], [[Хуан Антонио Самаранч]], изјавил дека верува во игрите на 2008 Пекинг, кои можат да бидат, по негово мислење, „најдобри во олимписката историја.“ <ref name="„Самаранч">{{наведени вести |url=http://en.beijing2008.cn/culture/festivals/exhibition/n214101234.shtml |title=Летните олимписки игри - 2008 ќе бидат најдобрите игри некогаш одржани: Самаранч |date=[[25 јуни]] [[2007]] |accessdate=25 јуни 2007 |publisher=Пекиншки организационен комитет}}</ref> == Избор == {| class="wikitable" align="right" |- ! colspan="4" | Резултати од гласањето за избор на град-домаќин на Летните олимписки игри - 2008 |- !Град ! Земја | bgcolor="silver" |'''Прв круг''' | bgcolor="silver" |'''Втор круг''' |- | Пекинг || {{знамеикона|China}} Н.Р.Кина || align="center"| '''44''' || align="center"| '''56''' |- | Торонто|| {{знамеикона|Canada}} Канада || align="center"| 20 || align="center"| 22 |- | Париз || {{знамеикона|France}} Франција || align="center"| 15 || align="center"| 18 |- | Истанбул || {{знамеикона|Turkey}} Турција || align="center"| 17 || align="center"| 9 |- | Осака || {{знамеикона|Japan}} Јапонија || align="center"| 6 || align="center"| — |} {{Главна|Избор за град-домаќин на Летните олимписки игри - 2008}} Пекинг беше избран за град-домаќин на [[13 јули]] [[2001]] на 112-тата сесија на [[МОК]] во [[Москва]], победувајќи ги [[Торонто]], [[Париз]], [[Истанбул]] и [[Осака]]. Пред одржувањето на сесијата, 5 града ([[Бангкок]], [[Каиро]], [[Хавана]], [[Куала Лумпур]] и [[Севиља]]) кои беа кандидати беа елиминирани уште во 2000. По првиот круг од гласањето, Пекинг имаше големо водство пред останатите 4 кандидати. Осака доби само 6 гласови и беше елиминиран. Во вториот круг, Пекинг доби апсолутно мнозинство по што ги победи конкурентските градови без потребата од понатамошни кругови на гласање.<ref name="„Избор">{{Наведена мрежна страница|url = http://www.olympic.org/uk/games/beijing/election_uk.asp |title = Пекинг 2008: Избор |publisher = Меѓународен олимписки комитет |accessdate = [[18 декември]] [[2006]]}}</ref> По изборот, вицепремиерот на Кина [[Ли Ланчинг]] изјави „Победата на Олимпискиот избор за 2008 е пример за меѓународното признавање на кинеската социјална стабилност, економскиот развој и здравјето на кинеските луѓе“. Претходно, Пекинг беше кандидат за град-домаќин на [[Летни олимписки игри - 2000|Летните олимписки игри - 2000]]. Тогаш, во првите 3 круга Пекинг беше во водство, но во клучниот четврти и последен круг загуби од [[Сиднеј]] на изборот одржан во 1993. == Подготовки == === Спортски собиралишта === {{Главна|Спортски борилишта за Летните олимписки игри - 2008}} До 27 мај 2007 изградбата на сите триесет и едно спортско борилиште за игрите во Пекинг беше започната.<ref name="„Во изградба">{{наведени вести |publisher=Пекиншки организационен комитет |date=11 мај 2007 |accessdate=11 мај 2007 |url=http://en.beijing2008.cn/01/32/article214073201.shtml |title=Сите предвидени Олимписки борилишта се во изградба}}</ref> [[кинески јазик|Кинеската]] влада инвестираше во реновирањето и изградбата на 6 борилишта надвор од Пекинг како и на педесет и еден тренинг-центар. Најголеми архитектонски дела ќе бидат [[Национален стадион - Пекинг|Националниот стадион]], [[Национален затворен стадион - Пекинг|Националната затворен стадион]], [[Национален собирен центар - Пекинг|Националниот собирен центар]], [[Олимписка младост|Олимписката младост]] и [[Културен и спортски центар Вукесонг|Културниот и спортски центар Вукесонг]]. Речиси 85% од буџетот за изградбата на шесте најголеми спортски зданија ([[американски долар|$]]2.1 милијарда, 17.8 милијарди [[женминби|јуани]]) беа издвоени од корпорациски избори и тендери. Инвестиците беа очекувани од корпорациите по барањето за сопствеништво на правата по '''Летните олимписки игри - 2008'''. Некои од спортските борилишта ќе и бидат на располагање на ''Државната генерална спортска агенција'' којашто ќе ги користи како простор за одвивање на најзначајните идни национални тимски настани. Некои настани ќе се прослават надвор од Пекинг, како натпреварите во [[фудбал]] (во [[Чинхуангдао]], [[Шангај]], [[Шенгјанг]] и [[Тиенџин]]), натпреварите во [[едрење]] (во [[Чингдао]]) и [[коњички спортови|коњичките натпревари]] (во [[Хонгконг]], поради „сомнението од очни болести на коњите и големите потешкотии за создавање на зона без таквите болести“).<ref>[http://en.beijing2008.com/46/67/column211716746.shtml Олимписки борилишта] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070613133254/http://en.beijing2008.com/46/67/column211716746.shtml |date=2007-06-13 }}, Пекинг 2008. Дополнето на [[15 мај]] [[2006]].</ref> Ова ќе биде по третпат во историјата на Олимписките игри, натпреварите да се одржат во две држави. ([[Кина]] и [[Хонгконг]] настапуваат одвоено на Олимписките игри). ==== Национален стадион - Пекинг ==== {{Главна|Национален стадион (Пекинг)}} [[Податотека:Bird's Nest stadium, May 2008.jpg|thumb|left|350px|Националниот стадион во Пекинг.]] Главно место на Летните олимписки игри - 2008 зазема [[Национален стадион - Пекинг|Националниот стадион]] во Пекинг, наречен „Птичје гнездо“ поради неговата надворешна структура.<ref>„Остануваат уште 391 ден“{{наведени вести |url=http://olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=2244 |title=Олимписките игри на пат за Пекинг |publisher=Меѓународен олимписки комитет |date=[[13 јули]] [[2007]] |accessdate=16 јули 2007}}</ref> Изградбата на зданието започна на [[24 декември]] [[2003]]. [[Олимписки стадион Гуангдунг|Олимпискиот стадион Гуангдунг]] беше планиран и изграден за игрите, но сепак одлуката да се изгради нов стадион во Пекинг беше донесена.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.architectureweek.com/2002/0501/design_1-1.html |title=Архитектонска седмица - Дизајн - Кинескиот забранет стадион - 2002.0501<!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2009-04-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090423073050/http://www.architectureweek.com/2002/0501/design_1-1.html |url-status=dead }}</ref> Владата избрала архитекти од секаде на натпревар за дизајнери. [[Швајцарија|Швајцарската]] архитектонска фирма [[Херцог и де Мојрон]] (''Herzog & de Meuron'') соработувала со кинеската Група за истражување и дизајн и победила на натпреварот. Стадионот ќе има решетки во форма на скелет кои формираат вдлабнатина, а капацитетот на стадионот изнесува 80.000 столчиња. Архитектите дизајнот на стадионот го опишале како птичје гнездо со огромен окуларен отвор со [[кров на повлекување]]. И покрај тоа, во 2004, идејата за кров на повлекување беше отстранета од економски и безбедносни причини. На Националниот стадион во Пекинг ќе се одржат церемониите на отворање и затворање на игрите, атлетските натпрревари и фудбалските финалиња. Дизајнерот на стадионот [[Аи Веивеи]] наскоро ја откажа поддршката за организација на кинеските Олимписки игри, велејќи дека „повеќе не сака ништо да соработува со нив“.<ref>{{наведени вести |url=http://www.youtube.com/watch?v=R-CdWcszb_8|title=Дизајнерот на стадионот ја расипува кинеската олимпијада|publisher=Алџезира|date=[[12 август]] [[2007]] |accessdate=[[16 јули]] [[2007]]}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url= http://edition.cnn.com/2007/WORLD/asiapcf/08/13/china.olympics.reut/?iref=mpstoryview|title= Кинески архитект ги исполнува игрите со „лажна насмевка“|accessdate=16 август 2007 |publisher= Ројтерс}}</ref> === Превоз === [[Податотека:Beijing 2008 olympic venues.png|thumb|right|250px|Ова е карта на Олимписките борилишта во Пекинг. Неколку брзи патишта го заобиколуваат центарот на градот и овозможуваат брз и навремен превоз до и помеќу спортските борилишта.]] Во подготовките во пресрет на големиот метеж, Пекиншката метро организација одлучи двојно да го зголеми капацитетот на линиите. Претходниот систем беше составен од 4 линии и 64 станици. Додатните 7 линии коишто беа додадени и повеќето од 80 нови станици вклучуваат и превоз директно од Пекиншкиот главен меѓународен аеродром. На аеродромот, 11 возови без екипаж со капацитет од по 83 луѓе ќе ги превезуваат луѓето до последната станица.<ref>„Аеродромски возови“{{наведени вести |url=http://en.beijing2008.cn/news/olympiccities/beijing/n214096864.shtml |title=Возови без екипаж кои оперираат на новиот аеродронмски терминал |date=[[13 јуни]] [[2007]] |publisher=[[Пекиншки организационен комитет]] |accessdate=[[17 јуни]] [[2007]] |archive-date=2011-09-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110917122453/http://en.beijing2008.cn/news/olympiccities/beijing/n214096864.shtml |url-status=dead }}</ref> Голем број од нив се пуштени во употреба од 30 јуни 2008, два месеци пред почетокот на игрите. Во јануари 2007, Пекиншкиот оргазиционен комитет изјави дека возилата во подземната железница ќе бидат опремени со видео монитори на кои ќе може да се следат најновите вести и настани за време на игрите. Како додаток на ова, мобилните телефони ќе даваат посебни сигнали со што луѓето ќе можат да ги употребуваат своите комуникациски средства на станиците за метро и во подземната железница.<ref>name=„Видео монитори“{{наведени вести |url = http://en.beijing2008.cn/31/45/article214014531.shtml |title = Официјално: патниците можат да ги следат игрите во Пекинг во подземната железница |publisher = [[Пекиншки организационен комитет]] |date = [[31 јануари]] [[2007]] |accessdate = [[15 февруари]] [[2006]] |archive-date = 2007-02-04 |archive-url = https://web.archive.org/web/20070204115438/http://en.beijing2008.cn/31/45/article214014531.shtml |url-status = dead }}</ref> Во основа, Пекинг е одреден да намени триесет и осум официјални јавни транзитни правци коишто ќе бидат поврзани со спортските борилишта. За време на игрите ќе бидат управувани 2.500 големи [[автобус]]и и 4.500 [[минибус]]и од 8.000 луѓе коишто ќе ги превезуваат луѓето до соодветното место на настанот. Пред игрите, јавниот транспорт ќе биде оптимизиран со тоа што 110 линии кои донекаде се поклопуваат ќе бидат намалени.<ref>name=„Превоз“{{наведени вести |url = http://en.beijing2008.cn/05/25/article214012505.shtml |title = 38 јавни транзитни линии до Олимписките борилишта |publisher = [[Пекиншки организационен комитет]] |date = [[22 јануари]] [[2007]] |accessdate = 29 јануари 2007 |archive-date = 2008-05-12 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080512000702/http://en.beijing2008.cn/05/25/article214012505.shtml |url-status = dead }}</ref> [[Пекинг]] ќе имплементира [[рационализација на патен простор|рационализација на патните простори]] врз основа на големиот број поштенски пратки за време на игрите со намера значително да се унапреди авиотранспортот во градот.<ref>{{наведени вести| url=http://www.nytimes.com/2008/04/15/world/asia/15china.html?hp|title=Сообраќајот во Пекинг ја спречува изградбата за Олимпијадата | author= Ендрју Јакобс | date=[[14 април]] [[2008]] | publisher= Њујорк Тајмс| accessdate=14 април 2008 | language= }}</ref> Под сообраќакниот план на јавноста направен на 20 јуни 2008, рационализацијата ќе биде наметната 2 месеца, од 20 јули до 20 септември вклучувајќи го и периодот за одржување на [[Параолимписки игри|Параолимписките игри]] од 6 до 17 септември.<ref>name=„Инспектор08“{{наведени вести| url=http://www.examiner.com/a-1451114~Beijing_sets_restrictions_on_cars_during_Olympics.html |title=Пекинг наметнува рестрикции на возилата за време на Олимпијадата | author= Стивен Вејд | date=[[20 јуни]] [[2008]] | publisher=Национален инспектор | accessdate=[[23 јуни]] [[2008]] | language= }}</ref> Рестрикциите ќе бидат спроведувани во некои денови зависно од чудниот или сличен број на поштенски пратки. Оваа мера се очекува да опфати 45% од 3,3 милионите автомобили по улиците. Во прилог на ова, 300.000 тешкотоварни возила добија забрана од 1 јули, а планот се спроведува и на многу други возила коишто пристигнуваат надвор од Пекинг. Густата јавна транспортна мрежа се очекува да ги оправда овие потреби, проценувајќи дека по улиците на Пекинг ќе се превезуваат дополнителни 4 милиони патници.<ref>{{наведени вести| url=http://www.abc.net.au/news/stories/2008/06/23/2282484.htm?site=olympics/2008 |title=Пекинг за реализација на игрите со „чудна“ сообраќајна забрана | author= Ројтерс | date=[[23 јуни]] [[2008]] | publisher=ABC вести | accessdate=23 јуни 2008 | language= }}</ref><ref>„Инспектор08“</ref> == Маркетинг == === Лого, слоган и маскоти === [[Податотека:Fuwa.Beijing2008.Olympic_Mascots.jpg‎|right|60px]] {{Главна|Разиграниот Пекинг|Фува}} [[Податотека:300px-Beijing_2008_Tiananmen_Square1.jpg‎|left|thumb|''„Разиграниот Пекинг“'', лого впишано во цветна градина.]] Логото за Летните олимписки игри - 2008 е со наслов „Разиграниот Пекинг“(舞动的北京). Логото е комбинација од традиционалната кинеска црвена душа и приказ на кинеската калиграфска буква ''jing''([[wikt:京|京]], „национален главен град“) со атлетски елемент. Отворените раце на калиграфскиот збор ја симболизираат поканата на Кина до целиот свет да дојде ида ја сподели кинеската култура. Претседателот на МОК [[Жак Рог]] беше многу среќен поради логото, велејќи „Вашето ново лого веднаш ја пренесува импресивната убавина и сила на Кина којашто е воочлива во вашето наследство и во вашите луќе“.<ref>„Порака“{{наведени вести |url = http://english.peopledaily.com.cn/200308/03/eng20030803_121618.shtml |title = Пораката на Жак Рог за Олимпиското лого за игрите во Пекинг |publisher = Народен дневник онлајн |date = 3 август 2003|accessdate = 19 декември 2006}}</ref> Слоганот за Летните олимписки игри - 2008 е ''„Еден свет, Еден сон“''({{zh-stp|s=同一个世界 同一个梦想|t=同一個世界 同一個夢想|p=Tóng Yíge Shìjiè Tóng Yíge Mèngxiǎng}}.)<ref>„Слоган“{{наведени вести|title=„Еден свет, Еден сон“ избрано за слоган на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг |url=http://en.beijing2008.cn/75/66/article211996675.shtml |date=[[25 декември]] 2005|publisher=[[Пекиншки организационен комитет]] |accessdate=5 мај 2007}}</ref> Слоганот го повикува целиот свет да му се придружи на Олимпискиот дух во изградбата на подобра иднина за човештвото. Слоганот беше избран во конкуренција на 210.000 испратени од целиот свет.<ref>„Остануваат уште 391 ден“</ref> Маскоти на игрите се 5 Фува („кукла за добра среќа“). Фува се сосотои од 5 члена коишто се споени: [[риба]], [[џиновска панда]], [[оган]], [[тибетска антилопа]] и [[ластовичка]]. Тие приближно соодветствуваат со петте елементи: [[вода]], [[метал]], [[оган]], [[дрво]] и [[земја]]. Секоја Фува си има посебна боја, како боите на [[Олимписките кругови]] коишто ги симболизираат петте континенти. Петте Фува се викаат Беибеи, Жингжинг, Хуанхуан, Јингјинг и Нини. Кога за првпат имињата беа кажани заедно се доби фразата {{linktext|北|京|欢|迎|你}} (Běijīng huānyíng nĭ) што значи ''„Пекинг ве пречекува“''.<ref>„Фува“{{наведени вести |url = http://en.beijing2008.com/37/03/column211990337.shtml |title = Официјалните маскоти на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг |publisher = Пекиншки организационен комитет|accessdate = 19 декември 2006}}</ref> === Влезници === Во април 2007, повеќе од 7 милиони <ref>„Влезници“{{наведени вести |title=Кина во продажба на повеќе од 7 милиони влезници |url=http://www.gulf-times.com/site/topics/article.asp?cu_no=2&item_no=101298&version=1&template_id=49&parent_id=29 |publisher=[http://gulf-times.com Галф Тајмс] |date=[[7 август]] [[2007]] |accessdate=14 август 2006}}</ref> влезници за спортските настани и церемонии беа продадени. Околу 75% од влезниците беа продадени откако Пекиншкиот организационен комитет одлучи да одреди пониски цени за домашниот народ, со цел да ги охрабри Кинезите да присуствуваат на игрите. Влезниците наменети за продажба во странство се достапни во националните олимписки комитети.<ref>„Влезници во продажба“{{наведени вести |publisher=[[Пекиншки организационен комитет]] |url=http://en.beijing2008.cn/39/61/article214036139.shtml |date=[[15 април]] [[2007]] |title=Влезниците за игрите во Пекинг во продажба |accessdate=5 мај 2007 |archive-date=2007-05-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070517185838/http://en.beijing2008.cn/39/61/article214036139.shtml |url-status=dead }}</ref> Во јуни 2007, веќе беа продадени 2,2 милиони влезници.<ref>„⅓ продадени“{{наведени вести |url=http://en.beijing2008.cn/tickets/news/n214099817.shtml |title=Влезниците за церемонијата на свечено отворање на игрите во Пекинг стануваат жешки |date=[[21 јуни]] [[2007]] |accessdate=25 јуни 2007 |publisher=[[Пекиншки организационен комитет]] |archive-date=2007-06-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070625222736/http://en.beijing2008.cn/tickets/news/n214099817.shtml |url-status=dead }}</ref> === Трговија со сувенири === Од почетокот на 2007, продавниците со Олимписки сувенири започнаа да работат насекади во Кина. Повеќе од 800 официјални продавници беа отворени кон крајот на јули 2007. Од август 2007, Олимписката трговија стана достапна онлајн, со повеќе од 5000 производи достапни преку официјалното мрежно место во кои спаѓаат облека, маскотите, приврзоци и незаборавни стапчиња за јадење.<ref>„Трговија“{{наведени вести |url=http://www.chinadaily.com.cn/2008/2007-07/31/content_5446188.htm |title=Официјалната олимписка опрема сега далечна само на кликнување |date=[[31 јули]] [[2007]] |publisher=[[Кинески дневник]] |author=Леи, Леи |accessdate=3 август 2007}}</ref> Во ноември 2007, прекуокеанската електронска трговија беше овозможена насекаде во светот, освен во Кина, Јапонија, Обединето кралство, Канада и САД.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = https://www.bj2008eshop.com/?c=xtc&a=Aboutus |title = Прекуокеанската Олимписка електронска трговија овозможена онлајн 29 ноември 2007 |publisher = Официјалната веб- страна на Летните олимписки игри - 2008 |accessdate = 29 ноември 2007 }}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[Народна банка на Кина|Кинеската централна банка]] исто така издаде нови 10 банкноти [[јуан]]и без сликата на [[Мао Це Тунг]].<ref>Washingtonpost.com "[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/07/07/AR2008070700991.html Washingtonpost.com]. ''Новите кинески банкноти од 10 јуани го потиснуваат Мао Це Тунг.'' Дополнето на [[9 јули]] [[2008]].</ref> === Музика === Официјалната тема за пренесувањето на Олимпискиот факел беше „Запали ја страста, Сподели го сот“ <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://en.beijing2008.cn/news/dynamics/headlines/n214311423.shtml |title=Музичка тема за одбројувањето на последните 100 дена од одржувањето на Олимписките игри - Официјална веб- страна на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг<!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-07-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080727043607/http://en.beijing2008.cn/news/dynamics/headlines/n214311423.shtml |url-status=dead }}</ref> со препев на англиски јазик од 106 учеснички на Мис на светот 2007. <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://en.beijing2008.cn/culture/songs/n214199507.shtml |title=106 миски „ја запалија страста“ за Олимписките игри - Официјална веб- страна на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг<!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-08-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080801161425/http://en.beijing2008.cn/culture/songs/n214199507.shtml |url-status=dead }}</ref> Официјалната песна на прославата на одбројувањето на една година од Олимписките игри носеше наслов „Подготвени сме“<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://en.beijing2008.cn/video/promotional/weareready/ |title=„Подготвени сме“ - Официјална веб- страна на Летните олимписки игри - 2008<!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-07-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080730064150/http://en.beijing2008.cn/video/promotional/weareready/ |url-status=dead }}</ref> напишана од [[Џеки Чен]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://en.beijing2008.cn/culture/songs/n214147033.shtml |title=Џеки Чен е подготвен за Параолимписките игри - Официјална веб- страна на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг<!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-08-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080801161650/http://en.beijing2008.cn/culture/songs/n214147033.shtml |url-status=dead }}</ref> „Běijīng huānyíng nĭ“ („Пекинг ве пречекува“) беше насловот на песната на прославата на одбројувањето на последните 100 дена од Олимписките игри.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://en.beijing2008.cn/news/dynamics/headlines/n214311423.shtml |title=Музичката тема за одбројувањето на последните 100 дена од одржувањето на Олимписките игри - Официјална веб- страна на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг <!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-07-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080727043607/http://en.beijing2008.cn/news/dynamics/headlines/n214311423.shtml |url-status=dead }}</ref> ''„Јас сум ѕвезда“'' и ''„Насмеаниот Пекинг“'' беа избрани за песни на Пекиншкиот волонтерски олимписки комитет .<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://en.beijing2008.cn/culture/songs/n214333552.shtml |title=Песни за патувањето на Олимпискиот факел, волонтерите свечено го откриваат на одбројувањето на последните 100 дена од одржувањето на Олимписките игри - Официјална веб- страна на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг<!-- Bot generated title --> |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-08-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080801083552/http://en.beijing2008.cn/culture/songs/n214333552.shtml |url-status=dead }}</ref> == Церемонија на отворање == {{Главна|Церемонија на отворање на Летните олимписки игри - 2008}} Церемонијата на свечено отворање на Олимписките игри се одржа на [[Национален стадион - Пекинг|Националниот стадион]] во Пекинг на [[8 август]] [[2008]] и ќе започне во 08:08:08 попладне по (кинеско централно време) (12:08:08 [[Coordinated Universal Time|UTC]]). == Спортови == [[Податотека:Athletics 2008.png|frame|left|Овој пиктограм ја означува ''атлетиката''.]] Програмата за Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг е слична со онаа на [[Летни олимписки игри - 2004]] во [[Атина]]. На игрите, споретистите ќе се натпреваруваат на 302 натпревари (165 машки, 127 женски и 10 мешани натпревари) во 28 спортови. На игрите ќе се одржи само еден натпревар повеќе од игрите 4 години пред тоа одржани во Атина. Сè на сè се одржale 9 нови натпревари, вклучувајќи два во новата [[BMX]] дисциплина во [[велосипедизам]]. Атлетичарките за првпат ќе трчаат во трката на 3000m со пречки. Во прилог на тоа, натпреварите во маратонско пливање за мажи и за жени на растојание подолго од 10&nbsp;км ќе бидат префрлени во пливачка дисциплина. Тимските натпревари во [[пинг-понг]] (за мажи и за жени) ќе бидат префрлени во дисциплината во игра на двојки. Во [[Мечувалство|мечување]] екипните натпревари во [[флорет]] и [[сабја (мечувалство)|сабја]] за жени ќе бидат префрлени машкиот тимски натпревар во флорет и во женскиот екипен натпревар во [[меч (мечувалство)|меч]].{{Ref_label|B|b|none}}<ref>2008 програма>{{наведени вести |url = http://olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=1797 |title = Пекинг 2008: Конечна програма за игрите |publisher = Меѓународен олимписки комитет |date = [[27 април]] [[2006]] |accessdate = [[10 мај]] [[2006]]}}</ref><ref>[http://multimedia.olympic.org/pdf/en_report_1056.pdf Програма за игрите на XXIX Олимпијада, Пекинг 2008], Меѓународен олимписки комитет. Дополнето на [[15 мај]] [[2006]].</ref><br />За повеќе за мечувањето на оваа олимпијада, видете [[Мечување на Летните олимписки игри 2008]]. [[Пекиншки организационен комитет|Пекиншкиот организационен комитет]] изработи [[пиктограм]]и за 35 Олимписки дисциплини. Оваа збирка на спортски икони е наречена ''убавината на одликите на душата'' поради тоа што сите наликуваат на кинеските [[ракописи на душата]].<ref>„Пиктограми“{{наведени вести |url = http://en.beijing2008.com/37/34/article212033437.shtml |title = Претставени пиктограмите за Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг |publisher = [[Пекиншки организационен комитет]] |date = [[7 август]] [[2006]] |accessdate = [[9 август]] [[2006]] |archive-date = 2008-04-20 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080420182436/http://en.beijing2008.com/37/34/article212033437.shtml |url-status = dead }}</ref> Наведените спортвои се спортовите во коишто ќе се одржат натпреварите на игрите. Бројот на натпртевари во секој спорт е даде во заграда. {| width="90%" class="toccolours" style="font-size:90%;" !colspan="4"|Список на спортови предвидени во Олимписката програма за Летните олимписки игри - 2008 |- |valign=top| * [[Податотека:Diving_pictogram.svg‎|22п]] [[Скокови во вода]] (8) * [[Податотека:Swimming_pictogram.svg‎|22п]] [[Пливање]] (34) * [[Податотека:Synchronized_swimming_pictogram.svg‎|22п]] [[Синхронизирано пливање]] (2) * [[Податотека:Water_polo_pictogram.svg‎|22п]] [[Ватерполо]] (2) * [[Податотека:Archery_pictogram.svg‎|22п]] [[Стреличарство]] (4) * [[Податотека:Athletics_pictogram.svg‎|22п]] [[Атлетика]] (47) * [[Податотека:Badminton_pictogram.svg‎|22п]] [[Бадминтон]] (5) |valign=top| * [[Податотека:Baseball_pictogram.svg‎|22п]] [[Бејзбол]] (1) * [[Податотека:Basketball_pictogram.svg‎|22п]] [[Кошарка на Летните олимписки игри - 2008|Кошарка]] (2) * [[Податотека:Boxing_pictogram.svg‎|22п]] [[Бокс]] (11) * [[Податотека:Canoeing_(flatwater)_pictogram.svg‎|22п]] [[Податотека:Canoeing_(slalom)_pictogram.svg‎|22п]] [[Кајакарство]] (16) * [[Податотека:Cycling_(road)_pictogram.svg‎|22п]] [[Податотека:Cycling_(track)_pictogram.svg‎|22п]] [[Податотека:Cycling_(mountain_biking)_pictogram.svg‎|22п]] [[Велосипедизам]] (18) * [[Податотека:Equestrian_pictogram.svg‎|22п]] [[Коњички спортови]] (6) * [[Податотека:Fencing_pictogram.svg‎|22п]] [[Мечување на Летните олимписки игри - 2008|Мечување]] (10) * [[Податотека:Field_hockey_pictogram.svg‎|22п]] [[Хокеј на трева]] (2) |valign=top| * [[Податотека:Football_pictogram.svg‎|22п]] [[Фудбал]] (2) * [[Податотека:Gymnastics_(artistic)_pictogram.svg‎|22п]] [[Податотека:Gymnastics_(rhythmic)_pictogram.svg‎|22п]] [[Податотека:Gymnastics_(trampoline)_pictogram.svg‎|22п]] [[Гимнастика]] (18) * [[Податотека:Handball_pictogram.svg‎|22п]] [[Ракомет]] (2) * [[Податотека:Judo_pictogram.svg‎|22п]] [[Џудо]] (14) * [[Податотека:Modern pentathlon pictogram (pre-2025).svg‎|22п]] [[Современ петобој]] (2) * [[Податотека:Rowing_pictogram.svg‎|22п]] [[Веслање]] (14) * [[Податотека:Sailing_pictogram.svg‎|22п]] [[Едрење]] (11) * [[Податотека:Shooting_pictogram.svg‎|22п]] [[Стрелаштво]] (15) |valign=top| * [[Податотека:Softball_pictogram.svg‎|22п]] [[Софтбол]] (1) * [[Податотека:Table_tennis_pictogram.svg‎|22п]] [[Пинг-понг]] (4) * [[Податотека:Taekwondo_pictogram.svg‎|22п]] [[Теквондо]] (8) * [[Податотека:Tennis_pictogram.svg‎|22п]] [[Тенис]] (4) * [[Податотека:Triathlon_pictogram.svg‎|22п]] [[Триатлон]] (2) * [[Податотека:Volleyball_(indoor)_pictogram.svg‎|22п]] [[Податотека:Volleyball_(beach)_pictogram.svg‎|22п]] [[Одбојка]] (4) * [[Податотека:Weightlifting_pictogram.svg‎|22п]] [[Подигање тегови]] (15) * [[Податотека:Wrestling_pictogram.svg‎|22п]] [[Борење на Летните олимписки игри - 2008|Борење]] (18) |} == Распоред на натпревари == На следниот расопоред на натпревари за Летните олимписки игри 2008, секое бело квадратче означува натпреварување во одреден спорт на одреден ден во фаза на квалификации. Секое жолто квадратче означува финално натпреварување во одреден спорт и на одреден ден. Бројот запишан во овие квадратчиња го означува бројот на финални натпревари во тој спорт и на тој ден.<ref>„Календар“>{{Наведена мрежна страница|url = http://en.beijing2008.cn/cptvenues/schedule |title = Распоред на Олимписките натпревари |publisher = [[Пекиншки организационен комитет]] |accessdate = [[5 јули]] [[2007]] }}</ref> {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%;" |- |bgcolor=#00cc33| ● ||Церемонија на отворање|| bgcolor=#3399ff| ● ||Квалификациони натпревари || bgcolor=#ffcc00| ● ||Финални натпревари||bgcolor=#ee3333| ● ||Церемонија на затворање {{end box}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; line-height:1.25em;" |- ! colspan=2|Август !!width=25|6.!!width=25|7.!!width=25|8.!!width=25|9.!!width=25|10.!!width=25|11.!!width=25|12.!!width=25|13.!!width=25|14. !width=25|15.!!width=25|16.!!width=25|17.!!width=25|18.!!width=25|19.!!width=25|20.!!width=25|21.!!width=25|22.!!width=25|23.!!width=25|24.!!Медали |- | colspan=2 |Церемонии || || ||bgcolor=#00cc33 align=center|●|| || || || || || || || || || || || || || || ||bgcolor=#ee3333 align=center|●|| |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Веслање]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 7 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 7 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 14 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Бадминтон]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 5 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Кошарка]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Бејзбол]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 1 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Бокс]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 5 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 6 <!-- T -->| 11 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Борење]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 18 |- align="center" | align="left" colspan=2 | [[Велосипедизам]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 18 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Ватерполо]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Одбојка]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- T -->| 4 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Ракомет на Летните олимписки игри - 2008|Ракомет]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- T -->| 2 |- align="center" |rowspan=3|[[Гимнастика]] | align="left" | [[Спортска гимнастика]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 14 |- align="center" | align="left" | [[Ритмичка гимнастика]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" | [[Скокови на трамболина]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Кајакарство]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 6 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 6 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 16 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Џудо]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 14 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Коњички спортови]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 6 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Атлетика]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 6 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 6 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 5 <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 | 3 <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 6 <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 7 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 7 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- T -->| 47 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Пинг-понг]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 4 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Едрење]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 11 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Пливање]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 4 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 34 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Скокови во вода]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 8 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Синхронизирано пливање]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Современ петобој]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Софтбол]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 1 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Стреличарство]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 15 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Стрелаштво]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 4 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Тенис]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 4 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Триатлон]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Теквондо]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| <!-- 13 -->| <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| <!-- 16 -->| <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 8 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Подигање тегови]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 15 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Мечување на Летните олимписки игри - 2008|Мечување]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 | 2 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 18 -->| <!-- 19 -->| <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| <!-- 22 -->| <!-- 23 -->| <!-- 24 -->| <!-- T -->| 10 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Фудбал]] <!-- 06 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 07 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 22 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 2 |- align="center" | align="left" colspan=2| [[Хокеј на трева]] <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| <!-- 10 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 11 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 12 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 13 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 14 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 15 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 16 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 17 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 18 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 19 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 20 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 21 -->| bgcolor="#3399ff" | <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 | 1 <!-- 24 -->| <!-- T -->| 2 |- align="center" | colspan=2| ''' Медали''' <!-- 06 -->| <!-- 07 -->| <!-- 08 -->| <!-- 09 -->| bgcolor=#ffcc00 |7 <!-- 10 -->| bgcolor=#ffcc00 |14 <!-- 11 -->| bgcolor=#ffcc00 |13 <!-- 12 -->| bgcolor=#ffcc00 |19 <!-- 13 -->| bgcolor=#ffcc00 |17 <!-- 14 -->| bgcolor=#ffcc00 |17 <!-- 15 -->| bgcolor=#ffcc00 |16 <!-- 16 -->| bgcolor=#ffcc00 |30 <!-- 17 -->| bgcolor=#ffcc00 |34 <!-- 18 -->| bgcolor=#ffcc00 |18 <!-- 19 -->| bgcolor=#ffcc00 |20 <!-- 20 -->| bgcolor=#ffcc00 |11 <!-- 21 -->| bgcolor=#ffcc00 |23 <!-- 22 -->| bgcolor=#ffcc00 |20 <!-- 23 -->| bgcolor=#ffcc00 |31 <!-- 24 -->| bgcolor=#ffcc00 |12 <!-- T -->|'''302''' |- ! colspan=2|Август !!&nbsp;6. !!&nbsp;7.!!&nbsp;8.!!&nbsp;9.!!10.!!11.!!12.!!13.!!14. !15.!!16.!!17.!!18.!!19.!!20.!!21.!!22.!!23.!!24.!! {{end box}}<noinclude> == Освојувачи на медали == [[Податотека:Beijing2008.OlympicMedals.jpg‎|thumb|right|Медалите на Летните олимписки игри - 2008. Сребрен (лево), Златен (среде), Бронзен (десно)]] {| {{RankedMedalTable|class=wikitable sortable}} |-bgcolor=ccccff | 1 ||align=left| {{КИН}} (домаќин)|| 51 || 21 || 28 || 100 |- | 2 ||align=left| {{САД}} || 36 || 38 || 36 || 110 |- | 3 ||align=left| {{РУС}} || 23 || 21 || 28 || 72 |- | 4 ||align=left| {{ВБ}} || 19 || 13 || 15 || 47 |- | 5 ||align=left| {{ГЕР}} || 16 || 10 || 15 || 41 |- | 6 ||align=left| {{АУС}} || 14 || 15 || 17 || 46 |- | 7 ||align=left| {{ЈКО}} || 13 || 10 || 8 || 31 |- | 8 ||align=left| {{ЈАП}} || 9 || 6 || 10 || 25 |- | 9 ||align=left| {{ИТА}} || 8 || 10 || 10 || 28 |- | 10 ||align=left| {{ФРА}} || 7 || 16 || 17 || 40 |} == Патување на Олимпискиот факел == [[Податотека:Colección del Museo Olímpico - 125.jpg|right|thumb|Олимпискиот факел во 2008]] {{Главна|Патување на Олимпискиот факел пред Летните олимписки игри - 2008}} Дизајнот на Олимпискиот факел се заснова на традицоналните украси и употребата на традиционалниот кинески дизајн „Поволно облаци“(祥云). Факелот е дизајниран да овозможи огнот да гори и на брзина на ветрот од 65 [[км/ч]] и количество на врнежи од 50 мм/ч. Патот на факелот, на тема ''Патување на хармонијата'' во последните 130 дена од одбројувањето за Олимписките игри во должина од 137.000&nbsp;км - коешто е и најдолго од воведувањето на традицијата за организирање на патување на Олимпискиот факел низ многу земји во светот за [[Летни олимписки игри - 1936|Летните олимписки игри - 1936]] во [[Берлин]].<ref>„МОК факел“{{наведени вести |date=[[26 април]] [[2007]] |title=Пекинг 2008: Пекиншкиот организационен комитет ја утврди рутата за патувањето на Олимпискиот факел за игрите во Пекинг |url=http://www.olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=2147 |publisher=[[Меѓународен олимписки комитет]] |accessdate=[[26 април]] [[2007]]}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nytimes.com/2008/04/09/world/09torch.html?_r=1&ex=1365393600&en=2c75ea71d3f9215b&ei=5088&partner=rssnyt&emc=rss&oref=slogin|title=Официјални очекувања за продолжување на патувањето на Олимпискиот факел по својата рута}}</ref> На далеку, патувањето на факелот беше наречено „јавна катастрофа“ од страна на реномираниот дневен лист The Times<ref>„Јавна катастрофа“{{наведени вести |url=http://www.timesonline.co.uk/tol/sport/olympics/article3811649.ece |title=Британија испраќа Мандарини до Кина на вешта мисија |date=[[25 април]] [[2008]] |accessdate=[[27 април]] [[2007]] |publisher=The Times |archive-date=2008-12-02 |archive-url=https://archive.today/20081202103227/http://www.timesonline.co.uk/tol/sport/olympics/article3811649.ece |url-status=dead }}</ref> за Кина, со протестите за човекови права во [[Протести во Тибет (2008)|Тибет]]. [[Податотека:Beijing 2008 Torch Relay Route.png|left|250px|thumb|Рута на Олимпискиот факел на неговот патување за Летните олимписки игри - 2008]] Патувањето започна на [[24 март]] [[2008]] во [[Олимпија]], [[Грција]]. Од таму допатува до [[Стадион Панатинаикон|стадионот Панатинаикон]] во [[Атина]], а оттаму во Пекинг, пристигнувајќи на 31 март. Од Пекинг, факелот ја следеше рутата и помина по сите континенти освен Антарктик. Факелот помина низ неколку градови на патот на свилата, симболизирајќи ги античките врски помеѓу Кина и остатокот од светот. Вкупно 21.800 луѓе беа ангажирани од различни организации и личности насекаде во светот да го носат Олимпискиот факел. <ref>„Патот на ПОК“{{наведени вести |publisher=[[Пекиншки организационен комитет]] |url=http://torchrelay.beijing2008.cn/en/news/headlines/n214042288.shtml |title=Планираната рута за патувањето на Олимпискиот факел за Летните олимписки игри - 2008 и претставување на неговиот дизајн |date=[[26 април]] [[2007]] |accessdate=[[26 април]] [[2007]] |archive-date=2007-04-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070429041207/http://torchrelay.beijing2008.cn/en/news/headlines/n214042288.shtml |url-status=dead }}</ref> Меѓународната судбина на факелот беше проблематична, цел еден месец светот беше сведок на протестите за човекови права во Тибет. По неволјата во Лондон од неколку обиди да се изгаси факелот, истото мораше принудно да се стори во Париз.<ref>{{наведени вести| url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article3697392.ece| title=Тибетските протестни сили организирани со цел да го изгаснта Олимпискиот оган во Париз| date=[[7 април]] [[2008]]| publisher=[[The Times]]| last=Бремнер| first=Чарлс| access-date=2008-07-20| archive-date=2008-07-26| archive-url=https://web.archive.org/web/20080726124548/http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article3697392.ece| url-status=dead}}</ref> На 9 април, америкаснките носачи во Сан Франциско беа жртви на силните демонстрации без да бидат предупредени за избегнување на немилите демонстрации на оригиналната рута,<ref>{{наведени вести| url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/7339380.stm title= Протестите за време на престојот на Олимпискиот факел во САД| date=[[9 април]] [[2008]]| publisher=[[BBC вести]]|}}</ref> но останатите носачи немаа големи проблеми со демонстрантите, но тогаш се појави нов проблем со кој се одложи патувањето на факелот. Тоа беше земјотресот во [[Сечуан]] којшто силно ја погоди западна Кина.[[Податотека:Tibet_Protests.jpg|right|thumb|Протестаторите во поддршка на движењето за независност на Тибет за времена пренесувањето на Олимпикиот факел во [[Сан Франциско]].]] Олимпискиот оган беше искачен и на највисоката точка на светот, врвот [[Монт Еверест]] по 108&nbsp;км долгиот „главен пат“ изграден од тибетска страна, посебно наменет за патувањето на факелот. Проектот од [[Регион Тингри|регионот Тингри]] од [[Префектура Ксигазе|префектурата Ксигазе]] до кампот на врвот Монт Еверест чинеше [[американски долар|$]]19,3 милиони.<ref>„Патот Еверест“{{наведени вести |url=http://www.hindu.com/thehindu/holnus/007200706200340.htm |title=Кина во изградба на автопат до Монт Еверест за потребите на организацијата на Летните олимписки игри - 2008 |date=[[20 јуни]] [[2007]]|accessdate=[[25 јуни]] [[2007]] |publisher=The Hindu}}</ref> Во март 2008 Кина им забрани на планинарите да се искачуваат на врвот од таа страна, а подоцна ја увери истото да го стори и непалската влада, официјално споменувајќи загриженост за околината.<ref>{{наведени вести |url=http://www.independent.co.uk/news/world/asia/climbers-banned-from-everest-as-china-seeks-to-stop-protests-on-summit-796782.html|title=Планинарите добија забрана да се искачат на Монт Еверест откако Кина побара протестите на самитот да завршат|date=[[17 март]] [[2008]] |accessdate=[[23 март]] [[2008]] |publisher=The Independent}}</ref> Тоа исто се одрази и на загриженоста на кинеската комунистичка влада дека [[тибет]]ски активисти е можно да го злоупотребат Олимпискиот факел на највисоката точка на светот.<ref>„cnn13март08“{{наведени вести |url=http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/03/12/china.everest.ap/index.html |title=Кина ги затвори сите патишта за планинарите на своја територија |date=[[12 март]] [[2008]] |accessdate=[[13 март]] [[2008]] |publisher=CNN |archive-date=2008-03-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080315011537/http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/03/12/china.everest.ap/index.html |url-status=dead }}</ref> Оригиналната рута вклучуваше пауза во Тајпеј пред пристигнувањето во Хонгконг. И покрај ова, тајванската влада подоцна го одби ова, прокламирајќи дека Кина сака да го искористи патот на факелот низ Тајван како домашно патување, а не во рамките на меѓународната рута.<ref>„Патот низ Тајван“{{наведени вести |publisher=Тајван Журнал |title=Тајван ја одбива „домашната“ рута на патувањето на факелот |url=http://taiwanjournal.nat.gov.tw/ct.asp?xItem=24170&CtNode=122 |date=[[4 мај]] [[2007]] |accessdate=[[15 август]] [[2007]] |archive-date=2008-04-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080411165900/http://taiwanjournal.nat.gov.tw/ct.asp?xItem=24170&CtNode=122 |url-status=dead }}</ref> МОК го исфрли Тајпеј од рутата; и Кина и Тајван меѓусебно се обвинуваа поради мешањето на политиката во настанот.<ref>„Кина факел Тајпеј“{{наведени вести |publisher=[[Yahoo!|Yahoo! Canada Sports]] |title=Кина го прекорува Тајван за бегање од патувањето на Олимпискиот факел низ Тајпеј со натпис „валкан претседател“ |url=http://sports.yahoo.com/top/news?slug=ap-china-torchrelay&prov=ap&type=lgns |date=[[21 септември]] [[2007]] |accessdate=[[24 септември]] [[2007]] }}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Земји-учеснички == Иако квалификациите за пласман на Олимписките игри се со различна конкуренција по одделен спорт, не може во целост да се каже кои од 205. земји со свои Национален олимписки комитет) <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.olympic.org/uk/organisation/noc/index_uk.asp |title=Национални олимписки комитети |publisher=Меѓународен олимписки комитет |accessdate=[[11 март]] [[2008]]}}</ref> ќе настап на игрите во Пекинг во 2008. Најголемиот број на земји учествуваат регуларно, иако под некои околности можно е да се случи ад бидат отсутни од игрите како што беше случајот со 6 земји на Зимските олимписки игри - 2006 во Торино. Сепак, квалификациските натпревари во различни спортови може да предвидат колку спортисти од секоја земја ќе настапат на Олимписките игри. Според Стивем Раш, шеф за спортски можности во Американскиот олимписки комитет САД на престојните игри во Пекинг ќе настапи со околу 600 спортисти што претставува рекорд во нивната историја.<ref>„САД- 600“{{наведени вести |url=http://en.beijing2008.cn/news/official/ioc/n214119077.shtml |title=Околу 600 спортисти ќе се натпреваруваат за САД на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг |publisher=[[Пекиншки организационен комитет]] |date=[[3 август]] [[2007]] |accessdate=[[3 август]] [[2007]] |archive-date=2007-11-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071119043128/http://en.beijing2008.cn/news/official/ioc/n214119077.shtml |url-status=dead }}</ref> Но, тоа не важи и за Авганистан кои ќе имаат само 4 спортисти на игрите.<ref>[http://www.embassyofafghanistan.org/04.29.2008olympic.html „Авганистанските спортисти тренираат за Олимписките игри“], Авганистанска амбасада во САД, 29 април 2008</ref> Јужноафриканската пливачка [[Натали ду Тоа]], којашто освои 5 златни мдали на Параолимписките игри - 2004 успеа да обезбеди пласман на Олимписките игри со што стана првата жена која со ампутација успеала да обезбеди пласман на едни Олимписки игри, а прва личност по [[Оливер Халаси]] (Летни олимписки игри - 1936 во Берлин) којашто го сторила тоа.<ref>[http://www.telegraph.co.uk/sport/main.jhtml?xml=/sport/2008/05/04/sbswim104.xml „Соништата ја носат Натали ду Тоа на Олимписките игри во Пекинг“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080706000048/http://www.telegraph.co.uk/sport/main.jhtml?xml=%2Fsport%2F2008%2F05%2F04%2Fsbswim104.xml |date=2008-07-06 }}, ''The Telegraph'', 4 мај 2008</ref><ref>[http://sports.espn.go.com/oly/swimming/news/story?id=3379722 „Ду Тоа, којашто ја изгуби својата нога во сообраќајна несреќа на својот скутер ќе плива на игрите во Пекинг“], Ројтерс, 3 мај 2008</ref> [[Наталија Партика]] (којашто се родила без десната шака) ќе настапува во пинг - понг за Полска..<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.london2012.com/blog/2008/06/18/natalia-paralympic-and-olympic-athlete.php |title=Наталија: Параолимписка и Олимписка спортистка |accessdate=[[15 јули]] [[2008]] |archive-date=2012-09-06 |archive-url=https://archive.today/20120906040512/http://www.london2012.com/about-us/our-vision/blog-archive/blog=natalia-paralympic-and-olympic-athlete/ |url-status=dead }}</ref> {| width="90%" class="toccolours" style="font-size:90%;" !colspan="4"|Список на земји-учеснички (Национални олимписки комитети) |- |valign=top| * {{АВГ}} * {{АУС}} * {{АУТ}} * {{АЗЕ}} * {{АЛБ}} * {{ДЗА}} * [[Податотека:Flag_of_American_Samoa.svg‎|22п]] [[Американска Самоа]] * {{АГО}} * {{АНД}} * {{АТГ}} * {{АРГ}} * [[Податотека:Flag_of_Aruba.svg‎|22п]] [[Аруба]] * {{БАН}} * {{БРБ}} * {{БХС}} * {{БАХ}} * {{БЕЛ}} * {{БЛЗ}} * {{БЛР}} * {{БЕН}} * [[Податотека:Flag_of_Bermuda.svg‎|22п]] [[Бермуда]] * {{БОЛ}} * {{БИХ}} * {{БВА}} * {{БРА}} * {{БСК}} * [[Податотека:Flag_of_the_British_Virgin_Islands.svg‎|22п]] [[Британски Девствени Острови]] * {{БУГ}} * {{БФА}} * {{БДИ}} * {{БУТ}} * {{ВАН}} * {{ВЕН}} * {{ВИЈ}} * [[Податотека:Flag_of_the_United_States_Virgin_Islands.svg‎|22п]] [[Девствени Острови]] * {{ГАБ}} * {{ГМБ}} * {{ГХА}} * {{ГВАЈ}} * {{ГТМ}} * {{ГИН}} * {{ГБС}} * {{ГЕР}} * {{ГРД}} * {{ГРУ}} * {{ГРЧ}} * [[Податотека:Flag_of_Guam.svg‎|22п]] [[Гуам]] * {{ДАН}} * {{ДРК}} * {{ДМА}} * {{ДОМ}} |valign=top| * {{ЕГИ}} * {{ЕКВ}} * {{ЕКГ}} * {{ЕСА}} * {{ЕРИ}} * {{ЈЕР}} * {{ЕСТ}} * {{ЕТИ}} * {{ЗАМ}} * {{ЗОС}} * {{ЗИМ}} * {{ИЗР}} * {{ИНД}} * {{ИНДО}} * {{ИРК}} * {{ИРН}} * {{ИРС}} * {{ИСЛ}} * {{ИСТ}} * {{ИТА}} * {{ЈАМ}} * {{ЈАП}} * {{ЈЕМ}} * {{ЈОР}} * {{ЈАФ}} * {{КАЗ}} *‎ [[Кајмански Острови]] * {{КАМ}} * {{КМР}} * {{КАН}} * {{КАТ}} * {{КЕН}} * {{КИП}} * {{КИН}} * [[Податотека:Flag_of_Chinese_Taipei_for_Olympic_games.svg|22п]]‎ [[Кинески Тајпеј]] * {{КГЗ}} * {{КИР}} * {{КОЛ}} * {{КОМ}} * {{КОН}} * {{ЈКО}} * {{СКО}} * {{ЦРИ}} * {{ЦУБ}} * {{КУВ}} * [[Податотека:Flag_of_the_Cook_Islands.svg|22п]]‎ [[Кукови Острови]] * {{ЛАО}} * {{ЛЕС}} * {{ЛЕТ}} * {{ЛИБ}} * {{ЛБР}} * {{ЛБЈ}} |valign=top| * {{ЛИХ}} * {{ЛИТ}} * {{ЛУКС}} * {{МАУ}} * {{МРЦ}} * {{МАД}} * {{МКД}} * {{МВИ}} * {{МЛД}} * {{МЛЗ}} * {{МАЛИ}} * {{МАЛ}} * {{МАР}} * {{МАО}} * {{МЕК}} * {{МИЈ}} * {{МИК}} * {{МОЗ}} * {{МОЛ}} * {{МОН}} * {{МНГ}} * {{НАМ}} * {{НАУРУ}} * {{НЕП}} * {{НИГ}} * {{НГА}} * {{НИК}} * {{НЗЛ}} * {{НОР}} * {{ОАЕ}} * {{ВБ}} * {{ОМН}} * {{ПАК}} * {{ПАЛ}} * [[Податотека:Flag_of_Palestine.svg‎|22п]] [[Палестина]] * {{ПАН}} * {{ПНГ}} * {{ПАР}} * {{ПЕР}} * {{ПОЛ}} * {{ПОР}} * {{КОН}} * {{РУМ}} * {{РУА}} * {{РУС}} * {{САД}} * {{САМ}} * {{СМР}} * {{СТП}} * {{САР}} |valign=top| * {{СВАЗ}} * {{ЛУЦ}} * {{СВГ}} * {{СКН}} * {{СЕЈ}} * {{СЕН}} * {{СЛЕ}} * {{СИН}} * {{СИР}} * {{СВК}} * {{СЛО}} * {{СОО}} * {{СОМ}} * {{СРБ}} * {{СУД}} * {{СУР}} * {{ТАЈ}} * {{ТАН}} * {{ТАЏ}} * {{ТОГ}} * {{ТОН}} * {{ТИТ}} * {{ТУВ}} * {{ТУН}} * {{ТКМ}} * {{ТУР}} * {{УГА}} * {{УЗБ}} * {{УКР}} * {{УНГ}} * {{УРУ}} * {{ФИЛ}} * {{ФИН}} * {{ФИЏ}} * {{ФРА}} * {{ХАИ}} * {{ХОЛ}} * [[Холандски Антили]] * {{ХОН}} * [[Податотека:Flag_of_Hong_Kong.svg‎|22п]] [[Хонгконг]] * {{ХРВ}} * {{ЦАР}} * {{ЦРНАГОРА}} * {{ЧАД}} * {{ЧЕШ}} * {{ЧИЛ}} * {{ЏИБ}} * {{ШВА}} * {{ШВЕ}} * {{ШПА}} * {{ШРИ}} |} === Промени во учеството === Маршалските острови и Тували добија статус да имаат свој Национален олимписки комитет во 2006 и 2007 и се очекува да се најдат меѓу земјите-учеснички на игрите.<ref>„Океански национален олимписки комитет“{{наведени вести| title = Маршалските острови се приклучуваат на Олимпиското семејство| url = http://www.oceaniasport.com/onoc/index.cgi?det=1&intArticleID=331&sID=12| publisher = [[ONOC]]| date = [[10 февруари]] [[2006]]| accessdate = 2006-12-17| archive-date = 2006-11-01| archive-url = https://web.archive.org/web/20061101071022/http://www.oceaniasport.com/onoc/index.cgi?det=1&intArticleID=331&sID=12| url-status = dead}}</ref><ref>name=„Тувалу“наведени вести | title = Роберт се среќава со Жак Рог| url = http://www.oceaniasport.com/tuvalu/|{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} publisher =[[ONOC]] | date = [[2 април]] 2005| accessdate = [[17 декември]] [[2006]] }}</ref><ref>„Прифатени нови Национални олимписки комитети“{{наведени вести |url=http://www.olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=2237 |title=Два нови Олимписки комитети на маса! |publisher=[[Меѓународен олимписки комитет]] |date=[[6 јули]] [[2007]] |accessdate=[[8 јули]] [[2007]]}}</ref> Со независноста на [[Црна Гора]], повеќе не постои заедничката држава [[Србија и Црна Гора]], па така [[Србија]] и Црна Гора ќе настапат посебно. Меѓународниот олимписки комитет го призна црногорскиот Национален олимписки комитет во 2007.<ref>„Прифатени нови Национални олимписки комитети“МОК вети дека ќе ја признае новата независна држава [[Косово]], но најверојатно не во време да може да земе учество на Олимписките игри.</ref><ref>{{наведени вести|title=МОК да го признае Косово|publisher=News24|date=[[17 февруари]] [[2008]]|url=http://www.news24.com/News24/Sport/More_Sport/0,,2-9-32_2272369,00.html|accessdate=2008-02-17|archive-date=2008-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20080218125836/http://www.news24.com/News24/Sport/More_Sport/0,,2-9-32_2272369,00.html|url-status=dead}}</ref> Северна Кореја и Јужна Кореја имаа средби за да се овозможи испраќање на обединет тим на игрите во Пекинг.<ref>name=„Кореал“{{наведени вести | title = Двете Кореи во обединување на Олимписките тимови | url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/4396170.stm| publisher =[[BBC]] | date = [[14 мај]] [[2006]] | accessdate = [[17 декември]] [[2006]] }}</ref><ref>„Кореа2“{{наведени вести | title = Двете Кореи со напредок во создавањето на обединетиот тим| url = http://www.olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=1893| publisher =[[Меѓународен олимписки комитет]] | date = [[5 септември]] [[2006]] | accessdate = [[10 септември]] [[2006]] }}</ref> И покрај тоа ваквиот договор пропадна поради несогласувањата на Националните олимписки комитети по прашањето за големината на спортистите.<ref>{{наведени вести|title=Двете Кореи без согласност по прашањето за испраќање на обединет тим на Олимписките игри |url=http://sports.yahoo.com/olympics/news?slug=ap-koreas-unifiedteam&prov=ap&type=lgns |publisher=[[Асошиејтед Прес|АП]] |date=[[13 февруари]] [[2007]] |accessdate=[[28 февруари]] [[2007]]}}</ref> На 24 јули, [[Меѓународен олимписки комитет|Неѓународниот олимписки комитет]] (МОК) му забрани на Ирак да учествува на Олимписките игри поради политичките влијанија на владата во спортот. == Телевизиски права == {| width="35%" class="wikitable collapsible collapsed" align="right" style="font-size:92%;" !colspan="3"|Список на меѓународни корисници на телевизиските права |- !Земја!!Корисник на телевизиските права!!Cite<!-- NOTE: THESE REALLY DO NEED TO BE SOURCED! --> |- |{{знаме|Australia}}||[[Seven Network]], [[SBS]]||<ref>[http://youtube.com/watch?v=oolxTbxV_NY Seven Network 2008 - Олимпијада]</ref> |- |{{знаме|Belgium}}||[[VRT]]||<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Briel|first=Robert|title=Belgian pubcaster VRT to launch HD channel|url=http://www.broadbandtvnews.com/?p=4472|work=BroadbandTVNews.com|date=[[16 април]] [[2008]]|accessdate=[[16 јуни]] [[2008]]}}</ref> |- |{{знаме|Brazil}}||[[Rede Globo|Globo]], [[Rede Bandeirantes]], [[Sportv]],<br />[[ESPN Brasil]] and [[BandSports]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Bulgaria}}||[[Бугарска национална телевизија|БНТВ]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{БИХ}}||[[Radiotelevision of Bosnia-Herzegovina|BHRT]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Canada}}||[[Canadian Broadcasting Corporation|CBC]], [[Radio-Canada]], [[bold (TV channel)|bold]], [[The Sports Network|TSN]], [[Réseau des sports|RDS]]||<ref>*'''CBC/Radio-Canada''':{{Наведена мрежна страница|title=CBC Олимпијада - Schedule|url=http://www.cbc.ca/olympics/schedule/|publisher=CBC|accessdate=[[22 јуни]] [[2008]]}}{{наведена изјава за печат|title=Исказ на МОК во однос на доделувањето на ексклузивните телевизиски оправа за пренос на Олимписките игри во 2010 и 2012|url=http://www.cbc.radio-canada.ca/newsreleases/20050207.shtml|publisher=CBC/Radio-Canada|date=[[7 февруари]] [[2005]]}} {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120213082208/http://www.cbc.radio-canada.ca/newsreleases/20050207.shtml |date=2012-02-13 }} {{Наведена мрежна страница |url=http://www.cbc.radio-canada.ca/newsreleases/20050207.shtml |title=архивски примерок |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2012-02-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120213082208/http://www.cbc.radio-canada.ca/newsreleases/20050207.shtml |url-status=dead }} Прилогот им наложува и на CBC и Radio-Canada „да ги поседуваат ексклузивните телевизиски права за пренос на Летните олимписки игри - 2008 во Пекинг.“ * '''TSN''':{{Наведена мрежна страница|title=Олимпијада - ТВ распоред|url=http://www.tsn.ca/olympics/feature/?fid=10580|publisher=TSN|accessdate=[[22 јуни]] [[2008]]}} Од овој датум, TSN започна: „Деталите на покривањето на TSN од Летните олимписки игри - 2008, Кина ќе биде најавена на подоцнежен датум.“</ref> |- |{{знаме|Chile}}||[[TVN (Chile)|TVN]], [[Canal 13 (Chile)|Canal 13]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Czech Republic}}||[[Česká televize|ČT1]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|China}}||[[CCTV]]; webcast on [[Sohu.com]]||<ref>{{наведени вести|last=Енша|first=Азадех|title=Кинески компании добија вебкаст права за Олимписките игри во Пекинг |url=http://olympics.blogs.nytimes.com/2008/06/17/chinese-company-gains-olympic-webcast-rights/index.html|work=Њујорк Тајмс|date=[[17 јуни]] [[2008]]|accessdate=[[17 јуни]] [[2006]]}}</ref> |- |{{КОЛ}}||[[Caracol TV|Caracol]], [[RCN TV|RCN]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Croatia}}||[[Croatian Radiotelevision|HRT]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Denmark}}||[[Danmarks Radio|DR]], [[TV 2 (Denmark)|TV 2]]||{{Fact|date=June 2008}} |- |{{ЕРИ}}||[[Eri-TV]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{ЕВР}}||[[Eurosport]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Finland}}||[[YLE]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://ohjelmat.yle.fi/tapahtumat/tapahtumakalenteri |title=YLE tapahtumat |accessdate=[[19 maj]] [[2008]] |publisher=YLE |archive-date=2008-09-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080913151313/http://ohjelmat.yle.fi/tapahtumat/tapahtumakalenteri |url-status=dead }}</ref> |- |{{знаме|France}}||[[France 2]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Germany}}||[[ARD (broadcaster)|ARD]], [[ZDF]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Greece}}||[[ERT]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Hong Kong}}||[[HKATV|ATV]], [[TVB]]||<ref>{{cite press release|url=http://www.olympic.org/uk/news/media_centre/press_release_uk.asp?id=2262|title=Мок ги доделува ексклузивните телевизиски права во Хонгконг на i-CABLE|quote=Благодарна нота: Over the air broadcast rights for the Beijing 2008 Olympic Games were acquired by Asia Television Limited and Television Broadcasts Limited through the Asian Broadcasting Union.|date=[[6 август]] [[2007]]|publisher=Меѓународен олимписки комитет|accessdate=[[4 април]] [[2008]]}}</ref> |- |{{знаме|Hungary}}||[[Magyar Televízió]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{ИНД}}||[[Doordarshan]]||<ref>{{наведени вести|last=Verma|first=Меенакши|title=Доордаршан ги поседува ексклузивните телевизиски права за Олимписките игри во Пекинг за $3 милиони |url=http://economictimes.indiatimes.com/News/News_By_Industry/Media__Entertainment_/Media/Doordarshan_bags_Olympics_rights_for_3mn/articleshow/2520806.cms|work=The Economic Times|date=[[6 ноември]] [[2007]]|accessdate=[[16 јули]] [[2008]]}}</ref> |- |{{знаме|Iran}}||[[Channel 3 (Iran)|IRIB Channel 3]]||{{Fact|date=July 2008}} |- |{{знаме|Ireland}}||[[RTÉ]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rte.ie/news/2007/1112/olympics.html |title=China to mark its territory with Olympics 2008 |date=[[12 ноември]] [[2007]] |accessdate=[[17 март]] [[2008]] |publisher=RTÉ вести}}</ref> |- |{{знаме|Israel}}||[[Channel 1 (Israel)|Channel 1]] [[Спортски канал (Израел)|Спортски канал]]||{{Fact|date=јули 2008}} |- |{{знаме|Italy}}||[[RAI]] ([[Rai Due]])||<ref>{{наведени вести|title=RAI работо на висококвалитетен пренос на Олимписките игри|url=http://www.hollywoodreporter.com/hr/content_display/television/sports/e3i417fb14f37cbfdbeef15820b6fefbed0|work=Hollywood Reporter|date=[[15 април]] [[2008]]|accessdate=[[16 јуни]] [[2008]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080513123602/http://www.hollywoodreporter.com/hr/content_display/television/sports/e3i417fb14f37cbfdbeef15820b6fefbed0|archivedate=2008-05-13|url-status=live}}</ref> |- |{{знаме|Japan}}||[[NHK]]||<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Преглед на прес-конференцијата|url=http://www.nhk.or.jp/pr/english/toptalk/kaichou_e/k_e0806.htm|publisher=NHK|date=|accessdate=[[16 јуни]] [[2008]]|archive-date=2008-08-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20080814092602/http://www.nhk.or.jp/pr/english/toptalk/kaichou_e/k_e0806.htm|url-status=dead}}</ref> |- |{{знаме|Latvia}}||[[LTV7]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Lithuania}}||[[LTV]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Macedonia}}||[[Македонска радио-телевизија|МРТ]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{ЦРНАГОРА}}||[[RTCG]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Mexico}}||[[Televisa]]<br />[[ТВ Ацтека]]||<ref>{{es}}{{Наведена мрежна страница|last=Cerón|first=Цезар|title=Кина, нов предизвик за Алберто Лати|url=http://www.esmas.com/beijing2008/noticiasbeijing/740961.html|publisher=Televisa Deportes|date=[[12 јуни]] [[2008]]|accessdate=[[16 јуни]] [[2008]]|archive-date=2008-06-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20080618163544/http://www.esmas.com/beijing2008/noticiasbeijing/740961.html}}</ref> |- |{{знаме|Malaysia}}||[[Астро]], [[Радио Телевизија Малезија|РТМ]]||<ref>{{наведени вести|url=http://news.xinhuanet.com/english/2008-04/01/content_7900459.htm |title=Малезискиот ТВ оператор создава нови канали за пренос на Олимписките игри |publisher=Ксинхуанет |date=[[1 април]] [[2008]] |accessdate=[[3 април]] [[2008]]}}</ref> |- |{{знаме|Netherlands}}||[[Netherlands Public Broadcasting|NPO]]/[[Nederlandse Omroep Stichting|NOS]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.broadcastpress.nl/ccs/contentviewer01menu.php?showarticlecatid=&menuid=70&article_id=5372&catid=78 |title=NOS со пренос на Олимписките игри во HDTV |accessdate=[[17 март]] [[2008]] |work=Broadcast Magazine |publisher=Broadcast Press }}</ref> |- |{{знаме|New Zealand}}||[[TV ONE]]||<ref>{{наведена изјава за печат|title=ТВНЗ со планови за висококвалитетен пренос на игрите plans|url=http://tvnz.co.nz/view/page/1318241/1382873|publisher=TVNZ|date=[[28 септември]] [[2007]]}}</ref> |- |{{знаме|Peru}}||[[ATV]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Philippines}}||[[Сончеви спортови]]||<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.solarsports.ph/olympics.html|title=Сончеви спортови, Олимписки канал|accessdate=[[7 април]] [[2008]]|archive-date=2008-03-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20080308062723/http://www.solarsports.ph/olympics.html|url-status=dead}}</ref> |- |{{знаме|Poland}}||[[TVP1]], [[TVP2]], [[TVP Sport]]||<ref>{{наведени вести|url=http://www.tvp.info/news.html?channel=-1&news=623281|title=Пекинг 2008 на TVP |date=[[19 декември]] [[2007]] |accessdate=[[11 јуни]] [[2008]]}}</ref> |- |{{знаме|Portugal}}||[[Rádio e Televisão de Portugal|RTP]]||<ref>{{наведени вести |url=http://diarioeconomico.sapo.pt/edicion/diarioeconomico/edicion_impresa/media_x_publicidade/pt/desarrollo/1118917.html |title=RTP со 500 часа Олимписки игри |date=[[5 мај]] [[2008]] |accessdate=[[20 јуни]] [[2008]] |work=Media & Publicidade |publisher=Diário Económico |language=pt}}</ref> |- |{{знаме|Romania}}||[[Романска телевизија]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Russia}}||[[VGTRK]], [[Канал еден (Русија)|Канал еден]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rscc.ru/en/news/news/2007.10 април html |title=Рускиот сателитски оператор РСКK и кинеската компанија CNC потпишаа договор за меѓународна сателитска ТВ контрола на Олимписките игри во Пекинг |accessdate=[[26 март]] [[2008]] |work=Vesti |publisher=Руска сателитска комуникациска компанија }}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> |- |{{знаме|Serbia}}||[[РТС]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Singapore}}||[[ТВ Стар Хуб кабел]], [[ТВ медија Корп]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Slovakia}}||[[Словачка телевизија|СТВ]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Slovenia}}||[[РТВ Словенија]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|South Korea}}||[[Корејски бродкастинг систем|КБС]],[[Бродкастинг корпорација Мунва|БКМ]],[[Бродкастинг систем Сеул|СБС]](the Korean Pool, 2002~2008)||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://corporate.olympics.com.au/news.cfm?ArticleID=6797 |title=IOC Awards TV Rights for North and South Korea |accessdate=2008-06-16}}</ref> |- |{{знаме|Spain}}||[[Televisión Española|TVE]]||<ref>[http://www.rtve.es/FRONT_SALA_PRENSA/?go=eacaa4148f48af89730076a6669df2169fcb5b71e1aa29da6b3326aee96788b13163de2d5831b682afa7593d3ac70133]</ref> |- |{{знаме|Thailand}}||[[TVPOOL]], [[NBT]] и [[ТВ САТ]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Turkey}}||[[Турска радио и ТВ корпорација|ТРТ]]||{{Fact|date=May 2008}} |- |{{знаме|Ukraine}}|| [[УТ1 (Украина)|Прв национален канал]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.1tv.com.ua/euro-2008/euronews/08/05/20/17/29.html |title=официјално мрежно место |accessdate=2008-07-20 |archive-date=2008-10-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081014004021/http://1tv.com.ua/euro-2008/euronews/08/05/20/17/29.html |url-status=dead }}</ref> |- |{{знаме|UAE}}||[[Спортски канал Дубаи]]||{{Fact|date=July 2008}} |- |{{знаме|United Kingdom}}||[[BBC]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/olympics/7102062.stm |title=Олимписките игри во Пекинг на BBC |accessdate=[[28 јуни]] [[2008]] |publisher=BBC}}</ref> |- |{{знаме|United States}}||NBC‏‎, [[CNBC]], [[MSNBC]], [[Oxygen (ТВ мрежа)|Oxygen]], <br />[[USA Network]], [[Telemundo]], [[Universal HD]], [[NBC Soccer Channel]], [[NBC Basketball Channel]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nbcolympics.com/tv_and_online_listings/index.html |title=Следува во август: Комплетните Олимписки игри на NBC |accessdate=[[28 јуни]] [[2008]] |publisher=NBC}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.usatoday.com/sports/olympics/beijing/2008-07-08-nbc-tv-web-schedule_N.htm |title=NBC испланира пренос од Олимписките игри, на ТВ и онлајн |accessdate=[[9 јули]] [[2008]] |publisher=САД денес}}</ref> |- |{{ВЕН}}||[[Venevision]], [[Meridiano TV]], [[TVES]]||<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.lavinotinto.com/detalle_noticia.php?id_categoria=58&id=19567 |title=Medios se alistan para Beijing |accessdate=[[19 февруари]] [[2008]] |work=News |publisher=Lavinotinto.com |archive-date=2008-05-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080510071248/http://www.lavinotinto.com/detalle_noticia.php?id_categoria=58&id=19567 |url-status=dead }}</ref> |- |{{ВИЈ}}||[[Vietnam Television|VTV]]||<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Националнен ТВ канал со изјава за официјалните телевизиски права за ЕВРО 2008|url=http://english.vietnamnet.vn/sports/2007/09/738687/|work=ВиетнамНет|date=[[8 септември]] [[2007]]|accessdate=[[16 јуни]] [[2008]]}}</ref> |} Овие Олимписки игри ќе бидат првите кои ќе бидат емитувани со исклучително висока телевизиска точност и ќе бидат проследени од повеќе од 4 милијарди гледачи.<ref>„HDTV“{{наведени вести |url=http://www.chinadaily.com.cn/2008/2007-07/06/content_911825.htm |title=Бистар поглед: Panasonic ushers in first HDTV Game |publisher = Кинески дневник |date=[[6 јули]] [[2007]] |accessdate=[[24 март]] [[2008]]}}</ref> Уште на изборот за град-домаќин во 2001, Пекинг и потврди на Олимписката комисија за развој дека доколку ја добие организацијата на игрите „нема да има рестрикции за медиумските извештаи и движењето на новинарите, вклучувајќи ги и Олимписките игри“.<ref>[http://multimedia.olympic.org/pdf/en_report_299.pdf Report] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110727143618/http://multimedia.olympic.org/pdf/en_report_299.pdf |date=2011-07-27 }} од Олимписката комисија за игрите во Пекинг, стр.73</ref> == Загриженост и контроверзи == [[Податотека:Human Rights Abuse Cannot Co-exist with Beijing Olympics.jpg|thumb|right|Забраната гласи: „Злоупотребата на човековите права не може да коезгистира заедно со Олимписките игри во Пекинг, 2008“]] {{Главна|Загриженост за Летните олимписки игри - 2008}} Загриженоста за игрите го вклучува можниот бојкот на про-[[тибет]]ските организации како [[Студенти за слободен Тибет|Студентите за слободен Тибет]] како и организации како [[Амнест Интернешнел]] изненадени од вмешаноста на Кина во кризата во Дарфур.<ref>„Кина се загрева за војна во Дарфур“{{наведени вести |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/7503428.stm |Кина се загрева за војна во Дарфур |date= |publisher= |accessdate=[[12 јули]] [[2008]]}}</ref> Кина мака мачеше со проблемите во авиолиниите над Пекинг, но Пекиншкиот организационен комитет истакна дека сето тоа ќе биде решено пред почетокот на игрите. Управата на [[Интерпол]] предупреди дека постои „реална можност“ Олимписките игри во Пекинг да бидат цел на терористички групи.<ref>[https://archive.today/20120526202130/www.theglobeandmail.com/servlet/story/RTGAM.20080425.wolyminterpol0425/BNStory/International/?page=rss&id=RTGAM.20080425.wolyminterpol0425 ''Интерпол изјави дека за терористички напад за време на игрите постои „реална можност“''. Свет и пошта. Додадено: 25 април 2008]</ref>, како и множните немири од страна на протибетските протестирачи.<ref>[http://news.yahoo.com/s/afp/20080425/sp_wl_afp/chinaoly2008attacksinterpol_080425160630 ''Шефот на Интерпол стравува од терористичка закана за време на одржувањето на Олимписките игри''. Yahoo! News. Додадено: 25 април 2008]{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Поврзано == * [[Пекиншки организационен комитет]] * [[Избор за град-домаќин на Летните олимписки игри - 2008]] * [[Летни параолимписки игри - 2008]] * [[Борилишта за Летните олимписки игри - 2008]] * [[Патувањето на Олимпискиот факел за Летните олимписки игри - 2008]] {{portalpar|Олимписки игри}} * [[Носачи на знамиња на земјите-учеснички на Летните олимписки игри - 2008]] * [[Џанг Џиганг]] (заменик-директор за организација на церемониите на отворање и затворање) * [[Џанг Јиму]] (заменик-директор за церемонијата на отворање) * [[Марио и Соник на Олимписките игри]] * [[Пекинг 2008 (видеоигра)]] == Белешки == <div class="references-small"> <ol type="a"> <li>{{Note_label|A|a|none}} Бројот 8 е поврзан со благосостојбата и довербата во [[Бројки во кинеската култура|кинеската култура]].<ref>„Осум“{{Наведена мрежна страница |url=http://afgen.com/china8.html |title=Бројот 8 и Кинезите|accessdate=[[22 април]] [[2007]]}}</ref></li> <li>{{Note_label|B|b|none}} [[Мечување на Летните олимписки игри - 2008|Програмата во мечување]] повторно ќе ги вклучува сите 6 поединечни и 4 тимски натпреварувања, иако тимските натпревари ќе бидат поинакви од оние што се одржаа во Атина во 2004. Правилата на [[Меѓународен мечувалски сојуз|Меѓународниот мечувалски сојуз]] повикуваат на неодржување на натпреварите од претходните игри за да се прифати изборот и да се одржи најмалку еден тимски натпревар во секое оружје. Гласаето е предводено за да се одлучи четвртото натпреварување. Во 2004, 3 тимски натпревари во машка конкуренција и натпреварите во женска конкуренција се одржаа. Така, во 2008, женските натпревари во флорет и сабја, како и машките натпревари. Машкото натпреварување во сабја го надгласа оноој во флорет со 45-20.<ref>:„Мечувачка екипа“</ref>{{Наведена мрежна страница |type=pdf |url=http://www.fie.ch/download/letters/2006/urgent/09/en/decisions%20ANG.pdf |title=Список на одлуки на Генералното собрание во 2006 |date=[[8 април]] [[2006]] |publisher=[[Меѓународен мечувалски сојуз]] |accessdate=[[22 април]] [[2007]]}}</ref></li> </ol> </div> == Наводи == {{наводи|2}} {{EventsAt2008SummerOlympics}} {{Олимписки игри}} {{Избрана}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Летни олимписки игри 2008| ]] i7udzoukd65sb9ybuy83j1zrzfol9os Категорија:Починати во Бугарија 14 56291 5537248 4055570 2026-04-10T14:30:45Z Dandarmkd 31127 5537248 wikitext text/x-wiki {{container category}} {{Portal|Бугарија}} {{рв|Deaths in Bulgaria}} [[Категорија:Починати по земја|Бугарија]] [[Категорија:Смрт во Бугарија]] hrayu0drjwjr7cmzjphjuzzwvqod9ns Христофор Жефарович 0 79085 5537580 5472957 2026-04-11T06:57:36Z Bjankuloski06 332 5537580 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Христофор Жефарович | портрет = Hristofor Zhefarovich.JPG | px = | опис = Биста на Жефарович во [[Стар Дојран]] | родено-име = | роден-дата = 1690 | роден-место = {{роден во|Дојран}} | починал-дата = 18 септември 1753 | починал-место = [[Москва]], [[Русија]] | починал-причина = | националност = }} '''Христофор Жефарович''' ([[1690]] - {{пн|18|септември|1753}}) — македонски уметник и [[хералдичар]] еден од раните претставници на [[панславизам|панславизмот]]. == Биографија == Роден веројатно во крајот на [[1690]] г. во [[Дојран]], со родители Димитрија и Ѓурѓица. Роденото име не му се знае, туку познат е по неговото монашко и писателско име. Веројатно е дека бил од родот Џефаровци, и дека додал наставка на презимето за да делува [[црковнословенски јазик|црковнословенски]].<ref>Душан Попов, Ђорђе Башић: "Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад 1997. године</ref> Жефарович се школувал во грчки училишта и поради тоа на своите трудови често се потпишувал грчки. Уметнички бил формиран во македонските културни центри ([[Солун]] и [[Охрид]]), каде што веќе биле навлезени елементите на западната уметност. Со ваква ликовна ориентација и со несомнена надареност овој јероѓакон, со некои свои роднини, тргнал од Дојран, каде останале неговите родители, и дошол во Војводина, во [[Карловачка митрополија|Карловачката митрополија]], во средината која за него била духовно зрела. Но до крајот на својот живот одржувал тесни врски со својот роден крај.{{sfn|Матковски|1972|p=143}} [[Податотека:Христофор Жефаровић - Изгон из раја.jpg|мини|лево|''Прогонување од рајот,'' Манастир Боѓани]] За првпат неговото име се спомнува во [[Белград]] во [[1734]] година, каде бил веќе бил прочуен како зограф (сликар). Бил истовремено трговец на книги и богослужбени предмети и уметник. Во Војводина Жефарович прво се ориентирал кон сликарството и живописот. Ниту еден труд од неговиот ран период не е зачуван, но се знае дека имал голем углед штом во 1737 година му било доверено зографирањето на црквата во манастирот [[Боѓани]] во [[Бачка]]. Во овој живопис покажал големи уметнички квалитети. Ликовните проблеми тој ги решавал речиси на ист начин како што ги решавале италијанските сликари на [[треченто]] и кватроченто и поради тоа може да се рече дека Жефарович е прв уметник од црковните редови кој настојувал да се ослободи од зографската традиција и да ги прифати тековите на новата уметност со која почнува ренесансата во [[Војводина]]. Таму се насликани огромни композиции кои го илустрираат стварањето на светот, потопот и разни други библиски сцени. Овие микелангеловски теми Жефарович ги претставил на еден сосем нов начин дотогаш непознат на Балканот и без многу траги од некогашните византиски формули. Жефарович покажува смисла за живи покрети во просторот, чувство за голо тело и анатомија, љубов кон природата, а сето тоа е несомнено западно влијание. По својот стил Жефарович се смета за еден од последите зографи на Балканскиот Полуостров со кој завршува епохата на стариот живопис. На овој начин Жефарович излегол од традиционалните византиски рамки и балканската уметност ja приближил кон западноевропската и тоа во она време кога модерната балканска уметност туку што почнувала, додека во Западна Европа била во завршна етапа.{{sfn|Матковски|1972|p=146}} Друга голема работа на Жефарович во областа на живописот се ѕидните слики во православната црква во [[Шиклош]] од 1739 год. Во текот на една деценија Жефарович работел за повеќе поглавари на српската православна црква. Работел во [[Печ]], [[Белград]] и во [[Пешта]] било како иконописец било како живописец.{{sfn|Матковски|1972|p=147}} По [[1740]] претежно работил по создавањето на книги во соработка со српскиот патријарх [[Арсениј IV Јовановиќ Шакабента|Арсениј IV]]. Жефаровиќ сликал и портрети, а дотогаш во балканската уметност тоа не било вообичаено. Се знае дека го сликал портретот на Иван Стратимировиќ во 1745 година и на неговиот брат Богиќ. Во 1745 година Жефарович оди на поклонение во [[Ерусалим]], заедно со свештеникот и книжевник Силвестер Поповиќ, а потоа во Виена го издава делото „Описание на светиот Божји град Ерусалим“. Жефарович од Виена дошол во [[Москва]] на 5 август 1753 г. Во Москва се сместил во [[Богојавленски манастир|Богојавленскиот манастир]] каде ненадејно умрел на 18 септември истата година. Toj оставил многу пари, како и повеќе икони, книги, црковен вез и разни графики. Својот имот го завештал на својот внук Данило за да го заврши школувањето и да се запише на Виенската уметничка академија.{{sfn|Матковски|1972|p=145}} [[Податотека:Свети Сава са српским светитељима дома Немањина.jpg|мини|центар|450px|''Свети Сава со српските светители од домот на Немањиќ'', бакрорез на Христофор Жефарович изработен во работилницата на Томас Месмер во Виена во 1741. Нарачател на бакрорезот бил патријархот [[Арсениј IV Јовановиќ Шакабента|Арсениј IV]], како своевидна честитка по повод стапувањето на [[Марија Терезија]] на престолот.]] === ''Стематографија'' === [[Податотека:Stemmatographia (1741).pdf|мини|лево|page=4|Делото „Стематографија“ од Христофор Жефарович]] Како монах и свештеник ја превел и насликал прочуената „[[Стематографија]]“ (грбовник) од оригиналот на [[Хрвати|хрватскиот]] илирски хералдичар [[Павао Ритер Витезовиќ|Павле Ритер Витезовиќ]] ([[1652]]-[[1713]]), издадена во [[Виена]] во [[1741]] година. „Стематографија“ содржи галерија со ликови на [[Балкански Полуостров|балкански]] цареви и светии, грбовник на земјите од [[Источна Европа]] и белешки кон грбовникот. Кон секој грб има и по една стихотворба, која ги опишува нивните историја и симболи, исто така превод од делото на Витезовиќ. „Стематографија“ имала многу значаjна улога во создавањето на симболите на модерните балкански нации и посебно на [[Грб на Бугарија|грбот на Бугарија]], кој е директен наследник на бугарскиот грб на Жефарович.<ref>Иван Войников, [http://protobulgarians.com/Kniga%20za%20gerbovete/I.4.1.%20Gerbove%20na%20III%20baalgarska%20-%20darzhaven%20gerb.htm „История на българските държавни символи“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170622234333/http://www.protobulgarians.com/Kniga%20za%20gerbovete/I.4.1.%20Gerbove%20na%20III%20baalgarska%20-%20darzhaven%20gerb.htm|date=2017-06-22}}, дял IV Гербовете на Третата българска държава, глава 1 Държавни гербове (Иван Воjников, „Историја на бугарските државни симболи“, дел IV Грбовите на Третата бугарска држава, глава 1 Државни грбови). {{bg}}</ref> === Национална припадност === [[Податотека:Dedication-stem.jpg|right|thumb|200px|Зборови на [[Павле Ненадовиќ]], посветени на Христофор Жефарович во „Стематографија“]] Жефарович бил припадник на идеологијата на [[илирско движење|јужнословенскиот илиризам]], но со неисправна свест за идентитетот, несомнено под влијанија. Бил нарекуван „ревнитель отечества болгарскаго“, но исто така и „любителъ царства иллирическаго“, а самиот зборувал и за „отечество сербско наше“ и се потпишувал како „иллирïко рассïанскïи общïй зографъ“. Во своето завештание го опишал својот род како „булгарской нации... въ православной архiепископiи Салонской въ городѣ Догрiанѣ братъ родной свящтеникъ и протчiя сродники“. Умрел во {{починал во|Москва}} на {{починал на|18|септември|1753}}. == Галерија == <gallery> File:Coat of Arms of Macedonia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Македонија од „Стематографија“, 1741 File:Metodi-serafim.jpg|[[Св. Методиј Солунски|Св. Методиј Моравски]] и Св. Ефрем Српски од „Стематографија“, 1741 File:Nemanjić dynasty Stemmatographia.jpg|Грб на српската династија Немања од „Стематографија“, 1741 File:Coat of Arms of Bulgaria from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Бугарија од „Стематографија“, 1741 File:Coat of Arms of Istria from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Истра File:Coat of Arms of Bohemia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Бохемија File:Coat of Arms of Serbia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Србија File:Coat of Arms of Herzegovina from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Херцеговина File:Coat of Arms of Croatia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Хрватска File:Coat of Arms of Hungary from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Угарија File:Coat of Arms of Moravia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Моравска File:Coat of Arms of Bosnia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Босна File:Coat of Arms of Silesia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Шлеска од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) File:Coat of Arms of Dalmatia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Далмација од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) File:Coat of Arms of Poland from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Полска од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) File:Coat of Arms of Styria from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Штаерска од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) </gallery> == Поврзано == * [[Илирско движење]] == Извори == <references/> === Литература === * {{Citation | last = Матковски| first = Александар| chapter = Христофор Жефарович |title = Историја: Списание на сојузот на историските друштва на СР Македонија | year = 1972| publisher= Сојуз на историските друштва на СР Македонија}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Hristofor Zhefarovich}} * [http://www.heraldikasrbija.com/galerija/main.php?g2_itemId=1596 „Стематографија“], 1741, фототипно преиздавање, Динко Давидов, Белград, 1972. * [http://heraldika-bg.org/statii.htm „Стематографија“], семрежна верзија на страницата на Бугарското хералдичко и вексилолошко друштво {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Жефарович, Христофор}} [[Категорија:Македонски сликари]] [[Категорија:Македонски уметници]] [[Категорија:Хералдички уметници]] [[Категорија:Хералдичари]] [[Категорија:Пеќска патријаршија]] [[Категорија:Родени во 1690 година]] b5ulhhofzo6dk4uy5f3n4oex90sz8mo 5537581 5537580 2026-04-11T06:58:15Z Bjankuloski06 332 5537581 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Христофор Жефарович | портрет = Hristofor Zhefarovich.JPG | px = | опис = Биста на Жефарович во [[Стар Дојран]] | родено-име = | роден-дата = 1690 | роден-место = {{роден во|Дојран}} | починал-дата = 18 септември 1753 | починал-место = [[Москва]], [[Русија]] | починал-причина = | националност = }} '''Христофор Жефарович''' ([[1690]] - {{пн|18|септември|1753}}) — македонски уметник и [[хералдичар]] еден од раните претставници на [[панславизам|панславизмот]]. == Биографија == Роден веројатно во крајот на [[1690]] г. во [[Дојран]], со родители Димитрија и Ѓурѓица. Роденото име не му се знае, туку познат е по неговото монашко и писателско име. Веројатно е дека бил од родот Џепаровци, и дека додал наставка на презимето за да делува [[црковнословенски јазик|црковнословенски]].<ref>Душан Попов, Ђорђе Башић: "Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад 1997. године</ref> Жефарович се школувал во грчки училишта и поради тоа на своите трудови често се потпишувал грчки. Уметнички бил формиран во македонските културни центри ([[Солун]] и [[Охрид]]), каде што веќе биле навлезени елементите на западната уметност. Со ваква ликовна ориентација и со несомнена надареност овој јероѓакон, со некои свои роднини, тргнал од Дојран, каде останале неговите родители, и дошол во Војводина, во [[Карловачка митрополија|Карловачката митрополија]], во средината која за него била духовно зрела. Но до крајот на својот живот одржувал тесни врски со својот роден крај.{{sfn|Матковски|1972|p=143}} [[Податотека:Христофор Жефаровић - Изгон из раја.jpg|мини|лево|''Прогонување од рајот,'' Манастир Боѓани]] За првпат неговото име се спомнува во [[Белград]] во [[1734]] година, каде бил веќе бил прочуен како зограф (сликар). Бил истовремено трговец на книги и богослужбени предмети и уметник. Во Војводина Жефарович прво се ориентирал кон сликарството и живописот. Ниту еден труд од неговиот ран период не е зачуван, но се знае дека имал голем углед штом во 1737 година му било доверено зографирањето на црквата во манастирот [[Боѓани]] во [[Бачка]]. Во овој живопис покажал големи уметнички квалитети. Ликовните проблеми тој ги решавал речиси на ист начин како што ги решавале италијанските сликари на [[треченто]] и кватроченто и поради тоа може да се рече дека Жефарович е прв уметник од црковните редови кој настојувал да се ослободи од зографската традиција и да ги прифати тековите на новата уметност со која почнува ренесансата во [[Војводина]]. Таму се насликани огромни композиции кои го илустрираат стварањето на светот, потопот и разни други библиски сцени. Овие микелангеловски теми Жефарович ги претставил на еден сосем нов начин дотогаш непознат на Балканот и без многу траги од некогашните византиски формули. Жефарович покажува смисла за живи покрети во просторот, чувство за голо тело и анатомија, љубов кон природата, а сето тоа е несомнено западно влијание. По својот стил Жефарович се смета за еден од последите зографи на Балканскиот Полуостров со кој завршува епохата на стариот живопис. На овој начин Жефарович излегол од традиционалните византиски рамки и балканската уметност ja приближил кон западноевропската и тоа во она време кога модерната балканска уметност туку што почнувала, додека во Западна Европа била во завршна етапа.{{sfn|Матковски|1972|p=146}} Друга голема работа на Жефарович во областа на живописот се ѕидните слики во православната црква во [[Шиклош]] од 1739 год. Во текот на една деценија Жефарович работел за повеќе поглавари на српската православна црква. Работел во [[Печ]], [[Белград]] и во [[Пешта]] било како иконописец било како живописец.{{sfn|Матковски|1972|p=147}} По [[1740]] претежно работил по создавањето на книги во соработка со српскиот патријарх [[Арсениј IV Јовановиќ Шакабента|Арсениј IV]]. Жефаровиќ сликал и портрети, а дотогаш во балканската уметност тоа не било вообичаено. Се знае дека го сликал портретот на Иван Стратимировиќ во 1745 година и на неговиот брат Богиќ. Во 1745 година Жефарович оди на поклонение во [[Ерусалим]], заедно со свештеникот и книжевник Силвестер Поповиќ, а потоа во Виена го издава делото „Описание на светиот Божји град Ерусалим“. Жефарович од Виена дошол во [[Москва]] на 5 август 1753 г. Во Москва се сместил во [[Богојавленски манастир|Богојавленскиот манастир]] каде ненадејно умрел на 18 септември истата година. Toj оставил многу пари, како и повеќе икони, книги, црковен вез и разни графики. Својот имот го завештал на својот внук Данило за да го заврши школувањето и да се запише на Виенската уметничка академија.{{sfn|Матковски|1972|p=145}} [[Податотека:Свети Сава са српским светитељима дома Немањина.jpg|мини|центар|450px|''Свети Сава со српските светители од домот на Немањиќ'', бакрорез на Христофор Жефарович изработен во работилницата на Томас Месмер во Виена во 1741. Нарачател на бакрорезот бил патријархот [[Арсениј IV Јовановиќ Шакабента|Арсениј IV]], како своевидна честитка по повод стапувањето на [[Марија Терезија]] на престолот.]] === ''Стематографија'' === [[Податотека:Stemmatographia (1741).pdf|мини|лево|page=4|Делото „Стематографија“ од Христофор Жефарович]] Како монах и свештеник ја превел и насликал прочуената „[[Стематографија]]“ (грбовник) од оригиналот на [[Хрвати|хрватскиот]] илирски хералдичар [[Павао Ритер Витезовиќ|Павле Ритер Витезовиќ]] ([[1652]]-[[1713]]), издадена во [[Виена]] во [[1741]] година. „Стематографија“ содржи галерија со ликови на [[Балкански Полуостров|балкански]] цареви и светии, грбовник на земјите од [[Источна Европа]] и белешки кон грбовникот. Кон секој грб има и по една стихотворба, која ги опишува нивните историја и симболи, исто така превод од делото на Витезовиќ. „Стематографија“ имала многу значаjна улога во создавањето на симболите на модерните балкански нации и посебно на [[Грб на Бугарија|грбот на Бугарија]], кој е директен наследник на бугарскиот грб на Жефарович.<ref>Иван Войников, [http://protobulgarians.com/Kniga%20za%20gerbovete/I.4.1.%20Gerbove%20na%20III%20baalgarska%20-%20darzhaven%20gerb.htm „История на българските държавни символи“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170622234333/http://www.protobulgarians.com/Kniga%20za%20gerbovete/I.4.1.%20Gerbove%20na%20III%20baalgarska%20-%20darzhaven%20gerb.htm|date=2017-06-22}}, дял IV Гербовете на Третата българска държава, глава 1 Държавни гербове (Иван Воjников, „Историја на бугарските државни симболи“, дел IV Грбовите на Третата бугарска држава, глава 1 Државни грбови). {{bg}}</ref> === Национална припадност === [[Податотека:Dedication-stem.jpg|right|thumb|200px|Зборови на [[Павле Ненадовиќ]], посветени на Христофор Жефарович во „Стематографија“]] Жефарович бил припадник на идеологијата на [[илирско движење|јужнословенскиот илиризам]], но со неисправна свест за идентитетот, несомнено под влијанија. Бил нарекуван „ревнитель отечества болгарскаго“, но исто така и „любителъ царства иллирическаго“, а самиот зборувал и за „отечество сербско наше“ и се потпишувал како „иллирïко рассïанскïи общïй зографъ“. Во своето завештание го опишал својот род како „булгарской нации... въ православной архiепископiи Салонской въ городѣ Догрiанѣ братъ родной свящтеникъ и протчiя сродники“. Умрел во {{починал во|Москва}} на {{починал на|18|септември|1753}}. == Галерија == <gallery> File:Coat of Arms of Macedonia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Македонија од „Стематографија“, 1741 File:Metodi-serafim.jpg|[[Св. Методиј Солунски|Св. Методиј Моравски]] и Св. Ефрем Српски од „Стематографија“, 1741 File:Nemanjić dynasty Stemmatographia.jpg|Грб на српската династија Немања од „Стематографија“, 1741 File:Coat of Arms of Bulgaria from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Бугарија од „Стематографија“, 1741 File:Coat of Arms of Istria from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Истра File:Coat of Arms of Bohemia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Бохемија File:Coat of Arms of Serbia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Србија File:Coat of Arms of Herzegovina from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Херцеговина File:Coat of Arms of Croatia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Хрватска File:Coat of Arms of Hungary from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Угарија File:Coat of Arms of Moravia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Моравска File:Coat of Arms of Bosnia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Босна File:Coat of Arms of Silesia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Шлеска од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) File:Coat of Arms of Dalmatia from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Далмација од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) File:Coat of Arms of Poland from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Полска од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) File:Coat of Arms of Styria from Stemmatographia by Hristofor Zhefarovich (1741).jpg|Грб на Штаерска од „Стематографија“ на Христофор Жефарович (1741) </gallery> == Поврзано == * [[Илирско движење]] == Извори == <references/> === Литература === * {{Citation | last = Матковски| first = Александар| chapter = Христофор Жефарович |title = Историја: Списание на сојузот на историските друштва на СР Македонија | year = 1972| publisher= Сојуз на историските друштва на СР Македонија}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Hristofor Zhefarovich}} * [http://www.heraldikasrbija.com/galerija/main.php?g2_itemId=1596 „Стематографија“], 1741, фототипно преиздавање, Динко Давидов, Белград, 1972. * [http://heraldika-bg.org/statii.htm „Стематографија“], семрежна верзија на страницата на Бугарското хералдичко и вексилолошко друштво {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Жефарович, Христофор}} [[Категорија:Македонски сликари]] [[Категорија:Македонски уметници]] [[Категорија:Хералдички уметници]] [[Категорија:Хералдичари]] [[Категорија:Пеќска патријаршија]] [[Категорија:Родени во 1690 година]] 9irko6jv3vo668vwyud25fm75wt4r9d Методиј Кусев 0 100480 5537206 5537197 2026-04-10T13:19:13Z Buli 2648 /* Белешки */ 5537206 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-дата=[[1838]] или [[1840]] | роден-место= [[Прилеп]], денес [[Република Македонија]] | починал-дата= [[21 март]] [[1922]]| починал-место= {{починат во|Стара Загора|Бугарија}} | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' бил [[духовник]] на Егзархијата, општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како '''Тодор Јовчев Кусев'''. Завршува основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој бара да се возобнови Светиклиментовата Охридска архиепископија како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најталентираните членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|Македонија]]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одигрува клучна ролја за обединувањето на сите претставени бугарски епархии. Во [[1873]] г. Тодор Кусев е потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз бугарското христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја дава на руската главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествува и во движението против Берлинскиот конгрес од 1878 година, кој ја оставил неговата родна Македонија под османска власт. Од 1879 до 1886 година е протосингел на егзарх [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година заминува да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршува [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школува во познатата [[Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според Александар Трајановски: Алек­сандар Тра­ја­­нов­ски: „Архимандритот Кусевич, прво во Солун, а по­тоа и во Цариград агитирал меѓу Македонците за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на Ох­рид­ска­та ар­хи­е­пи­скопија на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и Бугарија ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|publisher=ИНИ|year=2001|isbn=|location=Скопје|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година архимандрит Методиј е први ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија]] „Св. св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 г., архимандрит Методиј добива епископски сан со титула '''Велички''' и е назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно с [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]] е член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја моли руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „Македонија во своите жители само срби нема“]]За време на Балканските војни Митрополит Методиј развива дејност во полза на словенското население од Македонија. Во 1913 година ја издава книгата „Македонија во своите жители само Срби нема“. Во 1914 година Методиј Кусев ја издава книгата „Погромот на Бугарија. Виновникот“, во која ја обвинува руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј игра видна ролја во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива е создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] г. Митрополит Методиј Старозагорски е удостоен посмртно од клуб „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умира на [[1 ноември]] [[1922]] г. Погребан е во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до црквата „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|Свети Теодор Тирон]]“. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „Погромот на Бугарија. Виновникот.“]]Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от "Св. Светих", произнесено в църквата "Храм Введение Пресветия Богородици" в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=Старозагорски митрополит|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} [[Категорија:Македонски свештеници|Кусев, Методиј]] [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] 4ejltzrjuyupkzounbqnn0jd4thp9c9 5537207 5537206 2026-04-10T13:19:59Z Buli 2648 /* Белешки */ 5537207 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-дата=[[1838]] или [[1840]] | роден-место= [[Прилеп]], денес [[Република Македонија]] | починал-дата= [[21 март]] [[1922]]| починал-место= {{починат во|Стара Загора|Бугарија}} | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' бил [[духовник]] на Егзархијата, општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како '''Тодор Јовчев Кусев'''. Завршува основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој бара да се возобнови Светиклиментовата Охридска архиепископија како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најталентираните членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|Македонија]]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одигрува клучна ролја за обединувањето на сите претставени бугарски епархии. Во [[1873]] г. Тодор Кусев е потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз бугарското христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја дава на руската главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествува и во движението против Берлинскиот конгрес од 1878 година, кој ја оставил неговата родна Македонија под османска власт. Од 1879 до 1886 година е протосингел на егзарх [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година заминува да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршува [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школува во познатата [[Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според Александар Трајановски: Алек­сандар Тра­ја­­нов­ски: „Архимандритот Кусевич, прво во Солун, а по­тоа и во Цариград агитирал меѓу Македонците за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на Ох­рид­ска­та ар­хи­е­пи­скопија на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и Бугарија ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|publisher=ИНИ|year=2001|isbn=|location=Скопје|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година архимандрит Методиј е први ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија]] „Св. св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 г., архимандрит Методиј добива епископски сан со титула '''Велички''' и е назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно с [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]] е член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја моли руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „Македонија во своите жители само срби нема“]]За време на Балканските војни Митрополит Методиј развива дејност во полза на словенското население од Македонија. Во 1913 година ја издава книгата „Македонија во своите жители само Срби нема“. Во 1914 година Методиј Кусев ја издава книгата „Погромот на Бугарија. Виновникот“, во која ја обвинува руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј игра видна ролја во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива е создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] г. Митрополит Методиј Старозагорски е удостоен посмртно од клуб „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умира на [[1 ноември]] [[1922]] г. Погребан е во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до црквата „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|Свети Теодор Тирон]]“. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „Погромот на Бугарија. Виновникот.“]]Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от "Св. Светих", произнесено в църквата "Храм Введение Пресветия Богородици" в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=Старозагорски митрополит|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} [[Категорија:Македонски свештеници|Кусев, Методиј]] [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] 562jw941wnpqjn2msxofc3dobkvltoy 5537218 5537207 2026-04-10T13:32:46Z Buli 2648 /* Образование во Русија */ 5537218 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-дата=[[1838]] или [[1840]] | роден-место= [[Прилеп]], денес [[Република Македонија]] | починал-дата= [[21 март]] [[1922]]| починал-место= {{починат во|Стара Загора|Бугарија}} | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' бил [[духовник]] на Егзархијата, општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како '''Тодор Јовчев Кусев'''. Завршува основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој бара да се возобнови Светиклиментовата Охридска архиепископија како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најталентираните членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|Македонија]]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одигрува клучна ролја за обединувањето на сите претставени бугарски епархии. Во [[1873]] г. Тодор Кусев е потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз бугарското христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја дава на руската главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествува и во движението против Берлинскиот конгрес од 1878 година, кој ја оставил неговата родна Македонија под османска власт. Од 1879 до 1886 година е протосингел на егзарх [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година заминува да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршува [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школува во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според Александар Трајановски: Алек­сандар Тра­ја­­нов­ски: „Архимандритот Кусевич, прво во Солун, а по­тоа и во Цариград агитирал меѓу Македонците за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на Ох­рид­ска­та ар­хи­е­пи­скопија на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и Бугарија ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|publisher=ИНИ|year=2001|isbn=|location=Скопје|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година архимандрит Методиј е први ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија]] „Св. св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 г., архимандрит Методиј добива епископски сан со титула '''Велички''' и е назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно с [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]] е член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја моли руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „Македонија во своите жители само срби нема“]]За време на Балканските војни Митрополит Методиј развива дејност во полза на словенското население од Македонија. Во 1913 година ја издава книгата „Македонија во своите жители само Срби нема“. Во 1914 година Методиј Кусев ја издава книгата „Погромот на Бугарија. Виновникот“, во која ја обвинува руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј игра видна ролја во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива е создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] г. Митрополит Методиј Старозагорски е удостоен посмртно од клуб „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умира на [[1 ноември]] [[1922]] г. Погребан е во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до црквата „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|Свети Теодор Тирон]]“. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „Погромот на Бугарија. Виновникот.“]]Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от "Св. Светих", произнесено в църквата "Храм Введение Пресветия Богородици" в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=Старозагорски митрополит|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} [[Категорија:Македонски свештеници|Кусев, Методиј]] [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] 04cc0eewlh6j6iqnu8ntsjli0p1ngf6 5537223 5537218 2026-04-10T13:39:43Z Buli 2648 /* Надворешни врски */ 5537223 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-дата=[[1838]] или [[1840]] | роден-место= [[Прилеп]], денес [[Република Македонија]] | починал-дата= [[21 март]] [[1922]]| починал-место= {{починат во|Стара Загора|Бугарија}} | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' бил [[духовник]] на Егзархијата, општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како '''Тодор Јовчев Кусев'''. Завршува основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој бара да се возобнови Светиклиментовата Охридска архиепископија како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најталентираните членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|Македонија]]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одигрува клучна ролја за обединувањето на сите претставени бугарски епархии. Во [[1873]] г. Тодор Кусев е потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз бугарското христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја дава на руската главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествува и во движението против Берлинскиот конгрес од 1878 година, кој ја оставил неговата родна Македонија под османска власт. Од 1879 до 1886 година е протосингел на егзарх [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година заминува да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршува [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школува во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според Александар Трајановски: Алек­сандар Тра­ја­­нов­ски: „Архимандритот Кусевич, прво во Солун, а по­тоа и во Цариград агитирал меѓу Македонците за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на Ох­рид­ска­та ар­хи­е­пи­скопија на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и Бугарија ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|publisher=ИНИ|year=2001|isbn=|location=Скопје|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година архимандрит Методиј е први ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија]] „Св. св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 г., архимандрит Методиј добива епископски сан со титула '''Велички''' и е назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно с [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]] е член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја моли руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „Македонија во своите жители само срби нема“]]За време на Балканските војни Митрополит Методиј развива дејност во полза на словенското население од Македонија. Во 1913 година ја издава книгата „Македонија во своите жители само Срби нема“. Во 1914 година Методиј Кусев ја издава книгата „Погромот на Бугарија. Виновникот“, во која ја обвинува руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј игра видна ролја во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива е создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] г. Митрополит Методиј Старозагорски е удостоен посмртно од клуб „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умира на [[1 ноември]] [[1922]] г. Погребан е во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до црквата „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|Свети Теодор Тирон]]“. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „Погромот на Бугарија. Виновникот.“]]Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от "Св. Светих", произнесено в църквата "Храм Введение Пресветия Богородици" в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} [[Категорија:Македонски свештеници|Кусев, Методиј]] [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] 3plep9lhtvre95toytrs3yragb3rj30 5537231 5537223 2026-04-10T14:00:52Z Dandarmkd 31127 5537231 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата=[[1838]] или [[1840]] | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата= [[21 март]] [[1922]]| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „Македонија во своите жители само срби нема“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] 10ci9ol6g33qnkdf2vj33c949ill4b9 5537234 5537231 2026-04-10T14:05:24Z Dandarmkd 31127 /* Старозагорски митрополит */ 5537234 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата=[[1838]] или [[1840]] | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата= [[21 март]] [[1922]]| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] 7c3xkyqvjcyajib9zripy61kew4eb7x 5537240 5537234 2026-04-10T14:12:25Z Dandarmkd 31127 5537240 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] 4etpjfrogc1oqowmdzjim7wb8iqvi63 5537242 5537240 2026-04-10T14:15:00Z Dandarmkd 31127 /* Надворешни врски */ 5537242 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | роден-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Царство Бугарија]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] 2za3kg7g1u3sgj4k24tb9aw89mripmt 5537343 5537242 2026-04-10T16:47:16Z Dandarmkd 31127 5537343 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | родено-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Царство Бугарија]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] nfcy6jhetke1xzig8kkjdkex66gqxla 5537344 5537343 2026-04-10T16:47:52Z Dandarmkd 31127 /* Образование во Русија */ 5537344 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | родено-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија|Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Царство Бугарија]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] ffq4296s37vitmn54wdgf7cxlefodwm 5537345 5537344 2026-04-10T16:48:18Z Dandarmkd 31127 /* Образование во Русија */ 5537345 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | родено-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска­ ар­хи­е­пи­скопија|Охридска­та ар­хи­е­пи­скопија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Царство Бугарија]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] tlshik85myhidga1pgkzpeww19r0bzu 5537346 5537345 2026-04-10T16:49:38Z Dandarmkd 31127 /* Образование во Русија */ 5537346 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | родено-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска архиепископија|Охридската архиепископија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] г. [[Свети Синод|Светиот Синод]] на Бугарската егзархија го избира за Старозагорски митрополит (1896 - 1904 и 1920 - 1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|thumb|right|Корици на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Царство Бугарија]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] m6de2oopdzvoyiout3uhkz1mzadl1x1 5537349 5537346 2026-04-10T16:53:31Z Dandarmkd 31127 5537349 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име=Методиј Старозагорски| портрет=Methodius of Stara Zagora.JPG | опис= бугарски духовник| наставка= | родено-име = Тодор Јовчев Кусев | роден-дата={{роден на|||1838}} или {{роден на|||1840}} | роден-место= [[Прилеп]], [[Румелиски Пашалак]], [[Османлиска Империја]] | починал-дата={{починал на и возраст|df=yes|1922|3|21|1838||}}| починал-место= {{починат во|Стара Загора|}}, [[Царство Бугарија]] | }} '''Методиј Кусев''' или '''Кусевич''' (световно име '''Тодор Јовчев Кусев''')― [[духовник]] на [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], општественик, борец за [[Борба за бугарска црковна независност|црковна независност]] и политичка слобода, [[Стара Загора|Старозагорски]] [[митрополит]] од [[1896]] до [[1922]] година. == Животопис == === Рани години === Митрополит Методиј е роден во [[1838]] г. во [[Прилеп]] како Тодор Јовчев Кусев. Тој завршил основно образование во Алилодидактичкото грчко училиште, а потоа грчката прогимназија во својот роден град. [[Податотека:Pametnik aiazmoto.JPG|thumb|left|Споменик на Митрополит Методиј Кусев во Стара Загора.]] Кусев е еден од првите кој барал да биле возобновена [[Охридската архиепископија]] како македонска народна црква. Уште како еден од најагилните и најдарените членови на прилепската младина и секретар на Прилепската црковно-училишна општина, Тоде Кусев, идниот митрополит Методиј Кусевич, по повод излегувањето на бугарскиот весник „[[Македонија (1866 – 1872)|''Македонија'']]“ во [[јануари]] [[1867]] година во [[Цариград]], се појавил со свој допис во весникот:{{факт}} {{Cquote|''Вашиот весник со самото име го зачудува секого во Македонија до таа мера што секој трча да види што весник е тоа што го носи името на нашата земја...''}} Во истото писмо нагласува дека: {{Cquote|''Искрата на нашата иднина. Но, колку и да се мачеа да не сопрат да одиме напред, не можеа да го искоренат сосем чувството Македонците да не бидат Македонци. Не само во Охрид, денеска се будат и ги бараат своите права и од цела Македонија. Сите гледаат да си отвораат училишта, да се воведе служба во црквите на старословенски јазик, да не ги оставаат училиштата и народните работи во рацете на еден-двајца што дошле од друго место... Насекаде почнуваат да се воведуваат трговски книги не на грчки, туку на мајчин јазик}} === Учество во црковната борба и создавањето на Бугарската егзархија === [[Податотека:Ortaköy June 1871-04.jpg|мини|Учесниците на Првиот црковно-народен собор на Бугарската егзархија во Цариград, 1871 год.]] На Првиот црковно-народен собор на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] во [[Цариград]] во [[1871]] г., како претставник на [[Преспанско-пелагониска епархија|Битолската (Пелагониската) епархија]], Тодор Кусев одиграл клучна улога за обединувањето на сите претставени епархии кон егзархијата. Во [[1873]] година, Тодор Кусев бил потстриган во [[монаштво]] под името [[Методиј]] и е назначен за [[протосингел]] на [[Пловдивска епархија|Пловдивската митрополија]] (до 1880 година). За усрдното служение е воведен во [[архимандрит]]ски чин. За време на [[Априлско востание|Априлското востание]], во услови на исклучителен ризик, архимандрит Методиј им претставува на претставниците на Големите сили во [[Цариград]] докази за ѕверските насилства врз [[Бугари|бугарското]] христијанско население. Значајна е и помошта, која Методиј ја давал на [[Руска Империја|руската]] главна команда во [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]]. Методиј Кусев учествувал и во движењето против [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] од 1878 година, кој ја оставил неговата родна [[Македонија (регион)|Македонија]] под [[Османлиска Империја|османска]] власт. Од 1879 до 1886 година, тој бил протосингел на егзархот [[Јосиф I Бугарски|Јосиф I]]. === Образование во Русија === Во 1886 година, тој заминал да се школува во [[Руска Империја|Русија]], каде ја завршил [[Киевска духовна академија|Киевската духовна богословија]], а потоа се школувал во познатата [[Санкт Петербуршка духовна академија|Петербуршка духовна академија]]. Во ова време, според [[Александар Трајановски]]: „Архимандритот Кусевич, прво во [[Солун]], а по­тоа и во [[Цариград]], агитирал меѓу [[Македонци]]те за ре­шавање на ма­ке­дон­ско­то црковно прашање преку возобновување на [[Охридска архиепископија|Охридската архиепископија]] на унијатска основа, затоа што бил ра­зо­чаран од по­ли­ти­ка­та која Русија и [[Кнежевство Бугарија|Бугарија]] ја воделе кон Ма­ке­донија. По сè изгледа, ова движење го привлекло Кусевич и тој потајно посакувал оваа дипломатска лакрдија да стане ре­ал­ност“.<ref>{{Наведена книга|title=Црковната организација во Македонија и движењето за возобновување на Охридската архиепископија од крајот на XVIII и во текот на XIX век – до основањето на ВМРО|last=Трајановски|first=Александар|author-link=Александар Трајановски|publisher=[[Институт за национална историја|ИНИ]]|year=2001|isbn=|location=[[Скопје]]|pages=204}}</ref> Од 1892 до 1893 година, архимандрит Методиј бил првиот ректор на Цариградската духовна богословија (денешната [[Пловдивска духовна богословија|Пловдивска духовна богословија „Св. Кирил и Методиј“]] „Св. Кирил и Методиј“). == Старозагорски митрополит == На 22 април 1894 година, архимандрит Методиј добил [[епископ]]ски сан со титула '''Велички''' и бил назначен за управител на епархијата на [[Стара Загора]]. В 1895 година Кусев заедно со [[Илија Георгов]], [[Георги Паунчев]] и [[Георги Капчев]], бил член на делегација, која од името на Македонскиот комитет во Плоешти ја молел руската влада за приложување на ветените од Берлинскиот конгрес реформи во Македонија.<ref>Централният македонски комитет на Георги Капчев (1898 - 1899), во: Елдъров, Светлозар. Върховният македоно-одрински комитет и македоно-одринската организация в България (1895 - 1903), Иврай, 2003, стр. 245.</ref> Во [[1896]] година, Светиот Синод на Бугарската егзархија го избрала за Старозагорски митрополит (1896-1904 и 1920-1922). [[Податотека:Macedonia-in-its-borders.jpg|150px|мини|десно|Корицата на „''Македонија во своите жители само Срби нема''“]] За време на [[Балканските војни]], Митрополит Методиј развивал дејност во полза на словеногласното ([[Македонци|македонско]]) население од [[Македонија (регион)|Македонија]]. Во 1913 година, тој ја издал книгата „''Македонија во своите жители само Срби нема''“. Во 1914 година, Методиј Кусев ја издал книгата „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“, во која ја обвинувал руската политика за бугарската национална катастрофа.<ref>Погрома на България. Виновникътъ, отъ единъ петдесеть годишенъ д{{Уникод|ѣ}}ецъ за освобождението на стара България - Македония. Старъ българинъ, Македонецъ. Д-рпечатница „Св{{Уникод|ѣ}}тлина“, Стара Загора, 1914.</ref> Митрополит Методиј одииграл видна улога во општествениот живот на Стара Загора. Автор е на многу статии и брошури за црковни и национални прашања. По негова иницијатива бил создаден убавиот парк „[[Ајазмото]]“. За неговите огромни заслуки кон градот и неговите граѓани, кон крајот на [[2000]] година, митрополит Методиј Старозагорски бил удостоен посмртно од клубот „[[Отворено општество]]“ со титулата „Личност на милениумот“. Методиј Старозагорски умрел на [[1 ноември]] [[1922]] година. Тој бил погребан во Стара Загора, во паркот „Ајазмото“, непосредно до „[[Свети Теодор Тирон (Стара Загора)|црквата „Св. Теодор Тирон“]]. == Дела == [[Податотека:The-Defeat-of-Bulgaria.jpg|150п|thumb|right|Корици на „''Погромот на Бугарија. Виновникот''“.]] Автор е на повеќе брошури: * ''Безбожието како последна заблуда''... (''Безбожието като последно заблуждение от нравственно огрубение : Слово на 21 неделя от „Св. Светих“, произнесено в църквата „Храм Введение Пресветия Богородици“ в Стара-Загора от управляющий Старо-Загорската Епархия, Величкий епископ Методия'', 1895) * ''Обидите на католичката пропаганда во гр. Ст.-Загора. Борба за смрт или живот на Бугарија'' (''Покушенията на католическата пропаганда в гр. Ст.-Загора. Борба за смърть или животъ на България'', 1899) * ''Македонија во своите жители само срби нема'' (''Македония в своите жители само сърби няма'', 1913) * ''Погромот на Бугарија. Виновникот'' (''Погрома на България. Виновникът'', 1914) * ''Војната Спасителна за Бугарија'' (''Войната Спасителна за България'', 1917) == Извори == * Ендиклопедија Бугарија, том 4, Издаваштво на БАН, Софија, 1984 (статијата е под името Методиј Кусевич) * [http://www.pravoslavieto.com/life/bg_ierei/1838_mitr_Metodi_Kusev/index.htm Биографија во www.pravoslavieto.com] == Белешки == <references /> == Надворешни врски == {{S-start}} {{S-rel|eo}} {{s-bef|before=прв}} {{s-ttl|title=[[Старозагорска епархија|Старозагорски митрополит]]|years=1896–1922}} {{s-aft|after=Павел}} {{S-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кусев, Методиј}} [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Царство Бугарија]] [[Категорија:Македонски преселници во Стара Загора]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски свештеници]] [[Категорија:Отомански општественици]] [[Категорија:Отомански свештеници]] [[Категорија:Старозагорски митрополити]] [[Категорија:Бугаромани]] qu9e9catu6ncyhoam05qqwq3n38c8lw Оператори во C и C++ 0 126968 5537471 4946278 2026-04-10T19:55:58Z Bjankuloski06 332 Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар (6) 5537471 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} Ова е список на оператори во C и C++ програмските јазици. Сите опеартори на листата постојат во C++; Тртата колона ги покажува опраторите кои постојат и во C. Трба да се напомене дека C не поддржува [[Преоптоварување на оператор|преоптоварување]] на операторот. Следниве оператори се почетни точки во двата јазици (кога нема преоптоварување на операторот) '''&&''', '''||''', '''?:''', и ''',''' ( опраторот запирка). C++ ги содржи и операторите за претворање const_cast, static_cast, dynamic_cast, и reinterpret_cast кои ги нема во табелата поради концизност. Форматирањето на овие оператори значи дека тие немаат поголема важност во приоритетното ниво. Оние оператори кои се во C , со исклучок на запирка и стрелка операторите, се и во [[Java]], [[Перл|Perl]], [[C Sharp (programming language)|C#]], и [[PHP]] со истиот приоритет, асоцијативност и семантика со еден исклучок: асоцијативноста на троенторниот опаератор во PHP е од лево кон десно. == Табела == {| class="wikitable" style="text-align: center" | colspan="5" | === Аритметички оператори === |- ! style="text-align: left" | Име на операторот !Синтакса !Преоптоварување !Во C !Пример |- | style="text-align: left" | единичен + || <code>'''+'''a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Собирање || <code>a '''+''' b</code> || да || да || <code>Type1 operator+(const Type1& a, const Type2& b);</code> |- | style="text-align: left" | Претставка за растање || <code>'''++'''a</code> || да || да || <code>Type1& operator++ ();</code> |- | style="text-align: left" | Наставка за растење || <code>a'''++'''</code> || да || да || <code>Type1 operator++ (int); // the int argument is just here to give a [[type signature]] which differ from the prefix increment</code> |- | style="text-align: left" | Задача на собирање || <code>a '''+=''' b</code> || да || да || a = a + b |- | style="text-align: left" | Единечен -(негација) || <code>'''-'''a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Одземање (разлика) || <code>a '''-''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Префикc за намалување || <code>'''--'''a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Наставка за намалување || <code>a'''--'''</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со одземање || <code>a '''-=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Множење(производ) || <code>a '''*''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со множење || <code>a '''*=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Делење (количник)|| <code>a '''/''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со делење || <code>a '''/=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Модули || <code>a '''%''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со мудули || <code>a '''%=''' b</code> || да || да || ? |- | colspan="5" | === Оператори за споредување === |- ! style="text-align: left" | Име на операторот ! Синтакса !Преоптоварување !Во C !Пример |- | style="text-align: left" |Помало || <code>a '''&lt;''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Помало или еднакво || <code>a '''&lt;=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Поголемо || <code>a '''&gt;''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Поголемо или еднакво || <code>a '''&gt;=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Нееднакво || <code>a '''!=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Еднакво на || <code>a '''==''' b</code> || да || да || ? |- | colspan="5" | === Логички оператори === |- ! style="text-align: left" | Име на операторот ! Синтакса !Преоптоварување !Во C !Пример |- | style="text-align: left" | Логичка негација || <code>'''!'''a</code>|| да || да || ? |- | style="text-align: left" | Логичко И || <code>a '''&amp;&amp;''' b</code> || да || да|| ? |- | style="text-align: left" | Логички ИЛИ || <code>a '''<nowiki>||</nowiki>''' b</code> || да || да || ? |- | colspan="5" | === Битови оператори === |- ! style="text-align: left" | Име на операторот !Синтакса !Преоптоварување !Во C !Пример |- | style="text-align: left" | Битово лево поместување || <code>a '''&lt;&lt;''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со битово лево поместување || <code>a '''&lt;&lt;=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Битово десно поместување || <code>a '''&gt;&gt;''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со битово десно поместување || <code>a '''&gt;&gt;=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Битово едно дополнување || <code>'''~'''a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Битово И || <code>a '''&amp;''' b</code> || да || да || ? |-A | style="text-align: left" | Задача со битово И || <code>a '''&amp;=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Битово ИЛИ || <code>a '''<nowiki>|</nowiki>''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со битово ИЛИ || <code>a '''<nowiki>|</nowiki>=''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Битово XOR || <code>a '''^''' b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Задача со битов XOR || <code>a '''^=''' b</code> || да || да || ? |- | colspan="5" | === Други оператори === |- ! style="text-align: left" | Име на операторот !Синтакса !Преоптоварување !Во C !Пример |- | style="text-align: left" | Основна задача || <code>a '''=''' b</code> || да || да || <code>Type1& operator= (const Type1& b);</code> |- | style="text-align: left" | Повикување на функција || <code>a'''()'''</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Низа со индекс || <code>a'''['''b''']'''</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Indirection || <code>'''*'''a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Мемориска адреса на знакот || <code>'''&amp;'''a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Член со покажувач || <code>a'''-&gt;'''b</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Член || <code>a'''.'''b</code> || не || да || ? |- | style="text-align: left" | Врска помеѓу покажувач и член || <code>a'''->*'''b</code> || да|| не || ? |- | style="text-align: left" | Врска меѓу покажувачот и референтниот член || <code>a'''.*'''b</code> || не || не || ? |- | style="text-align: left" | Доделува || <code>(''type'') a</code> || да || да || ? |- | style="text-align: left" | Запирка || <code>a ''',''' b</code> || да || да || ? |-} | style="text-align: left" | Троен услов || <code>a '''?''' b ''':''' c</code> || не || да || ? |- | style="text-align: left" | Просторна резолуција || <code>a'''::'''b</code> || не || не || ? |- | style="text-align: left" | Покажувач на член || <code>a'''::*'''b</code> || не || не || ? |- | style="text-align: left" | Големина на || <code>'''sizeof''' a</code><br /><code>'''sizeof'''(''type'')</code> || не || да || ? |- | style="text-align: left" | Индитефукување на тип на променлива || <code>'''typeid'''(a)</code><br /><code>'''typeid'''(''type'')</code> || не || не || ? |- | style="text-align: left" | [[Нов во Ц++|Доделување на нов тип на променлива]] || <code>'''new''' ''type''</code> || да || не || ? |- | style="text-align: left" | Доделување на нов тип на низа || <code>'''new''' ''type'''''['''n''']'''</code> || да || не || ? |- | style="text-align: left" | Бришење на типот на променлива || <code>'''delete''' a</code> || да ||не || ? |- | style="text-align: left" | Бришење на типот на низа || <code>'''delete[]''' a</code> || да || не || ? |- |} == Приоритет на операторите == Во продолжение има табела која ги содржи приоритетите и асоцијативноста на сите оператори во C++ и C програмските јазици (кога операторите исто така постојат во Java, Perl, PHP и многу други понови јазици приоритет е ист како дадениот). Операторите се наведени според опаѓањето на приоритетот. Опаѓањето се однесува на приоритетот на вреднувањето. Имајќи го предвид компјутерскиот израз, оператор кој е подреден во некоја низа ќе биде вреднуван пред било кој оператор кој е подреден во подалечна низа под него. Операторите кои се во иста ќелија ( може неколку низи од оператори да бидат подредени во ќелија ) се вреднувани со исто ниво, во дадена насока. Приорeтните оператори не се зафатени со преоптоварување. Синтаксата на изразите во C и C++ е прецизирана _наведена_ од граматика која не зависи од контекстот. {| class="wikitable" |- ! style="text-align: left" | Оператор ! style="text-align: left" | Опис ! style="text-align: left" | Асоцијативност |- | <code>::</code> | Просторна резолуција (Само во C++) | style="vertical-align: top" rowspan="11" | Од лево кон десно |- | style="border-bottom-style: none" | <code>++</code> <code>--</code> | style="border-bottom-style: none" | зголемување и намалување на наставка |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>()</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Повикување на функција |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>[]</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Низа со |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>.</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Селекција на елементи преку референца |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>-&gt;</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Селекција на елементи преку покажувач |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>typeid()</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Run-time type информација (Само во C++) |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>const_cast</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Type cast (Само во C++) |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>dynamic_cast</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Type cast (Само во C++) |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>reinterpret_cast</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Type cast (Само во C++) |- | style="border-top-style: none" | <code>static_cast</code> | style="border-top-style: none" | Type cast (Само во C++) |- | style="border-bottom-style: none" | <code>++</code> <code>--</code> | style="border-bottom-style: none" | Зголемување и намалување на претставката | style="vertical-align: top" rowspan="9" | Од лево кон десно |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>+</code> <code>-</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Единечен плус и минус |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>!</code> <code>~</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Логичко НЕ и битово НЕ |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>(''type'')</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Type cast |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>*</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Indirection (dereference) |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>&</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Адреса |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>sizeof</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Големина на |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>new</code> <code>new[]</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Распределба на динамичка меморија (Само во C++) |- | style="border-top-style: none" | <code>delete</code> <code>delete[]</code> | style="border-top-style: none" | Дераспределба на динамичката меморија(Само во C++) |- | <code>.*</code> <code>->*</code> | Покажувач на член ( Само во C++) | style="vertical-align: top" rowspan="12" | Од лево кон десно |- | <code>*</code> <code>/</code> <code>%</code> | Множење, делење и модули (остаток) |- | <code>+</code> <code>-</code> | Собирање и одземање |- | <code>&lt;&lt;</code> <code>&gt;&gt;</code> | Битово лево поместување и десно поместување |- | style="border-bottom-style: none" | <code>&lt;</code> <code>&lt;=</code> | style="border-bottom-style: none" | Функционално „Помало“ и „Помало или еднкаво“ |- | style="border-top-style: none" | <code>&gt;</code> <code>&gt;=</code> | style="border-top-style: none" | Функционално „Поголемо“ и „Поголемо или еднакво“ |- | <code>==</code> <code>!=</code> | Функционално „Еднакво“ и „Нееднакво“ |- | <code>&amp;</code> | Битово И |- | <code>^</code> | Битово XOR (исклучиво или) |- | <code><nowiki>|</nowiki></code> | Битово ИЛИ () |- | <code>&amp;&amp;</code> | Логичко ИЛИ |- | <code><nowiki>||</nowiki></code> | Логичко И |- | <code>''c'' ? ''t'' : ''f''</code> | Троентроен conditional (see [[?:]]) | style="vertical-align: top" rowspan="7" |Од десно кон лево <br />(Не е достапен за <code>throw</code>) |- | style="border-bottom-style: none" | <code>=</code> | style="border-bottom-style: none" | Директна задача |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>+=</code> <code>-=</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Задача со збир и разлика |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>*=</code> <code>/=</code> <code>%=</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Задача со производ, количник и остаток |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>&lt;&lt;=</code> <code>&gt;&gt;=</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Задача со битово лево поместување и десно поместување |- | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | <code>&amp;=</code> <code>^=</code> <code><nowiki>|</nowiki>=</code> | style="border-bottom-style: none; border-top-style: none" | Задача со битово И, XOR, и ИЛИ |- | style="border-top-style: none" | <code>throw</code> | style="border-top-style: none" | Throw operator (exceptions throwing,Само во Ц++) |- | <code>,</code> | Запирка | Од лево кон десно |} === Синоми на операторите во C++ === C++ дефинира клучни зборови кои заменуваат низа симболи кои функционираат како оператори: и (&&), адреса (&), и_еднакво (&=), или (||), bitor (|), или_еднакво (|=), xor (^), xor_еднакво (^=), не (!), нееднакво(!=), compl (~). Овие се расчленувани исто како и нивните симболични еквиваленти и можат да се користат на местото од симболот кој го заменуваат. Интерпукцијата е заменета, а не операторите. На пример адреса може да ги замени двата [[битова операција|битови]] оператора И и мемориска адреса на операторот. Сите оператори за споредување(Во табелата погоре) враќаат bool(точно-неточно). <source lang="cpp"> bool a; int b = 1; int c = 2; a = b == c; </source> Ова ќе работи бидејќи == враќа boolean, и никогаш не бара да биде внатре во условна зависносложена реченица или нешто слично. a=b==c; е исто кратенка за: <source lang="cpp"> bool a; int b = <Some Number Here>; int c = <Some Number Here>; if(b == c) a = true; else a = false; </source> == Дополнителни врски == * [http://mycplus.com/tutorials/c-programming-tutorials/basic-dataypes-and-operators-in-c-programming/ Basic types & Operators] * [http://msdn.microsoft.com/en-us/library/e1e3921c(VS.80).aspx Prefix vs. postfix operators in C and C++] [[Категорија:Програмски јазици]] [[Категорија:C++]] gkmwah66nsu2i7lfhu1koeou0x423ic Илија Велев 0 157074 5537459 5398422 2026-04-10T19:40:11Z Dandarmkd 31127 5537459 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Илија Велев | image = | caption = | birth_date = {{роден на|7|март|1959}} | | birth_place = {{роден во|Добрејци}}, [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]] | | death_date = | | death_place = | | occupation = [[Писател]], [[професор]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Илија Велев''' ([[Добрејци]], [[Струмичко]], роден на {{роден на|7|март|1959}} година) — [[Македонија|македонски]] [[поет]], [[раскажувач]], [[професор]].<ref name="Илија Велев">http://www.org.mk/struga-heritage/avtor.asp-lang=mac&id=859.htm</ref> == Животопис == Илија Велев е роден во [[струмичко]]то село [[Добрејци]], на 7 март 1959 година.<ref name="Илија Велев"/> Тој завршил [[Филолошки факултет во Скопје]].<ref name="Илија Велев"/> Тој станал доктор по [[Филологија|филолошки науки]]. Работел во [[Институт за македонска книжевност|Институтот за македонска книжевност]] во [[Скопје]] како редовен професор по предметите Византиска култура, Кирилометодиевистика и културно наследство, но и како научен советник во Одделението за средновековна македонска книжевност.<ref>Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, 2004, стр. 51.</ref> Во 2006 година беше добитник на наградата Гоце Делчев за книгата „Византиско-македонски книжевни врски„ (Скопје 2005). Член на [[Друштво на писателите на Македонија|ДПМ]] од [[1990]] година. Беше еден од иницијаторите и државен програмски координатор на 2008 - Година на македонскиот јазик, проект на Владата на Република Македонија. Член во два мандата на Сенатот на Универзитетот Св. Кирил и Методиј во Скопје и член на управата. Актуелен член на Интеруниверзитетската конференција на Република Македонија. Престојувал на студиски престои во повеќе универзитетски и научни центри, каде што држел и стручни предавања. == Објавени книги == * Далечина (поезија, 1980)<ref name="Илија Велев"/> * Одлагање на говорот (поезија, 1988)<ref name="Илија Велев"/> * Преглед на средновековни цркви и манастири во Македонија (монографија, 1990)<ref name="Илија Велев"/> * Бисеро моме, Бисеро (избор од македонска љубовна поезија од преродбата до 1945 година, 1900)<ref name="Илија Велев"/> * Македонска средновековна книжевност, соавторство (монографија, 1991)<ref name="Илија Велев"/> * Македонскиот книжевен 14. век (монографија, 1996)<ref name="Илија Велев"/> * Култот на Св. Гаврил Лесновски во книжевната традиција (монографија, 1996)<ref name="Илија Велев"/> * Лесновскиот книжевен центар (монографија, 1997)<ref name="Илија Велев"/> * Скрипторски центри во средновековна Македонија, соавторство (монографија, 1997)<ref name="Илија Велев"/> * Кирило-Методиевската традиција и континуитет (студии, 1997)<ref name="Илија Велев"/> * Мораме да крвариме (раскази, 1999)<ref name="Илија Велев"/> * Кога морето се изговори без брегот (критики, 2000)<ref name="Илија Велев"/> * Средновековни книжевни антологии (монографија, 2000),<ref name="Илија Велев"/> * Проникнување на традицијата и континуитетот (студии), 2001) * Записи и натписи од Лесновскиот книжевен центар (монографија, 2001) * Творци на македонската книжевност IX-XVIII век (соавторство, монографија, 2004) * Лесновски ковачевиќев пролог (монографија, 2004) * Византиско-македонски книжевни врски (монографија, 2005) * [http://makedonija.rastko.net/cms/files/books/47601595e7f3a Низ преминот на традицијата] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091218081453/http://makedonija.rastko.net/cms/files/books/47601595e7f3a |date=2009-12-18 }} (студии, 2006) * Искушение пред бескрајот (поезија, 2008) * Македонскиот јазик во глобалниот свет (соавторство, студии, 2008) * Македонски споменици со глаголско и со кирилско писмо (соавторство, монографија, 2008) * Македонска книжевност IX-XVIII век (монографија, 2008) * Во почетокот беше словото (студии, 2009). * Beseda protiv bogomilite na Prezviter Kozma, izd. Makedonska rec, Skopje, 2011. == Наводи == {{наводи}} {{Биографија-никулец}} {{DEFAULTSORT:Велев, Илија}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Луѓе од Добрејци]] [[Категорија:Македонски поети]] [[Категорија:Македонски книжевни критичари]] [[Категорија:Македонски филолози]] [[Категорија:Македонски универзитетски професори]] [[Категорија:Југословенски поети]] [[Категорија:Југословенски филолози]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] 98zk29jregp7y0rh5h52miveuoj4x1e Преоптоварување на оператор 0 157670 5537475 4412934 2026-04-10T19:56:17Z Bjankuloski06 332 /* Пример */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар 5537475 wikitext text/x-wiki Во [[компјутер]]ското програмирање '''преоптоварување на операторот''' (помалку познато како ad-hoc полиморфизам) е специфичен случај на полиморфизам во кој некој или сите оператори како <tt>+</tt>, <tt>=</tt>, <tt>==</tt>, new или <tt>[]</tt> имаат различни имплементации во зависност од видот на аргументот. Понекогаш преоптоварувањата се дефинирани од [[програмски јазик|јазикот]]; понекогаш програмерот може да преименува поддршка за нови видови. Понекогаш преоптоварувањето е корисно бидејќи му овозможува на програмерот да програмира користејќи нотација која е поблиску до целта на проблемот и му овозможува на корисникот на типови да изгледа како типот да е вграден во јазикот. Ова може лесно да се емулира користејќи повикување на функција; На пример, земајќи ги [[цел број|целите броеви]] a, b, c: a + b * c Во јазик каде операторот „*“ има поголем приоритет од „+“ има поудобен начин на пишување: add (a, multiply (b,c)) Како и да е во [[C++]] обрасците и дури во макрата во [[C (програмски јазик)|Ц]], преоптаварување на операторот е потребно за пишување на генерички, првобитни операции како што се собирање на елементите кога се спроведува образец на [[вектор]]. Единствениот начин да се напише првобитно собирање е <code>a + b</code> и ова работи за сите видови на елементи само поради преоптоварувањето на операторот. (Односно во C++ може да се дефинира преоптоварена функција и да се користи <code>add</code> наместо, но не и во C.) Поопшта варијанта на преоптоварување на операторот таканаречена „Намалување на изразот“, им овозможува на [[израз (програмирање)|изразите]] кои содржат еден или повеќе оператори да бидат намалени до една функција. Изразот погоре може дабиде намален до: operator_add_and_multiply_integers(a, b, c) == Пример == Во овој случај операторот за собирање е преоптоварен за да овозможи додавање на дефинираниот вид „Time“. Примерот е во C++: <source lang="cpp"> class Time{ ... ... ... public: Time operator+(const Time& lhs, const Time& rhs); // Операторот за собирање на два објекта од типот Time е деклариран // како пријателска функција за класата Time, овозможувајќи му пристап до // сите видови атрибути и методи од таа класа, без разлика дали се // јавни(public), приватни(private) или заштитени(protected) } Time operator+(const Time& lhs, const Time& rhs) { Time temp = lhs; temp.seconds += rhs.seconds; if (temp.seconds >= 60) { temp.seconds -= 60; temp.minutes++; } temp.minutes += rhs.minutes; if (temp.minutes >= 60) { temp.minutes -= 60; temp.hours++; } temp.hours += rhs.hours; return temp; } </source> Собирањето е бинарна операција што значи дека има десен и лев операнд. Операторот собирање може да биде дефиниран и деклариран како метод на даден абстрактен објект. Во овој случај се подразбира(а и логично) е дека еден од операндите е примерок(инстанца) од абстрактниот објект(во овој пример абстрактниот објект е „Time“) во којшто е дефиниран преоптоварениот оператор. Во вака дефинираниот преоптоварен оператор <code>lhs</code> се пристапува директно. <source lang="cpp"> Time Time::operator+(const Time& rhs) const { Time temp = *this; /* Copy 'this' which is not to be modified */ temp.seconds += rhs.seconds; if (temp.seconds >= 60) { temp.seconds -= 60; temp.minutes++; } temp.minutes += rhs.minutes; if (temp.minutes >= 60) { temp.minutes -= 60; temp.hours++; } temp.hours += rhs.hours; return temp; } int main(int argc, char ** argv){ Time fiveAM, myLunchTime; // декларација // внесување на податоците ... ... ... Time fiveHoursSinceLunch = fiveAM + myLunchTime; // myLunchTime се предава како аргумент на преклопениот оператор + // повикот се извршува на следниот начин: fiveAM.operator+(myLunchTime) // fiveAM како примерок(инстанца) ги содржи своите податоци, и соодветно // може '''и''' се извршуваат сите потребни пресметки // на крајот резулатот се враќа како примерок од видот Time(така е // имплементирано), којшто // * ако има дефинирано конструктор за копија, се повикува тој // * ако нема, тогаш се извршува бинарно копирање Time fiveHoursSinceLunch2; fiveHoursSinceLunch2 = fiveAM + myLunchTime; // се е исто, само на крајот ако е преоптоварен операторот за доделување(=) // се повикува тој, во спротивен случај се врши бинарно копирање на резултатот // вратен од fiveAM.operator+(myLunchTime) </source> Забелешка дека единичниот оператор дефиниран како метод на класата ќе прими не видлив аргумент. (само работи од <code>this</code>): <source lang="cpp"> bool Time::operator!() const { return ((hours == 0) && (minutes == 0) && (seconds == 0)); } /* Исто така ова е пример како се злоупотребува преоптоварувањето на оператори, во овој код операторот негација враќа вистина ако е 0 часот, 0 минути и 0 секунди, во спротивен случај враќа невистина. Ова е спротивно на најголемиот дел од напишаниот код, којшто враќа невистина ако вредноста/групата од атрибути којашто се споредува е 0, а во сите спротивни случаи враќа вистина. */ </source> Едно од најважните детали кога се имплементираат оператори за преоптоварување е фактот дека ниеден од најзастапените јазици за програмирање не нуди можност за промена на '''приоритетот на операторите за преоптоварување''', водејќи до човечки грешки во фазата на проектирање, имплеметација, а и големи проблеми при процесот на дебагирање. == Каталог == Класификација на некои општи програмски јазици во зависност од тоа дали нивните оператори може да се преоптоварат од програмерот, дали може да се дефинираат нови преоптоварени оператори или множеството на преоптоварени оператори е ограничено. {| class="wikitable" |- ! Оператори ! Не преоптоварени ! Преоптоварени |- ! New definable | <!-- "Not overloadable" and "New operators definable" --> * [[ML programming language|ML]] * [[Pico programming language|Pico]] <ref>binary functions with a symbolic name can be called infix</ref> | <!-- "Overloadable" and "New operators definable" --> * [[ALGOL 68#op: Operators|ALGOL 68]] * [[Eiffel (programming language)|Eiffel]] * [[Fortran]] <ref>introduced in Fortran 90</ref> * [[F Sharp (programming language)|F#]] * [[Haskell (programming language)|Haskell]] <ref>type classes instead of overloading</ref> * [[Io (programming language)|Io]] * [[Lisp programming language|Lisp]] <ref>operators use the same [[Prefix notation|prefix]] [[syntax]] as functions</ref> * [[Prolog]] * [[Perl 6]] * [[Scala (programming language)|Scala]] * [[Smalltalk]] |- ! Limited set | <!-- "Not overloadable" and "Limited set of operators" --> * [[C (programming language)|C]] * [[Java (programming language)|Java]] * [[JavaScript]] * [[Objective-C]] * [[Pascal (programming language)|Pascal]] * [[BASIC]] | <!-- "Overloadable" and "Limited set of operators" --> * [[Ada (programming language)|Ada]] * [[C++]] * [[C Sharp (programming language)|C#]] * [[D programming language|D]] * [[FreeBASIC]] * [[Groovy (programming language)|Groovy]] * [[Lua (programming language)|Lua]] * [[Object Pascal]] (Delphi, since 2005) * [[PHP]] (using magic methods or ArrayAccess interface or Operator extension) * [[Perl]] * [[Python (programming language)|Python]] * [[Ruby (programming language)|Ruby]] * [[Visual Basic .NET|Visual Basic 2005]] |} == Наводи == {{reflist}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Програмски конструкции]] kfetan6nein187vof1ttkcyt1umc8vv Република Српска 0 166500 5537543 5103146 2026-04-10T22:28:35Z Dandarmkd 31127 /* Надворешни врски */ 5537543 wikitext text/x-wiki {{Infobox country |conventional_long_name = Република Српска |native_name = |common_name = Република Српска |image_flag = Flag of the Republika Srpska.svg |image_coat = Amblem republike srpske.svg |symbol_type = Амблем |national_motto = |national_anthem = [[Моја Република]]<br /><center>[[Податотека:Moja_republika.ogg]]</center> |image_map = Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina.svg |map_caption = Местоположба на Република Српска во рамките на БиХ |capital = {{unbulleted list | {{nowrap|[[Бања Лука]] (''[[де факто]]'') <br />[[Сараево]] (''[[де јуре]]'')<ref name="ohr.int">{{нмс |url=http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc |title=Constitution of the Republika Srpska, Official Web Site of the Office of the High Representative}}</ref>}} }} |latd= |latm= |latNS= |longd= |longm= |longEW= <!--capital's latitude and longitude--> |languages_type = [[Службен јазик|Службени јазици]]<ref name=Constitution>{{sr}} [http://www.ustavnisud.org/upload/4_8_2009_48_ustav_srpski.pdf Устав републике српске. Чланак 7] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304071926/http://www.ustavnisud.org/upload/4_8_2009_48_ustav_srpski.pdf |date=2016-03-04 }}</ref> |official_languages = [[српски јазик|српски]], [[босански јазик|босански]] и [[хрватски јазик|хрватски]]<sup>б</sup> |government_type = [[парламентарен систем]] |leader_title1 = [[Претседател на Република Српска|Претседател]] |leader_name1 = [[Милорад Додик]] |leader_title2 = [[Премиер на Република Српска|Премиер]] |leader_name2 = [[Жељка Цвијановиќ]] |legislature = [[Народно собрание на Република Српска|Народно собрание]] |sovereignty_type = Основање |established_event1 = Прогласена |established_date1 = 9 јануари 1992 |established_event2 = {{безпрелом|Признаена како<br/>[[административна поделба на Босна и Херцеговина|дел од БиХ]]}} |established_date2 = 14 декември 1995 |area_rank = |area_magnitude = |area_km2 = 24,857 |area_sq_mi = 9,597 |percent_water = н/п |population_2013 = 1,326,991<ref name="bhas.ba"/> |population_estimate_rank = |population_estimate_year = 2010 |population_census = 1,326,991&nbsp;<sup>г</sup><ref name="bhas.ba"/> |population_census_year = 2013 |population_density_km2 = 53,3 |population_density_sq_mi = 155 |population_density_rank = |GDP_PPP = |GDP_PPP_rank = |GDP_PPP_year = |GDP_PPP_per_capita = |GDP_PPP_per_capita_rank = |GDP_nominal = |GDP_nominal_rank = |GDP_nominal_year = |GDP_nominal_per_capita = |GDP_nominal_per_capita_rank = |Gini_year = |Gini_change = <!--increase/decrease/steady--> |Gini = <!--number only--> |Gini_ref = |Gini_rank = |HDI_year = |HDI_change = <!--increase/decrease/steady--> |HDI = <!--number only--> |HDI_ref = |HDI_rank = |currency = [[босанска конвертибилна марка]] |currency_code = BAM |time_zone = [[средноевропско време|CET]] |utc_offset = +1 |time_zone_DST = [[средноевропско летно време|CEST]] |DST_note = |utc_offset_DST = +2 |calling_code = +387 |footnote_b = Уставот избегнува да ги именува јазиците поради несогласувања.<ref>{{нмс |title=Decision on Constitutional Amendments in Republika Srpska |url=http://www.ohr.int/print/?content_id=7474 |publisher=Office of the High Representative |accessdate=3 June 2010 |archive-date=2012-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120118131924/http://www.ohr.int/print/?content_id=7474 |url-status=dead }}</ref> |footnote_c = Вклучувајќи бегалци во странство |footnote_d = Без оние 48% во округот [[Брчко (округ)|Брчко]]}} '''Република Српска''' или скратено '''Српска'''<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rtvbn.com/emisije/informativne-emisije/7362-2/ |title=Danas u Srpskoj - Pregled aktuelnih događaja i zanimljivosti iz Republike Srpske. |accessdate=2013-12-13 |archive-date=2014-02-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140209194755/http://www.rtvbn.com/emisije/informativne-emisije/7362-2/ |url-status=dead }}</ref> — една од двете главни политичко-територијални единици на [[Босна и Херцеговина]], другата е [[Федерација Босна и Херцеговина|Федерацијата Босна и Херцеговина]]. Република Српска е дефинирана во Уставот како единствена територијално, неделлива и неотуѓива уставна и правна единица што самостојно ќе ги врши своите уставни, законодавни, извршни и судски функции. Националното собрание и на Владата е во [[Бања Лука]], иако [[Сараево]] е службен главен град. Република Српска е дом на три уставни народи: [[Срби]] (околу 88%), [[Бошњаци]] (околу 8%) и [[Хрвати]]те (околу 4%). == Градови == Според пописот од 2013 г., најголеми градови во Република Српска се:<ref name="bhas.ba">{{нмс|url=http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf|title=Preliminary Results of the 2013 Census of Population, Households and Dwellings in Bosnia and Herzegovina|publisher=Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina|date=5 November 2013|accessdate=2015-07-04|archive-date=2018-11-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20181123135507/http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf|url-status=dead}}</ref> * [[Бања Лука]] (199.191 жит.) * [[Бијељина]] (114.663 жит.) * [[Приедор]] (97.588 жит.) * [[Добој]] (77.223 жит.) * [[Источно Сараево]] (64.966 жит.) * [[Зворник]] (63.686 жит.) * [[Градишка]] (56.727 жит.) * [[Теслиќ]] (41.904 жит.) * [[Прњавор]] (38.399 жит.) * [[Лакташи]] (36.848 жит.) * [[Требиње]] (31.433 жит.) * [[Дервента]] (30.177 жит.) * [[Модрича]] (27.799 жит.) * [[Козарска Дубица]] (23.074 жит.) ==Галерија== <gallery> File:Municipalities of Bosnia and Herzegovina.svg|Карта на општините во Босна и Херцеговина. File:Municipalities of Republika Srpska.svg|Карта на општините во Република Српска. </gallery> == Поврзано == * [[Босна и Херцеговина]] * [[Федерација Босна и Херцеговина]] * [[Округ Брчко]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Republika Srpska}} * [http://www.vladars.net/ Влада на Република Српска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130121173853/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Pages/Default.aspx |date=2013-01-21 }} * [http://www.predsjednikrs.net/ Претседател на Република Српска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190606175111/http://www.predsjednikrs.net/ |date=2019-06-06 }} * [http://www.narodnaskupstinars.net/ Народно собрание на Република Српска] {{БиХ-никулец}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Република Српска| ]] ro2n1hdir46y28h1op303agonxpmojp Изабела II 0 167433 5537530 5105303 2026-04-10T22:10:27Z Buli 2648 5537530 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {| align=right <!-- {{lts|Infobox_Monarc }} this is 280 px wide ---> | {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица. На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] |} 9hggskbtcd9ipu75w53r5kjsfe4y2o4 5537531 5537530 2026-04-10T22:11:03Z Buli 2648 /* Биографија */ 5537531 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {| align=right <!-- {{lts|Infobox_Monarc }} this is 280 px wide ---> | {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица. На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. {{Монарси на Шпанија}} == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Isabella II of Spain''' |2= 2. [[Ferdinand VII of Spain]] |3= 3. [[Maria Christina of the Two Sicilies]] |4= 4. [[Charles IV of Spain]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Francis I of the Two Sicilies]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Maria Isabella of Spain]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Charles III of Spain]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> |9= 9. [[Maria Amalia of Saxony]]<ref name="Genealogie9"/> |10= 10. [[Philip, Duke of Parma]]<ref name="Genealogie96">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA96|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=96}}</ref> |11= 11. [[Louise Élisabeth of France]]<ref name="Genealogie96"/> |12= 12. [[Ferdinand I of the Two Sicilies]]<ref name="EB1911-Francis I">{{cite EB1911 |wstitle=Francis I. of the Two Sicilies |volume=10}}</ref> |13= 13. [[Maria Carolina of Austria]]<ref name="EB1911-Francis I"/> |14= 14. [[Charles IV of Spain]]<ref name="DBE-María Isabel">{{cite encyclopedia |url=http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |title=María de la O Isabel de Borbón |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Esperanza |last=Navarrete Martínez |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es |access-date=2019-03-29 |archive-date=2020-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200802050644/http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |url-status=dead }}</ref> (= 4) |15= 15. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="DBE-María Isabel"/> (= 5) }} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] |} oekmo20mon9k0v970vc4qkwvt3tn42s 5537532 5537531 2026-04-10T22:12:03Z Buli 2648 5537532 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {| align=right <!-- {{lts|Infobox_Monarc }} this is 280 px wide ---> | {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица. На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Isabella II of Spain''' |2= 2. [[Ferdinand VII of Spain]] |3= 3. [[Maria Christina of the Two Sicilies]] |4= 4. [[Charles IV of Spain]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Francis I of the Two Sicilies]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Maria Isabella of Spain]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Charles III of Spain]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> |9= 9. [[Maria Amalia of Saxony]]<ref name="Genealogie9"/> |10= 10. [[Philip, Duke of Parma]]<ref name="Genealogie96">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA96|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=96}}</ref> |11= 11. [[Louise Élisabeth of France]]<ref name="Genealogie96"/> |12= 12. [[Ferdinand I of the Two Sicilies]]<ref name="EB1911-Francis I">{{cite EB1911 |wstitle=Francis I. of the Two Sicilies |volume=10}}</ref> |13= 13. [[Maria Carolina of Austria]]<ref name="EB1911-Francis I"/> |14= 14. [[Charles IV of Spain]]<ref name="DBE-María Isabel">{{cite encyclopedia |url=http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |title=María de la O Isabel de Borbón |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Esperanza |last=Navarrete Martínez |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es |access-date=2019-03-29 |archive-date=2020-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200802050644/http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |url-status=dead }}</ref> (= 4) |15= 15. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="DBE-María Isabel"/> (= 5) }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] c9jg8175vpl3khmg12t3t9m8uxm27hg 5537533 5537532 2026-04-10T22:12:43Z Buli 2648 /* Биографија */ 5537533 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {| align=right <!-- {{lts|Infobox_Monarc }} this is 280 px wide ---> | {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Isabella II of Spain''' |2= 2. [[Ferdinand VII of Spain]] |3= 3. [[Maria Christina of the Two Sicilies]] |4= 4. [[Charles IV of Spain]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Francis I of the Two Sicilies]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Maria Isabella of Spain]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Charles III of Spain]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> |9= 9. [[Maria Amalia of Saxony]]<ref name="Genealogie9"/> |10= 10. [[Philip, Duke of Parma]]<ref name="Genealogie96">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA96|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=96}}</ref> |11= 11. [[Louise Élisabeth of France]]<ref name="Genealogie96"/> |12= 12. [[Ferdinand I of the Two Sicilies]]<ref name="EB1911-Francis I">{{cite EB1911 |wstitle=Francis I. of the Two Sicilies |volume=10}}</ref> |13= 13. [[Maria Carolina of Austria]]<ref name="EB1911-Francis I"/> |14= 14. [[Charles IV of Spain]]<ref name="DBE-María Isabel">{{cite encyclopedia |url=http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |title=María de la O Isabel de Borbón |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Esperanza |last=Navarrete Martínez |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es |access-date=2019-03-29 |archive-date=2020-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200802050644/http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |url-status=dead }}</ref> (= 4) |15= 15. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="DBE-María Isabel"/> (= 5) }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] |} or2yhratvx0glds1nynvs47ic9qwfdp 5537534 5537533 2026-04-10T22:13:07Z Buli 2648 5537534 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} | {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Isabella II of Spain''' |2= 2. [[Ferdinand VII of Spain]] |3= 3. [[Maria Christina of the Two Sicilies]] |4= 4. [[Charles IV of Spain]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Francis I of the Two Sicilies]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Maria Isabella of Spain]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Charles III of Spain]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> |9= 9. [[Maria Amalia of Saxony]]<ref name="Genealogie9"/> |10= 10. [[Philip, Duke of Parma]]<ref name="Genealogie96">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA96|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=96}}</ref> |11= 11. [[Louise Élisabeth of France]]<ref name="Genealogie96"/> |12= 12. [[Ferdinand I of the Two Sicilies]]<ref name="EB1911-Francis I">{{cite EB1911 |wstitle=Francis I. of the Two Sicilies |volume=10}}</ref> |13= 13. [[Maria Carolina of Austria]]<ref name="EB1911-Francis I"/> |14= 14. [[Charles IV of Spain]]<ref name="DBE-María Isabel">{{cite encyclopedia |url=http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |title=María de la O Isabel de Borbón |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Esperanza |last=Navarrete Martínez |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es |access-date=2019-03-29 |archive-date=2020-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200802050644/http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |url-status=dead }}</ref> (= 4) |15= 15. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="DBE-María Isabel"/> (= 5) }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] |} lil9d2h7l9pcswwqxn8blbutxaunkya 5537535 5537534 2026-04-10T22:13:28Z Buli 2648 5537535 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Isabella II of Spain''' |2= 2. [[Ferdinand VII of Spain]] |3= 3. [[Maria Christina of the Two Sicilies]] |4= 4. [[Charles IV of Spain]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Francis I of the Two Sicilies]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Maria Isabella of Spain]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Charles III of Spain]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> |9= 9. [[Maria Amalia of Saxony]]<ref name="Genealogie9"/> |10= 10. [[Philip, Duke of Parma]]<ref name="Genealogie96">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA96|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=96}}</ref> |11= 11. [[Louise Élisabeth of France]]<ref name="Genealogie96"/> |12= 12. [[Ferdinand I of the Two Sicilies]]<ref name="EB1911-Francis I">{{cite EB1911 |wstitle=Francis I. of the Two Sicilies |volume=10}}</ref> |13= 13. [[Maria Carolina of Austria]]<ref name="EB1911-Francis I"/> |14= 14. [[Charles IV of Spain]]<ref name="DBE-María Isabel">{{cite encyclopedia |url=http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |title=María de la O Isabel de Borbón |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Esperanza |last=Navarrete Martínez |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es |access-date=2019-03-29 |archive-date=2020-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200802050644/http://dbe.rah.es/biografias/20857/maria-de-la-o-isabel-de-borbon |url-status=dead }}</ref> (= 4) |15= 15. [[Maria Luisa of Parma]]<ref name="DBE-María Isabel"/> (= 5) }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] |} ds77vjjxawci5440c4i4hhsvvxmlfy5 5537538 5537535 2026-04-10T22:19:52Z Buli 2648 /* Предци */ 5537538 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] |} 4c29hxcpdoijao9qrus98icg0ibv3x4 5537539 5537538 2026-04-10T22:20:42Z Buli 2648 /* Наводи */ 5537539 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Инфокутија за монарх | name = Изабела II од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Portrait of Isabella II of Spain.png|180px | caption = | reign = 29 септември 1833–30 септември 1868 | coronation = | predecessor = [[Фернандо VII од Шпанија]] | successor = [[Амадеј I од Шпанија]] | regent = [[Марија Кристина]]<br />[[Балдомеро Еспартеро]] | spouse = [[Francis, Duke of Cádiz]] | issue = [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]]<br />[[Алфонсо XII од Шпанија]]<br />[[Марија де ла Паз Шпанска]]<br />[[Еуалија Шпанска]] | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII од Шпанија]] | mother = [[Марија Кристина]] | date of birth = {{роден на|10|октомври |1830}} | place of birth = [[Мадрид]], [[Шпанија]] | date of death = {{починал на|10|април|1904}} | place of death = | date of burial ={{починал во|Мадрид|}},[[Ел Ескоријал]], Шпанија | place of burial = |}} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] 9yfwpd29i8rhc1v9uqongwvqxwrfoz4 5537544 5537539 2026-04-10T22:37:39Z Buli 2648 5537544 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Infobox royalty | name = Изабела II | title = | succession = {{br separated entries|[[Кралица на Шпанија]]}} | image = Isabel de Borbón y Borbón-Dos Sicilias.jpg | caption = Формален портрет, 1860 | reign = 29 септември 1833 – {{nowrap|30 септември 1868}} | reign-type = [[Reign of Isabella II|Reign]] | cor-type = {{nowrap|[[Enthronement#Spain|Enthronement]]}} | coronation = 10 ноември 1843 | predecessor = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | successor = [[Амадеј I (Шпанија)|Амадеј I]] (1870) | regent = | reg-type = | reg-type1 = [[Regencies on behalf of Isabella II|Regents]] | regent1 = [[Марија Кристина]] {{nowrap|(1833–1840)}}<br />[[Балдомеро Еспартеро]] {{nowrap|(1840–1843)}} | birth_date = {{birth date|1830|10|10|df=y}} | birth_place = [[Мадрид]], Шпанија | death_date = {{Death date and age|1904|4|9|1830|10|10|df=y}} | death_place = [[Париз]], Франција | burial_place = [[Ескоријал]] | spouse = {{marriage|[[Франциско де Асис де Бурбон]]|1846|1902|end=d.}} | issue = {{plainlist| * [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]] * [[Алфонсо XII од Шпанија]] * [[Марија де ла Паз Шпанска]] * [[Еуалија Шпанска]] }} | issue-link = #Issue | issue-pipe = помеѓу другите... | full name = María Isabel Luisa de Borbón y Borbón-Dos Sicilias | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | mother = [[Марија Кристина]] | religion = [[Католицизам]] | signature = Isabella II signature.svg }} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] rvuzswzip7opy9er02i3k8c3khpx2al 5537546 5537544 2026-04-10T22:39:57Z Buli 2648 /* Биографија */ 5537546 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Infobox royalty | name = Изабела II | title = | succession = {{br separated entries|[[Кралица на Шпанија]]}} | image = Isabel de Borbón y Borbón-Dos Sicilias.jpg | caption = Формален портрет, 1860 | reign = 29 септември 1833 – {{nowrap|30 септември 1868}} | reign-type = [[Reign of Isabella II|Reign]] | cor-type = {{nowrap|[[Enthronement#Spain|Enthronement]]}} | coronation = 10 ноември 1843 | predecessor = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | successor = [[Амадеј I (Шпанија)|Амадеј I]] (1870) | regent = | reg-type = | reg-type1 = [[Regencies on behalf of Isabella II|Regents]] | regent1 = [[Марија Кристина]] {{nowrap|(1833–1840)}}<br />[[Балдомеро Еспартеро]] {{nowrap|(1840–1843)}} | birth_date = {{birth date|1830|10|10|df=y}} | birth_place = [[Мадрид]], Шпанија | death_date = {{Death date and age|1904|4|9|1830|10|10|df=y}} | death_place = [[Париз]], Франција | burial_place = [[Ескоријал]] | spouse = {{marriage|[[Франциско де Асис де Бурбон]]|1846|1902|end=d.}} | issue = {{plainlist| * [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]] * [[Алфонсо XII од Шпанија]] * [[Марија де ла Паз Шпанска]] * [[Еуалија Шпанска]] }} | issue-link = #Issue | issue-pipe = помеѓу другите... | full name = María Isabel Luisa de Borbón y Borbón-Dos Sicilias | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | mother = [[Марија Кристина]] | religion = [[Католицизам]] | signature = Isabella II signature.svg }} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. === Револуција, егзил и абдикација === Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] 22t4gickay89er0ey986q5zfqy92i9l 5537547 5537546 2026-04-10T22:43:23Z Buli 2648 5537547 wikitext text/x-wiki {{Infobox royalty | name = Изабела II | title = | succession = {{br separated entries|[[Кралица на Шпанија]]}} | image = Isabel de Borbón y Borbón-Dos Sicilias.jpg | caption = Формален портрет, 1860 | reign = 29 септември 1833 – {{nowrap|30 септември 1868}} | reign-type = [[Reign of Isabella II|Reign]] | cor-type = {{nowrap|[[Enthronement#Spain|Enthronement]]}} | coronation = 10 ноември 1843 | predecessor = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | successor = [[Амадеј I (Шпанија)|Амадеј I]] (1870) | regent = | reg-type = | reg-type1 = [[Regencies on behalf of Isabella II|Regents]] | regent1 = [[Марија Кристина]] {{nowrap|(1833–1840)}}<br />[[Балдомеро Еспартеро]] {{nowrap|(1840–1843)}} | birth_date = {{birth date|1830|10|10|df=y}} | birth_place = [[Мадрид]], Шпанија | death_date = {{Death date and age|1904|4|9|1830|10|10|df=y}} | death_place = [[Париз]], Франција | burial_place = [[Ескоријал]] | spouse = {{marriage|[[Франциско де Асис де Бурбон]]|1846|1902|end=d.}} | issue = {{plainlist| * [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]] * [[Алфонсо XII од Шпанија]] * [[Марија де ла Паз Шпанска]] * [[Еуалија Шпанска]] }} | issue-link = #Issue | issue-pipe = помеѓу другите... | full name = María Isabel Luisa de Borbón y Borbón-Dos Sicilias | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | mother = [[Марија Кристина]] | religion = [[Католицизам]] | signature = Isabella II signature.svg }} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. === Револуција, егзил и абдикација === Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] lewajn5lj8af6cnbux4rah64pzejhf4 5537548 5537547 2026-04-10T22:45:00Z Buli 2648 /* Револуција, егзил и абдикација */ 5537548 wikitext text/x-wiki {{Infobox royalty | name = Изабела II | title = | succession = {{br separated entries|[[Кралица на Шпанија]]}} | image = Isabel de Borbón y Borbón-Dos Sicilias.jpg | caption = Формален портрет, 1860 | reign = 29 септември 1833 – {{nowrap|30 септември 1868}} | reign-type = [[Reign of Isabella II|Reign]] | cor-type = {{nowrap|[[Enthronement#Spain|Enthronement]]}} | coronation = 10 ноември 1843 | predecessor = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | successor = [[Амадеј I (Шпанија)|Амадеј I]] (1870) | regent = | reg-type = | reg-type1 = [[Regencies on behalf of Isabella II|Regents]] | regent1 = [[Марија Кристина]] {{nowrap|(1833–1840)}}<br />[[Балдомеро Еспартеро]] {{nowrap|(1840–1843)}} | birth_date = {{birth date|1830|10|10|df=y}} | birth_place = [[Мадрид]], Шпанија | death_date = {{Death date and age|1904|4|9|1830|10|10|df=y}} | death_place = [[Париз]], Франција | burial_place = [[Ескоријал]] | spouse = {{marriage|[[Франциско де Асис де Бурбон]]|1846|1902|end=d.}} | issue = {{plainlist| * [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]] * [[Алфонсо XII од Шпанија]] * [[Марија де ла Паз Шпанска]] * [[Еуалија Шпанска]] }} | issue-link = #Issue | issue-pipe = помеѓу другите... | full name = María Isabel Luisa de Borbón y Borbón-Dos Sicilias | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | mother = [[Марија Кристина]] | religion = [[Католицизам]] | signature = Isabella II signature.svg }} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. === Револуција, егзил и абдикација === [[Податотека:Isabella II of Spain in exile.jpg|лево|мини|230x230пкс|Поранешната кралица во Париз]] Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] rdn9pcjc2vypm3i5ix3lkvn3hh2hw6d 5537550 5537548 2026-04-10T22:46:56Z Buli 2648 5537550 wikitext text/x-wiki {{Infobox royalty | name = Изабела II | title = | succession = {{br separated entries|[[Кралица на Шпанија]]}} | image = Isabel de Borbón y Borbón-Dos Sicilias.jpg | caption = Формален портрет, 1860 | reign = 29 септември 1833 – {{nowrap|30 септември 1868}} | reign-type = [[Reign of Isabella II|Reign]] | cor-type = {{nowrap|[[Enthronement#Spain|Enthronement]]}} | coronation = 10 ноември 1843 | predecessor = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | successor = [[Амадеј I (Шпанија)|Амадеј I]] (1870) | regent = | reg-type = | reg-type1 = [[Регент]]и | regent1 = [[Марија Кристина]] {{nowrap|(1833–1840)}}<br />[[Балдомеро Еспартеро]] {{nowrap|(1840–1843)}} | birth_date = {{birth date|1830|10|10|df=y}} | birth_place = [[Мадрид]], Шпанија | death_date = {{Death date and age|1904|4|9|1830|10|10|df=y}} | death_place = [[Париз]], Франција | burial_place = [[Ескоријал]] | spouse = {{marriage|[[Франциско де Асис де Бурбон]]|1846|1902|end=d.}} | issue = {{plainlist| * [[Изабела Шпанска, принцеза на Астурија]] * [[Алфонсо XII од Шпанија]] * [[Марија де ла Паз Шпанска]] * [[Еуалија Шпанска]] }} | issue-link = #Issue | issue-pipe = помеѓу другите... | full name = María Isabel Luisa de Borbón y Borbón-Dos Sicilias | house = [[Бурбонска династија]] | father = [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] | mother = [[Марија Кристина]] | religion = [[Католицизам]] | signature = Isabella II signature.svg }} '''Изабела II''' била првата жена која станала [[список на шпански кралеви|кралица на Шпанија]], доколку не се бројат жените кои го носиле престолот во [[Кралство Арагон]] и [[Кралство Кастиља]], пред да биде објавено обединувањето на Шпанија. Изабела е родена во [[Мадрид]] на [[10 октомври]] [[1830]] година. Таа е најголемата ќерка на кралот [[Фернандо VII од Шпанија]] и неговата четврта сопруга [[Марија Кристина]]. Изабела за кралица била прогласена на [[29 септември]] [[1833]] година. Бидејќи била малолетна, од нејзино име управувала нејзината мајка Марија Кристина. == Биографија == На престолот застанала кога нејзиниот татко успеал да ги убеди Кортесите да го сменат [[Салички закон|Саличкиот закон]] којшто бил воведен во [[Шпанија]] во [[XVIII век]] од страна на [[Бурбонска династија|Бурбонската династија]] и да се врати стариот закон според кој н а престолот може да застане и жена. По смртта на татко ѝ, престолот на Изабела бил оспоруван од страна на нејзиниот чичко дон Карлос кој сметал дека Фернандо незаконско го вратил стариот закон во употреба. Така, Дон Карлос решил да употреби сила кое довело до т.н. [[Карлистки војни]]. И покрај тоа што Дон Карлос имал голема поддршка од [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]] и конзервативните опции во [[Шпанија]], Изабела успеала да го задржи престолот благодарејќи на шпанската армија и нејзината мајка. Во [[1843]] година, принцот Вергара бил отстранет преку државен преврат на чело сп генералите Доналд и Нерваез кои формирале нова влада раководена од Јоаким Марија Лопес. Неговата влада ги принудиле Кортесите да ја признаат тринаесетгодишната Изабела за кралица. така, по три години благородниците од Кастиља ја признале Изабела за своја кралица.[[File:Célébration de la fête de la reine d'Espagne à Saïgon, L'illustration le 17 Jan 1863.jpg|thumb|Прославата на празникот на шпанската кралица Изабела II во Сајгон на 17 јануари 1863 година.|лево]]На [[10 октомври]] [[1846]] година Изабела се омажила за [[Франсиско де Асизи де Бурбон]]. Управувањето на Изабела било проследено како период на интриги во кралскиот двор, надворешни влијанија, воени преврати. Во [[1859]] година започнала [[Шпанско-Мароканска војна|Шпанско-Мароканската војна]] која завршила со договор според кој [[Мароко]] била принудена да и отстапи територии на [[Шпанија]]. Овој успех е еден од малкуте кои ги постигнала Изабела ако се има предвид неуспешните војни со [[Чиле]] и [[Перу]] од [[1864]] до [[1866]] година, по кое настапил периодот на конечното распаѓање на [[Шпанска империја|Шпанската империја]] во [[Америка]]. Во [[1868]] година започнала војната за независност на [[Куба]] и [[Порторико]], кое доведува до повторно разочарување на шпанскиот народ. === Револуција, егзил и абдикација === [[Податотека:Isabella II of Spain in exile.jpg|лево|мини|230x230пкс|Поранешната кралица во Париз]] Во [[септември]] [[1868]] година избувнала револуција предводена од страна на либералните и републиканските сили. Во битката, позициите на шпанската војска доживеала пораз којшто пораз ја принудила Изабела II да абдицира во [[Франција]]. Во [[Париз]] таа била принудена да се откаже од престолот и на [[25 јуни]] абдицирала во корист на синот [[Алфонсо XII од Шпанија]], преку кое се дало знак за повторна реставрација на Бурбонската династија во Шпанија. Во [[1874]] година Алфонсо се вратил во [[Шпанија]] и го зазел официјално престолот. Во [[Франција]], Изабела се разделила од нејзиниот сопруг, и било дозволено да го посетува синот си во Шпанија но не и да се врати во дворецот. Така, таа во Париз се задржува до крајот на нејзиниот живот кој завршил на [[10 април]] [[1904]] година. == Предци == {{ahnentafel |collapsed=yes |align=center |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |1= 1. '''Изабела II''' |2= 2. [[Фернандо VII (Шпанија)|Фернандо VII]] |3= 3. [[Марија Кристина]] |4= 4. [[Карло IV (Шпанија)|Карло IV]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII">{{cite EB1911 |wstitle=Ferdinand VII. of Spain |volume=10}}</ref> (= 14) |5= 5. [[Марија Луиза]]<ref name="EB1911-Ferdinand VII"/> (= 15) |6= 6. [[Франческо I]]<ref name="DBE-María Cristina">{{cite encyclopedia |url=https://dbe.rah.es/biografias/11418/maria-cristina-de-borbon-dos-sicilias |title=María Cristina de Borbón dos Sicilias |encyclopedia=Diccionario biográfico España |first=Trinidad |last=Ortúzar Castañer |publisher=[[Real Academia de la Historia]] |language=es}}</ref> |7= 7. [[Марија Изабела]]<ref name="DBE-María Cristina"/> |8= 8. [[Карло III (Шпанија)|Карло III]]<ref name="Genealogie9">{{cite book|title=Genealogie ascendante jusqu'au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l'Europe actuellement vivans| trans-title=Genealogy up to the fourth degree inclusive of all the Kings and Princes of sovereign houses of Europe currently living |url=https://books.google.com/books?id=AINPAAAAcAAJ&pg=PA9|year=1768|publisher=Frederic Guillaume Birnstiel|location=Bourdeaux|language=fr|pages=9}}</ref> }} == Наводи == {{наводи}} {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Изабела 02 Of Spain}} [[Категорија:Родени во 1830 година]] [[Категорија:Починати во 1904 година]] [[Категорија:Луѓе од Мадрид]] [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Шпански инфанти]] [[Категорија:Принцови од Астурија]] [[Категорија:Владеачки кралици]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 19 век]] [[Категорија:Починати во Париз]] hmi0yahf1tijt5nm826mbsdla65dcf9 Филип V (Шпанија) 0 167696 5537572 5127009 2026-04-11T01:49:23Z Buli 2648 5537572 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {| align=right <!-- {{lts|Infobox_Monarc }} this is 280 px wide ---> | {{Инфокутија за монарх | name = Филип V од Шпанија | title =Крал на Шпанија<br /> | image =Philip V of Spain.jpg|180px | caption = |reign =1 ноември 1700 – 14 јануари 1724 |predecessor = [[Карлос II од Шпанија|Карлос II]] |successor = [[Луис I од Шпанија|Луис I]] |succession1 = Крал на Шпанија |reign1 =6 септември 1724 - 9 јули 1746 |predecessor1 =[[Луис I од Шпанија|Луис I]] |successor1 =[[Фердинанд VI од Шпанија|Фердинанд VI]] |spouse =[[Марија Лујза Савојска]]<br />[[Елизабет од Парма]] |issue-link =#Marriages |issue =[[Луис I од Шпанија|Луис I]]<br />[[Фердинанд VI од Шпанија|Фердинанд VI]]<br />[[Карлос III од Шпанија|Карлос III]]<br />[[Маријана Викторија од Шпанија|Маријана Викторија]]<br />[[Филип I од Парма]]<br />[[Марија Тереза Рафаела Бурбонска]]<br />[[Лудвик Антони Бурбонски]]<br />[[Марија Антоанета од Шпанија]] | house =[[Бурбонска династија]] | father =[[Лудвик Бурбонски]] | mother =[[Ана Марија Баварска]] | date of birth ={{роден на|19|декември |1849}} | place of birth =[[Дворец Версај]], [[Франција]] | date of death ={{починал на|9|јули|1746}} | place of death =[[Мадрид]], [[Шпанија]] | place of burial=[[Ла Гранха (дворец)|Ла Гранха]], [[Сеговија]], Шпанија }} '''Филип V од Шпанија''' бил француски и [[список на шпански кралеви|крал на Шпанија]], прв претставник од [[Бурбони|Бурбонската династија]] во [[Шпанија]] кој се качил на престолот. Филип е роден во градот [[Версај]] на [[19 декември]] [[1683]] година. тој е вториот син на францускиот дофен [[Луј Бурбонски]] и [[Марија Ана Баварска]]. По таткова линија, тој е внук на [[Луј XIV]] и [[Марија Тереза]]. Европските држави жестоко се спротивставиле на објавувањето на Филип за крал на Шпанија по смртта на [[Карлос II од Шпанија]] по што започнала т.н. [[Војна за шпанското наследство]] која траела тринаесет години и завршила со [[Договор од Утрехт (1713)|договорот од Утрехт]] во [[1713]] и [[Договор од Раштат (1714)|Раштат]] во [[1714]] година. Со војната, Филип бил признат за крал на Шпанија од другите европски држави но [[Шпанија]] ги загубила [[Менорка]], [[Гибралтар]], [[Шпански Ниски Земји|Шпанските Ниски Земји]], [[Неапол]], [[Милано]], [[Сардинија]] и [[Сицилија]]. {{Монарси на Шпанија}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Филип 05}} [[Категорија:Шпански монарси]] [[Категорија:Кралство Сицилија]] [[Категорија:Војводи од Бургундија]] [[Категорија:Војводи од Анжу]] [[Категорија:Војводи на Брабант]] [[Категорија:Војводи од Лотир]] [[Категорија:Војводи на Милано]] [[Категорија:Бурбонска династија]] [[Категорија:Бурбонска династија во Шпанија]] [[Категорија:Римокатолички монарси]] [[Категорија:Витези на Сантјаго]] [[Категорија:Витези на Златното Руно]] [[Категорија:Родени во 1683 година]] [[Категорија:Починати во 1746 година]] [[Категорија:Луѓе од Версај]] [[Категорија:Бурбонска династија во Франција]] [[Категорија:Европски монарси од 18 век]] pouminrafstg4ecw5zx6to4wu2hr3sq Цеко Стефанов 0 170232 5537556 5347067 2026-04-10T23:11:03Z Dandarmkd 31127 5537556 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Цеко Стефанов | image = Ceko Stefanov.jpg | bgcolour = gold | imagesize = 120px | caption = македонски поет, прозаист, драмски автор, новинар и публицист | birth_date = {{роден на|27|септември|1907}} | birth_place = {{роден во|Кочани}}, [[Косовски Вилает]], [[Османлиска Империја]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1944|9|20|1907|9|27}} | death_place = {{починат во|Скопје}}, [[Трет Рајх|германска]] [[Вермахт|воена управа]] | occupation = публицист }} '''Цеко Стефанов – Попиванов''' ([[Кочани]], [[27 септември]] [[1907]] – [[Скопје]], {{починат на|20|септември|1944}}) — [[ДФ Македонија|македонски]] поет, писател и новинар. Во [[1943]] година, тој одиграл контроверзна улога во убиството на 13 симпатизери на [[НОБ]] и партизани од страна на бугарските окупациски сили. == Животопис == Тој рано се приклучил кон работничкото движење. Во [[1926]] година, тој учествува на Вториот конгрес на [[СКОЈ]] во [[Виена]]. Заедно со [[Чедомир Миндеровиќ]], во [[1932]] година, тој ја објавил збирката поезија „''Документи''“. Во [[1933]] година, тој ја објавил својата најзрела поетска творба, репортажната поема „''Мата Теглач''“. Критиката доста поволно ја оценила оваа поема, но набрзо неговиот татко [[Стефан Попиванов]] бил уапсен од [[Сталин]]овата полиција во [[СССР]] како агент-провокатор, и како реакција на тоа, левоориентираните публикации во земјата му ги затвориле вратите на Стефанов. Во [[1938]]-[[1939]] година, тој ја напишал драмата „''Земјата''“ на [[Македонски јазик|македонски народен јазик]]. Во [[1940]] година, заедно со Радослав Гогиќ, тој ја објавил репортажата „''Поданици на ничијата земја''“ (за [[Трет Рајх|германскиот]] прогон на [[Евреи]]те). Во [[1941]] година, тој објавил избор од својата поезија под наслов „''Оризови полиња''“. Во 1930-тите, тој соработувал со повеќе весници и списанија („''Луч''“, „''Вардар''“, „''Штампа''“, „''Правда''“), тој бил уредник на „''Јужни задругар''“, а пишувал и за [[Царство Бугарија|бугарски]] весници. Одржувал блиски контакти со [[Кочо Рацин]], [[Јован Поповиќ]], [[Антун Колендиќ]] и [[Бранко Лазаревиќ]]. Главно пишувал на [[српски јазик]], но и на македонски и [[бугарски]]. На [[22 септември]] [[1943]] година, тој се приклучил на Шарскиот партизански одред. Во одредот не останал долго и избегал од одредот на [[18 октомври]]. Тој отишол во бугарската полиција и давал податоци за одредот и за заднинската организација врз основа на кои на [[21 октомври]] била извршена акција на бугарските окупациски сили, во која загинале 13 симпатизери на [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ и партизани]]. По акцијата, Стефанов бил држен еден месец во [[затвор]], по што бил испратен во Бакумскиот манастир во [[Пазарџик]]. На [[10 јуни]] [[1944]] година, тој се вратил во Скопје, а на [[20 септември]], непосредно пред ослободувањето на Скопје, тој се [[Самоубиство|самоубил]]. Син е на [[Стефан Попиванов]] и брат на [[Малина Попиванова]]. Татко е на сликарот [[Златко Стефанов]]. Во [[1996]] година, [[Блаже Ристовски]] ја објавува неговата драма „''Земјата''“.<ref>[http://openlibrary.org/b/OL490528M/Zemjata Земјата]</ref> == Наводи == {{reflist}} == Литература == * [http://www.dlib.mk/bitstream/handle/68275/385/86636810.pdf?sequence=1&isAllowed=y Цеко Стефановић, „Мата Теглач“, Скопље, 1933]. * Блаже Ристовски „Портрети и процеси“, „Култура“, Скопје, 1989, том 2, 394-427 стр. * Душко Атанасовски „Прилози кон вистината“, Тетово, 2004, 15-123 стр. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стефанов, Цеко}} [[Категорија:Луѓе од Кочани]] [[Категорија:Починати во Скопје]] [[Категорија:Македонски поети]] [[Категорија:Југословенски поети]] [[Категорија:Затвореници во Бугарија]] [[Категорија:Учесници во НОБ]] [[Категорија:Самоубијци]] 52eypxzmwpmc7brre6rya02rs79yei6 5537557 5537556 2026-04-10T23:11:52Z Dandarmkd 31127 5537557 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Цеко Стефанов | image = Ceko Stefanov.jpg | bgcolour = gold | imagesize = 120px | caption = македонски поет, прозаист, драмски автор, новинар и публицист | birth_date = {{роден на|27|септември|1907}} | birth_place = {{роден во|Кочани}}, [[Косовски Вилает]], [[Османлиска Империја]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|1944|9|20|1907|9|27}} | death_place = {{починат во|Скопје}}, [[Трет Рајх|германска]] [[Вермахт|воена управа]] | occupation = публицист }} '''Цеко Стефанов – Попиванов''' ([[Кочани]], [[27 септември]] [[1907]] – [[Скопје]], {{починат на|20|септември|1944}}) — [[ДФ Македонија|македонски]] поет, писател и новинар. Во [[1943]] година, тој одиграл контроверзна улога во убиството на 13 симпатизери на [[НОБ]] и партизани од страна на бугарските окупациски сили. == Животопис == Тој рано се приклучил кон работничкото движење. Во [[1926]] година, тој учествува на Вториот конгрес на [[СКОЈ]] во [[Виена]]. Заедно со [[Чедомир Миндеровиќ]], во [[1932]] година, тој ја објавил збирката поезија „''Документи''“. Во [[1933]] година, тој ја објавил својата најзрела поетска творба, репортажната поема „''Мата Теглач''“. Критиката доста поволно ја оценила оваа поема, но набрзо неговиот татко [[Стефан Попиванов]] бил уапсен од [[Сталин]]овата полиција во [[СССР]] како агент-провокатор, и како реакција на тоа, левоориентираните публикации во земјата му ги затвориле вратите на Стефанов. Во [[1938]]-[[1939]] година, тој ја напишал драмата „''Земјата''“ на [[Македонски јазик|македонски народен јазик]]. Во [[1940]] година, заедно со Радослав Гогиќ, тој ја објавил репортажата „''Поданици на ничијата земја''“ (за [[Трет Рајх|германскиот]] прогон на [[Евреи]]те). Во [[1941]] година, тој објавил избор од својата поезија под наслов „''Оризови полиња''“. Во 1930-тите, тој соработувал со повеќе весници и списанија („''Луч''“, „''Вардар''“, „''Штампа''“, „''Правда''“), тој бил уредник на „''Јужни задругар''“, а пишувал и за [[Царство Бугарија|бугарски]] весници. Одржувал блиски контакти со [[Кочо Рацин]], [[Јован Поповиќ]], [[Антун Колендиќ]] и [[Бранко Лазаревиќ]]. Главно пишувал на [[српски јазик]], но и на македонски и [[бугарски]]. На [[22 септември]] [[1943]] година, тој се приклучил на Шарскиот партизански одред. Во одредот не останал долго и избегал од одредот на [[18 октомври]]. Тој отишол во бугарската полиција и давал податоци за одредот и за заднинската организација врз основа на кои на [[21 октомври]] била извршена акција на бугарските окупациски сили, во која загинале 13 симпатизери на [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ и партизани]]. По акцијата, Стефанов бил држен еден месец во [[затвор]], по што бил испратен во Бакумскиот манастир во [[Пазарџик]]. На [[10 јуни]] [[1944]] година, тој се вратил во Скопје, а на [[20 септември]], непосредно пред ослободувањето на Скопје, тој се [[Самоубиство|самоубил]]. Син е на [[Стефан Попиванов]] и брат на [[Малина Попиванова]]. Татко е на сликарот [[Златко Стефанов]]. Во [[1996]] година, [[Блаже Ристовски]] ја објавува неговата драма „''Земјата''“.<ref>[http://openlibrary.org/b/OL490528M/Zemjata Земјата]</ref> == Наводи == {{reflist}} == Литература == * [http://www.dlib.mk/bitstream/handle/68275/385/86636810.pdf?sequence=1&isAllowed=y Цеко Стефановић, „Мата Теглач“, Скопље, 1933]. * Блаже Ристовски „Портрети и процеси“, „Култура“, Скопје, 1989, том 2, 394-427 стр. * Душко Атанасовски „Прилози кон вистината“, Тетово, 2004, 15-123 стр. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стефанов, Цеко}} [[Категорија:Луѓе од Кочани]] [[Категорија:Починати во Скопје]] [[Категорија:Македонски поети]] [[Категорија:Југословенски поети]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Отомански Македонци]] [[Категорија:Македонци во Србија]] [[Категорија:Затвореници во Бугарија]] [[Категорија:Учесници во НОБ]] [[Категорија:Самоубијци]] bfo7uu740a03dxqds1itmsjlljuo4i2 Сари Ер 0 174220 5537639 5187041 2026-04-11T10:54:37Z SpectralWiz 106165 Пренасочување кон [[Саријар]] 5537639 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Саријар]] a4ojqe40lfnbkyq5s6jk7gb4e297v3s Насте Сотироски 0 176145 5537549 5332606 2026-04-10T22:45:08Z Dandarmkd 31127 5537549 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име= Насте Сотироски | портрет= | опис=борец | наставка= | роден-дата={{роден на|7|април|1922}} | роден-место={{роден во|Елшани}}, [[Кралство СХС]] | починал-дата={{починал на|8|мај|1945}} | починал-место= {{починал во|Дуго Село}}, [[Независна Држава Хрватска]] | }} '''Насте Ѓорѓиев Сотироски''' — роден на [[7 април]] [[1922]] година во [[Елшани]], [[Охридско]]. Тој доброволно стапил во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ]] во август [[1944]], во [[Прва македонска ударна бригада|Првата македонска ударна бригада]]. Како припадник на [[Четиринаесетта македонска ударна бригада|14. македонска бригада]], тој учествувал на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]]. Загинал кај [[Дуго Село]], во близината на [[Загреб]], на [[8 мај]] [[1945]] година.<ref>Мишо Јузмески: „Елшани - живот меѓу каменот и водата“, Елшани 2009</ref> == Извори == {{reflist}} {{Биографија-никулец}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Сотироски, Насте}} [[Категорија:Починати во Сремски фронт]] [[Категорија:Македонски партизани]] [[Категорија:Учесници во НОБ]] fujv2cbqizet92umdra9kpdz9ljwja4 Надица Богевска 0 179599 5537545 4776746 2026-04-10T22:38:22Z Dandarmkd 31127 5537545 wikitext text/x-wiki {{бришење|1=Несоодветно за да биде статија на Википедија. Статијата е создадена во 2010 година, во екот кога самата личност беше исмејувана по социјалните мрежи}} {{Музичар | Name = Надица Богевска | Background = solo_singer | Birth_name = Надица Богевска | Alias = Наде | Occupation = Пејач, композитор, изведувач на гитара, текстописец | birth_date = {{родена на|17|октомври|1991}} | birth_place = {{знамеикона|Macedonia}} <small>{{родена во|Охрид|Македонија}}</small> | Genre = [[Поп музика|Поп]]<br /> [[Хаус музика]]<br /> [[Рап музика]]<br />[[Рок]] | Years_active = 2008- | URL = [http://www.facebook.com/group.php?gid=190775928148 Надица на Facebook] }} '''Надица Богоевска''' е позната пејачка во Република Македонија. Се прослави со својата музичка нумера „Фатална девојка“. Истата нумера беше промовирана за јавноста со соодветен запис на порталот Кајгана. Кон крајот на 2009 година Надица ја промовираше својата втора нумера, "Љубовта доаѓа тивко". hztpuu20er1thcr01w95xtw8529rpgi Христина Андоновска 0 184829 5537383 4985628 2026-04-10T18:01:42Z Dandarmkd 31127 5537383 wikitext text/x-wiki '''Христина Андоновска''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|6|јануари|1973}}) — [[Македонија|македонски]] асистент-истражувач на [[Институтот за македонски јазик „Крсте Мисирков“]]. == Животопис == Христина Андоновска била родена во [[Скопје]] во 1973 година. Таа завршила на [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје|Филолошкиот факултет]] при [[Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“|Универзитетот „Кирил и Методиј“]], додека последипломски студии завршила на [[Универзитет Нова Сорбона|Универзитетот Нова Сорбона]] во Париз со магистерска теза „''Глаголите на чувства во македонскиот и во францускиот јазик''“. Христина Андоновска учествувала во два научноистражувачки проекти: Интенцијално-синтаксички речник на македонските глаголи и Речник на синоними во македонскиот јазик. == Научни трудови во списанија и зборници == * Лингвостилистички пристап кон циклусот Мрачи од Јордан Даниловски Во: Втор научен собир на млади македонисти, Скопје 1995, 86-96 * Издавачката дејност на Филолошкиот факултет од 1946 до 1996, Литературен збор XLIII, кн. 5-6, Скопје 1996, 131-135 * Стилската функција на категоријата време - врз примери од книгата Забранета одаја од Славко Јаневски, Во: Трет научен собир на млади македонисти, Скопје 1997, 119-128 * Јазикот во упатствата на лековите и во рекламниот материјал посветен на нив, соавторство, Во: Македонскиот јазик во јавното општење, Јазикот наш денешен кн. 3, Скопје 2000, 306-323 * Глаголи на страв - обид за интенцијално-синтаксичка анализа, Во: Македонскиот глагол – синхронија и дијахронија, Јазикот наш денешен кн. 4, Скопје 2001, 73-80. * Krste Misirkov – vie et oeuvre, VIII Colloque international Journées macédoniennes, Institut national des langues et civilisations orientales - INALCO, Paris, 2003 * Continuité et spécificité de la langue macédonienne (IX-X Colloque international Journées macédoniennes, Institut national des langues et civilisations orientales - INALCO, Paris 2006 * Прирокот во текстот на Законот за употребата на македонскиот јазик – од стилска гледна точка, Литературен збор, кн. 1-3, Скопје 2009 == Наводи == * [http://www.imj.ukim.edu.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=59:2009-08-18-08-47-27&catid=37:2009-08-18-08-31-53&Itemid=78 Христина Андоновска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100727234734/http://imj.ukim.edu.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=59%3A2009-08-18-08-47-27&catid=37%3A2009-08-18-08-31-53&Itemid=78 |date=2010-07-27 }} == Поврзано == * [[Македонистика]] * [[Список на македонисти]] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Андоновска, Христина}} [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Луѓе од Марино]] [[Категорија:Македонски македонисти]] [[Категорија:Македонски слависти]] [[Категорија:Југословенски македонисти]] [[Категорија:Југословенски слависти]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Апсолвенти на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“ - Скопје]] jhg3dviljsctahmdtorawy0iattdyje Зелена смрдливка 0 196072 5537602 5516712 2026-04-11T08:03:22Z JackyM59 127938 Photograph updated 5537602 wikitext text/x-wiki {{Taxobox | image = Punaise verte des bois ( Palomena prasina).jpg | name = Зелена смрдливка | regnum = [[Животни]] | phylum = [[Членконоги]] | classis = [[Инсекти]] | ordo = [[Полукрилци]] | familia = [[Смрдливки]] | genus = ''[[Паломена]]'' | species = '''''P. prasina''''' | binomial = ''Palomena prasina'' | binomial_authority = ([[Карл Линеј|Линеј]], 1761) }} '''Зелена смрдливка''' ([[лат.]] ''Palomena prasina'') — вид [[инсект]] од семејството на [[смрдливки]]те. Оваа бубачка се одликува со умерена зелена боја на грбот и без забележливи белези. Ова е мошне честа смрдливка во [[Британија]], и се среќава во најразни живеалишта, меѓу кои и домашните градини.<ref>Southwood, T. R. E. and D. Leston, (1959) ''Land and Water Bugs of the British Isles'' Frederick Warne & co.</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.britishbugs.org.uk/heteroptera/Pentatomidae/palomena_prasina.html Зелена смрдливка] на „Бубачки на Британија“ {{en}} * [http://www.arkive.org/species/ARK/invertebrates_terrestrial_and_freshwater/Palomena_prasina_/ Страница за зелената смрдливка на ARKive] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060709163840/http://www.arkive.org/species/ARK/invertebrates_terrestrial_and_freshwater/Palomena_prasina_/ |date=2006-07-09 }} {{en}} {{инсект-никулец}} [[Категорија:Смрдливки]] [[Категорија:Животински таксони опишани од Карл Линеј]] 81kngf5hh24vxy7jb6hog49p3o7zunv Џо Кол 0 204602 5537641 5434363 2026-04-11T11:05:00Z Carshalton 30527 5537641 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | playername = Џо Кол | image = [[Image:Joe Cole 2011.jpg|200 px]] | height = {{height|m=1.76}} | dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1981|11|8}} | cityofbirth = {{роден во|Лондон|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = | clubnumber = | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | retired = 2018 <small>(37 г.)</small> | years1 = 1998-2003 | caps1 = 126 | goals1 = 10 | clubs1 = {{Fb team West Ham United}} | years2 = 2003-2010 | caps2 = 184 | goals2 = 28 | clubs2 = {{Fb team Chelsea}} | years3 = 2010-2013 | caps3 = 26 | goals3 = 3 | clubs3 = {{Fb team Liverpool}} | years4 = 2011-2012 | caps4 = 15 | goals4 = 3 | clubs4 = →{{Fb team Lille}} | years5 = 2013-2014 | caps5 = 31 | goals5 = 5 | clubs5 = {{Fb team West Ham United}} | years6 = 2014-2015 | caps6 = 31 | goals6 = 5 | clubs6 = {{Fb team Aston Villa}} | years7 = 2015-2016 | caps7 = 22 | goals7 = 2 | clubs7 = {{Fb team Coventry City}} | years8 = 2016-2018 | caps8 = 82 | goals8 = 20 | clubs8 = {{Fb team Tampa Bay Rowdies}} | nationalyears1 = 2001-2010 | nationalcaps1 = 56 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] }} '''Џозеф Џон „Џо“ Кол''' ({{langx|en|Joseph John "Joe" Cole}}; роден на {{роден на|8|септември|1981}}, во [[Лондон]]) — [[Англија|англиски]] поранешен [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]]. ==Клупска кариера== Кол ја започна својата кариера во [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]], каде што, по влегувањето во првиот тим во јануари 1999 година, одигра повеќе од 120 натпревари во текот на пет сезони. Тој беше еден од големиот број на играчи кој го напушти Вест Хем во текот на летото 2003 година, откако клубот испадна во [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] лигата, па поради тоа Кол потпиша за [[ФК Челзи|Челси]]. Тој помина седум сезони во Челси, играјќи повеќе од 280 натпревари во сите натпреварувања и освои десет трофеи, вклучувајќи и три титули во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], две во [[ФА Куп]] и две во [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига купот]]. Тој го напушти Челзи во слободен трансфер во јули 2010 година, за да се приклучат на[[ФК Ливерпул|Ливерпул]], кој една година подоцна го позајми на [[ФК Лил|Лил]]. По една сезона во [[Франција]], тој се врати во Ливерпул пред повторно да се приклучи на [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем]] во јануари 2013 година.За Вест Хем во сезоната 2013-2015 одигра 31 натпревар и постигна 5 голови. По завршувањето на сезоната со Вест хем тој потпиша за [[ФК Астон Вила|Астон Вила]] во јуни 2014 година, но само после една сезона замина на позајмица во [[ФК Ковентри Сити|Ковентри Сити]] каде што во октомври 2015 година, се приклучи на тимот со договор до јануари 2016 година. Од 2016 до 2018 година настапувал за американскиот Тампа Беј Роудајс, каде што на 11 неомври 2018 година, објавил дека се повлекува од активно играње фудбал<ref>{{Наведени вести|url=https://www.telegraph.co.uk/football/2018/11/13/joe-cole-announces-retirement-says-keen-stay-involved-game-become/|title=Joe Cole announces retirement but says he's keen to stay involved in game and become a coach|last=Sport|first=Telegraph|date=2018-11-13|work=The Telegraph|access-date=2018-11-13|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref>. == Репрезентација == Кол настапи за повеќе англиски млади селекции на Англија како што е Англија под 16 години , Англија под-18 фудбалски тим и [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|фудбалска репрезентација на Англија до 21 година]]. Периодот помеѓу 2001 и 2010 година, Кол настапуваше за с[[Фудбалска репрезентација на Англија|ениорската репрезентација на Англија]] на 56 натпревари, постигнувајќи 10 гола. Тој беше избран во тимот на Англија за [[Светско првенство во фудбал 2002|ФИФА Светското Првенство]] во 2002 година одржано во [[Јужна Кореја]] и [[Јапонија]], како и [[Светско првенство во фудбал 2006|ФИФА Светско Првенство во фудбал 2006]] и [[Светско првенство во фудбал 2010|ФИФА Светско Првенство во фудбал 2010]] во [[Јужноафриканска Република|Јужна Африка]] и беше дел од европското првенство во фудбал УЕФА Евро 2004. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Кол, Џо}} [[Категорија:Родени во 1981 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вест Хем Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лил]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ковентри Сити]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] bu9jn7csofme5gp02x5dniaznsaaf57 Леонардо ди Каприо 0 729744 5537326 5480912 2026-04-10T16:27:57Z Andrew012p 85224 5537326 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Леонардо ди Каприо | изворно_име = Leonardo DiCaprio | слика = LeoPTABFI191125-28 (cropped).jpg | ширина = 220px | опис_на_слика = Ди Каприо во 2025 г. | родено_име = Леонардо Вилхелм ди Каприо | занимање = [[глумец]], [[продуцент]], [[активист]] | активни_години = 1989— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (2016)<br>„[[БАФТА]]“ (2016)<br>„[[Награда на Здружението на филмски глумци|САГ]]“ (2016)<br>„[[Златен глобус]]“ (2005, 2014, 2016)<br>„[[Сребрена мечка за најдобар глумец|Сребрена мечка]]“ (1997)<br>„[[Филмски награди на MTV]]“ (1998, 2005, 2014, 2016) | мрежно_место = [http://leonardodicaprio.com/ leonardodicaprio.com] | imdb_id = 0000138 }} '''Леонардо ди Каприо''' ([[англиски]]: ''Leonardo DiCaprio''; роден на {{роден на|11|ноември|1974}}<ref name="DiCaprio1">{{Наведена книга|last=Catalano|first=Grace|title=Leonardo DiCaprio: Modern-Day Romeo|publisher=Dell Publishing Group|year=1997|location=New York, New York|pages=7–15|isbn=0-440-22701-1}}</ref>) — американски глумец и кинорежисер. Добитник е на повеќе награди, меѓу кои и „[[Оскар]]“ за главна машка улога во „[[The Revenant]]“, „[[Златен глобус]]“ за најдобар глумец, за неговиот настап во „[[Авијатичар (филм)|Авијатичар]]“. ==Животопис== Леонардо ди Каприо е роден во [[Лос Анџелес]], како единствено дете на Џорд ди Каприо и Ирмалин Иденбиркин. Тој бил крстен според [[Леонардо да Винчи]].<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Leonardo DiCaprio - Profile, Latest News, and Related Articles|url=http://www.eonline.com/celebrities/profile/index.jsp?uuid=e9b32005-543a-4dee-81d2-f78843857922|accessdate=2008-10-05|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061110071827/http://www.eonline.com/celebrities/profile/index.jsp?uuid=e9b32005-543a-4dee-81d2-f78843857922|archivedate=2006-11-10|url-status=live}}</ref>. Неговите родители се разведиле кога тој бил на возраст од една година. Во [[декември]] [[2014]] година, магазинот „Пипл“ објавил дека Леонардо ди Каприо ја прекинал едногодишната врска со германската [[манекен]]ка Тони Гарн. Тие започнале да се гледаат во [[мај]] [[2013]] година, но никогаш не се појавиле заедно на црвениот тепих.<ref>„Ди Каприо ја прекина врската со супермоделот Гарн“, ''Дневник'', година XVIII, број 5640, петок, 12 декември 2014, стр. 25.</ref> == Филмографија== Својата кариера како глумец ја започнал уште како дете, учествувајќи и снимајќи на голем број [[Телевизија|телевизиски]] [[Реклама|реклами]] и неколку серии. Својот прв поголем успех го доживеал во филмот „[[Што го јаде Гилберт Грејп]] (What's Eating Gilbert Grape)“ во [[1993]] година, во кој глумел заедно со [[Џони Деп]]. Уште тогаш бил забележан од страна на големите филмски продуценти, по што бил номиниран за наградата „Оскар“. Својот подем Леонардо го доживеал со учеството во филмот [[Титаник (филм)|Титаник]] во [[1997]] година, за кој ја добил наградата „[[Златен глобус]]“. === Филмски улоги === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- style="text-align:center;" ! style="background:#B0C4DE;" | Година ! style="background:#B0C4DE;" | Филм ! style="background:#B0C4DE;" | Улога ! style="background:#B0C4DE;" | Забелешка |- | 1991 | ''[[Critters 3]]'' | Џош | |- | 1992 | ''[[Отровната Ајви (филм)|Poison Ајви]]'' | Guy | |- |rowspan="2"| 1993 | ''[[This Boy's Life (film)|This Boy's Life]]'' | [[Tobias Wolff|Tobias "Toby" Wolff]] | |- | ''[[What's Eating Gilbert Grape]]'' | Arnie Grape | [[Chicago Film Critics Association|Chicago Film Critics Association Award for Emerging Actor]]<br />[[National Board of Review Award for Best Supporting Actor]]<br />Nominated — [[Academy Award for Best Supporting Actor]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Supporting Actor – Motion Picture]] |- | 1994 | ''[[The Foot Shooting Party]]'' | |- |rowspan="3"| 1995 | ''[[Брзи и мртви (филм)|Брзи и мртви]]'' (''The Quick and the Dead'') | Fee Herod, "The Kid" | |- | ''[[The Basketball Diaries (film)|The Basketball Diaries]]'' | [[Jim Carroll]] | |- | ''[[Total Eclipse (film)|Total Eclipse]]'' | [[Arthur Rimbaud]] | |- |rowspan="2"| 1996 | ''[[Romeo + Juliet]]'' | [[Romeo Montague]] | [[Blockbuster Entertainment Award|Blockbuster Entertainment Award for Favorite Actor - Romance]]<br />[[Silver Bear for Best Actor]]<br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best On-Screen Duo]] <small>shared with [[Claire Danes]]</small><br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Kiss]] <small>shared with [[Claire Danes]]</small><br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Performance]] |- | ''[[Собата на Марвин]]'' (''Marvin's Room'') | Хенк (''Hank'') | [[Chlotrudis Award for Best Supporting Actor]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Cast - Motion Picture]] |- | 1997 | ''[[Титаник (филм)|Титаник]]'' (''Titanic'') | Џек Досон (''Jack Dawson'') | [[Blockbuster Entertainment Award|Blockbuster Entertainment Award for Favorite Actor - Drama]]<br />[[MTV Movie Award for Best Performance]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best On-Screen Duo]] <small>shared with [[Kate Winslet]]</small><br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Kiss]] <small>shared with [[Kate Winslet]]</small><br />Nominated — [[Satellite Award for Best Actor - Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture]]<br />11 награди „Оскар“ |- |rowspan="2"| 1998 | ''[[The Man in the Iron Mask (1998 film)|The Man in the Iron Mask]]'' | King [[Louis XIV]]/Philippe | |- | ''[[Celebrity (film)|Celebrity]]'' | Brandon Darrow | Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Hissy Fit — Film]] |- | 2000 | ''[[The Beach (film)|The Beach]]'' | Richard | Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Actor — Film]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Chemistry]] <small>shared with [[Virginie Ledoyen]]</small> |- | 2001 | ''[[Don's Plum]]'' | Derek | filmed in 1995 released in 2001 |- |rowspan="2"| 2002 | ''[[Фати ме ако можеш]]'' (''Catch Me If You Can'') | [[Frank William Abagnale Jr.]] | [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Liar]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Performance]] |- | ''[[Бандите на Њујорк]]'' (''Gangs of New York'') | Амстердам Валон (''Amsterdam Vallon'') | Nominated — [[MTV Movie Award for Best Kiss]] <small>shared with [[Cameron Diaz]]</small><br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Liplock]] <small>shared with [[Cameron Diaz]]</small> |- | 2004 | ''[[Авијатичарот (филм од 2004)|Авијатичарот]]'' (''The Aviator'') | Хауард Хјуз (''Howard Hughes'') | [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />[[MTV Movie Award for Best Performance]]<br />Nominated — [[Academy Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Broadcast Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[London Film Critics Circle Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Online Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Male Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Actor — Drama]]<br />Nominated — [[Visual Effects Society Awards|Visual Effects Society Award for Outstanding Performance by an Actor or Actress in a Visual Effects Film]] |- |rowspan="2"| 2006 | ''[[Blood Diamond (film)|Blood Diamond]]'' | Danny Archer | Nominated — [[Academy Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Broadcast Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — Central Ohio Film Critics Association Award for Actor of the Year<small> also for ''[[The Departed]]''</small><br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Satellite Award for Best Actor - Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Male Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Actor — Drama]] |- | ''[[Покојните]]'' (''The Departed'') | [[Billy Costigan|William "Billy" Costigan Jr.]] | [[Austin Film Critics Association Awards|Austin Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />[[Cinema of the United States|Central Ohio Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />[[The 4th Annual Irish Film & Television Awards 2007|Irish Film and Television Audience Award for Best International Actor]]<br />[[Gransito Movie Awards|Gransito Movie Award Best Actor]]<br />[[Italian Online Movie Awards|IOMA Award for Best Actor]]<br />[[National Board of Review Award for Best Cast]]<br />[[Satellite Award for Best Supporting Actor - Motion Picture]]<br />[[Satellite Award for Best Cast – Motion Picture]]<br />Nominated — [[BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Broadcast Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — Central Ohio Film Critics Association Award for Actor of the Year<small> also for ''[[Blood Diamond (film)|Blood Diamond]]''</small><br />Nominated — [[Chicago Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Empire Awards|Empire Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Online Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[People's Choice Awards|People's Choice Award for Best On-Screen Match-Up]] <small>shared with [[Matt Damon]] and [[Jack Nicholson]]</small><br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Male Actor in a Supporting Role]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards]] - Choice Movie Actor: Drama<br />2007: четири награди „Оскар“ (најдобар филм, најдобра режија, најдобра [[монтажа]], најдобро [[сценарио]] според [[книга]])<br /> „Златен глобус“ за најдобра режија |- | 2007 | ''[[The 11th Hour (film)|The 11th Hour]]'' | Narrator/Producer | |- |rowspan="2"| 2008 | ''[[Body of Lies (film)|Body of Lies]]'' | Roger Ferris | |- | ''[[Револуционерен пат (филм)|Револуционерен пат]]'' (''Revolutionary Road'') | Френк Вилер (''Frank Wheeler'') | [[Palm Springs International Film Festival|Palm Springs International Film Festival Award for Best Ensemble Performance]]<br />Nominated — [[Detroit Film Critics Society Awards 2008|Detroit Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Detroit Film Critics Society Awards 2008|Detroit Film Critics Society Award for Best Cast]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Houston Film Critics Society Awards 2008|Houston Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Satellite Award for Best Actor - Motion Picture Drama]] |- |rowspan="3"| 2010 | ''[[Островот Шатер]]'' (''Shutter Island'') | Едвард „Теди“ Даниелс (''Edward Teddy Daniels'') | [[Italian Online Movie Awards|IOMA Award for Best Actor]] <br /> [[Teen Choice Awards 2010|Teen Choice Awards]] - Choice Movie Actor: Horror/Thriller |- | ''[[Hubble 3D]]'' | Narrator | |- | ''[[Почеток (филм)|Inception]]'' | Dom Cobb |- |2013 | ''[[Волкот од Волстрит]]'' (''The Wolf of Wall Street'') | Џордан Белфорт | 2014: пет номинации за „[[Оскар]]“;<br /> „[[Златен глобус]]“ за најдобар глумец<br /> четири номинации за „[[БАФТА]]“ |- |2015 | ''[[Повратник (филм од 2015)|Повратник]]'' (''The Revenant'') | Хју Глас (''Hugh Glass'') | 2016: 12 номинации за „[[Оскар]]“; добитник на три „Оскари“ (најдобра [[режија]], најдобар гумец и најдобра [[фотографија]])<br /> три награди „[[Златен глобус]]“<br /> четири награди „[[БАФТА]]“<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=2&datum=2018-12-21 HRT, Povratnik, američki film (пристапено на 21.12.2018)]</ref> | |} === Како продуцент === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- style="text-align:center;" ! style="background:#B0C4DE;" | Year ! style="background:#B0C4DE;" | Title ! style="background:#B0C4DE;" | Notes |- |rowspan=2|2004 |''[[The Assassination of Richard Nixon]]'' |Executive producer |- | ''[[The Aviator]]'' |Executive producer |- |rowspan=2|2007 | ''[[The 11th Hour (film)|The 11th Hour]]'' |Producer |- |''[[Gardener of Eden]]'' |Producer |- |2008–2010 |''[[Greensburg (TV series)|Greensburg]]'' |Producer |- |2009 | ''[[Orphan (film)|Orphan]]'' | Producer |} === ТВ-серии === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- style="text-align:center;" ! style="background:#B0C4DE;" | Year ! style="background:#B0C4DE;" | Title ! style="background:#B0C4DE;" | Role ! style="background:#B0C4DE;" | Notes |- |rowspan=3|1990 |''[[Parenthood (1990 TV series)|Parenthood]]'' |Garry Buckman |Nominated — [[Young Artist Awards|Young Artist Award for Best Young Actor Starring in a Television Series]] |- |''[[The New Lassie]]'' |Young Boy |Episode "Livewire" |- |''[[Santa Barbara (TV series)|Santa Barbara]]'' |Young Mason Capwell |Nominated — [[Young Artist Awards|Young Artist Award for Best Young Actor in a Daytime Series]] |- |1991 |''[[Roseanne (TV series)|Roseanne]]'' |Darlene's Classmate |Episode - "Home-Ec" |- | 1991-92 | ''[[Growing Pains]]'' | Luke Brower | He joined the cast in the last season.<br />Nominated — [[Young Artist Awards|Young Artist Award for Best Young Actor Co-starring in a Television Series]] |} == Наводи == {{наводи}} {{САД-глумец-никулец}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Каприо, Леонардо}} [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Американски природозаштитници]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] 1ihcao5iv4mrlblqa8vnjp4alsmopd9 5537327 5537326 2026-04-10T16:30:52Z Andrew012p 85224 5537327 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Леонардо ди Каприо | изворно_име = Leonardo DiCaprio | слика = LeoPTABFI191125-28 (cropped).jpg | ширина = 220px | опис_на_слика = Ди Каприо во 2025 г. | родено_име = Леонардо Вилхелм ди Каприо | занимање = [[глумец]], [[продуцент]], [[активист]] | активни_години = 1989— | награди = „[[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]]“ (2016)<br>„[[БАФТА]]“ (2016)<br>„[[Награда на Здружението на филмски глумци|САГ]]“ (2016)<br>„[[Златен глобус]]“ (2005, 2014, 2016)<br>„[[Сребрена мечка за најдобар глумец|Сребрена мечка]]“ (1997)<br>„[[Филмски награди на MTV]]“ (1998, 2005, 2014, 2016) | мрежно_место = [http://leonardodicaprio.com/ leonardodicaprio.com] | imdb_id = 0000138 | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}} | место_на_раѓање = [[Лос Анџелес]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] }} '''Леонардо ди Каприо''' ([[англиски]]: ''Leonardo DiCaprio''; роден на {{роден на|11|ноември|1974}}<ref name="DiCaprio1">{{Наведена книга|last=Catalano|first=Grace|title=Leonardo DiCaprio: Modern-Day Romeo|publisher=Dell Publishing Group|year=1997|location=New York, New York|pages=7–15|isbn=0-440-22701-1}}</ref>) — американски глумец и кинорежисер. Добитник е на повеќе награди, меѓу кои и „[[Оскар]]“ за главна машка улога во „[[The Revenant]]“, „[[Златен глобус]]“ за најдобар глумец, за неговиот настап во „[[Авијатичар (филм)|Авијатичар]]“. ==Животопис== Леонардо ди Каприо е роден во [[Лос Анџелес]], како единствено дете на Џорд ди Каприо и Ирмалин Иденбиркин. Тој бил крстен според [[Леонардо да Винчи]].<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Leonardo DiCaprio - Profile, Latest News, and Related Articles|url=http://www.eonline.com/celebrities/profile/index.jsp?uuid=e9b32005-543a-4dee-81d2-f78843857922|accessdate=2008-10-05|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061110071827/http://www.eonline.com/celebrities/profile/index.jsp?uuid=e9b32005-543a-4dee-81d2-f78843857922|archivedate=2006-11-10|url-status=live}}</ref>. Неговите родители се разведиле кога тој бил на возраст од една година. Во [[декември]] [[2014]] година, магазинот „Пипл“ објавил дека Леонардо ди Каприо ја прекинал едногодишната врска со германската [[манекен]]ка Тони Гарн. Тие започнале да се гледаат во [[мај]] [[2013]] година, но никогаш не се појавиле заедно на црвениот тепих.<ref>„Ди Каприо ја прекина врската со супермоделот Гарн“, ''Дневник'', година XVIII, број 5640, петок, 12 декември 2014, стр. 25.</ref> == Филмографија== Својата кариера како глумец ја започнал уште како дете, учествувајќи и снимајќи на голем број [[Телевизија|телевизиски]] [[Реклама|реклами]] и неколку серии. Својот прв поголем успех го доживеал во филмот „[[Што го јаде Гилберт Грејп]] (What's Eating Gilbert Grape)“ во [[1993]] година, во кој глумел заедно со [[Џони Деп]]. Уште тогаш бил забележан од страна на големите филмски продуценти, по што бил номиниран за наградата „Оскар“. Својот подем Леонардо го доживеал со учеството во филмот [[Титаник (филм)|Титаник]] во [[1997]] година, за кој ја добил наградата „[[Златен глобус]]“. === Филмски улоги === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- style="text-align:center;" ! style="background:#B0C4DE;" | Година ! style="background:#B0C4DE;" | Филм ! style="background:#B0C4DE;" | Улога ! style="background:#B0C4DE;" | Забелешка |- | 1991 | ''[[Critters 3]]'' | Џош | |- | 1992 | ''[[Отровната Ајви (филм)|Poison Ајви]]'' | Guy | |- |rowspan="2"| 1993 | ''[[This Boy's Life (film)|This Boy's Life]]'' | [[Tobias Wolff|Tobias "Toby" Wolff]] | |- | ''[[What's Eating Gilbert Grape]]'' | Arnie Grape | [[Chicago Film Critics Association|Chicago Film Critics Association Award for Emerging Actor]]<br />[[National Board of Review Award for Best Supporting Actor]]<br />Nominated — [[Academy Award for Best Supporting Actor]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Supporting Actor – Motion Picture]] |- | 1994 | ''[[The Foot Shooting Party]]'' | |- |rowspan="3"| 1995 | ''[[Брзи и мртви (филм)|Брзи и мртви]]'' (''The Quick and the Dead'') | Fee Herod, "The Kid" | |- | ''[[The Basketball Diaries (film)|The Basketball Diaries]]'' | [[Jim Carroll]] | |- | ''[[Total Eclipse (film)|Total Eclipse]]'' | [[Arthur Rimbaud]] | |- |rowspan="2"| 1996 | ''[[Romeo + Juliet]]'' | [[Romeo Montague]] | [[Blockbuster Entertainment Award|Blockbuster Entertainment Award for Favorite Actor - Romance]]<br />[[Silver Bear for Best Actor]]<br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best On-Screen Duo]] <small>shared with [[Claire Danes]]</small><br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Kiss]] <small>shared with [[Claire Danes]]</small><br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Performance]] |- | ''[[Собата на Марвин]]'' (''Marvin's Room'') | Хенк (''Hank'') | [[Chlotrudis Award for Best Supporting Actor]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Cast - Motion Picture]] |- | 1997 | ''[[Титаник (филм)|Титаник]]'' (''Titanic'') | Џек Досон (''Jack Dawson'') | [[Blockbuster Entertainment Award|Blockbuster Entertainment Award for Favorite Actor - Drama]]<br />[[MTV Movie Award for Best Performance]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best On-Screen Duo]] <small>shared with [[Kate Winslet]]</small><br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Kiss]] <small>shared with [[Kate Winslet]]</small><br />Nominated — [[Satellite Award for Best Actor - Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture]]<br />11 награди „Оскар“ |- |rowspan="2"| 1998 | ''[[The Man in the Iron Mask (1998 film)|The Man in the Iron Mask]]'' | King [[Louis XIV]]/Philippe | |- | ''[[Celebrity (film)|Celebrity]]'' | Brandon Darrow | Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Hissy Fit — Film]] |- | 2000 | ''[[The Beach (film)|The Beach]]'' | Richard | Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Actor — Film]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Chemistry]] <small>shared with [[Virginie Ledoyen]]</small> |- | 2001 | ''[[Don's Plum]]'' | Derek | filmed in 1995 released in 2001 |- |rowspan="2"| 2002 | ''[[Фати ме ако можеш]]'' (''Catch Me If You Can'') | [[Frank William Abagnale Jr.]] | [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Liar]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[MTV Movie Award for Best Performance]] |- | ''[[Бандите на Њујорк]]'' (''Gangs of New York'') | Амстердам Валон (''Amsterdam Vallon'') | Nominated — [[MTV Movie Award for Best Kiss]] <small>shared with [[Cameron Diaz]]</small><br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Liplock]] <small>shared with [[Cameron Diaz]]</small> |- | 2004 | ''[[Авијатичарот (филм од 2004)|Авијатичарот]]'' (''The Aviator'') | Хауард Хјуз (''Howard Hughes'') | [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />[[MTV Movie Award for Best Performance]]<br />Nominated — [[Academy Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Broadcast Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[London Film Critics Circle Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Online Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Male Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Actor — Drama]]<br />Nominated — [[Visual Effects Society Awards|Visual Effects Society Award for Outstanding Performance by an Actor or Actress in a Visual Effects Film]] |- |rowspan="2"| 2006 | ''[[Blood Diamond (film)|Blood Diamond]]'' | Danny Archer | Nominated — [[Academy Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Broadcast Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — Central Ohio Film Critics Association Award for Actor of the Year<small> also for ''[[The Departed]]''</small><br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Satellite Award for Best Actor - Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Male Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards|Teen Choice Award for Choice Movie Actor — Drama]] |- | ''[[Покојните]]'' (''The Departed'') | [[Billy Costigan|William "Billy" Costigan Jr.]] | [[Austin Film Critics Association Awards|Austin Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />[[Cinema of the United States|Central Ohio Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />[[The 4th Annual Irish Film & Television Awards 2007|Irish Film and Television Audience Award for Best International Actor]]<br />[[Gransito Movie Awards|Gransito Movie Award Best Actor]]<br />[[Italian Online Movie Awards|IOMA Award for Best Actor]]<br />[[National Board of Review Award for Best Cast]]<br />[[Satellite Award for Best Supporting Actor - Motion Picture]]<br />[[Satellite Award for Best Cast – Motion Picture]]<br />Nominated — [[BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role]]<br />Nominated — [[Broadcast Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — Central Ohio Film Critics Association Award for Actor of the Year<small> also for ''[[Blood Diamond (film)|Blood Diamond]]''</small><br />Nominated — [[Chicago Film Critics Association Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Empire Awards|Empire Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Online Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[People's Choice Awards|People's Choice Award for Best On-Screen Match-Up]] <small>shared with [[Matt Damon]] and [[Jack Nicholson]]</small><br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Cast in a Motion Picture]]<br />Nominated — [[Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Male Actor in a Supporting Role]]<br />Nominated — [[Teen Choice Awards]] - Choice Movie Actor: Drama<br />2007: четири награди „Оскар“ (најдобар филм, најдобра режија, најдобра [[монтажа]], најдобро [[сценарио]] според [[книга]])<br /> „Златен глобус“ за најдобра режија |- | 2007 | ''[[The 11th Hour (film)|The 11th Hour]]'' | Narrator/Producer | |- |rowspan="2"| 2008 | ''[[Body of Lies (film)|Body of Lies]]'' | Roger Ferris | |- | ''[[Револуционерен пат (филм)|Револуционерен пат]]'' (''Revolutionary Road'') | Френк Вилер (''Frank Wheeler'') | [[Palm Springs International Film Festival|Palm Springs International Film Festival Award for Best Ensemble Performance]]<br />Nominated — [[Detroit Film Critics Society Awards 2008|Detroit Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Detroit Film Critics Society Awards 2008|Detroit Film Critics Society Award for Best Cast]]<br />Nominated — [[Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Drama]]<br />Nominated — [[Houston Film Critics Society Awards 2008|Houston Film Critics Society Award for Best Actor]]<br />Nominated — [[Satellite Award for Best Actor - Motion Picture Drama]] |- |rowspan="3"| 2010 | ''[[Островот Шатер]]'' (''Shutter Island'') | Едвард „Теди“ Даниелс (''Edward Teddy Daniels'') | [[Italian Online Movie Awards|IOMA Award for Best Actor]] <br /> [[Teen Choice Awards 2010|Teen Choice Awards]] - Choice Movie Actor: Horror/Thriller |- | ''[[Hubble 3D]]'' | Narrator | |- | ''[[Почеток (филм)|Inception]]'' | Dom Cobb |- |2013 | ''[[Волкот од Волстрит]]'' (''The Wolf of Wall Street'') | Џордан Белфорт | 2014: пет номинации за „[[Оскар]]“;<br /> „[[Златен глобус]]“ за најдобар глумец<br /> четири номинации за „[[БАФТА]]“ |- |2015 | ''[[Повратник (филм од 2015)|Повратник]]'' (''The Revenant'') | Хју Глас (''Hugh Glass'') | 2016: 12 номинации за „[[Оскар]]“; добитник на три „Оскари“ (најдобра [[режија]], најдобар гумец и најдобра [[фотографија]])<br /> три награди „[[Златен глобус]]“<br /> четири награди „[[БАФТА]]“<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=2&datum=2018-12-21 HRT, Povratnik, američki film (пристапено на 21.12.2018)]</ref> | |} === Како продуцент === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- style="text-align:center;" ! style="background:#B0C4DE;" | Year ! style="background:#B0C4DE;" | Title ! style="background:#B0C4DE;" | Notes |- |rowspan=2|2004 |''[[The Assassination of Richard Nixon]]'' |Executive producer |- | ''[[The Aviator]]'' |Executive producer |- |rowspan=2|2007 | ''[[The 11th Hour (film)|The 11th Hour]]'' |Producer |- |''[[Gardener of Eden]]'' |Producer |- |2008–2010 |''[[Greensburg (TV series)|Greensburg]]'' |Producer |- |2009 | ''[[Orphan (film)|Orphan]]'' | Producer |} === ТВ-серии === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- style="text-align:center;" ! style="background:#B0C4DE;" | Year ! style="background:#B0C4DE;" | Title ! style="background:#B0C4DE;" | Role ! style="background:#B0C4DE;" | Notes |- |rowspan=3|1990 |''[[Parenthood (1990 TV series)|Parenthood]]'' |Garry Buckman |Nominated — [[Young Artist Awards|Young Artist Award for Best Young Actor Starring in a Television Series]] |- |''[[The New Lassie]]'' |Young Boy |Episode "Livewire" |- |''[[Santa Barbara (TV series)|Santa Barbara]]'' |Young Mason Capwell |Nominated — [[Young Artist Awards|Young Artist Award for Best Young Actor in a Daytime Series]] |- |1991 |''[[Roseanne (TV series)|Roseanne]]'' |Darlene's Classmate |Episode - "Home-Ec" |- | 1991-92 | ''[[Growing Pains]]'' | Luke Brower | He joined the cast in the last season.<br />Nominated — [[Young Artist Awards|Young Artist Award for Best Young Actor Co-starring in a Television Series]] |} == Наводи == {{наводи}} {{САД-глумец-никулец}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Каприо, Леонардо}} [[Категорија:Американски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Американски природозаштитници]] [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Добитници на Златен глобус]] ebw01odza7kflxqh5xtrqi6w7w6mvik Корисник:Dragan 89 2 735577 5537476 4437920 2026-04-10T19:56:30Z Bjankuloski06 332 Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар (2) 5537476 wikitext text/x-wiki '''Border Gateway Protocol''' ('''BGP''') е протокол којшто ги подржува основните рутирачки одлуки на [[Интернет]]. Тој во него содржи табела од IP([[Internet Protocol]]) мрежи или префикси кои што ја одредуваат мрежната достапност помеѓу автономните системи. Често се опишува како протокол на векторска патека. '''BGP''' не користи метрики на традиционален '''Interior Gateway Protocol'''('''IGP'''), туку донесува рутирачки одлуки базирани на патеки, мрежни правила и политики. Поради оваа причина, тој посоодветно се декларира како проткол за достапност наместо протокол за рутирање. '''BGP''' е создаден за да го замени '''Exterior Gateway Protocol'''('''EGP''') рутирачкиот протокол за да овозможи целосно децентрализирано рутирање со цел за да се овозможи отстранување на '''NFSNet Internet Backbone''' мрежата. Ова му овозможи на интернетот да стане вистиски децентрализиран систем. Од 1994 до ден денеска интернетот ја користи четвртата верзија на BGP. Сите предходни верзии се сметаат за застарени. Главното подобрување во четвртата верзија е подршката на '''Classless Inter-Domain Routing''' и употребата на '''route aggregation''' за да се намали големината на [[routing table]]s. Од Јануари 2006, четвртата верзија е кодифицирана во RFC 4271, која што помина низ 20 нацрти базирани на преходните RFC 1771 верзија 4. RFC 4271 верзијата поправи голем број на грешки и го приближи RFC многу поблиску во индустриската примена. Повеќето од интернет корисниците не го гористат '''BGP''' директно. Бидејќи сите интернет сервис провајдери мора фа го користат '''BGP''' со цел за да воспостават врска едни со други, '''BGP''' го прави еден од позначајните протоколи на интернетот. Ако се спореди ова со [http://en.wikipedia.org/wiki/Signaling_System_7 Signalin System 7]('''SS7'''), ќе видиме дека голем број на приватни IP мрежи го користат '''BGP''' интерно. {{IPstack}} ==Операции== Кај BGP соседите, врската се воспоставува со мануелна конфигурација помеѓу [[рутер]]ите за да се креира [http://en.wikipedia.org/wiki/Transmission_Control_Protocol TCP] сесија на портата 179. BGP емитер периодично ке испраќа 19-бајтна порака со цела за да се одржи врската (стандардно на секои 60 секунди). Помеѓу протоколите, BGP е уникатен во користењето на TCP како негов транспортен протокол. Кога BGP работи внатре во Автономни Системи, тој е именуван како '''Internal BGP''' ('''IBGP''' или '''Interior Border Gateway Protocol'''). Кога работи помеѓу автономни системи е именуван како '''External BGP''' ('''EBGP''' или '''Exterior Border Gateway Protocol'''). Во Cisco оперативните системи, IBGP рутите имаат административна должина од 200, што е помалку преферирано од EBGP или било кој друг внатрешно рутирачки протокол. Исто така и многу други имплементации на рутери префериираат EBGP. Користи 20 бајти за секој хедер. ===Преговори за екстензии=== За време на OPEN BGP може да се преговара за<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc2842.txt Capabilities Advertisement with BGP-4], RFC 2842, R. Chandra & J. Scudder,May 2000</ref> опционалните можности на сесијата, вклучувајки ги повеќепротоколните додатоци како и различни модови за обновување. Ако мултипротоколните екстензии на BGP<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc2858.txt Multiprotocol Extensions for BGP-4], RFC 2858, T. Bates ''et al.'',June 2000</ref> се преговараат за време на креирањето, емитерот на BGP може да стави префикс на '''Network Layer Reachability Information''' ('''NLRI''') кој што го претставува со адресно фамилијарен префикс. Овие фамилии вклучуваат '''IPv4'''(стандардно), '''IPv6''', '''IPv4/IPv6 Виртуелни приватни мрежи''' како и '''multicast BGP'''. Значително растечки, BGP се користи како генерализиран сигнален протокол за носење на информации за рутите кои и што не мора да бидат дел глобалната мрежа(Интернет), како што се Виртуелните Приватни Мрежи.<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc2547.txt BGP/MPLS VPNs.], RFC 2547, E. Rosen and Y. Rekhter,April 2004</ref> ===Конечни автомати=== [[Image:BGP FSM.svg|right|thumb|549px|BGP state machine]] Со цел за да се донесе одлука во неговие операции со други BGP врски, BGP врската користи едноставни '''Finite State Machine'''('''FSM''') или таканарелени '''конечни автомати''', кои што се состојат од од шест состојби: '''Idle'''; '''Connect'''; '''Active'''; '''OpenSent'''; '''OpenConfirm'''; и '''Established'''; За секоја peer-to-peer сесија, BGP имплементацијата чува променлива за состојбата која кажува во која од овие шест состојби се наоѓа сесијата. BGP протоколот дефинира порака која што секоја врска треба да ја размени со цел за да премине сесијата од една состојба во друга. Првата состојба е “Idle”. Во “Idle” состојбата BGP ги иницијализира сите ресурси, ги одбива сите обиди за влезни BGP конекции и иницира TCP конекција со врската. Втората состојба е “Connect”. Во Connect состојбата рутерот чека TCP поврзувањето да заврши и доколку е успешно преоѓа во состојбата “OpenSent”, доколку е неуспешно го ресетира ConnectRetry бројачот, и по истекување на времето преоѓа во состојбата “Active”. Во “Active” состојбата, рутерот го ресетира ConnectRetry бројачот и се враќа во “Connect” состојбата. Во “OpenSent” состојбата, рутерот испраќа порака Open и чека одговор. Се разменуваат Keepalive пораки и доколку е успешен приемот, рутерот преоѓа во состојбата “Established”. Во “Established” состојбата, рутерот може да испраќа/прима '''Keepalive, Update и Notification''' пораки до/од неговата врска. *'''Idle состојба''': ** Ги одбива сите влезни BGP конекции. ** Иницира TCP конекција со неговата конфигурирана BGP врска. ** Наслушува TCP конекција од неговата BGP врска. ** Ја менува состојбата во Connect. ** Ако се појави грешка во сотојбата на FSM процесот, BGP сесијата веднаш се прекинува и се враќа во состојбата Idle. Некои од причините поради кои рутерот не проаѓа од состојбата Idle во некоја друга состојба се: *** TCP портата 179 не е отворена. *** Случајна TCP порта преку 1023 не е отворена. *** Адресата на врската не е соодветно конфигурирана во некој од рутерите. *'''Connect состојба''': **Чека на успешни TCP преговори со врската. **BGP не поминува многу време во оваа состојба доколку TCP сесијата е успешно воспоставена. **Испраќа Open порака на врската и преминува во состојбата OpenSent. **Доколку се појави грешка, BGP преминува во Active состојбата. Некои од причините за настанување на грешки се: *** TCP портата 179 не е отворена. *** Случајна TCP порта преку 1023 не е отворена. *** Адресата на врската не е соодветно конфигурирана во некој од рутерите. * '''Active состојба''': ** Доколку рутерот не воспоставил успешна TCP сесија, тогаш тој завршува во Active состојбата. ** BGP FSM ке проба да ресетира друга TCP сесија со врската,и ако е успешно, тогаш ке испрати Open порака до врската. ** Ако е повторно неуспешно, FSM се враќа во Idle состојбата. ** Континуирани неуспеси можат да резултираат со циклично преминува на ритерот од Active во Idle состојбата. Некои од причините за ова се: *** TCP портата 179 не е отворена. *** Случајна TCP порта преку 1023 не е отворена. *** Конфигурациска грешка на BGP. *** Мрежна конгестија. * '''OpenSent состојба''': ** BGP FSM слуша Open порака од неговата врска. ** Откако пораката ке биде примена, рутерот ја проверува валидноста на Open пораката. ** Доколку постои некаква грешка тоа е поради тоа што некои од полињата на пораката Open не се поклопуваат со соодветната врска, пр. несоодветна BGP верзија, несоодветена MD5 лозинка, рутерот од другата страна на врската очекува друга My AS. Тогаш рутерот ке испрати Notification порака потенцирајки зошто настанала грешката. ** Доколку не постои грешка, ке биде испратена Keepalive порака, ке бидат поставени различни бројачи и ке се премине во состојбата OpenConfirm.. * '''OpenConfirm состојба''': ** Врската од едната страна наслушува Keepalive порака од врската од спротивната страна. ** Доколку е примена Keepalive порака и ниту еден бројач не е истечен пред некзиното примање, BGP преминува во состојбата Established. ** Доколку пројачот истече пред примањето на Keepalive пораката, или доколку се појави некаква грешка, рутерот повторно премунува во состојбата Idle. * '''Established состојба''': ** Во оваа состојба, врските си праќаат Update пораки за да си разменат информации за секоја рута која што е опфатена во BGP врската. ** Доколку постои било каква грешка во Update пораката тогаш се испраќа Notification порака до врската, и BGP повторно преминува во Idle состојбата. ===Основни BGP ажурирања=== Откако BGP сесијата ке почне да работи, BGP емитерите ке разменат UPDATE пoраки за дестинациите за кои што нудат можност за поврзување. Во протоколот, основниот опис за '''CIDR''' рутата се нарекува '''Network Layer Reachability Information''' ('''NLRI'''). NLRI ги вклучува префиксите на очекуваните дестинации, должината на префиксите, патеката на автономните системи до соодветната дестинација и атрибутите на наредниот hop, кои што можат да носат широк спектар на додатни информации кои што влијаат на политиката на прифаќање на рутерот кој што е примач. BGP емитерите постојано најавуваат нови NLRI кои што нудат поврзување, но исто така и најавуваат и повлекувања на префикси за кои што емитерите не нудат повеќе можност за поврзување. ==Можноста на BGP рутерот за поврзување и учење на рути.== Во наједноставен случај сите рутери сo единствен AS кои што учевтвуваат во BGP рутирањето, мора да бидат конфигурирани во full mesh: секој рутер мора да биде конфигуриран со статична рута до секој друг рутер. Ова предизвикува проблем за скалирање, поради раснењето на бројот на потребни конекции со бројот на потребните рути за вклучување. За олеснување на проблемот, BGP имплементира две опции: route reflectors (RFC 4456) и confederations (RFC 5065). Следнава дискусија за основно UPDATE процесирање се однесува на целосна IBGP mesh. ===Основно процесирање на ажурирања=== Дадена BGP рута може да прими NLRI како ажурирања од повеќе соседни рутери и може да испрати NLRI до истите. Концептуално, BGP си содржи своја “master” рутирачка табела, наречена '''Loc-RIB'''('''Local Routing Information Base'''), одвоена од главната [[routing table]] на рутерот.За секој соседен рутер BGP процесот содржи концептуална ''Adj-RIB-In'' (Adjacent Routing Information Base, Incoming) која што содржи NLRI примен од соседот, и концептуален ''Adj-RIB-Out'' (Outgoing) за NLRI кој што треба да биде испратен до тој сосед. ''Концептуално'', во предходниот параграф, наведено е дека физичкото складирање на овие табели e одлученос од страна на имплементацијата на BGP кодот. Нивната структура не е видлива од страна на другите BGP рутери, иако тие можат да бидат увидени од страна на локалниот рутер со команди за управување. Многу чест случај е Adj-RIBs и Loc-RIB да се сочуваат во една иста податочна структура, со додатни информации прикачени на RIB записите. Додатните информации му кажуваат на BGP процесот работи како што се: дали индивидуалните записи припаѓаат на Adj-RIB за конкретен сосед и дали Loc-RIB записите ги исполнуваат условите да бидат запишани во рутирачката табела на процесот за управување на локалниот рутер. Под ''eligible to be submitted'', BGP ке ги достави оние рути за кои што смета дека се најдобри за процесот на рутирачката табела. Во зависност од имлементацијата на тој процес, BGP рутата немора да значи дека ке биде изберена. На пример, директно поврзан префикс кој што е откриен од страна на сопствениот хардвер на рутерот, најчесто се смета за најпрефериран. Се додека интерфејсот на директно поврзаната рута е активен, BGP рутата на дестинацијата нема да биде сместена во рутирачката табела. До неодамна, честа грешка беше да се каже дека BGP ги носи политиките. BGP всушност носи информации спред кои рутерот ке може да донесе одлука во однос на политиката. Некои од информациите кои што се носат кои што се експлицитно наменети за бидат искористени во донесување на одлука врз основа на политиката се '''communities'''(заедници) и '''multi-exit discriminators'''(MED) познати како (повеќе-излезни дискриминатори). ===Избирање на рута(пат)=== BGP стандардот дефинира неколку фактори кои што влијаат врз одлучувањето, поголемиот дел од нив се користат кај повеќе слични рутирачки процеси, за избирање на NLRI(Network Layer Reachability Information) за да одат до Loc-RIB(Routing Information Base). Првата одлука се однесува на проценувањето на NLRI дали неговиот нареден hop мора да биде достапен(или разрешлив). Со други зборови, наредниот hop мора да биде достапен со тоа што ке постои активна рута или пат до него, кои што веќе се наоѓаат во главната [[routing table]] на рутерот. Следно, за секој сосед, BGP процесот применува различни стандарди и критериуми зависни од имплементацијата за да одлучи кои рути треба да одат во Adj-Rib-In. Соседот моќе да испрати повеќе применливи рути до дестинацијата, но првото ниви на преферирање е на нивото кај соседот. Само една рута за секоја дестинација ке биде сместена во концептуалната Аdj-RIB-In. Овој процес исто така ке ги избрише сите рути од Аdj-RIB-In кои што се повлечени од страна на соседот. Секој пат кога Adj-RIB-In ке се промени, главниот BGP процес одлучува дали некоја од рутите на соседите повеќе се преферираат од некои од рутите кои што веќе се наоѓаат во Loc-RIB. Ако е така, тогаш ги заменува. Ако дадена рута е повлечена од страна на соседот, и не постои друга рута до таа дестинација, рутата се одстранува од Loc-RIB, и повеќе не се испраќа до главната рутирачка табела од страна на BGP. Доколку рутерот нема рута до некоја дестинација од некој извор којшто не е BGP, тогаш повлечената рута ке биде одстранета од главната рутирачка табела. ===Communities (Заедници)=== BGP заедниците се тагови за атрибути кои што можат да бидат применети на дојдовните и излезните префикси со цел за да се постигне некоја заедничка цел (RFC 1997). Додека вообичајно е да се каже дека BGP му дозволува на администраторот да ја креира политиката според која ISP ке управува со префиксите, стриктно зборувано, ова генерално и не е возможно. На пример, нема концепт кој ке му овозможи на еден AS да му забрани на друг AS да испраќа префикси само на корисниците од Северна Америка. Наместо тоа, ISP генерално објавува листа на добро познати или неслободни заедници со опис за секоја од нив, што во суштина станува договор за тоа како ке бидат управувани префиксите. ISP може да формулира дека корисниците со заедница XXX:500 ке бидат објавени до сите врски, додека на заедниците XXX:501 ке им биде забрането објавување спрема Северна Америка. Корисницие едноставно си ја подесуваат својата конфигурација за да ги вклучат соодветните заедници во секоја рута, и ISP e одговорен за тоа кој префикс на кого ке му биде објавен. Крајниот корисник нема техничка можност да придонесе кон точно превземање на акции кои што треба да бидат извршени од страна на ISP. Грешките во оваа подрачје се многу ретки и случајни. Многу честа тактика кај крајните корисници е да користат BGP заедници (најчесто ASN: 70, 80, 90, 100) за да се контролира локалниот приоритет кој што ISP го доделува на обајвените рути наместо да се користи MED(ефектот е сличен). Исто така треба да се напомене дека атрибутот на заедницата е транзитивен, меѓутоа заедници применети од страна на корисниците многу ретко успеваат да бидат пропагирани подалеку од наредниот hop AS. ===Надоградени Communities(Заедници)=== Надоградениот атрибут на заедницата на BGP е додаден во 2006-та година со цел за да се прошири подрачјето на овие атрибути и да се овозможи нивно структурирање според типот на полето. Надоградениот формат се состои од еден или два октети за типот на полето проследено со седум или шест октети за содржината на соодветниот атрибут на заедницата. Дефиницијата на овој надограден атрибут на заедницата е документиран во RFC 4360. <ref>[http://www.iana.org/assignments/bgp-extended-communities IANA registry for BGP Extended Communities Types], IANA,2008</ref> ===Употребa на multi-exit discriminators=== MED-ови, дефинирани во главниот BGP стандард, примарно имаат намена за му ги покажат на соседниот AS предностите од тоа што неколку линкови се преферирани за дојдовниот сообраќај. Другата примена на MED-овите е за објавување на вредноста, типично базирана на задоцнувањето, на повеќе АS-ови кои што имаат присуство на IXP, кое што тие го имаат наметнато за испраќање на сообраќај до некоја дестинација. ==Проблеми и недостатоци на BGP==<!-- This section is linked from [[Route flapping]] --> ===Скалабилност на Internal BGP(IBGP)=== Автономните системи со Internal BGP(IBGP) мора да ги има сите негови IBGP врски поврзани во full mesh(каде што сите се меѓусебно поврзани со директна врска). Оваа full-mesh конфигурација бара секој рутер да одржува сесија со секој друг рутер. Во поколеми мрежи, големиот број на сесии значително влијаат врз перформансите на рутерите, како недостаток на меморија или премногу операции за обработување на процесорот. Route Reflectors, го намалуваат бројот на конекции кои што се потребни за автономните системи. Еден рутер (или 2 за редундантност ) можат да бидат направени како route reflectors: додека другите рутери во автономните системи треба само да бидат конфигурирани како врски до нив. [http://en.wikipedia.org/wiki/Route_reflector route reflectors]<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc4456.txt BGP Route Reflection: An Alternative to Full Mesh Internal BGP (IBGP)], RFC 4456, T. Bates ''et al.'', April 2006</ref> го намалуваат бројот на конекции кои што се потребни за автономните системи. Еден рутер (или 2 за редундантност ) можат да бидат направени како route reflectors: додека другите рутери во автономните системи треба само да бидат конфигурирани како врски до нив. Confederations претставува колекција од автономни системи. Во пракса,<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc5065.txt Autonomous System Confederations for BGP], RFC 5065, P. Traina ''et al.'', February 2001</ref> само еден од конфедерациските АС броеви може да биде виден од интернетот како целина. Конфедерациите се користат кај поголемите мрежи, каде што поголем АС може да биде конфигуруран за да опфати помал внатрешен АС. Confederations можат да бидат употребувани заедно со route reflectors. И двете можат изложени на постојана осцилација, освен ако не постојат некои правила околу дизајнот, кои што влијаат врз BGP и внатрешните рутирачки протоколи.<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc3345.txt Border Gateway Protocol (BGP) Persistent Route Oscillation Condition], RFC 3345, D. McPherson ''et al.'', August 2002</ref> Како и да е, и овие алтернативи си носат свои проблеми, како на пример: * Осцилација на рута * Под-оптимално рутирање * Зголемување на времето на конвергенција на BGP.<ref>[http://www.ietf.org/rfc/rfc4098.txt Terminology for Benchmarking BGP Device Convergence in the Control Plane], RFC 4098, H. Berkowitz ''et al.'', June 2005</ref> Додатно, route reflector и BGP confederations не се дизајнирани за да ја поедностават рутерската конфигурација на BGP. Но сепак, ова се едни од покористените алатки кај поискусните BGP мрежни архитекти. Овие алатки може да се комбинираат, на пример, како хиерархиски подредени route reflectors. ===Нестабилност=== Рутирачките табели управувани од BGP имплементацијата, континуирано се прилагодуваат за да ги претстават вистинските промени во мрежата, како што се прекини на врски, паѓање и повторно подигање на рутерите и сл. Во мрежата како целина, вакви работи почесто се случуваат, меѓутоа промените за конкретен рутер или врска би требало многу ретко да се случуваат. Доколку рутерот е лошо управуван или лошо конфигуриран, може автоматски да дојде во циклус на постојано паѓање и подигање. Ваквиот случај на постојано повлекување и повторно најавување, познато како '''route flapping''', може да предизвика преоптоварени активности кај сите други рутери кои што добиваат известување за прекинатата врска, поради тоа што таа врска постојано ке биде повлекувана и додавана во нивните рутирачки табели. BGP e дизајниран на тој начин што додека се прави ажурирање на рутите, целиот сообраќај е прекинат. Во интернетот, промените во BGP може да предизвикаат прекини од неколку минути. Карактеристика позната како '''route flap damping''' ([http://www.ietf.org/rfc/rfc2439.txt RFC 2439]) е вградена во многу BGP имплементации со цел за да ги ублажи ефектите од route flapping. Без да бидат пригушени зголемените активности може да дојде до прекуменрен процесирачки товар на рутерите, и да има негативен ефект врз целокупната стабилност на рутирањето. Со пригушувањето, флапирањето на рутата експоненцијално се распаѓа. При првиот случај кога рутерот ке биде невидлив и за брзо време се опоравува, пригушувањето не превзема акција веднаш, туку само го забележува бројот на паѓањата на BGP. По втората појава, BGP го избегнува тој конкретен префикс на одредено време, и им го мери времето на сите такви слични појави кои што ке проследат. Пригушувањето исто така може да гу ублажи и [[denial of service]] нападите. ===Раст на рутирачката табела(routing table)=== [[File:BGP Table growth.svg|thumb|BGP table growth on the Internet.]] [[File:Internet AS.svg|thumb|Number of AS on the Internet.]] Еден од најголемите проблеми со кои со соочува BGP, како целата интернет инфраструктура, е растот на рутирачката табела на интернетот. Ако глобалната рутирачка табела порасне до точка каде што некој постар и по неспособен рутер не може да одржи чекор со побарувањата на меморијата и процесорскиот товар за одржување на табелата, овие рутери повеќе нема да бидат ефикасни премини спрема деловите од интернетот кои што тие ги поврзуваат. Како додаток, па можеби и како уште позначаен проблем е тоа што на поголемите рутирачки табели им потребно зналително повеќе време да се стабилизираат после позначајна промена во мрежата, со што го прават мрежниот сервис неверодостоен па дури и недостапен. До доцната 2001 година, глобалната рутирачка табела имаше експоненцијале пораст, со што преставуваше закана за глобален пад на поврзаноста. Со цел за да се спречи ова, интернет сервис провајдерите се стремеа кон тоа да ја држат глобалната рутирчка табела што е можно помала со употреба на [http://en.wikipedia.org/wiki/Classless_Inter-Domain_Routing Classless Inter-Domain Routing] ('''CIDR''') и '''route aggregation'''. Додека ова го намали растот на рутирачката табела на линеарно ниво, со ширењето на побарувачката за поврзување на крајните корисници, овој пораст повторно стана експоненцијален кон средината на 2004 година. Како што до Април 2010 година табелата веќе има вишок од 310,000 внесови.<ref>[http://bgp.potaroo.net BGP Routing Table Analysis Reports]</ref> ===Проблем со балансирање на товарот=== Друг фактор којшто предизвикува раснење на рутирачката табела е потребата од балансирањето на товарот од multi-homed мрежите. Не претставува тривијална задача да се балансира влезниот сообраќај на multi-homed мрежите мреку повеќе влезни патеки, што се должи на ограничување на процесот за избирање на рута на BGP. Мulti-homed мрежите, доколку ги објавуваат истите мрежни блокови преку сите BGP врски, резултатот може да биде една или повеќе од неговите дојдовни врски да биде преоптоварена додека другите да останат неискористени, затоа што надворешните врски како оптимална ке ја изберат најоптоварената патека. Како и повеќето од рутирачките протоколи, BGP протоколот не може да забележи преоптоварување. За да се разреши овој проблем, BGP администраторите на multi-homed мрежите поголемите блокови на континуирани IP адреси ги делат во помали блокови, да предизвикаат различни блокови да изгледаат оптмално на различни патеки, со што надворешните мрежи ке избираат различна патека за да пристигнат до различен блок од таа multi-homed мрежа. Ваквите случаи ке го зголемат бројот на рутите како што веќе е видено во глобалната табела на BGP. ==Побарувања на рутерот за користење на BGP за интернет== Рутерите, посебно помалите кои што се наменети за домашна или канцелариска употреба('''Small Office/Home Office познати како SOHO'''), може и да не вклучуваат софтвер за BGP. Некои SOHO рутери едноставно не се способни да подржат BGP и да корисат BGP рутирачки табели од било која големина. Некои комерцијални рутери може да имаат потреба од извршна верзија на софтвер којшто содржи BGP, или пак лиценца која што ке може да го активира истиот. Едни од Open Source пакетите кои го користат BGP се: [http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_Zebra GNU Zebra], [http://en.wikipedia.org/wiki/Quagga_(software) Quagga], [http://en.wikipedia.org/wiki/OpenBGPD OpenBGPD], [http://en.wikipedia.org/wiki/Bird_Internet_routing_daemon Bird], [http://en.wikipedia.org/wiki/XORP XORP] и [http://en.wikipedia.org/wiki/Vyatta Vyatta]. Направи што се претставуваат како [[Network layer|Layer 3]] свичеви е помалку веројатно дека ке имаат подршка за BGP отколку направи кои што се преставени како рутери. Meѓутоа некои од високостандардни Layer 3 свичеви можат да имаат подршка за BGP. Продукти кои што се претставени како свичеви може но и немора да имаат ограничувања на големината на BGP табелата, како што се 20,000 рутери, далеку помали од комплетна интернет табела заедно внатрешни рути. Како и да е овие направи можеби се најсоодветни за користење за BGP рутирање на помали делови од мрежата, како на пример '''confederation-AS''' што претставува една од повеќе помали компании кои се меѓусебно поврзани со BGP '''backbone-to-backbone''', или пак помали компании кои испраќаат рути до ISP но можат да примат само една стандардна рута или пак помал број на групирани рути. Доколку една имплементација на рутер зафаќа повеќе меморија по рута за разлика од друга имплементација, може да претставува легитимен избор на дизајн каде што се компензира процесирачката брзина со меморијата. Комплетна BGP табела како што е од Април, има вишок на 310,000 префикси. Поголемите ISP можат да додадат додатни 50% за внатрешна употреба или за рута кон своите корисници. Повторно во зависност од имплементацијата, може да се одржуваат посебни табели за секој поглед од врските на AS. ==Бесплатни и Open Source имплементации на BGP== {{Div col|cols=2}} * [http://en.wikipedia.org/wiki/Bird_Internet_routing_daemon Bird Internet routing daemon], GPL рутирачки пакет наменет за Unix системите. * [http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_Zebra GNU Zebra], под [[GNU General Public License|GPL]] лиценца * [http://en.wikipedia.org/wiki/OpenBGPD OpenBGPD], [http://en.wikipedia.org/wiki/BSD_licence BSD licence] имплементација од [http://en.wikipedia.org/wiki/OpenBSD OpenBSD] тимот. * [http://en.wikipedia.org/wiki/Quagga_(software) Quagga ], наменето за Linux системи. * [http://en.wikipedia.org/wiki/Vyatta Vyatta], комерцијален open-source router/firewall/VPN - мрежен оперативен систем. * [http://en.wikipedia.org/wiki/XORP XORP], проширлива отворена платформа за рутери, заедно со рутирачки протоколи под GPL лиценца. * [http://wiki.ucis.nl/VNE VNE], имплементација на софтверска библиотека на BGP под [[C_Sharp_(programming_language)|C#]] {{Div col end}} ==BGP симулатори== * [http://www.ris.ripe.net/bgpviz/ BGPviz], Flash апликација која што претставува графичка визуелизација на BGP рути и ажурирања за било кој реален автономен систем на интернетот. * [http://www.ssfnet.org/homePage.html SSFnet], SSFnet мрежниот симулатор вклучува и BGP имплементација развиена од страна на BJ Premore * [http://cbgp.info.ucl.ac.be C-BGP], BGP симулатор кој што може да изврши голем број на симулации со цел да го моделира AS на интернетот.<ref>[http://www.info.ucl.ac.be/~bqu/downloads/quoitin-ieee-network-2005.pdf Modeling the routing of an Autonomous System with C-BGP]</ref> * [http://www.ece.gatech.edu/research/labs/MANIACS/BGP++/ BGP++], додаток кој има интегрирано [http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_Zebra GNU Zebra] софтвер на '''ns-2''' и '''GTNetS''' мрежни симулатори. * [http://www.ensc.sfu.ca/~ljilja/cnl/projects/BGP/ ns-BGP], BGP екстензија за '''ns-2''' симулатор заснован на SSFnet имплементација *[http://netlab.cs.memphis.edu/projects_netviews.html NetViews], Јава апликација која што ги надгледува и прикажува BGP активностите во реално време. ==Опрема за тестирање== Системи за тестирање на усогласеноста на BGP, како и за тестирање на издржливост на преоптоварување и притисок, од производители како што се: * [[Ixia Communications]] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Spirent_Communications Spirent Communications] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Agilent_Technologies Agilent Technologies] ==Погледај== {{Portal|Computer Science}} {{Div col|cols=2}} * [http://en.wikipedia.org/wiki/Autonomous_system_(Internet) Autonomous system (Internet)] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Internet_Assigned_Numbers_Authority Internet Assigned Numbers Authority] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Private_IP Private IP] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Regional_Internet_Registry Regional Internet Registry] * [[Routing]] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Route_filtering Route filtering] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Routing_Assets_Database Routing Assets Database] (RADB) * [http://en.wikipedia.org/wiki/QPPB QPPB] * [http://en.wikipedia.org/wiki/AS_7007_incident AS 7007 incident] * [http://en.wikipedia.org/wiki/Route_analytics Route analytics] {{Div col end}} ==Референци== {{Reflist|2}} ==За додатно читање== * [http://www.cisco.com/en/US/docs/internetworking/technology/handbook/bgp.html Chapter "Border Gateway Protocol (BGP)"] во [http://en.wikipedia.org/wiki/Cisco_Systems Cisco ] "Internetworking Technology Handbook" ==Надворешни линкови== * [http://cyclops.cs.ucla.edu/ Cyclops] A BGP network audit tool (prefix hijack, route leakage) by UCLA * [http://www.codenomicon.com/products/bgp.shtml Codenomicon Defensics for BGP], a test automation framework for BGP [[Fuzzing]] and robustness testing * [http://linkrank.cs.ucla.edu/ LinkRank] A tool for BGP routing visualization by University of California, Los Angeles * [http://www.breakingpointsystems.com/community/blog/protocolfuzzingBGP A look at fuzzing BGP for security testing] * [http://www.bgp4.as/ BGP Routing Resources] (includes a dedicated section on [http://www.bgp4.as/security BGP & ISP Core Security]) * [http://bgp.potaroo.net/ BGP table statistics] * [http://www.asnumber.networx.ch/ ASNumber Firefox Extension] showing the AS number and additional information of the website currently open * [http://www.ripe.net/ris/index.html RIPE Routing Information Service] collecting over 550 IPv4 and IPv6 BGP feeds at 14 sites around the world * [http://www.ris.ripe.net/cgi-bin/lg/index.cgi RIS Looking Glass] into the Default Free Routing zone of the Internet * [http://www.ripe.net/projects/ris/tools/riswhois.html RISwhois] providing IPv4/IPv6 Address to BGP AS Origin Mapping * [http://www.ris.ripe.net/bgplay/ RIS BGPlay] BGP routing visualization tool by Università degli Studi Roma Tre * [http://www.linux-mag.com/2003-05/bgp_01.html Linux Magazine: Demystifying BGP] (Good, Detailed BGP explanation; requires registration) * [http://www.oriontechnologysolutions.com/administration/basic-bgp-config-generator/ BGP config generator] Free web-based tool to generate a Cisco/Quagga BGP configuration * Some important BGP RFCs ** RFC 4271, A Border Gateway Protocol 4 (BGP-4) ** RFC 4456, BGP Route Reflection - An Alternative to Full Mesh Internal BGP (IBGP) ** RFC 4278, Standards Maturity Variance Regarding the TCP MD5 Signature Option (RFC 2385) and the BGP-4 Specification ** RFC 4277, Experience with the BGP-4 Protocol ** RFC 4276, BGP-4 Implementation Report ** RFC 4275, BGP-4 MIB Implementation Survey ** RFC 4274, BGP-4 Protocol Analysis ** RFC 4273, Definitions of Managed Objects for BGP-4 ** RFC 4272, BGP Security Vulnerabilities Analysis ** RFC 3392, Capabilities Advertisement with BGP-4 ** RFC 5065, Autonomous System Confederations for BGP ** RFC 2918, Route Refresh Capability for BGP-4 ** RFC 1772, Application of the Border Gateway Protocol in the Internet Protocol (BGP-4) using SMIv2 ** RFC 4893, BGP Support for Four-octet AS Number Space ** RFC 2439, BGP Route Flap Damping ** RFC 4760, Multiprotocol Extensions for BGP-4 * Obsolete RFCs ** RFC 2796, Obsolete - BGP Route Reflection - An Alternative to Full Mesh IBGP ** RFC 3065, Obsolete - Autonomous System Confederations for BGP ** RFC 1965, Obsolete - Autonomous System Confederations for BGP ** RFC 1771, Obsolete - A Border Gateway Protocol 4 (BGP-4) ** RFC 1657, Obsolete - Definitions of Managed Objects for the Fourth Version of the Border Gateway ** RFC 1655, Obsolete - Application of the Border Gateway Protocol in the Internet ** RFC 1654, Obsolete - A Border Gateway Protocol 4 (BGP-4) ** RFC 1105, Obsolete - Border Gateway Protocol (BGP) ** RFC 2858, Obsolete - Multiprotocol Extensions for BGP-4 * [http://www.eventhelix.com/RealtimeMantra/Networking/bgp_startup.pdf BGP Interactions at Router Startup Described as a Sequence Diagram] (PDF) * [http://www.mudynamics.com/products/protocol.html BGP Protocol Service Level Traffic Variations [[Mu Dynamics]]] * [http://blog.ipexpert.com/2009/12/21/bgp-route-reflection-%E2%80%93-troubleshooting/ BGP Route Reflection Troubleshooting] [[Category:Internet standards]] [[Category:Internet protocols]] [[Category:Routing protocols]] [[Category:Internet architecture]] [[ar:BGP]] [[ca:Border Gateway Protocol]] [[cs:Border Gateway Protocol]] [[de:Border Gateway Protocol]] [[es:Border Gateway Protocol]] [[fr:Border Gateway Protocol]] [[hr:BGP]] [[id:Border Gateway Protocol]] [[it:Border Gateway Protocol]] [[he:BGP]] [[lv:Border Gateway Protocol]] [[ms:Protokol Laluan Sempadan]] [[nl:Border Gateway Protocol]] [[ja:Border Gateway Protocol]] [[no:Border Gateway Protocol]] [[nn:Border Gateway Protocol]] [[pl:BGP]] [[pt:Border Gateway Protocol]] [[ro:Border Gateway Protocol]] [[ru:Border Gateway Protocol]] [[simple:Border Gateway Protocol]] [[fi:BGP]] [[sv:Border Gateway Protocol]] [[uk:BGP]] [[vi:BGP]] [[yo:Border Gateway Protocol]] [[zh:边界网关协议]] i1l7v9ghfvkhx1g3glo580pguvu5mvy IPX/SPX 0 739020 5537473 5407933 2026-04-10T19:56:07Z Bjankuloski06 332 /* Наследство */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар 5537473 wikitext text/x-wiki {{Внимание}} {{Викифицирање}} '''IPX/SPX''' е кратенка од Internetwork Packet Exchange/Sequenced Packet Exchange или Меѓумрежна размена на пакети / Секвенцна размена на пакети. IPX и SPX се мрежни протоколи кои се користат најчесто на мрежи кои користат Novell NetWare оперативни системи. ==Слоеви на протоколот== IPX и SPX се изведени од IDP протоколот на Xerox Network Systems и SPP протоколите соодветно. IPX е протокол од мрежен слој (слој 3 од OSI модел), додека SPX е протокол од транспортен слој (слој 4 од OSI модел). SPX слојот е над IPX и овозможува сервиси кои се ориентирани на воспоставување врска помеѓу две точки во мрежата. SPX се користи најчесто во клиент/опслужувач апликации. IPX и SPX имаат сервиси за поставување врска слични на TCP/IP, со IPX протоколот кој е сличен на IP, и SPX кој е сличен на TCP. IPX/SPX е примарно дизајниран за локални мрежи (LAN) и е многу ефикасен протокол за оваа цел (во типични случаи перформансите се подобри од оние на TCP/IP во локална мрежа). TCP/IP пак е стандарден протокол во денешницата, тоа се должи на супериорната перформанса преку широко распространетите мрежи (WAN) и интернетот (којшто експлузивно користи TCP/IP). И покрај поврзаноста на протоколот со NetWare, тој не е неопходен за NetWare комуникација (од верзијата NetWare 5.x), ниту експлузивно се користи на NetWare мрежите. NetWare комуникација бара NCP имплементација, којашто може да ги користи IPX/SPX, TCP/IP или и двете како транспорт. ==Имплементации== Novell е најодговорен за користење на IPX како популарен мрежен протокол поради нивната доминација во софтверскиот маркет со мрежните оперативни системи (со Novell Netware) од доцните 1980-ти до средните 1990-ти. ===DOS=== Оригиналниот клиент NetWare на Novell е програмиран за DOS. Првичните верзии побарувале поврзан стек со протоколи, каде оделно извршна податотека би се создало од администраторот на мрежата на секоја конфигурација на мрежна картица во мрежата. Ова извршна податотека би се стартувала при подигнување (бутирање) на системот па ќе остане во меморијата додека системот не се исклучи. Подоцнежните имплементации овозможувале мрежниот стек да се полни и празни динамично, користејќи веќе постоечки модули. Оваа можност многу го олеснила одржувањето на клиентските “станици” во мрежата. IPX/SPX беше стандард за мрежни игри од DOS ерата кои се играа со повеќе корисници. Трајноста на многу игри беше продолжена со “преку” тунелирачки програми како Kali и Kahn кои овозможуваа да се игра и на интернет наместо само во локална мрежа. ===Windows=== Поради опстанокот на IPX/SPX протоколите во локалните мрежи во 1990-ти, Микрософт додаде можност да се користат протоколите во мрежниот стек на Windows почнувајќи со Windows for Workgroups и Windows NT. Микрософт дури и ја именуваше неговата имплементација "NWLink", сакајќи да каже дека влучување на преносите од слојот 3/4 дозволува NetWare врска. Всушност протоколите беа поддржувани како основен транспорт за SMB/NetBIOS на Windows и NetWare врската побаруваше додатна инсталација на NCP клиент (Микрософт овозможи основен NetWare клиент со Windows 95 и подоцнежни верзии, но не беше автоматски инсталиран, и на почетокот поддржуваше само NetWare бинарен мод). NWLink сè уште беше овозможуван од Windows (заклучно со Windows 2003), но ниту е вклучен во ниту е поддржан од Windows Vista. Се советува да не се употребува бидејќи не може да се користи за вмрежување во Windows освен како транспорт за NetBIOS, којшто е заостанат. Претежно, 32-битниот Windows клеинтски софтвер на Novell избегнува NWLink за алтернатива развивана од Novell, иако некои верзии дозволуваат користење на Микрософтовата IPX/SPX имплементација (со предупредувања за потенцијална некомпатиблиност). ===Други=== За неколку години, Novell овозможуваше native NetWare клеинт за OS/2. Тој беше сличен по структура со клиентот за DOS. Novell исто така објави IPX клиент за Classic Mac OS кој се вика MacIPX. Овој протокол се користеше не само од Mac NetWare клиентот, туку исто така и од игри како Doom при мрежно играње. Имплементациите беа напишани за различни верзии на Unix/Linux, и од Novell и од други продавачи. Додека UnixWare можеше да се однесува како клиент до NetWare опслужувачите, апликациите пак можеа по избор да го користат IPX/SPX како транспорт, UnixWare не ја дозволуваше можноста да се споделат податотеки и печатачи во NetWare мрежа без додатни софтверски пакети. Open Enterprise Server - Linux не поддржува IPX/SPX. Оперативниот FreeBSD кој е open source, вклучува IPX/SPX стек, со кој поддржува и NetWare датетечен системски клиент, nwfs, и NetWare опслужувач користејќи Mars NWE . OpenBSD престана со поддршка за верзијата 4.2, на 4.1 му требаше доработка за да се компајлира со IPX. ==Наследство== Искористеноста на IPX е намалена во подоцнежните години бидејќи распространетоста на интернетот го направи TCP/IP предоминантен. Првичниот обид на Novell да се подржи TCP/IP како клиентски протокол, именуван NetWare/IP, просто кажано ги "тунелираше" IPX од внатрешноста на IP пакетите, дозволувајќи на NetWare клиенти и опслужувачи да комуницираат преку чисти TCP/IP мрежи. Сепак, поради комплексна имплементација и приметлива загуба во перформансите поради преоптоварување со тунелирањето, NetWare/IP е избегнувано освен кога се користи како механизам за да испрати IPX преку TCP/IP-само насочувачи и WAN врски. Наследникот на NetWare, Open Enterprise Server, доаѓа во две варијанти: OES-NetWare и OES-Linux. ==Види yште== *[[Internetwork Packet Exchange]] *[[NetWare Core Protocol]] *[[NetBIOS Frames protocol]] *[[NetBIOS преку TCP/IP]] *[[NWLink]] *[[Комуникациски протокол|Communications protocol]] ==Наводи== #[http://www.faqs.org/faqs/windows/win95/faq/part12/ ^ Win95 FAQ Part 12 of 14: MS-DOS Games top of question 12.9] #[http://www.freebsd.org/cgi/ports.cgi?query=mars_nwe&stype=all&sektion=all ^ FreeBSD ports info on Mars NWE] #[http://www.freshports.org/net/mars_nwe/ ^ Freshports info on Mars NWE] #[http://www.novell.com/documentation/suse91/suselinux-adminguide/html/ch17s03.html ^ Novell's comments on Mars NWE] #[http://www.openbsd.org/plus42.html ^ OpenBSD 4.2 changes] #[http://marc.info/?l=openbsd-cvs&m=118112463718127&w=2 ^ Removal of IPX from OpenBSD] #[http://software.itags.org/bsd/10745/ ^ Berkeley Software Design (BSD): building kernel support with ipx fails] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110726194806/http://software.itags.org/bsd/10745/ |date=2011-07-26 }} [[Категорија:Мрежни протоколи]] md99i6udr29gdnp0tagxvzgc9hnqphn Артур Ч. Кларк 0 747158 5537613 5492093 2026-04-11T09:11:35Z Dandarmkd 31127 5537613 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Писател | name = Сер Артур Ч. Кларк | image = Arthur C. Clarke sm.jpg | caption = Артур Ч. Кларк во неговата канцеларија во Колумбо, [[Шри Ланка]], 28 Март 2005 | birthdate = {{роден на|16|декември|1917}} | birthplace = [[Минхед]], [[Сомерсет]], [[Англија]], [[Обединето Кралство]] | deathdate = {{починал на|16|декември|1917}} | deathplace = [[Колумбо]], [[Шри Ланка]] | occupation = Автор | nationality = Британец | citizenship = САД и Шри Ланка | spouse = Мерлин Мејфилд (1953-1964) | period = | genre = Научна фантастика]] | subject = [[Наука]] | movement = | notableworks = ''[[Childhood's End]]''<br />''[[Одисеја во вселената 2001|2001: A Space Odyssey]]''<br />''[[Rendezvous with Rama]]''<br />''[[The Fountains of Paradise]]'' | website = http://www.clarkefoundation.org/ }} '''Сер Артур Чарлс Кларк''' бил англиски писател на научна фантастика и пронаоѓач. Кларк е најпознат по неговиот научнофантастичен роман „[[2001: Вселенска одисеја (роман)|2001: Вселенска одисеја]]“ и заради неговата соработка со режисерот [[Стенли Кјубрик]] во [[2001: Вселенска одисеја (филм)|истоимениот филм]]. Заедно со [[Роберт Хајнлајн]] и [[Исак Асимов]], тој бил вбројуван во „големата тројка“ на [[Научна фантастика|научната фантастика]] во [[XX век]]. Напишал повеќе од 100 книги за [[наука]]та, [[вселена]]та и иднината, со идеи кои дадоа значаен придонес во развојот на некои современи технологии. Тој е меѓу првите кои предлагале употреба на систем од геостационарни [[сателит]]и како комуникациска мрежа. Наречен „Пророк на вселенското време“, [[Британија|британскиот]] писател на научна фантастика Артур Ч. Кларк изумил и предвидел неколку концепти клучни за современо ползување на [[вселена]]та. Највлијателна била неговата теорија во 1945&nbsp;г. дека геостационарните сателити што ја обиколуваат [[Земја (планета)|Земјата]] еднаш дневно може да се употребуваат за комуникација. ==Животопис== [[Податотека:Arthur C.Clarke, 2005.jpg|мини|десно|Сер Артур Чарлс Кларк]] Роден е во Мајнхед Самерсет во [[Англија]]. По завршувањето на средното училиште, заради материјални причини не можел да си дозволи универзитетско образование, па се вработил како ревизор во едно од министерствата на тогашната влада. Во текот на [[Втората светска војна]] служел во РАФ како радарски техничар и учествувал во изградбата на првиот систем за рано тревожење. По војната дипломирал на [[Кралски Колеџ|Кралскиот Колеџ]] во [[Лондон]], а во 1948 магистрирал математика и физика. Се оженил со [[Американци|Американката]] Мерилин Мејфилд (Marilyn Mayfield) во јуни 1953 година, но веќе во декември истата година се развеле. Подоцна изјавил: „Тоа беше клучен доказ дека јас не сум за [[брак]]. Но мислам дека секој човек мора и тоа да го проба барем еднаш во животот“. Од 1956. година, тој живеел во [[Коломбо]] на [[Шри Ланка]]. Во 1988. година му бил дијагностициран пост-полио синдром и оттогаш бил прикован за инвалидска количка. Во 1998 година, британската [[кралица]] [[Елизабета II]] го прогласила за витез. Во својот тестамент Кларк изречно нагласил дека за неговиот погреб не е дозволен „апсолутно никаков религиски обред од која и да било вероисповед.“ ==Творештво== Најголемиот придонес на Кларк во [[наука]]та е идејата за користење на геостационарни сателити како комуникациони релеи. Меѓународниот астрономски сојуз ја нарекол геостационарната [[орбита]] (42.000&nbsp;км) Кларкова орбита во негова чест. Во 1951 година, Кларк го напишал кусиот [[расказ]] „Стражарот“ (англиски: ''The Sentinel'') и го испратил на еден [[Би-би-си|Би Би Си]]-ев книжевен натпревар. Расказот бил оценет од комисијата како многу слаб и не е објавен. Меѓутоа, во 1964 година, токму тој расказ претставувал јадро за неговото најпознато дело, кое е екранизирано во соработка со режисерот [[Стенли Кјубрик]], „[[2001: Вселенска одисеја (роман)|2001: Одисеја во вселената]]“ (филмската премиера била во 1968 година). Иако на корицата на книгата не се наоѓало името на Кјубрик, Кларк често говорел дека на книгата требало да пишува дека нејзини автори се Артур Кларк и Стенли Кјубрик, а на филмот како автори да бидат наведени Стенли Кјубрик и Артур Кларк. Артур Кларк ужива углед на еден од најголемите научнофантастични писатели. Така, [[Реј Бредбери]] изјавил: „Артур Кларк е еден од вистинските гении на нашето време. Искрено му завидувам на неговиот ум.“ Според [[Карл Саган]], „нема никакво сомнение дека Артур Кларк даде огромен придонес кон засилувањето на расположението за да се оствари сериозно човечко присуство надвор од меѓите на нашата планета“. [[Алвин Тофлер]] изјавил дека „во овој свет исполнет со очајување и страв, Артур Кларк секогаш се вбројуваше во оние кои веруваа во можностите на човекот, и против оние кои ја застапуваа идејата за неговиот пораз“. Според зборовите на [[Исак Асимов]], „никој не е во состојба за истражувањето на вселената во блиска иднина пишува со толкава убедливост како Артур Кларк; едноставно, поради тоа што никој, кој макар и половина пишува толку добро како него, не поседува ни третина од она знаење за материјата со кое располага тој.“<ref>Artur Klark, ''2001: Odiseja u svemiru''. Opatija: Otokar Keršovani, Beograd: Narodna knjiga, 1983.</ref> == Наводи == {{наводи}} {{Англија-биог-никулец}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кларк, Артур}} [[Категорија:Англиски пронаоѓачи]] [[Категорија:Англиски писатели на научна фантастика]] [[Категорија:Заповедници на Редот на Британската Империја]] [[Категорија:Витези-бакалауреати]] [[Категорија:Починати во 2008 година]] [[Категорија:Скептици]] [[Категорија:Родени во 1917 година]] 0rwuj0o4yey5i45jnnze6g7fpjbwzda Категорија:Македонци во Србија 14 748641 5537353 3706310 2026-04-10T17:11:43Z Dandarmkd 31127 5537353 wikitext text/x-wiki Македонци по народност кои се граѓани на Србија, или само биле родени во Србија, или се доселиле во Србија од Македонија (или од други земји). [[Категорија:Македонска дијаспора|Србија]] [[Категорија:Народи во Србија]] ddkzig8zjjqj55bcmsw1jugmqr6npte Категорија:Косовски Албанци 14 749070 5537536 5398466 2026-04-10T22:16:19Z Dandarmkd 31127 5537536 wikitext text/x-wiki {{Катпов}} {{рв|People of Kosovo}} [[Категорија:Албанци]] [[Категорија:Народи во Косово]] [[Категорија:Српски Албанци]] svob8on2m8z8xqqytjw31rlib87vjea Таје Таиво 0 762708 5537565 4888484 2026-04-10T23:45:09Z Carshalton 30527 додадена [[Категорија:Нигериски фудбалери]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537565 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Таје Таиво<br>Taye Taiwo | image = [[Податотека:Olympique de Marseille - Girondins de Bordeaux 2007 2008 Taye Taiwo.jpg|200px]] | fullname = Таје Исмаил Таиво | dateofbirth = {{Birth date and age|1985|4|16|df=y}} | cityofbirth = [[Лагос]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}} | currentclub = [[ФК Милан]] | clubnumber = 2 | position = одбрана | youthyears1 = | youthclubs1 = | years1 = 2003 | clubs1 = [[ФК Габрос]] | caps1 = | goals1 = | years2 = 2004 | clubs2 = [[ФК Лоби Старс]] | caps2 = 37 | goals2 = 8 | years3 = 2005–2011 | clubs3 = [[ФК Олимпик Марсеј]] | caps3 = 191 | goals3 = 17 | years4 = 2011– | clubs4 = [[ФК Милан]] | caps4 = 0 | goals4 = 0 | years5 = 2012– | clubs5 = →[[ФК Квинс Парк Ренџерс|КПР]] (позајмен) | caps5 = 15 | goals5 = 1 | nationalyears1 = 2004– | nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] | nationalcaps1 = 48 | nationalgoals1 = 5 | pcupdate = 15 април 2012 | ntupdate = 15 април 2012 }} '''Таје Таиво''' (роден на {{роден на|16|април|1985}}) е нигерски фудбалер кој игра на позиција [[одбрана (фудбал)|одбрана]] и во моментот настапува во екипата на [[ФК Лозана]]. Својата кариера ја започнал во 2003 за тимот на Габрос, и Лоби Старс во 2004 година. Во периодот од 2005–2011 настапувал за [[ФК Олимпик Марсеј]], а од 2011 се преселил во [[ФК Милан]]. За Репрезентацијата на Нигерија одиграл 53 натпревари. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Таиво}} [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Милан]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] 33va9gtm88bq2ovipldxjeer4hihf5u 5537566 5537565 2026-04-10T23:45:34Z Carshalton 30527 додадена [[Категорија:Фудбалери на Квинс Парк Ренџерс]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537566 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Таје Таиво<br>Taye Taiwo | image = [[Податотека:Olympique de Marseille - Girondins de Bordeaux 2007 2008 Taye Taiwo.jpg|200px]] | fullname = Таје Исмаил Таиво | dateofbirth = {{Birth date and age|1985|4|16|df=y}} | cityofbirth = [[Лагос]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}} | currentclub = [[ФК Милан]] | clubnumber = 2 | position = одбрана | youthyears1 = | youthclubs1 = | years1 = 2003 | clubs1 = [[ФК Габрос]] | caps1 = | goals1 = | years2 = 2004 | clubs2 = [[ФК Лоби Старс]] | caps2 = 37 | goals2 = 8 | years3 = 2005–2011 | clubs3 = [[ФК Олимпик Марсеј]] | caps3 = 191 | goals3 = 17 | years4 = 2011– | clubs4 = [[ФК Милан]] | caps4 = 0 | goals4 = 0 | years5 = 2012– | clubs5 = →[[ФК Квинс Парк Ренџерс|КПР]] (позајмен) | caps5 = 15 | goals5 = 1 | nationalyears1 = 2004– | nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] | nationalcaps1 = 48 | nationalgoals1 = 5 | pcupdate = 15 април 2012 | ntupdate = 15 април 2012 }} '''Таје Таиво''' (роден на {{роден на|16|април|1985}}) е нигерски фудбалер кој игра на позиција [[одбрана (фудбал)|одбрана]] и во моментот настапува во екипата на [[ФК Лозана]]. Својата кариера ја започнал во 2003 за тимот на Габрос, и Лоби Старс во 2004 година. Во периодот од 2005–2011 настапувал за [[ФК Олимпик Марсеј]], а од 2011 се преселил во [[ФК Милан]]. За Репрезентацијата на Нигерија одиграл 53 натпревари. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Таиво}} [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Милан]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на Квинс Парк Ренџерс]] 8dsqhbczcfl9e55s4nweuvo10c1t3s0 5537567 5537566 2026-04-10T23:45:49Z Carshalton 30527 отстранета [[Категорија:Фудбалери на Квинс Парк Ренџерс]]; додадена [[Категорија:Фудбалери на ФК Квинс Парк Ренџерс]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537567 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Таје Таиво<br>Taye Taiwo | image = [[Податотека:Olympique de Marseille - Girondins de Bordeaux 2007 2008 Taye Taiwo.jpg|200px]] | fullname = Таје Исмаил Таиво | dateofbirth = {{Birth date and age|1985|4|16|df=y}} | cityofbirth = [[Лагос]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}} | currentclub = [[ФК Милан]] | clubnumber = 2 | position = одбрана | youthyears1 = | youthclubs1 = | years1 = 2003 | clubs1 = [[ФК Габрос]] | caps1 = | goals1 = | years2 = 2004 | clubs2 = [[ФК Лоби Старс]] | caps2 = 37 | goals2 = 8 | years3 = 2005–2011 | clubs3 = [[ФК Олимпик Марсеј]] | caps3 = 191 | goals3 = 17 | years4 = 2011– | clubs4 = [[ФК Милан]] | caps4 = 0 | goals4 = 0 | years5 = 2012– | clubs5 = →[[ФК Квинс Парк Ренџерс|КПР]] (позајмен) | caps5 = 15 | goals5 = 1 | nationalyears1 = 2004– | nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] | nationalcaps1 = 48 | nationalgoals1 = 5 | pcupdate = 15 април 2012 | ntupdate = 15 април 2012 }} '''Таје Таиво''' (роден на {{роден на|16|април|1985}}) е нигерски фудбалер кој игра на позиција [[одбрана (фудбал)|одбрана]] и во моментот настапува во екипата на [[ФК Лозана]]. Својата кариера ја започнал во 2003 за тимот на Габрос, и Лоби Старс во 2004 година. Во периодот од 2005–2011 настапувал за [[ФК Олимпик Марсеј]], а од 2011 се преселил во [[ФК Милан]]. За Репрезентацијата на Нигерија одиграл 53 натпревари. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Таиво}} [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Милан]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Квинс Парк Ренџерс]] nb1zv2p8xta0z2y5myf0sj1jw0nnlif 5537568 5537567 2026-04-10T23:46:11Z Carshalton 30527 5537568 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Таје Таиво<br>Taye Taiwo | image = [[Податотека:Olympique de Marseille - Girondins de Bordeaux 2007 2008 Taye Taiwo.jpg|200px]] | fullname = Таје Исмаил Таиво | dateofbirth = {{Birth date and age|1985|4|16|df=y}} | cityofbirth = [[Лагос]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}} | currentclub = [[ФК Милан]] | clubnumber = 2 | position = одбрана | youthyears1 = | youthclubs1 = | years1 = 2003 | clubs1 = [[ФК Габрос]] | caps1 = | goals1 = | years2 = 2004 | clubs2 = [[ФК Лоби Старс]] | caps2 = 37 | goals2 = 8 | years3 = 2005–2011 | clubs3 = [[ФК Олимпик Марсеј]] | caps3 = 191 | goals3 = 17 | years4 = 2011– | clubs4 = [[ФК Милан]] | caps4 = 0 | goals4 = 0 | years5 = 2012– | clubs5 = →[[ФК Квинс Парк Ренџерс|КПР]] (позајмен) | caps5 = 15 | goals5 = 1 | nationalyears1 = 2004– | nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] | nationalcaps1 = 48 | nationalgoals1 = 5 | pcupdate = 15 април 2012 | ntupdate = 15 април 2012 }} '''Таје Таиво''' (роден на {{роден на|16|април|1985}}) е нигерски фудбалер кој игра на позиција [[одбрана (фудбал)|одбрана]] и во моментот настапува во екипата на [[ФК Лозана]]. Својата кариера ја започнал во 2003 за тимот на Габрос, и Лоби Старс во 2004 година. Во периодот од 2005–2011 настапувал за [[ФК Олимпик Марсеј]], а од 2011 се преселил во [[ФК Милан]]. За Репрезентацијата на Нигерија одиграл 53 натпревари. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Таиво}} [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Милан]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Квинс Парк Ренџерс]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] pse0pq1rd8d7bo8yh953wshlavatjff 5537569 5537568 2026-04-10T23:46:32Z Carshalton 30527 5537569 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Таје Таиво<br>Taye Taiwo | image = [[Податотека:Olympique de Marseille - Girondins de Bordeaux 2007 2008 Taye Taiwo.jpg|200px]] | fullname = Таје Исмаил Таиво | dateofbirth = {{Birth date and age|1985|4|16|df=y}} | cityofbirth = [[Лагос]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}} | currentclub = [[ФК Милан]] | clubnumber = 2 | position = одбрана | youthyears1 = | youthclubs1 = | years1 = 2003 | clubs1 = [[ФК Габрос]] | caps1 = | goals1 = | years2 = 2004 | clubs2 = [[ФК Лоби Старс]] | caps2 = 37 | goals2 = 8 | years3 = 2005–2011 | clubs3 = [[ФК Олимпик Марсеј]] | caps3 = 191 | goals3 = 17 | years4 = 2011– | clubs4 = [[ФК Милан]] | caps4 = 0 | goals4 = 0 | years5 = 2012– | clubs5 = →[[ФК Квинс Парк Ренџерс|КПР]] (позајмен) | caps5 = 15 | goals5 = 1 | nationalyears1 = 2004– | nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] | nationalcaps1 = 48 | nationalgoals1 = 5 | pcupdate = 15 април 2012 | ntupdate = 15 април 2012 }} '''Таје Таиво''' (роден на {{роден на|16|април|1985}}) е нигерски фудбалер кој игра на позиција [[одбрана (фудбал)|одбрана]] и во моментот настапува во екипата на [[ФК Лозана]]. Својата кариера ја започнал во 2003 за тимот на Габрос, и Лоби Старс во 2004 година. Во периодот од 2005–2011 настапувал за [[ФК Олимпик Марсеј]], а од 2011 се преселил во [[ФК Милан]]. За Репрезентацијата на Нигерија одиграл 53 натпревари. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Таиво}} [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Милан]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Квинс Парк Ренџерс]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Динамо Киев]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] qbe0wee61cqhpfgoitobp3469p5g636 Андреј Тисин 0 763594 5537611 5436968 2026-04-11T09:08:02Z Dandarmkd 31127 5537611 wikitext text/x-wiki {{MedalTableTop}} {{MedalSport|Кану спринт мажи}} [[ИКФ Светски Кану Спринт Првенства]] {{MedalGold|[[2001 ICF ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|2001 Познањ]]|K-4 500 m}} {{MedalSilver|[[1999 ICF ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|1999 Милан]]|K-4 500 m}} {{MedalSilver|[[2001 ICF ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|2001 Познањ]]|K-4 200 m}} {{MedalBronze|[[1998 ICF ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|1998 Шегед]]|K-4 500 m}} {{MedalBottom}} '''Андреј Тисин''' ({{langx|ru|Андрей Тиссин}}, {{роден|5|јули|1975}} - {{починал|1|март|2008}}) беше руски спринт-кануист којшто се натпреваруваше од доцните 1990-ти до раните 2000-ти. Тој освои четири медали на [[ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|ИКФ Светските Кану Спринт Првенства]] од кои едно злато (K-4 500 m: [[2001 ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|2001]]), два сребрени медали (K-4 200 m: 2001, K-4 500 m: [[1999 ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|1999]]), и еден бронзен медал (K-4 500 m: [[1998 ИКФ Светски Кану Спринт Првенства|1998]]). Тисин исто така се натпреварувал на [[ЛОИ 1996]] во дисциплината К-2 1000 метри во [[Атланта]], но беше елиминиран во полуфиналето. Живееше во [[Краснодар]], беше висок 1,86 м и тежеше 90 кг. Тисин подоцна стана тренер на Руската репрезентација, давејќи сè додека траела сезоната на тренинзи во 2008 година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rambler.ru/news/events/incidents/12338548.html |title=Andrey Tissin has died |accessdate=2011-07-12 |archive-date=2008-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080314230714/http://www.rambler.ru/news/events/incidents/12338548.html |url-status=dead }}</ref> == Наводи == {{наводи}} *[http://www.canoeicf.com/site/canoeint/if/downloads/result/Pages%201-41%20from%20Medal%20Winners%20ICF%20updated%202007-2.pdf?MenuID=Results%2F1107%2F0%2CMedal%5Fwinners%5Fsince%5F1936%2F1510%2F0 ICF medalists for Olympic and World Championships - Part 1: flatwater (now sprint): 1936-2007.] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100105013709/http://www.canoeicf.com/site/canoeint/if/downloads/result/Pages%201-41%20from%20Medal%20Winners%20ICF%20updated%202007-2.pdf?MenuID=Results%2F1107%2F0%2CMedal%5Fwinners%5Fsince%5F1936%2F1510%2F0 |date=2010-01-05 }} *[http://www.canoeicf.com/site/canoeint/if/downloads/result/Pages%2042-83%20from%20Medal%20Winners%20ICF%20updated%202007.pdf?MenuID=Results%2F1107%2F0%2CMedal%5Fwinners%5Fsince%5F1936%2F1510%2F0 ICF medalists for Olympic and World Championships - Part 2: rest of flatwater (now sprint) and remaining canoeing disciplines: 1936-2007.]{{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160311071809/http://bcu.org.uk/files/pages%2042-83%20from%20medal%20winners%20icf%20updated%202007.pdf |date=2016-03-11 }} *[http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ti/andrey-tisin-1.html Sports-reference.com profile]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} *[http://www.utro.ru/news/2008/03/05/721354.shtml Utro.ru March 5, 2008 on Tissin's death] {{ru}} {{Русија-биог-никулец}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тисин, Андреј}} [[Категорија:Руски кајакари]] n8s0i6jyev5sejdz5l99f7ldyw2adux Разговор со корисник:Dandarmkd 3 781424 5537571 5533136 2026-04-11T01:33:13Z /* Земете учество во СИЕ Пролет 2026 */ Одговор 5537571 wikitext text/x-wiki 5537573 5537571 2026-04-11T01:53:32Z EPIC 113579 Отповикано уредување на скриен корисник на последната преработка на [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] 5533136 wikitext text/x-wiki '''Добре дојде!''' Здраво, Dandarmkd, и [[Википедија:Вовед|добре дојде]] на Википедија! Благодарам за [[Special:Contributions/Dandarmkd|Вашите придонеси]]. Се надевам дека Ви се допадна проектов и дека одлучивте да останете. Еве неколку страници кои можеби ќе Ви се најдат како корисни: *[[Википедија:Пет столба|Петте столба на Википедија]] *[[Википедија:Почетен курс|Почетен курс]] *[[Википедија:Како да уредам страница|Како да уредувате страници]] *[[Википедија:Вашата прва статија|Како да создадете статија]] Се надевам дека ќе уживате во уредувањето овде и во тоа што сте [[Википедија:Википедијанци|Википедијанец]]! Ве молам [[Википедија:Потпис|потпишувајте]] ги Вашите пораки на [[Википедија:Страници за разговор|страниците за разговор]] со внесување на четири [[тилда|тилди]] (<nowiki>~~~~</nowiki>); ова автоматски ќе го внесе Вашето корисничко име и датумот. Ако Ви треба помош, видете ја страницата [[Википедија:Прашања]], прашајте ме мене [[Разговор со корисник:Kiril Simeonovski|на мојата страница за разговор]], или поставете го прашањето на оваа страница, а потоа ставете <code><nowiki>{{помош}}</nowiki></code> пред прашањето. Уште еднаш, добре дојде! --[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 21:04, 13 ноември 2011 (CET) <!-- Шаблон:Добредојде --> == Наградени сте! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Mascote CAD.jpg|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Уредувачко признание''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Повелете награда за неуморноста при уредување на статиите за македонскиот фудбал. И сами гледате дека не се многу чепнати, па затоа продолжете со добрата работа. [[User:Вик Ретлхед|Вик Ретлхед]] <small>([[User talk:Вик Ретлхед|разговор]])</small> 23:39, 9 јули 2013 (CEST) |} == Наградени сте! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Macedonian bascketball stub icon.svg|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Кошаркарска награда''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Повели награда за твоите придонеси кон подобрување на статиите кои се однесуваат на македонската кошарка, екипи и лигата. Продолжи и понатаму. Доколку имаш некои проблеми или пак наидеш на проблеми, слободно прашувај :) [[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 22:06, 10 ноември 2013 (CET) |} == Категории == Здраво, можам само да ти дадам пофалби за досегашната работа за уредување на темите поврзани со македонскиот спорт на Википедија. Само продолжи и понатаму, многу добро ги уредуваш статиите. Имам само една забелешка, ништо големо. Вообичаено сите статии на Википедија имаат и категории, па така би те замолил да додаваш и ти вакви категории на самиот крај на статиите. Додавањето категории можеш да го направиш преку кликање на веќе подготвената алатка за категории, која се наоѓа под просторот за уредување, значи кликаш на категорија и после двете точки пишуваш одредена категорија. Бидејќи ти пишуваш најчесто за спортот, би требало да има Ракомет во Македонија, Фудбал во Македонија, Куп на Македонија и слично. Провери ги останатите статии и можеш да видиш за што ти говорам. Поздрав --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:54, 9 декември 2013 (CET) == Струмица == Не ја избришав страницата, само направив пренасочување до постоечката, сепак некој може да го бара клубот под другото име. Инаку, кога сакаш некоја страница да се избрише или пак видиш вандализам можеш да го употребуваш овој шаблон {{пв|бб}} со кој означуваш дека страница е за бришење.--[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 18:58, 10 декември 2013 (CET) :Исто така не мора да вметнуваш ти самиот категорија:Никулци за македонската кошарка, тоа автоматски можеш да го постигнеш преку готовиот шаблон {{пв|македонија-кошарка-никулец}}, со кој директно долу ќе ја добиеш и категоријата.--[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 19:49, 10 декември 2013 (CET) ::Поправено и извини за грешката :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:06, 11 декември 2013 (CET) == Европско == Затоа што покрај останатите добри промени што си ги направил, кои сега јас ги направив, имаше и промени и во самиот воведен пасус, кој е веќе добро уреден и немаше потреба за такви промени. Ништо лично немаше во ова. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 01:33, 18 јануари 2014 (CET) == Кошарски клуб == Здраво, видов си создал нов шаблон за кошаркарски клуб. Нема никаква потреба, зашто веќе имаме таков шаблон {{[[Шаблон:Инфокутија кошаркарски клуб|Кошарски клуб]]}}. Можеш слободно него да го користиш, а ако сакаш да додадеш или одземеш нешто од него, можеш него да го уредуваш. Вака ова претставува уште еден шаблон за веќе постоечки. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 14:47, 22 јануари 2014 (CET) :Иако не ми се најголема специјалност, знам често да заглавам при нивното правење, сепак кажи што сакаш да направиш, па ќе се обидам да ти помогнам. Јас најмногу барам од другите јазични изданија и така ги правам инфокутиите. Пиши што планираш, па ќе видиме --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 13:17, 23 јануари 2014 (CET) ::Во шаблонот за кошаркарски клуб додадов тоа што го бараше и функционира, го испробав кај МЗТ, така што можеш да го примениш на сите клубови. Само малку ме мисли дали тоа лига да стои два пати, или пак да постои само еднаш кога се пишува на кое место завршил во лигата, бидејќи вака сега го има на две места. За кошаркарски турнир, да не ти се верува, не најдов на ниедно друго издание инфокутија, но може да прилагодиме од друг спорт, ќе ти ја направам утре, сепак треба да се посвети човек на тоа. Поздрав и слободно прашувај што ти треба :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:40, 23 јануари 2014 (CET) :::Го сменив тоа за лига, само сега ти создадов работа, треба во сите клубови да ги замениш „лига“ со „цело име“ и таму да го впишеш името на клубот, зашто вака сега ќе се појавува цело име во сите клубови. Инаку, за ова турниров пробував нешто денеска, ама неуспешно, ќе се потрудам да најдам и да склопиме инфокутија, иако и сега статиите се супер :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 15:34, 24 јануари 2014 (CET) :Не бев дома денеска цел ден, така што дури сега седнувам, па ќе видам што ќе направам. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 17:59, 25 јануари 2014 (CET) ::{{готово}} По многу труд и време потрошено, сепак успеав (еве го шаблонот {{[[Шаблон:Инфокутија Кошаркарски турнир|Кошарски турнир]]}}) и ја уредив статијата за Купот во 2013, да ти послужи за иден пример. Сепак, имам мал пропуст нема линк кон следен и претходно издание, но деновиве ќе го средам и тоа :). --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 19:14, 25 јануари 2014 (CET) Очигледно целата инфокутија треба да се преработи, зашто вака се појавуваат повеќе проблеми. Во меѓувреме додадов категорија „распаднат“ (не знам зашто не постоело досега), додека за другиот проблем привремено решение е или да ги отстраниш тие категории или пак да ги обележуваш со <!---->, со што нема да се покажуваат во инфокутијата. Поздрав --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 19:59, 25 јануари 2014 (CET) == Уредник == Поради твоите корисни придонеси кон статиите поврзани со македонскиот спорт, ти доделив уреднички права, со што сега твоите уредувања ќе бидат автоматски проверени, без да има потреба некој друг да ги испатролира. Ти посакувам и понатаму успешна и пријатна работа на Википедија на македонски јазик :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 18:45, 24 јануари 2014 (CET) == Re: Вардар Неготино == Здраво!, официјалното име на клубот е ФК Вардар Неготино ([http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=101:vardar-negotino&catid=24:3-liga-jug-third-league-south&Itemid=190 извор]). Поздрав и успешно уредување! --[[User:Vasil1234|Vasil1234]] <small>([[User talk:Vasil1234|разговор]])</small> 17:21, 6 март 2014 (CET) == Re: ПФЛ== здраво Dandarmkd се извинувам на грешката која сега ја поправив. Поздрав--[[User:Тиверополник|Тиверополник]] <small>([[User talk:Тиверополник|разговор]])</small> 00:11, 2 мај 2014 (CEST) == Кошаркарски куп == Здраво, го решив проблемот со инфокутијата за кошаркарски куп пред малку, па така сега конечно ќе можеш да ги додаваш минатите и следните сезони на купот без проблем. Веќе ги направив измените за овогодишниот куп, па ти продолжи си за следните :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 11:12, 9 август 2014 (CEST) == Фени индустри и другите кошаркарски клубови == Здраво, фала за поправките. Инаку, јас не сум постојан уредувач на оваа страница, ниту на другите посветени на кошарката, туку само одвреме-навреме, ако дојдам до некоја официјална информација (од весник или слично) си земам за слобода да ги збогатам постоечките статии. Бидејќи немав претстава кој е тимот на Фени, слободно напиши го моментниот состав. Моето дополнување на статијата беше мотивирано од фактот дека долгов реме за Фени и за КК Куманово не било напишано ништо ново. Со други зборови, кај ваквите страници има едне голем проблем: некој направила страница за КК Куманово, КК Работнички, РК Вардар или слично (што е добро), а потоа никој не ги ажурира таквите страници (што е маана). Како последица на тоа, повеќето вакви страници имаат многу застарена содржина. Да резимирам, јас можам само одвреме-навреме да дополнувам некои информации за кошаркарските клубови. Гоелм поздрав. [[User:ГП|ГП]] <small>([[User talk:ГП|разговор]])</small> 10:33, 19 септември 2014 (CEST) == Уредувачки маратон == Здраво, со задоволство Ве повикуваме на првиот уредувачки маратон организиран на тема „Земјите на Олимписките игри“ од страна на здружението „Споделено знаење“ составено од Википедијанци и насочено кон развивање на Википедија на македонски јазик. Маратонот ќе се одржи на 6 декември 2014 година (сабота) во интернет-кафулето „Хазард“ (види [https://goo.gl/maps/Xnb7x карта]) со почеток од 13:00 часот, кој е предвидено да трае околу три часа. Повелете на дружба со останатите Википедијанци и заедничко уредување статии и збогатување на нашата Википедија. Поздрав--[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 17:43, 30 ноември 2014 (CET) == Византија == Здраво, видов дека си го прашал Кирил за тоа како се прави корисничката страница, така што бидејќи јас сум задолжен за одржување на целата страница, ти ја направив твојата, можеш да ја најдеш во делот евиденција и кога ќе кликнеш на „уреди“ од десната страна ќе ти се отвори директно страницата, каде што ќе можеш да си ги додадаш статиите кои ќе бидат дел од натпреварот. Имаш упатство на самата страница како да ги додаваш страниците кои ќе ги уредиш за натпреварот на твојата страница што јас ја создадов. Доколку ти се појават проблеми, слободно контактирај ме. Поздрав и убав викенд :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 14:06, 18 јули 2015 (CEST) :Здраво. Гледам дека Тони веќе одговорил и го средил списокот со придонеси. Јас се извинувам што не можев навремено да ти пишам. Поздрав.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 19:36, 18 јули 2015 (CEST) ::Уште трае пребројувањето и оценување на самите статии, токму денес се информирав за истото и јас, но биле во завршна фаза, сепак се работеше за голем број на статии. Поздрав --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 19:22, 6 септември 2015 (CEST) == Употреба на броеви == Здраво, во скорешни промени го заприметив твојот разговор со корисникот Kwiki и морав да ти укажам дека човекот има право, затоа што броеви напред не се користат на ниедна Википедија освен на англиската кои следат американски правила. Тоа воопшто не одговара и нема никаква потреба ни смисла броевите да стојат пред самиот наслов. Поздрав --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 09:25, 8 август 2015 (CEST) :Не говорам јас за твојата практичност при пребарувањето, а бидејќи ова е Википедија на македонски јазик, кој секој може да ја уредува и никој нема право да држи одредени статии, не може правило кое никој не го употребува и кое не постои во Правописот на македонскиот јазик, по кој ние се водиме тука, нема ни потреба да имаме дури и такви пренасочувања, па камоли и самите статии да започнуваат на таков начин. Реков и ќе повторам, таква пракса имаат само Американците во цел свет и толку. Верувај ми дека знам на што велиш дека е полесно за наоѓање (имам уредено и напишано бројни велосипедски трки), но сепак едноставното пребарување во соодветниот шаблон го решава проблемот. Поздрав --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 14:16, 8 август 2015 (CEST) ::Ма, реков јас дека потполно те разбирам во поглед на функционалноста, но сепак, не е до толку тешко, да напишеш неколку букви плус за да дојдеш до насловот. Едноставно кажано, не смее кај нас и нема да дозволам за тоа (ако сакаш отвори тема на Селска чешма за ова), да има статии кои почнуваат со броеви, особено за теми од Македонија. Дури и за пренасочувања да има со таква поставеност до досегашните статии, не треба да има. Искрено, одвај се решивме од пренасочувањата, па сега не сакам повторно да се натрупува самата Википедија со десетици пренасочувања и тоа само за насловите, за да биде пофункционално, едноставно не ми е прифатливо, но сепак, отвори тема на Селска чешма, ако сметаш дека јас не сум во право. Поздрав, Тони --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 20:18, 10 август 2015 (CEST) {{коментар}} Бројки не можат да стојат напред. Во една енциклопедија тоа е недозволиво. Тоа е јазикот, правописот и стилот и нема отстапки. Секаде, дури и не само за енциклопедии. За ова не се дискутира и никој нема да го поддржи таквиот начин. --[[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 21:20, 21 август 2015 (CEST) == Статии == Здраво јас таа ја имав преведувано но ти си направил само вовед. Јас за разлика од тебе не ги правам со воведи за да ги обележам како мои, туку одеднаш ги објавувам. Не сум знаел дека така ги обележуваш како твои се извинувам. Сега знам нема да се повтори. Поздрав!--[[User:Инокентиј|Инокентиј]] <small>([[User talk:Инокентиј|разговор]])</small> 01:41, 13 август 2015 (CEST) == Куп == Извињавам се, нисам знао. Мислио сам да бројеви иду на крају. Све најбоље. -- [[User:KWiki|KWiki]] <small>([[User talk:KWiki|разговор]])</small> 19:15, 14 август 2015 (CEST) == Чума Анене == Здраво Dandarmkd, во врска со оваа статија сакам да ти кажам дека е во ред тоа што ја обновуваш (играчот потпишал за нов клуб и тоа треба да се напише), но не во ред да ги бришеш шаблоните за кој потрошив часови за да ги направам. Следниот пат те молам имај повеќе почит спрема мојата и работата на другите корисници, а ако не знаеш како да ги користиш прашај ме ќе те научам многу е лесно. Извини, но морав ова да ти го кажам. Поздрав [[User:Carshalton|Carshalton]] <small>([[User talk:Carshalton|разговор]])</small> 19:35, 13 септември 2015 (CEST) Ако си ја отворил страната ќе видеше дека не сум вратил по старо и дека се што си дополнил е таму. Јас само ги вратив шаблоните.[[User:Carshalton|Carshalton]] <small>([[User talk:Carshalton|разговор]])</small> 21:52, 13 септември 2015 (CEST) == Награда == Здраво Дандар, ти пишувам во врска со освоеното трето место на уредувачкиот натпревар. Имено, како што си беше и наведено, за учеството во натпреварот следуваа награди, па така, наградата беше 100 евра вредносен ваучер, кој можеш да го искористиш во продавницата ПиксПлус со која имавме соработка и минатиот пат. Ние ќе ги испратиме вашите податоци до нив, а подоцна со идентификација вие си се договорате во продавницата што сакате да си подигнете како награда. Исто така, можеш и да си доплатиш за нешто, доколку сакаш нешто во поголема вредност. Продавницата се наоѓа во трговскиот центар Беверли Хилс од задната страна, веднаш со кафе-барот „9“ (еве ти врска: https://www.google.com/maps/place/Pix%2B,+Piks+Plus+Trade/@41.993366,21.416049,15z/data=!4m2!3m1!1s0x0:0xae9f149cefa60e80?sa=X&ved=0CHQQ_BIwCmoVChMItOTOlqODyAIVyjkaCh1_UQaG). Доколку имаш некои прашања, слободно контактирај ме. Поздрав, Тони --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 16:13, 19 септември 2015 (CEST) :Го имам оставено мојот мејл тука на Википедија, но еве ти повторно, toni91ehrlich@gmail.com, така што пиши ми таму и ќе ти објаснам се, што треба. Поздрав и честито на наградата :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 20:27, 19 септември 2015 (CEST) == Наградени сте! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Tireless Contributor Barnstar Hires.gif|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Награда за неуморност''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Бидејќи веќе еднаш ти имам дадено „кошаркарска“ награда, мислам дека оваа сега ќе ти биде посоодветна. Секоја чест за статиите со кошарката, особено со првенството, буквално се ти е опишано, особено ми се допадна идејата за поделба на статијата со помошни статии. Само продолжувај така :) Поздрав [[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 22:34, 17 март 2016 (CET) |} == СИЕ Пролет 2016 == Здраво, веќе неколку недели трае меѓународниот натпревар „СИЕ Пролет 2016“, во кој земјите од Средна и Источна Европа пишуваат едни за други. Доколку сакаш да се вклучиш во овој интересен натпревар, впиши го твоето корисничко име во [[Википедија:Уредувачки натпревар/СИЕ Пролет 2016|списокот]] и можеш да одбереш една од многуте статии во издвоените списоци по земја. Натпреварот трае до 31 мај, а за првите тројца ќе бидат обезбедени материјали/книги/енциклопедии. Доколку имате некои прашања, контактирајте го корисникот [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 18:05, 25 април 2016 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%98%D0%95_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82_2016&oldid=3486329 --> == Плејоф == Јас сум моментално на конференција во Италија, така што не можам кој знае колку да ти помогнам, но еве види од оваа страница нешто: [[:en:2016 NBA Playoffs|2016 NBA Playoffs]]. Поздрав --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 13:54, 24 јуни 2016 (CEST) == Уредувачки натпревар „Населени места во Егејска Македонија“ == Во тек е спроведувањето на уредувачкиот натпревар посветен на населените места во Егејска Македонија, за кои постојат илјадници започнати, но целосно несредени статии на Википедија на македонски јазик. Помогни и приклучи се во спроведувањето на овој уредувачки натпревар со средување на овие илјадници статии, со што значително би се подобрил квалитетот на самата Википедија. За натпреварот се обезбедени награди. Прочитајте ја самата [[Википедија:Уредувачки натпревар/Населени места во Егејска Македонија|проектна страница]], а за сите прашања стојам на располагање, како и за испраќање на самиот потребен материјал. Поздрав, [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 19:06, 10 март 2017 (CET) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%E2%80%9E%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%95%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%9C&oldid=3576457 --> == Уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2017“ == Во тек е спроведувањето на меѓународниот уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2017“, кој учествуваат мноштво земји од Средна и Источна Европа, за чии земји недостигаат бројни статии на Википедија на македонски јазик. Помогни и приклучи се во спроведувањето на овој уредувачки натпревар со пишување на дел од предложените статии од самите организатори, со што значително би се подобрил квалитетот на самата Википедија. За натпреварот се обезбедени награди. Прочитајте ја самата [[Википедија:Уредувачки натпревар/СИЕ Пролет 2017|проектна страница]], а за сите прашања стојам на располагање. Поздрав, [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%98%D0%95_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82_2017&oldid=3583609 --> == Помогнете да се зголеми квалитетот на нашата Википедија == Здраво, од 25 септември (утре) започнува нов уредувачки натпревар насочен кон зголемување на општиот квалитет на нашата Википедија преку подобрување и средување на сите можни статии кои се обележани со посебни шаблони за средување. Помогнете да го зголемиме квалитетот на нашата Википедија. За најдобрите тројца уредници, како и за најдобрата статија подобрена во текот на натпреварот, обезбедени се награди. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/Средување|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 15:52, 24 септември 2017 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&oldid=3624141 --> == Уредувачки натпревар за вулкани == Здраво, во текот на целиот декември се одржува уредувачки натпревар насочен кон пишување статии за вулкани од сите земји во светот, со што би се зголемил опфатот на нашата Википедија на оваа тема. За најдобрите тројца уредници, како и за најдобрата статија и за оној кој ќе напише најмногу статии за вулкани од различни земји, обезбедени се награди. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/Вулкани|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 18:11, 4 декември 2017 (CET) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8&oldid=3648970 --> == 1000 статии што секоја Википедија мора да ги има == Здраво, во текот на од 5 февруари до 4 март ќе се уредувачки натпревар со цел создавање и подобрување на статии на тема „1000 статии што секоја Википедија мора да ги има“. Според овој критериум, македонската Википедија се наоѓа на 37. место и целта на натпреварот е да го подигнеме квалитетот на нашата Википедија, создавајќи и подобрувајќи статии кои се оценети како неопходни од целокупната заедница. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/1000 статии што секоја Википедија мора да ги има|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 22:54, 31 јануари 2018 (CET) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8&oldid=3668318 --> == Почеток на регионалниот натпревар СИЕ Пролет 2018 == Здраво, во текот од 21 март до 31 мај ќе се одржува регионалниот уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2018“, во кој учествуваат заедници од цела Средна и Источна Европа, со цел создавање и подобрување на статии од сите тие заедници по однапред предложени списоци. Се разбира, дозволено е и пишување статии надвор од предложените списоци на заедниците. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/СИЕ Пролет 2018|проектната страница за натпреварот]] и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 22:14, 19 март 2018 (CET) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8&oldid=3695825 --> == Земете учество во натпреварот за средување на статии на нашата Википедија == Здраво, еден месец со почеток од 1 септември ќе трае уредувачкиот натпревар „Временски периоди“, чија цел е да се средат илјадниците постоечки статии поврзани со години, векови, години во области и слично. За натпреварот се обезбедени и награди. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/Временски периоди|проектната страница за натпреварот]] и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 21:00, 2 септември 2018 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8&oldid=3770364 --> == Записи на странски јазик == Здраво видов дека менувајќи ги англиските записи сум го сменил функционирањето на шаблонот, доколку се пројават и други такви, известете ме, ќе го поправам да функционира со кирилично писмо, ова на превид не сум го видел дека не функционира. И во иднина Ве молам да го користите кириличното писмо за именување на државите, според македонскиот правопис. Поздрав--[[User:Инокентиј|Инокентиј]] <small>([[User talk:Инокентиј|разговор]])</small> 17:32, 20 јануари 2019 (CET) == Регионален натпревар СИЕ Пролет 2019 == Здраво, во периодот од 21 март до 20 април ќе се одржува регионалниот уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2019“, во кој учествуваат заедници од цела Средна и Источна Европа, со цел создавање и подобрување на статии од сите тие заедници по однапред предложени списоци. Се разбира, дозволено е и пишување статии надвор од предложените списоци на заедниците. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/СИЕ Пролет 2019|проектната страница за натпреварот]] и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8&oldid=3770364 --> ==Бројач на уредувања== Здраво, еве врска до бројачот на уредувања https://xtools.wmflabs.org/ec. Поздрав --[[User:Инокентиј|Инокентиј]] <small>([[User talk:Инокентиј|разговор]])</small> 16:31, 14 мај 2019 (CEST) == Да ги средиме статиите за државите во светот == Здраво, те повикувам да се приклучиш на натпреварот „Држави во светот“ и да ги подобриме статиите за државите во светот во периодот од 1 до 31 јули, со кој сакаме да ги подобриме статиите за државите во светот на нашата Википедија. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/Држави во светот|проектната страница за натпреварот]] и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. --[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 16:44, 29 јуни 2019 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8&oldid=3859671 --> == Мејл == Ми треба нешто да те прашам, па побарај ме на мејл: toni91ehrlich@gmail.com, кога ќе можеш :) --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 13:37, 19 јули 2019 (CEST) == Нов уредувачки натпревар == Здраво, те повикувам да се приклучиш на натпреварот „Автомобили“ и да создадеме повеќе статии за автомобилските модели во периодот од 20 септември до 19 октомври, со кој сакаме да создадеме нови содржини за оваа тема на нашата Википедија. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/Автомобили|проектната страница за натпреварот]] и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија.--[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 22:35, 17 септември 2019 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8&oldid=3878916 --> == Ракомет == Здраво, како што во Македонија е особено популарен ракометот, а темата на Википедија е доста слабо покриено, дојдовме до идеја да организираме уредувачки натпревар на тема „Ракомет“, со цел да ги подобриме постоечките статии, но и да создадеме нови. Натпреварот ќе се одржува цел декември. Има обезбедено награди за учество во натпреварот. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревар/Ракомет|проектната страница за натпреварот]] и земи учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија.--[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 12:23, 30 ноември 2019 (CET) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8&oldid=3898255 --> == [[Водокула (Кишинев)]] == Hi Dandarmkd, thank you a lot for translating this article in your language! I have just added some more info into the [[:en:Chișinău Water Tower|English article]], feel free to add some more content in Macedonian!. Best, [[User:Gikü|Gikü]] <small>([[User talk:Gikü|разговор]])</small> 00:48, 28 март 2020 (CET) Thank you my friend. I have just got interested in Moldovan Wikipedia articles. Salutes. [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 00:54, 28 март 2020 (CET) ==Швајцарец== [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], една минута пред 00.00 ја објави статијата од уредувачкиот ден [[Корисник:Инокентиј|Инокентиј]], 300 на саат бев. :D [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 00:40, 13 мај 2020 (CEST) ==Елиф Елмас== Здраво. Каде наоѓаш информацијата дека е [[Елиф Елмас|Елмас]] со потекло од Јеловјане? [[User:Lackope|Lackope]] <small>([[User talk:Lackope|разговор]])</small> 19:10, 25 октомври 2020 (CET) Здраво [[Корисник:Lackope|Lackope]]. Во статијата за селото [[Јеловјане]], кај графата Иселеништво, некој напишал дека Елмас од тоа село води потекло.[[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 11:20, 26 октомври 2020 (CET) ==бришење на статија== Здраво, избришете ја статијава [[Елементи од периода 1]]. Поздрав. --[[Special:Contributions/77.28.229.4|77.28.229.4]] <small>([[User talk:77.28.229.4|разговор]])</small> 00:01, 24 ноември 2020 (CET) ::Една од следните две статии треба да се избрише([[Восприемање]] и [[Перцепции]]), бидејќи мислам дека се однесуваат на ист поим, но едната е сепак поврзана со соодветната статија на англиската Википедија, и кон неа води пренасочувањето Перцепција, погледнете и одлучете. Поздрав--[[Special:Contributions/77.28.229.4|77.28.229.4]] <small>([[User talk:77.28.229.4|разговор]])</small> 00:30, 24 ноември 2020 (CET) :::Здраво [[Корисник:Bjankuloski06|Бојан]]. Ако можеш разгледај ги овие две слични статии.[[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 11:36, 24 ноември 2020 (CET) :::: {{одговор|77.28.229.4}} {{одговор|Dandarmkd}} Фала, Дандар. Ги споив некако на брза рака, иако статијата треба да се средува за да заличи. --[[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 11:55, 24 ноември 2020 (CET) ==бришење== Здраво, избришете ја статијава [[Днк (музичко дуо)]] бидејќи е копија на [[DNK]]. Јас ја копирав содржината од новата во старата статија за да ја проширам. Поздрав --[[Special:Contributions/77.28.238.226|77.28.238.226]] <small>([[User talk:77.28.238.226|разговор]])</small> 18:31, 1 декември 2020 (CET) ==грешка во предлошка== Здраво, во статијава [[Славој Жижек]], во инфокутијата под името го има знакот ', пробав да го отстранам но не најдов начин. Те молам погледни. Поздрав --[[Special:Contributions/77.29.29.80|77.29.29.80]] <small>([[User talk:77.29.29.80|разговор]])</small> 16:32, 5 декември 2020 (CET) == Земи учество во СИЕ Пролет 2021 == Здраво, во периодот од 1 до 30 април ќе се одржува регионалниот уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2021“, во кој учествуваат заедници од цела Средна и Источна Европа, со цел создавање и подобрување на статии од сите тие заедници по однапред предложени списоци. Се разбира, дозволено е и пишување статии надвор од предложените списоци на заедниците. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја проектната страница за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија.[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 21:03, 3 април 2021 (CEST) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Ehrlich91@mkwiki преку списокот на https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8&oldid=4491191 --> == здраво, помогни ми на проектот == здраво, јас сум МК01, те поканувам да ми помогнеш на мојот проект Нециклопедија, еве го https://mk.neciklopedija.org [[Special:Contributions/212.35.189.168|212.35.189.168]] <small>([[User talk:212.35.189.168|разговор]])</small> 11:43, 15 декември 2022 (CET) :Фала, ќе прескокнам. [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 11:56, 15 декември 2022 (CET) == поставување на фотографии и репродукции на графики == Здраво [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]], Се работи за познат уметник графичар Иво Мршник, има статија на македонски и словенечки. Уметникот има добиено специјална награда за графичко творештво во Македонија ( Битола). Многу би сакал и важно би било неговите дела и портрет да бидат објавени во македонската редакција а и во словенечката. Неговото семејство и таој самиот се заинтересирани за ова уредување. Прво по инструкциите на википедија во статиите постираа фотографија од авторот. По некој ден им ја избришаа. Јас не сум во состојба со мојот мобилен да направам фотографии бидејќи тие се во Словенија. Дали е можно тие да се јават во редакцијата на википедија и да гарантираат дека не подлежат репродукциите на авторски права? Или која би била можната процедура? Проучував, но искрено, целата постапка ми е многу комплицирана и тешко моам да ја разберам според напатствијата објавени на википедија. Дали моеш да ми помогнеш и да им помогниме и ним како да објават неколку фотографии и репродукции од неговите дела во статија за истиот автор, односно, доклоку е можно ова, барем да ми ги објасниш насоките, етапите, чекорите кои треба да се превземат. Поради бришењето, јас одамна се откажав од постирање на фотографии, што значително ги осиромашува статиите кои сакам да ги објавувам. Ти благодарам и извини што ти одземам од драгоценото време. Поздрав [[User:Chnitke|Chnitke]] : Здраво [[User:Chnitke|Владо]], Најдобро ќе биде изворните податотеки да бидат закачени од лицата што ги поседуваат. Закачувањето треба да е на Ризницата ([https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard врска каде се закачуваат слики]) бидејќи треба податотеките да бидат користени на повеќе јазични Википедии. Секако, за таа цел на закачување, треба да создадат кориснички профил. Поздрав, [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 15:13, 25 јануари 2023 (CET) :Ти благодарам Dandarmkd, ќе им пренесам а се надевам дека истиот принцип ќе можам во одредени ситуации да го применувам и јас. Поздрав и секое добро... [[User:Chnitke|Chnitke]] <small>([[User talk:Chnitke|разговор]])</small> 19:40, 25 јануари 2023 (CET) == Хемиски соединенија натпревар == Здраво, претходно ви пишав и на маил околку подигањето на наградите, но недобив никакво известување, кога може да се подигнат наградите од натпреварот? [[User:Emgp31012207|Emgp31012207]] <small>([[User talk:Emgp31012207|разговор]])</small> 12:13, 19 јуни 2023 (CEST) :Почитувана [[Корисник:Emgp31012207|Emgp31012207]]. Ваучерот од Нептун ќе биде изготвен за неколку дена. Ве замолувам да ми оставите ваш контакт број на nikolamilosevski.wiki@gmail.com за да ве побарам кога ќе бидат изготвени ваучерите. :Срдечен поздрав, :Никола Милошевски [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 21:31, 19 јуни 2023 (CEST) ::Се извинувам што вака доцна пишувам, но на натпреварот пред 5 месеци, имаше како дополнително изненадување, периоден систем на елементите за одредени учесници, меѓу кои и јас, но не добив никакво известување за тоа како да го подигнам и дали воопшто имаше опција за подигање на таа дополнителна награда. Па ме интересира со кого би можел да искомуницирам околу тоа? Дали таа награда е некаде веќе 5 месеци и треба да се подигне? [[User:Emgp31012207|Emgp31012207]] <small>([[User talk:Emgp31012207|разговор]])</small> 21:22, 28 ноември 2023 (CET) :::Почитувана [[Корисник:Emgp31012207|Emgp31012207]], :::Да, го чуваме вашиот периоден систем на елементи. Пишете ми на nikolamilosevski.wiki@gmail.com, за тоа кога би дошле да си го земете од Сивус. :::Поздрав, [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 21:30, 28 ноември 2023 (CET) == Invitation to Rejoin the [https://mdwiki.org/wiki/WikiProjectMed:Translation_task_force Healthcare Translation Task Force] == [[File:Wiki Project Med Foundation logo.svg|right|frameless|125px]] You have been a [https://mdwiki.toolforge.org/prior/index.php?lang=mk medical translators within Wikipedia]. We have recently relaunched our efforts and invite you to [https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/index.php join the new process]. Let me know if you have questions. Best [[User:Doc James|<span style="color:#0000f1">'''Doc James'''</span>]] ([[User talk:Doc James|talk]] · [[Special:Contributions/Doc James|contribs]] · [[Special:EmailUser/Doc James|email]]) 12:34, 6 August 2023 (UTC) <!-- Пораката ја испрати Корисник:Doc James@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Top_translatiors/mk&oldid=25414915 --> == Општини во Македонија == Забележувам дека ја отстрануваш категорија Општини во Македонија низ статиите за општините и ја оставаш само матичната категорија, но во таа категорија исто така ја нема категоријата Општини во Македонија туку само кога истите се појавени. Тоа е погрешно, бидејќи на тој начин читателите не можат од едно место да пристапат (една категорија) да дојдат до сите општини во Македонија. Воедно, нема никаква поента да ги нема воопшто категориите и на самата статија. Која е поентата на ова? --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:59, 29 октомври 2024 (CET) == Thank you for being a medical contributors! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Wiki Project Med Foundation logo.svg|130px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" |'''The 2024 Cure Award''' |- | style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |In 2024 you '''[[mdwiki:WikiProjectMed:WikiProject_Medicine/Stats/Top_medical_editors_2024_(all)|were one of the top medical editors in your language]]'''. Thank you from [[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med]] for helping bring free, complete, accurate, up-to-date health information to the public. We really appreciate you and the vital work you do! Wiki Project Med Foundation is a [[meta:Wikimedia_thematic_organizations|thematic organization]] whose mission is to improve our health content. '''[[meta:Wiki_Project_Med#People_interested|Consider joining for 2025]]''', there are no associated costs. Additionally one of our primary efforts revolves around translating health content. We invite you to '''[https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/index.php try our new workflow]''' if you have not already. Our dashboard automatically [https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/leaderboard.php collects statistics] of your efforts and we are working on [https://mdwiki.toolforge.org/fixwikirefs.php tools to automatically improve formating]. |} Thanks again :-) -- [[mdwiki:User:Doc_James|<span style="color:#0000f1">'''Doc James'''</span>]] along with the rest of the team at '''[[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med Foundation]]''' 07:22, 26 јануари 2025 (CET) </div> <!-- Пораката ја испрати Корисник:Doc James@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Top_Other_Language_Editors_2024&oldid=28172893 --> == Земете учество во уредувачкиот натпревар на тема „Хемиски елементи и изотопи“ == Здраво Dandarmkd, те повикувам да се приклучиш на натпреварот „Хемиски елементи и изотопи“ и да создадеме повеќе статии за хемиските елементи и изотопи во периодот од 10 февруари до 9 март, со кој сакаме да создадеме нови содржини за оваа тема на нашата Википедија. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревари/Хемиски елементи и изотопи|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 11:32, 18 февруари 2025 (CET) == Егејска Македонија == Здраво Dandarmkd, гледам дека многу измени имаш направено, во кој го одстрануваш делот Егејска Македонија. Да те замолам ако веќе го одстрануваш терминот (Егејска Македонија/Егејскиот дел на Македонија) од предлошките, да ја додаваш рачно категоријата "Луѓе од Егејска Македонија", за да тие луѓе бидат групирани според грчкиот дел на окупирана територија на етничка Македонија. Благодарам, [[User:Forbidden History|Forbidden History]] <small>([[User talk:Forbidden History|разговор]])</small> 08:45, 22 февруари 2025 (CET) == Земете учество во СИЕ Пролет 2025 == Здраво Dandarmkd, те повикувам да се приклучиш на регионалниот уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2025“, во кој учествуваат заедници од цела Средна и Источна Европа, со цел создавање и подобрување на статии од сите тие заедници. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2025|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 08:30, 1 април 2025 (CEST) == Барање за оценувачки статус == Добар ден, се пријавив како кандидат за оценувачки статус. Можете да ја видете мојата кандидатура во [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81#%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81 тековните номинации]. Ако имате време ве молам гласајте, ако имате проблем со мојата кандидатура ве молам [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81#%D0%94%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0 дискутирајте го во самата номинација], сакам да го подобрам мојот придонес во македонската Википедија. Ви благодарам. [[User:Gurther|Gurther]] <small>([[User talk:Gurther|разговор]])</small> 12:37, 16 мај 2025 (CEST) == Земете учество во уредувачката седмица „Управување со отпад“ == Здраво Dandarmkd, те повикувам да се приклучиш на уредувачката седмица на тема „[[Википедија:Управување со отпад|Управување со отпад]]“, која ќе трае од 2 до 8 јуни 2025. Прочитајте ја [[Википедија:Управување со отпад|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 09:48, 3 јуни 2025 (CEST) == Статии без илустрација 2025 == Добар ден Dandarmkd, ве повикувам да се приклучите на меѓународниот натпревар [[Википедија:Статии без илустрација 2025|Статии без илустрација 2025]], за вметнување на илустрации во статиите на кои им недостигаат. Натпреварот ќе трае од 1 јули сѐ до 31 август. Ако имате какви било прашања околу натпреварот можете да ме исконтактирате на мојата [[Разговор со корисник:Jtasevski123|разговорна страница]] или пак на [[Википедија:Статии без илустрација 2025|проектната страница]] за натпреварот. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 15:02, 1 јули 2025 (CEST) == Раштански Колиби == Добар ден. Забележав дека во некои од статиите на жртвите во [[Битка кај Раштански Колиби|Битката кај Раштански Колиби]] вие го вметнавте податокот дека борбата се одвивала во атарот на село [[Раштани (Велешко)|Раштани]]. Во самата статија зa борбата прикажана е скица каде што се одвивала. Раштански Колиби како месност според моето истражување не постои. Таа најверојатно припаѓа во атарот на [[Горно Оризари (Велешко)|Горно Оризари]]. [[User:Gurther|Gurther]] <small>([[User talk:Gurther|разговор]])</small> 17:51, 19 јули 2025 (CEST) :Здраво @[[Корисник:Gurther|Gurther]]. Морав да додавам населено место. Судејќи според називот „Раштански Колиби“, ми имаше логика таа месност да е во атарот на Раштани, макар и селото Горно Оризари да е поблиску до месноста. Затоа го додадов Раштани како населено место при загинувањето. Скицата на статијата не е баш географски точна, туку само била изработена што поедноставно да ја опише битката. Е сега, најдов [https://www.google.com/maps/place/Monument+of+fallen+fighters+NOB/@41.7105965,21.7370714,1564m/data=!3m1!1e3!4m6!3m5!1s0x1354290045bf88c3:0x481307f05b38af75!8m2!3d41.7110158!4d21.7378201!16s%2Fg%2F11wfqzl9mn?entry=ttu&g_ep=EgoyMDI1MDcxNi4wIKXMDSoASAFQAw%3D%3D споменик] кој веројатно е посветен на Битката. Дали баш тој споменик е посветен на битката, и дали баш таму била битката, не знам. Тоа што знам е дека спомеников се наоѓа во КО (атар на) Велес, непосредно пред атарот на Раштани. Мала е веројатноста да е во Горно Оризари, ова село е многу на југ. [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 23:21, 20 јули 2025 (CEST) ::Здраво [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] ви благодарам за коментарот, мислам дека за сега најдобар компромис би било да стои како Раштански Колиби. Бидејќи тогашните атари не се исти со денешните. Инаку споменикот што го спомна отпрвин бил во чест на битката но во денешно време повеќе служи како спомен за [[Осма македонска ударна бригада|Осмата македонска ударна бригада]]. [[User:Gurther|Gurther]] <small>([[User talk:Gurther|разговор]])</small> 11:40, 21 јули 2025 (CEST) :::Здраво @[[Корисник:Gurther|Gurther]], селските атари немаат претрпено многу многу промени. Ова го знам од еден географ. Ќе повторам, името Раштански Колиби само по себе упатува на Раштани. Поздрав, [[User:Dandarmkd|Dandarmkd]] <small>([[User talk:Dandarmkd|разговор]])</small> 15:26, 22 јули 2025 (CEST) == Уредувачки маратон - Филм == Добар ден Dandarmkd, ве повикувам да се приклучите на уредувачкиот маратон на тема '''„Филм“''' по повод меѓународната иницијатива '''[[metawiki:Wiki_Loves_Film|ВикиГоСакаФилмот]]'''. Маратонот е еднодневен, со што само ќе се вреднуваат статии создадени на 18 август, при што треба да одберете од наведениот [[metawiki:Wiki_Loves_Film/Articles|список]] и во опис да ставите #wikifilm. Една статија од новосоздадените ќе биде наградена со награда. Наградата ќе биде доделена јавно, во живо на [[Инстаграм]], преку извлекување. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки маратони - Филм|проектната страница]] за маратонот и земете учество. Ако имате какви било прашања слободно можете да ги поставите во одговор тука или да ми пишете на мојата разговорна страница. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 11:00, 18 август 2025 (CEST) == Земете учество во уредувачкиот натпревар на тема „Европска книжевност“. == Здраво Dandarmkd, те повикувам да се приклучиш на уредувачкиот натпревар „Европска книжевност“ кој ќе се одржи во периодот од 13 септември до 12 октомври, со кој сакаме да подобриме и создадеме нови содржини за оваа тема на нашата Википедија. Обезбедени се награди за најдобрите тројца, како и за други категории. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревари/Европска книжевност|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 12:34, 11 септември 2025 (CEST) == Викисредба (23 септември 2025) == Добар ден Dandarmkd, ве поканувам на петата викисредба од оваа тековна година што ќе се одржи на 23 септември во „Daily Food & Wine“ во Скопје. Повеќе информации околу викисредбата имате на следната [[Википедија:Викисредба (23 септември 2025)|врска]] (исто така и местоположба на угостителскиот објект на Google Maps). Се надевам ќе ни ја збогатите средбата со вашето присуство. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 18:49, 21 септември 2025 (CEST) == Карти на општини == Добар ден, забележав уредуваш статии за поранешни македонски општини, па да ти кажам дека имам направено мапи за повеќето од нив, поделени по години, па би можел да ги искористиш во статиите. Моментално имам мапи за следниве периоди: * 1952-1955 * 1955-1957 * 1957-1962 * 1962-1965 Пример: Lukovo 1955-57.svg или Kosel 1955-65.svg (Косел не претпрела промена, па затоа за 3те периода има само една мапа) Имам направено мапи и за околиите. Поздрав и убав ден. [[User:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] <small>([[User talk:Bojan9Spasovski|разговор]])</small> 13:23, 17 ноември 2025 (CEST) == Земете учество во уредувачката седмица „Риби“ == Здраво Dandarmkd, те повикувам да се приклучиш на уредувачката седмица на тема „[[Википедија:Риби|Риби]]“, која ќе трае од 21 до 27 ноември 2025. Прочитајте ја [[Википедија:Риби|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме Википедија на македонски јазик. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 12:51, 19 ноември 2025 (CET) == Уредувачки денови и викенди 2026 == Добар ден, започна предизвикот [[Википедија:Уредувачки денови 2026|уредувачки денови]] и [[Википедија:Уредувачки викенди 2026|викенди]] за 2026 година. Ве поканувам да се приклучите на предизвикот, со тоа што од оваа година наградите ќе бидат на месечно ниво каде што треба да се исполнат следните услови: * Да се учествува во најмалку 10 изданија на уредувачките денови и/или викенди во текот на еден месец, и * Да се создадат или подобрат најмалку 25 статии '''од тековниот месец'''. Ако имате какви било прашања слободно обратете ми се на мојата разговорна страница! Пријатен ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 12:08, 5 јануари 2026 (CET) == Викисредба (9 февруари 2026) == Добар ден Dandarmkd, ве поканувам на втората викисредба од оваа тековна година што ќе се одржи на 9 февруари во „Daily Food & Wine“ во Скопје. Повеќе информации околу викисредбата имате на следната [[Википедија:Викисредба (9 февруари 2026)|врска]] (исто така и местоположба на угостителскиот објект на ''Google Maps''). Се надевам ќе ни ја збогатите средбата со вашето присуство. Убав ден! [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 09:41, 2 февруари 2026 (CET) == Земете учество во СИЕ Пролет 2026 == Здраво Dandarmkd, те повикувам да се приклучиш на регионалниот уредувачки натпревар „СИЕ Пролет 2026“, во кој учествуваат заедници од цела Средна и Источна Европа, со цел создавање и подобрување на статии од сите тие заедници. Прочитајте ја [[Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2026|проектната страница]] за натпреварот и земете учество. Вклучи се и заедно да ја подобриме македонската Википедија. [[User:Jtasevski123|Jtasevski123]] <small>([[User talk:Jtasevski123|разговор]])</small> 13:50, 2 април 2026 (CEST) so9y205jbj8k0nczi6s392hgn7jv6hv Корисник:Macedonia Travel 2 963305 5537604 3192793 2026-04-11T08:26:26Z Εὐθυμένης 35138 5537604 wikitext text/x-wiki {{Брзо бришење|non conforming user page}} [[File:Macedonia Travel.jpg|thumb|Macedonia Travel Logo]]<br /> == == <big>'''MACEDONIA TRAVEL'''</big> was founded in 2004 with the goal of creating the synergy of knowledge, experience and energy of the professionals that are familiar with the myriad of possibilities offered by the tourism, and with strong will and knowledge to offer the best service under the most competitive prices, and the best conditions for traveling in the country and abroad. The founder and CEO of Macedonia Travel is Mrs Emilija Fildishevska, an ITC/IATA Travel Consultant and experienced tour operator with over 20 years of experience in the traveling business.<br /> == == '''<big>TRAVEL SECTORS:</big>''' <br /> '''INCOMING TRAVEL TO MACEDONIA''' – hotel bookings in Macedonia, design and organization of guided group and tailor-made tours throughout Macedonia and the Balkan region, including cultural, monastery, adventure, hiking and GEO tours.<br /> Acting also as founder of the hiking club “Makedon” [http://www.makedon.mk www.makedon.mk] we specialize in active eco-friendly tourism services, including visits to locations with spectacular natural beauty and authentic rural life in an environmentally friendly manner.<br /> '''BUSINESS TRAVEL''' - arranging international flights, hotel bookings, meetings, events, and all other travel and logistic related services, designed by the client’s company travel policy for best optimization and control of their business travel budget.<br /> '''INCOMING BUSINESS SERVICES''' – full logistic services for foreign companies and representatives doing business with Macedonia. <br /> == == Phone: 3112-408; 3112-372;<br /> fax:3112 -372;<br /> e-mail: info@macedoniatravel.com<br /> <big>Macedonia Travel Website http://www.macedoniatravel.com</big><br /> 7rkv967gxff5xpvzioczhhybyu0da15 Јован Лествичник 0 973201 5537341 5404858 2026-04-10T16:46:11Z CommonsDelinker 746 Замена на [[File:Św_Jan_Klimak,_Jerzy_i_Błażej.jpg]] со [[File:Święci_Jan_Klimak,_Jerzy_Zwycięski_i_Błażej._Nowogrodzka_Szkoła_Malarstwa_Ikonowego,_XIII_wiek.jpg]] (од страна на [[c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:FR|File renamed]] 5537341 wikitext text/x-wiki {{Infobox saint |honorific-prefix = [[Светец|Свети]] |name=Јован Лествичник |birth_date=525 |death_date={{death date|606|3|30|df=y}} |feast_day=30 март |venerated_in=[[Римокатоличка црква]]<br>[[Источни католички цркви]]<br>[[православие]]<br>[[Древноисточни цркви]] |image=Święci Jan Klimak, Jerzy Zwycięski i Błażej. Nowogrodzka Szkoła Malarstwa Ikonowego, XIII wiek.jpg |imagesize=200px |caption=Икона од XIII век |birth_place=[[Сирија]] |death_place=[[Синајска Гора]] |titles= |beatified_date= |beatified_place= |beatified_by= |canonized_date= |canonized_place= |canonized_by= |attributes= |patronage= |major_shrine= |suppressed_date= |issues= |prayer= |prayer_attrib= }} '''Јован Лествичник''' е христијански светец од [[VII век]]. == Животопис == Познат е по тоа што ја напишал познатата книга „Лествица“. дошол во [[Синајска Гора|Синајската Гора]] како шеснаесетогодишно момче и тука останал, најпрво како послушник, потоа како отшелник и најпосле како Синајски игумен до својата 80 година. Неговиот животописател, монахот Данил, за него вели: „''се вознесе со телото на Гората Синајска, а со духот на Гората Небесна''“. Кај својот духовен отец, Мартириј, поминал во послушание 19 години. [[Свети Анастасиј Синајски]], видувајќи го еднаш младиот Јован, прорекол за него дека ќе биде игумен Синајски. По смртта на својот духовник, Јован се повлекол во една пештера каде живеел 20 години. [[Податотека:The Ladder of Divine Ascent Monastery of St Catherine Sinai 12th century.jpg|мини|лево|Лествицата на Јован Лествичник]] Според христијаните неговиот ученик Мојсеј заспал еден ден во ладовината на еден голем камен. Јован на молитва во својата келија видел дека неговиот ученик e во опасност и почнал за него да се моли на Господ. Кога подоцна дошол Мојсеј, паднал на колена и му заблагодарил на својот духовен отец што го спасил од сигурната смрт. И раскажал како во сонот слушнал Јован кај што го викал, па скокнал и во тој миг оној камен паднал. Да не скокнел, каменот би го убил. На навалувањето на браќата, Јован се нафатил за игумен. Еднаш слушнал прекор од некои дека e многуглаголив. Не лутејќи се ни малку, Јован замолкнал и цела година не проговорил ни збор, додека браќата не го измолиле да проговори и да продолжи да ги учи со својата благодатна мудрост. Еднаш дошле 600 поклоници во Синајскиот манастир. При трпезата сите виделе едно подвижно момче во еврејска облека коешто служело и на другите слуги им заповедало и распоредувало. Наеднаш тоа момче го снемало. И кога сите се обѕирале и се распрашувале, Јован рекол: „''Не барајте го, тоа пророкот Мојсеј послужи на своето место''“. За време на своето молчание во пештерата, Јован напишал многу корисни книги, од кои најславна, и денес многу читана e „Лествицата“, во која се опишува методот на вознесување на душата кон Бога како по некоја скала. Пред смртта, Јован го одредил за игумен својот брат по тело, Георгиј. Но овој тагувал многу поради разделбата со Јована. Тогаш Јован му рекол дека, ако тој се удостои на близината Божја во оној свет, ќе моли и тој, Георгиј, да биде земен на небото. Така и се случило. По 10 месеци и Георгиј се успал и се вселил меѓу граѓаните небесни како и великиот му брат Јован<ref>„Охридски пролог“ стр. 132</ref>. Православната црква неговиот ден го чествува на [[30 март]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Црковни отци]] [[Категорија:Христијански мистици]] [[Категорија:Православни светци]] [[Категорија:Источнокатолички светци]] [[Категорија:Христијански светци од 7 век]] [[Категорија:Исихазам]] [[Категорија:Преподобни]] [[Категорија:Чудотворци]] [[Категорија:Исихасти]] [[Категорија:Византиски теолози]] [[Категорија:Христијански светци од 6 век]] [[Категорија:Родени во 579 година]] [[Категорија:Починати во 649 година]] egz7jrt8rk6zn3ko5netd7w2qm788dk Никола Ристановски 0 989606 5537619 5402095 2026-04-11T09:33:51Z P.Nedelkovski 47736 поврзница 5537619 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Никола Ристановски | портрет =Никола Ристановски 1.jpg | px = 220п | опис = | родено-име = | роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1969|1|23}} | роден-место = [[Острава]], [[Чешка Социјалистичка Република|ЧСР]], [[Чехословачка|СР Чехословачка]] | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонија|Македонец]] | народност = [[Македонци|Македонец]] | познат = по улогата во: <br> [[Буре барут (филм)|Буре барут]]<br>[[Збогум на 20-тиот век]]<br>[[Монтевидео, Бог те видео]]<br>[[Ова не е американски филм]]<br>[[Балканот не е мртов (филм)|Балканот не е мртов]]<br>[[На терапија (телевизиска серија)|На терапија]]<br>[[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]]<br>[[Сенки над Балканот]] | занимање = [[глумец]] | сопружник = Емилија Ристановска | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Никола Ристановски''' (роден на {{роден на|23|јануари|1969}} во [[Острава]], [[Чехословачка]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски [[глумец]].<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.sitel.com.mk/novosti/makedonija/nikola-ristanovski-dobi-akterska-nagrada|title=Никола Ристановски доби глумечка награда|date=16 ноември 2009 - 16:02|publisher=Сител|accessdate=2012-05-13|archive-date=2010-11-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20101129134303/http://sitel.com.mk/novosti/makedonija/nikola-ristanovski-dobi-akterska-nagrada|url-status=dead}}</ref> ==Животопис== Ристановски е роден во [[Чехословачка|чехословачкиот]] град [[Острава]] на [[23 јануари]] [[1969]] година, а кога имал 7 години, со семејството се преселил во [[Тетово]]. Во средното [[училиште]], членувал во драмската секција. Во тоа време, наговорен од професорката [[Нада Гешоска]], тој учествувал на натпревар во [[Осиек]], [[СР Хрватска|Хрватска]] на кој Ристановски и неговите колеги се претставиле со „''[[Злосторство и казна]]''“ од [[Достоевски]] и ја освоиле првата награда на жири-комисијата, предводена од [[Фабијан Шоваговиќ]]. Воден од тој успех, Ристановски се определил да студира глума, но бил трипати одбиен на приемниот испит на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности во Скопје]], каде што паднал уште во првата година на студиите. Сепак, подоцна, уште како студент бил повикан да игра во една [[театарска претстава]], што било признание за неговиот талент. Дипломирал на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности во Скопје]], на отсекот за глумечка игра во [[1993]] година. == Професионална кариера == По завршувањето на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Ристановски станал дел на [[Македонскиот народен театар]] во [[1994]] година. Првата професионална претстава во Македонскиот народен театар му била „''[[Жорж Данден]]''“, во режија на [[Бранко Ставрев]], по што следувала улогата во „''[[Снежана и седумте џуџиња]]''“ на [[Дејан Дуковски]], а во режија на [[Александар Поповски]]. Две години подоцна, Ристановски блеснал со улогата во култната претстава „''[[Буре барут]]''“. Во текот на својата кариера, Ристановски играл во 41 претстава и во 15 [[филм]]ови при што освоил 28 награди, со што тој е најнаградуваниот македонски глумец. Најмногу соработувал со Александар Поповски (10 претстави и 3 филма), а најмногу настапи имал во претставата „''Буре барут''“ (над 150 настапи). Исто така, Ристановски имал богата кариера и во странство, каде што играл во популарните и наградувани претстави „''[[Господа Глембаеви]]''“ и „''[[Дервишот и смртта]]''“.<ref>Сребра Ѓорѓијевска, "Во театарот им е убаво и на глумците и на публиката", ''Дневник'', година XVIII, број 5483, четврток, 5 јуни 2014, стр. 21.</ref><ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=51&str=16|title=Институт за театрологија|first=Никола Ристановски|accessdate=2012-09-14|archive-date=2014-03-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20140316230143/http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=51&str=16|url-status=dead}}</ref> Во [[2016]] година, Ристановски настапил во филмот „''Игла под прагот''“ на [[Црна Гора|црногорскиот]] режисер Иван Мариновиќ.<ref name="XVII 2016">„Никола Ристановски награден во Истанбул“, ''Утрински весник'', година XVII, број 5239, вторник, 22 ноември 2016, стр. 19.</ref> == Награди== * Награда на ревијата ''Екран'' за најдобро глумечко остварување за улогата на Раскољников во претставата „''Злосторство и казна''“ (1994); * Награди за најдобро глумечко остварување на Македонскиот театарски фестивал „Војдан Чернодрински“ - Прилеп за улогите на: Управникот во претставата „''Бунт во домот за старци''“ (1994); * Доктор Фалус, Лулу, Шејтанот во претставата „''Маме му ебам кој прв почна''“ (1997) * Лопахин во претставата „''Вишновата градина''“ (1998). * Награда за најдобро глумечко остварување за улогата во претставата „''Дон Жуан''“ на МТФ „Војдан Чернодрински“ - Прилеп (2006); * Награда „Златен ловоров венец“ за најдобро глумечко остварување за улогите во претставите „''Дон Жуан''“ и „''Никаде никого немам''“ на фестивалот МЕС Сараево (2006); * Награда за најдобро глумечко остварување за улогата на Ахмед Нурудин во претставата „''Дервишот и смртта''“ (Народен театар Белград) на Фестивалот „[[Стериино позорје]]“ (2009), * Награда за најдобар глумец на ИССТФ - [[Риека]], [[Хрватска]], за улогата на Ахмед Нурудин во претставата „''Дервишот и смртта''“ (Народен театар Белград), за истата претстава ги добил и наградите за најдобар глумец на „Ардалион“, [[Ужице]], [[Србија]] (2009) * награда за најдобар глумец на Фестивал во Пожаревац, Србија. * Награда за најдобар глумец на Меѓународниот фестивал на мали сцени (ISSTF) – Риека, Хрватска (2010) * Награда „Св. Ардалион“ на Театарскиот фестивал во Ужице (2010) * Награда „Раша Плаовиќ“ – Белград, Србија (2009) * Награда „Зоран Радмиловиќ“ на Фестивал во [[Заечар]], Србија (2009) * Награда „Зоранов БРК“ на Фестивал во Заечар (2009) * Награда за најдобар глумец на Фестивалот „Стериино позорје“, Нови Сад, Србија (2009) * Награда за најдобар глумец на Фестивалот „Петар Кочиќ“ – Бања Лука, Р.Српска/Босна и Херцеговина (2009) * Награда за најдобар глумец на Фестивалот на БиХ драма – Зеница, Босна и Херцеговина (2009) * Награда за најдобар глумец на Фестивалот „Јоаким Вујиќ“ – Крагуевац, Србија (2009) * Награда за најдобар глумец на Фестивалот во Пожаревац, Србија (2009). * Награда за високо глумечко остварување на [[Фестивал на камерен театар „Ристо Шишков“|Фестивалот на камерен театар „Ристо Шишков“]] во Струмица (2012)<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=9D418A90666FC14D97CDE4F648D8A6D0|title=„Ристо Шишков“ за Никола Ристановски|date=13 септември 2012|publisher=http://www.utrinski.com.mk|accessdate=2012-09-14}}</ref> * Награда „Златен делфин“ за најдобар глумец во рамките на „Босфорскиот филмски фестивал“ во [[Истанбул]] (за улогата во филмот „Игла под прагот“).<ref name="XVII 2016"/> * Награда за најдобра машка улога на фестивалот во [[Нови Сад]] за претставата „''Народен непријател''“ (2022) * Награда Гран при за најдобра машка улога во претставата „''Народен непријател''“ (2022) * Награда „Александар Лифка“ на [[Фестивал на европскиот филм „Палиќ“|Фестивалот на европскиот филм „Палиќ“]] во [[Србија]] (2023) * Награда „Борислав Станковиќ“ на 43. Меѓународен театарски фестивал „Борини театарски денови“ за најдобра машка улога за улогата на др. Стокман во претставата „''Народен непријател''“ (2023) == Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990-ти |- | 1991-1994 || [[Еурека]] ТВ-серија || Хорист 2 |- | 1993 || [[Крик на немиот индијанец]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Светлосиво (филм)|Светлосиво]] ТВ-филм || Ринго |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Димитар |- | 1995 || [[Уа шнајдери]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Преку езерото (филм)|Преку езерото]] ТВ-филм || Константин |- | 1998 || [[Буре барут (филм)|Буре барут]] ТВ-филм || Борис |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || Кузман |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000-ти |- | 2003 || [[Едно од лицата на смртта]] ТВ-филм || |- | 2005 || [[Обични луѓе (телевизиска серија)|Обични луѓе]] ТВ-серија || Никола |- | 2006 || [[Стрмоглави]] ТВ-филм || Кец |- | 2007 || [[Превртено (филм)|Превртено]] ТВ-филм || Петар |- | 2007 || [[Мовие]] ТВ-филм || Наратор |- | 2009 || [[Штркови во магла]] ТВ-филм || Шприцер |- | 2009 || [[Есен во моја улица]] ТВ-филм || Коцкар |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010-ти |- | 2010 || [[Монтевидео, Бог те видео]] ТВ-филм || Функционер |- | 2010 || [[Оне]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Ова не е американски филм]] ТВ-филм || Сценарист |- | 2012 || [[Џвер]] ТВ-филм || Петар |- | 2013 || [[Изгубени Германци]] ТВ-филм || Кристијан |- | 2013 || [[Балканот не е мртов (филм)|Балканот не е мртов]] ТВ-филм || Осман бег |- | 2014 || [[Косач]] ТВ-филм || Кресо |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Цветко |- | 2014 || [[Враќање]] ТВ-филм || Гианчарло |- | 2015 || [[Медена ноќ (филм)|Медена ноќ]] ТВ-филм || Никола |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Трендафилов |- | 2016 || [[Амок (филм)|Амок]] ТВ-филм || Горан |- | 2016 || Игла под прагот ТВ-филм || Петар |- | 2017 || [[Врати се, Зоне]] ТВ-филм || Хаџи Замфир |- | 2017 || [[На терапија]] ТВ-серија || др. Виктор |- | 2017 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || Доктор |- | 2017 || [[Зона Замфирова]] ТВ-филм || Хаџи Занфир |- | 2018 || [[Утрото ќе промени се]] ТВ-серија || Коља |- | 2019 || [[Пет (телевизиска серија)|Пет]] ТВ-серија || Дане |- | 2019 || [[Група]] ТВ-серија || Филип |- | 2019 || [[Сеној]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Екипа]] ТВ-филм || Сенор |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020-ти |- | 2020 || [[Име народот]] ТВ-филм || Јаша Томиќ |- | 2021 || [[Еден излез]] ТВ-серија || Виктор |- | 2022 || [[Нема да бидеш сама]] ТВ-филм || Милан |- | 2022 || [[Деца]] ТВ-серија || |- | 2023 || [[Живи и здрави]] ТВ-филм || |- | 2023 || [[Емил врати се]] ТВ-филм || |- | 2023 || [[Посета]] ТВ-серија || Благојче |- | 2023 || [[Живи и здрави]] ТВ-филм || |- | 2023-2024 || [[Убијците на мојот татко]] ТВ-серија || Цурнај |- | 2024 || [[Меѓу боговите]] ТВ-филм || Жика |- | 2025 || [[Бунтовната Принцеза]] ТВ-филм || Фин |- | 2025 || [[Нема да ви се верува што се случи претходно]] ТВ-филм || Бодан |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=17ABBF78E7F6D6448DA3B510A4DEBDC5 Во чест на Никола Ристановски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091127050102/http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=17ABBF78E7F6D6448DA3B510A4DEBDC5 |date=2009-11-27 }} - Утрински Весник (24 ноември 2009) * {{IMDb name|0728419}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристановски, Никола}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Глумци од Тетово]] [[Категорија:Глумци од Острава]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски гласовни глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Добитници на наградата „Ристо Шишков“]] ovurt70kp470stld0ouzjpzq8miydox Руд ван Нистелрој 0 999252 5537563 5236677 2026-04-10T23:33:45Z Carshalton 30527 5537563 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | playername = Руд ван Нистелрој | image = [[File:Ruud-van-Nistelrooy3.jpg|200px|]] | height = {{height|m=1.88}} | dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1976|7|1}} | cityofbirth = {{роден во|Ос|}} | countryofbirth = [[Холандија]] | nationality = {{flagsport|NED}} [[Холандија]] | currentclub = | clubnumber = | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 14 мај 2012 <small>(35 г.)</small> | years1 = 1993-1997 | caps1 = 69 | goals1 = 17 | clubs1 = {{Fb team Den Bosch}} | years2 = 1997-1998 | caps2 = 31 | goals2 = 13 | clubs2 = {{Fb team Heerenveen}} | years3 = 1998-2001 | caps3 = 67 | goals3 = 62 | clubs3 = {{Fb team PSV}} | years4 = 2001-2006 | caps4 = 150 | goals4 = 95 | clubs4 = {{Fb team Manchester United}} | years5 = 2006-2010 | caps5 = 68 | goals5 = 46 | clubs5 = {{Fb team Real Madrid}} | years6 = 2010-2011 | caps6 = 35 | goals6 = 13 | clubs6 = {{Fb team HSV}} | years7 = 2011-2012 | caps7 = 28 | goals7 = 4 | clubs7 = {{Fb team Malaga}} | nationalyears1 = 1998-2011 | nationalcaps1 = 70 | nationalgoals1 = 35 | nationalteam1 = {{знамеикона|Холандија}} [[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандија]] }} '''Рутгерус Јоханес Мартинус ''Руд'' ван Нистелрој''' ([[холандски]]: ''Rutgerus Johannes Martinus "Ruud" van Nistelrooij'') — пензиониран [[Холандија|холандски]] фудбалер кој во својата кариера играше како напаѓач за тимовите на [[ФК Ден Бош|Ден Бош]], [[ФК Херенфен|Херенфен]], [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Хамбургер|Хамбургер]] и [[ФК Малага|Малага]]. Тој е петти најдобар стрелец во историјата на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] со постигнати 56 голови, пред него се шпанскиот напаѓач и неговиот некогашен соиграч од [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] [[Раул Гонсалес]], [[Кристијано Роналдо|Кристиано Роналдо,]] [[Филипо Инѕаги]] и [[Лионел Меси]]. Кариерата ја започна во тимот на Ден Бош, каде што помина 4 години, и постигна 17 голови, за да биде продаден во [[ФК Херенфен|Херенфен]] каде што се задржал само една година при што забележал 31 настап и постигнал 13 гола. Во летото 1998 година, тој се преслил во тимот на [[ПСВ Ајндховен]], каде што одиграл одлични две сезони и постигна 62 гола на 67 натпревари. Добрите игри во ПСВ Ајндховен беа забележани од [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], каде што во 2000 година бил продаден за 19 милони [[Британска фунта|фунти]], но поради повреда тој го засилил Манчестер Јунајтед наредната 2001 година. Во Манчестер Јунајтед под водство на [[Алекс Фергусон|Сер Алекс Фергусон]], освоил една шампионскa титула во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]] во сезоната 2002/2003, еден [[ФА Куп|ФА куп]] во сезоната 2003/2004, еден [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига куп]] во 2005/2006 година и [[Комјунити Шилд]] сезоната 2003. Во сезозната 2002/2003 тој ја освоил златната копачка на Премиер лигата, како и најдобар играч во лигата. Во 2006 година тој преминал во [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], и потпишал три годишен договор вреден 14 милони евра. Шпанската [[Ла лига|Ла Лига]] ја освоил две години по ред, во сезоните 2006/2007 и 2007/2008 по водство на [[Фабио Капело]] и [[Бернд Шустер]]. Во 2008 година го освоил и шпанскиот куп. Во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] три години по ред бил најдобар стрелец, во сезоните 2001/2002, 2002/2003 и 2003/2004 година. За [[Фудбалска репрезентација на Холандија|Холандската репрезентација]] има одиграно 70 меча и постигнато 35 голови. Своето деби го имал во пријателски меч со [[Фудбалска репрезентација на Германија|Германија]] на 18 ноември 1998. Има настапено на две европски првенства во [[Европско првенство во фудбал 2004|2004]] и [[Европско првенство во фудбал 2008|2008]] и едно [[Светско првенство во фудбал 2006|Светско првенство во 2006 година]]. На 14 мај 2012 тој објави дека се повлекува од фудбалот на возраст од 35 години. ==Наводи== {{Reflist|30em}} == Надворешни врски == * [http://www.soccerway.com/players/ruud-van-nistelrooy/46/ Руд ван Нистелрој на soccerway] {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Нистелрој}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Холандски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Херенфен]] [[Категорија:Фудбалери на ФК ПСВ Ајндховен]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Хамбургер]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Малага]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2006]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:ФИФА 100]] [[Категорија:Родени во 1976 година]] mtpjs1a28vh3pq1aiqige45e9t9ccnt Џет Ли 0 1042867 5537478 5499955 2026-04-10T19:56:40Z Bjankuloski06 332 /* Поглед кон животот и боречките вештини */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар 5537478 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Џет Ли | image = Jet Li 2006.jpg | imagesize = 185px | caption = Џет Ли на премиера на филмот ''[[Бестрашниот (филм од 2006)|Бестрашниот]]''во [[2006]] [[година]] | birth_name = Ли Лиенџе |tradchinesename = 李連傑 |simpchinesename = 李连杰 | birth_date = {{Birth date and age|1963|4|26|df=y}} | birth_place = [[Пекинг]], [[Кина]] | occupation = [[Глумец]], [[Продуцент]], [[боречки уметник]] | years_active = [[1998]]– денес | spouse = Хуанг Киујан (1987–1990)<br>[[Нина Ли (глумица)|Нина Ли Чи]] (1999–денес) | partner = | website = [http://www.jetli.com/ www.jetli.com] }} '''Ли Лиенџе''' (роден на {{роден|26|април|1963}} во {{роден во|Пекинг}}), подобро познат по неговото уметничко име '''Џет Ли''' — [[Кина|кинески]] филмски глумец, филмски продуцент, стучњак по [[боречки вештини]] и првак во [[вушу]] со [[сингапур]]ско државјанство.<ref name="news">{{Наведена мрежна страница|url=http://news.xinhuanet.com/audio/2009-07/29/content_11789876.htm |title=Xinhuanet.com |publisher=News.xinhuanet.com |accessdate=2 октомври 2010}}</ref> По тригодишна интензивна обука со Ву Бин, Ли за првпат го освоил државното првенство во [[вушу]] во Пекинг. По пензионирањето од вушу, на возраст од 19 години, тој отишол да се прослави во Кина почнувајќи со филмот ''[[Храмот на шаолините]]''(Shaolin Temple), 1982 година. Тој продолжил да глуми во многу филмови за боречки вештини, особено во ''[[Еднаш, многу одамна во Кина]]''(Once Upon A Time In China) во кој игра улога на [[народен херој|народниот херој]] [[Вонг Фејухнг]]. Првата улога на Ли во холивудски филм била како криминалец во ''[[Смртоносно оружје 4]]'' (Lethal Weapon 4), 1998 година, но неговата прва холивудска главна улога била во ''[[Ромео мора да умре]]'' (Romeo Must Die), во 2000 година. Започнал да глуми во многу холивудски акциони филмови, вклучувајќи ги ''[[Бакнежот на змејот]]'' (Kiss of the Dragon) и ''[[Верниот Дени]]'',(Unleashed, Danny the dog). Тој ја имал главната улога во ''[[Забранетото кралство]]'' (The Forbidden Kingdom) (2008) заедно со [[Џеки Чен]], ''[[Платеници (филм)|Платеници]]'' (The Expendables) (2010) со [[Силвестер Сталоне]], и како главен негативец во ''[[Мумија: Гробницата на змејскиот император]]'' (The Mummy: Tomb Of The Dragon Emperor) (2008), наспроти [[Брендан Фрејзер]]. Исто така глумел и во Хонгконгшкиот филм ''[[Небесен океан]]'' (Ocean Heaven) (2010), режиран и напишан од [[Сјуе Сјаолу]]. == Детство и кариера во боречки вештини == Ли е роден во Пекинг, и е најмладиот член во семејството, покрај неговиот брат и двете сестри. Неговиот татко починал кога тој имал само две години, оставајќи го семејството да се бори за опстанок.<ref name="personal-bio-1">{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=Let's start at the beginning|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=essays&p=1|work=Essays|publisher=JetLi.com|accessdate=July 30, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104122/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=essays&p=1|url-status=dead}}</ref> За време на летен курс во училиште, на осум годишна возраст бил откриен неговиот талент за [[вушу(спорт)|вушу]], каде и започнал да вежба, но не се борел.<ref name="personal-bio-2">{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=Life Essay: Part 2|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=essays&p=2|work=Essays|publisher=JetLi.com|accessdate=July 30, 2010|archive-date=2008-10-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20081021211845/http://www.jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=essays&p=2|url-status=dead}}</ref> Бил дел од [[Вушу тимот во Пекинг]], спортска група која демонстрирала боречки кати за време на [[Национални игри на Кина|Секинеските игри]]. Негови тренери биле Ли Џуенфенг и Ву Бин,<ref name="talktalk1">{{Наведена мрежна страница|title=Jet Li Biography|url=http://www.talktalk.co.uk/entertainment/film/biography/artist/jet-li/biography/51|publisher=TalkTalk|accessdate=July 30, 2010}}</ref> кои многу му помогнале на талентираното момче. Ву Бин дури купувал и храна за семејството на Ли, бидејќи тие немале пари да купуваат месо, кое е многу важно за добра физичка состојба на еден спортист.<ref name="talktalk1"/> Како член на тимот, тој освоил петнаесет златни, и еден сребрен медал на вушу првенства во Кина, каде што се борел и со возрасни.<ref name="personal-bio-9">{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=Life Essay: Part 9|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=essays&p=9|work=Essays|publisher=JetLi.com|accessdate=July 30, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104335/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=essays&p=9|url-status=dead}}</ref> {{quote box | width = 300px | align = left | bgcolor = #c6dbf7 | quote =Мојата прва победа беше прилично возбудлива, бидејќи бев многу млад, имав 12 години, а другите двајца медалисти имаа дваесетина години.За време на свеченоста на доделување награди, иако стоев на највисоката скала, бев понизок од медалистите кои земаа второ и трето место. Сигурен сум дека глетката била неверојатна. | source = Џет Ли, ''кинеска славна личност''<ref>{{Наведена книга|url= http://books.google.com.au/books?id=YSjHUvePYVAC&printsec=frontcover&dq=Celebrity+in+China+By+Louise+Edwards,+Elaine+Jeffreys&source=bl&ots=LWbTgHr1Gl&sig=vSwth0m-kWkXaFM0MYioj8LgfA4&hl=en&ei=NEehTMrvNIe3ccLhxcYB&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CBoQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false |title=China's Internet Celebrity: Furong Jiejie in Celebrity in China |publisher=Books.google.com.au |accessdate=2 октомври 2010}}</ref>. }} Според Ли, еднаш, кога бил дете, Националниот вушу тим на Кина отишол во Соединетите држави на демонстрации за Претседателот Ричард Никсон, и самиот претседател го замолил да му биде личен телохранител. На тоа Ли одговорил, ''"Не сакам да заштитувам поединци. Кога ќе пораснам сакам да ги бранам моите сонародници."''<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.jetli.com/jet/index.php?s=life&ss=essays&p=7 |title=LIFE ESSAY: PART 7 |publisher=Jetli.com |accessdate=2 октомври 2010 |archive-date=2010-12-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101224113726/http://jetli.com/jet/index.php?s=life&ss=essays&p=7 |url-status=dead }}</ref> Ли владее неколку стилови на вушу, особено [[чангчуен]] (северен стил на долга тупаница) и [[фанцечуен]] (вртена тупаница). Проучувал и други вештини како што е [[багуаџанг]] (осумтриграмска дланка), [[Taijiquan]] (завршна тупаница), [[сјингјичуен]] (целна/намерна тупаница), [[цуејчуен]] (непрецизна/пијана тупаница), [[јингџаочуен]] (тупаница орелска канџа), и [[танглангчуен]] (тупаница богомолка). Не научил [[нанчуен]] (јужна тупаница) бидејќи неговите тренинзи биле насочени само кон [[шаолин]]ски стилови. Исто така научил да ракува со некои од главните вушу оружја, како што е [[триделен стап|санџегун]] (прачка со три сечила), гун (стап), [[дао (меч)|дао]] (широк меч), [[џен]] (прав меч) и многу други.<ref name="wushuography">{{Наведена мрежна страница|title=Wushu-ography|url=http://jetli.com/jet/index.php?s=body&ss=wushuography&l=en|publisher=Jetli.com|accessdate=16 август 2010|archive-date=2010-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20101226130646/http://jetli.com/jet/index.php?s=body&ss=wushuography&l=en|url-status=dead}}</ref> Со неговото мајсторство во боречките вештини достигнал меѓународна слава.<ref>{{Наведена книга|url=http://books.google.com.au/books?id=YSjHUvePYVAC&printsec=frontcover&dq=Celebrity+in+China+By+Louise+Edwards,+Elaine+Jeffreys&source=bl&ots=LWbTgHr1Gl&sig=vSwth0m-kWkXaFM0MYioj8LgfA4&hl=en&ei=NEehTMrvNIe3ccLhxcYB&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CBoQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false |title=Jet Li: "Wushu Master" in Sport and Film in Celebrity in China |publisher=Books.google.com.au |accessdate=October 2, 2010}}</ref> ==Глумечка кариера== ===Кинески филмови=== Благодарение на неговите спортски достигнувања тој започнал кариера и како филмска ѕвезда глумејќи во филмови со боречки вештини, најпрво во [[Кина]], а потоа во Хонгконг. Ли го добил своето уметничко име во 1982 година на Филипините, бидејќи рекламната компанија сметала дека неговото вистинско име многу тешко се изговара. Тие ја споредиле неговата кариера со авион, кој исто толку брзо "полетува", па го поставиле името Џет Ли на филмските плакати. Наскоро сите почнале да го викаат така, што всушност се заснова на неговиот прекар од младоста "Џет", што се должи на неговата брзина и грациозност на тренинзите на вушу тимот од Пекинг. Во 1982 година тој постигнал слава со деби филмот ''[[Храмот на Шаолините]]'' (Shaolin Temple). Негови попознати кинески филмови се: * Сериите ''[[Храмот на Шаолините]]'' (Shaolin Temple) (во три дела),филмови кои ја прикажуваат преродбата на вистинскиот [[Шаолински манастир|храм на Шаолините]] во Денгфенг, Кина; * Сериите ''[[Еднаш, многу одамна во Кина]]'' (Once upon a time in China), (кинески наслов: ''Wong Fei Hung''), за легендарниот кинески народен херој, мастер Вонг Феи Хунг [[Wong Fei Hung]]. * ''[[Легендарна тупаница]]'' (Fist of Legend) (кинески наслов ''Jing Wu Ying Xiong''), според филмот ''[[Гневна тупаница]]'' со [[Брус Ли]] во главната улога. Филмот ''[[Fong Sai Yuk]]'' за уште еден кинески народен херој Ли глумел и во филмот ''[[Одмазда]]'' (High Risk), како разочаран капетан по убиството на неговата сопруга. Во 2011 година биле промовирани два играни филмови во кои Ли глумел боречки херој, ''[[Магионичарот и белата змија]]'' (The Sorcerer And The White Snake) и ''[[Летечките мечеви од Портата на Змејовите]]'' (Flying Swords of Dragon Gate), режиран од Цуи Харк [[Tsui Hark]]. Во 2012 година, Џет Ли глумел во филм насловен како ''[[Таи Чи (филм)|Таи Чи]] (Tai Chi) со цел да ја промовира древната кинеската боречка вештина таи чи, и бил помошник продуцент, покрај главниот продуцент Чен Куо-Фу (Chen Kuo-Fu). Ли ќе игра во улога на таи чи мастерот Јанг Лу-чан [[Yahg Lu-chan]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://asiapacificarts.usc.edu/article@apa?jet_li_to_star_in_new_tai-chi_movie_16424.aspx | title = Jet Li to star in new tai-chi movie | publisher = Asia Pacific Arts | date = February 23, 2011 | accessdate = 2013-05-28 | archive-date = 2014-04-08 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140408213020/http://asiapacificarts.usc.edu/article@apa?jet_li_to_star_in_new_tai-chi_movie_16424.aspx | url-status = dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.china.org.cn/arts/2011-05/20/content_22606294.htm|title='Tai Chi' releases concept poster|publisher=china.org.cn|accessdate=2011-07-13|date=2011-05-20}}</ref> ==Американски филмови== Во 1998 година, во Американскиот деби филм ''[[Смртоносно оружје 4]]'' (Lethal Weapon 4) тој за првпат играл во улога на негативец. Се согласил да глуми во филмот ''[[Смртоносно оружје 4]]'' откако режисерот Џоел Силвер му ветил главна улога во најпродаваниот филм ''[[Ромео мора да умре]]'' (Romeo Must Die), 2000 година, заедно со сега покојната пејачка Алија [[Aaliyah]]. Џет Ли одбил да глуми во филмот ''[[Притаен тигар, скриен змеј]]'' (Crouching Tiger, Hidden Dragon), 2000 година, бидеќи и ветил на сопругата дека нема да снима за време на нејзината бременост.<ref>Burr, Martha. "Kiss of the Dragon." ''Kung Fu Magazine'' June 2001 [http://ezine.kungfumagazine.com/ezine/article.php?article=311 KungFuMagazine.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070904060129/http://ezine.kungfumagazine.com/ezine/article.php?article=311 |date=2007-09-04 }}, February 13, 2007</ref> Тој исто така ја одбил улогата на Сераф [[Серафим (Матрица)|Серафимот]] во трилогијата ''[[Матрица (филм)|Матрица]]'' (Matrix), со образложение дека не е компетентен за таа улога, и дека филмовите се фантастични и без неговo присуство. Во 2001 година тој се појавил во два холивудски филмови: ''[[Единствениот]]'' (The One), каде за првпат глумел со [[Џејсон Статам]] (Jason Statham) и еден од најгледаните филмови ''[[Бакнежот на змејот“(Kiss of Dragon) наспроти глумицата Бриџит Фонда (Bridget Fonda). Во јули 2001 година, Ли се согласил да глуми во акционен филм со Џеки Чен, кој наместо во 2002 или 2003, за првпат бил прикажан дури во 2006 година. Во 2002 година бил прикажан херојскиот филм со боречки вештини ''[[Херој]]''(Hero). Филмот постигнал голем успех и најголема заработувачка во историјата на кинескиот филм во тоа време.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.loc.gov/today/pr/2009/09-067.html|title=Special Screening of Historic Movie "Hero" at the Library Promotes Cultural Understanding|publisher=[[Library of Congress]]}}</ref> Во 2003 година режисерот Џоел Силвер му предложил улога во акциониот филм ''[[Од колевка до гроб]]'' (Cradle 2 the Grave), заедно со раперот ДМХ (DMX) и неговиот колега [[Марк Дакаскос]]. Во 2004 година е снимена видео игра ''[[Џет Ли:„Rise to Honor]]''. Во 2005 година, Ли имал интересна улога во филмот ''[[Верниот Дени]]'' (Unleashed, Danny the Dog), заедно со [[Боб Хоскинс]] и [[Морган Фримен]], во улога на возрасен, кој се однесува како дете израснато како животно. Филмот е мрачен, но со подлабока содржина од сите негови филмови. Во 2006 година бил промовиран херојскиот филм ''[[Бестрашниот]]''(Fearless), неговиот последен филм со вушу. Во ''[[Бестрашниот]]'' тој глуми во улога на [[Huo Yuanjia]], основачот на [[Спортската Асоцијација Чин Ву]] (Chin Woo), кој наводно јавно поразил многу јапонски боксери и боречки уметници во време кога Кина била немоќна. Исто како во ''[[Тупаница на легендата]]'' тој игра во улога на Чен Јун (Chen Jun), одмаздникот на Huo yuanjia (Фок Јун Гап), како и самиот Huo Juanjua. Филмот ''Бестрашниот'' бил промовиран на 26 јануари 2006 година во Хонгконг, а на 22 септември истата година бил промовиран во Соединетите држави каде што уште во првата недела се искачил на второто место. {{quote|Почнав да снимам филмови со боречки вештини кога имав само 16 години. "Мислам дека ја докажав мојата способност во оваа област и нема потреба да продолжам уште пет или десет години. Со улогата на [[Huo Yuanjia]] ја завршувам мојата кариера како глумец во херојски филмови со боречки вештини" -изјавил Ли<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0001472/bio Jet Li – Biography]</ref>}} На едно интервју за весникот ''Shenzhen Daily'', Ли изјавил дека филмот „Бестрашниот“ ќе биде неговиот последен херојски филм со боречки вештини, што всушност го изјавил и на самата промоција на филмот. Сепак, тој планирал да ја продолжи својата глумечка кариера во други жанрови. Поточно, тој планирал да продолжи да глуми во акциони филмови и филмови со боречки вештини; херојските филмови повеќе се занимаваат со верска и филозофска тематика. Во август 2007 година бил промовиран холивудскиот филм ''[[Војна]]'' (War), во кој глумел заедно со неговиот колега од филмот ''[[Единствениот]]'', [[Џејсон Статхам]] (Jason Statham), и акциониот кореограф [[Кори Јуен]] (Corey Yuen). Овој филм е еден од неговите најмалку продавани филмови во Америка , со заработувачка од разочарувачки 23 милиони американски долари. Сепак, овој филм бил телевизиски хит, собирајќи приближно 52 милиони американски долари, што е двојно повеќе од неговата заработувачка во кино салите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.boxofficemojo.com/movies/?page=homevideo&id=war07.htm |title=War Rental Revenue |publisher=Boxofficemojo.com |accessdate=October 2, 2010}}</ref> Со исклучок на ''[[Ромео мора да умре]]'' (Romeo Must Die) и промоцијата на филмот ''[[Херој]]'' и ''[[Бестрашниот]]'' ширум светот, повеќето американски филмови на Џет Ли се помалку познати, како што се ''[[Бакнежот на змејот]]'' (Kiss of the Dragon), ''[[Единствениот]]'' (The One), ''[[Верниот Дени]]'' (Unleashed,Danny the Dog), ''[[Од колевка до гроб]]'' (Cradle to the Grave) и други. {{quote box|width=22em|quote=Тој многу добро го контролира секој удар со рака и нога. Во минатото, тој користеше многу сила, па оние кои добиваа удари се жалеа на силни повреди. Тој е прототип за сила. […] Да, тој е сè уште најдобар.|source=—[[Yuen Woo-ping]] кореограф на борбени филмски сцени<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wu-jing.org/happenings/archives/526-Yuen-Wo-Ping-Interview-Jet-Li-Approaches-Mastership;-Jackie-Chan-Maintains-His-Standard.html|title=Yuen Wo Ping interview|publisher=The Bund|date=May 6, 2008|accessdate=August 19, 2010|archive-date=2012-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20120107205317/http://www.wu-jing.org/happenings/archives/526-Yuen-Wo-Ping-Interview-Jet-Li-Approaches-Mastership;-Jackie-Chan-Maintains-His-Standard.html|url-status=dead}}</ref>}} Во 2007 година, Ли повторно се вратил во Кина за да глуми во Кинеско-Хонгконшката преработката на воениот филм ''[[Господарите на војната]]'' (The War Lords) со [[Енди Ло]] (Andy Lau) и [[Такеши Канеширо]] (Takeshi Kaneshiro).Со овој филм, фокусирајќи се повеќе на театралноста отколку на боречките вештини, Ли бил прогласен за најдобар глумец на [[Хонгконгшките филмски награди]]. Ли и неговиот колега [[Џеки Чен]] за првпат се појавиле заедно во филмот ''[[Забранетото Кралство]]'' (The Forbidden Kingdom), кој започнал со снимање во мај 2007 година, а бил прикажан на 18 април 2008 година. Филмот се темели на легендата од ''[[Кралот мајмун]]'' (Monkey King) од кинеската фолк новела ''[[Патување на Запад]]'' (Journey to the West).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://jackiechan.com/blog/207242--Shooting-Begins |title=Shooting Begins |publisher=Jackiechan.com |date=May 1, 2007 |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2011-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110726072542/http://jackiechan.com/blog/207242--Shooting-Begins |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://movies.go.com/forbidden-kingdom/d922700/action |title=Forbidden Kingdom Facts |accessdate=2013-05-28 |archive-date=2008-04-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080422204531/http://movies.go.com/forbidden-kingdom/d922700/action |url-status=dead }}</ref> Ли исто така имал главна улога како негативец во акциониот филм ''[[Мумија:Гробницата на змејскиот император]]'' (The Mummy:Tomb of the Dragon Emperor) со глумците [[Брендан Фрејзер]] (Brendan Fraser), [[Изабела Леонг]] (Isabella Leong) и [[Мишел Јео]] (Michelle Yeoh).<ref>Chung, Philip W. (August 1, 2008). [http://www.asianweek.com/2008/08/01/jet-li-and-michelle-yeoh-from-tai-chi-master-to-the-mummy/ "Jet Li and Michelle Yeoh: From ‘Tai Chi Master’ to ‘The Mummy’"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080917133632/http://www.asianweek.com/2008/08/01/jet-li-and-michelle-yeoh-from-tai-chi-master-to-the-mummy/ |date=2008-09-17 }}. [[AsianWeek]]. Посетено на 2008-08-04.</ref> По едногодишна пауза од снимање, во 2009 година Џет Ли и се вратил да глумата, глумејќи платеник во филмот ''[[Платеници (филм)|Платеници]]'' (The Expendables), заедно со акционите ѕвезди [[Силвестер Сталоне]], [[Џејсон Статхам]], [[Долф Лундгрен]], [[Мики Рурк]] , [[Ерик Робертс]], [[Стив Остин]], [[Тери Круз]] и [[Ренди Коутур]].Тоа било третпат како глумел заедно со Статхам. ==Приватен живот== Ли практикува [[Тибетски Будизам]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.jetli.com/jet/index.php?l=en&s=spirit&ss=questions&p=x&date=010521 |title=How did you come to follow Tibetan Buddhism? |publisher=Jetli.com |date=May 21, 2001 |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2011-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713103724/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=spirit&ss=questions&p=x&date=010521 |url-status=dead }}</ref> Неговиот учител е Ло Кунсанг [[Lho Kunsang]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.jetli.com/jet/index.php?l=en&s=spirit&ss=essays&p=2 |title=Jet's teacher |publisher=Jetli.com |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2011-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713103731/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=spirit&ss=essays&p=2 |url-status=dead }}</ref> од школата Дрикунг Кагју [[Drikung Kagyu]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.drikung-kagyu.org/index.php?option=com_content&task=view&id=43&Itemid=82 |title=Most Venerable Lho Kunsang Rinpoche |publisher=Drikung-kagyu.org |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2011-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110726004456/http://www.drikung-kagyu.org/index.php?option=com_content&task=view&id=43&Itemid=82 |url-status=dead }}</ref> Во 1987 Џет Ли се оженил со Хуанг Киујан (Huang Qiuyan), член на Вушу тимот во Пекинг и негова колешка од филмот ''[[Децата на Шаолините]]'' (Kids from Shaolin),<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.hkcinemagic.com/en/people.asp?id=6705 |title=WONG CHAU YIN |publisher=Hkcinemagic.com |date=March 2, 2007 |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2008-12-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081222220321/http://www.hkcinemagic.com/en/people.asp?id=6705 |url-status=dead }}</ref> со која има две ќерки, Си и Таими.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Jet Li’s daughter dances at Lau concert|url=http://paper.sznews.com/szdaily/20071227/ca2866925.htm|publisher=Shenzen Daily|accessdate=August 23, 2010|archive-date=2010-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20100502024518/http://paper.sznews.com/szdaily/20071227/ca2866925.htm|url-status=dead}}</ref> Се развеле во 1990 година. Од 1999 година тој е во брак со глумицата [[Нина Ли Чи]] (родена Ли Жи), од Шангај, која живее во Хонгконг. И со неа има две ќерки, Џејн (родена во 2000 година) и Џада (родена во 2002 година).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://movies.yahoo.com/movie/contributor/1800018724/bio|title=Jet Li|publisher=Yahoo! Movies|accessdate=August 24, 2010}}</ref> Во 2004 година, тој бил на одмор на [[Малдивите]] заедно со своите ќерки, кога надошло [[цунами]]. Иако на вести изјавиле дека настрадал во несреќата,<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://blogcritics.org/archives/2004/12/27/193654.php |title=Jet Li Reported Missing |publisher=Blogcritics.org |date=December 28, 2004 |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2009-04-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090411192109/http://blogcritics.org/archives/2004/12/27/193654.php }}</ref> за среќа поминал само со мала повреда на стапалото додека ги спасувал неговата четиригодишна ќерка Џејн, дадилката и едногодишната ќерка Џада. Тие биле покрај базенот, блиску до плажата кога надошле големи бранови.<ref name="newsweek.com">[http://www.newsweek.com/id/161054 "My Turn: The Tsunami That Changed My Life."], ''Newsweek.com'' October 6, 2008</ref> Во 2009 година Ли се откажал од Американското државјанство, па бил само Сингапурски државјанин, иако тоа не било официјално потврдено од властите во Сингапур. На 28 јули 2009 година претседателот на Еднa Фондација (One Fondation), (фондот за добротворни цели на Џет Ли) изјавил дека Џет Ли навистина добил Сингапурско државјанство, а се одлучил за тоа поради тоа што има добар образовен систем за неговите ќерки. In 2009, Li, who previously had U.S. citizenship after years working in the United States, renounced his U.S. citizenship.<ref name="news"/><ref>{{наведени вести|url=https://www.federalregister.gov/articles/2009/04/30/E9-10001/quarterly-publication-of-individuals-who-have-chosen-to-expatriate-as-required-by-section-6039g|author=Internal Revenue Service|title=Quarterly Publication of Individuals, Who Have Chosen To Expatriate, as Required by Section 6039G|work=Federal Register|date=30 April 2009}}</ref> He was thought to have taken up [[Singaporean nationality law|Singaporean citizenship]], although Singaporean authorities did not initially provide any confirmation of this.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.channelnewsasia.com/stories/entertainment/view/436561/1/.html |title=Chinese star Jet Li 'takes Singapore citizenship' |publisher=Channelnewsasia.com |date=June 17, 2009 |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2010-10-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101009032020/http://www.channelnewsasia.com/stories/entertainment/view/436561/1/.html |url-status=dead }}</ref> On July 28, 2009, the chairman of One Foundation (the Charity fund of Jet Li) announced that Jet Li had indeed become a Singaporean citizen.<ref name="news"/> He was said to have chosen Singapore for its education system for his two daughters.<ref name="news"/> Во 2009 година, Ли промовирал сопствена фитнес програма „Вуџи“ (Wuji),<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Jet Li Promotes 'Wuji' Exercise|url=http://english.cri.cn/6666/2009/08/06/1261s507090.htm|publisher=crienglish.com|accessdate=August 16, 2010|archive-date=2011-03-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20110308132721/http://english.cri.cn/6666/2009/08/06/1261s507090.htm|url-status=dead}}</ref> која претставува спој од боречки вештини, [[јога]] и [[пилатес]]: Спортската компанија [[Адидас]] дизајнирала специјална линија на облека со иницијалите на Џет Ли ("JL").<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Gan|first=Tian|title=The Glory of Wu Ji|url=http://chinadaily.cn/life/2009-06/26/content_8327504.htm|work=China Daily|date=June 26, 2009|accessdate=2013-05-28|archive-date=2011-08-06|archive-url=https://archive.today/20110806014008/http://chinadaily.cn/life/2009-06/26/content_8327504.htm|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Wuji|url=http://www.adidas.com/wuji|publisher=adidas.com|accessdate=August 16, 2010|language=zh|archive-date=2009-06-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20090607225245/http://www.adidas.com/campaigns/campaigns_cn/wujilaunch/content/index.asp|url-status=dead}}</ref> Во слободно време тој сака да игра бадминтон, пинг-понг, одбојка, да вози велосипед, да чита и да медитира. Тој собира ретки [[тибетски монистри]]. Вели дека секогаш има со што да се занимава во слободно време.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=How did you start collecting beads?|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=011013_0208|work=Questions|publisher=jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104524/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=011013_0208|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=What do you do to handle boredom or every-day monotony? Do you have hobies?|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=001006|work=Questions|publisher=Jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104531/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=001006|url-status=dead}}</ref> ==Поглед кон животот и боречките вештини== {{quote box|width=22em|quote=Јас никогаш не велам дека сум најдобриот борец во светот. Ако некој учи боречки вештини само за да се тепа на улица, да се потпре на тоа како одбранбено оружје во расправии, да го користи за да ги заплашува другите – тогаш, според мене таа личност не може да се смета за вистински боречки уметник.|source=—Џет Ли<ref name="fight">{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=Have you ever had a fight in real life?|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=body&ss=questions&p=x&date=001020|work=Questions|publisher=jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2010-09-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20100907045059/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=body&ss=questions&p=x&date=001020|url-status=dead}}</ref>}} Ли како Будист верува дека тешкотиите на секојдневниот живот може да се надминат со помош на верските учења.<ref name="strong-in-life">{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=Are you really strong in real life?|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=010716|publisher=jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104607/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=010716|url-status=dead}}</ref> Тој смета дека славата не е нешто што може да се управува, па нема потреба да се преоптоваруваме со нејзино постигнување.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=What do you think about fame?|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=020214|work=Questions|publisher=Jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104613/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=life&ss=questions&p=x&date=020214|url-status=dead}}</ref> Според Ли, сè што отсекогаш сакал да му докаже на светот може да се најде во три од неговите филмови: пораката на ''[[Херојот]]'' е дека страдањето на едно лице не може да се спореди со страдањето на цела нација; ''[[Верниот Дени]]'' покажува дека насилството никогаш не е решение и пораката во филмот ''[[Бестрашниот (2006 филм)|Бестрашниот]]'' е дека најголем непријател на човекот е самиот тој. Ли смета дека најголемо оружје е насмевката, а најголема моќ е љубовта.<ref name="time">{{Наведена мрежна страница|title=The Liberation of Jet Li|url=http://www.asianbite.com/default.asp?display=2304|work=Time Magazine|accessdate=August 8, 2010|date=December 2, 2008|archive-date=2011-07-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20110726093155/http://www.asianbite.com/default.asp?display=2304|url-status=dead}}</ref> За Вушу тој верува дека суштината на боречките вештини не е во силата или брзината, туку во внатрешната хармонија и смета дека е жално што денешните вушу првенства стават поголем акцент на формата отколку на суштината да се биде боречки уметник. Смета дека денешното вушу има недостиг од поединечност и натпреварувачите се движат пребрзо, а според неговите ставови вушу не треба да се смета за трка во која ќе победи најбрзиот спортист. Тој би сакал вушу да е еден вид уметност, чи следбеници имаат посебен стил. Според него новите правила на натпреварување ги ограничуваат боречките уметници.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=Wushu, Past and Present|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=body&ss=essays&p=1|work=Essays|publisher=jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104619/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=body&ss=essays&p=1|url-status=dead}}</ref> Џет Ли верува дека вушу не е првенствено за самоодбрана и наместо да се обидуваат да глумат херои, луѓето треба да наоѓаат мирољубив начин на решавање на проблеми и ако е потребно да повикаат полиција: "Пиштолот во дел од секунда надминува долгогодишна обука во боречки вештини. Како што споменав претходно, треба да се прави разлика помеѓу филмовите и реалноста. Јунакот од филмовите може да го разоружа противникот и да се спаси, но во реалноста тоа не е така едноставно."<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Li|first=Jet|title=The definition of Wushu – Part 2|url=http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=body&ss=essays&p=3|work=Essays|publisher=Jetli.com|accessdate=August 8, 2010|archive-date=2011-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110713104632/http://jetli.com/jet/index.php?l=en&s=body&ss=essays&p=3|url-status=dead}}</ref> Исто така изјавил дека никогаш не ги употребил своите вештини во реалноста, ниту посакува.<ref name="fight"/> ==Филантропија== Од јануари 2006 година Ли е "филантропски амбасадор" на [[Здружението Црвен крст во Кина]]. Тој донирал 500.000 јуани (62.500 американски долари) од заработката на неговиот филм ''Бестрашниот'' за психолошкиот проект Светлина на Црвениот крст, кој го поттикнува менталното здравје.<ref>"Jet Li Becomes 'Philanthropic Ambassador' of Red Cross." Xinhua News Agency. January 23, 2006. [http://china.org.cn/english/features/film/155991.htm China.org.cn]</ref> Во април 2007 година, потресен од настанот на Малдивите од 2004 година, кога за малку ќе го загубел животот, Ли основал своја непрофитна фондација [[Една Фондација]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/01/08/talkasia.jetli/index.html |title=Interview with Jet Li |publisher=CNN |date=September 24, 2008 |accessdate=October 2, 2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.onefoundation.cn/ |title=The One Foundation |publisher=Onefoundation.cn |accessdate=October 2, 2010}}</ref> Таа е меѓународна фондација која заедно со Црвен крст и многу други помага во случај на катастрофални незгоди, вклучувајќи пречки во менталното здравје и спречување обид за самоубиство. Уште од самиот почеток Ли започнал да ги надоместува штетите од земјотресот во [[Сечуан]] во 2008г., и [[Тајфунот Моракот]] во Тајван.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.xinhuanet.com/english/2009-08/17/content_11899532.htm |title=Chinese mainland to hold television fundraiser for Taiwan typhoon relief |publisher=xinhuanet.com.|accessdate=November 14, 2010}}</ref> Ву Јинг [[Wu Jing (actor)|Wu Jing)]] доброволно помогнал во работата на фондацијата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.wu-jing.org/happenings/archives/516-Wu-Jing-Gives-a-Helping-Hand-in-Sichuan.html |title=Wu Jing Gives a Helping Hand in Sichuan |publisher=Wu-Jing.org |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2013-07-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130718041131/http://www.wu-jing.org/happenings/archives/516-Wu-Jing-Gives-a-Helping-Hand-in-Sichuan.html |url-status=dead }}</ref> Во декември 2009 година, на интервју за списанието Alliance изјавил дека обичните невладини организации можат да и помогнат на Владата, а владината помош не секогаш е правилно насочена. Невладините организации не можат да помогнат колку и владините, но треба да бидат приспособливи и независни.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.alliancemagazine.org/en/content/interview-jet-li |title=Interview – Jet Li &#124; |publisher=Alliancemagazine.org |date=December 1, 2009 |accessdate=October 2, 2010 |archive-date=2011-07-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718145649/http://www.alliancemagazine.org/en/content/interview-jet-li |url-status=dead }}</ref> Во септември 2010 година, Меѓународниот Црвен Крст го назначил Џет Ли за прв доброволен Амбасадор. Истиот ден Џет Ли на интернет објавил "Денес потпишав договор со Меѓународната федерација на здруженијата Црвен крст и Црвена полумесечина, и сум првиот доброволен амбасадор во историјата на оваа хуманитарна организација. Почестен сум! Но нема да прославувам, ќе продолжам да се борам и ќе дадам се од себе да му помогнам на светот! Уште еднаш ви благодарам за вашата поддршка и доверба!".<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.alivenotdead.com/jetli/International-Federation-of-Red-Cross-and-Red-Crescent-Societies-profile-1078102.html |title=International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies |publisher=alivenotdead.com |accessdate=October 2, 2010}}</ref> Исто така изјавил дека ќе се состане со Бил Гејтс и Ворен Бафет за добротворна цел.<ref>[http://yule.sohu.com/20100929/n275336232.shtml]</ref> "Пред три дена добив електронска пошта од Гејтс, во која ме поканува на кратка средба за да разговараме за иднината со која се соочуваме како човечки суштества, па ќе одам,"-рекол Ли.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5i1gBUT-Z9nphtUn--SyTzZ4CzVKg |title=China film star Jet Li to meet Gates, Buffett |publisher=Google |date=September 21, 2010 |accessdate=October 2, 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100925071856/http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5i1gBUT-Z9nphtUn--SyTzZ4CzVKg |archivedate=2010-09-25 |url-status=live }}</ref> ==Филмографија== Земајќи ги предвид статистиките од билетарите во киносалите во Соединетите Држави, најуспешен филм на Џет Ли е ''[[Смртоносно оружје 4]]'', кој заработил над 130 милиони американски долари само во рамките на земјата.<ref name="Jet Li">{{Наведена мрежна страница|title=Jet Li|url=http://boxofficemojo.com/people/chart/?id=jetli.htm|publisher=Box Office Mojo|accessdate=August 8, 2010}}</ref> На второ место се наоѓа филмот ''[[Платеници (филм)|Платеници]]'' со заработувачка од над 103 милиони американски долари. <ref name="Jet Li"/> ''[[Херој]]'' е неговиот трет најуспешен странски филм во Соединетите држави, <ref name="boxforeign">{{Наведена мрежна страница|title=Foreign Language|url=http://www.boxofficemojo.com/genres/chart/?id=foreign.htm|publisher=Box Office Mojo|accessdate=August 6, 2010}}</ref> и еден од најпозитивно критикуваните филмови на Џет Ли.<ref name="jet-rotten">{{Наведена мрежна страница|title=Jet Li|url=http://www.rottentomatoes.com/celebrity/jet_li/|publisher=Rotten Tomatoes|accessdate=August 8, 2010}}</ref> ''[[Бестрашниот]]'' е шести најуспешен странски филм на сите времиња во Соединетите држави.<ref name="boxforeign"/> Од критичка гледна точка, за најдобар филм на Џет Ли се смета ''[[Легендарна тупаница]]'', а најлош е ''[[Војна]]''.<ref name="jet-rotten"/> {| class="wikitable" |- | [[Година]] || македонско име || оригинално име || улога || |- | [[1982]]. || [[Храмот на Шаолините]] || ''-{Shaolin Temple}-'' || Чуех Јуан || |- | [[1983]]. || [[Храмот на Шаолините 2: Децата Шаолини]] || ''-{Shaolin Temple 2: Kids From Shaolin}-'' || Сан Лунг || |- | [[1986]]. || [[Храмот на Шаолините 3: Боречките вештини на Шаолините]] || ''-{Shaolin Temple 3: Martial Arts Of Shaolin}-'' || Це Минг || |- | [[1986]]. || [[Роден за одбрана]] || ''-{Born To Defence}-'' || Џет || режисер |- | [[1989]]. || [[Борба на змјови]] || ''-{Dragon Fight}-'' || Џими Ли || |- | [[1989]]. || [[Учител (Филм 1989)|Учителот]] || ''-{The Master}-'' || Џет || |- | [[1991]]. || [[Еднаш, многу одамна во Кина]] || ''-{Once Upon A Time In China}-'' || Вонг Феи Хонг || |- | [[1992]]. || [[Еднаш, многу одамна во Кина]] || ''-{Once Upon A Time In China 2}-'' || Вонг Феи Хонг || |- | [[1992]]. || [[Мечувач 2]] || ''-{Swordsman 2}-'' || Линг Ву Чанг || |- | [[1993]]. || [[Еднаш, многу одамна во Кина 3]] || ''-{Once Upon A Time In China 3}-'' || Вонг Феи Хонг || |- | [[1993]]. || [[Последниот херој во Кина]] || ''-{Last Hero In China}-'' || Вонг Феи Хонг || продуцент |- | [[1993]]. || [[Култниот господар на Кунг фу]] || ''-{Kung Fu Cult Master}-'' || Чанг Мо-Кеи / Зенг Вуђи || продуцент |- | [[1993]]. || [[Воени близанци]] || ''-{Twin Warriors (Tai Chi Master)}-'' || Зенг Санфенг || продуцент |- | [[1993]]. || [[Легендата (филм 1993)|Легенда]] || ''-{The Legend}-'' || Фонг Саи-јук || продуцент |- | [[1993]]. || [[Легендата 2]] || ''-{The Legend 2}-'' || Фонг Саи-јук || продуцент |- | [[1994]]. || [[Легендата за Црвениот Змеј]] || ''-{Legend Of The Red Dragon (The New Legend Of Shaolin)}-'' || Ханг Хеи-Кван || продуцент |- | [[1994]]. || [[Легендарна тупаница]] || ''-{Fist Of Legend}-'' || Чен Зен || продуцент |- | [[1994]]. || [[Телохранителот од Пекинг]] || ''-{The Bodyguard From Beijing (The Defender)}-'' || Алан Хуи Ќинг-Јунг / Џон Ченг || продуцент |- | [[1995]]. || [[Одмазда]] || ''-{High Risk (Meltdown)}-'' || Кит Ли || |- | [[1995]]. || [[Мојот татко е херој]] || ''-{My Father Is A Hero}-'' || Кунг Веи || |- | [[1996]]. || [[Доктор Ваи во "Писмо без зборови"]] || ''-{Dr. Wai In "The Scripture With No Words"}-'' || Чоу Си Кит || |- | [[1996]]. || [[Црна маска]] || ''-{Black Mask}-'' || Мајкл / Сајмон / Цуи Чик / Црна Маска || |- | [[1997]]. || [[Еднаш, многу одамна во Кина и Америка 6]] || ''-{Once Upon A Time In China 6 (Once Upon A Time In China And America)}-'' || Вонг Феи Хонг || |- | [[1998]]. || [[Платен убиец]] || ''-{Hitman (Contract Killer)}-'' || Фу || |- | [[1998]]. || [[Смртоносно оружје 4]] || ''-{Lethal Weapon 4}-'' || Ва Синг Ку || |- | [[2000]]. || [[Ромео мора да умре]] || ''-{Romeo Must Die}-'' || Хан Синг || |- | [[2001]]. || [[Бакнежот на змејот]] || ''-{Kiss Of The Dragon}-'' || Лиу Јиан || извршен продуцент |- | [[2001]]. || [[Единствениот]] || ''-{The One}-'' || Гејб Ло / Габријел Јуло / Незаконски || |- | [[2002]]. || [[Херој]] || ''-{Hero}-'' || Безимени || |- | [[2003]]. || [[Од колевка до гроб]] || ''-{Cradle 2 The Grave}-'' || Су || |- | [[2005]]. || [[Верниот Дени]] || ''-{Unleashed (Danny The Dog)}-'' || Дени || продуцент |- | [[2006]]. || [[Бестрашниот]] || ''-{Fearless}-'' || Хуо Јуанјиа || продуцент |- | [[2007]]. || [[Господари на војната]] || ''-{The Warlords}-'' || генерал Пенг Кинг Јун || |- | [[2007]]. || [[Војна(филм 2007)|Војна]] || ''-{War}-'' || Лопов / Виктор Шо || |- | [[2008]]. || [[Забранетото Кралство]] || ''-{The Forbidden Kingdom}-'' || Кралот Мајмуна / Тивкиот Монах || |- | [[2008]]. || [[Мумија 3: Гробницата на Змејскиот император]] || ''-{The Mummy 3: Tomb Of The Dragon Emperor}-'' || император Хан || |- | [[2009]]. || [[Основање на Република]] || ''-{The Founding Of A Republic}-'' || Чен Шаокуан || |- | [[2010]]. || [[Небесен океан]] || ''-{Ocean Heaven}-'' || Сем Вонг / Венг Ксинченг || |- | [[2010]]. || [[Платеници (филм)|Платеници]] || ''-{The Expendables}-'' || Јин Јанг || |- | [[2011]]. || [[Магионичарот и белата змија]] || ''-{The Sorcerer And The White Snake}-'' || монах Абот Фахаи || |- | [[2011]]. || [[Летечките мечеви од портата на змејовите]] || ''-{Flying Swords Of Dragon Gate}-'' || Чоу Ваи Он || |- | [[2012]]. || [[Платеници 2]] || ''-{The Expendables 2}-'' || Јин Јанг || |- |} == Поврзано == * [[Кинеска кинематографија]] * [[Хонгконшка кинематографија]] ==Наводи== {{Reflist|colwidth=30em}} ==Надворешни врски== {{рв|Jet Li}} * {{official website|1=http://www.jetli.com/index.php?l=en}} * {{IMDb name|1472}} * [http://www.one-foundation.com/ Jet Li's Foundation: The One Foundation Project] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080219035644/http://www.one-foundation.com/ |date=2008-02-19 }} * [http://www.hkcinema.co.uk/Articles/Jet_Li_Biography.htm Jet Li Biography (HKCinema)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160322003600/http://hkcinema.co.uk/Articles/Jet_Li_Biography.htm |date=2016-03-22 }} * [http://www.hkfilm.net/jetli.htm Jet Li Biography (HKFilm)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080612114545/http://www.hkfilm.net/jetli.htm |date=2008-06-12 }} * [http://link.brightcove.com/services/link/bcpid1767981757/bctid1770660843 Jet Li discusses The One Foundation] {{Семарх|url=https://archive.today/20120614044600/http://link.brightcove.com/services/link/bcpid1767981757/bctid1770660843 |date=2012-06-14 }} * [http://www.fareastfilms.com/customPage/33.htm Interview At FarEastFilms.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100628214408/http://www.fareastfilms.com/customPage/33.htm |date=2010-06-28 }} <!-- [http://sg.news.yahoo.com/xin/20091119/ten-237-jet-li-openly-acknowledges-expla-3c1b9bc.html] --> {{Best Actor HKFA}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ли, Џет}} [[Категорија:Родени во 1963 година]] [[Категорија:Луѓе од Пекинг]] [[Категорија:Кинески глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] eplqpq9uyqt15bcbivqgoscix7whpkf Чекори за сеќавање 0 1050582 5537299 5054816 2026-04-10T15:38:23Z Andrew012p 85224 /* Улоги */ 5537299 wikitext text/x-wiki {{For|книга|Чекори за сеќавање (роман)}} {{Infobox film | name = Чекори за сеќавање | image = Чекори за сеќавање.jpg | caption = Промотивен рекламен постер | director = [[Адам Шенкмен]] | producer = [[Денис де Нови]] | writer = [[Николас Спаркс]] | starring = [[Шон Вест]]<br />[[Менди Мур]] | music = [[Марвин Варин]] | cinematography = [[Хулио Мекат]] | editing = [[Ема Хикокс]] | studio = Gaylord Films<br>Pandora Cinema | distributor = [[Warner Bros]] | released = [[25 јануари]] [[2002]] [[година]] | runtime = 102 минути | country = [[САД]] | language = англиски | budget = $11,000,000 | gross = $47,494,916 }} [[File: Adam-shankman.jpg|thumb|right| Адам Шанкман]] '''Чекори за сеќавање''' (анг. A walk to remeber) е американски [[љубовен филм]] од [[2002]] [[година]] втемелен врз истоимениот [[роман]] на [[Николас Спаркс]]. Режисер на филмот е [[Адам Шенкмен]] во продукција на [[Денис де Нови]] и [[Хунт Ловри]] за [[Warner Bros]], а главните улоги ги имаат [[Шон Вест]] и поп пејачката [[Менди Мур]]. == Улоги == * [[Шон Вест]] - Landon Rawlins Carter * [[Менди Мур]] - Jamie Elizabeth Sullivan * [[Петер Којот]] - Hegbert Sullivan * [[Дарил Хана]] - Cynthia Carter * [[Лорен Џерман]] - Белинда * [[Клајн Крафорд]] - Dean == Надворешни врски == * [http://www2.warnerbros.com/walktoremember/main.html Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150526032717/http://www2.warnerbros.com/walktoremember/main.html |date=2015-05-26 }} [[Категорија:Љубовни филмови]] [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2002 година]] 9tz38s54uvdoqurp3l34m8mqul6vp89 Брин (Тирингија) 0 1066439 5537574 5423614 2026-04-11T04:35:27Z Gliwi 66636 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Bruenn.png]] → [[File:DEU Brünn (Thüringen) COA.svg]] PNG → SVG 5537574 wikitext text/x-wiki {{другиместа3|Брин}} {{Инфокутија Место во Германија |Name = Брин |image_photo = Brünn-Th-Kirche.jpg |image_caption = Селската црква во Брин |Wappen = DEU Brünn (Thüringen) COA.svg |lat_deg = 50 |lat_min = 27 |lat_sec = 0 |lon_deg = 10 |lon_min = 50 |lon_sec = 0 |Lageplan = Brünn-Thür in HBN.png |Bundesland = Thüringen |Landkreis = Хилдбургхаузен |Höhe = 420 |Fläche = 6.10 |Einwohner = 457 |Stand = 2006-12-31 |PLZ = 98673 |Vorwahl = 036878 |Kfz = HBN |Gemeindeschlüssel = 16 0 69 006 |Straße = Хилдбургхојзер Штрасе 18 |Bürgermeister = Андреас Брант |Partei = FvW }} '''Брин''' (службено наречена: '''Брин/Тир.'''; {{langx|de|Brünn}} или ''Brünn/Thür.'') — општина во округот [[Хилдбургхаузен (округ)|Хилдбургхаузен]], во сојузната покраина [[Тирингија]], [[Германија]]. == Географија == Општината се наоѓа во подножјето на Хилдбуршката Шума, во јужниот дел на [[Тириншка Шума|Тириншката Шума]]. Низ Брин тече потокот Брина. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Brünn/Thür.|Брин}} {{Градови во Хилдбургхаузен (округ)}} {{Нормативна контрола}} {{Хилдбургхаузен-никулец}} [[Категорија:Хилдбургхаузен (округ)]] lr1lk2ik4j1zctorjsfzntq06uh2bu8 Јоце Панов 0 1069787 5537555 5176852 2026-04-10T22:56:22Z Dandarmkd 31127 5537555 wikitext text/x-wiki {{без извори}} {{Музичар | Name = Јоце Панов | Img = | Background = solo_singer | Birth_name = | Alias = | Occupation = [[Пејач]], [[композитор]], текстописец | birth_date= {{роден на и возраст|df=yes|1982|1|17}} | birth_place={{роден во|Штип|}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] | Died= | Genre = [[Поп-музика|Поп]] | Years_active = | URL = [http://www.jocepanov.com www.jocepanov.com] }} [[Податотека:Ogneni.jpg|мини|десно|Корицата на „''Ватрени печати''“ на Јоце Панов.]] '''Јоце Панов''' (роден во {{роден во|Штип}}, роден на {{роден на|17|јануари|1982}}) — [[Македонија|македонски]] [[пејач]] на [[поп-музика]], кој моментално живее во [[Скопје]]. Основно и средно училиште завршил во родниот град, во училиштата [[ОУ „Славејко Арсов“ - Штип|ОУ „Славејко Арсов“]] и [[СМУ „Сергеј Михајлов“ - Штип|СМУ „Сергеј Михајлов“]]. Со високо образование, тој се стекнал на [[Факултет за музичка уметност - Скопје|Факултетот за музичка уметност]] во Скопје, на отсекот Музичка теорија и педагогија. Неговиот прв солистички концерт бил одржан во Домот на култура „Ацо Шопов“ во Штип, во декември 2007 година. == Музичка кариера == Јоце Панов настапил на повеќе фестивалски манифестации во земјава и странство, на кои се претставил со следниве композиции: ;2004 * [[Охрид]], Канео фест. Композиција: "Љубовта нека ми суди" ;2006 * [[Штип]], Макфест. Композиција: "Сродни души" ;2007 * [[Штип]], Макфест. Композиција: "Во недела" ;2008 * [[Штип]], Макфест. Композиција: "Нема одговор" * [[Охрид]], Охрид фест. Композиција: "Усните твои" ;2009 * [[Будва]], Песма Медитерана. Композиција: "Ти пеам песна" ;2010 * Голден Воицес, Композиција: "Ти пеам песна" и "Ариа" * [[Будва]], Песма Медитерана. Композиција: "Љубовна религија" * [[Белорусија]], Славјански Базар. Композиција: "Ти пеам песна" и "Ивана" * [[Скопје]], Евро фест. Композиција: "Љубовна религија" ;2011 * Интернационален фестивал "ДИСКАВЕРИ" во [[Варна]] – [[Бугарија]], како претставник од [[Македонија]] * Сингл: „Нико те нече вољети тако“- препев на мкд: „Да јас сум тој“ * [[Херцег Нови]] - Сунчане скале . Композиција: „Теби није стало“- препев на мкд: „Тебе не ти значи“ * [[Загреб]] фест . Композиција „Што и да ми сториш“ * Сингл: „Туга и ја“- препев на мкд: „Душа на дно“ * Сингл: „Вјештице“ -препев на мкд: „Вештице“ == Награди и признанија == ;2009 * [[Будва]], Песма Медитерана - НАЈДОБАР ДЕБИТАНТ на фестивалот ;2010 * Голден Воицес - НАЈДОБАР ВОКАЛ; * [[Будва]], Песма Медитерана - ТРЕТО МЕСТО на фестивалот од публика, од вкупно 24 финалисти учесници, познати естрадни имиња во поп-музиката од поранешна Југославија * [[Белорусија]], Славјански Базар - ТРЕТО МЕСТО од жири * [[Скопје]], Евро фест - ГРАН ПРИ на фестивалот ;2011 * [[Варна]] - [[Бугарија]] - Откритие - ПОБЕДНИК на фестивалот * [[Загреб]] фест – ВТОРО МЕСТО == Дискографија == * ''Ти пеам песна'' (издаден на 20 јануари 2011) <small>''прв студиски албум''</small> * ''Огнени печати'' (издаден на 19 март 2012) <small>''втор студиски албум''</small> * ''Ватрени печати'' (издаден на 17 јануари 2013) <small>''издание на српски јазик''</small> === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Ова лето ''|| 2007 ||— |- | ''Заедно за животот ''|| 2007 || — |- | ''Усните твои'' || 2008 || GURKO |- |'' Ти пеам песна ''|| 2009 || — |- | ''Нема одговор'' || 2009 || Владимир Димитров |- | ''Ивана'' || 2011 || Дарио Јанковиќ |- | ''Да јас сум тој ''|| 2011 || Дарио Јанковиќ |- | ''Вештице'' || 2012 || Дарио Јанковиќ |- | ''Љубовна религија ''|| 2012 || Дарио Јанковиќ |- | ''Нисам више тај'' || 2013 || Дарио Јанковиќ |- | ''Зовем те мила'' || 2013 || Дарио Јанковиќ |- |'' Моја најдобра ''|| 2014 || Дејан Миличевиќ |- | ''Те лажеле ''|| 2015 || Дарио Јанковиќ |- | ''Брига ме ''|| 2016 || Дарио Јанковиќ |- |'' Ало бре'' || 2016 || Дејан Миличевиќ |- | ''Потроши'' || 2016 || Дарио Јанковиќ |- | ''Вирус'' || 2017 || Дарио Јанковиќ |- | ''Кога те нема ''|| 2018 || Дарио Јанковиќ |- | ''Данас је љубав побиједила ''|| 2018 || Дарио Јанковиќ |- | ''Nocas kupujem iluzije ''|| 2019 || Дарио Јанковиќ |- | ''Температура ''|| 2020 || Дарио Јанковиќ |- | ''Мојот град ''|| 2021 || Дарио Јанковиќ |- | ''Nikome ne pricam o nama ''|| 2023 || Дејан Миличевиќ |- | ''Pogresna ''|| 2023 || Д.Шљивиќ |- | ''Sreca u nesreci ''|| 2024 || Дејан Миличевиќ |} == Надворешни врски == * [http://www.jocepanov.com www.jocepanov.com - Службено мрежно место на Јоце Панов] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130719034441/http://www.jocepanov.com/ |date=2013-07-19 }} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Панов, Јоце}} [[Категорија:Македонски поп-пејачи]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Апсолвенти на Факултетот за музичка уметност - Скопје]] rcze00yn7z1ycxpgh7fh3isz9ach0v8 Категорија:Починати во Царство Бугарија 14 1071513 5537247 4056529 2026-04-10T14:29:07Z Dandarmkd 31127 5537247 wikitext text/x-wiki Лица кои починале во бугарската држава во раздобјето 5 октомври 1908 - 15 септември 1946 година. [[Категорија:Починати во Бугарија| Царство]] 2tpnmfghorqyibnaqdrrhlkrk3g23hp Тамара Гордова Арсовска 0 1098957 5537495 5383952 2026-04-10T20:41:26Z Dandarmkd 31127 5537495 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Тамара Гордова Арсовска | image = | caption = | birth_name = Тамара Гордова | birth_date = {{роден на|9|април|1933}} | birth_place = {{роден во|Крагуевац}}, [[Дунавска Бановина]], [[Кралство Југославија]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|2019|6|27|1933|5|9}} | death_place = {{починат во|Скопје}}, [[Македонија]] | ethnicity = [[Руси]]нка | occupation = публицист, [[писател]], [[преведувач]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = | spouse = [[Томе Арсовски]] }} '''Тамара Гордова Арсовска''' (родена на {{роден на|9|април|1933}} година во [[Крагуевац]], [[Србија]] - починала на {{починал на|27|јуни|2019}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] [[публицист]], [[Антологија|антологичар]], [[преведувач]] и препејувач, автор на критика, есеистички и образовно-педагошки прилози во периодиката, на документарни ТВ-сценарија, на радио и ТВ-драматизации за играни програми.<ref>„Писателите за себе“-Тамара Арсовска, Панили, март 2010, Скопје</ref> ==Животопис== Родена е во [[Крагуевац]], на [[9 април]] [[1933]] година. Основно и гимназиско образование стекнала во: [[Мостар]], [[Ниш]], [[Кичево]], [[Штип]], [[Куманово]]. Татко ѝ бил шумарски инженер, [[Руси]]н, па поради потребите на службата имале повеќе преселби. Завршила [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје]]. Била [[професор]] по [[македонски јазик]] и книжевност (1955-1961 г.), потоа новинар-уредник на Образовната програма на Македонското радио до пензионирањето во 1991 година. Таа била почесен член на [[ДПМ]]. Таа била сопруга на [[писател]]от [[Томе Арсовски]]. ==Авторство== Автор е на книгите: „Блиски средби“ (книжевно-публицистички портрети, 1992), „Запаметено време“(книжевно-публицистички портрети, 1992), „Отаде минливоста“(книжевно-публицистички портрети, 1994), „Волшебници на зборот“(книжевно-публицистички портрети, 1995), „Како до успешни деловни разговори“(1995), „Чекор во третиот милениум“(говорна комуникација,1999). Автор е на неколку радио-драми и ТВ-сценарија, како и на „Книга за тинејџери“(2004&nbsp;г.), потоа „Влезница за иднината“ (интервјуа, 2008), „Најубавите писма на великаните“(2009).<br /> Составувач е на антологиите и изборите: „Илинденски раскази“ (антологија, 1978), М.Гончин: „Најмлади партизани“(избот и превод, 1981), Агнија Барто: „Прва љубов“ (избор и превод на поезија и филмски сценарија, 1982). „Поезија на Револуцијата“ (соавторство со А.Бојаровски, зборник на југословенската поезија, три изданија 1985, 1987, 1989), Г.Витез: „Песни“ (избор и препеви, 1988), „Кучето и човекот“ (избор и превод на амхарски сказни, 1994), „Среќата за Зумхурд шахот“ (избор и превод на ирански сказни, 1994),„Волшебниот мртовец“(избор и превод на монголски сказни, 1994), Н.Хајтов: „Диви раскази“9избор и превод, 2000), „Илинденски раскази“ (антологија на севкупното расказно творештво за Илинден, 2001.<br /> ==Преведувачки опус== Нејзиниот преведувачки опус опфаќа четириесеттина дела, меѓу кои од: Солжелцин, А.Толстој,М.Цветаева, Н.Берѓаев, Д.Албахари, Н.Хајтов, Г.Витез, Д.Максимовиќ, агнија Барто, Пол Кристофер, Нелсон де Мил, Лујза Хеј, Жан де ла Бријиер и др. ==Објави== Објавувала во повеќе списанија своја поезија, препеви, стручни и публицистички прилози: „Млада литература“, „Разгледи“, „Современост“, „Стремеж“, „Просветно дело“, „Литературен збор“, „Беседа“, „Македонија“(На Матицата на иселениците од Македонија“, неделникот „пулс“, „Развигор“, „Наш свет“, „Стожер“, „Театарски гласник“, „Корени“, „Жена“, „Комплетна“ и др. ==Награди== Добитник е на повеќе награди и признанија, меѓу кои: „Климент Охридски“(1994), „Златно перо“ на Друштвото на преведувачите на Македонија, Награда од Културно-просветната заедница на Македонија(двапати), Награда од Авторска агенција на Македонија, Награда од Сојузот на просветните работници- литературни творци (за живот и дело) и др. == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гордова Арсовска, Тамара}} [[Категорија:Луѓе од Крагуевац]] [[Категорија:Македонски поетеси]] [[Категорија:Македонски преведувачи]] [[Категорија:Македонски антолози]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Македонски Руси]] [[Категорија:Југословенски поети]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Српски поети]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски уредници]] [[Категорија:Српски Руси]] [[Категорија:Југословенски Руси]] oiq20edtvpeegtb9zjg5pu4ib9kte0g 5537496 5537495 2026-04-10T20:42:05Z Dandarmkd 31127 /* Наводи */ 5537496 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Тамара Гордова Арсовска | image = | caption = | birth_name = Тамара Гордова | birth_date = {{роден на|9|април|1933}} | birth_place = {{роден во|Крагуевац}}, [[Дунавска Бановина]], [[Кралство Југославија]] | death_date = {{починал на и возраст|df=yes|2019|6|27|1933|5|9}} | death_place = {{починат во|Скопје}}, [[Македонија]] | ethnicity = [[Руси]]нка | occupation = публицист, [[писател]], [[преведувач]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = | spouse = [[Томе Арсовски]] }} '''Тамара Гордова Арсовска''' (родена на {{роден на|9|април|1933}} година во [[Крагуевац]], [[Србија]] - починала на {{починал на|27|јуни|2019}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] [[публицист]], [[Антологија|антологичар]], [[преведувач]] и препејувач, автор на критика, есеистички и образовно-педагошки прилози во периодиката, на документарни ТВ-сценарија, на радио и ТВ-драматизации за играни програми.<ref>„Писателите за себе“-Тамара Арсовска, Панили, март 2010, Скопје</ref> ==Животопис== Родена е во [[Крагуевац]], на [[9 април]] [[1933]] година. Основно и гимназиско образование стекнала во: [[Мостар]], [[Ниш]], [[Кичево]], [[Штип]], [[Куманово]]. Татко ѝ бил шумарски инженер, [[Руси]]н, па поради потребите на службата имале повеќе преселби. Завршила [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје]]. Била [[професор]] по [[македонски јазик]] и книжевност (1955-1961 г.), потоа новинар-уредник на Образовната програма на Македонското радио до пензионирањето во 1991 година. Таа била почесен член на [[ДПМ]]. Таа била сопруга на [[писател]]от [[Томе Арсовски]]. ==Авторство== Автор е на книгите: „Блиски средби“ (книжевно-публицистички портрети, 1992), „Запаметено време“(книжевно-публицистички портрети, 1992), „Отаде минливоста“(книжевно-публицистички портрети, 1994), „Волшебници на зборот“(книжевно-публицистички портрети, 1995), „Како до успешни деловни разговори“(1995), „Чекор во третиот милениум“(говорна комуникација,1999). Автор е на неколку радио-драми и ТВ-сценарија, како и на „Книга за тинејџери“(2004&nbsp;г.), потоа „Влезница за иднината“ (интервјуа, 2008), „Најубавите писма на великаните“(2009).<br /> Составувач е на антологиите и изборите: „Илинденски раскази“ (антологија, 1978), М.Гончин: „Најмлади партизани“(избот и превод, 1981), Агнија Барто: „Прва љубов“ (избор и превод на поезија и филмски сценарија, 1982). „Поезија на Револуцијата“ (соавторство со А.Бојаровски, зборник на југословенската поезија, три изданија 1985, 1987, 1989), Г.Витез: „Песни“ (избор и препеви, 1988), „Кучето и човекот“ (избор и превод на амхарски сказни, 1994), „Среќата за Зумхурд шахот“ (избор и превод на ирански сказни, 1994),„Волшебниот мртовец“(избор и превод на монголски сказни, 1994), Н.Хајтов: „Диви раскази“9избор и превод, 2000), „Илинденски раскази“ (антологија на севкупното расказно творештво за Илинден, 2001.<br /> ==Преведувачки опус== Нејзиниот преведувачки опус опфаќа четириесеттина дела, меѓу кои од: Солжелцин, А.Толстој,М.Цветаева, Н.Берѓаев, Д.Албахари, Н.Хајтов, Г.Витез, Д.Максимовиќ, агнија Барто, Пол Кристофер, Нелсон де Мил, Лујза Хеј, Жан де ла Бријиер и др. ==Објави== Објавувала во повеќе списанија своја поезија, препеви, стручни и публицистички прилози: „Млада литература“, „Разгледи“, „Современост“, „Стремеж“, „Просветно дело“, „Литературен збор“, „Беседа“, „Македонија“(На Матицата на иселениците од Македонија“, неделникот „пулс“, „Развигор“, „Наш свет“, „Стожер“, „Театарски гласник“, „Корени“, „Жена“, „Комплетна“ и др. ==Награди== Добитник е на повеќе награди и признанија, меѓу кои: „Климент Охридски“(1994), „Златно перо“ на Друштвото на преведувачите на Македонија, Награда од Културно-просветната заедница на Македонија(двапати), Награда од Авторска агенција на Македонија, Награда од Сојузот на просветните работници- литературни творци (за живот и дело) и др. == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гордова Арсовска, Тамара}} [[Категорија:Луѓе од Крагуевац]] [[Категорија:Македонски поетеси]] [[Категорија:Македонски преведувачи]] [[Категорија:Македонски антолози]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Македонски Руси]] [[Категорија:Југословенски поети]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Српски поети]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски уредници]] [[Категорија:Српски Руси]] [[Категорија:Југословенски Руси]] [[Категорија:Членови на ДПМ]] f6zm1eta7fz5x8l4coupm8k8x6mi8sk Осигурувач 0 1100122 5537472 5465653 2026-04-10T19:56:03Z Bjankuloski06 332 /* top */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар 5537472 wikitext text/x-wiki Во електрониката и електротехниката, спојувањето е тип на ниско отпорен отпорник кој се однесува како ударен механизам за да овозможи дополнителна заштита од над нормалната или да лоадира или за изворот на колото, коешто го попречува мрезното коло на коешто е поврзано. Краткото коло, преоптерено, несоодветни текови или откажување на направата се првите причини за електричен ток. [[Податотека:Fuse-basic-symbols.svg|мини|десно|Електрични симболи за осигурувачи]] Осигурувачот го прекинува преголемиот ток (експлодира ) така што поголема оштета од стопуванје и пожар е заштитена. Мрежните правила често ја дефинираат максималното спојување на токот за одредени кола. Натпросечната заштита на направите е суштинска во електронските системи, да ги лимитира заканите по човечкиот живот и имотна заштита. Временските и токовните оперативни одлики на колата се употребени да овозможат адекватна заштита без потребните попречувања. Бавно есплозивните текови кола се дизајнирани да дозволат безопасни, кратко трајни високи кола но сепак константни на обстојно ниво. Осигурувачите се произведени во голем досег од кола и волтазни текови за да ги заштити мрежните системи и електрична опрема. Само-ресетирачките кола автоматски ги ресетираат колата откако преоптоварувањето ќе се исчисти. Овие се корисни за авионска и јадрена апликација кога замената на колата е невозможна. == '''Историја''' == Во 1847 година Брегет ја препорачува употребата на редуцирана секција на спроводници за да ги заштитат телеграфските станици од светлосни. Со топење малите жици би ги заштитиле апаратите и жиците внатре во зградата разновидни жици или фоиски споени елементи беа во употреба за да ги заштитат каблите и светлосната инсталација од 1864. Осигурувачите беа патентирани од Томас Едисон од 1890 како дел од успесен електричен дистрибутивен систем. ''' == Конструкција == ''' Осигурувачите се состојат од метален сноп од жици фузни елементи, од мали прекстен дел споредно со колните спроводници, ставени измеѓу пар од електрични терминали, и вообичаено опколени во несогорувачки материјал. Спојувањето е ограничена во серии коишто можат да се носат со целиот пренос низ заштитното коло. Отпоноста на елементот ја собира топлината во текот на токот. Големината и конструкцијата на елементот е одредена за произведената топлина и нормален тек да не редизвикуваат елементот да задржува висока температура. Ако е превисок нормалниот тек, елементот добива висока температура или се топи директно, или ги топи поврзаните жици со спојувањето отворајќи го колото. Фузниот елемент е направен од цинк, [[бакар]], [[алуминиум]] или челик за да овозможи стабилни и безбедни одлики. Спојувањето идеално би го носела неговото коло неодредено, и би се топела брзо на мал напон. Елементот не смее да биде уништен од мали штетни варирања на токот, и не смеат да оксидираат или да го променат функционирањето после долгогодишното служење. Фузните елементи можат да бидат преоформени за да го зголемат затоплувачкиот ефект. Во големи спојувања колото може да биде поделено помеѓу многубројни нопчиња од метал. Двојниот фузен елемент може да содржи метален сноп коишо се топи инстантно на краток ток и ито ката може да содржи ниско топечки снопчиња кои одговараат на долготрајни преоптоварувања или ниски вредности споредени со нискиот ток. Фузните елементи можат да бидат поддржани од челик или од [[хром]]ни жици, така што ниедна може да не биде поврзана со елементот но може да настанат кратки реакции кои ќе предизвикат зголемување на брзината на поделување на елементот во парчиња. Фузниот елемент може да биде опколен со воздух или со материјали наменети да го забразаат исчезнувањето на арка. Силициумот или несогорувачи течности можат да бидат искористени. ''' == Стандарди == ''' [[Податотека:Cartridge Fuse.svg|мини|лево|Пресек на осигурувач]] IEC објаснува стандарди за нисковолтажни осигурувачи. Стандардите се во четири тома, коишто ѓи опишуваат генералните барања, осигурувачи за идустриска и комерцијална струја, осигурувачи за населени места и осигурувачи за полусогорувачки направи. IEC стандардот го спојува неколку национални стандарди со подобрување на интернационалната размена на осигурувачи на интернационалната трговија. Сите осигурувачи од различни технологии се тестирани да одговараат на IEC стандардите. UL 248 осигурувачи (САД) Во САД и Канада нискиот напон од 1kV на час се направени според Underwriters Laboratories стандард 248 или хамонизираните Канадска стандардска асоцијација. Овој стандард се аплицира на фузните оцени со 1kV или помалку и со капацитет на уништување до 200kA. Овие спојувања се наменети за инсталации проследени од Канадскиот елекетричен код или националниот електричен код. Стандардните ампери оценети за осигурувачи во САД и Канада се: 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 60, 70, 80, 90, 100, 110, 125, 150, 175, 200, 225, 250, 300, 350, 400, 450, 500, 600, 700, 800, 1000, 1200, 1600, 2000, 2500, 3000, 4000, 5000, и 6000 ампери. Дополнителни стандардни амеражи за осигурувачи се 1, 3, 6, 10 и 601 ампери. IEC стандардите се однесуваат на спојувањето така што да одговараат на фузниот линк и фузниот држач Во северно американските стандарди спојувањето е незаменлива партиција за да одговара, фузниот линк би бил цист метален елемент за инсталација во спојувањето. {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Електрични инсталации]] [[Категорија:Електрични елементи]] nmz9fnq072fkf7n5c8z5s3qtnkasax8 Ристо Никовски 0 1103430 5537358 5501148 2026-04-10T17:22:34Z Dandarmkd 31127 Окупирана Македонија не е политички ентитет. И не покажува кој точно ја окупирал. 5537358 wikitext text/x-wiki {{Infobox person |name= Ристо Никовски |image= Ристо Никовски.jpg |birth_date= {{роден на и возраст|df=yes|1942|5|13}} |birth_place=[[Ресен]], [[Царство Бугарија]] |death_date= |death_place= |occupation = [[амбасадор]] и [[дипломат]] |website = {{url|republika.mk}} }} '''Ристо Никовски''' (роден во [[Ресен]], на [[13 мај]] [[1942]]<ref name="Енциклопедија">{{наведена енциклопедија|last=Петрушевска|first=Татјана|editors=Блаже Ристовски|title=Никовски, Ристо|encyclopedia=Македонска енциклопедија|publisher=МАНУ|location=Скопје|year=2009|volume=2|pages=1048|isbn=978-608-203-024-1 (2)|language=македонски}}</ref>) — [[Македонија|македонски]] [[дипломат]], поранешен амбасадор, редовен колумнист во дневниот печат во Македонија. Познат е по своите ставови, јавни настапи и согледувања за спорот и зачувувањето на името на [[Македонија]]. Тој пишувал колумни за неделникот „[[Република (неделен весник)|''Република'']]“. ==Животопис и работно искуство== Никовски бил роден во [[Ресен]], тогаш во [[Царството Бугарија]], односно за време на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|окупацијата]] во [[Македонија во Втората светска војна|Втората светска војна]]. Завршил на [[Економски факултет - Скопје|Економскиот Факултет]] во [[Скопје]] (1971)<ref name="Енциклопедија" /> и професионалната кариера ја започнал во „ОХИС“, а следните 35 години ги поминал во дипломатска служба<ref name= "Никовски">Никовски, Ристо. ''Улогата на САД во македонските голготи (1991 - 2013)''. Скопје, 2013.</ref>. Од 1971 до почетокот на 1992 година работел во Сојузниот секретаријат за надворешни работи во [[Белград]], а потоа во македонската дипломатија. Службувал во амбасадите на [[СФРЈ]] во [[Пекинг]] (1972 - 1976), [[Хавана]] (1977 - 1981), [[Џакарта]] (1986 - 1988) и [[Куала Лумпур]] (1988 - 1990)<ref name="Никовски" />. Како член на југословенски делегации учествувал на бројни меѓународни конференции во [[Њујорк]] ([[ООН]]), [[Виена]], [[Хавана]], [[Најроби]], [[Бали]]. Во македонската дипломатија бил потсекретар во министерството за надворешни работи во периодот од 1992 до 1993, дипломатски претставник, а потоа и амбасадор во [[Велика Британија|Обединето Кралство]] во [[Лондон]], од каде како нерезидентен амбасадор ги покривал и [[Ирска]] и [[Исланд]] (1993 - 1997)<ref name="Енциклопедија" />, [[Тирана]] (1998 - 2002) и [[Москва]] (2004 - 2006)<ref name="Никовски" />. Во периодот од 2002 до 2003 година бил државен секретар во министерството за надворешни работи. Предводел македонски делегации во [[Кина]], [[Јапонија]], [[Индонезија]], [[Бугарија]], [[Австрија]], [[Велика Британија]], [[Чешка]], [[Шпанија]], [[Украина]], [[Албанија]], [[Русија]], [[Словачка]], [[Унгарија]]. По пензионирањето во 2006 година, бил член во советот за меѓународни односи на претседателот на [[Република Македонија]] од 2009 година, каде што во 2011 поднел оставка по бранувањето на медиумите и јавноста откако во негова колумна директно ги критикувал [[Соединетите Држави]] и работата на амбасадорот [[Филип Рикер]], оценувајќи дека дипломатот се меша во внатрешни работи на [[Македонија]] поради што треба да биде прогласен за персона нон-грата.<ref>[http://www.makdenes.org/archive/news/20110310/428/428.html?id=2334185 - „Никовски си поднесе оставка“. Радио Слободна Европа - 10.3.2011]</ref>. ==Дела== Редовно објавува свои мислења во колумни посветени на тековните настани поврзани со [[Македонија]]. Автор е на книгите: *„''Македонското прашање повторно на маса''“ (2012) *„''Улогата на САД во македонските голготи (1991 - 2013)''“ (2013) *„''Клучот за името е во Вашингтон, не во Атина''“ (2015) == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Никовски, Ристо}} [[Категорија:Политичари од Ресен]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Југословенски дипломати]] [[Категорија:Амбасадори на Македонија во Обединетото Кралство]] [[Категорија:Амбасадори на Македонија во Русија]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Македонски колумнисти]] [[Категорија:Апсолвенти на Економскиот факултет - Скопје]] pitine3j5xo0ikcjbgku6qttcw4jm8a Предлошка:Efn/doc 10 1110607 5537622 4552124 2026-04-11T09:53:35Z Bjankuloski06 332 5537622 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} <!-- Categories and interwikis go at the bottom of this page. --> <section begin=pregroup /><!--this section is used as the documentation for the efn/notelist templates--> There are several predefined groups that can have a styled reference list such that the footnote labels match between the footnote marker and the footnote in the reference list. These predefined groups and reference lists have templates that make the markup simpler and also allow a standard reference to be inserted, so that an explanatory note can have a reference. <section begin=pregrouptable /> {| class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" ! Group type !! Footnote marker template<br/>or markup !! Reference list template !! Sample labels |- | ''none'' || {{tag|ref}} || {{tlx|reflist}} || 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 |- | ''none'' || {{tlx|refn}} (for nested references) || {{tlx|reflist}} || 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 |- | lower-alpha || {{tlx|efn}} || {{tlx|белешки}} || a b c d e f g h i j |- | upper-alpha || {{tlx|efn-ua}} || {{tlx|notelist-ua}} || A B C D E F G H I J |- | lower-roman || {{tlx|efn-lr}} || {{tlx|notelist-lr}} || i ii iii iv v vi vii viii ix x |- | upper-roman || {{tlx|efn-ur}} || {{tlx|notelist-ur}} || I II III IV V VI VII VIII IX X |- | lower-greek{{efn|Not supported by Internet Explorer 7 and below}} || {{tlx|efn-lg}} || {{tlx|notelist-lg}} || α β γ δ ε ζ η θ ι κ |} {{белешки}}<section end=pregrouptable /> * {{tlx|efn}} supports {{para|name}} and {{para|group}}, which work the same as the parameters in {{tag|ref|o}}. Do not enclose values in quotes. * {{tlx|белешки}} supports the column parameter, {{para|refs}} and {{para|group}} which work the same as the parameters in {{tlx|reflist}}. Do not enclose values in quotes. In these examples, the footnote labels match between the footnote marker and the reference list: {{markup|title=With lower-alpha labels |<nowiki>Lorem ipsum dolor sit amet.{{efn|Footnote 1}} Consectetur adipisicing elit.{{efn|Footnote 2}} Sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua.{{efn|Footnote3}} {{белешки}} </nowiki> |Lorem ipsum dolor sit amet.{{efn|Footnote 1}} Consectetur adipisicing elit.{{efn|Footnote 2}} Sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua.{{efn|Footnote3}} {{белешки}} }} {{markup|title=With lower-roman labels |<nowiki>Lorem ipsum dolor sit amet.{{efn-lr|Footnote 1}} Consectetur adipisicing elit.{{efn-lr|Footnote 2}} Sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua.{{efn-lr|Footnote3}} {{notelist-lr}} </nowiki> |Lorem ipsum dolor sit amet.{{efn-lr|Footnote 1}} Consectetur adipisicing elit.{{efn-lr|Footnote 2}} Sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua.{{efn-lr|Footnote3}} {{notelist-lr}} }} {{markup|title=With named references |<nowiki>Lorem ipsum dolor sit amet.{{efn|name=fn1|Footnote 1}} Consectetur adipisicing elit.{{efn|Footnote 2}} Sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua.{{efn|name=fn1}} {{белешки}} </nowiki> |Lorem ipsum dolor sit amet.{{efn|name=fn1|Footnote 1}} Consectetur adipisicing elit.{{efn|Footnote 2}} Sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua.{{efn|name=fn1}} {{белешки}} }} '''Issues''' * Multiple backlink labels are always styled as lower-alpha. This can be confusing when {{tlx|efn}} is used. * The entries in the reference list will show the default decimal styling if: ** The value for {{para|group}} in {{tlx|reflist}} or {{tag|references|s}} does not exactly match one of the predefined values; use {{tlx|efn}} or variant as {{para|group}} will not be needed. ** The value for {{para|group}} in {{tlx|reflist}} or {{tag|references|s}} is enclosed by quotes; use {{tlx|efn}} or variant as {{para|group}} will not be needed. ** {{tlx|reflist}} is indented with the {{code|:}} markup. ** {{tag|references|s}} is used instead of {{tlx|reflist}} * The entries in the reference list will have no styling if: ** A reference is included in {{tlx|navbox}} or one of the variants and the style is set to <code>bodyclass=hlist</code>; to resolve this, replace the style with <code>listclass=hlist</code>. *Including external link markup will result in an error. Use the {{tlx|URL}} template instead: <code><nowiki>{{URL|</nowiki>1=''url name''<nowiki>|</nowiki>2=''optional display text''<nowiki>}}</nowiki></code>. <section end=pregroup /> ==Example articles== * [[Logic Theorist]] (a short article showing basic usage) * [[Chinese room]] (a long and complex article which uses all the features: named footnotes, list defined notes, etc.) * [[Empire of Brazil]] * [[John Diefenbaker]] (w/name= && note in {белешки}) * [[USS Monitor]] <includeonly> [[Категорија:Предлошки за фусноти]] </includeonly> pn625kfyk1ntkzk8mimo4vmmqi10fch Предлошка:Брак 10 1112060 5537552 5532955 2026-04-10T22:49:14Z Buli 2648 5537552 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Marriage/styles.css"/> {{#if:{{{1|}}}||{{#if:{{{2|}}}{{{3|}}}{{{end|{{{reason|}}}}}} |{{#ifeq:{{{1|+}}}|{{{1|-}}}|<div class="marriage-line-margin3px">&#8203;</div>|{{main other|[[Category:Marriage template errors|Z{{PAGENAME}}]]}}}}}}}} <div class="marriage-display-inline">{{#if:{{{1|}}} |{{trim|{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}} |<div style="display:inline-block;line-height:normal;{{#if:{{{2|}}}{{in string|source={{{1}}}|target=<br|plain=true|nomatch=}}|margin-top:1px;white-space:normal;|{{str ≥ len|1={{#invoke:delink|delink|{{{1}}}}}|2=20|3=margin-top:1px;white-space:normal;}}}}">{{{1|}}}</div> {{#if:{{{2|}}} |{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}}|<div class="marriage-line-margin2px">&#8203;</div>}} |{{#if:{{in string|source={{{1}}}|target=<br|plain=true|nomatch=}} |<div class="marriage-line-margin2px">&#8203;</div> |{{str ≥ len|1={{#invoke:delink|delink|{{{1}}}}}|2=20 |3=<div class="marriage-line-margin2px">&#8203;</div>}} }}}} |<div style="display:inline-block;line-height:normal;{{#if:{{in string|source={{{1}}}|target=<br|plain=true|nomatch=}}|margin-top:1px;white-space:normal;|{{str ≥ len|1={{#invoke:delink|delink|{{{1}}}}}|2={{if both|{{{2|}}}|{{{3|}}}|15|20}}|3=margin-top:1px;white-space:normal;}}}}">{{{1|}}}</div> {{#if:{{in string|source={{{1}}}|target=<br|plain=true|nomatch=}} |<div class="marriage-line-margin2px">&#8203;</div> |{{str ≥ len|1={{#invoke:delink|delink|{{{1}}}}}|2={{if both|{{{2|}}}|{{{3|}}}|15|20}} |3=<div class="marriage-line-margin2px">&#8203;</div>}}}} }}}}}}&#32;<div style="display:inline-block;{{#if:{{in string|source={{{1}}}|target=<br|plain=true|nomatch=}}|margin-bottom:1px;|{{str ≥ len|1={{#invoke:delink|delink|{{{1}}}}}|2={{if both|{{{2|}}}|{{{3|}}}|15|20}}|3=margin-bottom:1px;|4={{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}}|{{#if:{{{2|}}}|margin-bottom:1px;}}}}}}}}">&#8203;</div>&#40;<!-- -->{{#if:{{{2|}}} |{{#ifeq:{{{end|{{{reason|+}}}}}}| |{{#switch:{{{3|}}} | = after&nbsp;}} |{{abbr|в.|венчани}}&nbsp;}}{{#ifeq:{{{2|}}}|{{YEAR|{{{2|}}}}} |{{{2|}}} |{{tooltip|dotted=no|1={{#iferror: {{YEAR|{{{2|}}}}} | {{main other|[[Category:Marriage template errors|I{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|invalid year}}|{{YEAR|{{{2|}}}}}}}|2={{{2|}}}}} }} |{{#if:{{{3|}}}{{{end|{{{reason|}}}}}}||{{#if:{{#property:P570}}||{{main other|[[Category:Marriage template errors|N{{PAGENAME}}]]}}}}<!-- -->{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}}||{{#if:{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=y}} | {{main other|[[Category:Marriage template errors|B{{PAGENAME}}]]}}before&nbsp;{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=y}} |{{error-small|date missing}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}}|{{#if:{{{2|}}}{{{3|}}}|&#44;&#32;}}}}}} }}{{#if:{{{3|}}} |{{#ifeq:{{{end|{{{reason|}}}}}}| |{{#if:{{{2|}}}|&#x2060;&#8211;&#x2060;|{{#ifeq:{{{end|+}}}|{{{end|-}}} |{{#ifeq:{{{end|+}}}|{{{end|-}}} | until | before }} |{{#ifeq:{{{reason|+}}}|{{{reason|-}}} | until | before }}}}&nbsp;}} |{{#if:{{{2|}}} |&#59;&#32; }}{{#switch:{{lc:{{{end|{{{reason|}}}}}}}} | d | d. | died = починал&nbsp;<!-- this used to be {{abbr|d.|died}} but caused confusion with "divorced" --> | div | div. | divorce | divorced = {{abbr|div.|divorced}}&nbsp; | sep | sep. | separated = {{abbr|sep.|separated}}&nbsp; <!-- commonly used reason for end --> | ann | ann. | annulled | annulment = {{abbr|ann.|annulled}}&nbsp; <!-- commonly used reason for end --> | she d. | her d. | she died | her death = {{#ifeq:{{#property:P21}}|male|died&nbsp;|{{main other|[[Category:Marriage template errors|X{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|"{{lc:{{{end|{{{reason|}}}}}}}}" is deprecated; use "died" instead.}}&nbsp;}} | he d. | his d. | he died | his death = {{#ifeq:{{#property:P21}}|female|died&nbsp;|{{main other|[[Category:Marriage template errors|X{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|"{{lc:{{{end|{{{reason|}}}}}}}}" is deprecated; use "died" instead.}}&nbsp;}} | w | w. | wid | wid. | widow | widowed = {{main other|[[Category:Marriage template errors|W{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|invalid reason}}&nbsp; | = <!--(reason marriage ended not supplied)--> | #default = {{{end|{{{reason|}}}}}}&nbsp; }} }}{{#ifeq:{{{3|}}} |{{Str ≠ len|{{{3}}}|4 |{{#ifexpr:{{#iferror:{{#time:Ymd|{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=ymd}} }}|{{#time:Ymd}} }} >= {{#time:Ymd|{{{3|}}}}} |{{#ifexpr:{{#time:Ymd|{{if empty|{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=ymd}}|{{tomorrow}} }}}} = {{#time:Ymd|{{{3|}}}}} |{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}} |{{YEAR|{{{3|}}}}} |{{main other|[[Category:Marriage template errors|D{{PAGENAME}}]]}}{{if preview|<var>{{colored link|red|Category:Marriage template errors|{{First word|{{PAGENAMEBASE}}|sep=,}}'s date of death}}</var>|{{YEAR|{{{3|}}}}} }}}} |{{YEAR|{{{3|}}}}} }} |{{main other|[[Category:Marriage template errors|P{{PAGENAME}}]]}}{{if preview|<var>{{colored link|red|Category:Marriage template errors|{{#ifexpr:{{#time:Ymd}} >= {{#time:Ymd|{{{3|}}}}}|posthumous|future}} date}}</var>|{{YEAR|{{{3|}}}}} }}}} |{{#ifexpr:{{#iferror:{{YEAR|{{#ifeq:{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=y}}|Unknown||{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=y}}}} }}|{{#time:Y}} }} >= {{YEAR|{{{3|}}}}} |{{YEAR|{{{3|}}}}} |{{main other|[[Category:Marriage template errors|P{{PAGENAME}}]]}}{{if preview|<var>{{colored link|red|Category:Marriage template errors|{{#ifexpr:{{#time:Y}} >= {{{3|}}}|posthumous|future}} year}}</var>|{{YEAR|{{{3|}}}}} }}}} }} |{{{3|}}} |{{tooltip|dotted=no|1={{#iferror: {{YEAR|{{{3|}}}}} | {{main other|[[Category:Marriage template errors|I{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|invalid year}} |{{Str ≠ len|{{{3}}}|4 |{{#ifexpr:{{#iferror:{{#time:Ymd|{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=ymd}} }}|{{#time:Ymd}} }} >= {{#time:Ymd|{{{3|}}}}} |{{#ifexpr:{{#time:Ymd|{{if empty|{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=ymd}}|{{tomorrow}} }}}} = {{#time:Ymd|{{{3|}}}}} |{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}} |{{YEAR|{{{3|}}}}} |{{main other|[[Category:Marriage template errors|D{{PAGENAME}}]]}}{{if preview|<var>{{colored link|red|Category:Marriage template errors|{{First word|{{PAGENAMEBASE}}|sep=,}}'s date of death}}</var>|{{YEAR|{{{3|}}}}} }}}} |{{YEAR|{{{3|}}}}} }} |{{main other|[[Category:Marriage template errors|P{{PAGENAME}}]]}}{{if preview|<var>{{colored link|red|Category:Marriage template errors|{{#ifexpr:{{#time:Ymd}} >= {{#time:Ymd|{{{3|}}}}}|posthumous|future}} date}}</var>|{{YEAR|{{{3|}}}}} }}}} |{{#ifexpr:{{#iferror:{{YEAR|{{#ifeq:{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=y}}|Unknown||{{#invoke:WikidataIB|getValue|P570|fwd=ALL|maxvals=1|noicon=true|pd=yes|df=y}}}} }}|{{#time:Y}} }} >= {{YEAR|{{{3|}}}}} |{{YEAR|{{{3|}}}}} |{{main other|[[Category:Marriage template errors|P{{PAGENAME}}]]}}{{if preview|<var>{{colored link|red|Category:Marriage template errors|{{#ifexpr:{{#time:Y}} >= {{{3|}}}|posthumous|future}} year}}</var>|{{YEAR|{{{3|}}}}} }}}} }}}}|2={{{3|}}}}} }} |{{#if:{{{2|}}} |{{#if:{{{end|{{{reason|}}}}}}|&#44;&#32;|}} }}{{#switch:{{lc:{{{end|{{{reason|}}}}}}}} | d | d. | died = died | div | div. | divorce | divorced = divorced | sep | sep. | separated = separated | ann | ann. | annulled | annulment = annulled | she d. | her d. | she died | her death = {{#ifeq:{{#property:P21}}|male|died|{{main other|[[Category:Marriage template errors|X{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|"{{lc:{{{end|{{{reason|}}}}}}}}" is deprecated; use "died" instead}}}} | he d. | his d. | he died | his death = {{#ifeq:{{#property:P21}}|female|died|{{main other|[[Category:Marriage template errors|X{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|"{{lc:{{{end|{{{reason|}}}}}}}}" is deprecated; use "died" instead}}}} | w | w. | wid | wid. | widow | widowed = {{main other|[[Category:Marriage template errors|W{{PAGENAME}}]]}}{{error-small|invalid reason&nbsp}} | = <!--(reason marriage ended not supplied)--> | #default = {{{end|{{{reason|}}}}}} }} }}&#41;<wbr />&#8203;</div><!-- -->{{#invoke:Parameter validation|validateparams|module_options = Module:Parameter validation/default config}}<noinclude> {{документација}} [[Категорија:Предлошки за форматирање]] </noinclude> ogjcdt8elxyt3chrlwal12bg9gb35ka Категорија:Горанци 14 1128075 5537418 5497944 2026-04-10T18:54:56Z Dandarmkd 31127 5537418 wikitext text/x-wiki {{Катпов}} {{рв|Gorani people}} [[Категорија:Гора]] [[Категорија:Македонци-муслимани]] [[Категорија:Македонци]] [[Категорија:Македонци во Албанија]] [[Категорија:Македонци во Косово]] b6o2ibt7pdf0044irpgyhhgxwzmossr Предлошка:C. 10 1141144 5537579 4324740 2026-04-11T06:31:35Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Предлошка:Околу]] 5537579 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Предлошка:Околу]] 3868qxbe9lryke5eh44qgdbsuftezd7 Веле Алексоски 0 1164757 5537373 5364017 2026-04-10T17:48:53Z Dandarmkd 31127 5537373 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Веле Алексоски | image =Веле Алексоски.jpg | caption = | birth_date = {{роден на|25|мај|1942}} | | birth_place = {{роден во|Рилево}}, [[Царство Бугарија]] | | death_date = | death_place = | occupation = [[Писател]], [[историчар]], [[професор]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = |language=[[Македонски јазик]] [[Француски јазик]] |nationality=[[Македонија|Македонец]] |ethnicity=[[Македонци|Македонец]] |education=д-р. на [[Историја|историски науки]] }} '''Веле Алексоски''' (род. [[25 мај]] [[1942]] во [[Рилево]], [[Прилепско]]) — [[Македонија|македонски]] [[писател]], [[уредник]] и еден од основачите на неделникот „''[[Македонско сонце]]''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|date=|url=http://www.makemigration.com/culture/meni11.php?id=2&submeni=50|title=Веле Алексоски (биографија)|publisher=Агенција за иселеништво на Р Македонија|accessdate=2016-10-03|archive-date=2016-08-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160804061754/http://makemigration.com/culture/meni11.php?id=2&submeni=50|url-status=dead}}</ref> === Животопис === Алексоски бил роден во [[Рилево]], тогаш во [[Царството Бугарија]], односно за време на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|окупацијата]] во [[Македонија во Втората светска војна|Втората светска војна]]. Тој основно образование завршил во родното село. Средното образование го продолжил во економското училиште во [[Прилеп]]. Студирал на Вишата педагошка академија, група француски јазик и Филолошки факултет, група француски јазик и литература. Работел како професор по [[француски јазик]] во [[Градско]] и [[Велес]]. Последипломски студии завршува во 1986 година на Универзитетот 2 во [[Стразбур]] на тема „''Историја и цивилизации на Југоисточна Европа''“. Докторирал во јуни 1988 година, на истиот универзитет на тема „''Француската источна армија и македонското национално прашање - 1915/1919 година''“, и се стекнал со звање доктор на историски науки. Потоа, тој бил наставник во дополнително [[Македонски јазик|македонско]] училиште во [[Франција]]. Престојувал и во [[Германија]]. Веле Алексоски е еден од основачите на неделникот „''[[Македонско сонце]]''“ а бил и негов главен и одговорен уредник. Во својство на претседател на [[Светски македонски конгрес|Светскиот македонски конгрес]] за [[Европа]] бил ангажиран и учствувал на митинзи организирани во поголемите европски градови за признавање на Република Македонија под нејзиното уставно име. Има издадено повеќе трудови на Француски јазик од филолошка проблематика, написи на Германски јазик со национална историска тематика, а во 1993 година ја издава книгата „Вистината за Македонија низ француската историографија“. Во 2019 година добитник е на наградата за животно дело „Коле Неделковски“ што му ја додели клубот на писатели „Коста Солев Рацин“, во соработка со Општина Велес.[http://makedonskosonce.com/29004/] Учествува на многу културни манифестации и литературни читања во градот и државата.[http://tirekovmirece.com/Novost/40-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8] Член е на Клуб на писатели „Коста Солев Рацин“ од Велес . Свои настапи има и на Детските Рацинови средби во поетските каравани во основните училишта во Велес. === Творештво === * Вистината за Македонија Низ Француската историја (1993 год)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.crveniperistil.hr/proizvod/vele-aleksoski-vistinata-za-makedonija-niz-francuskata-istoriografija-cirilica-s-potpisom-veleta-aleksoskog/|title=Vele Aleksoski: Vistinata za Makedonija niz francuskata istoriografija (ćirilica) - s potpisom Veleta Aleksoskog|work=www.crveniperistil.hr|language=hr|accessdate=2024-01-19}}</ref> * „Александар Македонски низ француската истеориграфија„(2007)[https://biblioteka.msu.edu.mk/book/2987] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240206092524/https://biblioteka.msu.edu.mk/book/2987 |date=2024-02-06 }} * „Светска касапница“ во Македонија: 1914-1918 г.(2010 год)<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.mk/books/about/Svetskata_kasapnica_vo_Makedonija.html?id=_sloMwEACAAJ&redir_esc=y|title="Svetskata kasapnica" vo Makedonija: 1914-1918|last=Aleksoski|first=Vele|date=2010|publisher=Međunaroden centar za slavjanska prosveta|isbn=978-608-65051-7-2|language=mk}}</ref> * ,,Во одбрана на македонскиот идентитет,, ( 2013год)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://duma.mk/kultura/kultura/2013-08-22-09-12-00/|title=„Во одбрана на македонскиот идентит“ шеста книга на д-р Веле Алексоски - ДУМА.мк|date=2013-08-22|language=mk-MK|accessdate=2024-01-19}}</ref> * „Градењето и крадењето на Македонија“ (2011)[https://biblioteka.msu.edu.mk/book/399] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240206092523/https://biblioteka.msu.edu.mk/book/399 |date=2024-02-06 }} == Наводи == <references/> {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Алексоски, Веле}} [[Категорија:Луѓе од Рилево]] [[Категорија:Македонски историчари]] [[Категорија:Македонски универзитетски професори]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Македонски преведувачи]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Југословенски историчари]] [[Категорија:Југословенски универзитетски професори]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски преведувачи]] [[Категорија:Југословенски уредници]] rn1ee4f41z1cmhob2tuvjh820c4lvac 5537377 5537373 2026-04-10T17:49:38Z Dandarmkd 31127 5537377 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Веле Алексоски | image =Веле Алексоски.jpg | caption = | birth_date = {{роден на|25|мај|1942}} | | birth_place = {{роден во|Рилево}}, [[Царство Бугарија]] | | death_date = | death_place = | occupation = [[Писател]], [[историчар]], [[професор]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = |language=[[Македонски јазик]] [[Француски јазик]] |nationality=[[Македонија|Македонец]] |ethnicity=[[Македонци|Македонец]] |education=д-р. на [[Историја|историски науки]] }} '''Веле Алексоски''' (род. [[25 мај]] [[1942]] во [[Рилево]], [[Прилепско]]) — [[Македонија|македонски]] [[писател]], [[уредник]] и еден од основачите на неделникот „''[[Македонско сонце]]''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|date=|url=http://www.makemigration.com/culture/meni11.php?id=2&submeni=50|title=Веле Алексоски (биографија)|publisher=Агенција за иселеништво на Р Македонија|accessdate=2016-10-03|archive-date=2016-08-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160804061754/http://makemigration.com/culture/meni11.php?id=2&submeni=50|url-status=dead}}</ref> === Животопис === Алексоски бил роден во [[Рилево]], тогаш во [[Царството Бугарија]], односно за време на [[Бугарска окупација на Македонија во Втората светска војна|окупацијата]] во [[Македонија во Втората светска војна|Втората светска војна]]. Тој основно образование завршил во родното село. Средното образование го продолжил во економското училиште во [[Прилеп]]. Студирал на Вишата педагошка академија, група француски јазик и Филолошки факултет, група француски јазик и литература. Работел како професор по [[француски јазик]] во [[Градско]] и [[Велес]]. Последипломски студии завршува во 1986 година на Универзитетот 2 во [[Стразбур]] на тема „''Историја и цивилизации на Југоисточна Европа''“. Докторирал во јуни 1988 година, на истиот универзитет на тема „''Француската источна армија и македонското национално прашање - 1915/1919 година''“, и се стекнал со звање доктор на историски науки. Потоа, тој бил наставник во дополнително [[Македонски јазик|македонско]] училиште во [[Франција]]. Престојувал и во [[Германија]]. Веле Алексоски е еден од основачите на неделникот „''[[Македонско сонце]]''“ а бил и негов главен и одговорен уредник. Во својство на претседател на [[Светски македонски конгрес|Светскиот македонски конгрес]] за [[Европа]] бил ангажиран и учствувал на митинзи организирани во поголемите европски градови за признавање на Република Македонија под нејзиното уставно име. Има издадено повеќе трудови на Француски јазик од филолошка проблематика, написи на Германски јазик со национална историска тематика, а во 1993 година ја издава книгата „Вистината за Македонија низ француската историографија“. Во 2019 година добитник е на наградата за животно дело „Коле Неделковски“ што му ја додели клубот на писатели „Коста Солев Рацин“, во соработка со Општина Велес.[http://makedonskosonce.com/29004/] Учествува на многу културни манифестации и литературни читања во градот и државата.[http://tirekovmirece.com/Novost/40-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8] Член е на Клуб на писатели „Коста Солев Рацин“ од Велес . Свои настапи има и на Детските Рацинови средби во поетските каравани во основните училишта во Велес. === Творештво === * Вистината за Македонија Низ Француската историја (1993 год)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.crveniperistil.hr/proizvod/vele-aleksoski-vistinata-za-makedonija-niz-francuskata-istoriografija-cirilica-s-potpisom-veleta-aleksoskog/|title=Vele Aleksoski: Vistinata za Makedonija niz francuskata istoriografija (ćirilica) - s potpisom Veleta Aleksoskog|work=www.crveniperistil.hr|language=hr|accessdate=2024-01-19}}</ref> * „Александар Македонски низ француската истеориграфија„(2007)[https://biblioteka.msu.edu.mk/book/2987] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240206092524/https://biblioteka.msu.edu.mk/book/2987 |date=2024-02-06 }} * „Светска касапница“ во Македонија: 1914-1918 г.(2010 год)<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.mk/books/about/Svetskata_kasapnica_vo_Makedonija.html?id=_sloMwEACAAJ&redir_esc=y|title="Svetskata kasapnica" vo Makedonija: 1914-1918|last=Aleksoski|first=Vele|date=2010|publisher=Međunaroden centar za slavjanska prosveta|isbn=978-608-65051-7-2|language=mk}}</ref> * ,,Во одбрана на македонскиот идентитет,, ( 2013год)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://duma.mk/kultura/kultura/2013-08-22-09-12-00/|title=„Во одбрана на македонскиот идентит“ шеста книга на д-р Веле Алексоски - ДУМА.мк|date=2013-08-22|language=mk-MK|accessdate=2024-01-19}}</ref> * „Градењето и крадењето на Македонија“ (2011)[https://biblioteka.msu.edu.mk/book/399] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240206092523/https://biblioteka.msu.edu.mk/book/399 |date=2024-02-06 }} == Наводи == <references/> {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Алексоски, Веле}} [[Категорија:Луѓе од Рилево]] [[Категорија:Македонски историчари]] [[Категорија:Македонски универзитетски професори]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Македонски преведувачи]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Југословенски историчари]] [[Категорија:Југословенски универзитетски професори]] [[Категорија:Југословенски писатели]] [[Категорија:Југословенски преведувачи]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] rkjp8xglptzaaukqj12h6u0p8se79v2 Клуж-Напока 0 1165531 5537479 5529406 2026-04-10T19:56:58Z Bjankuloski06 332 /* Сообраќај */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар 5537479 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место <!--more fields are available for this Infobox -- See Template:Infobox Settlement--> |coordinates_region=RO |timezone=[[Источноевропско време|EET]] |utc_offset=+2 |timezone_DST=[[Источноевропско летно време|EEST]] |utc_offset_DST=+3 |map_caption=Местоположба на градот на картата на Романија |nickname=Treasure City<br/> ({{langx|ro|orașul comoară}};<ref name="comoara">{{Наведена мрежна страница|url=http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Time_out/Portretul_unui_oras.html|title=Portretul unui oraș|date=21 September 2007|accessdate=2008-10-09|publisher=Clujeanul|archive-date=2010-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20100824222158/http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Time_out/Portretul_unui_oras.html|url-status=dead}}</ref> {{langx|hu|kincses város}})<ref name="kincses város">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ufi.hu/index.php?site=cikkr&c0id=167|title=A kincses város|date=December 2004|accessdate=2008-10-09|publisher=UFI|language=hu|archive-date=2008-09-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20080902050111/http://ufi.hu/index.php?site=cikkr&c0id=167|url-status=dead}}</ref> |official_name=Клуж-Напока |image_skyline={{Photomontage |color=#ffffff | photo1a = Cluj Biserica Sfântul Mihail.jpg | photo2a = Teatrul National din Cluj-Napoca.jpg | photo2b = Bastionul Croitorilor, Cluj Napoca.JPG | photo3a = 2011-Piata-IMG 4485.jpg | photo3b = Cluj Arena night.jpg | spacing = 2 | border = 0 | size = 266 | position = center }} |image_shield= |image_map=Cluj-Napoca in Romania 1.png |subdivision_type1=[[Земја]] |subdivision_name1={{ROM}} |subdivision_type2=[[Метрополитска област]] |subdivision_name2=[[Метрополитска област Клуж-Напока|Клуж-Напока]] |subdivision_type3=[[Административна поделба на Романија|Статус]] |subdivision_name3={{Autolink|Главен град на округот}} |settlement_type=City |leader_title=Градоначалник |leader_name=[[Емил Бок]] |leader_party=[[Нацонална либерална партија (Романија)|ПНЛ]] |leader_title1 = |leader_name1 = |leader_title2 = |leader_name2 = |established_title=Основање |established_date=1213 (како ''Клуж'') |area_total_km2=179.5 |area_total_mi=69.3 |area_metro_km2=1537.5 |elevation_m = 340 |population_as_of=2011 census<ref name="INSSE-Cluj-2011"/><ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/> |population_total=324,576 |population_metro=411,379<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/> |population_density_km2=1808 |latd=46 |latm=46 |lats= |latNS=N |longd=23 |longm=35 |longs= |longEW=E |postal_code_type=[[Поштенски број|Пошт. бр.]] |postal_code=400xyz<sup>1</sup> |area_code=[[Повикувачки броеви во Романија|+40 x64]]<sup>2</sup> |blank_name=[[Автомобилски регистарски таблички во Романија|Регистарски броеви]] |blank_info=CJ-N<sup>3</sup> |footnotes=<sup>1</sup>x, y, и z се бројки кои укажуваат на улица, дел од улица, па дури и на адреса на зградата <br/><sup>2</sup>x е бројка која укажува на операторот: 2 за поранешен национален оператор, [[Romtelecom]], и 3 за други телефонски мрежи<br/><sup>3</sup>се користи само на таблите на возилата кои работат само во границите на градот (како тролејбуси или трамваи) |website={{url|primariaclujnapoca.ro}} |image_caption = }} '''Клуж-Напока''' ({{langx|ro|Cluj-Napoca}}) или '''Коложвар''' ({{langx|hu|Kolozsvár}}) — втор најнаселен град во [[Романија]] по престолнината [[Букурешт]]<ref name="hotnews-6feb2012">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.hotnews.ro/stiri-esential-11436960-harta-interactiva-cum-schimbat-ierarhia-marilor-orase-din-tara-mai-ramas-doar-doua-orase-provincie-populatia-peste-300-000-locuitori.htm | title =Cum s-a schimbat ierarhia marilor orașe din țară. Au mai rămas doar două orașe de provincie cu populația de peste 300.000 de locuitori | date =6 February 2012 | accessdate = 2012-02-14 | publisher = ''Hotnews.ro''}}</ref> и седиште на истоимениот округ кој се наоѓа во северозападниот дел на земјата. Географски, градот е приближно еднакво оддалечен од [[Букурешт]] (324 километри), [[Будимпешта]] (351 километри) и [[Белград]] (322 километри). Клуж-Напока се наоѓа по долината на реката [[Сомешул]] и се смета за неофицијална престолнина на историската провинција [[Трансилванија]]. Од [[1790]] до [[1848]] и [[1861]] — [[1867]] година, градот бил престолнина на [[Големо Кнежевство Трансилванија|Големото Кнежевство Трансилванија]]. Други имиња за градот се: [[германски]]: ''Klausenburg''; [[унгарски]]: ''Kolozsvár''; средновековен латински: ''Castrum Clus, Claudiopolis''; и [[јидиш]]: קלויזנבורג, ''Kloiznburg''. Според податоци од 2011 година, во градот живеат 324.576 жители, што претставува мало зголемување од бројката забележана во пописот од [[2002]] година<ref name="INSSE-Cluj-2011"/><ref name="population-2002">{{Наведена мрежна страница|url=http://recensamant.referinte.transindex.ro/?pg=3&id=819|title=Municipiul Cluj-Napoca (data based on the 2002 census)|accessdate=2008-03-12|publisher=Fundația Jakabffy Elemér|archive-date=2008-03-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20080307114551/http://recensamant.referinte.transindex.ro/?pg=3&id=819|url-status=dead}}</ref>. Градското подрачје Клуж-Напока има население од 411.379 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="metro">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.cjcluj.ro/zona-metropolitana-urbana/ | title = Zona Metropolitana Urbana | accessdate = 25 May 2009 | publisher = CJ Cluj | language =}}</ref>, додека населението од областа надминува 420.000 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="periurban">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cjcluj.ro/zona-metropolitana-urbana/|title=Zona Metropolitană Urbană și Strategii de Dezvoltare a Zonei Metropolitane Cluj-Napoca|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj County Council|language=ro}}</ref>. Новата митрополитска влада на градот започнала со работа во декември [[2008]] година<ref name="ziua-metropola">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=20381|title=Asociația Metropolitană e "la cheie". Mai trebuie banii|date=9 January 2009|accessdate=2009-02-11|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Според проценката од [[2007]] година од страна на окружниот регистар на население, градот е домаќин на околу 20.000 студенти секоја година во текот од 2004-2007.<ref name="flotanti">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|title=Wanted: clujeanul verde|date=6 March 2008|accessdate=2008-05-12|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-05-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080511000054/http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|url-status=dead}}</ref>. Градот се шири надвор од црквата Свети Михаил, изградена во [[14 век]] и посветена на [[Архангел Михаил]], кој е заштитник на градот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujonline.com/ro/catedrala_sf_mihail.htm|title=Catedrala "Sf. Mihail"|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujonline.com|language=ro}}</ref>. Границата на општината има површина од 179,52 км<sup>2</sup>. Клуж-Напока доживеал голем пад во текот на 1990-тите години поради политиките на градоначалникот во тоа време<ref name="ftimes">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ft.com/cms/s/97363fb4-ea07-11dc-b3c9-0000779fd2ac.html|title=Cluj: Buzz grips university town|date=6 March 2008|accessdate=2008-03-13|publisher=Financial Times}}</ref>, но денес градот е еден од најважните академски, културни, индустриски и трговски центри во Романија. Меѓу другите институции, градот е домаќин на најголемиот универзитет во земјата, Бабеш Болјаи, со неговата позната ботаничка градина, национално признати културни институции како и на најголемата романска комерцијална банка<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.monocle.com/sections/affairs/Magazine-Articles/Five-alive--New-regions/|title=Five alive – New regions – Five territories to watch|date=Issue 09, Volume 01, December 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Monocle|archive-date=2007-07-05|archive-url=https://archive.today/20070705024752/http://www.monocle.com/sections/affairs/Magazine-Articles/Five-alive--New-regions/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/presa-britanica-clujul-campion-mondial-la-dezvoltare-2327155|author=Alexandra Groza|title=Presa britanică: "Clujul, campion mondial la dezvoltare"|date=8 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2008-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20080504173100/http://www.clujeanul.ro/cluj/presa-britanica-clujul-campion-mondial-la-dezvoltare-2327155|url-status=dead}}</ref>. Во [[2015]] година, Клуж-Напока бил избран за Европска престолнина на младите<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.cluj2015.eu/ |title=Youth@Cluj-Napoca 2015}}</ref>. == Потекло на поимот == На местото каде денеска се наоѓа градот постоела предримска населба наречена Напока. По Римското освојување на областа во 106 година, местото било познат како ''Municipium Aelium Hadrianum Napoca''. Се смета дека градот своето име Напока го добил од некои дакиски племиња како Напарис. Првиот пишан документ за денешното име на градот датира од [[1213]] година во рамките на латинското име Каструм Клуж (Castrum Clus). Унгарската форма на градот, Kulusuar, за првпат била евидентирана во 1246 година, додека саксонското име Clusenburg се појавило во [[1348]], на јидиш е познат како Klazin. Прекарот на градот „Богат град“ бил додаден уште од 16 век а се однесува на богатството собрано од страна на жителите, во трговијатата на скапоцени метали. == Историја == === Античка историја === Првото документарно споменување на територијата на денешниот град Клуж било направено од географот [[Клавдиј Птоломеј]], кој забележил дека овде се наоѓала една од најзначајните населби во [[Римска Дакија]], кое се викала Напука<ref name="roman">Lazarovici ''et. al.'' 1997, pp. 202–3 (6.2 Cluj in the Old and Ancient Epochs)</ref>. Откако Дакија била освоена од римскиот цар [[Трајан]] во перидот од [[101]] до [[106]] година, населбата Напока на романизираните Дакијци станала легионерски камп, а потоа се развил како важен трговски премин кој се претворил со текот на времето во мал град. Во времето на царот [[Адријан]] (117-138) Напока ги добила привилегиите на град и името било променето во ''Municipium Aelium Hadrianum Napoca''. Најверојатно во времето на царот [[Марко Аурелиј]] на ова место била изградена римска колонија и градот во тоа време се викал ''Колонија Аурелија Напока''<ref>Lazarovici et al. 1997, p. 17 (2.7 Napoca romană)</ref>. Во [[3 век]] Напока за неколку години била престолнина на [[римска провинција]] и седиште на [[прокуратор]]. По повлекувањето на римската администрација од Дакија во [[274]] година<ref name="roman"/>, градот започнал постепено да опаѓа. Неговото име се споменило дури во [[1167]] година.<ref>Brubaker et al. 2006, p.89</ref> === Среден век=== [[File:Map of Cluj-Napoca by Braun Hogenberg (middle size) (97693430).jpg|thumb|left|''"Claudiopolis, Coloswar vulgo Clausenburg, Transilvaniæ civitas primaria"''. од Ѓеорг Хуфнагел (1617)]] На почетокот на средниот век, две групи на згради постоеле во околината на градот, и тоа една дрвена тврдина која се викала ''Клуж-Манастир'' и населба во денешниот центар на градот<ref name="medieval">Lazarovici et al. 1997, p.32 (3.1 De la Napoca romană la Clujul medieval)</ref><ref name="alicu">Alicu 2003, p.9</ref>. Иако точниот датум на освојувањето на [[Трансилванија]] од страна на [[Унгарци]]те не се знае, најраните унгарски артефакти кои биле пронајдени во регионот датираат од првата половина на [[10 век]]<ref>{{Наведена книга|last=Madgearu|first=Alexandru|title=Românii în opera Notarului Anonim|year=2001|isbn=973-577-249-3|publisher=Centrul de Studii Transilvane, Fundația Culturală Română|location=Cluj-Napoca}}</ref>. Во секој случај, градот станал дел од [[Кралство Унгарија]]. Кралот [[Стефан I (Унгарија)|Стефан I]] тврдината ја претворил во седиште на округот и кралот Ладислав I основал опатијата која пак била разрушена за време на татарската инвазијата во [[1241]] и [[1285]] година<ref name="medieval"/>. Тврдината и селото биле изградени во северозападниот дел на античка Напока не подоцна од крајот на [[12 век]].<ref name="medieval"/> Оваа нова селото било населено од големи групи на [[Трансилвански Саксонци]]<ref name="first-mention">Lazarovici et al. 1997, p. 204 (6.3 Medieval Cluj)</ref>, охрабрени за време на владеењето на принцот Стефан, војводата од Трансилванија, на брегот на реката Мал Сомеш. Првиот најсигурно споменување на населбата датира од [[1275]] година, во еден документ на кралот Ладислав IV, кога селото било вклучено во трансилванската епископија. На [[19 август]] [[1316]] година, за време на владеењето на новиот крал Карло Роберт, на градот Клуж му бил доделен статус на град ([[латински]]: ''civitas''), како награда за придонесите на Саксонците во војната против војводата [[Ладислав Кан]]<ref name="first-mention"/> [[File:Cluj - Tribunal (22064922989).jpg|thumb|The [[Палата на правдата (Клуж-Напока)|Палата на правдата]]]] Многу занаетчиски еснафи биле основани во втората половина на [[13 век]], и во текот на овој период населението на градот започнало да расте, заедно со неговото проширување<ref>Brubaker et al. 2006, pp.89–90</ref>. Унгарскиот крал [[Сигизмунд (Унгарија)|Сигизмунд]] дал на тврдината во [[1405]] година статус на слободен град<ref name="free-city">Lazarovici et al. 1997, p.38 (3.1 De la Napoca romană la Clujul medieval)</ref>. Улогата на занаетчиите во градот дополнително започнала да се зголемува, бидејќи тие ја имале поддршката на владетелите, меѓу кои и [[Матија Корвин]] - крал на Унгарија меѓу [[1458]] и [[1495]] година, кој е роден во Клуж. Тој на градот му дал дури 41 привилегја преку кое градот бил издигнат над околните населби<ref name="centumvirate">Brubaker et al. 2006, pp. 90–1</ref>. Во [[1541]] година градот станал дел од Источното Унгарско Кралство, подоцна познато како [[Кнежевство Трансилванија]], во времето кога [[Османлии]]те го окупирале централниот дел на [[Кралството Унгарија]].<ref name="centumvirate"/>. Иако [[Алба Јулија]] служел како политички центар за началниците на Трансилванија, Клуж ја имал поддршката на принцовите во поголема мера, а со тоа градот создавал врски со најважните центри на [[Источна Европа]] во тоа време, заедно со [[Кошице]] (Kassa), [[Краков]], [[Прага]] и [[Виена]].<ref name="free-city"/> ===16 до 18 век=== Во однос на религијата, протестантските идеи за првпат се појавиле во средината на [[16 век]]. Во времето на проповедникот Гаспар Хелтај [[Лутеранство]]то добило поголема важност, како и швајцарската доктрината на [[Калвинизам|Калвинизмот]]<ref name="religion-history">Lazarovici et al. 1997, p. 205 (6.3 Medieval Cluj)</ref>. До [[1571]], Торда започнало да се развива порадикалното движење на [[Ференц Давид]], [[унитаријанство]], кое се одликувало со слободно толкување на [[Библија]]та и одбивање на догмата на Светото Тројство.<ref name="religion-history"/>. [[Стефан Батори]] основал католичка академија во градот, со цел да се промовира движење против реформите, но неговите напори не довеле до успех<ref name="religion-history"/>. Во период од една година, во 1600-1601, Клуж станал дел од сојуз со [[Михаил Храбриот]].<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Cristina|last=Martâniuc|url=http://www.cnaa.acad.md/files/theses/2007/5770/cristina_martiniuc_thesis.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070108120718/http://www.cnaa.acad.md/files/theses/2007/5770/cristina_martiniuc_thesis.pdf|archivedate=8 January 2007|title=Probleme actuale ale calității de subiect de drept internațional public contemporan|publisher=CNAA (Republic of Moldova)|accessdate=2008-03-17|language=ro|quote=În istoria poporului român, o uniune personală a fost creată în anul 1600 prin unirea politică a celor trei țări Românești – Transilvania, Moldova și Țara Românească – sub un singur domnitor: Mihai Vodă Viteazul (In the history of the Romanian people, a personal union was created in 1600 with the political union of the three Romanian countries – Transylvania, Moldova and Wallachia – under a single ruler: Michael the Brave)|format=PDF}}</ref><ref>{{Наведена книга|first=George|last=Ciorănescu|title=Michael the Brave – Evaluations and Revaluations of the Walachian Prince|publisher=Radio Free Europe Research: RAD Background Report/191|date=1 September 1976|accessdate=2008-03-15|url=http://www.osa.ceu.hu/files/holdings/300/8/3/pdf/52-4-102.pdf|format=PDF|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080408202135/http://www.osa.ceu.hu/files/holdings/300/8/3/pdf/52-4-102.pdf |archivedate = 8 April 2008|url-status=dead}}</ref>. Според [[Договор од Карловци|договорот од Карловци]] во [[1699]] година, градот бил вклучен во територијата на [[Хабсбуршка Монархија|Хабсбуршката Монархија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.britannica.com/eb/article-9020364/Treaty-of-Carlowitz|title=Treaty of Carlowitz|publisher=Encyclopædia Britannica|year=2008|accessdate=2008-03-14}}</ref> [[Слика:Josephinische Landaufnahme pg083.jpg|left|Карта на градот (1769–1773)|300px|thumb]] Во [[17 век]], во градот се случиле неколку големи несреќи. Градот страдал од [[епидемија]] на [[чума]] и бил погоден од неколку катастрофални пожари.<ref name="religion-history"/>. Кон крајот на овој век градот целосно се ослободил од турска окупација но и покрај тоа градот бил лишен од своето некогашно богатство, слава и политичко значење. Градот постепено ја повратил својата важна позиција во [[Трансилванија]] како седиште на гувернерство (провинција) во периодот помеѓу [[1719]] и [[1732]] година и повторно од [[1790]] до [[Унгарска револуција (1848)|револуцијата]] од [[1848]] година, кога седиштето било префрлено во Херманштат, денешен [[Сибиу]].<ref name="capital-trans">Lazarovici et al. 1997, pp.42,44,68 (3.1 De la Napoca romană la Clujul medieval; 4.1 Centru al mișcării naționale)</ref> Во [[1791]] година, група на романски интелектуалци изготвиле петиција, позната како ''Supplex Libellus Valachorum'', која била испратена до царот во [[Виена]]. Во петицијата било побарано еднаквост на романската нација во Трансилванија во однос на другите народи ([[Саксонци]], [[Унгарци]] итн.), но таа била отфрлена.<ref name="religion-history"/> === 19 век=== Со почеток во [[1830]] година, градот станал центар на унгарското национално движење во рамките на кнежевството<ref name="national-move">Lazarovici et al. 1997, p.206 (6.4 Cluj in Modern Times)</ref>. Ова еруптирало со [[Унгарска револуција (1848)|револуцијата]] од [[1848]] година. Во еден момент, [[Австријци]]те ја добиле контролата над [[Трансилванија]], но унгарската војска, предводена од страна на полскиот генерал [[Јозеф Бем]], започнала офанзива во [[Трансилванија]] и градот повторно бил псвпен до [[Божиќ]] истата година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mek.oszk.hu/03400/03407/html/370.html|title=Bem's Campaign in Transylvania; Revolutionary Consolidation and Its Contradictions|publisher=MEK (Hungarian Electronic Library)|accessdate=2008-03-14}}</ref>. По крајот на револуцијата започнал апсолутистички режим, проследен со либерален режим кој дошол на власт во [[1860]] година. Во текот на овој период, владата доделила еднакви права на етничките [[Романци]], но тоа траело многу кратко<ref name="national-move"/>. Во [[1872]] година во градот бил основан универзитет, чија цел била промовирање на идеите за интегрирање на Трансилванија во [[Унгарија]].<ref>Brubaker et al. 2006, p.92</ref>. Пред [[1918]] година, во градот постоеле две црковни училишта на романски јазик. Првите печатени книги на романски јазик се појавиле во [[1903]] година<ref name="17th-century">Brubaker et al. 2006, p.91</ref>. По [[Австроунгарски договор (1867)|Австроунгарскиот договор]] од [[1867]] година, Класенбург и сите територии на Трансилванија повторно биле интегрирани во [[Кралство Унгарија]]. Во тоа време, граот бил еден од најголемите и најзначајни градови на царството и бил седиште на округ. [[Романци]]те во [[Трансилванија]] во текот на следниот период претрпеле угнетување и прогонство.<ref name="memorandum">Lazarovici et al. 1997, pp.74–5 (6.4 Centru al mișcării naționale)</ref>. Нивните поплаки нашле израз во ''Трансилванскиот Меморандумот'', петиција испратена во [[1892]] година од страна на политичките водачи од Романците во Трансилванија до австроунгарскиот цар Франц Јосиф. Тие побарале еднакви права со Унгарците и побарле да се стави крај на прогонувањето и обидите за унгаризација на романскиот народ.<ref name="memorandum"/>. Царот испратил меморандум во [[Будимпешта]], унгарскиот главен град. Водачите на меморандумот, меѓу кој биле и Јоан Ратиу и Јулиу Коројану, биле уапсени и осудени на затворска казна за велепредавство во Клуж во мај [[1894]] година<ref name="elite-popor">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.edrc.ro/docs/docs/transilvania/198-254.pdf|title=Relația dintre elite și popor în perioada memorandistă|publisher=Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală|location=Cluj|accessdate=2008-03-15|language=ro|format=PDF}}</ref>. Во текот на судењето, околу 20.000 луѓе кои биле дојдени во Клуж, демонстрирале на улиците на градот во знак на поддршка на обвинетите<ref name="elite-popor"/>. Една година подоцна, кралот им дал помилување по совет на неговиот унгарски премиер, Dezső Bánffy<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Ambrus Miskolczy|url=http://adatbank.transindex.ro/html/alcim_pdf2813.pdf|title=A modern román nemzet a "régi" Magyarországon|year=2001|accessdate=2010-07-29|publisher=Rubicon|language=hu|archive-date=2011-07-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720155223/http://adatbank.transindex.ro/html/alcim_pdf2813.pdf|url-status=dead}}</ref>. Во [[1897]] година, унгарската влада одлучила дека само унгарските имиња на населените места треба да се користат и биле забранети употребата на германски или романски верзии на името на градот на официјални владини документи.<ref name="castellan89">{{Наведена книга|author=Georges Castellan|title=A history of the Romanians|publisher=Boulder: East European Monographs|year=1989|page=148|isbn=978-0-88033-154-8}}</ref> [[Слика:1915 Kolozsvar 30filler paire Transylvania.jpg|thumb|200px|left|Поштенска марка од 1915 година]] === 20 век === [[File:Kolozsvár New York-palota.jpg|thumb|Хотелот Њујорк]] [[File:Kvár Neológ zsinagóga.jpg|thumb|Синагога во градот]] [[File:Cluj la 1930, Vedere Aeriana.jpg|thumb|right|220px|Градот во 1930 година]] [[File:Casa Cluj.jpg|thumb|Улуцата „Крал Фердинанд“]] Во есента на [[1918]] година, кон крајот на [[Првата светска војна]], Клуж станал центар на револуционерната дејност, на чело со Амос Франку. На [[28 октомври]] [[1918]] година, поднел барање за создавање на ''Сојуз на сите Романци''.<ref name="laz-union">Lazarovici ''et. al.'' 1997, p. 207 (6.4 Cluj in Modern Times)</ref>. 39 пратеници биле избрани од Клуж да присуствуваат на прогласувањето на Сојузот на Трансилванија со Кралството Романија во [[Алба Јулија]] на [[1 декември]] [[1918]] година<ref name="laz-union"/>. Овој сојуз подоцна бил признат од страна на [[Тријанонски договор|Тријанонскиот договор]]<ref>Ernest A. Rockwell: Trianon Politics, 1994–1995, thesis, Central Missouri State University, 1995</ref> . Во периодот меѓу двете светски војни започнал процес на [[романизација]] од страна на новите власти. Така, во [[1921]] година од страна на [[Рим]] била донирана статуа на [[Капитолска волчица|Капитолската волчица]], во 1932 година била поставена статуа на Матијаш Корвин, каде било нагласено неговото романско потекло. Освен тоа започнала изградба на голема православна катедрала<ref name="brubaker-interwar">Brubaker et al. 2006, pp. 100–1</ref>, и покрај тоа што една десетина од населението биле православни христијани. И покрај овие обиди, во [[1939]] година Унгарците сè уште доминирале во градот во културен и економски план. На пример, во Клуж имало пет унгарски дневни весници додека на романски јазик имало само еден<ref name="brubaker-interwar"/>. Во [[1940]] година, Клуж, заедно со остатокот од Северна Трансилванија, станал дел од Унгарија<ref>{{Наведена книга|first=Dennis P.|last=Hupchick|title=Conflict and Chaos in Eastern Europe|location=London|publisher=Palgrave Macmillan|year=1995|page=91|isbn=0-312-12116-4}}</ref><ref name="ww2"/><ref>{{наведени вести|url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F30811FC3454107A93C0A81782D85F448485F9&scp=3&sq=cluj&st=p|title=Hungarians' Army Marches into Cluj; Receives a Frenzied Welcome from Magyars in Former Rumanian Territory, but Atmosphere is Tense; Officers of Occupying Troops Charge that 12 Were Slain by Retreating Force|work=The New York Times|date=12 July 1940|accessdate=2008-03-15 | first=C.L. | last=Sulzberger}}</ref>. По германската окупација на Унгарија во март [[1944]] година и доаѓањето на новата власт<ref>{{Наведена книга|author=Peter Kenez|url=http://assets.cambridge.org/052185/766X/excerpt/052185766X_excerpt.htm|title=Hungary from the Nazis to the Soviets – the establishment of the Communist regime in Hungary, 1944–1948|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-85766-X|date=May 2006|accessdate=2008-03-22}}</ref><ref>{{Наведена книга|first=Richard J.|last=Evans|title=Lying About Hitler: History, Holocaust, and the David Irving Trial|location=London|publisher=Basic Books|year=2001|page=95|isbn=0-465-02153-0}}</ref>, започнало антисемитско движење. Седиштето на локалното [[Гестапо]] се наоѓало во хотелот Њујорк. Во текот на месец мај, властите започнале преместување на Евреите во гетото Ирис.<ref name="ww2">Lazarovici et al. 1997, pp. 140–1 (5.2 Dictatul de la Viena – 30 August 1940)</ref>. Погубувањето на 16.148 заробени [[Евреи]] се случило преку шест депортации во [[Аушвиц]] во мај-јуни [[1944]] година<ref name="ww2"/>. Некои Евреи успеале да побегнат преку границата во [[Романија]]<ref name="ww2"/>. На [[11 октомври]] [[1944]] година градот бил освоен од романските и советските воени сили<ref name="ww2"/><ref>{{наведени вести|url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F50910FF3555157B93C0A8178BD95F408485F9&scp=2&sq=cluj&st=p|title=Russians Smash on; Memel Reported Cut Off as New Drive Reaches German Frontier; Szeged, Cluj Seized; Soviet Tanks Cross Tisza, Menacing Budapest; Berlin Admits Russians Smash on Near East Prussia|work=The New York Times|date=12 October 1944|accessdate=2008-03-15}}</ref>. Клуж официјално бил вратен на Романија со Парискиот договор од 1947 година. Во текот на следниот период, во земјата бил воведен комунистички режим на владееење. Во текот на [[Унгарска револуција (1956)|Унгарската револуција]] од [[1956]] година, во градот започнало да владее мислењето дека постои реална можност и во Клуж да започнат демонстрации преку унгарските студентите на универзитетите<ref>Lazarovici et al. 1997, p. 153 (5.3 Perioada totalitarismului)</ref><ref>Johanna Granville, [http://www.scribd.com/doc/13734484/Romanian-Students-Reactions-to-the-Hungarian-Revolution-of-1956 "If Hope is Sin, Then We Are All Guilty: Romanian Students' Reactions to the Hungarian Revolution and Soviet Intervention, 1956–1958]", ''Carl Beck Paper'', no. 1905 (April 2008): 1–78.</ref>. [[Унгарци]]те биле во поголем број од [[Романци]]те до [[1960]] година,<ref name="varga-arpad">{{Наведена мрежна страница|url=http://varga.adatbank.transindex.ro/?pg=3&action=etnik&id=5290|title=Erdély etnikai és felekezeti statisztikája (1850–1992)|author=Varga E. Árpád|accessdate=2008-03-16|language=hu|archive-date=2022-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20220128000722/http://varga.adatbank.transindex.ro/?pg=3&action=etnik&id=5290|url-status=dead}}</ref>. Потоа, Романците станале најголема група во градот како резултат на присилна [[индустријализација]] на градот и отворањето на нови работни места од страна на владата<ref name=industrialisation>Lazarovici et al. 1997, pp. 154,159 (5.3 Perioada totalitarismului)</ref>. За време на комунистичкиот период, градот забележал висок индустриски развој<ref name=industrialisation/>. На [[16 октомври]] [[1974]] година, кога градот прославил 1850 години од неговото прво споменување како Напока, комунистичката влада го променила името на градот со додавање на поимот „Напока“.<ref name="name-1974">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|title=Cluj-Napoca. Istoric|publisher=Clujonline.com|accessdate=2008-03-14|language=ro|archive-date=2020-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219101645/http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|url-status=dead}}</ref>. === 21 век=== Во текот на Романската револуција од 1989 година, Клуж-Напока се нашла во центарот на револуцијата. Во текот на конфликтот загинале 26 додека 170 луѓе биле повредени. По завршувањето на тоталитарната власт, националистичкиот политичар Георге Фунар станал градоначалник и управал со градот во следните 12 години. Неговиот мандат бил обележан со голем романски национализам и големи провокации на сметка на унгарскиот јазик. Од [[2004]] до [[2009]] година, градоначалник на градот бил [[Емил Бок]], истовремено претседател на Демократската партија. Тој подоцна бил избран за премиер, но се вратил на градоначалничката функција во 2012 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cotidianul.ro/guvernul_boc_a_fost_investit_de_parlament-68423.html|title=Guvernul Boc a fost învestit de Parlament|publisher=Cotidianul|date=22 December 2008|accessdate=2009-07-22|language=ro|archive-date=2009-01-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20090111041522/http://www.cotidianul.ro/guvernul_boc_a_fost_investit_de_parlament-68423.html}}</ref><ref name="juramant">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.adevarul.ro/locale/cluj-napoca/Emil_Boc_a_depus_juramantul_de_primar_0_723527938.html|title=Emil Boc a depus jurământul de primar|author=Bianca Preda|publisher=Adevărul|date=22 June 2012|accessdate=2012-06-22|language=ro}}</ref>. == Географија == [[Слика:Kaszinó 04.JPG|thumb|left|[[Централен парк (Клуж-Напока)|Централниот парк]]]] [[Слика:Banks Somes Cluj 1.jpg|thumb|Реката [[Сомешул ]]]] [[Слика:Cluj - Botanic Garden (22201474100).jpg|thumb|[[Ботаничка градина (Клуж-Напока)|Ботаничка градина]]]] Клуж-Напока се наоѓа во централниот дел на [[Трансилванија]] и има површина од 179.5 квадратни километри. Градот се наоѓа на устието на [[Апушенски Планини|Апушенските Планини]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/rw/pages/geogr.ro.do|title=Geografia județului Cluj|publisher=INSSE – Direcția Regională de Statistică Cluj|accessdate=2008-03-15|language=ro|archive-date=2007-11-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20071129204044/http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/rw/pages/geogr.ro.do|url-status=dead}}</ref>. Градот се протега во долините на реките [[Сомешул]] и [[Надаш]] и до одреден степен во текот на долините на реките Попести, Чинтау, Борханчи и Попи<ref name="geogr">Lukács 2005, pp.9–11</ref><ref name="hall-geography">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.primariaclujnapoca.ro/docs/propiecte%20dezbateri/strategie/Anexa%2010%20-%20INFRASTRUCTURA.pdf|title=Amenajarea teritoriului, urbanism, infrastructură|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj-Napoca City Hall|language=ro|format=PDF }}{{cbignore|bot=medic}}</ref>. На југоисточниот дел од градот се наоѓа ридот Фелак кој е опкружен од три страни со планини со висина од 500 метри<ref name="hall-geography"/>. Во градот се наоѓа [[ботаничка градина]] и неколку паркови од кои најголем е Централниот парк. Овој парк бил основан во текот на 19 век и се состои од вештачко езеро со остров. Во овој дел се наоѓа и најголемото казино во градот, Хиос. Други значајни паркови во градот се Паркот Јулиу Хатегану, паркот на [[Универзитет Бабеш Болјаи|Универзитетот Бабеш Болјаи]], каде се наоѓаат неколку спортски објекти, паркот Хашдеу кој се наоѓа во рамките на истоимениот студентски дом и Оперски парк пред зградата на операта. === Опкружување === Градот е опкружен со шуми и пасишта. Ретки видови на растенија, како што се [[калипско булбоса]] и [[ирис (растение)|ирис]], се наоѓаат во две ботанички резервата во Клуж-Напока, ''Фанателе'' и ''Валеа Мори''.<ref>Anton et al. 1973, pp.40–1</ref>. Во блиските шумски области како Фагет и Хоија живеат животни како диви свињи, јазовци, лисици, зајаци и верверички. Во вториот шумски регион се наоѓа етнографски парк ''Ромул Вуија'', со експонати кои датираат од [[1678]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cjnet.ro/t/obiectur.html|title=Tourist Attractions|publisher=DNT Cluj|year=1999|accessdate=2008-03-15|archive-date=2001-01-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20010105124600/http://www.cjnet.ro/t/obiectur.html}}</ref>. Некои луѓе велат дека имале средби со вонземјани во шумата Хоија, дека постојат големи подземни катакомби кои се поврзани со старите цркви во градот и дека во езерото [[Тарнита]] постои чудовишт<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Tatar|first=Florentina|url=http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/clujul_subteran_30348.html|title=Clujul subteran|date=8 January 2008|accessdate=2008-03-14|publisher=Monitorul de Cluj|language=ro|archive-date=2008-03-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080311032706/http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/clujul_subteran_30348.html}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Câmpan|first=Letiția|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/miturile-clujului-2445452|title=Miturile Clujului|publisher=Clujeanul|date=11 March 2008|accessdate=2008-03-14|language=ro|archive-date=2008-04-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20080426030932/http://www.clujeanul.ro/cluj/miturile-clujului-2445452}}</ref> е. На планината Фелак се наоѓа модерен ски центар со 750 метри должина и висина од 98 метри<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.realitatea.net/partia-feleac-de-langa-cluj-a-fost-inaugurata-sambata_127626.html|title=Pârtia Feleac, de lângă Cluj, a fost inaugurată sâmbătă|publisher=Realitatea.net|date=23 December 2007|accessdate=2008-03-12|language=ro|archive-date=2010-11-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20101122182341/http://www.realitatea.net/partia-feleac-de-langa-cluj-a-fost-inaugurata-sambata_127626.html}}</ref>. Освен тоа овде се наоѓа и одморалиште кое нуди забава, рекреација и одмор. Зимското одморалиште Баишоара се наоѓа на околу 50 километри од градот Клуж-Напока, и се состои од две ски-патеки, за почетници и напредни скијачи<ref name="andras">András et al. 2003, p.81</ref>. Две други летни одморалишта и бањи се наоѓаат во рамките на градското подрачје, Кожокна и Сомешени<ref>András et al. 2003, p.131</ref>. Постојат голем број на замоци во околината на селата, изградени од страна на богатите средновековни семејства кои живееле во градот. Најзначаен од нив е замокот [[Бонтида Банфи]], познат како [[Версај (дворец)|Версај]] на [[Трансилванија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heritagetraining-banffycastle.org/index.php?p=21|title=Cultural tourism|quote=Formerly known as the Transylvanian Versailles, Bánffy castle, Bontida is one of the most beautiful historic buildings in the Carpathian basin.|publisher=Transilvania Trust|accessdate=2008-03-14|archive-date=2008-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20080529044309/http://www.heritagetraining-banffycastle.org/index.php?p=21|url-status=dead}}</ref>. Замокот се наоѓа во близина на селото [[Бонтида]], 32 километри од центарот на градот. Во [[1963]] година, замокот бил дел од филмска сцена на филмот „''Шума на обесените''“, филм кој добил награда на Канскиот фестивал<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cronicaromana.ro/index.php?art=78552|first=Cornel|last=Enache|title=Castelele Romaniei (II)|publisher=Cronica Română|accessdate=2008-03-16|language=ro|archive-date=2011-07-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719131629/http://www.cronicaromana.ro/index.php?art=78552}}</ref>. Постојат и други замоци кои се наоѓаат во близина на градот.<ref>András et al. 2003, p.92</ref>. Во Џилау се наоѓа замокот Вас-Банфи, додека во областа Бонтида се наоѓа замокот Банфи. Манастирот Никула кој бил изграден во текот на [[XVIII век]] претставува место на поклонение во северниот дел на [[Трансилванија]]<ref name="sfantamaria">András et al. 2003, p.142</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gardianul.ro/2007/08/15/actualitate-c24/romanii_sarbatoresc_adormirea_maicii_domnului_si_ziua_marinei-s99513.html|title=Românii sărbătoresc Adormirea Maicii Domnului și Ziua Marinei|publisher=Gardianul|accessdate=2008-03-14|language=ro|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080222092950/http://www.gardianul.ro/2007/08/15/actualitate-c24/romanii_sarbatoresc_adormirea_maicii_domnului_si_ziua_marinei-s99513.html |archivedate = 22 February 2008}}</ref>. Според верувањата, иконата на Богородица плачела во периодот помеѓу [[15 февруари]] и [[12 март]] [[1669]] година<ref name="Nicula">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ici.ro/romania/en/turism/m_nicula.html|title=A monastery attracts thousands of Christians|accessdate=2008-03-12|publisher=National Institute for Research and Development in Informatics|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080307154643/http://www.ici.ro/romania/en/turism/m_nicula.html |archivedate = 7 March 2008}}</ref>. Во тоа време, благородниците, службениците, народот и свештенството постојано доаѓале во манастирот за да ја видат иконата. Пред да ја видат иконата тие не верувале во тие гласини, по кога ќе ја виделе понизно започнувале да се молат и крстат чудејќи се од тоа што го виделе.<ref name="Nicula"/>. За време на празникот [[Успение на Пресвета Богородица]] на [[15 август]], повеќе од 150.000 луѓе од сите краеви на земјата доаѓаат во посета на манастирот<ref name="sfantamaria"/>. ===Клима=== Клуж-Напока има [[континентална клима]] која се одликува со топли суви лета и студени зими. Климата е под влијание на [[Апушенски Планини|Апушенските Планини]] кои се наоѓаат во близина на градот. Некои западно-атлантски влијанија се присутни во текот на зимата и есента. Зимските температури се често под 0&nbsp;°C, иако тие ретко се спуштаат под -10&nbsp;°C. Во просек, снегот ја покрива земјата 65 дена секоја зима.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/Politici_comunitare_de_mediu.pdf|title=Mediu: Cluj-Napoca|accessdate=2008-03-21|publisher=Primăria Cluj-Napoca|language=ro|format=PDF |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070125155551/http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/Politici_comunitare_de_mediu.pdf |archivedate = 25 January 2007}}</ref>. Во летниот период, просечната температура е околу 18&nbsp;°C (просек за месеците јули и август), и покрај фактот дека температурите понекогаш достигнуваат од 35&nbsp;°C до 40&nbsp;°C во средината на летото. И покрај тоа што просечните врнежи и влага во текот на летото е на ниско ниво, во текот на периодот не се ретки ниту бурите. Во текот на пролетта и есента, температурите варираат помеѓу 13&nbsp;°C и 18&nbsp;°C, и врнежите во ова време имаат тенденција да поголеми отколку во летниот период. Градот има најдобар квалитет на воздух во [[Европската Унија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://business-review.eu/featured/cluj-napoca-tops-the-list-of-cities-with-best-air-quality-in-europe/|title=Cluj-Napoca tops the list of cities with best air quality in Europe|publisher=Business-Review|date=7 June 2014}}</ref>, според истражувањето објавено во [[2014]] година од страна на француски магазин. {{Weather box |location = Клуж-Напока |metric first = yes |single line = yes |Jan record high C = 14.0 |Feb record high C = 19.3 |Mar record high C = 26.6 |Apr record high C = 30.2 |May record high C = 32.5 |Jun record high C = 36.0 |Jul record high C = 37.0 |Aug record high C = 38.0 |Sep record high C = 33.7 |Oct record high C = 32.6 |Nov record high C = 26.0 |Dec record high C = 18.7 |year record high C = 38.0 |Jan high C = 0.3 |Feb high C = 3.2 |Mar high C = 9.9 |Apr high C = 15.0 |May high C = 20.3 |Jun high C = 22.6 |Jul high C = 24.5 |Aug high C = 24.3 |Sep high C = 20.7 |Oct high C = 14.6 |Nov high C = 6.3 |Dec high C = 1.8 |year high C = 13.6 |Jan mean C = -3.4 |Feb mean C = -1.2 |Mar mean C = 4.1 |Apr mean C = 9.0 |May mean C = 14.2 |Jun mean C = 16.6 |Jul mean C = 18.2 |Aug mean C = 17.8 |Sep mean C = 14.1 |Oct mean C = 8.5 |Nov mean C = 2.4 |Dec mean C = -1.5 |year mean C = 8.2 |Jan low C = -6.5 |Feb low C = -4.7 |Mar low C = -0.6 |Apr low C = 3.9 |May low C = 8.6 |Jun low C = 11.3 |Jul low C = 12.7 |Aug low C = 12.2 |Sep low C = 8.9 |Oct low C = 3.8 |Nov low C = -0.7 |Dec low C = -4.2 |year low C = 3.7 |Jan record low C = -34.2 |Feb record low C = -32.5 |Mar record low C = -22.0 |Apr record low C = -8.4 |May record low C = -3.5 |Jun record low C = 0.4 |Jul record low C = 5.2 |Aug record low C = 3.5 |Sep record low C = -3.0 |Oct record low C = -8.8 |Nov record low C = -22.3 |Dec record low C = -27.9 |year record low C = -34.2 |precipitation colour = green |Jan precipitation mm = 24 |Feb precipitation mm = 20 |Mar precipitation mm = 22 |Apr precipitation mm = 48 |May precipitation mm = 69 |Jun precipitation mm = 95 |Jul precipitation mm = 81 |Aug precipitation mm = 60 |Sep precipitation mm = 36 |Oct precipitation mm = 31 |Nov precipitation mm = 30 |Dec precipitation mm = 32 |year precipitation mm = 548 |Jan snow cm = 6.0 |Feb snow cm = 11.5 |Mar snow cm = 5.8 |Apr snow cm = 1.3 |May snow cm = 0.0 |Jun snow cm = 0.0 |Jul snow cm = 0.0 |Aug snow cm = 0.0 |Sep snow cm = 0.0 |Oct snow cm = 0.5 |Nov snow cm = 2.6 |Dec snow cm = 5.8 |year snow cm = |unit precipitation days = 1.0 mm |Jan precipitation days = 6 |Feb precipitation days = 5 |Mar precipitation days = 5 |Apr precipitation days = 9 |May precipitation days = 11 |Jun precipitation days = 11 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 8 |Sep precipitation days = 6 |Oct precipitation days = 6 |Nov precipitation days = 7 |Dec precipitation days = 7 |year precipitation days = 91 |Jan sun = 70.9 |Feb sun = 98.8 |Mar sun = 165.2 |Apr sun = 174.7 |May sun = 230.8 |Jun sun = 238.6 |Jul sun = 273.8 |Aug sun = 261.6 |Sep sun = 204.8 |Oct sun = 166.2 |Nov sun = 74.9 |Dec sun = 54.7 |year sun = 2015.0 |source 1 = NOAA<ref name= NOAA>{{Наведена мрежна страница | url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/RA-VI/RO/15120.TXT | title = Cluj Climate Normals 1961–1990 | publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]] | accessdate = 21 March 2015}}</ref> |source 2 = Romanian National Statistic Institute (extremes 1901–2000)<ref name= extremes>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.insse.ro/cms/files/pdf/ro/cap1.pdf |title = Air Temperature (monthly and yearly absolute maximum and absolute minimum) |work = Romanian Statistical Yearbook: Geography, Meteorology, and Environment |publisher = Romanian National Statistic Institute |year = 2007 |accessdate = 27 November 2012}}</ref> |date=August 2010 }} == Право и управување == ===Администрација=== [[Слика:Primaria Cluj-Napoca1.jpg|thumb|[[Градско собрание (Клуж-Напока)|Градското собрание]]]] [[Слика:Cluj-Napoca Districts.jpg|thumb|Карта на реоните во градот од 2007 година]] Градската власт е предводена од градоначалникот<ref name="law-admin">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.cdep.ro/pls/legis/legis_pck.htp_act_text?idt=27123|title=Law no. 215 / 21 April 2001: Legea administrației publice locale|accessdate=2008-03-12|publisher=Parliament of Romania|language=ro}}</ref>. Од [[2012]] година, градоначалник на градот е [[Емил Бок]], кој се вратил на таа позиција преку победа на локалните избори. На Емил блок тоа му е трет мандат, откако поднел оставка во 2008 година и станал [[премиер на Романија]]<ref name="juramant"/>. Сите одлуки се одобруваат и се дискутирани од страна на локалната самоуправа кој е составена од 27 избрани советници<ref name="law-admin"/>. Градот е поделен на 15 окрузи (cartiere). Градското собрание има намера да воведе локални административни гранки за повеќето области. {| cellpadding="2" cellspacing="0" border="1" class="wikitable" ! style="background:#ccc" | &nbsp;&nbsp;&nbsp; ! style="background:#ccc" | Партија ! style="background:#ccc" | Места ! style="background:#ccc" colspan="16" | Моментален број на советници<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.monitorulcj.ro/politica-administratie/52719-alegeri-locale-2016-cine-intra-in-consiliul-local-cluj-napoca-%E2%80%93-rezultate-finale |title=ALEGERI LOCALE 2016 Cine intră în Consiliul Local Cluj-Napoca – REZULTATE FINALE |work=monitorulcj.ro |date=7 June 2016}}</ref> |- | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | [[Национална Либерална Партија (Романија)|НЛП]] | style="text-align: right" | '''16''' | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; |- | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | [[Демократска Унија на Унгарците во Романија|ДУУР]] | style="text-align: right" | '''5''' | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; |- | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | [[Социјалдемократска партија на Романија|СДП]] + [[Сојуз на Либералите и Демократите на Романија|СЛДР]] | style="text-align: right" | '''4''' | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; |} {|summary="" style="width:500px;" |- |valign="top" align="left" width="33%"| * [[Андреј Мурешану (Клуж-Напока)|Андреј Мурешану]] * [[Бугарија (Клуж-Напока)|Бугарија]] * [[Буна Зиуа (Клуж-Напока)|Буна Зиуа]] * [[Центар (Клуж-Напока)|Центру]] * [[Дамбул (Клуж-Напока)|Дамбул]] |valign="top" align="left" width="33%"| * [[Ѓеоргени (Клуж-Напока)|Ѓеоргени]] * [[Градиниле (Клуж-Напока)|Градиниле]] * [[Григореску (Клуж-Напока)|Григореску]] * [[Груија (Клуж-Напока)|Груија]] * [[Ирис (Клуж-Напока)|Ирис]] |valign="top" align="left" width="33%"| * [[Интре Лакури (Клуж-Напока)|Интре Лакури]] * [[Манастур (Клуж-Напока)|Манастур]] * [[Марашти (Клуж-Напока)|Марашти]] * [[Сомешени (Клуж-Напока)|Сомешени]] * [[Зорилор (Клуж-Напока)|Зорилор]] |} Поради големиот урбанистички развој во последните години, во [[2005]] година, некои области на Клуж биле прогласени како области, но повеќето од нив сè уште се градилишта<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.primariaclujnapoca.ro/phcl/7-10-2005/27.aspx|title=Hotărâre privind propuneri de atribuire denumiri strazi si cartiere in municipiul Cluj-Napoca|year=2005|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj-Napoca City Hall|language=ro |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080302004936/http://www.primariaclujnapoca.ro/phcl/7-10-2005/27.aspx |archivedate = 2 March 2008}}</ref>. Покрај овие, постојат некои други градежни области како Тинеретулуи, Ломбулуи и Осер, кои би можеле да станат области во текот на следните години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/emil-boc-il-sfideaza-pe-tariceanu-892.php|title=Emil Boc îl sfidează pe Tăriceanu|date=7 June 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-07-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20080729013944/http://www.ftr.ro/emil-boc-il-sfideaza-pe-tariceanu-892.php}}</ref>. Покрај тоа, Клуж-Напока е главен град на реонот Клуж-Напока, и во градот се наоѓа седиштето на префектурата, кој се раководи од окружен совет и префект, кој е назначен од страна на централната власт во [[Романија]]<ref name="law-admin"/>. На префектот не му е дозволено да се биде член на политичка партија, а неговата улога е да ја претстави националната власт на локално ниво, да дејствува како врска и олеснување на спроведувањето на Националниот план за развој и да раководи програми на локално ниво<ref name="law-admin"/>. Како и сите други локални совети во Романија, Советот на општината, окружноот совет и градоначалникот на градот се избираат на секои четири години од страна на населението<ref name="law-admin"/>. Клуж-Напока е исто така и главниот град на историскиот регион на [[Трансилванија]]. Во моментов, градот е најголем во североисточниот регион за развој на Романија, но истиот регион не претставува административен субјект. Градското подрачје на Клуж-Напока започнало со работа во декември 2008 година и се состои 411.379 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="periurban"/> и седумнаесет општини. Извршното Претседателството на [[Демократски Сојуз на Унгарците во Романија|Демократскиот Сојуз на Унгарците во Романија]] и сите нејзини оддели имаат седиште во градот<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rmdsz.ro/script/aboutus.php?lang=hu&menuoption=0&aboutusID=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030529084824/http://www.rmdsz.ro/script/aboutus.php?lang=hu&menuoption=0&aboutusID=2 |archivedate=29 May 2003|title=Statute of the UDMR|accessdate=2008-03-12|publisher=[[Democratic Union of Hungarians in Romania]]|language=hu}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rmdsz.ro/script/contact.php?lang=ro |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030514132630/http://www.rmdsz.ro/script/contact.php?lang=ro |archivedate=14 May 2003|title=Contacts of the Democratic Union of Hungarians in Romania|accessdate=2008-03-12|publisher=Democratic Union of Hungarians in Romania|language=ro}}</ref>. Освен тоа во градот имаат седиште и голем број на локални и регионални организации на повеќето романски политички партии. Со цел да се одржува рамнотежа на политичкото влијание на унгарското малцинство во [[Трансилванија]], националистите во Трансилванија основале партија на [[Романско Национално Единство]] на почетокот на 1990-тите години. Партијата била присутна во романскиот Парламент во текот на 1992-1996 во законодавната власт<ref name="punr">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.punr.ro/istoric.htm |archiveurl=https://web.archive.org/web/20041014191152/http://www.punr.ro/istoric.htm |archivedate=14 October 2004|title=History of PUNR|accessdate=2008-03-12|publisher=Partidul Unității Națiunii Române|language=ro}}</ref>. Партијата нејзините главни канцеларии подоцна ги преселила во [[Букурешт]]. Денеска поголемиот дел од раководството на партијата се приклучени во идеолошко сличата партија [[Голема Романија (партија)|Голема Романија]]<ref name="punr"/>. Во [[2008]] година, Институтот за истражување на националните малцинства отворил свое официјално седиште во Клуж-Напока<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=1760|title=Institutul minorităților se înființează la Cluj|date=3 August 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Во градот функционираат единаесет болници додека постојат стотина приватни медицински кабинети<ref name="hall-geography"/>. === Правен систем=== Клуж-Напока има комплексна судската организација, како последица на неговиот статус на окружен главен град. Судот на градот претставува локалната судска институција и е под надлежност на трибуналот на реонот Клуж-Напока. Жалбите на народот од овие судови се пренасочуваат кон Клушкиот Апелационионен суд. Градот, исто така, е домаќин на комерцијални и воени трибунали на земјата. Клуж-Напока има своја општинска полиција, Poliția Municipiului Cluj-Napoca, која е одговорна за контролирање на криминалот во целиот град, и работи со голем број на специјални единици. Полицијата е со седиште на улица Децебал во центарот на градот. Градското собрание има своја заедница на полициските сили, Poliţia Primăriei, кои се занимаваат со прашања за локалната заедница. Во Клуж-Напока исто така е сместен и полицискиот инспекторат. === Криминал=== [[File:Biserica Mihail.JPG|thumb|250px|Поглед кон градот]] Клуж-Напока и околината има стапка на 268 кривични пресуди на 100.000 жители во [[2006]] година, бројка која е над националниот просек<ref name="crime-insse">{{Наведена мрежна страница|url=https://statistici.insse.ro/shop/index.jsp?page=tempo3&lang=ro&ind=JUS107A|title=JUS107A – Rata criminalității (persoane condamnate definitiv la 100000 locuitori), pe regiuni de dezvoltare și județe|publisher=INSSE|accessdate=2008-05-09|archive-date=2007-06-23|archive-url=https://archive.today/20070623153727/https://statistici.insse.ro/shop/index.jsp?page=tempo3&lang=ro&ind=JUS107A}}</ref>. По револуцијата во [[1989]] година, стапката на кривичните пресуди во земјата влегла во фаза на одржлив раст, достигнувајќи историски високо ниво од 429 во [[1998]] година, кога започнала да опаѓа.<ref name="crime-insse"/>. Иако стапката на криминал е ниска, ситните криминалци можат да бидат иритирачки за странците, како и во другите големи градови на Романија<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://store.eiu.com/product/30000203KM-sample.html |title=Country Profile Romania 2006 |publisher=Economist Intelligence Unit |accessdate=2008-05-09|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090111003156/http://store.eiu.com/product/30000203KM-sample.html |archivedate=11 January 2009 }}</ref>. Во текот на 1990-тите години, две големи финансиски институции, Banca Dacia Felix и Caritas, банкротирале поради големи измами и проневера на пари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://pdc.ceu.hu/archive/00002193/01/strain_and_economic_adjustment.pdf|title=Strain and Economic Adjustment. Romania' Travails and Pains|last=Dăianu|first=Daniel|publisher=Romanian Center for Economic Policies|accessdate=2008-05-09|format=PDF|archive-date=2008-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20080529105317/http://pdc.ceu.hu/archive/00002193/01/strain_and_economic_adjustment.pdf|url-status=dead}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9F0CE4D8163AF930A25752C1A965958260&sec=&spon=&pagewanted=all|title=Pyramid Scheme a Trap for Many Romanians|work=The New York Times|last=Perlez|first=Jane|date=13 November 1993|accessdate=2008-05-09}}</ref>. Исто така, познат е случајот со серискиот убиец [[Ромул Вереш]] или познат како „''човекот со чекан''“, кој во текот на 1970-тите години бил обвинет за пет убиства и неколку обиди за убиства, но никогаш не бил затворен по основ на лудило, туку бил обвинет дека страдал од [[шизофренија]], обвинувајќи го ѓаволот за своите постапки. Наместо тоа, тој бил институционализиран во психијатриската установа Штеј во [[1976]] година, по три години истрага. според градските митови, бројот на неговите жртви бил до неколку стотици жени, иако вистинската бројка е многу помала. Оваа конфузија веројатно се објаснува со недостаток на внимание кој го добил овој случај, и покрај својата големина, во комунистичкиот печат во тоа време<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/citeste-povestea-celui-mai-temut-criminal-al-clujului-omul-cu-ciocanul-2394295|title=Citește povestea celui mai temut criminal al Clujului: "Omul cu ciocanul"|date=17 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2019-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210155106/http://www.clujeanul.ro/cluj/citeste-povestea-celui-mai-temut-criminal-al-clujului-omul-cu-ciocanul-2394295|url-status=dead}}</ref>. Од [[2006]] година анкетите покажале висок степен на задоволство од работата на локалната полициска станица. Повеќе од половина од испитаниците за време анкетата спроведена во периодот од 2005-2006 година, се изјасниле како задоволни (62,3%) или многу задоволни (3.3%) со активностите на одделот на окружната полиција<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://cj.politiaromana.ro/vot/poll.php|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071015120522/http://cj.politiaromana.ro/vot/poll.php|archivedate=15 October 2007|title=Poll organised by the Cluj Police Department|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj Police Department|language=ro}}</ref>. Студијата покажала највисоко задоволство кај надзорот во автомобилскиот сообраќај, присуството на офицерите на улица. Напорите на локалните власти во областа на Клуж-Напока кон крајот на 1990-тите години за реформа и заштита на [[Право на детето|правата на децата]] и помош за децата кои живеат на улица, се покажала како недоволна поради недостаток на средства и отсуство на каква било вистинска соработка помеѓу страните вклучени во таа акција, пред сè на Дирекцијата за заштита на правата на детето и Дирекцијата за труд и социјална заштита. Постојат голем број на деца брздомници, чија сиромаштија и недостаток на документиран идентитет ги доведува во постојан конфликт со локалните спроведувачи на законот<ref name="report-street-children">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.streetchildren.org.uk/reports/Romania%20JJ%20report%20-%20FINAL%204 април doc|title=Street Children and Juvenile Justice in Romania|accessdate=2008-03-12|publisher="Asociația pentru Sprijinirea Integrării Sociale" (ASIS) in partnership with "The Consortium for Street Children"|format=DOC|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080627181914/http://www.streetchildren.org.uk/reports/Romania%20JJ%20report%20-%20FINAL%204|archivedate=2008-06-27|url-status=live}}</ref>. Во соработка меѓу локалната самоуправа совет и ''Prison Fellowship'', бездомниците, децата на улица и питачите се земаат и се сместуваат во рамките на христијанските центри за деца на улица и бездомници, како и во центарот Рухама<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/acte-necesare/acte69.aspx|title=Acte necesare – Persoane fără adăpost|accessdate=2008-03-12|publisher=Primăria Municipiului Cluj-Napoca|language=ro|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080317231110/http://www.primariaclujnapoca.ro/acte-necesare/acte69.aspx |archivedate = 17 March 2008}}</ref>. Како последица на тоа, бројот на овие деца во централното градско подрачје значително е намален, додека поголемиот дел од децата успешно биле интегрирани во програмата, и не се вратиле на улица.<ref name="report-street-children"/> Од [[2000]] година па наваму, Клуж-Напока бележи зголемување во нелегални трки, кои главно се појавуваат во текот на ноќта на периферијата на градот или на индустриски локации. Понекогаш овие трки предизвикуваат смртни случаи, како на возачите така и на случајните минувачи. Поради тоа властите направиле неколку обиди да се организираат правни трки како решение за овој проблем<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.adevarul.ro/articole/cursele-de-masini-pe-timp-de-noapte-intra-in-legalitate/123606|author=Călina Berceanu|title=Cursele de mașini pe timp de noapte intră în legalitate|publisher=Adevărul|date=7 April 2005|accessdate=2008-03-14|language=ro|archive-date=2008-03-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20080302091609/http://www.adevarul.ro/articole/cursele-de-masini-pe-timp-de-noapte-intra-in-legalitate/123606}}</ref> == Демографија == {|class="wikitable" border="1" style="float:right; font-size:93%;width:310px;height:16px;border:0;text-align:left;line-height:120%;margin-left:10px; margin-bottom:10px;" |- |colspan="14" style="text-align:center; background:#f4f4f4;" height=24px|'''Историја на населението на Клуж-Напока''' |- ! Година ! Население ! %± ! Романци ! Унгарци |- |1453 |6.000<ref>Pascu 1974, p.102</ref> |— |н/п |н/п |- |1703 |7.500<ref name="popmediev">Pascu 1974, pp.222–3</ref> |25% |н/п |н/п |- |1714 |5.000<ref name="pop2">Pascu et al. 1957, p.60</ref> |−33,3% |n/a |n/a |- |1770 |10,500<ref name="hungacad">{{Наведена мрежна страница | url = http://mek.niif.hu/03400/03407/html/286.html | first = Zsolt | last = Trócsányi | title = History of Transylvania | publisher = Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences | accessdate = 2016-10-22 | archive-date = 2011-03-19 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110319212414/http://mek.niif.hu/03400/03407/html/286.html | url-status = dead }}</ref> |110% |n/a |n/a |- |1785 |9.703<ref name="popmediev"/><ref name="jakabe">Jakab Elek, ''Kolozsvar Tortenete'', II, Okleveltar, Budapesta, 1888, p.750</ref> |−7,6% |н/a |n/a |- |1787 |10.476<ref name="popmediev"/><ref name="jakabe"/> |7,9% |н/п |н/п |- |1835 |14,000<ref name="popmediev"/><ref>Katona Lajos, ''Kolozsvar terulete es nepessege'', in "Kolozsvari Szemle", 1943, no.4, p.294</ref> | 33,6% |н/п |н/п |- |1850 |19.612 |40% |21,0% |62,8% |- |1880 |32.831 |67,4% |17,1% |72,1% |- |1890 |37.184 |13,2% |15,2% |79,1% |- |1900 |50.908 |36,9% |14,1% |81,1% |- |1910 {{ref label|b|b|none}} |62.733 |23,2% |14,2% |81,6% |- |1920 |85.509 |36,3% |34,7% |49,3% |- |1930 |100.844<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Brubaker|first=Rogers|title=Nationalist Politics and Everyday Ethnicity in a Transylvanian Town|url=http://www.excelentnauniverzita.sk/material/temac/brubaker/handout-Nationalist-Politics-and-Everyday-Ethnicity.pdf|publisher=National Program Excellent University|date=24 September 2008|accessdate=2011-04-09|archive-date=2011-06-10|archive-url=https://www.webcitation.org/5zKdmQm3m?url=http://www.excelentnauniverzita.sk/material/temac/brubaker/handout-Nationalist-Politics-and-Everyday-Ethnicity.pdf}}</ref> |17,9% |34,6% |47,3% |- |1941{{ref label|c|c|none}}{{ref label|d|d|none}} |114.984 |14% |9,8% |85,7% |- |1948 |117.915 |2,5% |40% |57% |- |1956 {{ref label|e|e|none}} |154,723 |31,2% |47,8% |47,9% |- |1966 |185.663 |20% |56,5% |41,4% |- |1977 |262,858 |41,5% |65,8% |32,8% |- |1992 |328.602 |25% |76,6% |22,7% |- |2002 |317,953<ref name="population-2002"/> |−3,2% |79,4% |19,0% |- |2011 {{ref label|f|f|none}} |324,576<ref name="INSSE-Cluj-2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CComunicat_definitive_Cluj.doc|title=Comunicat de presă privind rezultatele finale ale Recensământului Populației și Locuințelor – 2011|publisher=Cluj County Regional Statistics Directorate|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-05|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504103241/http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CComunicat_definitive_Cluj.doc|url-status=dead}}</ref><ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CAnaliza_serii%20date_RPL2011.doc|title=Rezultate definitive ale Recensământului Populației și Locuințelor – 2011 – analiza|publisher=Cluj County Regional Statistics Directorate|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-05|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504103421/http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CAnaliza_serii%20date_RPL2011.doc|url-status=dead}}</ref><ref name="INSSE-etnie-2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=National Institute of Statistics|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-22|archive-date=2016-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20160118131243/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|url-status=dead}}</ref> |2,1% |81,5% |16,4% |- |colspan="14" style="text-align:center; background:#f4f4f4;" height=24px| Извор (освен поинаку наведеното):<br/>Варга Е. Арпад<ref name="varga-arpad"/> |} Населението на градот според пописот од [[2011]] година изнесува 324.576 жители<ref name="population-2002"/> или 1,6% од вкупното население на [[Романија]]. Бројот на населението во градското подрачје на Клуж-Напока се проценува на 411.379 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="metro"/>, додека населението заедно со околината се проценува на 420.000 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="periurban"/>. Новата Митрополитска влада започнала со работа во декември [[2008]] година<ref name="ziua-metropola"/> . Според директорот на центарот за население, во реалност во градот живеат поголем број на луѓе од оние кои се официјално регистрирани. Покрај тоа, оваа бројка не ги вклучува луѓето кои немаат постојана адреса на живеење во градот, чија бројка надминува 20.000 луѓе<ref name="flotanti"/>. Во модерно време, населението на Клуж доживеало две фази на брз раст. Првата фаза се случила во доцниот [[XIX век]], додека втората фаза се случила за време на комунистичкиот период, кога започнала кампања за масовна урбанизација и многу луѓе мигрирале од руралните средини<ref>Brubaker et al. 2006, p.112</ref>. Околу две третини од порастот на населението во овој период била врз основа на мигрантите кои доаѓале во градот поради работни места. По [[1966]] година била воведена забрана за [[абортус]] и [[контрацепција]], кое дополнително придонела до зголемување на наталитетот на населението<ref name=industrialisation/>. Уште во текот на средниот век, градот е мултикултурен, со различен културен и верски живот. Според романскиот попис во [[2011]] година, за оние за кои има достапни податоци, 81,5% од населението на градот се етнички Романци, вторА по големина етничка група се [[Унгарци]]те, кои сочинуваат 16,4% од населението. Остатокот се состои од [[Роми]] (1,1%), [[Германци]] (0,18%), [[Евреи]] (0,05%) и други (0.7%). (Процентот на оние за кои податоците се недостапни изнесува 7,1%)<ref name="INSSE-etnie-2011"/>. Денес, градот добива голем прилив на мигранти: 25.000 луѓе бараат престој во градот за време започнувајќи од 2007 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|title=Wanted: Clujeanul verde|date=6 March 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-05-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080511000054/http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|url-status=dead}}</ref>. Во однос на религијата, меѓу оние за кои има податоци, 71,3% од населението во [[2011]] година биле припадници на [[Романска православна црква|Романската православна црква]] и 10,6% на [[Романската реформска црква]]. [[Римокатоличка црква на Романија|Римокатоличката]] и [[Романска грко-католичка црква|романската грко-католичка заедница]] тврдат дека нивниот процент изнесува 5,0% и 4,7% од вкупниот број на население. Останатите религиозни групи вклучуваат Пентекостици (2,7%), Баптисти (1,2%), Унитаристи (1.0%). (Податоците се недостапни за 7,9% од населението<ref name="INSSE-religie-2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_13.xls|title=Populația stabilă după religie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=National Institute of Statistics|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-25|archive-date=2013-09-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921053537/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_13.xls|url-status=dead}}</ref> ). Од друга страна, во [[1930]] година, во градот живееле 26,7% Реформисти, 22,6% Грко-католици, 20,1% Римокатолици, 13.4% Евреи, 11,8% Православни 2,4% Лутеранци и 2.1 % Унитари<ref>{{Наведена книга|title=Populația Statornică în 1930 După Religie|volume=Volume 2, Part 2|page=588|publisher=Institutul Central de Statistică|url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Cluj_religie_1930.jpg|accessdate=2013-07-05|language=ro}}</ref>. Фактори кои придонеселе за промена на овие проценти се истребувањето<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jewishgen.org/databases/Holocaust/0127_Cluj-survivors.html|title=Cluj Children Survivors|date=January 2006|accessdate=2008-04-05|publisher=JewishGen}}</ref> и емиграцијата на еврејското население од градот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35722.htm|title=Background Note: Romania |date=October 2007|accessdate=2008-04-05|publisher=United States Department of State}}</ref>, забраната на Грко-католичката црква во периодот од 1948 до 1989 година<ref>{{Наведена книга|author1=Boia, Lucian |author2= Christian, James |last-author-amp=yes |title=Romania: Borderland of Europe|location=London|year=2001|page=150|isbn=1-86189-103-2|publisher=Reaktion}}</ref> и постепеното намалување на бројот на унгарско население. Еврејското население во текот на историјата се населило во централниот дел од [[Трансилванија]]<ref name="princeton">Brubaker et al. 2006, pp.17–8</ref>. Тие биле значаен дел од економскиот развој на градот кон крајот на 19 и почетокот на 20 век. Иако еврејската заедница опфаќала значителен процент од населението на градот за време на меѓувоениот период помеѓу 13 и 15 %<ref>{{Наведена книга|author1=Wolfgang Mueller|author2=Michael Portmann|title=Osteuropa vom Weltkrieg zur Wende|page=39|year=2007|publisher=[[Austrian Academy of Sciences|ÖAW]]|isbn=978-3-7001-3791-7|url=http://hw.oeaw.ac.at/0xc1aa500d_0x0013e44a|accessdate=2008-03-22}}</ref>, оваа бројка се намалила како последица на холокаустот и емиграција. Од 1990 година само неколку стотици Евреи останале во Клуж-Напока<ref name="princeton"/> [[File:Cluj center.jpg|thumb|left|[[Црква Свети михаил (Клуж-Напока)|Црквата Св. Михаил]], најголемата црква во градот]] Во [[14 век]], поголемиот дел од жителите на градот и на локалната елита биле [[Саксонци]]<ref name="centumvirate"/>, главно доселеници донесени од страна на кралевите на Унгарија во 12 и 13 век, со цел да се развие<ref name=MUSE>{{Наведена мрежна страница|url=http://muse.jhu.edu/demo/libraries_and_culture/v041/41.3niessen.pdf|format=PDF|title=Museums, Nationality, and Public Research Libraries in Nineteenth-Century Transylvania|accessdate=2008-05-27|author=James P. Niessen|year=2006|work=University of Texas Press|publisher=Project MUSE|pages=304|doi=|quote=}}</ref> и да се одбранат јужните граници на провинцијата<ref name=MUSE/>. До средината на следниот век околу половина од населението имале унгарски имињаref name="princeton"/>. Во [[Трансилванија]] [[реформација]]та оставила големи промени бидејќи Саксонците го прифатиле [[Лутеранство]]то додека [[Унгарци]]те или останале католици или станале [[Калвинисти]]<ref name=Review>{{Наведено списание|last=Szelényi|first=Balázs|date=April 2004|title=The Dynamics of Urban Development: Towns in Sixteenth and Seventeenth-Century Hungary|journal=The American Historical Review|volume=|issue=|page=22|id=|url=http://historycooperative.press.uiuc.edu/journals/ahr/109.2/szelenyi.html#FOOT31|accessdate=2008-05-27|quote=|archive-date=2006-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20060913010218/http://historycooperative.press.uiuc.edu/journals/ahr/109.2/szelenyi.html#FOOT31|url-status=dead}}</ref>. Но во текот на следните векови голем дел од Саксонците биле асимилирани од страна на Унгарците и градот станал унгарско говорно подрачеје до средината на 20 век, иако 4,8% од жителите се идентификувале како Германци во 1880 година<ref>Brubaker et al. 2006, p.93</ref>. Ромите формираат големо малцинство во современа Романија. Во Клуж-Напока сепак нивното присуство е многу мало, околу 1% од вкупниот број на население<ref name="princeton"/>. Речиси 50.000 [[Унгарци]] живеат во Клуж-Напока. Градот е дом на втората по големина урбана унгарската заедница во Романија, по [[Тргу Муреш]], со активен културен и академски живот бидејќи во градот се наоѓа унгарски државен театар и опера, како и унгарски истражувачки институции и музеи. Во однос на верските работи, во градот се наоѓа седиштето на Евангелско-лутеранската црква. Заочнувајќи од [[2007]] година, 7.000 студенти посетувале курсеви по унгарски јазик на [[Универзитет Бабеш Болјаи|Универзитетот Бабеш Болјаи]]. == Стопанство == [[Слика:Zebra Crossing, Eroilor Avenue, Cluj Napoca, Romania.jpg|left|thumb|Булеварот Ероилор]] [[Слика:Ursus brewery.jpg|thumb|Фабриката за производство на пиво Ursus]] [[Слика:Diese Cafe Cluj-Napoca.jpg|thumb|Плоштадот Унири]] Клуж-Напока е важен стопански центар во Романија. Познати локалните брендови, кои станале познати на национално ниво, и до одреден степен дури и на меѓународно ниво, се: [[Banca Transilvania]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=2193|title=Banca Transilvania se extinde în afara României|date=18 August 2007|accessdate=2008-03-18|language=ro}}</ref>, [[Terapia Ranbaxy]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/sanatate/politici-bani/cel-mai-mare-producator-generice-terapia-ranbaxy--investeste-cercetare-1_5124d44200f5182b858210a3/index.html|title=Cel mai mare producător de generice, Terapia Ranbaxy, investeşte în cercetare|date=20 February 2013|accessdate=2014-12-12|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>, [[Farmec]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/index.php?cmd=d&id=2537|title=Farmec clujean|date=10 January 2008|accessdate=2008-03-18|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-03-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20080322232243/http://www.ftr.ro/index.php?cmd=d&id=2537|url-status=dead}}</ref> [[Jolidon]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/articol_160829/jolidon__international_business_outperforms_local_one.html|title=Jolidon: International business outperforms local one|date=13 February 2008|accessdate=2008-03-18|publisher=Ziarul Financiar|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080418082049/http://www.zf.ro/articol_160829/jolidon__international_business_outperforms_local_one.html |archivedate = 18 April 2008}}</ref>, [[Jolidon]] и [[Ursus]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/articol_133108/dieter_schulze__ursus__seceta_scumpeste_berea_si_majoreaza_importurile_de_materie_prima.html|title=Dieter Schulze, Ursus: Seceta scumpeste berea si majoreaza importurile de materie prima|date=18 July 2007|accessdate=2008-03-18|publisher=Ziarul Financiar |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080221010109/http://www.zf.ro/articol_133108/dieter_schulze__ursus__seceta_scumpeste_berea_si_majoreaza_importurile_de_materie_prima.html |archivedate = 21 February 2008}}</ref>. Американскотоонлајн списание ''[[InformationWeek]]'' информирало дека голем дел од софтвертската и ИТ активност во [[Романија]] се одржува во Клуж-Напока<ref name="technopolis">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.informationweek.com/showArticle.jhtml;jsessionid=WRL0GCTCWCB2AQSNDLPCKHSCJUNN2JVN?articleID=206103523&queryText=cluj|title=Romania Proving Popular As Software Outsourcing Destination|date=4 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=InformationWeek|archive-date=2008-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080305134713/http://www.informationweek.com/showArticle.jhtml;jsessionid=WRL0GCTCWCB2AQSNDLPCKHSCJUNN2JVN?articleID=206103523&queryText=cluj|url-status=dead}}</ref>. [[Nokia]] инвестирала 200 милиони евра во една фабрика за мобилни телефони во близина на градот<ref name="nokia-press">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nokia.com/A4136001?newsid=1114420|title=Nokia to set up a new mobile device factory in Romania|date=26 March 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Nokia}}</ref>, чие производство започнало во февруари [[2008]] година и завршило во декември [[2011]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/eveniment/nokia-va-inchide-fabrica-de-la-jucu-peste-2-200-de-oameni-isi-vor-pierde-locurile-de-munca-exclusiv-compania-si-a-luat-adio-de-la-angajatii-romani-cu-o-scrisoare-in-limba-engleza-8815421|title=Nokia va inchide fabrica de la Jucu|publisher=Ziarul Financiar|date=29 September 2011|accessdate=2014-12-12|language=ro}}</ref>. Освен тоа бил отворен и истражувачки центар, кој бил затворен во април [[2011]] година<ref name="offices-nokia">{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.hotnews.ro/pp_articol_20415-Birouri-Nokia-inaugurate-la-Cluj.htm|title=Birouri Nokia, inaugurate la Cluj|date=21 June 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Hotnews.ro|language=ro}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.adevarul.ro/locale/cluj-napoca/ULTIMA_ORA_Nokia_pleaca_din_Cluj-Napoca_0_470353214.html|title=Nokia pleacă din Cluj-Napoca|date=27 April 2011|accessdate=2011-09-29|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Поранешната фабрика на [[Nokia]] била купена од страна на италијанскиот производител на апарати [[De'Longhi]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.evz.ro/de-longhi-cumpara-fabrica-nokia-din-romania-963205.html|title=Italienii de la De' Longhi cumpără fabrica Nokia din România|publisher=Evenimentul Zilei|date=26 January 2012|accessdate=2014-12-12|language=ro}}</ref>. Во грдот се наоѓаат филијали на светски корпорации како [[MOL Group|MOL]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.molromania.ro/ro/contact/|title=Contacts|accessdate=2008-03-12|publisher=MOL Romania|language=ro}}</ref> [[Aegon N.V.|Aegon]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aegon.ro/ro/contact |title=Contacts |accessdate=2008-03-12 |publisher=Aegon |language=ro |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090824084341/http://www.aegon.ro/ro/contact |archivedate=24 August 2009 }}</ref> [[Emerson Electric|Emerson]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.emerson.ro/|title=Emerson|accessdate=2013-09-24|publisher=Emerson Romania|language=ro}}</ref> [[De'Longhi]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.delonghi.com/ro_ro/contact-form/|title=Contact|accessdate=2013-09-24|publisher=DeLonghi Romania|language=ro|archive-date=2013-02-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20130215043155/http://www.delonghi.com/ro_ro/contact-form/}}</ref> [[Bechtel]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=2366|title=Giganții americani își deschid sedii la Cluj|date=24 August 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref> [[FrieslandCampina]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=22636|title=Campina și Friesland se mută la Cluj|publisher=Ziua de Cluj|date=13 March 2008|accessdate=2008-03-18}}</ref> [[Office Depot]], [[Genpact]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=8559|title=Genpact și Office Depot ocupã Iulius Business Center|date=8 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref> и [[New Yorker]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=11827|title=New Yorker își stabilește la Cluj sediul din România|date=22 April 2008|accessdate=2008-04-22|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref> [[Robert Bosch GmbH|Bosch]] исто така има изградено фабрика во близина на градот, во истата индустриска зона како [[De'Longhi]]. .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/auto/bosch-deschide-pe-9-mai-noua-fabrica-din-cluj-12151155|title=Bosch deschide pe 9 mai noua fabrică din Cluj|publisher=Ziarul Financiar|date=26 February 2014|accessdate=2014-12-12|language=ro}}</ref> Клуж-Напока исто така е и важен регионален трговски центар, со голем број на продавници и хипермаркети. Булеварот Ероилор и улицата Меморандумулу се најскапите улици во градот, каде киријата на месец достигнува цена од 720 евра<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hotnews.ro/stiri-imobiliar-2002035-romania-locul-30-lume-cele-mai-scumpe-artere-comerciale.htm|title=România – pe locul 30 in lume la cele mai scumpe artere comerciale|date=7 November 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Hotnews.ro|language=ro}}</ref>. Постојат два големи трговски центри: [[Polus]] (вклучувајќи го хипермаркетот [[Carrefour]]) и Iulius (вклучувајќи хипермаркет [[Auchan]]). Други големи продавници вклучуват филијали на разни меѓународни хипермаркетски синџири како Cora, Metro и Selgros. Меѓу трговците на мало, во градот се наоѓаат продавници на Zara, Guess, Camaïeu, Bigotti, Orsay, Jolidon, Kenvelo, Triumph, Tommy Hilfiger, Sephora, Yves Rocher, Swarovski, Ecco, Bata, Adidas, Converse и Nike<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.stiridecluj.ro/economic/vara-reducerilor-la-iulius-mall-cluj-vezi-ce-promotii-sunt-in-aceasta-vara-p|title=Vara reducerilor la Iulius Mall Cluj|date=5 July 2013|accessdate=2014-08-21|publisher=Știri de Cluj|language=ro}}</ref>. Во [[2008]] година, вкупниот буџет на градот изнесувал 990 милиони леи<ref name="gen-budget">{{Наведена мрежна страница|first=Ciprian|last=Iancu|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/cluj-napoca-are-buget-record-2358373|title=Cluj-Napoca are un buget record|publisher=Clujeanul|date=31 January 2008|accessdate=2008-03-18|language=ro|archive-date=2008-02-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20080201101218/http://www.clujeanul.ro/cluj/cluj-napoca-are-buget-record-2358373}}</ref>, што е еквивалентно на повеќе од 266 милиони евра. Во текот на претходната година, буџетот се зголемил за 19% во [[2006]], 56% во [[2007]] година и 35% во [[2008]] година. Буџетите за 2005, 2006, 2007 и 2008 година се 396.303.743, 472.364.500<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/Comunicate%5Cbuget%202006_2006-9-1.aspx|title=Primaria Municipiului Cluj-Napoca|publisher=Primariaclujnapoca.ro|accessdate=2009-07-07|archiveurl = https://web.archive.org/web/20061015012207/http://www.primariaclujnapoca.ro/Comunicate/buget%202006_2006-9-1.aspx|archivedate=15 October 2006 }}</ref>, 739.214.224<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/HCL%5C2007-1.aspx|title=Primaria Municipiului Cluj-Napoca|publisher=Primariaclujnapoca.ro|date=22 January 2007|accessdate=2009-07-07|archiveurl = https://web.archive.org/web/20071027065628/http://www.primariaclujnapoca.ro/HCL/2007-1.aspx|archivedate=27 October 2007 }}</ref> и 990,812,338.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/HCL%5C2008-3.aspx|title=Primaria Municipiului Cluj-Napoca|publisher=Primariaclujnapoca.ro|date=25 January 2008|accessdate=2009-07-07}}{{cbignore|bot=medic}}</ref> === Туризам=== Во [[2007]] година, хотелската индустрија во Клуж-Напока нудила сместување на вкупно 6.472 легла, од кои 3.677 во хотели, 1.294 во куќи за гости, а остатокот во бунгалови, кампови или хостели<ref name="Tourism">{{Наведена мрежна страница|publisher=Ziua de Cluj|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=8905|title=Turiștii au dublat populația Clujului|date=14 February 2008|accessdate=2008-03-12|language=ro}}</ref>. Вкупно 700.000 посетители, од кои 140.000 биле странци, преноќиле во градот<ref name="Tourism"/>. Сепак, значителен удел на посети биле направени од страна на оние кои го посетуваат градот за еден ден, а нивниот точен број не е познат. Најголем број од странските посетители доаѓаат од [[Унгарија]], [[Италија]], [[Германија]], [[САД]], [[Франција]] и [[Австрија]]<ref name="Tourism"/>. Покрај тоа, 140 туристички агенции во градот помогаат во организирање на домашни и странски патувања<ref name="Dezbatere">{{Наведена мрежна страница|publisher=Cluj-Napoca City Hall|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/04-05-06/Material%20modificat%20in%20urma%20dezbaterii%20publice%20(3).pdf|title=Strategia de dezvoltare a turismului în municipiul Cluj-Napoca|year=2006|accessdate=2 август 2008|language=ro|format=PDF|archiveurl = https://web.archive.org/web/20061015011156/http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/04-05-06/Material%20modificat%20in%20urma%20dezbaterii%20publice%20(3).pdf |archivedate = 15 October 2006}}</ref>. == Уметност и култура == {{wide image|Victor_Babes_Street_and_surroundings.jpg|800px|align-cap=center|Поглед на градот од улицата Виктор Бабеш}} [[File:Ansamblul monumental Matia Corvin.JPG|thumb|Споменик на Матијаш Корвин]] [[File:Cluj-Napoca Central Park-statue 01.jpg|thumb|Фонтана во Централниот парк]] Клуж-Напока има разновиден културен живот во голем број на области, вклучувајќи ги и визуелните уметности, изведувачките уметности и ноќниот живот. Културната сцена на градот се потпира на својата историја, која датира од римско време. во градот започнало да се гради во римско време, и тој потфат оставил белег врз урбаниот распоред на градот. Сепак, средновековниот град се променил бидејќи во текот на овој период биле изградени голем број на нови државни и верски објекти, од кои најпозната е црквата Свети Михаил<ref>{{Наведена книга|title=Transilvania Medievale: Le Citta Fondate Di Sibiu, Bistrița, Brașov, Cluj|last=Băldescu|first=Irina|language=it|publisher=Bonsignori|isbn=88-7597-371-7}}</ref>. Во текот на [[16 век]] градот станал главен културен и религиозен центар на Трансилванија<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://education.yahoo.com/reference/encyclopedia/entry/ClujNapo|title=Entry on Cluj-Napoca in Columbia Encyclopedia, Sixth Edition|publisher=Columbia University Press|year=2006|accessdate=2008-05-13|archive-date=2011-06-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20110606100529/http://education.yahoo.com/reference/encyclopedia/entry/ClujNapo}}</ref>. Во [[1820]] година и првата половина на [[1830]] година, градот бил најважниот центар на унгарскиот театар и опера<ref>{{Наведено списание|url=http://muse.jhu.edu/login?uri=/journals/notes/v060/60.2schneider.html|first=David E.|last=Schneider|title=Batori Maria: Opera ket felvonasban (review)|publisher=Music Library Association|volume=60|issue=2|date=December 2003|quote=In the 1820s and first half of the 1830s, Kolozsvár was the most important centre for Hungarian theatre and opera|doi=10.1353/not.2003.0170|journal=Notes|page=529}}</ref>, додека на почетокот на [[XX век]], сè уште како унгарски град, тој станал главна алтернатива на кинематографијата на [[Будимпешта]]<ref name="filmkultura">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmkultura.iif.hu:8080/2000/articles/essays/balogh.en.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050112200250/http://www.filmkultura.iif.hu/2000/articles/essays/balogh.en.html|archivedate=12 January 2005|title=History of the Hungarian Film, from the beginning until 1945|author=Gyöngyi Balogh|publisher=National FilMarchive of Hungary|accessdate=2008-05-13}}</ref>. По основањето на [[Кралство Романија]] на крајот на [[Првата светска војна]], започнал процес на препород на романската култура во градот и изградба на голем број на објекти. Најзабележителен од сите претставува завршувањето на монументалната православна катедрала во [[1933]] година, од спротивната страна на Романскиот национален театар<ref name="brubaker-orth">Brubaker et al. 2006, pp.100–101</ref>. Кон крајот на 1960-те години започнала голема индустријализација и [[романизација]] на градот<ref>Brubaker et al. 2006, pp.111–113</ref>. Денеска во градот живеат луѓе од различни култури, со свои културни институции како што се Државниот театар на Унгарија, Британскиот совет и разни други центри за унапредување на странските култури. Овие институции одржуваат манифестации во чест на нивните култури, и тоа на бесарапски<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Narcisa|last=Chiorean|title=Compact, Gândul Mâței și Cătălin Josan cântă la Festivalul "Basarabia"|url=http://www.clujeanul.ro/cultura-timp-liber/compact-gandul-matei-si-catalin-josan-canta-la-festivalul-basarabia-2488740|publisher=Clujeanul|date=26 March 2008|accessdate=2008-05-13|language=ro|archive-date=2008-06-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20080615050709/http://www.clujeanul.ro/cultura-timp-liber/compact-gandul-matei-si-catalin-josan-canta-la-festivalul-basarabia-2488740}}</ref>, унгарски,<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Misguided youth using an ethnic excuse|last=Bell|first=Charles|url=http://www.seventimes.ro/features__analyses/misguided_youth_using_an_ethnic_excuse.html|publisher=Seven Times|date=22 March 2008|accessdate=2008-05-13|archive-date=2008-05-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20080522011930/http://www.seventimes.ro/features__analyses/misguided_youth_using_an_ethnic_excuse.html|url-status=dead}}</ref> туниски<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Manifestări de cultură tunisiană|url=http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/manifestari_de_cultura_tunisiana_la_cluj_napoca_11056.html|publisher=Monitorul de Cluj|date=6 March 2007|accessdate=2008-05-13|language=ro|archive-date=2009-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20090107053240/http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/manifestari_de_cultura_tunisiana_la_cluj_napoca_11056.html}}</ref> и јапонски<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Luiza|last=Meseșan|title=Cultura japoneză a captat atenția clujenilor|url=http://www.ftr.ro/cultura-japoneza-a-captat-atentia-clujenilor-3220.php|publisher=Foaia Transilvană|date=17 April 2008|accessdate=2008-05-13|language=ro|archive-date=2008-04-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20080421175018/http://www.ftr.ro/cultura-japoneza-a-captat-atentia-clujenilor-3220.php}}</ref>. ===Знаменитости=== Клуж-Напока има голем број на знаменити објекти и споменици. Една од тие е [[Црква Свети Михаил (Клуж-Напока)|црквата Свети Михаил]] која се наоѓа на плоштадот Унири. Црквата била изградена во текот на [[14 век]] во готски стил од тој период. Црквата денеска ја има најголемата камбанаријата во Романија<ref name="sf-mihail">Lukács 2005</ref>. Во предниот дел на црквата се наоѓа статуа на Матијаш Корвин, подигнат во чест на родениот крал на Унгарија во Клуж-Напока. На плоштадот Аврам Јанку се наоѓа црква изградена во меѓувоениот период. Романската гркокатоличка црква во градот се вика Свето Преображение. Друга атракција на градот е [[Палата на правдата (Клуж-Напока )|Палатата на правдата]], изградена помеѓу [[1898]] и [[1902]] година, и дизајнирана од архитектот Ѓула Вагнер во [[еклектичен стил]]. Овој објект се наоѓа на плоштадот Аврам Јанку, а на плоштадот се наоѓаат уште и Народниот театар, Палатата на префектурата, Палатата на финансиите и палатата на седиштето на округот. Голема знаменитост на градот претставува ботаничката градина, која се наоѓа во близина на центарот. Покрај оваа градина, во градот се наоѓаат и неколку големи паркови. Како важен културен центар, во Клуж-Напока се наоѓаат многу театри и музеи, меѓу кои најпознати се Националниот музеј на трнасилванската истортија, Етнографскиот музеј, музејот на уметноста, музејот на фармацијата, музејот на вода, музејот на [[минералогија]]та, музејот на палеонтологија, музејот на спелеологијата, Ботанички музеј и музеј на зоолошката градина. ===Визуелни уметности=== Во однос на визуелните уметности, во градот се наоѓаат голем број на галерии. Националниот музеј на уметноста се наоѓа во поранешната палата на Ѓерѓ Банфлу, најрепрезентативната секуларна градба изградена во барокен стил во [[Трансилванија]]. Музејот се одликува со богата колекција на романската уметност, вклучувајќи дела на уметници како Николае Григореску, Штефан Лукијан и Димитрие Пакиуреа, како и некои дела на странски уметници. Градот бил номиниран за европски музеј на годината во 1996 година. Други позначајни галерии во градот се Галеријата на вајарата и Галеријата на народната уметност. ===Изведувачки уметности=== [[File:Teatrul National Cluj.jpg|thumb|[[Национален театар „Лукијан Блага“|Националниот театар Лукијан Блага]]]] Во градот има голем број на познати објекти и институции на изведувачки уметности. Најистакнат е театарот во стил на барок.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj4all.com/adrese/istorie,18/obiective-istorice,60/palatul-banffy-sec.-xviii,711/|title=Palatul Bánffy|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj4all.com|language=ro|archive-date=2007-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20071106061512/http://www.cluj4all.com/adrese/istorie,18/obiective-istorice,60/palatul-banffy-sec.-xviii,711/}}</ref><ref>Lukács 2005, pp.83–5</ref><ref>Pascu 1957, p.63</ref> кој се наоѓа на плоштадот Аврам Јанку, изграден во почетокот на [[XX век]] како резиденија на династијата Банфи. Градбата е вклучена во списокот на заштитени споменици на [[УНЕСКО]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.operacluj.ro/cladirea.html#|title=Website of the Romanian National Opera in Cluj-Napoca|accessdate=2008-03-12|publisher=Romanian National Opera|language=ro|archive-date=2008-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20080304101358/http://www.operacluj.ro/cladirea.html|url-status=dead}}</ref>. Од [[1919]] година, по обединувањето на Романија, во зградата се наоѓа [[Национален театар „Лукијан Блага“|Националниот театар Лукијан Блага]] и Националната опера на Романија. Трансилванската филмхармонија била основана во [[1955]] година и таа одржува концерти на класична музика. Мултикултурализмот во градот повторно е потврден од страна на Унгарскиот театар и опера. Исто така постои и голем број на помали независни театри, вклучувајќи го Куклениот театар. ===Музика и ноќен живот=== Клуж-Напока е место од каде потекнуваат некој од најпознатите романски музичари. Најпознати бендови од градот се Компакт, поп групата Систем, која завршила на третото место на [[Евровизија 2005]] година, блуз бендот [[Најтлузерс]], алтернативниот бенд [[Луна Амара]]. Во градот се наоѓаат голем број на дискотеки и клубови каде најчесто се пушта хаус музика, но има и посебни каде се пушта само џез, хеви метал или панк музика. Забавните клубови се распрскани низ центарот на градот. ''Diesel Club'' е една од најпознатите клубови во градот. Други познати клубови се ''Obsession The Club'' и ''Midi''. Овие три клубови се класифицирани како првите три клубови во регионот на Трансилванија во една табела објавени од страна на националниот дневен весник România Liberă. Во реонот на Унири се наоѓа и моден бар, кој е спонзориран од страна на [[Fashion TV]]. Некои други клубови во центарот се ''Aftereight'', ''Avenue'', ''Bamboo'', ''Decadence'', ''Kharma'' и ''Molotov Pub''. === Културни манифестации=== Во градот се одржуваат голем број на културни манифестации од различен вид. Тие се одвиваат во текот на целата година, иако се почести во летните месеци. „Sărbătoarea Muzicii“ или Фестивалот на музиката се одржува секоја година на 21 јуни во голем број на романски градови, во кој е вклучен и самиот Клуж-Напока, организиран под покровителство на Францускиот културен центар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://clujeanul.gandul.info/cultura-timp-liber/sarbatoarea-muzicii-in-gazette-si-obsession-2718396|author=Sebastian Secan|title=Sărbătoarea muzicii în Gazette și Obsession|date=18 June 2008|accessdate=2013-02-11|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504090915/http://clujeanul.gandul.info/cultura-timp-liber/sarbatoarea-muzicii-in-gazette-si-obsession-2718396}}</ref>. Фестивалот „Splaiul Independenței“ се одржува секоја година на бреговите на реката Сомешул, и најчесто се служи пиво. Друг фестивал од сличен ранг е и „Septemberfest“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cci.ubbcluj.ro/index.php?pagina=cultural&sidecol=col7|title=Culture and Entertainment|accessdate=2008-03-12|publisher=Babeș Bolyai University – Center for International Cooperation}}</ref>. Во [[2015]] година, градот бил прогласен за Европски град на младоста<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.romanialibera.ro/actualitate/locale/clujul-devine-capitala-europeana-a-tineretului-285179.html|title=Clujul devine Capitală Europeană a Tineretului|author=Claudiu Pădurean|date=26 November 2012|accessdate=2012-11-26|publisher=Romania Liberă|language=ro|archive-date=2013-04-16|archive-url=https://archive.today/20130416132922/http://www.romanialibera.ro/actualitate/locale/clujul-devine-capitala-europeana-a-tineretului-285179.html}}</ref>. Во градот се случиле голем број на значајни музички настани, вклучувајќи ја церемонијата на музичките награди на [[МТВ Романија]], која се одржала во салата Хорија Демијан во 2006 година. Во 2007 година, [[Бијонсе Ноулс]] одржала концерт на стадионот Јон Моина<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ziuadecj.realitatea.net/eveniment/beyonce-canta-pe-ion-moina--44275.html|title=Beyonce cântă pe 'Ion Moina'|date=13 September 2007|accessdate=2013-02-14|publisher=Ziua de Cluj|language=ro|archive-date=2013-11-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20131102021928/http://ziuadecj.realitatea.net/eveniment/beyonce-canta-pe-ion-moina--44275.html}}</ref>. Во [[2010]] година, [[Iron Maiden]] го вклучиле градот во текот на својата светска турнеја<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/foto-video-iron-maiden-cutremurat-ardealul-vezi-imagini-concert-1_50ae2e097c42d5a6639a6af5/index.html|title=Iron Maiden a cutremurat Ardealul|date=16 August 2010|accessdate=2013-02-14|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. [[Арена Клуж|Арената Клуж]] била била отворена во [[2011]] година со концерти на [[Scorpions]] и [[Smokie]], на кој настан присуствувале поеќе од 40,000 луѓе<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/trupa-scorpions-inaugurat-cluj-arena-vezi-imagini-timpul-concertului-1_50aec7db7c42d5a663a052d6/index.html|author=Monika Krajnik|title= Trupa Scorpions a inaugurat Cluj Arena|date=9 October 2011|accessdate=2013-02-14|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Во [[2012]] година во градот концерт одржала групата [[Roxette]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gandul.info/magazin/peste-20-000-de-spectatori-asteptati-la-concertul-roxette-de-pe-cluj-arena-9885601|author=Vasile Măgrădean|title=Peste 20.000 de spectatori, așteptați la concertul Roxette de pe Cluj Arena|date=18 July 2012|accessdate=2013-02-14|publisher=Gândul|language=ro}}</ref>, во 2013 групата [[Deep Purple]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/foto-video-deep-purple-facut-show-cluj-suntetifantastici-magnifici-iubim-1_51b25871c7b855ff566cbc4a/index.html|author= Florina Pop|title=Deep Purple a făcut show la Cluj|date=8 June 2013|accessdate=2013-10-31|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Покрај тоа, локалните клубови редовно организираат настани со меѓународни уметници, најчесто странски диџеи. Меѓународниот филмски фестивал во Трансилванија, што се одржал во градот во 2001 година, бил во организација на Здружението за промоција на романскиот филм, е првиот романски филмски фестивал од меѓународен карактер. На фестивалот се доделуваат награди за најдобар филм во конкуренција, како и награди за најдобар режисер, најдобра изведба и најдобра фотографија. == Архитектура == Во градот се среќаваат како архитектонски правци ренесансата, барокот и готиката. Модерната архитектура исто така е присутна низ фасадите на објектите, како и архитектурата од времето на комунизмот. ===Историска архитектура=== [[File:Bánffy Palace in Kluj-Napoca.PNG|thumb|]] [[File:Cluj.jpg|thumb|]] Најстариот објект во градот е куќата на Матијаш Корвин. Објектот првично бил изграден во готски стил но подоцна бил реновиран во ренесансен стил.<ref>Lazarovici et al. 1997, p.56 (3.2 Monumente medievale)</ref>. Во текот на овој период куќите во градот најчесто биле правени од камен или дрво. Куќата најчесто имала [[визба]], приземје и горен спрат. Фасадите на објектите во стариот дел на градот се претежно зачувани<ref name="Grove">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.oxfordartonline.com/subscriber/article/grove/art/T018268|title=Cluj-Napoca|year=2008|accessdate=2008-10-10|publisher=Oxford University Press}}</ref>. Црквата Свети Михаил е најстарата и најрепрезентативната зграда изработена во готски стил во земјата, која датира од [[14 век]]. Најстар од нејзините делови е олтарот кој датира од 1390 година, додека најнов дел е саат-кула, која била изградена во готски стил во [[1860]] година<ref name="sf-mihail"/>. Први ентузијасти за барокот во градот биле Католичката црква и аристократијата. Голем број на уметници пристигнале во градот од Германија и Австрија. Најраните знаци на новиот архитектонски стил се појавиле во внатрешноста на црквата Свети Михаил во 1740-тите години, кога [[олтар]]от и говорницата биле украсени. Во еден дел од олтарот е прикажано ''[[Возвишение на мудреците]]'' изработено во периодот од [[1748]] до [[1750]] година и е дело на [[Франц Антон Мулберч]]. Најраната барокна црква во градот била изградена од страна на [[Језуити]]те во периодот од [1718] до [[1724]] година. Во текот на овој век биле изградени повеќе едноставно дизајниран барокни цркви од лутеранските, унитарските и православните верници. Во стариот дел на градот најчесто благородните семејства ги граделе своите палати. Барокната палата на Банфи била изградена во периодот од [[1774]] до [[1785]] година од страна на Еберхардт Блауман. На плоштадот Аврам Јанку и Унри биле изградени објекти во стил на барок и рококо. Овде спаѓа Палатата на правдата<ref name="palat-justitie">{{Наведена мрежна страница|url=http://portal.just.ro/InstantaPrezentare.aspx?idInstitutie=117|title=Prezentare instanță|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj Tribunal|language=ro|archive-date=2008-04-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408092230/http://portal.just.ro/InstantaPrezentare.aspx?idInstitutie=117}}</ref>, театарот,<ref name="teatru">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujonline.com/ro/teatrul_opera_nationala.htm|title=Teatrul și Opera Națională "Lucian Blaga"|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujonline.com|language=ro|archive-date=2008-02-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20080216121606/http://www.clujonline.com/ro/teatrul_opera_nationala.htm|url-status=dead}}</ref>, Њујоршката палата и.т.н<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=9446|title=Cum va arăta viitorul "Conti"|date=26 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Во текот на [[XIX век]], голем број на куќи биле изградени во нео-класичен и еклектичен стил. Од овој период на неокласична архитектура, најзначајни градби се Калвинистичката црква (1829–50), академијата (1801) и Градското собрание (1843-1846)<ref name="Grove"/>. На бреговите на Сомешул исто така се наоѓаат широк спектар на стари згради. Најзначајни градби во овој регион се палатаѕа Берде, Бабош, Елијан и Уранија. Овие објекти се мешавина на барок, ренесанса и готика<ref>Alicu et al. 1995, p.30</ref> ===Модерна и комунистичка архитектура=== [[File:Teatrul Maghiar Cluj-Napoca.jpg|thumb|десно|[[Унгарскиот театар]]]] Дел од архитектурата во градот е составена од објекти изградени за време на комунистичката ера, кога историската архитектура била заменета со високи станбени блокови. Денеска, во центарот се наоѓаат неколку примети на модерната архитектура кои датираат од комунистичката ера. Зградата на Унгарскиот театар била изградена во почетокот на 20 век, но била реновирана во [[1961]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.huntheater.ro/oldal.php?soid=9&mm=11&sl=7|title=Detailed technical description|accessdate=2008-03-12|publisher=Hungarian Theatre of Cluj}}</ref>. Друг пример на модернистичка архитектонска уметност е ''Palatul Telefoanelor'', која се наоѓа во близина на плоштадот Михај Витазул, област која, исто така располага со комплекс на големи станбени згради. === Современа архитектура=== Од [[1989]] година во градот започнале да се градат модерни облокадери и згради со стаклени фасади. Примери за современа архитектура во градот се трговските центри и седиштата на банките. Објектот на банката [[Groupe Société Générale]] претставува највисоката зграда во градот, со 50 метри висиниа. Нејзините 12 спратови биле завршени во 1997 година, по четири години работа. Денеска во објектот се наоѓаат седишта на неколку осигурителни компании и нафтени компании. Друг интересен архитектонски објект е т.н. „''Clădirea biscuite''“. Оваа зграда требалo да биде седиште на Земјоделската банка, но по нејзиниот банкрот во 1990-тите години, банката била купена од Рајфајзен банка. == Сообраќај == [[File:A3 (Romania).jpg|thumb|десно|Автопатот А3]] [[File:Cluj-Napoca, PESA 82, 2012 јуни 09 (2).jpg|thumb|Трамвајот [[Pesa Swing]]|врска=Special:FilePath/Cluj-Napoca,_PESA_82,_2012_јуни_09_(2).jpg]] Клуж-Напока има комплексен систем на регионален сообраќај. Градот има воспоставено патна, воздушна и железничка мрежа со главните градови во Романија и во Европа. Градот исто така располага со систем за јавен превоз кој се состои од автобуски, тролејбуски и трамвајски линии. Клуж-Напока се наоѓа на патот помеѓу три различни европски патишта (E60, E81 и E576). На национално ниво, градот се наоѓа на три различни магистрални патишта: DN1, DN1C и DN1F. Романскиот автопат А3, исто така познат како Автопат Трансилванија, кој е во изградба, ќе го поврзи градот со западната граница на Романија и со Букурешт<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.autostradatransilvania.ro/www/index.html/articles|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080120091947/http://www.autostradatransilvania.ro/www/index.html/articles|archivedate=20 January 2008|title=Technical Data|accessdate=2008-03-12|publisher=Bechtel}}</ref>. Делот од патот 2B помеѓу [[Кампија Турзији]] и Клуж бил отворен кон крајот на [[2010]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=7150|title=O jumătate de miliard de euro pentru autostradă|date=12 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |author1=Denis Barabaș |author2=Adrian Popa |url=http://www.adevarul.ro/locale/cluj-napoca/S-au_inaugurat_cei_10_km_de_autostrada_dintre_Campia_Turzii_si_Turda_0_371363058.html|title= Autostrada "șchioapătă" mai departe|date=13 November 2010|accessdate=2011-04-13|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Автобуската станица се користи од страна на неколку приватни транспортни компании кои го обезбедуваат превозот кон голем број на локации од сите краеви на земјата. Бројот на лиценцирани автомобили во градот се проценува на 175.000 возила<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Alexandra Groza|url=http://www.clujeanul.ro/saptamanal/ce-masini-conduc-clujenii-2333338|title=Ce mașini conduc clujenii?|date=14 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2008-02-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20080223002943/http://www.clujeanul.ro/saptamanal/ce-masini-conduc-clujenii-2333338}}</ref>. Заочнувајќи од [[2007]] година, регионот е рангиран на шесто место на национално ниво според автомобили продадени во текот на годината, со 12.679 единици, што одговара на 4% од вкупниот број. Една десетина од овие автомобили се лимузини и спортски автомобили<ref>{{наведени вести |author=Alexandra Păcurar|title=Dacia trece în viteză pe lângă liderii mondiali ai pieței auto|date=29 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Informația Cluj|language=ro}}</ref>. Околу 3.300 такси-возила имаат дозвола за работа во Клуж-Напока<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Adrian Popa|url=http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/consilierii_locali_au_decis_limitarea_numarului_de_taxiuri_din_cluj_napoca_28292.html|title=Consilierii locali au decis limitarea numărului de taxiuri din Cluj-Napoca|date=28 November 2007|accessdate=2008-08-01|publisher=Monitorul de Cluj|language=ro|archive-date=2008-05-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20080522171935/http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/consilierii_locali_au_decis_limitarea_numarului_de_taxiuri_din_cluj_napoca_28292.html|url-status=dead}}</ref>. Компанијата за јавен транспорт во градот има патна мрежа од 321 километри преку користење на 3 трамвајски линии, 6 тролејбуски линии и 21 автобуски линии<ref name="hall-geography"/>. Транспортот во градското подрачје на градот исто така е покриен со голем број на приватни автобуски компании, како што се Fany и MV Trans, и тие исто така обезбедуваат превоз и во соседните градови и села<ref>{{Наведена мрежна страница |author=Vasile Racovițan|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=14080|title=Curse private, prețuri ca la stat|date=1 July 2008|accessdate=2009-07-03|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. [[Аеродром Клуж-Напока|Меѓународниот аеродром Клуж-Напока]] се наоѓа на 9 километри источно од центарот на градот и е втор најпрометен аеродром во [[Романија]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/trafic-aerian-recordinregistrat--aeroportul-international-cluj-doilea-aeroport-altarii-numarul-pasageri-primele-6-luni-1_5406af470d133766a8d0c3e3/index.html |title=Trafic aerian record înregistrat pe Aeroportul Internaţional Cluj, al doilea aeroport al ţării după numărul de pasageri din primele 6 luni |work=Adevărul |author=Florina Pop |date=3 September 2014}}</ref>, веднаш по [[Аеродром Хенри Коанда|Букурешкиот аеродром]]. Во текот на 2015 година, аеродромот служел на повеќе од 1,4 милиони патници<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.anna.aero/wp-content/uploads/european-airports.xls |title=2015 pax |work=Anna Aero}}</ref>. Аеродромот се наоѓа на европскиот пат E576 и е поврзан со центарот на градот преку автобусската линија број 8. Аеродромот опслужува разни директни меѓународни одредишта низ Европа. Во [[2016]] година треба да биде изградена 42 метри висока контролната кула на местото на старата кула, изградена во [[1960]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://citynews.ro/eveniment/turn-nou-de-control-la-aeroport-2016-1263001 |title=Turnul de control al aeroportului din Cluj, finalizat în 2016. Unde va fi construit |work=CityNews.ro |date=4 April 2014 |accessdate=2016-10-22 |archive-date=2016-08-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160808203602/http://citynews.ro/eveniment/turn-nou-de-control-la-aeroport-2016-1263001 }}</ref>. Новата контролната кула ќе биде една од најмодерните во земјата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.digi24.ro/Stiri/Digi24/Actualitate/Stiri/Futurist+FOTO+Turn+control+Aeroportul+International+Cluj+Napoca |title=Futurist: Noul turn de control de la Aeroportul din Cluj-Napoca va fi unul dintre cele mai moderne din ţară |work=Digi24 |date=4 April 2014}}</ref> [[Железничка станица Клуж-Напока|Железничката станица Клуж-Напока]] се наоѓа на околу 2 километри северно од центарот на градот. Таа се наоѓа на главната линија на романските железници (Букурешт - Орадеа - романска западна граница) и на линијата 401 (Клуж-Напока-Деј). Железничкиот сообраќај обезбедува директни железнички врски со сите големи романски градови и во [[Будимпешта]]. Железничка станица е многу добро поврзана со сите делови на градот од страна на трамваи, тролејбуси и автобуси на компанијата за јавен транспорт. Градот, исто така, располага со две други помали железнички станици: Мала станица која се наоѓа веднаш до главната станица и железничката станица Клуж-Напока исток. Исто така постои и карго станица. Компанијата за јавен транспорт управува со трамвајската линија која тече низ градот. Планираната модернизација ќе вклучува инсталација на нови железнички пруги и поделба на трамвајскиот од патниот сообраќај. Ова ќе донесе голем број на предности, вклучувајќи намалување на бучава, помала преоптовараност во сообраќајот и поголема брзина, од 60 километри на час до 80 километри на час. == Медиуми == [[Слика:Chiosc ziare Cluj-Napoca.jpg|thumb|Продавница за продажба на весници]] [[Слика:Presa clujeana.JPG|thumb|right|Весници на романски и унгарски јазик]] Клуж-Напока претставува голем центар за трансилванските медиумите, бидејќи во градот се наоѓаат седиштата на сите регионални телевизии, весници и радио станици. Најголемиот дневен весник кој излегува во [[Букурешт]] обично се реиздава во Клуж-Напока како во регионална верзија, што ги опфаќа трансилванските прашања. Такви регионални весници се ''[[România Liberă]]'', ''[[Gardianul]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.realitateacluj.ro/index.php?option=com_content&view=article&id=642:GARDIANUL-REGIONAL---Cotidianul-național-Gardianul-își-lansează-ediție-regioanală_2008-04-15-03-19-55&catid=12:social&Itemid=13|title=Cotidianul național Gardianul își lansează ediție regională|date=15 March 2008|accessdate=2008-03-15|publisher=Realitatea Cluj|language=ro |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080503031822/http://www.realitateacluj.ro/index.php?option=com_content&view=article&id=642:GARDIANUL-REGIONAL---Cotidianul-na%C5%A3ional-Gardianul-%C3%AE%C5%9Fi-lanseaz%C4%83-edi%C5%A3ie-regioanal%C4%83_2008-04-15-03-19-55&catid=12:social&Itemid=13 |archivedate = 3 May 2008}}</ref>, ''[[Ziarul Financiar]]'', [[''ProSport'']] и ''[[Gazeta Sporturilor]]''. Покрај регионалните изданија, кои се дистрибуираат низ Трансилванија, националниот весник [[''Ziua'']] исто така работи на локално ниво, ''Ziua de Cluj'', кој делува како локален дневен весник и е на располагање само во границите на градот. Градот исто така може да се пофали со други весници од локален интерес, како и [[''Făclia'']] и [[''Monitorul de Cluj'']], како и два слободни дневни весници, [[''Informația Cluj'']] и ''[[Cluj Expres]]''. ''[[Clujeanul]]'' е еден од најголемите весници во Трансилванија, со 53.000 читатели на издание<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Cluj/CLUJEANUL_isi_schimba_infatisarea.html|title=Clujeanul își schimbă înfățișarea|date=1 December 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2008-01-27|archive-url=https://archive.today/20080127170826/http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Cluj/CLUJEANUL_isi_schimba_infatisarea.html|url-status=dead}}</ref>. Клуж-Напока е исто така центар на унгарскиот печат во Романија. Во градот се наоѓаат седиштата на двата најголеми весници од овој вид, ''[[Krónika]]'' и ''[[Szabadság]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mediaromania.ro/|title=Media statistics for newspapers in Romania|accessdate=2008-03-13|publisher=Mediaromania.ro|language=ro|archive-date=2008-03-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20080313214129/http://www.mediaromania.ro/}}</ref>, како и списанијата ''[[Erdélyi Napló]]'' и ''[[Korunk]]''. ''[[Săptămâna Clujeană]]'' е економски неделник кој се издава во градот, додека ''Piata А-Z'' е весник за огласи и реклами. Клуж имал активни медиуми во текот на меѓувоениот период. Во тој период излегувал ционистичкиот весник [[''Új Kelet'']]. Во времето на комунизмот излегувале ''Tribuna'', ''Steaua'', ''Utunk'', ''Korunk'', ''Napsugár'' и''Előre'' Меѓу локалните телевизиски станици во градот, ТВР Клуж и една приватна телевизија се емитуваат на регионално ниво, додека другите се ограничени на градското подрачје. Look Plus е достапна преку кабелски оператор и емитува локални содржини во текот на денот. Други станици работат како филијали на националните телевизии, преку локални извештаи во прилог на националните програми. Радиостаници во градот се [[''Radio Cluj'']], [[''Radio Impuls'']] и [[''Paprika Rádió'']] на [[унгарски јазик]]. Во почетокот на [[XX век]], филмска продукција градот, предводена од [[Јено Јанович]], била единствената алтернатива на филмската продукција во Будимпешта. Првиот филм направен во градот, во соработка со парискиот производител Pathe, бил ''Sárga csikó'' во [[1912]] година. Филмот доживеал меѓународен успех и бил прикажуван во [[Јапонија]]<ref name="filmkultura"/>. Првиот престижен уметнички филм во рамките на унгарската кинематографија, во соработка со парискиот производител Pathe, бил [[''Bánk bán'']] од [[1914]] година, трагедија напишана од страна на [[Јожеф Катона]]<ref name="filmkultura"/>. Подоцна, во [[1991]] година, во градот бил снимен филмот ''[[Undeva în Est]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/title/tt0103165/|title=Undeva în Est (1991)|publisher=IMDb|accessdate=2008-05-13}}</ref>, во [[1995]] година на унгарски јазик филмот ''[[A Részleg]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/title/tt0114313/|title=A Részleg (1995)|publisher=IMDb|accessdate=2008-05-13}}</ref>, во [[2001]] година романскиот филм ''[[Cartier]]'' и неговото продолжение ''[[Înapoi în cartier]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmulcartier.ro/|last=Enache|first=Cornel|title=Official website of the movie|publisher=Page Cinema|accessdate=2008-03-16|language=ro|archive-date=2008-02-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205192325/http://www.filmulcartier.ro/}}</ref>. == Образование == [[File:Cluj-Napoca University of Babes-Bolyai.JPG|thumb|[[Универзитетот Бабеш Болјаи]]]] Високото образование има долга традиција во Клуж-Напока. [[Универзитет Бабеш Болјаи|Универзитетот Бабеш Болјаи]] е најголемиот во земјата, со околу 50.000 студенти<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ubbcluj.ro/ro/publice/files/statistica.pdf|title=The Babeș-Bolyai University today|accessdate=2008-03-12|publisher=UBB|language=ro|format=PDF |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080408202135/http://www.ubbcluj.ro/ro/publice/files/statistica.pdf |archivedate = 8 April 2008}}</ref> , на [[романски]], [[унгарски]], [[германски]] и [[англиски јазик]]. Неговото име одбележува две важни фигури во [[Трансилванија]], романскиот лекар [[Виктор Бабеш]] и унгарскиот математичар [[Јанош Бојаи]]. Универзитетот своите корени ги има од [[1581]] година, кога [[Језуити]]те основале академија во градот. Во [[1872]] година царот Франц Јосиф го основал Универзитетот во Клуж, кој подоцна бил преименуван во Универзитет Франц Јосиф<ref name="francisc-iosif">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cs.ubbcluj.ro/www/index.php?module=pagemaster&PAGE_user_op=view_page&PAGE_id=72&MMN_position=243:243|title=Învățământul universitar în Transilvania|accessdate=2008-03-12|publisher=Babeș-Bolyai University – The Faculty of Mathematics and Computer Science|language=ro|archive-date=2007-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071011094242/http://cs.ubbcluj.ro/www/index.php?module=pagemaster&PAGE_user_op=view_page&PAGE_id=72&MMN_position=243:243|url-status=dead}}</ref>. Во текот на [[1919]] година, непосредно по завршувањето на [[Првата светска војна]], Универзитетот се преселил во [[Будимпешта]], каде што останал до [[1921]] година, по кое се преселил во унгарскиот град [[Сегед]]. Во првата половина на [[1940]] година седиштето повторно било преместено во градот, кога Клуж се вратил под унгарско владеење, за да по крајот на војната повторно седиштето биде вратено во Сегед. Во тој период во градот како филијала бил основан универзитетот и во 1959 година двата универзитети биле споени во еден. Освен овој, во градот се наоѓаат уште девет други универзитети, меѓу нив и на [[Технички универзитет (Клуж-Напока)|Техничкиот универзитет]], [[Универзитет за медицина и фармација Јулију Хатегану]], [[Универзитет за земјоделски науки и ветеринарна медицина (Клуж-Напока)|Универзитет за земјоделски науки и ветеринарна медицина]], [[Универзитет за уметност и дизајн (Клуж-Напока)|Универзитет за уметност и дизајн]], [[Музичка академија Георге Дима]] итн. Во текот на [[14 век]] во градот започнало да работи Католичко училиште.<ref name="clujnet-edu">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie/06-primele_scoli.htm|title=Istoria Clujului – Primele școli|publisher=Clujnet.com|accessdate=2008-05-14|language=ro|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080130171606/http://www.clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie/06-primele_scoli.htm |archivedate = 30 January 2008}}</ref>. Денеска, во градот има 62 градинки, 30 основни и 45 средни училишта<ref name="hall-geography"/>. Нивната активност е под надзор на окружниот одбор за образование. На поголемиот дел од училиштата се учи на романски јазик, но постојат и училишта на унгарски јазик како и мешани училишта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.edrc.ro/docs/docs/Strategia%20Cluj.pdf|title=Clujul multicultural. Strategia de dezvoltare a municipiului Cluj|publisher=Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală|language=ro|accessdate=2008-05-15|format=PDF|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080529112358/http://www.edrc.ro/docs/docs/Strategia%20Cluj.pdf |archivedate = 29 May 2008}}</ref>. Статистичките податоци покажуваат дека 18.208 студенти биле запишани во средниот образовен систем на градот во текот на 1993-1994 учебна година, и дополнителни 7,660 на едно од 18-те стручни училишта<ref name="edu-function">{{Наведено списание|title=Educational Function of Cluj-Napoca City|journal=Studia Universitatis Babes-Bolyai|department=Sociology|issue=1–2/1995–1996|url=http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=cd175c0d-79ee-42dd-be52-c81420ee5a9a&articleId=6ffe57f7-7cca-4efe-ae42-ebbcd4d3ab76|accessdate=2008-05-15}}</ref>. Во истата година, уште 37.111 ученици и 9.711 деца биле регистрирани за основно и предшколско образование<ref name="edu-function"/>. == Спорт == {{Главна|ЧФР Клуж}} [[Слика:Stade Constantin Radulescu.jpg|thumb|[[Стадион Константин Радулеску]]]] Во градот постојат четири клубови кои играат во лигите во организација на [[Фудбалска федерација на Романија|Романската фудбалска федерација]], вклучувајќи и две екипи кои учествуваат во најсилната лига на земјата, [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.realitatearomaneasca.ro/content.php?c=articole&id_categorie=7&articol_id=6581&article=divizia+a+devine+liga+i|title=Divizia A devine Liga I|date=15 May 2006|accessdate=2008-03-12|publisher=Realitatea Românească|language=ro|archive-date=2008-12-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20081212020325/http://www.realitatearomaneasca.ro/content.php?c=articole&id_categorie=7&articol_id=6581&article=divizia+a+devine+liga+i}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.evz.ro/detalii/stiri/revine-liga-i-programul-primei-etape-a-sezonului-2010-2011-900511.html|title=Revine Liga I – Programul primei etape a sezonului 2010–2011|date=13 July 2010|accessdate=2011-03-21|publisher=Evenimentul Zilei|language=ro}}</ref>. [[ЧФР Клуж]] (основан во [[1907]] година) е најстариот фудбалски клуб во земјата<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sport.ro/stiri/21359/Fotbal-Intern/Liga-1/Clujul-fierbe-CFR-U-inca-un-derby-pentru-Liga-1.-Comenteaza-aici-.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071230095116/http://www.sport.ro/stiri/21359/Fotbal-Intern/Liga-1/Clujul-fierbe-CFR-U-inca-un-derby-pentru-Liga-1.-Comenteaza-aici-.html |archivedate=30 December 2007|title=Clujul fierbe: CFR – U, înca un derby pentru Liga 1|date=27 November 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Sport.ro|language=ro|quote=Cea mai veche echipă a campionatului, CFR-ul lui Andone așteaptă copilul iubit al Clujului – Universitatea (The oldest established team in the championship, Andone's CFR waits for the beloved child of Cluj – Universitatea)}}</ref>. Во текот на сезоната 2007-2008 година, клубот го освоил романското првенство и Купот на Романија<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Zaharia|first=Paul-Daniel|title=Cluj cup success caps remarkable season|url=http://www.uefa.com/footballeurope/news/kind=2/newsid=694207.html|publisher=UEFA.com|date=10 May 2008|accessdate=2008-05-12}}</ref> за првпат во својата историја<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Zaharia|first=Paul-Daniel|title=CFR Cluj crowned in Romania|url=http://www.uefa.com/footballeurope/news/kind=2/newsid=692949.html|publisher=UEFA.com|date=7 May 2008|accessdate=2008-05-08}}</ref><ref>{{наведени вести|author1=Radu Timofte |author2=Justin Palmer |title=CFR Cluj win Romanian title for first time |url=http://www.guardian.co.uk/football/feedarticle/7503389 |publisher=Guardian (Reuters) |date=7 May 2008 |accessdate=2008-05-08 |location=London }}{{cbignore|bot=medic}}</ref>, а истото на клубот му успеало и во сезоната 2009-2010 година и моментално е актуелен шампион на земјата. [[ФК Университатеа Клуж|Университатеа Клуж]] бил основан во [[1919]] година и својот најголем успех досега во романското првенство го имал во [[1965]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucluj.ro/fotbal-u-cluj/istorie.php |title=Istorie |accessdate=2008-03-12 |publisher=Universitatea Cluj |language=ro|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080307032943/http://www.ucluj.ro/fotbal-u-cluj/istorie.php |archivedate=7 March 2008 }}</ref>. [[ФК Санататеја]] е фудбалски клуб кој бил основан во [[1986]] година и денеска се натпреварува во третата романска лига. Негов најголем успех е пласман во четврт-финалето на Купот на Романија во текот на 2007-2008 сезона<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=6175|title=Dinamo a spulberat visul "virușilor"|date=6 December 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Во [[2001]] година бил основан [[ФК Клужана]] од страна на студентите на универзитетот Болјаи. На новата [[Арена Клуж]], своите домашни натпревари ги игра Университатеа Клуж и стадионот има капацитет од 30,201 гледачи. Следниот најголем стадион во градот е [[Стадион Д-р Константин Радулеску]] со капацитет од 23.500 гледачи. Своите домашни натпревари на овој стадион ги игра [[ЧФР Клуж]]. стадионот во последните години претрпел неколку фази на реновирање, осветлување, автоматско наводнување на тревата и додавање на нови седишта на гледачите<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sport.ro/stiri/24354/Fotbal-Extern/Liga-campionilor/Stadion-de-5-stele-la-Cluj-Ultimele-imagini-cu-arena-CFR-ului.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080117093224/http://www.sport.ro/stiri/24354/Fotbal-Extern/Liga-campionilor/Stadion-de-5-stele-la-Cluj-Ultimele-imagini-cu-arena-CFR-ului.html |archivedate=17 January 2008|title=Stadion de 5 stele la Cluj!|date=14 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Sport.ro|language=ro}}</ref>. Спортскиот клуб Университатеа исто така вклучува екипи во спортови како рагби, кошарка, ракомет и одбојка. Градот исто така има три ватерполски екипи: ''Виторул'', ''Воинта'' и ''Поли''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.frpolo.ro/echipe.asp|title=Teams|publisher=Federația Română de Polo|accessdate=2008-05-12|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080617153959/http://www.frpolo.ro/echipe.asp |archivedate = 17 June 2008}}</ref>. [[Спортска сала Хорија Демијан|Спортската сала Хорија Демијан]] е мултифункционална сала наменета за спортови како ракомет, кошарка или одбојка. Политехничкиот базенски комплекс вклучува базени и поседува затворен и отворен простор. Во паркот Јулију Хатегану се наоѓа тениско игралиште и нов базен. Во областа на автомобилската индустрија, Клуж-Напока е домаќин на две трки од Националното рели првенство. Првата трка која се вика „Рели Клуж“, и за првпат се одржала во 1975 година. Таа се одржува во месец јуни, додека втората трка, која се вика „Рели Аврам Јанку“ се одржува во месец септември и таа започнува од плоштадот и тече низ околината на градот. {{wide image|Cluj Arena - panoramic view - 11 October 2011.jpg|800px|align-cap=center|<center>[[Арена Клуж]], отворена во 2011 година</center>}} == Збратимени градови == {|class="wikitable" |- valign="top" | *{{знамеикона|FRA}} [[Дижон]], Франција<small>''(1965)''</small> *{{знамеикона|FRA}} [[Нант]], Франција<small>''(1990)''</small> *{{знамеикона|CRO}} [[Загреб]], Хрватска<small>''(1976)''</small> *{{знамеикона|GER}} [[Келн]], Germany <small>''(1976)''</small> *{{знамеикона|HUN}} [[Печ]], Унгарија<small>''(1990)''</small> *{{знамеикона|USA}} [[Колумбија, Јужна Каролина|Колумбија]], [[Јужна Каролина]], САД<small>''(1991)''</small> || *{{знамеикона|ISR}} [[Бершева]], Израел<small>''(1991)''</small> *{{знамеикона|PRC}} [[Џанџоу]], Кина<small>''(1994)''</small> *{{знамеикона|KOR}} [[Сувон]], Јужна Кореја<small>''(1999)''</small> *{{знамеикона|PHI}} [[Макати]], Филипини<small>''(1996)''</small> *{{знамеикона|VEN}} [[Какао]], Венецуела<small>''(1999)''</small> *{{знамеикона|BRA}} [[Саун Пауло]], Бразил<small>''(2000)''</small><ref name="São Paulo twinnings">{{Наведена мрежна страница|url=http://www3.prefeitura.sp.gov.br/cadlem/secretarias/negocios_juridicos/cadlem/integra.asp?alt=11072007L%20144710000|title = Pesquisa de Legislação Municipal – No 14471|accessdate=2013-08-23|work=Prefeitura da Cidade de São Paulo [Municipality of the City of São Paulo]|language=pt|title=Research Municipal Legislation – No 14471|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111018123138/http://www3.prefeitura.sp.gov.br/cadlem/secretarias/negocios_juridicos/cadlem/integra.asp?alt=11072007L%20144710000|archivedate = 18 October 2011}}</ref><ref>[http://pt.wikisource.org/wiki/Lei_Municipal_de_S%C3%A3o_Paulo_14471_de_2007 Lei Municipal de São Paulo 14471 de 2007] WikiSource {{pt icon}}</ref> || *{{знамеикона|ALB}} [[Горица (Албанија)|Горица]], Албанија<small>''(2001)''</small> *{{знамеикона|ITA}} [[Парма (провинција)|Парма]], Италија<small>''(2005)''</small> *{{знамеикона|USA}} [[Рокфорд, Илиноис|Рокфорд]], САД <small>''(2005)''</small> *{{знамеикона|USA}} [[Ист Лансинг, Мичиген|Ист Лансинг]], САД <small>''(2005)''</small> *{{знамеикона|UK}} [[Ротерам]], Обединето Кралство<small>''(2006)''</small> *{{знамеикона|CHI}} [[Валдивија]], Чиле<small>''(2009)''</small><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.napocanews.ro/2009/01/municipiul-cluj-napoca-s-a-infratit-cu-orasul-valdivia-din-chile.html|title=Municipiul Cluj-Napoca s-a înfrățit cu orașul Valdivia, din Chile|author=Marius Mureșan|publisher=Napoca News|date=13 January 2009|accessdate=2012-06-28|language=ro|archive-date=2013-04-16|archive-url=https://archive.today/20130416115147/http://www.napocanews.ro/2009/01/municipiul-cluj-napoca-s-a-infratit-cu-orasul-valdivia-din-chile.html|url-status=dead}}</ref> || *{{знамеикона|ITA}} [[Витербо]], Италија<small>''(2009)''</small> *{{знамеикона|BEL}} [[Намур]], Белгија<small>''(2010)''</small> *{{знамеикона|PRC}} [[Нингбо]], Кина<small>''(2014)''</small> |} == Наводи == {{наводи|3}} == Литература== *{{Наведена книга|author1=Gh. Lazarovici |author2=D. Alicu |author3=C. Pop |author4=I. Hica |author5=P. Iambor |author6=Șt. Matei |author7=E. Glodaru |author8=I. Ciupea |author9=Gh. Bodea |title=Cluj-Napoca – Inima Transilvaniei|publisher=Editura Studia|location=Cluj-Napoca|year=1997|isbn=973-97555-0-X}} *{{Наведена книга|author=Gheorghe Bodea|title=Clujul vechi și nou|publisher=ProfImage|location=Cluj-Napoca|year=2002|isbn=973-0-02539-8}} *{{Наведена книга|author=Rogers Brubaker, Margit Feischmidt, Jon Fox & Liana Grancea|title=Nationalist Politics and Everyday Ethnicity in a Transylvanian Town|publisher=Princeton University Press|location=Princeton, New Jersey|year=2006|isbn=0-691-12834-0|url=https://books.google.com/?id=Zgg6eqKKkbcC&printsec=frontcover&dq=Brubaker+Baia|department=Introduction|url=http://press.princeton.edu/chapters/i8312.pdf}} *{{Наведена книга |last = Bunbury |first = Edward Herbert |title = A History of Ancient Geography among the Greeks and Romans |url = https://books.google.com/books?id=IGcDAAAAQAAJ |year = 1879 |publisher = John Murray, Albemarle Street |location = London }} *{{Наведена книга|author=Lukács József|title=Povestea orașului-comoară. Scurtă istorie a Clujului și monumentelor sale|publisher=Apostrof|location=Cluj-Napoca|year=2005|isbn=973-9279-74-0}} *{{Наведена книга|author=Raoul Șorban|title=Invazie de stafii. Însemnări și mărturisiri despre o altă parte a vieții|publisher=Meridiane|location=Bucharest|year=2003|isbn=973-33-0477-8}} *{{Наведена книга|author=Dorin Alicu|title=Județul Cluj – trecut și prezent|publisher=ProfImage|location=Cluj-Napoca|year=2003|isbn=973-555-090-3}} *{{Наведена книга|author1=Dorin Alicu |author2=Ion Ciupea |author3=Mihai Cojocneanu |author4=Eugenia Glodariu |author5=Ioana Hica |author6=Petre Iambor |author7=Gheorghe Lazărov |title=Cluj-Napoca, de la începuturi până azi|publisher=Clusium|location=Cluj-Napoca|year=1995|isbn=973-7924-05-3}} *{{Наведена книга|title=Cluj-Napoca=Claudiopolis|publisher=Noi Media Print|location=Bucharest|year=2004}} *{{Наведена книга|title=Cluj-Napoca – Ghid|publisher=Sedona|year=2002}} *{{Наведена книга|author1=Ștefan Pascu |author2=Iosif Pataki |author3=Vasile Popa |title=Clujul|year=1957}} *{{Наведена книга|author1=Ștefan Pascu |author2=Viorica Marica |title=Clujul medieval|publisher=Meridiane|location=Bucharest|year=1969}} *{{Наведена книга|author=Ștefan Pascu|title=Istoria Clujului|publisher=|location=Bucharest|year=1974}} *{{Наведена книга|author1=Aurel Anton |author2=Iuliua Cosma |author3=Vasile Popa |author4=Gheorghe Voișanu |title=Cluj. Ghid turistic al județului|location=Bucharest|year=1973|publisher=Editura pentru Turism}} *{{Наведена книга|author1=Simon András |author2=Gáll Enikõ |author3=Tonk Sandor |author4=Laszlo Tamas |author5=Maxim Aurelian |author6=Jancsik Peter |author7=Coroiu Teodora |title=Atlasul localităților județului Cluj|location=Cluj-Napoca|year=2003|publisher=Suncart}} *{{Наведена мрежна страница|title=Cluj-Napoca, orașul comoară al Transilvaniei, România|publisher=CLUJonline.com|url=http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|accessdate=2007-03-11|archive-date=2020-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219101645/http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|url-status=dead}} *{{Наведена мрежна страница|title=O istorie inedită a Clujului|publisher=ReMARK ltd|url=http://clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie.html|accessdate=2007-03-11 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070203032336/http://www.clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie.html |archivedate = 3 February 2007}} *{{Наведена мрежна страница|title=Anuarul Institutului de Istorie "George Bariț" din Cluj-Napoca|publisher="George Bariț" History Institute, Cluj-Napoca / Romanian Academy|url=http://www.history-cluj.ro/Istorie/anuare/2001/C%20U%20P%20R%20I%20N%20S.htm|accessdate=2007-03-11|archive-date=2007-10-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20071013163746/http://www.history-cluj.ro/Istorie/anuare/2001/C%20U%20P%20R%20I%20N%20S.htm|url-status=dead}} == Надворешни врски == {{рв|Cluj-Napoca}} {{wikivoyage|Cluj-Napoca}} {{wiktionary|Cluj-Napoca}} '''Официјални мреќни места''' * [http://www.primariaclujnapoca.ro/ Cluj-Napoca: Official administration site] {{ro icon}} * [http://www.prefecturacluj.ro/ Cluj County Prefecture] {{ro icon}} * [http://www.clc-cluj.org/ Cluj-Napoca Local Civic Council] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080228225954/http://www.clc-cluj.org/ |date=2008-02-28 }} {{ro icon}} * {{Official website|http://www.ctpcj.ro/|CTP (Public Transport Company) official website}} {{ro icon}} * [http://www.airportcluj.ro/ Cluj-Napoca International Airport] {{en}} {{ro icon}} '''Градски водич''' * [http://www.cluj4all.com/ Interactive map, directory and various connected to the city] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080313104221/http://www.cluj4all.com/ |date=2008-03-13 }} {{en}} {{ro icon}} {{hu icon}} {{ar icon}} {{de}} {{es}} {{he icon}} {{fr}} {{it}} {{nl icon}} {{ru}} {{tr icon}} * [http://encarta.msn.com/map_701510572/Cluj-Napoca.html Road map of the access points to Cluj-Napoca] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080517082724/http://encarta.msn.com/map_701510572/cluj-napoca.html |date=2008-05-17 }} '''Фотографии''' * [https://www.flickr.com/photos/tags/clujnapoca/clusters/ Flickr – Cluj-Napoca] {{Градови во Романија}} {{избрана}} {{Coord|46|46|N|23|35|E|type:city|display=title}} [[Категорија:Клуж-Напока| ]] [[Категорија:Градови во Романија]] euhh66zkvc4exjbcxmnmt3fh7cnkmf5 5537482 5537479 2026-04-10T19:57:44Z Bjankuloski06 332 5537482 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место <!--more fields are available for this Infobox -- See Template:Infobox Settlement--> |coordinates_region=RO |timezone=[[Источноевропско време|EET]] |utc_offset=+2 |timezone_DST=[[Источноевропско летно време|EEST]] |utc_offset_DST=+3 |map_caption=Местоположба на градот на картата на Романија |nickname=Treasure City<br/> ({{langx|ro|orașul comoară}};<ref name="comoara">{{Наведена мрежна страница|url=http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Time_out/Portretul_unui_oras.html|title=Portretul unui oraș|date=21 September 2007|accessdate=2008-10-09|publisher=Clujeanul|archive-date=2010-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20100824222158/http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Time_out/Portretul_unui_oras.html|url-status=dead}}</ref> {{langx|hu|kincses város}})<ref name="kincses város">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ufi.hu/index.php?site=cikkr&c0id=167|title=A kincses város|date=December 2004|accessdate=2008-10-09|publisher=UFI|language=hu|archive-date=2008-09-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20080902050111/http://ufi.hu/index.php?site=cikkr&c0id=167|url-status=dead}}</ref> |official_name=Клуж-Напока |image_skyline={{Photomontage |color=#ffffff | photo1a = Cluj Biserica Sfântul Mihail.jpg | photo2a = Teatrul National din Cluj-Napoca.jpg | photo2b = Bastionul Croitorilor, Cluj Napoca.JPG | photo3a = 2011-Piata-IMG 4485.jpg | photo3b = Cluj Arena night.jpg | spacing = 2 | border = 0 | size = 266 | position = center }} |image_shield= |image_map=Cluj-Napoca in Romania 1.png |subdivision_type1=[[Земја]] |subdivision_name1={{ROM}} |subdivision_type2=[[Метрополитска област]] |subdivision_name2=[[Метрополитска област Клуж-Напока|Клуж-Напока]] |subdivision_type3=[[Административна поделба на Романија|Статус]] |subdivision_name3={{Autolink|Главен град на округот}} |settlement_type=City |leader_title=Градоначалник |leader_name=[[Емил Бок]] |leader_party=[[Нацонална либерална партија (Романија)|ПНЛ]] |leader_title1 = |leader_name1 = |leader_title2 = |leader_name2 = |established_title=Основање |established_date=1213 (како ''Клуж'') |area_total_km2=179.5 |area_total_mi=69.3 |area_metro_km2=1537.5 |elevation_m = 340 |population_as_of=2011 census<ref name="INSSE-Cluj-2011"/><ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/> |population_total=324,576 |population_metro=411,379<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/> |population_density_km2=1808 |latd=46 |latm=46 |lats= |latNS=N |longd=23 |longm=35 |longs= |longEW=E |postal_code_type=[[Поштенски број|Пошт. бр.]] |postal_code=400xyz<sup>1</sup> |area_code=[[Повикувачки броеви во Романија|+40 x64]]<sup>2</sup> |blank_name=[[Автомобилски регистарски таблички во Романија|Регистарски броеви]] |blank_info=CJ-N<sup>3</sup> |footnotes=<sup>1</sup>x, y, и z се бројки кои укажуваат на улица, дел од улица, па дури и на адреса на зградата <br/><sup>2</sup>x е бројка која укажува на операторот: 2 за поранешен национален оператор, [[Romtelecom]], и 3 за други телефонски мрежи<br/><sup>3</sup>се користи само на таблите на возилата кои работат само во границите на градот (како тролејбуси или трамваи) |website={{url|primariaclujnapoca.ro}} |image_caption = }} '''Клуж-Напока''' ({{langx|ro|Cluj-Napoca}}) или '''Коложвар''' ({{langx|hu|Kolozsvár}}) — втор најнаселен град во [[Романија]] по престолнината [[Букурешт]]<ref name="hotnews-6feb2012">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.hotnews.ro/stiri-esential-11436960-harta-interactiva-cum-schimbat-ierarhia-marilor-orase-din-tara-mai-ramas-doar-doua-orase-provincie-populatia-peste-300-000-locuitori.htm | title =Cum s-a schimbat ierarhia marilor orașe din țară. Au mai rămas doar două orașe de provincie cu populația de peste 300.000 de locuitori | date =6 February 2012 | accessdate = 2012-02-14 | publisher = ''Hotnews.ro''}}</ref> и седиште на истоимениот округ кој се наоѓа во северозападниот дел на земјата. Географски, градот е приближно еднакво оддалечен од [[Букурешт]] (324 километри), [[Будимпешта]] (351 километри) и [[Белград]] (322 километри). Клуж-Напока се наоѓа по долината на реката [[Сомешул]] и се смета за неофицијална престолнина на историската провинција [[Трансилванија]]. Од [[1790]] до [[1848]] и [[1861]] — [[1867]] година, градот бил престолнина на [[Големо Кнежевство Трансилванија|Големото Кнежевство Трансилванија]]. Други имиња за градот се: [[германски]]: ''Klausenburg''; [[унгарски]]: ''Kolozsvár''; средновековен латински: ''Castrum Clus, Claudiopolis''; и [[јидиш]]: קלויזנבורג, ''Kloiznburg''. Според податоци од 2011 година, во градот живеат 324.576 жители, што претставува мало зголемување од бројката забележана во пописот од [[2002]] година<ref name="INSSE-Cluj-2011"/><ref name="population-2002">{{Наведена мрежна страница|url=http://recensamant.referinte.transindex.ro/?pg=3&id=819|title=Municipiul Cluj-Napoca (data based on the 2002 census)|accessdate=2008-03-12|publisher=Fundația Jakabffy Elemér|archive-date=2008-03-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20080307114551/http://recensamant.referinte.transindex.ro/?pg=3&id=819|url-status=dead}}</ref>. Градското подрачје Клуж-Напока има население од 411.379 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="metro">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.cjcluj.ro/zona-metropolitana-urbana/ | title = Zona Metropolitana Urbana | accessdate = 25 May 2009 | publisher = CJ Cluj | language =}}</ref>, додека населението од областа надминува 420.000 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="periurban">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cjcluj.ro/zona-metropolitana-urbana/|title=Zona Metropolitană Urbană și Strategii de Dezvoltare a Zonei Metropolitane Cluj-Napoca|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj County Council|language=ro}}</ref>. Новата митрополитска влада на градот започнала со работа во декември [[2008]] година<ref name="ziua-metropola">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=20381|title=Asociația Metropolitană e "la cheie". Mai trebuie banii|date=9 January 2009|accessdate=2009-02-11|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Според проценката од [[2007]] година од страна на окружниот регистар на население, градот е домаќин на околу 20.000 студенти секоја година во текот од 2004-2007.<ref name="flotanti">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|title=Wanted: clujeanul verde|date=6 March 2008|accessdate=2008-05-12|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-05-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080511000054/http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|url-status=dead}}</ref>. Градот се шири надвор од црквата Свети Михаил, изградена во [[14 век]] и посветена на [[Архангел Михаил]], кој е заштитник на градот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujonline.com/ro/catedrala_sf_mihail.htm|title=Catedrala "Sf. Mihail"|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujonline.com|language=ro}}</ref>. Границата на општината има површина од 179,52 км<sup>2</sup>. Клуж-Напока доживеал голем пад во текот на 1990-тите години поради политиките на градоначалникот во тоа време<ref name="ftimes">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ft.com/cms/s/97363fb4-ea07-11dc-b3c9-0000779fd2ac.html|title=Cluj: Buzz grips university town|date=6 March 2008|accessdate=2008-03-13|publisher=Financial Times}}</ref>, но денес градот е еден од најважните академски, културни, индустриски и трговски центри во Романија. Меѓу другите институции, градот е домаќин на најголемиот универзитет во земјата, Бабеш Болјаи, со неговата позната ботаничка градина, национално признати културни институции како и на најголемата романска комерцијална банка<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.monocle.com/sections/affairs/Magazine-Articles/Five-alive--New-regions/|title=Five alive – New regions – Five territories to watch|date=Issue 09, Volume 01, December 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Monocle|archive-date=2007-07-05|archive-url=https://archive.today/20070705024752/http://www.monocle.com/sections/affairs/Magazine-Articles/Five-alive--New-regions/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/presa-britanica-clujul-campion-mondial-la-dezvoltare-2327155|author=Alexandra Groza|title=Presa britanică: "Clujul, campion mondial la dezvoltare"|date=8 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2008-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20080504173100/http://www.clujeanul.ro/cluj/presa-britanica-clujul-campion-mondial-la-dezvoltare-2327155|url-status=dead}}</ref>. Во [[2015]] година, Клуж-Напока бил избран за Европска престолнина на младите<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.cluj2015.eu/ |title=Youth@Cluj-Napoca 2015}}</ref>. == Потекло на поимот == На местото каде денеска се наоѓа градот постоела предримска населба наречена Напока. По Римското освојување на областа во 106 година, местото било познат како ''Municipium Aelium Hadrianum Napoca''. Се смета дека градот своето име Напока го добил од некои дакиски племиња како Напарис. Првиот пишан документ за денешното име на градот датира од [[1213]] година во рамките на латинското име Каструм Клуж (Castrum Clus). Унгарската форма на градот, Kulusuar, за првпат била евидентирана во 1246 година, додека саксонското име Clusenburg се појавило во [[1348]], на јидиш е познат како Klazin. Прекарот на градот „Богат град“ бил додаден уште од 16 век а се однесува на богатството собрано од страна на жителите, во трговијатата на скапоцени метали. == Историја == === Античка историја === Првото документарно споменување на територијата на денешниот град Клуж било направено од географот [[Клавдиј Птоломеј]], кој забележил дека овде се наоѓала една од најзначајните населби во [[Римска Дакија]], кое се викала Напука<ref name="roman">Lazarovici ''et. al.'' 1997, pp. 202–3 (6.2 Cluj in the Old and Ancient Epochs)</ref>. Откако Дакија била освоена од римскиот цар [[Трајан]] во перидот од [[101]] до [[106]] година, населбата Напока на романизираните Дакијци станала легионерски камп, а потоа се развил како важен трговски премин кој се претворил со текот на времето во мал град. Во времето на царот [[Адријан]] (117-138) Напока ги добила привилегиите на град и името било променето во ''Municipium Aelium Hadrianum Napoca''. Најверојатно во времето на царот [[Марко Аурелиј]] на ова место била изградена римска колонија и градот во тоа време се викал ''Колонија Аурелија Напока''<ref>Lazarovici et al. 1997, p. 17 (2.7 Napoca romană)</ref>. Во [[3 век]] Напока за неколку години била престолнина на [[римска провинција]] и седиште на [[прокуратор]]. По повлекувањето на римската администрација од Дакија во [[274]] година<ref name="roman"/>, градот започнал постепено да опаѓа. Неговото име се споменило дури во [[1167]] година.<ref>Brubaker et al. 2006, p.89</ref> === Среден век=== [[File:Map of Cluj-Napoca by Braun Hogenberg (middle size) (97693430).jpg|thumb|left|''"Claudiopolis, Coloswar vulgo Clausenburg, Transilvaniæ civitas primaria"''. од Ѓеорг Хуфнагел (1617)]] На почетокот на средниот век, две групи на згради постоеле во околината на градот, и тоа една дрвена тврдина која се викала ''Клуж-Манастир'' и населба во денешниот центар на градот<ref name="medieval">Lazarovici et al. 1997, p.32 (3.1 De la Napoca romană la Clujul medieval)</ref><ref name="alicu">Alicu 2003, p.9</ref>. Иако точниот датум на освојувањето на [[Трансилванија]] од страна на [[Унгарци]]те не се знае, најраните унгарски артефакти кои биле пронајдени во регионот датираат од првата половина на [[10 век]]<ref>{{Наведена книга|last=Madgearu|first=Alexandru|title=Românii în opera Notarului Anonim|year=2001|isbn=973-577-249-3|publisher=Centrul de Studii Transilvane, Fundația Culturală Română|location=Cluj-Napoca}}</ref>. Во секој случај, градот станал дел од [[Кралство Унгарија]]. Кралот [[Стефан I (Унгарија)|Стефан I]] тврдината ја претворил во седиште на округот и кралот Ладислав I основал опатијата која пак била разрушена за време на татарската инвазијата во [[1241]] и [[1285]] година<ref name="medieval"/>. Тврдината и селото биле изградени во северозападниот дел на античка Напока не подоцна од крајот на [[12 век]].<ref name="medieval"/> Оваа нова селото било населено од големи групи на [[Трансилвански Саксонци]]<ref name="first-mention">Lazarovici et al. 1997, p. 204 (6.3 Medieval Cluj)</ref>, охрабрени за време на владеењето на принцот Стефан, војводата од Трансилванија, на брегот на реката Мал Сомеш. Првиот најсигурно споменување на населбата датира од [[1275]] година, во еден документ на кралот Ладислав IV, кога селото било вклучено во трансилванската епископија. На [[19 август]] [[1316]] година, за време на владеењето на новиот крал Карло Роберт, на градот Клуж му бил доделен статус на град ([[латински]]: ''civitas''), како награда за придонесите на Саксонците во војната против војводата [[Ладислав Кан]]<ref name="first-mention"/> [[File:Cluj - Tribunal (22064922989).jpg|thumb|The [[Палата на правдата (Клуж-Напока)|Палата на правдата]]]] Многу занаетчиски еснафи биле основани во втората половина на [[13 век]], и во текот на овој период населението на градот започнало да расте, заедно со неговото проширување<ref>Brubaker et al. 2006, pp.89–90</ref>. Унгарскиот крал [[Сигизмунд (Унгарија)|Сигизмунд]] дал на тврдината во [[1405]] година статус на слободен град<ref name="free-city">Lazarovici et al. 1997, p.38 (3.1 De la Napoca romană la Clujul medieval)</ref>. Улогата на занаетчиите во градот дополнително започнала да се зголемува, бидејќи тие ја имале поддршката на владетелите, меѓу кои и [[Матија Корвин]] - крал на Унгарија меѓу [[1458]] и [[1495]] година, кој е роден во Клуж. Тој на градот му дал дури 41 привилегја преку кое градот бил издигнат над околните населби<ref name="centumvirate">Brubaker et al. 2006, pp. 90–1</ref>. Во [[1541]] година градот станал дел од Источното Унгарско Кралство, подоцна познато како [[Кнежевство Трансилванија]], во времето кога [[Османлии]]те го окупирале централниот дел на [[Кралството Унгарија]].<ref name="centumvirate"/>. Иако [[Алба Јулија]] служел како политички центар за началниците на Трансилванија, Клуж ја имал поддршката на принцовите во поголема мера, а со тоа градот создавал врски со најважните центри на [[Источна Европа]] во тоа време, заедно со [[Кошице]] (Kassa), [[Краков]], [[Прага]] и [[Виена]].<ref name="free-city"/> ===16 до 18 век=== Во однос на религијата, протестантските идеи за првпат се појавиле во средината на [[16 век]]. Во времето на проповедникот Гаспар Хелтај [[Лутеранство]]то добило поголема важност, како и швајцарската доктрината на [[Калвинизам|Калвинизмот]]<ref name="religion-history">Lazarovici et al. 1997, p. 205 (6.3 Medieval Cluj)</ref>. До [[1571]], Торда започнало да се развива порадикалното движење на [[Ференц Давид]], [[унитаријанство]], кое се одликувало со слободно толкување на [[Библија]]та и одбивање на догмата на Светото Тројство.<ref name="religion-history"/>. [[Стефан Батори]] основал католичка академија во градот, со цел да се промовира движење против реформите, но неговите напори не довеле до успех<ref name="religion-history"/>. Во период од една година, во 1600-1601, Клуж станал дел од сојуз со [[Михаил Храбриот]].<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Cristina|last=Martâniuc|url=http://www.cnaa.acad.md/files/theses/2007/5770/cristina_martiniuc_thesis.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070108120718/http://www.cnaa.acad.md/files/theses/2007/5770/cristina_martiniuc_thesis.pdf|archivedate=8 January 2007|title=Probleme actuale ale calității de subiect de drept internațional public contemporan|publisher=CNAA (Republic of Moldova)|accessdate=2008-03-17|language=ro|quote=În istoria poporului român, o uniune personală a fost creată în anul 1600 prin unirea politică a celor trei țări Românești – Transilvania, Moldova și Țara Românească – sub un singur domnitor: Mihai Vodă Viteazul (In the history of the Romanian people, a personal union was created in 1600 with the political union of the three Romanian countries – Transylvania, Moldova and Wallachia – under a single ruler: Michael the Brave)|format=PDF}}</ref><ref>{{Наведена книга|first=George|last=Ciorănescu|title=Michael the Brave – Evaluations and Revaluations of the Walachian Prince|publisher=Radio Free Europe Research: RAD Background Report/191|date=1 September 1976|accessdate=2008-03-15|url=http://www.osa.ceu.hu/files/holdings/300/8/3/pdf/52-4-102.pdf|format=PDF|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080408202135/http://www.osa.ceu.hu/files/holdings/300/8/3/pdf/52-4-102.pdf |archivedate = 8 April 2008|url-status=dead}}</ref>. Според [[Договор од Карловци|договорот од Карловци]] во [[1699]] година, градот бил вклучен во територијата на [[Хабсбуршка Монархија|Хабсбуршката Монархија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.britannica.com/eb/article-9020364/Treaty-of-Carlowitz|title=Treaty of Carlowitz|publisher=Encyclopædia Britannica|year=2008|accessdate=2008-03-14}}</ref> [[Слика:Josephinische Landaufnahme pg083.jpg|left|Карта на градот (1769–1773)|300px|thumb]] Во [[17 век]], во градот се случиле неколку големи несреќи. Градот страдал од [[епидемија]] на [[чума]] и бил погоден од неколку катастрофални пожари.<ref name="religion-history"/>. Кон крајот на овој век градот целосно се ослободил од турска окупација но и покрај тоа градот бил лишен од своето некогашно богатство, слава и политичко значење. Градот постепено ја повратил својата важна позиција во [[Трансилванија]] како седиште на гувернерство (провинција) во периодот помеѓу [[1719]] и [[1732]] година и повторно од [[1790]] до [[Унгарска револуција (1848)|револуцијата]] од [[1848]] година, кога седиштето било префрлено во Херманштат, денешен [[Сибиу]].<ref name="capital-trans">Lazarovici et al. 1997, pp.42,44,68 (3.1 De la Napoca romană la Clujul medieval; 4.1 Centru al mișcării naționale)</ref> Во [[1791]] година, група на романски интелектуалци изготвиле петиција, позната како ''Supplex Libellus Valachorum'', која била испратена до царот во [[Виена]]. Во петицијата било побарано еднаквост на романската нација во Трансилванија во однос на другите народи ([[Саксонци]], [[Унгарци]] итн.), но таа била отфрлена.<ref name="religion-history"/> === 19 век=== Со почеток во [[1830]] година, градот станал центар на унгарското национално движење во рамките на кнежевството<ref name="national-move">Lazarovici et al. 1997, p.206 (6.4 Cluj in Modern Times)</ref>. Ова еруптирало со [[Унгарска револуција (1848)|револуцијата]] од [[1848]] година. Во еден момент, [[Австријци]]те ја добиле контролата над [[Трансилванија]], но унгарската војска, предводена од страна на полскиот генерал [[Јозеф Бем]], започнала офанзива во [[Трансилванија]] и градот повторно бил псвпен до [[Божиќ]] истата година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mek.oszk.hu/03400/03407/html/370.html|title=Bem's Campaign in Transylvania; Revolutionary Consolidation and Its Contradictions|publisher=MEK (Hungarian Electronic Library)|accessdate=2008-03-14}}</ref>. По крајот на револуцијата започнал апсолутистички режим, проследен со либерален режим кој дошол на власт во [[1860]] година. Во текот на овој период, владата доделила еднакви права на етничките [[Романци]], но тоа траело многу кратко<ref name="national-move"/>. Во [[1872]] година во градот бил основан универзитет, чија цел била промовирање на идеите за интегрирање на Трансилванија во [[Унгарија]].<ref>Brubaker et al. 2006, p.92</ref>. Пред [[1918]] година, во градот постоеле две црковни училишта на романски јазик. Првите печатени книги на романски јазик се појавиле во [[1903]] година<ref name="17th-century">Brubaker et al. 2006, p.91</ref>. По [[Австроунгарски договор (1867)|Австроунгарскиот договор]] од [[1867]] година, Класенбург и сите територии на Трансилванија повторно биле интегрирани во [[Кралство Унгарија]]. Во тоа време, граот бил еден од најголемите и најзначајни градови на царството и бил седиште на округ. [[Романци]]те во [[Трансилванија]] во текот на следниот период претрпеле угнетување и прогонство.<ref name="memorandum">Lazarovici et al. 1997, pp.74–5 (6.4 Centru al mișcării naționale)</ref>. Нивните поплаки нашле израз во ''Трансилванскиот Меморандумот'', петиција испратена во [[1892]] година од страна на политичките водачи од Романците во Трансилванија до австроунгарскиот цар Франц Јосиф. Тие побарале еднакви права со Унгарците и побарле да се стави крај на прогонувањето и обидите за унгаризација на романскиот народ.<ref name="memorandum"/>. Царот испратил меморандум во [[Будимпешта]], унгарскиот главен град. Водачите на меморандумот, меѓу кој биле и Јоан Ратиу и Јулиу Коројану, биле уапсени и осудени на затворска казна за велепредавство во Клуж во мај [[1894]] година<ref name="elite-popor">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.edrc.ro/docs/docs/transilvania/198-254.pdf|title=Relația dintre elite și popor în perioada memorandistă|publisher=Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală|location=Cluj|accessdate=2008-03-15|language=ro|format=PDF}}</ref>. Во текот на судењето, околу 20.000 луѓе кои биле дојдени во Клуж, демонстрирале на улиците на градот во знак на поддршка на обвинетите<ref name="elite-popor"/>. Една година подоцна, кралот им дал помилување по совет на неговиот унгарски премиер, Dezső Bánffy<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Ambrus Miskolczy|url=http://adatbank.transindex.ro/html/alcim_pdf2813.pdf|title=A modern román nemzet a "régi" Magyarországon|year=2001|accessdate=2010-07-29|publisher=Rubicon|language=hu|archive-date=2011-07-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720155223/http://adatbank.transindex.ro/html/alcim_pdf2813.pdf|url-status=dead}}</ref>. Во [[1897]] година, унгарската влада одлучила дека само унгарските имиња на населените места треба да се користат и биле забранети употребата на германски или романски верзии на името на градот на официјални владини документи.<ref name="castellan89">{{Наведена книга|author=Georges Castellan|title=A history of the Romanians|publisher=Boulder: East European Monographs|year=1989|page=148|isbn=978-0-88033-154-8}}</ref> [[Слика:1915 Kolozsvar 30filler paire Transylvania.jpg|thumb|200px|left|Поштенска марка од 1915 година]] === 20 век === [[File:Kolozsvár New York-palota.jpg|thumb|Хотелот Њујорк]] [[File:Kvár Neológ zsinagóga.jpg|thumb|Синагога во градот]] [[File:Cluj la 1930, Vedere Aeriana.jpg|thumb|right|220px|Градот во 1930 година]] [[File:Casa Cluj.jpg|thumb|Улуцата „Крал Фердинанд“]] Во есента на [[1918]] година, кон крајот на [[Првата светска војна]], Клуж станал центар на револуционерната дејност, на чело со Амос Франку. На [[28 октомври]] [[1918]] година, поднел барање за создавање на ''Сојуз на сите Романци''.<ref name="laz-union">Lazarovici ''et. al.'' 1997, p. 207 (6.4 Cluj in Modern Times)</ref>. 39 пратеници биле избрани од Клуж да присуствуваат на прогласувањето на Сојузот на Трансилванија со Кралството Романија во [[Алба Јулија]] на [[1 декември]] [[1918]] година<ref name="laz-union"/>. Овој сојуз подоцна бил признат од страна на [[Тријанонски договор|Тријанонскиот договор]]<ref>Ernest A. Rockwell: Trianon Politics, 1994–1995, thesis, Central Missouri State University, 1995</ref> . Во периодот меѓу двете светски војни започнал процес на [[романизација]] од страна на новите власти. Така, во [[1921]] година од страна на [[Рим]] била донирана статуа на [[Капитолска волчица|Капитолската волчица]], во 1932 година била поставена статуа на Матијаш Корвин, каде било нагласено неговото романско потекло. Освен тоа започнала изградба на голема православна катедрала<ref name="brubaker-interwar">Brubaker et al. 2006, pp. 100–1</ref>, и покрај тоа што една десетина од населението биле православни христијани. И покрај овие обиди, во [[1939]] година Унгарците сè уште доминирале во градот во културен и економски план. На пример, во Клуж имало пет унгарски дневни весници додека на романски јазик имало само еден<ref name="brubaker-interwar"/>. Во [[1940]] година, Клуж, заедно со остатокот од Северна Трансилванија, станал дел од Унгарија<ref>{{Наведена книга|first=Dennis P.|last=Hupchick|title=Conflict and Chaos in Eastern Europe|location=London|publisher=Palgrave Macmillan|year=1995|page=91|isbn=0-312-12116-4}}</ref><ref name="ww2"/><ref>{{наведени вести|url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F30811FC3454107A93C0A81782D85F448485F9&scp=3&sq=cluj&st=p|title=Hungarians' Army Marches into Cluj; Receives a Frenzied Welcome from Magyars in Former Rumanian Territory, but Atmosphere is Tense; Officers of Occupying Troops Charge that 12 Were Slain by Retreating Force|work=The New York Times|date=12 July 1940|accessdate=2008-03-15 | first=C.L. | last=Sulzberger}}</ref>. По германската окупација на Унгарија во март [[1944]] година и доаѓањето на новата власт<ref>{{Наведена книга|author=Peter Kenez|url=http://assets.cambridge.org/052185/766X/excerpt/052185766X_excerpt.htm|title=Hungary from the Nazis to the Soviets – the establishment of the Communist regime in Hungary, 1944–1948|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-85766-X|date=May 2006|accessdate=2008-03-22}}</ref><ref>{{Наведена книга|first=Richard J.|last=Evans|title=Lying About Hitler: History, Holocaust, and the David Irving Trial|location=London|publisher=Basic Books|year=2001|page=95|isbn=0-465-02153-0}}</ref>, започнало антисемитско движење. Седиштето на локалното [[Гестапо]] се наоѓало во хотелот Њујорк. Во текот на месец мај, властите започнале преместување на Евреите во гетото Ирис.<ref name="ww2">Lazarovici et al. 1997, pp. 140–1 (5.2 Dictatul de la Viena – 30 August 1940)</ref>. Погубувањето на 16.148 заробени [[Евреи]] се случило преку шест депортации во [[Аушвиц]] во мај-јуни [[1944]] година<ref name="ww2"/>. Некои Евреи успеале да побегнат преку границата во [[Романија]]<ref name="ww2"/>. На [[11 октомври]] [[1944]] година градот бил освоен од романските и советските воени сили<ref name="ww2"/><ref>{{наведени вести|url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F50910FF3555157B93C0A8178BD95F408485F9&scp=2&sq=cluj&st=p|title=Russians Smash on; Memel Reported Cut Off as New Drive Reaches German Frontier; Szeged, Cluj Seized; Soviet Tanks Cross Tisza, Menacing Budapest; Berlin Admits Russians Smash on Near East Prussia|work=The New York Times|date=12 October 1944|accessdate=2008-03-15}}</ref>. Клуж официјално бил вратен на Романија со Парискиот договор од 1947 година. Во текот на следниот период, во земјата бил воведен комунистички режим на владееење. Во текот на [[Унгарска револуција (1956)|Унгарската револуција]] од [[1956]] година, во градот започнало да владее мислењето дека постои реална можност и во Клуж да започнат демонстрации преку унгарските студентите на универзитетите<ref>Lazarovici et al. 1997, p. 153 (5.3 Perioada totalitarismului)</ref><ref>Johanna Granville, [http://www.scribd.com/doc/13734484/Romanian-Students-Reactions-to-the-Hungarian-Revolution-of-1956 "If Hope is Sin, Then We Are All Guilty: Romanian Students' Reactions to the Hungarian Revolution and Soviet Intervention, 1956–1958]", ''Carl Beck Paper'', no. 1905 (April 2008): 1–78.</ref>. [[Унгарци]]те биле во поголем број од [[Романци]]те до [[1960]] година,<ref name="varga-arpad">{{Наведена мрежна страница|url=http://varga.adatbank.transindex.ro/?pg=3&action=etnik&id=5290|title=Erdély etnikai és felekezeti statisztikája (1850–1992)|author=Varga E. Árpád|accessdate=2008-03-16|language=hu|archive-date=2022-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20220128000722/http://varga.adatbank.transindex.ro/?pg=3&action=etnik&id=5290|url-status=dead}}</ref>. Потоа, Романците станале најголема група во градот како резултат на присилна [[индустријализација]] на градот и отворањето на нови работни места од страна на владата<ref name=industrialisation>Lazarovici et al. 1997, pp. 154,159 (5.3 Perioada totalitarismului)</ref>. За време на комунистичкиот период, градот забележал висок индустриски развој<ref name=industrialisation/>. На [[16 октомври]] [[1974]] година, кога градот прославил 1850 години од неговото прво споменување како Напока, комунистичката влада го променила името на градот со додавање на поимот „Напока“.<ref name="name-1974">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|title=Cluj-Napoca. Istoric|publisher=Clujonline.com|accessdate=2008-03-14|language=ro|archive-date=2020-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219101645/http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|url-status=dead}}</ref>. === 21 век=== Во текот на Романската револуција од 1989 година, Клуж-Напока се нашла во центарот на револуцијата. Во текот на конфликтот загинале 26 додека 170 луѓе биле повредени. По завршувањето на тоталитарната власт, националистичкиот политичар Георге Фунар станал градоначалник и управал со градот во следните 12 години. Неговиот мандат бил обележан со голем романски национализам и големи провокации на сметка на унгарскиот јазик. Од [[2004]] до [[2009]] година, градоначалник на градот бил [[Емил Бок]], истовремено претседател на Демократската партија. Тој подоцна бил избран за премиер, но се вратил на градоначалничката функција во 2012 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cotidianul.ro/guvernul_boc_a_fost_investit_de_parlament-68423.html|title=Guvernul Boc a fost învestit de Parlament|publisher=Cotidianul|date=22 December 2008|accessdate=2009-07-22|language=ro|archive-date=2009-01-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20090111041522/http://www.cotidianul.ro/guvernul_boc_a_fost_investit_de_parlament-68423.html}}</ref><ref name="juramant">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.adevarul.ro/locale/cluj-napoca/Emil_Boc_a_depus_juramantul_de_primar_0_723527938.html|title=Emil Boc a depus jurământul de primar|author=Bianca Preda|publisher=Adevărul|date=22 June 2012|accessdate=2012-06-22|language=ro}}</ref>. == Географија == [[Слика:Kaszinó 04.JPG|thumb|left|[[Централен парк (Клуж-Напока)|Централниот парк]]]] [[Слика:Banks Somes Cluj 1.jpg|thumb|Реката [[Сомешул ]]]] [[Слика:Cluj - Botanic Garden (22201474100).jpg|thumb|[[Ботаничка градина (Клуж-Напока)|Ботаничка градина]]]] Клуж-Напока се наоѓа во централниот дел на [[Трансилванија]] и има површина од 179.5 квадратни километри. Градот се наоѓа на устието на [[Апушенски Планини|Апушенските Планини]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/rw/pages/geogr.ro.do|title=Geografia județului Cluj|publisher=INSSE – Direcția Regională de Statistică Cluj|accessdate=2008-03-15|language=ro|archive-date=2007-11-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20071129204044/http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/rw/pages/geogr.ro.do|url-status=dead}}</ref>. Градот се протега во долините на реките [[Сомешул]] и [[Надаш]] и до одреден степен во текот на долините на реките Попести, Чинтау, Борханчи и Попи<ref name="geogr">Lukács 2005, pp.9–11</ref><ref name="hall-geography">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.primariaclujnapoca.ro/docs/propiecte%20dezbateri/strategie/Anexa%2010%20-%20INFRASTRUCTURA.pdf|title=Amenajarea teritoriului, urbanism, infrastructură|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj-Napoca City Hall|language=ro|format=PDF }}{{cbignore|bot=medic}}</ref>. На југоисточниот дел од градот се наоѓа ридот Фелак кој е опкружен од три страни со планини со висина од 500 метри<ref name="hall-geography"/>. Во градот се наоѓа [[ботаничка градина]] и неколку паркови од кои најголем е Централниот парк. Овој парк бил основан во текот на 19 век и се состои од вештачко езеро со остров. Во овој дел се наоѓа и најголемото казино во градот, Хиос. Други значајни паркови во градот се Паркот Јулиу Хатегану, паркот на [[Универзитет Бабеш Болјаи|Универзитетот Бабеш Болјаи]], каде се наоѓаат неколку спортски објекти, паркот Хашдеу кој се наоѓа во рамките на истоимениот студентски дом и Оперски парк пред зградата на операта. === Опкружување === Градот е опкружен со шуми и пасишта. Ретки видови на растенија, како што се [[калипско булбоса]] и [[ирис (растение)|ирис]], се наоѓаат во две ботанички резервата во Клуж-Напока, ''Фанателе'' и ''Валеа Мори''.<ref>Anton et al. 1973, pp.40–1</ref>. Во блиските шумски области како Фагет и Хоија живеат животни како диви свињи, јазовци, лисици, зајаци и верверички. Во вториот шумски регион се наоѓа етнографски парк ''Ромул Вуија'', со експонати кои датираат од [[1678]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cjnet.ro/t/obiectur.html|title=Tourist Attractions|publisher=DNT Cluj|year=1999|accessdate=2008-03-15|archive-date=2001-01-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20010105124600/http://www.cjnet.ro/t/obiectur.html}}</ref>. Некои луѓе велат дека имале средби со вонземјани во шумата Хоија, дека постојат големи подземни катакомби кои се поврзани со старите цркви во градот и дека во езерото [[Тарнита]] постои чудовишт<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Tatar|first=Florentina|url=http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/clujul_subteran_30348.html|title=Clujul subteran|date=8 January 2008|accessdate=2008-03-14|publisher=Monitorul de Cluj|language=ro|archive-date=2008-03-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080311032706/http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/clujul_subteran_30348.html}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Câmpan|first=Letiția|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/miturile-clujului-2445452|title=Miturile Clujului|publisher=Clujeanul|date=11 March 2008|accessdate=2008-03-14|language=ro|archive-date=2008-04-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20080426030932/http://www.clujeanul.ro/cluj/miturile-clujului-2445452}}</ref> е. На планината Фелак се наоѓа модерен ски центар со 750 метри должина и висина од 98 метри<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.realitatea.net/partia-feleac-de-langa-cluj-a-fost-inaugurata-sambata_127626.html|title=Pârtia Feleac, de lângă Cluj, a fost inaugurată sâmbătă|publisher=Realitatea.net|date=23 December 2007|accessdate=2008-03-12|language=ro|archive-date=2010-11-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20101122182341/http://www.realitatea.net/partia-feleac-de-langa-cluj-a-fost-inaugurata-sambata_127626.html}}</ref>. Освен тоа овде се наоѓа и одморалиште кое нуди забава, рекреација и одмор. Зимското одморалиште Баишоара се наоѓа на околу 50 километри од градот Клуж-Напока, и се состои од две ски-патеки, за почетници и напредни скијачи<ref name="andras">András et al. 2003, p.81</ref>. Две други летни одморалишта и бањи се наоѓаат во рамките на градското подрачје, Кожокна и Сомешени<ref>András et al. 2003, p.131</ref>. Постојат голем број на замоци во околината на селата, изградени од страна на богатите средновековни семејства кои живееле во градот. Најзначаен од нив е замокот [[Бонтида Банфи]], познат како [[Версај (дворец)|Версај]] на [[Трансилванија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heritagetraining-banffycastle.org/index.php?p=21|title=Cultural tourism|quote=Formerly known as the Transylvanian Versailles, Bánffy castle, Bontida is one of the most beautiful historic buildings in the Carpathian basin.|publisher=Transilvania Trust|accessdate=2008-03-14|archive-date=2008-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20080529044309/http://www.heritagetraining-banffycastle.org/index.php?p=21|url-status=dead}}</ref>. Замокот се наоѓа во близина на селото [[Бонтида]], 32 километри од центарот на градот. Во [[1963]] година, замокот бил дел од филмска сцена на филмот „''Шума на обесените''“, филм кој добил награда на Канскиот фестивал<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cronicaromana.ro/index.php?art=78552|first=Cornel|last=Enache|title=Castelele Romaniei (II)|publisher=Cronica Română|accessdate=2008-03-16|language=ro|archive-date=2011-07-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719131629/http://www.cronicaromana.ro/index.php?art=78552}}</ref>. Постојат и други замоци кои се наоѓаат во близина на градот.<ref>András et al. 2003, p.92</ref>. Во Џилау се наоѓа замокот Вас-Банфи, додека во областа Бонтида се наоѓа замокот Банфи. Манастирот Никула кој бил изграден во текот на [[XVIII век]] претставува место на поклонение во северниот дел на [[Трансилванија]]<ref name="sfantamaria">András et al. 2003, p.142</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gardianul.ro/2007/08/15/actualitate-c24/romanii_sarbatoresc_adormirea_maicii_domnului_si_ziua_marinei-s99513.html|title=Românii sărbătoresc Adormirea Maicii Domnului și Ziua Marinei|publisher=Gardianul|accessdate=2008-03-14|language=ro|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080222092950/http://www.gardianul.ro/2007/08/15/actualitate-c24/romanii_sarbatoresc_adormirea_maicii_domnului_si_ziua_marinei-s99513.html |archivedate = 22 February 2008}}</ref>. Според верувањата, иконата на Богородица плачела во периодот помеѓу [[15 февруари]] и [[12 март]] [[1669]] година<ref name="Nicula">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ici.ro/romania/en/turism/m_nicula.html|title=A monastery attracts thousands of Christians|accessdate=2008-03-12|publisher=National Institute for Research and Development in Informatics|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080307154643/http://www.ici.ro/romania/en/turism/m_nicula.html |archivedate = 7 March 2008}}</ref>. Во тоа време, благородниците, службениците, народот и свештенството постојано доаѓале во манастирот за да ја видат иконата. Пред да ја видат иконата тие не верувале во тие гласини, по кога ќе ја виделе понизно започнувале да се молат и крстат чудејќи се од тоа што го виделе.<ref name="Nicula"/>. За време на празникот [[Успение на Пресвета Богородица]] на [[15 август]], повеќе од 150.000 луѓе од сите краеви на земјата доаѓаат во посета на манастирот<ref name="sfantamaria"/>. ===Клима=== Клуж-Напока има [[континентална клима]] која се одликува со топли суви лета и студени зими. Климата е под влијание на [[Апушенски Планини|Апушенските Планини]] кои се наоѓаат во близина на градот. Некои западно-атлантски влијанија се присутни во текот на зимата и есента. Зимските температури се често под 0&nbsp;°C, иако тие ретко се спуштаат под -10&nbsp;°C. Во просек, снегот ја покрива земјата 65 дена секоја зима.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/Politici_comunitare_de_mediu.pdf|title=Mediu: Cluj-Napoca|accessdate=2008-03-21|publisher=Primăria Cluj-Napoca|language=ro|format=PDF |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070125155551/http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/Politici_comunitare_de_mediu.pdf |archivedate = 25 January 2007}}</ref>. Во летниот период, просечната температура е околу 18&nbsp;°C (просек за месеците јули и август), и покрај фактот дека температурите понекогаш достигнуваат од 35&nbsp;°C до 40&nbsp;°C во средината на летото. И покрај тоа што просечните врнежи и влага во текот на летото е на ниско ниво, во текот на периодот не се ретки ниту бурите. Во текот на пролетта и есента, температурите варираат помеѓу 13&nbsp;°C и 18&nbsp;°C, и врнежите во ова време имаат тенденција да поголеми отколку во летниот период. Градот има најдобар квалитет на воздух во [[Европската Унија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://business-review.eu/featured/cluj-napoca-tops-the-list-of-cities-with-best-air-quality-in-europe/|title=Cluj-Napoca tops the list of cities with best air quality in Europe|publisher=Business-Review|date=7 June 2014}}</ref>, според истражувањето објавено во [[2014]] година од страна на француски магазин. {{Weather box |location = Клуж-Напока |metric first = yes |single line = yes |Jan record high C = 14.0 |Feb record high C = 19.3 |Mar record high C = 26.6 |Apr record high C = 30.2 |May record high C = 32.5 |Jun record high C = 36.0 |Jul record high C = 37.0 |Aug record high C = 38.0 |Sep record high C = 33.7 |Oct record high C = 32.6 |Nov record high C = 26.0 |Dec record high C = 18.7 |year record high C = 38.0 |Jan high C = 0.3 |Feb high C = 3.2 |Mar high C = 9.9 |Apr high C = 15.0 |May high C = 20.3 |Jun high C = 22.6 |Jul high C = 24.5 |Aug high C = 24.3 |Sep high C = 20.7 |Oct high C = 14.6 |Nov high C = 6.3 |Dec high C = 1.8 |year high C = 13.6 |Jan mean C = -3.4 |Feb mean C = -1.2 |Mar mean C = 4.1 |Apr mean C = 9.0 |May mean C = 14.2 |Jun mean C = 16.6 |Jul mean C = 18.2 |Aug mean C = 17.8 |Sep mean C = 14.1 |Oct mean C = 8.5 |Nov mean C = 2.4 |Dec mean C = -1.5 |year mean C = 8.2 |Jan low C = -6.5 |Feb low C = -4.7 |Mar low C = -0.6 |Apr low C = 3.9 |May low C = 8.6 |Jun low C = 11.3 |Jul low C = 12.7 |Aug low C = 12.2 |Sep low C = 8.9 |Oct low C = 3.8 |Nov low C = -0.7 |Dec low C = -4.2 |year low C = 3.7 |Jan record low C = -34.2 |Feb record low C = -32.5 |Mar record low C = -22.0 |Apr record low C = -8.4 |May record low C = -3.5 |Jun record low C = 0.4 |Jul record low C = 5.2 |Aug record low C = 3.5 |Sep record low C = -3.0 |Oct record low C = -8.8 |Nov record low C = -22.3 |Dec record low C = -27.9 |year record low C = -34.2 |precipitation colour = green |Jan precipitation mm = 24 |Feb precipitation mm = 20 |Mar precipitation mm = 22 |Apr precipitation mm = 48 |May precipitation mm = 69 |Jun precipitation mm = 95 |Jul precipitation mm = 81 |Aug precipitation mm = 60 |Sep precipitation mm = 36 |Oct precipitation mm = 31 |Nov precipitation mm = 30 |Dec precipitation mm = 32 |year precipitation mm = 548 |Jan snow cm = 6.0 |Feb snow cm = 11.5 |Mar snow cm = 5.8 |Apr snow cm = 1.3 |May snow cm = 0.0 |Jun snow cm = 0.0 |Jul snow cm = 0.0 |Aug snow cm = 0.0 |Sep snow cm = 0.0 |Oct snow cm = 0.5 |Nov snow cm = 2.6 |Dec snow cm = 5.8 |year snow cm = |unit precipitation days = 1.0 mm |Jan precipitation days = 6 |Feb precipitation days = 5 |Mar precipitation days = 5 |Apr precipitation days = 9 |May precipitation days = 11 |Jun precipitation days = 11 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 8 |Sep precipitation days = 6 |Oct precipitation days = 6 |Nov precipitation days = 7 |Dec precipitation days = 7 |year precipitation days = 91 |Jan sun = 70.9 |Feb sun = 98.8 |Mar sun = 165.2 |Apr sun = 174.7 |May sun = 230.8 |Jun sun = 238.6 |Jul sun = 273.8 |Aug sun = 261.6 |Sep sun = 204.8 |Oct sun = 166.2 |Nov sun = 74.9 |Dec sun = 54.7 |year sun = 2015.0 |source 1 = NOAA<ref name= NOAA>{{Наведена мрежна страница | url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/RA-VI/RO/15120.TXT | title = Cluj Climate Normals 1961–1990 | publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]] | accessdate = 21 March 2015}}</ref> |source 2 = Romanian National Statistic Institute (extremes 1901–2000)<ref name= extremes>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.insse.ro/cms/files/pdf/ro/cap1.pdf |title = Air Temperature (monthly and yearly absolute maximum and absolute minimum) |work = Romanian Statistical Yearbook: Geography, Meteorology, and Environment |publisher = Romanian National Statistic Institute |year = 2007 |accessdate = 27 November 2012}}</ref> |date=August 2010 }} == Право и управување == ===Администрација=== [[Слика:Primaria Cluj-Napoca1.jpg|thumb|[[Градско собрание (Клуж-Напока)|Градското собрание]]]] [[Слика:Cluj-Napoca Districts.jpg|thumb|Карта на реоните во градот од 2007 година]] Градската власт е предводена од градоначалникот<ref name="law-admin">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.cdep.ro/pls/legis/legis_pck.htp_act_text?idt=27123|title=Law no. 215 / 21 April 2001: Legea administrației publice locale|accessdate=2008-03-12|publisher=Parliament of Romania|language=ro}}</ref>. Од [[2012]] година, градоначалник на градот е [[Емил Бок]], кој се вратил на таа позиција преку победа на локалните избори. На Емил блок тоа му е трет мандат, откако поднел оставка во 2008 година и станал [[премиер на Романија]]<ref name="juramant"/>. Сите одлуки се одобруваат и се дискутирани од страна на локалната самоуправа кој е составена од 27 избрани советници<ref name="law-admin"/>. Градот е поделен на 15 окрузи (cartiere). Градското собрание има намера да воведе локални административни гранки за повеќето области. {| cellpadding="2" cellspacing="0" border="1" class="wikitable" ! style="background:#ccc" | &nbsp;&nbsp;&nbsp; ! style="background:#ccc" | Партија ! style="background:#ccc" | Места ! style="background:#ccc" colspan="16" | Моментален број на советници<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.monitorulcj.ro/politica-administratie/52719-alegeri-locale-2016-cine-intra-in-consiliul-local-cluj-napoca-%E2%80%93-rezultate-finale |title=ALEGERI LOCALE 2016 Cine intră în Consiliul Local Cluj-Napoca – REZULTATE FINALE |work=monitorulcj.ro |date=7 June 2016}}</ref> |- | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | [[Национална Либерална Партија (Романија)|НЛП]] | style="text-align: right" | '''16''' | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PNL}} | &nbsp; |- | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | [[Демократска Унија на Унгарците во Романија|ДУУР]] | style="text-align: right" | '''5''' | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/UDMR}} | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; |- | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | [[Социјалдемократска партија на Романија|СДП]] + [[Сојуз на Либералите и Демократите на Романија|СЛДР]] | style="text-align: right" | '''4''' | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | {{Romanian politics/party colours/PSD}} | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; | &nbsp; |} {|summary="" style="width:500px;" |- |valign="top" align="left" width="33%"| * [[Андреј Мурешану (Клуж-Напока)|Андреј Мурешану]] * [[Бугарија (Клуж-Напока)|Бугарија]] * [[Буна Зиуа (Клуж-Напока)|Буна Зиуа]] * [[Центар (Клуж-Напока)|Центру]] * [[Дамбул (Клуж-Напока)|Дамбул]] |valign="top" align="left" width="33%"| * [[Ѓеоргени (Клуж-Напока)|Ѓеоргени]] * [[Градиниле (Клуж-Напока)|Градиниле]] * [[Григореску (Клуж-Напока)|Григореску]] * [[Груија (Клуж-Напока)|Груија]] * [[Ирис (Клуж-Напока)|Ирис]] |valign="top" align="left" width="33%"| * [[Интре Лакури (Клуж-Напока)|Интре Лакури]] * [[Манастур (Клуж-Напока)|Манастур]] * [[Марашти (Клуж-Напока)|Марашти]] * [[Сомешени (Клуж-Напока)|Сомешени]] * [[Зорилор (Клуж-Напока)|Зорилор]] |} Поради големиот урбанистички развој во последните години, во [[2005]] година, некои области на Клуж биле прогласени како области, но повеќето од нив сè уште се градилишта<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.primariaclujnapoca.ro/phcl/7-10-2005/27.aspx|title=Hotărâre privind propuneri de atribuire denumiri strazi si cartiere in municipiul Cluj-Napoca|year=2005|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj-Napoca City Hall|language=ro |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080302004936/http://www.primariaclujnapoca.ro/phcl/7-10-2005/27.aspx |archivedate = 2 March 2008}}</ref>. Покрај овие, постојат некои други градежни области како Тинеретулуи, Ломбулуи и Осер, кои би можеле да станат области во текот на следните години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/emil-boc-il-sfideaza-pe-tariceanu-892.php|title=Emil Boc îl sfidează pe Tăriceanu|date=7 June 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-07-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20080729013944/http://www.ftr.ro/emil-boc-il-sfideaza-pe-tariceanu-892.php}}</ref>. Покрај тоа, Клуж-Напока е главен град на реонот Клуж-Напока, и во градот се наоѓа седиштето на префектурата, кој се раководи од окружен совет и префект, кој е назначен од страна на централната власт во [[Романија]]<ref name="law-admin"/>. На префектот не му е дозволено да се биде член на политичка партија, а неговата улога е да ја претстави националната власт на локално ниво, да дејствува како врска и олеснување на спроведувањето на Националниот план за развој и да раководи програми на локално ниво<ref name="law-admin"/>. Како и сите други локални совети во Романија, Советот на општината, окружноот совет и градоначалникот на градот се избираат на секои четири години од страна на населението<ref name="law-admin"/>. Клуж-Напока е исто така и главниот град на историскиот регион на [[Трансилванија]]. Во моментов, градот е најголем во североисточниот регион за развој на Романија, но истиот регион не претставува административен субјект. Градското подрачје на Клуж-Напока започнало со работа во декември 2008 година и се состои 411.379 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="periurban"/> и седумнаесет општини. Извршното Претседателството на [[Демократски Сојуз на Унгарците во Романија|Демократскиот Сојуз на Унгарците во Романија]] и сите нејзини оддели имаат седиште во градот<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rmdsz.ro/script/aboutus.php?lang=hu&menuoption=0&aboutusID=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030529084824/http://www.rmdsz.ro/script/aboutus.php?lang=hu&menuoption=0&aboutusID=2 |archivedate=29 May 2003|title=Statute of the UDMR|accessdate=2008-03-12|publisher=[[Democratic Union of Hungarians in Romania]]|language=hu}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.rmdsz.ro/script/contact.php?lang=ro |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030514132630/http://www.rmdsz.ro/script/contact.php?lang=ro |archivedate=14 May 2003|title=Contacts of the Democratic Union of Hungarians in Romania|accessdate=2008-03-12|publisher=Democratic Union of Hungarians in Romania|language=ro}}</ref>. Освен тоа во градот имаат седиште и голем број на локални и регионални организации на повеќето романски политички партии. Со цел да се одржува рамнотежа на политичкото влијание на унгарското малцинство во [[Трансилванија]], националистите во Трансилванија основале партија на [[Романско Национално Единство]] на почетокот на 1990-тите години. Партијата била присутна во романскиот Парламент во текот на 1992-1996 во законодавната власт<ref name="punr">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.punr.ro/istoric.htm |archiveurl=https://web.archive.org/web/20041014191152/http://www.punr.ro/istoric.htm |archivedate=14 October 2004|title=History of PUNR|accessdate=2008-03-12|publisher=Partidul Unității Națiunii Române|language=ro}}</ref>. Партијата нејзините главни канцеларии подоцна ги преселила во [[Букурешт]]. Денеска поголемиот дел од раководството на партијата се приклучени во идеолошко сличата партија [[Голема Романија (партија)|Голема Романија]]<ref name="punr"/>. Во [[2008]] година, Институтот за истражување на националните малцинства отворил свое официјално седиште во Клуж-Напока<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=1760|title=Institutul minorităților se înființează la Cluj|date=3 August 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Во градот функционираат единаесет болници додека постојат стотина приватни медицински кабинети<ref name="hall-geography"/>. === Правен систем=== Клуж-Напока има комплексна судската организација, како последица на неговиот статус на окружен главен град. Судот на градот претставува локалната судска институција и е под надлежност на трибуналот на реонот Клуж-Напока. Жалбите на народот од овие судови се пренасочуваат кон Клушкиот Апелационионен суд. Градот, исто така, е домаќин на комерцијални и воени трибунали на земјата. Клуж-Напока има своја општинска полиција, Poliția Municipiului Cluj-Napoca, која е одговорна за контролирање на криминалот во целиот град, и работи со голем број на специјални единици. Полицијата е со седиште на улица Децебал во центарот на градот. Градското собрание има своја заедница на полициските сили, Poliţia Primăriei, кои се занимаваат со прашања за локалната заедница. Во Клуж-Напока исто така е сместен и полицискиот инспекторат. === Криминал=== [[File:Biserica Mihail.JPG|thumb|250px|Поглед кон градот]] Клуж-Напока и околината има стапка на 268 кривични пресуди на 100.000 жители во [[2006]] година, бројка која е над националниот просек<ref name="crime-insse">{{Наведена мрежна страница|url=https://statistici.insse.ro/shop/index.jsp?page=tempo3&lang=ro&ind=JUS107A|title=JUS107A – Rata criminalității (persoane condamnate definitiv la 100000 locuitori), pe regiuni de dezvoltare și județe|publisher=INSSE|accessdate=2008-05-09|archive-date=2007-06-23|archive-url=https://archive.today/20070623153727/https://statistici.insse.ro/shop/index.jsp?page=tempo3&lang=ro&ind=JUS107A}}</ref>. По револуцијата во [[1989]] година, стапката на кривичните пресуди во земјата влегла во фаза на одржлив раст, достигнувајќи историски високо ниво од 429 во [[1998]] година, кога започнала да опаѓа.<ref name="crime-insse"/>. Иако стапката на криминал е ниска, ситните криминалци можат да бидат иритирачки за странците, како и во другите големи градови на Романија<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://store.eiu.com/product/30000203KM-sample.html |title=Country Profile Romania 2006 |publisher=Economist Intelligence Unit |accessdate=2008-05-09|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090111003156/http://store.eiu.com/product/30000203KM-sample.html |archivedate=11 January 2009 }}</ref>. Во текот на 1990-тите години, две големи финансиски институции, Banca Dacia Felix и Caritas, банкротирале поради големи измами и проневера на пари.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://pdc.ceu.hu/archive/00002193/01/strain_and_economic_adjustment.pdf|title=Strain and Economic Adjustment. Romania' Travails and Pains|last=Dăianu|first=Daniel|publisher=Romanian Center for Economic Policies|accessdate=2008-05-09|format=PDF|archive-date=2008-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20080529105317/http://pdc.ceu.hu/archive/00002193/01/strain_and_economic_adjustment.pdf|url-status=dead}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9F0CE4D8163AF930A25752C1A965958260&sec=&spon=&pagewanted=all|title=Pyramid Scheme a Trap for Many Romanians|work=The New York Times|last=Perlez|first=Jane|date=13 November 1993|accessdate=2008-05-09}}</ref>. Исто така, познат е случајот со серискиот убиец [[Ромул Вереш]] или познат како „''човекот со чекан''“, кој во текот на 1970-тите години бил обвинет за пет убиства и неколку обиди за убиства, но никогаш не бил затворен по основ на лудило, туку бил обвинет дека страдал од [[шизофренија]], обвинувајќи го ѓаволот за своите постапки. Наместо тоа, тој бил институционализиран во психијатриската установа Штеј во [[1976]] година, по три години истрага. според градските митови, бројот на неговите жртви бил до неколку стотици жени, иако вистинската бројка е многу помала. Оваа конфузија веројатно се објаснува со недостаток на внимание кој го добил овој случај, и покрај својата големина, во комунистичкиот печат во тоа време<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/citeste-povestea-celui-mai-temut-criminal-al-clujului-omul-cu-ciocanul-2394295|title=Citește povestea celui mai temut criminal al Clujului: "Omul cu ciocanul"|date=17 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2019-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210155106/http://www.clujeanul.ro/cluj/citeste-povestea-celui-mai-temut-criminal-al-clujului-omul-cu-ciocanul-2394295|url-status=dead}}</ref>. Од [[2006]] година анкетите покажале висок степен на задоволство од работата на локалната полициска станица. Повеќе од половина од испитаниците за време анкетата спроведена во периодот од 2005-2006 година, се изјасниле како задоволни (62,3%) или многу задоволни (3.3%) со активностите на одделот на окружната полиција<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://cj.politiaromana.ro/vot/poll.php|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071015120522/http://cj.politiaromana.ro/vot/poll.php|archivedate=15 October 2007|title=Poll organised by the Cluj Police Department|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj Police Department|language=ro}}</ref>. Студијата покажала највисоко задоволство кај надзорот во автомобилскиот сообраќај, присуството на офицерите на улица. Напорите на локалните власти во областа на Клуж-Напока кон крајот на 1990-тите години за реформа и заштита на [[Право на детето|правата на децата]] и помош за децата кои живеат на улица, се покажала како недоволна поради недостаток на средства и отсуство на каква било вистинска соработка помеѓу страните вклучени во таа акција, пред сè на Дирекцијата за заштита на правата на детето и Дирекцијата за труд и социјална заштита. Постојат голем број на деца брздомници, чија сиромаштија и недостаток на документиран идентитет ги доведува во постојан конфликт со локалните спроведувачи на законот<ref name="report-street-children">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.streetchildren.org.uk/reports/Romania%20JJ%20report%20-%20FINAL%204 април doc|title=Street Children and Juvenile Justice in Romania|accessdate=2008-03-12|publisher="Asociația pentru Sprijinirea Integrării Sociale" (ASIS) in partnership with "The Consortium for Street Children"|format=DOC|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080627181914/http://www.streetchildren.org.uk/reports/Romania%20JJ%20report%20-%20FINAL%204|archivedate=2008-06-27|url-status=live}}</ref>. Во соработка меѓу локалната самоуправа совет и ''Prison Fellowship'', бездомниците, децата на улица и питачите се земаат и се сместуваат во рамките на христијанските центри за деца на улица и бездомници, како и во центарот Рухама<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/acte-necesare/acte69.aspx|title=Acte necesare – Persoane fără adăpost|accessdate=2008-03-12|publisher=Primăria Municipiului Cluj-Napoca|language=ro|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080317231110/http://www.primariaclujnapoca.ro/acte-necesare/acte69.aspx |archivedate = 17 March 2008}}</ref>. Како последица на тоа, бројот на овие деца во централното градско подрачје значително е намален, додека поголемиот дел од децата успешно биле интегрирани во програмата, и не се вратиле на улица.<ref name="report-street-children"/> Од [[2000]] година па наваму, Клуж-Напока бележи зголемување во нелегални трки, кои главно се појавуваат во текот на ноќта на периферијата на градот или на индустриски локации. Понекогаш овие трки предизвикуваат смртни случаи, како на возачите така и на случајните минувачи. Поради тоа властите направиле неколку обиди да се организираат правни трки како решение за овој проблем<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.adevarul.ro/articole/cursele-de-masini-pe-timp-de-noapte-intra-in-legalitate/123606|author=Călina Berceanu|title=Cursele de mașini pe timp de noapte intră în legalitate|publisher=Adevărul|date=7 April 2005|accessdate=2008-03-14|language=ro|archive-date=2008-03-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20080302091609/http://www.adevarul.ro/articole/cursele-de-masini-pe-timp-de-noapte-intra-in-legalitate/123606}}</ref> == Демографија == {|class="wikitable" border="1" style="float:right; font-size:93%;width:310px;height:16px;border:0;text-align:left;line-height:120%;margin-left:10px; margin-bottom:10px;" |- |colspan="14" style="text-align:center; background:#f4f4f4;" height=24px|'''Историја на населението на Клуж-Напока''' |- ! Година ! Население ! %± ! Романци ! Унгарци |- |1453 |6.000<ref>Pascu 1974, p.102</ref> |— |н/п |н/п |- |1703 |7.500<ref name="popmediev">Pascu 1974, pp.222–3</ref> |25% |н/п |н/п |- |1714 |5.000<ref name="pop2">Pascu et al. 1957, p.60</ref> |−33,3% |n/a |n/a |- |1770 |10,500<ref name="hungacad">{{Наведена мрежна страница | url = http://mek.niif.hu/03400/03407/html/286.html | first = Zsolt | last = Trócsányi | title = History of Transylvania | publisher = Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences | accessdate = 2016-10-22 | archive-date = 2011-03-19 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110319212414/http://mek.niif.hu/03400/03407/html/286.html | url-status = dead }}</ref> |110% |n/a |n/a |- |1785 |9.703<ref name="popmediev"/><ref name="jakabe">Jakab Elek, ''Kolozsvar Tortenete'', II, Okleveltar, Budapesta, 1888, p.750</ref> |−7,6% |н/a |n/a |- |1787 |10.476<ref name="popmediev"/><ref name="jakabe"/> |7,9% |н/п |н/п |- |1835 |14,000<ref name="popmediev"/><ref>Katona Lajos, ''Kolozsvar terulete es nepessege'', in "Kolozsvari Szemle", 1943, no.4, p.294</ref> | 33,6% |н/п |н/п |- |1850 |19.612 |40% |21,0% |62,8% |- |1880 |32.831 |67,4% |17,1% |72,1% |- |1890 |37.184 |13,2% |15,2% |79,1% |- |1900 |50.908 |36,9% |14,1% |81,1% |- |1910 {{ref label|b|b|none}} |62.733 |23,2% |14,2% |81,6% |- |1920 |85.509 |36,3% |34,7% |49,3% |- |1930 |100.844<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Brubaker|first=Rogers|title=Nationalist Politics and Everyday Ethnicity in a Transylvanian Town|url=http://www.excelentnauniverzita.sk/material/temac/brubaker/handout-Nationalist-Politics-and-Everyday-Ethnicity.pdf|publisher=National Program Excellent University|date=24 September 2008|accessdate=2011-04-09|archive-date=2011-06-10|archive-url=https://www.webcitation.org/5zKdmQm3m?url=http://www.excelentnauniverzita.sk/material/temac/brubaker/handout-Nationalist-Politics-and-Everyday-Ethnicity.pdf}}</ref> |17,9% |34,6% |47,3% |- |1941{{ref label|c|c|none}}{{ref label|d|d|none}} |114.984 |14% |9,8% |85,7% |- |1948 |117.915 |2,5% |40% |57% |- |1956 {{ref label|e|e|none}} |154,723 |31,2% |47,8% |47,9% |- |1966 |185.663 |20% |56,5% |41,4% |- |1977 |262,858 |41,5% |65,8% |32,8% |- |1992 |328.602 |25% |76,6% |22,7% |- |2002 |317,953<ref name="population-2002"/> |−3,2% |79,4% |19,0% |- |2011 {{ref label|f|f|none}} |324,576<ref name="INSSE-Cluj-2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CComunicat_definitive_Cluj.doc|title=Comunicat de presă privind rezultatele finale ale Recensământului Populației și Locuințelor – 2011|publisher=Cluj County Regional Statistics Directorate|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-05|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504103241/http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CComunicat_definitive_Cluj.doc|url-status=dead}}</ref><ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CAnaliza_serii%20date_RPL2011.doc|title=Rezultate definitive ale Recensământului Populației și Locuințelor – 2011 – analiza|publisher=Cluj County Regional Statistics Directorate|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-05|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504103421/http://www.cluj.insse.ro/cmscluj/files%5Cdeclaratii%5CAnaliza_serii%20date_RPL2011.doc|url-status=dead}}</ref><ref name="INSSE-etnie-2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=National Institute of Statistics|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-22|archive-date=2016-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20160118131243/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|url-status=dead}}</ref> |2,1% |81,5% |16,4% |- |colspan="14" style="text-align:center; background:#f4f4f4;" height=24px| Извор (освен поинаку наведеното):<br/>Варга Е. Арпад<ref name="varga-arpad"/> |} Населението на градот според пописот од [[2011]] година изнесува 324.576 жители<ref name="population-2002"/> или 1,6% од вкупното население на [[Романија]]. Бројот на населението во градското подрачје на Клуж-Напока се проценува на 411.379 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="metro"/>, додека населението заедно со околината се проценува на 420.000 жители<ref name="INSSE-Cluj-2011-analiza"/><ref name="periurban"/>. Новата Митрополитска влада започнала со работа во декември [[2008]] година<ref name="ziua-metropola"/> . Според директорот на центарот за население, во реалност во градот живеат поголем број на луѓе од оние кои се официјално регистрирани. Покрај тоа, оваа бројка не ги вклучува луѓето кои немаат постојана адреса на живеење во градот, чија бројка надминува 20.000 луѓе<ref name="flotanti"/>. Во модерно време, населението на Клуж доживеало две фази на брз раст. Првата фаза се случила во доцниот [[XIX век]], додека втората фаза се случила за време на комунистичкиот период, кога започнала кампања за масовна урбанизација и многу луѓе мигрирале од руралните средини<ref>Brubaker et al. 2006, p.112</ref>. Околу две третини од порастот на населението во овој период била врз основа на мигрантите кои доаѓале во градот поради работни места. По [[1966]] година била воведена забрана за [[абортус]] и [[контрацепција]], кое дополнително придонела до зголемување на наталитетот на населението<ref name=industrialisation/>. Уште во текот на средниот век, градот е мултикултурен, со различен културен и верски живот. Според романскиот попис во [[2011]] година, за оние за кои има достапни податоци, 81,5% од населението на градот се етнички Романци, вторА по големина етничка група се [[Унгарци]]те, кои сочинуваат 16,4% од населението. Остатокот се состои од [[Роми]] (1,1%), [[Германци]] (0,18%), [[Евреи]] (0,05%) и други (0.7%). (Процентот на оние за кои податоците се недостапни изнесува 7,1%)<ref name="INSSE-etnie-2011"/>. Денес, градот добива голем прилив на мигранти: 25.000 луѓе бараат престој во градот за време започнувајќи од 2007 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|title=Wanted: Clujeanul verde|date=6 March 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-05-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20080511000054/http://www.ftr.ro/wanted-clujeanul-verde-2898.php|url-status=dead}}</ref>. Во однос на религијата, меѓу оние за кои има податоци, 71,3% од населението во [[2011]] година биле припадници на [[Романска православна црква|Романската православна црква]] и 10,6% на [[Романската реформска црква]]. [[Римокатоличка црква на Романија|Римокатоличката]] и [[Романска грко-католичка црква|романската грко-католичка заедница]] тврдат дека нивниот процент изнесува 5,0% и 4,7% од вкупниот број на население. Останатите религиозни групи вклучуваат Пентекостици (2,7%), Баптисти (1,2%), Унитаристи (1.0%). (Податоците се недостапни за 7,9% од населението<ref name="INSSE-religie-2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_13.xls|title=Populația stabilă după religie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=National Institute of Statistics|date=5 July 2013|accessdate=2013-07-25|archive-date=2013-09-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921053537/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_13.xls|url-status=dead}}</ref> ). Од друга страна, во [[1930]] година, во градот живееле 26,7% Реформисти, 22,6% Грко-католици, 20,1% Римокатолици, 13.4% Евреи, 11,8% Православни 2,4% Лутеранци и 2.1 % Унитари<ref>{{Наведена книга|title=Populația Statornică în 1930 După Religie|volume=Volume 2, Part 2|page=588|publisher=Institutul Central de Statistică|url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Cluj_religie_1930.jpg|accessdate=2013-07-05|language=ro}}</ref>. Фактори кои придонеселе за промена на овие проценти се истребувањето<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jewishgen.org/databases/Holocaust/0127_Cluj-survivors.html|title=Cluj Children Survivors|date=January 2006|accessdate=2008-04-05|publisher=JewishGen}}</ref> и емиграцијата на еврејското население од градот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35722.htm|title=Background Note: Romania |date=October 2007|accessdate=2008-04-05|publisher=United States Department of State}}</ref>, забраната на Грко-католичката црква во периодот од 1948 до 1989 година<ref>{{Наведена книга|author1=Boia, Lucian |author2= Christian, James |last-author-amp=yes |title=Romania: Borderland of Europe|location=London|year=2001|page=150|isbn=1-86189-103-2|publisher=Reaktion}}</ref> и постепеното намалување на бројот на унгарско население. Еврејското население во текот на историјата се населило во централниот дел од [[Трансилванија]]<ref name="princeton">Brubaker et al. 2006, pp.17–8</ref>. Тие биле значаен дел од економскиот развој на градот кон крајот на 19 и почетокот на 20 век. Иако еврејската заедница опфаќала значителен процент од населението на градот за време на меѓувоениот период помеѓу 13 и 15 %<ref>{{Наведена книга|author1=Wolfgang Mueller|author2=Michael Portmann|title=Osteuropa vom Weltkrieg zur Wende|page=39|year=2007|publisher=[[Austrian Academy of Sciences|ÖAW]]|isbn=978-3-7001-3791-7|url=http://hw.oeaw.ac.at/0xc1aa500d_0x0013e44a|accessdate=2008-03-22}}</ref>, оваа бројка се намалила како последица на холокаустот и емиграција. Од 1990 година само неколку стотици Евреи останале во Клуж-Напока<ref name="princeton"/> [[File:Cluj center.jpg|thumb|left|[[Црква Свети михаил (Клуж-Напока)|Црквата Св. Михаил]], најголемата црква во градот]] Во [[14 век]], поголемиот дел од жителите на градот и на локалната елита биле [[Саксонци]]<ref name="centumvirate"/>, главно доселеници донесени од страна на кралевите на Унгарија во 12 и 13 век, со цел да се развие<ref name=MUSE>{{Наведена мрежна страница|url=http://muse.jhu.edu/demo/libraries_and_culture/v041/41.3niessen.pdf|format=PDF|title=Museums, Nationality, and Public Research Libraries in Nineteenth-Century Transylvania|accessdate=2008-05-27|author=James P. Niessen|year=2006|work=University of Texas Press|publisher=Project MUSE|pages=304|doi=|quote=}}</ref> и да се одбранат јужните граници на провинцијата<ref name=MUSE/>. До средината на следниот век околу половина од населението имале унгарски имињаref name="princeton"/>. Во [[Трансилванија]] [[реформација]]та оставила големи промени бидејќи Саксонците го прифатиле [[Лутеранство]]то додека [[Унгарци]]те или останале католици или станале [[Калвинисти]]<ref name=Review>{{Наведено списание|last=Szelényi|first=Balázs|date=April 2004|title=The Dynamics of Urban Development: Towns in Sixteenth and Seventeenth-Century Hungary|journal=The American Historical Review|volume=|issue=|page=22|id=|url=http://historycooperative.press.uiuc.edu/journals/ahr/109.2/szelenyi.html#FOOT31|accessdate=2008-05-27|quote=|archive-date=2006-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20060913010218/http://historycooperative.press.uiuc.edu/journals/ahr/109.2/szelenyi.html#FOOT31|url-status=dead}}</ref>. Но во текот на следните векови голем дел од Саксонците биле асимилирани од страна на Унгарците и градот станал унгарско говорно подрачеје до средината на 20 век, иако 4,8% од жителите се идентификувале како Германци во 1880 година<ref>Brubaker et al. 2006, p.93</ref>. Ромите формираат големо малцинство во современа Романија. Во Клуж-Напока сепак нивното присуство е многу мало, околу 1% од вкупниот број на население<ref name="princeton"/>. Речиси 50.000 [[Унгарци]] живеат во Клуж-Напока. Градот е дом на втората по големина урбана унгарската заедница во Романија, по [[Тргу Муреш]], со активен културен и академски живот бидејќи во градот се наоѓа унгарски државен театар и опера, како и унгарски истражувачки институции и музеи. Во однос на верските работи, во градот се наоѓа седиштето на Евангелско-лутеранската црква. Заочнувајќи од [[2007]] година, 7.000 студенти посетувале курсеви по унгарски јазик на [[Универзитет Бабеш Болјаи|Универзитетот Бабеш Болјаи]]. == Стопанство == [[Слика:Zebra Crossing, Eroilor Avenue, Cluj Napoca, Romania.jpg|left|thumb|Булеварот Ероилор]] [[Слика:Ursus brewery.jpg|thumb|Фабриката за производство на пиво Ursus]] [[Слика:Diese Cafe Cluj-Napoca.jpg|thumb|Плоштадот Унири]] Клуж-Напока е важен стопански центар во Романија. Познати локалните брендови, кои станале познати на национално ниво, и до одреден степен дури и на меѓународно ниво, се: [[Banca Transilvania]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=2193|title=Banca Transilvania se extinde în afara României|date=18 August 2007|accessdate=2008-03-18|language=ro}}</ref>, [[Terapia Ranbaxy]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/sanatate/politici-bani/cel-mai-mare-producator-generice-terapia-ranbaxy--investeste-cercetare-1_5124d44200f5182b858210a3/index.html|title=Cel mai mare producător de generice, Terapia Ranbaxy, investeşte în cercetare|date=20 February 2013|accessdate=2014-12-12|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>, [[Farmec]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ftr.ro/index.php?cmd=d&id=2537|title=Farmec clujean|date=10 January 2008|accessdate=2008-03-18|publisher=Foaia Transilvană|language=ro|archive-date=2008-03-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20080322232243/http://www.ftr.ro/index.php?cmd=d&id=2537|url-status=dead}}</ref> [[Jolidon]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/articol_160829/jolidon__international_business_outperforms_local_one.html|title=Jolidon: International business outperforms local one|date=13 February 2008|accessdate=2008-03-18|publisher=Ziarul Financiar|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080418082049/http://www.zf.ro/articol_160829/jolidon__international_business_outperforms_local_one.html |archivedate = 18 April 2008}}</ref>, [[Jolidon]] и [[Ursus]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/articol_133108/dieter_schulze__ursus__seceta_scumpeste_berea_si_majoreaza_importurile_de_materie_prima.html|title=Dieter Schulze, Ursus: Seceta scumpeste berea si majoreaza importurile de materie prima|date=18 July 2007|accessdate=2008-03-18|publisher=Ziarul Financiar |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080221010109/http://www.zf.ro/articol_133108/dieter_schulze__ursus__seceta_scumpeste_berea_si_majoreaza_importurile_de_materie_prima.html |archivedate = 21 February 2008}}</ref>. Американскотоонлајн списание ''[[InformationWeek]]'' информирало дека голем дел од софтвертската и ИТ активност во [[Романија]] се одржува во Клуж-Напока<ref name="technopolis">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.informationweek.com/showArticle.jhtml;jsessionid=WRL0GCTCWCB2AQSNDLPCKHSCJUNN2JVN?articleID=206103523&queryText=cluj|title=Romania Proving Popular As Software Outsourcing Destination|date=4 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=InformationWeek|archive-date=2008-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080305134713/http://www.informationweek.com/showArticle.jhtml;jsessionid=WRL0GCTCWCB2AQSNDLPCKHSCJUNN2JVN?articleID=206103523&queryText=cluj|url-status=dead}}</ref>. [[Nokia]] инвестирала 200 милиони евра во една фабрика за мобилни телефони во близина на градот<ref name="nokia-press">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nokia.com/A4136001?newsid=1114420|title=Nokia to set up a new mobile device factory in Romania|date=26 March 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Nokia}}</ref>, чие производство започнало во февруари [[2008]] година и завршило во декември [[2011]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/eveniment/nokia-va-inchide-fabrica-de-la-jucu-peste-2-200-de-oameni-isi-vor-pierde-locurile-de-munca-exclusiv-compania-si-a-luat-adio-de-la-angajatii-romani-cu-o-scrisoare-in-limba-engleza-8815421|title=Nokia va inchide fabrica de la Jucu|publisher=Ziarul Financiar|date=29 September 2011|accessdate=2014-12-12|language=ro}}</ref>. Освен тоа бил отворен и истражувачки центар, кој бил затворен во април [[2011]] година<ref name="offices-nokia">{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.hotnews.ro/pp_articol_20415-Birouri-Nokia-inaugurate-la-Cluj.htm|title=Birouri Nokia, inaugurate la Cluj|date=21 June 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Hotnews.ro|language=ro}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.adevarul.ro/locale/cluj-napoca/ULTIMA_ORA_Nokia_pleaca_din_Cluj-Napoca_0_470353214.html|title=Nokia pleacă din Cluj-Napoca|date=27 April 2011|accessdate=2011-09-29|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Поранешната фабрика на [[Nokia]] била купена од страна на италијанскиот производител на апарати [[De'Longhi]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.evz.ro/de-longhi-cumpara-fabrica-nokia-din-romania-963205.html|title=Italienii de la De' Longhi cumpără fabrica Nokia din România|publisher=Evenimentul Zilei|date=26 January 2012|accessdate=2014-12-12|language=ro}}</ref>. Во грдот се наоѓаат филијали на светски корпорации како [[MOL Group|MOL]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.molromania.ro/ro/contact/|title=Contacts|accessdate=2008-03-12|publisher=MOL Romania|language=ro}}</ref> [[Aegon N.V.|Aegon]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aegon.ro/ro/contact |title=Contacts |accessdate=2008-03-12 |publisher=Aegon |language=ro |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090824084341/http://www.aegon.ro/ro/contact |archivedate=24 August 2009 }}</ref> [[Emerson Electric|Emerson]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.emerson.ro/|title=Emerson|accessdate=2013-09-24|publisher=Emerson Romania|language=ro}}</ref> [[De'Longhi]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.delonghi.com/ro_ro/contact-form/|title=Contact|accessdate=2013-09-24|publisher=DeLonghi Romania|language=ro|archive-date=2013-02-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20130215043155/http://www.delonghi.com/ro_ro/contact-form/}}</ref> [[Bechtel]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=2366|title=Giganții americani își deschid sedii la Cluj|date=24 August 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref> [[FrieslandCampina]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=22636|title=Campina și Friesland se mută la Cluj|publisher=Ziua de Cluj|date=13 March 2008|accessdate=2008-03-18}}</ref> [[Office Depot]], [[Genpact]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=8559|title=Genpact și Office Depot ocupã Iulius Business Center|date=8 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref> и [[New Yorker]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=11827|title=New Yorker își stabilește la Cluj sediul din România|date=22 April 2008|accessdate=2008-04-22|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref> [[Robert Bosch GmbH|Bosch]] исто така има изградено фабрика во близина на градот, во истата индустриска зона како [[De'Longhi]]. .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zf.ro/auto/bosch-deschide-pe-9-mai-noua-fabrica-din-cluj-12151155|title=Bosch deschide pe 9 mai noua fabrică din Cluj|publisher=Ziarul Financiar|date=26 February 2014|accessdate=2014-12-12|language=ro}}</ref> Клуж-Напока исто така е и важен регионален трговски центар, со голем број на продавници и хипермаркети. Булеварот Ероилор и улицата Меморандумулу се најскапите улици во градот, каде киријата на месец достигнува цена од 720 евра<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hotnews.ro/stiri-imobiliar-2002035-romania-locul-30-lume-cele-mai-scumpe-artere-comerciale.htm|title=România – pe locul 30 in lume la cele mai scumpe artere comerciale|date=7 November 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Hotnews.ro|language=ro}}</ref>. Постојат два големи трговски центри: [[Polus]] (вклучувајќи го хипермаркетот [[Carrefour]]) и Iulius (вклучувајќи хипермаркет [[Auchan]]). Други големи продавници вклучуват филијали на разни меѓународни хипермаркетски синџири како Cora, Metro и Selgros. Меѓу трговците на мало, во градот се наоѓаат продавници на Zara, Guess, Camaïeu, Bigotti, Orsay, Jolidon, Kenvelo, Triumph, Tommy Hilfiger, Sephora, Yves Rocher, Swarovski, Ecco, Bata, Adidas, Converse и Nike<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.stiridecluj.ro/economic/vara-reducerilor-la-iulius-mall-cluj-vezi-ce-promotii-sunt-in-aceasta-vara-p|title=Vara reducerilor la Iulius Mall Cluj|date=5 July 2013|accessdate=2014-08-21|publisher=Știri de Cluj|language=ro}}</ref>. Во [[2008]] година, вкупниот буџет на градот изнесувал 990 милиони леи<ref name="gen-budget">{{Наведена мрежна страница|first=Ciprian|last=Iancu|url=http://www.clujeanul.ro/cluj/cluj-napoca-are-buget-record-2358373|title=Cluj-Napoca are un buget record|publisher=Clujeanul|date=31 January 2008|accessdate=2008-03-18|language=ro|archive-date=2008-02-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20080201101218/http://www.clujeanul.ro/cluj/cluj-napoca-are-buget-record-2358373}}</ref>, што е еквивалентно на повеќе од 266 милиони евра. Во текот на претходната година, буџетот се зголемил за 19% во [[2006]], 56% во [[2007]] година и 35% во [[2008]] година. Буџетите за 2005, 2006, 2007 и 2008 година се 396.303.743, 472.364.500<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/Comunicate%5Cbuget%202006_2006-9-1.aspx|title=Primaria Municipiului Cluj-Napoca|publisher=Primariaclujnapoca.ro|accessdate=2009-07-07|archiveurl = https://web.archive.org/web/20061015012207/http://www.primariaclujnapoca.ro/Comunicate/buget%202006_2006-9-1.aspx|archivedate=15 October 2006 }}</ref>, 739.214.224<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/HCL%5C2007-1.aspx|title=Primaria Municipiului Cluj-Napoca|publisher=Primariaclujnapoca.ro|date=22 January 2007|accessdate=2009-07-07|archiveurl = https://web.archive.org/web/20071027065628/http://www.primariaclujnapoca.ro/HCL/2007-1.aspx|archivedate=27 October 2007 }}</ref> и 990,812,338.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/HCL%5C2008-3.aspx|title=Primaria Municipiului Cluj-Napoca|publisher=Primariaclujnapoca.ro|date=25 January 2008|accessdate=2009-07-07}}{{cbignore|bot=medic}}</ref> === Туризам=== Во [[2007]] година, хотелската индустрија во Клуж-Напока нудила сместување на вкупно 6.472 легла, од кои 3.677 во хотели, 1.294 во куќи за гости, а остатокот во бунгалови, кампови или хостели<ref name="Tourism">{{Наведена мрежна страница|publisher=Ziua de Cluj|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=8905|title=Turiștii au dublat populația Clujului|date=14 February 2008|accessdate=2008-03-12|language=ro}}</ref>. Вкупно 700.000 посетители, од кои 140.000 биле странци, преноќиле во градот<ref name="Tourism"/>. Сепак, значителен удел на посети биле направени од страна на оние кои го посетуваат градот за еден ден, а нивниот точен број не е познат. Најголем број од странските посетители доаѓаат од [[Унгарија]], [[Италија]], [[Германија]], [[САД]], [[Франција]] и [[Австрија]]<ref name="Tourism"/>. Покрај тоа, 140 туристички агенции во градот помогаат во организирање на домашни и странски патувања<ref name="Dezbatere">{{Наведена мрежна страница|publisher=Cluj-Napoca City Hall|url=http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/04-05-06/Material%20modificat%20in%20urma%20dezbaterii%20publice%20(3).pdf|title=Strategia de dezvoltare a turismului în municipiul Cluj-Napoca|year=2006|accessdate=2 август 2008|language=ro|format=PDF|archiveurl = https://web.archive.org/web/20061015011156/http://www.primariaclujnapoca.ro/proiecte-dezbateri/04-05-06/Material%20modificat%20in%20urma%20dezbaterii%20publice%20(3).pdf |archivedate = 15 October 2006}}</ref>. == Уметност и култура == {{wide image|Victor_Babes_Street_and_surroundings.jpg|800px|align-cap=center|Поглед на градот од улицата Виктор Бабеш}} [[File:Ansamblul monumental Matia Corvin.JPG|thumb|Споменик на Матијаш Корвин]] [[File:Cluj-Napoca Central Park-statue 01.jpg|thumb|Фонтана во Централниот парк]] Клуж-Напока има разновиден културен живот во голем број на области, вклучувајќи ги и визуелните уметности, изведувачките уметности и ноќниот живот. Културната сцена на градот се потпира на својата историја, која датира од римско време. во градот започнало да се гради во римско време, и тој потфат оставил белег врз урбаниот распоред на градот. Сепак, средновековниот град се променил бидејќи во текот на овој период биле изградени голем број на нови државни и верски објекти, од кои најпозната е црквата Свети Михаил<ref>{{Наведена книга|title=Transilvania Medievale: Le Citta Fondate Di Sibiu, Bistrița, Brașov, Cluj|last=Băldescu|first=Irina|language=it|publisher=Bonsignori|isbn=88-7597-371-7}}</ref>. Во текот на [[16 век]] градот станал главен културен и религиозен центар на Трансилванија<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://education.yahoo.com/reference/encyclopedia/entry/ClujNapo|title=Entry on Cluj-Napoca in Columbia Encyclopedia, Sixth Edition|publisher=Columbia University Press|year=2006|accessdate=2008-05-13|archive-date=2011-06-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20110606100529/http://education.yahoo.com/reference/encyclopedia/entry/ClujNapo}}</ref>. Во [[1820]] година и првата половина на [[1830]] година, градот бил најважниот центар на унгарскиот театар и опера<ref>{{Наведено списание|url=http://muse.jhu.edu/login?uri=/journals/notes/v060/60.2schneider.html|first=David E.|last=Schneider|title=Batori Maria: Opera ket felvonasban (review)|publisher=Music Library Association|volume=60|issue=2|date=December 2003|quote=In the 1820s and first half of the 1830s, Kolozsvár was the most important centre for Hungarian theatre and opera|doi=10.1353/not.2003.0170|journal=Notes|page=529}}</ref>, додека на почетокот на [[XX век]], сè уште како унгарски град, тој станал главна алтернатива на кинематографијата на [[Будимпешта]]<ref name="filmkultura">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmkultura.iif.hu:8080/2000/articles/essays/balogh.en.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050112200250/http://www.filmkultura.iif.hu/2000/articles/essays/balogh.en.html|archivedate=12 January 2005|title=History of the Hungarian Film, from the beginning until 1945|author=Gyöngyi Balogh|publisher=National FilMarchive of Hungary|accessdate=2008-05-13}}</ref>. По основањето на [[Кралство Романија]] на крајот на [[Првата светска војна]], започнал процес на препород на романската култура во градот и изградба на голем број на објекти. Најзабележителен од сите претставува завршувањето на монументалната православна катедрала во [[1933]] година, од спротивната страна на Романскиот национален театар<ref name="brubaker-orth">Brubaker et al. 2006, pp.100–101</ref>. Кон крајот на 1960-те години започнала голема индустријализација и [[романизација]] на градот<ref>Brubaker et al. 2006, pp.111–113</ref>. Денеска во градот живеат луѓе од различни култури, со свои културни институции како што се Државниот театар на Унгарија, Британскиот совет и разни други центри за унапредување на странските култури. Овие институции одржуваат манифестации во чест на нивните култури, и тоа на бесарапски<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Narcisa|last=Chiorean|title=Compact, Gândul Mâței și Cătălin Josan cântă la Festivalul "Basarabia"|url=http://www.clujeanul.ro/cultura-timp-liber/compact-gandul-matei-si-catalin-josan-canta-la-festivalul-basarabia-2488740|publisher=Clujeanul|date=26 March 2008|accessdate=2008-05-13|language=ro|archive-date=2008-06-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20080615050709/http://www.clujeanul.ro/cultura-timp-liber/compact-gandul-matei-si-catalin-josan-canta-la-festivalul-basarabia-2488740}}</ref>, унгарски,<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Misguided youth using an ethnic excuse|last=Bell|first=Charles|url=http://www.seventimes.ro/features__analyses/misguided_youth_using_an_ethnic_excuse.html|publisher=Seven Times|date=22 March 2008|accessdate=2008-05-13|archive-date=2008-05-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20080522011930/http://www.seventimes.ro/features__analyses/misguided_youth_using_an_ethnic_excuse.html|url-status=dead}}</ref> туниски<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Manifestări de cultură tunisiană|url=http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/manifestari_de_cultura_tunisiana_la_cluj_napoca_11056.html|publisher=Monitorul de Cluj|date=6 March 2007|accessdate=2008-05-13|language=ro|archive-date=2009-01-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20090107053240/http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/manifestari_de_cultura_tunisiana_la_cluj_napoca_11056.html}}</ref> и јапонски<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Luiza|last=Meseșan|title=Cultura japoneză a captat atenția clujenilor|url=http://www.ftr.ro/cultura-japoneza-a-captat-atentia-clujenilor-3220.php|publisher=Foaia Transilvană|date=17 April 2008|accessdate=2008-05-13|language=ro|archive-date=2008-04-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20080421175018/http://www.ftr.ro/cultura-japoneza-a-captat-atentia-clujenilor-3220.php}}</ref>. ===Знаменитости=== Клуж-Напока има голем број на знаменити објекти и споменици. Една од тие е [[Црква Свети Михаил (Клуж-Напока)|црквата Свети Михаил]] која се наоѓа на плоштадот Унири. Црквата била изградена во текот на [[14 век]] во готски стил од тој период. Црквата денеска ја има најголемата камбанаријата во Романија<ref name="sf-mihail">Lukács 2005</ref>. Во предниот дел на црквата се наоѓа статуа на Матијаш Корвин, подигнат во чест на родениот крал на Унгарија во Клуж-Напока. На плоштадот Аврам Јанку се наоѓа црква изградена во меѓувоениот период. Романската гркокатоличка црква во градот се вика Свето Преображение. Друга атракција на градот е [[Палата на правдата (Клуж-Напока )|Палатата на правдата]], изградена помеѓу [[1898]] и [[1902]] година, и дизајнирана од архитектот Ѓула Вагнер во [[еклектичен стил]]. Овој објект се наоѓа на плоштадот Аврам Јанку, а на плоштадот се наоѓаат уште и Народниот театар, Палатата на префектурата, Палатата на финансиите и палатата на седиштето на округот. Голема знаменитост на градот претставува ботаничката градина, која се наоѓа во близина на центарот. Покрај оваа градина, во градот се наоѓаат и неколку големи паркови. Како важен културен центар, во Клуж-Напока се наоѓаат многу театри и музеи, меѓу кои најпознати се Националниот музеј на трнасилванската истортија, Етнографскиот музеј, музејот на уметноста, музејот на фармацијата, музејот на вода, музејот на [[минералогија]]та, музејот на палеонтологија, музејот на спелеологијата, Ботанички музеј и музеј на зоолошката градина. ===Визуелни уметности=== Во однос на визуелните уметности, во градот се наоѓаат голем број на галерии. Националниот музеј на уметноста се наоѓа во поранешната палата на Ѓерѓ Банфлу, најрепрезентативната секуларна градба изградена во барокен стил во [[Трансилванија]]. Музејот се одликува со богата колекција на романската уметност, вклучувајќи дела на уметници како Николае Григореску, Штефан Лукијан и Димитрие Пакиуреа, како и некои дела на странски уметници. Градот бил номиниран за европски музеј на годината во 1996 година. Други позначајни галерии во градот се Галеријата на вајарата и Галеријата на народната уметност. ===Изведувачки уметности=== [[File:Teatrul National Cluj.jpg|thumb|[[Национален театар „Лукијан Блага“|Националниот театар Лукијан Блага]]]] Во градот има голем број на познати објекти и институции на изведувачки уметности. Најистакнат е театарот во стил на барок.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cluj4all.com/adrese/istorie,18/obiective-istorice,60/palatul-banffy-sec.-xviii,711/|title=Palatul Bánffy|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj4all.com|language=ro|archive-date=2007-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20071106061512/http://www.cluj4all.com/adrese/istorie,18/obiective-istorice,60/palatul-banffy-sec.-xviii,711/}}</ref><ref>Lukács 2005, pp.83–5</ref><ref>Pascu 1957, p.63</ref> кој се наоѓа на плоштадот Аврам Јанку, изграден во почетокот на [[XX век]] како резиденија на династијата Банфи. Градбата е вклучена во списокот на заштитени споменици на [[УНЕСКО]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.operacluj.ro/cladirea.html#|title=Website of the Romanian National Opera in Cluj-Napoca|accessdate=2008-03-12|publisher=Romanian National Opera|language=ro|archive-date=2008-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20080304101358/http://www.operacluj.ro/cladirea.html|url-status=dead}}</ref>. Од [[1919]] година, по обединувањето на Романија, во зградата се наоѓа [[Национален театар „Лукијан Блага“|Националниот театар Лукијан Блага]] и Националната опера на Романија. Трансилванската филмхармонија била основана во [[1955]] година и таа одржува концерти на класична музика. Мултикултурализмот во градот повторно е потврден од страна на Унгарскиот театар и опера. Исто така постои и голем број на помали независни театри, вклучувајќи го Куклениот театар. ===Музика и ноќен живот=== Клуж-Напока е место од каде потекнуваат некој од најпознатите романски музичари. Најпознати бендови од градот се Компакт, поп групата Систем, која завршила на третото место на [[Евровизија 2005]] година, блуз бендот [[Најтлузерс]], алтернативниот бенд [[Луна Амара]]. Во градот се наоѓаат голем број на дискотеки и клубови каде најчесто се пушта хаус музика, но има и посебни каде се пушта само џез, хеви метал или панк музика. Забавните клубови се распрскани низ центарот на градот. ''Diesel Club'' е една од најпознатите клубови во градот. Други познати клубови се ''Obsession The Club'' и ''Midi''. Овие три клубови се класифицирани како првите три клубови во регионот на Трансилванија во една табела објавени од страна на националниот дневен весник România Liberă. Во реонот на Унири се наоѓа и моден бар, кој е спонзориран од страна на [[Fashion TV]]. Некои други клубови во центарот се ''Aftereight'', ''Avenue'', ''Bamboo'', ''Decadence'', ''Kharma'' и ''Molotov Pub''. === Културни манифестации=== Во градот се одржуваат голем број на културни манифестации од различен вид. Тие се одвиваат во текот на целата година, иако се почести во летните месеци. „Sărbătoarea Muzicii“ или Фестивалот на музиката се одржува секоја година на 21 јуни во голем број на романски градови, во кој е вклучен и самиот Клуж-Напока, организиран под покровителство на Францускиот културен центар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://clujeanul.gandul.info/cultura-timp-liber/sarbatoarea-muzicii-in-gazette-si-obsession-2718396|author=Sebastian Secan|title=Sărbătoarea muzicii în Gazette și Obsession|date=18 June 2008|accessdate=2013-02-11|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2014-05-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20140504090915/http://clujeanul.gandul.info/cultura-timp-liber/sarbatoarea-muzicii-in-gazette-si-obsession-2718396}}</ref>. Фестивалот „Splaiul Independenței“ се одржува секоја година на бреговите на реката Сомешул, и најчесто се служи пиво. Друг фестивал од сличен ранг е и „Septemberfest“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cci.ubbcluj.ro/index.php?pagina=cultural&sidecol=col7|title=Culture and Entertainment|accessdate=2008-03-12|publisher=Babeș Bolyai University – Center for International Cooperation}}</ref>. Во [[2015]] година, градот бил прогласен за Европски град на младоста<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.romanialibera.ro/actualitate/locale/clujul-devine-capitala-europeana-a-tineretului-285179.html|title=Clujul devine Capitală Europeană a Tineretului|author=Claudiu Pădurean|date=26 November 2012|accessdate=2012-11-26|publisher=Romania Liberă|language=ro|archive-date=2013-04-16|archive-url=https://archive.today/20130416132922/http://www.romanialibera.ro/actualitate/locale/clujul-devine-capitala-europeana-a-tineretului-285179.html}}</ref>. Во градот се случиле голем број на значајни музички настани, вклучувајќи ја церемонијата на музичките награди на [[МТВ Романија]], која се одржала во салата Хорија Демијан во 2006 година. Во 2007 година, [[Бијонсе Ноулс]] одржала концерт на стадионот Јон Моина<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ziuadecj.realitatea.net/eveniment/beyonce-canta-pe-ion-moina--44275.html|title=Beyonce cântă pe 'Ion Moina'|date=13 September 2007|accessdate=2013-02-14|publisher=Ziua de Cluj|language=ro|archive-date=2013-11-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20131102021928/http://ziuadecj.realitatea.net/eveniment/beyonce-canta-pe-ion-moina--44275.html}}</ref>. Во [[2010]] година, [[Iron Maiden]] го вклучиле градот во текот на својата светска турнеја<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/foto-video-iron-maiden-cutremurat-ardealul-vezi-imagini-concert-1_50ae2e097c42d5a6639a6af5/index.html|title=Iron Maiden a cutremurat Ardealul|date=16 August 2010|accessdate=2013-02-14|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. [[Арена Клуж|Арената Клуж]] била била отворена во [[2011]] година со концерти на [[Scorpions]] и [[Smokie]], на кој настан присуствувале поеќе од 40,000 луѓе<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/trupa-scorpions-inaugurat-cluj-arena-vezi-imagini-timpul-concertului-1_50aec7db7c42d5a663a052d6/index.html|author=Monika Krajnik|title= Trupa Scorpions a inaugurat Cluj Arena|date=9 October 2011|accessdate=2013-02-14|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Во [[2012]] година во градот концерт одржала групата [[Roxette]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gandul.info/magazin/peste-20-000-de-spectatori-asteptati-la-concertul-roxette-de-pe-cluj-arena-9885601|author=Vasile Măgrădean|title=Peste 20.000 de spectatori, așteptați la concertul Roxette de pe Cluj Arena|date=18 July 2012|accessdate=2013-02-14|publisher=Gândul|language=ro}}</ref>, во 2013 групата [[Deep Purple]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/foto-video-deep-purple-facut-show-cluj-suntetifantastici-magnifici-iubim-1_51b25871c7b855ff566cbc4a/index.html|author= Florina Pop|title=Deep Purple a făcut show la Cluj|date=8 June 2013|accessdate=2013-10-31|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Покрај тоа, локалните клубови редовно организираат настани со меѓународни уметници, најчесто странски диџеи. Меѓународниот филмски фестивал во Трансилванија, што се одржал во градот во 2001 година, бил во организација на Здружението за промоција на романскиот филм, е првиот романски филмски фестивал од меѓународен карактер. На фестивалот се доделуваат награди за најдобар филм во конкуренција, како и награди за најдобар режисер, најдобра изведба и најдобра фотографија. == Архитектура == Во градот се среќаваат како архитектонски правци ренесансата, барокот и готиката. Модерната архитектура исто така е присутна низ фасадите на објектите, како и архитектурата од времето на комунизмот. ===Историска архитектура=== [[File:Bánffy Palace in Kluj-Napoca.PNG|thumb|]] [[File:Cluj.jpg|thumb|]] Најстариот објект во градот е куќата на Матијаш Корвин. Објектот првично бил изграден во готски стил но подоцна бил реновиран во ренесансен стил.<ref>Lazarovici et al. 1997, p.56 (3.2 Monumente medievale)</ref>. Во текот на овој период куќите во градот најчесто биле правени од камен или дрво. Куќата најчесто имала [[визба]], приземје и горен спрат. Фасадите на објектите во стариот дел на градот се претежно зачувани<ref name="Grove">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.oxfordartonline.com/subscriber/article/grove/art/T018268|title=Cluj-Napoca|year=2008|accessdate=2008-10-10|publisher=Oxford University Press}}</ref>. Црквата Свети Михаил е најстарата и најрепрезентативната зграда изработена во готски стил во земјата, која датира од [[14 век]]. Најстар од нејзините делови е олтарот кој датира од 1390 година, додека најнов дел е саат-кула, која била изградена во готски стил во [[1860]] година<ref name="sf-mihail"/>. Први ентузијасти за барокот во градот биле Католичката црква и аристократијата. Голем број на уметници пристигнале во градот од Германија и Австрија. Најраните знаци на новиот архитектонски стил се појавиле во внатрешноста на црквата Свети Михаил во 1740-тите години, кога [[олтар]]от и говорницата биле украсени. Во еден дел од олтарот е прикажано ''[[Возвишение на мудреците]]'' изработено во периодот од [[1748]] до [[1750]] година и е дело на [[Франц Антон Мулберч]]. Најраната барокна црква во градот била изградена од страна на [[Језуити]]те во периодот од [1718] до [[1724]] година. Во текот на овој век биле изградени повеќе едноставно дизајниран барокни цркви од лутеранските, унитарските и православните верници. Во стариот дел на градот најчесто благородните семејства ги граделе своите палати. Барокната палата на Банфи била изградена во периодот од [[1774]] до [[1785]] година од страна на Еберхардт Блауман. На плоштадот Аврам Јанку и Унри биле изградени објекти во стил на барок и рококо. Овде спаѓа Палатата на правдата<ref name="palat-justitie">{{Наведена мрежна страница|url=http://portal.just.ro/InstantaPrezentare.aspx?idInstitutie=117|title=Prezentare instanță|accessdate=2008-03-12|publisher=Cluj Tribunal|language=ro|archive-date=2008-04-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408092230/http://portal.just.ro/InstantaPrezentare.aspx?idInstitutie=117}}</ref>, театарот,<ref name="teatru">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujonline.com/ro/teatrul_opera_nationala.htm|title=Teatrul și Opera Națională "Lucian Blaga"|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujonline.com|language=ro|archive-date=2008-02-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20080216121606/http://www.clujonline.com/ro/teatrul_opera_nationala.htm|url-status=dead}}</ref>, Њујоршката палата и.т.н<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=9446|title=Cum va arăta viitorul "Conti"|date=26 February 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Во текот на [[XIX век]], голем број на куќи биле изградени во нео-класичен и еклектичен стил. Од овој период на неокласична архитектура, најзначајни градби се Калвинистичката црква (1829–50), академијата (1801) и Градското собрание (1843-1846)<ref name="Grove"/>. На бреговите на Сомешул исто така се наоѓаат широк спектар на стари згради. Најзначајни градби во овој регион се палатаѕа Берде, Бабош, Елијан и Уранија. Овие објекти се мешавина на барок, ренесанса и готика<ref>Alicu et al. 1995, p.30</ref> ===Модерна и комунистичка архитектура=== [[File:Teatrul Maghiar Cluj-Napoca.jpg|thumb|десно|[[Унгарскиот театар]]]] Дел од архитектурата во градот е составена од објекти изградени за време на комунистичката ера, кога историската архитектура била заменета со високи станбени блокови. Денеска, во центарот се наоѓаат неколку примети на модерната архитектура кои датираат од комунистичката ера. Зградата на Унгарскиот театар била изградена во почетокот на 20 век, но била реновирана во [[1961]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.huntheater.ro/oldal.php?soid=9&mm=11&sl=7|title=Detailed technical description|accessdate=2008-03-12|publisher=Hungarian Theatre of Cluj}}</ref>. Друг пример на модернистичка архитектонска уметност е ''Palatul Telefoanelor'', која се наоѓа во близина на плоштадот Михај Витазул, област која, исто така располага со комплекс на големи станбени згради. === Современа архитектура=== Од [[1989]] година во градот започнале да се градат модерни облокадери и згради со стаклени фасади. Примери за современа архитектура во градот се трговските центри и седиштата на банките. Објектот на банката [[Groupe Société Générale]] претставува највисоката зграда во градот, со 50 метри висиниа. Нејзините 12 спратови биле завршени во 1997 година, по четири години работа. Денеска во објектот се наоѓаат седишта на неколку осигурителни компании и нафтени компании. Друг интересен архитектонски објект е т.н. „''Clădirea biscuite''“. Оваа зграда требалo да биде седиште на Земјоделската банка, но по нејзиниот банкрот во 1990-тите години, банката била купена од Рајфајзен банка. == Сообраќај == [[File:A3 (Romania).jpg|thumb|десно|Автопатот А3]] [[File:Cluj-Napoca, PESA 82, 2012 јуни 09 (2).jpg|thumb|Трамвајот [[Pesa Swing]]|врска=Special:FilePath/Cluj-Napoca,_PESA_82,_2012_јуни_09_(2).jpg]] Клуж-Напока има комплексен систем на регионален сообраќај. Градот има воспоставено патна, воздушна и железничка мрежа со главните градови во Романија и во Европа. Градот исто така располага со систем за јавен превоз кој се состои од автобуски, тролејбуски и трамвајски линии. Клуж-Напока се наоѓа на патот помеѓу три различни европски патишта (E60, E81 и E576). На национално ниво, градот се наоѓа на три различни магистрални патишта: DN1, DN1C и DN1F. Романскиот автопат А3, исто така познат како Автопат Трансилванија, кој е во изградба, ќе го поврзи градот со западната граница на Романија и со Букурешт<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.autostradatransilvania.ro/www/index.html/articles|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080120091947/http://www.autostradatransilvania.ro/www/index.html/articles|archivedate=20 January 2008|title=Technical Data|accessdate=2008-03-12|publisher=Bechtel}}</ref>. Делот од патот 2B помеѓу [[Кампија Турзији]] и Клуж бил отворен кон крајот на [[2010]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=7150|title=O jumătate de miliard de euro pentru autostradă|date=12 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |author1=Denis Barabaș |author2=Adrian Popa |url=http://www.adevarul.ro/locale/cluj-napoca/S-au_inaugurat_cei_10_km_de_autostrada_dintre_Campia_Turzii_si_Turda_0_371363058.html|title= Autostrada "șchioapătă" mai departe|date=13 November 2010|accessdate=2011-04-13|publisher=Adevărul|language=ro}}</ref>. Автобуската станица се користи од страна на неколку приватни транспортни компании кои го обезбедуваат превозот кон голем број на локации од сите краеви на земјата. Бројот на лиценцирани автомобили во градот се проценува на 175.000 возила<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Alexandra Groza|url=http://www.clujeanul.ro/saptamanal/ce-masini-conduc-clujenii-2333338|title=Ce mașini conduc clujenii?|date=14 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2008-02-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20080223002943/http://www.clujeanul.ro/saptamanal/ce-masini-conduc-clujenii-2333338}}</ref>. Заочнувајќи од [[2007]] година, регионот е рангиран на шесто место на национално ниво според автомобили продадени во текот на годината, со 12.679 единици, што одговара на 4% од вкупниот број. Една десетина од овие автомобили се лимузини и спортски автомобили<ref>{{наведени вести |author=Alexandra Păcurar|title=Dacia trece în viteză pe lângă liderii mondiali ai pieței auto|date=29 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Informația Cluj|language=ro}}</ref>. Околу 3.300 такси-возила имаат дозвола за работа во Клуж-Напока<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Adrian Popa|url=http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/consilierii_locali_au_decis_limitarea_numarului_de_taxiuri_din_cluj_napoca_28292.html|title=Consilierii locali au decis limitarea numărului de taxiuri din Cluj-Napoca|date=28 November 2007|accessdate=2008-08-01|publisher=Monitorul de Cluj|language=ro|archive-date=2008-05-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20080522171935/http://www.monitorulcj.ro/cms/site/m_cj/news/consilierii_locali_au_decis_limitarea_numarului_de_taxiuri_din_cluj_napoca_28292.html|url-status=dead}}</ref>. Компанијата за јавен транспорт во градот има патна мрежа од 321 километри преку користење на 3 трамвајски линии, 6 тролејбуски линии и 21 автобуски линии<ref name="hall-geography"/>. Транспортот во градското подрачје на градот исто така е покриен со голем број на приватни автобуски компании, како што се Fany и MV Trans, и тие исто така обезбедуваат превоз и во соседните градови и села<ref>{{Наведена мрежна страница |author=Vasile Racovițan|url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=14080|title=Curse private, prețuri ca la stat|date=1 July 2008|accessdate=2009-07-03|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. [[Аеродром Клуж-Напока|Меѓународниот аеродром Клуж-Напока]] се наоѓа на 9 километри источно од центарот на градот и е втор најпрометен аеродром во [[Романија]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://adevarul.ro/locale/cluj-napoca/trafic-aerian-recordinregistrat--aeroportul-international-cluj-doilea-aeroport-altarii-numarul-pasageri-primele-6-luni-1_5406af470d133766a8d0c3e3/index.html |title=Trafic aerian record înregistrat pe Aeroportul Internaţional Cluj, al doilea aeroport al ţării după numărul de pasageri din primele 6 luni |work=Adevărul |author=Florina Pop |date=3 September 2014}}</ref>, веднаш по [[Аеродром Хенри Коанда|Букурешкиот аеродром]]. Во текот на 2015 година, аеродромот служел на повеќе од 1,4 милиони патници<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.anna.aero/wp-content/uploads/european-airports.xls |title=2015 pax |work=Anna Aero}}</ref>. Аеродромот се наоѓа на европскиот пат E576 и е поврзан со центарот на градот преку автобусската линија број 8. Аеродромот опслужува разни директни меѓународни одредишта низ Европа. Во [[2016]] година треба да биде изградена 42 метри висока контролната кула на местото на старата кула, изградена во [[1960]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://citynews.ro/eveniment/turn-nou-de-control-la-aeroport-2016-1263001 |title=Turnul de control al aeroportului din Cluj, finalizat în 2016. Unde va fi construit |work=CityNews.ro |date=4 April 2014 |accessdate=2016-10-22 |archive-date=2016-08-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160808203602/http://citynews.ro/eveniment/turn-nou-de-control-la-aeroport-2016-1263001 }}</ref>. Новата контролната кула ќе биде една од најмодерните во земјата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.digi24.ro/Stiri/Digi24/Actualitate/Stiri/Futurist+FOTO+Turn+control+Aeroportul+International+Cluj+Napoca |title=Futurist: Noul turn de control de la Aeroportul din Cluj-Napoca va fi unul dintre cele mai moderne din ţară |work=Digi24 |date=4 April 2014}}</ref> [[Железничка станица Клуж-Напока|Железничката станица Клуж-Напока]] се наоѓа на околу 2 километри северно од центарот на градот. Таа се наоѓа на главната линија на романските железници (Букурешт - Орадеа - романска западна граница) и на линијата 401 (Клуж-Напока-Деј). Железничкиот сообраќај обезбедува директни железнички врски со сите големи романски градови и во [[Будимпешта]]. Железничка станица е многу добро поврзана со сите делови на градот од страна на трамваи, тролејбуси и автобуси на компанијата за јавен транспорт. Градот, исто така, располага со две други помали железнички станици: Мала станица која се наоѓа веднаш до главната станица и железничката станица Клуж-Напока исток. Исто така постои и карго станица. Компанијата за јавен транспорт управува со трамвајската линија која тече низ градот. Планираната модернизација ќе вклучува инсталација на нови железнички пруги и поделба на трамвајскиот од патниот сообраќај. Ова ќе донесе голем број на предности, вклучувајќи намалување на бучава, помала преоптовареност во сообраќајот и поголема брзина, од 60 километри на час до 80 километри на час. == Медиуми == [[Слика:Chiosc ziare Cluj-Napoca.jpg|thumb|Продавница за продажба на весници]] [[Слика:Presa clujeana.JPG|thumb|right|Весници на романски и унгарски јазик]] Клуж-Напока претставува голем центар за трансилванските медиумите, бидејќи во градот се наоѓаат седиштата на сите регионални телевизии, весници и радио станици. Најголемиот дневен весник кој излегува во [[Букурешт]] обично се реиздава во Клуж-Напока како во регионална верзија, што ги опфаќа трансилванските прашања. Такви регионални весници се ''[[România Liberă]]'', ''[[Gardianul]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.realitateacluj.ro/index.php?option=com_content&view=article&id=642:GARDIANUL-REGIONAL---Cotidianul-național-Gardianul-își-lansează-ediție-regioanală_2008-04-15-03-19-55&catid=12:social&Itemid=13|title=Cotidianul național Gardianul își lansează ediție regională|date=15 March 2008|accessdate=2008-03-15|publisher=Realitatea Cluj|language=ro |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080503031822/http://www.realitateacluj.ro/index.php?option=com_content&view=article&id=642:GARDIANUL-REGIONAL---Cotidianul-na%C5%A3ional-Gardianul-%C3%AE%C5%9Fi-lanseaz%C4%83-edi%C5%A3ie-regioanal%C4%83_2008-04-15-03-19-55&catid=12:social&Itemid=13 |archivedate = 3 May 2008}}</ref>, ''[[Ziarul Financiar]]'', [[''ProSport'']] и ''[[Gazeta Sporturilor]]''. Покрај регионалните изданија, кои се дистрибуираат низ Трансилванија, националниот весник [[''Ziua'']] исто така работи на локално ниво, ''Ziua de Cluj'', кој делува како локален дневен весник и е на располагање само во границите на градот. Градот исто така може да се пофали со други весници од локален интерес, како и [[''Făclia'']] и [[''Monitorul de Cluj'']], како и два слободни дневни весници, [[''Informația Cluj'']] и ''[[Cluj Expres]]''. ''[[Clujeanul]]'' е еден од најголемите весници во Трансилванија, со 53.000 читатели на издание<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Cluj/CLUJEANUL_isi_schimba_infatisarea.html|title=Clujeanul își schimbă înfățișarea|date=1 December 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Clujeanul|language=ro|archive-date=2008-01-27|archive-url=https://archive.today/20080127170826/http://old.clujeanul.ro/cotidian/nocache/articol/Cluj/CLUJEANUL_isi_schimba_infatisarea.html|url-status=dead}}</ref>. Клуж-Напока е исто така центар на унгарскиот печат во Романија. Во градот се наоѓаат седиштата на двата најголеми весници од овој вид, ''[[Krónika]]'' и ''[[Szabadság]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mediaromania.ro/|title=Media statistics for newspapers in Romania|accessdate=2008-03-13|publisher=Mediaromania.ro|language=ro|archive-date=2008-03-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20080313214129/http://www.mediaromania.ro/}}</ref>, како и списанијата ''[[Erdélyi Napló]]'' и ''[[Korunk]]''. ''[[Săptămâna Clujeană]]'' е економски неделник кој се издава во градот, додека ''Piata А-Z'' е весник за огласи и реклами. Клуж имал активни медиуми во текот на меѓувоениот период. Во тој период излегувал ционистичкиот весник [[''Új Kelet'']]. Во времето на комунизмот излегувале ''Tribuna'', ''Steaua'', ''Utunk'', ''Korunk'', ''Napsugár'' и''Előre'' Меѓу локалните телевизиски станици во градот, ТВР Клуж и една приватна телевизија се емитуваат на регионално ниво, додека другите се ограничени на градското подрачје. Look Plus е достапна преку кабелски оператор и емитува локални содржини во текот на денот. Други станици работат како филијали на националните телевизии, преку локални извештаи во прилог на националните програми. Радиостаници во градот се [[''Radio Cluj'']], [[''Radio Impuls'']] и [[''Paprika Rádió'']] на [[унгарски јазик]]. Во почетокот на [[XX век]], филмска продукција градот, предводена од [[Јено Јанович]], била единствената алтернатива на филмската продукција во Будимпешта. Првиот филм направен во градот, во соработка со парискиот производител Pathe, бил ''Sárga csikó'' во [[1912]] година. Филмот доживеал меѓународен успех и бил прикажуван во [[Јапонија]]<ref name="filmkultura"/>. Првиот престижен уметнички филм во рамките на унгарската кинематографија, во соработка со парискиот производител Pathe, бил [[''Bánk bán'']] од [[1914]] година, трагедија напишана од страна на [[Јожеф Катона]]<ref name="filmkultura"/>. Подоцна, во [[1991]] година, во градот бил снимен филмот ''[[Undeva în Est]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/title/tt0103165/|title=Undeva în Est (1991)|publisher=IMDb|accessdate=2008-05-13}}</ref>, во [[1995]] година на унгарски јазик филмот ''[[A Részleg]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/title/tt0114313/|title=A Részleg (1995)|publisher=IMDb|accessdate=2008-05-13}}</ref>, во [[2001]] година романскиот филм ''[[Cartier]]'' и неговото продолжение ''[[Înapoi în cartier]]''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmulcartier.ro/|last=Enache|first=Cornel|title=Official website of the movie|publisher=Page Cinema|accessdate=2008-03-16|language=ro|archive-date=2008-02-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205192325/http://www.filmulcartier.ro/}}</ref>. == Образование == [[File:Cluj-Napoca University of Babes-Bolyai.JPG|thumb|[[Универзитетот Бабеш Болјаи]]]] Високото образование има долга традиција во Клуж-Напока. [[Универзитет Бабеш Болјаи|Универзитетот Бабеш Болјаи]] е најголемиот во земјата, со околу 50.000 студенти<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ubbcluj.ro/ro/publice/files/statistica.pdf|title=The Babeș-Bolyai University today|accessdate=2008-03-12|publisher=UBB|language=ro|format=PDF |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080408202135/http://www.ubbcluj.ro/ro/publice/files/statistica.pdf |archivedate = 8 April 2008}}</ref> , на [[романски]], [[унгарски]], [[германски]] и [[англиски јазик]]. Неговото име одбележува две важни фигури во [[Трансилванија]], романскиот лекар [[Виктор Бабеш]] и унгарскиот математичар [[Јанош Бојаи]]. Универзитетот своите корени ги има од [[1581]] година, кога [[Језуити]]те основале академија во градот. Во [[1872]] година царот Франц Јосиф го основал Универзитетот во Клуж, кој подоцна бил преименуван во Универзитет Франц Јосиф<ref name="francisc-iosif">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cs.ubbcluj.ro/www/index.php?module=pagemaster&PAGE_user_op=view_page&PAGE_id=72&MMN_position=243:243|title=Învățământul universitar în Transilvania|accessdate=2008-03-12|publisher=Babeș-Bolyai University – The Faculty of Mathematics and Computer Science|language=ro|archive-date=2007-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20071011094242/http://cs.ubbcluj.ro/www/index.php?module=pagemaster&PAGE_user_op=view_page&PAGE_id=72&MMN_position=243:243|url-status=dead}}</ref>. Во текот на [[1919]] година, непосредно по завршувањето на [[Првата светска војна]], Универзитетот се преселил во [[Будимпешта]], каде што останал до [[1921]] година, по кое се преселил во унгарскиот град [[Сегед]]. Во првата половина на [[1940]] година седиштето повторно било преместено во градот, кога Клуж се вратил под унгарско владеење, за да по крајот на војната повторно седиштето биде вратено во Сегед. Во тој период во градот како филијала бил основан универзитетот и во 1959 година двата универзитети биле споени во еден. Освен овој, во градот се наоѓаат уште девет други универзитети, меѓу нив и на [[Технички универзитет (Клуж-Напока)|Техничкиот универзитет]], [[Универзитет за медицина и фармација Јулију Хатегану]], [[Универзитет за земјоделски науки и ветеринарна медицина (Клуж-Напока)|Универзитет за земјоделски науки и ветеринарна медицина]], [[Универзитет за уметност и дизајн (Клуж-Напока)|Универзитет за уметност и дизајн]], [[Музичка академија Георге Дима]] итн. Во текот на [[14 век]] во градот започнало да работи Католичко училиште.<ref name="clujnet-edu">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie/06-primele_scoli.htm|title=Istoria Clujului – Primele școli|publisher=Clujnet.com|accessdate=2008-05-14|language=ro|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080130171606/http://www.clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie/06-primele_scoli.htm |archivedate = 30 January 2008}}</ref>. Денеска, во градот има 62 градинки, 30 основни и 45 средни училишта<ref name="hall-geography"/>. Нивната активност е под надзор на окружниот одбор за образование. На поголемиот дел од училиштата се учи на романски јазик, но постојат и училишта на унгарски јазик како и мешани училишта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.edrc.ro/docs/docs/Strategia%20Cluj.pdf|title=Clujul multicultural. Strategia de dezvoltare a municipiului Cluj|publisher=Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală|language=ro|accessdate=2008-05-15|format=PDF|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080529112358/http://www.edrc.ro/docs/docs/Strategia%20Cluj.pdf |archivedate = 29 May 2008}}</ref>. Статистичките податоци покажуваат дека 18.208 студенти биле запишани во средниот образовен систем на градот во текот на 1993-1994 учебна година, и дополнителни 7,660 на едно од 18-те стручни училишта<ref name="edu-function">{{Наведено списание|title=Educational Function of Cluj-Napoca City|journal=Studia Universitatis Babes-Bolyai|department=Sociology|issue=1–2/1995–1996|url=http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=cd175c0d-79ee-42dd-be52-c81420ee5a9a&articleId=6ffe57f7-7cca-4efe-ae42-ebbcd4d3ab76|accessdate=2008-05-15}}</ref>. Во истата година, уште 37.111 ученици и 9.711 деца биле регистрирани за основно и предшколско образование<ref name="edu-function"/>. == Спорт == {{Главна|ЧФР Клуж}} [[Слика:Stade Constantin Radulescu.jpg|thumb|[[Стадион Константин Радулеску]]]] Во градот постојат четири клубови кои играат во лигите во организација на [[Фудбалска федерација на Романија|Романската фудбалска федерација]], вклучувајќи и две екипи кои учествуваат во најсилната лига на земјата, [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.realitatearomaneasca.ro/content.php?c=articole&id_categorie=7&articol_id=6581&article=divizia+a+devine+liga+i|title=Divizia A devine Liga I|date=15 May 2006|accessdate=2008-03-12|publisher=Realitatea Românească|language=ro|archive-date=2008-12-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20081212020325/http://www.realitatearomaneasca.ro/content.php?c=articole&id_categorie=7&articol_id=6581&article=divizia+a+devine+liga+i}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.evz.ro/detalii/stiri/revine-liga-i-programul-primei-etape-a-sezonului-2010-2011-900511.html|title=Revine Liga I – Programul primei etape a sezonului 2010–2011|date=13 July 2010|accessdate=2011-03-21|publisher=Evenimentul Zilei|language=ro}}</ref>. [[ЧФР Клуж]] (основан во [[1907]] година) е најстариот фудбалски клуб во земјата<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sport.ro/stiri/21359/Fotbal-Intern/Liga-1/Clujul-fierbe-CFR-U-inca-un-derby-pentru-Liga-1.-Comenteaza-aici-.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071230095116/http://www.sport.ro/stiri/21359/Fotbal-Intern/Liga-1/Clujul-fierbe-CFR-U-inca-un-derby-pentru-Liga-1.-Comenteaza-aici-.html |archivedate=30 December 2007|title=Clujul fierbe: CFR – U, înca un derby pentru Liga 1|date=27 November 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Sport.ro|language=ro|quote=Cea mai veche echipă a campionatului, CFR-ul lui Andone așteaptă copilul iubit al Clujului – Universitatea (The oldest established team in the championship, Andone's CFR waits for the beloved child of Cluj – Universitatea)}}</ref>. Во текот на сезоната 2007-2008 година, клубот го освоил романското првенство и Купот на Романија<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Zaharia|first=Paul-Daniel|title=Cluj cup success caps remarkable season|url=http://www.uefa.com/footballeurope/news/kind=2/newsid=694207.html|publisher=UEFA.com|date=10 May 2008|accessdate=2008-05-12}}</ref> за првпат во својата историја<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Zaharia|first=Paul-Daniel|title=CFR Cluj crowned in Romania|url=http://www.uefa.com/footballeurope/news/kind=2/newsid=692949.html|publisher=UEFA.com|date=7 May 2008|accessdate=2008-05-08}}</ref><ref>{{наведени вести|author1=Radu Timofte |author2=Justin Palmer |title=CFR Cluj win Romanian title for first time |url=http://www.guardian.co.uk/football/feedarticle/7503389 |publisher=Guardian (Reuters) |date=7 May 2008 |accessdate=2008-05-08 |location=London }}{{cbignore|bot=medic}}</ref>, а истото на клубот му успеало и во сезоната 2009-2010 година и моментално е актуелен шампион на земјата. [[ФК Университатеа Клуж|Университатеа Клуж]] бил основан во [[1919]] година и својот најголем успех досега во романското првенство го имал во [[1965]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucluj.ro/fotbal-u-cluj/istorie.php |title=Istorie |accessdate=2008-03-12 |publisher=Universitatea Cluj |language=ro|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080307032943/http://www.ucluj.ro/fotbal-u-cluj/istorie.php |archivedate=7 March 2008 }}</ref>. [[ФК Санататеја]] е фудбалски клуб кој бил основан во [[1986]] година и денеска се натпреварува во третата романска лига. Негов најголем успех е пласман во четврт-финалето на Купот на Романија во текот на 2007-2008 сезона<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ziuadecj.ro/action/article?ID=6175|title=Dinamo a spulberat visul "virușilor"|date=6 December 2007|accessdate=2008-03-12|publisher=Ziua de Cluj|language=ro}}</ref>. Во [[2001]] година бил основан [[ФК Клужана]] од страна на студентите на универзитетот Болјаи. На новата [[Арена Клуж]], своите домашни натпревари ги игра Университатеа Клуж и стадионот има капацитет од 30,201 гледачи. Следниот најголем стадион во градот е [[Стадион Д-р Константин Радулеску]] со капацитет од 23.500 гледачи. Своите домашни натпревари на овој стадион ги игра [[ЧФР Клуж]]. стадионот во последните години претрпел неколку фази на реновирање, осветлување, автоматско наводнување на тревата и додавање на нови седишта на гледачите<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sport.ro/stiri/24354/Fotbal-Extern/Liga-campionilor/Stadion-de-5-stele-la-Cluj-Ultimele-imagini-cu-arena-CFR-ului.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080117093224/http://www.sport.ro/stiri/24354/Fotbal-Extern/Liga-campionilor/Stadion-de-5-stele-la-Cluj-Ultimele-imagini-cu-arena-CFR-ului.html |archivedate=17 January 2008|title=Stadion de 5 stele la Cluj!|date=14 January 2008|accessdate=2008-03-12|publisher=Sport.ro|language=ro}}</ref>. Спортскиот клуб Университатеа исто така вклучува екипи во спортови како рагби, кошарка, ракомет и одбојка. Градот исто така има три ватерполски екипи: ''Виторул'', ''Воинта'' и ''Поли''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.frpolo.ro/echipe.asp|title=Teams|publisher=Federația Română de Polo|accessdate=2008-05-12|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080617153959/http://www.frpolo.ro/echipe.asp |archivedate = 17 June 2008}}</ref>. [[Спортска сала Хорија Демијан|Спортската сала Хорија Демијан]] е мултифункционална сала наменета за спортови како ракомет, кошарка или одбојка. Политехничкиот базенски комплекс вклучува базени и поседува затворен и отворен простор. Во паркот Јулију Хатегану се наоѓа тениско игралиште и нов базен. Во областа на автомобилската индустрија, Клуж-Напока е домаќин на две трки од Националното рели првенство. Првата трка која се вика „Рели Клуж“, и за првпат се одржала во 1975 година. Таа се одржува во месец јуни, додека втората трка, која се вика „Рели Аврам Јанку“ се одржува во месец септември и таа започнува од плоштадот и тече низ околината на градот. {{wide image|Cluj Arena - panoramic view - 11 October 2011.jpg|800px|align-cap=center|<center>[[Арена Клуж]], отворена во 2011 година</center>}} == Збратимени градови == {|class="wikitable" |- valign="top" | *{{знамеикона|FRA}} [[Дижон]], Франција<small>''(1965)''</small> *{{знамеикона|FRA}} [[Нант]], Франција<small>''(1990)''</small> *{{знамеикона|CRO}} [[Загреб]], Хрватска<small>''(1976)''</small> *{{знамеикона|GER}} [[Келн]], Germany <small>''(1976)''</small> *{{знамеикона|HUN}} [[Печ]], Унгарија<small>''(1990)''</small> *{{знамеикона|USA}} [[Колумбија, Јужна Каролина|Колумбија]], [[Јужна Каролина]], САД<small>''(1991)''</small> || *{{знамеикона|ISR}} [[Бершева]], Израел<small>''(1991)''</small> *{{знамеикона|PRC}} [[Џанџоу]], Кина<small>''(1994)''</small> *{{знамеикона|KOR}} [[Сувон]], Јужна Кореја<small>''(1999)''</small> *{{знамеикона|PHI}} [[Макати]], Филипини<small>''(1996)''</small> *{{знамеикона|VEN}} [[Какао]], Венецуела<small>''(1999)''</small> *{{знамеикона|BRA}} [[Саун Пауло]], Бразил<small>''(2000)''</small><ref name="São Paulo twinnings">{{Наведена мрежна страница|url=http://www3.prefeitura.sp.gov.br/cadlem/secretarias/negocios_juridicos/cadlem/integra.asp?alt=11072007L%20144710000|title = Pesquisa de Legislação Municipal – No 14471|accessdate=2013-08-23|work=Prefeitura da Cidade de São Paulo [Municipality of the City of São Paulo]|language=pt|title=Research Municipal Legislation – No 14471|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111018123138/http://www3.prefeitura.sp.gov.br/cadlem/secretarias/negocios_juridicos/cadlem/integra.asp?alt=11072007L%20144710000|archivedate = 18 October 2011}}</ref><ref>[http://pt.wikisource.org/wiki/Lei_Municipal_de_S%C3%A3o_Paulo_14471_de_2007 Lei Municipal de São Paulo 14471 de 2007] WikiSource {{pt icon}}</ref> || *{{знамеикона|ALB}} [[Горица (Албанија)|Горица]], Албанија<small>''(2001)''</small> *{{знамеикона|ITA}} [[Парма (провинција)|Парма]], Италија<small>''(2005)''</small> *{{знамеикона|USA}} [[Рокфорд, Илиноис|Рокфорд]], САД <small>''(2005)''</small> *{{знамеикона|USA}} [[Ист Лансинг, Мичиген|Ист Лансинг]], САД <small>''(2005)''</small> *{{знамеикона|UK}} [[Ротерам]], Обединето Кралство<small>''(2006)''</small> *{{знамеикона|CHI}} [[Валдивија]], Чиле<small>''(2009)''</small><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.napocanews.ro/2009/01/municipiul-cluj-napoca-s-a-infratit-cu-orasul-valdivia-din-chile.html|title=Municipiul Cluj-Napoca s-a înfrățit cu orașul Valdivia, din Chile|author=Marius Mureșan|publisher=Napoca News|date=13 January 2009|accessdate=2012-06-28|language=ro|archive-date=2013-04-16|archive-url=https://archive.today/20130416115147/http://www.napocanews.ro/2009/01/municipiul-cluj-napoca-s-a-infratit-cu-orasul-valdivia-din-chile.html|url-status=dead}}</ref> || *{{знамеикона|ITA}} [[Витербо]], Италија<small>''(2009)''</small> *{{знамеикона|BEL}} [[Намур]], Белгија<small>''(2010)''</small> *{{знамеикона|PRC}} [[Нингбо]], Кина<small>''(2014)''</small> |} == Наводи == {{наводи|3}} == Литература== *{{Наведена книга|author1=Gh. Lazarovici |author2=D. Alicu |author3=C. Pop |author4=I. Hica |author5=P. Iambor |author6=Șt. Matei |author7=E. Glodaru |author8=I. Ciupea |author9=Gh. Bodea |title=Cluj-Napoca – Inima Transilvaniei|publisher=Editura Studia|location=Cluj-Napoca|year=1997|isbn=973-97555-0-X}} *{{Наведена книга|author=Gheorghe Bodea|title=Clujul vechi și nou|publisher=ProfImage|location=Cluj-Napoca|year=2002|isbn=973-0-02539-8}} *{{Наведена книга|author=Rogers Brubaker, Margit Feischmidt, Jon Fox & Liana Grancea|title=Nationalist Politics and Everyday Ethnicity in a Transylvanian Town|publisher=Princeton University Press|location=Princeton, New Jersey|year=2006|isbn=0-691-12834-0|url=https://books.google.com/?id=Zgg6eqKKkbcC&printsec=frontcover&dq=Brubaker+Baia|department=Introduction|url=http://press.princeton.edu/chapters/i8312.pdf}} *{{Наведена книга |last = Bunbury |first = Edward Herbert |title = A History of Ancient Geography among the Greeks and Romans |url = https://books.google.com/books?id=IGcDAAAAQAAJ |year = 1879 |publisher = John Murray, Albemarle Street |location = London }} *{{Наведена книга|author=Lukács József|title=Povestea orașului-comoară. Scurtă istorie a Clujului și monumentelor sale|publisher=Apostrof|location=Cluj-Napoca|year=2005|isbn=973-9279-74-0}} *{{Наведена книга|author=Raoul Șorban|title=Invazie de stafii. Însemnări și mărturisiri despre o altă parte a vieții|publisher=Meridiane|location=Bucharest|year=2003|isbn=973-33-0477-8}} *{{Наведена книга|author=Dorin Alicu|title=Județul Cluj – trecut și prezent|publisher=ProfImage|location=Cluj-Napoca|year=2003|isbn=973-555-090-3}} *{{Наведена книга|author1=Dorin Alicu |author2=Ion Ciupea |author3=Mihai Cojocneanu |author4=Eugenia Glodariu |author5=Ioana Hica |author6=Petre Iambor |author7=Gheorghe Lazărov |title=Cluj-Napoca, de la începuturi până azi|publisher=Clusium|location=Cluj-Napoca|year=1995|isbn=973-7924-05-3}} *{{Наведена книга|title=Cluj-Napoca=Claudiopolis|publisher=Noi Media Print|location=Bucharest|year=2004}} *{{Наведена книга|title=Cluj-Napoca – Ghid|publisher=Sedona|year=2002}} *{{Наведена книга|author1=Ștefan Pascu |author2=Iosif Pataki |author3=Vasile Popa |title=Clujul|year=1957}} *{{Наведена книга|author1=Ștefan Pascu |author2=Viorica Marica |title=Clujul medieval|publisher=Meridiane|location=Bucharest|year=1969}} *{{Наведена книга|author=Ștefan Pascu|title=Istoria Clujului|publisher=|location=Bucharest|year=1974}} *{{Наведена книга|author1=Aurel Anton |author2=Iuliua Cosma |author3=Vasile Popa |author4=Gheorghe Voișanu |title=Cluj. Ghid turistic al județului|location=Bucharest|year=1973|publisher=Editura pentru Turism}} *{{Наведена книга|author1=Simon András |author2=Gáll Enikõ |author3=Tonk Sandor |author4=Laszlo Tamas |author5=Maxim Aurelian |author6=Jancsik Peter |author7=Coroiu Teodora |title=Atlasul localităților județului Cluj|location=Cluj-Napoca|year=2003|publisher=Suncart}} *{{Наведена мрежна страница|title=Cluj-Napoca, orașul comoară al Transilvaniei, România|publisher=CLUJonline.com|url=http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|accessdate=2007-03-11|archive-date=2020-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219101645/http://www.clujonline.com/ro/istoric.htm|url-status=dead}} *{{Наведена мрежна страница|title=O istorie inedită a Clujului|publisher=ReMARK ltd|url=http://clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie.html|accessdate=2007-03-11 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070203032336/http://www.clujnet.com/romana/001_cluj_napoca/istorie.html |archivedate = 3 February 2007}} *{{Наведена мрежна страница|title=Anuarul Institutului de Istorie "George Bariț" din Cluj-Napoca|publisher="George Bariț" History Institute, Cluj-Napoca / Romanian Academy|url=http://www.history-cluj.ro/Istorie/anuare/2001/C%20U%20P%20R%20I%20N%20S.htm|accessdate=2007-03-11|archive-date=2007-10-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20071013163746/http://www.history-cluj.ro/Istorie/anuare/2001/C%20U%20P%20R%20I%20N%20S.htm|url-status=dead}} == Надворешни врски == {{рв|Cluj-Napoca}} {{wikivoyage|Cluj-Napoca}} {{wiktionary|Cluj-Napoca}} '''Официјални мреќни места''' * [http://www.primariaclujnapoca.ro/ Cluj-Napoca: Official administration site] {{ro icon}} * [http://www.prefecturacluj.ro/ Cluj County Prefecture] {{ro icon}} * [http://www.clc-cluj.org/ Cluj-Napoca Local Civic Council] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080228225954/http://www.clc-cluj.org/ |date=2008-02-28 }} {{ro icon}} * {{Official website|http://www.ctpcj.ro/|CTP (Public Transport Company) official website}} {{ro icon}} * [http://www.airportcluj.ro/ Cluj-Napoca International Airport] {{en}} {{ro icon}} '''Градски водич''' * [http://www.cluj4all.com/ Interactive map, directory and various connected to the city] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080313104221/http://www.cluj4all.com/ |date=2008-03-13 }} {{en}} {{ro icon}} {{hu icon}} {{ar icon}} {{de}} {{es}} {{he icon}} {{fr}} {{it}} {{nl icon}} {{ru}} {{tr icon}} * [http://encarta.msn.com/map_701510572/Cluj-Napoca.html Road map of the access points to Cluj-Napoca] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080517082724/http://encarta.msn.com/map_701510572/cluj-napoca.html |date=2008-05-17 }} '''Фотографии''' * [https://www.flickr.com/photos/tags/clujnapoca/clusters/ Flickr – Cluj-Napoca] {{Градови во Романија}} {{избрана}} {{Coord|46|46|N|23|35|E|type:city|display=title}} [[Категорија:Клуж-Напока| ]] [[Категорија:Градови во Романија]] rrv45rxqicvxrwy4nylol3hnvtiimj0 Мјуриел Кенет Велс 0 1182823 5537609 4055582 2026-04-11T09:00:25Z Dandarmkd 31127 5537609 wikitext text/x-wiki '''Мјуриел Кенет Велс''' ({{родена на|9|јуни|1913}} – {{починала на|8|август|2009}}) — ирско-канадска математичарка, првата жена од Ирска која се стекнала со звање доктор на [[теоретска математика]].<ref>[http://www.mathsireland.ie/blog/2017_02_cm The First Irish Woman with a Doctorate in Maths] Mathematics Ireland</ref><ref>The first woman born and brought up in Ireland to get a PhD in mathematical science–as opposed to pure mathematics–was [[Sheila Tinney]], in 1941.</ref> ==Животопис== Родена була како Мјуриел Кенет на 9 јуни 1913 година во [[Белфаст]]. Во 1914 година, нејзината мајка се преселила во [[Ванкувер]] и потоа се премажила, а Мјуриел го зела новото презиме Велс, според кое и станала позната.<ref name=tutor>{{MacTutor Biography|id=Wales}}</ref> Образованието го стекнала на [[Универзитет Британска Колумбија|Универзитетот Британска Колумбија]] (дипломирала во 1934 година, а станала магистер во 1937 година.<ref>''[https://books.google.com/books?id=_AwsYAAACAAJ&dq=Muriel+Wales&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiIzPLxrrzKAhWBOiYKHS5eDnIQ6AEIHDAA Determination of Bases for Certain Quartic Number Fields]'', University of British Columbia (1937)</ref>. Во 1941 година, стекнува звање доктор на науки на [[Универзитет во Торонто|Универзитетот во Торонто]] со одбрана на докторската дисертација: ''Теорија на алгебриските функции, врз основа на употреба на циклуси'' под менторство на Семјуел Бити,<ref>''[https://www.amazon.com/THEORY-ALGEBRAIC-FUNCTIONS-BASED-CYCLES/dp/B00KJ0XT04/ref=sr_1_4?s=books&ie=UTF8&qid=1499130471&sr=1-4&keywords=Muriel+Wales Theory Of Algebraic Functions Based On The Use Of Cycles]'', Pamphlet, Trans [[Royal Society of Canada]] (1944), ASIN: B00KJ0XT04</ref> кој е прв човек кој стекнал докторско звање во математичката наука во Канада, во 1915 година.<ref>[http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Beatty.html Samuel Beatty] ''[[MacTutor History of Mathematics archive]]'', University of St Andrews.</ref> Мјуриел Кенет Велс во 1940-те години работела во Торонто и Монтреал со атомска енергија, а во 1949 година се повлекла во Ванкувер, каде работела во бродската компанија на својот очув.<ref name=tutor/> ==Наводи== {{Reflist|30em}} ==Надворешни врски== * {{MathGenealogy|id=43065}} {{DEFAULTSORT:Кенет Велс, Мјуриел}} [[Категорија:Ирски математичари]] [[Категорија:Канадски физичари]] [[Категорија:Канадски математичари]] [[Категорија:Математичари од 20 век]] [[Категорија:Алгебристи]] dia9guvhqjjlqgcudxzjkcjekwzhdj2 Стрес кај негувател 0 1191016 5537477 5016876 2026-04-10T19:56:33Z Bjankuloski06 332 /* Причини */ Јазична исправка, replaced: реоптерет → реоптовар 5537477 wikitext text/x-wiki '''Синдром на негувател''' или '''стрес кај негувател''' — состојба која е пропратена со исцрпеност, лутина,бес или вина како резултат од постојано, долготрајно грижење за лице кое заради хронична болест е зависно од други.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.clarksvilleonline.com/2007/08/23/caregiver-syndrome-reality-for-many-caregivers-dealing-with-dementia/|title=Caregiver Syndrome: Reality for many caregivers dealing with Dementia|last=Christine Anne Piesyk|date=2009-08-23|work=Clarksvilleonline.com|accessdate=2009-11-05}}</ref> Овој термин се користи од здравствените работници, но не е официјално заведен во ''Прирачникот за Дијагностика и Статистика за Ментални Нарушувања''. Во Америка околу 66 милиони луѓе се грижат за други зависни од нив кои се болни, стари и/или инвалидизирани,во просек по 39.2 часа неделно. Над 13 милиони се грижат воедно и за сопствените деца.Овој синдром е акутен доколку негуваниот поединец има потешкотии во однесувањето, како што се: фекална инконтиненција, проблеми со меморија, проблеми со спиењето, заталкување, и [[агресија]]. Типични симптоми на кои се појавуваат кај негувателот вклучуваат: замор, [[несоница]], проблемми со желудник, и така натаму, а најчестиот е [[Депресија (расположение)|депресија]]. Грубо оценето, околу 70 проценти искусуваат симптоми на депресија.Здравствените работници го именувале како синдром на негувател, или негувателски умор, заради постоењето на влошување на физичкото и менталното здравје кај овие лица .<ref name="Midnight Sun">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.midnightsuncare.com/company-news/blog/35-caregiver-s-stress-syndrome-let-s-start-talking-about-it.html|title=Caregiver Stress Syndrome: Let's Start Talking About it|publisher=Midnight Sun Homecare Inc.|accessdate=2013-03-07}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Знаци и симптоми == Оние кои пружаат нега на пријател или член на семејството кој има долготрајна болест или состојба, подложни се на [[хроничен стрес]], а негувателството може да има и ефект врз [[имунолошкиот систем]]. Постојат индиции дека негувателите кои се грижат за пациенти со [[Алцхајмер]] се подепримирани и покажуваат пониски знаци на задоволство со животот во однос на контролните примероци. Негуватели, исто така, покажале повисоки. Негувателите имаа повисок титрат на антитела од [[ЕБВ]] и пониски проценти на [[Т клетки]] и [[Т – помагачки клетки]], <ref>{{Наведено списание|last=Esterling|first=B. A.|last2=Kiecolt-Glaser|first2=J. K.|last3=Glaser|first3=R.|date=May 1996|title=Psychosocial modulation for cytokine-induced natural killer cell activity in older adults|url=http://pni.osumc.edu/KG%20Publications%20(pdf)/101.pdf|volume=58|issue=3|pages=264–272|doi=10.1097/00006842-199605000-00010|pmid=8771626|access-date=2018-03-03|archive-date=2016-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20161224120344/http://pni.osumc.edu/KG%20Publications%20(pdf)/101.pdf|url-status=dead}}</ref> како и непосакувани ефекти врз заздравувањето на рани. <ref>{{Наведено списание|last=Kiecolt-Glaser|first=J. K.|last2=Marucha|first2=P. T.|last3=Malarkey|first3=W. B.|last4=Mercado|first4=A. M.|last5=Glaser|first5=R.|date=November 1995|title=Slowing of wound healing by psychological stress|volume=346|issue=8984|pages=1194–1196|doi=10.1016/S0140-6736(95)92899-5|pmid=7475659}}</ref> Во симптомите спаѓаат [[Депресија (расположение)|депресија]], [[анксиозност]] и надразнетост ([[лутина]]). Хроничниот стрес може да доведе до [[Хипертензија|висок крвен притисок]], [[шеќерна болест]], и компромитиран [[имунолошки систем]]. Ваквите влијанија може да го намалат животниот век на негувателот.<ref name="SchulzBeach1999">{{Наведено списание|last=Schulz|first=Richard|last2=Beach|first2=Scott R.|year=1999|title=Caregiving as a Risk Factor for Mortality|journal=[[JAMA (journal)|JAMA]]|volume=282|issue=23|pages=2215|doi=10.1001/jama.282.23.2215|issn=0098-7484}}</ref> При тешки случаи на Алцхајмер, негувателите може да ги попримат симптомите на пациентите кои ги негуваат, како прогресивно губење на памтењето. Синдромот на негувателски умор може да се јави кај лица од сите возрасни групи. На пример, постарите негуватели може да имаат за 63 проценти повисок ризик за смртност од нивните врсници кои не се грижат за други. Овој тренд може да биде предизвикан од покачените нивоа на стрес хормонот кои кружат низ телото, слично како кај лица со [[пострауматски стрес синдром]] (PTSD). Со оглед на тоа што, негувателите мора да бидат преокупирани со нивните улоги, дење и ноќе,често го занемаруваат своето здравје. Искусуваат високи нивоа на стрес, но и тага бидејќи го посведочуваат опаѓањето на здравјето на сакана личност. Нивната улога се менува од улога на партнерство (мајка/ќерка, мајка/син итн) во улога на негувател и пациент, па често за да се справат, негувателите се обраќаат и на онлајн форуми за поддршка. Некои луѓе имаат голем проблем при промената на улогата, па искусуваат [[надразнетост]] ([[лутина]]), [[огорченост]] и [[вина]]. Во таква состојба, тешко е да се дава квалитетна нега.<ref name="CNN">{{Наведени вести|url=http://www.cnn.com/2007/HEALTH/conditions/08/13/caregiver.syndrome/index.html|title=Exhaustion, anger of caregiving get a name|last=LeRoy|first=Andree|date=August 13, 2013|work=Health|publisher=[[CNN]]}}</ref> Здравјето на негувателите може да се следи на различни начини.<ref name="GeorgeGwyther1986">{{Наведено списание|last=George|first=L. K.|last2=Gwyther|first2=L. P.|year=1986|title=Caregiver Well-Being: A Multidimensional Examination of Family Caregivers of Demented Adults|journal=The Gerontologist|volume=26|issue=3|pages=253–259|doi=10.1093/geront/26.3.253|issn=0016-9013}}</ref> Постојат тестови за мерење на нивоата на стрес.<ref name="Robinson1983">{{Наведено списание|last=Robinson|first=B. C.|year=1983|title=Validation of a Caregiver Strain Index|journal=[[The Journals of Gerontology|Journal of Gerontology]]|volume=38|issue=3|pages=344–348|doi=10.1093/geronj/38.3.344|issn=0022-1422}}</ref> Негувателите се изложени на ризик за негативни ефекти над здравјето и заради емоционалната вознемиренoст.<ref>{{Наведено списание|last=Scalan|first=J.M.|last2=Vitaliano|first2=P.P.|last3=Zhang|first3=J.|last4=Savage|first4=M.|last5=Ochs|first5=H. D.|date=December 2001|title=Lymphocyte proliferation is associated with gender, caregiving, and psychosocial variables in older adults|volume=24|issue=6|pages=537–559|doi=10.1023/A:1012987226388|pmid=11778349}}</ref> Дури и кога повеќе не се грижат за друго лице, овие стресори може да имаат долготрајни ефекти заради промените во имунитетот<ref>{{Наведено списание|last=Esterling|first=B. A.|last2=Kiecolt-Glaser|first2=J. K.|last3=Bodnar|first3=J. C.|last4=Glaser|first4=R.|date=July 1994|title=Chronic stress, social support, and persistent alterations in the natural killer cell response to cytokines in older adults|url=https://interferon.osumc.edu/KG%20Publications%20(pdf)/083.pdf|volume=13|issue=4|pages=291–298|doi=10.1037/0278-6133.13.4.291|pmid=7957007|journal=|access-date=2018-03-03|archive-date=2016-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20161011044357/https://interferon.osumc.edu/KG%20Publications%20(pdf)/083.pdf|url-status=dead}}</ref> Земајќи предвид дека туѓата нега може еродирачки да влијае врз здравјето на негувателот,<ref>{{Наведено списание|last=Gallagher|first=S.|last2=Phillips|first2=A. C.|last3=Drayson|first3=M. T.|last4=Carroll|first4=D.|date=2009|title=Caregiving for children with developmental disabilities is associated with a poor antibody response to influenza vaccination|volume=71|issue=3|pages=341–344|doi=10.1097/PSY.0b013e31819d1910|pmid=19297308}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=von Kaenel|first=R.|last2=Dimsdale|first2=J. E.|last3=Patternson|first3=T. L.|last4=Grant|first4=I.|date=August 2003|title=Acute pro-coagulant stress response as a dynamic measure of allostatic load in Alzheimer's Caregivers|volume=26|issue=1|pages=42–48|doi=10.1207/S15324796ABM2601_06|pmid=12867353}}</ref> Земајќи предвид дека туѓата нега може еродирачки да влијае врз здравјето на негувателот, бројни студии сенаправени за да ги проценат ризиците со кои може да се соочи при вршење на должностите, како ефектот врз имунолошкото<ref>{{Наведено списание|last=Li|first=J.|last2=Cowden|first2=L. G.|last3=King|first3=J. D.|last4=Briles|first4=D. A.|last5=Schroeder|first5=H. W.|last6=Stevens|first6=A. B.|last7=Perry|first7=R. T.|last8=Chen|first8=Z.|last9=Simmons|first9=M.S.|displayauthors=3|date=July–August 2007|title=Effects of chronic stress and interleukin-10 gene polymorphism on antibody response to tetanus vaccine in family caregivers of patients with Alzheimer's Disease|volume=69|issue=6|pages=551–559|doi=10.1097/PSY.0b013e3180cc2c61|pmid=17634568}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Redwine|first=L.|last2=Mills|first2=P. J.|last3=Sada|first3=M.|last4=Dimsdale|first4=J.|last5=Patterson|first5=T.|last6=Grant|first6=I.|displayauthors=3|date=September–October 2004|title=Differential immune cell chemotaxis responses to acute psychological stress in Alzheimer's caregivers compared to non-caregiver controls|volume=66|issue=5|pages=770–775|doi=10.1097/01.psy.0000138118.62018.87|pmid=15385705}}</ref> ендокринолошкото функционирање,<ref>{{Наведено списание|last=Mausbach|first=D. T.|last2=Dimsdale|first2=J. E.|last3=Ziegler|first3=M. G.|last4=Mills|first4=P. J.|last5=Ancoli-Israel|first5=S.|last6=Patterson|first6=T. L.|last7=Grant|first7=I.|displayauthors=3|date=July–August 2005|title=Depressive symptoms predict norepinephrine response to a psychological stressor task in Alzheimer's caregivers|volume=67|issue=4|pages=638–642|doi=10.1097/01.psy.0000173312.90148.97|pmid=16046380}}</ref> ризикот за депресија,<ref>{{Наведено списание|last=Mintzer|first=J. E.|last2=Robert|first2=M. P.|last3=Loewenstein|first3=D.|last4=Gamez|first4=E.|last5=Millor|first5=A.|last6=Quinteros|first6=R.|last7=Flores|first7=L.|last8=Miller|first8=M|last9=Rainerman|first9=A.|displayauthors=3|date=August 1992|title=Daughters caregiving for Hispanic and non-Hispanic Alzheimer patients: Does ethnicity make a difference?|volume=28|issue=4|pages=293–303|doi=10.1007/BF00755796|pmid=1643838}}</ref> лошиот квалитет на сон,<ref>{{Наведено списание|last=Brummett|first=B. H.|last2=Babyak|first2=M. A.|last3=Siegler|first3=I. C.|last4=Vitaliano|first4=P. P.|last5=Ballard|first5=E. L.|last6=Gwyther|first6=L. P.|last7=Williams|first7=R.B.|displayauthors=3|date=March 2006|title=Associations among perceptions of social support, negative affect, and quality of sleep in caregivers and noncaregivers|volume=25|issue=2|pages=220–225|doi=10.1037/0278-6133.25.2.220|pmid=16569114}}</ref> долгорочни промени во стрес одговори,<ref>{{Наведено списание|last=Grant|first=L.|last2=Adler|first2=K. A.|last3=Patterson|first3=T. L.|last4=Dimsdale|first4=J. E.|last5=Zeigler|first5=M. G.|last6=Irwin|first6=M. R.|displayauthors=3|date=May–June 2002|title=Health consequences of Alzheimer's caregiving transitions: Effects of placement and bereavement|volume=64|issue=3|pages=477–486|doi=10.1097/00006842-200205000-00012|pmid=12021421}}</ref> кардиоваскуларни заболувања,<ref>{{Наведено списание|last=Mausbach|first=B. T.|last2=Patterson|first2=T. L.|last3=Rabinowitz|first3=Y. G.|last4=Grant|first4=L.|last5=Schulz|first5=R.|displayauthors=3|date=September 2007|title=Depression and distress predict time to cardiovascular disease in dementia caregivers|volume=26|issue=5|pages=539–544|doi=10.1037/0278-6133.26.5.539|pmid=17845105}}</ref> зголемен ризик од заразни болести, па дури и смрт.<ref>{{Наведено списание|last=Brummett|first=B. H.|last2=Siegler|first2=I. C.|last3=Rohe|first3=W. M.|last4=Barefoot|first4=J. C.|last5=Vitaliano|first5=P. P.|last6=Surwit|first6=R. S.|last7=Feinglos|first7=M.N.|last8=Williams|first8=R.B.|displayauthors=3|date=September–October 2005|title=Neighborhood characteristics moderate effects of caregiving on glucose functioning|volume=67|issue=5|pages=752–758|doi=10.1097/01.psy.0000174171.24930.11|pmid=16204434}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Kim|first=Jung-Hyun|last2=Knight|first2=Bob G.|last3=Longmire|first3=Crystal V. Flynn|date=September 2007|title=The role of familism in stress and coping processes among African America and White dementia caregivers: Effects on mental and physical health|volume=26|issue=5|pages=564–576|doi=10.1037/0278-6133.26.5.564|pmid=17845108}}</ref> Незадоволството и огорченоста од пациентот може да се пренесе во депресија и вознемиреност кај негувателот.<ref>{{Наведено списание|last=Newsom|first=J. T.|last2=Schulz|first2=R.|date=March 1998|title=Caregiving from the recipient's perspective: Negative Reactions to being helped|volume=17|issue=2|pages=172–181|doi=10.1037/0278-6133.17.2.172|pmid=9548708}}</ref> кои пак можат да се манифестираат врз неговото здравјето.<ref>{{Наведено списание|last=Shewick|first=R. M.|last2=Richards|first2=J. S.|last3=Elliot|first3=T. R.|date=March 1998|title=Dynamic processes in health outcomes among caregivers of patients with spinal cord injuries|volume=17|issue=2|pages=125–129|doi=10.1037/0278-6133.17.2.125|pmid=9548703}}</ref> == Причини == Синдромот на стрес кај негувателот е предизвикан од преоптоварувачката обврска за грижа за инвалидизирано или хронично болно лице.Причина за стресот се зголемените нивоа на стрес хормонот во текот на подолг период на време. Негувателите се јадосуваат заради опаѓачкото здравје на сакана личност, што доведува до состојба на депресија и исцрпеност, при што им се влошува емоционалното и ментално здравје. Негувателите со двојна обврска, оние кои имаат здравствена професија и воедно се грижат за некого дома. Преоптовареноста и постојаната улога на давање нега, доведува до зголемено влошување на физичкото и менталното здравје. Се мисли дека и дел од стресот кој го доживуваат негувателите е и односот кој го имаат кон нивната работа. Со други зборови, ако негувателот не сака да биде негувател, тогаш си предизвикува поголем стрес кога ја прифаќа таа улога.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aana.com/resources2/health-wellness/Documents/nb_milestone_1010.pdf|title=Understanding Caregiver Stress Syndrome|last=Tunajek|first=Sandra|date=October 2010|work=Wellness Milestones|publisher=[[American Association of Nurse Anesthetists]]|accessdate=2018-03-03|archive-date=2016-09-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20160919190040/http://www.aana.com/resources2/health-wellness/Documents/nb_milestone_1010.pdf|url-status=dead}}</ref> == Спорни прашања во здравството == ==== Во САД ==== Со оглед на тоа што терминот Синдром на негувател, е широко користен помеѓу лекарите, но не е спомнат во Прирачникот за Дијагностика и Статистика за Ментални Нарушувања, ниту во медицинската литература, лекарите не знаат како да се постават кон прашањата и проблемите кои произлегуваат од овој синдром. Оттука,често и не му се обраќа внимание. При анкета на Американската Академија на семејни лекари, откриено е дека помалку од 50% од лицата кои пружаат нега биле прашани од нивните лекари дали доживуваат стрес како негуватели. Доколку овој синдром е наведен со официјална дијагноза во Прирачникот за Дијагностика и Статистика за Ментални Нарушувања, потенцијално може да доведе до стигматизација на оние кои го имаат. Но, сепак многумина веруваат дека е подобро да добие клиничко име, за да можат негувателите кои страдаат од истиот да ја добијат потребната помош. Ова би можело да ги потикне здравствените работници подобри стратегии за третман на Синдромот на Негувател, како и да ги принуди осигурителните компании да го покриваат со осигурување соодветниот третманот. Некои начини кои би можеле да ја подобрат состојбата од овој синдром, предложени од експерти, ги вклучуваат следните предлози:  * Проширување на системот за поддршка за негувателите  * Пронаѓање на помош од неколку извори за негувателот при извршување на неговите задачи * Едукација на негувателите * Давање плата на негувателите слична или еднаква на здравствените работници во слична област, со што би ѝм се овозможило да се пензионираат од платена работа за компании кои немаат свесно или несвнесно немаат сочувство кон нивните негувателски обврски  * Поттикнување на раст на понудата за работа од далечина, така што ќе можат да работат од дома, а истовремено грижејќи се за лицето на кое му пружаат нега  * Да се пружаат услуги за нивна оддишка по потреба  * Услуги за психијатриско советување и менаџирање со стрес * Собирање на податоци за тоа колку всушност здравствениот систем заштедува со тоа што самите се ангажирале тие да бидат негуватели  ==Применети политики== ==== Во Бугарија ==== За давањето на неформална нега, од 2009 година се најмуваат невработените членови на семејстовото, кои треба да исполнуваат одредени услови и да поминат краток тренинг, за што се добива минимална исплата.<ref name=":0">Институт за Европска политика Скопје, Кој се грижи за негувателите и негувателките? Унапредување на применетите политики за неформална долготрајна нега, 2006, стр. 10 [http://www.epi.org.mk/docs/Policy_brief&#x5B;MK&#x5D;.pdf]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> ==== Во Македонија ==== Согласно квалитативното истражување на Институтот за Европска политика Скопје во периодот од 2014-2016, заради недостиг на други статистички податоци и квантитативни истражувања, се заклучило дека столбот на долготрајна нега го сочинуваат неформалните негувачи. Се смета дека е како резултат на законската одговорност која паѓа на семејството, но многу повеќе е резултат на недостигот или ограничениот пристап на квалитетни услуги и сервиси.<ref>Институт за Европска политика Скопје, Кој се грижи за негувателите и негувателките? Унапредување на применетите политики за неформална долготрајна нега, 2006, стр. 3-4</ref> Сепак, нивната значајност во системот на долготрајна нега не добива должно внимание и не е препознаена од властите, освен со многу мал паричен надоместок за туѓа нега кој всушност му се признава на лицето кое ја прима негата.<ref name=":0" /> Дополнително, негувателите и посебно негувателките се соочуваат со голем број на предизвици, како бариери за учество на пазарот на труд, занемарување на сопствените здравствени потреби, намалено учество во општествениот живот, сиромаштија, прилагодување на живеалиштето на сопствен трошок итн.<ref>Институт за Европска политика Скопје, Кој се грижи за негувателите и негувателките? Унапредување на применетите политики за неформална долготрајна нега, 2006, стр. 5-7 [http://www.epi.org.mk/docs/Policy_brief&#x5B;MK&#x5D;.pdf]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> ==== Во Словенија ==== Таканаречените "семејни помагачи и помагачки" кои даваат непрофесионална нега се платени со надомест за загубена заработувачка и се вклучени во шемите за здравствено и пензиско осигурување.<ref name=":0"/> ==== Во Хрватска ==== Постои посебен статус на родителот или близок роднина кој ќе се грижи за лицето. За тоа добиваат паричен надоместок, платено пензиско и здравствено осигурување и годишен одмор до 4 недели.<ref>Институт за Европска политика Скопје, Кој се грижи за негувателите и негувателките? Унапредување на применетите политики за неформална долготрајна нега, 2006, стр. 11 [http://www.epi.org.mk/docs/Policy_brief&#x5B;MK&#x5D;.pdf]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Превенција == Ефективни стратегии за справување, како што се спиење, вежбање и релаксација. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://assurancehomecare.ca/blog/2016/5/11/caring-for-yourself|title=Caring for Yourself|date=May 11, 2016|publisher=Assurance Home Care}}</ref> Негувателите покажуваат подобри резултати кога тие имаат активни вештини за справување,<ref>{{Наведено списание|last=Aschbacher|first=K.|last2=Patterson|first2=T. L.|last3=von Kanel|first3=R.|last4=Dimsdale|first4=J. E.|last5=Mills|first5=P. J.|last6=Adler|first6=K. A.|last7=Ancoli-Israel|first7=S.|last8=Grant|first8=I.|displayauthors=3|date=November–December 2005|title=Coping processes and hemostatic reactivity to acute stress in dementia caregivers|volume=67|issue=6|pages=964–971|doi=10.1097/01.psy.0000188458.85597.bc|pmid=16314602}}</ref> како што се: * Намалување на стресот преку програма за [[целосвесност]] * Терапија за пишување * Обука за делотворно справување * [[Управување со стрес]] * Вежби за опуштање == Предности од  негување == Негувателството всушност може да обезбеди здравствени предности за некои негуватели, како повисоки физички перформанси во споредба со лица кои не пружале туѓа нега. Во однос на негуватели кои немале преголем интензитет на обврски или лица кои не пружале воопшто туѓа нега, негувателите покажале дека помалку им опаѓа способноста за одење, јачина на стисок, брзина со која стануваат од седење. Негувателите, исто така, се покажале значително подобро на мемориската задачи во текот на 2-годишна временска рамка. Покажале резултати на ниво на некој 10 години помлад од нив, иако и двете групи (снегувателите наспроти не-негуватели) биле во нивните осумдесетти години.<ref name="Benefits">{{Наведена мрежна страница|url=http://newoldage.blogs.nytimes.com/2011/10/12/caregivings-hidden-benefits/|title=Caregiving's Hidden Benefits|last=Span|first=Paula|date=October 12, 2011|work=The New York Times}}</ref> Иако улогата на негувател има висока цена, таа носи и големи придобивки, а тие се емоционални, психолошки и духовни, како: * Пораст на довербата во сопствените способности * Чувство на лична сатисфакција * Зголемена семејна блискост Жените кои стануваат негувателки се доволно здрави за да ги преземат задачите за да пружаат туѓа нега, па затоа тоа прави смисла дека тие ќе бидат посилни од нивните врснички не-негувателки и ќе останат посилни од нив. Негувањето предизвикува старателите да се движат многу, и да останат на своите нозе. Затоа, вежбањето може да го подобри и физичкото здравје и с[[Спознание|познанието]]. Комплексното размилслување што се бара од страна на негувателите може да ги заштити од когнитивни пад. Ова вклучува активности како што се: * Мониторинг на лекови * Распоредување на обврски * Финансиски обврски Друга корист спомената од страна на негувателите се дека тоа ѝм дава значење во животот и создава чувство на гордост заради нивниот успех како негувател. Тие се, исто така, во позиција кога можат да му вратат на некого со добро. Забележано е дека психолошкото давање признание на корист може да биде важен начин за справување со стрес.<ref>{{Наведено списание|last=Folkman|first=S.|last2=Moskowitz|first2=J. T.|date=June 2000|title=Positive affect and the other side of coping|volume=55|issue=6|pages=647–654|doi=10.1037/0003-066X.55.6.647|pmid=10892207}}</ref>  == Поврзано == * Замор од сочувство == Наводи == {{наводи|30em}} [[Категорија:Стрес|Негувател]] [[Категорија:Церебрална парализа]] [[Категорија:Попреченост]] [[Категорија:Геријатрија]] lrb65yx0yaqc250xiguv986kl1aorut Салишко Море 0 1193455 5537558 5051901 2026-04-10T23:15:43Z Feedmepaperr 129055 ја замени сликата со низок квалитет 5537558 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Vancouver Island by Aqua, 2020-07-26 (cropped to Salish Sea).jpg|десно|мини|354x354пкс|Салишкото Море, покажан и отворениот [[Тихи Океан]] долу лево.]] '''Салишкото Море''' (/ seɪlɪʃ / SAY-lish) е комплексна мрежа на [[крајбрежни водени патишта]], во кое спаѓаат југозападниот дел од [[Канадска провинција|канадската провинција]] [[Британска Колумбија]] и северозападниот дел од државата [[Вашингтон (сојузна држава)|Вашингтон]], [[Соединети Американски Држави|САД]]. Негови главни водни тела се [[Теснец Џорџија|теснецот Џорџија]], [[теснецот Хуан де Фука]] и [[Паџет Саунд]]. Се протега од Десолејш Саунд на северниот крај од теснецот Џорџија до заливот Оукланд на врвот на влезот Хамерс на јужниот крај на Паџет Саунд. Внатрешните водени патишта на Салишкото Море се делумно одвоени од Тихиот Океан од Островот Ванкувер и Полуостровот Олимпик, и на тој начин се делумно заштитени од бури кој доаѓаат од Тихиот Океан. Во големите пристанишни градови на Салишкото Море се вбројуваат [[Ванкувер]], [[Сиетл]], [[Такома (Вашингтон)|Такома]], [[Белингем]], [[Порт Енџелес]] и Викторија. Голем дел од брегот е дел од мегаполисот кој се протега од [[Западен Ванкувер]], [[Британска Колумбија]], до [[Олимпија (Вашингтон)|Олимпија]], [[Вашингтон (сојузна држава)|Вашингтон]]. == Дефиниција == Во Салишкото море спаѓаат теснецот Хуан де Фука, теснецот Џорџија, Паџет Саунд и сите нивни канали за поврзување, како и соседните води, како што се теснецот Херо, теснецот Розерио, Белингем Беј, Каналот Худ и водите околу и помеѓу [[Остров Сан Хуан|островите Сан Хуан]] во државата Вашингтон, САД и [[Остров Галф|островите Галф]] во Британска Колумбија, Канада. Западната граница е влезот во теснецот Хуан де Фука, дефиниран како линија меѓу [[Кејп Флетери]] и [[Карменах Поинт]]. Јужната граница е јужниот крај на Паџет Саунд. Северната граница се наоѓа веднаш зад северниот крај на теснецот Џорџија, за да ги вклучи водите што го среќаваат поплавувачкиот или плимниот бран од југ: Преминот Дискавери јужно од Сејмур Нароус, каналот Сутил јужно од островите Пен, каналот Луис (помеѓу [[Кортес]] и [[Западна Редонда|островот Западна Редонда]]), каналот Ведингтон (помеѓу островот Западна Редонда и Источна Редонда) и Пендрел Саунд, Дисолејшн Саунд и јужниот дел на Каналот Хомфреј (помеѓу островот Источна Редонда и копното). Овие граници биле специфицирани во извештајот од 2002 година "Извештај за Екосистемските Индикатори на Басенот Џорџија-Паџет Саунд". Вкупната големина на Салишкото Море е околу 18.000 квадратни километри (6.900 квадратни милји). == Име == === Потекло на терминот === Првата позната употреба на терминот Салишко Море била во 1988 година, кога морскиот биолог Берт Вебер од [[Белингем]], [[Вашингтон (сојузна држава)|Вашингтон]], го создал името на комбинираните води во регионот, со цел да ги придружи имињата за теснецот Џорџија, Паџет Саунд и теснецот Хуан де Фука, а не да ги замени. Усвојувањето на овој термин, рекол, ќе ја подигне свеста за грижата за водите во регионот и екосистемите. Напорите на Вебер се заслужни за официјалното признавање на терминот во Канада и САД. === Луѓето од брегот на Салишкото море === [[Брегот Салиш|Брегот на Салиш]] е дом на домородните народи, кои живеат во југозападна Британска Колумбија и северозападниот дел на Вашингтон по должина на Салишкото Море, и имаат заедничко јазично и културно потекло. Брегот на Салиш се смета за една од главните културни и јазични гранки, на една поголема група позната како Салишан или Салиш.  Признати се пет групи на Салиш семејства, од кои примарни две се Коуст Салиш и Интериор Салиш. Семејството Салиш се состои од 23 одделни јазици. Европските и американските истражувачи, луѓето од Салишан, најпрво ги сретнале, по должината на брегот на северозападниот дел на Тихиот Океан, на крајот на 18 век. Првите детални информации, биле добиени од страна на експедиција  на Луис и Кларк од 1804-1806 година. Терминот "Салиш" најпрво се применувал за племето Салиш Флетхед, кое живеело во регионот на езерото Флетхед, Монтана. До средината на 20 век, тој бил проширен за да ги покрие сите луѓе кои зборувале на сличен јазик. Терминот за Народот Флетхед продолжил да се однесува на нивниот јазик, а култура како Салиш. Варијанта на името за езерото Флетхед е "Езерото Салиш". Името Салишко Море било измислено на крајот на 20 век. Не постои сеопфатен назив за ова подрачје, па дури и најчесто споделено име, за било кое од езерата, на било кој од јазиците на крајбрежјето Салиш. Пловните патишта на Салишкото Море биле важни трговски патишта за крајбрежјето Салиш, и тие остануваат извор на храна и други ресурси за [[Домородни народи|домородните народи]]. Басенот ја опфаќа територијата на не само крајбрежните Салиш народи, туку и на [[Северниот Вакашан Кваквака’вакв]] и [[Јужен Вакашан|Јужниот Вакашан]] народ (Nuu-chah-nulth, Makah и Ditidaht), а порано и на Чимакум (народот Чимакуан е поврзан со Куилеути, кој не постои повеќе како препознатлива група, откако бил избришан од Сукуамиш и другите, во 19 век). === Официјално признавање === Во Март 2008 година, [[Првиот Народ Чемаинус]] предложил преименување на теснецот "Салишко Море", идеја која, наводно, наишла на одобрување од Министерот за односи со абориџините, [[Мајк де Јонг]], Б.К., кој ветил дека идејата ќе ја стави пред кабинетот на Б.К. за разгледување. Создавањето на името "Салишко Море" официјално барало формална апликација до Одборот за Географски Имиња на Канада. Паралелно американско движење кое го промовирало името имало поинаква дефиниција, комбинирање на теснецот Хуан де Фука и Паџет Саунд, како и теснецот Џорџија и поврзаните води, под името Салишко Море. Во Август 2009 година, Канцеларијата на Британска Колумбија за Географски Имиња ја одобрила резолуцијата препорачувајќи дека Одборот за Географски Имиња на Канада го прифатил името Салишко море, по предлогот за промена одобрен од страна на [[Одборот на САД за Географски Имиња]]. Името било одобрено од Одборот на државата Вашингтон за Географски Имиња кон крајот на октомври 2009 година. Името било одобрено од страна на Одборот на САД за Географски Имиња на 12 ноември 2009 година, како и од страна на [[Канцеларијата на Британската Колумбија за Географски Имиња]] во февруари 2010 година. Француското име '''''Мер дес Салиш''''' е исто така официјално име во Канада. === Опозиција === Противниците на означувањето на ''Салишкото Море'', тврдат дека тоа е навистина серија од меѓусебно поврзани теснеци, саунди и влезови. Други се противат на тоа од историски причини и ја доведуваат во прашање валидноста на терминот "Салиш". И покрај овие забелешки, географските одбори, и на Канада и на САД, официјално го признале името од 2010 година. === Други имиња === Регионот што ги опфаќа овие водни патишта е или бил познат поинаку како Џорџија-Паџет или Паџет-Џорџија, или во еднина како Депресијата Џорџија, Басенот Џорџија или Паџет Саунд и др. Канадската половина од регионот била најпрво именувана во 1792 година од страна на [[Џорџ Ванкувер]], и често се нарекува како [[Заливот Џорџија]], термин кој ги опфаќа теснецот Џорџија и сите други водени површини кон него, како и заедниците кои се поставени покрај неговите брегови или на неговите острови. Како и терминот "Паџет Саунд", така и термините "Теснецот Џорџија" и "Заливот Џорџија" се однесуваат на заедничкиот регион, како и водената површина. == Фауна == === Риби === Научниците идентификувале 253 видови на риби, забележани во морските или соленкастите води на екосистемот на Салишкото Море. Овие 253 видови, кои опфаќаат еден миксинид, два петромизонтиди, 18 хондрихтијани, два хондростеани и 230 телеости, се содржани во 78 семејства и 31 ред. Намалувањето на популацијата на орка, вклучувајќи ги и Јужните Резидентни Китови Убијци, страдаат од токсини и намален број на Чинок лососи. {{List of seas}} [[Категорија:Географија на САД]] [[Категорија:Географија на Канада]] [[Категорија:Мориња во Тихиот Океан]] [[Категорија:Мориња во САД]] [[Категорија:Мориња во Канада]] 4nam3ccgp6luibk3t8284ghn8usu2wm Категорија:Луѓе од Македонија 14 1200173 5537509 5535325 2026-04-10T21:00:23Z Dandarmkd 31127 5537509 wikitext text/x-wiki {{category explanation|граѓани на Република Македонија, или барем родени во неа}} {{container}} {{рв|People of the Republic of Macedonia}} {{distinguish|Категорија:Македонци}} [[Категорија:Македонија| Луѓе]] [[Категорија:Луѓе по националност|Македонија]] [[Категорија:Европјани по националност|Македонија]] dwa130shlr1ibpv4pqnrgpyj7l57fij Корисник:Liridon/Missing articles/Scientists 2 1202233 5537347 5527458 2026-04-10T16:49:48Z CommonsDelinker 746 Замена на [[File:Baroness_Greenfieldd.jpg]] со [[File:Official_portrait_of_Baroness_Greenfield_crop_2.jpg]] (од страна на [[c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]]). 5537347 wikitext text/x-wiki {{Wikidata list |sparql=PREFIX schema: <http://schema.org/> SELECT ?item ?itemLabel WHERE { ?item wdt:P31 wd:Q5. ?item wdt:P21 wd:Q6581072. ?item wdt:P106 ?sci. VALUES ?sci { wd:Q901 wd:Q11063 wd:Q18805 wd:Q39631 wd:Q81096 wd:Q170790 wd:Q82594 wd:Q169470 wd:Q593644 wd:Q864503 wd:Q1265807 wd:Q3126128 wd:Q3140857 wd:Q3745071 wd:Q20107384 wd:Q26726323 wd:Q28054752 wd:Q28870501 wd:Q30084569 wd:Q10872101 wd:Q14565186 wd:Q15143181 wd:Q15143191 wd:Q15401884 wd:Q15839134 wd:Q15941468} SERVICE wikibase:label { bd:serviceParam wikibase:language "mk,en". } FILTER(NOT EXISTS { ?article schema:about ?item. ?article schema:inLanguage "mk". ?article schema:isPartOf <https://mk.wikipedia.org/>. })}LIMIT 100 |sort=label |columns=number:#,label:Article,description,p569,p570,p18,item |thumb=100 |links=red }} {| class='wikitable sortable' ! # ! Article ! description ! датум на раѓање ! датум на смрт ! слика ! item |- | style='text-align:right'| 1 | [[Ada Yonath]] | | 1939-06-22 | | [[Податотека:Ada E. Yonath.jpg|center|100px]] | [[:d:Q7426|Q7426]] |- | style='text-align:right'| 2 | [[Agnes Joaquim]] | | 1854-04-07 | 1899-07-02 | [[Податотека:Agnes Joaquim.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4056987|Q4056987]] |- | style='text-align:right'| 3 | [[Aleksandra Bakhturina]] | | 1966-01-13 | | | [[:d:Q4079954|Q4079954]] |- | style='text-align:right'| 4 | [[Aleksandra Ivanivna Strelbytska]] | | 1905-12-06 | 1980-03-02 | | [[:d:Q768616|Q768616]] |- | style='text-align:right'| 5 | [[Alfiya Bikbayeva]] | | 1926-11-23 | 2004-11-10 | | [[:d:Q4086571|Q4086571]] |- | style='text-align:right'| 6 | [[Alisa Belovitskaya]] | | 1939-10-17 | 2023-07-11 | | [[:d:Q4082251|Q4082251]] |- | style='text-align:right'| 7 | [[Alla Borodina]] | | 1957-06-19 | 2023-09-10 | | [[:d:Q4094545|Q4094545]] |- | style='text-align:right'| 8 | [[Anke Bosse]] | | 1961 | | | [[:d:Q556650|Q556650]] |- | style='text-align:right'| 9 | [[Anna Astakhova]] | | 1886-06-22 | 1971-04-30 | | [[:d:Q4071609|Q4071609]] |- | style='text-align:right'| 10 | [[Anna Heer]] | | 1863-03-22 | 1918-12-09 | [[Податотека:Anna Heer (1863–1918) Ärztin.jpg|center|100px]] | [[:d:Q560826|Q560826]] |- | style='text-align:right'| 11 | [[Annedore Prengel]] | | 1944 | | [[Податотека:Annedore Prengel.jpg|center|100px]] | [[:d:Q565991|Q565991]] |- | style='text-align:right'| 12 | [[Annie Scott Dill Maunder]] | | 1868-04-14 | 1947-09-15 | [[Податотека:Annie-Scott-Dill-Maunder-ne-Russell.jpg|center|100px]] | [[:d:Q539093|Q539093]] |- | style='text-align:right'| 13 | [[Antonina Basova]] | | 1900-03-10 | 1998 | | [[:d:Q4079120|Q4079120]] |- | style='text-align:right'| 14 | [[Athene Donald]] | | 1953-05-15 | | [[Податотека:Athene Donald (cropped).jpg|center|100px]] | [[:d:Q513936|Q513936]] |- | style='text-align:right'| 15 | [[Ayaan Hirsi Ali]] | | 1969-11-13 | | [[Податотека:Ayaan Hirsi Ali by Gage Skidmore.jpg|center|100px]] | [[:d:Q214475|Q214475]] |- | style='text-align:right'| 16 | [[Barbara Lenz]] | | 1955-02-12 | | [[Податотека:Forschergestalten- Barbara Lenz.jpg|center|100px]] | [[:d:Q807534|Q807534]] |- | style='text-align:right'| 17 | [[Brigitte Jockusch]] | | 1939-09-27 | | [[Податотека:Brigitte Jockusch.JPG|center|100px]] | [[:d:Q916373|Q916373]] |- | style='text-align:right'| 18 | [[Catherine Coleman]] | | 1960-12-14 | | [[Податотека:Catherine Coleman.jpg|center|100px]] | [[:d:Q7468|Q7468]] |- | style='text-align:right'| 19 | [[Claudine Moulin]] | | 1962-02-09 | | | [[:d:Q281197|Q281197]] |- | style='text-align:right'| 20 | [[Diana Berestovskaia]] | | 1934-05-26 | 2020-01-07 | | [[:d:Q4084809|Q4084809]] |- | style='text-align:right'| 21 | [[Diana Gabaldon]] | | 1952-01-11 | | [[Податотека:Diana Gabaldon (2010).jpg|center|100px]] | [[:d:Q272492|Q272492]] |- | style='text-align:right'| 22 | [[Donna Nelson]] | | 1954 | | [[Податотека:Donna Nelson.jpg|center|100px]] | [[:d:Q55220|Q55220]] |- | style='text-align:right'| 23 | [[Dorothea Orem]] | | 1914-07-15 | 2007-06-22 | | [[:d:Q435188|Q435188]] |- | style='text-align:right'| 24 | [[Dorothy Hansine Andersen]] | | 1901-05-15 | 1963-03-03 | [[Податотека:Dorothy Hansine Andersen.jpg|center|100px]] | [[:d:Q469231|Q469231]] |- | style='text-align:right'| 25 | [[Dorothy Reed Mendenhall]] | | 1874-09-22 | 1964-07-31 | [[Податотека:Dorothy Mabel Reed Mendenhall.jpg|center|100px]] | [[:d:Q274827|Q274827]] |- | style='text-align:right'| 26 | [[Eda Beregovskaya]] | | 1929-11-11 | 2011-03-17 | | [[:d:Q4084270|Q4084270]] |- | style='text-align:right'| 27 | [[Elga Vadetskaya]] | | 1936-01-01 | 2018-08-18 | | [[:d:Q4102296|Q4102296]] |- | style='text-align:right'| 28 | [[Emma P. Carr]] | | 1880-07-23 | 1972-01-07 | [[Податотека:Emma Perry Carr (1880-1972).jpg|center|100px]] | [[:d:Q7447|Q7447]] |- | style='text-align:right'| 29 | [[Enid Mumford]] | | 1924-03-06 | 2006-04-07 | | [[:d:Q14097|Q14097]] |- | style='text-align:right'| 30 | [[Galina Belaya]] | | 1931-10-19 | 2004-08-11 | | [[:d:Q4081560|Q4081560]] |- | style='text-align:right'| 31 | [[Galina Blagova]] | | 1927-08-31<br/>1928 | 2013-07-26 | | [[:d:Q4087708|Q4087708]] |- | style='text-align:right'| 32 | [[Galiya Akhmetova]] | | 1954-01-25 | 2015-09-21 | | [[:d:Q4073127|Q4073127]] |- | style='text-align:right'| 33 | [[Inna Bernshteyn]] | | 1919-10-07 | 1992 | | [[:d:Q4085131|Q4085131]] |- | style='text-align:right'| 34 | [[Irina Arnold]] | | 1908-08-07 | 2010-05-22 | | [[:d:Q4069791|Q4069791]] |- | style='text-align:right'| 35 | [[Irina Blokhina]] | | 1921-04-21 | 1999-04-14 | | [[:d:Q4088344|Q4088344]] |- | style='text-align:right'| 36 | [[Irina Bolottseva]] | | 1944-10-26 | 1995-03-20 | | [[:d:Q4090998|Q4090998]] |- | style='text-align:right'| 37 | [[Iryna Kazulina]] | | 1959-10-19 | 2008-02-23 | [[Податотека:Iryna Kazulina Senate of Poland.JPG|center|100px]] | [[:d:Q3919512|Q3919512]] |- | style='text-align:right'| 38 | [[Janet Biehl]] | | 1953-09-04 | | [[Податотека:Photo on 11-6-14 at 9.29 AM.jpg|center|100px]] | [[:d:Q535664|Q535664]] |- | style='text-align:right'| 39 | [[Janet Kolodner]] | | 1954 | | | [[:d:Q11757|Q11757]] |- | style='text-align:right'| 40 | [[Judith Reisman]] | | 1935-04-11 | 2021-04-09 | | [[:d:Q459171|Q459171]] |- | style='text-align:right'| 41 | [[Kateryna Yushchenko]] | | 1919-12-08 | 2001-08-15 | [[Податотека:Kateryna Lohvynivna Yushchenko.jpg|center|100px]] | [[:d:Q16498|Q16498]] |- | style='text-align:right'| 42 | [[Kathryn D. Sullivan]] | | 1951-10-03 | | [[Податотека:Kathryn D. Sullivan.jpg|center|100px]] | [[:d:Q464166|Q464166]] |- | style='text-align:right'| 43 | [[Ksenia Bakhtadze]] | | 1899-02-06 | 1978-11-28<br/>1978-09-26 | | [[:d:Q4079902|Q4079902]] |- | style='text-align:right'| 44 | [[Kseniya Bogemskaya]] | | 1947-03-11 | 2010-09-24 | [[Податотека:Bogem-9-1-11.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4089470|Q4089470]] |- | style='text-align:right'| 45 | [[Lyudmila Alyabyeva]] | | 1975-07-22 | | | [[:d:Q4063741|Q4063741]] |- | style='text-align:right'| 46 | [[Margaret Lindsay Huggins]] | | 1848-08-14 | 1915-03-24 | [[Податотека:Margaret Lindsay Huggins.jpg|center|100px]] | [[:d:Q243075|Q243075]] |- | style='text-align:right'| 47 | [[Margarita Albedil]] | | 1946-12-04 | | | [[:d:Q4063351|Q4063351]] |- | style='text-align:right'| 48 | [[Maria Boldyreva]] | | 1937-10-10 | | | [[:d:Q4090748|Q4090748]] |- | style='text-align:right'| 49 | [[María Rostworowski]] | | 1915-08-08 | 2016-03-06 | [[Податотека:María Rostworowski en licencia de conducir de España.png|center|100px]] | [[:d:Q970449|Q970449]] |- | style='text-align:right'| 50 | [[Maya Abramova]] | | 1931-10-05 | 2003-04-04 | | [[:d:Q4054965|Q4054965]] |- | style='text-align:right'| 51 | [[Melissa Müller]] | | 1967 | | | [[:d:Q447672|Q447672]] |- | style='text-align:right'| 52 | [[Nadezhda Almazova]] | | 1952-11-11 | | [[Податотека:Надежда Алмазова.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4062732|Q4062732]] |- | style='text-align:right'| 53 | [[Nadezhda Troyan]] | | 1921-10-24 | 2011-09-07 | [[Податотека:Nadezhda Troyan portrait.jpg|center|100px]] | [[:d:Q3919648|Q3919648]] |- | style='text-align:right'| 54 | [[Natalija Dmitrijevna Burvikova]] | | 1945-08-17 | | | [[:d:Q4099401|Q4099401]] |- | style='text-align:right'| 55 | [[Nataliya Ananyeva]] | | 1946-12-10 | | | [[:d:Q4064812|Q4064812]] |- | style='text-align:right'| 56 | [[Nataliya Belova]] | | 1917-11-08 | 1983-07-15 | | [[:d:Q4082233|Q4082233]] |- | style='text-align:right'| 57 | [[Natalya Botvinnik]] | | 1944-02-02 | 2008-05-15 | | [[:d:Q4095142|Q4095142]] |- | style='text-align:right'| 58 | [[Nina Anosova]] | | 1918-09-21 | 2005-06-08 | [[Податотека:Аносова, Нина Александровна.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4066827|Q4066827]] |- | style='text-align:right'| 59 | [[Nina Bolotnova]] | | 1952-04-03<br/>1952-12-08 | | | [[:d:Q4090936|Q4090936]] |- | style='text-align:right'| 60 | [[Ninel Borisova]] | | 1924-11-07 | 2019-08-10 | | [[:d:Q4093912|Q4093912]] |- | style='text-align:right'| 61 | [[Olga Aleinikova]] | | 1951-11-10 | | | [[:d:Q4060799|Q4060799]] |- | style='text-align:right'| 62 | [[Olympia Fulvia Morata]] | | 1526 | 1555-10-26 | [[Податотека:Olympia Fulvia Morata.jpg|center|100px]] | [[:d:Q272798|Q272798]] |- | style='text-align:right'| 63 | [[Raisa Demchenko]] | | 1919-01-01 | | | [[:d:Q866811|Q866811]] |- | style='text-align:right'| 64 | [[Rebecca W. Keller]] | | 20th century | | | [[:d:Q56181|Q56181]] |- | style='text-align:right'| 65 | [[Riane Eisler]] | | 1931-07-22 | | [[Податотека:Riane Eisler.png|center|100px]] | [[:d:Q469551|Q469551]] |- | style='text-align:right'| 66 | [[Rita Levi-Montalcini]] | | 1909-04-22 | 2012-12-30 | [[Податотека:Rita Levi-Montalcini (1986).png|center|100px]] | [[:d:Q185007|Q185007]] |- | style='text-align:right'| 67 | [[Rózsa Péter]] | | 1905-02-17 | 1977-02-16 | [[Податотека:Rózsa Péter.png|center|100px]] | [[:d:Q453518|Q453518]] |- | style='text-align:right'| 68 | [[Sabina Jeschke]] | | 1968 | | [[Податотека:Sabina Jeschke (cropped).jpg|center|100px]] | [[:d:Q11689|Q11689]] |- | style='text-align:right'| 69 | [[Saskia Sassen]] | | 1947-01-05 | | [[Податотека:Saskia Sassen (46824286234).jpg|center|100px]] | [[:d:Q239419|Q239419]] |- | style='text-align:right'| 70 | [[Shamsha Berkimbayeva]] | политичарка | 1942-10-10 | 2022-04-08 | | [[:d:Q4084916|Q4084916]] |- | style='text-align:right'| 71 | [[Sheila Widnall]] | | 1938-07-13 | | [[Податотека:Wfm Widnall se1.jpg|center|100px]] | [[:d:Q55175|Q55175]] |- | style='text-align:right'| 72 | [[Stefanie Dimmeler]] | | 1967-07-18 | | | [[:d:Q110856|Q110856]] |- | style='text-align:right'| 73 | [[Stella Bykova]] | | 1944-01-29 | | | [[:d:Q4100964|Q4100964]] |- | style='text-align:right'| 74 | [[Susan Greenfield]] | | 1950-10-01 | | [[Податотека:Official portrait of Baroness Greenfield crop 2.jpg|center|100px]] | [[:d:Q336163|Q336163]] |- | style='text-align:right'| 75 | [[Tamara Bogomolova]] | | 1940 | | | [[:d:Q4089636|Q4089636]] |- | style='text-align:right'| 76 | [[Tamara Braun]] | | 1971-04-18 | | [[Податотека:Tamara Braun 2016.png|center|100px]] | [[:d:Q534027|Q534027]] |- | style='text-align:right'| 77 | [[Tatiana Anodina]] | | 1939-04-16 | | [[Податотека:Tatiana Anodina, September 2011.jpeg|center|100px]] | [[:d:Q4066788|Q4066788]] |- | style='text-align:right'| 78 | [[Tatyana Akimova]] | | 1898-12-25 | 1987-04-18<br/>1987-04-21 | | [[:d:Q4059529|Q4059529]] |- | style='text-align:right'| 79 | [[Tatyana Alekseyeva]] | | 1947-11-22<br/>1947 | | | [[:d:Q4061756|Q4061756]] |- | style='text-align:right'| 80 | [[Tatyana Alekseyeva]] | | 1928-02-07<br/>1928-12-07 | 2007-06-22 | | [[:d:Q4061761|Q4061761]] |- | style='text-align:right'| 81 | [[Tatyana Aleynikova]] | | 1931-01-26 | 2020-06-29 | [[Податотека:Aleinikova T V 2012.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4060801|Q4060801]] |- | style='text-align:right'| 82 | [[Tatyana Averyanova]] | | 1952-03-24 | 2020-02-06 | | [[:d:Q4055713|Q4055713]] |- | style='text-align:right'| 83 | [[Tatyana Bulygina]] | | 1929-05-16 | 2000-04-19 | | [[:d:Q4098986|Q4098986]] |- | style='text-align:right'| 84 | [[Teresa Walewska-Przyjałkowska]] | | 1937-09-10 | 2010-04-10 | [[Податотека:Prof. Teresa Walewska - Przyjałkowska.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4102747|Q4102747]] |- | style='text-align:right'| 85 | [[Thida Thavornseth]] | | 1944-01-25 | | | [[:d:Q539513|Q539513]] |- | style='text-align:right'| 86 | [[Valentina Bykonya]] | | 1947-01-30 | 2014-04-17 | | [[:d:Q4101034|Q4101034]] |- | style='text-align:right'| 87 | [[Vera Arkhangelskaya]] | | 1923-07-15 | 2006-03-26 | | [[:d:Q4070562|Q4070562]] |- | style='text-align:right'| 88 | [[Veronica Irina Bogdan]] | | 1959-09-09 | | | [[:d:Q4089170|Q4089170]] |- | style='text-align:right'| 89 | [[Yekaterina Andreyeva]] | | 1961-01-24 | | | [[:d:Q4065556|Q4065556]] |- | style='text-align:right'| 90 | [[Yekaterina Bobrinskaya]] | | 1966-06-02 | | | [[:d:Q4088698|Q4088698]] |- | style='text-align:right'| 91 | [[Yelena Borisova]] | | 1920-08-29 | 2005-10-25 | | [[:d:Q4093909|Q4093909]] |- | style='text-align:right'| 92 | [[Yelena Bryzgunova]] | | 1931-10-24 | | | [[:d:Q4097330|Q4097330]] |- | style='text-align:right'| 93 | [[Yelena Burlakova]] | | 1934-10-12 | 2016-09-25 | | [[:d:Q4099684|Q4099684]] |- | style='text-align:right'| 94 | [[Yevgeniya Abelyuk]] | | 1951-06-14 | | [[Податотека:Abelyuk's lection 05.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4054682|Q4054682]] |- | style='text-align:right'| 95 | [[Zarifa Budagova]] | | 1929-04-28 | 1989-11-10 | | [[:d:Q4097915|Q4097915]] |- | style='text-align:right'| 96 | [[Zoya Yakovlevna Boyarshinova]] | | 1909-04-23 | 1986-05-09 | | [[:d:Q4095539|Q4095539]] |- | style='text-align:right'| 97 | [[Андреја Гец]] | американски астроном | 1965-06-16 | | [[Податотека:Andrea Ghez (cropped1).jpg|center|100px]] | [[:d:Q493956|Q493956]] |- | style='text-align:right'| 98 | [[Бруссер, Анна Марковна]] | | 1963-03-03 | | [[Податотека:Анна Бруссер.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4097278|Q4097278]] |- | style='text-align:right'| 99 | [[Вера Рубин]] | американски астроном и физичар | 1928-07-23 | 2016-12-25 | [[Податотека:Vera Rubin with antique globes.jpg|center|100px]] | [[:d:Q234888|Q234888]] |- | style='text-align:right'| 100 | [[Мери Сомервил]] | шкотски астроном и полихистор | 1780-12-26 | 1872-11-28 | [[Податотека:Thomas Phillips - Mary Fairfax, Mrs William Somerville, 1780 - 1872. Writer on science - Google Art Project.jpg|center|100px]] | [[:d:Q268702|Q268702]] |} {{Wikidata list end}} gotfkshc9ii5n7zl5qtae7vrxaguhsy Тар (пустина) 0 1209604 5537335 5006341 2026-04-10T16:37:39Z CommonsDelinker 746 Замена на [[File:Khejri.jpg]] со [[File:Prosopis_cineraria_-_Khejri.jpg]] (од страна на [[c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:FR|File renamed]]:). 5537335 wikitext text/x-wiki {{Geobox | Пустина |name = Пустина Тар |native_name = |other_name = Голема Индиска Пустина |category = |image = Thar desert Rajasthan India.jpg |image_caption = Пустината Тар во [[Раџастан]], [[Индија]] |image_size = |official_name = |etymology = |motto = |nickname = Лавана сагра (солено место), Тар, Тарли |flag = |symbol = <!-- *** Country *** --> |country = {{знаме|India}} |country1 = {{знаме|Pakistan}} |state_type = States in<br>India |state = [[Раџастан]] |state1 = [[Пенџаб (Индија)|Пенџаб]] |state2 = [[Гуџарат]] |state3 = [[Харајана]] |region_type = Држави во<br>Пакистан |region = [[Синд]] |region1 =[[Пенџаб (Индија)|Пенџаб]] |parent = |highest = |highest_location = |highest_region = |highest_state = |highest_elevation_imperial = |highest_coordinates = |lowest = |lowest_location = |lowest_region = |lowest_country = |lowest_elevation_imperial = |lowest_coordinates = |length = |length_orientation = |width = |width_orientation = |area = |area_land = |area_water = |area_urban = |area_metro = |population = |population_date = |population_urban = |population_metro = |population_density = |population_density_urban = |population_density_metro = |geology = |orogeny = |period = |biome = Пустина |plant = Thorn scrub forest |animal = Чинкара |style = |material = |free = |free_type = |map = |map_caption = |map_background = |map_locator = |commons = |statistics = |website = |footnotes = |Language=|Languages=i}} '''Тар''' или '''Голема Индиска Пустина''' — широко [[Пустина|сушно подрачје]] во северозападниот дел на [[Индиски Потконтинент|Индискиот Потконтинент]] кој зафаќа површина од {{км2|200.000}} и образува природна граница меѓу [[Индија]] и [[Пакистан]]. Околу 75% од пустината Тар се наоѓа во Индија, а останатите 25% се во Пакистан.<ref name="Sinha1996">Sinha, R. K., Bhatia, S., & Vishnoi, R. (1996). "Desertification control and rangeland management in the Thar desert of India". RALA Report No. 200: 115–123.</ref> Во Индија, пустината се протега на околу {{км2|150.000}}, додека остатокот ({{км2|50.000}} е во Пакистан. Пустината Тар опфаќа приближно околу 5%(~4,56%) од целокупното географско подрачје на Индија. Повеќе од 60% од пустината се наоѓа во државата [[Раџастан]], и се протега во [[Гуџарат]], [[Пенџаб (Индија)|Пенџаб]] и [[Харајана]].<ref>Sharma, K. K. and S. P. Mehra (2009). "The Thar of Rajasthan (India): Ecology and Conservation of a Desert Ecosystem". Chapter 1 in: Sivaperuman, C., Baqri, Q. H., Ramaswamy, G., & Naseema, M. (eds.) ''Faunal ecology and conservation of the Great Indian Desert''. Springer, Berlin Heidelberg.</ref> Пустината е составена од еден многу сув дел, регионот Марустали на запад, и друг полупустински регион на исток, со помалку [[Дина|песочни дини]] и малку повеќе врнежи.<ref>Sharma, K. K., S. Kulshreshtha, A. R. Rahmani (2013). ''Faunal Heritage of Rajasthan, India: General Background and Ecology of Vertebrates''. Springer Science & Business Media, New York.</ref> ==Географија== [[File:Thar Desert satellite.jpg|thumb| Сателитска слика на [[НАСА]] на пустината Тар, со истакната граница меѓу Индија и Пакистан|алт=|290x290пкс]] Пустината Тар се наоѓа меѓу планинскиот венец [[Аравали]] во североисточниот дел,<ref name=Sinha1996/> регионот Кач долж брегот и алувијалните рамнини на реката [[Инд]] во западниот и северозападниот дел. Поголемиот дел од пустината е покриен со огромни песочни дини чии седименти потекнуваат од алувијалните рамнини и од крајбрежјето. Песокот е многу подвижен заради силните ветришта што се појавуваат пред почетокот на [[монсун]]от. Реката [[Луни]] е единствената река внатре во пустината.<ref>Laity, J. J. (2009). [https://books.google.com/books?id=wtAbzLLTcwcC&pg=PA30&sa=X&ei=yW-NVI7kB4GqPLLtgegE&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false ''Deserts and Desert Environments'']. John Wiley & Sons.</ref> Забележани се {{convert|100|-|500|mm|in|abbr=on}} врнежи годишно, главно во периодот од јули до септември.<ref name=Sinha1996/> === Солени езера === [[File:Thar Desert.JPG|thumb|Поглед на пустината Тар|алт=|215x215px|лево]]Пустината Тар има солени езера: * Самбар, * Кучаман, * Дидана, * Пачпадра * Пахопадра во [[Раџастан]] * Харагода во [[Гуџарат]]. Овие езера добиваат и собираат дождовна вода за време на монсуните и испаруваат во текот на сушната сезона. Солта потекнува од карпите во регионот.<ref>Ramesh, R., Jani, R. A., & Bhushan, R. (1993). "Stable isotopic evidence for the origin of salt lakes in the Thar desert". ''Journal of Arid Environments'' 25 (1): 117–123.</ref> ===Контрола и пошумување=== [[Податотека:Landscape of Thar Desert.jpg|алт=|мини|221x221px|Пустинска растителност]] [[Податотека:Nara Canal.jpg|алт=|лево|мини|Каналот [[Нара (канал)|Нара]] потекнува од источниот брег на реката Инд и поминува низ пустината Тар]] Пустината Тар се наводнува со {{convert|649|km|abbr=on}} долгиот канал Индира Ганди.<ref name=Sinha1996/> Тој бил замислен за да се запре ширењето на пустината во плодни области. Почвата на пустината Тар е сува во поголем дел од годината и е склона кон ветерна ерозија. Брзите силни ветрови ја дуваат почвата од пустината, депонирајќи наслаги на соседните плодни земјишта и предизвикуваат поместувања на [[Дина|песочните дини]] во пустината. Песочните дини се стабилизираат со пошумувања на дините со грмушки од видовите: Calligonum polygonoides (фог), Cassia auriculata (сена), Ricinus communis (рицинус) и дрва како Acacia senegal, Prosopis juliflora и Albizia lebbeck. [[File:GreeningdesertTharIndia.jpg|thumb|Плантажи посадени со [[жожоба]] во Фатехпур, Раџастан|алт=|189x189пкс]]Има неколку локални видови дрва погодни за садење во пустината коишто растат бавно. Затоа биле посадени плантажи со други егзотични дрвја. Многу видови на [[евкалиптус]], багрем, касија и други видови од [[Израел]], [[Австралија]], САД, Русија, Зимбабве, Чиле, Перу и Судан се покажале погодни за пошумување во пустината. Видот ''Acacia tortilis'' се покажал како најперспективен вид за пустинското пошумување а овие области се покажале погодни и за садење на [[жожоба]].<ref name="Sinha1996" /> ===Заштитени подрачја=== [[File:Chinkara.jpg|thumb|Чинкара или 'Индиска газела'|191x191пкс]]Има неколку заштитени подрачја во пустината Тар. * Во [[Индија]]: **Пустинскиот национален парк покрива {{convert|3162|km2|abbr=on}} вклучува 44 села и го претставува екосистемот на пустината Тар.<ref>Rahmani, A. R. (1989). "The uncertain future of the Desert National Park in Rajasthan, India". ''Environmental Conservation'' 16 (03): 237–244.</ref> Неговата разновидна фауна вклучува големата индиска дропка (Chirotis nigricaps), еленска антилопа, [[чинкара]], лисица, бенгалска лисица, волк и [[каракал]]. Школките и масивните фосилизирани стебла во овој парк се запис на геолошката историја на пустината; **[[Светилиште Тал Чапар|Светилиштето Тал Чапар]] покрива {{convert|7|km2|abbr=on}} и е значајно подрачје на птици. Се наоѓа во областа Чуру, {{convert|210|km|abbr=on}} од Џајпур, и регионот Шехавати. Светилиштето е дом на поголема популација на еленски [[Еланд (антилопа)|антилопи]], лисици и [[каракал]]. Воедно, на еребици и на пустинарки; ** Резерватот [[Сунда Мата]] покрива {{convert|117.49|km2|abbr=on}} и се наоѓа во областа Џалор.<ref>WII (2015). [http://www.wii.gov.in/nwdc_conservation_reserves Conservation Reserves] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150410212243/http://www.wii.gov.in/nwdc_conservation_reserves |date=2015-04-10 }} Wildlife Institute of India, Dehradun.</ref> * Во Пакистан: ** Пустинското светилиште Нара покрива {{convert|6300|km2|abbr=on}};<ref>Ghalib, S. A., Khan, A. R., Zehra, M., & Abbas, D. (2008). "Bioecology of Nara Desert Wildlife Sanctuary, Districts Ghotki, Sukkur and Khairpur, Sindh". ''Pakistan Journal of Zoology'' 40 (1): 37–43.</ref> ** Кач. == Историја == [[File:Map of Vedic India.png|thumb|Положбата на пустината Тар (портокалова боја) во железното доба на Ведска Индија.]] [[File:Sarasvati-ancient-river.jpg|thumb|Текот на реката Сарасвати низ пустината Тар|алт=|268x268пкс]] ===Тар во старата книжевност=== Реката [[Сарасвати]] е една од главните ригведски реки споменати во старите хиндуистички текстови. Химната во [[Ригведа]] ја споменува Сарасвати помеѓу [[Јамуна]] на исток и Сутлеј на запад, а подоцнежните ведски текстови како Тандја и Самаведа, Браманите, како и Махабхарата спомнуваат дека Сарасвати пресушила во пустина. Повеќето научници се согласуваат дека барем некои од референциите на Сарасвати во [[Ригведа]] се однесуваат на реката [[Гагар-Хакар]]. Во епот [[Махабхарата]] се споменува шумата [[Камијака]] која се наоѓа на западната граница на кралството [[Куру]] (Куру Пропер и Куруџангала), на бреговите на реката Сарасвати, западно од рамнината Курукшетра, во која се наоѓало езеро познато како Камјака. Шумата Камјака се споменува како да се наоѓа на чело на пустината Тар,<ref name="Gupta2008" /> близу езерото Тринавинду. Народот Пандава, на нивниот пат кон прогонот во шумата, го напуштиле Праманакоти на бреговите на [[Ганг]] и отишле кон Курукшет, патувајќи во западна насока и преминувајќи ги реките Јамуна и Дришадвати. Тие на крај стигнале до бреговите на реката Сарасвати, каде што ја виделе шумата Камјака, на бреговите на Сарасвати, обиколени со птици и елени. Тука [[Пандави]]те живееле во аскетски азил. Ним им требало три дена со кочии да стигнат до шумата Камјака, тргнувајќи од [[Хастинапура]]. Во Ригведа исто така се спомнува и една река наречена "Ашванати" заедно со реката Дришадвати.<ref>aśmanvatī rīyate saṃ rabhadhvamut tiṣṭhata pra taratāsakhāyaḥ | atrā jahāma ye asannaśevāḥ śivān vayamuttaremābhi vājān || (RV:10.53.8)</ref> Некои научници сметаат дека Сарасвати и Асванвати се една иста река.<ref name="Gupta2008" /> Во Пустинскиот национален парк во округот Џајсалмер има збирка фосили и растенија на животни од пред 180 милиони години. ==Жив свет== [[File:Blackbuck male female.jpg|thumb|Еленска антилопа (''Antilope cervicapra'') |алт=]] [[File:Peacock Thathawata.JPG|thumb|Паун на дрво од видот ''Prosopis cineraria''|алт=]] === Фауна === Песокот во пустината е прошаран со ридовите и чакални рамнини. Поради разновидното живеалиште и екосистем, растителноста, човечката култура и животинскиот свет во овој сушен регион е многу побогата во споредба со другите пустини на светот. Тука се наоѓаат околу 23 видови [[гуштери]] и 25 видови [[Змија|змии]], а неколку од нив се ендемски во регионот. Некои видови диви животни, кои брзо исчезнуваат во другите делови на Индија, се наоѓаат во пустината во голем број како на пример [[Еланд (антилопа)|еленската антилопа]] (Antilope cervicapra), чинкарата (Gazella bennettii) и индиското диво магаре (Equus hemionus khur) во Кеч. Тие развиле одлични стратегии за преживување, по раст се помали од другите слични животни кои живеат во поинакви услови и главно се движат ноќе. Постојат и други фактори кои се одговорни за опстанокот на овие животни во пустината: поради недостатокот на вода во овој регион, трансформацијата на пасиштата во обработливо земјиште е многу бавна а фактор за нивниот опстанок била и заштитата од локалната заедница, Бисној. Другите цицачи на пустината Тар вклучуваат подвид на [[црвена лисица]] (Vulpes vulpes pusilla) и [[каракал]]. Регионот е засолниште за 141 вид преселни птици и птици кои живеат во пустината. Може да се видат [[орел]], јастреб, [[Соколи|сокол]], мршојадци. Постојат и видовите орли Circaetus gallicus, Aquila rapax, Aquila clanga, и видот сокол Falco jugger . [[Паун]]от е означен како национална птица на Индија и провинциска птица на Пенџаб (Пакистан). ===Флора=== [[File:Prosopis cineraria - Khejri.jpg|thumb|''Prosopis cineraria'']] Природната растителност на оваа суво подрачје се класифицира како северозападна тревна грмушеста шума што се појавува во мали повеќе или помалку расфрлени групи.<ref>Champion, H. G. and S. K. Seth. (1968). A revised survey of the forest types of India. Government of India Press</ref><ref>Negi, S. S. (1996). [https://books.google.com/books?id=ZrP3-4IFtMUC&lpg=PA182#v=onepage&f=false ''Biosphere Reserves in India: Landuse, Biodiversity and Conservation'']. Indus Publishing Company, Delhi.</ref> Густината и големината се зголемуваат од запад кон исток, со зголемувањето на врнежите. Природната растителност на пустината Тар се состои од следните дрва, грмушки и билки:<ref name=Kaul1970>Kaul, R. N. (1970). "Afforestation in arid zones". ''Monographiiae Biologicae'' (20), The Hague.</ref> * дрва и грмушки: Acacia jacquemontii, Balanites roxburghii, Ziziphus zizyphus, Ziziphus nummularia, Calotropis procera, Suaeda fruticosa, Crotalaria burhia, Aerva javanica, Clerodendrum multiflorum, Leptadenia pyrotechnica, Lycium barbarum, Grewia tenax, Commiphora mukul, Euphorbia neriifolia, Cordia sinensis, Maytenus emarginata, Capparis decidua, Mimosa hamata * билки и треви: Ochthochloa, Dactyloctenium scindicum, Cenchrus biflorus, Cenchrus setigerus, Lasiurus scindicus, Cynodon dactylon, Panicum turgidum, Panicum antidotale, Dichanthium annulatum, Sporobolus marginatus, Saccharum spontaneum, Cenchrus ciliaris, Desmostachya bipinnata, видови Eragrostis, видови Ergamopagan, видови Phragmites, Tribulus terrestris, видови Typha, Sorghum halepense, Citrullus colocynthis Ендемските видови ги вклучуваат Calligonum polygonoides, Prosopis cineraria, Acacia nilotica, Tamarix aphylla, Cenchrus biflorus.<ref>Khan, T. I., & Frost, S. (2001). "Floral biodiversity: a question of survival in the Indian Thar Desert". ''Environmentalist'' 21 (3): 231–236.</ref>[[File:gaduliya.jpg|right|thumb| A girl from the [[Gadia Lohar]]s nomadic tribe of [[Marwar]], cooking her food]] ==Население== [[File:House in the Thar.JPG|thumb|left|Колиби во пустината Тар]]Во Индија, населението е составено од [[Хиндуизам|Хиндуси]], Муслимани и Сики. Во [[Пакистан]], населението е составено од Муслимани и Хиндуси <ref>{{наведени вести|url=http://www.dawn.com/news/1167315|title=Mithi: Where a Hindu fasts and a Muslim does not slaughter cows|last=Raza|first=Hassan|date=5 March 2012|work=Dawn|quote=A Muslim resident of Thar shared his account by saying: "In our village, Hindus and Muslims have been living together for decades and there has not been a single day, when I have seen a religious conflict. No loud speaker is used for Azaan at the time when Hindus are worshiping in their temple, and no bells are rung when it is time for namaz. Nobody eats in public when it is Ramazan and Holi is played by every member of the village." I had always heard stories about interfaith harmony from Sindh but it was so much more amazing to see it firsthand. The love and brotherhood that exists between the Hindus and Muslims of Mithi is a perfect example of pluralism and the tolerant Sufi culture of Sindh.|access-date=|via=}}</ref> Пустината Тар е најнаселената пустина во светот, со густина на население која изнесува 83 луѓе на км<sup>2</sup><ref><sup>Singh, P. (ed.) (2007). [http://planningcommission.nic.in/aboutus/committee/wrkgrp11/tf11_grass.pdf "Report of the Task Force on Grasslands and Deserts"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20111210071534/http://planningcommission.nic.in/aboutus/committee/wrkgrp11/tf11_grass.pdf |date=2011-12-10 }}. Government of India Planning Commission, New Delhi.</sup></ref> [[File:Derawar-bw01.jpg|thumb|Големата тврдина Деравар се наоѓа во Бахавалпур, Пакистан]]Околу 40% од вкупната популација на Раџастан живее во пустината Тар.<ref name="Gupta2008">Gupta, M. L. (2008). ''Rajasthan Gyan Kosh''. 3rd Edition. Jojo Granthagar, Jodhpur. {{ISBN|81-86103-05-8}}</ref> Луѓето главно се занимаваат со земјоделство и сточарство. Во оваа пустина преовладува богата културна традиција. Луѓето имаат голема страст за народната музика и народната поезија. Малата популација се претежно сточари. Делот на пустината во [[Пакистан]], исто така, има богата повеќеслојна култура, наследство, традиции, народни приказни, танци и музика поради нејзините жители кои припаѓаат на различни религии, секти и касти. [[Џодпур]] е најголемиот град во регионот на пустината. Биканер и Џајсалмер исто така се наоѓаат во пустината. Голем проект за наводнување и електрификација, областите на северната и западна пустина ги прави погодни за земјоделството. Во годините 1965 и 1971 година, размена на населението се одвивала во Тар помеѓу Индија и Пакистан. 3.500 муслимански семејства се префрлиле од индискиот дел во пакистанскиот дел на Тар, додека илјадници Хиндуси мигрирале од пакистанскиот во индискиот дел од Тар.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com.au/books?id=U7imPH4KVJUC&pg=PA15&lpg=PA15&dq=arif+hasan+thar+desert+migration&source=bl&ots=7GRqmk6oHa&sig=k-rGWyIFOdrYGzpLkiMWzjjTIjo&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjqyYXJjovRAhVLkpQKHdjOBo0Q6AEIJzAE#v=onepage&q=arif%20hasan%20thar%20desert%20migration&f=false|title=Migration and Small Towns in Pakistan|last=Hasan|first=Arif|last2=Raza|first2=Mansoor|publisher=IIED|year=2009|isbn=9781843697343|location=|pages=15–16|quote=In the 1965 war, Pakistan captured a large area of the Indian part of the Thar desert, and in 1971 India captured a large part of the Thar desert in Pakistan. Many UCs in Pakistani Thar were Hindu majority areas, and Pakistani Thar as a whole was dominated by the Hindu upper caste who controlled most of the productive land and livestock. They also dominated the politics of Thar and strictly enforced caste divisions, making upward social and economic mobility almost impossible for the Hindu lower castes. Their control over the caste system also ensured the maintenance of agriculture-related infrastructure through baigar (forced labour) and the protection of forests and pasture lands. Following the 1965 and 1971 wars, the Hindu upper castes and their retainers fled to India. As a result, the feudal institutions that managed agricultural production and the maintenance of infrastructure collapsed. This has had severe repercussions on the natural environment of Thar. In addition, the lower castes were freed from serfdom and to some extent from discrimination. Many of their members, as a result, have acquired education and are important professionals and NGO leaders. Apart from the migration of Hindus to India, 3,500 Muslim families moved from Indian Thar to Pakistani Thar. They were given 12 acres of land per family (a total of 42,000 acres), thus introducing another factor in the social and political structure of Thar and creating a new interest group.|via=}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://himalmag.com/just-another-border/|title=Not just another border|last=Maini|first=Tridivesh Singh|date=15 August 2012|work=Himal South Asian|quote=It was not 1947 but the Indo-Pak war of 1971 which proved to be the game changer on this part of the border, since it was then that Hindus from Sindh, worried about persecution in Pakistan, fled to India. The cross-border train service had already been stopped following the 1965 war between India and Pakistan, and resumed only in 2006. Hindu Singh Sodha, a 15-year-old at that time he fled Pakistan in 1971, has set up the Seemant Lok Sangathan, which has been fighting for citizenship rights for all Hindu refugees from Sindh. During the war, Muslims from this region also fled to Pakistan.|access-date=|via=}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.newslens.pk/families-separated-pak-india-border-yearn-see-loved-ones/|title=Families separated by Pak-India border yearn to see their loved ones|last=Arisar|first=Allah Bux|date=6 October 2015|work=News Lens Pakistan|quote=Another woman, Amnat, a resident of Umerkot had a similar story to tell. She was married at the age of 17 and her husband took her to Pakistan. She is presently 60 years old. Her husband passed away 23 years ago. “My father Abdul Karim had also migrated from Rajasthan, India to Umerkot”. One of reasons is that his daughter lives in Sindh. Her father narrated to her that at the time of Pak-India wars, Muslims in the border’s districts were robbed, killed and harassed by the Indian army, hence he preferred to migrate to a Muslim country like Pakistan to avoid confrontation. She recalled that in the 1965 War between Pakistan and India; Kaprao, Konro, Boath, Vauri, Gahrr jo Tarr, Dedohar, Mate ka Talha, Bijhrar, and a number of other border villages were evacuated. Four persons were killed in the village of Kaprao by the Indian Army based on the allegations that they had been helping the Pakistan Army.|access-date=25 December 2016|via=|archive-date=2016-12-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20161225150022/http://www.newslens.pk/families-separated-pak-india-border-yearn-see-loved-ones/|url-status=dead}}</ref> ==Еко-систем на пустината== ===Земјоделство=== [[File:Grain millet, early grain fill, Tifton, 7-3-02.jpg|thumb|left|Бајра (Просо)]] Тар е една од најгусто населените пустински области во светот каде главните занимања на нејзините жители се земјоделството и сточарството. Земјоделството не е сигурно во оваа област, бидејќи по дождовната сезона, најмалку една третина од културите не успеваат. Сточарството, дрвата и тревите, поврзани со зеленчук или овошје, е најуспешниот модел за сушните подрачја. Регионот се соочува со чести суши. Земјоделското производство е главно култури кои се одгледуваат во летната сезона и се засадуваат во јуни и јули. Тие потоа се собираат во септември и октомври и вклучуваат [[бајра]] (просо), [[Бобови|мешунки]] како што се [[Гуарана|гуар]], [[Сирак (растение)|сорго]] (Sorghum vulgare), [[пченка]] (zea mays), [[сусам]] и [[Кикиритка|кикирики]]. Во текот на изминатите неколку децении, развојот на функции за наводнување, вклучувајќи канали, го сменил моделот на култури со пустинските области во [[Раџастан]], кои сега произведуваат пченица, ким и други слични култури.<ref name="Gupta2008" />[[File:Thar Khuri.jpg|thumb|Јавање камила во пустината Тар во близина на Џаизалмер, Индија.]] ===Сточарство=== [[File:Cows in India 2007.JPG|thumb|upright|Крави во пустината Тар|алт=|лево]] Во последните 15-20 години, пустината во Раџастан забележала многу промени, вклучувајќи и повеќекратен пораст на населението од луѓе и животни. [[Сточарство]]то станало популарно поради тешките земјоделски услови. Во моментов, има десетпати повеќе животни по лице во Раџастан од националниот просек. Голем број сточари во пустината Тар зависат од сточарството. Одгледуваат крави, биволи, овци, кози, [[Камили|камил]][[Камили|и]]. Тар регионот на Раџастан е најголемата област за производство на волна во Индија. Од вкупното производство на волна во Индија, 40-50% доаѓа од Раџастан. Волната од [[Домашна овца|овци]] од Раџастан се смета за најдобра за индустријата за килими во светот. Волната од расата овца Чокла се смета за супериорен квалитет. [[Биканер]] е најголем пазар за волна во Азија.<ref name="Gupta2008" /> Важноста на сточарството може да се разбере од организацијата на голем број на сточарски саеми во регионот. ===Агрошумарство=== [[Податотека:Khejari (Prosopis cineraria).JPG|алт=|мини|Хеџари (Prosopis cineraria) во Раџастан]] [[Image:Rohida1.jpg|thumb|''Tecomella undulata'']]Шумарството има важна улога во подобрувањето на условите во полуаридни и суви почви. Ако правилно се планира, шумарството може да даде значаен придонес за општата благосостојба на луѓето што живеат во пустинските области. Животниот стандард на луѓето во пустината е низок. Тие не можат да си дозволат други горива како гас, керозин итн. Огревно дрво е нивното главно гориво, од вкупната потрошувачка на дрво околу 75% е огревно дрво. Шумската покривка во пустината е ниска. Раџастан има површина од 31150 km2 што е околу 9% од географската област. Шумското подрачје е главно во јужните делови на Раџастан, како Удајпур и Читоргар. Минималната шумска површина е во областа Чуру само 80 км 2.Така шумата е недоволна за да ги задоволи потребите на огревно дрво и пасење во пустинските области. Ова, пак, резултира со намалување на земјоделското производство. Моделот на агрошумарство најдобро им одговара на луѓето од пустината.<ref>[http://www.ecoworld.com/Home/Articles2.cfm?TID=341 "Arid Agriculture: State-of-the-Art Agro-Forestry vs. Deserts on the March"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061219083939/http://www.ecoworld.com/Home/Articles2.cfm?TID=341 |date=19 December 2006 }}. Brook & Gaurav Bhagat 14 August 2003</ref> [[Институт за истражување на суровини во шумата]], (AFRI) кој се наоѓа во Џодпур е еден од институтите на [[Индискиот совет за истражување и образование на шумите]] (ICFRE), кој работи под Министерството за животна средина и шуми на Индија. Целта на Институтот е да се спроведе научно истражување во шумарството со цел да се обезбедат технологии за зголемување на вегетативната покривка и зачувување на [[биолошката разновидност]] во топла сувиот и полусушен регион на Раџастан, Гуџарат и Дадара и Нагар Хавели. Најважни дрвни видови во пустината се: *''Prosopis cineraria'' кое се користи и како сточна храна. Содржи висока калориска вредност и обезбедува висококвалитетно огревно дрво. Корените, исто така, ја поттикнуваат азотната фиксација, која произведува повисоки приноси од култури. *''Tecomella undulata''. Нејзиното дрво е силно, тешко и издржливо. Дрвото е одлично за огрев и јаглен. Говедата и козите ги јадат листовите од дрвото. Камели, кози и овци ги консумираат цвеќињата. Се смета за дом на птици и обезбедува засолниште за други пустински диви животни. Сенката на дрвената круна е засолниште за добитокот, козите и овците во летните денови. Дрвото има и лековити својства. Кората добиена од стеблото се користи како лек за [[сифилис]]. Исто така се користи за лекување на уринарни нарушувања, проширување на слезината, гонорејата, леукодермијата и заболувањата на црниот дроб. Семето се користи против апсцес. ===Индустрија=== [[Податотека:Tharparkar1 Pakistan.jpg|мини|Автопат низ пустината Тар]] Раџастан е најистакнат во производство на [[камен]] и рударство во Индија. Државата е втор по големина извор на цемент во Индија.<ref name="Gupta2008" /> [[Лигнит]]ен јаглен се наоѓа на местата Хирал, Капуради, Јалипа, Бхадка во [[Бамер област]]; Плана, Гуда, Битнок, Барсингхпур, Мандла Чаран, Ранери Хадла во округот Биканер и Каснау, Мерта, Лунсар итн. Во областа Нагаур термоцентрала на лигнит е основана во Хирал во областа Бамер..<ref name="Gupta2008" /> Постои нафта во Џизалмер и Бамер. Мангала, Багијам и Ајшварија се главните нафтени полиња. Бамерската област веќе започнала со производство на нафта во комерцијален размер.<ref name="Gupta2008" /> Пустината е идеално место за производство на електрична енергија од ветер. Според проценката, Раџастан има потенцијал за производство на енергија од 5500 мегавати. Раџастан ја основа својата прва електрична централа на ветер во областа Џајзалмер. Некои водечки компании во областа работат на формирање ветерници во окрузите Бамер, Џизалмер и Биканер. Сончевата енергија, исто така, има голем потенцијал во овој регион, бидејќи повеќето денови во текот на годината нема облаци.<ref name="Gupta2008" /> ===Екотуризам и рекреација=== [[File:Purple Skies of Jaisalmer.jpg|thumb|Изгрејсонце во пустината]] Пустинските сафари на камили стануваат сè попопуларни околу Џазалмер. Домашните и меѓународните туристи често бараат авантура на камили. За време на ваквите сафари патувања, туристите можат да го видат кревкиот и прекрасен екосистем на пустината Тар. Оваа форма на туризмот обезбедува приход на многу оператори и сопственици на камили во Џазалмер, како и вработување за многу камилски туристи во пустинските села во близина. [[Image:Désert-du-Thar.jpg|left|thumb|Пустински племиња близу Џазалмер, Индија]] Во пустината Тар секоја година се одржуваат разни фестивали. [[Раџастан]]ските пустински фестивали се слават во широк обем, еднаш годишно, во тек на зимите. Облечени во сјајни обоени костими, луѓето од пустината танцуваат и пеат. Камилите се составен дел од пустинскиот живот и камилските настани за време на Пустинскиот фестивал. Посебни напори одат во облекување на животното за да влезат во спектакуларен натпревар на најдобро облечена камила. Други интересни натпревари се натпреварувањата за мустаќи и турбан, кои не само што покажуваат славна традиција, туку и ги инспирираат нејзините зачувување. И турбан и мустаќи се вековни симболи на честа во Раџастан. == Поврзано == {{Portal|Environment}} *[[Географија на Индија]] *[[Список на пустини по површина|Список на пустини]] по површина *[[Марвар]] == Наводи == {{reflist|30em}} == Библиографија == * Bhandari M. M. ''Flora of The Indian Desert'', MPS Repros, 39, BGKT Extension, New Pali Road, Jodhpur, India. * Zaigham, N. A. (2003). [http://comsats.org/Publications/Books_SnT_Series/03.%20Water%20Resources%20in%20the%20South%20-%20Present%20Scenario%20and%20Future%20Prospects%20(Nov.%202003).pdf#page=66 "Strategic sustainable development of groundwater in Thar Desert of Pakistan"]. Water Resources in the South: Present Scenario and Future Prospects, Commission on Science and Technology for Sustainable Development in the South, Islamabad. * Govt. of India. Ministry of Food & Agriculture booklet (1965)—"Soil conservation in the Rajasthan Desert"—Work of the Desert Afforestation Research station, Jodhpur. * Gupta, R. K. & Prakash Ishwar (1975). ''Environmental analysis of the Thar Desert''. English Book Depot., Dehra Dun. * Kaul, R. N. (1967). "Trees or grass lands in the Rajasthan: Old problems and New approaches". ''Indian Forester'', 93: 434-435. * Burdak, L. R. (1982). "Recent Advances in Desert Afforestation". Dissertation submitted to Shri R. N. Kaul, Director, Forestry Research, F.R.I., Dehra Dun. * Yashpal, Sahai Baldev, Sood, R.K., and Agarwal, D.P. (1980). "Remote sensing of the 'lost' Saraswati river". ''Proceedings of the Indian Academy of Sciences'' (Earth and Planet Science), V. 89, No. 3, pp.&nbsp;317–331. * Bakliwal, P. C. and Sharma, S. B. (1980). "On the migration of the river Yamuna". ''Journal of the Geological Society of India'', Vol. 21, Sept. 1980, pp.&nbsp;461–463. * Bakliwal, P. C. and Grover, A. K. (1988). "Signature and migration of Sarasvati river in Thar desert, Western India". ''Record of the Geological Survey of India'' V 116, Pts. 3–8, pp.&nbsp;77–86. * Rajawat, A. S., Sastry, C. V. S. and Narain, A. (1999-a). "Application of pyramidal processing on high resolution IRS-1C data for tracing the migration of the Saraswati river in parts of the Thar desert". in "Vedic Sarasvati, Evolutionary History of a Lost River of Northwestern India", ''Memoir Geological Society of India'', Bangalore, No. 42, pp.&nbsp;259–272. * Ramasamy, S. M. (1999). "Neotectonic controls on the migration of Sarasvati river of the Great Indian desert". in "Vedic Sarasvati, Evolutionary History of a Lost River of Northwestern India", ''Memoir Geological Society of India'', Bangalore, No. 42, pp.&nbsp;153–162. * Rajesh Kumar, M., Rajawat, A. S. and Singh, T. N. (2005). "Applications of remote sensing for educidate the Palaeochannels in an extended Thar desert, Western Rajasthan", 8th annual International conference, Map India 2005, New Delhi. == Надворешни врски == *{{Wikivoyage-inline}} *{{WWF ecoregion|id=im1304|name=Thar Desert}} *[http://www.dharssi.org.uk/travel/india/jaisalmer.html Dharssi.org.uk] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160302095323/http://www.dharssi.org.uk/travel/india/jaisalmer.html |date=2016-03-02 }}, Фотографии од пустината Тар *[https://web.archive.org/web/20080216005407/http://www.avgustin.net/gallery.php?id=44 Avgustin.net], Фотографии на Тар од Пакистанска страна {{Пустини}}{{Индија}} [[Категорија:Пустина Тар| ]] [[Категорија:Пустини во Индија]] [[Категорија:Пустини во Пакистан]] [[Категорија:Пустини]] [[Категорија:Географија на Раџастан]] [[Категорија:Индија]] [[Категорија:Пустини во Азија]] [[Категорија:Раџастан]] [[Категорија:Географија на Пакистан]] [[Категорија:Географија на Индија]] h2fzo4uer25shikakgi97n4bst57xay РК Еурофарм Пелистер 0 1218833 5537605 5515437 2026-04-11T08:39:14Z ~2026-22281-42 132139 5537605 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ракометен клуб | clubname = РК Еурофарм Пелистер | image = HCPelisterLogo.png | full name = Ракометен клуб<br> Еурофарм Пелистер | founded = {{Start date and age|df=yes|1955}} | ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]] | capacity = 3.500 | owner = | chairman = Зоран Стерјев | manager = {{знамеикона|МКД}} [[Стевче Алушевски]] | league = [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|Супер лига на Македонија]] | season = 2024/25 | position = 1. место | website = https://www.rkeurofarmpelister.com/ | colour1 = green | colour2 = white | pattern_la1 = _white_stripes | pattern_b1 = _jomainter19gw | pattern_ra1 = _white_stripes | pattern_sh1 = _jomafootballwhitelogo | leftarm1 = 008000 | body1 = | rightarm1 = 008000 | shorts1 = 008000 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _jomatiger4brb | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = _jomafootballwhitelogo | leftarm2 = 000000 | body2 = | rightarm2 = 000000 | shorts2 = 0033FF }} '''РК Еурофарм Пелистер''' (познат и како '''РК Пелистер''') — [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Македонија]]. Првичниот клуб [[РК Пелистер]] е основан во 1955 година, додека денешното правно лице РК Еурофарм Пелистер е основан во 2011 година. Моментално се натпреварува во [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]]. == Историја == РК Пелистер е првиот основан ракометен клуб во Македонија, формиран во 1946 година под името [[Пелагонија]]. Потоа, во 1955 година, го променил името во Пелистер. 1960-тите години биле многу успешни, освојувајќи 4 шампионски титули почнувајќи од 1960 година до последната во 1969 година. Клубот освоил уште три титули во 1970-тите. Во 1980-тите, сезоната 1981 година била последната успешна, кога го освоил осмиот шампионски трофеј. Од сезоната 1983/84, Пелистер започнал редовно да учествува во [[Првенство на Југославија во ракомет|првенството на Југославија]]. Во 1985 година завршил на третото место и бил вицешампион во следните две сезони (1986/87 и 1987/88) зад доминантниот клуб [[РК Металопластика Шабац|Металопластика]]. Во тој период станал популарен слоганот „Кој не играл во Битола, не знае што е вистинска поддршка“, кој го изјавиле личности како [[Владо Шола]], [[Лино Червар]] и [[Златан Сарачевиќ]]. Пелистер станал првиот македонски клуб што заиграл во европските натпреварувања. Во 1986 година го победил грчкиот Филипос, но потоа загубил во осминафиналето од [[Атлетико Мадрид]], со севкупен резултат 34-38, и покрај победата на домашен терен од 24-19. Во сезоната 1988/89 се пласирал во четвртфиналето на [[ЕХФ Купот]], победувајќи ги [[РК Строволос Никозија|Строволос Никозија]] и [[РК Баник|Баник]], пред да биде поразен од германскиот клуб Ворвертс. Првиот меч во Битола го добил со шест гола разлика (22-16), но во возвратниот натпревар во [[Берлин]] загубил со девет гола разлика (13-22). Со формирањето на [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|македонската супер лига]] во [[1992]] година, Пелистер станал најуспешен клуб во земјата, освојувајќи пет лигашки титули и пет куп титули во деценијата. Во 1996 година, Пелистер стигнал до полуфиналето на ЕХФ Купот на победниците на куповите, каде загубил со еден гол разлика од идниот шампион, [[ТБВ Лемго]]. Рекордни 7.000 гледачи присуствувале на реваншот во Битола. Дополнително, уште еден доказ за доминацијата на Пелистер во тој период е тоа што седум играчи од македонската репрезентација на [[Светско првенство во ракомет за мажи 1999|Светското првенство 1999]] во Египет играле за клубот. Најуспешен европски настап, Пелистер забележал во сезоната 2001/02, кога учествувал во [[ЕХФ Челинџ Куп]]от. Прво, забележал победа во третото коло, победувајќи го [[Зилант Казан]] и се пласирал во четвртото коло, каде го победил [[РК Париз Сен-Жермен|Парис Сент Жермен]]. Во четвртфиналето го совладал [[ГАС Килкис]] со вкупен резултат 52-51, пласирајќи се во полуфиналето каде за противник го имал [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]]. Пелистер издвојувал победа во полуфиналето на драматичен начин во Битола, кога [[Наумче Мојсоски]] постигнал гол во последните секунди од натпреварот за да го изедначи севкупниот резултат, преминувајќи понатаму преку пенал-серија со конечен резултат 61-60. Во финалето, Пелистер загубил од [[Скерн Хандболд]], но и во тој дуел забележал победа на домашен терен од седум гола разлика. Во 2005 година, [[Трифун Костовски]] со Кометал станал спонзор на клубот, враќајќи ги славните денови и освојувајќи уште еден двоен трофеј, и шести шампионски трофеј во домашното првенство, што претставувало рекорд во тоа време. Меѓутоа, успехот бил краткотраен бидејќи Кометал го напуштил клубот по таа сезона. Потоа, Пелистер бил погоден од финансиски проблеми и се борел да го постигне истиот успех. На 29 ноември 2019 година бил потпишан договор за заедничко сопствеништво помеѓу сопствениците на РК Еурофарм Работник (создаден во 2011 година чиј сопственик бил [[Еурофарм]]) и РК Пелистер (чиј сопственик била [[општина Битола]]). Според договорот, РК Еурофарм Работник ќе го промени името во Еурофарм Пелистер, а оригиналниот РК Пелистер ќе го промени името во Еурофарм Пелистер 2. Еурофарм Пелистер ќе биде водечкиот клуб со високи европски амбиции, додека Еурофарм Пелистер 2 ќе биде развоен клуб исполнет со млади ракометни играчи од Битола и цела Македонија. Комбинацијата на силен спонзор и спортски бренд познат низ поранешна [[Југославија]] целосно се оствари преку договорот со градската администрација во 2020 година. Еурофарм Пелистер веќе ја надмина домашната рамка, играше во ЕХФ Лигата на шампионите и постави контури на тим кој може да ги врати трофеите во арената „Боро Чурлевски“. Ова било официјално остварено во мај 2023 година, кога клубот бил крунисан за шампион на Македонската Суперлига по прв пат по 18 години. Последната титула во македонскиот шампионат, Еурофарм Пелистер ја освоил на 8 јуни 2025 година откако во последното коло за сезоната 2024-25 го совлада директниот конкурент [[РК Вардар|РК Вардар 1961]] со 30-32 во [[СЦ „Јане Сандански“ - Скопје|салата Јане Сандански]] во [[Скопје]]. ==Состав== :''Состав за сезоната 2025/26.'' {{Col-begin}} {{Col-2}} ;Голмани *{{0}}1 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Митревски]] * 24 {{знамеикона|МКД}} [[Давид Брестовац]] * 32 {{знамеикона|ИРН}} [[Саид Хеидарирад]] ;Леви крила *{{0}}2 {{знамеикона|МКД}} [[Дејан Манасков]] *{{0}}8 {{знамеикона|МКД}} [[Цветан Кузманоски]] * 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]] ;Десни крила *{{0}}7 {{знамеикона|БРА}} [[Рудолф Хекберт]] * 17 {{знамеикона|СРБ}} [[Богдан Радивојевиќ]] ;Пивоти *{{0}}6 {{знамеикона|МКД}} [[Самоил Ристевски]] * 11 {{знамеикона|ЕГИ}} [[Халед Валид]] * 44 {{знамеикона|МКД}} [[Жарко Пешевски]] {{Col-2}} ;Леви бекови * 15 {{знамеикона|СЛО}} [[Ник Хенигман]] * 18 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Кузмановски]] ([[капитен|к]]) * 20 {{знамеикона|СРБ}} [[Илија Абутовиќ]] * 88 {{знамеикона|МКД}} [[Павле Атанасијевиќ]] ;Средни бекови *{{0}}9 {{знамеикона|СЛО}} [[Домен Тајник]] * 23 {{знамеикона|МКД}} [[Мирче Калајџиески]] * 77 {{знамеикона|БИХ}} [[Алем Хаџиќ]] ;Десни бекови *{{0}}3 {{знамеикона|СЛО}} [[Нејц Цехте]] *{{0}}4 {{знамеикона|ПОЛ}} [[Анџеј Видомски]] * 71 {{знамеикона|ТУН}} [[Усама Хосни]] {{Col-end}} ===Стручен штаб=== {| class="wikitable" |- ! Позиција !! Име |- | '''Главен тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Стевче Алушевски |- | '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Алексо Лембанов |- | '''Помошник тренер''' || {{знамеикона|МКД}} Александар Марковски |- | '''Тренер на голмани''' || {{знамеикона|МКД}} Ице Соколески |- | '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Небојша Василевски |- | '''Физиотерапевт''' || {{знамеикона|МКД}} Николче Митревски |- | '''Тим асистент''' || {{знамеикона|МКД}} Дамјан Николовски |} === Управа === {| class="wikitable" |+ !Позиција !Име |- |'''Спортски директор''' |{{знамеикона|МКД}} Звонко Шундовски |- |'''Претседател''' |{{знамеикона|МКД}} Зоран Стерјев |- |'''Потпретседател''' |{{знамеикона|МКД}} Бојан Стерјев |} ==Успеси== * '''[[Суперкуп на Македонија (ракомет)|Суперкуп на Македонија]] (3)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 2021, 2022 и 2025 * [[Македонска ракометна супер лига (мажи)|'''Македонска Ракометна Супер Лига''']] '''(9)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1993, 1994, 1996, 1998, 2000, 2005, 2023, 2024 и 2025. * '''Македонска Републичка Лига (8)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1961, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971, 1979 и 1981. * '''[[Куп на Македонија во ракомет (мажи)|Куп на Македонија]] (5)''' '''Победник [[File:Simple gold cup.svg|16px]]:''' 1994, 1996, 1998, 1999 и 2005. == Надворешни врски == * [https://www.rkeurofarmpelister.com/ Официјално мрежно место на РК Еурофарм Пелистер] {{Македонска ракометна супер лига (мажи) |state=collapsed}} {{Шампиони на ракометната Супер лига на Македонија}} {{Шампиони на ракометниот Суперуп на Македонија}} [[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Еурофарм Работник]] 04prktx3yywpc2ingjwjq7yfe7j7c7h Предлошка:Скеча 10 1219271 5537229 5527767 2026-04-10T13:54:56Z SpectralWiz 106165 5537229 wikitext text/x-wiki {{Навкутија Општина во Грција | name = Скеча | state = {{{state|autocollapse}}} | munic = [[Скеча (општина)|Скеча]] | group1 = [[Крстополе]] | list1 = * [[Атманџа]] * [[Бајрамли]] * [[Габрово (Скечанско)|Габрово]] * [[Горна Козлуџа]] * [[Демирташ]] * [[Долна Козлуџа]] * [[Долно Хусеинќој]] * [[Домуз Орман]] <sup>1</sup> * [[Емирли]] * [[Исиџе]] * [[Калово (Драмско)|Калово]] <sup>1</sup> * [[Крстополе]] * [[Курлар]] * [[Курталан]] * [[К'з Буќој]] * [[Маргарит]] * [[Махмутли (Скечанско)|Махмутли]] * [[Ново Село (Скечанско)|Ново Село]] * [[Печели]] * [[Ќористен]] * [[Халеп]] * [[Хамидие]] * [[Хорозлу]] * [[Хоџалар]] * [[Хусеинќој]] | group2 = [[Скеча]] | list2 = * [[Бедирли]] * [[Бујук Мурсали]] * [[Доганџилар]] * [[Евмиро]] * [[Емилер Текеси]] * [[Ихтијар Маала]] <sup>1</sup> * [[Кајалар Чифлик]] * [[Кара Оглан]] <sup>1</sup> * [[Кара Чукур]] * [[Кетики]] <sup>1</sup> * [[Којунќој]] * [[Мемешлиќој]] * [[Отман Јорен]] <sup>1</sup> * [[Партакова]] <sup>1</sup> * [[Секиз Тепе]] * '''[[Скеча]]''' * [[Ќостра]] <sup>1</sup> * [[Ќучук Мурсали]] * [[Чаири Маала]] | историскиГ = Поранешни | историскиС = * [[Али Ќаја]] * [[Ашиклар (Скечанско)|Ашиклар]] * [[Боево]] * [[Дреново (Скечанско)|Дреново]] * [[Каловаџик]] * [[Карачанлар]] * [[Мешели (Скечанско)|Мешели]] * [[Сулуџа Дере]] | below =<sup>1</sup> ''Без трајни жители.'' }}<noinclude> {{расклоп}} [[Категорија:Предлошки за општини во Грција]] [[Категорија:Скеча (општина)|Ψ]] </noinclude> qesww22xmvw7wkvjfhtd2psz4fejd0o Црква „Св. Ана“ - Маловиште 0 1219475 5537449 5140755 2026-04-10T19:25:23Z Ehrlich91 24281 5537449 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Ана |слика = Crkva sv.Ana selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|41|N|21|14|2|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Магарево |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Ана]] |изградба = 1936 |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = еднокорабна |архитектонски тип = |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Ана“''' — главна манастирска [[црква (градба)|црква]] на [[Маловишки манастир|Маловишкиот манастир]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref><ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | 5= | accessdate=2019-03-15 | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа над селото, на 2 километри оддалеченост на источната падина. До црквата води планинарска патека, која започнува од селото.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|title=Мој Роден Крај|work=www.mojrodenkraj.com.mk|accessdate=2026-04-10|archive-date=2026-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20210719152530/http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|url-status=bot: unknown}}</ref> Градбата е сместена на надморска височина од 1.410 метри во висока букова шума.<ref name="Bitola Tourist Info"/> == Историја == Црквата се смета за најстара од црковните храмови во селото [[Маловиште]]. Таа била обновена во 1923 година,<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> иако според други извори се вели дека е подигната во 1936 година. Постојат сведоштва дека манастирот постои од средината на XVIII век.<ref name="Bitola Tourist Info"/> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="120px"> Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 10.jpg|Ниша над влезот на камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 11.jpg|Камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 2.jpg|Главниот влез Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 3.jpg|Источната страна (зиме) Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 4.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 5.jpg|Источната страна Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 6.jpg|Апсидата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 7.jpg|Споредниот влез Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 8.jpg|Внатрешноста на камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 9.jpg|Влезот Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште.jpg|Поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Anne's Church (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ана, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Ана во Македонија|Маловиште]] o6dermnnma48114272848xix2lh3rx8 5537457 5537449 2026-04-10T19:35:44Z Ehrlich91 24281 5537457 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Ана |слика = Crkva sv.Ana selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|41|N|21|14|2|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Магарево |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Ана]] |изградба = 1936 |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = еднокорабна |архитектонски тип = |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Ана“''' — главна манастирска [[црква (градба)|црква]] на [[Маловишки манастир|Маловишкиот манастир]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref><ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | 5= | accessdate=2019-03-15 | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа над селото, на 2 километри оддалеченост на источната падина. До црквата води планинарска патека, која започнува од селото.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|title=Мој Роден Крај|work=www.mojrodenkraj.com.mk|accessdate=2026-04-10|archive-date=2026-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20210719152530/http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|url-status=bot: unknown}}</ref> Градбата е сместена на надморска височина од 1.410 метри во висока букова шума.<ref name="Bitola Tourist Info"/> == Историја == Црквата се смета за најстара од црковните храмови во селото [[Маловиште]]. Таа била обновена во 1923 година,<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> иако според други извори се вели дека е подигната во 1936 година. Постојат сведоштва дека манастирот постои од средината на XVIII век.<ref name="Bitola Tourist Info"/> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="120px"> Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 10.jpg|Ниша над влезот на камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 11.jpg|Камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 2.jpg|Главниот влез Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 3.jpg|Источната страна (зиме) Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 4.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 5.jpg|Источната страна Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 6.jpg|Апсидата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 7.jpg|Споредниот влез Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 8.jpg|Внатрешноста на камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 9.jpg|Влезот Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште.jpg|Поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Anne's Church (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ана, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Ана во Македонија|Маловиште]] [[Категорија:Маловишки манастир| ]] 7nht3ezc2ifx787n5g5s1aerq2d0oa0 5537461 5537457 2026-04-10T19:41:29Z Ehrlich91 24281 5537461 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Ана |слика = Crkva sv.Ana selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|41|N|21|14|2|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Магарево |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Ана]] |изградба = 1936 |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = еднокорабна |архитектонски тип = |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Ана“''' — главна манастирска [[црква (градба)|црква]] на [[Маловишки манастир|Маловишкиот манастир]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref><ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | 5= | accessdate=2019-03-15 | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа над селото, на 2 километри оддалеченост на источната падина. До црквата води планинарска патека, која започнува од селото.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|title=Мој Роден Крај|work=www.mojrodenkraj.com.mk|accessdate=2026-04-10|archive-date=2026-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20210719152530/http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|url-status=bot: unknown}}</ref> Градбата е сместена на надморска височина од 1.410 метри во висока букова шума.<ref name="Bitola Tourist Info"/> == Историја == Црквата се смета за најстара од црковните храмови во селото [[Маловиште]]. Таа била обновена во 1923 година,<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> иако според други извори се вели дека е подигната во 1936 година. Постојат сведоштва дека манастирот постои од средината на XVIII век.<ref name="Bitola Tourist Info"/> == Архитектура == === Икони и иконостас === Црквата поседува богат иконостас.<ref name=":1"/> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="120px"> Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 10.jpg|Ниша над влезот на камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 11.jpg|Камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 2.jpg|Главниот влез Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 3.jpg|Источната страна (зиме) Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 4.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 5.jpg|Источната страна Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 6.jpg|Апсидата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 7.jpg|Споредниот влез Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 8.jpg|Внатрешноста на камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште 9.jpg|Влезот Податотека:Црква „Св. Ана“ - Маловиште.jpg|Поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Anne's Church (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ана, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Ана во Македонија|Маловиште]] [[Категорија:Маловишки манастир| ]] 2grhotjhzmrn2a7iapnbw6s9dj6l5zq Предлошка:Добитници на наградата „Златно момче“ 10 1221902 5537564 5329211 2026-04-10T23:36:21Z Carshalton 30527 5537564 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Добитници на наградата „Златно момче“ |title = Добитници на наградата „[[Златно момче (награда)|Златно момче]]“ |state = {{{state|autocollapse}}} |titlestyle = background:gold; |listclass = hlist |nowrapitems = yes |list1 = * 2003: [[Рафаел ван дер Варт|ван дер Варт]] * 2004: [[Вејн Руни|Руни]] * 2005: [[Лионел Меси|Меси]] * 2006: [[Сеск Фабрегас|Фабрегас]] * 2007: [[Серхио Агуеро|Агуеро]] * 2008: [[Андерсон Луис де Абреу Оливеира|Андерсон]] * 2009: [[Алешандре Пато|Пато]] * 2010: [[Марио Балотели|Балотели]] * 2011: [[Марио Геце|Геце]] * 2012: [[Иско]] * 2013: [[Пол Погба|Погба]] * 2014: [[Рахим Стерлинг|Стерлинг]] * 2015: [[Антони Марсијал|Марсијал]] * 2016: [[Ренато Санчес|Санчес]] * 2017: [[Килијан Мбапе|Мбапе]] * 2018: [[Матајс де Лихт|де Лихт]] * 2019: [[Жоао Феликс|Феликс]] * 2020: [[Ерлинг Холанд|Холанд]] * 2021: [[Педри]] * 2022: [[Гави (фудбалер)|Гави]] * 2023: [[Џуд Белингам|Белингам]] * 2024: [[Ламин Јамал|Јамал]] * 2025: [[Дезире Дуе|Дуе]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за фудбалски награди|Златно]] </noinclude> rl82wt3mnqu9g3ukyghirsdh7aajngd Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 0 1238723 5537428 5535847 2026-04-10T19:04:06Z Ehrlich91 24281 5537428 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Свети Ѓорѓи |слика = Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 12.jpg |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Битолско |парохија = Кукуречанска |координати = {{coord|41|2|41|N|21|14|2|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Магарево |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Свети Георги|Свети Ѓорѓи]] |изградба = 1871 |завршено = обнова 1923 |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = еднокорабна |архитектонски тип = |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Ѓорѓи“''' — главна манастирска [[црква (градба)|црква]] на [[Магаревски манастир|Магаревскиот манастир]] во [[битолско]]то село [[Магарево]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> Црквата се наоѓа во непосредна близина на импозантната [[Црква „Св. Димитриј“ - Магарево|црква „Св. Димитриј“]]. Таа е остаток од некогашниот [[Магаревски манастир]], женски [[манастир]], кој постоел на тоа место. == Местоположба == Црквата се наоѓа јужно од селото, во непосредна близина на [[Црква „Св. Димитриј“ - Магарево|црквата „Св. Димитриј“]],<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=231|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> од каде започнува и земјен пат кој води до оваа црква.<ref name="МПКН">{{Наведена мрежна страница|url=https://monitoring.icomos.org.mk/churches/165/view|title=Св. Ѓорѓи|work=monitoring.icomos.org.mk |accessdate=2026-04-07}}</ref> == Историја == [[Податотека:Magarevo Sv Georgi.jpg|мини|300п|лево|Црквата на грчка поштенска марка од почетокот на {{римски|20}} век]] Црквата била подигната во 1871 година,<ref name=":0"/><ref name="МПКН"/> но за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]] била уништена сосе манастирските конаци, бидејќи селото [[Магарево]] се наоѓало на фронтовската линија.<ref name=SGM>[https://bitola.info/mk/sv-gjorgi-magarevo/ Свети Ѓорѓи во Магарево] на семрежното место на Битола инфо</ref> На црквата биле изведувани помали интервенции, при што бил променет подот со керамички плочки, бил дограден трем на јужната страна, била извршена надградба на камбаријата над нартексот и галеријата и била препокриена со ќерамиди.<ref name="МПКН"/> == Архитектура == Црквата е еднокорабна градба со полукружна [[апсида]] на исток и [[камбанарија]] на западниот дел.<ref name=SGM/> Градбата на црквата е во лоша состојба и во 2022 година биле забележани конструктивни пукнатини на апсидата и источниот ѕид, како и конструктивно отклонување на камбанаријата, поради што е потребно да се изведе санација.<ref name="МПКН"/> === Иконостас === Денешниот [[иконостас]] и [[икона|иконите]] потекнуваат од поново време.<ref name= SGM/> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="120px"> Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 10.jpg|Камбанаријата каде е видлив отклонот Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 11.jpg|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 2.jpg|Апсидата Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 3.jpg|Споредниот влез Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 4.jpg|Натписна плоча над споредниот влез Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 5.jpg|Припратата Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 6.jpg|Натписна плоча во припратата Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 7.jpg|Главниот влез Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 8.jpg|Ниша над главниот влез Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево 9.jpg|Камбанаријата Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Магарево.jpg|Источната страна </gallery> == Поврзано == * [[Битолско архијерејско намесништво]] * [[Кукуречанска парохија]] * [[Магарево]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Demetrious Church (Magarevo)}} * [https://monitoring.icomos.org.mk/churches/165/view Детален извештај за мониторинг од ИКОМОС Македонија] {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорѓи, Магарево}} [[Категорија:Магаревски манастир| ]] [[Категорија:Храмови посветени на Свети Ѓорѓи во Македонија|Магарево]] hpjp4qj4h373tqtr2uoeommjh8m7bzq Светозар Ристовски 0 1246767 5537359 5248576 2026-04-10T17:25:14Z Dandarmkd 31127 5537359 wikitext text/x-wiki '''Светозар Ристовски''' (р. {{роден на|26|јануари|1972}} год.) ― [[Македонија|македонски]] [[Филмски режисер|филмски]] [[режисер]] кој живее во [[Канада]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://okno.mk/node/55363|title=Светозар Ристовски: „Лазар“ е слика на она што се случува во Македонија {{!}} okno.mk|work=okno.mk|accessdate=2020-07-11}}</ref> Својот прв [[филм]] го снимил во [[2000]] година под името „''Ловец''“ како [[краткометражен филм]] за [[психа]]та на воен [[снајперист]]. Прв филм на [[англиски јазик]] му бил „[[Драг господине Гејси (2010)|''Драг господине Гејси'']]“ ([[2010]]) за [[Американци|американскиот]] [[сериски убиец]] [[Џон Вејн Гејси]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cinemablend.com/new/John-Wayne-Gacy-Comes-Back-Life-Onscreen-11897.html|title=John Wayne Gacy Comes Back To Life Onscreen|date=2009-02-05|work=CINEMABLEND|accessdate=2020-07-11}}</ref> Неговите филмови „[[Илузија (филм)|''Илузија'']]“ и „[[Лазар (2015)|''Лазар'']]“ имаат освоено бројни награди.<ref>{{Наведување|title=Iluzija - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0368962/awards|accessdate=2020-07-11}}</ref><ref>{{Наведување|title=Lazar - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt2925388/awards|accessdate=2020-07-11}}</ref> == Наводи == {{наводи}} {{DEFAULTSORT:Ристовски, Светозар}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Канаѓани со македонско потекло]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] nq0vko2smt0tclerz6hgnbejepzrlaq Димитар Јаранов 0 1248179 5537393 5391796 2026-04-10T18:14:06Z Dandarmkd 31127 5537393 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Димитар Јаранов | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|18|октомври|1909}} | роден-место = {{роден во|Солун}}, [[Солунски Вилает]], [[Отоманско Царство]] | починал-дата = {{починал на и возраст|1962|8|14|1909|10|18}} | починал-место = Залив Каваците, кај [[Созопол]], [[НР Бугарија]] | починал-причина = | националност = | познат = | занимање = [[Географ]], [[Геологија|геолог]], [[Геоморфологија|геоморфолог]] | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = |народност=[[Македонец]] }} '''Димитар Јаранов''' ({{роден на|18|октомври|1909}} во {{роден во|Солун}} - {{починал на|14|август|1962}} во {{починал во|Созопол}}) — [[Бугарија|бугарски]] [[географ]],<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|635-636|Јаранов|I}}</ref> [[Геологија|геолог]], и [[Геоморфологија|геоморфолог]] од [[Македонци|македонска]] [[народност]]. ==Животопис== [[Податотека:Liberty 1941 Greece.jpg|мини|250п|Димитар Јаранов (третиот од десно) во Солун со штабот на Вермахт]] [[Оновно училиште|Основно]] и средно образование завршил во [[Софија]]. Географија дипломирал на Историско-филолошкиот факултет на [[Софиски универзитет „Св. Климент Охридски“|Софискиот универзитет]] (1933). Истата година заминал на [[Хумболтов универзитет|Хумболтовиот универзитет]] во [[Берлин]], каде што ја одбранил докторската дисертација на темата „''Јуротипниот релјеф на Алпите, Средна Европа и Стара Планина''”, потоа заминал да специјализира [[физичка географија]] и геоморфологија на [[Сорбона]] во [[Париз]]. Во 1936 година, бил избран за доцент по физичка географија на Софискиот универзитет. Во [[Втората светска војна]] бил аташе за култура во Бугарската амбасада во [[Берлин]]. По војната бил отстранет од факултетот и му било забрането да објавува трудови во Бугарското географско друштво. Во 1947 година, на покана од [[НР Македонија|македонската]] [[Влада на Македонија|Влада]] во Скопје, бил назначен за раководител на Службата за хидроенергетски проучувања на Македонија. Во времето на [[Информбиро]]то, се вратил во [[Бугарија]], каде што работел како главен геолог во изградбата на големите брани. Учествувал во експедиции во [[Сахара]], [[Средоземно Море|средоземноморскиот]] слив и [[Мала Азија]]. Објавил 72 научни и стручни трудови, главно од областа на [[геологија]]та, регионалната географија и [[картографија]]та. Бил многу активен во [[Македонски научен институт|Македонскиот научен институт]] во Софија. Несреќно починал во заливот Каваците на [[Црно Море]], на 14 август 1962 година.<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Македонската географска мисла по повод 70 години Македонско географско друштво|last=Маркоски|first=Благоја|author-link=Благоја Маркоски|year=2019|location=[[Скопје]]|publisher=Македонско географско друштво|page=19-20 |access-date=20 декември 2023 |isbn=978-608-65155-5-3}}</ref> == Научен труд == Во периодот пред и за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] на територијата на [[Македонија (регион)|Македонија]] (во нејзините етнички граници) вредни географски истражувања извршил проф. д-р Димитар Јаранов. Тој поседувајќи дипломатски пасош можел слободно да се движи по Македонската земја, забележувајќи ги фундаменталните географски карактеристики на територијата, така што успеал/е преку Македонскиот научен институт во Софија да напишат и издадат едно изворно географско дело под наслов [[„Македонија како природна и економска целина“]] (наслов на оригиналот ''Македония като природно и стопанско цяло'') издадено од страна на Македонскиот научен институт, Печатница „Художник“, Софија, 1945 (според лични сознанија и искази на проф. д-р [[Гиго Милески]], вистинскиот автор на книгата бил д-р Димитар Јаранов, но заради општествените и политичките ситуации како издавач бил јавен наведениот институт, а според извори на проф. д-р [[Георги Балтаков]] за време на мисијата (мисијата е посебна операција организирана од страна на германските сили за научни истражувања и економска експлоатација на природни ресурси) проф. Д. Јаранов, вршел проучувања на просторот меѓу [[Струма]] и [[Вардар]], доцент В. Бешешлиев меѓу [[Вардар]] и [[Лерин]], а доцент Ив. Дујчев во Костурско и по долината на [[Бистрица (Егејска Македонија)|Бистрица]]).<ref name=":0" />    Книгата се состои од два дела. Првиот дел во книгата е посветен на Македонските области како што се: Југозападна Македонија или областа на реката [[Бистрица (Егејска Македонија)|Бистрица]], [[Егејска Македонија|Беломорскиот дел на Македонија]] или Беломорските краишта, областа на реката [[Места]], краиштата по средна [[Струма]] и [[Струмешница (река)|Струмешница]], вардарската област или средна северна Македонија и Северозападна Македонија. Во наведените области се издиференцирани сите карактеристични одделни регионални просторни целини кои и денес се фундамент на регионализацијата на територијата на [[Македонија]].<ref name=":0" /> Вториот дел од книгата е посветен на описот на природните одлики со опис на релјефот на [[Македонија (регион)|Македонија]], климата, хидрографијата, почвите и природата на растителната покривка на просторот, потоа го обработува населувањето и развојот на населувачките односи во Македонија и на крајот го разработува македонското народно [[стопанство]].<ref name=":0" /> == Поврзано == {{Col-begin}} {{Col-3}} * [[Томе Андоновски]] * [[Драган Василески]] * [[Миливој Гашевски]] * [[Васил Граматниковски]] * [[Васа Даскаловски]] * [[Никола Димитров (професор)|Никола Димитров]] * [[Мирјана Ѓорѓиева]] * [[Михаило Зиков]] * [[Петар С. Јовановиќ]] * [[Тодор Кондев]] * [[Велимир Ј. Костовски]] * [[Душан Манаковиќ]] {{Col-3}} * [[Благоја Маркоски]] * [[Љубе Миленковски]] * [[Гиго Милески]] * [[Иван Несторовски]] * [[Милош Павловиќ]] * [[Митко Панов (географ)|Митко Панов]] * [[Никола Панов]] * [[Јордан Пенџерковски]] * [[Ѓорче Петров]] * [[Илија Петрушевски]] * [[Митко Поптрандовски]] * [[Војислав Радовановиќ]] {{Col-3}} * [[Бранислав Русиќ]] * [[Аслан Селмани]] * [[Јаким Синадиновски]] * [[Станко Станковски]] * [[Часлав Стојадиновиќ]] * [[Милорад Стојановиќ]] * [[Александар Стојмилов]] * [[Владимир Точковски]] * [[Јован Трифуноски]] * [[Атанасие Урошевиќ]] * [[Јован Цвииќ]] * [[Димитрија Чуповски]] {{col-end}} == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јаранов, Димитар}} [[Категорија:Отомански Македонци]] [[Категорија:Бугарски географи]] [[Категорија:Бугарски геолози]] [[Категорија:Бугарски геоморфолози]] [[Категорија:Предавачи на Софискиот универзитет]] [[Категорија:Македонски преселници во Софија]] [[Категорија:Апсолвенти на Софискиот универзитет]] [[Категорија:Членови на Македонскиот научен институт]] [[Категорија:Македонски општественици]] 00bk6aos00nb3dsjueniujfs06orncb Галена 0 1248196 5537560 5486400 2026-04-10T23:23:04Z NadyBarbieGirl 63459 /* Спотови */ 5537560 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name =Галена |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name =Галена Вичева Генчева |alias = |birth_date = {{роден на|21|мај|1984}} |birth_place ={{роден во|Смјадово}} |origin = [[Бугарија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], |years_active = 2003 –сѐ уште |instrument = вокал |Албуми_ = 6 |Музички_видеа =97 |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts =[[Преслава]], [[Криско]], [[Галин (пејач)|Галин]], [[Борис Дали]], [[Цветелина Јанева]], [[Андреа]], [[Емилија]], [[Деси Слава]],[[Азис]] |website = }} '''Галена''' уметничко име на '''Галена Вичева Генчева''' ({{роден во|Смјадово}}, {{роден на|21|мај|1984}}) — бугарска поп-фолк пејачка.<ref>{{cite web |title=Galena biography |url=https://www.last.fm/music/Galena/+wiki |website=Last.fm |accessdate=9 јуни 2020 |language=en}}</ref> == Дискографија == === Албуми === * Галена (2006) * След 12 (2008) * Официјално забранет (2010) * Аз (2011) * Кой (2015) * XX (2024) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Можеш ли'' || 2004 || Николај Скерлев |- | ''Само миг'' || 2004 || Николај Скерлев |- | ''Дъждовно реге'' || 2005 || Николај Скерлев |- | ''Екстаз'' || 2005 || Николај Нанков |- | ''Чупката'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Душата ми крещи'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Намерих те'' || 2007 || Николај Скерлев |- | ''Вземи си дъх'' || 2007 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Утешителна награда'' || 2007 || Николај Скерлев |- | ''Нищо общо'' || 2008 || Станислав Христов-Стенли |- | ''Сама'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Страст на кристали'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''След 12'' || 2008 || Николај Скерлев |- | ''100 пъти'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Знам диагнозата'' || 2008 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Дяволът ме кара'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Много сладко'' || 2009 || Николај Скерлев |- | ''Нещастница'' || 2009 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мой'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''За последно'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Лоша ли съм'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''На две големи'' || 2010 || Николај Нанков |- | ''Тихо ми пази'' || 2010 || Николај Нанков |- | ''Блясък на кристали'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Запали'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''За пари'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Аларма'' || 2010 || Николај Скерлев |- | ''С кое право'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Хайде, откажи ме'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Да ти го дам ли'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Dj-ят ме издаде – remix'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Неудобни въпроси'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Създай игра'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''След раздялата'' || 2011 || Георги Манов |- | ''Ще се проваля'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Искам да останем будни'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Знам как'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мразя да те обичам'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Тоя става'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не пред хората'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Спри ме'' || 2012 || Георги Манов |- | ''Много ми отиваш'' || 2012 || Георги Манов |- | ''Пак ли'' || 2012 || Људмил Иларионов – Љуси,Георги Марков |- | ''Бутилка'' || 2013 || Николај Скерлев |- | ''Истински щастлива'' || 2013 || Костадин Крстев – Коко |- | ''Vatreno, vatreno'' || 2013 || Андреј Илич |- | ''Дай ми'' || 2013 || Георги Манов |- | ''Кой'' || 2013 || Георги Манов |- | ''Хавана Тропикана'' || 2014 || Георги Манов |- | ''Body language'' || 2014 || Иван Бончев,Николај Нанков |- | ''Боже прости'' || 2014 || Николај Нанков |- | ''Пантера'' || 2015 || Николај Нанков |- | ''В твоите очи'' || 2015 || Георги Манов |- | ''Te quiero'' || 2015 || Георги Манов |- | ''Стара каравана'' || 2015 || Николај Нанков |- | ''Една жена'' || 2015 || Георги Манов |- | ''Коледа'' || 2015 || Николај Скерлев |- | ''Да ти олекне'' || 2016 || Николај Нанков |- | ''Пей, сърце'' || 2016 || Георги Манов |- | ''#МамаУраган'' || 2016 || Николај Нанков |- | ''Moro mou (Бебето ми)'' || 2017 || Георги Манов |- | ''#TheBo$$'' || 2017 || Bashmotion,Добромир Кирјаков |- | ''Изневериш ли ми'' || 2017 || Николај Нанков |- | ''#JustShow/#ПростоШоу'' || 2017 || Валери Милев |- | ''#GiveMeLove/#ДайМиЛюбов'' || 2018 || Георги Манов |- | ''Маракеш'' || 2018 || Николај Нанков,Добромир Кирјаков |- | ''Феноменален'' || 2018 || Алексеј Фигуров |- | ''Сърце'' || 2019 || Julie Gomez |- | ''Добре ли си'' || 2019 || Георги Манов |- | ''Паника'' || 2019 || Salih Sali |- | ''Ламборгини'' || 2019 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''100 живота'' || 2020 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Красиви лъжи'' || 2020 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Кавала кючек'' || 2020 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Къде беше ти'' || 2021 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Скандал'' || 2021 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Ти не си за мен'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Тръпката'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''А+Г=ВНЛ'' || 2021 || Георги Марков, Георги Манов |- | ''Еуфорија'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Welcome to Bulgaria'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Честит рожден ден'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Не си ме давай'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Името ти'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Горчиво'' || 2023 || Валери Милев |- | ''Abracadabra'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''По,по,по'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Мъко моя'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Жалко'' || 2024 || Валери Милев |- | ''Докторе'' || 2024 || Жоро Пеев |- | ''Зиг-заг'' || 2024 || Salih Sali, Rodrigo Diaz |- | ''Играй'' || 2024 || Валери Милев |- | ''Неговата жена'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Ток по тялото'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Запалката'' || 2024 || Salih Sali, Rodrigo Diaz |- | ''Убий ме'' || 2024 || Иван Димитров – Torex |- | ''Delta force'' || 2024 || Валери Милев |- | ''Хубавица'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Живот мой'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''22:22'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''My birthday'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''4:44'' || 2025|| Stressko |- | ''Все по живота'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''За награда'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''TBA'' || 2026|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''TBA'' || 2026|| Виктор Антонов – Rikk |} === Фолклорни спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Ранена птица'' || 2013 || – || Радослав Георгиев |- | ''Лале ли си, зюмбюл ли си'' || 2015 || – || Николај Скерлев |} === Тв верзии === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Лъжец'' || 2004 || Галена 2006 || |- | ''Ангел по лице, дявол по сърце'' || 2004 || Галена 2006 || |- | ''Как не те е срам'' || 2005 || Галена 2006 || |- | ''Харесвам те'' || 2006 || Галена 2006 || |- | ''Само за ден'' || 2007 || След 12 || |- | ''Всяка нощ'' || 2007 || След 12 || |- | ''Утешителна награда – remix'' || 2008 || След 12 || |- | ''Неплатена сметка'' || 2008 || Официално забранен || |- | ''Черен списък'' || 2009 || Официално забранен || |- | ''Опасен за жени'' || 2010 || Официално забранен || |- | ''Не се опитвай'' || 2010 || Официално забранен || |- | ''Не ставам втора'' || 2013 || – || |- | ''Завиждайте'' || 2013 || – || |- | ''Точно никога'' || 2014 || – || Интернет верзија |- | ''Криво ще ми е'' || 2014 || – || |- | ''Мина ми'' || 2017 || – || |- | ''Да си тук/Къде беше ти (acoustic version)'' || 2021 || – || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Мъко моя – remix'' || 2024 ||XX || Иван Димитров – Torex |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски == * [[Категорија:Бугарски пејачи]] [[Категорија:Бугарски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Родени во 1985 година]] sxy6uy6q4r4ub6pga0ffvx228eyfquw 5537561 5537560 2026-04-10T23:23:51Z NadyBarbieGirl 63459 5537561 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name =Галена |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name =Галена Вичева Генчева |alias = |birth_date = {{роден на|21|мај|1985}} |birth_place ={{роден во|Смјадово}} |origin = [[Бугарија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], |years_active = 2003 –сѐ уште |instrument = вокал |Албуми_ = 6 |Музички_видеа =97 |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts =[[Преслава]], [[Криско]], [[Галин (пејач)|Галин]], [[Борис Дали]], [[Цветелина Јанева]], [[Андреа]], [[Емилија]], [[Деси Слава]],[[Азис]] |website = }} '''Галена''' уметничко име на '''Галена Вичева Генчева''' ({{роден во|Смјадово}}, {{роден на|21|мај|1984}}) — бугарска поп-фолк пејачка.<ref>{{cite web |title=Galena biography |url=https://www.last.fm/music/Galena/+wiki |website=Last.fm |accessdate=9 јуни 2020 |language=en}}</ref> == Дискографија == === Албуми === * Галена (2006) * След 12 (2008) * Официјално забранет (2010) * Аз (2011) * Кой (2015) * XX (2024) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Можеш ли'' || 2004 || Николај Скерлев |- | ''Само миг'' || 2004 || Николај Скерлев |- | ''Дъждовно реге'' || 2005 || Николај Скерлев |- | ''Екстаз'' || 2005 || Николај Нанков |- | ''Чупката'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Душата ми крещи'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Намерих те'' || 2007 || Николај Скерлев |- | ''Вземи си дъх'' || 2007 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Утешителна награда'' || 2007 || Николај Скерлев |- | ''Нищо общо'' || 2008 || Станислав Христов-Стенли |- | ''Сама'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Страст на кристали'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''След 12'' || 2008 || Николај Скерлев |- | ''100 пъти'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Знам диагнозата'' || 2008 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Дяволът ме кара'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Много сладко'' || 2009 || Николај Скерлев |- | ''Нещастница'' || 2009 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мой'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''За последно'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Лоша ли съм'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''На две големи'' || 2010 || Николај Нанков |- | ''Тихо ми пази'' || 2010 || Николај Нанков |- | ''Блясък на кристали'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Запали'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''За пари'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Аларма'' || 2010 || Николај Скерлев |- | ''С кое право'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Хайде, откажи ме'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Да ти го дам ли'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Dj-ят ме издаде – remix'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Неудобни въпроси'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Създай игра'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''След раздялата'' || 2011 || Георги Манов |- | ''Ще се проваля'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Искам да останем будни'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Знам как'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мразя да те обичам'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Тоя става'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не пред хората'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Спри ме'' || 2012 || Георги Манов |- | ''Много ми отиваш'' || 2012 || Георги Манов |- | ''Пак ли'' || 2012 || Људмил Иларионов – Љуси,Георги Марков |- | ''Бутилка'' || 2013 || Николај Скерлев |- | ''Истински щастлива'' || 2013 || Костадин Крстев – Коко |- | ''Vatreno, vatreno'' || 2013 || Андреј Илич |- | ''Дай ми'' || 2013 || Георги Манов |- | ''Кой'' || 2013 || Георги Манов |- | ''Хавана Тропикана'' || 2014 || Георги Манов |- | ''Body language'' || 2014 || Иван Бончев,Николај Нанков |- | ''Боже прости'' || 2014 || Николај Нанков |- | ''Пантера'' || 2015 || Николај Нанков |- | ''В твоите очи'' || 2015 || Георги Манов |- | ''Te quiero'' || 2015 || Георги Манов |- | ''Стара каравана'' || 2015 || Николај Нанков |- | ''Една жена'' || 2015 || Георги Манов |- | ''Коледа'' || 2015 || Николај Скерлев |- | ''Да ти олекне'' || 2016 || Николај Нанков |- | ''Пей, сърце'' || 2016 || Георги Манов |- | ''#МамаУраган'' || 2016 || Николај Нанков |- | ''Moro mou (Бебето ми)'' || 2017 || Георги Манов |- | ''#TheBo$$'' || 2017 || Bashmotion,Добромир Кирјаков |- | ''Изневериш ли ми'' || 2017 || Николај Нанков |- | ''#JustShow/#ПростоШоу'' || 2017 || Валери Милев |- | ''#GiveMeLove/#ДайМиЛюбов'' || 2018 || Георги Манов |- | ''Маракеш'' || 2018 || Николај Нанков,Добромир Кирјаков |- | ''Феноменален'' || 2018 || Алексеј Фигуров |- | ''Сърце'' || 2019 || Julie Gomez |- | ''Добре ли си'' || 2019 || Георги Манов |- | ''Паника'' || 2019 || Salih Sali |- | ''Ламборгини'' || 2019 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''100 живота'' || 2020 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Красиви лъжи'' || 2020 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Кавала кючек'' || 2020 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Къде беше ти'' || 2021 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Скандал'' || 2021 || Виктор Антонов — Rikk |- | ''Ти не си за мен'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Тръпката'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''А+Г=ВНЛ'' || 2021 || Георги Марков, Георги Манов |- | ''Еуфорија'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Welcome to Bulgaria'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Честит рожден ден'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Не си ме давай'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Името ти'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Горчиво'' || 2023 || Валери Милев |- | ''Abracadabra'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''По,по,по'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Мъко моя'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Жалко'' || 2024 || Валери Милев |- | ''Докторе'' || 2024 || Жоро Пеев |- | ''Зиг-заг'' || 2024 || Salih Sali, Rodrigo Diaz |- | ''Играй'' || 2024 || Валери Милев |- | ''Неговата жена'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Ток по тялото'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Запалката'' || 2024 || Salih Sali, Rodrigo Diaz |- | ''Убий ме'' || 2024 || Иван Димитров – Torex |- | ''Delta force'' || 2024 || Валери Милев |- | ''Хубавица'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Живот мой'' || 2024 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''22:22'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''My birthday'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''4:44'' || 2025|| Stressko |- | ''Все по живота'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''За награда'' || 2025|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''TBA'' || 2026|| Виктор Антонов – Rikk |- | ''TBA'' || 2026|| Виктор Антонов – Rikk |} === Фолклорни спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Ранена птица'' || 2013 || – || Радослав Георгиев |- | ''Лале ли си, зюмбюл ли си'' || 2015 || – || Николај Скерлев |} === Тв верзии === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Лъжец'' || 2004 || Галена 2006 || |- | ''Ангел по лице, дявол по сърце'' || 2004 || Галена 2006 || |- | ''Как не те е срам'' || 2005 || Галена 2006 || |- | ''Харесвам те'' || 2006 || Галена 2006 || |- | ''Само за ден'' || 2007 || След 12 || |- | ''Всяка нощ'' || 2007 || След 12 || |- | ''Утешителна награда – remix'' || 2008 || След 12 || |- | ''Неплатена сметка'' || 2008 || Официално забранен || |- | ''Черен списък'' || 2009 || Официално забранен || |- | ''Опасен за жени'' || 2010 || Официално забранен || |- | ''Не се опитвай'' || 2010 || Официално забранен || |- | ''Не ставам втора'' || 2013 || – || |- | ''Завиждайте'' || 2013 || – || |- | ''Точно никога'' || 2014 || – || Интернет верзија |- | ''Криво ще ми е'' || 2014 || – || |- | ''Мина ми'' || 2017 || – || |- | ''Да си тук/Къде беше ти (acoustic version)'' || 2021 || – || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Мъко моя – remix'' || 2024 ||XX || Иван Димитров – Torex |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски == * [[Категорија:Бугарски пејачи]] [[Категорија:Бугарски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Родени во 1985 година]] 7ww026d4b3mpu49sx2ayfy07r6p74hk Самуил Бернштејн 0 1248349 5537586 5447057 2026-04-11T07:19:43Z MasterRus21thCentury 90563 5537586 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Самуил Борисович Бернштејн |портрет=Samuil Bernstein 01.jpg |px= |опис=1949 |роден-дата= {{роден на|3|јануари|1911}} |роден-место={{роден во|Баргузин|Источен Сибир}}, [[Руска Империја]] |починал-дата= {{починат на|6|октомври|1997}} |починал-место= {{починат во|Москва}}, {{знаме|Русија}} |националност =[[Руси]]н |занимање = [[лингвист]], [[славист]], [[македонист]] }} '''Самуил Борисович Бернштејн''' ({{роден на|3|јануари|1911}}, {{роден во| Баргузин|Источен Сибир }} – {{починат на|6|октомври|1997}}, {{починат во|Москва|Русија}}) — руски [[лингвист]], [[славист]], [[македонист]].<ref>[https://macedonism.org/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87/ Самуил Борисович Бернштејн]</ref><ref name=":0">{{Наведена книга|title=Македонски историски речник|first=д-р Стојан Киселиновски и др.|publisher=ИНИ|year=2000|isbn=9989-624-46-1|location=Скопје|pages=70}}</ref> ==Животопис== Тој произлегол од школата на познатиот руски славист А.М.Селишчев и бил долгогодишен раководител на Катедрата за [[словенска филологија]] на [[Московскиот универзитет „Ломоносов]]” и на Одделот за [[славистика]] и [[балканистика]] на АН [[СССР]]. ==Творештво== Бил автор на околу 400 научни трудови, вклучително и 18 книги. Член на [[МАНУ]] надвор од работниот состав (избран на 25 декември [[1969]] година). Еден од првите слависти што (во првото издание на [[Големата советска енциклопедија]], 1938) го одбележа постоењето на [[македонскиот јазик]] како посебен член на словенското јазично семејство. Во [[Одескиот архив]] (1934) имал најдено единствениот примерок на дел од коректурите од необјавеното списание „[[Вардар]]” на [[Крсте Петков Мисирков ]]. Објавил две статии за тоа списание.<ref name=":1" /> Во 1938 година, во една своја статија објавена во Големата светска енциклопедија, првпат се осврнал на македонскиот јазик, како посебен словенски јазик. Тоа било првиот случај да се зборува за во една значајна публикација за посебноста на македонскиот јазик. Непосредно по завршувањето на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], неговиот интерес за македонскиот јазик се зголемил, а особено со неговото проучување на [[Крсте Петков Мисирков]]. Во 1946 почнал да ја пишува граматиката на македонскиот јазик. Неговиот придонес за изучувањето на македонскиот јазик се зголемил и со тоа што под негово менторство биле изработени првите докторски дисертации од таа област.<ref name=":0" /> Бил еден од најголемите слависти на 20 век и многу се занимавал со македонскиот јазик<ref name=":1">[https://sdk.mk/index.php/magazin/ischeznatata-prva-makedonska-gramatika-od-1947-godina-na-rusinot-bernshtajn-pronajdena-vo-moskva-od-japonski-profesor/ ИСЧЕЗНАТИОТ ПРВ ТЕКСТ НА МАКЕДОНСКАТА ГРАМАТИКА ОД 1946]</ref>. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://manu.edu.mk/teams/%D0%B4-%D1%80-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB/ Самуил Борисович Бернштејн] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200120050119/http://manu.edu.mk/teams/%D0%B4-%D1%80-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB/ |date=2020-01-20 }} *[https://bizniskatalog.mk/vesti/kultura/stari-i-retki-knigi-za-makedonskiot-jazik-dostapni-na-digitalniot-arhiv/ Стари и ретки книги за македонскиот јазик] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210509154626/https://bizniskatalog.mk/vesti/kultura/stari-i-retki-knigi-za-makedonskiot-jazik-dostapni-na-digitalniot-arhiv/ |date=2021-05-09 }} {{МАНУ}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бернштејн, Самуил Борисович}} [[Категорија:Руски лингвисти]] [[Категорија:Руски слависти]] [[Категорија:Руски македонисти]] [[Категорија:Академици на МАНУ]] [[Категорија:Носители на орденот „Знак на Честа“]] [[Категорија:Родени во 1910 година]] [[Категорија:Погребани на Воведенските гробишта]] slwg5vmpvktk8ls29zs2d0cwsfzr01b Крива 0 1251435 5537612 5529753 2026-04-11T09:08:22Z Bjankuloski06 332 5537612 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Parabola.svg|мини|десно|[[Парабола]], една од најпростите криви (по правите линии)]] '''Крива''' — апстракција на обична претстава за [[линија]]<ref>{{МатЛек|193}}</ref>, која обично не е [[права]] (иако технички може да биде). Интуитивно кривата можеме да ја замислиме како трага од движењето на една [[точка (геометрија)|точка]]. Оваа дефиниција стои во [[Евклид]]овото дело „[[Елементи (Евклид)|Елементи]]“, напишано пред повеќе од 2300 години. Во современата математика, дефиницијата за крива е формализирана како: ''[[слика (математика)|слика]] на [[интервал (математика)|интервал]] во [[тополошки простор]] со [[непрекината функција]]''. Во некои ситауции функцијата што ја определува кривата се нарекува ''параметризација'', а кривата е [[параметарска крива]]. Ваквите криви понекогаш се нарекуваат ''тополошки криви'' за да се различат од поограничените криви како [[диференцијабилна крива|диференцијабилните]]. Оваа дефиниција ги опфаќа највеќето криви во математиката; значајни исклулчоци се кривите на нивоа (кои се [[унија (теорија на множества)|унии]] на криви и изолирани точки) и [[алгебарска крива|алгебарските криви]] (подолу). Овие случаи понекогаш се нарекуваат [[имплицитна крива|имплицитни криви]], бидејќи начелно се определени со [[имплицитна равенка|импливитни равенки]]. Сепак, класата на тополошки криви е многу широка и содржи некои криви што не личат на такви според нашето очекување, или што воопшто не можат да се нацртаат. Ваков случај се [[простороисполнувачка крива|простороисполнувачките]] и фракталните криви. За да се обезбеди повеќе правилност, функцијата што определува крива се претполага за [[диференцијабилна функција|диференцијабилна]], и кривата тогаш е [[диференцијабилна крива]]. Една [[Рамнинска крива|рамнинска]] [[алгебарска крива]] е нултото множество на [[полином]] во две [[полиномен прстен|неопределени]]. Поопшто земено, [[алгебарска крива]] е нултото множество на конечно множество од полиноми, кое го задоволува дополнителниот услов за биде [[алгебарско многуобразие]] со димензија еден. Ако коефициентите на полиномите припаѓаат на [[поле (математика)|поле]] {{мпром|k}}, кривата ќе биде ''определена на'' {{мпром|k}}. In the common case of a реална алгебарска крива, каде {{мпром|k}} е полето на [[реален број|реални броеви]], алгебарска крива со конечна унија од тополошки криви. Кога земаме предвид [[комплексен број|комплексни]] нули, имаме ''комплексна алгебарска крива'', која, од [[топологија|тополошко]] гледиште, не е крива, туку површина, и се нарекува [[Риманова површина]]. Иако не се криви во вообичаената смисла, алгебарските криви определени врз други полиња се долго изучувани. Од особено значење се алгебарските криви врз [[конечно поле]] кои наоѓаат широка примена во современата [[криптографија]]. ==Историја== [[Податотека:Newgrange Entrance Stone.jpg|мини|Мегалитските резби од Њугрејнџ покажуваат ран интерес за кривите.]] Интересот за кривите почнал долго пред математиката. Тоа може да се види од бројните предмети украсени со криви уште од праисториско време.<ref name="Lockwood">Lockwood стр. ix</ref> Историски гледано, поимот {{em|линија}} се користел наместо современиот поим {{em|крива}}. Оттука доаѓа поимот {{em|права}} или {{em|права линија}}. На пример, во Книга I од „[[Елементи (Евклид)|Елементи]]“ на Евклид, линијата се дефинира како „бесширинска должина“ (Деф. 2), а {{em|правата}} како „линија која лежи рамно на точкиете во неа“ (Деф. 4). Евклидовата идеја за линија можеби е појасна од исказот „Крајностите на една линија се точки“, (Деф. 3).<ref>Heath стр. 153</ref> Подоцнежните коментатори понатаму ги класификувале линиите на разни начини. На пример:<ref>Heath стр. 160</ref> *Сложени линии (линии што образуваат агол) *Несложени линии **Определени (линии кои не се протегаат бесконечно, како на пр. кружница) **Неопределени (линии кои се протегаат бесконечно, како на пр. права или парабола) [[Податотека:Conic sections with plane.svg|мини|Кривите создадени со пресекување на конус ([[конусен пресек|конусни пресеци]]) се проучувале во старогрчката математика.]] Старогрчките геометри проучувале многу видови криви. Една од причините е намерата да се решат проблеми нерешливо со стандардната [[конструкција со шестар и линијар]]. Овие криви се: * Конусните пресеци, темелно проучувани од [[Аполониј од Перга]] * [[Диоклева цисоида]], проучувана од [[Диокле (математичар)|Диокле]] и користена како начин на [[удвојување на коцка|удвојување на коцката]].<ref>Lockwood стр. 132</ref> * [[Конхоида|Никомедова конхоида]], проучувана од [[Никомед (математичар)|Никомед]] како начин на удвојување на коцката и [[трисекција на агол]]от.<ref>Lockwood стр. 129</ref> * [[Архимедова спирала]], проучувана од [[Архимед]] како начин на трисецирање на аголот и [[квадратура на кругот|квадрирање на кругот]].<ref>{{MacTutor|class=Curves|id=Spiral|title=Spiral of Archimedes}}</ref> * [[Спиричен пресек|Спирични пресеци]], пресеци на [[тор (геометрија)|торови]] проучувани од Персеј; како конусни пресеци проучувани од Аполониј од Перга. [[Податотека:Folium Of Descartes.svg|мини|лево|Аналитичката геометрија овозможува определување на криви како [[Декартов лист|Декартовиот лист]] со помош на равенки наместо со геометриско конструирање.]] Фундаментален напредок во теоријата на кривите е направен со воведувањето на [[аналитичка геометрија]] од страна на [[Рене Декарт]] во XVII век. Ова овозможува опишување на кривите со равенки наместо со сложени геометриски конструкции. Ова не само што овозможило дефинирање и проучување на нови криви, туку и правење на формална разлика помеѓу [[алгебарска крива|алгебарски криви]] кои се определуваат со [[алгебарска равенка|полиномни равенки]] и трансцендентните криви, кои не можат. Претходно кривите се опишувале како „геометриски“ или „механички“ според тоа како може да се создадат.<ref name="Lockwood" /> [[Јоханес Кеплер]] ги применил конусните пресеци во [[астрономија]]та. [[Исак Њутн]] работел на ран пример на [[варијационо сметање]]. Решенијата на традиционални проблеми како прашањата за [[брахистохрона]]та и [[тавтохрона]]та, вовеле нови начини на гледање на својствата на кривите (во случајов, [[циклоида]]та). [[Синџирка]]та е наречена по решението на проблемот со висечки ланци, проблем кој станал рутински решлив по пат на [[диференцијално сметање]]. Во XVIII век се појавила теоријата за рамнински алгебарски криви воопшто. Њутн ја проучувал [[кубна рамнинска крива|кубната рамнинска крива]], во општо впишување на реалните точки во „овали“. Исказот на [[Безуова теорема|Безуовата теорема]] покажал низа аспекти кои не биле непосредно достапни за геометријата од тоа време, во врска со сингуларни точки и сложени решенија. Почнувајќи од XIX век на теоријата за кривите се гледа како на посебен случај на прва димензија од теоријата за [[многуобразие|многуобразијата]] и [[алгебарско многуобразие|алгебарските многуобразија]]. Сепак, многу прашања и понатаму се однесуваат особено на кривите, како она за [[простороисполнувачка крива|простороисполнувачките криви]], [[Жорданова теорема|Жордановата теорема]] и Шеснаесеттиот проблем на Хилберт. ==Тополошка крива== '''Тополошка крива''' може да се определи со [[непрекината функција#Непрекинати функции помеѓу тополошки простори|непрекината функција]] <math>\gamma \colon I \rightarrow X</math> од [[интервал (математика)|интервал]] {{мпром|I}} на [[реален број|реалните броеви]] во [[тополошки простор]] {{мпром|X}}. Поточно речено, the ''curve'' is the [[слика (математика)|слика]] of <math>\gamma.</math> Меѓутоа, во некои контексти, самата <math>\gamma</math> се нарекува крива, особено кога сликата не изгледа на она што го подразбираме како крива и недоволно ја карактеризира <math>\gamma.</math> На пример, сликата на [[Пеанова крива|Пеановата крива]] или, поопшто земено, [[простороисполнувачка крива]] целосно го исполнува квадратот, и затоа не дава никакви сознанија за тоа како е определена <math>\gamma</math>. Кривата <math>\gamma</math> е '''затворена''' или е ''[[јамка (топологија)|јамка]]'' ако <math>I = [a,b]</math> and <math>\gamma(a) = \gamma(b)</math>. Така, затворената крива е сликата на непрекинатото пресликување на [[кружница]]. Незатворената крива може да се нарече и '''''отворена крива'''''. Доколку [[домен (математика)|доменот]] на една тополошка крива е затворен и ограничен интервал <math>I = [a,b]</math>, кривата се нарекува ''[[патека (топологија)|патека]]'', наречена и ''тополошки лак'' (или само '''{{вкотва|лак}}'''). Кривата е '''проста''' ако е слика на интервал или кружница по [[инјективна функција|инјективна]] непрекината функција. Со други зборови, ако кривата е определена од непрекината функција <math>\gamma</math> со интервал како домен, кривата е проста ако и само ако било кои две различни точки на интервалот имаат различни слики, освен можеби кога точките се завршници на интервалот. Интуитивно, проста крива е крива која „не се самопресекува и не ѝ недостасуваа точки“ (непрекината несамопресекувачка крива).<ref>{{нмс|url=http://dictionary.reference.com/browse/jordan%20arc |title=Jordan arc definition at Dictionary.com. Dictionary.com Unabridged. Random House, Inc |publisher=Dictionary.reference.com |access-date=14 март 2012}}</ref> [[Податотека:Hélice.gif|мини|лево|исправено=0.75|[[Завојница]]та е пример за искосена крива.]] ''[[Рамнинска крива]]'' е крива за која <math>X</math> е [[Евклидова рамнина|Евклидовата рамнина]]&mdash;ова се примерите што први се среќаваат&mdash;или во некои случаи [[проективна рамнина|проективната рамнина]]. {{котва|Просторна крива}}'''{{em|Просторна крива}}''' е крива за која <math>X</math> е барем [[тридимензионален простор|тридимензионална]]; '''{{em|искосена крива}}''' {{котва|искосена крива}} е просторна крива која не лежи на ниедна рамнина (на пример, [[завојница]]). Овие дефиниции за рамнина, простор и искосени криви важат и за реалните алгебарски криви, иако гореспоменатата дефиниција за крива не важи (реална алгебарска крива може да биде [[сврзан простор|несврзана]]). Постар поим за просторна крива е „крива со двојна закривеност“ бидејќи таа се криви на два начина (со закривеност и усуканост). [[Податотека:Fractal dragon curve.jpg|мини|[[Змејска крива]] со позитивна плоштина.]] {{anchor|Жорданова крива}}Простата затворена рамнинска крива се нарекува '''Жорданова крива'''. Таа се дефинира и како несамопресекувачка [[јамка (топологија)|непрекината јамка]] на рамнината.<ref>{{наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=0Q9mbXCQRyoC&pg=PA7|title=Depth, Crossings and Conflicts in Discrete Geometry|last=Sulovský|first=Marek|date=2012|publisher=Logos Verlag Berlin GmbH| isbn=9783832531195|page=7|language=en}}</ref> [[Жорданова теорема|Жордановата теорема]] вели дека [[комплемент]]от во рамнина на Жордановата крива се состои од две несврзани составници (т.е. кривата ја дели рамнината на две непресекувачки области кои се обете сврзани). Ограниченат аобласт во Жодрановата крива се нарекува '''Жорданов домен'''. Дефиницијата за крива опфаќа фигури кои обично не би ги нарекле криви. На пример, сликата на крива може да покрива [[квадрат]] на рамнина ([[простороисполнувачка крива]]), а проста крива може да има позитивна плоштина.<ref>{{наведено списание|last=Osgood|first=William F.|date=јануари 1903|title=A Jordan Curve of Positive Area|journal=Transactions of the American Mathematical Society|publisher=American Mathematical Society|volume=4|issue=1|pages=107–112|doi=10.2307/1986455|issn=0002-9947|jstor=1986455|doi-access=free}}<!--|access-date=4 јули 2008--></ref> Фракталните криви може да имаат својства кои делуваат чудно во вообичаена смисла. На пример, една фрактална крива може да има [[Хаусдорфова димензија]] поголема од еден (погл. [[Кохова снегулка]]), па дури и позитивна плоштина. Пример зџа ова е [[змејска крива|змејската крива]], која има многу други наобични својства. ==Диференцијабилна крива== {{Главна|Диференцијабилна крива}} Општо речено, {{em|диференцијабилна крива}} е крива што се дефинира како месна слика на инјективна диференцијабилна функција <math>\gamma \colon I \rightarrow X</math> од [[интервал (математика)|интервал]] {{мпром|I}} на [[реален број|реалните броеви]] во диференцијабилно многуобразие {{мпром|X}}, често <math>\mathbb{R}^n.</math> Поуточнето, диференцијабилната крива е подмножество {{мпром|C}} од {{мпром|X}} каде секоја точка на {{мпром|C}} има околина {{мпром|U}} таква што <math>C\cap U</math> е [[дифеоморфизам|дифеоморфно]] на интервалот од реални броеви. Со други зборови, диференцијабилната крива е диференцијабилно многуобразие со една димензија. ===Диференцијабилен лак=== Во [[Евклидова геометрија|Евклидовата геометрија]], '''лак''' (симбол: '''⌒''') е [[сврзан простор|сврзано]] подмножество на [[диференцијабилна функција|диференцијабилна]] крива. Лаковите на [[права|линија]] се нарекуваат [[отсечка|отсечки]], [[полуправа|полуправи]] или прави, зависно од тоа дали се ограничени. Чест пример за крив лак е лак на [[кружница]], наречен [[кружен лак]]. Кај [[сфера]] (или [[сфероид]]), лакот на [[голема кружница]] (или голема елипса) се нарекува '''голем лак'''. ===Должина на крива=== {{Главна|Должина на лак}} Ако <math> X = \mathbb{R}^{n} </math> е во <math> n </math>-димензионален Евклидов простор, и ако <math> \gamma: [a,b] \to \mathbb{R}^{n} </math> е инјективна и непрекинато диференцијабилна функција, тогаш должината на <math> \gamma </math> се дефинира како величината :<math> \ell(\gamma) := \int_{a}^{b} |\gamma\,'(t)| \,\mathrm{d}t. </math> Должината на една крива е независна од параметризацијата <math> \gamma </math>. Поточно речено, должината <math>s</math> на [[график на функција|график]] на непрекинато диференцијабилна функција <math> y = f(x) </math> определена на затворен интервал <math> [a,b] </math> е :<math> s = \int_{a}^{b} \sqrt{1 + [f'(x)]^{2}} ~ \mathrm{d}{x}, </math> што интуитивно може да се замисли како примена на [[Питагорова теорема|Питагоровата теорема]] во [[инфинитезимала|инфинитезимален]] размер непрекинато по целата должина на кривата.<ref>{{наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=OS4AAAAAYAAJ&dq=length+of+a+curve+formula+pythagorean&pg=RA2-PA108|title=The Calculus|last1=Davis|first1=Ellery W.|last2=Brenke|first2=William C.|date=1913|publisher=MacMillan Company|isbn=9781145891982|page=108|language=en}}</ref> Поопшто земено, ако <math> X </math> е [[метрички простор]] со метрика <math>d</math>, тогаш должината на крива <math> \gamma: [a,b] \to X </math> ја определуваме со :<math> \ell(\gamma) := \sup \! \left\{ \sum_{i = 1}^{n} d(\gamma(t_{i}),\gamma(t_{i - 1})) \;\Bigg|\; n \in \mathbb{N},\; a = t_{0} < t_{1} < \ldots < t_{n} = b \right\}. </math> каде супремумот се зема на сите <math> n \in \mathbb{N} </math> и сите разбивања <math> t_{0} < t_{1} < \ldots < t_{n} </math> од <math> [a, b] </math>. Исправлива крива е крива со конечна должина. Една крива <math> \gamma: [a,b] \to X </math> се нарекува {{em|неутрална}} (или единичнобрзинска или параметризирана од должината на лакот) ако за било кој <math> t_{1},t_{2} \in [a,b] </math> така што <math> t_{1} \leq t_{2} </math>, имаме :<math> \ell\!\left(\gamma|_{[t_{1},t_{2}]}\right) = t_{2} - t_{1}. </math> Ако <math> \gamma: [a,b] \to X </math> е [[Липшицова непрекинатост|Липшицово непрекината]] функција, тогаш таа е автоматски исправлива. Покрај тоа, во овој случај, можеме да ја определиме брзината (или метрички извод) на <math> \gamma </math> во <math> t \in [a,b] </math> како :<math> v_\gamma(t) := \limsup_{s \to t} \frac{d(\gamma(s),\gamma(t))}{|s - t|} </math> и потоа да покажеме дека :<math> \ell(\gamma) = \int_{a}^{b} v_\gamma(t) \,\mathrm{d}t. </math> ===Диференцијална геометрија=== Иако првите примери за криви што ги среќаваме се претежно рамнински криви (на секојдневен јазик ''криви линии'' во ''дводимензионален простор''), има очигледни примери како [[завојница]]та кои постојат во три димензии во природата. Геометријата и [[класична механика|класичната механика]] имаат потреба да работат со криви во просторот за било колку димензии. [[општа релативност|општата релативност]], a [[светска линија]] е крива во [[време-простор]]от. Ако <math>X</math> е [[диференцијабилно многуобразие]], тогаш можеме да го дефинираме поимот за ''диференцијабилна крива'' во <math>X</math>. Оваа општа идеја е доволна да опфати многу примени на криви во математиката. Од месна гледна точка можеме да речеме дека <math>X</math> е Евклидов простор. Од друга страна, полезно е да појдеме поопшто, со тоа што (на пример) е можно да се дефинираат [[диференцијабилна крива|допирните вектори]] на <math>X</math> со ова поимување за крива. Ако <math>X</math> е [[диференцијабилно многуобразие|мазно многуобразие]], ''мазна крива'' во <math>X</math> е [[мазна функција|мазно пресликување]] :<math>\gamma \colon I \rightarrow X</math>. Ова е основен поим. Постојат и повеќе или помалку ограничени идеи. Ако <math>X</math> е <math>C^k</math> многуобразие (т.е. многуобразие чии преодни пресликувања на картата се <math>k</math> пати непрекинато диференцијабилни), тогаш <math>C^k</math> кривата во <math>X</math> е таква крива за која се претполага дека е само <math>C^k</math> (т.е. <math>k</math> пати непрекинато диференцијабилна). Ако <math>X</math> е [[многуобразие|аналитичко многуобразие]] (т.е. бесконечно диференцијабилно, а картите можат да се изразат како [[степенски ред]]), а <math>\gamma</math> е аналитичко пресликување, тогаш за <math>\gamma</math> се вели дека е ''аналитичка крива''. За една диференцијабилна крива се вели дека е '''{{вкотва|правилна}}''' ако нејзиниот [[извод (математика)|извод]] никогаш не се губи. (Правилна крива никогаш не забавува до мирување или не се враќа кон себе.) За две <math>C^k</math> диференцијабилни криви :<math>\gamma_1 \colon I \rightarrow X</math> и :<math>\gamma_2 \colon J \rightarrow X</math> се вели дека се ''еквивалентни'' ако има [[биекција|биективно]] <math>C^k</math> пресликување :<math>p \colon J \rightarrow I</math> така што [[инверзно пресликување|инверзното пресликување]] :<math>p^{-1} \colon I \rightarrow J</math> е воедно <math>C^k</math>, и :<math>\gamma_{2}(t) = \gamma_{1}(p(t))</math> за сите <math>t</math>. Пресликувањето <math>\gamma_2</math> се нарекува ''репараметризација'' на <math>\gamma_1</math>; и ова чини [[однос на еквивалентност]] на множеството од сите <math>C^k</math> диференцијабилни криви во <math>X</math>. ''Лак'' <math>C^k</math> е [[класа на еквивалентност]] на <math>C^k</math> криви во условите на односот на репараметризација. ==Алгебарска крива== {{Главна|Алгебарска крива}} Алгебарски криви се кривите со кои се занимава [[алгебарска геометрија|алгебарската геометрија]]. Рамнинска алгебарска крива е [[множество]]то од точки на координати {{мат|''x'', ''y''}} такви што {{мат|1=''f''(''x'', ''y'') = 0}}, каде {{мат|''f''}} е полином во две променливи определени над некое поле {{мат|''F''}}. Велиме дека кривата е ''определена над'' {{мат|''F''}}. Алгебарската геометрија обично ги зема предвид не само точките со координати во {{мат|''F''}}, туку сите точки со координати на [[алгебарски затворено поле]] {{мат|''K''}}. Ако ''C'' е крива определена од полином ''f'' со коефициенти на ''F'', велиме дека кривата е определена над ''F''. Во случај на крива определена над [[реален број|реални броеви]], точките обично ќе бидат на [[комплексен број|комнплексни]] координати. Во таков случај, една точка со реални координати е ''реална точка'', а множеството од сите реални точки е ''реалниот дел'' на кривата. Затоа само реалниот дел на алгебарската крива може да биде тополошка крива (ова не е секогаш така, бидејќи реалниот дел може да биде несврзан и да содржи изолирани точки). Целата крива, односно множеството до нејзините комплексни точки, од тополошко гледитше, претставува површина. Поконкретно, несингуларните комплексни проективни алгебарски криви се наречени [[Риманова површина|Риманови површини]]. Точките на крива {{мат|''C''}} со координати на поле {{мат|''G''}} се рационални над {{мат|''G''}} и можат да се запишат како {{мат|''C''(''G'')}}. Кога {{мат|''G''}} е полето од [[рационален број|рационалните броеви]], просто ги сметаме за ''рационални точки''. На пример, [[Последна Фермаова теорема|Последната Фермаова теорема]] може да се искаже како: ''За'' {{мат|''n'' > 2}}, ''секоја рационална точка на [[Фермаова крива|Фермаовата крива]] од степен {{мпром|n}} има нулта координата''. Алгебарските криви може да бидат и просторни криви, или пак криви во простори од повисока диманзија {{мат|''n''}}. Тие се дефнираат како [[алгебарско многуобразие|алгебарски многуобразија]] од димензија еден. Може да се добијат како чести решенија на барем {{мат|''n''–1}} полиномни равенки во {{мат|''n''}} променливи. Ако {{мат|''n''–1}} полиноми се доволни за определување на крива во простор од димензија {{мат|''n''}}, велиме дека кривата е потполн пресек. Со елиминирање на променливите (со било кое средство на теоријата за поништување), алгебарската крива може да се проектира на рамнинска алгебарска крива], која сепак може да доведе нови сингуларности како [[повратна точка|повратни точки]] или двојни точки. Рамнинска крива може да се стане потполна крива на [[проективна рамнина|проективната рамнина]]: ако кривата се определи со полином {{мат|''f''}} со вкупен степен {{мат|''d''}}, тогаш {{мат|''w''<sup>''d''</sup>''f''(''u''/''w'', ''v''/''w'')}} се упростува на [[хомоген полином]] {{мат|''g''(''u'', ''v'', ''w'')}} од степен {{мат|''d''}}. Вредностите на {{мат|''u'', ''v'', ''w''}} така што {{мат|1=''g''(''u'', ''v'', ''w'') = 0}} се хомогените координати на точки на свршетокот на кривата на проективната рамнина, а точките на првичната крива се оние за кои {{мат|''w''}} не е нула. Ваков пример е Фермаовата крива {{мат|1=''u''<sup>''n''</sup> + ''v''<sup>''n''</sup> = ''w''<sup>''n''</sup>}}, која има афин облик {{мат|1=''x''<sup>''n''</sup> + ''y''<sup>''n''</sup> = 1}}. Сличен процес на хомогенизација можеме да определиме за криви во повисокодимензионални простори. Освен [[линија|линиите]], најпрости примери за алгебарски криви се [[конусен пресек|конусните пресеци]], кои се несингуларни криви од втор степен и нулти [[род (математика)|род]]. [[Елиптична крива|Елиптичните криви]], кои се несингуларни криви од прв род, се проучуваат во [[теорија на броевите]], и наоѓаат важна примена во [[криптографија]]та. == Поврзано == * [[Завојница]] * [[Спирала]] * [[Рамнинска крива]] * [[Алгебарска крива]] * [[Список на криви]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{рв|Curves}} * [https://web.archive.org/web/20040609111105/http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Curves/Curves.html Индекс на познати криви], Универзитет во Сент Ендрус {{en}} * [http://www.2dcurves.com/ Математички криви] — збирка од 874 дводимензионални математички криви {{en}} * [http://faculty.evansville.edu/ck6/Gallery/Introduction.html Галерија на просторни криви направини од кружници, со анимации] од Питер Мозес {{en}} * [http://www.encyclopediaofmath.org/index.php/Line_(curve) Криви лини], ''Енциклопедија на математиката'' {{en}} * [http://www.map.mpim-bonn.mpg.de/1-manifolds 1-многуобразија], Атлас на многуобразија {{en}} {{Спирали}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Криви| ]] [[Категорија:Метричка геометрија]] [[Категорија:Општа топологија]] etrwaqpx5jg58y4kmzm1e42y9klchhw Александар Цане Јовановски 0 1253477 5537553 5518322 2026-04-10T22:50:12Z Dandarmkd 31127 5537553 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Александар Цане Јовановски |портрет= |px= |опис= |роден-дата= {{роден на|28|ноември|1931}} |роден-место={{роден во|Битола}}, [[Вардарска Бановина]], [[Кралство Југославија]] |починал-дата= {{починал на и возраст|df=yes|2019|6|27|1931|11|28}} |починал-место= {{починат во|Загреб}}, [[Хрватска]] |националност =[[Македонија|Македонец]], [[Хрватска|Хрват]] |народност=[[Македонци|Македонец]] |занимање = [[вајар]] }} [[Податотека:Stiv Naumov -BT.JPG|мини|Споменикот на [[Стив Наумов]] пред [[Офицерски дом (Битола)|Офицерскиот дом]] во Битола, дело на Александар Јовановски]] ''' Александар Цане Јовановски ''' ({{роден на|28|ноември|1931}}, {{роден во|Битола|Македонија}} – {{починат на|27|јуни|2019}}, {{починат во|Загреб|Хрватска}}) — [[Македонија|македонско]]-[[Хрватска|хрватски]] [[вајар]].<ref>[http://www.zmurh.hr/wp-content/uploads/2016/01/Makedonske-boje-u-slavonskoj-ravnici-Jagoda-Cveticanin.pdf/ izložbe Aleksandra-Cane Jankulovskog]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> ==Животопис== Основно училиште завршил во [[Битола]], средно уметничко училиште во [[Скопје]]. Ликовна академија завршил во [[Загреб]], [[Хрватска]]. Главно, целата творечка кариера ја поминал во Хрватска, каде што и живеел. Најактивен творечки период имал во седумдесеттите години на минатиот век, кога создал бројни дела особено во Битола. ==Творечка кариера== Неговото вајарско творештво се развива во три основни насоки. Вајарска активност која е негово творечко слободно, поединечно изразување и кое ги продолжува ликовните традиции на вајарскиот [[импресионизам]] и [[Огист Роден]]. Втората насока е изработка на дела, често и со монументален карактер - најчесто реализирани во Битола: споменикот на народниот херој [[Стив Наумов]], споменикот на бугарскиот затвор кај [[Црн мост (Битола)|Црн мост]] како и над дваесетина [[биста|бисти]] на [[партизан]]и и народни херои поставени во [[Градски парк|Градскиот парк]] во Битола. Третата негова вајарска насока е изработка на впечатливи надгробни споменици и скулптури изработени во еден слободен реализам и најчесто поставени на гробиштата во [[Мирогој]] во Загреб. Од неговата прва стилска преокупација највпечатливи се бистите на композиторите: [[Бетовен]], [[Хектор Берлиоз]], [[Стеван Мокрањац]], [[Петар Илич Чајковски]] и [[Игор Стравински]]. Делата се снажни, уметнички впечатливи и во корелација со европската вајарска традиција. Интересно е и тоа што периодот кога се создадени, почеток на седумдесеттите години, ја изработува бистата на композиторот Игор Стравински кој што во тој период станува познат во музичките центри: [[Белград]] и Загреб, што претставува еден своевиден феномен за музичкиот живот во Битола. Денес, бистите се изложени во [[Галерија на современата ликовна уметност|Галеријата на современата ликовна уметност]] во [[Народен музеј - Битола|битолскиот музеј]]. Поради неговото отсуство од македонската творечка сцена, неоправдано е занемарен, неговиот творечки и вајарски опус спаѓа во врвот на македонското вајарско творештво.<ref>{{нмс | last=Ѓорески | first=Владо | |author-link1=Владо Ѓорески| title=Шесте бисти на академскиот вајар Александар - Цане Јовановски | url=https://muzejbitola.mk/wp-content/uploads/2013/Zbornik_17_2013/15_Vlado_Gjorevski.pdf | date=2013 | work=Зборник на трудови, бр 17, стр 207 | publisher=НУ Завод и музеј Битола | accessdate=25 март 2022}}</ref>. == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јовановски, Александар Цане}} [[Категорија:Македонски вајари]] [[Категорија:Хрватски вајари]] [[Категорија:Македонци во Хрватска]] [[Категорија:Југословенски вајари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] 2c5ky0n6gja1olu3d6y0dey9lae962e 5537554 5537553 2026-04-10T22:50:29Z Dandarmkd 31127 5537554 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Александар Цане Јовановски |портрет= |px= |опис= |роден-дата= {{роден на|28|ноември|1931}} |роден-место={{роден во|Битола}}, [[Вардарска Бановина]], [[Кралство Југославија]] |починал-дата= {{починал на и возраст|df=yes|2019|6|27|1931|11|28}} |починал-место= {{починат во|Загреб}}, [[Хрватска]] |националност =[[Македонија|Македонец]], [[Хрватска|Хрват]] |народност=[[Македонци|Македонец]] |занимање = [[вајар]] }} [[Податотека:Stiv Naumov -BT.JPG|мини|Споменикот на [[Стив Наумов]] пред [[Офицерски дом (Битола)|Офицерскиот дом]] во Битола, дело на Александар Јовановски]] ''' Александар Цане Јовановски ''' ({{роден на|28|ноември|1931}}, {{роден во|Битола}} – {{починат на|27|јуни|2019}}, {{починат во|Загреб}}) — [[Македонија|македонско]]-[[Хрватска|хрватски]] [[вајар]].<ref>[http://www.zmurh.hr/wp-content/uploads/2016/01/Makedonske-boje-u-slavonskoj-ravnici-Jagoda-Cveticanin.pdf/ izložbe Aleksandra-Cane Jankulovskog]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> ==Животопис== Основно училиште завршил во [[Битола]], средно уметничко училиште во [[Скопје]]. Ликовна академија завршил во [[Загреб]], [[Хрватска]]. Главно, целата творечка кариера ја поминал во Хрватска, каде што и живеел. Најактивен творечки период имал во седумдесеттите години на минатиот век, кога создал бројни дела особено во Битола. ==Творечка кариера== Неговото вајарско творештво се развива во три основни насоки. Вајарска активност која е негово творечко слободно, поединечно изразување и кое ги продолжува ликовните традиции на вајарскиот [[импресионизам]] и [[Огист Роден]]. Втората насока е изработка на дела, често и со монументален карактер - најчесто реализирани во Битола: споменикот на народниот херој [[Стив Наумов]], споменикот на бугарскиот затвор кај [[Црн мост (Битола)|Црн мост]] како и над дваесетина [[биста|бисти]] на [[партизан]]и и народни херои поставени во [[Градски парк|Градскиот парк]] во Битола. Третата негова вајарска насока е изработка на впечатливи надгробни споменици и скулптури изработени во еден слободен реализам и најчесто поставени на гробиштата во [[Мирогој]] во Загреб. Од неговата прва стилска преокупација највпечатливи се бистите на композиторите: [[Бетовен]], [[Хектор Берлиоз]], [[Стеван Мокрањац]], [[Петар Илич Чајковски]] и [[Игор Стравински]]. Делата се снажни, уметнички впечатливи и во корелација со европската вајарска традиција. Интересно е и тоа што периодот кога се создадени, почеток на седумдесеттите години, ја изработува бистата на композиторот Игор Стравински кој што во тој период станува познат во музичките центри: [[Белград]] и Загреб, што претставува еден своевиден феномен за музичкиот живот во Битола. Денес, бистите се изложени во [[Галерија на современата ликовна уметност|Галеријата на современата ликовна уметност]] во [[Народен музеј - Битола|битолскиот музеј]]. Поради неговото отсуство од македонската творечка сцена, неоправдано е занемарен, неговиот творечки и вајарски опус спаѓа во врвот на македонското вајарско творештво.<ref>{{нмс | last=Ѓорески | first=Владо | |author-link1=Владо Ѓорески| title=Шесте бисти на академскиот вајар Александар - Цане Јовановски | url=https://muzejbitola.mk/wp-content/uploads/2013/Zbornik_17_2013/15_Vlado_Gjorevski.pdf | date=2013 | work=Зборник на трудови, бр 17, стр 207 | publisher=НУ Завод и музеј Битола | accessdate=25 март 2022}}</ref>. == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јовановски, Александар Цане}} [[Категорија:Македонски вајари]] [[Категорија:Хрватски вајари]] [[Категорија:Македонци во Хрватска]] [[Категорија:Југословенски вајари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] d572jink9pyuk1f7ekzsl8m84rn6yhp Илија Аџиевски 0 1253498 5537392 5300294 2026-04-10T18:13:27Z Dandarmkd 31127 5537392 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Илија Аџиевски |портрет= |px= |опис= |роден-дата= {{роден на|2|декември|1926}} |роден-место={{роден во|Струга}}, [[Кралство СХС]] |починал-дата= |починал-место= |националност =[[Македонија|Македонец]] |народност =[[Македонци|Македонец]] |занимање = [[вајар]] }} ''' Илија Аџиевски ''' е роден во 1926 година , {{роден во|Струга}} — [[Македонија|македонски]] [[вајар]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.mkd.mk/kultura/izlozhba-na-ivan-adzhievski/ |title=Илија Аџиевски |accessdate=2020-11-01 |archive-date=2020-11-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201107052307/https://www.mkd.mk/kultura/izlozhba-na-ivan-adzhievski/ |url-status=dead }}</ref>. Тој дипломирал на Академијата за ликовна уметност во [[Загреб]], во 1954 година, во класата на [[професор]]от [[Франо Кршиниќ]]. Автор е на голем број споменици, монументални [[Керамика|керамички]] релјефи, парковски скулптури, портрети на познати личности од јавниот и културниот живот како и на во помал фомат. Бил учесник во [[НОБ]] (1942). Автор е на Споменикот на паднатите борци во [[Струмица]] (1959), Мавзолејот на паднатите борци во [[Кратово]] (1962), Споменикот на братството и револуцијата во [[Дебар]] (1989), во [[Неготино]] и др. Имал повеќе самостојни изложби: [[Струга]] (1965), [[Битола]] (1966), [[Велес]] (1967), [[Скопје]], (1991, 1994 и 2001) и [[Париз]] (1997). [[Ниш]], [[Белград]], [[Тузла]], [[Загреб]], [[Подгорица]], [[Софија]], а учествувал на над сто групни изложби. Добитник е на значајни национални и меѓународни награди. Неговите скулптури имаат реалистички и експресионистички обележја. Посебно значајни се скулптурите-портрети на неговите современици [[Петре М. Андреевски]], [[Георги Божиков]], [[Борко Лазески]], [[Тодор Николовски]], [[Анте Поповски]], [[Петре Прличко]], [[Димитар Солев]], [[Глигор Чемерски]] и други познати македонски современици. Илија Аџиевски спаѓа во редот на најзначајните современи македонски вајари. Неговите дела се високо вреднувани од страна на ликовната критика во Македонија.<ref>[https://macedonism.org/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0/ АЏИЕВСКИ, Илија]</ref> Нему му е посветена песната „''Второто создавање, и конечно''“ на македонскиот поет [[Анте Поповски]] од 1988 година.<ref>Анте Поповски, ''Поезија''. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 10.</ref> == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Аџиевски Илија}} [[Категорија:Македонски вајари]] [[Категорија:Југословенски вајари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Апсолвенти на Загрепскиот универзитет]] 0kv7mz1qzuuazcmes3jmg322c3nr61l Мајки Волш 0 1265277 5537614 4820839 2026-04-11T09:25:17Z Bjankuloski06 332 5537614 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Писател||children=|genre=<!-- or: | genres = -->|subject=<!-- or: | subjects = -->|movement=|notableworks=<!-- or: | notablework = -->|spouse=<!-- or: | spouses = -->|partner=<!-- or: | partners = -->|relatives=|alma_mater=|awards=|signature=|signature_alt=|years_active=|module=|website={{URL|mikeywalsh.co.uk/}}|period=|education=|honorific_prefix=|native_name_lang=|honorific_suffix=|image=|image_size=|alt=|caption=|name=Мајки Волш|pseudonym=|citizenship=|birth_date={{birth date and age|1980|09|22|df=y}}|birth_place=|death_date=<!-- {{death date and age|df=yes|YYYY|MM|DD|YYYY|MM|DD}} -->|death_place=|resting_place=|occupation=|nationality=[[Обединето Кралство|Британец]]|portaldisp=<!-- "on", "yes", "true", etc; or omit -->}} [[Податотека:Author Mikey Walsh.png|мини|Мајки Волш]] '''Мајки Волш''' ― британски писател, колумнист и [[ЛГБТ]] активист, најпознат по низата [[саможивотопис]]ни книги. == Животопис == Волш бил воспитан да биде [[Бокс со голи тупаници|борец со голи тупаници]] во ромската заедница, но штп бил [[хомосексуалец]], тој бил принуден да го напушти семејството и културата во 1996 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://metro.co.uk/2011/06/30/gypsy-boy-author-mikey-walsh-my-big-fat-gypsy-wedding-was-shocking-3435082/|title=Author, Mikey Walsh 'My Big Fat Gypsy Wedding was shocking'.|last=Williams|first=Andrew|date=30 јуни 2011|work=Metro|format=Print and Online|accessdate=4 април 2021|quote=It's because the story is more important than the author. For people to know who I am now would be a bit weird.}}</ref> Волш страда од лошо ментално здравје и [[Социјална фобија|социјално нарушување на анксиозноста]], што го прави повлечен и познат да избегнува јавни настапи поради тоа.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.channel4.com/news/gypsy-life-making-its-mark-on-the-arts-scene|title=Gypsy life Making its mark on the arts scene|last=Matt|first=Cain|date=14 октомври 2010|work=4 News|access-date=4 април 2021|publisher=Channel 4|format=Television & Online news|quote=the other level on which the book can be read that has caused controversy within the Gypsy community and led to the author wishing to keep his true identity a secret.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mirror.co.uk/news/real-life-stories/real-life-gypsy-boy-mikey-84547|title='Gypsy Boy' Mikey Walsh is proud to be a gypsy, but can never return to his old life|date=11 октомври 2011|work=Daily Mirror|pages=2|format=Print And Online|accessdate=4 април 2021|quote=Mikey Walsh is a handsome young man, but for more than a decade he's known it would be too dangerous for him to have his photograph taken}}</ref><ref>{{Наведени вести|title=Meeting Mikey Walsh is a strange thing|last=Scott|first=Darren|date=26 септември 2011|work=Gay Times Magazine|publisher=Millivres Prowler LTD|issue=397|pages=41–42|quote=I wanted to be Skeletor when i was a kid}}</ref> Неговото последно јавно интервју било во 2011 година, на „The Choice“ на Би-Би-Си на Радио 4<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b011bz2h|title=The Choice – With Michael Buerk – Mikey Walsh, Gypsy Boy|last=Walsh|first=Mikey|work=BBC iPlayer}}</ref> со Мајкл Бурк, во кое тој зборувал за неговиот живот и за тоа што го натерало да мора да ја напушти својата култура.<ref>{{Наведени вести|title=Pick of the Week: The Choice|date=21 мај 2011|work=Radio Times|issue=21–27 мај 2011|page=162|quote=Mikey Walsh talks to Michael Buerk about his agonising decision to leave his gypsy community and family behind to face an alien world with no education or support, knowing he would never be able to return.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.entertainment-focus.com/book-section/book-interviews/mikey-walsh-gypsy-boy-on-the-run-interview-part-3/|title=Mikey Walsh, Gypsy Boy on the Run: Part 3- The Choice|last=Jameson|first=Greg|date=18 јули 2011|work=Entertainment Focus|publisher=Little Pip Media|format=Online|accessdate=4 април 2021|quote=I looked up and there were tears, tears, tears from me, and everyone in the studio. They were all silent! So I had to come up with something or stop the interview}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.standard.co.uk/archive/2011/5/24/|title=Listen: The Choice BBC Radio 4|date=24 мај 2011|work=London Evening Standard|access-date=4 април 2021|page=Listings|format=Print|quote=Prepare to sob. Mikey Walsh explains his painful decision to turn his back on his Gypsy community in the first of a new series of The Choice|archive-date=2020-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406172520/https://www.standard.co.uk/archive/2011/5/24/|url-status=dead}}</ref> Во 2014 и 2015 година, Волш бил додаден на виножитниот список на весникот „''The Independent''“ на највлијателни британски ЛГБТ лица.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/people/therainbowlist/rainbow-list-2014-1-to-100-9848457.html|title=The Independent: The Rainbow List|date=9 ноември 2014|work=The Independent on Sunday|access-date=4 април 2021|publisher=Independent Press LTD}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/people/therainbowlist/rainbow-list-2015-1-to-101-a6731391.html|title=The Independent: The Rainbow List 2015|date=15 ноември 2015|work=The Independent on Sunday|access-date=4 април 2021|publisher=Independent Press LTD}}</ref> == Книги == ''„Циганче''“ (2010),<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/Authors/article306920.ece|title=Gypsy Boy: a Traveller's Tale|last=Atkinson|first=Laura|date=6 јуни 2010|work=Culture: Sunday times|access-date=4 април 2021|archive-date=2015-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20150529011526/http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/Authors/article306920.ece|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|title=Gypsy King|last=Crummy|first=Colin|date=1 ноември 2009|work=Attitude Magazine|publisher=Attitude Media LTD|quote='Attitude talks to Mikey Walsh, Author of the harrowing memoir, ''Gypsy Boy''}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://uk.celebrity.yahoo.com/news/harry-styles-turns-bookwarm-snuggles-gypsy-boy-115042616.html|title=Harry Styles Turns Bookworm As He Snuggles Up With 'Gypsy Boy'|date=7 јуни 2013|work=OMG!|access-date=4 април 2021|publisher=Yahoo news Network|ref=Harry Styles}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2012/02/17/books/gypsy-boy-a-memoir-by-mikey-walsh.html|title=Gypsy Boy: Fighters and Lovers, All Misunderstood|last=Garner|first=Dwight|date=16 февруари 2012|work=THE NEW YORK TIMES|access-date=4 април 2021}}</ref> деби-саможивотописот на Волш и бестселер во Кралството.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/article104955.ece|title=Sunday Times Bestseller List- Number One: Gypsy Boy, by Mikey Walsh|date=21 март 2010|work=The Sunday Times|access-date=4 април 2021|quote=Bittersweet memoir of a man born into a Romany family|archive-date=2015-06-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20150610172222/http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/article104955.ece|url-status=dead}}</ref> Објавено од „Hodder &amp;amp; Stoughton UK“ и „St. Martin's Press USA“. ''„Циганче: Во бегство''“ (2011)<ref name="Mikey Walsh">{{Наведени вести|title=Heat's Top Ten Books: Number ONE- Gypsy Boy II: On The Run|last=Hoare|first=Jo|date=2 јуни 2012|work=HEAT Magazine|issue=2867|quote='So intense, you might miss your bus stop'.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.scotsman.com/lifestyle/books/interview-mikey-walsh-author-1-1755157|title=Interview: Mikey Walsh: Gypsy Boy On The Run, Author|date=17 јули 2011|work=The Scotsman|publisher=Johnston Press|format=Print and Online|accessdate=4 април 2021|quote=Mikey doesn't see his life story as tragic|archive-date=2020-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406172538/http://www.scotsman.com/lifestyle/books/interview-mikey-walsh-author-1-1755157}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.entertainment-focus.com/book-section/book-interviews/mikey-walsh-gypsy-boy-on-the-run-interview-part-1/|title=Gypsy Boy on the Run Interview: pt 1|last=Jameson|first=Greg|date=16 July 2011|work=Entertainment Focus|publisher=Little Pip Digital|accessdate=31 March 2015|quote=EF speak to bestselling author Mikey Walsh about his incredible childhood memoirs}}</ref> Волшовиот втор саможивотопис и продолжение на „ ''Циганче“'', исто така британски бестселер.<ref>{{Наведени вести|title=HOT LIST: No 3 – Gypsy Boy on the Run|date=28 June 2011|work=Heat Magazine}}</ref> Објавено било од „Hodder &amp;amp; Stoughton UK“ и „St. Martin's Press USA“. Аудио-книгите за обете наслови биле прочитани од самиот Волш, а ги објавиле Audible.com. == Филм == Филмската адаптација на првата книга на Волш, „Циганче “ е во фаза на развој,<ref>{{cite web|title=Gypsy Boy: Movie|url=https://www.imdb.com/title/tt3062494/?ref_=fn_al_tt_1|publisher=Internet Movie Database|accessdate=30 March 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=A Plus One's Guide to the red carpet|url=http://www.tatler.com/news/articles/february-2013/try-not-to-glaze-over-a-plus-ones-guide-to-the-red-carpet|website=Tatler|accessdate=5 април 2021|format=Print and Online|date=8 февруари 2013|quote=Gypsy Boy, by Mikey Walsh. It's an 80s gay coming-of-age story...}}</ref> продукција на „Bowery and Bond Films“ и сценарио прилагодено од Џејмс Греам.<ref>{{cite news|last1=Cavendish|first1=Dominic|title=James Graham interview: a Right honorable playwright at 30|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-features/9740779/James-Graham-interview-A-right-honourable-playwright-at-30.html|accessdate=5 април 2021|work=The Telegraph|date=13 декември 2012|format=Print and Online|quote=James is now adapting the best-selling memoir Gypsy Boy for BBC Films}}</ref><ref>{{cite web|title=James Graham IMDB: Gypsy Boy|url=https://www.imdb.com/name/nm3037341/#writer|publisher=Internet Movie Database|accessdate=5 април 2021|quote=James Graham is a writer, known for X+Y (2014), Caught in a Trap (2008) and Gypsy Boy.}}</ref> Режисерот на X+Y, Морган Метјуз, треба да режира<ref>{{cite news|last1=Jaafar|first1=Ali|title=BBC Films sets Morgan Matthews to direct 'Gypsy Boy'|url=https://deadline.com/2016/05/bbc-films-sets-morgan-matthews-to-direct-gypsy-boy-boards-on-chesil-beach-and-breathe-cannes-1201756041/|accessdate=5 април 2021|work=Deadline}}</ref><ref>{{cite news|last1=Barraclough|first1=Leo|title=Cannes: Morgan Matthews to direct Gypsy Boy|url=https://variety.com/2016/film/global/cannes-morgan-matthews-bbc-films-gypsy-boy-1201774504/|accessdate=5 април 2021|work=Variety}}</ref> а Бенедикт Камбербач ќе глуми во улогата на таткото на Волш.<ref>{{cite news|last1=Grater|first1=Tom|title=Benedict Cumberbatch to star in hard-hitting Gypsy Boy|url=https://www.empireonline.com/people/benedict-cumberbatch/benedict-cumberbatch-star-gypsy-boy/|accessdate=5 април 2021|date=8 септември 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=Lang|first1=Brent|title=Benedict Cumberbatch to star in Gypsy Boy|url=https://variety.com/2017/film/markets-festivals/benedict-cumberbatch-gypsy-boy-1202551509/|accessdate=5 април 2021|work=Variety.com|date=8 септември 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=White|first1=James|title=Benedict Cumberbatch to star in Gypsy Boy|url=https://www.empireonline.com/people/benedict-cumberbatch/benedict-cumberbatch-star-gypsy-boy/|accessdate=5 април 2021|work=Empire|date=8 септември 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=Perry|first1=Spencer|title=Benedict Cumberbatch to star in Gypsy Boy Adaptation|url=https://www.comingsoon.net/movies/news/886047-benedict-cumberbatch-to-star-in-gypsy-boy-adaptation|accessdate=5 април 2021|work=Comingsoon|date=8 септември 2017}}</ref> == ЛГБТ == Волш бил снимен за прв пат да ја споделат приказната за признание кај добротворната организација „Акт“.<ref>{{cite web|last1=Butterworth|first1=Benjamin|title=Duncan James, Mikey Walsh and Celebs discuss Coming Out|url=http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?articleid=13032|website=Gay Times Magazine|publisher=Gay Times Magazine|accessdate=5 април 2021|date=3 декември 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150610171740/http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?articleid=13032|archivedate=10 јуни 2015|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|title=Mikey Walsh Tells AKT about his coming out Experiences|url=https://www.youtube.com/watch?v=gvwtJjGrIus|website=Youtube.Com/AlbertKennedyTrust|publisher=The Albert Kennedy Trust|accessdate=5 април 2021|date=15 декември 2014}}</ref><ref>{{cite web|last1=Powell|first1=Emma|title=Celebrities Discuss Coming out for The Albert Kennedy Trust|url=https://www.standard.co.uk/showbiz/celebrity-news/duncan-james-teams-up-with-the-albert-kennedy-trust-to-raise-awareness-for-young-lgbt-people-coming-out-9903576.html|website=London Evening Standard|publisher=Alaxander & Evgeny Lebedev|accessdate=5 април 2021|date=4 декември 2014}}</ref> Волш бил претставен изданието „Примери за геј лица“<ref>{{cite news|title=The Role Models|work=Attitude Magazine|issue=The Role Models Issue (with Stephen Fry)|publisher=Attitude Media LTD|date=ноември 2010}}</ref> на списанието „Attitude“,<ref>{{cite news|title=A Gypsy Wanders- Mikey Walsh talks about the phenomenal follow up to his first|work=Attitude Magazine|issue=207|date=август 2011|page=32|quote='You can't change what's in your blood. i am a gypsy man. and i am gay'.}}</ref> и има напишано разни гостински колумни за „Gay Times“.<ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=No such thing as Gay Gypsies?|work=Gay Times Magazine|issue=439|publisher=Millivres Prowler LTD|page=22|date=26 октомври 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=Goodbye Castle Grayskull|work=Gay Times Magazine|issue=440|publisher=Millivres Prowler LTD|page=16|date=26 November 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=It's not you, Some people are Just C***s|work=Gay Times Magazine|issue=441|publisher=Millivres Prowler LTD|date=26 јануари 2015|page=16}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=The Selfies, the gym, the need for validation|work=Gay Times Magazine|issue=442|publisher=Millivres Prowler LTD|date=26 февруари 2015|page=17}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=Born Gay|work=Gay Times Magazine|issue=443|publisher=Millivres Prowler LTD|date=26 март 2015|page=16|quote='To know adversity, to fight it, and win. that makes you the strongest people in the world'.}}</ref><ref>{{cite web|last1=Walsh|first1=Mikey|title=Kate Bush: Before the Dawn Opening Night Review|url=http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?sectionid=760&articleid=10652|website=Gay Times Magazine|publisher=Millivres Prowler LTD|accessdate=5 април 2021|date=26 август 2014|quote=Did that just happen?|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150216110531/http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?articleid=10652&sectionid=760|archivedate=16 февруари 2015|df=dmy-all}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *{{official website|http://mikeywalsh.co.uk/}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Волш, Мајки}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1980 година]] [[Категорија:Британски Роми]] 8v530apsuzr0hkyjv57h6z28igavlvc 5537615 5537614 2026-04-11T09:25:41Z Bjankuloski06 332 /* Животопис */ 5537615 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Писател||children=|genre=<!-- or: | genres = -->|subject=<!-- or: | subjects = -->|movement=|notableworks=<!-- or: | notablework = -->|spouse=<!-- or: | spouses = -->|partner=<!-- or: | partners = -->|relatives=|alma_mater=|awards=|signature=|signature_alt=|years_active=|module=|website={{URL|mikeywalsh.co.uk/}}|period=|education=|honorific_prefix=|native_name_lang=|honorific_suffix=|image=|image_size=|alt=|caption=|name=Мајки Волш|pseudonym=|citizenship=|birth_date={{birth date and age|1980|09|22|df=y}}|birth_place=|death_date=<!-- {{death date and age|df=yes|YYYY|MM|DD|YYYY|MM|DD}} -->|death_place=|resting_place=|occupation=|nationality=[[Обединето Кралство|Британец]]|portaldisp=<!-- "on", "yes", "true", etc; or omit -->}} [[Податотека:Author Mikey Walsh.png|мини|Мајки Волш]] '''Мајки Волш''' ― британски писател, колумнист и [[ЛГБТ]] активист, најпознат по низата [[саможивотопис]]ни книги. == Животопис == Волш бил воспитан да биде [[Бокс со голи тупаници|борец со голи тупаници]] во ромската заедница, но бидејќи бил [[хомосексуалец]], тој бил принуден да го напушти семејството и културата во 1996 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://metro.co.uk/2011/06/30/gypsy-boy-author-mikey-walsh-my-big-fat-gypsy-wedding-was-shocking-3435082/|title=Author, Mikey Walsh 'My Big Fat Gypsy Wedding was shocking'.|last=Williams|first=Andrew|date=30 јуни 2011|work=Metro|format=Print and Online|accessdate=4 април 2021|quote=It's because the story is more important than the author. For people to know who I am now would be a bit weird.}}</ref> Волш страда од лошо ментално здравје и [[Социјална фобија|социјално нарушување на анксиозноста]], што го прави повлечен и познат да избегнува јавни настапи поради тоа.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.channel4.com/news/gypsy-life-making-its-mark-on-the-arts-scene|title=Gypsy life Making its mark on the arts scene|last=Matt|first=Cain|date=14 октомври 2010|work=4 News|access-date=4 април 2021|publisher=Channel 4|format=Television & Online news|quote=the other level on which the book can be read that has caused controversy within the Gypsy community and led to the author wishing to keep his true identity a secret.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mirror.co.uk/news/real-life-stories/real-life-gypsy-boy-mikey-84547|title='Gypsy Boy' Mikey Walsh is proud to be a gypsy, but can never return to his old life|date=11 октомври 2011|work=Daily Mirror|pages=2|format=Print And Online|accessdate=4 април 2021|quote=Mikey Walsh is a handsome young man, but for more than a decade he's known it would be too dangerous for him to have his photograph taken}}</ref><ref>{{Наведени вести|title=Meeting Mikey Walsh is a strange thing|last=Scott|first=Darren|date=26 септември 2011|work=Gay Times Magazine|publisher=Millivres Prowler LTD|issue=397|pages=41–42|quote=I wanted to be Skeletor when i was a kid}}</ref> Неговото последно јавно интервју било во 2011 година, на „The Choice“ на Би-Би-Си на Радио 4<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b011bz2h|title=The Choice – With Michael Buerk – Mikey Walsh, Gypsy Boy|last=Walsh|first=Mikey|work=BBC iPlayer}}</ref> со Мајкл Бурк, во кое тој зборувал за неговиот живот и за тоа што го натерало да мора да ја напушти својата култура.<ref>{{Наведени вести|title=Pick of the Week: The Choice|date=21 мај 2011|work=Radio Times|issue=21–27 мај 2011|page=162|quote=Mikey Walsh talks to Michael Buerk about his agonising decision to leave his gypsy community and family behind to face an alien world with no education or support, knowing he would never be able to return.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.entertainment-focus.com/book-section/book-interviews/mikey-walsh-gypsy-boy-on-the-run-interview-part-3/|title=Mikey Walsh, Gypsy Boy on the Run: Part 3- The Choice|last=Jameson|first=Greg|date=18 јули 2011|work=Entertainment Focus|publisher=Little Pip Media|format=Online|accessdate=4 април 2021|quote=I looked up and there were tears, tears, tears from me, and everyone in the studio. They were all silent! So I had to come up with something or stop the interview}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.standard.co.uk/archive/2011/5/24/|title=Listen: The Choice BBC Radio 4|date=24 мај 2011|work=London Evening Standard|access-date=4 април 2021|page=Listings|format=Print|quote=Prepare to sob. Mikey Walsh explains his painful decision to turn his back on his Gypsy community in the first of a new series of The Choice|archive-date=2020-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406172520/https://www.standard.co.uk/archive/2011/5/24/|url-status=dead}}</ref> Во 2014 и 2015 година, Волш бил додаден на виножитниот список на весникот „''The Independent''“ на највлијателни британски ЛГБТ лица.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/people/therainbowlist/rainbow-list-2014-1-to-100-9848457.html|title=The Independent: The Rainbow List|date=9 ноември 2014|work=The Independent on Sunday|access-date=4 април 2021|publisher=Independent Press LTD}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/people/therainbowlist/rainbow-list-2015-1-to-101-a6731391.html|title=The Independent: The Rainbow List 2015|date=15 ноември 2015|work=The Independent on Sunday|access-date=4 април 2021|publisher=Independent Press LTD}}</ref> == Книги == ''„Циганче''“ (2010),<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/Authors/article306920.ece|title=Gypsy Boy: a Traveller's Tale|last=Atkinson|first=Laura|date=6 јуни 2010|work=Culture: Sunday times|access-date=4 април 2021|archive-date=2015-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20150529011526/http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/Authors/article306920.ece|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|title=Gypsy King|last=Crummy|first=Colin|date=1 ноември 2009|work=Attitude Magazine|publisher=Attitude Media LTD|quote='Attitude talks to Mikey Walsh, Author of the harrowing memoir, ''Gypsy Boy''}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://uk.celebrity.yahoo.com/news/harry-styles-turns-bookwarm-snuggles-gypsy-boy-115042616.html|title=Harry Styles Turns Bookworm As He Snuggles Up With 'Gypsy Boy'|date=7 јуни 2013|work=OMG!|access-date=4 април 2021|publisher=Yahoo news Network|ref=Harry Styles}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2012/02/17/books/gypsy-boy-a-memoir-by-mikey-walsh.html|title=Gypsy Boy: Fighters and Lovers, All Misunderstood|last=Garner|first=Dwight|date=16 февруари 2012|work=THE NEW YORK TIMES|access-date=4 април 2021}}</ref> деби-саможивотописот на Волш и бестселер во Кралството.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/article104955.ece|title=Sunday Times Bestseller List- Number One: Gypsy Boy, by Mikey Walsh|date=21 март 2010|work=The Sunday Times|access-date=4 април 2021|quote=Bittersweet memoir of a man born into a Romany family|archive-date=2015-06-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20150610172222/http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/culture/books/article104955.ece|url-status=dead}}</ref> Објавено од „Hodder &amp;amp; Stoughton UK“ и „St. Martin's Press USA“. ''„Циганче: Во бегство''“ (2011)<ref name="Mikey Walsh">{{Наведени вести|title=Heat's Top Ten Books: Number ONE- Gypsy Boy II: On The Run|last=Hoare|first=Jo|date=2 јуни 2012|work=HEAT Magazine|issue=2867|quote='So intense, you might miss your bus stop'.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.scotsman.com/lifestyle/books/interview-mikey-walsh-author-1-1755157|title=Interview: Mikey Walsh: Gypsy Boy On The Run, Author|date=17 јули 2011|work=The Scotsman|publisher=Johnston Press|format=Print and Online|accessdate=4 април 2021|quote=Mikey doesn't see his life story as tragic|archive-date=2020-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406172538/http://www.scotsman.com/lifestyle/books/interview-mikey-walsh-author-1-1755157}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.entertainment-focus.com/book-section/book-interviews/mikey-walsh-gypsy-boy-on-the-run-interview-part-1/|title=Gypsy Boy on the Run Interview: pt 1|last=Jameson|first=Greg|date=16 July 2011|work=Entertainment Focus|publisher=Little Pip Digital|accessdate=31 March 2015|quote=EF speak to bestselling author Mikey Walsh about his incredible childhood memoirs}}</ref> Волшовиот втор саможивотопис и продолжение на „ ''Циганче“'', исто така британски бестселер.<ref>{{Наведени вести|title=HOT LIST: No 3 – Gypsy Boy on the Run|date=28 June 2011|work=Heat Magazine}}</ref> Објавено било од „Hodder &amp;amp; Stoughton UK“ и „St. Martin's Press USA“. Аудио-книгите за обете наслови биле прочитани од самиот Волш, а ги објавиле Audible.com. == Филм == Филмската адаптација на првата книга на Волш, „Циганче “ е во фаза на развој,<ref>{{cite web|title=Gypsy Boy: Movie|url=https://www.imdb.com/title/tt3062494/?ref_=fn_al_tt_1|publisher=Internet Movie Database|accessdate=30 March 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=A Plus One's Guide to the red carpet|url=http://www.tatler.com/news/articles/february-2013/try-not-to-glaze-over-a-plus-ones-guide-to-the-red-carpet|website=Tatler|accessdate=5 април 2021|format=Print and Online|date=8 февруари 2013|quote=Gypsy Boy, by Mikey Walsh. It's an 80s gay coming-of-age story...}}</ref> продукција на „Bowery and Bond Films“ и сценарио прилагодено од Џејмс Греам.<ref>{{cite news|last1=Cavendish|first1=Dominic|title=James Graham interview: a Right honorable playwright at 30|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/theatre-features/9740779/James-Graham-interview-A-right-honourable-playwright-at-30.html|accessdate=5 април 2021|work=The Telegraph|date=13 декември 2012|format=Print and Online|quote=James is now adapting the best-selling memoir Gypsy Boy for BBC Films}}</ref><ref>{{cite web|title=James Graham IMDB: Gypsy Boy|url=https://www.imdb.com/name/nm3037341/#writer|publisher=Internet Movie Database|accessdate=5 април 2021|quote=James Graham is a writer, known for X+Y (2014), Caught in a Trap (2008) and Gypsy Boy.}}</ref> Режисерот на X+Y, Морган Метјуз, треба да режира<ref>{{cite news|last1=Jaafar|first1=Ali|title=BBC Films sets Morgan Matthews to direct 'Gypsy Boy'|url=https://deadline.com/2016/05/bbc-films-sets-morgan-matthews-to-direct-gypsy-boy-boards-on-chesil-beach-and-breathe-cannes-1201756041/|accessdate=5 април 2021|work=Deadline}}</ref><ref>{{cite news|last1=Barraclough|first1=Leo|title=Cannes: Morgan Matthews to direct Gypsy Boy|url=https://variety.com/2016/film/global/cannes-morgan-matthews-bbc-films-gypsy-boy-1201774504/|accessdate=5 април 2021|work=Variety}}</ref> а Бенедикт Камбербач ќе глуми во улогата на таткото на Волш.<ref>{{cite news|last1=Grater|first1=Tom|title=Benedict Cumberbatch to star in hard-hitting Gypsy Boy|url=https://www.empireonline.com/people/benedict-cumberbatch/benedict-cumberbatch-star-gypsy-boy/|accessdate=5 април 2021|date=8 септември 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=Lang|first1=Brent|title=Benedict Cumberbatch to star in Gypsy Boy|url=https://variety.com/2017/film/markets-festivals/benedict-cumberbatch-gypsy-boy-1202551509/|accessdate=5 април 2021|work=Variety.com|date=8 септември 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=White|first1=James|title=Benedict Cumberbatch to star in Gypsy Boy|url=https://www.empireonline.com/people/benedict-cumberbatch/benedict-cumberbatch-star-gypsy-boy/|accessdate=5 април 2021|work=Empire|date=8 септември 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=Perry|first1=Spencer|title=Benedict Cumberbatch to star in Gypsy Boy Adaptation|url=https://www.comingsoon.net/movies/news/886047-benedict-cumberbatch-to-star-in-gypsy-boy-adaptation|accessdate=5 април 2021|work=Comingsoon|date=8 септември 2017}}</ref> == ЛГБТ == Волш бил снимен за прв пат да ја споделат приказната за признание кај добротворната организација „Акт“.<ref>{{cite web|last1=Butterworth|first1=Benjamin|title=Duncan James, Mikey Walsh and Celebs discuss Coming Out|url=http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?articleid=13032|website=Gay Times Magazine|publisher=Gay Times Magazine|accessdate=5 април 2021|date=3 декември 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150610171740/http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?articleid=13032|archivedate=10 јуни 2015|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|title=Mikey Walsh Tells AKT about his coming out Experiences|url=https://www.youtube.com/watch?v=gvwtJjGrIus|website=Youtube.Com/AlbertKennedyTrust|publisher=The Albert Kennedy Trust|accessdate=5 април 2021|date=15 декември 2014}}</ref><ref>{{cite web|last1=Powell|first1=Emma|title=Celebrities Discuss Coming out for The Albert Kennedy Trust|url=https://www.standard.co.uk/showbiz/celebrity-news/duncan-james-teams-up-with-the-albert-kennedy-trust-to-raise-awareness-for-young-lgbt-people-coming-out-9903576.html|website=London Evening Standard|publisher=Alaxander & Evgeny Lebedev|accessdate=5 април 2021|date=4 декември 2014}}</ref> Волш бил претставен изданието „Примери за геј лица“<ref>{{cite news|title=The Role Models|work=Attitude Magazine|issue=The Role Models Issue (with Stephen Fry)|publisher=Attitude Media LTD|date=ноември 2010}}</ref> на списанието „Attitude“,<ref>{{cite news|title=A Gypsy Wanders- Mikey Walsh talks about the phenomenal follow up to his first|work=Attitude Magazine|issue=207|date=август 2011|page=32|quote='You can't change what's in your blood. i am a gypsy man. and i am gay'.}}</ref> и има напишано разни гостински колумни за „Gay Times“.<ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=No such thing as Gay Gypsies?|work=Gay Times Magazine|issue=439|publisher=Millivres Prowler LTD|page=22|date=26 октомври 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=Goodbye Castle Grayskull|work=Gay Times Magazine|issue=440|publisher=Millivres Prowler LTD|page=16|date=26 November 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=It's not you, Some people are Just C***s|work=Gay Times Magazine|issue=441|publisher=Millivres Prowler LTD|date=26 јануари 2015|page=16}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=The Selfies, the gym, the need for validation|work=Gay Times Magazine|issue=442|publisher=Millivres Prowler LTD|date=26 февруари 2015|page=17}}</ref><ref>{{cite news|last1=Walsh|first1=Mikey|title=Born Gay|work=Gay Times Magazine|issue=443|publisher=Millivres Prowler LTD|date=26 март 2015|page=16|quote='To know adversity, to fight it, and win. that makes you the strongest people in the world'.}}</ref><ref>{{cite web|last1=Walsh|first1=Mikey|title=Kate Bush: Before the Dawn Opening Night Review|url=http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?sectionid=760&articleid=10652|website=Gay Times Magazine|publisher=Millivres Prowler LTD|accessdate=5 април 2021|date=26 август 2014|quote=Did that just happen?|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150216110531/http://www.gaytimes.co.uk/Interact/Blogs.aspx?articleid=10652&sectionid=760|archivedate=16 февруари 2015|df=dmy-all}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *{{official website|http://mikeywalsh.co.uk/}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Волш, Мајки}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1980 година]] [[Категорија:Британски Роми]] c15gd9wr0ns45sju5p5uuz9vpsig636 Мејсон Маунт 0 1271129 5537320 5531964 2026-04-10T16:15:09Z Carshalton 30527 5537320 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Мејсон Маунт | image = [[File:2022 FIFA World Cup England 6–2 Iran - (38) (cropped).jpg|200px]] | fullname = Мејсон Тони Маунт<ref>{{Cite web |title=List of Players under Written Contract Registered Between 01/04/2017 and 30/04/2017 |url=http://www.thefa.com/-/media/files/thefaportal/governance-docs/registrations/april-2017.ashx |archive-url=https://web.archive.org/web/20191024153848/http://www.thefa.com/-/media/files/thefaportal/governance-docs/registrations/april-2017.ashx |archive-date=24 October 2019 |publisher=The Football Association |page=2}}</ref> | height = {{height|m=1.81}}<ref>{{cite web |url=https://www.chelseafc.com/en/teams/profile/mason-mount |title=Mason Mount |publisher=Chelsea F.C. |accessdate=20 January 2023}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1999|1|10}}<ref>{{Cite web |title=Mason Mount: Overview |url=https://www.espn.co.uk/football/player/_/id/231167/mason-mount |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200911111046/https://www.espn.co.uk/football/player/_/id/231167/mason-mount |archive-date=11 September 2020 |access-date=11 September 2020 |publisher=ESPN}}</ref> | cityofbirth = {{роден во|Портсмут|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Manchester United}} | clubnumber = 7 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Chelsea}} | years1 = 2017-2023 | caps1 = 129 | goals1 = 27 | clubs1 = {{Fb team Chelsea}} | years2 = 2017-2018 | caps2 = 29 | goals2 = 9 | clubs2 = →{{Fb team Vitesse}} | years3 = 2018-2019 | caps3 = 35 | goals3 = 8 | clubs3 = →{{Fb team Derby County}} | years4 = 2023- | caps4 = 14 | goals4 = 1 | clubs4 = {{Fb team Manchester United}} | nationalyears1 = 2014-2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2015-2016 | nationalcaps2 = 9 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2016-2017 | nationalcaps3 = 5 | nationalgoals3 = 3 | nationalteam3 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 18 години|Англија 18]] | nationalyears4 = 2017-2018 | nationalcaps4 = 16 | nationalgoals4 = 7 | nationalteam4 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears5 = 2018- | nationalcaps5 = 4 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 годинa|Англија 21]] | nationalyears6 = 2019- | nationalcaps6 = 36 | nationalgoals6 = 5 | nationalteam6 = {{flagsport|ENG}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] }} '''Мејсон Маунт''' (роден на [[10 јануари]] [[1999]] година, во [[Портсмут]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбал]]ер, {{Football/MF/player}} на {{Fb team (N) Manchester United}} и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Биографија== Маунт е роден во [[Портсмут]], Хемпшир.<ref>{{Cite news |last=Marshman |first=Jeff |date=15 January 2016 |title=Portsmouth-born talent signs for Chelsea |newspaper=The News |location=Portsmouth |url=https://www.portsmouth.co.uk/sport/football/portsmouth-born-talent-signs-for-chelsea-1-7161622 |access-date=10 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180428190724/https://www.portsmouth.co.uk/sport/football/portsmouth-born-talent-signs-for-chelsea-1-7161622 |archive-date=28 April 2018}}</ref> Неговиот татко, Тони, бил поранешен фудбалер кој играл во [[Нон-лига фудбал|нисколигашки]] екипи, а подоцна бил и тренер на некои локални клубови, како [[ФК Хаван Таун|Хавант Таун]].<ref name="wait">{{Cite news |last=Baldi |first=Ryan |date=8 April 2020 |title=Mason Mount: How midfielder ended Chelsea's long wait for homegrown star |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/52054333 |url-status=live |access-date=8 April 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200408112449/https://www.bbc.co.uk/sport/football/52054333 |archive-date=8 April 2020}}</ref> Како дете, Маунт играл во локалните лиги; во 2003 година, на 4-годишна возраст, тој поминувал еден ден неделно тренирајќи во академиите на [[ФК Портсмут|Портсмут]] и [[ФК Челси|Челси]].<ref>{{Cite news |last=De Bont |first=Stef |date=14 December 2017 |title=Mason Mount, Vitesse-pareltje dat uitzondering op Chelsea-regel moet worden |language=nl |trans-title=Mason Mount, Vitesse gem that should be the exception to Chelsea rule |website=Voetbal International |url=https://www.vi.nl/pro/overig/mason-mount-vitesse-pareltje-dat-uitzondering-op-chelsea-regel-moet-worden |url-status=live |access-date=10 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210115155229/https://www.vi.nl/cookies/;jsessionid=DA28336CA1672182B1CF8A5E21DB08BE |archive-date=15 January 2021}}</ref> Наведувајќи ги [[Френк Лампард]], [[Лука Модриќ]] и [[Андрес Инјеста]] како свои идоли и омилени играчи,<ref>{{cite web |last1=Kinsella |first1=Nizaar |title=The making of Mason Mount: Inside Chelsea wonderkid's ascent to greatness |url=https://www.goal.com/en-gb/news/the-making-of-mason-mount-inside-chelsea-wonderkids-ascent/83svh5s9l9jw1acc5w3y0315j |website=Goal.com |access-date=6 May 2021 |date=29 April 2019}}</ref> Маунт на крајот се приклучил на Челси во 2005 година.<ref name=wait/><ref>{{Cite news |last=Fordham |first=Josh |date=15 July 2019 |title=Chelsea starlet Mason Mount signs new five-year contract after impressing on loan with Frank Lampard at Derby County |publisher=Talksport |url=https://talksport.com/football/573242/mason-mount-contract-chelsea-derby/ |url-status=live |access-date=22 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190822204837/https://talksport.com/football/573242/mason-mount-contract-chelsea-derby/ |archive-date=22 August 2019 |quote=Mount added: "I joined this club at six-years-old and it was always my goal to play for the first-team one day.}}</ref> Маунт е најдобар пријател со фудбалерот на [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]] и тимски колега од англиската репрезентација, [[Деклан Рајс]], уште од детството.<ref>{{Cite web |last=Steinberg |first=Jacob |date=29 November 2019 |title=Mason Mount and Declan Rice: 'We're always together. They call us Dumb and Dumber' |url=https://www.theguardian.com/football/2019/nov/29/mason-mount-declan-rice-chelsea-west-ham-england-childhood-friends |via=www.theguardian.com|accessdate=30 June 2021}}</ref> ==Технички одлики== Маунт е комплетен [[Среден ред (фудбал)|играч за врска]], способен да игра како [[Среден ред (фудбал)#Мецала|мецала]] и понапред како [[Среден ред (фудбал)#Офанзивен играч од среден ред|офанзивен играч од средниот ред]]. Вешт е во вклучувањата во нападот од позадина и во фазата на реализација, но тој има и извонредна визија за играта и одлична поединечна техника. Поради неговите одлики е споредуван со неговите сонародници Френк Лампард и [[Џек Вилшер]].<ref name=gental>[http://www.generazioneditalenti.it/mason-mount-1999-inghilterra/ Mason Mount: 1999 – Inghilterra] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171030004332/http://www.generazioneditalenti.it/mason-mount-1999-inghilterra/ |date=2017-10-30 }} generazioneditalenti.it</ref><ref>[https://tuttomercatoweb.com/il-talento-del-giorno/un-talento-al-giorno-mason-mount-un-nuovo-lampard-per-il-chelsea-1076011 Un talento al giorno, Mason Mount: un nuovo Lampard per il Chelsea] tuttomercatoweb.com</ref> ==Клупска кариера== ===Челси=== ====Младински категории==== На 18-годишна возраст, Маунт бил промовиран во сениорскиот тим на [[ФК Челси|Челси]];<ref name="Contract">{{Cite web |date=24 July 2017 |title=Mount signs new deal and heads to Vitesse |url=http://www.chelseafc.com/news/latest-news/2017/07/mount-signs-new-deal-and-heads-to-vitesse.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20171007232919/http://www.chelseafc.com/news/latest-news/2017/07/mount-signs-new-deal-and-heads-to-vitesse.html |archive-date=7 October 2017 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> претходно тој дебитирал за тимот под 18 години во 2014 година, на 15-годишна возраст, а исто така, играл редовно и за тимот под 21 година во 2016 година. Маунт постигнал 10 гола на 30 натпревари во шампионската кампања на Челси во [[Професионална развојна лига#Под 18 години|Премиер лигата под 18 години]].<ref name="FAYouthCup2016">{{Cite web |date=22 April 2016 |title=Honours even after first leg of 2015/16 FA Youth Cup Final |url=http://www.thefa.com/news/2016/apr/22/fa-youth-cup-final-first-leg-report |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190812073437/http://www.thefa.com/news/2016/apr/22/fa-youth-cup-final-first-leg-report |archive-date=12 August 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}<br />{{Cite web |date=27 April 2016 |title=Chelsea win the FA Youth Cup for third successive season |url=http://www.thefa.com/news/2016/apr/27/chelsea-3-1-manchester-city-fa-youth-cup-final-second-leg |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190627220012/http://www.thefa.com/news/2016/apr/27/chelsea-3-1-manchester-city-fa-youth-cup-final-second-leg |archive-date=27 June 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}</ref> Тој, исто така, освоил два [[ФА куп за млади|ФА купа за млади]], [[УЕФА Младинска лига|УЕФА Младинската лига]] и бил избран за [[ФК Челзи Резервисти и Академија#Играч на годината на Академијата|Играч на годината на Академијата на Челси]] до 2017 година.<ref name="FAYouthCup2017">{{Cite web |date=18 April 2017 |title=All square in FA Youth Cup Final between Man City and Chelsea |url=http://www.thefa.com/news/2017/apr/18/fa-youth-cup-final-first-leg-180417 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010004602/http://www.thefa.com/news/2017/apr/18/fa-youth-cup-final-first-leg-180417 |archive-date=10 October 2018 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}<br />{{Cite web |last=Veevers |first=Nicholas |date=26 April 2017 |title=Chelsea 5–1 Man City |url=http://www.thefa.com/news/2017/apr/26/chelsea-manchester-city-fa-youth-cup-final-second-leg-report-260417 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010004743/http://www.thefa.com/news/2017/apr/26/chelsea-manchester-city-fa-youth-cup-final-second-leg-report-260417 |archive-date=10 October 2018 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}</ref><ref name="UEFAYouthLeague2016">{{Cite web |title=Paris 1–2 Chelsea: Line-ups |url=https://www.uefa.com/uefayouthleague/season=2016/matches/round=2000699/match=2019575/lineups/index.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010062353/https://www.uefa.com/uefayouthleague/season=2016/matches/round=2000699/match=2019575/lineups/index.html |archive-date=10 October 2018 |access-date=10 October 2018 |publisher=UEFA}}</ref><ref name="ChelseaAcademyPOTY">{{Cite web |title=Hazard named Chelsea Player of the Year |url=http://www.chelseafc.com/news/latest-news/2017/05/player-of-the-year-awards.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170531160807/http://www.chelseafc.com/news/latest-news/2017/05/player-of-the-year-awards.html |archive-date=31 May 2017 |access-date=29 May 2017}}</ref> ====Позајмиците во Витесе и Дарби Каунти==== На 24 јули 2017 година, Маунт се приклучил на заем на холандскиот [[Ередивиси]] клуб [[ФК Витесе|Витесе]].<ref name=Contract/> Своето деби за првиот тим го направил на 26 август, влегувајќи како замена во 77-мата минута во поразот на домашен терен од [[ФК Аз Алкмар|Аз Алкмар]] со 1–2.<ref>{{Cite web |title=Vitesse vs. AZ 1–2 |url=https://uk.soccerway.com/matches/2017/08/26/netherlands/eredivisie/sbv-vitesse/stichting-az/2462357/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010002933/https://uk.soccerway.com/matches/2017/08/26/netherlands/eredivisie/sbv-vitesse/stichting-az/2462357/ |archive-date=10 October 2018 |access-date=10 October 2018 |website=Soccerway |publisher=Perform Group}}</ref> Следниот месец, тој го направил својот прв старт за Витесе во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Холандија|Купот на Холандија]] на гостувањето кај петтолигашот [[АВВ Свифт|Свифт]], играјќи 90 минути во ремито 0-0, по што екипата на Свифт победила по [[Изведување пенали (фудбал)|изведување на пенали]].<ref>{{Cite web |title=Swift vs. Vitesse 0–0 |url=https://uk.soccerway.com/matches/2017/09/20/netherlands/knvb-beker/swift/sbv-vitesse/2580810/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010003034/https://uk.soccerway.com/matches/2017/09/20/netherlands/knvb-beker/swift/sbv-vitesse/2580810/ |archive-date=10 October 2018 |access-date=10 October 2018 |website=Soccerway |publisher=Perform Group}}</ref> Својот прв гол за Витесе го постигнал на 1 октомври 2017, во 76-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Утрехт|Утрехт]] што завршил нерешено 1-1.<ref>{{Cite web |title=Vitesse vs. Utrecht 1–1 |url=https://uk.soccerway.com/matches/2017/10/01/netherlands/eredivisie/sbv-vitesse/stichting-fc-utrecht/2462399/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010003051/https://uk.soccerway.com/matches/2017/10/01/netherlands/eredivisie/sbv-vitesse/stichting-fc-utrecht/2462399/ |archive-date=10 October 2018 |access-date=10 October 2018 |website=Soccerway |publisher=Perform Group}}</ref> Маунт бил избран во Ередивиси Тимот на годината и бил избран за Играч на годината на Витесе.<ref name="VitessePOTY">{{Cite web |last=Srinivas |first=Ram |date=29 April 2018 |title=Mason Mount becomes third Chelsea loanee to win Vitesse Player of the Year award |url=https://weaintgotnohistory.sbnation.com/2018/4/29/17299438/mason-mount-becomes-third-chelsea-loanee-to-win-vitesse-player-of-the-year-award |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191213230217/https://weaintgotnohistory.sbnation.com/2018/4/29/17299438/mason-mount-becomes-third-chelsea-loanee-to-win-vitesse-player-of-the-year-award |archive-date=13 December 2019 |access-date=10 October 2018 |website=We Ain't Got No History |publisher=Vox Media}}</ref> За време на првиот полуфинален натпревар во плејофот на Ередивиси за европските натпреварувања против [[АДО Ден Хаг]] на 9 мај 2018 година, Маунт го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата, помагајќи му на Витесе да победи на гости со 5-2. Во реваншот, Маунт погодил уште еднаш за победата со 2-1, со што Витесе со вкупни 7-3 се пласирале во финалето. На првиот натпревар од финалето на плејофот против Утрехт, Маунт го отворил резултатот, но поради картони бил суспендиран за вториот; сепак, Витесе успеал да го добие двомечот со вкупен резултат 5-3. Маунт забележал 39 настапи во сите натпреварувања за Витесе, постигнувајќи 14 гола, пред да се врати во Челси. На 17 јули 2018 година, Маунт се приклучил на заем до крајот на [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2018-2019|сезоната]] во [[ФК Дарби Каунти|Дарби Каунти]].<ref>{{Cite news |date=17 July 2018 |title=Derby County sign youngsters Mason Mount and Harry Wilson on loan |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44860172 |url-status=live |access-date=17 July 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180919051209/https://www.bbc.co.uk/sport/football/44860172 |archive-date=19 September 2018}}</ref> Дебитирал во [[Фудбалска лига на Англија|Чемпионшип]] на 3 август 2018, постигнувајќи гол уште на своето деби со кој го израмнил резултатот во 60-тата минута од победата со 1-2 на гостувањето кај [[ФК Рединг|Рединг]].<ref>{{Cite news |last=Williams |first=Adam |date=3 August 2018 |title=Reading 1–2 Derby County |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44976502 |url-status=live |access-date=10 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180901132508/https://www.bbc.co.uk/sport/football/44976502 |archive-date=1 September 2018}}</ref> Маунт бил надвор од терените два месеци откако претрпел [[повреда на тетивата]] во натпреварот од [[ФА Куп 2018-2019|ФА Купот]] против [[ФК Акрингтон Стенли|Акрингтон Стенли]].<ref>{{Cite news |date=26 January 2019 |title=FA Cup: Mason Mount injured as Derby edge Accrington… Wolves deny Shrewsbury… Doncaster join Portsmouth and QPR in hat |newspaper=The News |url=https://www.portsmouth.co.uk/news/fa-cup-mason-mount-injured-as-derby-edge-accrington-wolves-deny-shrewsbury-doncaster-join-portsmouth-and-qpr-in-hat-1-8785996 |url-status=live |access-date=2 April 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190402222338/https://www.portsmouth.co.uk/news/fa-cup-mason-mount-injured-as-derby-edge-accrington-wolves-deny-shrewsbury-doncaster-join-portsmouth-and-qpr-in-hat-1-8785996 |archive-date=2 April 2019}}</ref> Тој се врати во акција во победата со 6-1 над [[ФК Ротерам Јунајтед|Ротерам Јунајтед]], во која над него бил направен пенал.<ref>{{Cite web |date=30 March 2019 |title=Derby County 6–1 Rotherham United |url=https://www.bbc.com/sport/football/47676104 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190410052829/https://www.bbc.com/sport/football/47676104 |archive-date=10 April 2019 |access-date=2 April 2019 |website=BBC Sport}}</ref> Две недели подоцна, тој го постигнал својот втор [[хет-трик]] во кариерата во натпреварот против [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]], добиен со 4-0.<ref>{{Cite web |last=Gavrilov |first=Fedor |date=13 April 2019 |title=Mount scores first senior hat-trick sending Derby closer to premier league promotion |url=https://tribuna.com/en/chelsea/news/3351509/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190416194404/https://tribuna.com/en/chelsea/news/3351509/ |archive-date=16 April 2019 |access-date=16 April 2019 |website=Tribuna.com}}</ref> Маунт одиграл вкупно 44 натпревари и постигнал 11 голови во сезоната 2018-2019. На 27 мај 2019, тој, исто така, го започнал финалето на плејофот во Чемпионшип против [[ФК Астон Вила|Астон Вила]], но не успеал да му помогне на својот клуб да обезбеди промоција во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]] откако ''овните'' биле поразени со 2-1 на [[Вембли (стадион)|Вембли]]. ====2019–2020: Пробивот во првиот тим==== [[File:Chelsea_2_Sheffield_Utd_2_(48655608157)_(cropped).jpg|thumb|upright|Маунт играјќи за [[ФК Челси|Челси]] во 2019.]] На 15 јули 2019 година, Маунт потпишал нов петгодишен договор со Челси. Дебитирал за Челси на 11 август 2019 година, во поразот со 4–0 на гости кај [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] во [[Премиер лига на Англија 2019-2020|Премиер лига]]та.<ref>{{Cite web |date=11 August 2019 |title=Match Report: Man United 4 Chelsea 0 |url=https://www.chelseafc.com/en/news/2019/08/11/report--manchester-united-v-chelsea |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191218151235/https://www.chelseafc.com/en/news/2019/08/11/report--manchester-united-v-chelsea |archive-date=18 December 2019 |access-date=11 August 2019 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол во дресот на Челси само една недела подоцна против [[ФК Лестер Сити|Лестер Сити]], за време на своето деби пред домашната публика, кога екипата предводена од менаџерот [[Френк Лампард]] одиграла нерешено 1-1,<ref>{{Cite web |date=18 August 2019 |title=Chelsea 1–1 Leicester City: Mount hits the heights before Foxes bite back |url=https://www.goal.com/en/match/chelsea-v-leicester-city/6ksyqoht9ras6zwyvks09fofe |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191218111001/https://www.goal.com/en/match/chelsea-v-leicester-city/6ksyqoht9ras6zwyvks09fofe |archive-date=18 December 2019 |access-date=24 August 2019 |website=Goal.com |publisher=Perform Group}}</ref> и додал уште гол веќе еден на следниот натпревар на гостувањето кај [[ФК Норич Сити|Норич Сити]].<ref>{{Cite web |date=24 August 2019 |title=Match Report: Norwich City 2 Chelsea 3 |url=https://www.chelseafc.com/en/news/2019/08/24/match-report--norwich-city-vs-chelsea |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190824151535/https://www.chelseafc.com/en/news/2019/08/24/match-report--norwich-city-vs-chelsea |archive-date=24 August 2019 |access-date=24 August 2019 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> На 17 септември, тој се здобил со повреда на глуждот во натпреварот од првото коло на [[УЕФА Лига на шампиони 2019/20|Лигата на шампионите]] против [[ФК Валенсија|Валенсија]].<ref>{{Cite web |date=17 September 2019 |title=Mason Mount injury: Chelsea to assess ankle over next 48 hours |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/49736574 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191221115242/https://www.bbc.co.uk/sport/football/49736574 |archive-date=21 December 2019 |access-date=18 September 2019 |website=BBC Sport}}</ref> После паузата која уследила заради [[Пандемија на КОВИД-19|панедмијата на КОВИД-19]], во доигрувањето на првенството во јули 2020, Маунт станал првиот матурант на Академијата на Челси кој дебитирал за првиот тим и завршил со 50 или повеќе настапи во рамките на една иста сезона.<ref>{{Cite web |date=22 July 2020 |title=Team News: Liverpool vs Chelsea |url=https://www.chelseafc.com/en/news/2020/07/22/team-news--liverpool-vs-chelsea |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200722184231/https://www.chelseafc.com/en/news/2020/07/22/team-news--liverpool-vs-chelsea |archive-date=22 July 2020 |access-date=22 July 2020 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> Во последното коло од сезоната, победата со 2-0 против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]], Маунт го постигнал првиот гол од слободен удар и му асистирал на [[Оливје Жиру]] за вториот гол за да им помогне на ''сините'' да обезбедат пласман во [[УЕФА Лига на шампиони 2020/21|Лигата на шампионите]].<ref>{{Cite web |date=26 July 2020 |title=Mason Mount and Olivier Giroud sink Wolves and seal fourth place for Chelsea |url=https://www.theguardian.com/football/2020/jul/26/chelsea-wolves-premier-league-match-report |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200726173624/https://www.theguardian.com/football/2020/jul/26/chelsea-wolves-premier-league-match-report |archive-date=26 July 2020 |access-date=26 July 2020 |newspaper=The Guardian}}</ref> Тој играл и во [[Финале на ФА Купот во 2020 година|финалето]] на [[ФА Куп 2019-2020|ФА Купот]], кое Челси го загубиле од лондонскиот градски соперник [[ФК Арсенал|Арсенал]] со 2-1. ====2020–2021: Лига на шампиони и Играч на сезоната==== Маунт ја започнал [[ФК Челси сезона 2020–2021|сезоната 2020–2021]] играјќи речиси во сите натпревари на Челси во првите месец дена. На 26 септември 2020, тој го постигнал својот прв гол за сезоната против [[ФК Вест Бромвич Албион|Вест Бромвич Албион]] во ремито 3–3 на гости.<ref>{{Cite news |date=26 September 2020 |title=West Bromwich Albion 3–3 Chelsea: Tammy Abraham scores stoppage-time equaliser |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.com/sport/football/54215342 |url-status=live |access-date=27 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200926200551/https://www.bbc.com/sport/football/54215342 |archive-date=26 September 2020}}</ref> Меѓутоа, веќе во следниот натпревар следело големо разочарување за него, откако Маунт го промашил решавачкиот пенал во поразот на Челси по [[Изведување пенали (фудбал)|изведување на пенали]] со 5-4 од [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] во четвртото коло од [[Лига куп на Англија 2020–2021|Лига купот]] играно на 29 септември.<ref>{{Cite news |date=29 September 2020 |title=Carabao Cup: Tottenham 1–1 Chelsea (5–4 pens) |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.com/sport/football/54298219 |url-status=live |access-date=1 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200929222945/https://www.bbc.com/sport/football/54298219 |archive-date=29 September 2020}}</ref> Во јануари 2021, Маунт постигнал гол во два последователни натпревари: најпрво ја погодил мрежата на [[ФК Морекамб|Морекамб]] во победата со 4-0 во третото коло на [[ФА Куп 2020-2021|ФА Купот]], а потоа бил стрелец и на победеносниот гол на гостувањето кај [[ФК Фулам|Фулам]] во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], со кој ''сините'' славеле успех со 1-0.<ref>{{Cite news |date=11 January 2021 |title=Football: Mount scores birthday goal as Chelsea thrash Morecambe |website=channelnewsasia.com |url=https://www.channelnewsasia.com/news/sport/football-mount-scores-birthday-goal-as-chelsea-thrash-morecambe-13933096 |access-date=17 January 2021 |archive-date=2021-01-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210122003220/https://www.channelnewsasia.com/news/sport/football-mount-scores-birthday-goal-as-chelsea-thrash-morecambe-13933096 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite news |date=17 January 2021 |title=Fulham 0–1 Chelsea: Mason Mount to the rescue as Blues narrowly see off 10-man Fulham |website=Sports Illustrated |url=https://www.si.com/soccer/chelsea/match-coverage/fulham-0-1-chelsea-mason-mount-to-the-rescue-as-blues-narrowly-see-off-10-man-fulham}}</ref> На 24 јануари, Маунт излегол на терен како [[капитен]] на Челси за првпат во својата кариера, во победата со 3–1 над [[ФК Лутон Таун|Лутон Таун]] во ФА Купот.<ref>{{Cite web |date=24 January 2021 |title=Match Report: Chelsea 3 Luton 1 |url=https://www.chelseafc.com/en/news/2021/01/24/match-report--chelsea-vs-luton |website=Chelsea F.C}}</ref> На 4 март, Маунт го постигнал единствениот гол во победата со 1-0 на гостински терен над [[ФК Ливерпул|Ливерпул]],<ref>{{Cite news |last=McNulty |first=Phil |date=4 March 2021 |title=Liverpool 0–1 Chelsea |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/56191315 |access-date=4 March 2021}}</ref> пред да го постигне својот прв гол во [[Европски фудбалски натпреварувања|европските натпреварувања]] во победата на Челси со 2-0 над [[ФК Порто|Порто]] во првиот натпревар од четвртфиналето на [[УЕФА Лигата на шампиони 2020/21|Лигата на шампионите]] на 7 април,<ref>{{Cite news |last=Johnston |first=Neil |date=7 April 2021 |title=Porto 0-2 Chelsea: Mason Mount scores his first Champions League goal |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.com/sport/football/56653905 |url-status=live |access-date=8 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210508225256/https://www.bbc.com/sport/football/56653905 |archive-date=8 May 2021}}</ref> станувајќи најмладиот играч на Челси кој постигнал гол во нокаут фазата на Лигата на шампионите.<ref>{{Cite news |date=7 April 2021 |title=Mason Mount: England midfielder scores his first Champions League goal |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.com/sport/football/56671015 |url-status=live |access-date=8 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210508224708/https://www.bbc.com/sport/football/56671015 |archive-date=8 May 2021}}</ref> На 27 април, тој го одбележал својот 100-ти настап за Челси играјќи во ремито 1-1 на гостувањето против [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] во првиот натпревар од полуфиналето на Лигата на шампионите;<ref>{{Cite news |last=Dean |first=Sam |date=28 April 2021 |title=Chelsea's Mason Mount proves he belongs at football's highest level against Real Madrid |newspaper=The Daily Telegraph |url=https://www.telegraph.co.uk/football/2021/04/28/chelseas-mason-mount-proves-belongs-footballs-highest-level/ |url-status=live |url-access=subscription |access-date=7 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210507021534/https://www.telegraph.co.uk/football/2021/04/28/chelseas-mason-mount-proves-belongs-footballs-highest-level/ |archive-date=7 May 2021}}</ref><ref>{{Cite web |date=28 April 2021 |title=100 up for Mount – watch Mason's best moments so far |url=https://www.telegraph.co.uk/football/2021/04/28/chelseas-mason-mount-proves-belongs-footballs-highest-level/ |url-status=live |archive-url=https://archive.today/20210507023044/https://www.chelseafc.com/en/news/2021/04/28/100-up-for-mount---watch-mason-s-best-moments-so-far |archive-date=2021-05-07 |access-date=7 May 2021 |publisher=Chelsea F.C. }}</ref> во реваншот во Лондон одигран на 5 мај, тој го постигнал вториот гол во победата со 2-0 над шпанскиот клуб, со што му помогнал на Челси да се пласира во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2021 година|финалето]] со вкупен резултат 3-1.<ref>{{Cite news |last=McNulty |first=Phil |date=5 May 2021 |title=Chelsea 2-0 Real Madrid (agg 3-1): Thomas Tuchel's side set up all-English Champions League final |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.com/sport/football/56985477 |url-status=live |access-date=7 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210507023754/https://www.bbc.com/sport/football/56985477 |archive-date=7 May 2021}}</ref> На почетокот на сезоната, присуството на Маунт во почетниот состав на Челси и на англиската репрезентација било осудувано од навивачите и медиумите заради фаворизирање од неговите менаџери, Лампард и [[Гарет Саутгејт]].<ref>{{Cite news |last=Smith |first=Adam |date=5 May 2021 |title=Chelsea midfielder Mason Mount set to star in Champions League semi-final second leg with Real Madrid |website=Sky Sports |url=https://www.skysports.com/football/news/11959/12296526/chelsea-midfielder-mason-mount-set-to-star-in-champions-league-semi-final-second-leg-with-real-madrid |access-date=5 May 2021 |archive-url=https://archive.today/20210505115642/https://www.skysports.com/football/news/11959/12296526/chelsea-midfielder-mason-mount-set-to-star-in-champions-league-semi-final-second-leg-with-real-madrid |archive-date=2021-05-05 |url-status=live }}</ref> Сепак, сомнежите биле расчистени откако [[Томас Тухел]] ја преземал клупата на Челси, нарекувајќи го Маунт „клучен за нашата игра“ и „апсолутно клучен играч“ и го прогласил како еден од најдобрите играчи во Европа.<ref>{{Cite news |date=2 May 2021 |title=Thomas Tuchel labels Chelsea star Mason Mount the full package after 2-0 win over Fulham |website=Sky Sports |url=https://www.skysports.com/football/news/11661/12292800/thomas-tuchel-labels-chelsea-star-mason-mount-the-full-package-after-2-0-win-over-fulham |access-date=2 May 2021 |archive-url=https://archive.today/20210502103708/https://www.skysports.com/football/news/11661/12292800/thomas-tuchel-labels-chelsea-star-mason-mount-the-full-package-after-2-0-win-over-fulham |archive-date=2021-05-02 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news |last=Marsh |first=Charlotte |date=11 May 2021 |title=Chelsea head coach Thomas Tuchel says 'humble' Mason Mount has no limits on his future |website=Sky Sports |url=https://www.skysports.com/football/news/11668/12302070/chelsea-head-coach-thomas-tuchel-says-humble-mason-mount-has-no-limits-on-his-future |access-date=12 May 2021 |archive-url=https://archive.today/20210512021353/https://www.skysports.com/football/news/11668/12302070/chelsea-head-coach-thomas-tuchel-says-humble-mason-mount-has-no-limits-on-his-future |archive-date=2021-05-12 |url-status=live }}</ref> На 18 мај, Маунт бил изгласан за [[Играч на годината на ФК Челси|Играч на годината на Челси]].<ref name="ChelseaPOTY2021" /> На 29 мај, Маунт обезбедил асистенција за голот на [[Каи Хаверц]], со кој Челси го победил [[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] со 1-0 во финалето одиграно во [[Порто]], за освојување на Лигата на шампионите по втор пат во нивната историја, и првиот трофеј на Маунт со клубот.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0269-12650cedca55-37515f69768e-1000--report-chelsea-claim-second-title/|title=Man. City 0-1 Chelsea: Havertz gives Blues second Champions League triumph|publisher=UEFA |date=29 May 2021|accessdate=29 May 2021}}</ref> ===Манчестер Јунајтед=== На 5 јули 2023, Маут потпишал петгодишен договор со {{Fb team (N) Manchester United}}.<ref>{{cite web |title=United sign Mason Mount |url=https://www.manutd.com/en/news/detail/official-man-utd-sign-mason-mount-from-chelsea |website=www.manutd.com |date=5 July 2023 |access-date=5 July 2023 |language=en}}</ref> ==Репрезентативна кариера== === Млади репрезентации === Маунт ја претставувал Англија во неколку младински репрезентации: [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16]], [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|под 17]], [[Фудбалска репрезентација на Англија под 18 години|под 18]], [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|под 19 години]] и [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]].<ref>{{Cite web |title=Mason Mount |url=http://www.thefa.com/england/all-teams/players?p=356955 |access-date=12 August 2017 |publisher=The Football Association |archive-date=2023-01-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123112024/https://www.thefa.com/england/all-teams/players?p=356955 |url-status=dead }}</ref> Со репрезентацијата под 17 години, настапил на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 17 години 2016|Европското првенство за играчи под 17 години во 2016 година]].<ref>{{Cite web |last=Veevers |first=Nicholas |date=4 May 2016 |title=England under-17s squad named for Euro Championship |url=http://www.thefa.com/news/2016/may/04/euro-finals-squad-announced-040516 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190721235740/http://www.thefa.com/news/2016/may/04/euro-finals-squad-announced-040516 |archive-date=21 July 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}</ref> Година дена подоцна, тој играл на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 19 години 2017|Европското првенство за играчи под 19 години]].<ref>{{Cite web |date=26 June 2017 |title=Squad for U19 Euro |url=http://www.thefa.com/news/2017/jun/26/england-u19-squad-for-euros-260617 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191222110438/http://www.thefa.com/news/2017/jun/26/england-u19-squad-for-euros-260617 |archive-date=22 December 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}</ref> Маунт му асистирал на [[Лукас Нмеха]] за победничкиот гол против [[Фудбалска репрезентација на Португалија под 19 години|Португалија]] во финалето, благодарение на кој Англија станала шампион.<ref name="U19">{{Cite web |last=Walker |first=Andy |date=15 July 2017 |title=Portugal 1–2 England U19s |url=http://www.thefa.com/news/2017/jul/15/report-2017-uefa-u19-championship-final-portugal-england-150717 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190324202835/http://www.thefa.com/news/2017/jul/15/report-2017-uefa-u19-championship-final-portugal-england-150717 |archive-date=24 March 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=The Football Association}}</ref> Потоа тој бил прогласен за најдобар играч на турнирот.<ref name="GoldenPlayer">{{Cite web |date=25 July 2017 |title=2017: Mason Mount |url=https://www.uefa.com/under19/history/season=2017/goldenplayer/index.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190808205708/https://www.uefa.com/under19/history/season=2017/goldenplayer/index.html |archive-date=8 August 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=UEFA}}</ref> За [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|репрезентацијата под 21 година]] дебитирал на 11 септември 2018, забележувајќи гол и асистенција во победата со 1-2 на гостувањето кај [[Фудбалска репрезентација на Латвија|Латвија]], во квалификациите за Европското првенство 2019. На 27 мај 2019, Маунт бил избран во составот од 23 играчи кој учествувале на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2019|Европското првенство 2019]].<ref>{{Cite news |date=27 May 2019 |title=England U21s Squad Named by Aidy Boothroyd for this Summer's Euro Finals in Italy |publisher=The Football Association |url=http://www.thefa.com/news/2019/may/26/england-u21s-squad-named-for-euros-270519 |url-status=live |access-date=19 June 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190604094325/http://www.thefa.com/news/2019/may/26/england-u21s-squad-named-for-euros-270519 |archive-date=4 June 2019}}</ref> Тој настапил во сите три натпревари на Англија во групната фаза, забележувајќи асистенција во поразот со 2-4 од [[Фудбалска репрезентација на Романија под 21 година|Романија]]. === Сениорска репрезентација=== После неговата импресивна сезона со Витесе, Маунт бил поканет од менаџерот [[Гарет Саутгејт]] да тренира со [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорскиот тим]] една недела пред [[Светско првенство во фудбал 2018|Светско првенство 2018]].<ref>{{Cite news |last=Rooney |first=Will |date=18 May 2018 |title=Portsmouth-born Mount to train with Southgate's England squad |newspaper=The News |location=Portsmouth |url=https://www.portsmouth.co.uk/sport/football/pompey/portsmouth-born-mount-to-train-with-southgate-s-england-squad-1-8503986 |url-status=live |access-date=10 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181010004233/https://www.portsmouth.co.uk/sport/football/pompey/portsmouth-born-mount-to-train-with-southgate-s-england-squad-1-8503986 |archive-date=10 October 2018}}</ref> Потоа, тој повторно бил повикан во сениорскиот тим за натпреварите од [[УЕФА Лига на нации 2018-2019|Лигата на нации]] против [[Фудбалска репрезентација на Хрватска|Хрватска]] и [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] во октомври 2018 година.<ref>{{Cite news |date=4 October 2018 |title=James Maddison, Jadon Sancho and Mason Mount named in England squad |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/45744731 |url-status=live |access-date=10 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210114154322/https://www.bbc.co.uk/sport/football/45744731 |archive-date=14 January 2021}}</ref> пред конечно да го направи своето деби за ''трите лавови'' на 7 септември 2019 година - влегувајќи како замена во 67-мата минута при победата на Англија со 4-0 над [[Фудбалска репрезентација на Бугарија|Бугарија]] на домашен терен во [[Квалификации за Европско првенство во фудбал 2020 - група А|квалификациите за Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite news |last=McNulty |first=Phil |date=7 September 2019 |title=England 4–0 Bulgaria |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/49533275 |url-status=live |access-date=7 September 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190911073844/https://www.bbc.co.uk/sport/football/49533275 |archive-date=11 September 2019}}</ref> Во споменатите квалификации, Маунт го постигнал и својот прв гол за репрезентацијата во победата со 4-0 над [[Фудбалска репрезентација на Косово|Косово]].<ref>{{Cite news |last=McNulty |first=Phil |date=17 November 2019 |title=Kosovo 0–4 England |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/50160458 |url-status=live |access-date=17 November 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191212105833/https://www.bbc.co.uk/sport/football/50160458 |archive-date=12 December 2019}}</ref> Маунт бил избран во 26-члениот состав на Англија за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite news |date=1 June 2021 |title=Euro 2020: Trent Alexander-Arnold named in England's 26-man squad |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/57321188 |url-status=live |access-date=7 July 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210601214201/https://www.bbc.com/sport/football/57321188 |archive-date=1 June 2021}}</ref> Дебитирал на првенството на 13 јуни 2021, кога Англија ја совлдала {{NazNB|FUrep|CRO}} со 1-0 на [[Вембли (стадион)|Вембли]] во првиот натпревар од [[Европско првенство во фудбал 2020 - група Д|групната фаза]]. Девет дена подоцна, Маунт и неговиот соиграч од англиската репрезентација [[Бен Чилвел]] биле принудени да се самоизолираат откако стапиле во контакт со играчот на Шкотска [[Били Гилмор (фудбалер)|Били Гилмор]], кој бил позитивен на [[КОВИД-19]] на тестирањето по натпреварот меѓу Англија и [[Фудбалска репрезентација на Шкотска|Шкотска]] што завршил 0-0.<ref>{{Cite news |date=22 June 2021 |title=Mason Mount and Ben Chilwell out of England's Euro 2020 clash with Czech Republic |website=BBC Sport |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/57564682 |url-status=live |access-date=22 June 2021}}</ref> Поради самоизолацијата, тој ги пропуштил следните два натпревари на својата земја: победата со 1-0 над {{NazNB|FUrep|CZE}} со која Англија како прва ја минала групата, како и победата над {{NazNB|FUrep|GER}} во осминафиналето. Маунт се вратил за четвртфиналето и го одиграл целиот натпревар во кој англичаните биле подобри од {{NazNB|FUrep|UKR}} со 4-0 во [[Рим]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|7-9-2019|Лондон|ENG|4|0|BUL|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|67}}}} {{Cronopar|10-9-2019|Саутхемптон|ENG|5|3|KOS|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|83}}}} {{Cronopar|11-10-2019|Прага|CZE|2|1|ENG|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|72}}}} {{Cronopar|14-10-2019|Софија|BUL|0|6|ENG|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|72}}}} {{Cronopar|14-11-2019|Лондон|ENG|7|0|MNE|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|17-11-2019|Приштина|KOS|0|4|ENG|1|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|73}}}} {{Cronopar|8-9-2020|Копенхаген|DNK|0|0|ENG|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|60}}}} {{Cronopar|8-10-2020|Лондон|ENG|3|0|WAL|-|Пријателска|13={{subon|58}}}} {{Cronopar|11-10-2020|Лондон|ENG|2|1|BEL|1|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|90}}}} {{Cronopar|14-10-2020|Лондон|ENG|0|1|DEN|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|12-11-2020|Лондон|ENG|3|0|IRL|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|15-11-2020|Брисел|BEL|2|0|ENG|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|69}}}} {{Cronopar|18-11-2020|Лондон|ENG|4|0|ISL|1|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|25-3-2021|Лондон|ENG|5|0|SMR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|28-3-2021|Тирана|ALB|0|2|ENG|1|Квал. за СП|2022}} {{Cronopar|31-3-2021|Лондон|ENG|2|1|POL|-|Квал. за СП|2022}} {{Cronopar|13-6-2021|Лондон|ENG|1|0|HRV|-|Евро|2020|Прва фаза}} {{Cronopar|18-6-2021|Лондон|ENG|0|0|SCO|-|Евро|2020|Прва фаза}} {{Cronopar|3-7-2021|Рим|UKR|0|4|ENG|-|Евро|2020|Четвртфинале}} {{Cronopar|7-7-2021|Лондон|ENG|2|1|DNK|-|Евро|2020|Полуфинале|dts|13={{suboff|95}}}} {{Cronofin|20|4}} ==Статистика== ===Клупска статистика=== ''Статистиката е ажурирана на 9 јули 2021.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Витесе сезона 2017-2018|2017-2018]] || {{flagsport|NED}} [[ФК Витесе|Витесе]] || [[Ередивиси 2017-2018|ЕД]] || 29+3<ref name=el>Плејоф за [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|Лига Европа]].</ref> || 9+5<ref name=el/> ||[[Фудбалски куп на Холандија 2017-2018|КХ]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]] || 6 || 0 || [[Суперкуп на Холандија 2017|СХ]] || 0 || 0 || 39 || 14 |- || [[ФК Дарби Каунти сезона 2018-2019|2018-2019]] || {{flagsport|ENG}} [[ФК Дарби Каунти|Дарби Каунти]] || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2018-2019|ФЛЧ]] || 35+3<ref name=off>Плејоф за промоција во [[Премиер лига на Англија 2019-2020|Премиер лигата]]</ref> || 8+1<ref name=off/> || [[ФА Куп 2018-2019|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2018-2019|ЛК]] || 2+4 || 0+2 || - || - || - || - || - || - || 44 || 11 |- || [[ФК Челси сезона 2019-2020|2019-2020]] || rowspan="2" | {{flagsport|ENG}} [[ФК Челси|Челси]] || [[Премиер лига на Англија 2019-2020|ПЛ]] || 37 || 7 ||[[ФА Куп 2019-2020|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2019-2020|ЛК]] || 6+1 || 1+0 ||[[УЕФА Лига на шампиони 2019/20|ЛШ]] || 8 || 0 || [[Суперкуп на УЕФА 2019|СУ]] || 1 || 0 || 53 || 8 |- |[[ФК Челси сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Премиер лига на Англија 2020-2021|ПЛ]] ||36 || 6 || [[ФА Куп 2020-2021|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2020-2021|ЛК]] ||5+2 ||1+0|| [[УЕФА Лига на шампиони 2020-2021|ЛШ]] || 11 || 2 || - || - || - || 54 || 9 |- ! colspan="3" |Вкупно Челси !73 !13 ! !14 !2 ! !19 !2 ! !1 !0 !107 !17 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 137+6 || 30+6 || || 21 || 4 || || 25 || 2 || || 1 || 0 || 190 || 42 |} ==Титули== {{Col-begin|width=90%}} {{col-2}} ===Клупски=== ===={{flagsport|ENG}} Челси==== ;младински натпреварувања * '''[[Професионална развојна лига#Под 18 години|Премиер лигата под 18 години]]''' : 1 : 2016–2017<ref>{{Cite web |title=Mason Mount has been training at the club since he was six years old and signed at the Under-9 age group. |url=https://www.chelseafc.com/en/teams/first-team/mason-mount?pageTab=biography |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210115155149/https://www.chelseafc.com/en/teams/first-team/mason-mount?pageTab=biography |archive-date=15 January 2021 |access-date=24 June 2020 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> * '''{{ФА куп за млади}} [[ФА куп за млади]]''' : 1 : 2015–2016,<ref name="FAYouthCup2016"/> 2016–2017<ref name="FAYouthCup2017"/> * '''[[УЕФА Младинска лига]]''' : 1 : 2015–2016<ref name="UEFAYouthLeague2016"/> ;сениорски натпреварувања * '''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони]]''' : 1 : 2020-2021<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/sport/football/57268064 |title=Man. City 0–1 Chelsea |first=Phil |last=McNulty |website=BBC Sport |date=29 May 2021 |access-date=31 May 2021}}</ref> ===Репрезентативни=== ===={{flagsport|ENG}} Англија под 19 години==== * '''[[Европско првенство во фудбал за играчи под 19 години|Европско првенство за играчи под 19 години]]''' : 1 : [[Европско првенство во фудбал за играчи под 19 години 2017|2017]]<ref name=U19/> {{col-2}} ===Поединечни=== * [[ФК Челси Резервисти и Академија|Играч на годината на Академијата на Челси]]: : 2016–2017<ref name="ChelseaAcademyPOTY"/> * Европско првенство за играчи под 19 години - Тим на првенството : : [[Европско првенство во фудбал за играчи под 19 години 2017#Тим на првенството|2017]]<ref>{{Cite web |title=The UEFA technical team: Team of the Tournament |url=https://www.uefa.com/under19/season=2017/technical-report/uefa-technical-team/index.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190923061400/https://www.uefa.com/under19/season%3D2017/technical-report/uefa-technical-team/index.html |archive-date=23 September 2019 |access-date=10 October 2018 |publisher=UEFA}}</ref> * [[Европско првенство во фудбал за играчи под 19 години#Награда Златен играч|Европско првенство за играчи под 19 години - Златен играч]]: : 2017<ref name=GoldenPlayer/> * Играч на годината на [[ФК Витесе|Витесе]] : : 2017–2018<ref name=VitessePOTY/> * Ередивиси Тим на годината : : [[Ередивиси 2017–2018|2017–2018]]<ref>{{Cite tweet |number=994200428136058880 |user=eredivisie |title=⚽{{!}} Het elftal van het seizoen is bekend en dit zijn de 11 namen 😏👇🏻 Staat je favoriete speler niet in de basis? kijk dan eens bij de wisselspelers 👋🏻➡ Wie was voor jou de smaakmaker dit seizoen? #eredivisie #onsvoetbal |author=Eredivisie |date=9 May 2018 |access-date=25 August 2019 |language=nl |trans-title=⚽{{!}} The team of the season is known and these are the 11 names 😏👇🏻 Is your favourite player not in the base? take a look at the substitutes 👋🏻➡ Who was the season for you this season? #eredivisie #ourfootball}}</ref> * [[Играч на годината на ФК Челси|Играч на годината на Челси]] : : [[ФК Челси сезона 2020–2021|2020–2021]]<ref name="ChelseaPOTY2021">{{Cite web |date=18 May 2021 |title=Mason Mount wins Chelsea Player of the Year award |url=https://www.chelseafc.com/en/news/2021/05/18/mason-mount-wins-chelsea-player-of-the-year-award |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210518145834/https://www.chelseafc.com/en/news/2021/05/18/mason-mount-wins-chelsea-player-of-the-year-award |archive-date=18 May 2021 |access-date=18 May 2021 |website=Chelsea F.C.}}</ref> * УЕФА Лига на шампиони - Тим на сезоната : : [[УЕФА Лига на шампиони 2020/21#Тим на сезоната|2020–2021]]<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Squad of the Season |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0269-12688c451cdd-b6efcb4ce948-1000--champions-league-all-star-squad/ |publisher=UEFA |date=31 May 2021 |access-date=1 June 2021}}</ref> * Матурант на годината во [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]та : : 2020–2021<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2160743 |title=Mount wins 2020/21 Academy Graduate award |publisher=Premier League |date=2 June 2021 |access-date=2 June 2021 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210602205602/https://www.premierleague.com/news/2160743 |archive-date=2 June 2021}}</ref> {{col-end}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [https://www.transfermarkt.com/mason-mount/profil/spieler/346483 Мејсон Маунт на transfermarkt] * [https://int.soccerway.com/players/mason-mount/376697/ Мејсон Маунт на soccerway] * [http://www.90minut.pl/kariera.php?id=34062 Мејсон Маунт на 90minut] * [https://www.whoscored.com/Players/343346/Show/Mason-Mount Мејсон Маунт на whoscored] {{Состав на ФК Манчестер Јунајтед}} {{Состав на Англија на ЕП фудбал 2020}} {{Состав на Англија на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Маунт, Мејсон}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Витесе]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Дарби Каунти]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]] [[Категорија:Родени во 1999 година]] b997qynjsrjrn0845djgywfdlvzl5vx Моис Голем Комнин Арианит 0 1277415 5537328 5401661 2026-04-10T16:31:17Z Redaktor GLAM 92835 Higher resolution version of image 5537328 wikitext text/x-wiki {{Infobox nobility|type|birth_date=|styles=|titles=|noble family=[[Аријанти семејство]]|house-type=|father=Музак Аријанти|mother=|birth_place=[[Дебарско]]|issue-pipe=|christening_date=|christening_place=|death_date=1464|death_place=[[Цариград]]|burial_date=|burial_place=|full name=|issue-link=|name=Голем Комнин Арианит|reign=|title=|image=Moisi Arianit Golemi (166345643).jpg|caption=1596 engraving by [[Johann Theodor de Bry]] (1561–1623).|alt=|CoA=|more=no|reign-type=|issue=|predecessor=|successor=|suc-type=|succession=|spouse=|spouse-type=|religion=[[Eastern Orthodoxy]]<ref>{{cite book|title=Occasional Papers on Religion in Eastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=ZUMgAQAAMAAJ|year=1986|publisher=Ecumenical Press, Temple University|quote=His father was an ancestor of the second greatest Albanian national hero, Moisi Golemi Komnenos who, though Orthodox, fought with the Catholic Skanderbeg.}}</ref>}} '''Мојси (или Моис) Големиот''', познат и како '''Мојси од Дебар''' ), бил македонски благородник и командант на [[Лешка Лига|Лигата на Леж]] . Во 1443–44 година ги зазел сите [[Отоманско Царство|османлиски]] имоти во областа на Дебарскиот регион . За краток период во 1450 -тите, тој им се придружи на Османлиите, но наскоро ги напушти и се врати во Лигата. Починал во 1464 година, кога бил погубен јавно во [[Цариград]] откако бил заробен од османлиската војска. Во албанската народна традиција, Големи стана популарен херој најчесто преку ''Песната за Мојс Големи'' . == Семејство == Роден во околината на [[Дебар]], тој е единствениот син на Музака Аријанити, син на Комен Аријанити и брат на Ѓjорги Аријанити . Во 1445 година се оженил со Занфина Музака по нејзиниот развод со Музака Топија, која била во брак со [[Скендербег|сестрата на Скендербег]], Марија. Имале два сина и четири ќерки, од кои две починале во рана возраст.<ref name="Shuteriqi2">{{Harvnb|Shuteriqi|2012}}</ref> Неговиот првороден син Чезар Арианит (Чезаре Комнино Аријанити) имаше една ќерка по име Јована Комина, која живеела во Неапол и беше во брак со патрицијата Пауло Бранкачио. Неговиот втор син Аранит Аријанити - оженет со сестрата на Јон Музака и имаше само една ќерка Елена, која беше во брак со венецијански командант. Една од овие ќерки, Деспина беше мажена за Станиша II Кастриот, исто така македонски благородник, син на Станиша I Кастриот и внук на [[Скендербег]], додека неговата друга ќерка Елена прво се омажи за Никола IV Дукаѓини, син на [[Лек Дукаѓин]]и . По неговата смрт, таа беше мажена за Синан бег Музака.<ref name="Shuteriqi2"/> == Лига на Леж == Кога [[Скендербег]] дојде во денешна Албанија, а тогаш, традиционално, територија која се сметала за македонска, Мојси брзо се сојузи со него и стана командант на граничната стража. Големи првпат се одликува во [[Битка кај Торвиол|Битката кај Торвиол]] во 1444 година.<ref name="Buda">{{Harvnb|Buda|2002}}</ref> Подоцна го надгледувал [[Опсада на Светиград (1449)|заземањето на клучниот замок Светиград]] во денешна [[Македонија]] . По дебаклот на [[Опсада на Белград (1455)|опсадата на Белград]], и завидувајќи се по славата што Скендербег ја собра со текот на годините, тој го предаде својот врховен командант и отиде кај [[Отоманско Царство|Османлиите]] . Меѓутоа, неговите погранични трупи не го следеа. Наместо тоа, командата на граничните трупи беше предадена на Никола и Димтри Бериша.<ref>Marin Barletius "Historia de vita et gestis Scanderbegi Epirotarum Principis"</ref> Една година подоцна, тој се врати на чело на петнаесет илјади војници, но веднаш беше поразен од Скендербег. Се повлекол прво во Македонија, а потоа во Цариград, каде што бил оставен игнориран од османлиските власти. Набргу потоа, тој се вратил кај Скендербег, кој го простил и го вратил назад. Тој ја врати позицијата командант на албанските погранични трупи. Мојси го посвети остатокот од својот живот на албанската борба, но во 1464 година тој стана заробеник на Балабан Бадера, османлиски санџакбеј од [[Охридски Санџак|санџак на Охрид]], во Битката кај Вајкал. Испратен набрзина во Цариград, заедно со другите албански кнезови и капетани, тој беше живо одлежан јавно, во [[Цариград]] . == Домен == Земјите на Музака Аријанити се прошириле во областите Мокер и Черменика . Јон Музака ги споменува [[Либражд]], Кукс, Дорез и Гур меѓу другите како делови од неговиот личен демен. Освен областите што ги наследи неговиот татко Големи, Скендербег го призна за господар на Дебар, додека ја предводеше експедицијата против Османлиите во тој регион. Синот на Големи, Аранит, во современите извори се споменува како господар на баронија во Черменика.<ref name="Shuteriqi2"/> Во народната традиција, Големи стана популарен херој најчесто преку ''Песната за Мојси Големи'' (денес погрешно се третира како албанска народна песна затоа што ја имаат преземено како), еп на Арберешите во јужна Италија. == Поврзано == * Муса Кесеџија [[Категорија:Pages using infobox noble with unknown parameters|religionMoisi Golemi]] [[Категорија:Македонски Албанци]] [[Категорија:Родени во непозната година]] [[Категорија:Починати во 1460-тите]] s7ikqetcsgrqgq1givjhgcw8hys5daf Агнета Булме Берјефорс 0 1280320 5537610 5447680 2026-04-11T09:06:15Z Dandarmkd 31127 5537610 wikitext text/x-wiki '''Агнета Булме Берјефорс''' (26 април 1941 - 11 август 2008) ― [[шведска]] телевизиска водителка, телевизиска продуцентка и кралска [[Новинар|репортерка]] за телевизијата Сверигес. Агнета Болме е родена во [[Стокхолм]]. Нејзиниот брат, Томас Болме, е шведски [[глумец]]. Снимила преку 600 епизоди од детското шоу ''Друтен и Јена'' како Друтен, шведска инкарнација на рускиот лик [[Чебурашка]]. Берјефорс починала на 11 август 2008 година, на 67-годишна возраст. == Филмографија == * 1957 - ''[[Снежната кралица (цртан филм, 1957)|Снешната кралица]]'' (глас) * 1969 - ''Друтен и Јена'' (глас) == Надворешни врски == * [http://www.dn.se/DNet/jsp/polopoly.jsp?d=2374&a=814333 Почина Агнета Болме Берјефорс] (на шведски) * {{IMDb name|id=1679609}} == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Булме Берјефорс, Агнета}} [[Категорија:Починати во 2008 година]] [[Категорија:Родени во 1941 година]] [[Категорија:Шведски новинари]] [[Категорија:Шведски водители]] 15x0o7hfgvtgzma7285473d8ka5s1kq Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште 0 1286472 5537385 4711963 2026-04-10T18:04:55Z Ehrlich91 24281 5537385 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Вознесение Христово |слика = Crkva Sv.Spas - Sveto Voznesenie Gospodovo selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|37.3|N|21|6|42.6|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Исус Христос]] |изградба = |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = еднокорабен |архитектонски стил= }} '''Црква „Вознесение Христово“''' (позната и како '''Свети Спас''') — помала селска [[црква (градба)|црква]] кај [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]]. == Местоположба == Црквата е сместена високо во атарот на [[Маловиште]], на надморска височина од 1.910 метри, во подножјето на врвот [[Вртешка (Баба)|Вртешка]] (Вртушка) на [[Баба (планина)|Баба]]. == Архитектура == Претставува [[кораб (архитектура)|еднокорабна]] градба до влез од југ и полукружна [[апсида]] на исток. Камбанаријата на карпата пред храмот е еден од најфотографираните мотиви од [[Национален парк Пелистер|Националниот парк „Пелистер“]], на чие подрачје се наоѓа храмот. До црквата стои планинарскиот дом кој често се користи од искачувачите.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-spas-malovishte/ | title = Св. Спас и врв Вртешка (2010 м.н.в) – село Маловишта + фото галерија | access-date = 9 јануари 2020 г | publisher = Bitola.info }}</ref> === Фрескоживопис === Црквата не поседува живопис. === Икони и иконостас === Во црквата има импровизиран иконостас од ламперија на која се наоѓаат повеќе икони. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 3.jpg|Воздушен поглед на црквата Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште.jpg|Црквата зиме </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Church of the Ascension of Jesus (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вознесение, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Вознесението Христово во Македонија|Маловиште]] pl1f3gui9cw0v49z4a6d6uwthr4erpd 5537386 5537385 2026-04-10T18:05:12Z Ehrlich91 24281 /* Галерија */ 5537386 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Вознесение Христово |слика = Crkva Sv.Spas - Sveto Voznesenie Gospodovo selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|37.3|N|21|6|42.6|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Исус Христос]] |изградба = |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = еднокорабен |архитектонски стил= }} '''Црква „Вознесение Христово“''' (позната и како '''Свети Спас''') — помала селска [[црква (градба)|црква]] кај [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]]. == Местоположба == Црквата е сместена високо во атарот на [[Маловиште]], на надморска височина од 1.910 метри, во подножјето на врвот [[Вртешка (Баба)|Вртешка]] (Вртушка) на [[Баба (планина)|Баба]]. == Архитектура == Претставува [[кораб (архитектура)|еднокорабна]] градба до влез од југ и полукружна [[апсида]] на исток. Камбанаријата на карпата пред храмот е еден од најфотографираните мотиви од [[Национален парк Пелистер|Националниот парк „Пелистер“]], на чие подрачје се наоѓа храмот. До црквата стои планинарскиот дом кој често се користи од искачувачите.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-spas-malovishte/ | title = Св. Спас и врв Вртешка (2010 м.н.в) – село Маловишта + фото галерија | access-date = 9 јануари 2020 г | publisher = Bitola.info }}</ref> === Фрескоживопис === Црквата не поседува живопис. === Икони и иконостас === Во црквата има импровизиран иконостас од ламперија на која се наоѓаат повеќе икони. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште 2.jpg|Внатрешноста Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште.jpg|Црквата зиме </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Church of the Ascension of Jesus (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вознесение, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Вознесението Христово во Македонија|Маловиште]] 62fp80i9ofljmj9y3uyol82eqj33soh 5537450 5537386 2026-04-10T19:26:39Z Ehrlich91 24281 5537450 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Вознесение Христово |слика = Crkva Sv.Spas - Sveto Voznesenie Gospodovo selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|37.3|N|21|6|42.6|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Исус Христос]] |изградба = 1930-ти |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = еднокорабен |архитектонски стил= }} '''Црква „Вознесение Христово“''' (позната и како '''Свети Спас''') — помала селска [[црква (градба)|црква]] кај [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]]. == Местоположба == Црквата е сместена високо во атарот на [[Маловиште]], на надморска височина од 1.910 метри, во подножјето на врвот [[Вртешка (Баба)|Вртешка]] (Вртушка) на [[Баба (планина)|Баба]]. == Историја == Овој мал селски храм бил изграден во 1930-тите години на место каде некогаш имало голем карпест блок.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> == Архитектура == Претставува [[кораб (архитектура)|еднокорабна]] градба до влез од југ и полукружна [[апсида]] на исток. Камбанаријата на карпата пред храмот е еден од најфотографираните мотиви од [[Национален парк Пелистер|Националниот парк „Пелистер“]], на чие подрачје се наоѓа храмот. До црквата стои планинарскиот дом кој често се користи од искачувачите.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-spas-malovishte/ | title = Св. Спас и врв Вртешка (2010 м.н.в) – село Маловишта + фото галерија | access-date = 9 јануари 2020 г | publisher = Bitola.info }}</ref> === Фрескоживопис === Црквата не поседува живопис. === Икони и иконостас === Во црквата има импровизиран иконостас од ламперија на која се наоѓаат повеќе икони. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште 2.jpg|Внатрешноста Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште.jpg|Црквата зиме </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Church of the Ascension of Jesus (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вознесение, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Вознесението Христово во Македонија|Маловиште]] pe7tkfky0fx4kck2mvlt3wyxthzlf9f 5537452 5537450 2026-04-10T19:28:03Z Ehrlich91 24281 5537452 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Вознесение Христово |слика = Crkva Sv.Spas - Sveto Voznesenie Gospodovo selo Maloviste.JPG |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|37.3|N|21|6|42.6|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Исус Христос]] |изградба = 1930-ти |завршено = |осветување = |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = еднокорабен |архитектонски стил= }} '''Црква „Вознесение Христово“''' (позната и како '''Свети Спас''') — помала селска [[црква (градба)|црква]] кај [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|title=Мој Роден Крај|work=www.mojrodenkraj.com.mk|accessdate=2026-04-10|archive-date=2026-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20210719152530/http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|url-status=bot: unknown}}</ref> Поради оддалеченоста од селото и височината на која се наоѓа (1.910 метри), храмот повеќе е посетуван од страна на планинарите. == Местоположба == Црквата е сместена високо во атарот на [[Маловиште]], на надморска височина од 1.910 метри, во подножјето на врвот [[Вртешка (Баба)|Вртешка]] (Вртушка) на [[Баба (планина)|Баба]]. == Историја == Овој мал селски храм бил изграден во 1930-тите години на место каде некогаш имало голем карпест блок.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> == Архитектура == Претставува [[кораб (архитектура)|еднокорабна]] градба до влез од југ и полукружна [[апсида]] на исток. Камбанаријата на карпата пред храмот е еден од најфотографираните мотиви од [[Национален парк Пелистер|Националниот парк „Пелистер“]], на чие подрачје се наоѓа храмот. До црквата стои планинарскиот дом кој често се користи од искачувачите.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-spas-malovishte/ | title = Св. Спас и врв Вртешка (2010 м.н.в) – село Маловишта + фото галерија | access-date = 9 јануари 2020 г | publisher = Bitola.info }}</ref> === Фрескоживопис === Црквата не поседува живопис. === Икони и иконостас === Во црквата има импровизиран иконостас од ламперија на која се наоѓаат повеќе икони. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште 2.jpg|Внатрешноста Податотека:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште.jpg|Црквата зиме </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Church of the Ascension of Jesus (Malovište)}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вознесение, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Вознесението Христово во Македонија|Маловиште]] pbiwc6y4eg95166rdrded5tti0wwfht Црква „Св. Илија“ - Дрен (Прилепско) 0 1286730 5537272 5201731 2026-04-10T14:57:58Z AStyle 30035 5537272 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Свети Илија |слика = Манастир „Св. Илија“ - Дрен.jpg |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Прилепско |парохија = Плетварско-беловодичка |координати = {{coord|41|19|22.2|N|21|46|48.1|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Дрен (Прилепско){{!}}Дрен |општина = Прилеп |држава = Македонија |патрон = [[Пророк Илија]] |изградба = XIX век (со неколку обнови, најнова 2008 - 2014) |завршено = |осветување = 2014 (најнова) |живопис = |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = |архитектонски стил= }} '''Св. Илија''' — [[црква (градба)|црква]] и [[манастир]] во [[прилепско]]то село Дрен. Му припаѓа на [[Прилепско архијерејско намесништво|Прилепското архијерејско намесништво]] во [[Преспанско-пелагониска епархија|Преспанско-пелагониската епархија]] на [[МПЦ - ОА]]. '''Дренскиот манастир''' е сместен на 1&nbsp;км јужно од селото. Изграден е во текот на [[XIX век]],<ref name="Николовски 195">{{наведено списание| last = Николовски | first = Дарко | authorlink = | coauthors = | year = | month = | title =Иконите од црквата Св. Троица од селото Мождивњак, Крива Паланка | journal =Патримониум.mk | volume = 7 | issue =12 | pages =195 | doi = | id = | url =http://www.kalamus.com.mk/pdf_spisanija/patrimonium_7/013%20=%20031_2%20Patrimonium%202014%20Darko%20Nikolovski.pdf | format = | accessdate = }}</ref> но на почетокот на XX век црквата била во урнатини, и од неа е зачуван само престолот. Се смета дека манастирот бил уништен од Турци. Во 1950 г. благодарение на ктиторот Цветко Георгиоски е изградена мала црквичка, каде мештаните се собирале на [[Илинден]] и [[Арангеловден]]. Подоцна на нејзино место е изграден поголем грам, осветен на 2 август 1972 г. од митрополитот [[Методиј Дебарско-кичевски]]. Во 2008 г. таа црква е срушена, па на [[7 јуни]] [[2008]] г. се осветени темелите на новиот манастирски храм. Завршената црква е осветена на [[26 април]] [[2014]] г. од митрополитот [[Петар Преспанско-пелагониски]].<ref name="Old Prilep">{{нмс | url = https://www.oldprilep.com/manastir-sveti-ilija-dren/ | title =Манастир „Свети Илија“, село Дрен | access-date =27 декември 2021 | publisher =Old Prilep}}</ref> == Поврзано == * [[Плетварско-беловодичка парохија]] * [[Битолско архијерејско намесништво]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Dren Monastery}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Илија, Дрен}} [[Категорија:Манастири во Прилепското архијерејско намесништво]] [[Категорија:Храмови посветени на Свети Илија во Македонија|Дрен]] e8xb8ykfibhqjexxdx7tyn09dadzj0l Црква „Св. Петка“ - Маловиште 0 1287186 5537372 5536765 2026-04-10T17:48:48Z Ehrlich91 24281 5537372 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Петка |слика = Црква „Св. Петка“ - Маловиште.jpg |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|0.3|N|21|7|44.0|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Петка]] |изградба = |завршено = 1856 |осветување = |живопис = 1878 |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = трикорабна |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Петка“''' — главна селска [[црква (градба)|црква]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа во средишниот дел на селото. До селото води асфалтен пат, од кој започнува калдрма, која води до црквата.<ref name="МПКН">{{Наведена мрежна страница|url= https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view|title=Св. Петка|work=monitoring.icomos.org.mk |accessdate=2026-04-10}}</ref> == Историја == Црквата била изградена во 1856 година врз темелите на постар храм од XVI–XVII век.<ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | access-date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> Црквата кога била изградена се водела како „грчка“ црква, бидејќи голем дел од Власите во [[Маловиште]] биле гркомани. Била голема како некогашната соборна црква во [[Скопје]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> Во 1907 година, покрај црквата била подигната помала „романска“ црква, но во 1950-тите години таа била напуштена.<ref name=":0"/> == Архитектура == Црквата три години била градена од дебарски мајстори, а каменот за градбата бил носен од оддалеченото село [[Дихово]]. Градбата јасно ја покажувала некогашната големина на селото и стопанската моќ на населението.<ref name=":0"/> Црквата е трикорабна и поседува галерии на три страни: запад, север и југ. Состојбата на градбата е добра, иако останатите објекти околу нејзе се во лоша состојба, особено конакот кој е во распаѓање.<ref name="МПКН"/> === Фрескоживопис === Sидното сликарство во црквата било изведено во два наврати: првпат била насликана во 1878 година и подоцна во 1937 година. Како автор на живописот се јавува [[Иван Мелников (иконописец)|Иван Ј. Мелников]] од [[Битола]].<ref name="МПКН"/> Живописот во внатрешноста на црквата е во задоволителна состојба.<ref name="МПКН"/> === Икони и иконостас === Има вреден резбан [[иконостас]] од 1892 година, изработен од мајсторот Димитриј и сличен на оној во [[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]]. Иконите се од XIX век, исто така дело на познати мајстори.<ref name="Bitola Tourist Info"/><ref>{{нмс | title = Маловишта, ѓердан на градите на Пелистер | access-date =2 јули 2015 | last =Петковски | first = Менде | date =18 март 2006 | publisher = Дневник }}</ref> Во храмот има постојана [[ликовна галерија|галерија]] каде се изложени икони од XVI век.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-petka-malovishte/ | title = Св. Петка, село Маловишта | access-date = 9 јануари 2020 | publisher = Bitola.info }}</ref> <gallery class="center"> Voznesenie Sv. Petka Malovište.jpg|Икона „[[Вознесение Христово]]“ Roždestvo St. Petka - Malovište.jpg|Икона „[[Рождество Христово]]“ Ioan Anagnost Petka Malovishta Icons.png|Икони од певницата, дело на Јован Анагност </gallery> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="130px"> Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 3.jpg|Воздушен поглед на црквата Податотека:Crkva sv.Petka s.Malovite.JPG|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 2.jpg|Воздушен поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Битолско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Petka Church (Malovište)}} * [https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view Детален извештај за мониторинг од ИКОМОС Македонија] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петка, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Петка во Македонија|Маловиште]] 0akhih3kiqzryvl80f90cnbhne84i3a 5537374 5537372 2026-04-10T17:48:58Z Ehrlich91 24281 /* Наводи */ 5537374 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Петка |слика = Црква „Св. Петка“ - Маловиште.jpg |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|0.3|N|21|7|44.0|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Петка]] |изградба = |завршено = 1856 |осветување = |живопис = 1878 |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = трикорабна |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Петка“''' — главна селска [[црква (градба)|црква]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа во средишниот дел на селото. До селото води асфалтен пат, од кој започнува калдрма, која води до црквата.<ref name="МПКН">{{Наведена мрежна страница|url= https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view|title=Св. Петка|work=monitoring.icomos.org.mk |accessdate=2026-04-10}}</ref> == Историја == Црквата била изградена во 1856 година врз темелите на постар храм од XVI–XVII век.<ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | access-date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> Црквата кога била изградена се водела како „грчка“ црква, бидејќи голем дел од Власите во [[Маловиште]] биле гркомани. Била голема како некогашната соборна црква во [[Скопје]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> Во 1907 година, покрај црквата била подигната помала „романска“ црква, но во 1950-тите години таа била напуштена.<ref name=":0"/> == Архитектура == Црквата три години била градена од дебарски мајстори, а каменот за градбата бил носен од оддалеченото село [[Дихово]]. Градбата јасно ја покажувала некогашната големина на селото и стопанската моќ на населението.<ref name=":0"/> Црквата е трикорабна и поседува галерии на три страни: запад, север и југ. Состојбата на градбата е добра, иако останатите објекти околу нејзе се во лоша состојба, особено конакот кој е во распаѓање.<ref name="МПКН"/> === Фрескоживопис === Sидното сликарство во црквата било изведено во два наврати: првпат била насликана во 1878 година и подоцна во 1937 година. Како автор на живописот се јавува [[Иван Мелников (иконописец)|Иван Ј. Мелников]] од [[Битола]].<ref name="МПКН"/> Живописот во внатрешноста на црквата е во задоволителна состојба.<ref name="МПКН"/> === Икони и иконостас === Има вреден резбан [[иконостас]] од 1892 година, изработен од мајсторот Димитриј и сличен на оној во [[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]]. Иконите се од XIX век, исто така дело на познати мајстори.<ref name="Bitola Tourist Info"/><ref>{{нмс | title = Маловишта, ѓердан на градите на Пелистер | access-date =2 јули 2015 | last =Петковски | first = Менде | date =18 март 2006 | publisher = Дневник }}</ref> Во храмот има постојана [[ликовна галерија|галерија]] каде се изложени икони од XVI век.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-petka-malovishte/ | title = Св. Петка, село Маловишта | access-date = 9 јануари 2020 | publisher = Bitola.info }}</ref> <gallery class="center"> Voznesenie Sv. Petka Malovište.jpg|Икона „[[Вознесение Христово]]“ Roždestvo St. Petka - Malovište.jpg|Икона „[[Рождество Христово]]“ Ioan Anagnost Petka Malovishta Icons.png|Икони од певницата, дело на Јован Анагност </gallery> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="130px"> Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 3.jpg|Воздушен поглед на црквата Податотека:Crkva sv.Petka s.Malovite.JPG|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 2.jpg|Воздушен поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Битолско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Petka Church (Malovište)}} * [https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view Детален извештај за мониторинг од ИКОМОС Македонија] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петка, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Петка во Македонија|Маловиште]] 4zdksbra4jxw8nnjdrg6862ut05rfnw 5537375 5537374 2026-04-10T17:49:19Z Ehrlich91 24281 5537375 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Петка |слика = Црква „Св. Петка“ - Маловиште.jpg |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|0.3|N|21|7|44.0|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Петка]] |изградба = |завршено = 1856 |осветување = |живопис = 1878 |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = трикорабна |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Петка“''' — главна селска [[црква (градба)|црква]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа во средишниот дел на селото. До селото води асфалтен пат, од кој започнува калдрма, која води до црквата.<ref name="МПКН">{{Наведена мрежна страница|url= https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view|title=Св. Петка|work=monitoring.icomos.org.mk |accessdate=2026-04-10}}</ref> == Историја == Црквата била изградена во 1856 година врз темелите на постар храм од XVI–XVII век.<ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | access-date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> Црквата кога била изградена се водела како „грчка“ црква, бидејќи голем дел од Власите во [[Маловиште]] биле гркомани. Била голема како некогашната соборна црква во [[Скопје]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> Во 1907 година, покрај црквата била подигната помала „романска“ црква, но во 1950-тите години таа била напуштена.<ref name=":0"/> == Архитектура == Црквата три години била градена од дебарски мајстори, а каменот за градбата бил носен од оддалеченото село [[Дихово]]. Градбата јасно ја покажувала некогашната големина на селото и стопанската моќ на населението.<ref name=":0"/> Црквата е трикорабна и поседува галерии на три страни: запад, север и југ. Состојбата на градбата е добра, иако останатите објекти околу нејзе се во лоша состојба, особено конакот кој е во распаѓање.<ref name="МПКН"/> === Фрескоживопис === Sидното сликарство во црквата било изведено во два наврати: првпат била насликана во 1878 година и подоцна во 1937 година. Како автор на живописот се јавува [[Иван Мелников (иконописец)|Иван Ј. Мелников]] од [[Битола]].<ref name="МПКН"/> Живописот во внатрешноста на црквата е во задоволителна состојба.<ref name="МПКН"/> === Икони и иконостас === Има вреден резбан [[иконостас]] од 1892 година, изработен од мајсторот Димитриј и сличен на оној во [[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]]. Иконите се од XIX век, исто така дело на познати мајстори.<ref name="Bitola Tourist Info"/><ref>{{нмс | title = Маловишта, ѓердан на градите на Пелистер | access-date =2 јули 2015 | last =Петковски | first = Менде | date =18 март 2006 | publisher = Дневник }}</ref> Во храмот има постојана [[ликовна галерија|галерија]] каде се изложени икони од XVI век.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-petka-malovishte/ | title = Св. Петка, село Маловишта | access-date = 9 јануари 2020 | publisher = Bitola.info }}</ref> <gallery mode="packed" heights="150px"> Voznesenie Sv. Petka Malovište.jpg|Икона „[[Вознесение Христово]]“ Roždestvo St. Petka - Malovište.jpg|Икона „[[Рождество Христово]]“ Ioan Anagnost Petka Malovishta Icons.png|Икони од певницата, дело на Јован Анагност </gallery> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 3.jpg|Воздушен поглед на црквата Податотека:Crkva sv.Petka s.Malovite.JPG|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 2.jpg|Воздушен поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Битолско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Petka Church (Malovište)}} * [https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view Детален извештај за мониторинг од ИКОМОС Македонија] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петка, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Петка во Македонија|Маловиште]] c8wjjpz1b86q6y9ktlhc4wkfdyohdll 5537387 5537375 2026-04-10T18:05:25Z Ehrlich91 24281 5537387 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име = Света Петка |слика = Црква „Св. Петка“ - Маловиште.jpg |големина на слика = 250п |опис = Поглед на црквата |епархија = Преспанско-пелагониска |намесништво = Ресенско |парохија = Прва ресенска |координати = {{coord|41|2|0.3|N|21|7|44.0|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} |место = Маловиште |општина = Битола |држава = Македонија |патрон = [[Света Петка]] |изградба = |завршено = 1856 |осветување = |живопис = 1878 |ктитор = |зограф = |рушење = |запалена = |водство = |мрежно место = |архитектонски тип = трикорабна |архитектонски стил= }} '''Црква „Св. Петка“''' — главна селска [[црква (градба)|црква]] во [[битолско]]то село [[Маловиште]], [[Македонија]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref> == Местоположба == Црквата се наоѓа во средишниот дел на селото. До селото води асфалтен пат, од кој започнува калдрма, која води до црквата.<ref name="МПКН">{{Наведена мрежна страница|url= https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view|title=Св. Петка|work=monitoring.icomos.org.mk |accessdate=2026-04-10}}</ref> == Историја == Црквата била изградена во 1856 година врз темелите на постар храм од XVI–XVII век.<ref name="Bitola Tourist Info">{{нмс | url=http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | title=Цркви и манастири во Националниот парк Пелистер | access-date=11 јуни 2017 | publisher=Bitola Tourist Info | archive-date=2017-09-11 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170911094423/http://bitolatourist.info/mk/425-crkvi-manastiri-pelister | url-status=dead }}</ref> Црквата кога била изградена се водела како „грчка“ црква, бидејќи голем дел од Власите во [[Маловиште]] биле гркомани. Била голема како некогашната соборна црква во [[Скопје]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> Во 1907 година, покрај црквата била подигната помала „романска“ црква, но во 1950-тите години таа била напуштена.<ref name=":0"/> == Архитектура == Црквата три години била градена од дебарски мајстори, а каменот за градбата бил носен од оддалеченото село [[Дихово]]. Градбата јасно ја покажувала некогашната големина на селото и стопанската моќ на населението.<ref name=":0"/> Црквата е трикорабна и поседува галерии на три страни: запад, север и југ. Состојбата на градбата е добра, иако останатите објекти околу нејзе се во лоша состојба, особено конакот кој е во распаѓање.<ref name="МПКН"/> === Фрескоживопис === Sидното сликарство во црквата било изведено во два наврати: првпат била насликана во 1878 година и подоцна во 1937 година. Како автор на живописот се јавува [[Иван Мелников (иконописец)|Иван Ј. Мелников]] од [[Битола]].<ref name="МПКН"/> Живописот во внатрешноста на црквата е во задоволителна состојба.<ref name="МПКН"/> === Икони и иконостас === Има вреден резбан [[иконостас]] од 1892 година, изработен од мајсторот Димитриј и сличен на оној во [[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]]. Иконите се од XIX век, исто така дело на познати мајстори.<ref name="Bitola Tourist Info"/><ref>{{нмс | title = Маловишта, ѓердан на градите на Пелистер | access-date =2 јули 2015 | last =Петковски | first = Менде | date =18 март 2006 | publisher = Дневник }}</ref> Во храмот има постојана [[ликовна галерија|галерија]] каде се изложени икони од XVI век.<ref name="Bitola">{{нмс | url = https://bitola.info/mk/sv-petka-malovishte/ | title = Св. Петка, село Маловишта | access-date = 9 јануари 2020 | publisher = Bitola.info }}</ref> <gallery mode="packed" heights="150px"> Voznesenie Sv. Petka Malovište.jpg|Икона „[[Вознесение Христово]]“ Roždestvo St. Petka - Malovište.jpg|Икона „[[Рождество Христово]]“ Ioan Anagnost Petka Malovishta Icons.png|Икони од певницата, дело на Јован Анагност </gallery> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 3.jpg|Воздушен поглед на црквата Податотека:Crkva sv.Petka s.Malovite.JPG|Поглед на црквата Податотека:Црква „Св. Петка“ - Маловиште 2.jpg|Воздушен поглед на црквата </gallery> == Поврзано == * [[Ресенско архијерејско намесништво]] * [[Прва ресенска парохија]] * [[Маловиште]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|St. Petka Church (Malovište)}} * [https://monitoring.icomos.org.mk/churches/218/view Детален извештај за мониторинг од ИКОМОС Македонија] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петка, Маловиште}} [[Категорија:Храмови посветени на Света Петка во Македонија|Маловиште]] 7iwxnd86vq2mab2c3d9gztif963ms55 Култура на Белград 0 1290893 5537635 5365059 2026-04-11T10:16:32Z P.Nedelkovski 47736 поврзница 5537635 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Kalemegdan - Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić“ - panoramio.jpg|мини|Ликовен павилјон Цвијета Зузориќ]] Оваа статија е за културата и културните настани во [[Белград]], Србија. == Културни настани == === Филм === Најзначајните фестивали на долгометражен филм во Белград се [[ФЕСТ]] (Белградски филмски фестивал)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.serbia.travel/en/experience-serbia/festivals/film-festivals|title=Film Festivals|accessdate=2022-02-13|archive-date=2022-02-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20220213213545/https://www.serbia.travel/en/experience-serbia/festivals/film-festivals|url-status=dead}}</ref> и ФАФ (Фестивал на Аутер),<ref>{{Наведени вести|url=https://balkaninsight.com/2017/11/22/auteur-festival-showcases-freshest-global-film-talent-11-17-2017/|title=Belgrade’s Auteur Festival Showcases Freshest Global Film Talent|last=Galic|first=David|work=Balkan Insight}}</ref> додека [[БЕЛДОКС]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.beldocs.rs/en/about-us/|title=About us}}</ref> и Фестивал Мартовски (Белградски фестивал за документарен и краток филм) се важни фестивали за документарен филм.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://martovski.rs/sr/|title=67. MARTOVSKI FESTIVAL|last=|first=|date=|work=Martovski Festival|archive-url=https://web.archive.org/web/20170228102655/http://martovski.rs:80/sr/|archive-date=2017-02-28|accessdate=}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://festagent.com/en/festivals/belgrade_doc_short|title=MARTOVSKI - Belgrade documentary and short film festival|last=|first=|date=|work=Fest Agent|archive-url=https://web.archive.org/web/20200921190611/https://festagent.com/en/festivals/belgrade_doc_short|archive-date=2020-09-21|accessdate=}}</ref> === Театар === Се одржува секоја година во септември, БИТЕФ (Белградски театарски фестивал) се смета за еден од најважните театарски фестивали во Европа.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://belgradeatnight.com/festivals-in-belgrade/|title=Festivals in Belgrade|accessdate=2022-02-13|archive-date=2022-02-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20220213215052/https://belgradeatnight.com/festivals-in-belgrade/|url-status=dead}}</ref> === Музика === Меѓу најпопуларните музички фестивали во Белград се БЕМУС (Белградски музички фестивал),<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=201299 |title=City of Belgrade - Culture and Art (Cultural Events) |accessdate=2022-02-13 |archive-date=2014-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140924071921/http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=201299 |url-status=dead }}</ref> Белградскиот фестивал на пивото и Белградскиот џез фестивал.<ref name=":1" /> === Литература === Саемот на книга во Белград е главниот настан поврзан со литературата во Белград.<ref name=":0"/> === Културно лето === БЕЛЕФ (Белградско лето)<ref name=":0"/> е уметнички фестивал во Белград. Нобеловецот [[Иво Андриќ]] го напишал своето најпознато дело [[Мостот на Дрина (книга)|Мостот на Дрина]] во Белград.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ivoandric.org.rs/html/biografija.html|title=Задужбина Иве Андрића - Биографија Иве Андрића|archive-url=https://web.archive.org/web/20120115160119/http://www.ivoandric.org.rs/html/biografija.html|archive-date=2012-01-15|accessdate=2009-03-18}}</ref> Други истакнати белградски автори се [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекиќ]], [[Милорад Павиќ]] и Меша Селимовиќ. Меѓународно истакнати уметници од Белград се: [[Марина Абрамовиќ]] и Милован Дестил Марковиќ. Поголемиот дел од [[Кинематографија на Србија|српската филмска индустрија]] е со седиште во Белград, а еден од најзначајните филмови што се снимени таму била Златната палма од 1995 година, ''андерграунд'', во режија на Емир Кустурица. Градот бил еден од главните центри на југословенскиот нов бран во 1970-тите: [[Идоли|ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Шарло акробата|Шарло Акробата]] биле сите од Белград. Други значајни белградски рок-акти се [[Рибља чорба|Рибља Чорба]], [[Бајага и инструктори|Бајага и Инструктори]] и други. Во текот на 1990-тите градот бил главен центар (во поранешна Југославија) на музички стил познат како турбофолк. Денес, тој е центар на српската хип хоп сцена, со глумци како Белградски Синдикат, Шкабо, Марчело. == Културни институции == Во Белград има многу странски културни институции. Готе Иститут, Францускиот културен истититут,се наоѓаат во централната пешачка улица [[Кнез Михаилова (Белград)|Кнез Михаилова]]. Други културни центри во Белград се Американското катче, Австрискиот културен форум,Британскиот совет, Институтот Конфуциј, Канадскиот културен центар, Италијанскиот културен институт, Културниот центар на Исламската Република Иран, Азербејџанскиот културен центар и рускиот Центар за наука и култура. == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Српска култура]] ot6viq72b01xrg5l1bp29hne0uww6ep Срдан Голубовиќ 0 1290967 5537620 5241081 2026-04-11T09:37:26Z P.Nedelkovski 47736 поврзница, додадена/изменета предлошка 5537620 wikitext text/x-wiki '''Срдан Голубовиќ'''(24 август 1972) е српски [[филмски режисер]]. == Биографија == Таткото на Голубовиќ бил филмски режисер Предраг Голубовиќ. Неговиот прв долгометражен филм ''Апсолутна 100'' <ref>{{Наведени вести|url=http://www.kleinezeitung.at/freizeit/kino/2766041/vom-kusturica-klischee-zum-normalen-arthaus.story|title=Vom Kusturica-Klischee zum "normalen" Arthaus|date=16 June 2011|work=[[Kleine Zeitung]]|access-date=6 July 2012|language=de|archive-date=2014-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20140913003940/http://www.kleinezeitung.at/freizeit/kino/2766041/vom-kusturica-klischee-zum-normalen-arthaus.story|url-status=dead}}</ref> учествувал во главните програми на преку триесет меѓународни филмски фестивали, вклучувајќи ги Котбус, Ротердам, Солун, Торонто и Сан Себастијан, освојувајќи 10 меѓународни и 19 домашни награди. Неговиот втор долгометражен филм ''Клопка'' („Стапица“) ја имал својата светска премиера на [[Берлински меѓународен филмски фестивал|Берлинале]] во 2007 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.variety.com/review/VE1117932955/|title=The Trap|last=Young|first=Deborah|date=1 March 2001|work=Variety|access-date=6 July 2012}}</ref> Филмот има освоено вкупно 21 меѓународна награда и влегол во потесниот избор за [[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]] во категоријата најдобар странски филм. Заедно со тимот на млади филмски уметници, Голубовиќ е главното возило зад продуцентската куќа Баш Челик, правејќи музички спотови за голем број етаблирани локални музички уметници, како и реклами и маркетинг кампањи. Тој е доцент по филмска режија на Факултетот за драмски уметности во Белград. Неговиот филм ''Кругови'' од 2013 година е избран како српски кандидат за [[Оскар за најдобар странски филм|најдобар странски филм]] на 86-тото доделување на Оскарите.<ref name="86th">{{Наведена мрежна страница|url=http://inserbia.info/news/2013/08/serbian-movie-circles-candidate-for-oscar/|title=Serbian movie "Circles" candidate for Oscar|work=In Serbia|accessdate=2013-08-30}}</ref> Голубовиќ моментално (2022 г.) работи на својот најнов проект ''Татко.'' <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sitoireseto.com/zavrseno-snimanje-filma-otac-sa-goranom-bogdanom-u-glavnoj-ulozi/|title=Završeno snimanje filma “Otac”, sa Goranom Bogdanom u glavnoj ulozi {{!}} Sito&Rešeto|last=Sito&Rešeto|language=en-US|accessdate=2019-12-11}}</ref> == Награди == Меѓународни награди: Филмски фестивал во Солун (Награда од публиката за најдобар странски филм, награда за најдобар глумец), Ѕвездите на Shaken, Филмски фестивал во Котбус, Festival Du Film De Paris (најдобар глумец), Грензланд Filmtage, Филмски фестивал Теплице (Златен клуч за најдобра кинематографија), [[Фестивал на европскиот филм „Палиќ“|Фестивалот на европскиот филм „Палиќ“]] (Сребрена кула за најдобар филм). == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://bascelik.net Бас Челик продукција] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:460659-Srdan-Golubovic-Sanjam-Zlatnu-palmu Срдан Голубовиќ: Sanjam Zlatnu palmu] на новости.рс * {{Imdb име|0326740}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Голубовиќ, Срдан}} [[Категорија:Родени во 1972 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Српски филмски режисери]] iu9v5su70knjnl7ac75a3b0gh3vsw3k Иво Папазов 0 1297025 5537260 5280104 2026-04-10T14:44:58Z Пакко 4588 Целосно уредување на статијата: додавање инфокутија, извори и категории 5537260 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |Name = Иво Папазов - Ибрјама |Background = non_vocal_instrumentalist |Img = Ivo Papazov.jpg |Img_capt = |Alias = Ибрјама |Born = {{роден на|16|февруари|1952}}<br />[[Крџали]], [[Бугарија]] |Died = |Occupation = [[музичар]], [[кларинет]]ист |Genre = [[свадбарска музика]], [[џез]], [[народна музика]] |Years_active = 1974 — денес |Instrument = [[кларинет]] |First_album = „Иво Папазов – кларинет“ (1984) |Latest_album = „Танцот на соколот“ (2008) |Notable_albums = „Orpheus Ascending“ (1989),<br />„Balkanology“ (1991),<br />„Together Again“ (2005) |Notable_songs = „Крџалиска рученица“,<br />„Малашевско оро“,<br />„Ибрјама со деветки“ |Label = [[Балкантон]], [[Hannibal Records]] |Associated_acts = Оркестар „Тракија“, [[Јуриј Јунаков]], [[Милчо Левиев]], [[Петар Ралчев]], [[Нешко Нешев]] |URL = }} '''Иво Митков Папазов''', познат и по своето родено име '''Ибрјама''',<ref>Иво Папазов е роден како Ибрјам Хапазов, но бил [[Препороден процес|присилно преименуван]] од комунистичкиот режим.</ref><ref name="blgari">{{cite_web | url = https://www.blgari.eu/ArchivPDF/0602/www/0602-16-19.pdf | title = Иво Папазов: Музиката не се учи, треба да ја чувствуваш | достъп_дата = 28 декември 2025 г. | фамилно_име = | първо_име = | автор_препратка = | съавтори = | дата = | труд = | publisher = Българи | формат = | страници = 16 | език = бугарски }}</ref> е [[Бугарија|бугарски]] [[кларинет]]ист, една од водечките фигури на [[свадбарска музика|свадбарската музика]].<ref name="пейчева">{{cite book | last = Пејчева | first = Лозанка | authorlink = Лозанка Пејчева | year = 2008 | title = Между Селото и Вселената: старата фолклорна музика от България в новите времена | publisher = Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ | location = Софија | pages = 498 – 500 | isbn = 978-954-322-257-5}}</ref> == Животопис == Роден е како '''Ибрјам Митков Хапазов''' на [[16 февруари]] [[1952]] година во [[Крџали]], во турско-муслиманско семејство на потомствени професионални зурлаџии и кларинетисти.<ref name="пейчева"/><ref name="blgari"/>. Во некои свои изјави тој се декларирал како бугарски [[Роми|Ром]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ivo_papasov.mondomix.com/en/artiste.htm|title=Ivo Papazov|date=30 March 2003|publisher=Mondomix: Le magazine des musiques et cultures dans le monde|archive-url=https://web.archive.org/web/20070507002224/http://ivo_papasov.mondomix.com/en/artiste.htm|archive-date=7 May 2007}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mondomix.com/e/ivo_papasov|title=Ivo Papazov|publisher=Mondomix: Le magazine des musiques et cultures dans le monde|archive-url=https://web.archive.org/web/20120917031301/http://www.mondomix.com/e/ivo_papasov|archive-date=2012-09-17}}</ref><ref>Carol Silverman (2012) ''Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora'' p.141, Oxford University Press, USA {{ISBN|0195300947}}</ref> Почнува да свири уште како дете, заедно со својот татко, стекнувајќи големо искуство во свирењето по свадби низ [[Северна Тракија|Бугарска Тракија]], при што развива сопствен репертоар и карактеристичен стил.<ref name="пейчева"/> Кратко време учи во Градежниот техникум во Крџали, но го напушта училиштето за да работи како музичар. Иво Папазов го формира оркестарот „Тракија“ во [[1974]] година во [[Стара Загора]]. Оттогаш тој стекнува огромна популарност кај публиката и бројни следбеници меѓу музичарите, поставувајќи го почетокот на еден од двата правци во свирењето кларинет во [[свадбарска музика|свадбарската музика]] (другиот правец е под главно влијание на [[Младен Малаков]]).<ref name="пейчева"/> За време на т.н. „[[Препороден процес]]“, тој бил суден и испратен во работен логор поради своето потекло. Како и целото движење на свадбарската музика, Иво Папазов долго време останал игнориран од официјалната музичка индустрија на комунистичкиот режим. Додека аматерски снимки од неговите концертни настапи се снимале на касети и се распространувале во многуилјадни тиражи, државната дискографска куќа „[[Балкантон]]“ дури во средината на 1980-тите издала неколку грамофонски плочи со негови изведби, и тоа на претходно обработена и аранжирана музика од страна на казионни (државни) композитори.<ref name="пейчева"/> Во септември [[1986]] година, Иво Папазов со оркестарот „Тракија“ и солистката [[Марија Карафизиева]] учествувале на натсвирувањето во селото Стамболово, Хасковско, каде што реализирале шест снимки за „Балкантон“, издадени во албумот ''„Стамболово ’86“'', кој се состоел од две одделни аудиокасети и двојни долгосвиречки плочи. Кон крајот на 1980-тите успева да потпише договор со британската издавачка куќа ''Hannibal Records'', за која издава два албума со мешавина од џез, тракиска народна, ромска и турска музика. Неговиот прв албум со орк. „Тракија“ е насловен „Патувањето на Орфеј“ (''Orpheus Ascending'').<ref>[http://www.dnevnik.bg/razvlechenie/2012/02/16/1767473_ivo_papazov_-_ibriama_stava_na_60_godini/ „Иво Папазов – Ибряма става на 60 години“], в. „Дневник“, 16 февруари 2012 г.</ref> За меѓународната музичка јавност го открива [[Џо Бојд]], кој го продуцира неговиот втор албум со оркестарот, ''Balkanology''. Станува меѓународно познат по виртуозноста со која ја претвора [[свадбарска музика|свадбарската музика]] во [[џез]]-феномен. По промените на крајот на 1989 година, Ибрјама свири низ целиот свет, во соработка со најдобрите џез-музичари на неколку [[континент]]и. Од [[1977]] година до нејзината смрт живее со сопругата [[Марија Карафизиева]] (1948–2025), која е народна пејачка и долгогодишна солистка на оркестарот „Тракија“. Од 1982 година живеат во старозагорското село [[Богомилово]]. Имаат двајца синови – Христо (р. 1987) и Иво (р. 1988).<ref>Кристијан Неделчев, [https://old-news.bnr.bg/varna/post/100504317/chestit-rojden-den-na-maria-karafezieva-3012015 Честит рожден ден на Мария Карафезиева], БНР, 03. 01. 2015 г.</ref> == Признанија и награди == Иво Папазов ужива голем меѓународен углед и се смета за еден од најважните музичари на Балканот. Неговата кариера е одбележана со неколку клучни признанија: * '''Меѓународен успех''': Според музичкиот критичар Гарт Картрајт, Папазов бил „првиот балкански ромски музичар кој освоил широка меѓународна публика со неговите два албума за ''Hannibal Records'', во продукција на Џо Бојд во раните 1990-ти“. Папазов и неговиот бенд имаат остварено и неколку успешни турнеи низ САД. * '''Награда на Би-би-си''': Во [[2005]] година, Папазов ја освои наградата од публиката на светските музички награди на [[Би-би-си|Би-би-си Радио 3]] (Radio 3 Awards for World Music).<ref>{{Наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/radio3/world/awards2005/audienceaward.shtml|title=Awards for World Music 2005: Ivo Papazov (Bulgaria)|work=BBC - Radio 3}}</ref> * '''Академско признание''': Иво Папазов и Јуриј Јунаков се профилирани во популарниот учебник „''Светови на музиката“'' (Worlds of Music), 5-то издание. Во ова издание е направена детална анализа на изведбата на „Крџалиска р’ченица“ од нивниот заеднички албум ''„Повторно заедно“'' (Together Again) од 2005 година.<ref>{{Наведена книга|title=Custom Enrichment Module: Worlds of Music: An Introduction to the Music of the World's Peoples|last=Cooley|first=Timothy|publisher=Schirmer Cengage Learning|year=2009|isbn=978-0-534-59539-5|location=Belmont, Cal.|pages=256–259}}</ref> * '''Награда „Аполон Токсофорос“''': Во [[2022]] година ја добива престижната награда на бугарскиот [[Аполонија (фестивал)|фестивал на уметностите „Аполонија“]]. == Дискографија == === Студиски албуми === ==== Со оркестарот „Тракија“ ==== * „Orpheus Ascending“ (1989) * „Balkanology“ (1991) * „Панаир / Fairground“ (2003) * „Каварненски буенек“ (2008) ==== Самостојни албуми ==== * „Цигански танци“ – мала плоча * „Космичкиот фолк на Бугарија: Иво Папазов – кларинет, Петар Ралчев – акордеон“ * „Тројцата големи на сцената на бугарската свадба: Иво Папазов, Петар Ралчев, Георги Јанев“ * „Иво Папазов – кларинет“ (1984) * „Иво Папазов – кларинет“ (1990) * „Најдоброто / The Best“ (2000) * „Together Again: Legends of Bulgarian Wedding Music“ (2005), со [[Јуриј Јунаков]], [[Салиф Али]] и [[Нешко Нешев]] * „Концертот во Каварна: За првпат заедно“ (2005), со орк. „Underground“ * „Танцот на соколот“ (2008)<ref>[http://calendar.dir.bg/inner.php?d=24&month=10&year=2008&cid=&sid=&eid=49694 „Иво Папазов-Ибряма представя „Танцът на сокола“], Dir.bg</ref> == Наводи == <references /> == Надворешни врски == * [http://www.ivopapasov.com Интернет страницата на Иво Папазов] * [https://www.myspace.com/ivopapasov Страницата на Иво Папазов во Мајспејс] * [http://www.bbc.co.uk/radio3/world/awards2005/profile_ivopapasov.shtml Статија на радио 3 светски музички награди на BBC] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Папазов, Иво}} [[Категорија:Статии со hCards]] [[Категорија:Луѓе од Крџали]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1952 година]] [[Категорија:Бугарски Роми]] c1q3b7wis1iqvaa28cvrqsf27qldwgb Leobank 0 1298836 5537523 5280416 2026-04-10T21:49:36Z Əkrəm 120846 лого: png → svg; LeoBank → Leobank 5537523 wikitext text/x-wiki {{Infobox Company|name=Leobank|foundation=2021|company_logo=[[File:Logo of Leobank.svg|150px]]|homepage=https://www.leobank.az/}} '''Leobank''' е првата азербејџанска [[необанка]] изградена и лансирана врз основа на Унибанк во 2021 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://banker.ua/dmitrij-dubilet-mobilnyj-bank/|title=Дмитрий Дубилет запускает мобильный банк в Азербайджане? (обновляется)|date=2021-07-27|work=Banker.ua|language=ru-RU|accessdate=2022-04-18}}</ref> Leobank беше развиена од компанијата Fintech Farm заедно со Unibank со цел да се развие дигитално банкарство во [[Азербејџан]]. Леобанк беше лансирана во август 2021 година, со кампања за претходна нарачка. Во ноември 2021 година банкарските картички станаа достапни за сите клиенти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ain.ua/ru/2021/07/28/dubilet-i-vityaz-zapustili-fintech-farm/|title=Дубилет и Витязь запустили Fintech Farm — делают платформу для запуска необанков|date=2021-07-28|work=AIN.UA|language=ru-RU|accessdate=2022-04-18}}</ref> Со картичките на Leobank, клиентите можат да добијат кредитен лимит директно во апликацијата, да складираат лични средства, да добиваат кешбек и да вршат различни плаќања. Картичката може да се користи и како дебитна картичка. Во јануари 2022 година, бројот на клиенти на банката надмина 100.000.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://social.techcrunch.com/2022/01/13/fintech-farm-nabs-7-4m-to-launch-neobanks-in-nigeria-and-other-emerging-markets/|title=Fintech Farm nabs $7.4M to launch neobanks in Nigeria and other emerging markets|work=TechCrunch|language=en-US|accessdate=2022-04-18}}{{Мртва_врска|date=June 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Според извештајот на Унибанк за јануари 2022 година, мобилната апликација Леобанк ја користат 35.400 клиенти дневно; бројот на активни корисници неделно достигнува 81.000. Во периодот на работење, банката извршила повеќе од 3 милиони 200 илјади трансакции во вредност од повеќе од 200 милиони мани.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://marja.az/82334/leobank-istifadecilerininin-sayi-aciqlandi-200-milyon-manatdan-cox-emeliyyat|title=“Qara kart”dan istifadə edənlərin sayı açıqlandı - 200 MİLYON MANATLIQ ƏMƏLİYYAT|work=marja.az|language=az|accessdate=2022-04-18}}{{Мртва_врска|date=October 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Симболот на банката е лав со виолетова грива.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mc.today/dmitrij-dubilet-zapuskaet-mobilnyj-bank-v-azerbajdzhane-simvol-proekta-dovolnyj-lev/|title=Дмитрий Дубилет запускает мобильный банк в Азербайджане|last=Леус|first=Вадим|date=2021-07-27|work=mc.today|language=ru-RU|accessdate=2022-04-18}}</ref> == Наводи == [[Категорија:Банки во Азербејџан]] 53hzpvrtkr6fi2oke8gjb0yt6ihux9o 5537524 5537523 2026-04-10T21:49:50Z Əkrəm 120846 Əkrəm ја премести страницата [[LeoBank]] на [[Leobank]]: Погрешно напишан наслов 5537523 wikitext text/x-wiki {{Infobox Company|name=Leobank|foundation=2021|company_logo=[[File:Logo of Leobank.svg|150px]]|homepage=https://www.leobank.az/}} '''Leobank''' е првата азербејџанска [[необанка]] изградена и лансирана врз основа на Унибанк во 2021 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://banker.ua/dmitrij-dubilet-mobilnyj-bank/|title=Дмитрий Дубилет запускает мобильный банк в Азербайджане? (обновляется)|date=2021-07-27|work=Banker.ua|language=ru-RU|accessdate=2022-04-18}}</ref> Leobank беше развиена од компанијата Fintech Farm заедно со Unibank со цел да се развие дигитално банкарство во [[Азербејџан]]. Леобанк беше лансирана во август 2021 година, со кампања за претходна нарачка. Во ноември 2021 година банкарските картички станаа достапни за сите клиенти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ain.ua/ru/2021/07/28/dubilet-i-vityaz-zapustili-fintech-farm/|title=Дубилет и Витязь запустили Fintech Farm — делают платформу для запуска необанков|date=2021-07-28|work=AIN.UA|language=ru-RU|accessdate=2022-04-18}}</ref> Со картичките на Leobank, клиентите можат да добијат кредитен лимит директно во апликацијата, да складираат лични средства, да добиваат кешбек и да вршат различни плаќања. Картичката може да се користи и како дебитна картичка. Во јануари 2022 година, бројот на клиенти на банката надмина 100.000.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://social.techcrunch.com/2022/01/13/fintech-farm-nabs-7-4m-to-launch-neobanks-in-nigeria-and-other-emerging-markets/|title=Fintech Farm nabs $7.4M to launch neobanks in Nigeria and other emerging markets|work=TechCrunch|language=en-US|accessdate=2022-04-18}}{{Мртва_врска|date=June 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Според извештајот на Унибанк за јануари 2022 година, мобилната апликација Леобанк ја користат 35.400 клиенти дневно; бројот на активни корисници неделно достигнува 81.000. Во периодот на работење, банката извршила повеќе од 3 милиони 200 илјади трансакции во вредност од повеќе од 200 милиони мани.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://marja.az/82334/leobank-istifadecilerininin-sayi-aciqlandi-200-milyon-manatdan-cox-emeliyyat|title=“Qara kart”dan istifadə edənlərin sayı açıqlandı - 200 MİLYON MANATLIQ ƏMƏLİYYAT|work=marja.az|language=az|accessdate=2022-04-18}}{{Мртва_врска|date=October 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Симболот на банката е лав со виолетова грива.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mc.today/dmitrij-dubilet-zapuskaet-mobilnyj-bank-v-azerbajdzhane-simvol-proekta-dovolnyj-lev/|title=Дмитрий Дубилет запускает мобильный банк в Азербайджане|last=Леус|first=Вадим|date=2021-07-27|work=mc.today|language=ru-RU|accessdate=2022-04-18}}</ref> == Наводи == [[Категорија:Банки во Азербејџан]] 53hzpvrtkr6fi2oke8gjb0yt6ihux9o Корисник:YfvJA9m6LkruMn2B/1 2 1300885 5537606 5534563 2026-04-11T08:46:34Z ListeriaBot 65467 Wikidata list updated [V2] 5537606 wikitext text/x-wiki {{Wikidata list|sparql=SELECT ?item ?linkcount WHERE { ?item wdt:P19 wd:Q384 . ?item wdt:P21 wd:Q6581072 . FILTER NOT EXISTS { ?wfr schema:about ?item . ?wfr schema:isPartOf <https://mk.wikipedia.org/>.} OPTIONAL {?item wikibase:sitelinks ?linkcount .} # count of sitelinks } limit 1000|sort=label|columns=number:#,label:Article,description,p569,p570,p18,item,?linkcount:site links|thumb=100|links=red}} {| class='wikitable sortable' ! # ! Article ! description ! датум на раѓање ! датум на смрт ! слика ! item ! site links |- | style='text-align:right'| 1 | [[Aida Islam]] | | 1966 | | | [[:d:Q133626433|Q133626433]] | 0 |- | style='text-align:right'| 2 | [[Aleksandra Jurukovska]] | | 1981 | | | [[:d:Q112541750|Q112541750]] | 0 |- | style='text-align:right'| 3 | [[Ana Aceska]] | | 1981 | | | [[:d:Q130799080|Q130799080]] | 0 |- | style='text-align:right'| 4 | [[Ana Martinoska]] | | 1972 | | | [[:d:Q133748572|Q133748572]] | 0 |- | style='text-align:right'| 5 | [[Anastasija Pejkovska]] | | 1995 | | | [[:d:Q136866799|Q136866799]] | 0 |- | style='text-align:right'| 6 | [[Angelina Banoviḱ-Markovska]] | | 1966 | | | [[:d:Q112531164|Q112531164]] | 0 |- | style='text-align:right'| 7 | [[Danijela Mitić-Kopanja]] | | 1972-11-07 | | | [[:d:Q137940549|Q137940549]] | 0 |- | style='text-align:right'| 8 | [[Dijana Toska]] | | 1961 | | [[Податотека:Dijana (10).jpg|center|100px]] | [[:d:Q25570380|Q25570380]] | 2 |- | style='text-align:right'| 9 | [[Elena Mihaylova]] | | 1892 | No/unknown value | | [[:d:Q107426847|Q107426847]] | 1 |- | style='text-align:right'| 10 | [[Erna Y]] | | 1926-11-24 | | [[Податотека:Erna Antunes Lohrer.jpg|center|100px]] | [[:d:Q10273995|Q10273995]] | 1 |- | style='text-align:right'| 11 | [[Iskra Stefanova]] | | 1983 | | | [[:d:Q137446956|Q137446956]] | 0 |- | style='text-align:right'| 12 | [[Ivana Tasev]] | | 1973 | | | [[:d:Q133605569|Q133605569]] | 0 |- | style='text-align:right'| 13 | [[Jagoda Cvetičanin]] | | 1948 | | [[Податотека:Jagoda-Cveticanin.jpg|center|100px]] | [[:d:Q12957668|Q12957668]] | 2 |- | style='text-align:right'| 14 | [[Jasmina Kuvendjiska]] | | | | | [[:d:Q131866493|Q131866493]] | 0 |- | style='text-align:right'| 15 | [[Jelena Patrnogic]] | | 1932-04-15 | 2010-03-09 | [[Податотека:Jelena Patrnogic.png|center|100px]] | [[:d:Q96384388|Q96384388]] | 0 |- | style='text-align:right'| 16 | [[Jovanka Stojanovska-Drugovac]] | | 1958 | | | [[:d:Q112359994|Q112359994]] | 0 |- | style='text-align:right'| 17 | [[Kaća Samardžić-Šerban-Finci]] | | 1919-10-18 | | | [[:d:Q63677641|Q63677641]] | 1 |- | style='text-align:right'| 18 | [[Kristina Viciska]] | | 1985 | | | [[:d:Q132948343|Q132948343]] | 0 |- | style='text-align:right'| 19 | [[La Toya Lopez]] | | 1981-05-24 | | | [[:d:Q12794540|Q12794540]] | 2 |- | style='text-align:right'| 20 | [[Marija Girevska]] | | 1980 | | | [[:d:Q133687967|Q133687967]] | 0 |- | style='text-align:right'| 21 | [[Marija Nikolovski]] | | 1985 | | | [[:d:Q133379740|Q133379740]] | 0 |- | style='text-align:right'| 22 | [[Marija Poceva Piskacev]] | | 1982 | | | [[:d:Q136856803|Q136856803]] | 0 |- | style='text-align:right'| 23 | [[Marina Mijakovska]] | | 1984 | | | [[:d:Q133639027|Q133639027]] | 0 |- | style='text-align:right'| 24 | [[Matea Nikolic]] | | 2002-08-01 | | | [[:d:Q119555659|Q119555659]] | 1 |- | style='text-align:right'| 25 | [[Mirjana Holst]] | | 1983 | | | [[:d:Q136860263|Q136860263]] | 0 |- | style='text-align:right'| 26 | [[Mirjana Vukićević-Karabin]] | | 1933-11-25 | 2020-10-02 | | [[:d:Q102226130|Q102226130]] | 1 |- | style='text-align:right'| 27 | [[Muazzez Arçay]] | | 1907-02-06 | 1982-08-24 | | [[:d:Q47501616|Q47501616]] | 1 |- | style='text-align:right'| 28 | [[Naciye Suman]] | османско-турска фотографка | 1881-04-23 | 1973-07-23 | | [[:d:Q17471925|Q17471925]] | 14 |- | style='text-align:right'| 29 | [[Natalija Andrijevska]] | | 1968 | | | [[:d:Q112451568|Q112451568]] | 0 |- | style='text-align:right'| 30 | [[Natasa Sardzoska]] | | 1979 | | | [[:d:Q133412270|Q133412270]] | 0 |- | style='text-align:right'| 31 | [[Natasha Nedelkova]] | | 1993 | | | [[:d:Q131145217|Q131145217]] | 0 |- | style='text-align:right'| 32 | [[Nina Biljanovska]] | | | | | [[:d:Q130793888|Q130793888]] | 0 |- | style='text-align:right'| 33 | [[Roska Badeva]] | | 1948 | | | [[:d:Q112517052|Q112517052]] | 0 |- | style='text-align:right'| 34 | [[Saška Bogevska-Capuano]] | | 1979 | | | [[:d:Q113829756|Q113829756]] | 0 |- | style='text-align:right'| 35 | [[Sema Ali Erol]] | | 1980 | | | [[:d:Q133627398|Q133627398]] | 0 |- | style='text-align:right'| 36 | [[Snežana Filipova]] | | 1965 | | | [[:d:Q112507543|Q112507543]] | 0 |- | style='text-align:right'| 37 | [[Tatjana Filipovska]] | | 1965 | | | [[:d:Q133636603|Q133636603]] | 0 |- | style='text-align:right'| 38 | [[Tina Abdulla]] | | 1997-09-20 | | | [[:d:Q64514195|Q64514195]] | 4 |- | style='text-align:right'| 39 | [[Valentina Mironska-Christovska]] | | 1963 | | | [[:d:Q112482310|Q112482310]] | 0 |- | style='text-align:right'| 40 | [[Vera Janićijević]] | | 1931-07-17 | 2014-01-07 | [[Податотека:VeraJanicijevic.jpg|center|100px]] | [[:d:Q20437242|Q20437242]] | 2 |- | style='text-align:right'| 41 | [[Verica Kovacevska]] | | 1982-12-07 | | | [[:d:Q115556480|Q115556480]] | 0 |- | style='text-align:right'| 42 | [[Vesna Celakoska-Jordanova]] | | 1974 | | | [[:d:Q112509249|Q112509249]] | 0 |- | style='text-align:right'| 43 | [[Vesna Mirceva]] | | 1975-11-03 | | | [[:d:Q133743649|Q133743649]] | 0 |- | style='text-align:right'| 44 | [[Vigjilenca Abazi]] | | 1988 | | | [[:d:Q111570362|Q111570362]] | 2 |- | style='text-align:right'| 45 | [[Violeta Martinovska]] | | 1970 | | | [[:d:Q112388331|Q112388331]] | 0 |- | style='text-align:right'| 46 | [[Zorica Arsić Mandarić]] | | 1949 | | [[Податотека:Zorica Arsic Mandaric.jpg|center|100px]] | [[:d:Q65200614|Q65200614]] | 1 |- | style='text-align:right'| 47 | [[Јадранка Поцкова]] | македонска политичарка | 1960-03-20 | | | [[:d:Q106649126|Q106649126]] | 1 |- | style='text-align:right'| 48 | [[Јана Манева-Чупоска]] | | 1970 | | | [[:d:Q116142427|Q116142427]] | 0 |- | style='text-align:right'| 49 | [[Јасна Кочијашевиќ]] | | 1951 | | | [[:d:Q31184933|Q31184933]] | 1 |- | style='text-align:right'| 50 | [[Љиљана Богоева Седлар]] | | 1948-03-05 | 2020-01-24 | [[Податотека:Ljiljana Bogoeva Sedlar u kabinetu 01.tif|center|100px]] | [[:d:Q115697275|Q115697275]] | 1 |- | style='text-align:right'| 51 | [[Љубица Аџовиќ]] | југословенска глумица | 1924 | 2006-05-23 | | [[:d:Q12747908|Q12747908]] | 3 |- | style='text-align:right'| 52 | [[Ана Димишковска (Q112512156)|Ана Димишковска]] | | 1971 | | | [[:d:Q112512156|Q112512156]] | 0 |- | style='text-align:right'| 53 | [[Ангела Прилепчанска]] | | 2004-02-11 | | | [[:d:Q56395866|Q56395866]] | 0 |- | style='text-align:right'| 54 | [[Андријана Цветковиќ]] | македонска режисерка, амбасадор | 1981-04-05 | | [[Податотека:Ambassador Cvetkovik.jpg|center|100px]] | [[:d:Q55085022|Q55085022]] | 2 |- | style='text-align:right'| 55 | [[Бериша Зия]] | | 1932-09-13 | 1992 | | [[:d:Q12273165|Q12273165]] | 1 |- | style='text-align:right'| 56 | [[Беса Адеми]] | македонска судијка | 1964-01-23 | | | [[:d:Q98687800|Q98687800]] | 2 |- | style='text-align:right'| 57 | [[Билге Емин]] | турска писателка | 1976-08-15 | | [[Податотека:Bilgeemin.jpg|center|100px]] | [[:d:Q97388051|Q97388051]] | 3 |- | style='text-align:right'| 58 | [[Билјана Ангеловска]] | македонски поет | 1962 | 2007 | | [[:d:Q113669532|Q113669532]] | 0 |- | style='text-align:right'| 59 | [[Билјана Гарванлиева (Q94776055)|Билјана Гарванлиева]] | | 1973 | 2016 | | [[:d:Q94776055|Q94776055]] | 0 |- | style='text-align:right'| 60 | [[Билјана Графвалнер-Брезовска]] | | 1971-02-02 | | | [[:d:Q23059376|Q23059376]] | 1 |- | style='text-align:right'| 61 | [[Билјана Унковска]] | | 1952-05-04 | | | [[:d:Q65920505|Q65920505]] | 0 |- | style='text-align:right'| 62 | [[Билјана Филиповска]] | | 1949 | | | [[:d:Q106729577|Q106729577]] | 1 |- | style='text-align:right'| 63 | [[Борја Јерман Блажиќ]] | словенска информатичарка | 1947 | | [[Податотека:Borka Jerman Blažič.jpg|center|100px]] | [[:d:Q4945579|Q4945579]] | 3 |- | style='text-align:right'| 64 | [[Бојана Барлтроп]] | | 1949 | | | [[:d:Q47035469|Q47035469]] | 1 |- | style='text-align:right'| 65 | [[Вера Венедикова]] | | 1916-07-27 | 1994 | | [[:d:Q66386579|Q66386579]] | 1 |- | style='text-align:right'| 66 | [[Вера Недкова]] | бугарска сликарка | 1906-11-16 | 1996-07-07 | | [[:d:Q12275097|Q12275097]] | 6 |- | style='text-align:right'| 67 | [[Вида Јоциќ]] | српска вајарка | 1921-06-24 | 2002-01-10 | [[Податотека:Stevan Kragujevic, Vida Jocic, 1958.JPG|center|100px]] | [[:d:Q12749732|Q12749732]] | 5 |- | style='text-align:right'| 68 | [[Владанка Авировиќ]] | | 1954-01-22 | | | [[:d:Q47513822|Q47513822]] | 2 |- | style='text-align:right'| 69 | [[Вјолца Мехмети-Нуредини]] | | 1978-02-06 | | | [[:d:Q107044046|Q107044046]] | 3 |- | style='text-align:right'| 70 | [[Гена Велева]] | | 1902 | 1979 | [[Податотека:Gena Veleva.jpg|center|100px]] | [[:d:Q12276183|Q12276183]] | 1 |- | style='text-align:right'| 71 | [[Дарија Андовска (Q102035976)|Дарија Андовска]] | македонски композитор | 1979 | | | [[:d:Q102035976|Q102035976]] | 0 |- | style='text-align:right'| 72 | [[Дарја Ризова (Q79461539)|Дарја Ризова]] | македонска глумица | 1987-02-13 | | | [[:d:Q79461539|Q79461539]] | 0 |- | style='text-align:right'| 73 | [[Димитрина Михајлова]] | | 1942-10-06 | | | [[:d:Q108816572|Q108816572]] | 1 |- | style='text-align:right'| 74 | [[Доника Гервала Шварц]] | косовска политичарка | 1971-10-16 | | [[Податотека:Kosovo Donika Gervalla Schwarz in Wien am 21. Februar 2024 - Donika Gërvalla-Schwarz in 2024 (cropped).jpg|center|100px]] | [[:d:Q106119866|Q106119866]] | 13 |- | style='text-align:right'| 75 | [[Драгана Костадиновска (Q79466747)|Драгана Костадиновска]] | македонска глумица | 1983-12-10 | | | [[:d:Q79466747|Q79466747]] | 0 |- | style='text-align:right'| 76 | [[Екатерина Симидчиева]] | | 1872 | 1899-08-24 | [[Податотека:S Gulabchev Makite Ekaterina Simidchieva-03.jpg|center|100px]] | [[:d:Q12279586|Q12279586]] | 2 |- | style='text-align:right'| 77 | [[Елена Гюркович]] | | 1924 | 2004-08-05 | | [[:d:Q12279680|Q12279680]] | 1 |- | style='text-align:right'| 78 | [[Елеонора Петрова Митевска]] | | 1952-08-12 | | | [[:d:Q65498050|Q65498050]] | 0 |- | style='text-align:right'| 79 | [[Елизабета Ѓоревска]] | српска глумица | 1961-01-11 | | [[Податотека:Еlizabeta Đorevska (2005).jpg|center|100px]] | [[:d:Q16082740|Q16082740]] | 5 |- | style='text-align:right'| 80 | [[Елизабета Јонуз]] | германска писателка | 1964 | | | [[:d:Q23059657|Q23059657]] | 2 |- | style='text-align:right'| 81 | [[Елизабета Дуковска]] | | 1961 | | | [[:d:Q118400324|Q118400324]] | 1 |- | style='text-align:right'| 82 | [[Емилија Илиевска]] | | 1962-10-28 | | | [[:d:Q98710475|Q98710475]] | 1 |- | style='text-align:right'| 83 | [[Ермира Мехмети]] | политичарка | 1979-10-06 | | [[Податотека:Ermira Mehmeti (born 1979) in the video 'ARGUMENT - 08.03.2016'.png|center|100px]] | [[:d:Q13038677|Q13038677]] | 3 |- | style='text-align:right'| 84 | [[Жанина Мирчевска]] | македонска писателка | 1967-10-20 | | | [[:d:Q18643152|Q18643152]] | 2 |- | style='text-align:right'| 85 | [[Зана Рамадани]] | германска политичарка и активистка | 1984-01-10 | | | [[:d:Q16191094|Q16191094]] | 12 |- | style='text-align:right'| 86 | [[Зорица Николовска]] | | 1964 | | | [[:d:Q95193815|Q95193815]] | 0 |- | style='text-align:right'| 87 | [[Ивана Гакидова]] | македонска ракометарка | 1995-02-27 | | | [[:d:Q85981516|Q85981516]] | 2 |- | style='text-align:right'| 88 | [[Иванка Василевска]] | | 1981-04-23 | | | [[:d:Q106648865|Q106648865]] | 1 |- | style='text-align:right'| 89 | [[Иванка Петровиќ]] | | 1939-06-14 | 2026-01-21 | | [[:d:Q12633285|Q12633285]] | 1 |- | style='text-align:right'| 90 | [[Ирена Арсиќ]] | | 1959-09-07 | | | [[:d:Q16084643|Q16084643]] | 2 |- | style='text-align:right'| 91 | [[Йела Кършич]] | | 1915-12-21 | 2005-01-02 | | [[:d:Q85990788|Q85990788]] | 2 |- | style='text-align:right'| 92 | [[Калина Ванска]] | | | | | [[:d:Q102129140|Q102129140]] | 0 |- | style='text-align:right'| 93 | [[Кара Трифун]] | | No/unknown value | No/unknown value | | [[:d:Q19971987|Q19971987]] | 1 |- | style='text-align:right'| 94 | [[Катерина Венедикова]] | | 1942-11-20 | | | [[:d:Q70927153|Q70927153]] | 1 |- | style='text-align:right'| 95 | [[Корнелија Утевска Глигоровска]] | | 1973-12-28 | | | [[:d:Q81803621|Q81803621]] | 1 |- | style='text-align:right'| 96 | [[Костадинка Велковска]] | хрватска глумица | 1949-07-03<br/>1948-06-03 | 2024-03-10 | | [[:d:Q11116976|Q11116976]] | 4 |- | style='text-align:right'| 97 | [[Лаура Павловиќ]] | српска оперска пејачка | | | [[Податотека:Trubadur, Opera SNP, 2008-2009, Svitlana Dekar, Laura Pavlović, ženski Hor opere SNP, foto M. Pozlović.jpg|center|100px]] | [[:d:Q6499302|Q6499302]] | 4 |- | style='text-align:right'| 98 | [[Лили Стојановска]] | | 1952-05-29 | | | [[:d:Q60441203|Q60441203]] | 0 |- | style='text-align:right'| 99 | [[Лиляна Албанска]] | | 1917-11-11<br/>1917 | 2002-05-27<br/>2002 | | [[:d:Q12284898|Q12284898]] | 1 |- | style='text-align:right'| 100 | [[Лина Пејовска]] | македонска пејачка | 2002-06-22 | | | [[:d:Q83733089|Q83733089]] | 1 |- | style='text-align:right'| 101 | [[Линдита Алиу - Тахири]] | македонска новинарка | 1962 | | | [[:d:Q13041633|Q13041633]] | 2 |- | style='text-align:right'| 102 | [[Магдалена Јанева (Q24238804)|Магдалена Јанева]] | | 1934-11-12 | | | [[:d:Q24238804|Q24238804]] | 1 |- | style='text-align:right'| 103 | [[Марика Матеска]] | | 1958-12-07 | | | [[:d:Q98772542|Q98772542]] | 1 |- | style='text-align:right'| 104 | [[Марија Ангелова]] | | 1980-08-27 | | | [[:d:Q106861553|Q106861553]] | 1 |- | style='text-align:right'| 105 | [[Марија Грбиќ]] | | 1948-02-06 | 2022-07-12 | | [[:d:Q124937343|Q124937343]] | 0 |- | style='text-align:right'| 106 | [[Марија Петровиќ]] | македонска одбојкарка | 1987-04-15 | | | [[:d:Q15262810|Q15262810]] | 2 |- | style='text-align:right'| 107 | [[Марија Петрушевска]] | | 1986-01-14 | | | [[:d:Q106651932|Q106651932]] | 1 |- | style='text-align:right'| 108 | [[Матилда Ивковиќ]] | | 1936-01-18 | | | [[:d:Q63676573|Q63676573]] | 1 |- | style='text-align:right'| 109 | [[Маја Бојаџиевска]] | македонска писателка | 1962 | | | [[:d:Q12286337|Q12286337]] | 1 |- | style='text-align:right'| 110 | [[Мерита Колчи-Коџаџику]] | македонска политичарка | 1958-05-01 | | | [[:d:Q106645339|Q106645339]] | 3 |- | style='text-align:right'| 111 | [[Мирјана Радевска-Стефкова]] | | 1960-08-23 | | | [[:d:Q98687626|Q98687626]] | 1 |- | style='text-align:right'| 112 | [[Мојца Седеу]] | македонски перкусионист | 1970 | | | [[:d:Q1943115|Q1943115]] | 1 |- | style='text-align:right'| 113 | [[Нада Макеларска]] | македонска пејачка | 1946 | | | [[:d:Q125470907|Q125470907]] | 1 |- | style='text-align:right'| 114 | [[Нада Пани]] | босанска глумица | 1920 | 1992 | | [[:d:Q13089727|Q13089727]] | 4 |- | style='text-align:right'| 115 | [[Наташа Андонова (Q12287789)|Наташа Андонова]] | | 1974 | | | [[:d:Q12287789|Q12287789]] | 1 |- | style='text-align:right'| 116 | [[Невенка Стаменковска-Стојковски]] | македонска политичарка | 1983-08-21 | | | [[:d:Q122188076|Q122188076]] | 0 |- | style='text-align:right'| 117 | [[Неда Здравева]] | | 1976-11-10 | | | [[:d:Q110064732|Q110064732]] | 1 |- | style='text-align:right'| 118 | [[Нермина Кукиќ]] | | 1971-09-27 | | | [[:d:Q1978034|Q1978034]] | 1 |- | style='text-align:right'| 119 | [[Никица Корубин]] | македонска политичарка | 1976-05-22 | | | [[:d:Q31207202|Q31207202]] | 2 |- | style='text-align:right'| 120 | [[Олга Најденовска]] | | 1963-07-05 | | | [[:d:Q107012804|Q107012804]] | 1 |- | style='text-align:right'| 121 | [[Ратка Димитрова]] | | 1940 | 2020-08-30 | | [[:d:Q106858332|Q106858332]] | 1 |- | style='text-align:right'| 122 | [[Ремзије Хисар]] | турски академик и хемичарка | 1902 | 1992-06-13 | | [[:d:Q5364158|Q5364158]] | 13 |- | style='text-align:right'| 123 | [[Санела Шкријељ]] | македонска политичарка | 1981-04-22 | | | [[:d:Q121700783|Q121700783]] | 0 |- | style='text-align:right'| 124 | [[Сара Сандева]] | чешка глумица | 1997-06-25 | | [[Податотека:Sara Sandeva (cropped).png|center|100px]] | [[:d:Q28836223|Q28836223]] | 3 |- | style='text-align:right'| 125 | [[Сашка Димитровска (Q79472098)|Сашка Димитровска]] | македонска глумица | 1978-07-09 | | | [[:d:Q79472098|Q79472098]] | 0 |- | style='text-align:right'| 126 | [[Светлана Јакимовска]] | | 1956-06-08 | | | [[:d:Q106869246|Q106869246]] | 1 |- | style='text-align:right'| 127 | [[Светлана Карапетрова]] | македонска политичарка | 1965-03-31 | | | [[:d:Q30306429|Q30306429]] | 2 |- | style='text-align:right'| 128 | [[Светлана Поровиќ Михајловиќ]] | српска писателка | 1959-06-01 | | | [[:d:Q20435384|Q20435384]] | 2 |- | style='text-align:right'| 129 | [[Симона Браун Живковска]] | | 1994-06-24 | | | [[:d:Q104416100|Q104416100]] | 0 |- | style='text-align:right'| 130 | [[Симона Николовска]] | македонска ракометарка | 1991-02-23 | | | [[:d:Q96315060|Q96315060]] | 0 |- | style='text-align:right'| 131 | [[Славица Бабамова]] | | 1971 | | [[Податотека:Slavica Babamova 2024 (cropped).jpg|center|100px]] | [[:d:Q113813072|Q113813072]] | 1 |- | style='text-align:right'| 132 | [[Славица Грковска-Лошкова]] | македонска политичарка | 1970-07-27 | | [[Податотека:Slavica Grkovska official portrait 2022.jpg|center|100px]] | [[:d:Q110628915|Q110628915]] | 1 |- | style='text-align:right'| 133 | [[Слаѓана Вујошевиќ]] | | 1988 | | | [[:d:Q116994436|Q116994436]] | 0 |- | style='text-align:right'| 134 | [[Соња Королиов]] | македонски славист | 1973 | | | [[:d:Q105492531|Q105492531]] | 1 |- | style='text-align:right'| 135 | [[Станче Ракиќ]] | | 1957-04-27 | | | [[:d:Q12759638|Q12759638]] | 2 |- | style='text-align:right'| 136 | [[Султана Марковска]] | македонска и бугарска пијанистка | 1946-03-22 | | | [[:d:Q105501173|Q105501173]] | 1 |- | style='text-align:right'| 137 | [[Татјана Васиќ-Бозаџиева]] | | 1973-07-27 | | | [[:d:Q118399069|Q118399069]] | 1 |- | style='text-align:right'| 138 | [[Тина Трпкоска]] | македонска глумица | 1988-05-20 | | | [[:d:Q79475836|Q79475836]] | 0 |- | style='text-align:right'| 139 | [[Фросина Стојковска]] | македонска писателка | 1986 | | | [[:d:Q106258742|Q106258742]] | 1 |- | style='text-align:right'| 140 | [[Хелен Волф]] | американски уредник и издавач | 1906-07-27 | 1994-03-28 | | [[:d:Q42529600|Q42529600]] | 2 |- | style='text-align:right'| 141 | [[Христина Ивановска]] | македонска уметница | 1974 | | | [[:d:Q107421816|Q107421816]] | 0 |- | style='text-align:right'| 142 | [[Христина Татиќ]] | | 1916-11-26 | 2003-02-26 | | [[:d:Q63677037|Q63677037]] | 1 |} {{Wikidata list end}} rb1xkp81zdxtg65mqs7dw6cr6hs8sdf Дарко Јефремов 0 1303644 5537352 5513590 2026-04-10T17:08:44Z Dandarmkd 31127 5537352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Дарко Јефремов | портрет = Дарко Влогс.jpg | px = | опис = | родено-име = Дарко Јефремов | роден-дата = {{роден на и возраст|df=yes|1988|12|26}} | роден-место = [[Ниш]], [[СР Србија]], [[СФРЈ]] | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | почивалиште = | националност = | наставка = <!-- ова е наставка за полињата „Роден“ и „Починал“. ако го нема ова поле, ништо нема да се смени --> | наставка1 = <!-- ова е наставка само за полето „Роден“ --> | наставка2 = <!-- ова е наставка само за полето „Починал“ --> | познат = <!-- овде треба да стои по што е позната личноста. пр. „по улогата во Бетмен“ --> | занимање = Инфлуенсер, [[Активизам|активист]] | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = | lbl1 = <!-- Додатно поле 1 --> | data1 = <!-- Податок за додатното поле 1 --> | lbl2 = | data2 = | lbl3 = | data3 = | lbl4 = | data4 = | lbl5 = | data5 = | lbl-style = <!-- Стил на додатните полиња --> }} '''Дарко Јефремов''' (познат како '''Дарко Влогс'''; р. {{роден на|26|декември|1988}} во {{роден во|Ниш}}) — [[Македонија|македонски]] инфлуенсер, познат како најпопуларниот балкански камионџија во [[Соединетите Држави]]<ref>{{cite web | url=https://www.blic.rs/premium/darko-je-najpoznatiji-balkanski-vozac-kamiona-u-americi-postao-je-instagram-senzacija/ycjz7we?fbclid=IwAR1xCA0z-F1RbqGqDgNw6QcPg8Lu8FZoe8XDH4wuVnz_QS6vu0qU0FwWLSM | title= DARKO JE NAJPOZNATIJI BALKANSKI VOZAČ KAMIONA U AMERICI Postao je Instagram senzacija, ljudi ga obožavaju, a mnogi ne znaju kakva priča stoji iza svega | website = Blic | date=10.07.2020 | access-date=8.06.2022 }}</ref> и еден од најследените и најкоментирани македонски блогери на [[Инстаграм]].<ref>{{cite web |title=Дарко Влогс од САД: Му благодарам на Никола Груевски што успеа да ме избрка од Македонија |url=https://bulevar.mk/2020/09/20/darko-vlogs-od-sad-mu-blagodaram-na-nikola-gruevski-shto-uspea-da-me-izbrka-od-makedoni%D1%98a/ |website=bulevar.mk |access-date=9 јуни 2022 |date=20 септември 2020 |archive-date=2022-07-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220707041334/https://bulevar.mk/2020/09/20/darko-vlogs-od-sad-mu-blagodaram-na-nikola-gruevski-shto-uspea-da-me-izbrka-od-makedoni%D1%98a/ |url-status=dead }}</ref> == Биографија == Дарко Јефремов е роден на 26 декември 1988 година во [[Ниш]].<ref name="Darko Chicago">{{cite web | url=https://chicagoglasnik.com/intervju-darko-vlogs-instagram-senzacija-iz-kamiona/?fbclid=IwAR16Z2eZar03Tcky66i_WHb14cCsR2FCB6Fb7K5MUoNdGmZzZNYX8Tfgugg | title= Intervju: Darko Vlogs – Instagram senzacija iz kamiona! | website = Chicago Glasnik | date=22.11.2019 | access-date=8.06.2022 }}</ref> Во [[Скопје]], тој почнал да живее од 1992 година, каде завршил во [[ОУ „Блаже Конески“ - Мичурин|ОУ „Блаже Конески“]], населба [[Мичурин (Скопје)|Мичурин]]. Средно образованиет завршил во [[СЕТУ „Михајло Пупин“ - Скопје|СУ „Михајло Пупин“]], насока [[Информатика]]. Во 2009 година, Дарко запишал студии при [[Технички факултет - Битола|Технички факултет]] во [[Битола]], каде дипломирал по 3 години во 2012 година.<ref>{{cite web |title=Видео интервју со Дарко Јефремов: Како е да се биде... камионџија |url=https://www.crnobelo.com/intervju/video-intervjua/64897-video-intervju-so-darko-jefremov-kako-e-da-se-bide-kamiondjija |website=CRNOBELO.com |access-date=9 јуни 2022 |language=mk-mk}}</ref> Во март 2013 година, тој почнал да работи на бродот Carnival Sensation. После два договори, Дарко се преселил во [[Канзас Сити (Мисури)|Канзас Сити]], [[Мисури]], каде работи како помошник администратор на канцеларија во True Value, а втората работа како келнер во Golden Corral. Во 2017 година, тој се преселил во [[Чикаго]], каде почнал да работи како [[камион]]џија, професијата која до ден денес ја работи. == Кариера == Во 2018 година, Дарко почнал со неговиот профил на [[инстаграм|Instagram]], Дарко Влогс,<ref>[https://www.instagram.com/darkovlogs/ Darko Vlogs] on Instagram</ref> каде објавувал видеа и слики од живот на еден камионџија во [[Соединетите Држави]]. За многу краток период, Дарко станал вистинска сензација на македонските портали и социјални мрежи, што неговиот профил за 3 години го заследиле преку 100,000 следбеници.<ref>{{cite web | url=https://chicagodesavanja.us/vesti/darko-jefremov-za-kraj-i-zauvek-kamiondzija?fbclid=IwAR3vAkhHl-04_BKb47_Mo1_Cepf6pydDZ8X88-GBiJ18pO7-MXjzG1s4qNo | title= Darko Jefremov - Za kraj i zauvek, kamiondžija! | website = Chicago dešavanja | date=12.02.2021 | access-date=8.06.2022 }}</ref> Во 2022 година, неговиот профил имал над 130,000 следбеници.<ref>{{cite web |title=Мојата поранешна сопруга беше патолошки лажго: Македонецот Дарко Влогс низ солзи раскажува за борбата со анксиозност |url=https://zenskimagazin.mk/mojata-poraneshna-sopruga-beshe-patoloshki-lazgo-makedonecot-darko-vlogs-niz-solzi-raskazuva-za-borbata-so-anksioznost |website=Женски Магазин |access-date=9 јуни 2022 |language=en}}</ref> == Хуманитарна работа == Покрај социјалните мрежи, Дарко активно бил вклучен и во хуманитарни акции.<ref>{{cite web |title=Дарко – Влогс тргна да им ги „отвори очите“ на нашите маркетинг менаџери или себе си вратите, па жестоко удри по познатите: Лила, Маријанчето, Зоки-Фаци… и останатите познати „Инстаграм профитери“ се „фејк инфлуенсери“!? (ФОТО) |url=https://vistina.com.mk/darko-vlogs-trgna-da-im-gi-otvori-ochite-na-nashite-marketing-menadzeri-ili-sebe-si-vratite-pa-zestoko-udri-po-poznatite-lila-marijancheto-zoki-faci-i-ostanatite-poznati-instagram-profiteri-se-fejk/ |website=Vistina.mk |access-date=9 јуни 2022 |language=mk-MK |archive-date=2022-06-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220628212806/https://vistina.com.mk/darko-vlogs-trgna-da-im-gi-otvori-ochite-na-nashite-marketing-menadzeri-ili-sebe-si-vratite-pa-zestoko-udri-po-poznatite-lila-marijancheto-zoki-faci-i-ostanatite-poznati-instagram-profiteri-se-fejk/ |url-status=dead }}</ref> Во 2019 година, со помош на инстаграм го започнува својот прв малопродажна стока, а тоа се маици и дуксери со неговото лого. Собраните парични средства биле дарувани кај лица што им била потребна финансиска помош.<ref name="Darko Chicago" /><ref>{{cite web |title=Македонскиот камионџија во САД повторно ќе ви ги стопли срцата (ВИДЕО) |url=https://www.slobodenpecat.mk/makedonskiot-kamiondhija-vo-sad-povtorno-ke-vi-gi-stopli-srczata-video/?fbclid=IwAR0oBInF-JWUS3C9s1XnOpunw8D99gbjE6hbm-SzKPwY-eqbIpYSHUkL59s |website=Слободен печат |access-date=9 јуни 2022 |language=mk-MK |date=3 декември 2019}}</ref> Пред новата 2020 година, Дарко облечен како Дедо Мраз, делел пакетчиња на деца на улица и бездомници во Скопје.<ref>{{cite web |title=Македонец, облечен како Дедо Мраз, делеше пакетчиња на деца на улица и бездомници |url=https://www.crnobelo.com/zabava/interesno/64248-makedonec-oblechen-kako-dedo-mraz-deleshe-paketchinja-na-deca-na-ulica-i-bezdomnici-foto |website=Crnobelo.com |access-date=8 јуни 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Македонски Дедо Мраз од Америка делеше пакетчиња по скопските улици (ВИДЕО) |url=https://365.com.mk/289898/makedonski-dedo-mraz-od-amerika-deleshe-paketchina-po-skopskite-ulitsi-video |website=365.com.mk |access-date=9 јуни 2022 |language=mk-MK |date=31 декември 2018}}</ref><ref>{{cite web |title=Дарко облечен како Дедо Мраз делеше пакетчиња на деца на улица и бездомници |url=https://republika.mk/zivot/kaleidoskop/darko-oblechen-kako-dedo-mraz-deleshe-paketchinja-na-deca-na-ulica-i-bezdomnici/ |website=Република |access-date=9 јуни 2022 |language=mk-MK |date=31 декември 2018 |archive-date=2022-06-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220628211632/https://republika.mk/zivot/kaleidoskop/darko-oblechen-kako-dedo-mraz-deleshe-paketchinja-na-deca-na-ulica-i-bezdomnici/ |url-status=dead }}</ref> Исто така, следната година, заедно со [[YouTube|јутјуберот]] Вик, започнал акција „''Пакетчиња за сите дечиња''“ и собрале над 6.000 [[Американски долар|долари]].<ref>{{cite web |title=Македонија има со што да се гордее: Дарко Влогс и јутјуберот Вик, успеаа да соберат пари за Цел камион бесплатни новогодишни пакетчиња !!! |url=https://shilomagazine.com.au/2021/12/13/dare-i-vik-ppaketcijna/ |website=Шило Магазин |access-date=9 јуни 2022 |language=mk-MK |date=13 декември 2021 |archive-date=2022-07-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220707203315/https://shilomagazine.com.au/2021/12/13/dare-i-vik-ppaketcijna/ |url-status=dead }}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{матична|www.darkovlogs.com}} * [https://www.instagram.com/darkovlogs/ Darko Vlogs] на [[Инстаграм|Instagram]] * [https://www.crnobelo.com/intervju/patuvame-so/88620-daniela-patuva-so-kamion-so-soprugot-darko-vlogs-bevme-vo-novo-meksiko-na-festival-za-baloni-nezaboravno-iskustvo Даниела патува со камион со сопругот Дарко Влогс] * [https://vistina.com.mk/darko-vlogs-se-vrati-doma-shtom-stapna-na-makedonska-pochva-kaj-chikashkiot-kamiondzija-vednash-se-razbudi-makedoncheto-vo-nego-video/ Дарко Влогс се врати дома: Штом стапна на македонска почва, кај „чикашкиот камионџија“ веднаш се разбуди Македончето во него!] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220630204140/https://vistina.com.mk/darko-vlogs-se-vrati-doma-shtom-stapna-na-makedonska-pochva-kaj-chikashkiot-kamiondzija-vednash-se-razbudi-makedoncheto-vo-nego-video/ |date=2022-06-30 }} * [https://www.crnobelo.com/novosti/domasni/82095-najpopularniot-makedonski-kamiondjija-so-hit-tancuvachko-video-so-devojkata-vo-istanbul Најпопуларниот македонски камионџија со хит танцувачко видео со девојката во Истанбул] * [https://www.youtube.com/watch?v=-8K0ygYd5jU Дарко во спотот за песната Але але Македонија] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јефремов, Дарко}} [[Категорија:Родени во 1988 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонци во Србија]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Јутјубери]] 5di23qd8zbw9ev4dw3za69wuopdujct Нил Кавасила 0 1305509 5537551 5426534 2026-04-10T22:47:47Z Dandarmkd 31127 5537551 wikitext text/x-wiki '''Нил Кавасила''' ({{langx|el|Νεῖλος Καβάσιλας}}, ''Нилос Кавасилас'') ― [[Римска Империја|римски]] паламски теолог од 14 век<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8I1JDAAAQBAJ|title=The Greek Church of Cyprus, the Morea and Constantinople during the Frankish Era (1196-1303): A New Perspective|last=Kaffa|first=Elena|date=26 јуни 2014|publisher=Cambridge Scholars Publishing|isbn=978-1-4438-6299-8|pages=78|language=en}}</ref>, кој го наследил Свети Григориј Палама како [[Солунска епархија|митрополит Солунски]] (1357–1363). Нил, кој бил наречен Никола како лаик, често бил мешан со неговиот внук, попознатиот Никола Кавасила, најпознат по неговиот ''Коментар на Божествената Литургија.'' Нил бил учител на познатиот преведувач на [[Тома Аквински]] на [[грчки јазик]], Димитар Кидон. Како теолог, неговите најважни дела се ''Теолошкото правило'' во одбрана на разликата суштина-енергии и низа дискурси против Филиокве (латинското учење за поворката на Светиот Дух). == Наводи == {{Наводи}} * Теофил Кислас (ур.), ''Nil Cabasilas, Sur le Saint-Esprit. Introduction, texte critique, traduction et notes''(Париз, 2001). * Manuel Candal, ''Nilus Cabasilas et theologia S. Thomae.'' ''De Processione Spiritus sancti'' (Рим, 1945). {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Византиски писатели]] [[Категорија:Византиски теолози]] [[Категорија:Починати во непозната година]] [[Категорија:Родени во 14 век]] [[Категорија:Православни теолози од 14 век]] [[Категорија:Кавасилас]] [[Категорија:Римски солунски епископи]] [[Категорија:Римски солунски писатели]] [[Категорија:Религиозни писатели]] [[Категорија:Римски писатели од 14 век]] [[Категорија:Римски епископи од 14 век]] [[Категорија:Луѓе од Македонија (регион)]] ipiu3pqc9gkgcofpp535wb0ls00iego Категорија:Заглавни предлошки 14 1307338 5537623 4825802 2026-04-11T09:55:14Z Bjankuloski06 332 5537623 wikitext text/x-wiki {{Поврзанакат|Предлошки за фусноти}} [[Категорија:Предлошки за известувања]] 57p2vancc55w3djvkqu8kcqhu70fg8q Џош Сарџент 0 1310188 5537202 5534385 2026-04-10T12:47:21Z Carshalton 30527 5537202 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Џош Сарџент |image = [[Податотека:2022 FIFA World Cup United States 1–1 Wales - (20) (cropped).jpg|220px]] |fullname = Џош Томас Сарџент |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|2000|2|20}} |cityofbirth = [[О'Фелон (Мисури)|О'Фелон]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.85}} |position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]], [[Среден ред (фудбал)#Крило|крило]] |currentclub = {{Fb team Toronto}} |clubnumber = 9 |youthyears1= 2008–2016 |youthclubs1=Сент Луис Скот Галагер СЦ |youthyears2= 2016–2017 |youthclubs2=Академија ИМГ |youthyears3= 2017–2018 |youthclubs3={{Fb team Werder Bremen}} |years1=2018 |caps1= 12 |goals1= 7 |clubs1 = {{Fb team Werder Bremen II}} |years2=2018–2021 |caps2= 72 |goals2= 13 |clubs2 = {{Fb team Werder Bremen}} |years3=2021–2026 |caps3= 147 |goals3= 53 |clubs3 = {{Fb team Norwich City}} |years4=2026– |caps4= 3 |goals4= 1 |clubs4 = {{Fb team Toronto}} |nationalyears1=2015–2017 |nationalcaps1= 48 |nationalgoals1= 30 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2017 |nationalcaps2= 6 |nationalgoals2= 4 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2019 |nationalcaps3= 2 |nationalgoals3= 0 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 23 години|САД 23]] |nationalyears4=2018- |nationalcaps4= 29 |nationalgoals4= 5 |nationalteam4= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Џош Сарџент''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Joshua Thomas Sargent''; роден на [[20 февруари]] [[2000]], во [[О'Фелон (Мисури)|О'Фелон]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Торонто|Торонто]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентацијата]]. Во мај 2017 година, на 17-годишна возраст, тој станал најмладиот играч на САД кој постигнал гол на Светското првенство за играчи под 20 години.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Клупска кариера == === Рана кариера === Сарџент играл за Скот Галагер Мисури, клуб на Академијата за развој на фудбалот на САД од [[Сент Луис]], [[Мисури]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nesn.com/2017/04/josh-sargents-amazing-goal-fuels-usa-u-17-soccers-win-over-mexico/|title=Is Josh Sargent USA Soccer's Next Star? Amazing Goal Vs. Mexico Hints 'Yes'|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=2017-04-27|work=NESN.com|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> По неговиот импресивен настап на ''Најк Интернејшнл Френдлис'' во 2016 година, тој поминал две недели тренинзи со [[ФК Спортинг Канзас Сити|Спортинг Канзас Сити]] во летото 2016 година и клубот од [[МЛС]] ги стекнал правата за купување на играчот, бидејќи Сент Луис е на територијата на Спортинг Канзас Сити. Во октомври истата година, Сарџент поминал еднонеделен тренинг со холандскиот клуб [[ПСВ Ајндховен]]. Во јануари 2017 година, откако бил повикан за тимот на САД до 20 години, тој тренирал со германскиот клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]]. === Вердер Бремен === На 20 септември 2017 година, [[ФК Вердер Бремен|Вердер Бремен]] објавил дека Сарџент ќе му се приклучи на клубот на 1 јануари 2018 година, а потоа ќе потпише професионален договор на неговиот 18-ти роденден, според правилата на ФИФА. Тој играл со тимот на клубот до 23 години на пријателски натпревар и го потпишал својот договор на 20 февруари 2018 година, со што можел да се приклучи на првиот тим за сезоната 2018-19.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2018/02/20/josh-sargent-werder-bremen-signs-contract-birthday|title=USA's Sargent turns 18, signs Werder Bremen contract|last=Creditor|first=Avi|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 7 декември 2018 година, Сарџент го направил своето деби за првиот тим на [[ФК Вердер Бремен|Вердер Бремен]], влегувајќи како замена во 76. минута на натпреварот против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. Тој постигнал гол со својот прв допир на натпреварот во 78. минута, најбрзиот гол на дебитант во клупската историја.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goal.com/en-ae/news/beginners-luck-sargent-scores-with-first-touch-on-bundesliga/13g4uqzed2m5e1psxgorcppyz3|title=Josh Sargent debut goal: American teenager scores 86 seconds into first Bundesliga appearance {{!}} Goal.com|work=www.goal.com|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во февруари 2019 година, Сарџент се согласил на „долгорочно“ продолжување на договорот со клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/werder-bremen/story/3784556/josh-sargent-signs-long-term-extension-with-werder-bremen|title=U.S.'s Sargent signs long-term Bremen deal|date=2019-02-26|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> === Норич Сити === ==== Сезона 2021-22 ==== На 9 август 2021 година, Сарџент го напуштил Вердер Бремен за да му се приклучи на клубот од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], потпишувајќи четиригодишен договор за необјавена сума.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.canaries.co.uk/content/city-land-usa-international-sargent|title=City land USA international Sargent|last=City|first=Norwich|work=Norwich City|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Пет дена подоцна, тој го направил своето деби во поразот на домашен терен од 3-0 против [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], откако влегол како замена во 77 минута на местото на неговиот поранешен соиграч од Вердер Бремен, [[Милот Рашица]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.theguardian.com/football/live/2021/aug/14/norwich-city-v-liverpool-premier-league-live|title=Norwich City 0-3 Liverpool: Premier League – as it happened!|date=2021-08-14|work=the Guardian|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги постигнал своите први два гола за клубот на 24 август, во нагласената победа од 6–0 над [[АФК Борнмут|Борнмут]] во второто коло од [[Фудбалски Лига куп на Англија|Купот на ЕФЛ]].<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/sport/football/58239592|title=Norwich hit Bournemouth for six in cup|work=BBC Sport|access-date=2022-11-24|language=en-GB}}</ref> На 21 јануари 2022 година, Сарџент ги постигнал своите први лигашки голови во сезоната, во победата со 3-0 над [[ФК Вотфорд|Вотфорд]]. ==== Сезона 2022-23 ==== Сарџент останал во Норич по нивното испаѓање. Сарџент го постигнал својот прв гол во сезоната во првата победа на Норич во сезоната против [[АФК Хадерсфилд Таун|Хадерсфилд Таун]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.canaries.co.uk/match/2299760/lineups|title=Match centre - Norwich City vs Huddersfield Town|last=City|first=Norwich|work=Norwich City Football Club|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Три дена подоцна, тој забележа гол во победата од 2-0 против [[ФК Милвол|Милвол]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.canaries.co.uk/match/2299772/lineups|title=Match centre - Norwich City vs Millwall|last=City|first=Norwich|work=Norwich City Football Club|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> ===Торонто=== На 27 февруари 2026 година, Сарџент потпишал за [[МЛС]] клубот [[ФК Торонто|Торонто]] во трансфер вреден околу 15.5 милиони фунти.<ref name="toronto">{{cite news |title=Josh Sargent: Norwich City striker completes move to MLS side Toronto |url=https://www.bbc.com/sport/football/articles/c93jk35nzz0o |access-date=27 February 2026 |work=BBC Sport |date=27 February 2026}}</ref> == Репрезентативна кариера == На 7 ноември 2017 година, Сарџент го добил својот прв повик за сениорската репрезентација на САД за пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. Така, тој станал единствениот американски играч кој некогаш се појавил во камп за под 17, под 20 години и сениорски камп во истата календарска година.<ref name="ussoccer.com"/> На 28 мај 2018 година, Сарџент го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим во пријателски натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Боливија|Боливија]] и го постигнал својот прв репрезентативен гол. Тој станал четвртиот најмлад играч кој постигнал гол за САД, додека [[Тимоти Веа]], два дена помлад од Сарџент, не го постигнал својот прв гол минути подоцна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sfchronicle.com/sports/article/Sargent-Weah-both-18-score-as-US-beats-12949557.php|title=Sargent & Weah, both 18, score as US beats Bolivia 3-0 - San Francisco Chronicle|date=2018-05-29|work=web.archive.org|accessdate=2022-11-24|archive-date=2018-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20180529013056/https://www.sfchronicle.com/sports/article/Sargent-Weah-both-18-score-as-US-beats-12949557.php|url-status=dead}}</ref> == Личен живот == Џош Сарџент е во брак со Кирстен Лепинг. Тие се вериле во август 2020 година. Сарџент има една ќерка која се роди на 13 јануари 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.norfolklive.co.uk/sport/football/football-news/norwich-dean-smith-west-ham-6485677|title=Every word Dean Smith said after Norwich City's defeat at West Ham|last=Mutch|first=Michael|date=2022-01-13|work=norfolklive|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Статистика == ===Клупска статистика=== ''Статистиката е ажурирана на 5 септември 2020.'' {| class=wikitable style="font-size:90%; width:99%; text-align:center" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | [[ФК Вердер Бремен сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan="4" |{{flagsport|GER}} {{Fb team (N) Werder Bremen}} || [[Прва Бундеслига 2018-2019|БЛ]] || 10 || 2 ||[[Фудбалски куп на Германија 2018-2019|КГ]] || 0 || 0 || || - || - || - || - || - || 10 || 2 |- | [[ФК Вердер Бремен сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Прва Бундеслига 2019-2020|БЛ]] || 28+2<ref name=off>Play-Out.</ref> || 4 ||[[Фудбалски куп на Германија 2019-2020|КГ]] || 4 || 0 || || - || - || - || - || - || 34 || 4 |- | [[ФК Вердер Бремен сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Прва Бундеслига 2020-2021|БЛ]] || 32 || 5 || [[Фудбалски куп на Германија 2020-2021|КГ]] || 5 || 2 || - || - || - || - || - || - || 37 || 7 |- | [[ФК Вердер Бремен сезона 2021-2022|jul. 2021]] || [[Втора Бундеслига 2021-2022|2Б]] || 2 || 2 || [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|КГ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 2 |- ! colspan="3" |Вкупно Вердер Бремен || 74 || 13 || || 9 || 2 || || - || - || || - || - || 83 || 15 |- | [[ФК Норич Сити сезона 2021-2022|2021-2022]] || rowspan="3"|{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Norwich City}} || [[Премиер лига на Англија 2021-2022|ПЛ]] || 26 || 2 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 2+1 || 0+2 || - || - || - || - || - || - || 29 || 4 |- | [[ФК Норич Сити сезона 2022-2023|2022-2023]] || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2022-2023|ФЛЧ]] || 40 || 13 || [[ФА Куп 2022-2023|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2022-2023|ЛК]] || 0+1 || 0+0 || - || - || - || - || - || - || 41 || 13 |- | [[ФК Норич Сити сезона 2023-2024|2023-2024]] || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2023-2024|ФЛЧ]] || 24 || 15 || [[ФА Куп 2023-2024|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2023-2024|ЛК]] || 1+1 || 0+0 || - || - || - || - || - || - || 26 || 15 |- ! colspan="3" |Вкупно Норич Сити || 90 || 30 || || 6 || 2 || || - || - || || - || - || 96 || 32 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 164 || 43 || || 15 || 4 || || - || - || || - || - || 179 || 47 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" style="text-align:center" !Репрезентација!!Година!!Настапи!!Голови |- | rowspan="7" |{{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2018||6||2 |- |2019||6||3 |- |2020||0||0 |- |2021||7||0 |- |2022||4||0 |- |2023||0||0 |- |2024||4||0 |- !colspan="2"|Вкупно!!27!!5 |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== *[https://int.soccerway.com/players/joshua-sargent/479415/ Џош Сарџент на soccerway] {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Сарџент, Џош}} [[Категорија:Родени во 2000 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вердер Бремен]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Норич Сити]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Торонто]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] l4kgwwy1vcthdlay3ukc9g5g3fhoemi Тајлер Адамс 0 1310194 5537203 5493343 2026-04-10T13:12:19Z Carshalton 30527 5537203 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Adams4 (cropped).jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапионгер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016–2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019–2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022–2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023– |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014–2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]]) — американски професионален [[фудбал]]ер кој игра како офанзивен играч за врска или крилен играч за [[Премиер лига на Англија|премиерлигашкиот]] клуб [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] и капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|репрезентацијата на Соединетите Американски Држави]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс ги претставувал Соединетите Држави на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за сениорскиот тим во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === ==== Сезона 2019 ==== [[Податотека:NYRB-Chelsea (5).jpg|мини|Адамс со Њујорк Ред Булс во јули 2015 година]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, обединувајќи го со поранешниот тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> ==== Сезона 2019-20 ==== Повредата на препоните го оддалечи Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите на УЕФА]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол во 56. минута како замена за [[Норди Мукиеле]] кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Адамс го пропуштил првиот натпревар поради мала повреда на потколеницата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/tyler-adams-miss-least-two-matches-rb-leipzig-pulled-calf|title=Tyler Adams to miss at least two matches for RB Leipzig with pulled calf {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> Натпреварот завршил 3–0 (4–0 вкупен резултат) со победа на Лајпциг и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на УЕФА за прв пат. === Лидс Јунајтед === Адамс се приклучил на [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] со петгодишен договор за пријавена сума за трансфер од 20 милиони фунти на 6 јули 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август како дел од стартната постава на почетокот на сезоната со победата од 2-1 на домашен терен над [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]]. == Меѓународна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:А}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] lpdak7f7c3bufvtk8i7qbspjtv2lrku 5537204 5537203 2026-04-10T13:13:37Z Carshalton 30527 /* Наводи */ 5537204 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Adams4 (cropped).jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапионгер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016–2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019–2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022–2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023– |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014–2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]]) — американски професионален [[фудбал]]ер кој игра како офанзивен играч за врска или крилен играч за [[Премиер лига на Англија|премиерлигашкиот]] клуб [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] и капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|репрезентацијата на Соединетите Американски Држави]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс ги претставувал Соединетите Држави на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за сениорскиот тим во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === ==== Сезона 2019 ==== [[Податотека:NYRB-Chelsea (5).jpg|мини|Адамс со Њујорк Ред Булс во јули 2015 година]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, обединувајќи го со поранешниот тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> ==== Сезона 2019-20 ==== Повредата на препоните го оддалечи Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите на УЕФА]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол во 56. минута како замена за [[Норди Мукиеле]] кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Адамс го пропуштил првиот натпревар поради мала повреда на потколеницата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/tyler-adams-miss-least-two-matches-rb-leipzig-pulled-calf|title=Tyler Adams to miss at least two matches for RB Leipzig with pulled calf {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> Натпреварот завршил 3–0 (4–0 вкупен резултат) со победа на Лајпциг и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на УЕФА за прв пат. === Лидс Јунајтед === Адамс се приклучил на [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] со петгодишен договор за пријавена сума за трансфер од 20 милиони фунти на 6 јули 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август како дел од стартната постава на почетокот на сезоната со победата од 2-1 на домашен терен над [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]]. == Меѓународна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] mz02n4oukjhluvkwnqlnx3em28yyza1 5537205 5537204 2026-04-10T13:13:54Z Carshalton 30527 /* Наводи */ 5537205 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Adams4 (cropped).jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапионгер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016–2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019–2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022–2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023– |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014–2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]]) — американски професионален [[фудбал]]ер кој игра како офанзивен играч за врска или крилен играч за [[Премиер лига на Англија|премиерлигашкиот]] клуб [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] и капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|репрезентацијата на Соединетите Американски Држави]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс ги претставувал Соединетите Држави на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за сениорскиот тим во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === ==== Сезона 2019 ==== [[Податотека:NYRB-Chelsea (5).jpg|мини|Адамс со Њујорк Ред Булс во јули 2015 година]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, обединувајќи го со поранешниот тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> ==== Сезона 2019-20 ==== Повредата на препоните го оддалечи Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите на УЕФА]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол во 56. минута како замена за [[Норди Мукиеле]] кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Адамс го пропуштил првиот натпревар поради мала повреда на потколеницата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/tyler-adams-miss-least-two-matches-rb-leipzig-pulled-calf|title=Tyler Adams to miss at least two matches for RB Leipzig with pulled calf {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> Натпреварот завршил 3–0 (4–0 вкупен резултат) со победа на Лајпциг и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на УЕФА за прв пат. === Лидс Јунајтед === Адамс се приклучил на [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] со петгодишен договор за пријавена сума за трансфер од 20 милиони фунти на 6 јули 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август како дел од стартната постава на почетокот на сезоната со победата од 2-1 на домашен терен над [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]]. == Меѓународна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] j4gkubdps24qve7agbmmkb357n1u47z 5537252 5537205 2026-04-10T14:37:33Z Carshalton 30527 5537252 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс ги претставувал Соединетите Држави на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за сениорскиот тим во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс во дресот на [[РБ Лајпциг]] во 2021]] ==== Сезона 2019 ==== Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, обединувајќи го со поранешниот тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> ==== Сезона 2019-20 ==== Повредата на препоните го оддалечи Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите на УЕФА]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол во 56. минута како замена за [[Норди Мукиеле]] кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Адамс го пропуштил првиот натпревар поради мала повреда на потколеницата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/tyler-adams-miss-least-two-matches-rb-leipzig-pulled-calf|title=Tyler Adams to miss at least two matches for RB Leipzig with pulled calf {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> Натпреварот завршил 3–0 (4–0 вкупен резултат) со победа на Лајпциг и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на УЕФА за прв пат. === Лидс Јунајтед === Адамс се приклучил на [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] со петгодишен договор за пријавена сума за трансфер од 20 милиони фунти на 6 јули 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август како дел од стартната постава на почетокот на сезоната со победата од 2-1 на домашен терен над [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]]. == Меѓународна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] rkfy5wwajr8h85b48btujdl9bmjcspz 5537265 5537252 2026-04-10T14:49:32Z Carshalton 30527 /* РБ Лајпциг */ 5537265 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс ги претставувал Соединетите Држави на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за сениорскиот тим во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}}; Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === Адамс се приклучил на [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] со петгодишен договор за пријавена сума за трансфер од 20 милиони фунти на 6 јули 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август како дел од стартната постава на почетокот на сезоната со победата од 2-1 на домашен терен над [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]]. == Меѓународна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 4ey99gadm91g6hxpzd5ucdi6vjn13m5 5537287 5537265 2026-04-10T15:20:45Z Carshalton 30527 5537287 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === Адамс се приклучил на [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] со петгодишен договор за пријавена сума за трансфер од 20 милиони фунти на 6 јули 2022 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август како дел од стартната постава на почетокот на сезоната со победата од 2-1 на домашен терен над [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]]. == Репрезентативна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] d27sbc3hm085t9vhbzzk37x6920jzfg 5537292 5537287 2026-04-10T15:30:57Z Carshalton 30527 5537292 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил именуван за капитен на [[Фудбалска репрезентација на САД|Фудбалската репрезентација на САД]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство во фудбал во 2022 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] p9spx46uxvvs57mud2ziifp66772lx8 5537301 5537292 2026-04-10T15:42:22Z Carshalton 30527 /* Репрезентативна кариера */ 5537301 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == [[Податотека:2022 FIFA World Cup England 0-0 USA - Adams and Mount.jpg|thumb|Адамс (лево) во воздушен дуел со [[Мејсон Маунт]] (десно) за време на натпревар меѓу {{NazNB|FUrep|USA}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} на [[Светско првенство во фудбал 2022|СП 2022]]]] Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил назначен за [[капитен]] на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство 2022 година]] во [[Катар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="6" |[[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] gieulnkt1i1h4wwwqfxvw8inw2jqdmg 5537303 5537301 2026-04-10T15:43:29Z Carshalton 30527 /* Репрезентација */ 5537303 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == [[Податотека:2022 FIFA World Cup England 0-0 USA - Adams and Mount.jpg|thumb|Адамс (лево) во воздушен дуел со [[Мејсон Маунт]] (десно) за време на натпревар меѓу {{NazNB|FUrep|USA}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} на [[Светско првенство во фудбал 2022|СП 2022]]]] Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил назначен за [[капитен]] на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство 2022 година]] во [[Катар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" !Репрезентација !Година !'''Настапи''' !Голови |- |rowspan="6"|{{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !32 !1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] dwfi8fc8gtdr2oixz25dq9jud91vim6 5537305 5537303 2026-04-10T15:44:30Z Carshalton 30527 /* Репрезентација */ 5537305 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == [[Податотека:2022 FIFA World Cup England 0-0 USA - Adams and Mount.jpg|thumb|Адамс (лево) во воздушен дуел со [[Мејсон Маунт]] (десно) за време на натпревар меѓу {{NazNB|FUrep|USA}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} на [[Светско првенство во фудбал 2022|СП 2022]]]] Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил назначен за [[капитен]] на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство 2022 година]] во [[Катар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" style="text-align:center" !Репрезентација!!Година!!Настапи!!Голови |- |rowspan="6"|{{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- !colspan="2"|Вкупно!!32!!1 |} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 8osuu97ktejjjhu6xohduicn9v69pfs 5537311 5537305 2026-04-10T15:49:37Z Carshalton 30527 5537311 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == [[Податотека:2022 FIFA World Cup England 0-0 USA - Adams and Mount.jpg|thumb|Адамс (лево) во воздушен дуел со [[Мејсон Маунт]] (десно) за време на натпревар меѓу {{NazNB|FUrep|USA}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} на [[Светско првенство во фудбал 2022|СП 2022]]]] Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил назначен за [[капитен]] на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство 2022 година]] во [[Катар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" style="text-align:center" !Репрезентација!!Година!!Настапи!!Голови |- |rowspan="6"|{{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- !colspan="2"|Вкупно!!32!!1 |} ==Титули== ===Клупски=== ==== Њујорк Ред Булс ==== *'''[[MLS Supporters Shield]]''' : 1 : 2018 ==== РБ Лајпциг ==== *'''{{Трофеј-Фудбалски куп на Германија}} [[Фудбалски куп на Германија|Куп на Германија]]''' : 1 : 2021-2022 ===Репрезентативни=== ; САД *'''[[КОНКАКАФ Лига на нации]]''' : 2 : 2019-2020, 2023-2024 == Наводи == {{наводи}} {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 94137hj6cpscoe6pi3lwcoend7lcgx1 5537314 5537311 2026-04-10T15:55:11Z Carshalton 30527 5537314 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == [[Податотека:2022 FIFA World Cup England 0-0 USA - Adams and Mount.jpg|thumb|Адамс (лево) во воздушен дуел со [[Мејсон Маунт]] (десно) за време на натпревар меѓу {{NazNB|FUrep|USA}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} на [[Светско првенство во фудбал 2022|СП 2022]]]] Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил назначен за [[капитен]] на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство 2022 година]] во [[Катар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика == === Клуб === {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Клуб ! rowspan="2" |Сезона ! colspan="3" |Лига ! colspan="2" |Национален куп ! colspan="2" |Лига куп ! colspan="2" |Континентален куп ! colspan="2" |Вкупно |- !Дивизија !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови !'''Настапи''' !Голови |- | rowspan="3" |[[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] |2015 | rowspan="2" |[[УСЛ]] |11 |0 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2016 |22 |0 | colspan="2" |— |4 |0 | colspan="2" |— |26 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !33 !0 !1 !0 !4 !0 ! colspan="2" |— !38 !0 |- | rowspan="4" |[[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] |2016 | rowspan="3" |[[МЛС]] |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |0 |4 |0 |- |2017 |27 |2 |5 |0 |3 |0 | colspan="2" |— |35 |2 |- |2018 |31 |0 |1 |0 |4 |0 |6 |1 |42 |1 |- ! colspan="2" |Вкупно !59 !2 !6 !0 !7 !0 !9 !1 !81 !3 |- | rowspan="5" |[[РБ Лајпциг]] |2018–19 |[[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслига]] |10 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |12 |0 |- |2019–20 |Бундеслига |14 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |3 |1 |17 |1 |- |2020–21 |Бундеслига |27 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |6 |0 |37 |1 |- |2021–22 |Бундеслига |24 |0 |4 |0 | colspan="2" |— |9 |0 |37 |0 |- ! colspan="2" |Вкупно !75 !1 !10 !0 ! colspan="2" |— !18 !1 !103 !2 |- |[[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] |2022–23 |[[Премиер лига]] |13 |0 |0 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |13 |0 |- ! colspan="3" |Вкупно цела кариера !180 !3 !17 !0 !11 !0 !27 !2 !235 !5 |} === Репрезентација === {| class="wikitable" style="text-align:center" !Репрезентација!!Година!!Настапи!!Голови |- |rowspan="6"|{{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- !colspan="2"|Вкупно!!32!!1 |} ==Титули== ===Клупски=== ==== Њујорк Ред Булс ==== *'''[[MLS Supporters Shield]]''' : 1 : 2018 ==== РБ Лајпциг ==== *'''{{Трофеј-Фудбалски куп на Германија}} [[Фудбалски куп на Германија|Куп на Германија]]''' : 1 : 2021-2022 ===Репрезентативни=== ; САД *'''[[КОНКАКАФ Лига на нации]]''' : 2 : 2019-2020, 2023-2024 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=САД |image3= Flag of United States.svg }} *[https://www.soccerway.com/player/adams-tyler/CWnkAe9t/ Тајлер Адамс на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/tyler-adams/profil/spieler/332705 Тајлер Адамс на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/222776/tyler-adams Тајлер Адамс на espn] *[https://www.whoscored.com/players/315275/show/tyler-adams Тајлер Адамс на whoscored] {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 6z3qohbhl1r08v8fbnt4e0g713ajrlu 5537336 5537314 2026-04-10T16:38:31Z Carshalton 30527 5537336 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 |playername = Тајлер Адамс |image = [[Податотека:Tyler Adams WC2022.jpg|200px]] |fullname = Тајлер Шан Адамс<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2786707 |title=2022/23 Premier League squad lists |publisher=Premier League |date=September 14, 2022 |access-date=September 14, 2022}}</ref> |dateofbirth = {{birth date and age|df=y|1999|2|14}} |cityofbirth = [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]] |countryofbirth = [[САД]] |nationality = {{flagsport|USA}} [[САД]] |height = {{height|m=1.75}} |position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] |currentclub = {{Fb team AFC Bournemouth}} |clubnumber = 12 |youthyears1= 2012–2015 |youthclubs1={{Fb team New York Red Bulls}} |years1=2015-2016 |caps1= 31 |goals1= 0 |clubs1 = {{Fb team New York Red Bulls}} II |years2=2016-2019 |caps2= 59 |goals2= 2 |clubs2 = {{Fb team New York Red Bulls}} |years3=2019-2022 |caps3= 75 |goals3= 1 |clubs3 = {{Fb team RB Leipzig}} |years4=2022-2023 |caps4= 24 |goals4= 0 |clubs4 = {{Fb team Leeds United}} |years5=2023- |caps5= 49 |goals5= 2 |clubs5 = {{Fb team AFC Bournemouth}} |nationalyears1=2014-2015 |nationalcaps1= 23 |nationalgoals1= 0 |nationalteam1= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 17 години|САД 17]] |nationalyears2=2016-2017 |nationalcaps2= 12 |nationalgoals2= 1 |nationalteam2= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД под 20 години|САД 20]] |nationalyears3=2017- |nationalcaps3= 52 |nationalgoals3= 2 |nationalteam3= {{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] }} '''Тајлер Шан Адамс''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''Tyler Shaan Adams''; роден на [[13 ноември]] [[2002]], во [[Вапингер (Њујорк)|Вапингер]]) — [[Американци|американски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[АФК Борнмут|Борнмут]] и на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]]. Првенствено како играч од средниот ред, Адамс е способен да игра како бек или крило на двете страни од одбраната или средниот ред. Адамс го претставувал САД на повеќе младински нивоа пред да го направи своето деби за [[Фудбалска репрезентација на САД|сениорската репрезентација]] во 2017 година. == Клупска кариера == === Рана кариера === Адамс се приклучил на Академијата на Ред Булс во 2011 година и играл со играчите под 13, 14 и до 16 години пред да стане професионалец. === Њујорк Ред Булс II === [[File:Adams4 (cropped).jpg|left|thumb|255x255px|Адамс играјќи за Њујорк Ред Булс II во 2015]] На 19 март 2015 година, Адамс потпишал договор со Њујорк Ред Булс II, сениорскиот резервен тим на клубот кој игра во [[Унајтед фудбалска лига|Унајтед фудбалската лига]]. Адамс го направил своето деби за тимот на 4 април 2015 година, во победата со 4–1 над Торонто ФК II, прва победа во клупската историја. Откако редовно играл за тимот во текот на сезоната 2016, Адамс му помогнал на клубот да победи со 5-1 над Своуп Парк Ренџерс во финалето на Купот на УСЛ 2016. === Њујорк Ред Булс === На 23 јули 2015 година, Адамс го направи своето деби со првиот тим на [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] во пријателски натпревар против шампионот во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Челси|Челси]]. Тој го постигнал вториот гол на натпреварот, удирајќи со глава покрај [[Асмир Беговиќ]] во 69. минута, додека Ред Булс победиле со 4–2. Адамс го потпишал својот прв договор за сениорскиот тим на 3 ноември 2015 година и се приклучил на првиот тим во претсезонскиот тренинг камп во 2016 година. Адамс го направил своето прво појавување на клупата за [[МЛС]] како неискористена замена на 1 април 2016 година, за време на поразот со 1-0 од [[ФК Њу Ингланд Револушн|Њу Ингланд Револушн]], а на 13 април го направи своето деби во МЛС, почнувајќи од стартот со [[ФК Сан Хосе Ертквејкс|Сан Хосе Ертквејкс]], пред да се врати во Ред Булс II на позајмица до крајот на сезоната. Адамс се појавил како редовен стартер за сениорскиот тим на Ред Булс во сезоната 2017. На 15 август 2017 година, Адамс му помогнал на Њујорк да дојде до победа од 3–2 над [[ФК Синсинати]], асистирајќи при израмнувањето на [[Бредли Рајт-Филипс]] во 77 минута. Со победата, Њујорк стигнал до своето прво финале на Отворениот куп од 2003 година.<ref name="ussoccer.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories|title=News & Stories {{!}} U.S. Soccer Official Website|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Адамс ги постигнал своите први два гола во МЛС во ремито 3–3 со [[ФК Ди Си Јунајтед|Ди Си Јунајтед]] на 27 септември 2017 година. На 13 март 2018 година, Адамс го отворил резултатот за Њујорк во победата со 3–1 над [[Клуб Тихуана]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите на КОНКАКАФ за прв пат во својата историја. === РБ Лајпциг === [[File:2021-11-06 Fußball, Männer, 1. Bundesliga, RB Leipzig - Borussia Dortmund 1DX 1527 by Stepro (cropped).jpg|thumb|Адамс со [[РБ Лајпциг]] во 2021]] Адамс се приклучил на [[РБ Лајпциг]] во јануари 2019 година, каде повторно имал можност да соработува со својот поранешен тренер [[Џеси Марш]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rbleipzig.com/de/news/neuigkeiten/|title=RB Leipzig News - Aktuelle Nachrichten zu RB Leipzig|work=rbleipzig.com|language=de|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го започнал својот прв натпревар во [[Прва Бундеслига (фудбал)|Бундеслигата]] на 27 јануари во победата со 4-0 против [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. На 16 февруари, Адамс ја забележал својата прва асистенција во Бундеслигата во победата од 3–1 над [[ФК Штутгарт|Штутгарт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.si.com/soccer/2019/02/16/tyler-adams-rb-leipzig-stuttgart-bundesliga|title=WATCH: Tyler Adams gets assist in RB Leipzig win|last=Press|first=Associated|work=Sports Illustrated|language=en-us|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој ги пропуштил сите априлски натпревари поради повреда, а дотогаш Лајпциг немал изгубено ниту еден натпревар со него на теренот. На 16 мај, Адамс се вратил во тимот, а единаесет дена подоцна го започнал финалето на [[ДФБ-Покал]] против [[Бајерн Минхен|Баерн Минхен]] во кое Лајпциг загубил со 0–3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2019/05/16/tyler-adams-recovered-from-adductor-injury/39486313/|title=Tyler Adams recovered from adductor injury|work=USA TODAY|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> Повредата на препоните го оддалечила Адамс од терените во летото 2019 година и првата половина од сезоната 2019-20 во Бундеслигата. Тој се вратил на последниот натпревар пред зимската пауза, играјќи 86 минути во победата од 3–1 над [[ФК Аугсбург|Аугсбург]]. На 10 март, Адамс го направил своето деби во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]] во реванш натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем Хотспар]], кога влегол како замена за [[Норди Мукиеле]], кој се здобил со повреда на главата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|title=Tyler Adams makes Champions League debut - RB Leipzig stroll past Tottenham|work=www.transfermarkt.us|language=en|accessdate=2022-11-24|archive-date=2022-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124215256/https://www.transfermarkt.us/tyler-adams-makes-champions-league-debut-rb-leipzig-stroll-past-tottenham/view/news/356671|url-status=dead}}</ref> Натпреварот завршил со победа на Лајпциг 3–0 (4–0 вкупен резултат) и пласман во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mlssoccer.com/news/rb-leipzigs-tyler-adams-makes-uefa-champions-league-debut-victory-over-tottenham|title=RB Leipzig's Tyler Adams makes UEFA Champions League debut in victory over Tottenham {{!}} MLSSoccer.com|last=mlssoccer|work=mlssoccer|accessdate=2022-11-24}}</ref> На 13 август 2020 година, Адамс го постигнал победничкиот гол за Лајпциг во победата од 2–1 над [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]], помагајќи му на клубот да се пласира во полуфиналето на Лигата на шампионите за првпат во нивната историја. Во сезоната 2021-2022, неговата последна во Лајпциг, тој го освоил [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|Купот на Германија]] со клубот после победата на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] над {{Fb team (N) Freiburg}};<ref>{{cite web|url=https://www.redbull.com/int-en/rb-leipzig-german-cup-champions|title=A thriller in Berlin: how relentless RB Leipzig won their first major title|language=en|date=23 мај 2022|access-date=10 април 2026}}</ref> Адамс натпреварот го започнал на клупата, но се појавил во игра како замена во [[Продолжеток (спорт)|првото продолжение]] на местото на [[Конрад Лајмер]]. Вкупно во дресот на РБ Лајпциг, Адамс одиграл 103 натпревари и постигнал 2 гола. === Лидс Јунајтед === На 6 јули 2022 година, Адамс потпишал петгодишен договор со англискиот клуб од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], во трансфер вреден 20 милиони фунти.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bbc.com/sport/articles/cz7n2ge8kk2o|title=Leeds transfer news: Tyler Adams on the qualities he offers|work=BBC Sport|language=en-GB|accessdate=2022-11-24}}</ref> Тој го направил своето првенствено деби за Лидс на 6 август, како дел од стартната постава во натпреварот на отворањето на сезоната добиен со 2-1 на домашен терен против [[ФК Вулверхемптон Вондерерс|Вулверхемптон Вондерерс]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2022/aug/06/leeds-wolves-premier-league-match-report|title= Brenden Aaronson inspires Leeds to comeback victory over Wolves|last=Unwin|first=Will|date=August 6, 2022|access-date=August 7, 2022|website=[[The Guardian]]}}</ref> Откако импресионирал со своите изведби во средниот ред неколку месеци по ред, Адамс ја повредил тетивата на тренинг пред вториот натпревар против Вулверхемптон за сезоната на 18 март. Подоцна истиот месец, тој бил подложен на операција, поради што морал да го пропушти остатокот од сезоната.<ref>{{Cite web|url= https://www.nytimes.com/athletic/4435889/2023/04/21/tyler-adams-leeds-injury-latest/|title=Leeds boss Javi Gracia unsure whether Tyler Adams will play again this season| website=[[The Athletic]]|last=Hay|first=Phil|date=April 21, 2023|access-date=July 3, 2023}}</ref> ===Борнмут=== После испаѓањето на Лидс од Премиер лигата на крајот од сезоната 2022-2023, Адамс потпишал петгодишен договор со [[АФК Борнмут|Борнмут]] што му овозможило да остане во највисокото ниво на англискиот фудбал.<ref>{{cite web |title=Tyler Adams joins AFC Bournemouth |url=https://www.afcb.co.uk/news/first-team/tyler-adams-joins-afc-bournemouth/ |publisher=[[AFC Bournemouth]] |access-date=August 20, 2023 |date=August 20, 2023 }}</ref> == Репрезентативна кариера == [[Податотека:2022 FIFA World Cup England 0-0 USA - Adams and Mount.jpg|thumb|Адамс (лево) во воздушен дуел со [[Мејсон Маунт]] (десно) за време на натпревар меѓу {{NazNB|FUrep|USA}} и {{NazNB|FUrep|ENG}} на [[Светско првенство во фудбал 2022|СП 2022]]]] Адамс ги претставувал Соединетите Американски Држави со тимовите под 15, 17 и под 20 години. Тој се појавил на сите натпревари на неговиот тим на првенството на КОНКАКАФ до 17 години во 2015 година во [[Хондурас]], помагајќи им на САД да се квалификуваат за Светското првенство на ФИФА до 17 години во 2015 година.<ref name="ussoccer.com"/> Во мај 2017 година, Адамс ги одиграл сите натпревари за Соединетите Држави на Светското првенство на ФИФА до 20 години во Јужна Кореја 2017 година. На 14 ноември 2017 година, Адамс го одиграл својот прв натпревар за сениорската репрезентација, играјќи ги цели 90 минути во ремито 1–1 со [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]. На 11 септември 2018 година, Тајлер Адамс постигнал гол против [[Фудбалска репрезентација на Мексико|Мексико]] на пријателски натпревар на стадионот Нисан во [[Нешвил]], [[Тенеси]]. Во јуни 2019 година, Адамс бил именуван во тимот за Златниот куп на КОНКАКАФ 2019,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/berhalter-names-2019-gold-cup-roster|title=Berhalter Names 23-Player Roster for 2019 CONCACAF Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> но бил принуден да се повлече поради повреда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ussoccer.com/stories/2019/06/injury-forces-tyler-adams-to-withdraw-from-us-mnt-roster-for-2019-gold-cup|title=Injury Forces Tyler Adams to Withdraw from U.S. Men’s National Team Roster for 2019 Concacaf Gold Cup|work=www.ussoccer.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Во ноември 2022 година, Адамс бил назначен за [[капитен]] на [[Фудбалска репрезентација на САД|американската репрезентација]] за [[Светско првенство во фудбал 2022|Светското првенство 2022 година]] во [[Катар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/4807229/world-cup-2022-tyler-adams-named-united-states-captain|title=Red, White & 'Do: McKennie gets patriotic dye job|date=2022-11-20|work=ESPN.com|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> Ова го направило најмладиот капитен на првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apnews.com/article/2022-world-cup-tyler-adams-us-captain-2afd9c4c823abb6ef9d8a2dd9f41a705|title=Tyler Adams to captain US, youngest at this year's World Cup|date=2022-11-20|work=AP NEWS|language=en|accessdate=2022-11-24}}</ref> и најмладиот американски капитен од 1950 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.poughkeepsiejournal.com/story/sports/2022/11/21/tyler-adams-in-world-cup-sparks-dutchess-ted-lasso-support/69661912007/|title=Tyler Adams begins World Cup with home Dutchess fanbase, Ted Lasso behind him|work=Poughkeepsie Journal|language=en-US|accessdate=2022-11-24}}</ref> == Личен живот == Адамс е роден во округот Дачес, Њујорк во семејството на Мелиса Русо. Неговиот очув, Дерил Саливан, бил фудбалски тренер во средно училиште и колеџ. Адамс дипломирал на средното училиште Рој К. Кечам во [[Вопингерс Фолс (Њујорк)|Вопингерс Фолс, Њујорк]]. == Статистика на кариерата == === Клупска статистика === ''Статистиката е ажурирана на 11 јуни 2025'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2015 || rowspan=2| {{flagsport|USA}} [[ФК Њујорк Ред Булс II|Њујорк Ред Булс II]] || [[УСЛ 2015|УСЛ]] || 11 || 0 || [[Отворен куп на САД 2015|УСКуп]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- | 2016 || [[УСЛ 2016|УСЛ]] || 18+4<ref name=off>Play-off.</ref> || 0 || [[Отворен куп на САД 2016|УСКуп]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 22 || 3 |- !colspan="3"| Вкупно Њујорк Ред Булс II || 29+4 || 3 || || 1 || 0 || || - || - || || - || - || 34 || 3 |- | 2016 || rowspan=3| {{flagsport|USA}} [[ФК Њујорк Ред Булс|Њујорк Ред Булс]] || [[МЛС 2016|МЛС]] || 1 || 0 || [[Отворен куп на САД 2016|УСКуп]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 1 || 0 |- | [[ФК Њујорк Ред Булс сезона 2017|2017]] || [[МЛС 2017|МЛС]] || 24+3<ref name=off/> || 2 || [[Отворен куп на САД 2017|УСКуп]] || 5 || 0 || [[CONCACAF Champions League 2016-2017|CCL]] || 3 || 0 || - || - || - || 35 || 2 |- | 2018 || [[МЛС 2018|МЛС]] || 27+4<ref name=off/> || 0 || [[Отворен куп на САД 2018|УСКуп]] || 1 || 0 || [[КОНКАКАФ Лига на шампиони 2018|КЛШ]] || 6 || 1 || - || - || - || 38 || 1 |- !colspan="3"| Вкупно Њујорк Ред Булс || 52+7 || 2 || || 6 || 0 || || 9 || 1 || || - || - || 74 || 3 |- | јан.-јун. 2019 || rowspan="4" |{{flagsport|GER}} {{Fb team (N) RB Leipzig}} || [[Прва Бундеслига 2018-2019|БЛ]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Германија 2018-2019|КГ]] || 2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- |[[РБ Лајпциг сезона 2019-2020|2019-2020]] ||[[Прва Бундеслига 2019-2020|БЛ]] || 14 || 0 || [[Фудбалски куп на Германија 2019-2020|КГ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2019-2020|ЛШ]] || 3 || 1 || - || - || - || 17 || 1 |- |[[РБ Лајпциг сезона 2020-2021|2020-2021]] ||[[Прва Бундеслига 2020-2021|БЛ]] || 27 || 1 || [[Фудбалски куп на Германија 2020-2021|КГ]] || 4 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2020-2021|ЛШ]] || 6 || 0 || - || - || - || 37 || 1 |- |[[РБ Лајпциг сезона 2021-2022|2021-2022]] ||[[Прва Бундеслига 2021-2022|БЛ]] || 24 || 0 || [[Фудбалски куп на Германија 2021-2022|КГ]] || 4 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2021-2022|ЛЕ]] || 5+4 || 0 || - || - || - || 37 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно РБ Лајпциг || 75 || 1 || || 10 || 0 || || 18 || 1 || || - || - || 103 || 2 |- | [[ФК Лидс Јунајтед сезона 2022-2023|2022-2023]] || rowspan="1" |{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Leeds United}} || [[Премиер лига на Англија 2022-2023|ПЛ]] || 24 || 0 || [[ФА куп 2022-2023|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2022-2023|ЛК]] || 2+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 26 || 0 |- | [[АФК Борнмут сезона 2023-2024|2023-2024]] || rowspan="3" |{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) AFC Bournemouth}} || [[Премиер лига на Англија 2023-2024|ПЛ]] || 3 || 0 || [[ФА куп 2023-2024|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2023-2024|ЛК]] || 0+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[АФК Борнмут сезона 2024-2025|2024-2025]] || [[Премиер лига на Англија 2024-2025|ПЛ]] || 28 || 0 || [[ФА куп 2024-2025|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2024-2025|ЛК]] || 4+0 || 0+0 || - || - || - || - || - || - || 32 || 0 |- | [[АФК Борнмут сезона 2025-2026|2025-2026]] || [[Премиер лига на Англија 2025-2026|ПЛ]] || 18 || 2 || [[ФА куп 2025-2026|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2025-2026|ЛК]] || 0+1 || 0+0 || - || - || - || - || - || - || 19 || 0 |- !colspan="3"| Вкупно Борнмут || 49 || 2 || || 6 || 0 || || - || - || || - || - || 55 || 2 |- !colspan="3"| Вкупно во кариерата || 240 || 5 || || 25 || 0 || || 27 || 2 || || - || - || 292 || 7 |- |} === Репрезентација === {| class="wikitable" style="text-align:center" !Репрезентација!!Година!!Настапи!!Голови |- |rowspan="6"|{{flagsport|USA}} [[Фудбалска репрезентација на САД|САД]] |2017 |1 |0 |- |2018 |8 |1 |- |2019 |1 |0 |- |2020 |2 |0 |- |2021 |10 |0 |- |2022 |10 |0 |- !colspan="2"|Вкупно!!32!!1 |} ==Титули== ===Клупски=== ==== Њујорк Ред Булс ==== *'''[[MLS Supporters Shield]]''' : 1 : 2018 ==== РБ Лајпциг ==== *'''{{Трофеј-Фудбалски куп на Германија}} [[Фудбалски куп на Германија|Куп на Германија]]''' : 1 : 2021-2022 ===Репрезентативни=== ; САД *'''[[КОНКАКАФ Лига на нации]]''' : 2 : 2019-2020, 2023-2024 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=САД |image3= Flag of United States.svg }} *[https://www.soccerway.com/player/adams-tyler/CWnkAe9t/ Тајлер Адамс на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/tyler-adams/profil/spieler/332705 Тајлер Адамс на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/222776/tyler-adams Тајлер Адамс на espn] *[https://www.whoscored.com/players/315275/show/tyler-adams Тајлер Адамс на whoscored] {{Состав на АФК Борнмут}} {{Состав на САД на СП фудбал 2022}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Адамс, Тајлер}} [[Категорија:Родени во 1999 година]] [[Категорија:Американски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Њујорк Ред Булс]] [[Категорија:Фудбалери на РБ Лајпциг]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на АФК Борнмут]] [[Категорија:Фудбалери од Бундеслигата]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 9o7ch5e7mqzh0ivgfbb4lrrywkmw41t Ацо Гогов 0 1310486 5537488 5383941 2026-04-10T20:27:57Z Dandarmkd 31127 5537488 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Ацо Гогов | image = | caption = | birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1971|11|24}} | birth_place = {{роден во|Струмица}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] | death_date = | death_place = | occupation = [[писател]], [[Драмска уметност|драматург]] и [[Книжевна критика|книжевен]] и [[театар]]ски критичар | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Ацо Гогов''' (24 ноември 1971, [[Струмица]]) — [[Македонија|македонски]] [[Писател|писател]], [[Драмска уметност|драматург]] и [[Книжевна критика|книжевен]] и [[театар]]ски критичар. ==Творештво== Ацо Гогов работи во [[Центар за култура „Антон Панов“ – Струмица|Народниот театар „Антон Панов“]] во [[Струмица]]. Основно и средно образование завршил во родниот град. Дипломирал на Катедрата по општа и компаративна книжевност на Филолошкиот факултет во Скопје. Објавил три книги со куси раскази: „''Географија на маленкоста''“ (2009), „''[[Триптихон]]''“ (2017) и „[[Единствен матичен број (книга)|''Единствен матичен број'']]“ (2012). Ја објавил книгата со театарски записи „''Децата на Мнемосина''“ во 2019 година. Во 2013 година бил застапен во првата антологија на македонската песна во проза, „''[[Бденија и виденија]]''“,<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 361-362.</ref> а три негови кратки раскази се застапени во антологијата на македонскиот краток расказ, „[[Џинџуџе во земјата на афионите]]“ ([[Темплум]], 2022).<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 207-210.</ref> Во 2024 година ја објавил книгата есеи „Патот накај дома“. == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гогов, Ацо}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1971 година]] [[Категорија:Македонски раскажувачи]] [[Категорија:Македонски драматурзи]] [[Категорија:Македонски книжевни критичари]] [[Категорија:Македонски театарски критичари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] itxmrrqxv0k7du3af03498c3oivjfoq Тања Аждаја 0 1310723 5537367 5383797 2026-04-10T17:40:26Z Dandarmkd 31127 5537367 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Тања Аждаја | image = | caption = | birth_date = {{birth year and age|1985}} | birth_place = {{роден во|Штип}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] | death_date = | death_place = | occupation = [[Поет]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Тања Аждаја''' (1985, [[Штип]]) — [[Македонија|македонска]] [[поет]]еса. ==Творештво== Во 2019 година ги објавила книгата со игри на зборови „''Гајле cinema''“ и илустрираната книга со игри на зборови и цртежи „''Сеир и ништо''“ (заедно со Брадестиот Џо). Во 2022 година излегла и нејзината стихозбирка „''Зборка''“. Покрај тоа, на [[Интернет|интернет]]-порталот „Окно“ објавувала кратки прозни дела, а некои од нив се преведени на [[хрватски јазик]] и објавени на интернет-порталот „''Čovjek-časopis''“.<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 367.</ref> Три нејзини раскази се застапени во антологијата на македонскиот краток расказ „[[Џинџуџе во земјата на афионите]]“ (Темплум, 2022).<ref>Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), ''Џинџуџе во земјата на афионите: антологија на македонскиот краток расказ''. Скопје: Темплум, 2022, стр. 329-332.</ref> == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Аждаја, Тања}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1985 година]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] [[Категорија:Македонски поетеси]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] hk0ipq5rkdrnxvw2msv7gf9lw9uccd2 Анџелика Митрашиновиќ 0 1311703 5537388 5303669 2026-04-10T18:09:57Z Dandarmkd 31127 5537388 wikitext text/x-wiki '''Анџелика Митрашиновиќ ''' (р. {{родена на|14|август|1993}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонска]] [[кошарка]]рка. Нејзината висина е 175 цм. Таа има играно за Тарбес во [[Франција]]. Анџелика Митрашиновиќ била прогласена за најдобра кошаркарка за 2021 година, во изборот на [[КФМ|Кошаркарската федерација на Македонија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.proballers.com/basketball/player/243718/andzelika-mitrasinovic|title=Анџелика Митрашиновиќ|work=https://www.proballers.com/basketball/player/243718/andzelika-mitrasinovicx|accessdate=2022-12-18|archive-date=2022-12-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20221218213355/https://www.proballers.com/basketball/player/243718/andzelika-mitrasinovic|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0|title=КФМ|work=https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://basketball.eurobasket.com/player/Andjelika-Mitrashinovic/127829?Women=1 Анџелика Митрашиновиќ] на Eurobasket.com {{никулец}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Митрашиновиќ, Анџелика}} [[Категорија:Македонски кошаркарки]] [[Категорија:Кошаркари од Скопје]] 2nc2gs4c3sxafdrp05me1fj1i3asljo Васил Адамов 0 1315256 5537251 5106523 2026-04-10T14:35:28Z Dandarmkd 31127 5537251 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|име=Васил Адамов|роден-место=[[Дебел Даб]], [[Солунски Вилает]], [[Османлиска Империја]]|народност=[[Македонци|Македонец]]}} '''Васил Адамов''' (Роден во {{Роден во|Дебел Даб}}, [[Пиринска Македонија|пиринскиот дел]] на [[Македонија (регион)|Македонија]] — {{Починат|||1948}}, {{Починат во|Пиринска Македонија|Царство Бугарија|}}) — [[Македонци|македонски]] активист. Жртва на [[Комунизам|комунистичкиот]] режим во [[Бугарија]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Зловещата - 1948 год. за Пиринска Македония|last=Монев|first=Крум|location=Горна Џумаја|pages=11}}</ref> == Животопис == Бил активен и упорен помагател на илегалната чета на [[Герасим Тодоров]]. Бил убиен без суд и пресуда на многу жесток и мачен начин. Важел за умерен поддржувач на македонската кауза.<ref name=":0" /> == Наводи == <references /> {{DEFAULTSORT:Адамов, Васил}} [[Категорија:Македонски дејци]] [[Категорија:Македонски борци]] [[Категорија:Отомански Македонци]] [[Категорија:Македонци во Бугарија]] [[Категорија:Жртви на комунистичкиот режим во Бугарија]] a07qb9tjjrsjp1u6mx6qhl15wcwq6xn 5537253 5537251 2026-04-10T14:38:01Z Dandarmkd 31127 5537253 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Васил Адамов |роден-место=[[Дебел Даб]], [[Солунски Вилает]], [[Османлиска Империја]] |починал-место=некаде во [[Пиринска Македонија]], [[НР Бугарија]] |народност=[[Македонци|Македонец]] }} '''Васил Адамов''' (Роден во {{Роден во|Дебел Даб}}, [[Пиринска Македонија|пиринскиот дел]] на [[Македонија (регион)|Македонија]] — {{Починат|||1948}}, {{Починат во|Пиринска Македонија|НР Бугарија|}}) — [[Македонци|македонски]] активист. Жртва на [[Комунизам|комунистичкиот]] режим во [[Бугарија]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Зловещата - 1948 год. за Пиринска Македония|last=Монев|first=Крум|location=Горна Џумаја|pages=11}}</ref> == Животопис == Бил активен и упорен помагател на илегалната чета на [[Герасим Тодоров]]. Бил убиен без суд и пресуда на многу жесток и мачен начин. Важел за умерен поддржувач на македонската кауза.<ref name=":0" /> == Наводи == <references /> {{DEFAULTSORT:Адамов, Васил}} [[Категорија:Македонски дејци]] [[Категорија:Македонски борци]] [[Категорија:Отомански Македонци]] [[Категорија:Македонци во Бугарија]] [[Категорија:Жртви на комунистичкиот режим во Бугарија]] 7c0rm24fxxhqoigl5iinsze75mvkn5a Хидрид 0 1315559 5537527 5256114 2026-04-10T21:52:58Z Д.Ильин 45803 5537527 wikitext text/x-wiki '''Хидрид''' — формално [[анјон]] на [[водород]]от (H<sup>&minus;</sup>).<ref name="hydron Also contains definitions of: hydride, hydro">{{нмс |title=hydron (H02904) | website=IUPAC|date=24 февруари 2014 |url=https://goldbook.iupac.org/terms/view/H02904 |access-date=11 мај 2021}}</ref> Во најширока смисла, сите [[хемиско соединение|соединенија]] што содржат [[ковалентна врска|ковалентно сврзани]] водородни [[атом]]и се нарекуваат хидриди: [[вода]]та (H<sub>2</sub>O) е хидрид на [[кислород]]от, [[амонијак]]от е хидрид на [[азот]]от итн. За неорганските хемичари, хидрити се однесува на соединенија и [[јон]]и каде водородот е ковалентно сврзан со помалку [[електронегативност|електронегативен]] [[хемиски елемент|елемент]]. Во такви случаи, средиштето со H има нуклеофилен карактер, за разлика од протичкиот карактер на киселините. Хидридниот анјон многу ретко се забележува. Речиси сите елементи градат бинарни соединенија со водородот со исклучок на [[хелиум|He]],<ref>[[хелиумхидриден јон|Хелим хидридот]] постои како јон.</ref> [[неон|Ne]],<ref>[[Неониум]]от е јон, а постои и ексцимерот HNe.</ref> [[аргон|Ar]],<ref>[[Аргониум]]от постои како јон.</ref> [[криптон|Kr]],<ref>Криптониумскиот јон постои како катјон.</ref> [[прометиум|Pm]], [[осмиум|Os]], [[иридиум|Ir]], [[радон|Rn]], [[франциум|Fr]] и [[радиум|Ra]].<ref name=Greenwood>{{наведена книга |last1=Greenwood |first1=N. N. |last2=Earnshaw |first2=A. |title=Chemistry of the elements |publisher=Butterworth-Heinemann |publication-place=Boston, Mass |edition=2 |year=1997 |isbn=0-7506-3365-4 |oclc=48138330}}</ref><ref name="Lee2008">{{наведена книга |last=Lee |first=J.D. |title=Concise Inorganic Chemistry |edition=5 |publisher=Wiley |year=2008 |isbn=978-81-265-1554-7 |url=https://books.google.com/books?id=0m6dIGxmAfwC}}</ref><ref name="Massey2000">{{наведена книга |last=Massey |first=A.G. |title=Main Group Chemistry |publisher=Wiley |series=Inorganic Chemistry |year=2000 |isbn=978-0-471-49039-5 |url=https://books.google.com/books?id=ujUvAQAAIAAJ}}</ref><ref name=redbook2005/> Изградени се и [[егзотичен атом#Егзотични молекули|егзотични молекули]] како позитрониум хидрид. ==Врски== Врските меѓу водородот и другите елементи се движат од многу до умерено ковалентни. Некои хидрати како [[боран|борните хидриди]] не се повинуваат на правилата за пребројување на електрони, па сврзувањето има повеќесредишни врски, додека пак меѓупросторните хидрди честопати имаат [[метална врска|метални врски]]. Хидридите можат да бидат одделни [[молекула|молекули]], [[олигомер]]и или [[полимер]]и, [[јонско соединение|јонски цврсти супстанции]], хемисорбирани монослоеви, кабасти метали (меѓупросторни) или други материјали. Иако хидридите традиционално реагират како [[Луисови киселини и бази|Луисови бази]] или [[редуктор (хемија)|редуктори]], некои метални хидриди имаат поведение на водородноатомски дарители и делуваат како киселини. ==Примена== [[Податотека:TTMSS.svg|thumb|200px|Трис(триметилсилил)силанот е пример за хидрид со слаба врска со H. Се користи како извор на водородни атоми.<ref>{{наведено списание|title=Thirty Years of (TMS)<sub>3</sub>SiH: A Milestone in Radical-Based Synthetic Chemistry |journal=Chemical Reviews|year=2018|volume=118|issue=14|pages=6516–6572|doi=10.1021/acs.chemrev.8b00109|pmid=29938502|last1=Chatgilialoglu|first1=Chryssostomos|last2=Ferreri|first2=Carla|last3=Landais|first3=Yannick|last4=Timokhin|first4=Vitaliy I.|s2cid=49413857 }}</ref>]] [[Податотека:Katalysezyklus-Wilkinson.png|мини|десно|300п|Метални хидриди (на пр. H<sub>2</sub>RhCl(PPh<sub>3</sub>)<sub>2</sub> добиени со [[Вилкинсонов катализатор]]) се меѓупроизводи на хидрогенациската катализа.]] *Хидридите како [[натриум борохидрид]], [[литиум алуминиум хидрид]], [[диизобутилалуминиум хидрид]] (DIBAL) и суперхидрид, често се користат како [[редуктор (хемија)|редуктори]] во [[хемиска синтеза]]. Хидридот се придодава кон електрфилно средиште, обично незаситен јаглерод. *Хидридите како [[натриум хидрид]] и [[калиум хидрид]] се користит како силни [[база (хемија)|бази]] во [[органска синтеза|органската синтеза]]. Хидридот реагира со слабата [[Бренстед-Лауриева теорија|Бренстедова киселина]] испуштајќи H<sub>2</sub>. *Хидридите како [[калциум хидрид]] се користат како [[исушувач]]и, за отстранување на примесната вода од органските растворувачи. ХИдридот реагира со водата образувајќи [[водород]] и [[хидроксид]]на сол. Сувиот растворувач потоа може да се дестилира или со вакуум да се пренесе од растворниот сад. *Хидридите се важни и кај акумулаторите како [[никел-металхидриден акумулатор|никел-металхидридниот]]. Испитувани се разни метални хидриди за нивна погодност за складирање на водородот во [[горивна ќелија|горивни ќелии]] за електрични автомобили и други предложени намени во [[водородно стопанство|водородното стопанство]].<ref>{{наведено списание | doi = 10.1021/cr030691s | volume = 104 | issue = 3 | pages = 1283–1316 | title = Thermal Decomposition of the Non-Interstitial Hydrides for the Storage and Production of Hydrogen | journal = Chemical Reviews | date = 1 март 2004 | pmid = 15008624 | last1 = Grochala | first1 = Wojciech | last2 = Edwards | first2 = Peter P. }}</ref> * Хидридните комплекси се катализатори и каталитички посредници во разни еднородни и разнородни каталитички циклуси. Важни примери се катализаторите за [[хидрогенација]], [[хидроформилација]], хидросилација и [[хидродесулфуризација]]. Дури и извесни ензими како [[хидрогеназа]]та работата преку хидридни посредници. Носителот на енергија [[никотинамид аденин динуклеотид]] реагира како хидриден дарител или хидриден еквивалент. == Хидриден анјон == {{Поврзано|Водороден анјон}} Слободните хидридни анјони постојат само во екстремни услови и не се поттикнуваат за еднороден раствор. Наместо тоа, многу соединенија имаат водородни средишта со хидриден карактер. Освен [[електрид]]от, хидридниот јон е најпростиот можен [[анјон]], и се состои од два [[електрон]]а и [[протон]]. Водородот има релативно мал [[електронски афинитет]] (72,77&nbsp;kJ/mol) и реагира егзотермно со протоните како моќна Луисова база. :<chem>H- + H+ -> H2</chem>{{фатирање|3em}}{{мат|1=[[енталпија|Δ''H'']] = −1676&nbsp;kJ/mol}} Малиот електронски афинитет на водородот и јачината на врската H&ndash;H ({{мат|1=Δ''H''<sub>BE</sub> = 436&nbsp;kJ/mol}}) го прават хидридниот јон да биде и силен редуктор :<chem>H2 + 2e- <=> 2H-</chem>{{фатирање|3em}}{{мат|1=[[стандарден електроден потенцијал|''E''<sup> <s>o</s></sup>]] = −2,25&nbsp;V}} == Видови хидриди == Според општата дефиниција, секој елемент од [[периоден систем|периодниот систем]] (освен некои [[благороден гас|благородни гасови]]) гради еден или повеќе хидриди. Овие супстанции се делат на три групи според природата на нивната [[хемиска врска|врска]]:<ref name=Greenwood/> *''Јонски хидриди'', значително се одликуваат со [[јонска врска|јонско сврзување]]. *''Ковалентни хидриди'', кои ги опфаќаат јаглеводородите и многу други соединенија кои се [[ковалентна врска|ковалентно сврзани]] за водородните атоми. *''Меѓупросторни хидриди'', кои имаат [[метална врска|метални врски]]. === Јонски хидриди === Овие се стехиометриски соединенија на водородот. Јонските или солени хидриди се сочинети од водород сврзан со електропозитивен метал, обично [[алкален метал|алкален]] или [[земноалкален метал|земноалкален]]. Двовалентните [[лантаноид]]и како [[европиум]]от и [[итербиум]]от градат соединенија слични на оние од потешките земноалкални метали. Во овие материјали хидридот се смета за [[псевдохалоген|псевдохалид]]. Солените хидриди се нерастворливи во вообичените растворувачи, што ги одразува нивните немолекулски структури. Јонските хидриди се користат како бази и, понекогаш, како редуктивни [[реагенс]]и во [[органска синтеза|органската синтеза]].<ref>{{наведена книга|last=Brown|first=H. C.|title=Organic Syntheses via Boranes|url=https://archive.org/details/organicsyntheses0000brow|url-access=registration|publisher=John Wiley & Sons|location=New York|date=1975|isbn=0-471-11280-1}}</ref> :<chem>{C6H5C(O)CH3}{} + {KH} -> C6H5C(O)CH2K{} + H2</chem> Типични растворувачи за таквии реакции се [[етер|етрите]]. [[Вода]]та и другите протички растворувачи не можат да служат како средина за јонски хидриди бидејќи хидридниот јон е посилна [[база (хемија)|база]] од [[хидроксид]]от и највеќето [[хидроксил]]ни анјони. Водородниот гас се ослободува во типична киселинско-базна реаккција. :<chem>NaH + H2O -> H2_{(g)}{} + NaOH</chem> :Δ''H'' = −83,6&nbsp;kJ/mol, [[Гибсова енергија|Δ''G'']] = −109,0&nbsp;kJ/mol Алкалнометалните хидриди често реагираат со метални хидриди. [[Литиум алуминиум хидрид]]от (LAH) произлегува од реакции на [[литиум хидрид]] со [[алуминиум хлорид]]. :<chem>{4 LiH} + AlCl3 -> LiAlH4{} + 3 LiCl</chem> ===Ковалентни хидриди=== Според некои дефиниции, ковалентните ковалентните хидриди ги опфаќаат сите други соединенија што содржат водород. Некои дефиниции се ограничуваат на соединенијата со водородни средишта кои формално реагираат како хидриди, т.е. се нуклеофилни, и водородните атоми сврзани со метални средишта. Овие хидриди ги градат сите вистински неметали (освен елементи од нултата група) и елементите како [[алуминиум|Al]], [[галиум|Ga]], [[калај|Sn]], [[олово|Pb]], [[бизмут|Bi]], [[полониум|Po]] итн., кои се нормално метални по природа, т.е. во класата спаѓаат хидриди на елементи од [[Блок (периоден систем)|p-блокот]]. Во овие супстанции хидридната врска формално е [[ковалентна врска]] како онаа што ја градат протон и [[слаба киселина]]. Во оваа категорија влегуваат хидриди кои постојат како одделни подекули, полимери или олигомери, како и водород хемиски адсорбиан на површина. Особено важен дел од ковалентните хидриди се комплексните метални хидриди, моќни растворливи хидриди кои често се користат во синтетички постапки. Молекулските хидриди неретко имаат дополнителни [[лиганд]]и; на пример, диизобуилалуминиум хидридот (DIBAL) се состои од две алуминиумски средишта премостени со хидридни лиганди. Хидридите растовливи во вообичаени растворувачи наоѓаат широка примена во органската синтеза. Особено застапени се [[натриум борохидрид]]от ({{хем2|NaBH4}}) и литиум алуминиум хидридот, но и попречени реагенси како DIBAL. ===Меѓупросторни хидриди или метални хидриди=== [[Податотека:Metal Hydride for Hydrogen Storage-Ovonic.jpg|мини|Метален хидрид за складирање на водород]] Меѓупросторните хидриди најчесто постојат во метали или легури. Традиционално се нарекуваат „соединенија“ иако не се придржуваат до строгата дефиниција, туку се сполични на често застапеите легури како челикот. Кај таквите хидриди, водородот може да постои како атомски или двоатомски. Механичката или топлинска обработка како виткање, удирање и жарење, може да предизвика губрње на водородот да го напушти соединението како гас. Нивното сврзување се смета за [[метална врска|метално]]. Ваквите габаритни преодни метали градат меѓупросторни двоични хидриди кога ќе се изложат на водород. Овие системи обично се нестехиометриски, со разни количества на водородни атоми во решетката. In материјалното инженерство, појавата на вородорна кршливост настанува поради образувањето на меѓупросторни хидриди. Хидридите од овој вид се образуваат со еден или два главни механизми. Првиот подразбира адсорпција на диводород, проследена од цепењето на врската H-H, делокализацијата на водородните електрони, а на крајот расејување на протоните во металната решетка. Другиот главен меганизам подразбира електролитичка редукција на јонизираниот водород на површината на металната решетка, исто така образувана со расејување на протони во решетката. Вториот механизам е одговорен за забележаното привремено зафатнинско ширење на извесни електроди кои се користат во електролитички опити. [[Паладиум]]от впива водород до 900 пати повеќе од сопствената зафатнина на собна температура, образувајќи паладиум хидрид. Овој материјал е разгледуван како начин носење на водород за [[горивна ќелија|горивни ќелии]] за возила. Меѓупросторните хидриди покажуваат извесни изгледи како начин на безбедсно складирање на водород. Проучувањата на неутронсото [[дифракција|скршнување]] покажале дека водородните атоми произволно ги зафаќаат октоедарските меѓупростори во металната решетка (во [[коцкест кристален систем|fcc-решетка]] има една октоедарска дупка по метален атом). Границата на впивање при нормален притосок изнесува PdH0,7, што значи дека околу 70&nbsp;% од октоедарските дупки се зафатени.<ref>Паладиум хидрид</ref> Развиени се многу меѓупросторни хидриди кои лесно впиваат и оддаваат кислород на собна температура и атмосферски притисок. ТИе обично се засноваат на меѓуметални соединенија и цврсторастворни легури. Меѓутоа, нивната примена сè уште е ограничена, бидејќи можат да складираат само 2&nbsp;% од водородот (по тежина), што е недоволно за употреба во возила.<ref>{{наведено списание |title=Materials for hydrogen storage|journal= Materials Today|volume= 6|issue= 9|year=2003|pages=24–33|doi=10.1016/s1369-7021(03)00922-2|last1= Züttel|first1= Andreas|doi-access= free}}</ref> [[Податотека:PAHCRU.png|мини|Структура на {{хем2|[HRu6(CO)18]-}}, метален грозд со лиганд на меѓупросторни хидриди (мало светлосино топче во средината).<ref>{{наведено списание |title=Direct location of the interstitial hydride ligand in [HRu6(CO)18]– by both X-ray and neutron analyses of [Ph4As][HRu6(CO)18] by Both X-ray and Neutron Analyses of [Ph4As][HRu6(CO)18]|journal=Journal of the Chemical Society, Chemical Communications|issue=7|year=1980|page=295|doi=10.1039/c39800000295|last1=Jackson|first1=Peter F.|last2=Johnson|first2=Brian F. G.|last3=Lewis|first3=Jack|last4=Raithby|first4=Paul R.|last5=McPartlin|first5=Mary|last6=Nelson|first6=William J. H.|last7=Rouse|first7=Keith D.|last8=Allibon|first8=John|last9=Mason|first9=Sax A.}}</ref> ]] ===Преоднометални хидридни комплекси=== Преоднометалните хидриди опфаќаат содржини кои можат да се класификуваат како ''ковалентни хидриди''. Некои дури се класификуваат како меѓупросторни хидриди и други мостовни хидриди. Класичните преоднометални хидриди имаат единечна врска помеѓу водородното средуште и преодниот метал. Извесни преоднометални хидриди се кисели, на пр. {{хем2|HCo(CO)4}} и {{хем2|H2Fe(CO)4}}. Анјоните калиум нонахидридоренат {{хем2|[ReH9](2-)}} и {{хем2|[FeH6](4-)}} се примери од растечи збир на познато молекулски хомолептички метални хидриди.<ref>A. Dedieu (уред.) Transition Metal Hydrides 1991, Wiley-VCH, Weinheim. {{ISBN|0-471-18768-2}}</ref> Како [[псевдохалид]]и, хидридните лиганди имаат способност да се сврзуваат со позитивно поларизирани водородни средишта. Ова земодејство, наречено [[диводородна врска|диводородно сврзување]], е слично на [[водородна врска|водородното сврзување]], поларизиранип протони и електронегативни атоми со отворени слободни парови. === Протоди=== Хидридите кои содржат протиум се нарекуваат ''протиди''. ===Деутериди=== Хидридите кои содржат [[деутериум]] се нарекуваат ''деутериди''. Некои деутериди како [[литиум деутерид|LiD]], се важни фузиски горива за [[водородна бомба|вородорни бомби]] и корисни збавувачи во [[јадрен реактор|јадрени реактори]]. === Тритиди === Хидридите кои содржат [[трициум]] се нарекуваат ''тритиди.'' ===Мешани анјонски соединенија=== Мешаните анјонски соединенија содржат хидрид и со други анјони. Тука спаѓаат боридните хидриди, [[карбохидрид]]ите, [[хидридонитрид]]ите, [[оксихидрид]]ите и други. ==Прилог за номеклатура== ''Протид'', ''деутерид'' и ''тритид'' опишуват јони или соединенија што содржат збогатен [[водород-1]], [[деутериум]] или [[трициум]]. Во класична смисла, хидрид се однесува на секое [[хемиско соединение|соединение]] кое водородот го гради со други елементи, опфаќајќи ги [[група (периоден систем)|групите]] 1–16 (Бинарни соединенија на водородот). Следи список на номенклатурата за хидридните деривати од главната група на соединенија според оваа дефиниција:<ref name=redbook2005>{{наведена книга |url=http://old.iupac.org/publications/books/rbook/Red_Book_2005.pdf |title=Nomenclature of Inorganic Chemistry ("The Red Book")|series=IUPAC Recommendations |year=2005 |id=Par. IR-6 }}</ref> *[[алкален метал|алкални]] и [[алкалноземен метал|алкалноземни]] метални: метален хидрид *[[бор (елемент)|бор]]: [[боран]], BH<sub>3</sub> *[[алуминиум]]: [[алуминиум хидрид|алуман]], AlH<sub>3</sub> *[[галиум]]: [[галан]], GaH<sub>3</sub> *[[индиум]]: [[индиган]], InH<sub>3</sub> *[[талиум]]: [[талан]], TlH<sub>3</sub> *[[јаглерод]]: [[алкан]]и, [[алкен]]и, [[алкин]]и и сите [[јаглеводород]]и *[[силициум]]: [[силан]] *[[германиум]]: [[герман]] *[[калај]]: [[станан]] *[[олово]]: [[плумбан]] *[[азот]]: [[амонијак]] („азан“ кога е [[супституент|заменет]]), [[хидразин]] *[[фосфор]]: [[фосфин]] ([[Меѓународен сојуз за чиста и применета хемија|МСЧПХ]] го препорачува името „фосфан“) *[[арсен]]: [[арсин]] (МСЧПХ го препорачува името „арсан“) *[[антимон]]: [[стибин]] (МСЧПХ го препорачува името „стибан“) *[[бизмут]]: [[бизмутин]] (МСЧПХ го препорачува името „бизмутан“) *[[хелиум]]: [[хелиумхидриден јон|хелиум хидрид]] (постои само како јон) Според гореприкажаниот начин на гледање, следниве се „водородни соединенија“, а не „хидриди“: *[[кислород]]: [[вода]] („оксидан“ кога е заменет; синоним: водород оксид), [[водород пероксид]] *[[сулфур]]: [[сулфурводород]] („сулфан“ кога е заменет) *[[селен]]: [[селеноводород]] („селан“ кога е заменет) *[[телур]]: [[телуроводород]] („телан“ кога е заменет) *[[полониум]]: [[полониум хидрид]] („полан“ кога е заменет) *[[халоген]]и: водородни халиди Примери: *[[никел хидрид]]: се користат во никел-металхидридни акумулатори (NiMH) *[[паладиум хидрид]]: електроди во опити со [[ладно соединување]] *[[литиум алуминиум хидрид]]: силен редуктор во органската хемија *[[натриум борохидрид]]: селективен наменски редуктор, складирање на водород во горивни ќелии *[[натриум хидрид]]: моќна база во органската хемија *[[диборан]]: редуктор, ракетно гориво, поуспроводнички допант, катализатор со примена во органската синтеза; исто така [[боран]], [[пентаборан]] и [[декаборан]] *[[арсин]]: служи за допирање на [[полуспроводник|полуспроводници]] *[[стибин]]: се користи во полуспроводничката индустрија *[[фосфин]]: служи за [[фумигација]] *[[силан]]: многу индустриски гранки, како на пр. производството на [[композитен материјал|композитни материјали]] и водоотпорници *[[амонијак]]: [[разладувач]], [[гориво]], [[вештачко ѓубриво]], многу други индустриски примени *[[сулфурводород]]: составница на [[земен гас|земнит гас]], важен извор на [[сулфур]] *Хемиски, дури и [[вода]]та и [[јаглеводород]]ите може да се сметаат за хидриди. Сите металоидни хидриди се многу запаливи. Сите цврсти неметални хидриди освен [[мраз]]от исто така се многу запаливи. Но кога водородот ќе се смеша со хелогени, тој создава киселини наместо хидриди, и истите не се запаливи. == Поврзано == *[[Хидрон]] (водороден катјон) *[[Хидрониум]] *[[Протон]] *[[Ворододен јон]] == Наводи == {{наводи}} == Библиографија == * W. M. Mueller, J. P. Blackledge, G. G. Libowitz, ''Metal Hydrides'', Academic Press, N.Y. and London, (1968) == Надворешни врски == {{рвр|Hydrides}} * [https://www.britannica.com/science/hydride Хидрид] — Енциклопедија Британика {{en}} * [https://old.bigenc.ru/chemistry/text/2357938 Хидриди] — Голема руска енциклопедија {{ru}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хидриди| ]] [[Категорија:Анјони]] [[Категорија:Функционални групи]] r38zxjoj7wrbcr9s2p8aouviizorc0j Тошо Филиповски 0 1316147 5537506 5221856 2026-04-10T20:57:33Z Dandarmkd 31127 5537506 wikitext text/x-wiki {{Музичар |Name=Тошо Филиповски |Img=|Background=|Birth_name= |Occupation=Собирач на музички артефакти, изданија и на информации за македонската рок-сцена; Музички новинар |birth_date={{роден на и возраст|df=yes|1969|5|9}} |birth_place={{роден во|Кочани}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] |Genre= |URL=https://www.facebook.com/tosho.filipovski/|spouse=Билјана}} '''Тошо Филиповски''' ({{роден на|9|мај|1969}} во [[Кочани]])<ref>{{Наведена книга|title=Македонска рок енциклопедија (1963 - 2018)|last=Филиповски|first=Тошо|publisher=Корпус Деликти Рекордс, Тошо Филиповски|year=2018 година|location=Скопје}}</ref> — [[Македонија|македонски]] [[Музика|музички]] [[новинар]]. == Биографија == Уште во средношколските денови во [[Кочани]], во 1986 година, тој го основал пионерскиот хардкор-бенд „Die Himmelstrasse“. По враќањето од војска и по доаѓањето на студии во [[Скопје]], тој започнал со својот музички активизам насочен кон развојот на македонската, пред сѐ андерграунд сцена. На преминот од 1989 во 1990 година, го публикувал првиот македонски музички [[фанзин]], „''Тешкото''“, а со почетокот на новата декада започнал да се појавува и со повремени написи во „''[[Студентски збор]]''“, „''[[Млад борец]]''“, „''Тротоар''“, „''Метро''“, „''Џоинт''“. Во периодот од 1996 до 1997 година, тој бил главен уредник на музичкиот магазин „''Град''“. Од 1992 до 2001 година бил организатор на пет изданија на музичкиот „Underground Festival“, единствениот таков интернационален фестивал во [[Македонија]] во тој период сѐ до 2009 година, промовира и многубројни [[концерт]]и на домашни и на странски [[панк-рок]] и [[хардкор]]-состави. Од 1990 година започнува и неговиот медиумски, пред сѐ радиоангажман, со неколку специјализирани емисии за македонска музика. Најпрво на Младинското радио „Клуб 100“, потоа на Студентското радио, и најдолго на „[[Канал 103 (радио)|Канал 103]]“, а со краткотраен ангажман ќе биде и на брановите на „Радио Равел“. Во периодот 1994 - 1997 година ќе се потпише како автор на култната музичка емисија „Досие" на [[Сител-телевизија|ТВ Сител]], која ќе доживее 77 изданија. Од пролетта 1997 до есента 1998 година, на [[Телма|ТВ Телма]], со сличен концепт за популаризација и за афирмација на македонската рок-сцена, ќе биде автор на емисијата „''За македонцката музика''". Од 1994 до 2011 година, неговата издавачка куќа „Корпус Деликти Рекордс“ објавувала десетина касети и цедеа на македонски бендови. За време на својот ангажман [1998 - 2005) во Центар за изведувачки уметности „Мултимедиа“, го иницира еднодневниот уличен проект, протест во движење со име „Преку таквото“, одржан на 01.10.2001, кој претставува еден од првите организирани изблици на пацифистичкиот граѓански активизам на македонската рок-сцена. Во 2002 година, како дел од заедничкиот тим на ЦИУ „Мултимедиа“ и на „Литиум Рекордс“, го организира првиот музички фестивал на отворено во Македонија, „Аларм“. По некоја година, извесен период ќе работи и во „Литиум Рекордс“, како промотор на музичките настани во организација на издавачката куќа. Во првата декада од новиот милениум работи и како менаџер на „Кинг Наат Велиов & Original Kočani Orkestar“. Повеќе од 30 години е активен и стравствен собирач на музички артефакти, изданија и на информации за македонската рок-сцена. Тој активно работел на создавање услови за отворање на рок-музеј односно центар за истражување, архивирање и промовирање на македонската рок-музика. Хроничар на времето. == Награди == Тошо Филиповски е добитник на највисоката државна награда „''Мито Хаџивасилев – Јасмин''“ за остварување во областа на публицистиката примена на 21 декември 2021 година доделена во свечената сала на Собранието на Република Македонија. == Публикации == === Ги има напишано и издадено следниве книги: === {| class="wikitable" !Име на книга !Година на издавање |- |[[Македонска рок енциклопедија]] |2018 година |- |[[Македонска дискографија – винили 1958-2019]] |2019 година |- |[[Македонски рок-времеплов]] |2021 година |- |[[Мизар - Откровенија 1981-2021]] |2022 година |} === Винилни компилации: === {| class="wikitable" !Име на компилација !Година на издавање |- |И​м​а ли з​а​б​а​в​а​? - Macedonian New Wave 1981 - 1985 Vol​.​1 |2019 година |- |Macedonian new wave vol.2 1979-1987 |2022 година |- |Macedonian Dark Wave 1985-1989 |2022 година |} == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ф}} [[Категорија:Родени во 1969 година]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Македонски музичари]] [[Категорија:Македонски собирачи]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски музичари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] bq5br3d9yvu7u4p14nqwrccd3b6jdqz 5537507 5537506 2026-04-10T20:58:18Z Dandarmkd 31127 /* Биографија */ 5537507 wikitext text/x-wiki {{Музичар |Name=Тошо Филиповски |Img=|Background=|Birth_name= |Occupation=Собирач на музички артефакти, изданија и на информации за македонската рок-сцена; Музички новинар |birth_date={{роден на и возраст|df=yes|1969|5|9}} |birth_place={{роден во|Кочани}}, [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] |Genre= |URL=https://www.facebook.com/tosho.filipovski/|spouse=Билјана}} '''Тошо Филиповски''' ({{роден на|9|мај|1969}} во [[Кочани]])<ref>{{Наведена книга|title=Македонска рок енциклопедија (1963 - 2018)|last=Филиповски|first=Тошо|publisher=Корпус Деликти Рекордс, Тошо Филиповски|year=2018 година|location=Скопје}}</ref> — [[Македонија|македонски]] [[Музика|музички]] [[новинар]]. == Животопис == Уште во средношколските денови во [[Кочани]], во 1986 година, тој го основал пионерскиот хардкор-бенд „Die Himmelstrasse“. По враќањето од војска и по доаѓањето на студии во [[Скопје]], тој започнал со својот музички активизам насочен кон развојот на македонската, пред сѐ андерграунд сцена. На преминот од 1989 во 1990 година, го публикувал првиот македонски музички [[фанзин]], „''Тешкото''“, а со почетокот на новата декада започнал да се појавува и со повремени написи во „''[[Студентски збор]]''“, „''[[Млад борец]]''“, „''Тротоар''“, „''Метро''“, „''Џоинт''“. Во периодот од 1996 до 1997 година, тој бил главен уредник на музичкиот магазин „''Град''“. Од 1992 до 2001 година бил организатор на пет изданија на музичкиот „Underground Festival“, единствениот таков интернационален фестивал во [[Македонија]] во тој период сѐ до 2009 година, промовира и многубројни [[концерт]]и на домашни и на странски [[панк-рок]] и [[хардкор]]-состави. Од 1990 година започнува и неговиот медиумски, пред сѐ радиоангажман, со неколку специјализирани емисии за македонска музика. Најпрво на Младинското радио „Клуб 100“, потоа на Студентското радио, и најдолго на „[[Канал 103 (радио)|Канал 103]]“, а со краткотраен ангажман ќе биде и на брановите на „Радио Равел“. Во периодот 1994 - 1997 година ќе се потпише како автор на култната музичка емисија „Досие" на [[Сител-телевизија|ТВ Сител]], која ќе доживее 77 изданија. Од пролетта 1997 до есента 1998 година, на [[Телма|ТВ Телма]], со сличен концепт за популаризација и за афирмација на македонската рок-сцена, ќе биде автор на емисијата „''За македонцката музика''". Од 1994 до 2011 година, неговата издавачка куќа „Корпус Деликти Рекордс“ објавувала десетина касети и цедеа на македонски бендови. За време на својот ангажман [1998 - 2005) во Центар за изведувачки уметности „Мултимедиа“, го иницира еднодневниот уличен проект, протест во движење со име „Преку таквото“, одржан на 01.10.2001, кој претставува еден од првите организирани изблици на пацифистичкиот граѓански активизам на македонската рок-сцена. Во 2002 година, како дел од заедничкиот тим на ЦИУ „Мултимедиа“ и на „Литиум Рекордс“, го организира првиот музички фестивал на отворено во Македонија, „Аларм“. По некоја година, извесен период ќе работи и во „Литиум Рекордс“, како промотор на музичките настани во организација на издавачката куќа. Во првата декада од новиот милениум работи и како менаџер на „Кинг Наат Велиов & Original Kočani Orkestar“. Повеќе од 30 години е активен и стравствен собирач на музички артефакти, изданија и на информации за македонската рок-сцена. Тој активно работел на создавање услови за отворање на рок-музеј односно центар за истражување, архивирање и промовирање на македонската рок-музика. Хроничар на времето. == Награди == Тошо Филиповски е добитник на највисоката државна награда „''Мито Хаџивасилев – Јасмин''“ за остварување во областа на публицистиката примена на 21 декември 2021 година доделена во свечената сала на Собранието на Република Македонија. == Публикации == === Ги има напишано и издадено следниве книги: === {| class="wikitable" !Име на книга !Година на издавање |- |[[Македонска рок енциклопедија]] |2018 година |- |[[Македонска дискографија – винили 1958-2019]] |2019 година |- |[[Македонски рок-времеплов]] |2021 година |- |[[Мизар - Откровенија 1981-2021]] |2022 година |} === Винилни компилации: === {| class="wikitable" !Име на компилација !Година на издавање |- |И​м​а ли з​а​б​а​в​а​? - Macedonian New Wave 1981 - 1985 Vol​.​1 |2019 година |- |Macedonian new wave vol.2 1979-1987 |2022 година |- |Macedonian Dark Wave 1985-1989 |2022 година |} == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ф}} [[Категорија:Родени во 1969 година]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Македонски музичари]] [[Категорија:Македонски собирачи]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски музичари]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] kjjsr90jxfemx4rqwmmujxvgle6iufq Стојне Бачијски 0 1316342 5537264 5389977 2026-04-10T14:49:21Z Dandarmkd 31127 5537264 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|име=Стојне Бачијски |портрет = Stoyno Bachiyski.png | px = 200п | опис = Стојне Бачијски |роден-дата = {{роден на|1|септември|1897}} |роден-место = [[Књажево]], [[Кнежевство Бугарија]] |починал-дата=18/{{роден на и возраст|df=yes|1949|5|19|1897|9|1}} |починал-место=[[Горна Џумаја]], [[НР Бугарија]] }} '''Стојне Цветков Бачијски''' ({{роден во|Књажево|Кнежевство Бугарија}} — {{Починат|18|мај|1949}} {{Починат во|Горна Џумаја|НР Бугарија}}) — [[Бугарија|бугарско]] воено лице и дисидент. Тој бил жртва на [[Комунизам|комунистичкиот]] режим во НР Бугарија.<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Зловещата - 1948 год. за Пиринска Македония|last=Монев|first=Крум|location=Горна Џумаја|pages=23}}</ref> == Животопис == Полковникот Стојне бил само неколку дена заедно со четата, кога се чекало воспоставување на каналот кон [[Грција]]. Блокадите започнале, па така и тој како и сите други нелегални борци и активисти, бил фатен и обвинет за вооружен заговор против „народната“ власт. Бил осуден на смрт и бил обесен ноќта помеѓу 18 и 19 мај, 1949 година во една од смрдливите простории на судската палата во Горна Џумаја.<ref name=":0" /> Заедно со него обесени биле и: [[Асен Михајлов]], [[Јанчо Јанев]], [[Георги Тополигов]], [[Андреја Спасов]], [[Смилен Гаргов]] и [[Димитар Цветков]].<ref name=":1">{{Наведена книга|title=Зловещата - 1948 год. за Пиринска Македония|last=Монев|first=Крум|location=Горна Џумаја|pages=17-24}}</ref> == Наводи == <references /> {{DEFAULTSORT:Бачијски, Стојне}} [[Категорија:Бугарски офицери]] [[Категорија:Бугарски дисиденти]] [[Категорија:Жртви на комунистичкиот режим во Бугарија]] igcuxaooq5rz8mcfkkztayail66e92s Ванчо Тарабунов 0 1319847 5537453 5469922 2026-04-10T19:32:02Z Dandarmkd 31127 5537453 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist | Name = Ванчо Тарабунов | Img = Ванчо Тарабунов.jpg | Img_capt = Тарабунов во 2025 година. | Background = solo_singer | birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1951|2|24}} | birth_place = [[Радовиш]], [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]] | origin = | Genre = {{hlist|[[народна музика]]|[[поп-фолк|поп-фолк музика]]}} | Occupation = пејач | Years_active = [[1967]] - сè уште |image_size=300px}} '''Ванчо Тарабунов''' (р. {{роден на|24|февруари|1951}} година во [[Радовиш]]) — [[Македонија|македонски]] [[пејач]] на народни песни. Негов син е познатиот пејач [[Александар Тарабунов]]. Долги години бил вработен во [[Македонската радио-телевизија]], како уредник и водител. == Животопис == Ванчо Тарабунов бил роден на 24 февруари 1951 во [[Радовиш]]. Негови попознати песни се: ''Жени се Радо'', ''[[Македонски крвопис]]'', ''Дедовино'', ''Земјо Делчева'', ''Ела си Лене'', ''Барам прошка''. Тој е чест учесник и на фестивалите: [[Гоце Фест]], [[Фолк Фест Валандово]], Тумба Фест и други. Долги години работел како радио новинар, уредник и водител на народна популарна музика во [[Македонската радио телевизија]]. Тој е еден од основачите, организаторите и воедно долгогодишен учесник на [[Гоце Фест]] и Тумба Фест. == Награди == * Награда на "[[Гоце Фест]]" за песната "Дедовино" (1990) * Награда на "Тумба Фест" за истоимената песна (1997) * Втора награда на "Гоце Фест" за песната "Срам ни перде да се нема" (2005) * Прва награда на "[[Гоце Фест]]" за песната "Што е мое пак ќе биде мое" (2010) * Награда за животно дело на Фестивалот "Цветници" (2016) * Награда за животно дело на Фестивалот "Тумба Фест" (2020) * Награда на "[[Гоце Фест]]" за песната "Дедовино мила ризјанска" (2024) * Прва награда од публиката на "[[Гоце Фест]]" за песната "На многаја лета" и признание за неговата долгогодишна работа и развој на фестивалот (2025) == Надворешни врски == *[http://www.youtube.com/results?search_query=Vanco+Tarabunov&searc Ванчо Тарабунов] на [[YouTube]]. * [https://www.muzichkiregistar.com/AuthorDetails.aspx?id=24748 Профил на Ванчо Тарабунов] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20231102141916/https://www.muzichkiregistar.com/AuthorDetails.aspx?id=24748 |date=2023-11-02 }}, Музички регистар. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тарабунов, Ванчо}} [[Категорија:Пејачи од Радовиш]] [[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Македонски водители]] [[Категорија:Југословенски пејачи]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Југословенски водители]] ihnxkelfch1e3m9ot0g2xn1l57p4nvn 5537456 5537453 2026-04-10T19:35:09Z Dandarmkd 31127 /* Надворешни врски */ 5537456 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist | Name = Ванчо Тарабунов | Img = Ванчо Тарабунов.jpg | Img_capt = Тарабунов во 2025 година. | Background = solo_singer | birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1951|2|24}} | birth_place = [[Радовиш]], [[НР Македонија]], [[ФНРЈ]] | origin = | Genre = {{hlist|[[народна музика]]|[[поп-фолк|поп-фолк музика]]}} | Occupation = пејач | Years_active = [[1967]] - сè уште |image_size=300px}} '''Ванчо Тарабунов''' (р. {{роден на|24|февруари|1951}} година во [[Радовиш]]) — [[Македонија|македонски]] [[пејач]] на народни песни. Негов син е познатиот пејач [[Александар Тарабунов]]. Долги години бил вработен во [[Македонската радио-телевизија]], како уредник и водител. == Животопис == Ванчо Тарабунов бил роден на 24 февруари 1951 во [[Радовиш]]. Негови попознати песни се: ''Жени се Радо'', ''[[Македонски крвопис]]'', ''Дедовино'', ''Земјо Делчева'', ''Ела си Лене'', ''Барам прошка''. Тој е чест учесник и на фестивалите: [[Гоце Фест]], [[Фолк Фест Валандово]], Тумба Фест и други. Долги години работел како радио новинар, уредник и водител на народна популарна музика во [[Македонската радио телевизија]]. Тој е еден од основачите, организаторите и воедно долгогодишен учесник на [[Гоце Фест]] и Тумба Фест. == Награди == * Награда на "[[Гоце Фест]]" за песната "Дедовино" (1990) * Награда на "Тумба Фест" за истоимената песна (1997) * Втора награда на "Гоце Фест" за песната "Срам ни перде да се нема" (2005) * Прва награда на "[[Гоце Фест]]" за песната "Што е мое пак ќе биде мое" (2010) * Награда за животно дело на Фестивалот "Цветници" (2016) * Награда за животно дело на Фестивалот "Тумба Фест" (2020) * Награда на "[[Гоце Фест]]" за песната "Дедовино мила ризјанска" (2024) * Прва награда од публиката на "[[Гоце Фест]]" за песната "На многаја лета" и признание за неговата долгогодишна работа и развој на фестивалот (2025) == Надворешни врски == *[http://www.youtube.com/results?search_query=Vanco+Tarabunov&searc Ванчо Тарабунов] на [[YouTube]]. * [https://www.muzichkiregistar.com/AuthorDetails.aspx?id=24748 Профил на Ванчо Тарабунов] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20231102141916/https://www.muzichkiregistar.com/AuthorDetails.aspx?id=24748 |date=2023-11-02 }}, Музички регистар. {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тарабунов, Ванчо}} [[Категорија:Пејачи од Радовиш]] [[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски новинари]] [[Категорија:Македонски уредници]] [[Категорија:Македонски водители]] [[Категорија:Југословенски пејачи]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски уредници]] [[Категорија:Југословенски водители]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] 33dt0yf1utkue7hf9y1pi989086i0rw Михаил Богданов 0 1322202 5537266 5339440 2026-04-10T14:50:57Z Dandarmkd 31127 5537266 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|име=Михаил Богданов|роден-место=[[Србиново (Пиринско)|Србиново]]|народност=[[Македонци|Македонец]]}} '''Михаил Богданов''' ({{Роден во|Србиново (Пиринско){{!}}Србиново}} — {{Починат во|НР Бугарија}}) — бугарски активист од [[Македонци|македонски]] [[народност]]. Жртва на [[Комунизам|комунистичкиот]] режим во [[НР Бугарија]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Зловещата - 1948 год. за Пиринска Македония|last=Монев|first=Крум|location=Горна Џумаја|pages=65}}</ref> == Животопис == Бил предан [[јатак]] и подржувач на илегалната чета на [[Герасим Тодоров]]. Бил осуден на дванаесет години строг и темничен затвор. Во логорите на смртта на [[Белене (логор)|островот Персин (Белене)]], тој одлежал осум и пол години од неговата казна.<ref name=":0" /> == Наводи == <references /> {{DEFAULTSORT:Богданов, Михаил}} [[Категорија:Македонци во Бугарија]] [[Категорија:Македонски дејци]] [[Категорија:Македонски борци]] [[Категорија:Жртви на комунистичкиот режим во Бугарија]] [[Категорија:Македонци во логорот Белене]] jk9ilzqyt6f1ujbtqimpaaz8dei86j3 Петар Аврамов 0 1329343 5537249 5052297 2026-04-10T14:32:52Z Dandarmkd 31127 5537249 wikitext text/x-wiki '''Петар Аврамов''' ( — {{починат||септември|1923}} {{Починат во|Царство Бугарија}}) — македонски селанец подржувач на федералното револуционерно крило на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Политичките убиства во Бугарија|last=Динев|first=Ангел|publisher=Култура-Скопје|year=1983|isbn=|location=Скопје|pages=337}}</ref> == Животопис == Во септември [[1923]] година четници на царските агенти ([[Тодор Александров]] и [[Александар Протогеров]]) го убиле селанецот Петар Аврамов, бидејќи не ги признавал за македонски револуционери пројавите на Тодор Александров и Александар Протогеров.<ref name=":0" /> == Наводи == {{Наводи}} {{DEFAULTSORT:Аврамов, Петар}} [[Категорија:Убиени по наредба на Тодор Александров]] {{Никулец}} ooz4l3zthingdm8a6bo49f1qhujeqq7 Јусуф Анзов 0 1329968 5537259 5056608 2026-04-10T14:41:23Z Dandarmkd 31127 5537259 wikitext text/x-wiki '''Јусуф Анзов''' ({{Роден во|Абланица}} — {{починат|||1924}} {{Починат во|Царство Бугарија}} ) — подржувач на федералното револуционерно крило.<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Политичките убиства во Бугарија|last=Динев|first=Ангел|publisher=Култура-Скопје|year=1983|isbn=|location=Скопје|pages=338}}</ref> == Животопис == Во [[1924]] година, четници на царските агенти ([[Тодор Александров]] и [[Александар Протогеров]]), го убиле Јусуф Анзов, бидејќи не ја признавал организацијата на Тодор Александров и Александар Протогеров.<ref name=":0" /> == Наводи == {{Наводи}} {{DEFAULTSORT:Анзов, Јусуф}} [[Категорија:Убиени по наредба на Тодор Александров]] {{Никулец}} 0vksj0enyjnx6mlq73b1jpww0udalyc Категорија:Луѓе од Абланица 14 1329969 5537258 5056609 2026-04-10T14:40:49Z Dandarmkd 31127 5537258 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Абланица]] [[Категорија:Луѓе од Беровско|Абланица]] [[Категорија:Луѓе од Општина Берово|Абланица]] [[Категорија:Луѓе по села во Македонија|Абланица]] m92b228nkdjx4ho21uh8fpdj9xdjp3x Категорија:Абланица 14 1329970 5537257 5056610 2026-04-10T14:39:38Z Dandarmkd 31127 5537257 wikitext text/x-wiki {{катпов|Абланица}} [[Категорија:Беровски села]] qqm3alvolh5dxoc4bljzmjm6pgqy4oe Немапирано 0 1340479 5537537 5432056 2026-04-10T22:16:45Z Andrew012p 85224 5537537 wikitext text/x-wiki {{Infobox film|name=Немапирано|image=Uncharted Official Poster.jpg|alt=<!-- WP:ALT -->|caption=Плакатот на македонски јазик|director=[[Рубен Флејшер]]|screenplay={{Plainlist| * [[Rafe Judkins|Rafe Lee Judkins]] * [[Art Marcum and Matt Holloway|Art Marcum<br>Matt Holloway]] }}|story=|based_on=|producer={{Plainlist| * [[Ави Арад]] * Ари Арад<!-- двајца Арад --> * [[Чарлс Ровен]] * [[Алекс Гартнер]] }}|starring={{Plainlist|<!-- ПО РЕДОСЛЕД СПОРЕД ОВАА СТРАНИЦА https://www.unchartedmovie.com/ --> * [[Том Холанд]] * [[Марк Волберг]] * [[Софија Али]] * [[Тати Габриеле]] * [[Антонио Бандерас]] }}|cinematography=|editing={{Plainlist| * [[Крис Лебензон]] * [[Ричард Пирсон]] }}|music=[[Рамин Џавади]]|studio={{Plainlist| * [[Columbia Pictures]] * [[PlayStation Productions]] * [[Atlas Entertainment]] * Arad Productions }}|distributor=[[Sony Pictures Releasing]]|released=7 февруари 2022 г. (Барселона)<br>16 февруари 2022 г. (САД)<br>17 февруари 2022 г. (Македонија)|runtime=116 минути|country={{САД}}|language={{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }}|budget=120 милиони долари|gross=407,1 милиони долари<ref name="BOM">{{Cite Box Office Mojo |title=Uncharted |id=1464335 |access-date=June 29, 2022 }}</ref><ref name="NUM">{{cite The Numbers |title=Uncharted |id=Uncharted-(2022) |access-date=June 21, 2022 }}</ref>}}{{Закосен наслов}}'''''Немапирано''''' ({{langx|en|Uncharted}}, превод: ''Необележано'', ''некартографирано''), може да се сретне и како '''''Неоткриено: Богатството на Дрејк''''' и '''''Анчартед''''' — американски акционо-авантуристички [[филм]] во режија на Рубен Флејшер по приказна на Раф Џадкинс, Џон Розенберг и Марк Вокер и сценарио на Раф Џадкинс, Арт Макром и Мет Холовеј. Филмот ја раскажува приказната за потеклото на [[Нејтан Дрејк]], главниот јунак на серијата видеоигри „[[Uncharted]]“ создадена од Naughty Dog. Во филмот играат [[Том Холанд]], [[Марк Волберг]], [[Софија Али|Софија Тејлор Али]], Тати Габриеле и [[Антонио Бандерас]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://kotaku.com/the-man-behind-marvel-movie-magic-hopes-to-do-the-same-5057159|title=The Man Behind Marvel Movie Magic Hopes To Do the Same For Gaming|date=2008-10-02|work=Kotaku|language=en|accessdate=2024-01-11}}</ref> Премиерата во [[Соединети Американски Држави|САД]] била на 16 февруари 2022 г., а во [[Македонија]] на 17 февруари истата година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cineplexx.mk/movie/Uncharted/|title=Немапирано {{!}} Cineplexx MK|work=www.cineplexx.mk|language=mk|accessdate=2024-01-11}}</ref> == Содржина == {{Разоткривање}}[[Нејтан Дрејк]] ([[Том Холанд]]) и неговиот постар брат Сем, ученици на католичко сиропиталиште во [[Бостон]], се маѓепсани од приказните за богатства на патниците и гусарите и се сметаат себеси за веројатни потомци на англискиот капетан [[Френсис Дрејк]]. Двајцата влегуваат во изложбата каде што се чува картата на првото обиколување на [[Фернандо Магелан|Магелан]]. Сем му кажува на Нејт дека Магелан всушност не го завршил обиколувањето. Додека се обидуваат да ја украдат картата, браќата се фатени од полицијата. Тие се подготвуваат да го уапсат Сем, но тој успеа да се збогува со Нејт и ветува дека еден ден ќе го изнесе од сиропиталиштето, и бега за да не оди во затвор. 10 години подоцна, Нејт работи како шанкер, крадејќи накит од богати клиенти. Сем, пак, никогаш не воспоставил контакт во живо со Нејт. Единствената врска на Нејт со него се разгледниците што Сем повремено му ги испраќа на својот брат. Во барот го пречекува ловецот на богатства Виктор „Сали“ Саливан ([[Марк Волберг]]). Тој му ја дава на Нејтан својата [[посетница]], ветувајќи интересна зделка. Нејт доаѓа на адресата и Сали го воведува во неговиот план: Магелан починал на [[Филипини]]те пред да го заврши патувањето низ целиот свет и тоа го продолжил неговиот следбеник, а златото од експедицијата се изгубило. Прво Нејт одбива да му помогне на Сали да го најде изгубеното злато, но подоцна, откако размислува за можноста да го најде својот брат заедно со златото, се предомислува. За да се најдат трагите, потребни се два клуча, од кои едниот Сали веќе го поседува, а вториот ќе се најде на аукција во Бостон. Клучот го бара и Сантјаго Монкада ([[Антонио Бандерас]]), наследникот на богатото шпанско семејство што некогаш ја финансирало експедицијата на Магелан, и платеничката што тој ја најмил, Џо Бредок (Тати Габриеле), која работела со Сали во минатото. Сали му признава на Нејт дека го избрал за овој случај затоа што го познавал неговиот брат Сем, а на Нејт му оставил траги како да го најде богатството, а тој самиот умрел од рацете на Бредок. За време на операцијата, Нејт и Сали успеваат да го извадат клучот и одат во [[Барселона]], каде што им се придружува Клои Фрејзер, помошничката на Сали во потрага по злато. Трагите на Магелан укажуваат на тоа дека златото се наоѓа во Барселона под катедралата Санта Марија дел Пи, но триото наоѓа само буриња со сол. Меѓутоа, во еден од нив е пронајдена карта што покажува на филипински остров, кој Клои го краде, му се заканува на Нејт со пиштол и го онесвестува, а со тоа ги предава двајцата. Подоцна се покажува дека Клои работи и за Монкада: тие летаат на Филипините, но Бредок му забива нож во грбот и го убива Монкада, намамувајќи ги неговите луѓе да работат за неа. Клои е принудена да побегне и ѝ помага Нејт, кој се прикрадува со Сали во авионот на Монкада. Сали рано скока од авионот, а Нејт и Клои стигнуваат до брегот, каде што ги испитуваат разгледниците што Сем ги испраќал на Нејт 10 години. Нејт наоѓа трага и вистинските координати на богатството, и ѝ остава лажни координати на Клои, бидејќи му се видело дека не треба да ѝ се верува. Нејт ја наоѓа местоположбата на бродовите на експедицијата на Магелан и во процесот на потрага по златото, Сали му се придружува. Тие го наоѓаат тоа што го бараат, но се следени од Бредок. Сали успева да го наполни својот ранец со злато и да украде еден од товарните [[вртолет]]и „Бредок“ што ги презеле бродовите на експедицијата на Магелан, но самата Бредок нема намера да се откаже. Сали мора да го жртвува својот ранец, фрлајќи го на Бредок, за да го извлече Нејт. Бредок паѓа во вода и брод се урива токму над неа. Додека летаат, Нејт и Сали ја гледаат Клои како управува брод. Таа сфаќа дека Нејт ја измамил. Сали вознемирено вели дека богатствата во ранецот и во самиот брод сега припаѓаат на филипинската влада, но Нејт го развеселува својот пријател покажувајќи го златото што го криел во џебовите. Последната сцена пред одјавата е Сали и Нејт како летаат на зајдисонцето со бродот што тоне во заднината. Во првата сцена по одјавата, маж во затвор му пишува на Нејт уште една разгледница, слична на оние што ги испратил неговиот брат Сем. Во втората сцена по одјавата, Нејт е во бар и се обидува да преговара со Гејџ (Пилу Асбек) за да го замени неговиот семеен прстен за стара нацистичка карта. Гејџ го мами со тоа што го зема прстенот и не се откажува од картата, а вооружените лица на Гејџ вперуваат пиштоли во Нејт, но Нејт во последен миг е спасен од Сали, наредувајќи им да го спуштат оружјето. На излегување од барот повторно ги престигнува местенка. Во овој миг сцената завршува. == Улоги == {| class="wikitable" !Глумец !Улога |- |[[Том Холанд]] |[[Нејтан Дрејк|Нејтан „Нејт“ Дрејк]] |- |[[Марк Волберг]] |Виктор „Сали” Саливан |- |[[Антонио Бандерас]] |Сантјаго Монкада |- |Софија Али |Клои Фрејзер |- |Тати Габриеле |Џо Бредок |- |Руди Панкоу |Семјуел „Сем” Дрејк |- |[[Пилу Асбек]] |Гејџ |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Commons category}} * {{Official website|https://www.sonypictures.com/movies/uncharted}} {{IMDb title}} __СОСОДРЖИНА__ __ИНДЕКС__ [[Категорија:Филмови од 2022 година]] [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] 3yu60u12fsaivmbb4m6t0doxczobqsn Јасмина Ѓорѓиева 0 1341094 5537464 5383759 2026-04-10T19:47:15Z Dandarmkd 31127 5537464 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Јасмина Ѓорѓиева | image = Јасмина Ѓорѓиева.jpg | caption = | birth_date = {{роден на и возраст|df=yes|1977|8|21}} | birth_place = [[Титов Велес]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] | death_date = | death_place = | occupation = [[Поет]] | movement = | genre = | magnum_opus = | influences = | influenced = | footnotes = }} '''Јасмина Ѓорѓиева''' ([[Титов Велес]], [[21 август]] [[1977]]) — [[Македонија|македонска]] [[Список на македонски писатели|писателка]]. Живее и работи во Велес. == Животопис == Јасмина Ѓорѓиева била родена 21 август 1977 година во [[Велес]]. Своето средно образование  го има завршено во [[ССОУ „Димитрија Чуповски“ - Велес|ССОУ „Димитрија Чуповски“]] во [[Велес]]. Со поетско творештво, таа почнала да се занимава од првите школски години. Активен член е на Клубот на писатели „Коста Солев Рацин“ во [[Велес]]. Како поет, таа учествувала и на многу поетски манифестации во градот, на Детски Рацинови средби и многу поетски книжевни манифестации во Македонија. Застапена е во повеќе зборници, алманаси и заеднички збирки поезија. Нејзините последни три дела се поддржани и финансирани од [[Министерство за култура на Македонија|Министерството за култура]] на Република Македонија. Земала учество на многу наши и меѓународни конкурси каде што е и често наградувана. Модератор и промотор на многу поетски настани организирани од клубот на писатели. == Творештво == Автор е на следниве книгиː * „Љубовта на младите“, поезија (1992) * „Скриена игра“, поезија (1995) * „Дијалог со срцето“, поезија (2013) * „Разбојот на соништата“, поезија (2014) * „Срцето на една жена“, роман (2020)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/bib/51450373#full|title=Срцето на една жена :: COBISS+|last=Словенија|first=IZUM-Институт за информациски науки, Марибор|work=plus.cobiss.net|language=mk|accessdate=2024-01-20}}</ref> == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорѓиева, Јасмина}} [[Категорија:Родени во 1977 година]] [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Македонски поетеси]] [[Категорија:Македонски романописци]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] tgvsbg2ln4a3ibmrku8246n4m5da92l Франк Онјека 0 1342148 5537643 5454816 2026-04-11T11:08:11Z Carshalton 30527 5537643 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Франк Онјека | image = | fullname = Огучукву Франк Онјека<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2247219 |title=2021/22 Premier League squads confirmed |publisher=Premier League |date=10 September 2021 |access-date=12 September 2021}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1998|1|1|df=yes}} | cityofbirth = [[Мајдугури]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}}<ref>{{Cite web |title=Frank Onyeka |url=https://www.brentfordfc.com/en/teams/profile/frank-onyeka |access-date=2 August 2022 |publisher=Brentford F.C.}}</ref> | nationality = {{flagsport|NGA}} [[Нигерија]] | position = {{Football/MF}} | currentclub = {{Fb team Brentford}} | clubnumber = 15 | youthyears1 = | youthclubs1 = {{симбол2|600px White background HEX-FF0000 HEX-169061 vertical stripes.svg}} [[ФК Ебедеи|Ебедеи]] | youthyears2 = 2016-2017 | youthclubs2 = {{Fb team Midtjylland}} | years1 = 2017-2021 |caps1 = 95 |goals1 = 14 |clubs1 = {{Fb team Midtjylland}} | years2 = 2021- |caps2 = 67 |goals2 = 1 |clubs2 = {{Fb team Brentford}} | years3 = 2024-2025 |caps3 = 31 |goals3 = 0 |clubs3 = →{{Fb team Augsburg}} | years4 = 2026- |caps4 = 0 |goals4 = 0 |clubs4 = →{{Fb team Coventry City}} | nationalyears1 = 2020- |nationalcaps1 = 43 |nationalgoals1 = 3 |nationalteam1 = {{flagsport|NGA}} [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] }} '''Огучукву Франк Онјека''' (роден на [[1 јануари]] [[1998]] година, во [[Мајдугури]]) — [[Нигерија|нигериски]] [[фудбал]]ер, {{Football/MF/player}} на {{Fb team (N) Coventry City}}, на заем од {{Fb team (N) Brentford}} и на [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|нигериската репрезентација]]. ==Биографија== Онјека е роден и израснал во [[Бенин Сити]]. Неговиот прекар е „Тенкот“.<ref>{{cite web|url=https://soccernet.ng/2023/06/from-the-streets-of-benin-to-brentford-super-eagles-star-shares-his-emotional-story.html/amp|accessdate=29 June 2023|website=soccernet.ng|title= From the streets of Benin to Brentford: Super Eagles star shares his Emotional story|date=28 June 2023}}</ref> ==Клупска кариера== ===Мидтјиланд=== Онјека ја започнал својата кариера во родната [[Нигерија]]. Во јануари 2016 година, тој се преселил од нигерискиот клуб [[ФК Ебедеи|Ебедеи]] во [[ФК Митјиланд|Мидтјиланд]] во [[Данска]],<ref name="guld1">{{cite web |last1=Aaes |first1=Jette |title=Guldmedaljen glimter godmorgen |url=https://www.ikast-brandenyt.dk/artikel/197c6081-542f-4073-a394-618854a6d410/ |website=ikast-brandenyt.dk |publisher=Ikast-Brande Nyt |accessdate=12 July 2020 |date=3 June 2018}}</ref> каде минал низ младинските селекции за да го направи своето деби за првиот тим на 20 септември 2017 година, во натпревар од [[Фудбалски куп на Данска|Купот на Данска]] добиен со 7-0 против нисколигашот [[ФК Греве|Греве]] каде што исто така постигнал гол.<ref name="debut-fcm" /> Своето деби во [[Суперлига на Данска|Суперлигата на Данска]] го направил неколку месеци подоцна во натпревар против [[ФК Хорсенс|Хорсенс]] на 9 февруари 2018 година, и одново постигнал гол за победата со 2-0.<ref name="debut-fcm">{{cite web |last1=Kristiansen |first1=Kenneth |title=Hårdt tilkæmpet FCM-sejr i Horsens |url=https://www.herningfolkeblad.dk/artikel/7bc21540-239b-4695-92d7-e4a8b6fe0cf9/ |publisher=Herning Folkeblad |accessdate=24 September 2020 |language=da |date=9 February 2018}}</ref><ref>{{cite web |last1=Margren |first1=Sara |title=FCM-debutant vil fighte sig til fast plads |url=https://www.bold.dk/fodbold/nyheder/fcm-debutant-vil-fighte-sig-til-fast-plads/ |website=www.bold.dk |accessdate=24 September 2020 |language=da |date=10 February 2018}}</ref> Онјека повторно се истакнал во следниот натпревар, на 18 февруари, против лидерот во Суперлигата во тој момент, [[ФК Копенхаген]], каде што играјќи на позицијата [[Среден ред (фудбал)#Крило|десно крило]] го постигнал својот втор првенствен гол за клубот во победата на Мидтијлианд со 3-1.<ref name="ros">{{cite web |last1=Hansen |first1=Charlotte |title=FCM-træner: Fantastisk at slå FCK med akademispillere |url=https://www.tvmidtvest.dk/herning/fcm-traener-fantastisk-sla-fck-med-akademispillere |publisher=TV Midtvest |accessdate=24 September 2020 |language=da |date=18 February 2018 |quote=Specielt det unge nigerianske talent Frank Onyeka, der scorede senest mod AC Horsens og igen mod FCK, bringer glæden frem hos FCM’s cheftræner. - Frank har gjort det rigtig godt i opstarten. Han har prøvet at spille midterforsvarer, højreback og central midtbanespiller, men han er faktisk lidt mere en hængende angriber. Frank har gjort det virkelig godt, og det var kun et spørgsmål om tid, før at han skulle bringes ind. Han er jo en af de næste, der skal gribe de chancer, der kommer, for der er jo plads til nogle nye spillere.}}</ref> Последователно, тој бил пофален од главниот тренер [[Јес Торуп]] за неговата разноврсност и зрелост.<ref name="ros" /> Првата професионална сезона во кариерата ја завршил со вкупно 18 настапи и 5 гола, помагајќи му на клубот да ја освои титулата во [[Суперлига на Данска 2017-2018|данското првенство]]. Онјека го направил своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] следната сезона, играјќи во квалификацискиот натпревар против [[ФК Астана|Астана]] на 24 јули 2018 година. Во втората сезона во клубот, тој бил дел од екипата која го освоила [[Фудбалски куп на Данска|Купот на Данска]]; во финалето против [[Брондби ИФ|Брондби]] добиено по [[Изведување пенали (фудбал)|изведување пенали]], Онјека се појавил во игра од клупата за резерви во 66-тата минута на местото на [[Евандер да Силва Фереира|Евандер]]. За време на сезоната 2019-2020, тој се претворил во еден од најважните играчи на Мидтјиланд и неизоставен елемент во средниот ред на клубот, играјќи во 32 од 36-те првенствени натпревари (сите четири кои ги пропуштил биле поради суспензија од жолти или црвен картон) и помагајќи му на својот тим да освои нова титула во данското првенство, трета во историјата на клубот, втора лична за Онјека. Онјека го напуштил Мидтјиланд во летото 2021 година, после 122 одиграни натпревари и 16 постигнати голови за клубот. ===Брентфорд и Аугсбург=== На 20 јули 2021 година, Онјека потпишал за новопромовираниот клуб во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата на Англија]], [[ФК Брентфорд|Брентфорд]] за необјавена сума. Своето деби за ''пчеличките'' го направил на 13 август 2021, во изненадувачката победа со 2-0 над [[ФК Арсенал|Арсенал]] на [[Брентфорд Комјунити Стедиум]], во натпреварот со кој била отворена сезоната во [[Премиер лига на Англија 2021-2022|Премиер лигата 2021-2022]]. Својот прв гол за клубот го постигнал на 13 април 2024 година, во победата со 2-0 над [[ФК Шефилд Јунајтед|Шефилд Јунајтед]] во [[Премиер лига на Англија 2023-2024|првенството]].<ref>{{cite news |last1=Drury |first1=Sam |title=Brentford beat Sheff Utd to ease relegation fears |url=https://www.bbc.com/sport/football/68747566 |access-date=13 April 2024 |work=BBC Sport |date=13 April 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240413135247/https://www.bbc.com/sport/football/68747566 |archive-date=13 April 2024}}</ref> На 30 август 2024, Онјека му се приклучил на германскиот клуб, [[ФК Аугсбург|Аугсбург]], на позајмица до крајот на сезоната 2024-2025.<ref>{{cite web |title=Onyeka joins Augsburg on loan |url=https://www.brentfordfc.com/en/news/article/first-team-frank-onyeka-brentford-augsburg-loan |publisher=Brentford F.C. |access-date=30 August 2024 |date=30 August 2024 }}</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за репрезентацијата на [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] го направил на 9 октомври 2020, во поразот со 1-0 од [[Фудбалска репрезентација на Алжир|Алжир]] во пријателски натпревар одигран во [[Австрија]].<ref>{{Cite web|url=https://uk.soccerway.com/matches/2020/10/09/world/friendlies/nigeria/algeria/3365306/|title=Nigeria vs. Algeria - 9 October 2020 - Soccerway|website=uk.soccerway.com}}</ref> Својот прв гол за својата земја го постигнал на 16 октомври 2023, во победата со 3-2 над [[Фудбалска репрезентација на Мозамбик|Мозамбик]] исто така во пријателски натпревар.<ref>{{cite web|url=https://www.brentfordfc.com/en/news/article/international-frank-onyeka-mozambique-2-nigeria-3-friendly|website=Brentfordfc|accessdate=19 October 2023|title= ONYEKA SCORES FIRST NIGERIA GOAL|date=18 October 2023}}</ref> Онјека бил повикан и играл за Нигерија на два купа на [[Африкански куп на нации|Африканските нации]] во [[Африкански куп на нации 2021|2021]] и во [[Африкански куп на нации 2023|2023]] година. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|NGA}} {{Cronopar|9-10-2020|Клагенфурт|NGA|0|1|ALG|-|Пријателска|13={{suboff|45}}}} {{Cronopar|7-10-2021|Лагос|NGA|0|1|CAF|-|Квал. за СП|2022}} {{Cronopar|10-10-2021|Банги|CAF|0|2|NGA|-|Квал. за СП|2022|13={{yel|52}}}} {{Cronopar|16-11-2021|Лагос|NGA|1|1|CPV|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|78}}}} {{Cronopar|19-1-2022|Гаруа|GNB|0|2|NGA|-|АФКОН|2021|Прва фаза|13={{subon|76}}}} {{Cronopar|25-3-2022|Кумаси|GHA|0|0|NGA|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|59}}}} {{Cronopar|29-3-2022|Абуџа|NGA|1|1|GHA|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|45}}}} {{Cronopar|27-9-2022|Блида|ALG|2|1|NGA|-|Пријателска|13={{yel|40}} {{suboff|85}}}} {{Cronopar|17-11-2022|Лисабон|POR|4|0|NGA|-|Пријателска|13={{subon|45}}}} {{Cronopar|24-3-2023|Абуџа|NGA|0|1|GNB|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|68}}}} {{Cronopar|27-3-2023|Бисао|GNB|0|1|NGA|-|Квал. за АФКОН|2023}} {{Cronopar|18-6-2023|Монровија|SLE|2|3|NGA|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|10-9-2023|Ујо|NGA|6|0|STP|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|16-10-2023|Албуфеира|MOZ|2|3|NGA|1|Пријателска}} {{Cronopar|16-11-2023|Ујо|NGA|1|1|LES|-|Квал. за СП|2026|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|19-11-2023|Бутаре|ZIM|1|1|NGA|-|Квал. за СП|2026|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|8-1-2024|Абу Даби|GUI|2|0|NGA|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|14-1-2024|Абиџан|NGA|1|1|EQG|-|АФКОН|2023|Прва фаза}} {{Cronopar|18-1-2024|Абиџан|CIV|0|1|NGA|-|АФКОН|2023|Прва фаза}} {{Cronopar|22-1-2024|Абиџан|GNB|0|1|NGA|-|АФКОН|2023|Прва фаза|13={{yel|50}} {{suboff|63}}}} {{Cronopar|27-1-2024|Абиџан|NGA|2|0|CMR|-|АФКОН|2023|Ottavi di finale}} {{Cronopar|2-2-2024|Абиџан|NGA|1|0|ANG|-|АФКОН|2023|Quarti di finale|13={{suboff|87}}}} {{Cronofin|22|1}} == Статистика == ''Статистиката е ажурирана на 28 мај 2023''. === Клупска статистика === {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2017-2018|2017-2018]] |rowspan=4|{{flagsport|DNK}} {{Fb team (N) Midtjylland}} || [[Суперлига на Данска 2017-2018|ДСЛ]] || 15 || 4 || [[Фудбалски куп на Данска 2017-2018|КД]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]] || 0 || 0 || || - || - || 17 || 4 |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Суперлига на Данска 2018-2019|ДСЛ]] || 14+7<ref name=pf>Плејоф</ref> || 2+2 || [[Фудбалски куп на Данска 2018-2019|КД]] || 3 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2018-2019|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]] || 2<ref name=prel>Во квалификациските кола</ref>+3<ref name=prel/> || 0 || || - || - || 29 || 4 |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Суперлига на Данска 2019-2020|ДСЛ]] || 24+8<ref name=pf/> || 2+1 || [[Фудбалски куп на Данска 2019-2020|КД]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2019-2020|ЛЕ]] || 2<ref name=prel/> || 1<ref name=prel/> || || - || - || 35 || 4 |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Суперлига на Данска 2020-2021|ДСЛ]] || 17+10<ref name=pf/> || 1+2 || [[Фудбалски куп на Данска 2020-2021|КД]] || 4 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2020-2021|ЛШ]] || 10<ref>4 во квалификациските кола</ref> || 1<ref name=prel/> || || - || - || 41 || 4 |- !colspan="3"|Вкупно Мидтјиланд || 95 || 14 || || 10 || 0 || || 17 || 2 || || - || - || 122 || 16 |- || [[ФК Брентфорд сезона 2021-2022|2021-2022]] |rowspan=2|{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Brentford}} || [[Премиер лига на Англија 2021-2022|ПЛ]] || 20 || 0 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 0+4 || 0 || || - || - || || - || - || 24 || 0 |- || [[ФК Брентфорд сезона 2022-2023|2022-2023]] || [[Премиер лига на Англија 2022-2023|ПЛ]] || 21 || 0 || [[ФА Куп 2022-2023|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2022-2023|ЛК]] || 0+2 || 0 || || - || - || || - || - || 23 || 0 |- !colspan="3"|Вкупно Брентфорд || 41 || 0 || || 6 || 0 || || - || - || || - || - || 47 || 0 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 136 || 14 || || 16 || 0 || || 17 || 2 || || - || - || 169 || 16 |} ==Титули== ===={{flagsport|DEN}} Мидтјиланд==== *'''[[Суперлига на Данска|Данско првенство]]''' : 1 : 2017-2018, 2019-2020 *'''[[Фудбалски куп на Данска|Куп на Данска]]''' : 1 : 2018-2019 == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Нигерија |image3=Flag of Nigeria.svg }} *[https://us.soccerway.com/players/ogochukwu-onyeka-frank/434897/ Франк Онјека на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/frank-onyeka/profil/spieler/421637 Франк Онјека на transfermerkt] *[https://www.whoscored.com/players/404109/show/frank-onyeka Франк Онјека на whoscored] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/258491/frank-onyeka Франк Онјека на espn] {{Состав на Нигерија на АКН 2021}} {{Состав на Нигерија на АКН 2023}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Онјека, Франк}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Брентфорд]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Аугсбург]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ковентри Сити]] [[Категорија:Родени во 1998 година]] 1vljlwrh6fbu2nzoznlcq8z5mi7gn9l 5537644 5537643 2026-04-11T11:08:40Z Carshalton 30527 5537644 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Франк Онјека | image = | fullname = Огучукву Франк Онјека<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/2247219 |title=2021/22 Premier League squads confirmed |publisher=Premier League |date=10 September 2021 |access-date=12 September 2021}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1998|1|1|df=yes}} | cityofbirth = [[Мајдугури]] | countryofbirth = [[Нигерија]] | height = {{height|m=1.83}}<ref>{{Cite web |title=Frank Onyeka |url=https://www.brentfordfc.com/en/teams/profile/frank-onyeka |access-date=2 August 2022 |publisher=Brentford F.C.}}</ref> | nationality = {{flagsport|NGA}} [[Нигерија]] | position = {{Football/MF}} | currentclub = {{Fb team Coventry City}} | clubnumber = 16 | youthyears1 = | youthclubs1 = {{симбол2|600px White background HEX-FF0000 HEX-169061 vertical stripes.svg}} [[ФК Ебедеи|Ебедеи]] | youthyears2 = 2016-2017 | youthclubs2 = {{Fb team Midtjylland}} | years1 = 2017-2021 |caps1 = 95 |goals1 = 14 |clubs1 = {{Fb team Midtjylland}} | years2 = 2021- |caps2 = 67 |goals2 = 1 |clubs2 = {{Fb team Brentford}} | years3 = 2024-2025 |caps3 = 31 |goals3 = 0 |clubs3 = →{{Fb team Augsburg}} | years4 = 2026- |caps4 = 0 |goals4 = 0 |clubs4 = →{{Fb team Coventry City}} | nationalyears1 = 2020- |nationalcaps1 = 43 |nationalgoals1 = 3 |nationalteam1 = {{flagsport|NGA}} [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] }} '''Огучукву Франк Онјека''' (роден на [[1 јануари]] [[1998]] година, во [[Мајдугури]]) — [[Нигерија|нигериски]] [[фудбал]]ер, {{Football/MF/player}} на {{Fb team (N) Coventry City}}, на заем од {{Fb team (N) Brentford}} и на [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|нигериската репрезентација]]. ==Биографија== Онјека е роден и израснал во [[Бенин Сити]]. Неговиот прекар е „Тенкот“.<ref>{{cite web|url=https://soccernet.ng/2023/06/from-the-streets-of-benin-to-brentford-super-eagles-star-shares-his-emotional-story.html/amp|accessdate=29 June 2023|website=soccernet.ng|title= From the streets of Benin to Brentford: Super Eagles star shares his Emotional story|date=28 June 2023}}</ref> ==Клупска кариера== ===Мидтјиланд=== Онјека ја започнал својата кариера во родната [[Нигерија]]. Во јануари 2016 година, тој се преселил од нигерискиот клуб [[ФК Ебедеи|Ебедеи]] во [[ФК Митјиланд|Мидтјиланд]] во [[Данска]],<ref name="guld1">{{cite web |last1=Aaes |first1=Jette |title=Guldmedaljen glimter godmorgen |url=https://www.ikast-brandenyt.dk/artikel/197c6081-542f-4073-a394-618854a6d410/ |website=ikast-brandenyt.dk |publisher=Ikast-Brande Nyt |accessdate=12 July 2020 |date=3 June 2018}}</ref> каде минал низ младинските селекции за да го направи своето деби за првиот тим на 20 септември 2017 година, во натпревар од [[Фудбалски куп на Данска|Купот на Данска]] добиен со 7-0 против нисколигашот [[ФК Греве|Греве]] каде што исто така постигнал гол.<ref name="debut-fcm" /> Своето деби во [[Суперлига на Данска|Суперлигата на Данска]] го направил неколку месеци подоцна во натпревар против [[ФК Хорсенс|Хорсенс]] на 9 февруари 2018 година, и одново постигнал гол за победата со 2-0.<ref name="debut-fcm">{{cite web |last1=Kristiansen |first1=Kenneth |title=Hårdt tilkæmpet FCM-sejr i Horsens |url=https://www.herningfolkeblad.dk/artikel/7bc21540-239b-4695-92d7-e4a8b6fe0cf9/ |publisher=Herning Folkeblad |accessdate=24 September 2020 |language=da |date=9 February 2018}}</ref><ref>{{cite web |last1=Margren |first1=Sara |title=FCM-debutant vil fighte sig til fast plads |url=https://www.bold.dk/fodbold/nyheder/fcm-debutant-vil-fighte-sig-til-fast-plads/ |website=www.bold.dk |accessdate=24 September 2020 |language=da |date=10 February 2018}}</ref> Онјека повторно се истакнал во следниот натпревар, на 18 февруари, против лидерот во Суперлигата во тој момент, [[ФК Копенхаген]], каде што играјќи на позицијата [[Среден ред (фудбал)#Крило|десно крило]] го постигнал својот втор првенствен гол за клубот во победата на Мидтијлианд со 3-1.<ref name="ros">{{cite web |last1=Hansen |first1=Charlotte |title=FCM-træner: Fantastisk at slå FCK med akademispillere |url=https://www.tvmidtvest.dk/herning/fcm-traener-fantastisk-sla-fck-med-akademispillere |publisher=TV Midtvest |accessdate=24 September 2020 |language=da |date=18 February 2018 |quote=Specielt det unge nigerianske talent Frank Onyeka, der scorede senest mod AC Horsens og igen mod FCK, bringer glæden frem hos FCM’s cheftræner. - Frank har gjort det rigtig godt i opstarten. Han har prøvet at spille midterforsvarer, højreback og central midtbanespiller, men han er faktisk lidt mere en hængende angriber. Frank har gjort det virkelig godt, og det var kun et spørgsmål om tid, før at han skulle bringes ind. Han er jo en af de næste, der skal gribe de chancer, der kommer, for der er jo plads til nogle nye spillere.}}</ref> Последователно, тој бил пофален од главниот тренер [[Јес Торуп]] за неговата разноврсност и зрелост.<ref name="ros" /> Првата професионална сезона во кариерата ја завршил со вкупно 18 настапи и 5 гола, помагајќи му на клубот да ја освои титулата во [[Суперлига на Данска 2017-2018|данското првенство]]. Онјека го направил своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] следната сезона, играјќи во квалификацискиот натпревар против [[ФК Астана|Астана]] на 24 јули 2018 година. Во втората сезона во клубот, тој бил дел од екипата која го освоила [[Фудбалски куп на Данска|Купот на Данска]]; во финалето против [[Брондби ИФ|Брондби]] добиено по [[Изведување пенали (фудбал)|изведување пенали]], Онјека се појавил во игра од клупата за резерви во 66-тата минута на местото на [[Евандер да Силва Фереира|Евандер]]. За време на сезоната 2019-2020, тој се претворил во еден од најважните играчи на Мидтјиланд и неизоставен елемент во средниот ред на клубот, играјќи во 32 од 36-те првенствени натпревари (сите четири кои ги пропуштил биле поради суспензија од жолти или црвен картон) и помагајќи му на својот тим да освои нова титула во данското првенство, трета во историјата на клубот, втора лична за Онјека. Онјека го напуштил Мидтјиланд во летото 2021 година, после 122 одиграни натпревари и 16 постигнати голови за клубот. ===Брентфорд и Аугсбург=== На 20 јули 2021 година, Онјека потпишал за новопромовираниот клуб во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата на Англија]], [[ФК Брентфорд|Брентфорд]] за необјавена сума. Своето деби за ''пчеличките'' го направил на 13 август 2021, во изненадувачката победа со 2-0 над [[ФК Арсенал|Арсенал]] на [[Брентфорд Комјунити Стедиум]], во натпреварот со кој била отворена сезоната во [[Премиер лига на Англија 2021-2022|Премиер лигата 2021-2022]]. Својот прв гол за клубот го постигнал на 13 април 2024 година, во победата со 2-0 над [[ФК Шефилд Јунајтед|Шефилд Јунајтед]] во [[Премиер лига на Англија 2023-2024|првенството]].<ref>{{cite news |last1=Drury |first1=Sam |title=Brentford beat Sheff Utd to ease relegation fears |url=https://www.bbc.com/sport/football/68747566 |access-date=13 April 2024 |work=BBC Sport |date=13 April 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240413135247/https://www.bbc.com/sport/football/68747566 |archive-date=13 April 2024}}</ref> На 30 август 2024, Онјека му се приклучил на германскиот клуб, [[ФК Аугсбург|Аугсбург]], на позајмица до крајот на сезоната 2024-2025.<ref>{{cite web |title=Onyeka joins Augsburg on loan |url=https://www.brentfordfc.com/en/news/article/first-team-frank-onyeka-brentford-augsburg-loan |publisher=Brentford F.C. |access-date=30 August 2024 |date=30 August 2024 }}</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за репрезентацијата на [[Фудбалска репрезентација на Нигерија|Нигерија]] го направил на 9 октомври 2020, во поразот со 1-0 од [[Фудбалска репрезентација на Алжир|Алжир]] во пријателски натпревар одигран во [[Австрија]].<ref>{{Cite web|url=https://uk.soccerway.com/matches/2020/10/09/world/friendlies/nigeria/algeria/3365306/|title=Nigeria vs. Algeria - 9 October 2020 - Soccerway|website=uk.soccerway.com}}</ref> Својот прв гол за својата земја го постигнал на 16 октомври 2023, во победата со 3-2 над [[Фудбалска репрезентација на Мозамбик|Мозамбик]] исто така во пријателски натпревар.<ref>{{cite web|url=https://www.brentfordfc.com/en/news/article/international-frank-onyeka-mozambique-2-nigeria-3-friendly|website=Brentfordfc|accessdate=19 October 2023|title= ONYEKA SCORES FIRST NIGERIA GOAL|date=18 October 2023}}</ref> Онјека бил повикан и играл за Нигерија на два купа на [[Африкански куп на нации|Африканските нации]] во [[Африкански куп на нации 2021|2021]] и во [[Африкански куп на нации 2023|2023]] година. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|NGA}} {{Cronopar|9-10-2020|Клагенфурт|NGA|0|1|ALG|-|Пријателска|13={{suboff|45}}}} {{Cronopar|7-10-2021|Лагос|NGA|0|1|CAF|-|Квал. за СП|2022}} {{Cronopar|10-10-2021|Банги|CAF|0|2|NGA|-|Квал. за СП|2022|13={{yel|52}}}} {{Cronopar|16-11-2021|Лагос|NGA|1|1|CPV|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|78}}}} {{Cronopar|19-1-2022|Гаруа|GNB|0|2|NGA|-|АФКОН|2021|Прва фаза|13={{subon|76}}}} {{Cronopar|25-3-2022|Кумаси|GHA|0|0|NGA|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|59}}}} {{Cronopar|29-3-2022|Абуџа|NGA|1|1|GHA|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|45}}}} {{Cronopar|27-9-2022|Блида|ALG|2|1|NGA|-|Пријателска|13={{yel|40}} {{suboff|85}}}} {{Cronopar|17-11-2022|Лисабон|POR|4|0|NGA|-|Пријателска|13={{subon|45}}}} {{Cronopar|24-3-2023|Абуџа|NGA|0|1|GNB|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|68}}}} {{Cronopar|27-3-2023|Бисао|GNB|0|1|NGA|-|Квал. за АФКОН|2023}} {{Cronopar|18-6-2023|Монровија|SLE|2|3|NGA|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|10-9-2023|Ујо|NGA|6|0|STP|-|Квал. за АФКОН|2023|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|16-10-2023|Албуфеира|MOZ|2|3|NGA|1|Пријателска}} {{Cronopar|16-11-2023|Ујо|NGA|1|1|LES|-|Квал. за СП|2026|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|19-11-2023|Бутаре|ZIM|1|1|NGA|-|Квал. за СП|2026|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|8-1-2024|Абу Даби|GUI|2|0|NGA|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|14-1-2024|Абиџан|NGA|1|1|EQG|-|АФКОН|2023|Прва фаза}} {{Cronopar|18-1-2024|Абиџан|CIV|0|1|NGA|-|АФКОН|2023|Прва фаза}} {{Cronopar|22-1-2024|Абиџан|GNB|0|1|NGA|-|АФКОН|2023|Прва фаза|13={{yel|50}} {{suboff|63}}}} {{Cronopar|27-1-2024|Абиџан|NGA|2|0|CMR|-|АФКОН|2023|Ottavi di finale}} {{Cronopar|2-2-2024|Абиџан|NGA|1|0|ANG|-|АФКОН|2023|Quarti di finale|13={{suboff|87}}}} {{Cronofin|22|1}} == Статистика == ''Статистиката е ажурирана на 28 мај 2023''. === Клупска статистика === {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2017-2018|2017-2018]] |rowspan=4|{{flagsport|DNK}} {{Fb team (N) Midtjylland}} || [[Суперлига на Данска 2017-2018|ДСЛ]] || 15 || 4 || [[Фудбалски куп на Данска 2017-2018|КД]] || 2 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]] || 0 || 0 || || - || - || 17 || 4 |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Суперлига на Данска 2018-2019|ДСЛ]] || 14+7<ref name=pf>Плејоф</ref> || 2+2 || [[Фудбалски куп на Данска 2018-2019|КД]] || 3 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2018-2019|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]] || 2<ref name=prel>Во квалификациските кола</ref>+3<ref name=prel/> || 0 || || - || - || 29 || 4 |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Суперлига на Данска 2019-2020|ДСЛ]] || 24+8<ref name=pf/> || 2+1 || [[Фудбалски куп на Данска 2019-2020|КД]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2019-2020|ЛЕ]] || 2<ref name=prel/> || 1<ref name=prel/> || || - || - || 35 || 4 |- || [[ФК Мидтјиланд сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Суперлига на Данска 2020-2021|ДСЛ]] || 17+10<ref name=pf/> || 1+2 || [[Фудбалски куп на Данска 2020-2021|КД]] || 4 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2020-2021|ЛШ]] || 10<ref>4 во квалификациските кола</ref> || 1<ref name=prel/> || || - || - || 41 || 4 |- !colspan="3"|Вкупно Мидтјиланд || 95 || 14 || || 10 || 0 || || 17 || 2 || || - || - || 122 || 16 |- || [[ФК Брентфорд сезона 2021-2022|2021-2022]] |rowspan=2|{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Brentford}} || [[Премиер лига на Англија 2021-2022|ПЛ]] || 20 || 0 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 0+4 || 0 || || - || - || || - || - || 24 || 0 |- || [[ФК Брентфорд сезона 2022-2023|2022-2023]] || [[Премиер лига на Англија 2022-2023|ПЛ]] || 21 || 0 || [[ФА Куп 2022-2023|ФАКуп]]+[[Лига куп на Англија 2022-2023|ЛК]] || 0+2 || 0 || || - || - || || - || - || 23 || 0 |- !colspan="3"|Вкупно Брентфорд || 41 || 0 || || 6 || 0 || || - || - || || - || - || 47 || 0 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 136 || 14 || || 16 || 0 || || 17 || 2 || || - || - || 169 || 16 |} ==Титули== ===={{flagsport|DEN}} Мидтјиланд==== *'''[[Суперлига на Данска|Данско првенство]]''' : 1 : 2017-2018, 2019-2020 *'''[[Фудбалски куп на Данска|Куп на Данска]]''' : 1 : 2018-2019 == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Нигерија |image3=Flag of Nigeria.svg }} *[https://us.soccerway.com/players/ogochukwu-onyeka-frank/434897/ Франк Онјека на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/frank-onyeka/profil/spieler/421637 Франк Онјека на transfermerkt] *[https://www.whoscored.com/players/404109/show/frank-onyeka Франк Онјека на whoscored] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/258491/frank-onyeka Франк Онјека на espn] {{Состав на Нигерија на АКН 2021}} {{Состав на Нигерија на АКН 2023}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Онјека, Франк}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Нигериски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Брентфорд]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Аугсбург]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ковентри Сити]] [[Категорија:Родени во 1998 година]] oo5jgfbegs4iqfi7hc7tsayut2hpv8r Горан Девиќ 0 1346149 5537636 5354094 2026-04-11T10:17:04Z P.Nedelkovski 47736 поврзница 5537636 wikitext text/x-wiki {{Infobox person|name=Горан Девиќ|image=|birth_date=1971|birth_place=[[Сисак]], [[СФР Југославија]]|death_date=|death_place=|years_active=2001–сега|occupation=Филмски режисер, сценарист|spouse=|awards=}} '''Горан Девиќ''' (роден во 1971 година) е [[Хрватска|хрватски]] филмски режисер, сценарист и универзитетски професор. Роден во [[Сисак]], Девиќ формално се образувал на Правниот факултет на Универзитетот во Загреб, Факултетот за хуманистички и општествени науки (отсек археологија) и Академијата за драмска уметност (отсек режија на филмови),<ref name="filmskihr">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.film.hr/bazafilm_ljud.php?ljud_id=3935|title=Goran Dević|work=Film.hr|language=hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514081511/http://www.film.hr/bazafilm_ljud.php?ljud_id=3935|archive-date=14 May 2011|accessdate=20 May 2011}}</ref> каде дипломирал во 2008 година, а сега предава таму од 2012 година  на Катедрата за филмска и ТВ режија.<ref name=":0"/><ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.adu.unizg.hr/djelatnik/goran-devi-asistent/|title=Dević, Goran {{!}}|language=hr|accessdate=2023-04-10|archive-date=2023-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20230410075657/https://www.adu.unizg.hr/djelatnik/goran-devi-asistent/|url-status=dead}}</ref> Од раните 2000-ти Девиќ режирал голем број кратки теми и кратки [[Документарен филм|документарни филмови]], меѓу кои и наградуваните: ''На водата'' (2018), ''Кафе челичарница'' (2017), ''65+'' (2016), ''Две печки за Ударник Јосип Тројко'' (2012), ''Дон Жуан: Извинете ме, госпоѓица'' (2010), ''Потопот'' (2010), ''Среќна земја'' (2009), ''Три'' (2008), ''Немам ништо убаво да ти кажам'' (2005), ''Увезени врани'' (2004) и други. ''Увезени врани'' бил награден на филмскиот фестивал Мотовун, Сараевскиот филмски фестивал и Деновите на хрватскиот филм, прикажан на 10 меѓународни фестивали.<ref name=":0"/> Неговото режисерско деби на долгометражен филм (кое го режирал и го пишувал сценариото со Звонимир Јуриќ) била критички призната психолошка воена драма од 2009 година, насловена ''„Црнците“''. Филмот се занимава со измислена единица на Хрватската армија која одбива да го положи оружјето по крајот на [[Хрватска војна за независност|Хрватската војна за независност]].<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski.net/filmovi/4820|title=Crnci|work=Filmski.net|language=hr|accessdate=20 May 2011|archive-date=2011-09-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20110928090731/http://www.filmski.net/filmovi/4820|url-status=dead}}</ref> Филмот освоил 4 национални награди на Јуриќ и Девиќ, меѓу кои: Златна арена за најдобар режисер на Филмскиот фестивал во Пула 2009 година, хрватските национални филмски награди, наградата Град Загреб, како и 8 меѓународни награди, вклучувајќи: Гран при на меѓународниот филмски фестивал во Љубљана 2009 година, Гран при на фестивалот за авторски филм Србија 2009 година, награда ФИПРЕСЦИ и Специјална награда за режија на Филмфестивалот Котбус 2009 година, Филмфестивалот Crossing Europe во Линц и други.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://croatian.film/en/directors/171|title=Goran Dević {{!}} Redatelj filma|work=croatian.film|accessdate=2023-04-10}}</ref><ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://zagrebdox.net/en/2022/programme/official_competition/regional_competition/the_building|title=The Building / Regional Competition / Official Competition / Programme / 2022 / ZAGREBDOX International documentary film festival|work=zagrebdox.net|accessdate=2023-04-10|archive-date=2023-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20230410074354/http://zagrebdox.net/en/2022/programme/official_competition/regional_competition/the_building|url-status=dead}}</ref> Понатаму, бил избран како хрватски поднесок за 83-тото доделување на Оскарите за [[Оскар за најдобар странски филм]], но не успеал да влезе во конечната листа.<ref name="filmneweurope">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmneweurope.com/news/croatia/the-blacks-represents-croatia-for-oscar-bid|title=The Blacks represents Croatia for Oscar bid|work=filmneweurope|archive-url=https://web.archive.org/web/20110206004817/http://www.filmneweurope.com/news/croatia/the-blacks-represents-croatia-for-oscar-bid|archive-date=2011-02-06|accessdate=2010-09-30}}</ref><ref name="Oscar Shortlist">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/press/pressreleases/2011/20110119.html|title=9 Foreign Language Films Continue to Oscar Race|work=oscars.org|accessdate=2011-01-19}}</ref> Ретроспективите на неговите документарни филмови биле прикажани во АРСЕНАЛ СИНЕМА, Институтот за филм (Берлин) и Кросинг Јуроп Филмфестивал (Линц), [[БЕЛДОКС]] (Белград), ЗАГРЕБОДКС (Хрватска) и МАКСИИ, Националниот музеј на уметноста на 21-от век (Рим).<ref name=":2"/><ref name=":1"/> Во 2017 година, Девиќ ја потпишал Декларацијата за заеднички јазик на [[Хрвати]]те, [[Срби]]те, [[Бошњаци]]те и [[Црногорци]]те.<ref>[https://docs.google.com/spreadsheets/d/1XVGV5Z306SeDFzpdpUHhfeK-voAFdaakS48LqXfGozA/pubhtml Signatories of the Declaration on the Common Language], official website, retrieved on 2018-08-16.</ref> == Филмографија == Игран филм: ''Црнците'' (''Црнци'', 2009; корежисер) Документарни филмови: * ''Самозадоволство кај Хрватите'' (''Samozadovoljavanje u Hrvata'', 2003) * ''Викенд во Сисак'' (''Викенд у Сиску'', 2001 година), * ''Увезени врани'' (''Uvozne vrane'', 2004), * ''Немам ништо убаво да ти кажам'' (''Немам ти шта реќ' лијепо'', 2006 година), * ''Три'' (''Три,'' 2008), * ''Сè ќе биде во ред'' (''Ma sve ce biti u redu'', 2008), * ''Среќна земја'' (''Сретна земја,'' 2009), * Потопот (''Поплава,'' 2010) * Две печки за Ударник Јосип Тројко (''Dvije peći za udarnika Josipa Trojka,'' 2012) * ''Дон Жуан: Извинете, госпоѓо!'' (2011), * ''65+'' (2016), * ''Кафе челичарница'' (''Бефе Железара,'' 2017 година), * ''Во името на Хрватска'' (''U ime Republike Hrvatske'', 2018 ''),'' * ''На вода'' (''На вода,'' 2018), * ''Зградата'' (''Hrvatskog narodnog preporoda,'' 2022) == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [https://web.archive.org/web/20110514081511/http://www.film.hr/bazafilm_ljud.php?ljud_id=3935 Горан Девиќ] на Film.hr {{In lang|hr}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Д}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1971 година]] [[Категорија:Хрватски режисери]] rwahkti9u3teef484mn8vzomohfxgz8 Звонко Станојоски 0 1346210 5537360 5478886 2026-04-10T17:27:08Z Dandarmkd 31127 5537360 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Шахист |име = Звонко Станојоски |слика = Zvonko Stanojoski 2013.jpg |опис = |цело име = |земја = |роден(а)-датум = {{роден на|29|јануари|1964}} |роден(а)-место = [[Прилеп]], [[СР Македонија]], [[СФРЈ]] |починал(а)-датум = |починал(а)-место = |титула = [[велемајстор]] (2004) |светски првак = |рејтинг = |врв-рејтинг = 2529 (јануари 2008) | FideID = 15000257 }} '''Звонко Станојоски''' ({{роден на|29|јануари|1964}}, [[Прилеп]]) — [[Македонија|македонски]] [[Шах|шахист]]. == Животопис == Го освои 10-тото поединечно првенство на Македонија во 2001 година во [[Охрид]]. <ref>[http://ratings.fide.com/tournament_report.phtml?event16=20210 10. Mazedonische Meisterschaft auf fide.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20231002062001/http://ratings.fide.com/tournament_report.phtml?event16=20210 |date=2023-10-02 }} (englisch)</ref> На 11-тото поединечно првенство на Македонија во 2002 година во [[Гевгелија]] бил трет.<ref>[http://www.theweekinchess.com/html/twic388.html#7 11. Mazedonische Meisterschaft] in [[The Week in Chess]] #388 vom 15. April 2002 (englisch)</ref> Победил на ''Трофеј Београд'', што се одржува секоја година во [[Обреновац]], во 2006 и 2007 година. Исто така во 2007 година победил на отвореното поединечно првенство на Македонија во [[Струга]]. Меѓународен мајстор станал во 1999 година и титулата [[велемајстор]] ја стекнал во февруари 2004 година. Велемајсторската норма ја постигнал на Опен во [[Скопје]] во 1998 година и на преминот од 2001/02 година на 77. ''Челинџерс турнир''. Конгресот во Хастингс и во 2003 година на меѓународниот ''турнир Пауталија Турс'' (Категорија VII) на бугарскиот шаховскиот клуб ''Осогово Ќустендил'' во [[Ќустендил]], Бугарија, што го освоил непоразен со 10,5 од 13 бода и 2,5 бода предност.<ref>[http://ratings.fide.com/title_applications.phtml?details=1&id=15000257&title=GM&pb=4 GM-Antrag auf fide.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180408210019/http://ratings.fide.com/title_applications.phtml?details=1&id=15000257&title=GM&pb=4 |date=2018-04-08 }} (englisch)</ref> == Репрезентација == Со македонската репрезентација учествувал на осум [[Шаховска олимпијада|шаховски олимпијади]] во периодот од [[Шаховска олимпијада 1994|1994]] до [[Шаховска олимпијада 2010|2010 година]] со вкупен резултат од 35 поени од 59 партии (+26 =18 −15).<ref>[http://www.olimpbase.org/players/kq86equi.html Zvonko Stanojoskis Ergebnisse bei Schacholympiaden] auf olimpbase.org (englisch)</ref> За Македонија настапувал и на ЕП во 1999, 2003, 2007, 2009, 2011 и 2013 година.<ref>[http://www.olimpbase.org/playerse/kq86equi.html Zvonko Stanojoskis Ergebnisse bei Mannschaftseuropameisterschaften] auf olimpbase.org (englisch)</ref> == Клубови == Настапува за ''ШК Алкалоид Скопје'', со кој осум пати учествувал на Европскиот клупски куп. На Европскиот клупски куп 2003 во Ретимно добил бронзен медал во поединечна конкуренција со резултат од 4,5 од 6 на првата резервна табла. Порано настапувал за екипата ''Стефо Балто, Струга'', со која учествувал на Европскиот клупски куп во 1999 година.<ref>[http://www.olimpbase.org/playersc/kq86equi.html Zvonko Stanojoskis Ergebnisse bei European Club Cups] auf olimpbase.org (englisch)</ref> ==Поврзано== * [[Шаховско првенство на Македонија]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{Chessgames player|44759}} {{Македонски велемајстори}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Станојоски, Звонко}} [[Категорија:Спортисти од Прилеп]] [[Категорија:Југословенски Македонци]] [[Категорија:Југословенски шахисти]] [[Категорија:Македонски шахисти]] [[Категорија:Шаховски прваци на Македонија]] go0jy9vukftek9k1lssjpjjqcr0yld1 Анте Старчевиќ 0 1346231 5537651 5433667 2026-04-11T11:38:29Z IvanKonev123 98191 5537651 wikitext text/x-wiki {{Infobox person|name=Анте Старчевиќ|image=Ante Starčević portrait.jpg|caption=|birth_date={{birth date|1823|05|23|df=y}}|birth_place=[[Велики Житник]], [[Хрватска Воена Краина]], [[Кралство Унгарија]], [[Aвстриска Империја]]|death_date={{death date and age|1896|02|28|1823|05|23|df=y}}|death_place=[[Загреб]], [[Кралство Хрватска и Славонија]], [[Кралство Унгарија]], [[Австроунгарија]]|resting_place=Шестине, [[Загреб]]|other_names=|alma_mater=[[Универзитет во Печ]]|occupation=[[Политичар]], [[писател]]|signature=|party=[[Партија на правата]] {{small|(до 1895)}}<br>Чиста партија на правата {{small|(1895–1896)}}}} '''Анте Старчевиќ''' ([[хрватски]]: Ante Starčević<ref>{{cite dictionary |title= Starčević |dictionary= Hrvatski jezični portal |year= 2006 |publisher= Znanje i Srce |location= [[Загреб]] |url= https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=d1tnUBE%3D&keyword=Star%C4%8Devi%C4%87 |access-date=18 април 2024 |language= hr}}</ref> {{audio|hr-Ante Starčević.ogg|слушнете}}; 23 мај 1823 – 28 февруари 1896) ― [[Австриско Царство|австриски]]/[[Австроунгарија|австроунгарски]] [[политичар]] и [[писател]] од [[Хрвати|хрватска]] [[народност]]. Неговата политика се насочувала на хрватското државно право, интегритетот на хрватските земји и правото на неговиот народ на [[самоопределување]]. Како важен пратеник во хрватското собрание и основач на Партијата на правата, тој ги поставил темелите на [[Хрватски национализам|хрватскиот национализам]]. Тој е нарекуван Татко на нацијата поради неговата кампања за правата на Хрватите во Австроунгарија и неговото пропагирање на хрватска држава во време кога многу политичари барале обединување со другите [[Јужни Словени]]. == Животопис == === Живот === Старчевиќ е роден во селото Велики Житник во близина на Госпиќ, мал град на воената граница во рамките на [[Австриско Царство|Австриската Империја]], на таткото [[Хрвати|хрватскиот]] католик Јаков и [[Срби|српската]] [[Српска православна црква|православна]] мајка Милица ({{Мом|Чорак}}).{{Sfn|Tanner|2001|p=102}}<ref>{{Наведена книга|title=Slavic Thinkers Or the Creation of Polities: Intellectual History and Political Thought in Central Europe and the Balkans in the 19th Century|last=Baer|first=Josette|date=2007|publisher=New Academia Publishing|isbn=978-0-97944-880-5|page=183}}</ref> Почетните години на Старчевиќ биле под влијание на неговиот стрико Шиме Старчевиќ, католички [[свештеник]] со силни илирски симпатии кој ја поддржал кратката наполеонова окупација на Далмација и составил илирско-француски речник.{{Sfn|Tanner|2001|p=102}} Од тринаесет до шеснаесетгодишна возраст, неговата образовна основа била обликувана од учењата на Шиме, вклучувајќи го [[Латински јазик|латинскиот]] и [[Штокавско наречје|штокавското]] хрватско наречје.<ref>{{Наведено списание|last=Spalatin|first=Mario S.|date=1975|title=The Croatian Nationalism of Ante Starčević, 1845–1871|journal=Journal of Croatian Studies|publisher=Croatian Academy of America|volume=16|pages=22–24|quote=Ante spent about three years, 1836-1839, with his uncle in Karlobag, a small coastal town. Sime extended his nephew's horizons by taking him out of his native Lika to the Croatian littoral and by teaching him the educational requisites that would enable him to be admitted to the formal school system...}}</ref> Во 1845 година завршил во Класичната гимназија во Загреб.<ref name="Bićanić"/> Потоа накратко ги продолжил студиите на семинаријата во Сењ, но наскоро се преселил во [[Пешта]] во 1845 година за да присуствува на Римокатоличката теолошка семинарија, дипломирајќи во 1846 година.<ref name="Bićanić" /> По дипломирањето, Старчевиќ се вратил во Хрватска и продолжил да студира [[Теологија|богословие]] во Сењ. Наместо да стане свештеник, тој решил да се занимава со световни работи и почнал да работи во адвокатската канцеларија на Ладислав Шрам во [[Загреб]].<ref name="spisi">{{Наведена книга|title=Izabrani politički spisi|last=Starčević|first=Ante|publisher=Golden marketing|year=1999|isbn=953-6168-83-9|location=Zagreb|page=17}}</ref> Потоа се обидел да добие академска функција на [[Универзитет во Загреб|Универзитетот во Загреб,]] но не бил успешен, па останал во канцеларијата на Шрам до 1861 година кога бил назначен за главен нотар на Округот Фјуме (Риека).<ref name="Bićanić" /> Истата година, тој бил избран во хрватскиот Собрание како претставник на Риека и ја основал првобитната хрватска Партија на правата со Еуген Кватерник.<ref name="Bićanić" /> Бил член и на одборот на [[Матица хрватска|Матица Илирска]], хрватско културно друштво поврзано со [[Илирско движење|илирското движење]], во Историското друштво и во редакцијата на [[Книжевност|книжевното]] [[списание]] ''Невен''. Старчевиќ ќе биде повторно избран во Собранието во 1865, 1871 година и од 1878 година до неговата смрт.<ref name="Bićanić" /> Во 1862 година, кога Риека била вмешана во учество во протести против [[Австриско Царство|Австриската Империја]], тој бил суспендиран и осуден на еден месец затвор како непријател на режимот.<ref name="Bićanić"/> Во 1871 година, тој повторно бил уапсен по [[Раковички бунт|Раковичкиот бунт]] што го покренал Кватерник, кој барал независност од хабсбуршката власт. Бунтот ги привлекол и [[Срби|српските]] и хрватските селани, но бил задушен по три дена од императорските трупи.{{Sfn|Goldstein|1999|p=83}} И покрај тоа што немал никаква врска со бунтот, властите го затвориле Старчевиќ и ја укинале Партијата на правата.{{Sfn|Goldstein|1999|pp=83-84}} Тој поминал 75 дена во затвор; по ослободувањето работел како службеник во адвокатската канцеларија на неговиот внук од брат, Давид Старчевиќ.<ref name="Bićanić" /> Во својата старост, тој се преселил во Старчевиќевиот дом, куќа изградена за него од страна на хрватскиот народ во 1895 година. Починал во својата куќа помалку од една година подоцна, на 73-годишна возраст.<ref>{{Наведено списание|last=Matković|first=Stjepan|date=December 2011|title=Starčevićev dom u vihoru rata: pravaške uspomene iz doba Nezavisne Države Hrvatske|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=114006|journal=Časopis za Suvremenu Povijest|language=hr|volume=43|issue=3|pages=827–861|access-date=19 August 2013}}</ref> По негова желба бил погребан во црквата „Св. Мирко“ во загрепското предградие Шестине. Неговата [[биста]] била изработена од Иван Рендиќ. На смртната постела тој побарал да не се поставуваат споменици во негова чест, но статуа од него била поставена пред Старчевиќевиот дом во 1998 година. [[Податотека:Sprovod_dra._Ante_Starčevića_(prizor_na_Jelačićevom_trgu)_1896.png|десно|мини|250x250пкс| Погребната поворка за Анте Старчевиќ, 1896 година.]] === Политичка активност === [[Податотека:Ante_Starcevic_Iztocno_pitanje.jpg|лево|мини|296x296пкс| Политичкото дело на Старчевиќ, ''Iztočno pitanje'' ( {{langx|mk|Источно прашање}}) објавена во 1899 година.]] До 1850-тите, хрватските идеологии за национален идентитет биле поделени меѓу југословенството, кое израсна врз [[Илирско движење|илирското движење]] и се залагало за единство меѓу јужните Словени како начин за одржување на хрватската нација и ексклузивниот хрватски национализам. Старчевиќ и Кватерник ја отфрлиле југословенската рамка и сметаа дека е неопходна револуција како [[Француска револуција|Француската револуција]] за да се ослободи Хрватска од [[Австриско Царство|австриската]] контрола.{{Sfn|Goldstein|1999|p=75}} Како главен нотар во [[Риека]] во 1861 година, Старчевиќ ги напишал „четирите молби на Округот Риека“.<ref name="Bićanić">{{Наведено списание|last=Bićanić|first=Nikola|date=2018|title=Ante Starčević u hrvatskoj kniževnosti|url=https://hrcak.srce.hr/file/331677|journal=MemorabiLika: Časopis za Povijest, Kulturu i Geografiju Like (Jezik, Običaji, Krajolik i Arhivsko Gradivo)|language=hr|volume=1|issue=1|pages=180–190}}</ref> Тој посочил дека Хрватска треба да ги одреди своите односи со Австрија и [[Кралство Унгарија|Унгарија]] преку меѓународни договори. Тој барал реинтеграција на хрватските земји, „големото старото кралство Хрватска“ (средновековното [[Кралство Хрватска (925–1102)|Кралство Хрватска]]), татковината на еден народ, „со иста крв, јазик, минато и (до Божја волја) иднина“. Неговата желба за независност од Австрија станала основа за неговото основање на Партијата на правата со Кватерник. Првичниот слоган на партијата бил: „Ни под [[Виена]], ни под Пешта, туку за слободна, независна Хрватска“.<ref>{{Наведена книга|title=Creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, 1914-1918|last=Sotirović|first=Vladislav B.|date=2007|publisher=Vilnius University Press|isbn=978-9-95533-068-4|page=19}}</ref> Заедно со Кватерник, тој ја гледал Австрија како „заколнат историски непријател“ на Хрватите,{{Sfn|Goldstein|1999|p=75}} и не ја прифатил власта на Унгарија над Хрватска <ref name="Miller">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Z0Ejj8B-t_cC&pg=PA43|title=Between Nation and State: Serbian Politics in Croatia Before the First World War|last=Miller|first=Nicholas J.|date=1998|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-82297-722-3|page=43}}</ref>. Во остварувањето на политичките цели, партијата отфрлила секаква соработка со Виена или Будимпешта или со [[Кнежевство Србија|Србите]].<ref name="Miller" /><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=CjCEAgAAQBAJ&pg=PA17|title=Eastern Europe in the Twentieth Century – And After|last=Crampton|first=R.J.|date=2002|publisher=Routledge|isbn=978-1-13471-222-9|page=17}}</ref> Партијата затоа работела малку во Собранието и се здобила со углед на тешкост и неразумност.<ref name="Miller" /> Старчевиќ се залагал за решавање на [[Историја на Босна и Херцеговина|босанскохерцеговските прашања]] со реформи и соработка меѓу народот и благородништвото. Старчевиќ верувал дека [[Бошњаци]]те се „најдобрите Хрвати“<ref>{{Наведена книга|title=The Bosnian Muslims: Denial Of A Nation|last=Friedman|first=Francine|date=2018|publisher=Routledge|isbn=978-0-42996-533-3|page=99}}</ref> и тврдел дека „босанските муслимани се дел од хрватскиот народ и од најчистата хрватска крв“.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=pVCx3jerQmYC&pg=PA92|title=Bosnia and Herzegovina in the Second World War|last=Redžić|first=Enver|date=2005|publisher=Psychology Press|isbn=978-0-714656-25-0|page=92}}</ref> Со говорот што го одржал во Собранието на 26 јуни 1861 година, Старчевиќ ја започнал кампањата за рехабилитација на Петар Зрински и [[Фран Крсто Франкопан]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.matica.hr/HRRevija/revija2007_3.nsf/AllWebDocs/Drustvo_Katarina_grofica_Zrinski|title=Matica hrvatska - Hrvatska revija 3, 2007. - Društvo Katarina grofica Zrinski|accessdate=2024-04-18|archive-date=2012-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20120926133113/http://www.matica.hr/HRRevija/revija2007_3.nsf/AllWebDocs/Drustvo_Katarina_grofica_Zrinski|url-status=dead}}</ref> Од своите први списи од 1861 година, до неговиот последен говор, Старчевиќ се обидел да докаже дека главната и трајна работа е да се ослободи од австриското заплашување и дека за хрватскиот народ нема живот или посреќна иднина „додека повеќе не е под Австрија- Унгарија“. Тој зазел непријателски став кон „мисловниот начин наречен Австрија, во кој владите и владетелите (...) заговарале против народите“.{{Се бара извор|date=април 2024}} Старчевиќ го видел главниот хрватски непријател во [[Хабсбуршка Монархија|Хабсбуршката Монархија]]. Тој верувал во способноста на хрватскиот народ да управува со себе и дека суверенитетот израсна од нацијата, народот, а не од владетелот кој владеел „По Божјата милост“. „Бог и Хрватите“ била суштината на политичките идеи на Старчевиќ.<ref name="Velikonja">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=rqjLgtYDKQ0C&pg=PA112|title=Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina|last=Velikonja|first=Mitja|date=2003|publisher=Texas A&M University Press|isbn=9781603447249|page=112}}</ref> Под влијание на идеите на Француската револуција се борел против [[Феудализам|феудализмот]] и се залагал за демократизација на политичкиот живот.<ref>Barišić 2000, pp.105-120</ref> Во политиката, тој се потпирал на жителите на градот, побогатите селани и интелектуалците. === Идеологија === Старчевиќ најпрво бил поборник на [[Илирско движење|Илирското движење]], а подоцна ги усвоил идеолошките ставови од францускиот период како [[Национализам|национализмот]] и [[Либерализам|либерализмот]]. Тој ги развил своите лични, како и партиските спорови околу [[Хрватски национализам|хрватскиот национализам]], либерализмот во однос на слободата и слободите на народите и нациите, верскиот плурализам и [[Монархизам|парламентарниот монархизам]].<ref name="ReferenceA">ABM, Monarhizam kao ideologija i pokret u 21.st., Obnova magazine, no 8, p: 86</ref><ref name="obnova.com.hr">Author: Leo Marić, Name: Made in Europe? Europski utjecaji na hrvatski nacionalizamAnte Starčević, '' svojim političkim spisima redovno rabi podjelu političkih sustava na monarhije, republike i despocije, pri čemu je on sâm zagovornik ustavne monarhije.'', (3.3.2019.), http://www.obnova.com.hr/radovi/autori/86-made-in-europe-europski-utjecaji-na-hrvatski-nacionalizam</ref> Тој ја застапувал идејата за [[Голема Хрватска]] од која ќе настанат денешна [[Хрватска]], [[Босна и Херцеговина]] и [[Словенија]] и ги гледал сите [[Јужни Словени]] кои ги населувале регионите, како [[Хрвати]], без разлика на нивната религија.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=gE1c4wK-ASAC&pg=PA56|title=Ideologies and National Identities: The Case of Twentieth-Century Southeastern Europe|last=Lampe|first=John|last2=Mazower|first2=Mark|date=2020|publisher=Central European University Press|isbn=978-9-63924-182-4}}</ref> За Старчевиќ, Хрватска ја вклучила целата територија од [[Алпите]] на север, до [[Македонија (регион)|Македонија]] и бугарската граница на југ. Според него, [[Бугарите]] и Хрватите биле единствените јужнословенски народи.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=3}} ===Лекциите на Старчевиќ=== Оној што се смета себеси за роб, не се грижи да биде изненаден ако другите го направат таков. Оној што не е свој е сечиј, бидејќи не знае чиј ќе биде. Оној што намерно се предава како роб нема право да се жали, бидејќи тоа оди од рака на рака - бидејќи ги менува господарите.[30] Народ кој секогаш бара заштитник не е достоен за слобода.[31] Сметаме дека е најсвета должност да ја информираме заедницата што е можно поверно за јавните работи, без оглед на тоа дали ова или она ни одговара. Оној што знае само една страна од работата и останува рамнодушен кон другите страни е изненадувачки и измамник; а оној што се обидува да знае што е можно повеќе различни, можеби спротивставени страни, се грижи да биде подготвен за секоја евентуалност.[31] Истиот народ ја сочинува и одржува општината, округот и државата. Нема туѓи, спротивставени, непријателски настроени популации: тука целиот народ дејствува на начин како поединец кој има тројна економија; бидејќи сите тројца се негови, тој се грижи за секој од нив, па колку подобро напредува секој од нив, толку е подобро и за него и за нив. Кога на државата ѝ оди добро, таа може да им помогне на окрузите и општините; кога на округот ѝ оди добро, таа не ја напаѓа државата и им помага на општините; кога заедницата е среќна, не ѝ треба ништо од тие две, туку им помага лесно и весело. Во секој случај, истите луѓе даваат само за себе: со едната рака земаат од едниот џеб, а со другата рака примаат од својот џеб. Таму каде што е така, не може да има нечиста себичност или преправање.[32] Судиме дека среќата и несреќата на секоја нација на исток од Европа безусловно зависат од среќата и несреќата на нејзините соседни нации. Во прашањата за слободата, веруваме во единството на нациите на таков начин што ниту една од нив не може да биде безбедно слободна, ако и неговиот сосед не е слободен.[32] Одмаздата е слабост што е резервирана за поединци, не за слободни нации, не за силни нации, не за вистински влади. Само деспот или лудак може да води војна за одмазда.[32] Затоа, за нас не е важно дали некој е на власт: ние ниту ќе го браниме ниту ќе го собориме како човек, туку ќе ги судиме неговите јавни постапки, како и оние на луѓето надвор од владата или службата, што се однесуваат на целиот народ, според нашите способности и правда.[32] Дај Боже да не паднеме во лудилото да кажеме дека народот се согласил со нашата програма, со нашата политика. Не, ние сме нашата програма, ние ја исцрпувавме и составивме нашата политика од правата, од темпераментот, од духот, од придобивките, од потребите на хрватскиот народ, и не е ни чудо што сите луѓе се за своите.[32] Австрија е секогаш една и иста, ниту се променила ниту се менува. Ви велам во име на историјата дека деспотизмите не се подобруваат, туку се влошуваат. Ние се грижиме за среќата и несреќата на Австрија само до степен до кој таа ѝ служи на Хрватска. Затоа, би сакале Австрија да застане покрај среќна Хрватска, отколку Австрија да се распадне, без да ѝ помогне на Хрватска. Нека Австрија ни се потсмева, но нека внимава, да не се сврти коцката, нека внимава, да не падне потсмевот врз неа. Хрватскиот народ зачувал уште едно непроценливо добро во сите неволји што неправедно ги трпи од Австрија, а тоа е: верата во Бога и во своите права. Хрватскиот народ верува, без никој да му каже, дека промислата му одредила прекрасна иднина, кој преживеал триста години австриско ропство, за него, кој секогаш се жртвувал за другите во христијански дух; Хрватскиот народ верува дека оваа иднина, оваа мисија, нема да биде откажана од Австрија, туку од Бога и Хрватска![33] Во Босна живее страната на нашиот најчист, најнекорумпиран народ, кој полесно може да биде без нас отколку што ние можеме да бидеме без нив. За нас, неговиот живот е позначаен од оној на париските пролетери и германски мудреци, неговата природна состојба е покорисна и понеопходна за нас отколку западната цивилизација, која го збунува умот, го труе срцето и го убива нашиот живот.[34] Проклетството е врз нас, што си дозволивме да нè понесат соништата со нетрпение: се препуштивме на прослава по која ниту садот беше скршен ниту изграден, а камоли да беше направено нешто поголемо. /.../ да се зборува или работи за славизмот, заснован на досада, во име на приказни, керве, јазик, не е ништо повеќе од сонување со нетрпение и лудило. Со работа на таа основа, навистина се постигнува напредок. Бидејќи слаба зграда може да се изгради на цврста основа, а само слаба може да се изгради на слаба. Времето и трудот потрошени во таква работа се залудни; градејќи на вистинска основа, нема да остане без никаков успех.[35] Најстрашните зборови за вас се дека ќе ме „следите“. Тоа нема да се случи. Ако ви треба куче, побарајте го на друго место. Јас ниту водам ниту гонам никого. Тоа е главната несреќа на Херватахот, што се држат до луѓе, а не до принципи, а не до програми. Затоа овој народ толку често е предаден и измамен, а работите секогаш излегуваат поинаку за нив отколку што очекувале. Кој не се грижи за себе, зошто да се надева на другите? Кој го носат туѓите нозе, нека не се изненади ако падне. Кучето ќе ве презира уште повеќе, што ќе ве натера да му се покорувате уште повеќе. Ќе бидеме во земја еден по друг, а програмата, како и народот, ќе мора да живее. Јас не се држам до моите ставови ни приближно колку што мислите вие, но мислам колку што можам, и велам најискрено колку што можам. Така треба да се однесуваме сите. Кога мислењата се разбрануваат и разјаснуваат: да се држиме до она што е најдобро и најсоодветно за целиот народ. Така ќе бидам и јас со вас, како што бев со вас. ти со мене: сите ќе бидеме едно за доброто на татковината.[36] Секој син на татковината е должен засекогаш да му служи на својот народ, да прифати каква било позиција што одговара на неговите способности и во која може да ѝ покаже на земјата какво било добро. Во ова, не смее да биде спречен дури ни од неговото темелно убедување дека постојниот систем е лош или дека не се согласува со неговите принципи.[36] Ние Хрватите имаме две национални недостатоци од кои произлегува целата наша несреќа: им веруваме на сите без размислување и лесно ги забораваме неправдите што другите ни ги прават.[37] Ниедна влада не може да му одолее на народот; народот е секогаш за добра кауза, само што често не го знае тоа, а кога ќе го запознае преку сопствената дискусија и искуство, тоа ги совладува, и тогаш секоја влада мора или да попушти или да пропадне.[38] Во историјата, без сомнение, нема сонувачи, туку има луѓе кои садат сонувачи за историјата. Ова е најштетната доктрина, нацијата што се држи до неа е осудена да се заглави. Вистинската домашна историја ѝ дава на нацијата најсилна лост за големи дела.[39] === Книжевно-јазично дело === [[Податотека:Ante_Starcevic-Zagreb.JPG|мини|273x273пкс| Споменик на Анте Старчевиќ во [[Загреб]].]] Покрај политичките активности, Старчевиќ бил [[Теологија|богослов]], [[филозоф]] и [[писател]].{{Sfn|Tomasevich|2001|p=3}} Пишувал [[Книжевност|книжевни]] критики, [[раскази]], написи во [[Весник|весници]], политичка [[сатира]], филозофски [[есеи]] и [[песни]].<ref name="Bićanić"/> Бил и [[преведувач]]. Неговиот [[патопис]] ''„Од [[Лика|Лика“]]'' бил објавен во списанието на Кушлан ''„Славенски југ“'' на 22 октомври 1848 година. Во периодот 1851–52 година напишал четири [[Драма|драми]], но зачуван е само „''Селскиот пророк''“.<ref>Dubravko Jelčić, ''Politika i sudbine: eseji, varijacije i glose o hrvatskim političarima'', Školska knjiga, Zagreb, 1995., {{ISBN|953-0-60551-X}}, pp. 20-21.</ref> Неговиот превод на делото на [[Анакреонт]], од [[Старогрчки јазик|старогрчки]], е објавен во списанието ''Даница Илирска'' во 1853 година. Тој давал критички осврти на различните песни на Ѓурѓевиќ.<ref name="Bićanić"/> Во 1850 година, вдахнат од [[Људевит Гај]], Старчевиќ започнал да работи на ракописот ''Истарски развод'', хрватски документ од 1325 година. Тој го препишал текстот од [[глаголица]]та на латиница, го анализирал и го објавил во 1852 година. Во предговорот, Старчевиќ ги елаборирал своите јазични идеи, поточно дека мешавината на сите три хрватски наречја: [[Штокавско наречје|штокавски]], [[Чакавско наречје|чакавски]] и [[Кајкавско наречје|кајкавски]]) и краинскиот дијалект, со својата 600-годишна историја, бил [[Хрватски јазик|хрватскиот јазик]]. Старчевиќ го прифатил [[Етимологија|етимолошкиот]] [[правопис]] и цел живот го користел екавскиот нагласок, сметајќи го за наследник на стариот кајкавски. Не користел асибилација, коартикулација или асимилација, прифатена во хрватскиот правопис уште од Људевит Гај. Неговиот правопис бил усвоен од [[Усташи|усташкиот]] режим во [[Независна Држава Хрватска]]. Неговиот јазик е „синтетички“ облик на хрватскиот, никогаш не користена пред или после него, најмногу сличен на озаљскиот идиом на Петар Зрински, кого веројатно никогаш не го прочитал.<ref name="Lika">[http://www.nsk.hr/DigitalLib2c.aspx?id=114 ''Lika i Ličani u hrvatskom jezikoslovlju''], (Lika and Its People in Croatian Linguistics), Proceedings of the Scientific Symposium of ''Days of Ante Starčević'' {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060717210320/http://www.nsk.hr/DigitalLib2c.aspx?id=114|date=17 јули 2006}}</ref> Старчевиќ го изјавил своето противење на Виенскиот јазичен договор од 1850 година, во кој српските и хрватските лингвисти се договорилњ за основање на [[Српскохрватски јазик|српскохрватски]] јазик заснован на штокавскиот дијалект.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=DLx9AgAAQBAJ&pg=PA181|title=Nationalism in a Global Era: The Persistence of Nations|date=2007|publisher=Routledge|isbn=978-1-13412-310-0|editor-last=Young|editor-first=Mitchell|page=181|editor-last2=Zuelow|editor-first2=Eric|editor-last3=Sturm|editor-first3=Andreas}}</ref> Тој, исто така, се спротивставил на јазичните концепти на [[Вук Караџиќ|Вук Стефановиќ Караџиќ]] и објавувал написи во кои ги напаѓал неговите предлози. Старчевиќ го негирал постоењето на српски идентитет и затоа се залагал за [[хрватски јазик]].<ref name="brillvol1">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=FGmJqMflYgoC&pg=PA359|title=Entangled Histories of the Balkans - Volume One: National Ideologies and Language Policies|last=Daskalov|first=Roumen Dontchev|last2=Marinov|first2=Tchavdar|date=2013|publisher=BRILL|isbn=978-9-00425-076-5|page=359}}</ref> Неговата положба ја отсликувал положбата на Караџиќ од спротивниот крај, бидејќи Караџиќ ги гледал сите штокавски говорници како Срби, додека Старчевиќ сите ги гледаше како Хрвати.<ref name="brillvol1" /> Кога „''Србски дневник''“ од [[Нови Сад]] објавил текст во кој се вели дека „Хрватите пишуваат на [[српски]]“, Старчевиќ како одговор напишал: „Наместо да тврдат дека Хрватите користат нешто друго освен хрватскиот јазик, оние писатели кои се сметаат себеси за [[Срби]] (или тоа што им се допаѓа) би било добро да пишуваат на образован и чист хрватски јазик, како што некои од нив веќе прават, и тие можат да го нарекуваат својот јазик коптски, колку и да ми е гајле“. Одговорот го објавил како непотпишан напис во ''Народне новине'', весникот на [[Људевит Гај]], па српската страна го нападнала Гај, погрешно припишувајќи му ја статијата. Старчевиќ потоа прогласил дека тој е авторот, а не Гај, кој се грижел да одржува добри односи со [[Кнежевство Србија|Србија]], се оградил од својот пријател.<ref name="Lika"/> Старчевиќ бил единствениот хрватски политичар од неговото време кој бил почитуван од писателот [[Мирослав Крлежа]].<ref name="hrvatski plus">[http://www.hrvatskiplus.org/index.php?option=com_content&view=article&id=464:goldstein-krleza&catid=36:citanje-proze&Itemid=70&limitstart=3 Miroslav Krleža o hrvatskoj historiografiji i hrvatskoj povijesti]</ref> Крлежа ги споредува борбите на Старчевиќ со борбите на [[Дон Кихот]].<ref name="hrvatski plus" /> За Мирослав Крлежа Старчевиќ е најинтелигентниот хрватски политичар.<ref>{{Наведена книга|title=Panorama pogleda, pojava i pojmova|last=Krleža|first=Miroslav|publisher=Oslobođenje|year=1975|author-link=Мирослав Крлежа}}</ref> Крлежа, не обрнувал многу внимание на политичките аспекти на неговите дела.<ref name="autogenerated1">{{Наведена книга|title=Izabrani politički spisi|last=Starčević|first=Ante|publisher=Golden marketing|year=1999|isbn=953-6168-83-9|location=Zagreb|page=15}}</ref> Во 1869 година, тој објавил потврдна статија за [[Отоманско Царство|Отоманската Империја]] и [[ислам]]от.<ref>Krleža, Miroslav (1975). Panorama pogleda, pojava i pojmova. Oslobođenje.</ref> == Проценка == Старчевиќ го промовираше „начелото на националност“, според кој секој [[Етничка група|народ]] мора да има [[држава]]. Старчевиќ се залагал за независност на Хрватска од [[Австриско Царство|Австриската Империја]] и ја гледал Австрија како „заколнат историски непријател“,<ref name="GoldsteinJutarnji"/> но не ја поддржувал употребата на сила. За него постоело само едно хрватско државно право, кое му припаѓало на хрватскиот народ. Ова станало средишна состојка на неговата [[идеологија]].{{Sfn|Tomasevich|2001|p=3}} Тој ги видел основите на новата држава во идеите на [[Француска револуција|Француската револуција]],{{Sfn|Goldstein|1999|p=75}} и го поддржал универзалното право на глас.<ref name="GoldsteinJutarnji" /> Старчевиќ ги отфрлил поимите „илирски“ или „југословенски“ и инсистирал на името „хрватски“ за својот народ.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=3}} Тој го гледал илирското движење како трагична грешка.{{Sfn|Goldstein|1999|p=75}} Тој сметал дека постојат само две јужнословенски народи: Хрватите и [[Бугари]]те и ја замислил Хрватска од [[Алпите]] до [[Македонија (регион)|Македонија]]. Тој ги нарекувал [[Словенци]]те како алпски Хрвати, [[Срби]]те едноставно како Хрвати{{Sfn|Tomasevich|2001|p=3}} и [[Бошњаци]]те како најчистиот дел од хрватскиот народ.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=335}} Некои [[автор]]и, како што е српскиот писател [[Јован Скерлиќ]], ова го толкувале како всушност застапување на југословенизмот.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=3}} Некои го гледаат Старчевиќ како [[Србофобија|противсрбин]].<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=vqoUAQAAIAAJ|title=Conflict in the former Yugoslavia: an encyclopedia|last=John B. Allcock|last2=Marko Milivojević|last3=John Joseph Horton|publisher=ABC-CLIO|year=1998|isbn=978-0-87436-935-9|page=105|quote=Starcevic was extremely anti-Serb, seeing Serb political consciousness as a threat to Croats.}}</ref><ref name="Kledja">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=C21t6bdyv3cC&pg=PA38|title=Politics of Ethnic Cleansing: Nation-state Building and Provision of In/security in Twentieth-century Balkans|last=Mulaj|first=Kledja|date=2008|publisher=Lexington Books|isbn=978-0-73911-782-8|page=38}}</ref> Старчевиќ жестоко ги осудувал сите што мислеле поинаку од него.{{Sfn|Goldstein|1999}} Тој го измислил поимот „Славосрбин“, изведен од латинските зборови „sclavus“ и „servus“, за оние кои функционираат како слуги на странските сили и против својот народ. Тој го применил тој поим за лица како што се [[Људевит Гај]], епископот [[Јосип Јурај Штросмаер]] и хрватскиот бан [[Иван Мажураниќ]]. Поимот бил применуван кон лица кои биле и Хрвати и Срби.{{Sfn|Tomasevich|2001|pp=3-4}} Како слуги на странците ги посочил и [[Никола IV Зрински]] и Јосип Јелачиќ, а како нивна спротивност ги навел учесниците на Зринско-Франкопанскиот заговор. Тој Пишувал позитивно за српската [[Немањиќи|династија Немањиќ]].<ref name="GoldsteinJutarnji"/> Сепак, тој согласно тврдел дека тие биле хрватска [[династија]].<ref name="Velikonja"/> Поимот „славосрбизам“ не се однесувал на Србите како народ, туку на личности и групи кои биле „политички сервилни (служни)“. Погрешното толкување на ставовите на Старчевиќ од страна на Чистата партија на правата, која се одвоила од Партијата на правата на Старчевиќ и била предводена од Јосип Франк, а подоцна и од [[Усташи|усташкото]] движење, погрешно навела дека Старчевиќ бил противсрбин.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=347}} Старчевиќ ги употребувал поимите „раса“ и „нечиста крв“ за „славосрбите“, поради што некои го означиле како расист. Сепак, тој го применувал поимот врз основа на она што тој го сметал за противхрватски дејствија, наместо нечие етничко потекло.{{Sfn|Gross|1973|p=204-205}} Хрватско-еврејската [[историчар]]ка [[Мирјана Грос]] пишувала дека идеологијата на Старчевиќ „не дозволувала биолошки расизам“.{{Sfn|Gross|1973|p=206}} Историчарот Невенко Бартулин пишува дека ставовите на Старчевиќ за расата биле „збунувачки и контрадикторни бидејќи биле во теоретска спротивност со неговата идеја за граѓанска хрватска држава“, иако неговото „прибегнување кон расните идеи и јазик е значајно за [дискусијата] за развојот на расната теорија во Хрватска од крајот на деветнаесеттиот век“.{{Sfn|Bartulin|2013|p=39}} Тој ја вовел идејата за несловенско и влашко потекло на повеќето Срби во Хрватска и Босна и хрватското потекло на босанските муслимани (Бошњаците), што стана клучна компонента на усташката расна идеологија.{{Sfn|Bartulin|2013|p=41}} Сепак, тој не тврдел дека Хрватите се расно супериорни во однос на другите групи, туку дека тие се „исклучителен и единствен“ народ.{{Sfn|Bartulin|2013|p=43}} Историчарот Иво Голдштајн напишал дека оние кои го обвинуваат расизмот и антисрпството на Старчевиќ или ги фалсификуваат или ги искривуваат неговите идеолошки положби. Голдстајн напиша и дека во современа политичка смисла, Старчевиќ веројатно би бил еден вид прогресивец или либералец.<ref name="GoldsteinJutarnji">{{Наведени вести|url=https://www.jutarnji.hr/globus/ivo-goldstein-razbija-mit-koji-se-provlaci-od-drugog-svjetskog-rata-kako-su-desni-ekstremisti-izmislili-vezu-izmedu-ante-starcevica-i-ante-pavelica-7299904|title=IVO GOLDSTEIN RAZBIJA MIT KOJI SE PROVLAČI OD DRUGOG SVJETSKOG RATA Kako su desni ekstremisti izmislili vezu između Ante Starčevića i Ante Pavelića|date=29 април 2018|publisher=[[Jutarnji list]]|trans-title=ИВО ГОЛДШТАЈН ГО УНИШТУВА МИТОТ КОЈ Е ДОЗВОЛЕН ОД ВТОРАТА СВЕТСКА ВОЈНА Како десничарските екстремисти ја измислија врската помеѓу Анте Старчевиќ и Анте Павелиќ}}</ref> Според историчарката Сабрина П. Рамет, Старчевиќ „бил заинтересиран за градење држава на еднакви граѓани („држава на граѓани“), а не за изградба на ексклузивистичка идеологија врз основа на национална или верска хомогеност“.{{Sfn|Ramet|2006|p=83}} Според историчарот Јозо Томашевиќ: „И покрај неговите многубројни претерувања, недоследности и груби фактички грешки, Старчевиќ бил убедливо најважниот политички мислител и идеолог во Хрватска во втората половина на деветнаесеттиот век“.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=4}} Тој, исто така, напиша дека „и во однос на независноста и антисрпството, усташите не можат да се сметаат за наследници на идеологијата на Старчевиќ“.{{Sfn|Tomasevich|2001|p=347}} Голдштајн напишал дека усташите се обиделе да го прикажат Старчевиќ како нивен претходник и основач, но биле сосема различни од Старчевиќ и пишува: „[[Независна Држава Хрватска|НДХ]] немала никаква врска со хрватските политички традиции или претходни политички концепции (ниту оние на Анте Старчевиќ). Има огромна разлика помеѓу Анте Старчевиќ и [[Анте Павелиќ]], всушност бездна, во секоја смисла“.<ref name="GoldsteinJutarnji"/> Според писателот и новинар Маркус Танер, Старчевиќ бил „грубо погрешно протолкуван“ од оние кои подоцна тврделе дека се негови следбеници и дека е „тешко да биде замислено тој да ѝ даде одобрение на нацистичката марионетска држава на Павелиќ“.{{Sfn|Tanner|2001|pp=106-107}} Историчарката Сабрина П. Рамет го повторува ова размислување.{{Sfn|Ramet|2006|p=83}} == Старчевиќ и католичката црква == [[Податотека:Order_of_Ante_Starčević.jpg|мини|200x200пкс| Орденот „Анте Старчевиќ“, одликување на [[Хрватска]] за придонес и развој во создавањето на хрватската држава и идејата за државност на Хрватска.]] Старчевиќ се залагал за [[Секуларност|секуларистички]] ставови: тој се залагал за одвојување на црквата од државата и тврдел дека верата не треба да го води политичкиот живот и дека инсистирањето на верските разлики е штетно за националните интереси. Тој остро го критикувал [[Римокатоличка црква|римокатоличкото]] [[свештенство]] во Хрватска поради фактот што застанал на страната на неговите политички противници. Тој го гледал хрватското католичко свештенство како слуги на странски господари кои биле инструментални во поробувањето и уништувањето на [[Хрвати|хрватскиот народ]] во име на австриските и унгарските интереси. Во исто време, Старчевиќ не бил [[атеист]]: тој верувал дека цивилизирано општество не може да постои без вера во Бог и бесмртна душа, поради што ги гледал атеистите за недоверливи.<ref>Markus 2009, pp. 842–843</ref> Тој и [[епископ]]от на Ѓаково, [[Јосип Јурај Штросмаер]], не се согласиле за хрватската политика. Штросмаер бил симпатичен кон [[Панславизам|сесловенското]] единство на [[Јужни Словени|Јужните Словени]] (идната [[Југославија]]). Старчевиќ, од друга страна, барал независна хрватска држава и се спротивставил на секое решение што ќе ги вклучи Хрватите во некоја друга повеќеетничка земја. == Наследство == [[Хрвати|Хрватскиот]] [[писател]] [[Антун Густав Матош]] напишал [[трактат]] за него. Во него тој го прогласува Старчевиќ за најголем Хрват и најголем [[патриот]] во 19 век. Тој го опишал Старчевиќ и како најголемиот хрватски мислител.<ref name="autogenerated2">{{Наведена книга|title=Izabrani politički spisi|last=Starčević|first=Ante|publisher=Golden marketing|year=1999|isbn=953-6168-83-9|location=Zagreb|page=13}}</ref> За неговото политичко и книжевно општо дело, Старчевиќ вообичаено е нарекуван Татко на нацијата (Otac domovine) меѓу Хрватите, име кое првпат го искористил Еуген Кватерник додека Старчевиќ бил сè уште жив. Неговиот портрет бил прикажан на аверсот на хрватската [[банкнота]] од 1000 [[Хрватска куна|куни]], издадена во 1993 година.<ref>[http://www.hnb.hr/novcan/novcanice/e1000k.htm?tsfsg=f952e5e2ea4da4fc843ef6c66594e9ed 1000 kuna] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090511224804/http://www.hnb.hr/novcan/novcanice/e1000k.htm?tsfsg=f952e5e2ea4da4fc843ef6c66594e9ed|date=11 мај 2009}}. – Посетено на 18 април 2024.</ref> Многу улици и плоштади се именувани по Старчевиќ; во 2008 година, вкупно 203 улици во Хрватска биле именувани по него, што го прави шестиот најчест епоним на улици во земјата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.croatia.org/crown/articles/9663/1/Dr-Slaven-Letica-If-Streets-Could-Talk-Kad-bi-ulice-imale-dar-govora.html|title=If Streets Could Talk. Kad bi ulice imale dar govora.|last=Letica|first=Slaven|authorlink=Славен Летица|date=29 ноември 2008|editor-last=Bach|editor-first=Nenad|editor-link=Ненад Бах|publisher=Croatian World Network|issn=1847-3911|accessdate=18 април 2024}}</ref> Има и [[Училиште|училишта]] што го носат неговото име. Повеќето десничарски партии во Хрватска тврдат дека неговата политика е нивно наследство. == Поврзано == * [[Орден „Анте Старчевиќ“|Орден „Анте Старчевиќ]]“ * [[Партија на правата (1861-1929)|Партија на правата]] * [[Хрватски национализам]] * [[Стјепан Радиќ]] == Наводи == {{Наводи|2}} == Општи извори == * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=K0VWAgAAQBAJ|title=The Racial Idea in the Independent State of Croatia: Origins and Theory|last=Bartulin|first=Nevenko|date=2013|publisher=BRILL|isbn=978-9-00426-282-9}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/croatia00ivog|title=Croatia: A History|last=Goldstein|first=Ivo|publisher=McGill-Queen's University Press|year=1999|isbn=0-7735-2017-1|author-link=Иво Голдштајн|url-access=registration}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=O-cGAAAAMAAJ|title=Povijest pravaške ideologije|last=Gross|first=Mirjana|publisher=Institut za hrvatsku povijest|year=1973|isbn=|location=Загреб|language=hr|author-link=Мирјана Грос}} * {{Наведена книга|title=Izvorno pravaštvo|last=Gross|first=Mirjana|publisher=Golden marketing|year=2000|isbn=953-6168-82-0|location=Загреб|language=hr|author-link=Мирјана Грос}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/historyofbalkans0000jela|title=History of the Balkans, Vol. 1: Eighteenth and Nineteenth Centuries|last=Jelavich|first=Barbara|publisher=Cambridge University Press|year=1983|isbn=0-521-27458-3|author-link=Барбара Јелавич|url-access=registration}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC|title=The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918-2005|last=Ramet|first=Sabrina P.|publisher=Indiana University Press|year=2006|isbn=0-253-34656-8}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/croatianationfor0000tann_f0k3|title=Croatia: A Nation Forged in War|last=Tanner|first=Marcus|publisher=Yale University Press|year=2001|isbn=0-300-09125-7|edition=2nd}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration|last=Tomasevich|first=Jozo|publisher=Stanford University Press|year=2001|isbn=978-0-8047-3615-2|volume=2|location=San Francisco|author-link=Јозо Томашевиќ}} * Barišić, Pavo, Ante Starčević (1823–1896) // Liberalna misao u Hrvatskoj / Feldman, Andrea; *Stipetić, Vladimir; Zenko, Franjo (ur.).Zagreb: Friedrich-Naumann-Stiftung, 2000. * {{Наведено списание|last=Markus|first=Tomislav|date=декември 2009|title=Društveni pogledi Ante Starčevića|trans-title=The Social Views of Ante Starčević|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=87657|format=PDF|journal=Časopis za Suvremenu Povijest|language=hr|volume=41|issue=3|pages=827–848|access-date=18 април 2024}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Ante Starčević}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Старчевиќ, Анте}} [[Категорија:Монархисти]] [[Категорија:Починати во 1896 година]] [[Категорија:Родени во 1823 година]] [[Категорија:Австроунгарски писатели]] [[Категорија:Австроунгарски политичари]] [[Категорија:Хрватски националисти]] [[Категорија:Дипломци на Универзитетот во Печ]] [[Категорија:Пратеници во Собранието на Хрватска (1948-1918)]] [[Категорија:Политичари на Партијата на правата]] [[Категорија:Хрвати од 19 век]] [[Категорија:Луѓе од Велики Житник]] 3tzuwfckzbzk9am7cvkf9b6lvp50ong Витраж 0 1348207 5537447 5522591 2026-04-10T19:21:57Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537447 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Chartres_RosetteNord_121_DSC08241.jpg|мини|335x335пкс| Северен [[розетен прозорец]] на катедралата Шартр ([[Шартр|Повелба]], Франција), донирана од [[Бланка Кастиљска]]. Тој ја претставува Дева Марија како небесна кралица, опкружена со библиски кралеви и пророци. Подолу е [[Света Ана]], мајката на Богородица, со четворицата праведни водачи. Прозорецот ги вклучува грбовите на Франција и Кастиља]] [[Податотека:Oostende_Sint-Petrus-en-Pauluskerk_Rosette.jpg|мини|200x200пкс| Надворешен поглед на витражниот прозорец на црквата Свети Петар и Павле во [[Остенде]] (Белгија), изградена помеѓу 1899 година и 1908 година.]] '''Витраж''' ({{langx|fr|vitrail}}) е површина составена од шарено [[стакло]] уметнички украсено и споено со оловни ленти a се користи за застаклување на [[Прозорец|прозорците]]. Терминот се користи и за означување на сликарска техника која се користи за нејзино производство. Во текот на својата илјадагодишна историја, терминот се употребувал речиси исклучиво за прозорците на црквите и други важни верски објекти. Иако традиционално се прават во рамни панели и се користат како прозорци, креациите на модерните [[Glass art|уметници]] со витраж вклучуваат и тридимензионални структури и [[Вајарство|скулптури]]. Современата народна употреба често го проширува терминот „витраж“ на домашно оловно светло и ''уметнички предмети'' направени од стаклена фолија со примери како познатите светилки на Луис Комфорт Тифани. Со витраж се занимаваат '''витраж уметници'''. Уметникот со витраж е обично и [[занает]]чија и [[уметник]]. Тој може да направи витраж по своја или туѓа идеја или да ги обнови постоечките. Ова е високо ценето занимање денес. Вештината за изработка на витраж најчесто се изучува во уметничките училишта<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja/vitrazista|title=Vitražista – Prekvalifikacija, vanredno školovanje|work=Srednje škole - edukacija|accessdate=4 март 2023}}</ref> и на специјализирани курсеви,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vitraz.co.rs/|title=Uvodna reč|work=vitraz.co.rs|accessdate=4 март 2023}}</ref> и не е невообичаено занаетот да се пренесува во семејството од генерација на генерација.<ref name="РТВ">{{Наведени вести|url=https://rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/cetvrta-generacija-vitrazista-u-porodici-stanisic_874610.html|title=Четврта генерација витражиста у породици Станишић|last=Васиљевић|first=Злата|date=1 декември 2017|access-date=4 март 2023|publisher=Радио-телевизија Војводине}}</ref> == Историја == Витраж како техника се појавил во изградбата на средноевропските [[Готска уметност|готски]] [[Соборна црква|катедрали]], кои имаат премногу големи отвори за да бидат застаклени со едно стакло, па повеќе стакла морале да се спојат заедно. Постепено ова прераснало во [[уметност]]. Во минатото, витражот се користел само во [[Црква (градба)|црквите]], [[храм]]овите и [[манастир]]ите, а денес се користи и во домаќинствата за украсување на вратите и прозорците како украс. == Надворешни врски == [[Податотека:Tom_Holdman.jpg|лево|мини|200x200пкс| Уметник со витраж Том Холдман во својата работилница]] [[Податотека:Canterbury_Cathedral_011_Medieval_glass_Thomas_a_Becket.JPG|мини|287x287пкс| Витраж од 13 век, [[Томас Бекет]] е прикажан во витражниот прозорец]] Витражите се направен од витраж уметници. Витражистот ги вградува прецизно обликуваните парчиња од најчесто обоеното стакло според моделот и ги спојува со помош на специјални оловни профили кои се загреваат. Во својата работа користат калапи, клешти, [[Клешта|ножици]], [[Пинцета|пинцети]], [[Ножици|рачка]] [[Лемило|за лемење]] и дополнителни препарати. Уметникот со витраж често може сам да го подготви стаклото, кое го бои со метални оксиди, по што сè се загрева во печки на високи температури.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/cir/zanimanja.php?z=169|title=ВИТРАЖИСТА|work=Водич за избор занимања|publisher=Национална служба за запошљавање Републике Србије|accessdate=4 март 2023}}</ref> Создавањето идејни решенија, дизајни, селектирање, сечење и боење на стакло со традиционални методи, исто така, спаѓаат во активностите на уметникот со витраж. Изработката на витраж е комбинација на креативност, уметност и занаетчиство. Реставрацијата е особено важен сегмент од овој уметнички занает. Тоа е начин да се зачуваат некои исклучително вредни дела на старите мајстори. Една од законитостите на реставрацијата е секако зачувувањето на првобитната состојба на делото во најголема можна мера. Времетраењето на реставрацијата на витражот зависи од општата состојба на самото парче.<ref>{{Наведени вести|url=https://gradskeinfo.rs/suboticki-vitrazisti-restauriraju-delo-iz-19-veka-28-09-2021/|title=СУБОТИЧКИ ВИТРАЖИСТИ РЕСТАУРИРАЈУ ДЕЛО ИЗ 19. ВЕКА|date=28.9.2021|access-date=4 март 2023|publisher=Градске инфо}}</ref> Витраж е професија која почесто ја практикуваат мажите, но има и жени.<ref name="РТВ"/> Најтешкиот дел од работата е монтажата, бидејќи витражите често се поставуваат на високи позиции.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/vitraz-tradicija-porodice-stanisic-duga-vise-od-jednog-veka_1299226.html|title=Vitraž - tradicija porodice Stanišić duga više od jednog veka|last=Milanović Simičić|first=Vesna|date=21 декември 2021|access-date=4 март 2023|publisher=Радио-телевизија Војводине}}</ref> == Класичен витраж == Класичниот витраж се создава со ладно спојување на повеќебојно стакло со користење на [[Олово|оловни]] профили и се користи за украсување на прозорски отвори или врати. == Производство и реставрација на витраж == Витражот Тифани е понова, пофилигранска техника, стара неколку стотици години. Пред се овозможува изработка на витраж од многу помали парчиња стакло, фугите се многу потенки и во просториите каде што имате близок контакт со витражите, витражите Тифани изгледаат многу поелегантно. Потоа, техниката Тифани овозможи витражот да не биде само во една рамнина. Најпознати се тифани светилки, но можно е да се направат разни уметнички и корисни предмети. == Лажен витраж == Лажниот витраж потсетува на класичниот витраж, кој се создава поинаку од класичниот, со нанесување боја на стаклото и лепење на оловна лента или дури и истакнување на контурите со боја. Овде не важи основниот принцип дека витражот се состои од стаклени делови. == Производство на стакло == Во текот на доцниот [[среден век]], биле основани фабрики за стакло каде што имало достапно снабдување со [[силициум диоксид]], основен материјал за производство на стакло. На силициумот му е потребна многу висока температура на топење, која не можеле да ја постигнат сите фабрики за стакло. Материјалите како [[калиум]], [[Натриум карбонат|сода]] и [[олово]] може да се додадат за да се намали точката на топење. Други супстанции, како [[вар]], се додаваат за да се врати ослабената мрежа и да се направи стаклото постабилно. Стаклото се бои со додавање прашоци од метални оксиди или ситно поделени метали додека е во стопена состојба.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.metmuseum.org/toah/hd/glas/hd_glas.htm|title=Stained Glass in Medieval Europe|work=Department of Medieval Art and The Cloisters|publisher=The Metropolitain Museum of Art|accessdate=13 јуни 2019.}}</ref> Бакарните оксиди произведуваат зелено или синкаво зелено, кобалтот произведува темно сина, а златото произведува црвено како вино и виолетово стакло. Повеќето модерно црвено стакло се произведува со помош на бакар, кој е поевтин од златото и дава посветла, поцрвена нијанса на црвено. == Бои == [[Податотека:Stained_Glass_Panel_with_the_Visitation_MET_MED700.jpg|лево|мини|200x200пкс| Дел од германски панел од 1444 година од [[Visitation (Christianity)|посетата]]; различни бои на метален сад, вклучувајќи бело стакло, црно стаклестото тело, жолта сребрена дамка, а деловите „маслинесто зелени“ се емајл. Растителните обрасци на црвеното небо се создаваат со гребење на црната боја од црвеното стакло пред да се пече. Обновена плоча со нови оловни облоги.]] === „Метален лонец“ и сјајно стакло === Примарниот метод за инкорпорирање на боја во витраж е употребата на стакло, првично безбојно, кое било обоено со мешање со метални оксиди во стопена состојба (во ретор или „тенџере“), при што се добиваат стаклени панели кои се целосно обоени; ова е познато како „метално тенџере“ стакло.<ref>[https://boppardconservationproject.wordpress.com/2013/02/10/facts-about-glass-creating-coloured-glass-pot-metal-glass/ "Facts about Glass – Creating Coloured Glass; Pot-metal glass"], Boppard Conservation Project – Glasgow Museums</ref> Друг метод, кој понекогаш се користи во некои области на прозорецот, е [[Flashed glass|флеш стакло]], тенок слој од обоено стакло споено со проѕирно стакло (или обоено стакло, за да се добие различна боја). Во средновековното стакло, овој пристап особено се користел за црвено стакло, бидејќи стаклото направено од златни соединенија било многу скапо и имало тенденција да биде премногу темна боја за да се користи во целосна дебелина.<ref>''Investigations in Medieval Stained Glass: Materials, Methods, and Expressions'', xvii, eds., Brigitte Kurmann-Schwarz, Elizabeth Pastan, 2019, BRILL. <span> </span>[[Посебно:Штампани извори/9004395717|9004395717]], 9789004395718, [https://books.google.co.uk/books?id=1UueDwAAQBAJ&pg=PA4 google books]</ref> === Боја за стакло === Друга група техники дава дополнително боење, вклучувајќи линии и засенчување, со третирање на површините на обоените плочи и често фиксирање на овие ефекти со лесно печење во печка. Овие методи може да се користат на широки површини, особено со сребрена боја, која давала подобри жолти од другите методи во средниот век. Алтернативно, тие може да се користат за сликање линеарни ефекти или полихромни области на детали. Најчестиот начин за додавање црна линеарна слика неопходна за дефинирање на сликите со витраж е да се користи она што различно се нарекува „боја на стакло“, „стаклеста боја“ или „сива боја“. Ова се нанесуваше како мешавина од стаклен прав, железо или ’рѓа за да се добие црна боја, глина и масло, оцет или вода за текстура што може да се четка, со средство за врзување како што е [[Gum arabic|арапската гума]]. На овонскиот слој, парчињата обоено стакло ќе бидат обоени и потоа се загреваат за да се изгорат состојките за текстура, оставајќи слој од стакло и боја врзани за главното парче стакло.<ref>[https://boppardconservationproject.wordpress.com/2013/05/03/facts-about-glass-early-glass-painting/ "Facts about Glass: Early Glass Painting"], Boppard Conservation Project – Glasgow Museums; Historic England, 287-288</ref> [[Податотека:Ecce_Homo_(one_of_a_pair)_MET_DT279321_(cropped).jpg|мини|200x200пкс| Германско стакло, [[Нирнберг]], според цртежот на Зебал Бехам, околу 1525 година. Сребрената боја произведува низа жолти и златни, а насликана на задната страна на синото небо ја дава темнозелената боја на крстот.<ref>Barbara Butts, Lee Hendrix and others, ''Painting on Light: Drawings and Stained Glass in the Age of Dürer and Holbein'', 183, 2001, Getty Publications. <span> </span>[[Посебно:Штампани извори/9780892365791|9780892365791]], [https://books.google.co.uk/books?id=kiA2AgAAQBAJ&pg=PA196 google books]</ref>]] === Сребрена боја === „Сребрена боја“, воведена кратко по 1300 година. година, произведе широк спектар на жолти до портокалови бои; ова е „витражот“ во изразот „витраж“. [[Сребро|Сребрените]] соединенија (особено [[Сребро-нитрат|сребро нитрат]])<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=hFQ4AQAAIAAJ&q=Silver+compounds+(notably+silver+nitrate)+are+used+as+stain+applied+to+the+surface+of+glass+and+fired+on|title=Ceramic Industry|last=Steinhoff|first=Frederick Louis|publisher=Industrial Publications, Incorporated|year=1973|language=en}}</ref> се мешаат со врзувачки материи, се нанесуваат на површината на стаклото, а потоа се печат во печка.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=X2fQAAAAMAAJ&q=Silver+compounds+(notably+silver+nitrate)+are+used+as+stain+applied+to+the+surface+of+glass+and+fired+on|title=Chambers's encyclopaedia|publisher=Pergamon Press|year=1967|language=en}}</ref> Тие можат да произведат низа бои од [[Портокалова боја|портокалово]] -црвена до жолта. Тие се користат на сино стакло за производство на зелена боја. Начинот на кој стаклото се загрева и лади може значително да влијае на боите произведени од овие соединенија. Вклучената хемија е сложена и не е добро разбрана. Хемикалиите всушност продираат во стаклото во кое се додаваат, а техниката дава исклучително стабилни резултати. До 15 век, ова станало поевтино од користењето метално стакло и често се користело со стаклена боја како единствена боја на проѕирното стакло.<ref>[https://boppardconservationproject.wordpress.com/2013/07/28/facts-about-glass-silver-stain/ "Facts about Glass: Silver Stain"], Boppard Conservation Project – Glasgow Museums; Historic England, 290</ref> Сребрената боја била нанесена на спротивната страна на стаклото за сребро, бидејќи двете техники не функционирале добро една со друга. Дамката обично била однадвор, каде што се чини дека му дала на стаклото одредена заштита од временските услови, иако тоа може да важи и за бојата. Тие, исто така, веројатно се испукани одделно, бидејќи дамката бара помалку топлина од бојата.<ref>''Modern Methods for Analysing Archaeological and Historical Glass'', section 7.3.3.5, 2013, ed. Koen H. A. Janssens, Wiley. <span> </span>[[Посебно:Штампани извори/9781118314203|9781118314203]], [https://books.google.co.uk/books?id=9OunNskEvXYC&pg=PT803 google books]</ref> == Наводи == {{Наводи|}} == Литература == * {{Наведени вести|url=https://bif.rs/2012/12/izrada-vitraza-svetski-majstori-iz-sombora-kad-bi-znao-pradeda-sta-je-posle-bilo-3/|title=IZRADA VITRAŽA – SVETSKI MAJSTORI IZ SOMBORA: KAD BI ZNAO PRADEDA ŠTA JE POSLE BILO|last=Isakov|first=Aleksandra|date=16 декември 2012|access-date=4 март 2023|publisher=Biznis i finansije}} * {{Наведени вести|url=https://www.subotica.com/vesti/zgradu-uciteljskog-fakulteta-krase-radovi-najpoznatijeg-vitraziste-19-veka-id44158.html|title=Zgradu Učiteljskog fakulteta krase radovi najpoznatijeg vitražiste 19. veka|date=17.5.2022|access-date=4 март 2023|publisher=Subotica.com}} * [http://www.stainedglassnews.co.uk/ Galerija umetnika]{{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090415200636/http://www.stainedglassnews.co.uk/ |date=2009-04-15 }} * [https://web.archive.org/web/20090416180540/http://www.glassartists.org/Gct7_Stained_Glass_Art.asp glassartists.org] * [http://www.stainedglassmuseum.com/ The Stained Glass Museum] (Ely, England) * [https://web.archive.org/web/20070220230533/http://www.tiffanychina.org/st_index.htm Tiffany Stained Glass Windows] * [http://www.bsmgp.org.uk/ The website of the British Society of Master Glass Painters] * [http://www.stainedglassphotography.com Stained Glass Photography] * [http://www.stainedglassrecords.org/home.asp?NOC=NOC Church Stained Glass Window Database]{{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110912203906/http://www.stainedglassrecords.org/home.asp?NOC=NOC |date=2011-09-12 }}, covering ~2800 churches in the southeast of England * [https://web.archive.org/web/20090501041414/http://www.vidimus.org/ Vidimus], an on-line magazine devoted to medieval stained glass. * [http://www.sgaaonline.com/pdf/071-LaFarge.pdf SGAA Sourcebook Find a Studio - The Stained Glass Association of America]{{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170701062148/http://www.sgaaonline.com/pdf/071-LaFarge.pdf |date=2017-07-01 }} * [https://web.archive.org/web/20070115100255/http://www.cr.nps.gov/hps/tps/briefs/brief33.htm Preservation of Stained Glass] * [http://www.glassincanada.org/ Institute for Stained Glass in Canada] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240307045122/https://www.glassincanada.org/ |date=2024-03-07 }}, over 10,000 photos; a multi-year photographic survey of Canada's stained glass from many countries; 1856 to present * [https://vitromusee.ch/en/ Vitromusée Romont] (Romont (FR), Switzerland) * [https://www.ukcraftfairs.com/guides/stained-glass Stained glass guide] (UK) * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.vam.ac.uk/page/s/stained-glass/|title=Stained Glass|work=Glass|publisher=[[Victoria and Albert Museum]]|archive-url=https://archive.today/20121223130632/http://www.vam.ac.uk/contentapi/logotron/stained-glass|archive-date=23 December 2012|accessdate=16 June 2007}} * [http://www.gloine.ie/ Gloine – Stained glass in the Church of Ireland] Research carried out by Dr David Lawrence on behalf of the Representative Church Body of the Church of Ireland, partially funded by the Heritage Council * [https://vimeo.com/126036027 Stained-glass windows by Sergio de Castro in France, Germany and Switzerland] [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Уметност]] [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] p8lvde8jffnvhf7nvespla2h5326gsp Румелиски Пашалак 0 1366606 5537232 5443691 2026-04-10T14:03:32Z Dandarmkd 31127 5537232 wikitext text/x-wiki {{distinguish|Румелија}} {{Infobox former subdivision |native_name = Eyalet-i Rumeli |common_name = Румелиски Пашалак |conventional_long_name = Румелиски Пашалак |subdivision = [[Пашалак]] |nation = [[Османлиско Царство|Османлиското Царство]] |image_flag=|flag_caption=|image_coat= |image_map = Rumelia Eyalet, Ottoman Empire (1609).png |image_map_caption = Румелискиот Пашалак во 1609 година. |capital = [[Одрин]] (1362–1530)<br/>[[Софија]] (1530–1836)<br/>[[Битола]] (1836–1867) |entities = [[Румелиски Пашалак#Административни единици|Видете подолу]] |coord = {{Coord|41|1|N|21|20|E|display=inline,title}} |footnotes=|demonym= |year_start = 1365 |year_end = 1867 |stat_area2 = 124630 |stat_year1 = 1844<ref name=eb19>{{cite book|title=The Encyclopædia Britannica, or, Dictionary of arts, sciences ..., Volume 19|url=https://books.google.com/books?id=TUEhAQAAMAAJ&pg=PA464|page=464|year=1859}}</ref> |stat_pop1 = 2700000 |stat_year2 = 1844<ref name=eb19>{{cite book|title=The Encyclopædia Britannica, or, Dictionary of arts, sciences ..., Volume 19|url=https://books.google.com/books?id=TUEhAQAAMAAJ&pg=PA464|page=464|year=1859}}</ref> |p1 = Римска Империја |p2 = Морејско Деспотство |p3 = Второ Бугарско Царство |p4 = Српско Деспотство |p5 = Добруџанско Деспотство |p6 = Прилепско Кралство |p7 = Дејанова Држава |p8 = Џеновска Газарија |p9 = Кнежество Теодоро |p10 = Кралство Босна |p11 = Лешка Лига |p12 = Венецијанска Албанија |p13 = Франкократија |p14 = Кралство Унгарија |s1 = Островски Пашалак |s2 = Кефенски Пашалак |s3 = Босански Папалак |s4 = Јанински Пашалак |s5 = Кнежевство Србија |s6 = Солунски Ејалет{{!}}Солунски Пашалак |s7 = Одрински Пашалак |s8 = Силистренски Пашалак |s9 = Нишки Пашалак |s10 = Видински Пашалак |s11 = Хабсбуршка Монархија |s12 = Битолски Вилает |s13 = Скопски Вилает |today = [[Албанија]], [[Босна и Херцеговина]], [[Бугарија]], [[Грција]], [[Косово]], [[Македонија]], [[Романија]], [[Србија]], [[Турција]], [[Црна Гора]], [[Украина]], [[Унгарија]], [[Хрватска]] }} '''Румелиски Пашалак''', или '''Румелиски Ејалет''' ({{Langx|ota|ایالت روم ایلی|Eyālet-i Rūm-ėli}}),<ref name="someprov">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.geonames.de/coutr-ota-provinces.html|title=Some Provinces of the Ottoman Empire|publisher=Geonames.de|accessdate=4 март 2025}}</ref> познат како '''Румелиски Беглербеглук''' до 1591 година,<ref name="EI2-eyalet" /> ― [[Административна поделба на Отоманското Царство|покраина]] од прво ниво ([[Пашалак|пашалак/ејалет/беглербеглук]]) на [[Отоманско Царство|Отоманската Империја]] која го опфаќала поголемиот дел од [[Балкански Полуостров|Балканот]] („[[Румелија]]“). Во поголемиот дел од својата историја, тој бил најголемата и најважната покраина на Империјата, опфаќајки клучни градови како [[Одрин]], [[Јанина]], [[Софија]], [[Пловдив]], [[Битола]], [[Скопје]] и главното пристаниште [[Солун]]. Тој исто така бил меѓу најстарите отомански пашалаци, кој траел повеќе од 500 години со неколку територијални преструктуирања во текот на долгиот тек на неговото постоење. Главен град бил [[Одрин]], [[Софија]] и на крајот [[Битола]]. Неговата заведена површина во алманах од 1862 година била 124,630 км<sup>2</sup>.<ref>{{Google books|zSNUAAAAYAAJ|The Popular encyclopedia: or, conversations lexicon, Volume 6}}</ref> == Историја == Првично наречен беглербеглук или општо вилает („покраина“) Румелија, дури по 1591 година бил употребен поимот [[Пашалак|ејалет]].<ref name="EI2-eyalet" /> Првиот беглербег на [[Румелија]] бил Лала Шахин-паша, кој ја добил титулата од султанот [[Мурат I]] како награда за неговото [[Битка кај Одрин (1365)|заземање]] на [[Одрин]] во 1360-тите, и му била дадена воена власт над османлиските територии во [[Европа]], со кои тој ефективно управувал како заменик на султанот додека султанот се враќал во [[Мала Азија|Анадолија]].<ref name="EI2-eyalet">{{Encyclopaedia of Islam, New Edition | title = Eyālet | first = Halil | last = İnalcık | authorlink = Халил Иналџик | volume = 2 | pages = 721–724 | url = http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/eya-let-SIM_2216}}</ref><ref name="EI2-Rumeli">{{Encyclopaedia of Islam, New Edition}}</ref><ref name="Provinzen50">{{Наведена книга|title=Die Provinzen des Osmanischen Reiches|last=Birken|first=Andreas|publisher=Reichert|year=1976|isbn=9783920153568|series=Beihefte zum Tübinger Atlas des Vorderen Orients|volume=13|page=50|language=de}}</ref> Исто така, [[Силистренски Пашалак|Силистренскиот Пашалак]] бил основан во 1593 година. Од своето основање, покраината Румелија ја опфаќала целата европска сопственост на Отоманската Империја, вклучувајќи ги и [[Дунав|прекудунавските]] освојувања како Акерман, сè до создавањето на понатамошни пашалаци во 16 век, почнувајќи со [[Островски Пашалак|Островскиот]] (1533), [[Будински Ејалет|Будимскиот]] (1541) и [[Босански Пашалак|Босанскиот]] (1580).<ref name="EI2-Rumeli" /><ref name="Provinzen50" /> Првиот главен град на Румелија веројатно бил Одрин, кој исто така бил, до [[Пад на Цариград (1453)|падот на Константинопол]] во 1453 година, главен град на Османлиите. По неа некое време следела [[Софија]] и повторно Одрин до 1520 година, кога Софија повторно станала седиште на беглербегот.<ref name="Provinzen50" /> Во тоа време, беглербегот на Румелија бил командант на најважната воена сила во државата во облик на [[тимар]]ско [[Спахија|спахиска]] [[коњица]], а неговото присуство во главниот град во овој период го направило редовен член на [[Диван (Отоманско Царство)|царскиот совет]] (диван). Од истата причина, моќните [[Голем везир|големи везири]] како [[Махмуд-паша Ангеловиќ]] или [[Паргали Ибрахим-паша]] го држеле беглербеглукот во тандем со власта на големиот везир.<ref name="EI2-Rumeli" /> Во 18 век, [[Битола]] се појавила како заменско престојувалиште на управникот, а во 1836 година службено станала главен град на пашалакот. Речиси во исто време, [[танзимат]]ските реформи, насочени кон осовременување на Империјата, ги разделиле новите пашалаци на [[Скопски Пашалак|Скопски]], [[Јанински Пашалак|Јанински]] и [[Солунски Ејалет|Солунски]] и го намалиле Румелискиот Пашалак на неколку покраини околу Битола. Застарениот пашалак опстанал до 1867 година, кога, како дел од преодот кон поунифицираниот [[вилает]]ски систем, неговата територија станала дел од [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]].<ref name="EI2-Rumeli"/><ref name="EI2-Manastir">{{Encyclopaedia of Islam, New Edition | title = Manāstir | first = M. | last = Ursinus | volume = 6 | pages = 371–372 | url http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/manastir-SIM_4907}}</ref><ref>{{cite book | title = Die Provinzen des Osmanischen Reiches | series = Beihefte zum Tübinger Atlas des Vorderen Orients | volume = 13 | last = Birken | first = Andreas | language = de | publisher = Reichert | year = 1976 | isbn = 9783920153568 | pages = 50, 52}}</ref> [[Источна Румелија]] станала нова османлиска покраина во 1878 година (формално до 1908 година, но обединета со [[Кнежевство Бугарија|Кнежеството Бугарија]] од 1885 година). == Управници == Управникот на Румелискиот Пашалак бил нарекуван „Беглербег на Румелија“ (Румели бејлербеји) или „Валија на Румелија“ (Румели вали). {| class="wikitable" !Управник !Владеење !Забелешки |- |[[Лала Шахин-паша]] | |првиот [[беглербег]] на Румелија, лалата (туторот) на [[Мурат I]].<ref>{{Наведување|last=Smailagic|first=Nerkez|title=Leksikon Islama|year=1990|publisher=Svjetlost|place=Sarajevo|isbn=978-86-01-01813-6|oclc=25241734|page=514|quote=Sjedište beglerbega Rumelije ...prvi namjesnik, Lala Šahin-paša,...}}</ref>{{потребен е подобар извор|date=март 2025}} |- |Тимурташ-бег |{{Floruit}} 1385 |- |[[Сулејман Челебија]] |before 1411 |син на [[Бајазит I]]<ref name="SettonHazard1990">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=TKaPrQPFIAMC&pg=PA699|title=A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on Europe|last=Kenneth M. Setton|last2=Harry W. Hazard|last3=Norman P. Zacour|date=1 јуни 1990|publisher=Univ of Wisconsin Press|isbn=978-0-299-10744-4|pages=699–}}</ref> |- |[[Михаоглу Мехмет-бег]] |1411 | |- |Мустафа-бег |1421<ref name="Mutafchieva1988">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=plyFAAAAIAAJ|title=Agrarian relations in the Ottoman Empire in the 15th and 16th centuries|last=Vera P. Mutafchieva|publisher=East European Monographs|year=1988|isbn=978-0-88033-148-7|page=10|author-link=Вера Мутафчиева|access-date=4 март 2025}}</ref> |- |Синан-паша ( син на благородникот Богдан) |1430 |- |[[Хадим Шехабедин]] |1439–42{{Sfn|Jefferson|2012|p=280}} |- |[[Касим-паша]] |1443{{Sfn|Babinger|1992|p=25}} |- |Омер-бег |{{Floruit}} 1453<ref name="Özkan2015">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Qiw9CwAAQBAJ&pg=PT43|title=Sultan Mehmed the Conqueror Great Eagle|last=Aytaç Özkan|date=21 декември 2015|publisher=Işık Yayıncılık Ticaret|isbn=978-1-59784-397-3|pages=43–}}</ref> |- |[[Турахан-бег]] |пред 1456 |- |[[Махмуд-паша Ангеловиќ|Махмуд-паша]] |пред 1456 |- |Ахмет |по 1456{{Се бара извор}} |- |[[Хас Мурат-паша]] |{{Околу}} 1469–1473 |- |[[Хадим Сулејман-паша (управник на Румелија)|Хадим Сулејман-паша]] |{{Околу}} 1475{{Sfn|Ágoston|Masters|2009|p=25}} |- |[[Коџа Давут-паша|Давут-паша]] |{{Околу}} 1478<ref name="Barleti2012">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=zeZ963q3ok0C&pg=PA19|title=The Siege of Shkodra: Albania's Courageous Stand Against Ottoman Conquest, 1478|last=Marin Barleti|publisher=David Hosaflook|year=2012|isbn=978-99956-87-77-9|pages=19–}}</ref> |- |Синан-паша |{{Околу}} 1481<ref name="Freely2009">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=3m4jCQAAQBAJ&pg=PT159|title=The Grand Turk: Sultan Mehmet II-Conqueror of Constantinople and Master of an Empire|last=John Freely|date=1 октомври 2009|publisher=The Overlook Press|isbn=978-1-59020-449-8|pages=159–}}</ref> |- |Месих-паша |по 1481<ref name="Lowry2012">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=31j8T6XoigYC&pg=PA66|title=Nature of the Early Ottoman State, The|last=Heath W. Lowry|date=1 февруари 2012|publisher=SUNY Press|isbn=978-0-7914-8726-6|pages=66–}}</ref> |- |Хасан-паша |{{Floruit}} 1514<ref name="Akçe2015">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=tmU_CwAAQBAJ&pg=PT48|title=The Conqueror of the East Sultan Selim I|last=Fatih Akçe|date=22 декември 2015|publisher=Işık Yayıncılık Ticaret|isbn=978-1-68206-504-4|pages=48–}}</ref> | |- |Ахмет-паша |{{Floruit}} 1521<ref name="Turnbull2014">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=-JqHCwAAQBAJ&pg=PT41|title=The Ottoman Empire 1326–1699|last=Stephen Turnbull|date=6 јуни 2014|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=978-1-4728-1026-7|pages=41–}}</ref> |- |Ѓузелџе Касим-паша |{{Околу}} 1527<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=K8stDgJSiJ4C&pg=PA98|title=Frontiers of Islamic Art and Architecture: Essays in Celebration of Oleg Grabar's Eightieth Birthday; the Aga Khan Program for Islamic Architecture Thirtieth Anniversary Special Volume|last=Gülru Necipoğlu|last2=Julia Bailey|publisher=BRILL|year=2008|isbn=978-90-04-17327-9|pages=98–}}</ref> |- |Ибрахим |{{Floruit}} 1537<ref name="ValensiDenner2008">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Syns0IPiFu0C&pg=PA19|title=The Birth of the Despot: Venice and the Sublime Porte|last=Lucette Valensi|last2=Arthur Denner|date=1 декември 2008|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-7543-6|pages=19–|author-link=Лисет Валенси}}</ref> |- |Хосров-паша |јуни 1538<ref name="Gibb1954">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=cJQ3AAAAIAAJ&pg=PA35|title=The Encyclopaedia of Islam|last=Sir H. A. R. Gibb|publisher=Brill Archive|year=1954|pages=35–|id=GGKEY:1FSD5PNQ2DE}}</ref>–? |- |Али-паша |{{Floruit}} 1546<ref name="Ortega2016">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=CScHDAAAQBAJ&pg=PT121|title=Negotiating Transcultural Relations in the Early Modern Mediterranean: Ottoman-Venetian Encounters|last=Stephen Ortega|date=22 април 2016|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-317-08919-3|pages=121–}}</ref> |- |[[Мехмед-паша Соколовиќ|Соколу Мехмет-паша]] |{{Floruit}} 1551{{Sfn|Setton|1984|p=574}} | |- |[[Шемси Ахмед-паша]] |1564 – 1569<ref name=":2">{{Наведена книга|title=Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi|last=Afyoncu|first=Erhan|publisher=TDV İslâm Araştırmaları Merkezi|year=2010|volume=38|pages=527–529|language=tr|chapter=ŞEMSİ AHMED PAŞA}}</ref> | |- |Доганџи Мехмет-паша | |{{Sfn|Ágoston|Masters|2009|p=153}} |- |[[Осман Јеген-паша]] |1687<ref name="İnalcıkQuataert1997">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=c00jmTrjzAoC&pg=PA419|title=An Economic and Social History of the Ottoman Empire|last=Halil İnalcık|last2=Donald Quataert|date=1997-04-28|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57455-6|page=419|access-date=4 март 2025}}</ref> |- |Сари Ахмет-паша |1714<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=To9pAAAAMAAJ&q=%22+%D0%BC%D1%83+%D1%98%D0%B5+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA+%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%22|title=Istoriski časopis, Volumes 18-19|publisher=Srpska akademija nauka. Istoriski institut|year=1971|editor-last=Novak, Viktor|page=312|quote=<!--...али су га Црногорци потукли на Цареву Лазу. Зато је, средином 1712, поново враћен под Хотин. Крајем исте године додељен му је санџак Валона, а затим Јањина и Скадар. Крајвм 1714. премештен је за румелијског беглербега-->}}</ref>–1715<ref name="Setton1991">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/bub_gb_XN51y209fR8C|title=Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century|last=Kenneth Meyer Setton|publisher=American Philosophical Society|year=1991|isbn=978-0-87169-192-7|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_XN51y209fR8C/page/n438 430]–}}</ref> |- |[[Топал Осман-паша]] |1721–27, 1729–30, 1731<ref name="Topal">{{Наведена енциклопедија|location=Leiden and New York}}</ref> |- |[[Хаџи Мустафа-паша]] |лето 1797<ref>{{Harvnb|Ćorović|2001}}</ref>–? |- |Ахмет Камил Пасазаде Хаки-паша | |<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=-J4MAQAAMAAJ|title=The Ayanlik and Pasvanoğlu Osman Paşa of Vidin in the age of Ottoman social change, 1791-1815|last=Robert W. Zens|publisher=University of Wisconsin--Madison|year=2004|page=96}}</ref> |- |[[Али-паша Јанински|Али-паша]] |1793<ref name="JelavichJelavich1986">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ&pg=PA18|title=The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920|last=Charles Jelavich|last2=Barbara Jelavich|date=1 ноември 1986|publisher=University of Washington Press|isbn=978-0-295-96413-3|pages=18–}}</ref> |- |Али-паша (2. мандат) |1802{{Sfn|Ágoston|Masters|2009|p=37}}) |- |Вели-паша (син на [[Али-паша Јанински|Али-паша]]) 1804<ref name="MichaelKappler2009">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=SjwMAQAAMAAJ|title=Archivum Ottomanicum|last=Michalis N. Michael|last2=Matthias Kappler|last3=Eftihios Gavriel|publisher=Mouton.|year=2009|isbn=9783447057530|page=175|quote=<!--When Veli Pasa was the governor of the sub-province of Delvine and derbender basbugu in 1804, he was honored with the title of Rumeli Beglerbeyi.-->|access-date=4 март 2025}}</ref> |- |[[Хуршид Ахмед-паша|Хуршид-паша]] |{{Floruit}} 1808<ref name="Yaycioglu2016">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=N3rkCwAAQBAJ&pg=PA220|title=Partners of the Empire: The Crisis of the Ottoman Order in the Age of Revolutions|last=Ali Yaycioglu|date=4 мај 2016|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-9612-5|pages=220–}}</ref> |- |Ќосе Ахмет Зекерија-паша |1836–март 1840 | |- |Мехмет Дилавер-паша |мај–јули 1840 | |- |Јусуф Мухлис-паша Серезли |јули 1840–февруари 1842 | |- |Јакуб-паша Кара Османзаде | | |- |Мустафа Нури-паша, Сиркатиби | | |- |Мехмет Саид-паша, Мирза/Татар | | |- |Мехмет Зијаедин-паша, Мезарџизаде | | |- |Омер-паша, Кизилхисарли |- |Мехмет Зијаедин-паша, Мезарџизаде |- |Мехмет-Емин-паша |- |Асаф-паша |- |Мехмет Решит-паша, Бошнакзаде |- |Омер-паша, Кизилхисарли (2. мандат) |- |Мехмет Хуршид-паша Арнавут |- |Ахмед Назир-паша |- |Исмаил-паша, Черкес |- |Абдулкерим Надир-паша, Чирпанли |- |Али-паша, Хаџи, Ќутахиали/Гермијаноглу |- |Хусеин Хусну-паша |- |Мехмет Тевфик-паша, Ташџизаде |} == Административни единици == === 1475 година === Во списокот датиран во 1475 година, се наведени седумнаесет подредени [[санџак-бег]]ови, кои контролирале помали покраини односно [[Санџак|санџаци]], кои исто така функционирале како воени команди:<ref name="EI2-Rumeli"/>   {{Div col}} # Константинополски # [[Галиполски Санџак|Галиполски]] # [[Одрински Санџак|Одрински]] # [[Никополски Санџак|Никополски]] # [[Видински Санџак|Видински]] # [[Софиски Санџак|Софиски]] # [[Отоманска Србија|Лазарова Земја]] # [[Српско Деспотство|Деспотска Земја]] # Ениџевардарско (под [[Евренос-бег]]) # [[Скопски Санџак|Скопски]] # [[Отоманска Албанија|Албанска Земја]] (под [[Скендербег]]) # [[Отоманска Албанија|Албанска Земја]] (под [[Аријанити]]те) # [[Босански Санџак|Босански]] # [[Кралство Босна|Босна]] (под [[Стефан Томашевиќ Босански|Стефан]]) # Артски, Ламиски и Атински # [[Морејски Санџак|Морејски]] # [[Битолски Санџак|Битолски]] {{Div col end}} === 1520-ти === Друг список, кој датира од раното владеење на [[Сулејман Величествениот]] (владеел 1520–1566), ги наведува санџак-беговите од тој период, по приближен редослед на важност.:<ref name="EI2-Rumeli"/> {{Div col}} # Бег на паша-санџакот (главниот санџак) # Босанки # Морејски # [[Смедеревски Санџак|Смедеревски]] # Видински # [[Херцеговински Санџак|Херцеговински]] # [[Силистренски Санџак|Силистренски]] # [[Охридски Санџак|Охридски]] # [[Валонски Санџак|Валонски]] # [[Скадарски Санџак|Скадарски]] # [[Јанински Санџак|Јанински]] # Галиполски # [[Ќустендилски Санџак|Ќустендилски]] # Никополски # Софиски # [[Навпактски Санџак|Навпактски]] # [[Трикалски Санџак|Трикалски]] # [[Крушевачки Санџак|Крушевачки]] # [[Вучитрнски Санџак|Вучитрнски]] # [[Кефенски Санџак|Кефенски]] # [[Призренски Санџак|Призренски]] # [[Карлелски Санџак|Карлелски]] # [[Евбејски Санџак|Евбејски]] # [[Черноменски Санџак|Черноменски]] # [[Визенски Санџак|Визенски]] # [[Зворнички Санџак|Зворнички]] # [[Лерински Санџак|Лерински]] # [[Елбасански Санџак|Елбасански]] # Санџак-бег на „[[Роми|Циганите]]“) # [[Митиленски Санџак|Митиленски]] # Карадаг ([[Отоманска Црна Гора|Црна Гора]]) # Санџак-бег на „муслиманите од [[Кирк Килисе]]“) # Санџак-бег на [[војнуци]]те {{Div col end}}   Тие што биле санџак-бегови на „циганите“, муслиманите од Кирк Килисе, и војнуците, не биле со територија назначени, туку претставувале само санџак-бег назначен да ги контролира овие расфрлани и често номадски групи, и кој дејствувале како командант на воените сили регрутирани меѓу нив. Паша-санџакот во овој период опфаќал широк простор во западна [[Македонија (регион)|Македонија]], вклучувајќи ги градовите [[Скопје]], [[Прилеп]], [[Битола]] и [[Костур (град)|Костур]].<ref name="EI2-Rumeli" /> Сличен список составен околу 1534 година, ги дава истите санџаци, освен отсуството на [[Софиски Санџак|Софискиот]], Леринскиот и [[Навпактски Санџак|Навпактскиот]] (меѓу покраините пренесени кон новиот Островски Пашалак во 1533 година), и додавањето на [[Солунски Санџак|Солунскиот]].<ref name="EI2-Rumeli"/> === 1538 година === Во 1538 година, биле наведени 29 ливи (санџаци) за време на владеењето на султанот [[Сулејман I]].<ref>{{Наведена книга|title=Osmanlı Yer Adları I: Rumeli Eyaleti (1514-1550)|publisher=Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı|year=2013|location=Ankara|pages=17–32}}</ref> # [[Софиски Санџак|Софиски]] (румелиски паша-санџак) # Евбејски # [[Крушевачки Санџак|Крушевачки]] # Валонски # [[Босански Санџак|Босански]] # [[Черноменски Санџак|Черноменски]] # [[Галиполски Санџак|Галиполски]] # [[Херцеговински Санџак|Херцеговински]] # [[Елбасански Санџак|Елбасански]] # [[Скадарски Санџак|Скадарски]] # Зворнички # Карлелски # Кефенски # [[Ќустендилски Санџак|Ќустендилски]] # Морејски # [[Никополски Санџак|Никополски]] # [[Охридски Санџак|Охридски]] # [[Призренски Санџак|Призренски]] # Родоски # [[Смедеревски Санџак|Смедеревски]] # Силистренски # Трикалски # [[Видински Санџак|Видински]] # Визенки # [[Вучитрнски Санџак|Вучитрнски]] # [[Јанински Санџак|Јанински]] # Кирккилиски (Лозенградски) # Цигански # Војнучки === 1644 година === Понатамошни санџаци биле отстранети со прогресивното создавање на нови пашалаци, и еден службен регистар од околу 1644 година, евидентирал само петнаесет санџаци во Румелискиот Пашалак:<ref name="EI2-Rumeli"/> {{Div col}} # Ќустендилски # Трикалски # Призренски # Јанински # [[Делвински Санџак|Делвински]] # Вучитрнски # Скопски # Елбасански # Валонски # [[Пеќски Санџак|Пеќски]] # Скадарски # Охридски # Крушевачки # Солунски # Војнучки {{Div col end}} === 1700/1730 година === [[Податотека:Rumelia_Eyalet,_Ottoman_Empire_(1795).png|десно|мини|300x300пкс| Румелискиот Пашалак во 1795 година.]] Административната поделба на Румелискиот беглербеглук помеѓу 1700-1730 година била следна:<ref name="Kilic91">Orhan Kılıç, XVII. Yüzyılın İlk Yarısında Osmanlı Devleti'nin Eyalet ve Sancak Teşkilatlanması, ''Osmanlı'', Cilt 6: Teşkilât, Yeni Türkiye Yayınları, Ankara, 1999, {{ISBN|975-6782-09-9}}, p. 91. {{In lang|tr}}</ref>   {{Div col}} # Паша-санџак, односно [[Битолски Санџак|Битолски]] # Ќустендилски # Трикалски # Јанински # Делвински # Елбасански # Скадарски # Валонски # Охридски # Крушевачки # Солунски # Пеќски # Призренски # Скопски # Вучитрнски # Војнучки # Цигански # [[Јуруци|Јуручки]] {{Div col end}} === Почетокот на 19 век === Санџаците во почетокот на 19 век:<ref>{{Google books|joN6G1T6ZHIC|The Penny cyclopædia of the Society for the Diffusion of Useful ..., Volume 25}}</ref>   {{Div col}} # Битолски # Солунски # Трикалски # Скадарски # Охридски # Валонски # Ќустендилски # Елбасански # Призренски # Пеќски # Скопски # Делвински # Вучитрнски # [[Кавалски Санџак|Кавалски]] # Крушевачки # Јанински # Смедеревски {{Div col end}} === Средината на 19 век === [[Податотека:Rumelia_Eyalet,_Ottoman_Balkans_1850s.png|мини|250x250пкс| Намалениот пашалак во 1850-тите.]] Според државниот годишник ([[салнаме]]) од 1847 година, намалениот Румелиски Пашалак, со седиште во [[Битола]], ги опфаќал и [[Скадарски Санџак|Скадарскиот]], [[Охридски Санџак|Охридскиот]] и Костурскиот Санџак. Во 1855 година, според францускиот патеписец Огист Викеснел, пашалакот ги сочинувал Скадарскиот Санџак, со 7 [[Каза|кази]] (помали административни единици), Охридскиот со 8 кази, Костурскиот со 8 кази и [[Битолски Санџак|Битолскиот Паша-санџак]] со 11 кази.<ref name="Viquesnel">{{Наведена книга|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k116202f/|title=Voyage dans la Turquie d'Europe: description physique et géologique de la Thrace|last=Viquesnel|first=Auguste|publisher=Arthus Betrand|year=1868|volume=Tome Premier|location=Paris|pages=107, 114–115|language=fr}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} == Библиографија == * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC|title=Mehmed the Conqueror and His Time|last=Babinger|first=Franz|publisher=Princeton University Press|year=1992|isbn=978-0-691-01078-6|editor-last=Hickman, William C.|translator-last=Manheim, Ralph|author-link=Франц Бабингер|orig-year=1978}} * {{Наведена книга|title=Istorija srpskog naroda|last=Ćorović|first=Vladimir|publisher=Ars Libri|year=2001|chapter=Početak ustanka u Srbiji|author-link=Владимир Ќоровиќ|orig-year=1997|chapter-url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_2_l.html}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=FpvqWWpUYSoC&pg=PA84|title=The Holy Wars of King Wladislas and Sultan Murad: The Ottoman-Christian Conflict from 1438-1444|last=Jefferson|first=John|publisher=BRILL|year=2012|isbn=978-90-04-21904-5|page=84}} * {{The Papacy and the Levant|volume=4}}  * {{Наведена книга|url=http://www.infobasepublishing.com/Bookdetail.aspx?ISBN=0816062595&Ebooks=0|title=Encyclopedia of the Ottoman Empire|publisher=Facts On File|year=2009|isbn=9780816062591|editor-last=Ágoston|editor-first=Gábor|location=New York, NY|editor-last2=Masters|editor-first2=Bruce}} {{Управна поделба на Отоманското Царство}} {{Управна поделба во отоманска Македонија}} [[Категорија:Држави и територии распаднати во 1867 година]] [[Категорија:Отоманска Тракија]] [[Категорија:Отоманска Србија]] [[Категорија:Отоманска Грција]] [[Категорија:Отоманска Бугарија]] [[Категорија:Отоманска Босна и Херцеговина]] [[Категорија:Отоманска Албанија]] [[Категорија:Отоманска Македонија]] [[Категорија:Историја на Балканот]] [[Категорија:Пашалаци на Османлиското Царство во Европа]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] [[Категорија:Престаноци во 1867 година во Отоманското Царство]] [[Категорија:Појавено во 1360-тите во Отоманското Царство]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 1360-тите]] rrz01trn3421ziz7ulo0yy58rsyslzc Надира 0 1369392 5537433 5447932 2026-04-10T19:06:40Z CommonsDelinker 746 Бришење на "[[Слика:Nadira.jpeg|Nadira.jpeg]]", беше избришана од [[c:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[c:User:Ymblanter|Ymblanter]] поради: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Nadira.jpeg|]]. 5537433 wikitext text/x-wiki {{Infobox royalty | image = | alt = Уметнички приказ на Надира | birth_name = Махларајим | birth_date = 1792 | birth_place = [[Андижан]] | death_date = {{death year and age|1842|1792}} | death_place = [[Коканд]] | issue = [[Мухамед Али-Кан]]<br>Султан-Махмуд| religion=[[Ислам]] | occupation = [[Поет]]еса, [[државник]] }} '''Махларајим''' (на [[Узбечки јазик|узбечки]]: Моҳларойим, ماه لر آیی), најпозната по нејзиниот псевдоним '''Надира''' (نادره) — [[Узбеци|узбечка]] поетеса и државничка.<ref name="OʻzME">{{cite encyclopedia|year=2005|title=Nodira|encyclopedia=Oʻzbekiston milliy ensiklopediyasi|location=Toshkent|last=Qodirova|first=Mahbuba|language=uz|trans-title=National Encycolopedia of Uzbekistan}}</ref> Таа била регент на [[Кокандско ханство|Кокандското ханство]] за време на детството на нејзиниот син од 1822 година. Надира генерално е сметана за еден од најистакнатите узбечки поети.<ref name=EB>{{cite encyclopedia|title=Uzbek Literature|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/621057/Uzbek-literature/|encyclopedia=[[Encyclopædia Britannica]]|access-date=1 March 2013}}</ref> Пишувала [[поезија]] на [[Узбечки јазик|узбечки]] и [[персиски јазик]]. Надира користела и други псевдоними, како Комила и Макнуна.<ref name=":0" /> Многу од нејзините дивани преживеале и се состојат од повеќе од 10.000 реда поезија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ziyouz.uz/en/uzbek-literature/37-xvi-first-half-of-xix-century/66-nodira--komila-1792-1842|title=Nodira – Komila (1792-1842)}}{{Мртва_врска|date=August 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Биографија == Надира била сопруга на [[Мухамед Умар-Кан]] кој владеел со Кокандското ханство од околу 1810 година до неговата смрт во 1822 година.<ref name="EL">{{cite encyclopedia | year = 1990 | title = Nodira | encyclopedia = Ensiklopedik lugʻat | publisher = Oʻzbek sovet ensiklopediyasi | location = Toshkent | language = uz | id = 5-89890-018-7 | pages = 20 | volume = 2 }}</ref> По смртта на нејзиниот сопруг, Надира станала де факто владетел на Коканд бидејќи нејзиниот син [[Мухамед Али-Кан]] бил само тинејџер кога бил крунисан за хан; таа продолжила да му биде регент и советник во текот на неговото владеење. Таа исто така била писателка која пишувала поезија и на узбечки и на персиски јазик. Нејзиниот опус се состои од 10.000 [[хемистиш]]и.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ziyouz.uz/en/uzbek-literature/37-xvi-first-half-of-xix-century/66-nodira--komila-1792-1842|title=Nodira – Komila (1792-1842)}}{{Мртва_врска|date=August 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> И покрај нејзините обиди да всади малку социјално полиберални вредности кај нејзиниот син, Мадали почнал да применува експанзионистичка политика што водела до војна со ривалскиот [[Бухарски емират]]. Нејзината поезија била презрена од [[Улема|улемите]] и била оценета за „несоодветна“, бидејќи во нејзините дела таа честопати пишувала за табу теми и за страдањата на жените во [[Средна Азија|Централна Азија]] во тој временски период.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1043|title=Nodira (1792-1842)|last=Qodirova|first=Mahbuba|work=Ziyouz|language=uz|accessdate=17 October 2014|archive-date=2016-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305051812/http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1043|url-status=dead}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFQodirova">Qodirova, Mahbuba. [http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1043 "Nodira (1792-1842)"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160305051812/http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1043 |date=2016-03-05 }}. ''Ziyouz'' (in Uzbek)<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">17 October</span> 2014</span>.</cite> </ref><ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/centralasiagloba0000hank|title=Central Asia: A Global Studies Handbook|last=Hanks|first=Reuel R.|date=2005|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781851096565|pages=[https://archive.org/details/centralasiagloba0000hank/page/138 138]|language=en|url-access=registration}}</ref> Таа била обесена по наредба на емирот Насрула Кан од [[Бухара]] во април 1842 година заедно со нејзините синови за време на кокандско-бухарските војни. Според некои извори, Насрула бил бесен што одбила да се омажи за него.<ref name=":0" /><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=otHfBQAAQBAJ|title=Ferghana Valley: The Heart of Central Asia|last=Starr|first=S. Frederick|date=2014-12-18|publisher=Routledge|isbn=9781317470663|pages=34|language=en}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=tI77bC989PoC&pg=PA1|title=March of Central Asia|last=Rahul|first=Ram|date=2000|publisher=Indus Publishing|isbn=9788173871092|pages=140|language=en}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://eurasia.travel/uzbekistan/cities/kokand/royal_cemetry/|title=Nodira Beg|work=eurasia.travel|language=EN|accessdate=2018-06-11|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116030529/http://eurasia.travel/uzbekistan/cities/kokand/royal_cemetry/|url-status=dead}}</ref> == Наследство == Долго време по нејзината смрт во 1842 година, Надира била промовирана во советската ера како национална хероина на [[Узбечка Советска Социјалистичка Република|Узбечка ССР]] и уживала статус сличен на некои други слично одликувани жени како [[Нурхон Јулдашхоџаева]]. Во очите на јавноста таа е [[Маченик|маченичка]] и национална хероина, а 200 години по нејзиното раѓање, на првата национална поштенска марка на новонезависен [[Узбекистан]] бил прикажан нејзиниот портрет.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://grandpoohbah.blogspot.com/2011/01/nodira-mohlaroyim.html|title=Grandpoohbah's Blog: Nodira Mohlaroyim|accessdate=2017-12-22}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=BtzEeq9QcRMC&pg=PA82|title=Nation-building in the Post-Soviet Borderlands: The Politics of National Identities|last=Smith|first=Graham|date=1998-09-10|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521599689|language=en}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:CS1 Uzbek-language sources (uz)]] [[Категорија:Луѓе од Андижан]] [[Категорија:Узбеци]] [[Категорија:Починати во 1842 година]] [[Категорија:Родени во 1792 година]] 34ygxth8x8s1rah08nz5jghaz66bw5d Нада Илиевска 0 1371467 5537350 5369477 2026-04-10T16:58:45Z SpectralWiz 106165 5537350 wikitext text/x-wiki '''Нада Илиевска''' ({{Роден на|||1922|}} во {{роден во|Пчиња (село)}} — ) — учесник во [[Народноослободителна војска на Македонија|НОВ на Македонија]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Жените на Македонија во НОВ 1941-1945|last=Весковиќ-Вангели|first=д-р. Вера|last2=Јовановиќ|first2=Марија|publisher=Институт за Национална Историја|year=1976|isbn=|location=Скопје|pages=1072}}</ref> == Животопис == Таа била монополска работничка. Учествувала во напредното работничко движење пред [[Втора светска војна|војната]], во [[Куманово]]. Од 1941 година, како член на скоевска група, во нејзиниот дом се одржувале состаноци и се собирала народната помош. Во зимата 1942 година била ангажирана во подготвувањето на храна кога во Куманово престојувале борци од [[Велешки партизански одред „Димитар Влахов“|Велешкиот партизански одред „Димитар Влахов“]]. Во 1943, испраќала помош во логорот [[Крсто Поле (логор)|Крстополе]] во кој биле интернирани членови на Месниот Комитет на КПМ - Куманово, како и на Козјачкиот терен на борците на НОВ и ПОМ.<ref name=":0" /> == Наводи == {{Наводи}} {{Македонија-био-никулец}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Илиевска, Нада}} [[Категорија:Учесници во НОБ]] [[Категорија:Жени во НОБ]] nflmzaqdy9nvjssqt03fsy7gsp1v2ws Фара Фосет 0 1373513 5537607 5450685 2026-04-11T08:56:51Z Dandarmkd 31127 /* Надворешни врски */ 5537607 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Фара Фосет | image = Farrah Fawcett 1977.JPG | caption = Фосте во 1977 | birth_name = Фара Лени Фосет | birth_date = {{Birth date|mf=yes|1947|2|2}} | birth_place = [[Корпус Кристи]], [[Тексас]], САД | death_date = {{Death date and age|2009|6|25|1947|2|2|mf=yes}} | death_place = [[Санта Моника]], [[Калифорнија]] САД | occupation = Actress | known_for = {{ubl|''[[Чарлиеви Ангели]]''|''[[Креветот што гори]]''| ''[[Екстремности]]''|''[[Мали Жртви]]''}} | years_active = 1969–2009 | spouse = {{marriage|[[Ли Мејџорс]]|1973|1982|end=div}} | partner = {{ubl|[[Рајан Онил]] (1979–1997; 2001–2009)|Грег Лот (1998–2001)}} | children = 1 }} '''Фара Фосет''' (родена '''како Фера Лени Фосет''';<ref name="DailyTelegraphObituary">{{Наведени вести|url=https://www.newspapers.com/article/the-daily-telegraph-farrah-fawcett/173570725/|title=Farrah Fawcett|date=June 26, 2009|work=The Daily Telegraph|access-date=May 31, 2025|location=London|page=35|via=Newspapers.com}} {{Слободен пристап}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/culture/2009/jun/25/farrah-fawcett-obituary|title=Farrah Fawcett|last=Bergan|first=Ronald|date=June 26, 2009|work=The Guardian|access-date=May 31, 2025}}</ref> 2 февруари 1947 година) – 25 јуни 2009) била американска глумица. Четирикратно номинирана за наградата „Прајмтајм Еми“ и шесткратно номинирана [[Награди Златен глобус|за наградата „Златен глобус“]], Фосет се здобила со меѓународна слава кога играла главна улога во првата сезона од телевизиската серија ''Чарлиевите ангели''. Фосет ја започнала својата кариера во 1960-тите, во реклами и во гостински улоги на телевизија. Во текот на 1970-тите, се појавила во бројни телевизиски серии, вклучувајќи ги и повторливите улоги во ''Хари О'' (1974–1976) и ''Човекот од шест милиони долари'' (1974–1978) со нејзиниот тогашен сопруг, филмската и телевизиска ѕвезда [[Ли Мејџорс]]. Нејзиниот иконски постер каде што е облечена во црвен костим за капење<ref name="RedSwimsuitGoes">{{Наведени вести|url=http://www.washingtontimes.com/news/2011/feb/2/farrah-fawcetts-red-swimsuit-going-smithsonian/|title=Farrah Fawcett's red swimsuit goes to Smithsonian|last=Gresko|first=Jessica|date=February 2, 2011|work=[[The Washington Post]]|access-date=November 16, 2013|agency=Associated Press}}</ref> се продал во шест милиони примероци во првата година од печатењето. Со колешките [[Кејт Џексон]] и [[Џеклин Смит]], глумела во телевизиската серија ''Чарлиевите ангели'', како приватна детективка Џил Манро. Сепак, си заминала на крајот од првата сезона во 1976 година, и се враќала како гостинска ѕвезда во шест епизоди за време на третата и четвртата сезона на серијата (1978–1980). Својата прва номинација за Златен глобус ја добила за нејзината работа во серијата. Во 1983 година, Фосет добила позитивни критики за нејзината изведба во оф-Бродвејската претстава ''Екстремитети''. Потоа глумела во филмската верзија од 1986 година и добила номинација за Златен глобус. Таа добила номинации [[Еми (награда)|за наградата Еми]] за нејзината улога како малтретирана сопруга во ''Креветот што гори'' (1984) и за нејзиното толкување на убиецот Дајан Даунс во ''Мали жртви'' (1989). Нејзината работа во ТВ филмови од 1980-тите ѝ донела четири дополнителни номинации за Златен глобус. Иако Фосет претрпела негативни критики во печатот за нејзиното двосмислено појавување во ''„Лејт Шоу“ со Дејвид Летерман'' во 1997 година, таа добила силни критики истата година за нејзината улога во филмот ''Апостолот'' со [[Роберт Дувал]]. Во 21 век, продолжила да глуми на телевизија, играјќи повторливи улоги во ситкомот ''[[Лудиот град|Спин Сити]]'' (2001) и драмата ''Гардијан'' (2002–2003). За втората, ја добила својата трета номинација за Еми. Филмските заслуги на Фосет вклучуваат ''[[Љубовта е смешна работа]]'' (1969), ''[[Мира Брекинриџ]]'' (1970), ''Изгореници'' ''од сонце'' (1979), ''Сатурн 3'' (1980), ''Трчањето со топ'' (1981), ''Екстремности'' (1986), ''Апостолот'' (1997) и ''Д-р Т и жените'' (2000). На Фосет ѝ бил дијагностициран рак на анусот во 2006 година, а починала три години подоцна на 62-годишна возраст. Документарецот на НБЦ од 2009 година '', „Приказната на Фара“,'' ја опишал нејзината борба со болеста. Таа постхумно ја добила својата четврта номинација за Еми за нејзината работа како продуцент на ''„Приказната на Фара“'' . == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * {{Imdb име}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Фосет, Фара}} [[Категорија:Американски театарски глумици]] [[Категорија:Римокатолички христијани од САД]] [[Категорија:Американци со ирско потекло]] [[Категорија:Американски манекенки]] [[Категорија:Починати во 2009 година]] [[Категорија:Родени во 1947 година]] [[Категорија:Американски глумици]] h78apcn33d3gk5bpxgm23yh3b5lp454 Батенберг 0 1380654 5537334 5473878 2026-04-10T16:37:27Z CommonsDelinker 746 Замена на [[File:2022_pattern_Tudor_Crown_(2D)_Sodacan_style.svg]] со [[File:2022_pattern_Tudor_Crown_(Sodacan_style)_2D.svg]] (од страна на [[c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR1|Criterion 1]] (orig 5537334 wikitext text/x-wiki Династијата '''Батенберг''' (Battenberg) е германска благородничка лоза која потекнува од т.н. „морганатски“ брак и подоцна игра важна улога во европските кралски семејства, особено во Бугарија, Велика Британија и Шпанија. == Семејно стебло == {{Tree chart/start|style=font-size:90%;line-height:100%;}} {{Tree chart||||||BAT||||HES||||GB|||RUS||GRE||SWE||SPN||||||||||||HES=[[House of Hesse|House of Hesse-Darmstadt]]|boxstyle_HES=color:blue; background-color: aqua|BAT=Battenberg/<br>Mountbatten|GB=[[British royal family|British Royal Family]]|boxstyle_GB=color:black; background-color: Crimson|RUS=[[Romanov Dynasty|House of Romanov]]<br />([[Russian Empire|Russia]])|boxstyle_RUS=color:blue; background-color: yellow|GRE=[[Greek royal family|Greek Royal Family]]|boxstyle_GRE=color:white; background-color: LightSkyBlue|DAN=[[Danish Royal Family]]|boxstyle_DAN=color:black; background-color: silver|SPN=[[Spanish Royal Family]]|boxstyle_SPN=color:blue; background-color: pink|SWE=[[Swedish Royal Family]]|boxstyle_SWE=color:white; background-color: DeepSkyBlue}} {{Tree chart|||||||||||||!|||||||||||||||||||||||||||}} {{Tree chart||||||||||||LOU||||||||||||||||||||||||LOU=[[File:T08 Grossherzog.svg|40px]]<br />[[Louis II, Grand Duke of Hesse|Louis II]]<br/><small>(1777–1848)</small><br/>[[List of rulers of Hesse|Grand Duke of Hesse and by the Rhine]]<br />1830—1848<br /><br/>[[File:Arms of the Grand Duchy of Hesse 1806-1918.svg|50px]]|boxstyle_LOU=color:blue; background-color: aqua}} {{Tree chart|||||||||||||)|-|-|-|-|-|v|-|-|-|-|v|-|-|-|-|-|-|-|-|.}} {{Tree chart|VIC|-|-|v|ALB|||CHA||||LOU|||ALX|v|JUL|||MAR|v|AX2||ALX=[[Александар фон Хесен-Дармштад| Принц Александар фон Хесен-Дармштад]]<br>(1823–1888)|boxstyle_ALX=color:blue; background-color: aqua|JUL={{nobreak|[[Julia, Princess of Battenberg|Julia v. Hauke]]}}<br />[[File:Mainz Arms.svg|30px]]<ref name=four group=lower-alpha/><br/>(1825–1895)<br/><small>'''Countess, later Princess of Battenberg'''</small> <br/><br/>[[file:BattenbergArms.svg|50px]]|LOU=[[File:T08 Grossherzog.svg|40px]]<br />[[Louis III, Grand Duke of Hesse|Louis III]]<br />(1806–1877)<br />[[List of rulers of Hesse|Grand Duke of Hesse and by the Rhine]]<br />1848—1877<br />[[File:Arms of the Grand Duchy of Hesse 1806-1918.svg|50px]]|boxstyle_LOU=color:blue; background-color: aqua|CHA=[[Prince Charles of Hesse and by Rhine| Prince Charles of Hesse and by the Rhine]]<br/>(1809–1877)|boxstyle_CHA=color:blue; background-color: aqua|MAR=[[Maria Alexandrovna (Marie of Hesse)|Marie]]<br/>(1824–1880)<br/>Empress Maria Alexandrovna|boxstyle_MAR=color:blue; background-color: aqua|AX2=[[File:Heraldic Imperial Crown of Russia.svg|40px]]<br />[[Александар II (Русија)|Александар II]]<br/>(1818–1881)<br />Император<br />на цела Русија<br />1855—1881<br />[[File:Coat of arms of the Russian Empire.svg|50px]]|boxstyle_AX2=color:blue; background-color: yellow|VIC=[[File:1901 pattern Tudor Crown (2D).svg|40px]]<br />[[Кралица Викторија|Викторија]]<br />[[File:Arms of the United Kingdom (since 1837).svg|50px]]|boxstyle_VIC=color:black; background-color: Crimson|ALB=[[Albert, Prince Consort]]<br/><br/>[[File:Arms of Albert of Saxe-Coburg and Gotha.svg|30px]]|boxstyle_ALB=color:black; background-color: Crimson}} {{Tree chart||,|-|-|-|^|v|-|-|-|-|-|!|-|-|-|-|.||||,|-|v|-|^|v|-|-|-|.||||!||}} {{Tree chart|ED7||||ALC|-|v|LUD|||BEA|v|HEN|!||ALX||FRA||ALX3|||||||||GEO1||HEN=[[Prince Henry of Battenberg]]<br/> (1858–1896)<br/> <br> [[File:Arms of Battenberg-Mountbatten.svg|50px]]|ALX=[[File:T08 Grossherzog.svg|40px]]<br />[[Александар I Батенберг|Принц Александар Батенберг]]<br>(1857–1893)<br>[[Список на владетели на Бугарија|Кнез на Бугарија]]<br>(1879–1886)<br />[[File:Arms of Bulgaria 1880-1887.svg|50px]]|FRA=[[Prince Francis Joseph of Battenberg]]<br>(1861–1924)|ED7=[[File:1901 pattern Tudor Crown (original colours) 2D.svg|40px]]<br />[[Едвард VII]]<br />[[File:Arms of the United Kingdom (since 1837).svg|50px]]|boxstyle_ED7=color:black; background-color: Crimson|ALC=[[Princess Alice of the United Kingdom|Alice]]<br/>(1843–1878)<br/>Grand Duchess of Hesse and by the Rhine<br />[[File:Arms of Alice, Grand Duchess of Hesse.svg|50px]]|boxstyle_ALC=color:black; background-color: Crimson|BEA=[[Princess Beatrice of the United Kingdom]]<br/>(1857–1944)<br><br>[[File:Arms of Beatrice, Princess Henry of Battenberg.svg|50px]]|boxstyle_BEA=color:black; background-color: Crimson|LUD=[[File:T08 Grossherzog.svg|40px]]<br />[[Louis IV, Grand Duke of Hesse|Louis IV]]<br />{{nobreak|(1837–1892)}}<br />[[List of rulers of Hesse|Grand Duke of Hesse and by the Rhine]]<br />1877—1892<br />[[File:Arms of the Grand Duchy of Hesse 1806-1918.svg|50px]]|boxstyle_LUD=color:blue; background-color: aqua|ALX3=[[File:Heraldic Imperial Crown of Russia.svg|40px]]<br />{{nobreak|[[Alexander III of Russia|Alexander III]]}}<br/>{{nobreak|(1845–1894)}}<br />[[Emperor of All Russia]]<br />{{nobreak|1881—1894}}<br />[[File:Coat of arms of the Russian Empire.svg|50px]]|boxstyle_ALX3=color:blue; background-color: yellow|GEO1=[[File:Crown of the Kingdom of Greece.svg|40px]]<br />[[George I of Greece|George I]]<br />(1845–1913)<br />{{nobreak|[[King of the Hellenes|King of Greece]]}}<br />1863—1913<br />[[File:Royal Arms of Greece (1863-1936).svg|40px]]|boxstyle_GEO1=color:white; background-color: LightSkyBlue}} {{Tree chart||!|||||||||!||||,|-|-|-|-|!|-|-|-|!|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|'|||||||||||!|}} {{Tree chart||!|||||,|-|-|-|+|-|-|-|!|-|-|-|.|`|-|-|-|!|-|-|v|-|-|-|v|-|-|-|v|-|-|-|.||||||,|^|.|}} {{Tree chart|G5|||LOU||ALA|-|NIC||VIC|v|LOB||ALX||LEO||MAU||EUG|v|ALF|!|CON1|G5=[[File:1901 pattern Tudor Crown (2D).svg|40px]]<br />[[Џорџ V]]<br />[[File:Arms of the United Kingdom (since 1837).svg|50px]]|boxstyle_G5=color:black; background-color: Crimson|LOU=[[File:T08 Grossherzog.svg|40px]]<br />[[Ernest Louis, Grand Duke of Hesse|Ernest Louis]]<br />{{nobreak|(1868–1937)}}<br>[[List of rulers of Hesse|Grand Duke of Hesse and by the Rhine]]<br />1892—1918<br />[[File:Arms of the Grand Duchy of Hesse 1806-1918.svg|50px]]|boxstyle_LOU=color:blue; background-color: aqua|ALA=[[Alexandra Feodorovna (Alix of Hesse)|Alix]]<br />{{nobreak|(1872–1918)}}<br />Empress of Russia<br />[[File:Lesser CoA of the empress Alexandra Feodorovna of Russia.svg|50px]]|boxstyle_ALA=color:blue; background-color: aqua|VIC=[[Princess Victoria of Hesse and by Rhine|Victoria]]<br>(1863–1950)|boxstyle_VIC=color:blue; background-color: aqua|LOB=[[File:Coronet_of_a_British_Marquess.svg|30px]]<br />[[Prince Louis of Battenberg]]<ref name=one group=lower-alpha/><br/>(1854–1921)<br />[[File:Arms of Battenberg-Mountbatten.svg|50px]]<br/><small>from 1917 '''Louis Mountbatten, 1st [[Marquess of Milford Haven]]'''</small>|ALX=[[File:Coronet_of_a_British_Marquess.svg|30px]]<br />[[Alexander Mountbatten, 1st Marquess of Carisbrooke|Alexander]]<br>(1886–1960)<br>[[File:Arms of Alexander Mountbatten, 1st Marquess of Carisbrooke.svg|50px]]<br/><small>from 1917 Alexander Mountbatten, Marquess of Carisbrooke</small>|LEO=[[Lord Leopold Mountbatten|Leopold]]<br>(1889–1922)<br><small>from 1917 Lord Leopold Mountbatten</small>|MAU=[[Prince Maurice of Battenberg]]<br>(1891–1914)|EUG=[[Victoria Eugenie of Battenberg]]<br>(1887–1969)<br><br>[[File:Arms of Princess Victoria Eugenie of Battenberg (1906).svg|50px]]<br><br>Queen of Spain,1906 –1931|NIC=[[File:Heraldic Imperial Crown of Russia.svg|40px]]<br />[[Николај II (Русија)|Николај II]]<br>{{nobreak|(1868–1918)}}<br />Император на цела Русија<br />1894—1917<br />[[File:Coat of arms of the Russian Empire.svg|50px]]|boxstyle_NIC=color:blue; background-color: yellow|ALF=[[File:Heraldic Royal Crown of Spain.svg|40px]]<br />{{nobreak|[[Alfonso XIII of Spain|Alfonso XIII]]}}<br />{{nobreak|(1886–1941)}}<br />[[King of Spain]]<br />1886—1931<br />[[File:Arms of Spain (c.1880-1931).svg|50px]]|boxstyle_ALF=color:blue; background-color: pink|CON1=[[File:Crown of the Kingdom of Greece.svg|40px]]<br />[[Constantine I of Greece|Constantine I]]<br />(1868–1923)<br />{{nobreak|[[King of the Hellenes|King of Greece]]}}<br />1913-17 &<br />1920-22|boxstyle_CON1=color:white; background-color: LightSkyBlue}} {{Tree chart|||!||||!||||||||||||,|-|!|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|!|-|-|-|'||!}} {{Tree chart|||!||||)|-|-|-|.|||,|-|-|-|-|!|-|^|-|-|v|-|-|-|-|-|-|v|-|-|-|-|.|||||!||||||!}} {{Tree chart|GVI|||GH||LUD||ALC|v|AND||LSE|-|GVIA||GEO|||LOU|||JUAN|||PAV|GVI=[[File:1901 pattern Tudor Crown (2D).svg|40px]]<br />[[Џорџ VI]]<br/ >[[File:Arms of the United Kingdom (since 1837).svg|50px]]|boxstyle_GVI=color:black; background-color: Crimson|LOU=[[File:Coronet_of_a_British_Earl.svg|30px]]<br />[[Lord Mountbatten|Lord Louis Mountbatten]]<ref name=two group=lower-alpha/><br />(1900–1979)<br>[[File:1st Earl Mountbatten of Burma and 2nd Marquess of Milford Haven-CoA-Shield.svg|50px]] <br>'''1st [[Earl Mountbatten of Burma]]'''|GEO=[[File:Coronet_of_a_British_Marquess.svg|30px]]<br />[[George Mountbatten, 2nd Marquess of Milford Haven|George]]<br />(1892–1938)<br />[[File:1st Earl Mountbatten of Burma and 2nd Marquess of Milford Haven-CoA-Shield.svg|50px]]<br>2nd [[Marquess of Milford Haven]]|ALC=[[Princess Alice of Battenberg]]<br>(1885–1969)<br/>[[File:Coat of Arms of Princess Alice of Battenberg (Order of Queen Maria Luisa).svg|50px]]|AND=[[Prince Andrew of Greece and Denmark]]<Br>(1882–1944)<br>[[File:Arms of a Prince of Greece.svg|40px]]|boxstyle_AND=color:white; background-color: LightSkyBlue|GH=[[Georg Donatus, Hereditary Grand Duke of Hesse]]<br>(1906–1937)|boxstyle_GH=color:blue; background-color: aqua|LUD=[[Louis, Prince of Hesse and by Rhine]]<br> (1908–1968)|boxstyle_LUD=color:blue; background-color: aqua|LSE=[[Louise Mountbatten]]<br>(1889–1965)<br>Queen of Sweden<br />[[File:Greater coat of arms of Queen Louise (Sweden).svg|50px]]|GVIA=[[File:Royal crown of the King of Sweden.svg|40px]]<br />[[Gustaf VI Adolf]]<br>(1882–1973)<br>[[King of Sweden]]<br />1950—1973<br>[[File:Great shield of arms of Sweden.svg|50px]]|boxstyle_GVIA=color:white; background-color: DeepSkyBlue|JUAN=[[Infante Juan, Count of Barcelona|Infante Juan]]<br />[[Count of Barcelona]]<br />{{nobreak|(1913–1993)}}<br />[[File:Coat_of_Arms_of_Juan,_Count_of_Barcelona,_after_the_renounce_of_his_claim_to_the_Throne.svg|40px]]|boxstyle_JUAN=color:blue; background-color: pink|PAV=[[File:Crown of the Kingdom of Greece.svg|40px]]<br />[[Paul of Greece|Paul]]<br />(1901–1964)<br />{{nobreak|[[King of the Hellenes|King of Greece]]}}<br />1947—1964|boxstyle_PAV=color:white; background-color: LightSkyBlue}} {{Tree chart||!|||||||||||||||!|||||||||!||||!|||,|-|-|^|-|.||||!|||,|-|^|-|.}} {{Tree chart|LIZ|-|-|-|-|-|v|-|-|-|-|-|-|PHIL||||||GA||DAV||PAM||PAT||JCAR|v|SOP||CON2|LIZ=[[File:Crown of Saint Edward (Heraldry).svg|40px]]<br />[[Елизабета II]]<br />(1926–2022)<br />[[File:Arms of the United Kingdom.svg|50px]]|boxstyle_LIZ=color:black; background-color: Crimson|PHIL=[[File:Coronet_of_a_Child_of_the_Sovereign.svg|30px]]<br />[[Принц Филип (војвода од Единбург)|Филип]]<ref name=three group=lower-alpha/><br />{{nobreak|(1921–2021)}}<br />[[Duke of Edinburgh]]<br>[[File:Arms of Philip, Duke of Edinburgh.svg|50px]]|boxstyle_PHIL=color:white; background-color: LightSkyBlue|DAV=[[File:Coronet_of_a_British_Marquess.svg|30px]]<br />[[David Mountbatten, 3rd Marquess of Milford Haven|David Mountbatten]]<br />(1919–1970)<br />3rd [[Marquess of Milford Haven]]|PAT=[[File:Coronet_of_a_British_Earl.svg|30px]]<br />[[Patricia Knatchbull, 2nd Countess Mountbatten of Burma|Patricia Knatchbull]]<br />(1924–2017)<br />2nd '''[[Earl Mountbatten of Burma|Countess Mountbatten of Burma]]'''<br><small>m. [[John Knatchbull, 7th Baron Brabourne]]</small>|PAM=[[Lady Pamela Hicks]]<br>(1929–)|JCAR=[[File:Heraldic Royal Crown of Spain.svg|40px]]<br />{{nobreak|[[Juan Carlos I]]}}<br />(1938—)<br />[[King of Spain]]<br />1975—2014<br />[[File:Arms of Juan Carlos I of Spain.svg|50px]]|boxstyle_JCAR=color:blue; background-color: pink|GA=[[Prince Gustaf Adolf, Duke of Västerbotten|Prince<br />Gustaf Adolf<br />Duke of<br />Västerbotten]]<br>{{nobreak|(1906—1947)}}<br />[[File:Armoiries du Prince Gustaf Adolf Oscar de Suède.svg|40px]]|boxstyle_GA=color:white; background-color: DeepSkyBlue|SOP=[[Queen Sofía of Spain|Sophia]]<br />(1938—)<br />Queen of Spain<br />1975—2014<br />[[File:Personal Coat of arms of Sofia, Queen of Spain.svg|50px]]|boxstyle_SOP=color:white; background-color: LightSkyBlue|CON2=[[File:Crown of the Kingdom of Greece.svg|40px]]<br />[[Constantine II of Greece|Constantine II]]<br />(1940—2023)<br />{{nobreak|[[King of the Hellenes|King of Greece]]}}<br />1964–73|boxstyle_CON2=color:white; background-color: LightSkyBlue}} {{Tree chart|,|-|-|-|-|v|-|-|^|-|v|-|-|-|.|||||||||!|||,|-|^|-|.||||,|-|^|-|.||||!||||||!|}} {{Tree chart|CHA|||ANN||AND||ED||||||CXVIG||GEO||IVO||NOR||SEVEN||FEL||||PAV|NOR=[[File:Coronet_of_a_British_Earl.svg|30px]]<br />[[Norton Knatchbull, 3rd Earl Mountbatten of Burma|Norton Knatchbull]]<br />(1947–)<br />3rd [[Earl Mountbatten of Burma]]<br>[[File:Lord Mountbatten of Burma-CoA-Knatchbull-Shield.svg|50px]]|SEVEN=[[Patricia Knatchbull, 2nd Countess Mountbatten of Burma#|7 others]]|CHA=[[File:2022 pattern Tudor Crown (Sodacan style) 2D.svg|40px]]<br />{{nobreak|[[Чарлс III]]}}<br>(1948–)<br><br>[[File:Arms of the United Kingdom.svg|50px]]|boxstyle_CHA=color:black; background-color: Crimson|ANN=[[File:Coronet_of_a_Child_of_the_Sovereign.svg|30px]]<br />[[Ана (кралска принцеза)|Принцеза Ана]]<br>(1950–)<br />[[File:Arms of Anne, the Princess Royal.svg|50px]]|boxstyle_ANN=color:black; background-color: Crimson|AND=[[File:Coronet_of_a_Child_of_the_Sovereign.svg|30px]]<br />[[Andrew Mountbatten-Windsor]]<br>(1960–)<br />[[File:Arms of Andrew, Duke of York.svg|50px]]|boxstyle_AND=color:black; background-color: Crimson|ED=[[File:Coronet_of_a_Child_of_the_Sovereign.svg|30px]]<br />[[Prince Edward, Duke of Edinburgh]]<br>(1964–)<br />[[File:Arms of Edward, Earl of Wessex.svg|50px]]|boxstyle_ED=color:black; background-color: Crimson|CXVIG=[[File:Royal crown of the King of Sweden.svg|40px]]<br />[[Carl XVI Gustaf]]<br>(1946–)<br>[[King of Sweden]]<br />1973—<br />[[File:Great shield of arms of Sweden.svg|50px]]|boxstyle_CXVIG=color:white; background-color: DeepSkyBlue|GEO=[[File:Coronet_of_a_British_Marquess.svg|30px]]<br />[[George Mountbatten, 4th Marquess of Milford Haven|George Mountbatten]]<br />(1961–)<br />4th [[Marquess of Milford Haven]]|IVO=[[Lord Ivar Mountbatten]]<br>(1963–)|FEL=[[File:Heraldic Royal Crown of Spain.svg|40px]]<br />[[Felipe VI]]<br />(1968–)<br>[[King of Spain]]<br />2014—<br />[[File:Arms of Spanish Monarch.svg|50px]]|boxstyle_FEL=color:blue; background-color: pink|PAV=[[Pavlos, Crown Prince of Greece|Pavlos]]<br />Crown Prince<br />(1967—)<br />[[File:Arms of the Crown Prince of Greece.svg|40px]]|boxstyle_PAV=color:white; background-color: LightSkyBlue}} {{Tree chart/end}} == Белешки == {{reflist|group=lower-alpha|refs=<ref name=one>[[Admiral of the Fleet (Royal Navy)|Admiral of the Fleet]], [[Royal Navy|RN]] <br/>{{post-nominals|country=GBR|size=100%|sep=,|GCB|GCVO|KCMG|PC}} <br/> [[First Sea Lord]], [[Royal Navy|RN]] (1912–1914) </ref> <ref name=two>[[Admiral of the Fleet (Royal Navy)|Admiral of the Fleet]], [[Royal Navy|RN]] <br>{{post-nominals|country=GBR|size=100|KG|GCB|OM|GCSI|GCIE|GCVO|DSO|PC|FRS}} <br>Chief of [[Combined Operations]], [[Chiefs of Staff Committee]] (UK) and [[Combined Chiefs of Staff]] (US & UK) (1941–1943) <br>[[Supreme Allied Commander]], &nbsp;[[South East Asia Command]](1943–1946) <br>[[Viceroy and Governor-General of India]](1947) <br>[[Governor-General of India]](1947–1948) <br>[[Mediterranean Fleet|Commander-in-Chief, Mediterranean Fleet]], [[Royal Navy|RN]] (1952–1954) <br>[[Fourth Sea Lord]], [[Royal Navy|RN]] (1950–1952) <br/> [[First Sea Lord]], [[Royal Navy|RN]] (1955–1959) <br/>[[Chief of the Defence Staff (United Kingdom)|Chief of the Defence Staff]] (1959–1965) </ref> <ref name=three> Prince Philip was born a member of the Danish and Greek Royal [[House of Glücksburg|House of Glucksborg]] and was known as Prince Philip of [[Prince of Greece and Denmark|Greece and Denmark]]. <br>On his marriage he became a naturalized British subject, disclaimed his Greek and Danish titles, and adopted his mother's maiden name of '''Mountbatten''' as his surname. As documented in the [[Mountbatten family]] and [[Mountbatten-Windsor]] articles, the dynastic name of the British Royal Family remains '''[[House of Windsor|Windsor]]'''. However, the personal surname of Queen Elizabeth II and Prince Philip's male-line descendants who do not carry royal titles is '''[[Mountbatten-Windsor]]''' (e.g. [[James, Earl of Wessex|James Mountbatten-Windsor, Earl of Wessex]] and [[Lady Louise Windsor|Lady Louise Mountbatten-Windsor]]). <br>Philip was created [[Duke of Edinburgh]] on his marriage. In 1957, Queen Elizabeth created him a [[British Prince]]. </ref> <ref name=four> This coat of arms is reported in the "Heraldry of the Royal Families of Europe", by Jiri Louda and Michael Maclagan, Clarkson N. Potter, Inc. Publishers, New York, 1981, p216, table 109. While these arms are virtually the same as the city of Mainz, it is a common heraldic law that identical arms are allowed when the bearers are of different nations, but within a nation they are not (see for England, [[Warbelton v Gorges]] and [[Scrope v Grosvenor]]). However, Wikipedia reports a different set of arms for the family at the article on [[Hauke-Bosak]] ([[File:Hauke Counts.jpg|30px]]. However, these arms are for the family in Russia, and the reference given is an expired page in the Polish Wikipedia. There is no reference for the family seen in the Rietstap Armorial General. </ref>}} [[Категорија:Европски кралски семејства]] 4irkv5vs4qkb5zvsheces0q3zyqazuo ФА куп 2025-2026 0 1384223 5537201 5536430 2026-04-10T12:45:05Z Carshalton 30527 5537201 wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament season | title = ФА куп 2025-2026 | other_titles = 2025-26 Emirates FA Cup | image = | imagesize = | caption = | sport = Фудбал | competition = ФА куп | organization = [[Фудбалски сојуз на Англија|ФА]] | country = {{ENG}}<br />{{WAL}} | edition = 145-то | date_start = 31 октомври 2025 | date_end = 16 мај 2026 | num_teams = 124 | квалификувани учесници = 747 | website = [http://www.thefa.com/competitions/thefacup Матична страна] | champions = | count = | finalist = | continentalcup1 = | continentalcup1 qualifiers = | matches played = | goals = | attendance = | top scorer = | player = | prevseason = [[ФА куп 2024-2025|2024–25]] | nextseason = [[ФА куп 2026–2027|2026–27]] | extra information = | updated = }} '''ФА куп 2025-2026''' - 145-тото издание на [[ФА куп]]от, најважниот куп во англискиот фудбал и најстарото елиминационо натпреварување во светот. Турнирот е спонзориран од [[Емирејтс]]. Бранител на титулата од претходната сезона била екипата на [[ФК Кристал Палас|Кристал Палас]]. Победникот ќе се квалификува за првенствената фаза во [[УЕФА Лига Европа 2026-2027|Лигата на Европа 2026-2027]]. Финалето се одиграло на 16 мај 2025 година на стадионот [[Вембли (стадион)|Вембли]]. ==Календар== Натпреварувањето се состои од 92 екипи од системот на фудбалската лига (20 екипи од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]] и вкупно 72 од [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип|Чемпионшип]], [[Фудбалска лига на Англија Еден|Лига Еден]] и [[Фудбалска лига на Англија Два|Лига Два]]) плус 32 квалификувани екипи од 655-те екипи од системот на Националната лига (од 5-то до 10-то ниво на [[Првенство во фудбал на Англија|англискиот фудбалски систем]]) кои го започнале натпреварувањето во квалификациските рунди. Паровите за сите рунди биле извлечени со ждрепка, обично на крајот од претходната рунда или во живо вечерта за време на последниот телевизиски натпревар од тековната рунда, во зависност од ТВ правата. {| class=wikitable style="font-size:90%; width:80%; text-align:center" !Фаза !Рунда !Жреб !Дата !Натпревари !Екипи !Екипи кои се приклучиле !Првенства кои се приклучиле |- | rowspan=6 |Квалификациски&nbsp;кола | Екстра&nbsp;преелиминарно&nbsp;коло | rowspan=2 |4 јули 2025|| 2 август 2025 ||221 |{{Безпрелом|446 → 223}}||446 |[[Northern Premier League|N]]&[[Southern Football League|S]]&[[Isthmian League|I]] Дивизија Еден (95 клуба најслабо пласирани и 32 новопромовирани екипи), [[Combined Counties Football League|CC]]&[[Hellenic Football League|HFL]]&[[Southern Counties East Football League|SCEF]]&[[Spartan South Midlands Football League|SSMFL]] |- | Преелиминарно&nbsp;коло || 16&nbsp;август&nbsp;2025 ||136 |{{Безпрелом|272&nbsp;→&nbsp;136}} |49 |[[Northern Premier League|N]]&[[Southern Football League|S]]&[[Isthmian League|I]] Дивизија Еден |- | Прво коло квалификации || 18&nbsp;август&nbsp;2025 || 30&nbsp;август&nbsp;2025 || 112 |{{Безпрелом|224&nbsp;→&nbsp;112}} |88 | [[Northern Premier League|N]]&[[Southern Football League|S]]&[[Isthmian League|I]] Премиер Дивизија |- | {{Безпрелом|Второ коло квалификации}} || 1&nbsp;септември&nbsp;2025 | 13&nbsp;септември&nbsp;2025 ||80 |{{Безпрелом|160&nbsp;→&nbsp;80}} |48 | [[Национална лига на Англија - Север|Национална лига - Север]] & [[Национална лига на Англија - Југ|Југ]] |- | Трето коло квалификации || 15&nbsp;септември&nbsp;2025 | 27&nbsp;септември&nbsp;2025 ||40 |{{Безпрелом|80&nbsp;→&nbsp;40}} | || |- | Четврто коло квалификации || 29 септември 2025 | 11&nbsp;октомври&nbsp;2025 ||32 |{{Безпрелом|64 → 32}} |24 | [[Национална лига на Англија|Национална лига]] |- | rowspan=8 |Главен турнир | Прво коло | 13&nbsp;октомври 2025|| 1&nbsp;ноември&nbsp;2025 ||48 |{{Безпрелом|124 → 84}} |48 | [[Фудбалска лига на Англија Еден|Лига Еден]]<br/>[[Фудбалска лига на Англија Два|Лига Два]] |- | Второ коло | 3 ноември 2025|| 6 декември 2025 ||20 |{{Безпрелом|84 → 64}} | || |- | Трето коло | 8 декември 2025|| 10 јануари 2026 ||32 |{{Безпрелом|64 → 32}} |44 | [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]<br/>[[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип|Чемпионшип]] |- | Четврто коло | 12 јануари 2026|| 14 февруари 2026 ||16 |{{Безпрелом|32 → 16}} | || |- | Петто коло | || 7 март 2026 ||8 |{{Безпрелом|16 → 8}} | || |- | Четвртфинале | || 4 април 2026 ||4 |{{Безпрелом|8 → 4}} | || |- | Полуфинале | || 25 април 2026 ||2 |{{Безпрелом|4 → 2}} | || |- | Финале | || 16 мај 2026 ||1 |{{Безпрелом|2 → 1}} | || |} ==Квалификации== {{main|ФА Куп 2024-2025 (квалификациски рунди)}} == Главен турнир == === Прво коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''31 октомври 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Luton Town}} (3)||4 – 3|{{Fb team Forest Green Rovers }} (5)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''1 ноември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelmsford City}} (6)||4 – 1|{{Fb team Braintree Town}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team AFC Wimbledon}} (3)||0 – 2|{{Fb team Gateshead}} (5)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Barnsley}} (3)||3 – 2|{{Fb team York City}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Blackpool}} (3)||1 – 0|{{Fb team Scunthorpe United}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bolton Wanderers}} (3)||2 – 1|{{Fb team Huddersfield Town }} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Boreham Wood}} (5)||3 – 0|{{Fb team Crawley Town}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bromley}} (4)||1 – 2|{{Fb team Bristol Rovers}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Burton Albion}} (3)||6 – 0|{{Fb team St. Albans City}} (7)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Buxton}} (6)||2 – 1|{{Fb team Chatham Town}} (7)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cambridge United}} (4)||3 – 0|{{Fb team Chester}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cheltenham Town}} (4)||1 – 0|{{Fb team Bradford City}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Colchester United}} (4)||2 – 3|{{Fb team Milton Keynes Dons}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Crewe Alexandra}} (4)||1 – 2|{{Fb team Doncaster Rovers}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Halifax Town}} (5)||0 – 2|{{Fb team Exeter City}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Fleetwood Town}} (4)||2 – 1|{{Fb team Barnet}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Grimsby Town}} (4)||3 – 1|{{Fb team Ebbsfleet United}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Macclesfield}} (6)||6 – 3|{{Fb team AFC Totton}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Mansfield Town}} (3)||3 – 2|{{Fb team Harrogate Town}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Newport County}} (4)||2 - 2 {{dcr|4|3}}|{{Fb team Gillingham}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Oldham Athletic}} (4)||3 – 1|{{Fb team Northampton Town}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Peterborough United}} (3)||1 – 0|{{Fb team Cardiff City}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Reading}} (3)||2 – 3|{{Fb team Carlisle United}} (5)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Rotherham United}} (3)||1 – 2|{{Fb team Swindon Town}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Salford City}} (4)||1 - 1 {{dcr|4|2}}|{{Fb team Lincoln City}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Slough Town}} (6)||2 – 1|{{Fb team Altrincham}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Spennymoor Town}} (6)||0 – 2|{{Fb team Barrow}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stevenage}} (3)||0 – 1|{{Fb team Chesterfield}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sutton United}} (5)||2 – 1|{{Fb team Telford United}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Tranmere Rovers}} (4)||1 – 3|{{Fb team Stockport County}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wealdstone}} (5)||1 – 0|{{Fb team Southend United}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Weston-super-Mare}} (6)||2 – 1|{{Fb team Aldershot Town}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wigan}} (3)||1 - 1 {{dcr|5|3}}|{{Fb team Hemel Hempstead Town}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wycombe Wanderers}} (3)||2 – 0|{{Fb team Plymouth Argyle}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Brackley Town}} (5)||2 - 2 {{dcr|4|3}}|{{Fb team Notts County}} (4)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''2 ноември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team South Shields}} (6)||1 – 3|{{Fb team Shrewsbury Town}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Eastleigh}} (5)||0 – 3|{{Fb team Walsall}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}} (3)||5 – 1|{{симбол2|Flag of None.svg}} Малдон & Типтри (8)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Gainsborough Trinity}} (7)||1 – 2 {{aet}}|{{Fb team Accrington Stanley}} (4)||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''3 ноември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Tamworth}} (5)||0 – 1|{{Fb team Leyton Orient}} (3)||winner=2}} {{OneLegEnd}} === Второ коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''5 декември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Salford City}} (4)||4 – 0|{{Fb team Leyton Orient}} (3)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''6 декември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Accrington Stanley}} (4)||2 - 2 {{dcr|1|3}}|{{Fb team Mansfield Town}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelmsford City}} (6)||0 – 2|{{Fb team Weston-super-Mare}} (6)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cheltenham Town}} (4)||6 – 2|{{Fb team Buxton}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chesterfield}} (4)||1 – 2|{{Fb team Doncaster Rovers}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Exeter City}} (3)||4 – 0|{{Fb team Wycombe}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Fleetwood Town}} (4)||2 - 2 {{dcr|4|2}}|{{Fb team Luton Town}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Grimsby Town}} (4)||4 – 0|{{Fb team Wealdstone}} (5)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Milton Keynes Dons}} (4)||3 – 1|{{Fb team Oldham Athletic}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Peterborough United}} (3)||0 – 1|{{Fb team Barnsley}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}} (3)||1 – 0|{{Fb team Bristol Rovers}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stockport County}} (3)||0 - 0 {{dcr|4|5}}|{{Fb team Cambridge United}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sutton United}} (5)||1 – 2 {{aet}}|{{Fb team Shrewsbury Town}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Swindon Town}} (4)||4 – 0|{{Fb team Bolton Wanderers}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wigan}} (3)||2 - 2 {{dcr|4|3}}|{{Fb team Barrow}} (4)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''7 декември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Slough Town}} (6)||1 – 3|{{Fb team Macclesfield}} (6)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Boreham Wood}} (5)||3 – 0|{{Fb team Newport County}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Gateshead}} (5)||0 – 2|{{Fb team Walsall}} (4)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Blackpool}} (3)||4 – 1|{{Fb team Carlisle United}} (5)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''8 декември 2025''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Brackley Town|}} (5)||1 – 3|{{Fb team Burton Albion}} (3)||winner=2}} {{OneLegEnd}} ===Трето коло=== {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''9 јануари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Milton Keynes Dons}} (4)||1 - 1 {{dcr|3|4}}|{{Fb team Oxford United}} (2)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}} (3)||1 – 0|{{Fb team Fleetwood Town}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Preston North End}} (2)||0 – 1|{{Fb team Wigan}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wrexham}} (2)||3 - 3 {{dcr|7|6}}|{{Fb team Nottingham Forest}} (1)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''10 јануари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Boreham Wood}} (5)||0 – 5|{{Fb team Burton Albion}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bristol City}} (2)||5 – 1|{{Fb team Watford}} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Burnley}} (1)||5 – 1|{{Fb team Millwall}} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cambridge United}} (4)||2 – 3|{{Fb team Birmingham City}} (2)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Charlton}} (2)||1 – 5|{{Fb team Chelsea}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cheltenham Town}} (4)||0 – 2|{{Fb team Leicester City}} (2)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Doncaster Rovers}} (3)||2 – 3|{{Fb team Southampton}} (2)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Everton}} (1)||1 - 1 {{dcr|0|3}}|{{Fb team Sunderland}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Fulham}} (1)||3 – 1|{{Fb team Middlesbrough}} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Grimsby Town}} (4)||3 – 2|{{Fb team Weston-super-Mare}} (6)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Ipswich Town}} (2)||2 – 1|{{Fb team Blackpool}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Macclesfield}} (6)||2 – 1|{{Fb team Crystal Palace}} (1)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester City}} (1)||10 – 1|{{Fb team Exeter City}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Newcastle United}} (1)||3 - 3 {{dcr|7|6}}|{{Fb team AFC Bournemouth}} (1)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sheffield Wednesday}} (2)||0 – 2|{{Fb team Brentford}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stoke City}} (2)||1 – 0|{{Fb team Coventry City}} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Tottenham}} (1)||1 – 2|{{Fb team Aston Villa}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wolverhampton}} (1)||6 – 1|{{Fb team Shrewsbury Town}} (4)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''11 јануари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Derby County}} (2)||1 – 3|{{Fb team Leeds United}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Portsmouth}} (2)||1 – 4|{{Fb team Arsenal}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Hull City}} (2)||0 - 0 {{dcr|4|3}}|{{Fb team Blackburn}} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Norwich City}} (2)||5 – 1|{{Fb team Walsall}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sheffield United}} (2)||3 – 4|{{Fb team Mansfield Town}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Swansea City}} (2)||2 - 2 {{dcr|5|6}}|{{Fb team West Bromwich}} (2)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team West Ham United}} (1)||2 – 1|{{Fb team Queens Park Rangers }} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester United}} (1)||1 – 2|{{Fb team Brighton}} (1)||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''12 јануари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Liverpool}} (1)||4 – 1|{{Fb team Barnsley}} (3)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''20 јануари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Salford City}} (4)||3 – 2|{{Fb team Swindon Town }} (4)||winner=1}} {{OneLegEnd}} === Четврто коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''13 февруари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Hull City}} (2)||0 – 4|{{Fb team Chelsea}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wrexham}} (2)||1 – 0|{{Fb team Ipswich Town}} (2)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''14 февруари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Aston Villa}} (1)||1 – 3|{{Fb team Newcastle United}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Burnley}} (1)||1 – 2|{{Fb team Mansfield Town}} (3)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Burton Albion}} (3)||0 – 1|{{Fb team West Ham United}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Liverpool}} (1)||3 – 0|{{Fb team Brighton}} (1)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester City}} (1)||2 – 0|{{Fb team Salford City}} (4)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Norwich City}} (2)||3 – 1|{{Fb team West Bromwich}} (2)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Southampton}} (2)||2 – 1|{{Fb team Leicester City}} (2)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''15 февруари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Birmingham City}} (2)||1 - 1 {{dcr|2|4}}|{{Fb team Leeds United }} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Grimsby Town}} (4)||0 – 1|{{Fb team Wolverhampton}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Oxford United}} (2)||0 – 1|{{Fb team Sunderland }} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stoke City}} (2)||1 – 2|{{Fb team Fulham}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Arsenal}} (1)||4 – 0|{{Fb team Wigan}} (3)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''16 февруари 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Macclesfield}} (6)||0 – 1|{{Fb team Brentford}} (1)||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''3 март 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}} (3)||1 – 0 {{aet}}|{{Fb team Bristol City}} (2)||winner=1}} {{OneLegEnd}} === Петто коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''6 март 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wolverhampton|D}} (1)||1 – 3|{{Fb team Liverpool}} (1)||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''7 март 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Mansfield Town}} (3)||1 – 2|{{Fb team Arsenal}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wrexham}} (2)||2 – 4 {{aet}}|{{Fb team Chelsea}} (1)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Newcastle United}} (1)||1 – 3|{{Fb team Manchester City}} (1)||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''8 март 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Fulham}} (1)||0 – 1|{{Fb team Southampton}} (2)||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}} (3)||1 – 0|{{Fb team Sunderland}} (1)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Leeds United}} (1)||3 – 0|{{Fb team Norwich City}} (2)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''9 март 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team West Ham United}} (1)||2 - 2 {{dcr|5|3}}|{{Fb team Brentford}} (1)||winner=1}} {{OneLegEnd}} === Четвртфинале === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''4 април 2026''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Southampton}} (2)||2 – 1|{{Fb team Arsenal}} (1)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelsea}} (1)||7 – 0|{{Fb team Port Vale}} (3)||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester City}} (1)||4 – 0|{{Fb team Liverpool}} (1)||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''5 април 2026''' {{OneLegResult|{{Fb team West Ham United}} (1)||2 - 2 {{dcr|2|4|}}|{{Fb team Leeds United}} (1)||winner=2}} {{OneLegEnd}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Фудбал |image1=Soccer ball.svg |name2=Англија |image2=Flag of England.svg }} *[http://www.thefa.com/competitions/thefacup Официјално мрежно место] {{ФА куп}} [[Категорија:ФА Куп сезони|2024-2025]] tusotk8wt4lkic40r67x6bmxovbpunp Категорија:Отомански Македонци 14 1384750 5537354 5496126 2026-04-10T17:13:29Z Dandarmkd 31127 5537354 wikitext text/x-wiki Македонци по народност кои биле поданици на Османлиската Империја. [[Категорија:Отоманска Македонија]] [[Категорија:Македонци]] [[Категорија:Отоманци по етничка или национална припадност|Македонци]] mb0yr8k7hzy8hcb7l5q4zyhmevq7mjy Википедија:Програма „ГЛАМ“/2026/P.Nedelkovski 4 1385831 5537381 5536354 2026-04-10T17:52:33Z P.Nedelkovski 47736 /* Резултати */ 5537381 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:GLAM logo transparent.png|180п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |} {| style="height:100%; width:80%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <span style="font-size:25px;"><center>'''МАТИЧЕН ВИКИПЕДИЈАНЕЦ 2026</center>'''</span> <div align="center"> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-top:-10px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> <span style="font-size:16px; font-weight;">[[Корисник:P.Nedelkovski|'''P.Nedelkovski''']]</span> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> </div> '''Овогодинашната тема на програмата „ГЛАМ“ за уредување, соработка и подобрување на содржината на Википедија и нејзините проекти е „Ботаника на Македонија“. Следствено на тоа, приднесите и делувањата на ова поле (оваа програма) е насечно токму кон таа тема. == Резултати == ''' {| class="wikitable" |+ Создадени статии |- ! реден број !! новосоздадена статија |- | 1. || [[Rochelia disperma]] |- | 2. || [[Myosotis]] |- | 3. || [[Myosotis cadmea]] |- | 4. || [[Myosotis arvensis]] |- | 5. || [[Myosotis ramosissima]] |- | 6. || [[Myosotis stricta]] |- | 7. || [[Myosotis minutiflora]] |- | 8. || [[Вистинска шумска незаборавка]] |- | 9. || [[Алпска незаборавка]] |- | 10. || [[Теснолисна незаборавка]] |- | 11. || [[Блатен даб (Кривогаштани)]] |- | 12. || [[Шумска незаборавка]] |- | 13. || [[Кратовски борови]] |- | 14. || [[Здебелена незаборавка]] |- | 15. || [[Превиткана незаборавка]] |- | 16. || [[Myosotis sicula]] |- | 17. || [[Myosotis laxa]] |- | 18. || [[Валандовски чинар]] |- | 19. || [[Смоларски чинар]] |- | 20. || [[Горска незаборавка]] |- | 21. || [[Моклишна незаборавка]] |- | 22. || [[Реткоцветна незаборавка]] |- | 23. || [[Lappula]] |- | 24. || [[Lappula squarrosa]] |- | 25. || [[Lappula barbata]] |- | 26. || [[Lappula marginata]] |- |} == Поврзано == * [[Википедија:Програма „ГЛАМ“]] [[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година]] oclukpuzt81dtox59f7fgfcjqyh1wh7 5537443 5537381 2026-04-10T19:17:50Z P.Nedelkovski 47736 /* Резултати */ 5537443 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:GLAM logo transparent.png|180п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |} {| style="height:100%; width:80%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <span style="font-size:25px;"><center>'''МАТИЧЕН ВИКИПЕДИЈАНЕЦ 2026</center>'''</span> <div align="center"> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-top:-10px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> <span style="font-size:16px; font-weight;">[[Корисник:P.Nedelkovski|'''P.Nedelkovski''']]</span> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> </div> '''Овогодинашната тема на програмата „ГЛАМ“ за уредување, соработка и подобрување на содржината на Википедија и нејзините проекти е „Ботаника на Македонија“. Следствено на тоа, приднесите и делувањата на ова поле (оваа програма) е насечно токму кон таа тема. == Резултати == ''' {| class="wikitable" |+ Создадени статии |- ! реден број !! новосоздадена статија |- | 1. || [[Rochelia disperma]] |- | 2. || [[Myosotis]] |- | 3. || [[Myosotis cadmea]] |- | 4. || [[Myosotis arvensis]] |- | 5. || [[Myosotis ramosissima]] |- | 6. || [[Myosotis stricta]] |- | 7. || [[Myosotis minutiflora]] |- | 8. || [[Вистинска шумска незаборавка]] |- | 9. || [[Алпска незаборавка]] |- | 10. || [[Теснолисна незаборавка]] |- | 11. || [[Блатен даб (Кривогаштани)]] |- | 12. || [[Шумска незаборавка]] |- | 13. || [[Кратовски борови]] |- | 14. || [[Здебелена незаборавка]] |- | 15. || [[Превиткана незаборавка]] |- | 16. || [[Myosotis sicula]] |- | 17. || [[Myosotis laxa]] |- | 18. || [[Валандовски чинар]] |- | 19. || [[Смоларски чинар]] |- | 20. || [[Горска незаборавка]] |- | 21. || [[Моклишна незаборавка]] |- | 22. || [[Реткоцветна незаборавка]] |- | 23. || [[Lappula]] |- | 24. || [[Lappula squarrosa]] |- | 25. || [[Lappula barbata]] |- | 26. || [[Lappula marginata]] |- | 27. || [[Cynoglossum]] |- |} == Поврзано == * [[Википедија:Програма „ГЛАМ“]] [[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година]] nb9t16tog70b4m3964lvc0o5kn2ueqg Категорија:Отомански свештеници 14 1386599 5537238 5512457 2026-04-10T14:07:13Z Dandarmkd 31127 5537238 wikitext text/x-wiki Отомански поданици безразлика на нивната верска припадност и народност. [[Категорија:Свештеници по националност]] [[Категорија:Отоманци по занимање|Свештеници]] 3jp4b2qcrcj6bbexw5m1zfxnp25dg3b Категорија:Југословенски Албанци 14 1387930 5537355 5519123 2026-04-10T17:15:47Z Dandarmkd 31127 5537355 wikitext text/x-wiki {{info|Оваа категорија ги вклучува Албанците по народност кои биле граѓани на Југославија (1918–1992).}} [[Категорија:Народи и народности во СФРЈ|Албанци]] [[Категорија:Албанци (народност)|Југославија]] hhlzbddxtmcpvpagjw0ytzr31ffoaip Плав 0 1389676 5537484 5536541 2026-04-10T20:07:25Z Marco Mitrovich 114460 5537484 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Плав | native_name = Plav | settlement_type = Гратче и Општина | image_skyline = Plav.jpg | image_alt = | image_caption = Плав и Плавско Езеро | image_flag = Flag of Plav.gif | image_shield = Coat of arms of Plav.png | nickname = | pushpin_map = Montenegro | pushpin_label_position = | pushpin_map_alt = | pushpin_map_caption = | latd = 42 |latm = 35 |lats = 51 |latNS = N | longd = 19 |longm = 56 |longs = 28 |longEW = E | coor_pinpoint = | coordinates_type = | coordinates_display = | coordinates_footnotes = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = [[Црна Гора]] | subdivision_type1 = Општина | subdivision_name1 = Плав | subdivision_type2 = | subdivision_name2 = | dimensions_footnotes = | elevation_footnotes = | elevation_m = 945 | population_footnotes = | population_as_of = 2023 | population_blank1_title = Град | population_blank1 = 4.121 | population_blank2_title = Општина | population_blank2 = 9.050 | population_density_km2 = auto | population_demonym = | population_note = | timezone1 = [[Средноевропско време|CET]] |utc_offset = +1 | utc_offset1 = | timezone1_DST = [[Средноевропско летно време|CEST]] |utc_offset_DST = +2 | utc_offset1_DST = | postal_code_type = Пошт. бр. | postal_code = 84325 | area_code_type = | area_code = 051 | registration_plate = PL }} '''Плав''' ({{langx|cnr|Plav}}) e гратче и општината во [[Црна Гора]]. Според пописот од 2023 година имало 4.121 жител.<ref>[http://pop-stat.mashke.org/montenegro-ethnic-loc2023.htm Ethnic composition, all places: 2023 census] pop-stat.mashke.org</ref> Гратче е претежно [[Бошњаци|бошњачко]]. ;Етнички состав во гратче {{bar box |float=center |title=Етнички групи 2023 |titlebar=#ddd |barwidth=300px |bars= {{Столбен постоток|[[Бошњаци]]|green|81.2}} {{Столбен постоток|[[Албанци]]|black|8.3}} {{Столбен постоток|[[Срби]]|red|3.9}} {{Столбен постоток|[[Црногорци]]|orange|3.3}} {{Столбен постоток|Муслимани|olive|2.7}} }} ;Етнички состав во општината {{bar box |float=center |title=Етнички групи 2023 |titlebar=#ddd |barwidth=300px |bars= {{Столбен постоток|[[Бошњаци]]|green|65.6}} {{Столбен постоток|[[Срби]]|red|17.1}} {{Столбен постоток|[[Албанци]]|black|9.4}} {{Столбен постоток|[[Црногорци]]|orange|4.1}} {{Столбен постоток|Муслимани|olive|2.6}} }} Во Плав е роден југословенски поет Радован Зоговиќ и црногорски пејач Екрем Јевриќ. == Населени места == Населби во општината: [[Бабино Поље (Црна Гора)|Бабино Поље]], [[Богајиќи]], [[Брезојевица]], [[Будевице]], [[Велика (Црна Гора)|Велика]], [[Војно Село]], [[Горна Рженица]], [[Ѓуричка Ријека]], [[Јара (Црна Гора)|Јара]], [[Јасееница (Црна Гора)|Јасеница]], [[Комарача]], [[Корита (Плав)|Корита]], [[Машница]], [[Метех]], [[Мурино (Црна Гора)|Мурино]], [[Новшиќи]], [[Пепиќе (Црна Гора)|Пепиќе]], '''Плав''', [[Прњавор (Црна Гора)|Прњавор]], [[Скиќ]], [[Хакање]], [[Хоти (село)|Хоти]]. [[Податотека:Plav in Montenegro (2022).svg|мини|центар|250п|Општина Плав во Црна Гора]] == Поврзано == * [[Плавско Езеро]] * [[Градови во Црна Гора]] == Наводи == {{наводи}} {{Општини во Црна Гора}} [[Категорија:Плав| ]] bwn76rdxxrrxuxfx9znwlx0cmwk9mas Cynoglossum officinale 0 1389953 5537407 5530200 2026-04-10T18:40:41Z P.Nedelkovski 47736 поврзница 5537407 wikitext text/x-wiki {{закосен наслов}}{{Short description|Species of flowering plant}} {{speciesbox |image = Cynoglossum officinale W.jpg |genus = Cynoglossum |species = officinale |authority = [[Карл Линеј|L.]] }} [[Податотека:Cynoglossum_officinale_190506a.jpg|десно|мини|Цветови и лисја на ''Cynoglossum officinale'']]'''''Cynoglossum officinale''''' — [[зелјесто растение]] од семејството [[Boraginaceae]]. == Опис == Може да биде [[Едногодишно растение|едногодишно]] или [[Двегодишно растение|двегодишно]]. Листовите се сивкасти и меко влакнести, ланцетни до издолжени. Темноцрвени или темно виолетови цветови цветаат помеѓу мај и септември. Стеблото е вертикално, разгрането, со прилегнати или полустрчести влакна. Базалните листови се собрани во розета. Цветовите се собрани во почетокот на главичести соцветија, кои при формирање на плодот се издолжуваат.<ref name=":02" /> == Распространетост и живеалиште == Се среќава во поголемиот дел од [[Европа]], а исто така и [[Северна Америка|во Северна Америка]], каде што е случајно внесен,<ref name="NISIC">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.invasivespeciesinfo.gov/profile/houndstongue|title=Invasive Species: Houndstongue|publisher=[[United States National Agricultural Library]]}}</ref> вклучително и во [[Британска Колумбија]], каде што е означен како штетен плевел според Законот за контрола на плевелите на Британска Колумбија. Живее на влажни места, песочни дини, пустелии и жива ограда. Во Македонија го има покрај патишта, огради, по меѓи на нивите, на шумски чистини, на надморска височина до 1800 метри.<ref name=":02">Владо Матевски: Флора на Република Македонија, МАНУ, Скопје, 2010 г., том II, свеска 1, стр. 168-169</ref> Познат е за Скопје, Водно, Јакупица, Кадина Река, Скопска Црна Гора, Жеденска Клисура, Рашче, Куманово, Свети Николе, Шар Планина, Маврово, Бистра, Папрадиште, Кичево, Демир Хисар, Слепче, Крушево, Прилеп, Галичица, Пелистер, Алшар, Струмица, и други места.<ref name=":02" /> == Екологија == ''Cynoglossum officinale'' може да биде опрашуван од пчели, а може и да се самоопрашува. == Билкарство == Во 1725 година, зборот „кучешки заб“ бил претставен во семејниот речник, ''Dictionaire oeconomique'', како дел од лек за лудило.<ref name="Chomel">{{Наведена книга|url=https://www.google.com/#sclient=psy-ab&hl=en&tbs=cdr:1%2Ccd_max%3A1730&tbm=bks&source=hp&q=houndstooth&pbx=1&oq=houndstooth&aq=f&aqi=&aql=&gs_sm=s&gs_upl=14618l14696l2l15678l2l2l0l0l0l1l234l327l1.0.1l2l0&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.,cf.osb&fp=7ba1951dff990cce&biw=1920&bih=850|title=Dictionaire oeconomique: or, The family dictionary|last=Chomel|first=Noel|last2=Richard Bradley|publisher=Printed for D. Midwinter|year=1725|access-date=October 8, 2011}}</ref> Во таа книга, лудилото се сметало за „немир, не само на разбирањето, туку и на разумот и меморијата, што произлегува од [[настинка]], која суши сè што ќе сретне, а е [[Влажност|влажно]] во мозокот“.<ref name="Chomel" /> Во 1830-тите, во [[Франција]] ''Cynoglossum officinale'' бил познат како [[диуретик]] за секојдневна употреба кај [[Воспаление|воспалителни заболувања]], особено на уринарните органи.<ref name="Ryan">{{Наведено списание|last=Ryan|first=Michael|year=1835|title=Collection of Formula of the Civil and Military Hospitals of France, Germany, Italy, Great Britain and Ireland|url=https://www.google.com/search?q=%22Expressed+Juice.+P.+J+ss%E2%80%94j.+Decoction+of+Houndstooth%2C+or+Common+Ptisan%22&tbm=bks|journal=[[London Medical and Surgical Journal]]|volume=7|page=527|oclc=13350693|access-date=October 8, 2011}}</ref> За да се подготви како [[диуретик]], листовите од растението се пасирале, а потоа се вареле во вода за да се извлечат масла, испарливи органски соединенија и други хемиски супстанции.<ref name="Ryan" /> Смесата можела да се заслади со [[сладок корен]].<ref name="Ryan" /> Потоа се вршел [[декокт]], по што билниот чај се пиел по една шолја.<ref name="Ryan" /> До крајот на 1830-ти години, лекарите во [[Англија]] го користеле растението како антиафродизијак за борба против проблеми со либидо.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.com/search?q=%22Various+medicines+have+been+recommended+as+antiaphrodisiac%2C+such+as+infusions+of+mallows%2C+violets%2C+barley%2C+houndstooth%2C+%22&tbm=bks|title=Prostitution in London, with a comparative view of that of Paris and New York, with an account of the nature and treatment of the various diseases, caused by the abuses of the reproductive function|last=Ryan|first=Michael|publisher=H. Bailliere|year=1839|page=385}}</ref> Билкарите го користат растението за [[Хемороид|хемороиди]], [[Бели дробови|белодробни заболувања]], постојана [[кашлица]], ќелавост, [[Рана|рани]] и [[Улкус|чиреви]], но ефикасноста на сите овие употреби не е поткрепена со никакви научни докази.<ref name="Howard">{{Наведена книга|title=Traditional Folk Remedies|last=Howard, Michael|date=1987|publisher=Century|page=161}}</ref> == Како плевел == Во 1891 година, американската држава [[Мичиген]] го идентификувала ова растение, како еден од најлошите плевели во државата.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.com/search?q=%22Various+medicines+have+been+recommended+as+antiaphrodisiac%2C+such+as+infusions+of+mallows%2C+violets%2C+barley%2C+houndstooth%2C+%22&tbm=bks#sclient=psy-ab&hl=en&tbo=1&tbm=bks&source=hp&q=five+or+six+species%2C+rag+weed%2C+burdock%2C+cockle-bur%2C+hounds+tooth%2C+and+stick-+seed&pbx=1&oq=five+or+six+species%2C+rag+weed%2C+burdock%2C+cockle-bur%2C+hounds+tooth%2C+and+stick-+seed&aq=f&aqi=&aql=&gs_sm=e&gs_upl=60809l61199l0l61402l1l1l0l0l0l0l0l0ll0l0&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.,cf.osb&fp=7ba1951dff990cce&biw=1920&bih=850|title=Seventh Annual Report of the Secretary of the Michigan Dairymen's Association|last=Michigan Dairymen's Association|publisher=Robert Smith & Co.|year=1891|page=23}}</ref> == Токсичност == ''Cynoglossum officinale'' содржи туморогени [[Пиролизидински алкалоид|пиролизидински алкалоиди]].<ref name="Fu1">{{Наведено списание|last=Fu|first=P.P.|last2=Yang|first2=Y.-C.|last3=Xia|first3=Q.|last4=Chou|first4=M.W.|last5=Cui|first5=Y.Y.|last6=Lin|first6=G.|date=2020|title=Pyrrolizidine alkaloids – tumorigenic components in Chinese herbal medicines and dietary supplements|url=https://www.researchgate.net/publication/265873732|journal=Journal of Food and Drug Analysis|volume=10|issue=4|doi=10.38212/2224-6614.2743|doi-access=free}}</ref> Отровен е за кравите и е особено опасен за сопствениците на пасишта.<ref name="NISIC"/> == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.invasivespeciesinfo.gov/profile/houndstongue Профил на видот ''Cynoglossum officinale''], Национален информативен центар за инвазивни видови, Национална земјоделска библиотека на САД. (Наведува општи информации и ресурси за ''Cynoglossum officinale'') {{Ризница-врска|Cynoglossum officinale}}{{Таксонска лента}} [[Категорија:Ботанички таксони опишани од Карл Линеј]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Флора на Европа]] [[Категорија:Лековити растенија]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Флора на Америка]] qr9eo5us4keyza5ecb57d40pctxmbzp Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2026/евиденција/Тиверополник 4 1390245 5537438 5535969 2026-04-10T19:14:31Z Тиверополник 1815 5537438 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|Тиверополник}} {{:ВП:УНС|Минхенски договор|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Операција „Бура“|0|0|0|{{flag|Хрватска}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Русификација на Украина|0|0|0|{{flag|Украина}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Протести во Загреб (1918)|0|0|0|{{flag|Хрватска}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Договор Тито-Шубашиќ|0|0|0|{{flag|Хрватска}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Банкарски систем на Азербејџан|0|0|0|{{flag|Азербејџан}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Исламот во Народна Социјалистичка Република Албанија|0|0|0|{{flag|Албанија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Жените во Спарта|0|0|0|{{flag|Грција}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Забрањено Пушење|0|0|0|{{flag|Босна и Херцеговина}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Босанскохерцеговски медиуми|0|0|0|{{flag|Босна и Херцеговина}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Ханка Палдум|0|0|0|{{flag|Босна и Херцеговина}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Силвана Арменулиќ|0|0|0|{{flag|Босна и Херцеговина}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Власи во Србија|0|0|0|{{flag|Србија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Срби во Босна и Херцеговина|0|0|0|{{flag|Босна и Херцеговина}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Здравствена заштита во Косово|0|0|0|{{flag|Косово}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Уништување на албанското наследство во Косово|0|0|0|{{flag|Косово}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Швајцарски поход на Суворов|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Време на херои (организација)|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Науката и технологијата во Русија|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Московска Хелсиншка група|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Закон за руски странски агенти|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Приходи во Русија|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|ХИВ/СИДА во Русија|0|0|0|{{flag|Русија}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Сергеј Магнитски|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Пропаганда во Русија|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Rail Baltica|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Курски поход|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Меѓуморје|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Лублински триаголник|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Харковски договори|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Меморијал (друштво)|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Пат од Варјазите до Грците|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Брест-литовски договор (Украина - Централни сили)|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2026|Тиверополник]] n7cbic3yjmm663nziiii5kc0ypr04kl Википедија:Уредувачки викенди 2026/април 4 1390270 5537578 5535003 2026-04-11T06:04:23Z P.Nedelkovski 47736 /* Список на учесници */ 5537578 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УД}} Во текот на 2026 година во април е планирано да се одржат 4 (четири) '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]''', кои се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 ч. во сабота и крај во 23:59 ч. во недела. Предвид се земаат сите создадени или подобрени статии на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. '''Напомена:''' Заради избегнување на спротивставени уредувања и пишување на иста статија од двајца или повеќе корисници на Википедија на македонски јазик, секој заинтересиран учесник е пожелно да го пријави своето учество и да избере кои статии ќе ги уредува! == Награди и рангирање == <b>Важно</b>: Наградите за овој предизвик се вредносни купони во вредност <b>од 2.500 денари</b>. Наградите ќе бидат купени по завршувањето на секој месец во вид на ваучери од продавница со седиште во Македонија. Одбраните корисници на наградите ќе бидат контактирани како да си ги подигнат наградите. За да се освои награда, потребно е да се исполнат следните критериуми: * Да се учествува во најмалку 10 изданија на уредувачките викенди и/или денови во текот на еден месец, и * Да се создадат или подобрат најмалку 25 статии <b>од тековниот месец</b>. Збирниот резултат претставува број на додадени зборови на Википедија преку уредените статии, за што е користена посебна википедијанска алатка за пребројување на зборови. Победник на натпреварот ќе биде учесникот кој ќе освои најмногу бодови вкупно од двата предизвика (уредувачки денови и уредувачки викенди) и ги задоволува останатите критериуми за доделување награда. Резултатите за секој месец ќе бидат објавени на [[Википедија:Уредувачки_викенди_2026#Уредувачки_викенди_по_месеци|проектната страница]] == Изминати викенди== === Меѓународни денови на Обединетите нации === [[Податотека:Flag of the United Nations.svg|десно|250п|Уредувачки ден „Меѓународни денови на Обединетите нации“]] Во периодот 4-5 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Меѓународни денови на Обединетите нации“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со меѓународните денови на Обединетите нации може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:United Nations days]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] | {{подреден список|[[Меѓународен ден на Арганија]] (Н)|[[Светски ден на дивите животни]] (Н)|[[Светски ден на населението]] (Н)|[[Светски ден на логиката]] (Н)|[[Меѓународен ден на човечките вселенски летови]] (Н)|[[Меѓународен ден на заеднички живот во мир]] (Н)|[[Меѓународен ден на Маркор]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник: izabelaa pesovaa| izabelaa pesovaa]] | {{подреден список|[[Ден на нулта дискриминација]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Temelkoskii| Temelkoskii]] | {{подреден список|[[Светски ден на туризмот]] (H)}} |- | 4 | [[Корисник:Adouuuuu|Adouuuuu]] | {{подреден список|[[Ден на космонаутиката]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Anidani2025!|Anidani2025!]] | {{подреден список|[[Глобален ден за миење раце]] (Н)|[[Меѓународен ден за борба против исламофобијата]] (Н)|[[Ден на розова маица]] (Н)|[[Ден на родителите]] (Н)|[[Светски ден на информации за развој]] (Н)|[[Светски ден на учителите]] (Н)|[[Светски ден на велосипедот]] (Н)|[[Меѓународен ден на јогата]] (Н)|[[Меѓународен ден на сеќавање на жртвите на ропството и трансатлантската трговија со робови]] (Н)|[[Светски ден на градовите]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Kralevska|Kralevska]] | {{подреден список|[[Ден на шест милијарди]] (Н)|[[Ден на сеќавање на сите жртви на хемиско војување]] (Н)}} |- | 7 | [[Корисник:Jtasevski123|Jtasevski123]] | {{подреден список|[[Светски ден на статистиката]] (Н)|[[Ден на англискиот јазик]] (Н)}} |- | 8 | [[Корисник:Viksi123|Viksi123]] | {{подреден список|[[Светски ден на водата]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Претстојни викенди== === Европски филмски фестивали === [[Податотека:Camera-icon-estilizado.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Европски филмски фестивали“]] Во периодот 11-12 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Европски филмски фестивали“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со европските филмски фестивали може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film festivals in Europe]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Фестивал на европскиот филм „Палиќ“]] (Н)}} |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Загрозени растенија=== [[Податотека:P1010946-drawing nevit 034.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Загрозени растенија]] Во периодот 18-19 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Загрозени растенија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со европските филмски фестивали може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Endangered plants]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Меѓународни академски награди === [[Податотека:Alfred Nobel Medal 1975 by Richard Renninger.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Меѓународни академски награди]] Во периодот 25-26 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Меѓународни академски награди“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со меѓународните академски награди може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:International academic awards]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2026/Статистика]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2026/Известувања]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2026|3]] lr09c9pkprp0khf1r203y49fuwcyucv 5537637 5537578 2026-04-11T10:17:45Z P.Nedelkovski 47736 /* Список на учесници */ 5537637 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УД}} Во текот на 2026 година во април е планирано да се одржат 4 (четири) '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]''', кои се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 ч. во сабота и крај во 23:59 ч. во недела. Предвид се земаат сите создадени или подобрени статии на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. '''Напомена:''' Заради избегнување на спротивставени уредувања и пишување на иста статија од двајца или повеќе корисници на Википедија на македонски јазик, секој заинтересиран учесник е пожелно да го пријави своето учество и да избере кои статии ќе ги уредува! == Награди и рангирање == <b>Важно</b>: Наградите за овој предизвик се вредносни купони во вредност <b>од 2.500 денари</b>. Наградите ќе бидат купени по завршувањето на секој месец во вид на ваучери од продавница со седиште во Македонија. Одбраните корисници на наградите ќе бидат контактирани како да си ги подигнат наградите. За да се освои награда, потребно е да се исполнат следните критериуми: * Да се учествува во најмалку 10 изданија на уредувачките викенди и/или денови во текот на еден месец, и * Да се создадат или подобрат најмалку 25 статии <b>од тековниот месец</b>. Збирниот резултат претставува број на додадени зборови на Википедија преку уредените статии, за што е користена посебна википедијанска алатка за пребројување на зборови. Победник на натпреварот ќе биде учесникот кој ќе освои најмногу бодови вкупно од двата предизвика (уредувачки денови и уредувачки викенди) и ги задоволува останатите критериуми за доделување награда. Резултатите за секој месец ќе бидат објавени на [[Википедија:Уредувачки_викенди_2026#Уредувачки_викенди_по_месеци|проектната страница]] == Изминати викенди== === Меѓународни денови на Обединетите нации === [[Податотека:Flag of the United Nations.svg|десно|250п|Уредувачки ден „Меѓународни денови на Обединетите нации“]] Во периодот 4-5 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Меѓународни денови на Обединетите нации“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со меѓународните денови на Обединетите нации може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:United Nations days]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] | {{подреден список|[[Меѓународен ден на Арганија]] (Н)|[[Светски ден на дивите животни]] (Н)|[[Светски ден на населението]] (Н)|[[Светски ден на логиката]] (Н)|[[Меѓународен ден на човечките вселенски летови]] (Н)|[[Меѓународен ден на заеднички живот во мир]] (Н)|[[Меѓународен ден на Маркор]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник: izabelaa pesovaa| izabelaa pesovaa]] | {{подреден список|[[Ден на нулта дискриминација]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Temelkoskii| Temelkoskii]] | {{подреден список|[[Светски ден на туризмот]] (H)}} |- | 4 | [[Корисник:Adouuuuu|Adouuuuu]] | {{подреден список|[[Ден на космонаутиката]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Anidani2025!|Anidani2025!]] | {{подреден список|[[Глобален ден за миење раце]] (Н)|[[Меѓународен ден за борба против исламофобијата]] (Н)|[[Ден на розова маица]] (Н)|[[Ден на родителите]] (Н)|[[Светски ден на информации за развој]] (Н)|[[Светски ден на учителите]] (Н)|[[Светски ден на велосипедот]] (Н)|[[Меѓународен ден на јогата]] (Н)|[[Меѓународен ден на сеќавање на жртвите на ропството и трансатлантската трговија со робови]] (Н)|[[Светски ден на градовите]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Kralevska|Kralevska]] | {{подреден список|[[Ден на шест милијарди]] (Н)|[[Ден на сеќавање на сите жртви на хемиско војување]] (Н)}} |- | 7 | [[Корисник:Jtasevski123|Jtasevski123]] | {{подреден список|[[Светски ден на статистиката]] (Н)|[[Ден на англискиот јазик]] (Н)}} |- | 8 | [[Корисник:Viksi123|Viksi123]] | {{подреден список|[[Светски ден на водата]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Претстојни викенди== === Европски филмски фестивали === [[Податотека:Camera-icon-estilizado.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Европски филмски фестивали“]] Во периодот 11-12 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Европски филмски фестивали“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со европските филмски фестивали може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film festivals in Europe]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Фестивал на европскиот филм „Палиќ“]] (Н)|[[БЕЛДОКС]] (Н)}} |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Загрозени растенија=== [[Податотека:P1010946-drawing nevit 034.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Загрозени растенија]] Во периодот 18-19 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Загрозени растенија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со европските филмски фестивали може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Endangered plants]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Меѓународни академски награди === [[Податотека:Alfred Nobel Medal 1975 by Richard Renninger.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Меѓународни академски награди]] Во периодот 25-26 април 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Меѓународни академски награди“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со меѓународните академски награди може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:International academic awards]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2026/Статистика]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2026/Известувања]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2026|3]] hjyfl86b3ybn38sl8is62bp2g1dsm1q Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2026/евиденција/IvanKonev123 4 1390275 5537444 5537192 2026-04-10T19:17:58Z IvanKonev123 98191 5537444 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|IvanKonev123}} {{:ВП:УНС|Опсадата на касарната Бјеловар |0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Бјеловарска Синагога|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Иван Губијан|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Милан Тепиќ|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Драгутин Волф|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Јурај IV Зрински |0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Стефан II Лакфи |0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Семејство Ернушт|0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Лујо Безереди|0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Петар Кеглевиќ|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Зринска Библиотека|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Чак I Хахот|0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Чаковска тврдина|0|0|0|{{ХРВ}} (подобрена статија)}} {{:ВП:УНС|Јосип Хорват Меѓимурец|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Музеј на Меѓумурје Чаковец|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Фрањо Пунчец|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Зринското Кнежество|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Николај VII Зрински|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Никола IV Зрински|0|0|0|{{ХРВ}} (подобрена статија)}} {{:ВП:УНС|Земјотресот во Дубровник од 1667 година|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Карака|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (подобрена статија)}} {{:ВП:УНС|,,За трговијата и совршениот трговец"|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Конвојот Либертас|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Дубровничка авиокомпанија |0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Дубровнички архив|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Опсадата на Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Југословенскиот разорувач Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровнички анали|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровничка повелба|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровничкиот мисал|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровнички кириличен молитвеник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровничка република (1991-92)|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Историја на Евреите во Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Список на луѓе поврзани со Република Рагуза|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Опсадата на Рагуза (1814)|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Опсадата на Рагуза (866–868)|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Трамваи во Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Откривање на споменикот на Гундулиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Ѕидини на Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Битката кај Госпиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Јосип Филиповиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Фрањо Филиповиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Милан Левар|0|0|0|}} {{:ВП:УНС||0|0|0|}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2026|IvanKonev123]] 7putete06ox4wucbw8anbkx0689dw0e 5537656 5537444 2026-04-11T11:47:30Z IvanKonev123 98191 5537656 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|IvanKonev123}} {{:ВП:УНС|Опсадата на касарната Бјеловар |0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Бјеловарска Синагога|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Иван Губијан|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Милан Тепиќ|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Драгутин Волф|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Јурај IV Зрински |0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Стефан II Лакфи |0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Семејство Ернушт|0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Лујо Безереди|0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Петар Кеглевиќ|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Зринска Библиотека|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Чак I Хахот|0|0|0|{{ХРВ}} {{УНГ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Чаковска тврдина|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Јосип Хорват Меѓимурец|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Музеј на Меѓумурје Чаковец|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Фрањо Пунчец|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Зринското Кнежество|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Николај VII Зрински|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Никола IV Зрински|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Земјотресот во Дубровник од 1667 година|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Карака|0|0|0|[[Податотека:Map of Europe.svg|20п|]] Меѓународна (нова статија)}} {{:ВП:УНС|,,За трговијата и совршениот трговец"|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Конвојот Либертас|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Дубровничка авиокомпанија |0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Дубровнички архив|0|0|0|{{ХРВ}} (нова статија)}} {{:ВП:УНС|Опсадата на Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Југословенскиот разорувач Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровнички анали|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровничка повелба|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровничкиот мисал|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровнички кириличен молитвеник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Дубровничка република (1991-92)|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Историја на Евреите во Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Список на луѓе поврзани со Република Рагуза|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Опсадата на Рагуза (1814)|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Опсадата на Рагуза (866–868)|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Трамваи во Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Откривање на споменикот на Гундулиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Ѕидини на Дубровник|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Битката кај Госпиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Јосип Филиповиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Фрањо Филиповиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Милан Левар|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Меморијален центар „Никола Тесла“|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Матијас Рукавина фон Бојноград|0|0|0|}} {{:ВП:УНС|Миле Старчевиќ|0|0|0|}} {{:ВП:УНС||0|0|0|}} {{:ВП:УНС||0|0|0|}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/СИЕ Пролет 2026|IvanKonev123]] gkptsr9p76qb0degg88iy4t7havd4fy Кристина Кук 0 1390387 5537645 5532770 2026-04-11T11:12:05Z Andrew012p 85224 Andrew012p ја премести страницата [[Кристина Кох]] на [[Кристина Кук]]: Ова е официјалниот изговор што го има на страницата на НАСА 5532770 wikitext text/x-wiki {{Infobox astronaut |name = Кристина Кох |image = Jsc2023e0016435 alt.jpg |caption = Кох во 2023 |birth_name = Christina Hammock |birth_date = {{birth date and age|1979|1|29}} |birth_place = [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], САД |death_date = |death_place = |spouse = Robert Koch |education = [[North Carolina State University]] ([[Bachelor of Science|BS]], [[Master of Science|MS]]) |type = [[Астронаут на НАСА]] |time = 328{{nbsp}}дена, 13{{nbsp}}часа, 58{{nbsp}}минути |selection = [[NASA Astronaut Group 21|NASA Group 21 (2013)]] |evas = 6 |eva_time = 42{{nbsp}}часа, 15{{nbsp}}минути |missions = [[Soyuz MS-12]]/[[Soyuz MS-13|MS-13]] ([[Expedition 59]]/[[Expedition 60|60]]/[[Expedition 61|61]])<!-- Per Infobox astronaut instructions, wait until mission has launched to add this line: [[Artemis II]] --> |insignia = [[File:ISS Expedition 59 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 59 logo]] [[File:ISS Expedition 60 Patch.svg|45px|alt=ISS Expedition 60 logo]] [[File:ISS Expedition 61 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 61 logo]] }} '''Кристина Хамок Кох''' ({{langx|en|Christina Hammock Koch}}; родена на 29 јануари 1979 година) е американска инженерка и астронаутка на [[НАСА]] од класата 2013 година. Таа е позната по рекордниот престој од 328 дена во вселената, што претставува најдолг единечен лет за жена, како и по учеството во шест вселенски прошетки, меѓу кои и првата прошетка целосно изведена од жени. Кох е избрана за мисијата [[Артемис 2]], планирана за лансирање во април 2026 година, со што ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината и ќе патува надвор од ниската орбита на Земјата. == Биографија == Таа е родена на 29 јануари 1979 година во [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], а пораснала во Џексонвил, Северна Каролина. Завршила средно училиште во Северна Каролина Школа за наука и математика, а потоа завршила студии по електротехника и физика, како и магистерски степен по електротехника на Универзитетот Северна Каролина Стејт. Пред да стане астронаут, работела како електроинженер во Центарот за вселенски летови Годард на НАСА и поминала повеќе сезони во екстремни услови, вклучувајќи зимување на Јужниот Пол во Антарктикот, како и во Гренланд и Аљаска. Во јуни 2013 година била избрана во 21. класа астронаути на НАСА и ја завршила основната обука во јули 2015 година. На 14 март 2019 година полетала со Сојуз МС-12 кон [[Меѓународна вселенска станица|Меѓународната вселенска станица]], каде што поминала вкупно 328 дена, поставувајќи рекорд за најдолг единечен престој во вселената од страна на жена. Кох извршила шест вселенски прошетки во вкупно 42 часа и 15 минути, меѓу кои и првата целосно женска прошетка заедно со Џесика Меир на 18 октомври 2019 година. Во април 2023 година била именувана специјалист на мисија во мисијата Артемис II. Мисијата Артемис II е планирана за лансирање во април 2026 година, со што Кох ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината. [[Категорија:Американски космонаути]] 4barr2twmoy2nq51jkupyhshf5x7dki 5537647 5537645 2026-04-11T11:15:44Z Andrew012p 85224 5537647 wikitext text/x-wiki {{Infobox astronaut |name = Кристина Кук |image = Jsc2023e0016435 alt.jpg |caption = Кук во 2023 г. |birth_name = Christina Hammock |birth_date = {{birth date and age|1979|1|29}} |birth_place = [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], САД |death_date = |death_place = |spouse = Роберт Кук |education = [[North Carolina State University]] ([[Bachelor of Science|BS]], [[Master of Science|MS]]) |type = [[астронаут на НАСА]] |time = 328{{nbsp}}дена, 13{{nbsp}}часа, 58{{nbsp}}минути |selection = [[NASA Astronaut Group 21|NASA Group 21 (2013)]] |evas = 6 |eva_time = 42{{nbsp}}часа, 15{{nbsp}}минути |missions = [[Soyuz MS-12]]/[[Soyuz MS-13|MS-13]] ([[Expedition 59]]/[[Expedition 60|60]]/[[Expedition 61|61]])<!-- Per Infobox astronaut instructions, wait until mission has launched to add this line: [[Artemis II]] --> |insignia = [[File:ISS Expedition 59 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 59 logo]] [[File:ISS Expedition 60 Patch.svg|45px|alt=ISS Expedition 60 logo]] [[File:ISS Expedition 61 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 61 logo]] }} '''Кристина Хамок Кук'''<ref>Германското презиме Кох (''Koch'') на англиски јазик се изговара на различни начини (Коук, Коч, Кох, Кук, Кок), но на официјалната веб-страница на [[НАСА]] е нагласено дека за оваа личност изговорот е '''Кук''': „''Christina Hammock Koch '''[pronunciation: „Cook“]''' was selected as a NASA astronaut in 2013“''</ref> ({{langx|en|Christina Hammock Koch}}; родена на 29 јануари 1979 година) е американска инженерка и астронаутка на [[НАСА]] од класата 2013 година. Таа е позната по рекордниот престој од 328 дена во вселената, што претставува најдолг единечен лет за жена, како и по учеството во шест вселенски прошетки, меѓу кои и првата прошетка целосно изведена од жени. Кук е избрана за мисијата [[Артемис 2]], планирана за лансирање во април 2026 година, со што ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината и ќе патува надвор од ниската орбита на Земјата. == Биографија == Таа е родена на 29 јануари 1979 година во [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], а пораснала во Џексонвил, Северна Каролина. Завршила средно училиште во Северна Каролина Школа за наука и математика, а потоа завршила студии по електротехника и физика, како и магистерски степен по електротехника на Универзитетот Северна Каролина Стејт. Пред да стане астронаут, работела како електроинженер во Центарот за вселенски летови Годард на НАСА и поминала повеќе сезони во екстремни услови, вклучувајќи зимување на Јужниот Пол во Антарктикот, како и во Гренланд и Аљаска. Во јуни 2013 година била избрана во 21. класа астронаути на НАСА и ја завршила основната обука во јули 2015 година. На 14 март 2019 година полетала со Сојуз МС-12 кон [[Меѓународна вселенска станица|Меѓународната вселенска станица]], каде што поминала вкупно 328 дена, поставувајќи рекорд за најдолг единечен престој во вселената од страна на жена. Кук извршила шест вселенски прошетки во вкупно 42 часа и 15 минути, меѓу кои и првата целосно женска прошетка заедно со Џесика Меир на 18 октомври 2019 година. Во април 2023 година била именувана специјалист на мисија во мисијата Артемис II. Мисијата Артемис II е планирана за лансирање во април 2026 година, со што Кук ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината. [[Категорија:Американски космонаути]] gavu0m308mtbloku5cgfz8q4zsbjweb 5537648 5537647 2026-04-11T11:16:06Z Andrew012p 85224 5537648 wikitext text/x-wiki {{Infobox astronaut |name = Кристина Кук |image = Jsc2023e0016435 alt.jpg |caption = Кук во 2023 г. |birth_name = Christina Hammock |birth_date = {{birth date and age|1979|1|29}} |birth_place = [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], САД |death_date = |death_place = |spouse = Роберт Кук |education = [[North Carolina State University]] ([[Bachelor of Science|BS]], [[Master of Science|MS]]) |type = [[астронаут на НАСА]] |time = 328{{nbsp}}дена, 13{{nbsp}}часа, 58{{nbsp}}минути |selection = [[NASA Astronaut Group 21|NASA Group 21 (2013)]] |evas = 6 |eva_time = 42{{nbsp}}часа, 15{{nbsp}}минути |missions = [[Soyuz MS-12]]/[[Soyuz MS-13|MS-13]] ([[Expedition 59]]/[[Expedition 60|60]]/[[Expedition 61|61]])<!-- Per Infobox astronaut instructions, wait until mission has launched to add this line: [[Artemis II]] --> |insignia = [[File:ISS Expedition 59 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 59 logo]] [[File:ISS Expedition 60 Patch.svg|45px|alt=ISS Expedition 60 logo]] [[File:ISS Expedition 61 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 61 logo]] }} '''Кристина Хамок Кук'''<ref>Германското презиме Кох (''Koch'') на англиски јазик се изговара на различни начини (Коук, Коч, Кох, Кук, Кок), но на официјалната веб-страница на [[НАСА]] е нагласено дека за оваа личност изговорот е '''Кук''': „''Christina Hammock Koch '''[pronunciation: „Cook“]''' was selected as a NASA astronaut in 2013“''</ref> ({{langx|en|Christina Hammock Koch}}; родена на 29 јануари 1979 година) е американска инженерка и астронаутка на [[НАСА]] од класата 2013 година. Таа е позната по рекордниот престој од 328 дена во вселената, што претставува најдолг единечен лет за жена, како и по учеството во шест вселенски прошетки, меѓу кои и првата прошетка целосно изведена од жени. Кук е избрана за мисијата [[Артемис 2]], планирана за лансирање во април 2026 година, со што ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината и ќе патува надвор од ниската орбита на Земјата. == Животопис == Таа е родена на 29 јануари 1979 година во [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], а пораснала во Џексонвил, Северна Каролина. Завршила средно училиште во Северна Каролина Школа за наука и математика, а потоа завршила студии по електротехника и физика, како и магистерски степен по електротехника на Универзитетот Северна Каролина Стејт. Пред да стане астронаут, работела како електроинженер во Центарот за вселенски летови Годард на НАСА и поминала повеќе сезони во екстремни услови, вклучувајќи зимување на Јужниот Пол во Антарктикот, како и во Гренланд и Аљаска. Во јуни 2013 година била избрана во 21. класа астронаути на НАСА и ја завршила основната обука во јули 2015 година. На 14 март 2019 година полетала со Сојуз МС-12 кон [[Меѓународна вселенска станица|Меѓународната вселенска станица]], каде што поминала вкупно 328 дена, поставувајќи рекорд за најдолг единечен престој во вселената од страна на жена. Кук извршила шест вселенски прошетки во вкупно 42 часа и 15 минути, меѓу кои и првата целосно женска прошетка заедно со Џесика Меир на 18 октомври 2019 година. Во април 2023 година била именувана специјалист на мисија во мисијата Артемис II. Мисијата Артемис II е планирана за лансирање во април 2026 година, со што Кук ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината. == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Американски космонаути]] d2wnxarswl765il56syv3k9l1dpysu4 5537649 5537648 2026-04-11T11:16:33Z Andrew012p 85224 5537649 wikitext text/x-wiki {{Infobox astronaut |name = Кристина Кук |image = Jsc2023e0016435 alt.jpg |caption = Кук во 2023 г. |birth_name = Christina Hammock |birth_date = {{birth date and age|1979|1|29}} |birth_place = [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], САД |death_date = |death_place = |spouse = Роберт Кук |education = [[North Carolina State University]] ([[Bachelor of Science|BS]], [[Master of Science|MS]]) |type = [[астронаут на НАСА]] |time = 328{{nbsp}}дена, 13{{nbsp}}часа, 58{{nbsp}}минути |selection = [[NASA Astronaut Group 21|NASA Group 21 (2013)]] |evas = 6 |eva_time = 42{{nbsp}}часа, 15{{nbsp}}минути |missions = [[Soyuz MS-12]]/[[Soyuz MS-13|MS-13]] ([[Expedition 59]]/[[Expedition 60|60]]/[[Expedition 61|61]])<!-- Per Infobox astronaut instructions, wait until mission has launched to add this line: [[Artemis II]] --> |insignia = [[File:ISS Expedition 59 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 59 logo]] [[File:ISS Expedition 60 Patch.svg|45px|alt=ISS Expedition 60 logo]] [[File:ISS Expedition 61 Patch.svg|50px|alt=ISS Expedition 61 logo]] }} '''Кристина Хамок Кук'''<ref>Германското презиме Кох (''Koch'') на англиски јазик се изговара на различни начини (Коук, Коч, Кох, Кук, Кок), но на официјалната веб-страница на [[НАСА]] е нагласено дека за оваа личност изговорот е '''Кук''': „''Christina Hammock Koch '''[pronunciation: „Cook“]''' was selected as a NASA astronaut in 2013“''</ref> ({{langx|en|Christina Hammock Koch}}; р. 29 јануари 1979 г.) — американска инженерка и астронаутка на [[НАСА]] од класата 2013 година. Таа е позната по рекордниот престој од 328 дена во вселената, што претставува најдолг единечен лет за жена, како и по учеството во шест вселенски прошетки, меѓу кои и првата прошетка целосно изведена од жени. Кук е избрана за мисијата [[Артемис 2]], планирана за лансирање во април 2026 година, со што ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината и ќе патува надвор од ниската орбита на Земјата. == Животопис == Таа е родена на 29 јануари 1979 година во [[Гранд Рапидс (Мичиген)|Гранд Рапидс, Мичиген]], а пораснала во Џексонвил, Северна Каролина. Завршила средно училиште во Северна Каролина Школа за наука и математика, а потоа завршила студии по електротехника и физика, како и магистерски степен по електротехника на Универзитетот Северна Каролина Стејт. Пред да стане астронаут, работела како електроинженер во Центарот за вселенски летови Годард на НАСА и поминала повеќе сезони во екстремни услови, вклучувајќи зимување на Јужниот Пол во Антарктикот, како и во Гренланд и Аљаска. Во јуни 2013 година била избрана во 21. класа астронаути на НАСА и ја завршила основната обука во јули 2015 година. На 14 март 2019 година полетала со Сојуз МС-12 кон [[Меѓународна вселенска станица|Меѓународната вселенска станица]], каде што поминала вкупно 328 дена, поставувајќи рекорд за најдолг единечен престој во вселената од страна на жена. Кук извршила шест вселенски прошетки во вкупно 42 часа и 15 минути, меѓу кои и првата целосно женска прошетка заедно со Џесика Меир на 18 октомври 2019 година. Во април 2023 година била именувана специјалист на мисија во мисијата Артемис II. Мисијата Артемис II е планирана за лансирање во април 2026 година, со што Кук ќе стане првата жена која ќе орбитира околу Месечината. == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Американски космонаути]] 0i9hn4omr2hn5vix6je9f3s5gyd7ucc Артемис II 0 1390440 5537642 5535812 2026-04-11T11:06:26Z Andrew012p 85224 /* Екипаж */ 5537642 wikitext text/x-wiki {{Infobox spaceflight | name = Артемис II | names_list = Artemis II<br />Истражувачка мисија-2 (EM-2) | image = Earthset (art002e009288).jpg | image_caption = ''[[Заоѓање на Земјата]]'', фотографирано за време на прелетот на екипажот на Артемис II покрај Месечината | mission_type = прелет на Месечината со екипаж | operator = [[НАСА]] | mission_duration = 10 дена (планирано) | spacecraft = [[Орион (вселенско летало)|Орион CM-003]] | manufacturer = [[Lockheed Martin]] | crew_size = 4 | launch_date = 1 април 2026, 22:35:12 [[UTC]] (18:35:12 [[EDT]])<ref>{{Cite web |title=Artemis II Mission Availability PDF |url=https://www.nasa.gov/wp-content/uploads/2026/01/artemis-ii-mission-availability.pdf?emrc=51eb50 |access-date=January 10, 2026 |website=nasa.gov |language=en}}</ref><ref name="Clark 2026-02-21">{{Cite news |last=Clark |first=Stephen |date=February 21, 2026 |title=NASA says it needs to haul the Artemis II rocket back to the hangar for repairs |url=https://arstechnica.com/space/2026/02/nasa-says-it-needs-to-haul-the-artemis-ii-rocket-back-to-the-hangar-for-repairs/ |access-date=February 22, 2026 |work=Ars Technica |language=en}}</ref> | launch_rocket = [[Систем за вселенско лансирање|SLS Block 1]] | launch_site = [[Вселенски центар Кенеди|Кенеди]], [[Комплекс за лансирање 39B|LC-39B]]<ref name=HEOC>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20170211204753/https://www.nasa.gov/pdf/630149main_5-Hill_SLS|title=Exploration Systems Development Status|last=Hill|first=Bill|date=March 2012|publisher=NASA Advisory Council|access-date=2012-07-21|url-status=dead}}</ref> | landing_site = Тихи Океан (планирано) | interplanetary = {{Infobox spaceflight/IP | type = flyby | object = [[Месечина]]та | distance = 7,400 км (планирано) }} | crew_photo = Artemis_2_Crew_Portrait.jpg | crew_photo_caption = (Л-Д) Кук, Гловер (горе), Вајзман (долу) и Хансен. | crew_photo_size = 300px | programme = [[Вселенска програма Артемис]] | previous_mission = [[Артемис I]] | next_mission = [[Артемис III]] }} '''Артемис II'''<ref>Ретко '''Артемида II'''.</ref> (официјално '''Artemis II''')<ref>{{cite report|title=Artemis: brand book|location=Washington, D.C.|publisher=National Aeronautics and Space Administration|date=2019|id=NP-2019-07-2735-HQ |quote=MISSION NAMING CONVENTION. While Apollo mission patches used numbers and roman numerals throughout the program, Artemis mission names will use a roman numeral convention.}}</ref> — втората мисија на [[НАСА]] од [[Вселенска програма Артемис|програмата Артемис]] и прва мисија со екипаж на вселенското летало [[Орион (вселенско летало)|Орион]]. Леталото било пуштено со помош на ракетата [[Систем за вселенско лансирање]] (SLS) на 1 април 2026 г. Мисијата вклучува прелет на [[Месечина]]та и враќање на [[Земја]]та, што го прави овој екипаж првиот што патувал подалеку од [[Нискоземјина орбита|ниската Земјина орбита]] по мисијата [[Аполо 17]] во 1972 г. Претходно позната како '''Истражувачка мисија-2''' (''Exploration Mission-2''), таа била преименувана по воведувањето на програмата Артемис. == Екипаж == {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! rowspan="2" | Астронаут ! colspan="2" | Држава ! rowspan="2" | Вселенска агенција ! rowspan="2" | Должност ! rowspan="2" | Искуство во <br>вселената (денови) |- ! Знаме ! Земја |- | [[Рид Вајзман]]|| {{знамеикона|САД}} || САД || [[НАСА]] || командант || 165,3 |- | [[Виктор Гловер]] || {{знамеикона|САД}} || САД || НАСА || пилот || 167,3 |- | [[Кристина Кук]] || {{знамеикона|САД}} || САД || НАСА || специјалистка на мисијата || 328,5 |- | [[Џереми Хансен]] || {{знамеикона|Канада}} || Канада || [[Канадска вселенска агенција|КВА]] || специјалист на мисијата || нема |} == Мисија == [[File:Artemis 2 map march 2023.jpg|thumb|Дијаграм на планираните цели на мисијата Артемис II]] Планот за мисијата Артемис II предвидувал испраќање на четворица астронаути во првото вселенско летало [[Орион (вселенско летало)|Орион]] со екипаж, кое извело прелет околу Месечината. За нивно полетување била искористена варијантата {{nobr|Block 1}} од [[Систем за вселенско лансирање|Системот за вселенско лансирање]] (SLS). Профилот на мисијата вклучувал повеќекратно палење на моторите за напуштање на Земјината орбита (MTLI) и траекторија на слободно враќање од Месечината. Леталото Орион првично било поставено во [[Високоземјина орбита|висока Земјина орбита]] со период од околу 24 часа. Во овој период, екипажот извршил проверки на системите за одржување во живот и извел демонстрација на маневрирање во вселената користејќи го искористениот степен ICPS како мета. Кога Орион повторно стигнал до перигејот, го активирал главниот мотор за да го заврши преминот кон Месечината (TLI).<ref name="NASA-20180827" /><ref name="NSF-20200625" /> Екипажот пристигнал на местото на полетување на 27 март, а одбројувањето започнало на 30 март 2026 г.<ref name="NASA-2026a">{{Cite web |date=March 27, 2026 |title=Artemis II Crew Arrives at Launch Site, Shares Moon Mascot |url=https://www.nasa.gov/blogs/missions/2026/03/27/artemis-ii-crew-arrives-at-launch-site-shares-moon-mascot/ |access-date=March 31, 2026 |website=NASA}}</ref><ref>{{Cite web |date=March 30, 2026 |title=NASA's Artemis II Launch Mission Countdown Begins |url=https://www.nasa.gov/blogs/missions/2026/03/30/nasas-artemis-ii-launch-mission-countdown-begins/ |access-date=March 31, 2026 |website=NASA}}</ref> === Преглед на мисијата === [[File:Artemis II Launch Crew Walkout (NHQ20260401 admin 0005).jpg|thumb|Екипажот на Артемис II пред зградата за операции и проверки непосредно пред полетувањето]] Патувањето на Артемис II било предвидено да трае приближно десет дена и било поделено во неколку клучни етапи:<ref name="esa1" /><ref>{{Cite web |date=April 3, 2025 |title=Artemis II |url=https://www.nasa.gov/mission/artemis-ii/ |access-date=September 13, 2025 |website=NASA |language=en-US}}</ref> ==== Полетување ==== [[File:The Artemis II crew completing Post Insertion and Deorbit Preparation training (jsc2025e004086).jpg|thumb|Екипажот на Артемис II на обука во макета на Орион (јануари 2025)]] Мисијата започнала со полетување на ракетата SLS Block 1 од комплексот 39B во вселенскиот центар „Кенеди“ на 1 април 2026 година во 22:35:12 [[UTC]] (18:35:12 по месно време).<ref name="NASA Launch Time">{{Cite web |last=Low |first=Lauren E. |date=April 1, 2026 |title=Liftoff! NASA Launches Astronauts on Historic Artemis Moon Mission |url=https://www.nasa.gov/news-release/liftoff-nasa-launches-astronauts-on-historic-artemis-moon-mission/ |access-date=April 1, 2026 |website=NASA}}</ref> Четирите главни мотори се запалиле седум секунди пред самото одлепување, а помошните мотори на цврсто гориво се активирале во нултата секунда, обезбедувајќи го најголемиот дел од потисокот во првите две минути. Помошните мотори се одвоиле на височина од околу 48 километри. Вајзман го надгледувал полетувањето, иако летот бил целосно автоматизиран. Главниот степен на ракетата работел околу осум минути пред да се одвои, оставајќи го Орион во високо елиптична орбита.<ref name="Berger 2025-10-01">{{Cite web |last=Berger |first=Eric |date=October 1, 2025 |title=In their own words: The Artemis II crew on the frenetic first hours of their flight |url=https://arstechnica.com/space/2025/10/in-their-own-words-the-artemis-ii-crew-on-the-frenetic-first-hours-of-their-flight/ |access-date=January 20, 2026 |website=Ars Technica}}</ref> ==== Земјина орбита и проверка на системите ==== Веднаш по гасењето на главните мотори, Кох и Хансен започнале со тестирање на системите за одржување во живот. По успешната проверка, степенот ICPS се запалил во апогејот за да го подигне перигејот на Орион.<ref name="perigee1"> {{Cite web | url=https://www.nasa.gov/blogs/missions/2026/04/01/artemis-ii-flight-update-perigee-raise-maneuver-complete-nasa-to-hold-press-conference/ | date=April 1, 2026 | title=Artemis II Flight Update: Perigee Raise Maneuver Complete; NASA to Hold Press Conference | access-date=April 2, 2026 |website=NASA}}</ref> Откако леталото стигнало до новиот перигеј, извело 15-минутно палење на моторите за да воспостави висока Земјина орбита. Гловер потоа извел серија маневри во близина на ICPS, по што Орион се оддалечил, а искористениот степен влегол во т.н. „орбита гробница“.<ref name="proxPerigee"> {{Cite web | url=https://www.nasa.gov/blogs/missions/2026/04/01/artemis-ii-flight-update-proximity-operations-complete-perigee-raise-burn-up-next/ | date=April 1, 2026 | title=Artemis II Flight Update: Proximity Operations Complete, Perigee Raise Burn Up Next | access-date=April 2, 2026 |website=NASA}}</ref> ==== Анимации на мисијата ==== {{Multiple image | align = left | direction = horizontal | width = 340 | header = Анимација на движењето на Артемис II | image1 = Animation of Artemis II around Earth.gif | caption1 = Инерцијален референтен систем во однос на Земјата | image2 = Animation of Artemis II around Earth - Frame rotating with Moon.gif | caption2 = Референтен систем што се врти заедно со Месечината | footer = {{legend2|RoyalBlue|Земја}}{{·}}{{legend2|Magenta|Артемис II}}{{·}}{{legend2|Lime|Месечина}} }} {{Clear|left}} == Наводи == <references> <ref name="NASA-20180827">{{Cite web |url=https://www.nasa.gov/feature/nasa-s-first-flight-with-crew-important-step-on-the-long-term-journey-to-the-moon |title=NASA's First Flight With Crew Important Step on The Long-term Journey to the Moon |date=August 27, 2018 |website=NASA |access-date=January 20, 2026}}</ref> <ref name="NSF-20200625">{{Cite web |url=https://www.nasaspaceflight.com/2020/06/nasa-sls-artemis-ii-multiple-injection-burns/ |title=NASA SLS Artemis II multiple injection burns |last=Bergin |first=Chris |date=June 25, 2020 |website=NASASpaceFlight |access-date=January 20, 2026}}</ref> <ref name="esa1">{{Cite web |url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Human_and_Robotic_Exploration/Orion/Artemis_II |title=Artemis II mission profile |website=ESA |access-date=January 20, 2026}}</ref> </references> {{Вселенска програма Артемис}} [[Категорија:Вселенска програма Артемис]] [[Категорија:Мисии до Месечината со екипаж]] [[Категорија:Вселенски летови во 2026 година]] 0fc7qh7ni9u6e7a2b1nktd5ufbdjj3m Иван Губијан 0 1390502 5537608 5533713 2026-04-11T08:58:49Z Dandarmkd 31127 5537608 wikitext text/x-wiki '''Иван Губијан''' (14 јуни 1923 – 4 јануари 2009) – [[Југославија|југословенски]] фрлач на кладиво кој се натпреварувал на Олимписките игри во 1948 и 1952 година и се пласирал на второто и деветтото место, соодветно. Нему му се припишува воведувањето на техниката на фрлање со четири вртења, која е широко користена денес.<ref name="r1">{{Наведена мрежна страница|url=http://glassrbije.org/E/index.php?option=com_content&task=view&id=5741&Itemid=30|title=Sports Roundup|date=5 January 2009|work=glassrbije.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20090212205841/http://glassrbije.org/E/index.php?option=com_content&task=view&id=5741&Itemid=30|archive-date=12 February 2009}}</ref><ref name="r2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.b92.net/sport/atletika/vesti.php?yyyy=2009&mm=01&dd=05&nav_id=337762|title=Preminuo Ivan Gubijan|date=5 January 2009|publisher=[[B92]]|language=Serbian|accessdate=19 July 2012}}</ref> Губијан завршил втор зад Данкан Кларк во дисциплината фрлање кладиво на Британското првенство на ААА во 1950 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.britishnewspaperarchive.co.uk/viewer/bl/0000681/19500715/110/0005|title=Bailey's furlong record confirmed|date=15 July 1950|work=Daily Herald|access-date=16 April 2025|via=British Newspaper Archive}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.britishnewspaperarchive.co.uk/viewer/bl/0003359/19500716/244/0008|title=Won Arthur Wint equals half-mile record|date=16 July 1950|work=Weekly Dispatch (London)|access-date=16 April 2025|via=British Newspaper Archive}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nuts.org.uk/Champs/AAA/index.htm|title=AAA, WAAA and National Championships Medallists|work=National Union of Track Statisticians|accessdate=16 April 2025}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gbrathletics.com/bc/aaa.htm|title=AAA Championships (men)|work=GBR Athletics|accessdate=16 April 2025}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Ivan Gubijan}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Губијан, Иван}} [[Категорија:Починати во 2009 година]] [[Категорија:Родени во 1923 година]] [[Категорија:Југословенски спортисти]] 45no3jpdh07wasamc85kxh34i3qtx3l Фернандо Мориентес 0 1390709 5537389 5536744 2026-04-10T18:10:19Z Carshalton 30527 5537389 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | name = Фернандо Мориентес | image = [[File:Fernando Morientes 2019.jpg|150px]] | fullname = Фернандо Мориентес Санчес | birth_date = {{birth date and age|1976|4|5|df=y}} | birth_place = [[Сиљерос]], [[Шпанија]] | nationality = {{flagsport|ESP}} [[Шпанија]] | height = {{height|m=1.84}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 2010 <small>(34 г.)</small> | currentclub = | youthyears1 = 1992–1993 | youthclubs1 = {{Fb team Albacete}} | years1 = 1993–1995 | caps1 = 27 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Albacete}} | years2 = 1995–1997 | caps2 = 36 | goals2 = 14 | clubs2 = {{Fb team Real Zaragoza}} | years3 = 1997–2005 | caps3 = 183 | goals3 = 72 | clubs3 = {{Fb team Real Madrid}} | years4 = 1996–2004 | caps4 = 28 | goals4 = 10 | clubs4 = →{{Fb team Monaco}} | years5 = 2005–2006 | caps5 = 41 | goals5 = 8 | clubs5 = {{Fb team Liverpool}} | years6 = 2006–2009 | caps6 = 66 | goals6 = 19 | clubs6 = {{Fb team Valencia}} | years7 = 2009–2010 | caps7 = 12 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Olympique Marseille}} | nationalyears1 = 1993–1994 | nationalcaps1 = 12 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија 18]] | nationalyears2 = 1995 | nationalcaps2 = 5 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 20 години|Шпанија 20]] | nationalyears3 = 1995-1998 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 4 | nationalteam3 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија 21]] | nationalyears4 = 1996 | nationalcaps4 = 2 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|ESP}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија (олимп.)]] | nationalyears5 = 1998–2007 | nationalcaps5 = 47 | nationalgoals5 = 27 | nationalteam5 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] | manageryears1 = 2012–2014 | managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid}}&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<small>(Млади)</small> | manageryears2 = 2015–2016 | managerclubs2 = {{Fb team Fuenlabrada}} }} '''Фернандо Мориентес Санчес''' (роден на [[5 април]] [[1976]], во [[Сиљерос]]) — [[Шпанија|шпански]] [[Тренер|фудбалски тренер]] и поранешен [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. ==Биографија== Роден е во [[Сиљерос]], [[Касерес (Шпанија)|Касерес]], [[Екстремадура]]. Тој се преселил во [[Сонсека]] во провинцијата [[Толедо (покраина)|Толедо]] на четиригодишна возраст.<ref>{{cite news|url=https://www.abc.es/espana/castilla-la-mancha/toledo/deportes/abci-entrevista-morientes-morientes-peores-recuerdos-siempre-tienen-lesiones-201512182157_noticia.html|title=Morientes: "Los peores recuerdos siempre tienen que ver con las lesiones"|trans-title=Morientes: "The worst memories are always related to injuries"|newspaper=[[ABC (newspaper)|ABC]]|first=Juan Antonio|last=Pérez|language=es|date=19 December 2015|access-date=8 August 2019}}</ref> Неговиот прекар бил ''„Ел Моро“''.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/it/notizie/il-moro-morientes-dal-bernabeu-a-capri-senza-battere-rigori/13vs1cpek52clz28bq2pafd2d|title=Il 'Moro' Morientes: dal Bernabeu a Capri, senza battere rigori}}</ref> Тој се појавува на насловната страница на видео играта ''„[[FIFA Football 2005]]“'' облечен во дресот на неговиот национален тим, заедно со [[Патрик Виера]] и [[Андриј Шевченко]]. ==Технички карактеристики== Тој бил напаѓач кој имал одлична визија за играта, но исто така бил вешт и во играта во воздухот како и во ослободувањето.<ref name=ritratto>{{Cite news|author=Giuseppe Calabrese|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/07/13/tecnico-forte-di-testa-bomber-nato-ritratto.html|title=Tecnico, forte di testa, bomber nato Ritratto di Huntelaar, il dopo-Toni|publisher=la Repubblica|date=13 јули 2006|page=8|access-date=24 јуни 2021}}</ref> Повеќе се потпирал на техниката отколку на силата.<ref name=ritratto/> ==Клупска кариера== ===Албасете и Реал Сарагоса=== Откако со семејството се преселил во Толедо, Мориентес ја започнал својата фудбалска кариера на 16-годишна возраст во екипата на [[ФК Албасете|Албасете]]. Своето деби со клубот во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го имал на 7 ноември 1993 година, влегувајќи како замена во 75-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Тенерифе|Тенерифе]] загубен со резултат 2-3.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca-paginas.mundodeportivo.com/EMD01/HEM/1993/11/08/MD19931108-020.pdf|title=El Tenerife europeo le hace un roto al Albacete|trans-title=European Tenerife tear Albacete a new one|newspaper=[[Mundo Deportivo]]|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=8 November 1993|access-date=15 January 2018}}</ref> Откако во првата сезона одиграл само 4 натпревари во следната добил можност да игра поредовно. На 23 октомври 1994 година, набргу откако влегол во игра како замена во првото полувреме за [[Алберто Монтеагудо]], Мориентес го постигнал својот прв гол, отворајќи го резултатот во домашната победа од 2–0 над [[ФК Расинг Сантандер|Расинг Сантандер]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/24/pagina-23/1296175/pdf.html|title=Óscar marca otro gol de sombrero|trans-title=Óscar scores another chip|newspaper=Mundo Deportivo|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=24 October 1994|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го имал својот прв старт една недела подоцна во поразот од 5–1 од [[ФК Еспањол|Еспањол]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/31/pagina-2/1305185/pdf.html|title=El Español entusiasma|trans-title=Exciting Español|newspaper=Mundo Deportivo|first=Andrés|last=Astruells|language=es|date=31 October 1994|access-date=15 January 2018}}</ref> Својата [[Примера Дивисио (Шпанија) 1994–1995|втора сезона]] ја завршил со вкупно пет гола во 20 првенствени натпревари; дополнително, тој постигнал голови и во двата натпревари од успехот со вкупен резултат 3–2 во двомечот против бранителот на титулата [[Реал Сарагоса]] во осминафиналето на [[Фудбалски куп на Шпанија 1994–1995|Купот на Шпанија]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/02/16/pagina-19/1294555/pdf.html|title=Cae el campeón|trans-title=The champions fall|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=16 February 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес потпишал со Сарагоса во 1995 година, каде што поминал уште две сезони, честопати како партнер во нападот на [[Дани Гарсија (фудбалер 1974)|Дани]], производ на младинскиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref name=VAVEL>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/2017/11/14/real-zaragoza/847733-yo-jugue-en-el-real-zaragoza-fernando-morientes.html|title=Yo jugué en el Real Zaragoza: Fernando Morientes|trans-title=I played for Real Zaragoza: Fernando Morientes|publisher=[[Vavel]]|first=Jorge|last=Urriza Arpal|language=es|date=14 November 2017|access-date=23 March 2021}}</ref> Тој го имал своето деби на 9 септември на гостински терен против [[Реал Бетис]], постигнувајќи гол по 48 минути, но бил [[Црвен картон|исклучен]] седум минути подоцна поради удирање на противничкиот играч [[Хаиме Кесада|Хаиме]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/09/10/pagina-18/1310215/pdf.html|title=El Betis aplasta al Zaragoza|trans-title=Betis crush Zaragoza|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Gómez|language=es|date=10 September 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> На 10 јануари следната година, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во победата од 3–2 над [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] во [[Фудбалски куп на Шпанија 1995-1996|купот]];<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/01/11/pagina-23/1334263/pdf.html|title=Morientes, pesadilla del Athletic|trans-title=Morientes, Athletic's nightmare|newspaper=Mundo Deportivo|first=Eduardo|last=Castañeda|language=es|date=11 January 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> истиот подвиг тој го повторил и во лигата на 3 февруари во победата од 4–1 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] на [[Ла Ромареда]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/02/04/pagina-21/1338077/pdf.html|title=La alegría vuelve a La Romareda|trans-title=Joy returns to La Romareda|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=4 February 1996|access-date=6 April 2016}}</ref> Во дресот на Сарагоса, Мориентес поминал две сезони постигнувајќи двоцифрен број на голови во првенството и во двете (13 во првата и 15 во втората). ===Реал Мадрид=== Настапите на Мориентес за Сарагоса го привлекле вниманието на шпанскиот гигант [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], кој го купил играчот во летото 1997 година за околу 6,6 милиони евра. Првично, како замена за веќе етаблираните [[Предраг Мијатовиќ]] и [[Давор Шукер]], тој завршил како стартер и постигнал 12 гола во 33 натпревари во својата прва сезона, најмногу во тимот (два повеќе од веќе споменатите двајца напаѓачи како и од чудото од младинскиот систем [[Раул Гонсалес|Раул]]); тимот завршил четврти во лигата, но ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во [[УЕФА Лига на шампиони 1997-1998|сезоната 1997–1998]]. Мориентес имал многу добра сезона 1998–1999, постигнувајќи 19 голови во лигата и постигнувајќи вкупно 25 на 38 натпревари. Тој продолжил да прикажува врвен фудбал во [[ФК Реал Мадрид сезона 1999–2000|сезоната 1999–2000]], постигнувајќи 19 гола и завршувајќи како најдобар стрелец на Реал во годината во која исто така помогнал тимот од [[Мадрид|главниот град]] да ја освои [[УЕФА Лигата на шампиони 1999-2000|втората титула во Лигата на шампионите во три години]], постигнувајќи гол во победата од 3–0 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] во целосно [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2000 година|шпанското финале]].<ref name=CL1>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2000/may/24/championsleague.sport1|title=Real Madrid 3–0 Valencia|newspaper=[[The Guardian]]|date=24 May 2000|access-date=7 April 2016}}</ref> Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2000–2001|следната сезона]], тој ја освоил првата од двете титули во првенството со клубот и постигнал вкупно десет гола, вклучувајќи четири во осум настапи во Лигата на шампионите каде испаднале во полуфиналето од подоцнежниот шампион [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]; тој, исто така, ги пропуштил последните недели поради повреда. Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2001–2002|сезоната 2001–2002]], Реал не успеал да ја одбрани титулата во првенството откако загубиле од Валенсија. Мориентес ја продолжи својата голгетерска форма, постигнувајќи 18 првенствени гола во само 25 настапи како стартер, со шест настапи како замена. Тој, исто така, постигнал пет гола во победата од 7–0 над {{Fb team (N) Las Palmas}}, пропуштајќи двоен [[хет-трик]] откако промашил [[Пенал (фудбал)|пенал]] кон крајот на натпреварот.<ref>{{cite news|url=http://www.abc.es/hemeroteca/historico-10-02-2002/abc/Deportes/7-0-cinco-goles-de-morientes-al-las-palmas_77345.html|title=7–0: Cinco goles de Morientes al Las Palmas|trans-title=7–0: Five goals from Morientes to Las Palmas|newspaper=ABC|language=es|date=10 February 2002|access-date=7 April 2016}}</ref> Тој завршил втор на листата на стрелците, изедначен со [[Патрик Клајверт]] и единствено зад [[Диего Тристан]] од [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]].<ref>{{cite news|url=https://www.lavozdegalicia.es/noticia/deportes/2002/05/12/tristan-coge-testigo-dejo-bebeto-depor/0003_1083831.htm|title=Tristán coge el testigo que dejó Bebeto en el Dépor|trans-title=Tristán picks up where Bebeto left off at Dépor|newspaper=[[La Voz de Galicia]]|first=A.|last=Andrade|language=es|date=12 May 2002|access-date=24 March 2021}}</ref> ''„Кралевите“'' биле успешни во [[УЕФА Лига на шампиони 2001-2002|Лигата на шампионите]], откако го победиле [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] – тој играл во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] и го освои својот трет личен победнички медал во натпреварувањето.<ref name=CL2>{{cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind=128/newsId=23850.html|title=Madrid win ninth European crown|publisher=UEFA|date=15 May 2002|access-date=7 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20020606223553/http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind%3D128/newsId%3D23850.html|archive-date=6 June 2002}}</ref> Во летото 2002 година, Реал Мадрид ја потпишале бразилската суперѕвезда [[Роналдо]] од [[ФК Интер|Интер]]. Ова ги поттикнало гласините дека Мориентес наскоро ќе замине, а наводно заинтересирани за неговите услуги биле [[ФК Барселона|Барселона]] и [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] - првите наводно биле на работ да го потпишат играчот за околу 22 милиони евра, но трансферот пропаднал поради неподготвеноста на Барса да ги исполни неговите барања за плата. На крајот, тој одлучил да остане, но како што се предвидувало, не играл толку многу по доаѓањето на Роналдо, кој бил претпочитан во почетната постава заедно со Раул. На крајот, тој паднал во хиерархијата на напаѓачите дури и зад [[Гути]] и [[Хавиер Портиљо (шпански фудбалер)|Хавиер Портиљо]]<ref>{{cite news|url=https://as.com/masdeporte/2003/02/04/polideportivo/1044335794_850215.html|title=Morientes no tomará una decisión hasta junio|trans-title=Morientes will not decide until June|newspaper=[[Diario AS]]|first=Tomás|last=Roncero|language=es|date=5 February 2003|access-date=24 March 2021}}</ref> и, за време на победата на домашен терен против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] во февруари 2003 година – 2–1 во [[УЕФА Лига на шампиони 2002-2003|Лигата на шампионите]] – бил вмешан во многу публицитетизирана расправија со тренерот [[Висенте дел Боске]], при што играчот наводно го навредил тренерот откако бил повикан да влезе на теренот како трета замена во последните минути;<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/2003/02/21/futbol/1045837809.html|title=Del Bosque admite el grave incidente con Morientes|trans-title=Del Bosque admits serious incident with Morientes|newspaper=El Mundo|language=es|date=21 February 2003|access-date=8 April 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0191-0e6a6115a3bd-7dc3fc991c61-1000--waiting-game-for-madrid-strikers/|title=Waiting game for Madrid strikers|first=Simon|last=Hart|publisher=UEFA|date=14 May 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> во зимскиот трансферен прозорец, и покрај континуираните гласини за трансфер во Тотенхем, Сарагоса, [[ФК Рома|Рома]] и [[ФК Милан|Милан]], тој останал во клубот до крајот на сезоната, а тимот ја освоил титулата во првенството, при што играчот имал вкупно 19 настапи (од кои три биле како стартер) и постигнал пет гола. ===Позајмицата во Монако и враќање во Реал Мадрид=== На почетокот на сезоната 2003–2004, било очигледно дека Мориентес не бил повеќе дел од плановите на Реал. По долги, но на крајот неуспешни преговори во врска со договор за позајмица во [[Германија|германскиот]] клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], тој на крајот бил позајмен на [[ФК Монако|Монако]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaad70e7610-f9dd92401c26-1000--morientes-loaned-to-monaco/|title=Morientes loaned to Monaco|publisher=UEFA|date=31 August 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што одиграл многу добро, постигнувајќи 10 гола во 28 настапи во првенството, кое монегаските го завршиле на третото место. Сепак, во [[УЕФА Лига на шампиони 2003–2004|Лигата на шампионите]], тој оставил уште посилен впечаток, завршувајќи како најдобар стрелец за сезоната со девет гола:<ref name=TOPSCORER>{{cite news|url=https://www.monaco-tribune.com/en/2020/04/remembering-morientes-champions-league-heroics-vs-real-madrid-in-2004/|title=Remembering Morientes' Champions League heroics vs. Real Madrid in 2004|newspaper=Monaco Tribune|first=Edward|last=Stratmann|date=7 April 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> во четвртфиналето на натпреварувањето, Монако се сретнал со Реал Мадрид,<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaac8be8514-4731120dd7a9-1000--away-trip-takes-morientes-home/|title=Away trip takes Morientes home|publisher=UEFA|first=Adrian|last=Clarke|date=24 March 2004|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што постигнал клучен гол во првиот натпревар (загубен со 4–2 на гостински терен); во вториот натпревар, тој повторно го пронашол патот до мрежата, а неговиот тим победи со 3–1, со што вкупниот резултат гласел 5–5 па поради [[Правило за гол во гости|правилото за повеќе постигнати голови во гости]] Монако се пласирал во следната рунда.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad3e94fa1-7d2d6812cba9-1000--madrid-felled-by-morientes/|title=Madrid felled by Morientes|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=6 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> Тој, исто така, постигнал гол во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Челси|Челси]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad8578cc2-8e0ee151cbda-1000--ten-man-monaco-dazzle-chelsea/|title=Ten-man Monaco dazzle Chelsea|publisher=UEFA|first=Matt|last=Spiro|date=20 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019d-0e6ade23dc21-3e936e323194-1000--morientes-has-the-final-say/|title=Morientes has the final say|publisher=UEFA|first=Trevor|last=Haylett|date=5 May 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> но не можел да го спречи поразот од 3–0 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2004 година|финалето]] од [[ФК Порто|Порто]], одиграно на [[АуфШалке Арена|АуфШалке арената]] во [[Гелзенкирхен]].<ref name=CL3>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/champions_league/3718645.stm|title=Porto 3–0 Monaco|publisher=[[BBC Sport]]|date=26 May 2004|access-date=23 March 2021}}</ref> Откако се вратил во Реал Мадрид на почетокот на сезоната [[ФК Реал Мадрид сезона 2004–2005|сезоната 2004–05]], надежите на Мориентес да се пробие во тимот биле дополнително намалени со доаѓањето на [[Мајкл Овен]] од [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за голема сума.<ref>{{cite news|url=https://as.com/futbol/2004/10/19/mas_futbol/1098136804_850215.html|title=Morientes: "Si me voy del Madrid, Mónaco será mi primera elección"|trans-title=Morientes: "If I leave Madrid, Monaco will by my first option"|newspaper=Diario AS|language=es|date=19 October 2004|access-date=24 March 2021}}</ref> Тој настапил во 13 првенствени натпревари (сите како замена) без постигнати голови, по што се преселил во Ливерпул во јануари 2005 година за сума од 9,3 милиони евра.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01a5-0ea6de1cfbc5-ab256330b427-1000--morientes-lured-by-liverpool/|title=Morientes lured by Liverpool|publisher=UEFA|date=12 January 2005|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговиот престој на [[Сантјаго Бернабеу]], тој одиграл 272 натпревари за ''„Лос Бланкос“'' во сите натпреварувања, постигнувајќи точно 100 гола и освојувајќи 8 трофеи со клубот.<ref>{{cite web|url=https://espndeportes.espn.com/futbol/espana/nota/_/id/7007466/keylor-navas-leyenda-del-real-madrid-fernando-morientes-declaraciones|title=Fernando Morientes: "Keylor Navas es una leyenda viviente del Real Madrid C.F"|trans-title=Fernando Morientes: "Keylor Navas is a Real Madrid C.F living legend"|publisher=[[ESPN Deportes]]|first=Keish|last=Gómez Muñoz|language=es|date=3 June 2020|access-date=25 March 2021}}</ref> ===Ливерпул=== [[File:Morientes.jpg|thumb|left|Мориентес играјќи за {{Fb team (N) Liverpool}} во август 2005 година]] Откако му се приклучил на Ливерпул, Мориентес го имал своето деби за ''„црвените“'' на 15 јануари 2005 година против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], започнувајќи го натпреварот во поразот на домашен терен со 0–1.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4150631.stm|title=Liverpool 0–1 Man Utd|publisher=BBC Sport|date=15 January 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за клубот на 1 февруари, израмнувајќи го резултатот со удар од околу 18 метри во победата од 2–1 над [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]],<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4221109.stm|title=Charlton 1–2 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=1 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> и четири дена подоцна го постигнал својот прв гол на [[Енфилд]] за да ја отвори победата од 3–1 над [[ФК Фулам|Фулам]] по само девет минути игра.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4218231.stm|title=Liverpool 3–1 Fulham|publisher=BBC Sport|date=5 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Со оглед на тоа што настапил за Реал Мадрид тој немал право да игра за Ливерпул (поради правилото кое дозволувало настап само за еден клуб) во [[УЕФА Лига на шампиони 2004–2005|Лигата на шампионите]],<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2005/apr/03/newsstory.europeanfootball1|title=Rafa trusts in fate and Gerrard|newspaper=The Guardian|first=Paul|last=Wilson|date=3 April 2005|access-date=2 May 2019}}</ref> каде клубот имал победничка одисеја по успехот над Милан во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2005 година|финалето на натпреварувањето]].<ref name=VAVEL/> На 10 август 2005 година, Мориентес постигнал голови во двете полувремиња од победата од 3–1 на гости против [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] во првиот натпревар од третото квалификациско коло за [[УЕФА Лига на шампиони 2005-2006|Лигата на шампионите]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/4133918.stm|title=CSKA Sofia 1–3 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=10 August 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Неговата форма во Премиер лигата била неконзистентна, но на 10 декември, тој постигнал два гола во рок од пет минути во победата од 2–0 на домашен терен над [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]], нивниот седми натпревар по ред.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4494768.stm|title=Liverpool 2–0 Middlesbrough|publisher=BBC Sport|date=10 December 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> На 21 март 2006 година, тој постигнал гол во победата од 7–0 над [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[ФА куп 2005–2006#Четвртфинале|четвртфиналето]] на [[ФА купот]], завршувајќи ја акцијата по центаршутот на [[Стивен Џерард]] по само три минути откако влегол во игра на местото на [[Питер Крауч]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4820136.stm|title=Birmingham 0–7 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=21 March 2006|access-date=6 April 2016}}</ref> Ливерпул на крајот го освоил турнирот, а Мориентес го заменил [[Хари Кјуел]] на почетокот на второто полувреме од [[Финале на ФА купот во 2006 година|финалето]] против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4756045.stm|title=Liverpool 3–3 West Ham (aet)|publisher=BBC Sport|date=13 May 2006|access-date=8 April 2016}}</ref> Мориентес постигнал вкупно 12 гола во 61 настап во дресот на Ливерпул, додавајќи го исто така и трофејот во [[Суперкуп на УЕФА 2005|Суперкупот на УЕФА 2005]] во својата ризница, а бил и на поразената страна во финалињата на Лига купот и Светското клупско првенство 2005.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/el-moro-a-modern-spanish-great|title=El Moro: A modern Spanish great|publisher=[[Sportskeeda]]|first=Ameya|last=Uday Ghag|date=16 August 2012|access-date=23 March 2021}}</ref> На крајот, тој не успеал да го оправда своето реноме во Ливерпул, заминувајќи после само година и половина.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/1374081-liverpools-striking-woes-five-goal-scorers-that-flopped-at-anfield|title=Liverpool's striking woes: Five goal scorers who flopped at Anfield|publisher=[[Bleacher Report]]|first=Steven|last=Rothwell|date=19 October 2012|access-date=18 March 2024}}</ref> ===Валенсија=== Кон крајот на мај 2006 година, Мориентес потпишал за [[ФК Валенсија|Валенсија]] за сума од околу 3 милиони фунти.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01b5-0f8489d36594-683a4670d70f-1000--valencia-calling-for-morientes/|title=Valencia calling for Morientes|publisher=UEFA|date=26 May 2006|access-date=27 December 2024}}</ref> Враќањето во татковината му годи и набрзо тој почнал да ја враќа својата форма, постигнувајќи гол на своето деби во лигата - победата од 2–1 на домашен терен против Бетис<ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/uk/en/report/203769/report.html?soccernet=true&cc=5739|title=Valencia 2–1 Real Betis|publisher=[[ESPN FC|ESPN Soccernet]]|date=26 August 2006|access-date=12 November 2012}}</ref> – и исто така [[Список на хет-трикови во УЕФА Лигата на шампионите|постигнал хет-трик]] во неговиот прв [[УЕФА Лига на шампиони 2006–2007|натпревар во Лигата на шампионите]] против [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01b9-0ea86bfee7f7-597e070042f1-1000--points-matter-most-for-morientes/|title=Points matter most for Morientes|publisher=UEFA|first=Graham|last=Wood|date=13 September 2006|access-date=17 June 2010}}</ref> Тој се поврзал добро со својот партнер во нападот [[Давид Виља]]<ref>{{cite news|url=https://www.superdeporte.es/valencia/4478/morientes-encuentra-villa-media-naranja/2195.html|title=Morientes encuentra en Villa a su "media naranja"|trans-title=Morientes finds in Villa his "significant other"|newspaper=[[Super Deporte]]|language=es|date=2 October 2006|access-date=23 March 2021}}</ref> и постигнал 12 гола во 24 натпревари, а исто така, бил и најдобар стрелец на тимот во Лигата на шампионите со 7 гола; неговата добра форма во текот на сезоната 2006–2007, исто така, му донела можност да се врати во репрезентацијата.<ref>{{cite news|url=https://diariouf.com/2020/06/06/se-puede-considerar-a-morientes-una-leyenda-del-valencia/|title=¿Se puede considerar a Morientes una leyenda del Valencia?|trans-title=Can Morientes be considered a Valencia legend?|newspaper=Diario UF|first=Pablo|last=Granero Lacruz|language=es|date=6 June 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> ==Титули== ===Клупски=== ; Реал Мадрид *'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 2 : 2000-2001, 2002-2003 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 1 : 2001 *'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3 : 1997-1998, 1999-2000, 2001-2002 *'''[[Интерконтинентален куп]]''' : 2 : 1998, 2002 ; Ливерпул *'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : 1 : 2005-2006 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА|Суперкуп на Европа]]''' : 1 : 2005 ; Валенсија *'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' : 1 : 2007-2008 ; Олимпик Марсеј *'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1 : 2009-2010 *'''{{Трофеј-Куп на Франција}} [[Фудбалски куп на Франција|Куп на Франција]]''' : 1 : 2009-2010 ===Репрезентативни=== ; Шпанија под 21 година *'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година}} [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европско првенство за играчи под 21 година]]''' : 1 : 1998 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Шпанија |image3=Flag of Spain.svg }} *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на fbref] *[https://www.transfermarkt.com/fernando-morientes/profil/spieler/7531 Фернандо Мориентес на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/79744/fernando-morientes Фернандо Мориентес на espn] *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на whoscored] {{Navboxes |title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] |bg= #FFFFFF |fg= #002C5F |list1= {{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}} }} {{Состав на Шпанија на СП фудбал 1998}} {{Најдобри стрелци на УЕФА Лигата на шампионите}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мориентес, Фернандо}} [[Категорија:Родени во 1976 година]] [[Категорија:Шпански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Валенсија]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 1998]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2002]] [[Категорија:Фудбалери од Ла Лига]] [[Категорија:Живи луѓе]] ksoiog9m4zpryrhg43rkui6m4webdvs 5537559 5537389 2026-04-10T23:19:33Z Carshalton 30527 5537559 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | name = Фернандо Мориентес | image = [[File:Fernando Morientes 2019.jpg|150px]] | fullname = Фернандо Мориентес Санчес | birth_date = {{birth date and age|1976|4|5|df=y}} | birth_place = [[Сиљерос]], [[Шпанија]] | nationality = {{flagsport|ESP}} [[Шпанија]] | height = {{height|m=1.84}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 2010 <small>(34 г.)</small> | currentclub = | youthyears1 = 1992–1993 | youthclubs1 = {{Fb team Albacete}} | years1 = 1993–1995 | caps1 = 27 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Albacete}} | years2 = 1995–1997 | caps2 = 36 | goals2 = 14 | clubs2 = {{Fb team Real Zaragoza}} | years3 = 1997–2005 | caps3 = 183 | goals3 = 72 | clubs3 = {{Fb team Real Madrid}} | years4 = 1996–2004 | caps4 = 28 | goals4 = 10 | clubs4 = →{{Fb team Monaco}} | years5 = 2005–2006 | caps5 = 41 | goals5 = 8 | clubs5 = {{Fb team Liverpool}} | years6 = 2006–2009 | caps6 = 66 | goals6 = 19 | clubs6 = {{Fb team Valencia}} | years7 = 2009–2010 | caps7 = 12 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Olympique Marseille}} | nationalyears1 = 1993–1994 | nationalcaps1 = 12 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија 18]] | nationalyears2 = 1995 | nationalcaps2 = 5 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 20 години|Шпанија 20]] | nationalyears3 = 1995-1998 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 4 | nationalteam3 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија 21]] | nationalyears4 = 1996 | nationalcaps4 = 2 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|ESP}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија (олимп.)]] | nationalyears5 = 1998–2007 | nationalcaps5 = 47 | nationalgoals5 = 27 | nationalteam5 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] | manageryears1 = 2012–2014 | managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid}}&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<small>(Млади)</small> | manageryears2 = 2015–2016 | managerclubs2 = {{Fb team Fuenlabrada}} }} '''Фернандо Мориентес Санчес''' (роден на [[5 април]] [[1976]], во [[Сиљерос]]) — [[Шпанија|шпански]] [[Тренер|фудбалски тренер]] и поранешен [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. ==Биографија== Роден е во [[Сиљерос]], [[Касерес (Шпанија)|Касерес]], [[Екстремадура]]. Тој се преселил во [[Сонсека]] во провинцијата [[Толедо (покраина)|Толедо]] на четиригодишна возраст.<ref>{{cite news|url=https://www.abc.es/espana/castilla-la-mancha/toledo/deportes/abci-entrevista-morientes-morientes-peores-recuerdos-siempre-tienen-lesiones-201512182157_noticia.html|title=Morientes: "Los peores recuerdos siempre tienen que ver con las lesiones"|trans-title=Morientes: "The worst memories are always related to injuries"|newspaper=[[ABC (newspaper)|ABC]]|first=Juan Antonio|last=Pérez|language=es|date=19 December 2015|access-date=8 August 2019}}</ref> Неговиот прекар бил ''„Ел Моро“''.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/it/notizie/il-moro-morientes-dal-bernabeu-a-capri-senza-battere-rigori/13vs1cpek52clz28bq2pafd2d|title=Il 'Moro' Morientes: dal Bernabeu a Capri, senza battere rigori}}</ref> Тој се појавува на насловната страница на видео играта ''„[[FIFA Football 2005]]“'' облечен во дресот на неговиот национален тим, заедно со [[Патрик Виера]] и [[Андриј Шевченко]]. ==Технички карактеристики== Тој бил напаѓач кој имал одлична визија за играта, но исто така бил вешт и во играта во воздухот како и во ослободувањето.<ref name=ritratto>{{Cite news|author=Giuseppe Calabrese|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/07/13/tecnico-forte-di-testa-bomber-nato-ritratto.html|title=Tecnico, forte di testa, bomber nato Ritratto di Huntelaar, il dopo-Toni|publisher=la Repubblica|date=13 јули 2006|page=8|access-date=24 јуни 2021}}</ref> Повеќе се потпирал на техниката отколку на силата.<ref name=ritratto/> ==Клупска кариера== ===Албасете и Реал Сарагоса=== Откако со семејството се преселил во Толедо, Мориентес ја започнал својата фудбалска кариера на 16-годишна возраст во екипата на [[ФК Албасете|Албасете]]. Своето деби со клубот во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го имал на 7 ноември 1993 година, влегувајќи како замена во 75-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Тенерифе|Тенерифе]] загубен со резултат 2-3.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca-paginas.mundodeportivo.com/EMD01/HEM/1993/11/08/MD19931108-020.pdf|title=El Tenerife europeo le hace un roto al Albacete|trans-title=European Tenerife tear Albacete a new one|newspaper=[[Mundo Deportivo]]|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=8 November 1993|access-date=15 January 2018}}</ref> Откако во првата сезона одиграл само 4 натпревари во следната добил можност да игра поредовно. На 23 октомври 1994 година, набргу откако влегол во игра како замена во првото полувреме за [[Алберто Монтеагудо]], Мориентес го постигнал својот прв гол, отворајќи го резултатот во домашната победа од 2–0 над [[ФК Расинг Сантандер|Расинг Сантандер]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/24/pagina-23/1296175/pdf.html|title=Óscar marca otro gol de sombrero|trans-title=Óscar scores another chip|newspaper=Mundo Deportivo|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=24 October 1994|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го имал својот прв старт една недела подоцна во поразот од 5–1 од [[ФК Еспањол|Еспањол]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/31/pagina-2/1305185/pdf.html|title=El Español entusiasma|trans-title=Exciting Español|newspaper=Mundo Deportivo|first=Andrés|last=Astruells|language=es|date=31 October 1994|access-date=15 January 2018}}</ref> Својата [[Примера Дивисио (Шпанија) 1994–1995|втора сезона]] ја завршил со вкупно пет гола во 20 првенствени натпревари; дополнително, тој постигнал голови и во двата натпревари од успехот со вкупен резултат 3–2 во двомечот против бранителот на титулата [[Реал Сарагоса]] во осминафиналето на [[Фудбалски куп на Шпанија 1994–1995|Купот на Шпанија]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/02/16/pagina-19/1294555/pdf.html|title=Cae el campeón|trans-title=The champions fall|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=16 February 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес потпишал со Сарагоса во 1995 година, каде што поминал уште две сезони, честопати како партнер во нападот на [[Дани Гарсија (фудбалер 1974)|Дани]], производ на младинскиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref name=VAVEL>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/2017/11/14/real-zaragoza/847733-yo-jugue-en-el-real-zaragoza-fernando-morientes.html|title=Yo jugué en el Real Zaragoza: Fernando Morientes|trans-title=I played for Real Zaragoza: Fernando Morientes|publisher=[[Vavel]]|first=Jorge|last=Urriza Arpal|language=es|date=14 November 2017|access-date=23 March 2021}}</ref> Тој го имал своето деби на 9 септември на гостински терен против [[Реал Бетис]], постигнувајќи гол по 48 минути, но бил [[Црвен картон|исклучен]] седум минути подоцна поради удирање на противничкиот играч [[Хаиме Кесада|Хаиме]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/09/10/pagina-18/1310215/pdf.html|title=El Betis aplasta al Zaragoza|trans-title=Betis crush Zaragoza|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Gómez|language=es|date=10 September 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> На 10 јануари следната година, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во победата од 3–2 над [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] во [[Фудбалски куп на Шпанија 1995-1996|купот]];<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/01/11/pagina-23/1334263/pdf.html|title=Morientes, pesadilla del Athletic|trans-title=Morientes, Athletic's nightmare|newspaper=Mundo Deportivo|first=Eduardo|last=Castañeda|language=es|date=11 January 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> истиот подвиг тој го повторил и во лигата на 3 февруари во победата од 4–1 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] на [[Ла Ромареда]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/02/04/pagina-21/1338077/pdf.html|title=La alegría vuelve a La Romareda|trans-title=Joy returns to La Romareda|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=4 February 1996|access-date=6 April 2016}}</ref> Во дресот на Сарагоса, Мориентес поминал две сезони постигнувајќи двоцифрен број на голови во првенството и во двете (13 во првата и 15 во втората). ===Реал Мадрид=== Настапите на Мориентес за Сарагоса го привлекле вниманието на шпанскиот гигант [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], кој го купил играчот во летото 1997 година за околу 6,6 милиони евра. Првично, како замена за веќе етаблираните [[Предраг Мијатовиќ]] и [[Давор Шукер]], тој завршил како стартер и постигнал 12 гола во 33 натпревари во својата прва сезона, најмногу во тимот (два повеќе од веќе споменатите двајца напаѓачи како и од чудото од младинскиот систем [[Раул Гонсалес|Раул]]); тимот завршил четврти во лигата, но ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во [[УЕФА Лига на шампиони 1997-1998|сезоната 1997–1998]]. Мориентес имал многу добра сезона 1998–1999, постигнувајќи 19 голови во лигата и постигнувајќи вкупно 25 на 38 натпревари. Тој продолжил да прикажува врвен фудбал во [[ФК Реал Мадрид сезона 1999–2000|сезоната 1999–2000]], постигнувајќи 19 гола и завршувајќи како најдобар стрелец на Реал во годината во која исто така помогнал тимот од [[Мадрид|главниот град]] да ја освои [[УЕФА Лигата на шампиони 1999-2000|втората титула во Лигата на шампионите во три години]], постигнувајќи гол во победата од 3–0 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] во целосно [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2000 година|шпанското финале]].<ref name=CL1>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2000/may/24/championsleague.sport1|title=Real Madrid 3–0 Valencia|newspaper=[[The Guardian]]|date=24 May 2000|access-date=7 April 2016}}</ref> Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2000–2001|следната сезона]], тој ја освоил првата од двете титули во првенството со клубот и постигнал вкупно десет гола, вклучувајќи четири во осум настапи во Лигата на шампионите каде испаднале во полуфиналето од подоцнежниот шампион [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]; тој, исто така, ги пропуштил последните недели поради повреда. Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2001–2002|сезоната 2001–2002]], Реал не успеал да ја одбрани титулата во првенството откако загубиле од Валенсија. Мориентес ја продолжи својата голгетерска форма, постигнувајќи 18 првенствени гола во само 25 настапи како стартер, со шест настапи како замена. Тој, исто така, постигнал пет гола во победата од 7–0 над {{Fb team (N) Las Palmas}}, пропуштајќи двоен [[хет-трик]] откако промашил [[Пенал (фудбал)|пенал]] кон крајот на натпреварот.<ref>{{cite news|url=http://www.abc.es/hemeroteca/historico-10-02-2002/abc/Deportes/7-0-cinco-goles-de-morientes-al-las-palmas_77345.html|title=7–0: Cinco goles de Morientes al Las Palmas|trans-title=7–0: Five goals from Morientes to Las Palmas|newspaper=ABC|language=es|date=10 February 2002|access-date=7 April 2016}}</ref> Тој завршил втор на листата на стрелците, изедначен со [[Патрик Клајверт]] и единствено зад [[Диего Тристан]] од [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]].<ref>{{cite news|url=https://www.lavozdegalicia.es/noticia/deportes/2002/05/12/tristan-coge-testigo-dejo-bebeto-depor/0003_1083831.htm|title=Tristán coge el testigo que dejó Bebeto en el Dépor|trans-title=Tristán picks up where Bebeto left off at Dépor|newspaper=[[La Voz de Galicia]]|first=A.|last=Andrade|language=es|date=12 May 2002|access-date=24 March 2021}}</ref> ''„Кралевите“'' биле успешни во [[УЕФА Лига на шампиони 2001-2002|Лигата на шампионите]], откако го победиле [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] – тој играл во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] и го освои својот трет личен победнички медал во натпреварувањето.<ref name=CL2>{{cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind=128/newsId=23850.html|title=Madrid win ninth European crown|publisher=UEFA|date=15 May 2002|access-date=7 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20020606223553/http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind%3D128/newsId%3D23850.html|archive-date=6 June 2002}}</ref> Во летото 2002 година, Реал Мадрид ја потпишале бразилската суперѕвезда [[Роналдо]] од [[ФК Интер|Интер]]. Ова ги поттикнало гласините дека Мориентес наскоро ќе замине, а наводно заинтересирани за неговите услуги биле [[ФК Барселона|Барселона]] и [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] - првите наводно биле на работ да го потпишат играчот за околу 22 милиони евра, но трансферот пропаднал поради неподготвеноста на Барса да ги исполни неговите барања за плата. На крајот, тој одлучил да остане, но како што се предвидувало, не играл толку многу по доаѓањето на Роналдо, кој бил претпочитан во почетната постава заедно со Раул. На крајот, тој паднал во хиерархијата на напаѓачите дури и зад [[Гути]] и [[Хавиер Портиљо (шпански фудбалер)|Хавиер Портиљо]]<ref>{{cite news|url=https://as.com/masdeporte/2003/02/04/polideportivo/1044335794_850215.html|title=Morientes no tomará una decisión hasta junio|trans-title=Morientes will not decide until June|newspaper=[[Diario AS]]|first=Tomás|last=Roncero|language=es|date=5 February 2003|access-date=24 March 2021}}</ref> и, за време на победата на домашен терен против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] во февруари 2003 година – 2–1 во [[УЕФА Лига на шампиони 2002-2003|Лигата на шампионите]] – бил вмешан во многу публицитетизирана расправија со тренерот [[Висенте дел Боске]], при што играчот наводно го навредил тренерот откако бил повикан да влезе на теренот како трета замена во последните минути;<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/2003/02/21/futbol/1045837809.html|title=Del Bosque admite el grave incidente con Morientes|trans-title=Del Bosque admits serious incident with Morientes|newspaper=El Mundo|language=es|date=21 February 2003|access-date=8 April 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0191-0e6a6115a3bd-7dc3fc991c61-1000--waiting-game-for-madrid-strikers/|title=Waiting game for Madrid strikers|first=Simon|last=Hart|publisher=UEFA|date=14 May 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> во зимскиот трансферен прозорец, и покрај континуираните гласини за трансфер во Тотенхем, Сарагоса, [[ФК Рома|Рома]] и [[ФК Милан|Милан]], тој останал во клубот до крајот на сезоната, а тимот ја освоил титулата во првенството, при што играчот имал вкупно 19 настапи (од кои три биле како стартер) и постигнал пет гола. ===Позајмицата во Монако и враќање во Реал Мадрид=== На почетокот на сезоната 2003–2004, било очигледно дека Мориентес не бил повеќе дел од плановите на Реал. По долги, но на крајот неуспешни преговори во врска со договор за позајмица во [[Германија|германскиот]] клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], тој на крајот бил позајмен на [[ФК Монако|Монако]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaad70e7610-f9dd92401c26-1000--morientes-loaned-to-monaco/|title=Morientes loaned to Monaco|publisher=UEFA|date=31 August 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што одиграл многу добро, постигнувајќи 10 гола во 28 настапи во првенството, кое монегаските го завршиле на третото место. Сепак, во [[УЕФА Лига на шампиони 2003–2004|Лигата на шампионите]], тој оставил уште посилен впечаток, завршувајќи како најдобар стрелец за сезоната со девет гола:<ref name=TOPSCORER>{{cite news|url=https://www.monaco-tribune.com/en/2020/04/remembering-morientes-champions-league-heroics-vs-real-madrid-in-2004/|title=Remembering Morientes' Champions League heroics vs. Real Madrid in 2004|newspaper=Monaco Tribune|first=Edward|last=Stratmann|date=7 April 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> во четвртфиналето на натпреварувањето, Монако се сретнал со Реал Мадрид,<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaac8be8514-4731120dd7a9-1000--away-trip-takes-morientes-home/|title=Away trip takes Morientes home|publisher=UEFA|first=Adrian|last=Clarke|date=24 March 2004|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што постигнал клучен гол во првиот натпревар (загубен со 4–2 на гостински терен); во вториот натпревар, тој повторно го пронашол патот до мрежата, а неговиот тим победи со 3–1, со што вкупниот резултат гласел 5–5 па поради [[Правило за гол во гости|правилото за повеќе постигнати голови во гости]] Монако се пласирал во следната рунда.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad3e94fa1-7d2d6812cba9-1000--madrid-felled-by-morientes/|title=Madrid felled by Morientes|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=6 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> Тој, исто така, постигнал гол во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Челси|Челси]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad8578cc2-8e0ee151cbda-1000--ten-man-monaco-dazzle-chelsea/|title=Ten-man Monaco dazzle Chelsea|publisher=UEFA|first=Matt|last=Spiro|date=20 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019d-0e6ade23dc21-3e936e323194-1000--morientes-has-the-final-say/|title=Morientes has the final say|publisher=UEFA|first=Trevor|last=Haylett|date=5 May 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> но не можел да го спречи поразот од 3–0 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2004 година|финалето]] од [[ФК Порто|Порто]], одиграно на [[АуфШалке Арена|АуфШалке арената]] во [[Гелзенкирхен]].<ref name=CL3>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/champions_league/3718645.stm|title=Porto 3–0 Monaco|publisher=[[BBC Sport]]|date=26 May 2004|access-date=23 March 2021}}</ref> Откако се вратил во Реал Мадрид на почетокот на сезоната [[ФК Реал Мадрид сезона 2004–2005|сезоната 2004–05]], надежите на Мориентес да се пробие во тимот биле дополнително намалени со доаѓањето на [[Мајкл Овен]] од [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за голема сума.<ref>{{cite news|url=https://as.com/futbol/2004/10/19/mas_futbol/1098136804_850215.html|title=Morientes: "Si me voy del Madrid, Mónaco será mi primera elección"|trans-title=Morientes: "If I leave Madrid, Monaco will by my first option"|newspaper=Diario AS|language=es|date=19 October 2004|access-date=24 March 2021}}</ref> Тој настапил во 13 првенствени натпревари (сите како замена) без постигнати голови, по што се преселил во Ливерпул во јануари 2005 година за сума од 9,3 милиони евра.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01a5-0ea6de1cfbc5-ab256330b427-1000--morientes-lured-by-liverpool/|title=Morientes lured by Liverpool|publisher=UEFA|date=12 January 2005|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговиот престој на [[Сантјаго Бернабеу]], тој одиграл 272 натпревари за ''„Лос Бланкос“'' во сите натпреварувања, постигнувајќи точно 100 гола и освојувајќи 8 трофеи со клубот.<ref>{{cite web|url=https://espndeportes.espn.com/futbol/espana/nota/_/id/7007466/keylor-navas-leyenda-del-real-madrid-fernando-morientes-declaraciones|title=Fernando Morientes: "Keylor Navas es una leyenda viviente del Real Madrid C.F"|trans-title=Fernando Morientes: "Keylor Navas is a Real Madrid C.F living legend"|publisher=[[ESPN Deportes]]|first=Keish|last=Gómez Muñoz|language=es|date=3 June 2020|access-date=25 March 2021}}</ref> ===Ливерпул=== [[File:Morientes.jpg|thumb|left|Мориентес играјќи за {{Fb team (N) Liverpool}} во август 2005 година]] Откако му се приклучил на Ливерпул, Мориентес го имал своето деби за ''„црвените“'' на 15 јануари 2005 година против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], започнувајќи го натпреварот во поразот на домашен терен со 0–1.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4150631.stm|title=Liverpool 0–1 Man Utd|publisher=BBC Sport|date=15 January 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за клубот на 1 февруари, израмнувајќи го резултатот со удар од околу 18 метри во победата од 2–1 над [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]],<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4221109.stm|title=Charlton 1–2 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=1 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> и четири дена подоцна го постигнал својот прв гол на [[Енфилд]] за да ја отвори победата од 3–1 над [[ФК Фулам|Фулам]] по само девет минути игра.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4218231.stm|title=Liverpool 3–1 Fulham|publisher=BBC Sport|date=5 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Со оглед на тоа што настапил за Реал Мадрид тој немал право да игра за Ливерпул (поради правилото кое дозволувало настап само за еден клуб) во [[УЕФА Лига на шампиони 2004–2005|Лигата на шампионите]],<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2005/apr/03/newsstory.europeanfootball1|title=Rafa trusts in fate and Gerrard|newspaper=The Guardian|first=Paul|last=Wilson|date=3 April 2005|access-date=2 May 2019}}</ref> каде клубот имал победничка одисеја по успехот над Милан во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2005 година|финалето на натпреварувањето]].<ref name=VAVEL/> На 10 август 2005 година, Мориентес постигнал голови во двете полувремиња од победата од 3–1 на гости против [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] во првиот натпревар од третото квалификациско коло за [[УЕФА Лига на шампиони 2005-2006|Лигата на шампионите]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/4133918.stm|title=CSKA Sofia 1–3 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=10 August 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Неговата форма во Премиер лигата била неконзистентна, но на 10 декември, тој постигнал два гола во рок од пет минути во победата од 2–0 на домашен терен над [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]], нивниот седми натпревар по ред.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4494768.stm|title=Liverpool 2–0 Middlesbrough|publisher=BBC Sport|date=10 December 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> На 21 март 2006 година, тој постигнал гол во победата од 7–0 над [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[ФА куп 2005–2006#Четвртфинале|четвртфиналето]] на [[ФА купот]], завршувајќи ја акцијата по центаршутот на [[Стивен Џерард]] по само три минути откако влегол во игра на местото на [[Питер Крауч]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4820136.stm|title=Birmingham 0–7 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=21 March 2006|access-date=6 April 2016}}</ref> Ливерпул на крајот го освоил турнирот, а Мориентес го заменил [[Хари Кјуел]] на почетокот на второто полувреме од [[Финале на ФА купот во 2006 година|финалето]] против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4756045.stm|title=Liverpool 3–3 West Ham (aet)|publisher=BBC Sport|date=13 May 2006|access-date=8 April 2016}}</ref> Мориентес постигнал вкупно 12 гола во 61 настап во дресот на Ливерпул, додавајќи го исто така и трофејот во [[Суперкуп на УЕФА 2005|Суперкупот на УЕФА 2005]] во својата ризница, а бил и на поразената страна во финалињата на Лига купот и Светското клупско првенство 2005.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/el-moro-a-modern-spanish-great|title=El Moro: A modern Spanish great|publisher=[[Sportskeeda]]|first=Ameya|last=Uday Ghag|date=16 August 2012|access-date=23 March 2021}}</ref> На крајот, тој не успеал да го оправда своето реноме во Ливерпул, заминувајќи после само година и половина.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/1374081-liverpools-striking-woes-five-goal-scorers-that-flopped-at-anfield|title=Liverpool's striking woes: Five goal scorers who flopped at Anfield|publisher=[[Bleacher Report]]|first=Steven|last=Rothwell|date=19 October 2012|access-date=18 March 2024}}</ref> ===Валенсија=== Кон крајот на мај 2006 година, Мориентес потпишал за [[ФК Валенсија|Валенсија]] за сума од околу 3 милиони фунти.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01b5-0f8489d36594-683a4670d70f-1000--valencia-calling-for-morientes/|title=Valencia calling for Morientes|publisher=UEFA|date=26 May 2006|access-date=27 December 2024}}</ref> Враќањето во татковината му годи и набрзо тој почнал да ја враќа својата форма, постигнувајќи гол на своето деби во лигата - победата од 2–1 на домашен терен против Бетис<ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/uk/en/report/203769/report.html?soccernet=true&cc=5739|title=Valencia 2–1 Real Betis|publisher=[[ESPN FC|ESPN Soccernet]]|date=26 August 2006|access-date=12 November 2012}}</ref> – и исто така [[Список на хет-трикови во УЕФА Лигата на шампионите|постигнал хет-трик]] во неговиот прв [[УЕФА Лига на шампиони 2006–2007|натпревар во Лигата на шампионите]] против [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01b9-0ea86bfee7f7-597e070042f1-1000--points-matter-most-for-morientes/|title=Points matter most for Morientes|publisher=UEFA|first=Graham|last=Wood|date=13 September 2006|access-date=17 June 2010}}</ref> Тој се поврзал добро со својот партнер во нападот [[Давид Виља]]<ref>{{cite news|url=https://www.superdeporte.es/valencia/4478/morientes-encuentra-villa-media-naranja/2195.html|title=Morientes encuentra en Villa a su "media naranja"|trans-title=Morientes finds in Villa his "significant other"|newspaper=[[Super Deporte]]|language=es|date=2 October 2006|access-date=23 March 2021}}</ref> и постигнал 12 гола во 24 натпревари, а исто така, бил и најдобар стрелец на тимот во Лигата на шампионите со 7 гола. [[Податотека:Casillas a por todas (2795198549).jpg|thumb|Мориентес (лево) во судир со [[Икер Касиљас]], голманот на Реал Мадрид, за време на [[Суперкуп на Шпанија 2008|Суперкупот на Шпанија 2008]]]] За [[ФК Валенсија сезона 2007–2008|сезоната 2007–2008]], на Мориентес и Виља во нападот сила им се придружиле [[Никола Жигиќ]] и [[Хавиер Арисменди]]. Сепак, сезоната била разочарувачка, бидејќи „Лос Че“ биле елиминирани од Лигата на шампионите откако завршиле четврти во групата, а менаџерот [[Кике Санчес Флорес]] бил отпуштен по лошата форма. Тој се повредил во декември 2007 година, поради што отсуствувал од терените речиси три месеци, и се вратил во тимот против Севиља на 15 март 2008 година;<ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/valencia-estrena-presidente-sevilla-aspira-liga-campeones.html|title=El Valencia estrena presidente ante el Sevilla, que aspira a la Liga de Campeones|trans-title=Valencia with presidential debut against Sevilla, who are Champions League candidates|newspaper=[[Público (Spain)|Público]]|language=es|date=14 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/1-2-sevilla-avanza-europa-agrava-crisis-valencia.html|title=1–2. El Sevilla avanza hacia Europa y agrava la crisis del Valencia|trans-title=1–2. Sevilla move towards Europe and worsen Valencia's crisis|newspaper=Público|language=es|date=16 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес, исто така, влегол од клупата за резерви за да го постигне третиот и последен гол во победата на Валенсија од 3–1 над [[ФК Хетафе|Хетафе]] во финалето на [[Фудбалски куп на Шпанија|Купот на Шпанија]] следниот месец.<ref name=COPA>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01cc-0f84d6aba216-f6437c0be3f0-1000--morientes-glad-as-valencia-get-relief/|title=Morientes glad as Valencia get relief|publisher=UEFA|first=Lucy|last=Turner|date=17 April 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес пропуштил уште неколку натпревари откако бил хоспитализиран кон крајот на април поради болки во стомакот и треска.<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundo/2008/04/22/valencia/1208878163.html|title=Fernando Morientes, ingresado de madrugada con un fuerte dolor abdominal y fiebre|trans-title=Fernando Morientes, admitted to hospital in early morning with strong abdominal pains and fever|newspaper=El Mundo|language=es|date=22 April 2008|access-date=12 November 2012}}</ref> Тој бил пуштен од болница на време за последните два натпревари од сезоната, но не играл во ниту еден од нив. Својата трета и последна сезона во Валенсија ја започнал како неискористена замена во првиот натпревар од првенството, додека во вториот запишал неколку минути само влегувајќи од клупата. Својот прв настап од почетната постава го имал во [[УЕФА Лига Европа|Купот на УЕФА]] во натпреварот против [[ФК Маритимо|Маритимо]], во кој го постигнал единствениот гол со соло акција во 12-тата минута за да и донесе успех на својата екипа во Португалија.<ref>{{cite news|url=http://futbol.as.com/futbol/2008/09/18/mas_futbol/1221688818_850215.html|title=El Valencia, con muy poco, encarrila su clasificación|trans-title=Valencia, showing very little, are all but qualified|newspaper=Diario AS|language=es|date=18 September 2008|access-date=4 March 2014}}</ref> Поодминатите веќе фудбалски години во кои се наоѓал Мориентес како и формата на Виља и [[Хуан Мата]], сепак, довеле до тоа тој да има драстично намален број на настапи во првенството; сепак, тој завршил како најдобар стрелец на клубот Купот на УЕФА со три гола на седум натпревари, турнир во кој Валенсија го завршила своето учество во шеснаесттина финалето.<ref>{{cite news|url=https://www.elmundo.es/elmundodeporte/2009/05/27/futbol/1243439778.html|title=Morientes se despide del Valencia|trans-title=Morientes bids farewell to Valencia|newspaper=El Mundo|language=es|date=27 May 2009|access-date=23 March 2021}}</ref> ==Титули== ===Клупски=== ; Реал Мадрид *'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 2 : 2000-2001, 2002-2003 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 1 : 2001 *'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3 : 1997-1998, 1999-2000, 2001-2002 *'''[[Интерконтинентален куп]]''' : 2 : 1998, 2002 ; Ливерпул *'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : 1 : 2005-2006 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА|Суперкуп на Европа]]''' : 1 : 2005 ; Валенсија *'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' : 1 : 2007-2008 ; Олимпик Марсеј *'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1 : 2009-2010 *'''{{Трофеј-Куп на Франција}} [[Фудбалски куп на Франција|Куп на Франција]]''' : 1 : 2009-2010 ===Репрезентативни=== ; Шпанија под 21 година *'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година}} [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европско првенство за играчи под 21 година]]''' : 1 : 1998 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Шпанија |image3=Flag of Spain.svg }} *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на fbref] *[https://www.transfermarkt.com/fernando-morientes/profil/spieler/7531 Фернандо Мориентес на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/79744/fernando-morientes Фернандо Мориентес на espn] *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на whoscored] {{Navboxes |title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] |bg= #FFFFFF |fg= #002C5F |list1= {{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}} }} {{Состав на Шпанија на СП фудбал 1998}} {{Најдобри стрелци на УЕФА Лигата на шампионите}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мориентес, Фернандо}} [[Категорија:Родени во 1976 година]] [[Категорија:Шпански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Валенсија]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 1998]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2002]] [[Категорија:Фудбалери од Ла Лига]] [[Категорија:Живи луѓе]] 981sfmmt1wf2i77xw9mkly0m28bydb8 5537562 5537559 2026-04-10T23:32:56Z Carshalton 30527 5537562 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | name = Фернандо Мориентес | image = [[File:Fernando Morientes 2019.jpg|150px]] | fullname = Фернандо Мориентес Санчес | birth_date = {{birth date and age|1976|4|5|df=y}} | birth_place = [[Сиљерос]], [[Шпанија]] | nationality = {{flagsport|ESP}} [[Шпанија]] | height = {{height|m=1.84}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 2010 <small>(34 г.)</small> | currentclub = | youthyears1 = 1992–1993 | youthclubs1 = {{Fb team Albacete}} | years1 = 1993–1995 | caps1 = 27 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Albacete}} | years2 = 1995–1997 | caps2 = 36 | goals2 = 14 | clubs2 = {{Fb team Real Zaragoza}} | years3 = 1997–2005 | caps3 = 183 | goals3 = 72 | clubs3 = {{Fb team Real Madrid}} | years4 = 1996–2004 | caps4 = 28 | goals4 = 10 | clubs4 = →{{Fb team Monaco}} | years5 = 2005–2006 | caps5 = 41 | goals5 = 8 | clubs5 = {{Fb team Liverpool}} | years6 = 2006–2009 | caps6 = 66 | goals6 = 19 | clubs6 = {{Fb team Valencia}} | years7 = 2009–2010 | caps7 = 12 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Olympique Marseille}} | nationalyears1 = 1993–1994 | nationalcaps1 = 12 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија 18]] | nationalyears2 = 1995 | nationalcaps2 = 5 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 20 години|Шпанија 20]] | nationalyears3 = 1995-1998 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 4 | nationalteam3 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија 21]] | nationalyears4 = 1996 | nationalcaps4 = 2 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|ESP}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија (олимп.)]] | nationalyears5 = 1998–2007 | nationalcaps5 = 47 | nationalgoals5 = 27 | nationalteam5 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] | manageryears1 = 2012–2014 | managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid}}&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<small>(Млади)</small> | manageryears2 = 2015–2016 | managerclubs2 = {{Fb team Fuenlabrada}} }} '''Фернандо Мориентес Санчес''' (роден на [[5 април]] [[1976]], во [[Сиљерос]]) — [[Шпанија|шпански]] [[Тренер|фудбалски тренер]] и поранешен [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. ==Биографија== Роден е во [[Сиљерос]], [[Касерес (Шпанија)|Касерес]], [[Екстремадура]]. Тој се преселил во [[Сонсека]] во провинцијата [[Толедо (покраина)|Толедо]] на четиригодишна возраст.<ref>{{cite news|url=https://www.abc.es/espana/castilla-la-mancha/toledo/deportes/abci-entrevista-morientes-morientes-peores-recuerdos-siempre-tienen-lesiones-201512182157_noticia.html|title=Morientes: "Los peores recuerdos siempre tienen que ver con las lesiones"|trans-title=Morientes: "The worst memories are always related to injuries"|newspaper=[[ABC (newspaper)|ABC]]|first=Juan Antonio|last=Pérez|language=es|date=19 December 2015|access-date=8 August 2019}}</ref> Неговиот прекар бил ''„Ел Моро“''.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/it/notizie/il-moro-morientes-dal-bernabeu-a-capri-senza-battere-rigori/13vs1cpek52clz28bq2pafd2d|title=Il 'Moro' Morientes: dal Bernabeu a Capri, senza battere rigori}}</ref> Тој се појавува на насловната страница на видео играта ''„[[FIFA Football 2005]]“'' облечен во дресот на неговиот национален тим, заедно со [[Патрик Виера]] и [[Андриј Шевченко]]. ==Технички карактеристики== Тој бил напаѓач кој имал одлична визија за играта, но исто така бил вешт и во играта во воздухот како и во ослободувањето.<ref name=ritratto>{{Cite news|author=Giuseppe Calabrese|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/07/13/tecnico-forte-di-testa-bomber-nato-ritratto.html|title=Tecnico, forte di testa, bomber nato Ritratto di Huntelaar, il dopo-Toni|publisher=la Repubblica|date=13 јули 2006|page=8|access-date=24 јуни 2021}}</ref> Повеќе се потпирал на техниката отколку на силата.<ref name=ritratto/> ==Клупска кариера== ===Албасете и Реал Сарагоса=== Откако со семејството се преселил во Толедо, Мориентес ја започнал својата фудбалска кариера на 16-годишна возраст во екипата на [[ФК Албасете|Албасете]]. Своето деби со клубот во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го имал на 7 ноември 1993 година, влегувајќи како замена во 75-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Тенерифе|Тенерифе]] загубен со резултат 2-3.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca-paginas.mundodeportivo.com/EMD01/HEM/1993/11/08/MD19931108-020.pdf|title=El Tenerife europeo le hace un roto al Albacete|trans-title=European Tenerife tear Albacete a new one|newspaper=[[Mundo Deportivo]]|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=8 November 1993|access-date=15 January 2018}}</ref> Откако во првата сезона одиграл само 4 натпревари во следната добил можност да игра поредовно. На 23 октомври 1994 година, набргу откако влегол во игра како замена во првото полувреме за [[Алберто Монтеагудо]], Мориентес го постигнал својот прв гол, отворајќи го резултатот во домашната победа од 2–0 над [[ФК Расинг Сантандер|Расинг Сантандер]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/24/pagina-23/1296175/pdf.html|title=Óscar marca otro gol de sombrero|trans-title=Óscar scores another chip|newspaper=Mundo Deportivo|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=24 October 1994|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го имал својот прв старт една недела подоцна во поразот од 5–1 од [[ФК Еспањол|Еспањол]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/31/pagina-2/1305185/pdf.html|title=El Español entusiasma|trans-title=Exciting Español|newspaper=Mundo Deportivo|first=Andrés|last=Astruells|language=es|date=31 October 1994|access-date=15 January 2018}}</ref> Својата [[Примера Дивисио (Шпанија) 1994–1995|втора сезона]] ја завршил со вкупно пет гола во 20 првенствени натпревари; дополнително, тој постигнал голови и во двата натпревари од успехот со вкупен резултат 3–2 во двомечот против бранителот на титулата [[Реал Сарагоса]] во осминафиналето на [[Фудбалски куп на Шпанија 1994–1995|Купот на Шпанија]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/02/16/pagina-19/1294555/pdf.html|title=Cae el campeón|trans-title=The champions fall|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=16 February 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес потпишал со Сарагоса во 1995 година, каде што поминал уште две сезони, честопати како партнер во нападот на [[Дани Гарсија (фудбалер 1974)|Дани]], производ на младинскиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref name=VAVEL>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/2017/11/14/real-zaragoza/847733-yo-jugue-en-el-real-zaragoza-fernando-morientes.html|title=Yo jugué en el Real Zaragoza: Fernando Morientes|trans-title=I played for Real Zaragoza: Fernando Morientes|publisher=[[Vavel]]|first=Jorge|last=Urriza Arpal|language=es|date=14 November 2017|access-date=23 March 2021}}</ref> Тој го имал своето деби на 9 септември на гостински терен против [[Реал Бетис]], постигнувајќи гол по 48 минути, но бил [[Црвен картон|исклучен]] седум минути подоцна поради удирање на противничкиот играч [[Хаиме Кесада|Хаиме]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/09/10/pagina-18/1310215/pdf.html|title=El Betis aplasta al Zaragoza|trans-title=Betis crush Zaragoza|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Gómez|language=es|date=10 September 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> На 10 јануари следната година, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во победата од 3–2 над [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] во [[Фудбалски куп на Шпанија 1995-1996|купот]];<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/01/11/pagina-23/1334263/pdf.html|title=Morientes, pesadilla del Athletic|trans-title=Morientes, Athletic's nightmare|newspaper=Mundo Deportivo|first=Eduardo|last=Castañeda|language=es|date=11 January 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> истиот подвиг тој го повторил и во лигата на 3 февруари во победата од 4–1 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] на [[Ла Ромареда]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/02/04/pagina-21/1338077/pdf.html|title=La alegría vuelve a La Romareda|trans-title=Joy returns to La Romareda|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=4 February 1996|access-date=6 April 2016}}</ref> Во дресот на Сарагоса, Мориентес поминал две сезони постигнувајќи двоцифрен број на голови во првенството и во двете (13 во првата и 15 во втората). ===Реал Мадрид=== Настапите на Мориентес за Сарагоса го привлекле вниманието на шпанскиот гигант [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], кој го купил играчот во летото 1997 година за околу 6,6 милиони евра. Првично, како замена за веќе етаблираните [[Предраг Мијатовиќ]] и [[Давор Шукер]], тој завршил како стартер и постигнал 12 гола во 33 натпревари во својата прва сезона, најмногу во тимот (два повеќе од веќе споменатите двајца напаѓачи како и од чудото од младинскиот систем [[Раул Гонсалес|Раул]]); тимот завршил четврти во лигата, но ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во [[УЕФА Лига на шампиони 1997-1998|сезоната 1997–1998]]. Мориентес имал многу добра сезона 1998–1999, постигнувајќи 19 голови во лигата и постигнувајќи вкупно 25 на 38 натпревари. Тој продолжил да прикажува врвен фудбал во [[ФК Реал Мадрид сезона 1999–2000|сезоната 1999–2000]], постигнувајќи 19 гола и завршувајќи како најдобар стрелец на Реал во годината во која исто така помогнал тимот од [[Мадрид|главниот град]] да ја освои [[УЕФА Лигата на шампиони 1999-2000|втората титула во Лигата на шампионите во три години]], постигнувајќи гол во победата од 3–0 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] во целосно [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2000 година|шпанското финале]].<ref name=CL1>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2000/may/24/championsleague.sport1|title=Real Madrid 3–0 Valencia|newspaper=[[The Guardian]]|date=24 May 2000|access-date=7 April 2016}}</ref> Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2000–2001|следната сезона]], тој ја освоил првата од двете титули во првенството со клубот и постигнал вкупно десет гола, вклучувајќи четири во осум настапи во Лигата на шампионите каде испаднале во полуфиналето од подоцнежниот шампион [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]. Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2001–2002|сезоната 2001–2002]], Реал не успеал да ја одбрани титулата во првенството откако загубиле од Валенсија. Мориентес ја продолжи својата голгетерска форма, постигнувајќи 18 првенствени гола во само 25 настапи како стартер, со шест настапи како замена. Тој, исто така, постигнал пет гола во победата од 7–0 над {{Fb team (N) Las Palmas}}, пропуштајќи двоен [[хет-трик]] откако промашил [[Пенал (фудбал)|пенал]] кон крајот на натпреварот.<ref>{{cite news|url=http://www.abc.es/hemeroteca/historico-10-02-2002/abc/Deportes/7-0-cinco-goles-de-morientes-al-las-palmas_77345.html|title=7–0: Cinco goles de Morientes al Las Palmas|trans-title=7–0: Five goals from Morientes to Las Palmas|newspaper=ABC|language=es|date=10 February 2002|access-date=7 April 2016}}</ref> Тој завршил втор на листата на стрелците, изедначен со [[Патрик Клајверт]] и единствено зад [[Диего Тристан]] од [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]].<ref>{{cite news|url=https://www.lavozdegalicia.es/noticia/deportes/2002/05/12/tristan-coge-testigo-dejo-bebeto-depor/0003_1083831.htm|title=Tristán coge el testigo que dejó Bebeto en el Dépor|trans-title=Tristán picks up where Bebeto left off at Dépor|newspaper=[[La Voz de Galicia]]|first=A.|last=Andrade|language=es|date=12 May 2002|access-date=24 March 2021}}</ref> ''„Кралевите“'' биле успешни во [[УЕФА Лига на шампиони 2001-2002|Лигата на шампионите]], откако го победиле [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] – тој играл во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] и го освои својот трет личен победнички медал во натпреварувањето.<ref name=CL2>{{cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind=128/newsId=23850.html|title=Madrid win ninth European crown|publisher=UEFA|date=15 May 2002|access-date=7 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20020606223553/http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind%3D128/newsId%3D23850.html|archive-date=6 June 2002}}</ref> Во летото 2002 година, Реал Мадрид ја потпишале бразилската суперѕвезда [[Роналдо]] од [[ФК Интер|Интер]]. Ова ги поттикнало гласините дека Мориентес наскоро ќе замине, а наводно заинтересирани за неговите услуги биле [[ФК Барселона|Барселона]] и [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] - првите наводно биле на работ да го потпишат играчот за околу 22 милиони евра, но трансферот пропаднал поради неподготвеноста на Барса да ги исполни неговите барања за плата. На крајот, тој одлучил да остане, но како што се предвидувало, не играл толку многу по доаѓањето на Роналдо, кој бил претпочитан во почетната постава заедно со Раул. На крајот, тој паднал во хиерархијата на напаѓачите дури и зад [[Гути]] и [[Хавиер Портиљо (шпански фудбалер)|Хавиер Портиљо]]<ref>{{cite news|url=https://as.com/masdeporte/2003/02/04/polideportivo/1044335794_850215.html|title=Morientes no tomará una decisión hasta junio|trans-title=Morientes will not decide until June|newspaper=[[Diario AS]]|first=Tomás|last=Roncero|language=es|date=5 February 2003|access-date=24 March 2021}}</ref> и, за време на победата на домашен терен против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] во февруари 2003 година – 2–1 во [[УЕФА Лига на шампиони 2002-2003|Лигата на шампионите]] – бил вмешан во многу публицитетизирана расправија со тренерот [[Висенте дел Боске]], при што играчот наводно го навредил тренерот откако бил повикан да влезе на теренот како трета замена во последните минути;<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/2003/02/21/futbol/1045837809.html|title=Del Bosque admite el grave incidente con Morientes|trans-title=Del Bosque admits serious incident with Morientes|newspaper=El Mundo|language=es|date=21 February 2003|access-date=8 April 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0191-0e6a6115a3bd-7dc3fc991c61-1000--waiting-game-for-madrid-strikers/|title=Waiting game for Madrid strikers|first=Simon|last=Hart|publisher=UEFA|date=14 May 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> во зимскиот трансферен прозорец, и покрај континуираните гласини за трансфер во Тотенхем, Сарагоса, [[ФК Рома|Рома]] и [[ФК Милан|Милан]], тој останал во клубот до крајот на сезоната, а тимот ја освоил титулата во првенството, при што играчот имал вкупно 19 настапи (од кои три биле како стартер) и постигнал пет гола. ===Позајмицата во Монако и враќање во Реал Мадрид=== На почетокот на сезоната 2003–2004, било очигледно дека Мориентес не бил повеќе дел од плановите на Реал. По долги, но на крајот неуспешни преговори во врска со договор за позајмица во [[Германија|германскиот]] клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], тој на крајот бил позајмен на [[ФК Монако|Монако]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaad70e7610-f9dd92401c26-1000--morientes-loaned-to-monaco/|title=Morientes loaned to Monaco|publisher=UEFA|date=31 August 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што одиграл многу добро, постигнувајќи 10 гола во 28 настапи во првенството, кое монегаските го завршиле на третото место. Сепак, во [[УЕФА Лига на шампиони 2003–2004|Лигата на шампионите]], тој оставил уште посилен впечаток, завршувајќи како најдобар стрелец за сезоната со девет гола:<ref name=TOPSCORER>{{cite news|url=https://www.monaco-tribune.com/en/2020/04/remembering-morientes-champions-league-heroics-vs-real-madrid-in-2004/|title=Remembering Morientes' Champions League heroics vs. Real Madrid in 2004|newspaper=Monaco Tribune|first=Edward|last=Stratmann|date=7 April 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> во четвртфиналето на натпреварувањето, Монако се сретнал со Реал Мадрид,<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaac8be8514-4731120dd7a9-1000--away-trip-takes-morientes-home/|title=Away trip takes Morientes home|publisher=UEFA|first=Adrian|last=Clarke|date=24 March 2004|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што постигнал клучен гол во првиот натпревар (загубен со 4–2 на гостински терен); во вториот натпревар, тој повторно го пронашол патот до мрежата, а неговиот тим победи со 3–1, со што вкупниот резултат гласел 5–5 па поради [[Правило за гол во гости|правилото за повеќе постигнати голови во гости]] Монако се пласирал во следната рунда.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad3e94fa1-7d2d6812cba9-1000--madrid-felled-by-morientes/|title=Madrid felled by Morientes|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=6 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> Тој, исто така, постигнал гол во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Челси|Челси]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad8578cc2-8e0ee151cbda-1000--ten-man-monaco-dazzle-chelsea/|title=Ten-man Monaco dazzle Chelsea|publisher=UEFA|first=Matt|last=Spiro|date=20 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019d-0e6ade23dc21-3e936e323194-1000--morientes-has-the-final-say/|title=Morientes has the final say|publisher=UEFA|first=Trevor|last=Haylett|date=5 May 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> но не можел да го спречи поразот од 3–0 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2004 година|финалето]] од [[ФК Порто|Порто]], одиграно на [[АуфШалке Арена|АуфШалке арената]] во [[Гелзенкирхен]].<ref name=CL3>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/champions_league/3718645.stm|title=Porto 3–0 Monaco|publisher=[[BBC Sport]]|date=26 May 2004|access-date=23 March 2021}}</ref> Откако се вратил во Реал Мадрид на почетокот на сезоната [[ФК Реал Мадрид сезона 2004–2005|сезоната 2004–05]], надежите на Мориентес да се пробие во тимот биле дополнително намалени со доаѓањето на [[Мајкл Овен]] од [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за голема сума.<ref>{{cite news|url=https://as.com/futbol/2004/10/19/mas_futbol/1098136804_850215.html|title=Morientes: "Si me voy del Madrid, Mónaco será mi primera elección"|trans-title=Morientes: "If I leave Madrid, Monaco will by my first option"|newspaper=Diario AS|language=es|date=19 October 2004|access-date=24 March 2021}}</ref> Тој настапил во 13 првенствени натпревари (сите како замена) без постигнати голови, по што се преселил во Ливерпул во јануари 2005 година за сума од 9,3 милиони евра.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01a5-0ea6de1cfbc5-ab256330b427-1000--morientes-lured-by-liverpool/|title=Morientes lured by Liverpool|publisher=UEFA|date=12 January 2005|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговиот престој на [[Сантјаго Бернабеу]], тој одиграл 272 натпревари за ''„Лос Бланкос“'' во сите натпреварувања, постигнувајќи точно 100 гола и освојувајќи 8 трофеи со клубот.<ref>{{cite web|url=https://espndeportes.espn.com/futbol/espana/nota/_/id/7007466/keylor-navas-leyenda-del-real-madrid-fernando-morientes-declaraciones|title=Fernando Morientes: "Keylor Navas es una leyenda viviente del Real Madrid C.F"|trans-title=Fernando Morientes: "Keylor Navas is a Real Madrid C.F living legend"|publisher=[[ESPN Deportes]]|first=Keish|last=Gómez Muñoz|language=es|date=3 June 2020|access-date=25 March 2021}}</ref> ===Ливерпул=== [[File:Morientes.jpg|thumb|left|Мориентес играјќи за {{Fb team (N) Liverpool}} во август 2005 година]] Откако му се приклучил на Ливерпул, Мориентес го имал своето деби за ''„црвените“'' на 15 јануари 2005 година против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], започнувајќи го натпреварот во поразот на домашен терен со 0–1.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4150631.stm|title=Liverpool 0–1 Man Utd|publisher=BBC Sport|date=15 January 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за клубот на 1 февруари, израмнувајќи го резултатот со удар од околу 18 метри во победата од 2–1 над [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]],<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4221109.stm|title=Charlton 1–2 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=1 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> и четири дена подоцна го постигнал својот прв гол на [[Енфилд]] за да ја отвори победата од 3–1 над [[ФК Фулам|Фулам]] по само девет минути игра.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4218231.stm|title=Liverpool 3–1 Fulham|publisher=BBC Sport|date=5 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Со оглед на тоа што настапил за Реал Мадрид тој немал право да игра за Ливерпул (поради правилото кое дозволувало настап само за еден клуб) во [[УЕФА Лига на шампиони 2004–2005|Лигата на шампионите]],<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2005/apr/03/newsstory.europeanfootball1|title=Rafa trusts in fate and Gerrard|newspaper=The Guardian|first=Paul|last=Wilson|date=3 April 2005|access-date=2 May 2019}}</ref> каде клубот имал победничка одисеја по успехот над Милан во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2005 година|финалето на натпреварувањето]].<ref name=VAVEL/> На 10 август 2005 година, Мориентес постигнал голови во двете полувремиња од победата од 3–1 на гости против [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] во првиот натпревар од третото квалификациско коло за [[УЕФА Лига на шампиони 2005-2006|Лигата на шампионите]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/4133918.stm|title=CSKA Sofia 1–3 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=10 August 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Неговата форма во Премиер лигата била неконзистентна, но на 10 декември, тој постигнал два гола во рок од пет минути во победата од 2–0 на домашен терен над [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]], нивниот седми натпревар по ред.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4494768.stm|title=Liverpool 2–0 Middlesbrough|publisher=BBC Sport|date=10 December 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> На 21 март 2006 година, тој постигнал гол во победата од 7–0 над [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[ФА куп 2005–2006#Четвртфинале|четвртфиналето]] на [[ФА купот]], завршувајќи ја акцијата по центаршутот на [[Стивен Џерард]] по само три минути откако влегол во игра на местото на [[Питер Крауч]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4820136.stm|title=Birmingham 0–7 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=21 March 2006|access-date=6 April 2016}}</ref> Ливерпул на крајот го освоил турнирот, а Мориентес го заменил [[Хари Кјуел]] на почетокот на второто полувреме од [[Финале на ФА купот во 2006 година|финалето]] против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4756045.stm|title=Liverpool 3–3 West Ham (aet)|publisher=BBC Sport|date=13 May 2006|access-date=8 April 2016}}</ref> Мориентес постигнал вкупно 12 гола во 61 настап во дресот на Ливерпул, додавајќи го исто така и трофејот во [[Суперкуп на УЕФА 2005|Суперкупот на УЕФА 2005]] во својата ризница, а бил и на поразената страна во финалињата на Лига купот и Светското клупско првенство 2005.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/el-moro-a-modern-spanish-great|title=El Moro: A modern Spanish great|publisher=[[Sportskeeda]]|first=Ameya|last=Uday Ghag|date=16 August 2012|access-date=23 March 2021}}</ref> На крајот, тој не успеал да го оправда своето реноме во Ливерпул, заминувајќи после само година и половина.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/1374081-liverpools-striking-woes-five-goal-scorers-that-flopped-at-anfield|title=Liverpool's striking woes: Five goal scorers who flopped at Anfield|publisher=[[Bleacher Report]]|first=Steven|last=Rothwell|date=19 October 2012|access-date=18 March 2024}}</ref> ===Валенсија=== Кон крајот на мај 2006 година, Мориентес потпишал за [[ФК Валенсија|Валенсија]] за сума од околу 3 милиони фунти.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01b5-0f8489d36594-683a4670d70f-1000--valencia-calling-for-morientes/|title=Valencia calling for Morientes|publisher=UEFA|date=26 May 2006|access-date=27 December 2024}}</ref> Враќањето во татковината му годи и набрзо тој почнал да ја враќа својата форма, постигнувајќи гол на своето деби во лигата - победата од 2–1 на домашен терен против Бетис<ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/uk/en/report/203769/report.html?soccernet=true&cc=5739|title=Valencia 2–1 Real Betis|publisher=[[ESPN FC|ESPN Soccernet]]|date=26 August 2006|access-date=12 November 2012}}</ref> – и исто така [[Список на хет-трикови во УЕФА Лигата на шампионите|постигнал хет-трик]] во неговиот прв [[УЕФА Лига на шампиони 2006–2007|натпревар во Лигата на шампионите]] против [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01b9-0ea86bfee7f7-597e070042f1-1000--points-matter-most-for-morientes/|title=Points matter most for Morientes|publisher=UEFA|first=Graham|last=Wood|date=13 September 2006|access-date=17 June 2010}}</ref> Тој се поврзал добро со својот партнер во нападот [[Давид Виља]]<ref>{{cite news|url=https://www.superdeporte.es/valencia/4478/morientes-encuentra-villa-media-naranja/2195.html|title=Morientes encuentra en Villa a su "media naranja"|trans-title=Morientes finds in Villa his "significant other"|newspaper=[[Super Deporte]]|language=es|date=2 October 2006|access-date=23 March 2021}}</ref> и постигнал 12 гола во 24 натпревари, а исто така, бил и најдобар стрелец на тимот во Лигата на шампионите со 7 гола. [[Податотека:Casillas a por todas (2795198549).jpg|thumb|Мориентес (лево) во судир со [[Икер Касиљас]], голманот на Реал Мадрид, за време на [[Суперкуп на Шпанија 2008|Суперкупот на Шпанија 2008]]]] За [[ФК Валенсија сезона 2007–2008|сезоната 2007–2008]], на Мориентес и Виља во нападот сила им се придружиле [[Никола Жигиќ]] и [[Хавиер Арисменди]]. Сепак, сезоната била разочарувачка, бидејќи „Лос Че“ биле елиминирани од Лигата на шампионите откако завршиле четврти во групата, а менаџерот [[Кике Санчес Флорес]] бил отпуштен по лошата форма. Тој се повредил во декември 2007 година, поради што отсуствувал од терените речиси три месеци, и се вратил во тимот против Севиља на 15 март 2008 година;<ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/valencia-estrena-presidente-sevilla-aspira-liga-campeones.html|title=El Valencia estrena presidente ante el Sevilla, que aspira a la Liga de Campeones|trans-title=Valencia with presidential debut against Sevilla, who are Champions League candidates|newspaper=[[Público (Spain)|Público]]|language=es|date=14 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/1-2-sevilla-avanza-europa-agrava-crisis-valencia.html|title=1–2. El Sevilla avanza hacia Europa y agrava la crisis del Valencia|trans-title=1–2. Sevilla move towards Europe and worsen Valencia's crisis|newspaper=Público|language=es|date=16 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес, исто така, влегол од клупата за резерви за да го постигне третиот и последен гол во победата на Валенсија од 3–1 над [[ФК Хетафе|Хетафе]] во финалето на [[Фудбалски куп на Шпанија|Купот на Шпанија]] следниот месец.<ref name=COPA>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01cc-0f84d6aba216-f6437c0be3f0-1000--morientes-glad-as-valencia-get-relief/|title=Morientes glad as Valencia get relief|publisher=UEFA|first=Lucy|last=Turner|date=17 April 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес пропуштил уште неколку натпревари откако бил хоспитализиран кон крајот на април поради болки во стомакот и треска.<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundo/2008/04/22/valencia/1208878163.html|title=Fernando Morientes, ingresado de madrugada con un fuerte dolor abdominal y fiebre|trans-title=Fernando Morientes, admitted to hospital in early morning with strong abdominal pains and fever|newspaper=El Mundo|language=es|date=22 April 2008|access-date=12 November 2012}}</ref> Тој бил пуштен од болница на време за последните два натпревари од сезоната, но не играл во ниту еден од нив. Својата трета и последна сезона во Валенсија ја започнал како неискористена замена во првиот натпревар од првенството, додека во вториот запишал неколку минути само влегувајќи од клупата. Својот прв настап од почетната постава го имал во [[УЕФА Лига Европа|Купот на УЕФА]] во натпреварот против [[ФК Маритимо|Маритимо]], во кој го постигнал единствениот гол со соло акција во 12-тата минута за да и донесе успех на својата екипа во Португалија.<ref>{{cite news|url=http://futbol.as.com/futbol/2008/09/18/mas_futbol/1221688818_850215.html|title=El Valencia, con muy poco, encarrila su clasificación|trans-title=Valencia, showing very little, are all but qualified|newspaper=Diario AS|language=es|date=18 September 2008|access-date=4 March 2014}}</ref> Поодминатите веќе фудбалски години во кои се наоѓал Мориентес како и формата на Виља и [[Хуан Мата]], сепак, довеле до тоа тој да има драстично намален број на настапи во првенството; сепак, тој завршил како најдобар стрелец на клубот Купот на УЕФА со три гола на седум натпревари, турнир во кој Валенсија го завршила своето учество во шеснаесттина финалето.<ref>{{cite news|url=https://www.elmundo.es/elmundodeporte/2009/05/27/futbol/1243439778.html|title=Morientes se despide del Valencia|trans-title=Morientes bids farewell to Valencia|newspaper=El Mundo|language=es|date=27 May 2009|access-date=23 March 2021}}</ref> ===Олимпик Марсеј=== На 27 јули 2009 година, Мориентес се согласил на едногодишен договор со [[Франција|францускиот]] клуб [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]] приклучувајќи му се со слободен трансфер пришто повторно се соединил со неговиот поранешен тренер од Монако, [[Дидје Дешан]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0254-0d7c872de92e-ae07ca3e12df-1000--abriel-and-morientes-swell-om-ranks/|title=Abriel and Morientes swell OM ranks|publisher=UEFA|date=28 July 2009|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговата [[ФК Олимпик Марсеј сезона 2009–2010|единствена сезона во клубот]], тој бил четврти избор од петте напаѓачи во тимот,<ref>{{cite web|url=https://www.footmercato.net/a2077154335107266774-le-flop-de-lannee-saccroche-a-lom|title=Le flop de l’année s’accroche à l’OM|trans-title=The flop of the year clings to OM|publisher=Foot Mercato|first=Sébastien|last=Denis|language=fr|date=28 May 2010|access-date=22 July 2025}}</ref> така што, неговиот единствен гол во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]] бил постигнат на 26 септември во неговиот прв старт, отворајќи го резултатот во поразот од 3–2 против [[ФК Валенсиен|Валенсиен]].<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/90/french-football/2009/09/26/1524889/valenciennes-3-2-olympique-de-marseille-late-rafael-winner-stuns-|title=Valenciennes 3–2 Olympique de Marseille: Late Rafael winner stuns OM in five-goal thriller|publisher=[[Goal (website)|Goal]]|first=Robin|last=Bairner|date=26 September 2009|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес бил ослободен на 1 јули 2010 година, по меѓусебна согласност.<ref>{{cite web|url=http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|title=Marseille release Morientes from contract|publisher=ESPN Soccernet|date=1 July 2010|access-date=1 July 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20121023065347/http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|archive-date=23 October 2012}}</ref> На 31 август, веќе 34-годишниот Мориентес го објавил своето пензионирање од фудбалот.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/12/spain/2010/08/31/2096468/former-real-madrid-striker-fernando-morientes-announces|title=Former Real Madrid striker Fernando Morientes announces retirement|publisher=Goal|first=Paul|last=Macdonald|date=31 August 2010|access-date=31 August 2010}}</ref> ==Титули== ===Клупски=== ; Реал Мадрид *'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 2 : 2000-2001, 2002-2003 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 1 : 2001 *'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3 : 1997-1998, 1999-2000, 2001-2002 *'''[[Интерконтинентален куп]]''' : 2 : 1998, 2002 ; Ливерпул *'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : 1 : 2005-2006 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА|Суперкуп на Европа]]''' : 1 : 2005 ; Валенсија *'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' : 1 : 2007-2008 ; Олимпик Марсеј *'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1 : 2009-2010 *'''{{Трофеј-Куп на Франција}} [[Фудбалски куп на Франција|Куп на Франција]]''' : 1 : 2009-2010 ===Репрезентативни=== ; Шпанија под 21 година *'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година}} [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европско првенство за играчи под 21 година]]''' : 1 : 1998 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Шпанија |image3=Flag of Spain.svg }} *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на fbref] *[https://www.transfermarkt.com/fernando-morientes/profil/spieler/7531 Фернандо Мориентес на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/79744/fernando-morientes Фернандо Мориентес на espn] *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на whoscored] {{Navboxes |title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] |bg= #FFFFFF |fg= #002C5F |list1= {{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}} }} {{Состав на Шпанија на СП фудбал 1998}} {{Најдобри стрелци на УЕФА Лигата на шампионите}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мориентес, Фернандо}} [[Категорија:Родени во 1976 година]] [[Категорија:Шпански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Валенсија]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 1998]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2002]] [[Категорија:Фудбалери од Ла Лига]] [[Категорија:Живи луѓе]] 5of9urqmp8p7ecfsr2fiwk1r56a1fcb 5537652 5537562 2026-04-11T11:39:49Z Carshalton 30527 5537652 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | name = Фернандо Мориентес | image = [[File:Fernando Morientes 2019.jpg|150px]] | fullname = Фернандо Мориентес Санчес | birth_date = {{birth date and age|1976|4|5|df=y}} | birth_place = [[Сиљерос]], [[Шпанија]] | nationality = {{flagsport|ESP}} [[Шпанија]] | height = {{height|m=1.84}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 2010 <small>(34 г.)</small> | currentclub = | youthyears1 = 1992–1993 | youthclubs1 = {{Fb team Albacete}} | years1 = 1993–1995 | caps1 = 27 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Albacete}} | years2 = 1995–1997 | caps2 = 36 | goals2 = 14 | clubs2 = {{Fb team Real Zaragoza}} | years3 = 1997–2005 | caps3 = 183 | goals3 = 72 | clubs3 = {{Fb team Real Madrid}} | years4 = 1996–2004 | caps4 = 28 | goals4 = 10 | clubs4 = →{{Fb team Monaco}} | years5 = 2005–2006 | caps5 = 41 | goals5 = 8 | clubs5 = {{Fb team Liverpool}} | years6 = 2006–2009 | caps6 = 66 | goals6 = 19 | clubs6 = {{Fb team Valencia}} | years7 = 2009–2010 | caps7 = 12 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Olympique Marseille}} | nationalyears1 = 1993–1994 | nationalcaps1 = 12 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија 18]] | nationalyears2 = 1995 | nationalcaps2 = 5 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 20 години|Шпанија 20]] | nationalyears3 = 1995-1998 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 4 | nationalteam3 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија 21]] | nationalyears4 = 1996 | nationalcaps4 = 2 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|ESP}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија (олимп.)]] | nationalyears5 = 1998–2007 | nationalcaps5 = 47 | nationalgoals5 = 27 | nationalteam5 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] | manageryears1 = 2012–2014 | managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid}}&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<small>(Млади)</small> | manageryears2 = 2015–2016 | managerclubs2 = {{Fb team Fuenlabrada}} }} '''Фернандо Мориентес Санчес''' (роден на [[5 април]] [[1976]], во [[Сиљерос]]) — [[Шпанија|шпански]] [[Тренер|фудбалски тренер]] и поранешен [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. ==Биографија== Роден е во [[Сиљерос]], [[Касерес (Шпанија)|Касерес]], [[Екстремадура]]. Тој се преселил во [[Сонсека]] во провинцијата [[Толедо (покраина)|Толедо]] на четиригодишна возраст.<ref>{{cite news|url=https://www.abc.es/espana/castilla-la-mancha/toledo/deportes/abci-entrevista-morientes-morientes-peores-recuerdos-siempre-tienen-lesiones-201512182157_noticia.html|title=Morientes: "Los peores recuerdos siempre tienen que ver con las lesiones"|trans-title=Morientes: "The worst memories are always related to injuries"|newspaper=[[ABC (newspaper)|ABC]]|first=Juan Antonio|last=Pérez|language=es|date=19 December 2015|access-date=8 August 2019}}</ref> Неговиот прекар бил ''„Ел Моро“''.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/it/notizie/il-moro-morientes-dal-bernabeu-a-capri-senza-battere-rigori/13vs1cpek52clz28bq2pafd2d|title=Il 'Moro' Morientes: dal Bernabeu a Capri, senza battere rigori}}</ref> Тој се појавува на насловната страница на видео играта ''„[[FIFA Football 2005]]“'' облечен во дресот на неговиот национален тим, заедно со [[Патрик Виера]] и [[Андриј Шевченко]]. ==Технички карактеристики== Тој бил напаѓач кој имал одлична визија за играта, но исто така бил вешт и во играта во воздухот како и во ослободувањето.<ref name=ritratto>{{Cite news|author=Giuseppe Calabrese|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/07/13/tecnico-forte-di-testa-bomber-nato-ritratto.html|title=Tecnico, forte di testa, bomber nato Ritratto di Huntelaar, il dopo-Toni|publisher=la Repubblica|date=13 јули 2006|page=8|access-date=24 јуни 2021}}</ref> Повеќе се потпирал на техниката отколку на силата.<ref name=ritratto/> ==Клупска кариера== ===Албасете и Реал Сарагоса=== Откако со семејството се преселил во Толедо, Мориентес ја започнал својата фудбалска кариера на 16-годишна возраст во екипата на [[ФК Албасете|Албасете]]. Своето деби со клубот во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го имал на 7 ноември 1993 година, влегувајќи како замена во 75-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Тенерифе|Тенерифе]] загубен со резултат 2-3.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca-paginas.mundodeportivo.com/EMD01/HEM/1993/11/08/MD19931108-020.pdf|title=El Tenerife europeo le hace un roto al Albacete|trans-title=European Tenerife tear Albacete a new one|newspaper=[[Mundo Deportivo]]|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=8 November 1993|access-date=15 January 2018}}</ref> Откако во првата сезона одиграл само 4 натпревари во следната добил можност да игра поредовно. На 23 октомври 1994 година, набргу откако влегол во игра како замена во првото полувреме за [[Алберто Монтеагудо]], Мориентес го постигнал својот прв гол, отворајќи го резултатот во домашната победа од 2–0 над [[ФК Расинг Сантандер|Расинг Сантандер]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/24/pagina-23/1296175/pdf.html|title=Óscar marca otro gol de sombrero|trans-title=Óscar scores another chip|newspaper=Mundo Deportivo|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=24 October 1994|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го имал својот прв старт една недела подоцна во поразот од 5–1 од [[ФК Еспањол|Еспањол]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/31/pagina-2/1305185/pdf.html|title=El Español entusiasma|trans-title=Exciting Español|newspaper=Mundo Deportivo|first=Andrés|last=Astruells|language=es|date=31 October 1994|access-date=15 January 2018}}</ref> Својата [[Примера Дивисио (Шпанија) 1994–1995|втора сезона]] ја завршил со вкупно пет гола во 20 првенствени натпревари; дополнително, тој постигнал голови и во двата натпревари од успехот со вкупен резултат 3–2 во двомечот против бранителот на титулата [[Реал Сарагоса]] во осминафиналето на [[Фудбалски куп на Шпанија 1994–1995|Купот на Шпанија]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/02/16/pagina-19/1294555/pdf.html|title=Cae el campeón|trans-title=The champions fall|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=16 February 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес потпишал со Сарагоса во 1995 година, каде што поминал уште две сезони, честопати како партнер во нападот на [[Дани Гарсија (фудбалер 1974)|Дани]], производ на младинскиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref name=VAVEL>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/2017/11/14/real-zaragoza/847733-yo-jugue-en-el-real-zaragoza-fernando-morientes.html|title=Yo jugué en el Real Zaragoza: Fernando Morientes|trans-title=I played for Real Zaragoza: Fernando Morientes|publisher=[[Vavel]]|first=Jorge|last=Urriza Arpal|language=es|date=14 November 2017|access-date=23 March 2021}}</ref> Тој го имал своето деби на 9 септември на гостински терен против [[Реал Бетис]], постигнувајќи гол по 48 минути, но бил [[Црвен картон|исклучен]] седум минути подоцна поради удирање на противничкиот играч [[Хаиме Кесада|Хаиме]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/09/10/pagina-18/1310215/pdf.html|title=El Betis aplasta al Zaragoza|trans-title=Betis crush Zaragoza|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Gómez|language=es|date=10 September 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> На 10 јануари следната година, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во победата од 3–2 над [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] во [[Фудбалски куп на Шпанија 1995-1996|купот]];<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/01/11/pagina-23/1334263/pdf.html|title=Morientes, pesadilla del Athletic|trans-title=Morientes, Athletic's nightmare|newspaper=Mundo Deportivo|first=Eduardo|last=Castañeda|language=es|date=11 January 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> истиот подвиг тој го повторил и во лигата на 3 февруари во победата од 4–1 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] на [[Ла Ромареда]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/02/04/pagina-21/1338077/pdf.html|title=La alegría vuelve a La Romareda|trans-title=Joy returns to La Romareda|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=4 February 1996|access-date=6 April 2016}}</ref> Во дресот на Сарагоса, Мориентес поминал две сезони постигнувајќи двоцифрен број на голови во првенството и во двете (13 во првата и 15 во втората). ===Реал Мадрид=== Настапите на Мориентес за Сарагоса го привлекле вниманието на шпанскиот гигант [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], кој го купил играчот во летото 1997 година за околу 6,6 милиони евра. Првично, како замена за веќе етаблираните [[Предраг Мијатовиќ]] и [[Давор Шукер]], тој завршил како стартер и постигнал 12 гола во 33 натпревари во својата прва сезона, најмногу во тимот (два повеќе од веќе споменатите двајца напаѓачи како и од чудото од младинскиот систем [[Раул Гонсалес|Раул]]); тимот завршил четврти во лигата, но ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во [[УЕФА Лига на шампиони 1997-1998|сезоната 1997–1998]]. Мориентес имал многу добра сезона 1998–1999, постигнувајќи 19 голови во лигата и постигнувајќи вкупно 25 на 38 натпревари. Тој продолжил да прикажува врвен фудбал во [[ФК Реал Мадрид сезона 1999–2000|сезоната 1999–2000]], постигнувајќи 19 гола и завршувајќи како најдобар стрелец на Реал во годината во која исто така помогнал тимот од [[Мадрид|главниот град]] да ја освои [[УЕФА Лигата на шампиони 1999-2000|втората титула во Лигата на шампионите во три години]], постигнувајќи гол во победата од 3–0 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] во целосно [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2000 година|шпанското финале]].<ref name=CL1>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2000/may/24/championsleague.sport1|title=Real Madrid 3–0 Valencia|newspaper=[[The Guardian]]|date=24 May 2000|access-date=7 April 2016}}</ref> Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2000–2001|следната сезона]], тој ја освоил првата од двете титули во првенството со клубот и постигнал вкупно десет гола, вклучувајќи четири во осум настапи во Лигата на шампионите каде испаднале во полуфиналето од подоцнежниот шампион [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]. Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2001–2002|сезоната 2001–2002]], Реал не успеал да ја одбрани титулата во првенството откако загубиле од Валенсија. Мориентес ја продолжи својата голгетерска форма, постигнувајќи 18 првенствени гола во само 25 настапи како стартер, со шест настапи како замена. Тој, исто така, постигнал пет гола во победата од 7–0 над {{Fb team (N) Las Palmas}}, пропуштајќи двоен [[хет-трик]] откако промашил [[Пенал (фудбал)|пенал]] кон крајот на натпреварот.<ref>{{cite news|url=http://www.abc.es/hemeroteca/historico-10-02-2002/abc/Deportes/7-0-cinco-goles-de-morientes-al-las-palmas_77345.html|title=7–0: Cinco goles de Morientes al Las Palmas|trans-title=7–0: Five goals from Morientes to Las Palmas|newspaper=ABC|language=es|date=10 February 2002|access-date=7 April 2016}}</ref> Тој завршил втор на листата на стрелците, изедначен со [[Патрик Клајверт]] и единствено зад [[Диего Тристан]] од [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]].<ref>{{cite news|url=https://www.lavozdegalicia.es/noticia/deportes/2002/05/12/tristan-coge-testigo-dejo-bebeto-depor/0003_1083831.htm|title=Tristán coge el testigo que dejó Bebeto en el Dépor|trans-title=Tristán picks up where Bebeto left off at Dépor|newspaper=[[La Voz de Galicia]]|first=A.|last=Andrade|language=es|date=12 May 2002|access-date=24 March 2021}}</ref> ''„Кралевите“'' биле успешни во [[УЕФА Лига на шампиони 2001-2002|Лигата на шампионите]], откако го победиле [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] – тој играл во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] и го освои својот трет личен победнички медал во натпреварувањето.<ref name=CL2>{{cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind=128/newsId=23850.html|title=Madrid win ninth European crown|publisher=UEFA|date=15 May 2002|access-date=7 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20020606223553/http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind%3D128/newsId%3D23850.html|archive-date=6 June 2002}}</ref> Во летото 2002 година, Реал Мадрид ја потпишале бразилската суперѕвезда [[Роналдо]] од [[ФК Интер|Интер]]. Ова ги поттикнало гласините дека Мориентес наскоро ќе замине, а наводно заинтересирани за неговите услуги биле [[ФК Барселона|Барселона]] и [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] - првите наводно биле на работ да го потпишат играчот за околу 22 милиони евра, но трансферот пропаднал поради неподготвеноста на Барса да ги исполни неговите барања за плата. На крајот, тој одлучил да остане, но како што се предвидувало, не играл толку многу по доаѓањето на Роналдо, кој бил претпочитан во почетната постава заедно со Раул. На крајот, тој паднал во хиерархијата на напаѓачите дури и зад [[Гути]] и [[Хавиер Портиљо (шпански фудбалер)|Хавиер Портиљо]]<ref>{{cite news|url=https://as.com/masdeporte/2003/02/04/polideportivo/1044335794_850215.html|title=Morientes no tomará una decisión hasta junio|trans-title=Morientes will not decide until June|newspaper=[[Diario AS]]|first=Tomás|last=Roncero|language=es|date=5 February 2003|access-date=24 March 2021}}</ref> и, за време на победата на домашен терен против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] во февруари 2003 година – 2–1 во [[УЕФА Лига на шампиони 2002-2003|Лигата на шампионите]] – бил вмешан во многу публицитетизирана расправија со тренерот [[Висенте дел Боске]], при што играчот наводно го навредил тренерот откако бил повикан да влезе на теренот како трета замена во последните минути;<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/2003/02/21/futbol/1045837809.html|title=Del Bosque admite el grave incidente con Morientes|trans-title=Del Bosque admits serious incident with Morientes|newspaper=El Mundo|language=es|date=21 February 2003|access-date=8 April 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0191-0e6a6115a3bd-7dc3fc991c61-1000--waiting-game-for-madrid-strikers/|title=Waiting game for Madrid strikers|first=Simon|last=Hart|publisher=UEFA|date=14 May 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> во зимскиот трансферен прозорец, и покрај континуираните гласини за трансфер во Тотенхем, Сарагоса, [[ФК Рома|Рома]] и [[ФК Милан|Милан]], тој останал во клубот до крајот на сезоната, а тимот ја освоил титулата во првенството, при што играчот имал вкупно 19 настапи (од кои три биле како стартер) и постигнал пет гола. ===Позајмицата во Монако и враќање во Реал Мадрид=== На почетокот на сезоната 2003–2004, било очигледно дека Мориентес не бил повеќе дел од плановите на Реал. По долги, но на крајот неуспешни преговори во врска со договор за позајмица во [[Германија|германскиот]] клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], тој на крајот бил позајмен на [[ФК Монако|Монако]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaad70e7610-f9dd92401c26-1000--morientes-loaned-to-monaco/|title=Morientes loaned to Monaco|publisher=UEFA|date=31 August 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што одиграл многу добро, постигнувајќи 10 гола во 28 настапи во првенството, кое монегаските го завршиле на третото место. Сепак, во [[УЕФА Лига на шампиони 2003–2004|Лигата на шампионите]], тој оставил уште посилен впечаток, завршувајќи како најдобар стрелец за сезоната со девет гола:<ref name=TOPSCORER>{{cite news|url=https://www.monaco-tribune.com/en/2020/04/remembering-morientes-champions-league-heroics-vs-real-madrid-in-2004/|title=Remembering Morientes' Champions League heroics vs. Real Madrid in 2004|newspaper=Monaco Tribune|first=Edward|last=Stratmann|date=7 April 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> во четвртфиналето на натпреварувањето, Монако се сретнал со Реал Мадрид,<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaac8be8514-4731120dd7a9-1000--away-trip-takes-morientes-home/|title=Away trip takes Morientes home|publisher=UEFA|first=Adrian|last=Clarke|date=24 March 2004|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што постигнал клучен гол во првиот натпревар (загубен со 4–2 на гостински терен); во вториот натпревар, тој повторно го пронашол патот до мрежата, а неговиот тим победи со 3–1, со што вкупниот резултат гласел 5–5 па поради [[Правило за гол во гости|правилото за повеќе постигнати голови во гости]] Монако се пласирал во следната рунда.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad3e94fa1-7d2d6812cba9-1000--madrid-felled-by-morientes/|title=Madrid felled by Morientes|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=6 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> Тој, исто така, постигнал гол во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Челси|Челси]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad8578cc2-8e0ee151cbda-1000--ten-man-monaco-dazzle-chelsea/|title=Ten-man Monaco dazzle Chelsea|publisher=UEFA|first=Matt|last=Spiro|date=20 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019d-0e6ade23dc21-3e936e323194-1000--morientes-has-the-final-say/|title=Morientes has the final say|publisher=UEFA|first=Trevor|last=Haylett|date=5 May 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> но не можел да го спречи поразот од 3–0 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2004 година|финалето]] од [[ФК Порто|Порто]], одиграно на [[АуфШалке Арена|АуфШалке арената]] во [[Гелзенкирхен]].<ref name=CL3>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/champions_league/3718645.stm|title=Porto 3–0 Monaco|publisher=[[BBC Sport]]|date=26 May 2004|access-date=23 March 2021}}</ref> Откако се вратил во Реал Мадрид на почетокот на сезоната [[ФК Реал Мадрид сезона 2004–2005|сезоната 2004–05]], надежите на Мориентес да се пробие во тимот биле дополнително намалени со доаѓањето на [[Мајкл Овен]] од [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за голема сума.<ref>{{cite news|url=https://as.com/futbol/2004/10/19/mas_futbol/1098136804_850215.html|title=Morientes: "Si me voy del Madrid, Mónaco será mi primera elección"|trans-title=Morientes: "If I leave Madrid, Monaco will by my first option"|newspaper=Diario AS|language=es|date=19 October 2004|access-date=24 March 2021}}</ref> Тој настапил во 13 првенствени натпревари (сите како замена) без постигнати голови, по што се преселил во Ливерпул во јануари 2005 година за сума од 9,3 милиони евра.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01a5-0ea6de1cfbc5-ab256330b427-1000--morientes-lured-by-liverpool/|title=Morientes lured by Liverpool|publisher=UEFA|date=12 January 2005|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговиот престој на [[Сантјаго Бернабеу]], тој одиграл 272 натпревари за ''„Лос Бланкос“'' во сите натпреварувања, постигнувајќи точно 100 гола и освојувајќи 8 трофеи со клубот.<ref>{{cite web|url=https://espndeportes.espn.com/futbol/espana/nota/_/id/7007466/keylor-navas-leyenda-del-real-madrid-fernando-morientes-declaraciones|title=Fernando Morientes: "Keylor Navas es una leyenda viviente del Real Madrid C.F"|trans-title=Fernando Morientes: "Keylor Navas is a Real Madrid C.F living legend"|publisher=[[ESPN Deportes]]|first=Keish|last=Gómez Muñoz|language=es|date=3 June 2020|access-date=25 March 2021}}</ref> ===Ливерпул=== [[File:Morientes.jpg|thumb|left|Мориентес играјќи за {{Fb team (N) Liverpool}} во август 2005 година]] Откако му се приклучил на Ливерпул, Мориентес го имал своето деби за ''„црвените“'' на 15 јануари 2005 година против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], започнувајќи го натпреварот во поразот на домашен терен со 0–1.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4150631.stm|title=Liverpool 0–1 Man Utd|publisher=BBC Sport|date=15 January 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за клубот на 1 февруари, израмнувајќи го резултатот со удар од околу 18 метри во победата од 2–1 над [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]],<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4221109.stm|title=Charlton 1–2 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=1 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> и четири дена подоцна го постигнал својот прв гол на [[Енфилд]] за да ја отвори победата од 3–1 над [[ФК Фулам|Фулам]] по само девет минути игра.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4218231.stm|title=Liverpool 3–1 Fulham|publisher=BBC Sport|date=5 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Со оглед на тоа што настапил за Реал Мадрид тој немал право да игра за Ливерпул (поради правилото кое дозволувало настап само за еден клуб) во [[УЕФА Лига на шампиони 2004–2005|Лигата на шампионите]],<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2005/apr/03/newsstory.europeanfootball1|title=Rafa trusts in fate and Gerrard|newspaper=The Guardian|first=Paul|last=Wilson|date=3 April 2005|access-date=2 May 2019}}</ref> каде клубот имал победничка одисеја по успехот над Милан во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2005 година|финалето на натпреварувањето]].<ref name=VAVEL/> На 10 август 2005 година, Мориентес постигнал голови во двете полувремиња од победата од 3–1 на гости против [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] во првиот натпревар од третото квалификациско коло за [[УЕФА Лига на шампиони 2005-2006|Лигата на шампионите]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/4133918.stm|title=CSKA Sofia 1–3 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=10 August 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Неговата форма во Премиер лигата била неконзистентна, но на 10 декември, тој постигнал два гола во рок од пет минути во победата од 2–0 на домашен терен над [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]], нивниот седми натпревар по ред.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4494768.stm|title=Liverpool 2–0 Middlesbrough|publisher=BBC Sport|date=10 December 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> На 21 март 2006 година, тој постигнал гол во победата од 7–0 над [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[ФА куп 2005–2006#Четвртфинале|четвртфиналето]] на [[ФА купот]], завршувајќи ја акцијата по центаршутот на [[Стивен Џерард]] по само три минути откако влегол во игра на местото на [[Питер Крауч]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4820136.stm|title=Birmingham 0–7 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=21 March 2006|access-date=6 April 2016}}</ref> Ливерпул на крајот го освоил турнирот, а Мориентес го заменил [[Хари Кјуел]] на почетокот на второто полувреме од [[Финале на ФА купот во 2006 година|финалето]] против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4756045.stm|title=Liverpool 3–3 West Ham (aet)|publisher=BBC Sport|date=13 May 2006|access-date=8 April 2016}}</ref> Мориентес постигнал вкупно 12 гола во 61 настап во дресот на Ливерпул, додавајќи го исто така и трофејот во [[Суперкуп на УЕФА 2005|Суперкупот на УЕФА 2005]] во својата ризница, а бил и на поразената страна во финалињата на Лига купот и Светското клупско првенство 2005.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/el-moro-a-modern-spanish-great|title=El Moro: A modern Spanish great|publisher=[[Sportskeeda]]|first=Ameya|last=Uday Ghag|date=16 August 2012|access-date=23 March 2021}}</ref> На крајот, тој не успеал да го оправда своето реноме во Ливерпул, заминувајќи после само година и половина.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/1374081-liverpools-striking-woes-five-goal-scorers-that-flopped-at-anfield|title=Liverpool's striking woes: Five goal scorers who flopped at Anfield|publisher=[[Bleacher Report]]|first=Steven|last=Rothwell|date=19 October 2012|access-date=18 March 2024}}</ref> ===Валенсија=== Кон крајот на мај 2006 година, Мориентес потпишал за [[ФК Валенсија|Валенсија]] за сума од околу 3 милиони фунти.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01b5-0f8489d36594-683a4670d70f-1000--valencia-calling-for-morientes/|title=Valencia calling for Morientes|publisher=UEFA|date=26 May 2006|access-date=27 December 2024}}</ref> Враќањето во татковината му годи и набрзо тој почнал да ја враќа својата форма, постигнувајќи гол на своето деби во лигата - победата од 2–1 на домашен терен против Бетис<ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/uk/en/report/203769/report.html?soccernet=true&cc=5739|title=Valencia 2–1 Real Betis|publisher=[[ESPN FC|ESPN Soccernet]]|date=26 August 2006|access-date=12 November 2012}}</ref> – и исто така [[Список на хет-трикови во УЕФА Лигата на шампионите|постигнал хет-трик]] во неговиот прв [[УЕФА Лига на шампиони 2006–2007|натпревар во Лигата на шампионите]] против [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01b9-0ea86bfee7f7-597e070042f1-1000--points-matter-most-for-morientes/|title=Points matter most for Morientes|publisher=UEFA|first=Graham|last=Wood|date=13 September 2006|access-date=17 June 2010}}</ref> Тој се поврзал добро со својот партнер во нападот [[Давид Виља]]<ref>{{cite news|url=https://www.superdeporte.es/valencia/4478/morientes-encuentra-villa-media-naranja/2195.html|title=Morientes encuentra en Villa a su "media naranja"|trans-title=Morientes finds in Villa his "significant other"|newspaper=[[Super Deporte]]|language=es|date=2 October 2006|access-date=23 March 2021}}</ref> и постигнал 12 гола во 24 натпревари, а исто така, бил и најдобар стрелец на тимот во Лигата на шампионите со 7 гола. [[Податотека:Casillas a por todas (2795198549).jpg|thumb|Мориентес (лево) во судир со [[Икер Касиљас]], голманот на Реал Мадрид, за време на [[Суперкуп на Шпанија 2008|Суперкупот на Шпанија 2008]]]] За [[ФК Валенсија сезона 2007–2008|сезоната 2007–2008]], на Мориентес и Виља во нападот сила им се придружиле [[Никола Жигиќ]] и [[Хавиер Арисменди]]. Сепак, сезоната била разочарувачка, бидејќи ''„Лос Че“'' биле елиминирани од Лигата на шампионите откако завршиле четврти во групата, а менаџерот [[Кике Санчес Флорес]] бил отпуштен по лошата форма. Тој се повредил во декември 2007 година, поради што отсуствувал од терените речиси три месеци, и се вратил во тимот против Севиља на 15 март 2008 година;<ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/valencia-estrena-presidente-sevilla-aspira-liga-campeones.html|title=El Valencia estrena presidente ante el Sevilla, que aspira a la Liga de Campeones|trans-title=Valencia with presidential debut against Sevilla, who are Champions League candidates|newspaper=[[Público (Spain)|Público]]|language=es|date=14 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/1-2-sevilla-avanza-europa-agrava-crisis-valencia.html|title=1–2. El Sevilla avanza hacia Europa y agrava la crisis del Valencia|trans-title=1–2. Sevilla move towards Europe and worsen Valencia's crisis|newspaper=Público|language=es|date=16 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес, исто така, влегол од клупата за резерви за да го постигне третиот и последен гол во победата на Валенсија од 3–1 над [[ФК Хетафе|Хетафе]] во финалето на [[Фудбалски куп на Шпанија|Купот на Шпанија]] следниот месец.<ref name=COPA>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01cc-0f84d6aba216-f6437c0be3f0-1000--morientes-glad-as-valencia-get-relief/|title=Morientes glad as Valencia get relief|publisher=UEFA|first=Lucy|last=Turner|date=17 April 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес пропуштил уште неколку натпревари откако бил хоспитализиран кон крајот на април поради болки во стомакот и треска.<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundo/2008/04/22/valencia/1208878163.html|title=Fernando Morientes, ingresado de madrugada con un fuerte dolor abdominal y fiebre|trans-title=Fernando Morientes, admitted to hospital in early morning with strong abdominal pains and fever|newspaper=El Mundo|language=es|date=22 April 2008|access-date=12 November 2012}}</ref> Тој бил пуштен од болница на време за последните два натпревари од сезоната, но не играл во ниту еден од нив. Својата трета и последна сезона во Валенсија ја започнал како неискористена замена во првиот натпревар од првенството, додека во вториот запишал неколку минути само влегувајќи од клупата. Својот прв настап од почетната постава го имал во [[УЕФА Лига Европа|Купот на УЕФА]] во натпреварот против [[ФК Маритимо|Маритимо]], во кој го постигнал единствениот гол со соло акција во 12-тата минута за да и донесе успех на својата екипа во Португалија.<ref>{{cite news|url=http://futbol.as.com/futbol/2008/09/18/mas_futbol/1221688818_850215.html|title=El Valencia, con muy poco, encarrila su clasificación|trans-title=Valencia, showing very little, are all but qualified|newspaper=Diario AS|language=es|date=18 September 2008|access-date=4 March 2014}}</ref> Поодминатите веќе фудбалски години во кои се наоѓал Мориентес како и формата на Виља и [[Хуан Мата]], сепак, довеле до тоа тој да има драстично намален број на настапи во првенството; сепак, тој завршил како најдобар стрелец на клубот Купот на УЕФА со три гола на седум натпревари, турнир во кој Валенсија го завршила своето учество во шеснаесттина финалето.<ref>{{cite news|url=https://www.elmundo.es/elmundodeporte/2009/05/27/futbol/1243439778.html|title=Morientes se despide del Valencia|trans-title=Morientes bids farewell to Valencia|newspaper=El Mundo|language=es|date=27 May 2009|access-date=23 March 2021}}</ref> ===Олимпик Марсеј=== На 27 јули 2009 година, Мориентес се согласил на едногодишен договор со [[Франција|францускиот]] клуб [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]] приклучувајќи му се со слободен трансфер пришто повторно се соединил со неговиот поранешен тренер од Монако, [[Дидје Дешан]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0254-0d7c872de92e-ae07ca3e12df-1000--abriel-and-morientes-swell-om-ranks/|title=Abriel and Morientes swell OM ranks|publisher=UEFA|date=28 July 2009|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговата [[ФК Олимпик Марсеј сезона 2009–2010|единствена сезона во клубот]], тој бил четврти избор од петте напаѓачи во тимот,<ref>{{cite web|url=https://www.footmercato.net/a2077154335107266774-le-flop-de-lannee-saccroche-a-lom|title=Le flop de l’année s’accroche à l’OM|trans-title=The flop of the year clings to OM|publisher=Foot Mercato|first=Sébastien|last=Denis|language=fr|date=28 May 2010|access-date=22 July 2025}}</ref> така што, неговиот единствен гол во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]] бил постигнат на 26 септември во неговиот прв старт, отворајќи го резултатот во поразот од 3–2 против [[ФК Валенсиен|Валенсиен]].<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/90/french-football/2009/09/26/1524889/valenciennes-3-2-olympique-de-marseille-late-rafael-winner-stuns-|title=Valenciennes 3–2 Olympique de Marseille: Late Rafael winner stuns OM in five-goal thriller|publisher=[[Goal (website)|Goal]]|first=Robin|last=Bairner|date=26 September 2009|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес бил ослободен на 1 јули 2010 година, по меѓусебна согласност.<ref>{{cite web|url=http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|title=Marseille release Morientes from contract|publisher=ESPN Soccernet|date=1 July 2010|access-date=1 July 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20121023065347/http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|archive-date=23 October 2012}}</ref> На 31 август, веќе 34-годишниот Мориентес го објавил своето пензионирање од фудбалот.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/12/spain/2010/08/31/2096468/former-real-madrid-striker-fernando-morientes-announces|title=Former Real Madrid striker Fernando Morientes announces retirement|publisher=Goal|first=Paul|last=Macdonald|date=31 August 2010|access-date=31 August 2010}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|шпанската сениорска репрезентација]] Мориентес го имал на 25 март 1998 година, постигнувајќи два гола во првите пет минути од [[Пријателска|пријателскиот натпревар]] против [[Фудбалска репрезентација на Шведска|Шведска]] добиен со 4-0.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1998/03/26/pagina-2/1383630/pdf.html|title=La selección va que chuta|trans-title=National team are a real craze|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Galindo|language=es|date=26 March 1998|access-date=28 January 2016}}</ref> Прикажувајќи добра форма и во својот втор настап за репрезентацијата, постигнувајќи повторно два гола во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|NIR}},<ref>{{cite news|url=http://elpais.com/diario/1998/06/04/deportes/896911202_850215.html|title=Abundante munición para Francia|trans-title=Ammonition aplenty for France|newspaper=[[El País]]|first=Cayetano|last=Ros|date=4 June 1998|access-date=23 May 2014}}</ref> тој го зацврстил своето место во репрезентацијата пред [[Светско првенство во фудбал 1998|Светското првенство 1998]] во [[Франција]] за кое според очекувањата бил повикан; на „Мундијалот“ во соседството, тој не настапил во првиот натпревар (загубен со 2-3 од {{NazNB|FUrep|NGA}}), па своето деби на турнирот го имал во второто коло против {{NazNB|FUrep|PAR}}, влегувајќи како замена на местото на [[Хуан Антонио Пици]] во натпреварот кој завршил без голови (0-0). Во третото коло против {{NazNB|FUrep|BUL}}, Мориентес започнал од првата минута и постигнал два гола во победата со 6-1, која на крајот се испоставила како пирова бидејќи не била доволна за шпанците да продолжат натаму.<ref>{{cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/world/events/1998/worldcup/news/1998/06/24/spain_bulgaria/|title=Spain beats Bulgaria 6–1 but fails to qualify|publisher=[[Sports Illustrated]]|date=24 June 1998|access-date=21 May 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20000915081942/http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/world/events/1998/worldcup/news/1998/06/24/spain_bulgaria/|archive-date=15 September 2000}}</ref> Откако изненадувачки не бил повикан за [[Европско првенство во фудбал 2000|Европското првенство 2000]] од селекторот [[Хосе Антонио Камачо]], кој подоцна признал дека направил грешка избирајќи го [[Исмаел Урсаис]] на негово место,<ref>{{cite web|url=http://www.euro2000.org/en/news/story/0,1068,54721,00.html|title=Camacho regrets not taking Morientes|publisher=UEFA|date=28 June 2000|access-date=15 September 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20010204052600/http://www.euro2000.org/en/news/story/0,1068,54721,00.html|archive-date=4 February 2001}}</ref> Мориентес одиграл два натпревари во квалификациите за [[Светско првенство во фудбал 2002|Светското првенство 2002]], постигнувајќи два гола во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|AUT}} во Валенсија. Со оглед на тоа што Шпанија успешно ги минала квалификациите, Мориентес бил повикан во составот за да учествува на своето второ Светско првенство во кариерата. На „Мундијалот“ во [[Јапонија]] и [[Јужна Кореја]], тој постигнал два гола во победата со 3-1 над Парагвај во групната фаза. Во осминафиналето Мориентес постигнал гол против {{NazNB|FUrep|IRL}} (1-1), но тој не бил доволен за победа, па до истата шпанците стигнале дури по [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пенали]], a на истиот начин потоа испаднале во четвртфиналето од домаќинот {{NazNB|FUrep|KOR}}. Мориентес постигнал гол и во тој натпревар, но истиот бил поништен.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport3/worldcup2002/hi/matches_wallchart/spain_v_south_korea/default.stm|title=Korean dream lives on|publisher=BBC Sport|date=22 June 2002|access-date=13 November 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/international/3029872/Korean-miracle-spoilt-by-refereeing-farce.html|title=Korean miracle spoilt by refereeing farce|newspaper=[[The Daily Telegraph]]|location=London|first=Paul|last=Hayward|date=23 June 2002|access-date=13 November 2017}}</ref> ==Титули== ===Клупски=== ; Реал Мадрид *'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 2 : 2000-2001, 2002-2003 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 1 : 2001 *'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3 : 1997-1998, 1999-2000, 2001-2002 *'''[[Интерконтинентален куп]]''' : 2 : 1998, 2002 ; Ливерпул *'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : 1 : 2005-2006 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА|Суперкуп на Европа]]''' : 1 : 2005 ; Валенсија *'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' : 1 : 2007-2008 ; Олимпик Марсеј *'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1 : 2009-2010 *'''{{Трофеј-Куп на Франција}} [[Фудбалски куп на Франција|Куп на Франција]]''' : 1 : 2009-2010 ===Репрезентативни=== ; Шпанија под 21 година *'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година}} [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европско првенство за играчи под 21 година]]''' : 1 : 1998 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Шпанија |image3=Flag of Spain.svg }} *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на fbref] *[https://www.transfermarkt.com/fernando-morientes/profil/spieler/7531 Фернандо Мориентес на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/79744/fernando-morientes Фернандо Мориентес на espn] *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на whoscored] {{Navboxes |title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] |bg= #FFFFFF |fg= #002C5F |list1= {{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}} }} {{Состав на Шпанија на СП фудбал 1998}} {{Најдобри стрелци на УЕФА Лигата на шампионите}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мориентес, Фернандо}} [[Категорија:Родени во 1976 година]] [[Категорија:Шпански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Валенсија]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 1998]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2002]] [[Категорија:Фудбалери од Ла Лига]] [[Категорија:Живи луѓе]] nnyiep7y5nn8ry0sbd3lryvmzlter5v 5537654 5537652 2026-04-11T11:46:07Z Carshalton 30527 5537654 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | name = Фернандо Мориентес | image = [[File:Fernando Morientes 2019.jpg|150px]] | fullname = Фернандо Мориентес Санчес | birth_date = {{birth date and age|1976|4|5|df=y}} | birth_place = [[Сиљерос]], [[Шпанија]] | nationality = {{flagsport|ESP}} [[Шпанија]] | height = {{height|m=1.84}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 2010 <small>(34 г.)</small> | currentclub = | youthyears1 = 1992–1993 | youthclubs1 = {{Fb team Albacete}} | years1 = 1993–1995 | caps1 = 27 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Albacete}} | years2 = 1995–1997 | caps2 = 36 | goals2 = 14 | clubs2 = {{Fb team Real Zaragoza}} | years3 = 1997–2005 | caps3 = 183 | goals3 = 72 | clubs3 = {{Fb team Real Madrid}} | years4 = 1996–2004 | caps4 = 28 | goals4 = 10 | clubs4 = →{{Fb team Monaco}} | years5 = 2005–2006 | caps5 = 41 | goals5 = 8 | clubs5 = {{Fb team Liverpool}} | years6 = 2006–2009 | caps6 = 66 | goals6 = 19 | clubs6 = {{Fb team Valencia}} | years7 = 2009–2010 | caps7 = 12 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Olympique Marseille}} | nationalyears1 = 1993–1994 | nationalcaps1 = 12 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија 18]] | nationalyears2 = 1995 | nationalcaps2 = 5 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 20 години|Шпанија 20]] | nationalyears3 = 1995-1998 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 4 | nationalteam3 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија 21]] | nationalyears4 = 1996 | nationalcaps4 = 2 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|ESP}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија (олимп.)]] | nationalyears5 = 1998–2007 | nationalcaps5 = 47 | nationalgoals5 = 27 | nationalteam5 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] | manageryears1 = 2012–2014 | managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid}}&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<small>(Млади)</small> | manageryears2 = 2015–2016 | managerclubs2 = {{Fb team Fuenlabrada}} }} '''Фернандо Мориентес Санчес''' (роден на [[5 април]] [[1976]], во [[Сиљерос]]) — [[Шпанија|шпански]] [[Тренер|фудбалски тренер]] и поранешен [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. ==Биографија== Роден е во [[Сиљерос]], [[Касерес (Шпанија)|Касерес]], [[Екстремадура]]. Тој се преселил во [[Сонсека]] во провинцијата [[Толедо (покраина)|Толедо]] на четиригодишна возраст.<ref>{{cite news|url=https://www.abc.es/espana/castilla-la-mancha/toledo/deportes/abci-entrevista-morientes-morientes-peores-recuerdos-siempre-tienen-lesiones-201512182157_noticia.html|title=Morientes: "Los peores recuerdos siempre tienen que ver con las lesiones"|trans-title=Morientes: "The worst memories are always related to injuries"|newspaper=[[ABC (newspaper)|ABC]]|first=Juan Antonio|last=Pérez|language=es|date=19 December 2015|access-date=8 August 2019}}</ref> Неговиот прекар бил ''„Ел Моро“''.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/it/notizie/il-moro-morientes-dal-bernabeu-a-capri-senza-battere-rigori/13vs1cpek52clz28bq2pafd2d|title=Il 'Moro' Morientes: dal Bernabeu a Capri, senza battere rigori}}</ref> Тој се појавува на насловната страница на видео играта ''„[[FIFA Football 2005]]“'' облечен во дресот на неговиот национален тим, заедно со [[Патрик Виера]] и [[Андриј Шевченко]]. ==Технички карактеристики== Тој бил напаѓач кој имал одлична визија за играта, но исто така бил вешт и во играта во воздухот како и во ослободувањето.<ref name=ritratto>{{Cite news|author=Giuseppe Calabrese|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/07/13/tecnico-forte-di-testa-bomber-nato-ritratto.html|title=Tecnico, forte di testa, bomber nato Ritratto di Huntelaar, il dopo-Toni|publisher=la Repubblica|date=13 јули 2006|page=8|access-date=24 јуни 2021}}</ref> Повеќе се потпирал на техниката отколку на силата.<ref name=ritratto/> ==Клупска кариера== ===Албасете и Реал Сарагоса=== Откако со семејството се преселил во Толедо, Мориентес ја започнал својата фудбалска кариера на 16-годишна возраст во екипата на [[ФК Албасете|Албасете]]. Своето деби со клубот во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го имал на 7 ноември 1993 година, влегувајќи како замена во 75-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Тенерифе|Тенерифе]] загубен со резултат 2-3.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca-paginas.mundodeportivo.com/EMD01/HEM/1993/11/08/MD19931108-020.pdf|title=El Tenerife europeo le hace un roto al Albacete|trans-title=European Tenerife tear Albacete a new one|newspaper=[[Mundo Deportivo]]|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=8 November 1993|access-date=15 January 2018}}</ref> Откако во првата сезона одиграл само 4 натпревари во следната добил можност да игра поредовно. На 23 октомври 1994 година, набргу откако влегол во игра како замена во првото полувреме за [[Алберто Монтеагудо]], Мориентес го постигнал својот прв гол, отворајќи го резултатот во домашната победа од 2–0 над [[ФК Расинг Сантандер|Расинг Сантандер]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/24/pagina-23/1296175/pdf.html|title=Óscar marca otro gol de sombrero|trans-title=Óscar scores another chip|newspaper=Mundo Deportivo|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=24 October 1994|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го имал својот прв старт една недела подоцна во поразот од 5–1 од [[ФК Еспањол|Еспањол]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/31/pagina-2/1305185/pdf.html|title=El Español entusiasma|trans-title=Exciting Español|newspaper=Mundo Deportivo|first=Andrés|last=Astruells|language=es|date=31 October 1994|access-date=15 January 2018}}</ref> Својата [[Примера Дивисио (Шпанија) 1994–1995|втора сезона]] ја завршил со вкупно пет гола во 20 првенствени натпревари; дополнително, тој постигнал голови и во двата натпревари од успехот со вкупен резултат 3–2 во двомечот против бранителот на титулата [[Реал Сарагоса]] во осминафиналето на [[Фудбалски куп на Шпанија 1994–1995|Купот на Шпанија]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/02/16/pagina-19/1294555/pdf.html|title=Cae el campeón|trans-title=The champions fall|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=16 February 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес потпишал со Сарагоса во 1995 година, каде што поминал уште две сезони, честопати како партнер во нападот на [[Дани Гарсија (фудбалер 1974)|Дани]], производ на младинскиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref name=VAVEL>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/2017/11/14/real-zaragoza/847733-yo-jugue-en-el-real-zaragoza-fernando-morientes.html|title=Yo jugué en el Real Zaragoza: Fernando Morientes|trans-title=I played for Real Zaragoza: Fernando Morientes|publisher=[[Vavel]]|first=Jorge|last=Urriza Arpal|language=es|date=14 November 2017|access-date=23 March 2021}}</ref> Тој го имал своето деби на 9 септември на гостински терен против [[Реал Бетис]], постигнувајќи гол по 48 минути, но бил [[Црвен картон|исклучен]] седум минути подоцна поради удирање на противничкиот играч [[Хаиме Кесада|Хаиме]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/09/10/pagina-18/1310215/pdf.html|title=El Betis aplasta al Zaragoza|trans-title=Betis crush Zaragoza|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Gómez|language=es|date=10 September 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> На 10 јануари следната година, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во победата од 3–2 над [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] во [[Фудбалски куп на Шпанија 1995-1996|купот]];<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/01/11/pagina-23/1334263/pdf.html|title=Morientes, pesadilla del Athletic|trans-title=Morientes, Athletic's nightmare|newspaper=Mundo Deportivo|first=Eduardo|last=Castañeda|language=es|date=11 January 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> истиот подвиг тој го повторил и во лигата на 3 февруари во победата од 4–1 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] на [[Ла Ромареда]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/02/04/pagina-21/1338077/pdf.html|title=La alegría vuelve a La Romareda|trans-title=Joy returns to La Romareda|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=4 February 1996|access-date=6 April 2016}}</ref> Во дресот на Сарагоса, Мориентес поминал две сезони постигнувајќи двоцифрен број на голови во првенството и во двете (13 во првата и 15 во втората). ===Реал Мадрид=== Настапите на Мориентес за Сарагоса го привлекле вниманието на шпанскиот гигант [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], кој го купил играчот во летото 1997 година за околу 6,6 милиони евра. Првично, како замена за веќе етаблираните [[Предраг Мијатовиќ]] и [[Давор Шукер]], тој завршил како стартер и постигнал 12 гола во 33 натпревари во својата прва сезона, најмногу во тимот (два повеќе од веќе споменатите двајца напаѓачи како и од чудото од младинскиот систем [[Раул Гонсалес|Раул]]); тимот завршил четврти во лигата, но ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во [[УЕФА Лига на шампиони 1997-1998|сезоната 1997–1998]]. Мориентес имал многу добра сезона 1998–1999, постигнувајќи 19 голови во лигата и постигнувајќи вкупно 25 на 38 натпревари. Тој продолжил да прикажува врвен фудбал во [[ФК Реал Мадрид сезона 1999–2000|сезоната 1999–2000]], постигнувајќи 19 гола и завршувајќи како најдобар стрелец на Реал во годината во која исто така помогнал тимот од [[Мадрид|главниот град]] да ја освои [[УЕФА Лигата на шампиони 1999-2000|втората титула во Лигата на шампионите во три години]], постигнувајќи гол во победата од 3–0 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] во целосно [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2000 година|шпанското финале]].<ref name=CL1>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2000/may/24/championsleague.sport1|title=Real Madrid 3–0 Valencia|newspaper=[[The Guardian]]|date=24 May 2000|access-date=7 April 2016}}</ref> Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2000–2001|следната сезона]], тој ја освоил првата од двете титули во првенството со клубот и постигнал вкупно десет гола, вклучувајќи четири во осум настапи во Лигата на шампионите каде испаднале во полуфиналето од подоцнежниот шампион [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]. Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2001–2002|сезоната 2001–2002]], Реал не успеал да ја одбрани титулата во првенството откако загубиле од Валенсија. Мориентес ја продолжи својата голгетерска форма, постигнувајќи 18 првенствени гола во само 25 настапи како стартер, со шест настапи како замена. Тој, исто така, постигнал пет гола во победата од 7–0 над {{Fb team (N) Las Palmas}}, пропуштајќи двоен [[хет-трик]] откако промашил [[Пенал (фудбал)|пенал]] кон крајот на натпреварот.<ref>{{cite news|url=http://www.abc.es/hemeroteca/historico-10-02-2002/abc/Deportes/7-0-cinco-goles-de-morientes-al-las-palmas_77345.html|title=7–0: Cinco goles de Morientes al Las Palmas|trans-title=7–0: Five goals from Morientes to Las Palmas|newspaper=ABC|language=es|date=10 February 2002|access-date=7 April 2016}}</ref> Тој завршил втор на листата на стрелците, изедначен со [[Патрик Клајверт]] и единствено зад [[Диего Тристан]] од [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]].<ref>{{cite news|url=https://www.lavozdegalicia.es/noticia/deportes/2002/05/12/tristan-coge-testigo-dejo-bebeto-depor/0003_1083831.htm|title=Tristán coge el testigo que dejó Bebeto en el Dépor|trans-title=Tristán picks up where Bebeto left off at Dépor|newspaper=[[La Voz de Galicia]]|first=A.|last=Andrade|language=es|date=12 May 2002|access-date=24 March 2021}}</ref> ''„Кралевите“'' биле успешни во [[УЕФА Лига на шампиони 2001-2002|Лигата на шампионите]], откако го победиле [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] – тој играл во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] и го освои својот трет личен победнички медал во натпреварувањето.<ref name=CL2>{{cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind=128/newsId=23850.html|title=Madrid win ninth European crown|publisher=UEFA|date=15 May 2002|access-date=7 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20020606223553/http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind%3D128/newsId%3D23850.html|archive-date=6 June 2002}}</ref> Во летото 2002 година, Реал Мадрид ја потпишале бразилската суперѕвезда [[Роналдо]] од [[ФК Интер|Интер]]. Ова ги поттикнало гласините дека Мориентес наскоро ќе замине, а наводно заинтересирани за неговите услуги биле [[ФК Барселона|Барселона]] и [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] - првите наводно биле на работ да го потпишат играчот за околу 22 милиони евра, но трансферот пропаднал поради неподготвеноста на Барса да ги исполни неговите барања за плата. На крајот, тој одлучил да остане, но како што се предвидувало, не играл толку многу по доаѓањето на Роналдо, кој бил претпочитан во почетната постава заедно со Раул. На крајот, тој паднал во хиерархијата на напаѓачите дури и зад [[Гути]] и [[Хавиер Портиљо (шпански фудбалер)|Хавиер Портиљо]]<ref>{{cite news|url=https://as.com/masdeporte/2003/02/04/polideportivo/1044335794_850215.html|title=Morientes no tomará una decisión hasta junio|trans-title=Morientes will not decide until June|newspaper=[[Diario AS]]|first=Tomás|last=Roncero|language=es|date=5 February 2003|access-date=24 March 2021}}</ref> и, за време на победата на домашен терен против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] во февруари 2003 година – 2–1 во [[УЕФА Лига на шампиони 2002-2003|Лигата на шампионите]] – бил вмешан во многу публицитетизирана расправија со тренерот [[Висенте дел Боске]], при што играчот наводно го навредил тренерот откако бил повикан да влезе на теренот како трета замена во последните минути;<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/2003/02/21/futbol/1045837809.html|title=Del Bosque admite el grave incidente con Morientes|trans-title=Del Bosque admits serious incident with Morientes|newspaper=El Mundo|language=es|date=21 February 2003|access-date=8 April 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0191-0e6a6115a3bd-7dc3fc991c61-1000--waiting-game-for-madrid-strikers/|title=Waiting game for Madrid strikers|first=Simon|last=Hart|publisher=UEFA|date=14 May 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> во зимскиот трансферен прозорец, и покрај континуираните гласини за трансфер во Тотенхем, Сарагоса, [[ФК Рома|Рома]] и [[ФК Милан|Милан]], тој останал во клубот до крајот на сезоната, а тимот ја освоил титулата во првенството, при што играчот имал вкупно 19 настапи (од кои три биле како стартер) и постигнал пет гола. ===Позајмицата во Монако и враќање во Реал Мадрид=== На почетокот на сезоната 2003–2004, било очигледно дека Мориентес не бил повеќе дел од плановите на Реал. По долги, но на крајот неуспешни преговори во врска со договор за позајмица во [[Германија|германскиот]] клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], тој на крајот бил позајмен на [[ФК Монако|Монако]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaad70e7610-f9dd92401c26-1000--morientes-loaned-to-monaco/|title=Morientes loaned to Monaco|publisher=UEFA|date=31 August 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што одиграл многу добро, постигнувајќи 10 гола во 28 настапи во првенството, кое монегаските го завршиле на третото место. Сепак, во [[УЕФА Лига на шампиони 2003–2004|Лигата на шампионите]], тој оставил уште посилен впечаток, завршувајќи како најдобар стрелец за сезоната со девет гола:<ref name=TOPSCORER>{{cite news|url=https://www.monaco-tribune.com/en/2020/04/remembering-morientes-champions-league-heroics-vs-real-madrid-in-2004/|title=Remembering Morientes' Champions League heroics vs. Real Madrid in 2004|newspaper=Monaco Tribune|first=Edward|last=Stratmann|date=7 April 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> во четвртфиналето на натпреварувањето, Монако се сретнал со Реал Мадрид,<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaac8be8514-4731120dd7a9-1000--away-trip-takes-morientes-home/|title=Away trip takes Morientes home|publisher=UEFA|first=Adrian|last=Clarke|date=24 March 2004|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што постигнал клучен гол во првиот натпревар (загубен со 4–2 на гостински терен); во вториот натпревар, тој повторно го пронашол патот до мрежата, а неговиот тим победи со 3–1, со што вкупниот резултат гласел 5–5 па поради [[Правило за гол во гости|правилото за повеќе постигнати голови во гости]] Монако се пласирал во следната рунда.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad3e94fa1-7d2d6812cba9-1000--madrid-felled-by-morientes/|title=Madrid felled by Morientes|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=6 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> Тој, исто така, постигнал гол во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Челси|Челси]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad8578cc2-8e0ee151cbda-1000--ten-man-monaco-dazzle-chelsea/|title=Ten-man Monaco dazzle Chelsea|publisher=UEFA|first=Matt|last=Spiro|date=20 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019d-0e6ade23dc21-3e936e323194-1000--morientes-has-the-final-say/|title=Morientes has the final say|publisher=UEFA|first=Trevor|last=Haylett|date=5 May 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> но не можел да го спречи поразот од 3–0 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2004 година|финалето]] од [[ФК Порто|Порто]], одиграно на [[АуфШалке Арена|АуфШалке арената]] во [[Гелзенкирхен]].<ref name=CL3>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/champions_league/3718645.stm|title=Porto 3–0 Monaco|publisher=[[BBC Sport]]|date=26 May 2004|access-date=23 March 2021}}</ref> Откако се вратил во Реал Мадрид на почетокот на сезоната [[ФК Реал Мадрид сезона 2004–2005|сезоната 2004–05]], надежите на Мориентес да се пробие во тимот биле дополнително намалени со доаѓањето на [[Мајкл Овен]] од [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за голема сума.<ref>{{cite news|url=https://as.com/futbol/2004/10/19/mas_futbol/1098136804_850215.html|title=Morientes: "Si me voy del Madrid, Mónaco será mi primera elección"|trans-title=Morientes: "If I leave Madrid, Monaco will by my first option"|newspaper=Diario AS|language=es|date=19 October 2004|access-date=24 March 2021}}</ref> Тој настапил во 13 првенствени натпревари (сите како замена) без постигнати голови, по што се преселил во Ливерпул во јануари 2005 година за сума од 9,3 милиони евра.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01a5-0ea6de1cfbc5-ab256330b427-1000--morientes-lured-by-liverpool/|title=Morientes lured by Liverpool|publisher=UEFA|date=12 January 2005|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговиот престој на [[Сантјаго Бернабеу]], тој одиграл 272 натпревари за ''„Лос Бланкос“'' во сите натпреварувања, постигнувајќи точно 100 гола и освојувајќи 8 трофеи со клубот.<ref>{{cite web|url=https://espndeportes.espn.com/futbol/espana/nota/_/id/7007466/keylor-navas-leyenda-del-real-madrid-fernando-morientes-declaraciones|title=Fernando Morientes: "Keylor Navas es una leyenda viviente del Real Madrid C.F"|trans-title=Fernando Morientes: "Keylor Navas is a Real Madrid C.F living legend"|publisher=[[ESPN Deportes]]|first=Keish|last=Gómez Muñoz|language=es|date=3 June 2020|access-date=25 March 2021}}</ref> ===Ливерпул=== [[File:Morientes.jpg|thumb|left|Мориентес играјќи за {{Fb team (N) Liverpool}} во август 2005 година]] Откако му се приклучил на Ливерпул, Мориентес го имал своето деби за ''„црвените“'' на 15 јануари 2005 година против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], започнувајќи го натпреварот во поразот на домашен терен со 0–1.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4150631.stm|title=Liverpool 0–1 Man Utd|publisher=BBC Sport|date=15 January 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за клубот на 1 февруари, израмнувајќи го резултатот со удар од околу 18 метри во победата од 2–1 над [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]],<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4221109.stm|title=Charlton 1–2 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=1 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> и четири дена подоцна го постигнал својот прв гол на [[Енфилд]] за да ја отвори победата од 3–1 над [[ФК Фулам|Фулам]] по само девет минути игра.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4218231.stm|title=Liverpool 3–1 Fulham|publisher=BBC Sport|date=5 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Со оглед на тоа што настапил за Реал Мадрид тој немал право да игра за Ливерпул (поради правилото кое дозволувало настап само за еден клуб) во [[УЕФА Лига на шампиони 2004–2005|Лигата на шампионите]],<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2005/apr/03/newsstory.europeanfootball1|title=Rafa trusts in fate and Gerrard|newspaper=The Guardian|first=Paul|last=Wilson|date=3 April 2005|access-date=2 May 2019}}</ref> каде клубот имал победничка одисеја по успехот над Милан во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2005 година|финалето на натпреварувањето]].<ref name=VAVEL/> На 10 август 2005 година, Мориентес постигнал голови во двете полувремиња од победата од 3–1 на гости против [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] во првиот натпревар од третото квалификациско коло за [[УЕФА Лига на шампиони 2005-2006|Лигата на шампионите]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/4133918.stm|title=CSKA Sofia 1–3 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=10 August 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Неговата форма во Премиер лигата била неконзистентна, но на 10 декември, тој постигнал два гола во рок од пет минути во победата од 2–0 на домашен терен над [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]], нивниот седми натпревар по ред.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4494768.stm|title=Liverpool 2–0 Middlesbrough|publisher=BBC Sport|date=10 December 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> На 21 март 2006 година, тој постигнал гол во победата од 7–0 над [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[ФА куп 2005–2006#Четвртфинале|четвртфиналето]] на [[ФА купот]], завршувајќи ја акцијата по центаршутот на [[Стивен Џерард]] по само три минути откако влегол во игра на местото на [[Питер Крауч]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4820136.stm|title=Birmingham 0–7 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=21 March 2006|access-date=6 April 2016}}</ref> Ливерпул на крајот го освоил турнирот, а Мориентес го заменил [[Хари Кјуел]] на почетокот на второто полувреме од [[Финале на ФА купот во 2006 година|финалето]] против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4756045.stm|title=Liverpool 3–3 West Ham (aet)|publisher=BBC Sport|date=13 May 2006|access-date=8 April 2016}}</ref> Мориентес постигнал вкупно 12 гола во 61 настап во дресот на Ливерпул, додавајќи го исто така и трофејот во [[Суперкуп на УЕФА 2005|Суперкупот на УЕФА 2005]] во својата ризница, а бил и на поразената страна во финалињата на Лига купот и Светското клупско првенство 2005.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/el-moro-a-modern-spanish-great|title=El Moro: A modern Spanish great|publisher=[[Sportskeeda]]|first=Ameya|last=Uday Ghag|date=16 August 2012|access-date=23 March 2021}}</ref> На крајот, тој не успеал да го оправда своето реноме во Ливерпул, заминувајќи после само година и половина.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/1374081-liverpools-striking-woes-five-goal-scorers-that-flopped-at-anfield|title=Liverpool's striking woes: Five goal scorers who flopped at Anfield|publisher=[[Bleacher Report]]|first=Steven|last=Rothwell|date=19 October 2012|access-date=18 March 2024}}</ref> ===Валенсија=== Кон крајот на мај 2006 година, Мориентес потпишал за [[ФК Валенсија|Валенсија]] за сума од околу 3 милиони фунти.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01b5-0f8489d36594-683a4670d70f-1000--valencia-calling-for-morientes/|title=Valencia calling for Morientes|publisher=UEFA|date=26 May 2006|access-date=27 December 2024}}</ref> Враќањето во татковината му годи и набрзо тој почнал да ја враќа својата форма, постигнувајќи гол на своето деби во лигата - победата од 2–1 на домашен терен против Бетис<ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/uk/en/report/203769/report.html?soccernet=true&cc=5739|title=Valencia 2–1 Real Betis|publisher=[[ESPN FC|ESPN Soccernet]]|date=26 August 2006|access-date=12 November 2012}}</ref> – и исто така [[Список на хет-трикови во УЕФА Лигата на шампионите|постигнал хет-трик]] во неговиот прв [[УЕФА Лига на шампиони 2006–2007|натпревар во Лигата на шампионите]] против [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01b9-0ea86bfee7f7-597e070042f1-1000--points-matter-most-for-morientes/|title=Points matter most for Morientes|publisher=UEFA|first=Graham|last=Wood|date=13 September 2006|access-date=17 June 2010}}</ref> Тој се поврзал добро со својот партнер во нападот [[Давид Виља]]<ref>{{cite news|url=https://www.superdeporte.es/valencia/4478/morientes-encuentra-villa-media-naranja/2195.html|title=Morientes encuentra en Villa a su "media naranja"|trans-title=Morientes finds in Villa his "significant other"|newspaper=[[Super Deporte]]|language=es|date=2 October 2006|access-date=23 March 2021}}</ref> и постигнал 12 гола во 24 натпревари, а исто така, бил и најдобар стрелец на тимот во Лигата на шампионите со 7 гола. [[Податотека:Casillas a por todas (2795198549).jpg|thumb|Мориентес (лево) во судир со [[Икер Касиљас]], голманот на Реал Мадрид, за време на [[Суперкуп на Шпанија 2008|Суперкупот на Шпанија 2008]]]] За [[ФК Валенсија сезона 2007–2008|сезоната 2007–2008]], на Мориентес и Виља во нападот сила им се придружиле [[Никола Жигиќ]] и [[Хавиер Арисменди]]. Сепак, сезоната била разочарувачка, бидејќи ''„Лос Че“'' биле елиминирани од Лигата на шампионите откако завршиле четврти во групата, а менаџерот [[Кике Санчес Флорес]] бил отпуштен по лошата форма. Тој се повредил во декември 2007 година, поради што отсуствувал од терените речиси три месеци, и се вратил во тимот против Севиља на 15 март 2008 година;<ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/valencia-estrena-presidente-sevilla-aspira-liga-campeones.html|title=El Valencia estrena presidente ante el Sevilla, que aspira a la Liga de Campeones|trans-title=Valencia with presidential debut against Sevilla, who are Champions League candidates|newspaper=[[Público (Spain)|Público]]|language=es|date=14 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/1-2-sevilla-avanza-europa-agrava-crisis-valencia.html|title=1–2. El Sevilla avanza hacia Europa y agrava la crisis del Valencia|trans-title=1–2. Sevilla move towards Europe and worsen Valencia's crisis|newspaper=Público|language=es|date=16 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес, исто така, влегол од клупата за резерви за да го постигне третиот и последен гол во победата на Валенсија од 3–1 над [[ФК Хетафе|Хетафе]] во финалето на [[Фудбалски куп на Шпанија|Купот на Шпанија]] следниот месец.<ref name=COPA>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01cc-0f84d6aba216-f6437c0be3f0-1000--morientes-glad-as-valencia-get-relief/|title=Morientes glad as Valencia get relief|publisher=UEFA|first=Lucy|last=Turner|date=17 April 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес пропуштил уште неколку натпревари откако бил хоспитализиран кон крајот на април поради болки во стомакот и треска.<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundo/2008/04/22/valencia/1208878163.html|title=Fernando Morientes, ingresado de madrugada con un fuerte dolor abdominal y fiebre|trans-title=Fernando Morientes, admitted to hospital in early morning with strong abdominal pains and fever|newspaper=El Mundo|language=es|date=22 April 2008|access-date=12 November 2012}}</ref> Тој бил пуштен од болница на време за последните два натпревари од сезоната, но не играл во ниту еден од нив. Својата трета и последна сезона во Валенсија ја започнал како неискористена замена во првиот натпревар од првенството, додека во вториот запишал неколку минути само влегувајќи од клупата. Својот прв настап од почетната постава го имал во [[УЕФА Лига Европа|Купот на УЕФА]] во натпреварот против [[ФК Маритимо|Маритимо]], во кој го постигнал единствениот гол со соло акција во 12-тата минута за да и донесе успех на својата екипа во Португалија.<ref>{{cite news|url=http://futbol.as.com/futbol/2008/09/18/mas_futbol/1221688818_850215.html|title=El Valencia, con muy poco, encarrila su clasificación|trans-title=Valencia, showing very little, are all but qualified|newspaper=Diario AS|language=es|date=18 September 2008|access-date=4 March 2014}}</ref> Поодминатите веќе фудбалски години во кои се наоѓал Мориентес како и формата на Виља и [[Хуан Мата]], сепак, довеле до тоа тој да има драстично намален број на настапи во првенството; сепак, тој завршил како најдобар стрелец на клубот Купот на УЕФА со три гола на седум натпревари, турнир во кој Валенсија го завршила своето учество во шеснаесттина финалето.<ref>{{cite news|url=https://www.elmundo.es/elmundodeporte/2009/05/27/futbol/1243439778.html|title=Morientes se despide del Valencia|trans-title=Morientes bids farewell to Valencia|newspaper=El Mundo|language=es|date=27 May 2009|access-date=23 March 2021}}</ref> ===Олимпик Марсеј=== На 27 јули 2009 година, Мориентес се согласил на едногодишен договор со [[Франција|францускиот]] клуб [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]] приклучувајќи му се со слободен трансфер пришто повторно се соединил со неговиот поранешен тренер од Монако, [[Дидје Дешан]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0254-0d7c872de92e-ae07ca3e12df-1000--abriel-and-morientes-swell-om-ranks/|title=Abriel and Morientes swell OM ranks|publisher=UEFA|date=28 July 2009|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговата [[ФК Олимпик Марсеј сезона 2009–2010|единствена сезона во клубот]], тој бил четврти избор од петте напаѓачи во тимот,<ref>{{cite web|url=https://www.footmercato.net/a2077154335107266774-le-flop-de-lannee-saccroche-a-lom|title=Le flop de l’année s’accroche à l’OM|trans-title=The flop of the year clings to OM|publisher=Foot Mercato|first=Sébastien|last=Denis|language=fr|date=28 May 2010|access-date=22 July 2025}}</ref> така што, неговиот единствен гол во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]] бил постигнат на 26 септември во неговиот прв старт, отворајќи го резултатот во поразот од 3–2 против [[ФК Валенсиен|Валенсиен]].<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/90/french-football/2009/09/26/1524889/valenciennes-3-2-olympique-de-marseille-late-rafael-winner-stuns-|title=Valenciennes 3–2 Olympique de Marseille: Late Rafael winner stuns OM in five-goal thriller|publisher=[[Goal (website)|Goal]]|first=Robin|last=Bairner|date=26 September 2009|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес бил ослободен на 1 јули 2010 година, по меѓусебна согласност.<ref>{{cite web|url=http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|title=Marseille release Morientes from contract|publisher=ESPN Soccernet|date=1 July 2010|access-date=1 July 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20121023065347/http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|archive-date=23 October 2012}}</ref> На 31 август, веќе 34-годишниот Мориентес го објавил своето пензионирање од фудбалот.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/12/spain/2010/08/31/2096468/former-real-madrid-striker-fernando-morientes-announces|title=Former Real Madrid striker Fernando Morientes announces retirement|publisher=Goal|first=Paul|last=Macdonald|date=31 August 2010|access-date=31 August 2010}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|шпанската сениорска репрезентација]] Мориентес го имал на 25 март 1998 година, постигнувајќи два гола во првите пет минути од [[Пријателска|пријателскиот натпревар]] против [[Фудбалска репрезентација на Шведска|Шведска]] добиен со 4-0.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1998/03/26/pagina-2/1383630/pdf.html|title=La selección va que chuta|trans-title=National team are a real craze|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Galindo|language=es|date=26 March 1998|access-date=28 January 2016}}</ref> Прикажувајќи добра форма и во својот втор настап за репрезентацијата, постигнувајќи повторно два гола во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|NIR}},<ref>{{cite news|url=http://elpais.com/diario/1998/06/04/deportes/896911202_850215.html|title=Abundante munición para Francia|trans-title=Ammonition aplenty for France|newspaper=[[El País]]|first=Cayetano|last=Ros|date=4 June 1998|access-date=23 May 2014}}</ref> тој го зацврстил своето место во репрезентацијата пред [[Светско првенство во фудбал 1998|Светското првенство 1998]] во [[Франција]] за кое според очекувањата бил повикан; на „Мундијалот“ во соседството, тој не настапил во првиот натпревар (загубен со 2-3 од {{NazNB|FUrep|NGA}}), па своето деби на турнирот го имал во второто коло против {{NazNB|FUrep|PAR}}, влегувајќи како замена на местото на [[Хуан Антонио Пици]] во натпреварот кој завршил без голови (0-0). Во третото коло против {{NazNB|FUrep|BUL}}, Мориентес започнал од првата минута и постигнал два гола во победата со 6-1, која на крајот се испоставила како пирова бидејќи не била доволна за шпанците да продолжат натаму.<ref>{{cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/world/events/1998/worldcup/news/1998/06/24/spain_bulgaria/|title=Spain beats Bulgaria 6–1 but fails to qualify|publisher=[[Sports Illustrated]]|date=24 June 1998|access-date=21 May 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20000915081942/http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/world/events/1998/worldcup/news/1998/06/24/spain_bulgaria/|archive-date=15 September 2000}}</ref> Откако изненадувачки не бил повикан за [[Европско првенство во фудбал 2000|Европското првенство 2000]] од селекторот [[Хосе Антонио Камачо]], кој подоцна признал дека направил грешка избирајќи го [[Исмаел Урсаис]] на негово место,<ref>{{cite web|url=http://www.euro2000.org/en/news/story/0,1068,54721,00.html|title=Camacho regrets not taking Morientes|publisher=UEFA|date=28 June 2000|access-date=15 September 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20010204052600/http://www.euro2000.org/en/news/story/0,1068,54721,00.html|archive-date=4 February 2001}}</ref> Мориентес одиграл два натпревари во квалификациите за [[Светско првенство во фудбал 2002|Светското првенство 2002]], постигнувајќи два гола во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|AUT}} во Валенсија. Со оглед на тоа што Шпанија успешно ги минала квалификациите, Мориентес бил повикан во составот за да учествува на своето второ Светско првенство во кариерата. На „Мундијалот“ во [[Јапонија]] и [[Јужна Кореја]], тој постигнал два гола во победата со 3-1 над Парагвај во групната фаза. Во осминафиналето Мориентес постигнал гол против {{NazNB|FUrep|IRL}} (1-1), но тој не бил доволен за победа, па до истата шпанците стигнале дури по [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пенали]], a на истиот начин потоа испаднале во четвртфиналето од домаќинот {{NazNB|FUrep|KOR}}. Мориентес постигнал гол и во тој натпревар, но истиот бил поништен.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport3/worldcup2002/hi/matches_wallchart/spain_v_south_korea/default.stm|title=Korean dream lives on|publisher=BBC Sport|date=22 June 2002|access-date=13 November 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/international/3029872/Korean-miracle-spoilt-by-refereeing-farce.html|title=Korean miracle spoilt by refereeing farce|newspaper=[[The Daily Telegraph]]|location=London|first=Paul|last=Hayward|date=23 June 2002|access-date=13 November 2017}}</ref> Повикан од селекторот [[Ињаки Саес]] за [[Европско првенство во фудбал 2004|Европското првенство 2004]] во [[Португалија]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefaeuro/history/news/0254-0d7b44fc5b75-bb339e5a3edf-1000--saez-selects-spain-squad/|title=Sáez selects Spain squad|first=Iván|last=Modia|publisher=UEFA|date=20 May 2004|access-date=7 May 2016}}</ref> Мориентес постигнал еден од само двата гола што репрезентацијата ги дала на турнирот,<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1581/match=1059172/postmatch/report/index.html|title=Greece profit as Charisteas stops Spain surge|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=17 June 2004|access-date=8 May 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120619213041/http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1581/match=1059172/postmatch/report/index.html|archive-date=19 June 2012}}</ref> завршен со елиминаација на Шпанија уште во групната фаза. Тој, исто така, играл во квалификациите за Светското првенство 2006; сепак, поради неговата лоша клупска форма во Ливерпул, тој не бил избран од селекторот на националниот тим [[Луис Арагонес]] во конечниот состав за турнирот, иако бил дел од првичниот список од 31 играч.<ref>{{cite news|url=http://www.diariocordoba.com/noticias/deportes/luis-aragones-llama-a-marchena-y-descarta-a-morientes-para-mundial_249585.html|title=Luis Aragonés llama a Marchena y descarta a Morientes para el Mundial|trans-title=Luis Aragonés calls Marchena and cuts Morientes for World Cup|newspaper=Diario Córdoba|language=es|date=16 May 2006|access-date=3 July 2014}}</ref> ==Титули== ===Клупски=== ; Реал Мадрид *'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 2 : 2000-2001, 2002-2003 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 1 : 2001 *'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3 : 1997-1998, 1999-2000, 2001-2002 *'''[[Интерконтинентален куп]]''' : 2 : 1998, 2002 ; Ливерпул *'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : 1 : 2005-2006 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА|Суперкуп на Европа]]''' : 1 : 2005 ; Валенсија *'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' : 1 : 2007-2008 ; Олимпик Марсеј *'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1 : 2009-2010 *'''{{Трофеј-Куп на Франција}} [[Фудбалски куп на Франција|Куп на Франција]]''' : 1 : 2009-2010 ===Репрезентативни=== ; Шпанија под 21 година *'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година}} [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европско првенство за играчи под 21 година]]''' : 1 : 1998 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Шпанија |image3=Flag of Spain.svg }} *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на fbref] *[https://www.transfermarkt.com/fernando-morientes/profil/spieler/7531 Фернандо Мориентес на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/79744/fernando-morientes Фернандо Мориентес на espn] *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на whoscored] {{Navboxes |title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] |bg= #FFFFFF |fg= #002C5F |list1= {{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}} }} {{Состав на Шпанија на СП фудбал 1998}} {{Најдобри стрелци на УЕФА Лигата на шампионите}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мориентес, Фернандо}} [[Категорија:Родени во 1976 година]] [[Категорија:Шпански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Валенсија]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 1998]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2002]] [[Категорија:Фудбалери од Ла Лига]] [[Категорија:Живи луѓе]] qswfhgc7lk1uok2fae0g0xu8xgkxk1q 5537655 5537654 2026-04-11T11:46:41Z Carshalton 30527 /* Репрезентативна кариера */ 5537655 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography-retired | name = Фернандо Мориентес | image = [[File:Fernando Morientes 2019.jpg|150px]] | fullname = Фернандо Мориентес Санчес | birth_date = {{birth date and age|1976|4|5|df=y}} | birth_place = [[Сиљерос]], [[Шпанија]] | nationality = {{flagsport|ESP}} [[Шпанија]] | height = {{height|m=1.84}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | retired = 2010 <small>(34 г.)</small> | currentclub = | youthyears1 = 1992–1993 | youthclubs1 = {{Fb team Albacete}} | years1 = 1993–1995 | caps1 = 27 | goals1 = 5 | clubs1 = {{Fb team Albacete}} | years2 = 1995–1997 | caps2 = 36 | goals2 = 14 | clubs2 = {{Fb team Real Zaragoza}} | years3 = 1997–2005 | caps3 = 183 | goals3 = 72 | clubs3 = {{Fb team Real Madrid}} | years4 = 1996–2004 | caps4 = 28 | goals4 = 10 | clubs4 = →{{Fb team Monaco}} | years5 = 2005–2006 | caps5 = 41 | goals5 = 8 | clubs5 = {{Fb team Liverpool}} | years6 = 2006–2009 | caps6 = 66 | goals6 = 19 | clubs6 = {{Fb team Valencia}} | years7 = 2009–2010 | caps7 = 12 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Olympique Marseille}} | nationalyears1 = 1993–1994 | nationalcaps1 = 12 | nationalgoals1 = 10 | nationalteam1 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија 18]] | nationalyears2 = 1995 | nationalcaps2 = 5 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 20 години|Шпанија 20]] | nationalyears3 = 1995-1998 | nationalcaps3 = 16 | nationalgoals3 = 4 | nationalteam3 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 21 година|Шпанија 21]] | nationalyears4 = 1996 | nationalcaps4 = 2 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|ESP}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија (олимп.)]] | nationalyears5 = 1998–2007 | nationalcaps5 = 47 | nationalgoals5 = 27 | nationalteam5 = {{flagsport|ESP}} [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]] | manageryears1 = 2012–2014 | managerclubs1 = {{Fb team Real Madrid}}&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<small>(Млади)</small> | manageryears2 = 2015–2016 | managerclubs2 = {{Fb team Fuenlabrada}} }} '''Фернандо Мориентес Санчес''' (роден на [[5 април]] [[1976]], во [[Сиљерос]]) — [[Шпанија|шпански]] [[Тренер|фудбалски тренер]] и поранешен [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. ==Биографија== Роден е во [[Сиљерос]], [[Касерес (Шпанија)|Касерес]], [[Екстремадура]]. Тој се преселил во [[Сонсека]] во провинцијата [[Толедо (покраина)|Толедо]] на четиригодишна возраст.<ref>{{cite news|url=https://www.abc.es/espana/castilla-la-mancha/toledo/deportes/abci-entrevista-morientes-morientes-peores-recuerdos-siempre-tienen-lesiones-201512182157_noticia.html|title=Morientes: "Los peores recuerdos siempre tienen que ver con las lesiones"|trans-title=Morientes: "The worst memories are always related to injuries"|newspaper=[[ABC (newspaper)|ABC]]|first=Juan Antonio|last=Pérez|language=es|date=19 December 2015|access-date=8 August 2019}}</ref> Неговиот прекар бил ''„Ел Моро“''.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/it/notizie/il-moro-morientes-dal-bernabeu-a-capri-senza-battere-rigori/13vs1cpek52clz28bq2pafd2d|title=Il 'Moro' Morientes: dal Bernabeu a Capri, senza battere rigori}}</ref> Тој се појавува на насловната страница на видео играта ''„[[FIFA Football 2005]]“'' облечен во дресот на неговиот национален тим, заедно со [[Патрик Виера]] и [[Андриј Шевченко]]. ==Технички карактеристики== Тој бил напаѓач кој имал одлична визија за играта, но исто така бил вешт и во играта во воздухот како и во ослободувањето.<ref name=ritratto>{{Cite news|author=Giuseppe Calabrese|url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2006/07/13/tecnico-forte-di-testa-bomber-nato-ritratto.html|title=Tecnico, forte di testa, bomber nato Ritratto di Huntelaar, il dopo-Toni|publisher=la Repubblica|date=13 јули 2006|page=8|access-date=24 јуни 2021}}</ref> Повеќе се потпирал на техниката отколку на силата.<ref name=ritratto/> ==Клупска кариера== ===Албасете и Реал Сарагоса=== Откако со семејството се преселил во Толедо, Мориентес ја започнал својата фудбалска кариера на 16-годишна возраст во екипата на [[ФК Албасете|Албасете]]. Своето деби со клубот во [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]] го имал на 7 ноември 1993 година, влегувајќи како замена во 75-тата минута од натпреварот на домашен терен против [[ФК Тенерифе|Тенерифе]] загубен со резултат 2-3.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca-paginas.mundodeportivo.com/EMD01/HEM/1993/11/08/MD19931108-020.pdf|title=El Tenerife europeo le hace un roto al Albacete|trans-title=European Tenerife tear Albacete a new one|newspaper=[[Mundo Deportivo]]|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=8 November 1993|access-date=15 January 2018}}</ref> Откако во првата сезона одиграл само 4 натпревари во следната добил можност да игра поредовно. На 23 октомври 1994 година, набргу откако влегол во игра како замена во првото полувреме за [[Алберто Монтеагудо]], Мориентес го постигнал својот прв гол, отворајќи го резултатот во домашната победа од 2–0 над [[ФК Расинг Сантандер|Расинг Сантандер]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/24/pagina-23/1296175/pdf.html|title=Óscar marca otro gol de sombrero|trans-title=Óscar scores another chip|newspaper=Mundo Deportivo|first=Pedro|last=Líbero|language=es|date=24 October 1994|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го имал својот прв старт една недела подоцна во поразот од 5–1 од [[ФК Еспањол|Еспањол]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1994/10/31/pagina-2/1305185/pdf.html|title=El Español entusiasma|trans-title=Exciting Español|newspaper=Mundo Deportivo|first=Andrés|last=Astruells|language=es|date=31 October 1994|access-date=15 January 2018}}</ref> Својата [[Примера Дивисио (Шпанија) 1994–1995|втора сезона]] ја завршил со вкупно пет гола во 20 првенствени натпревари; дополнително, тој постигнал голови и во двата натпревари од успехот со вкупен резултат 3–2 во двомечот против бранителот на титулата [[Реал Сарагоса]] во осминафиналето на [[Фудбалски куп на Шпанија 1994–1995|Купот на Шпанија]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/02/16/pagina-19/1294555/pdf.html|title=Cae el campeón|trans-title=The champions fall|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=16 February 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес потпишал со Сарагоса во 1995 година, каде што поминал уште две сезони, честопати како партнер во нападот на [[Дани Гарсија (фудбалер 1974)|Дани]], производ на младинскиот тим на [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref name=VAVEL>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/2017/11/14/real-zaragoza/847733-yo-jugue-en-el-real-zaragoza-fernando-morientes.html|title=Yo jugué en el Real Zaragoza: Fernando Morientes|trans-title=I played for Real Zaragoza: Fernando Morientes|publisher=[[Vavel]]|first=Jorge|last=Urriza Arpal|language=es|date=14 November 2017|access-date=23 March 2021}}</ref> Тој го имал своето деби на 9 септември на гостински терен против [[Реал Бетис]], постигнувајќи гол по 48 минути, но бил [[Црвен картон|исклучен]] седум минути подоцна поради удирање на противничкиот играч [[Хаиме Кесада|Хаиме]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1995/09/10/pagina-18/1310215/pdf.html|title=El Betis aplasta al Zaragoza|trans-title=Betis crush Zaragoza|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Gómez|language=es|date=10 September 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> На 10 јануари следната година, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во победата од 3–2 над [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] во [[Фудбалски куп на Шпанија 1995-1996|купот]];<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/01/11/pagina-23/1334263/pdf.html|title=Morientes, pesadilla del Athletic|trans-title=Morientes, Athletic's nightmare|newspaper=Mundo Deportivo|first=Eduardo|last=Castañeda|language=es|date=11 January 1995|access-date=6 April 2016}}</ref> истиот подвиг тој го повторил и во лигата на 3 февруари во победата од 4–1 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] на [[Ла Ромареда]].<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1996/02/04/pagina-21/1338077/pdf.html|title=La alegría vuelve a La Romareda|trans-title=Joy returns to La Romareda|newspaper=Mundo Deportivo|first=Mariano|last=Andrés|language=es|date=4 February 1996|access-date=6 April 2016}}</ref> Во дресот на Сарагоса, Мориентес поминал две сезони постигнувајќи двоцифрен број на голови во првенството и во двете (13 во првата и 15 во втората). ===Реал Мадрид=== Настапите на Мориентес за Сарагоса го привлекле вниманието на шпанскиот гигант [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], кој го купил играчот во летото 1997 година за околу 6,6 милиони евра. Првично, како замена за веќе етаблираните [[Предраг Мијатовиќ]] и [[Давор Шукер]], тој завршил како стартер и постигнал 12 гола во 33 натпревари во својата прва сезона, најмногу во тимот (два повеќе од веќе споменатите двајца напаѓачи како и од чудото од младинскиот систем [[Раул Гонсалес|Раул]]); тимот завршил четврти во лигата, но ја освоил [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во [[УЕФА Лига на шампиони 1997-1998|сезоната 1997–1998]]. Мориентес имал многу добра сезона 1998–1999, постигнувајќи 19 голови во лигата и постигнувајќи вкупно 25 на 38 натпревари. Тој продолжил да прикажува врвен фудбал во [[ФК Реал Мадрид сезона 1999–2000|сезоната 1999–2000]], постигнувајќи 19 гола и завршувајќи како најдобар стрелец на Реал во годината во која исто така помогнал тимот од [[Мадрид|главниот град]] да ја освои [[УЕФА Лигата на шампиони 1999-2000|втората титула во Лигата на шампионите во три години]], постигнувајќи гол во победата од 3–0 над [[ФК Валенсија|Валенсија]] во целосно [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2000 година|шпанското финале]].<ref name=CL1>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2000/may/24/championsleague.sport1|title=Real Madrid 3–0 Valencia|newspaper=[[The Guardian]]|date=24 May 2000|access-date=7 April 2016}}</ref> Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2000–2001|следната сезона]], тој ја освоил првата од двете титули во првенството со клубот и постигнал вкупно десет гола, вклучувајќи четири во осум настапи во Лигата на шампионите каде испаднале во полуфиналето од подоцнежниот шампион [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]. Во [[ФК Реал Мадрид сезона 2001–2002|сезоната 2001–2002]], Реал не успеал да ја одбрани титулата во првенството откако загубиле од Валенсија. Мориентес ја продолжи својата голгетерска форма, постигнувајќи 18 првенствени гола во само 25 настапи како стартер, со шест настапи како замена. Тој, исто така, постигнал пет гола во победата од 7–0 над {{Fb team (N) Las Palmas}}, пропуштајќи двоен [[хет-трик]] откако промашил [[Пенал (фудбал)|пенал]] кон крајот на натпреварот.<ref>{{cite news|url=http://www.abc.es/hemeroteca/historico-10-02-2002/abc/Deportes/7-0-cinco-goles-de-morientes-al-las-palmas_77345.html|title=7–0: Cinco goles de Morientes al Las Palmas|trans-title=7–0: Five goals from Morientes to Las Palmas|newspaper=ABC|language=es|date=10 February 2002|access-date=7 April 2016}}</ref> Тој завршил втор на листата на стрелците, изедначен со [[Патрик Клајверт]] и единствено зад [[Диего Тристан]] од [[ФК Депортиво Ла Коруња|Депортиво Ла Коруња]].<ref>{{cite news|url=https://www.lavozdegalicia.es/noticia/deportes/2002/05/12/tristan-coge-testigo-dejo-bebeto-depor/0003_1083831.htm|title=Tristán coge el testigo que dejó Bebeto en el Dépor|trans-title=Tristán picks up where Bebeto left off at Dépor|newspaper=[[La Voz de Galicia]]|first=A.|last=Andrade|language=es|date=12 May 2002|access-date=24 March 2021}}</ref> ''„Кралевите“'' биле успешни во [[УЕФА Лига на шампиони 2001-2002|Лигата на шампионите]], откако го победиле [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]] – тој играл во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2002 година|финалето]] и го освои својот трет личен победнички медал во натпреварувањето.<ref name=CL2>{{cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind=128/newsId=23850.html|title=Madrid win ninth European crown|publisher=UEFA|date=15 May 2002|access-date=7 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20020606223553/http://www.uefa.com/competitions/UCL/News/Kind%3D128/newsId%3D23850.html|archive-date=6 June 2002}}</ref> Во летото 2002 година, Реал Мадрид ја потпишале бразилската суперѕвезда [[Роналдо]] од [[ФК Интер|Интер]]. Ова ги поттикнало гласините дека Мориентес наскоро ќе замине, а наводно заинтересирани за неговите услуги биле [[ФК Барселона|Барселона]] и [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] - првите наводно биле на работ да го потпишат играчот за околу 22 милиони евра, но трансферот пропаднал поради неподготвеноста на Барса да ги исполни неговите барања за плата. На крајот, тој одлучил да остане, но како што се предвидувало, не играл толку многу по доаѓањето на Роналдо, кој бил претпочитан во почетната постава заедно со Раул. На крајот, тој паднал во хиерархијата на напаѓачите дури и зад [[Гути]] и [[Хавиер Портиљо (шпански фудбалер)|Хавиер Портиљо]]<ref>{{cite news|url=https://as.com/masdeporte/2003/02/04/polideportivo/1044335794_850215.html|title=Morientes no tomará una decisión hasta junio|trans-title=Morientes will not decide until June|newspaper=[[Diario AS]]|first=Tomás|last=Roncero|language=es|date=5 February 2003|access-date=24 March 2021}}</ref> и, за време на победата на домашен терен против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]] во февруари 2003 година – 2–1 во [[УЕФА Лига на шампиони 2002-2003|Лигата на шампионите]] – бил вмешан во многу публицитетизирана расправија со тренерот [[Висенте дел Боске]], при што играчот наводно го навредил тренерот откако бил повикан да влезе на теренот како трета замена во последните минути;<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/2003/02/21/futbol/1045837809.html|title=Del Bosque admite el grave incidente con Morientes|trans-title=Del Bosque admits serious incident with Morientes|newspaper=El Mundo|language=es|date=21 February 2003|access-date=8 April 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0191-0e6a6115a3bd-7dc3fc991c61-1000--waiting-game-for-madrid-strikers/|title=Waiting game for Madrid strikers|first=Simon|last=Hart|publisher=UEFA|date=14 May 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> во зимскиот трансферен прозорец, и покрај континуираните гласини за трансфер во Тотенхем, Сарагоса, [[ФК Рома|Рома]] и [[ФК Милан|Милан]], тој останал во клубот до крајот на сезоната, а тимот ја освоил титулата во првенството, при што играчот имал вкупно 19 настапи (од кои три биле како стартер) и постигнал пет гола. ===Позајмицата во Монако и враќање во Реал Мадрид=== На почетокот на сезоната 2003–2004, било очигледно дека Мориентес не бил повеќе дел од плановите на Реал. По долги, но на крајот неуспешни преговори во врска со договор за позајмица во [[Германија|германскиот]] клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], тој на крајот бил позајмен на [[ФК Монако|Монако]] во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaad70e7610-f9dd92401c26-1000--morientes-loaned-to-monaco/|title=Morientes loaned to Monaco|publisher=UEFA|date=31 August 2003|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што одиграл многу добро, постигнувајќи 10 гола во 28 настапи во првенството, кое монегаските го завршиле на третото место. Сепак, во [[УЕФА Лига на шампиони 2003–2004|Лигата на шампионите]], тој оставил уште посилен впечаток, завршувајќи како најдобар стрелец за сезоната со девет гола:<ref name=TOPSCORER>{{cite news|url=https://www.monaco-tribune.com/en/2020/04/remembering-morientes-champions-league-heroics-vs-real-madrid-in-2004/|title=Remembering Morientes' Champions League heroics vs. Real Madrid in 2004|newspaper=Monaco Tribune|first=Edward|last=Stratmann|date=7 April 2020|access-date=23 March 2021}}</ref> во четвртфиналето на натпреварувањето, Монако се сретнал со Реал Мадрид,<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/025a-0eaac8be8514-4731120dd7a9-1000--away-trip-takes-morientes-home/|title=Away trip takes Morientes home|publisher=UEFA|first=Adrian|last=Clarke|date=24 March 2004|access-date=17 June 2010}}</ref> каде што постигнал клучен гол во првиот натпревар (загубен со 4–2 на гостински терен); во вториот натпревар, тој повторно го пронашол патот до мрежата, а неговиот тим победи со 3–1, со што вкупниот резултат гласел 5–5 па поради [[Правило за гол во гости|правилото за повеќе постигнати голови во гости]] Монако се пласирал во следната рунда.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad3e94fa1-7d2d6812cba9-1000--madrid-felled-by-morientes/|title=Madrid felled by Morientes|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=6 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> Тој, исто така, постигнал гол во двата натпревари од полуфиналето против [[ФК Челси|Челси]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019c-0e6ad8578cc2-8e0ee151cbda-1000--ten-man-monaco-dazzle-chelsea/|title=Ten-man Monaco dazzle Chelsea|publisher=UEFA|first=Matt|last=Spiro|date=20 April 2004|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/019d-0e6ade23dc21-3e936e323194-1000--morientes-has-the-final-say/|title=Morientes has the final say|publisher=UEFA|first=Trevor|last=Haylett|date=5 May 2004|access-date=27 December 2024}}</ref> но не можел да го спречи поразот од 3–0 во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2004 година|финалето]] од [[ФК Порто|Порто]], одиграно на [[АуфШалке Арена|АуфШалке арената]] во [[Гелзенкирхен]].<ref name=CL3>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/champions_league/3718645.stm|title=Porto 3–0 Monaco|publisher=[[BBC Sport]]|date=26 May 2004|access-date=23 March 2021}}</ref> Откако се вратил во Реал Мадрид на почетокот на сезоната [[ФК Реал Мадрид сезона 2004–2005|сезоната 2004–05]], надежите на Мориентес да се пробие во тимот биле дополнително намалени со доаѓањето на [[Мајкл Овен]] од [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] за голема сума.<ref>{{cite news|url=https://as.com/futbol/2004/10/19/mas_futbol/1098136804_850215.html|title=Morientes: "Si me voy del Madrid, Mónaco será mi primera elección"|trans-title=Morientes: "If I leave Madrid, Monaco will by my first option"|newspaper=Diario AS|language=es|date=19 October 2004|access-date=24 March 2021}}</ref> Тој настапил во 13 првенствени натпревари (сите како замена) без постигнати голови, по што се преселил во Ливерпул во јануари 2005 година за сума од 9,3 милиони евра.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01a5-0ea6de1cfbc5-ab256330b427-1000--morientes-lured-by-liverpool/|title=Morientes lured by Liverpool|publisher=UEFA|date=12 January 2005|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговиот престој на [[Сантјаго Бернабеу]], тој одиграл 272 натпревари за ''„Лос Бланкос“'' во сите натпреварувања, постигнувајќи точно 100 гола и освојувајќи 8 трофеи со клубот.<ref>{{cite web|url=https://espndeportes.espn.com/futbol/espana/nota/_/id/7007466/keylor-navas-leyenda-del-real-madrid-fernando-morientes-declaraciones|title=Fernando Morientes: "Keylor Navas es una leyenda viviente del Real Madrid C.F"|trans-title=Fernando Morientes: "Keylor Navas is a Real Madrid C.F living legend"|publisher=[[ESPN Deportes]]|first=Keish|last=Gómez Muñoz|language=es|date=3 June 2020|access-date=25 March 2021}}</ref> ===Ливерпул=== [[File:Morientes.jpg|thumb|left|Мориентес играјќи за {{Fb team (N) Liverpool}} во август 2005 година]] Откако му се приклучил на Ливерпул, Мориентес го имал своето деби за ''„црвените“'' на 15 јануари 2005 година против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], започнувајќи го натпреварот во поразот на домашен терен со 0–1.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4150631.stm|title=Liverpool 0–1 Man Utd|publisher=BBC Sport|date=15 January 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Тој го постигнал својот прв гол за клубот на 1 февруари, израмнувајќи го резултатот со удар од околу 18 метри во победата од 2–1 над [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]],<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4221109.stm|title=Charlton 1–2 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=1 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> и четири дена подоцна го постигнал својот прв гол на [[Енфилд]] за да ја отвори победата од 3–1 над [[ФК Фулам|Фулам]] по само девет минути игра.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4218231.stm|title=Liverpool 3–1 Fulham|publisher=BBC Sport|date=5 February 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Со оглед на тоа што настапил за Реал Мадрид тој немал право да игра за Ливерпул (поради правилото кое дозволувало настап само за еден клуб) во [[УЕФА Лига на шампиони 2004–2005|Лигата на шампионите]],<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2005/apr/03/newsstory.europeanfootball1|title=Rafa trusts in fate and Gerrard|newspaper=The Guardian|first=Paul|last=Wilson|date=3 April 2005|access-date=2 May 2019}}</ref> каде клубот имал победничка одисеја по успехот над Милан во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 2005 година|финалето на натпреварувањето]].<ref name=VAVEL/> На 10 август 2005 година, Мориентес постигнал голови во двете полувремиња од победата од 3–1 на гости против [[ПФК ЦСКА (Софија)|ЦСКА Софија]] во првиот натпревар од третото квалификациско коло за [[УЕФА Лига на шампиони 2005-2006|Лигата на шампионите]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/4133918.stm|title=CSKA Sofia 1–3 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=10 August 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> Неговата форма во Премиер лигата била неконзистентна, но на 10 декември, тој постигнал два гола во рок од пет минути во победата од 2–0 на домашен терен над [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]], нивниот седми натпревар по ред.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/4494768.stm|title=Liverpool 2–0 Middlesbrough|publisher=BBC Sport|date=10 December 2005|access-date=6 April 2016}}</ref> На 21 март 2006 година, тој постигнал гол во победата од 7–0 над [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] во [[ФА куп 2005–2006#Четвртфинале|четвртфиналето]] на [[ФА купот]], завршувајќи ја акцијата по центаршутот на [[Стивен Џерард]] по само три минути откако влегол во игра на местото на [[Питер Крауч]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4820136.stm|title=Birmingham 0–7 Liverpool|publisher=BBC Sport|date=21 March 2006|access-date=6 April 2016}}</ref> Ливерпул на крајот го освоил турнирот, а Мориентес го заменил [[Хари Кјуел]] на почетокот на второто полувреме од [[Финале на ФА купот во 2006 година|финалето]] против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]].<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/fa_cup/4756045.stm|title=Liverpool 3–3 West Ham (aet)|publisher=BBC Sport|date=13 May 2006|access-date=8 April 2016}}</ref> Мориентес постигнал вкупно 12 гола во 61 настап во дресот на Ливерпул, додавајќи го исто така и трофејот во [[Суперкуп на УЕФА 2005|Суперкупот на УЕФА 2005]] во својата ризница, а бил и на поразената страна во финалињата на Лига купот и Светското клупско првенство 2005.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/el-moro-a-modern-spanish-great|title=El Moro: A modern Spanish great|publisher=[[Sportskeeda]]|first=Ameya|last=Uday Ghag|date=16 August 2012|access-date=23 March 2021}}</ref> На крајот, тој не успеал да го оправда своето реноме во Ливерпул, заминувајќи после само година и половина.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/1374081-liverpools-striking-woes-five-goal-scorers-that-flopped-at-anfield|title=Liverpool's striking woes: Five goal scorers who flopped at Anfield|publisher=[[Bleacher Report]]|first=Steven|last=Rothwell|date=19 October 2012|access-date=18 March 2024}}</ref> ===Валенсија=== Кон крајот на мај 2006 година, Мориентес потпишал за [[ФК Валенсија|Валенсија]] за сума од околу 3 милиони фунти.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01b5-0f8489d36594-683a4670d70f-1000--valencia-calling-for-morientes/|title=Valencia calling for Morientes|publisher=UEFA|date=26 May 2006|access-date=27 December 2024}}</ref> Враќањето во татковината му годи и набрзо тој почнал да ја враќа својата форма, постигнувајќи гол на своето деби во лигата - победата од 2–1 на домашен терен против Бетис<ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/uk/en/report/203769/report.html?soccernet=true&cc=5739|title=Valencia 2–1 Real Betis|publisher=[[ESPN FC|ESPN Soccernet]]|date=26 August 2006|access-date=12 November 2012}}</ref> – и исто така [[Список на хет-трикови во УЕФА Лигата на шампионите|постигнал хет-трик]] во неговиот прв [[УЕФА Лига на шампиони 2006–2007|натпревар во Лигата на шампионите]] против [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01b9-0ea86bfee7f7-597e070042f1-1000--points-matter-most-for-morientes/|title=Points matter most for Morientes|publisher=UEFA|first=Graham|last=Wood|date=13 September 2006|access-date=17 June 2010}}</ref> Тој се поврзал добро со својот партнер во нападот [[Давид Виља]]<ref>{{cite news|url=https://www.superdeporte.es/valencia/4478/morientes-encuentra-villa-media-naranja/2195.html|title=Morientes encuentra en Villa a su "media naranja"|trans-title=Morientes finds in Villa his "significant other"|newspaper=[[Super Deporte]]|language=es|date=2 October 2006|access-date=23 March 2021}}</ref> и постигнал 12 гола во 24 натпревари, а исто така, бил и најдобар стрелец на тимот во Лигата на шампионите со 7 гола. [[Податотека:Casillas a por todas (2795198549).jpg|thumb|Мориентес (лево) во судир со [[Икер Касиљас]], голманот на Реал Мадрид, за време на [[Суперкуп на Шпанија 2008|Суперкупот на Шпанија 2008]]]] За [[ФК Валенсија сезона 2007–2008|сезоната 2007–2008]], на Мориентес и Виља во нападот сила им се придружиле [[Никола Жигиќ]] и [[Хавиер Арисменди]]. Сепак, сезоната била разочарувачка, бидејќи ''„Лос Че“'' биле елиминирани од Лигата на шампионите откако завршиле четврти во групата, а менаџерот [[Кике Санчес Флорес]] бил отпуштен по лошата форма. Тој се повредил во декември 2007 година, поради што отсуствувал од терените речиси три месеци, и се вратил во тимот против Севиља на 15 март 2008 година;<ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/valencia-estrena-presidente-sevilla-aspira-liga-campeones.html|title=El Valencia estrena presidente ante el Sevilla, que aspira a la Liga de Campeones|trans-title=Valencia with presidential debut against Sevilla, who are Champions League candidates|newspaper=[[Público (Spain)|Público]]|language=es|date=14 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.publico.es/actualidad/1-2-sevilla-avanza-europa-agrava-crisis-valencia.html|title=1–2. El Sevilla avanza hacia Europa y agrava la crisis del Valencia|trans-title=1–2. Sevilla move towards Europe and worsen Valencia's crisis|newspaper=Público|language=es|date=16 March 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес, исто така, влегол од клупата за резерви за да го постигне третиот и последен гол во победата на Валенсија од 3–1 над [[ФК Хетафе|Хетафе]] во финалето на [[Фудбалски куп на Шпанија|Купот на Шпанија]] следниот месец.<ref name=COPA>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news-media/news/01cc-0f84d6aba216-f6437c0be3f0-1000--morientes-glad-as-valencia-get-relief/|title=Morientes glad as Valencia get relief|publisher=UEFA|first=Lucy|last=Turner|date=17 April 2008|access-date=27 December 2024}}</ref> Мориентес пропуштил уште неколку натпревари откако бил хоспитализиран кон крајот на април поради болки во стомакот и треска.<ref>{{cite news|url=http://www.elmundo.es/elmundo/2008/04/22/valencia/1208878163.html|title=Fernando Morientes, ingresado de madrugada con un fuerte dolor abdominal y fiebre|trans-title=Fernando Morientes, admitted to hospital in early morning with strong abdominal pains and fever|newspaper=El Mundo|language=es|date=22 April 2008|access-date=12 November 2012}}</ref> Тој бил пуштен од болница на време за последните два натпревари од сезоната, но не играл во ниту еден од нив. Својата трета и последна сезона во Валенсија ја започнал како неискористена замена во првиот натпревар од првенството, додека во вториот запишал неколку минути само влегувајќи од клупата. Својот прв настап од почетната постава го имал во [[УЕФА Лига Европа|Купот на УЕФА]] во натпреварот против [[ФК Маритимо|Маритимо]], во кој го постигнал единствениот гол со соло акција во 12-тата минута за да и донесе успех на својата екипа во Португалија.<ref>{{cite news|url=http://futbol.as.com/futbol/2008/09/18/mas_futbol/1221688818_850215.html|title=El Valencia, con muy poco, encarrila su clasificación|trans-title=Valencia, showing very little, are all but qualified|newspaper=Diario AS|language=es|date=18 September 2008|access-date=4 March 2014}}</ref> Поодминатите веќе фудбалски години во кои се наоѓал Мориентес како и формата на Виља и [[Хуан Мата]], сепак, довеле до тоа тој да има драстично намален број на настапи во првенството; сепак, тој завршил како најдобар стрелец на клубот Купот на УЕФА со три гола на седум натпревари, турнир во кој Валенсија го завршила своето учество во шеснаесттина финалето.<ref>{{cite news|url=https://www.elmundo.es/elmundodeporte/2009/05/27/futbol/1243439778.html|title=Morientes se despide del Valencia|trans-title=Morientes bids farewell to Valencia|newspaper=El Mundo|language=es|date=27 May 2009|access-date=23 March 2021}}</ref> ===Олимпик Марсеј=== На 27 јули 2009 година, Мориентес се согласил на едногодишен договор со [[Франција|францускиот]] клуб [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]] приклучувајќи му се со слободен трансфер пришто повторно се соединил со неговиот поранешен тренер од Монако, [[Дидје Дешан]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0254-0d7c872de92e-ae07ca3e12df-1000--abriel-and-morientes-swell-om-ranks/|title=Abriel and Morientes swell OM ranks|publisher=UEFA|date=28 July 2009|access-date=17 June 2010}}</ref> За време на неговата [[ФК Олимпик Марсеј сезона 2009–2010|единствена сезона во клубот]], тој бил четврти избор од петте напаѓачи во тимот,<ref>{{cite web|url=https://www.footmercato.net/a2077154335107266774-le-flop-de-lannee-saccroche-a-lom|title=Le flop de l’année s’accroche à l’OM|trans-title=The flop of the year clings to OM|publisher=Foot Mercato|first=Sébastien|last=Denis|language=fr|date=28 May 2010|access-date=22 July 2025}}</ref> така што, неговиот единствен гол во [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]] бил постигнат на 26 септември во неговиот прв старт, отворајќи го резултатот во поразот од 3–2 против [[ФК Валенсиен|Валенсиен]].<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/90/french-football/2009/09/26/1524889/valenciennes-3-2-olympique-de-marseille-late-rafael-winner-stuns-|title=Valenciennes 3–2 Olympique de Marseille: Late Rafael winner stuns OM in five-goal thriller|publisher=[[Goal (website)|Goal]]|first=Robin|last=Bairner|date=26 September 2009|access-date=6 April 2016}}</ref> Мориентес бил ослободен на 1 јули 2010 година, по меѓусебна согласност.<ref>{{cite web|url=http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|title=Marseille release Morientes from contract|publisher=ESPN Soccernet|date=1 July 2010|access-date=1 July 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20121023065347/http://soccernet.espn.go.com/news/story?id=804644&sec=europe&cc=5739|archive-date=23 October 2012}}</ref> На 31 август, веќе 34-годишниот Мориентес го објавил своето пензионирање од фудбалот.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/12/spain/2010/08/31/2096468/former-real-madrid-striker-fernando-morientes-announces|title=Former Real Madrid striker Fernando Morientes announces retirement|publisher=Goal|first=Paul|last=Macdonald|date=31 August 2010|access-date=31 August 2010}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|шпанската сениорска репрезентација]] Мориентес го имал на 25 март 1998 година, постигнувајќи два гола во првите пет минути од [[Пријателска|пријателскиот натпревар]] против [[Фудбалска репрезентација на Шведска|Шведска]] добиен со 4-0.<ref>{{cite news|url=http://hemeroteca.mundodeportivo.com/preview/1998/03/26/pagina-2/1383630/pdf.html|title=La selección va que chuta|trans-title=National team are a real craze|newspaper=Mundo Deportivo|first=Jesús|last=Galindo|language=es|date=26 March 1998|access-date=28 January 2016}}</ref> Прикажувајќи добра форма и во својот втор настап за репрезентацијата, постигнувајќи повторно два гола во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|NIR}},<ref>{{cite news|url=http://elpais.com/diario/1998/06/04/deportes/896911202_850215.html|title=Abundante munición para Francia|trans-title=Ammonition aplenty for France|newspaper=[[El País]]|first=Cayetano|last=Ros|date=4 June 1998|access-date=23 May 2014}}</ref> тој го зацврстил своето место во репрезентацијата пред [[Светско првенство во фудбал 1998|Светското првенство 1998]] во [[Франција]] за кое според очекувањата бил повикан; на „Мундијалот“ во соседството, тој не настапил во првиот натпревар (загубен со 2-3 од {{NazNB|FUrep|NGA}}), па своето деби на турнирот го имал во второто коло против {{NazNB|FUrep|PAR}}, влегувајќи како замена на местото на [[Хуан Антонио Пици]] во натпреварот кој завршил без голови (0-0). Во третото коло против {{NazNB|FUrep|BUL}}, Мориентес започнал од првата минута и постигнал два гола во победата со 6-1, која на крајот се испоставила како пирова бидејќи не била доволна за шпанците да продолжат натаму.<ref>{{cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/world/events/1998/worldcup/news/1998/06/24/spain_bulgaria/|title=Spain beats Bulgaria 6–1 but fails to qualify|publisher=[[Sports Illustrated]]|date=24 June 1998|access-date=21 May 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20000915081942/http://sportsillustrated.cnn.com/soccer/world/events/1998/worldcup/news/1998/06/24/spain_bulgaria/|archive-date=15 September 2000}}</ref> Откако изненадувачки не бил повикан за [[Европско првенство во фудбал 2000|Европското првенство 2000]] од селекторот [[Хосе Антонио Камачо]], кој подоцна признал дека направил грешка избирајќи го [[Исмаел Урсаис]] на негово место,<ref>{{cite web|url=http://www.euro2000.org/en/news/story/0,1068,54721,00.html|title=Camacho regrets not taking Morientes|publisher=UEFA|date=28 June 2000|access-date=15 September 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20010204052600/http://www.euro2000.org/en/news/story/0,1068,54721,00.html|archive-date=4 February 2001}}</ref> Мориентес одиграл два натпревари во квалификациите за [[Светско првенство во фудбал 2002|Светското првенство 2002]], постигнувајќи два гола во победата со 4-0 над {{NazNB|FUrep|AUT}} во Валенсија. Со оглед на тоа што Шпанија успешно ги минала квалификациите, Мориентес бил повикан во составот за да учествува на своето второ Светско првенство во кариерата. На „Мундијалот“ во [[Јапонија]] и [[Јужна Кореја]], тој постигнал два гола во победата со 3-1 над Парагвај во групната фаза. Во осминафиналето Мориентес постигнал гол против {{NazNB|FUrep|IRL}} (1-1), но тој не бил доволен за победа, па до истата шпанците стигнале дури по [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пенали]], a на истиот начин потоа испаднале во четвртфиналето од домаќинот {{NazNB|FUrep|KOR}}. Мориентес постигнал гол и во тој натпревар, но истиот бил поништен.<ref>{{cite web|url=https://news.bbc.co.uk/sport3/worldcup2002/hi/matches_wallchart/spain_v_south_korea/default.stm|title=Korean dream lives on|publisher=BBC Sport|date=22 June 2002|access-date=13 November 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/international/3029872/Korean-miracle-spoilt-by-refereeing-farce.html|title=Korean miracle spoilt by refereeing farce|newspaper=[[The Daily Telegraph]]|location=London|first=Paul|last=Hayward|date=23 June 2002|access-date=13 November 2017}}</ref> Повикан од селекторот [[Ињаки Саес]] за [[Европско првенство во фудбал 2004|Европското првенство 2004]] во [[Португалија]],<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefaeuro/history/news/0254-0d7b44fc5b75-bb339e5a3edf-1000--saez-selects-spain-squad/|title=Sáez selects Spain squad|first=Iván|last=Modia|publisher=UEFA|date=20 May 2004|access-date=7 May 2016}}</ref> Мориентес постигнал еден од само двата гола што репрезентацијата ги дала на турнирот,<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1581/match=1059172/postmatch/report/index.html|title=Greece profit as Charisteas stops Spain surge|publisher=UEFA|first=Matthew|last=Spiro|date=17 June 2004|access-date=8 May 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120619213041/http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1581/match=1059172/postmatch/report/index.html|archive-date=19 June 2012}}</ref> завршен со елиминаација на Шпанија уште во групната фаза. Тој, исто така, играл во квалификациите за Светското првенство 2006; сепак, поради неговата лоша клупска форма во Ливерпул, тој не бил избран од селекторот на националниот тим [[Луис Арагонес]] во конечниот состав за турнирот, иако бил дел од првичниот список.<ref>{{cite news|url=http://www.diariocordoba.com/noticias/deportes/luis-aragones-llama-a-marchena-y-descarta-a-morientes-para-mundial_249585.html|title=Luis Aragonés llama a Marchena y descarta a Morientes para el Mundial|trans-title=Luis Aragonés calls Marchena and cuts Morientes for World Cup|newspaper=Diario Córdoba|language=es|date=16 May 2006|access-date=3 July 2014}}</ref> ==Титули== ===Клупски=== ; Реал Мадрид *'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисион]]''' : 2 : 2000-2001, 2002-2003 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' : 1 : 2001 *'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]''' : 3 : 1997-1998, 1999-2000, 2001-2002 *'''[[Интерконтинентален куп]]''' : 2 : 1998, 2002 ; Ливерпул *'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : 1 : 2005-2006 *'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА|Суперкуп на Европа]]''' : 1 : 2005 ; Валенсија *'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' : 1 : 2007-2008 ; Олимпик Марсеј *'''{{Трофеј-Франција (Лига 1)}} [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1 : 2009-2010 *'''{{Трофеј-Куп на Франција}} [[Фудбалски куп на Франција|Куп на Франција]]''' : 1 : 2009-2010 ===Репрезентативни=== ; Шпанија под 21 година *'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година}} [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година|Европско првенство за играчи под 21 година]]''' : 1 : 1998 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Шпанија |image3=Flag of Spain.svg }} *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на fbref] *[https://www.transfermarkt.com/fernando-morientes/profil/spieler/7531 Фернандо Мориентес на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/79744/fernando-morientes Фернандо Мориентес на espn] *[https://www.whoscored.com/players/494/show/fernando-morientes Фернандо Мориентес на whoscored] {{Navboxes |title=[[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] Титули во Лигата на шампионите [[Слика:UEFA Champions League logo 2.svg|20px]] |bg= #FFFFFF |fg= #002C5F |list1= {{ФК Реал Мадрид-Шампион на Европа 2002}} }} {{Состав на Шпанија на СП фудбал 1998}} {{Најдобри стрелци на УЕФА Лигата на шампионите}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мориентес, Фернандо}} [[Категорија:Родени во 1976 година]] [[Категорија:Шпански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Ливерпул]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Валенсија]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 1998]] [[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2002]] [[Категорија:Фудбалери од Ла Лига]] [[Категорија:Живи луѓе]] et6g82q3qdvfbihij4qv74uliw6hj50 Железници (род) 0 1391033 5537324 5536265 2026-04-10T16:25:00Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537324 wikitext text/x-wiki {{taxobox |image = Sideritis syriaca (Ironwort scan).jpg |image_caption = ''Sideritis syriaca'' |taxon = Sideritis |authority = [[Carl Linnaeus|L.]] |subdivision_ranks = |subdivision = |synonyms = }} '''Железници''' ([[науч.]] ''Sideritis'') ― род на [[Скриеносеменици|цветни растенија]] познати по нивната употреба како хербален лек, најчесто во форма на [[билен чај]], и често се нарекуваат само „планински чај“. Тие се изобилни во медитеранските региони, на [[Балкански Полуостров|Балканот]], на [[Пиринејски Полуостров|Пиринејскиот Полуостров]] и [[Макаронезија]], но може да се најдат и во Централна Европа и умерена Азија. == Историја и етимологија == На грчки, „сидеритис“ ([[Грчки јазик|грчки]]: σιδηρίτης) може буквално да се преведе како „оној што е направен од железо“, па пттаму името на многу јазици. Растението им било познато на античките Грци, поточно на [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] и [[Теофраст]].<ref>{{cite web|url=http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|title=οικολογια ασπροποταμος|publisher=Aspropotamos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120630185145/http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|archive-date=2012-06-30|access-date=2013-11-30|url-status=dead}}</ref> Иако Диоскорид опишува три [[Вид (биологија)|вида]], се смета дека само еден (веројатно ''S. scordioides'') припаѓа на ''Sideritis''. Во античко време, ''Sideritis'' бил генерички назив за растенија способни за лекување на рани предизвикани од железно оружје за време на битките. Сепак, други сметаат дека името произлегува од обликот на [[Чашкино ливче|чашкиното ливче]], кое наликува на врвот на копје. == Таксономија == [[Податотека:Sideritis_scardica_IMG_4653.jpg|мини|''[[Sideritis scardica]]'']] Во 2002 година, молекуларно филогенетски истражувања откриле дека ''Sideritis'' и пет други рода се вградени во ''[[Stachys]]''. Ќе бидат потребни дополнителни студии пред да можат да се ревидираат овие два рода, и нивните најблиски роднини. Според некои извори, се препознаваат и се категоризираат до 319 различни видови, [[Подвид|подвидови]], екотипови, форми или сорти, вклучувајќи: * ''[[Sideritis barbellata]]'' Mend.-Heu. - ендемски вид за Канарските Острови, Ла Палма Шпанија * ''[[Sideritis candicans]]'' Aiton - ендемски вид за Мадеира, Бужиу и Порто Санто. * ''[[Sideritis curvidens]]'' - го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis cypria]]'' Post - ендемски вид за Кипар * ''[[Sideritis elica]]'' - ендемски вид за Родопите, Бугарија * ''[[Sideritis euboea]]'' Heldr - најден на островот [[Евбеја]] * ''[[Sideritis hyssopifolia]]'' L. - го има на [[Пиринејски Полуостров]] * ''[[Sideritis lanata]]'' L. - потекнува од [[Балкански Полуостров|Балкан]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis leucantha]]'' Cav. - ендемски вид за [[Шпанија]] * ''[[Sideritis macrostachyos]]'' Poir. - ендемски вид за [[Тенерифе]] * ''[[Sideritis montana]]'' L. - потекнува од [[Евроазија]], од [[Шпанија]] до [[Кина]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideris perfoliata]]'' - го има во [[Македонија]] подвидот subsp. ''athoa'' * ''[[Sideritis purpurea]]'' Talb. - го има во [[Грција]] и [[Крит]] * ''[[Sideritis pusilla]]'' * ''[[Sideritis raiseri]]'' Boiss & Heldr - најден на планината Томор во [[Албанија]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis romana]]'' L. - го има околу [[Медитеран|Медитеранот]] * ''[[Sideritis scardica]]'' Gris. - ендемски за [[Шар Планина]], го има од [[Косово]], [[Македонија]] и [[Албанија]]. * ''[[Sideritis syriaca]]'' L., ''S. cretica'' Boiss, ''S. boissieri'' Magn. - најден во [[Сирија]], [[Турција]], [[Крит]] * ''[[Sideritis theezans]]'' Boiss & Heldr - најден на [[Пелопонез]] Ботанистите наидуваат на тешкотии при именувањето и класификацијата на сортите ''Sideritis'' поради нивните суптилни разлики. Еден особено збунувачки случај е оној на ''S. angustifolia'' Lagasca и ''S. tragoriganum'' Lagasca. == Опис == Родот е составен од кратки (8–50&nbsp;см) ксерофитски подгрмушки или [[Зелјесто растение|билки]], едногодишни или повеќегодишни, кои растат на голема надморска височина (обично над 1000 метри) со малку или без почва, често на површината на карпите. [[Соцветие|Цветовите]] се собрани во двоцветни до повеќецветни, густо збиени до раздалечени прешлени. Брактеоли отсуствуваат. Чашката е ѕвончевидна, со 10 ребра и со 5 запци, запците се еднакви помеѓу себе, или најгорниот забец е подолг во однос на останатите четири. Венчето е обично жолто, прашниците се четири, скриени во венечната трубичка.<ref name=":0">Владо Матевски: ФЛора на РС Македонија, том 2, свеска 2, стр. 235 МАНУ, Скопје, 2021</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:Sideritis_montana_Sturm23.jpg|[[Sideritis montana|''Sideritis montana'']] </gallery> == Употреба == [[Податотека:Greekmountaintea.jpg|лево|мини|Чај]] Во [[Албанија]], [[Бугарија]], [[Грција]], [[Македонија]] и [[Турција]], ''[[Sideritis scardica]]'', ''[[Sideritis clandestina]]'', ''[[Sideritis syriaca]]'', ''[[Sideritis perfoliata]]'' и разни други видови се користат како билки или за подготовка на билни чаеви или поради нивните ароматични својства во локалните кујни. Билниот чај најчесто се подготвува со [[декокт]], со варење на стебленцата, листовите и цветовите во тенџере со вода, а потоа често се служи со мед и лимон. Некои растенија од родот имаат историја на употреба во традиционалната билна медицина. Истражувања за потенцијалните ефекти се спроведени на универзитети во Холандија и на јужен Балкан каде што растението е автохтоно. Хемиските состојки вклучуваат дитерпеноиди и [[Флавоноид|флавоноиди]]. == Одгледување == ''Sideritis raeseri'' е најчесто одгледуваниот вид од овој род на растенија во Албанија, Бугарија, Грција и Македонија. Садењето се препорачува во текот на два периода (октомври-ноември или февруари-март на северната хемисфера), а собирањето во јули, кога е во полн цвет. Растението обично се суши пред употреба. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Commons category}} {{Taxonbar|from=Q431310}} [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Железници (род)]] [[Категорија:Билни чаеви]] [[Категорија:Флора на Европа]] [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] ac9v1zn6qnzrzgsr2odjhgzsmjizoaj 5537325 5537324 2026-04-10T16:27:11Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка 5537325 wikitext text/x-wiki {{taxobox |image = Sideritis syriaca (Ironwort scan).jpg |image_caption = ''Sideritis syriaca'' |taxon = Sideritis |authority = [[Carl Linnaeus|L.]] |subdivision_ranks = |subdivision = |synonyms = }} '''Железници''' ([[науч.]] ''Sideritis'') ― род на [[Скриеносеменици|цветни растенија]] познати по нивната употреба како хербален лек, најчесто во форма на [[билен чај]], и често се нарекуваат само „планински чај“. Тие се изобилни во медитеранските региони, на [[Балкански Полуостров|Балканот]], на [[Пиринејски Полуостров|Пиринејскиот Полуостров]] и [[Макаронезија]], но може да се најдат и во Централна Европа и умерена Азија. == Историја и етимологија == На грчки, „сидеритис“ ([[Грчки јазик|грчки]]: σιδηρίτης) може буквално да се преведе како „оној што е направен од железо“, па пттаму името на многу јазици. Растението им било познато на античките Грци, поточно на [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] и [[Теофраст]].<ref>{{cite web|url=http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|title=οικολογια ασπροποταμος|publisher=Aspropotamos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120630185145/http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|archive-date=2012-06-30|access-date=2013-11-30|url-status=dead}}</ref> Иако Диоскорид опишува три [[Вид (биологија)|вида]], се смета дека само еден (веројатно ''S. scordioides'') припаѓа на ''Sideritis''. Во античко време, ''Sideritis'' бил генерички назив за растенија способни за лекување на рани предизвикани од железно оружје за време на битките. Сепак, други сметаат дека името произлегува од обликот на [[Чашкино ливче|чашкиното ливче]], кое наликува на врвот на копје. == Таксономија == [[Податотека:Sideritis_scardica_IMG_4653.jpg|мини|''[[Sideritis scardica]]'']] Во 2002 година, молекуларно филогенетски истражувања откриле дека ''Sideritis'' и пет други рода се вградени во ''[[Stachys]]''. Ќе бидат потребни дополнителни студии пред да можат да се ревидираат овие два рода, и нивните најблиски роднини. Според некои извори, се препознаваат и се категоризираат до 319 различни видови, [[Подвид|подвидови]], екотипови, форми или сорти, вклучувајќи: * ''[[Sideritis barbellata]]'' Mend.-Heu. - ендемски вид за Канарските Острови, Ла Палма Шпанија * ''[[Sideritis candicans]]'' Aiton - ендемски вид за Мадеира, Бужиу и Порто Санто. * ''[[Sideritis curvidens]]'' - го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis cypria]]'' Post - ендемски вид за Кипар * ''[[Sideritis elica]]'' - ендемски вид за Родопите, Бугарија * ''[[Sideritis euboea]]'' Heldr - најден на островот [[Евбеја]] * ''[[Sideritis hyssopifolia]]'' L. - го има на [[Пиринејски Полуостров]] * ''[[Sideritis lanata]]'' L. - потекнува од [[Балкански Полуостров|Балкан]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis leucantha]]'' Cav. - ендемски вид за [[Шпанија]] * ''[[Sideritis macrostachyos]]'' Poir. - ендемски вид за [[Тенерифе]] * ''[[Sideritis montana]]'' L. - потекнува од [[Евроазија]], од [[Шпанија]] до [[Кина]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideris perfoliata]]'' - го има во [[Македонија]] подвидот subsp. ''athoa'' * ''[[Sideritis purpurea]]'' Talb. - го има во [[Грција]] и [[Крит]] * ''[[Sideritis pusilla]]'' * ''[[Sideritis raiseri]]'' Boiss & Heldr - најден на планината Томор во [[Албанија]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis romana]]'' L. - го има околу [[Медитеран|Медитеранот]] * ''[[Sideritis scardica]]'' Gris. - ендемски за [[Шар Планина]], го има од [[Косово]], [[Македонија]] и [[Албанија]]. * ''[[Sideritis syriaca]]'' L., ''S. cretica'' Boiss, ''S. boissieri'' Magn. - најден во [[Сирија]], [[Турција]], [[Крит]] * ''[[Sideritis theezans]]'' Boiss & Heldr - најден на [[Пелопонез]] Ботанистите наидуваат на тешкотии при именувањето и класификацијата на сортите ''Sideritis'' поради нивните суптилни разлики. Еден особено збунувачки случај е оној на ''S. angustifolia'' Lagasca и ''S. tragoriganum'' Lagasca. == Опис == Родот е составен од кратки (8–50&nbsp;см) ксерофитски подгрмушки или [[Зелјесто растение|билки]], едногодишни или повеќегодишни, кои растат на голема надморска височина (обично над 1000 метри) со малку или без почва, често на површината на карпите. [[Соцветие|Цветовите]] се собрани во двоцветни до повеќецветни, густо збиени до раздалечени прешлени. Брактеоли отсуствуваат. Чашката е ѕвончевидна, со 10 ребра и со 5 запци, запците се еднакви помеѓу себе, или најгорниот забец е подолг во однос на останатите четири. Венчето е обично жолто, прашниците се четири, скриени во венечната трубичка.<ref name=":0">Владо Матевски: ФЛора на РС Македонија, том 2, свеска 2, стр. 235 МАНУ, Скопје, 2021</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:Sideritis_montana_Sturm23.jpg|[[Sideritis montana|''Sideritis montana'']] </gallery> == Употреба == [[Податотека:Greekmountaintea.jpg|лево|мини|Чај]] Во [[Албанија]], [[Бугарија]], [[Грција]], [[Македонија]] и [[Турција]], ''[[Sideritis scardica]]'', ''[[Sideritis clandestina]]'', ''[[Sideritis syriaca]]'', ''[[Sideritis perfoliata]]'' и разни други видови се користат како билки или за подготовка на билни чаеви или поради нивните ароматични својства во локалните кујни. Билниот чај најчесто се подготвува со [[декокт]], со варење на стебленцата, листовите и цветовите во тенџере со вода, а потоа често се служи со мед и лимон. Некои растенија од родот имаат историја на употреба во традиционалната билна медицина. Истражувања за потенцијалните ефекти се спроведени на универзитети во Холандија и на јужен Балкан каде што растението е автохтоно. Хемиските состојки вклучуваат дитерпеноиди и [[Флавоноид|флавоноиди]]. == Одгледување == ''Sideritis raeseri'' е најчесто одгледуваниот вид од овој род на растенија во Албанија, Бугарија, Грција и Македонија. Садењето се препорачува во текот на два периода (октомври-ноември или февруари-март на северната хемисфера), а собирањето во јули, кога е во полн цвет. Растението обично се суши пред употреба. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Sideritis}} {{Викивидови-ред|Sideritis}} {{Taxonbar|from=Q431310}} [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Железници (род)]] [[Категорија:Билни чаеви]] [[Категорија:Флора на Европа]] [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] 52tf3j2lurwahpe7hxhyp1yr963mj6y 5537329 5537325 2026-04-10T16:32:36Z P.Nedelkovski 47736 5537329 wikitext text/x-wiki {{taxobox |image = Sideritis syriaca (Ironwort scan).jpg |image_caption = ''Sideritis syriaca'' |taxon = Sideritis |authority = [[Carl Linnaeus|L.]] |subdivision_ranks = |subdivision = |synonyms = }} '''Железници''' ([[науч.]] ''Sideritis'') ― род на [[Скриеносеменици|цветни растенија]] познати по нивната употреба како хербален лек, најчесто во форма на [[билен чај]], и често се нарекуваат само „планински чај“. Тие се изобилни во медитеранските региони, на [[Балкански Полуостров|Балканот]], на [[Пиринејски Полуостров|Пиринејскиот Полуостров]] и [[Макаронезија]], но може да се најдат и во Централна Европа и умерена Азија. == Историја и етимологија == На грчки, „сидеритис“ ([[Грчки јазик|грчки]]: σιδηρίτης) може буквално да се преведе како „оној што е направен од железо“, па пттаму името на многу јазици. Растението им било познато на античките Грци, поточно на [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] и [[Теофраст]].<ref>{{cite web|url=http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|title=οικολογια ασπροποταμος|publisher=Aspropotamos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120630185145/http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|archive-date=2012-06-30|access-date=2013-11-30|url-status=dead}}</ref> Иако Диоскорид опишува три [[Вид (биологија)|вида]], се смета дека само еден (веројатно ''S. scordioides'') припаѓа на ''Sideritis''. Во античко време, ''Sideritis'' бил генерички назив за растенија способни за лекување на рани предизвикани од железно оружје за време на битките. Сепак, други сметаат дека името произлегува од обликот на [[Чашкино ливче|чашкиното ливче]], кое наликува на врвот на копје. == Таксономија == [[Податотека:Sideritis_scardica_IMG_4653.jpg|мини|''[[Sideritis scardica]]'']] Во 2002 година, молекуларно филогенетски истражувања откриле дека ''Sideritis'' и пет други рода се вградени во ''[[Stachys]]''. Ќе бидат потребни дополнителни студии пред да можат да се ревидираат овие два рода, и нивните најблиски роднини. Според некои извори, се препознаваат и се категоризираат до 319 различни видови, [[Подвид|подвидови]], екотипови, форми или сорти, вклучувајќи: * ''[[Sideritis barbellata]]'' Mend.-Heu. - ендемски вид за Канарските Острови, Ла Палма Шпанија * ''[[Sideritis candicans]]'' Aiton - ендемски вид за Мадеира, Бужиу и Порто Санто. * ''[[Sideritis curvidens]]'' - го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis cypria]]'' Post - ендемски вид за Кипар * ''[[Sideritis elica]]'' - ендемски вид за Родопите, Бугарија * ''[[Sideritis euboea]]'' Heldr - најден на островот [[Евбеја]] * ''[[Sideritis hyssopifolia]]'' L. - го има на [[Пиринејски Полуостров]] * ''[[Sideritis lanata]]'' L. - потекнува од [[Балкански Полуостров|Балкан]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis leucantha]]'' Cav. - ендемски вид за [[Шпанија]] * ''[[Sideritis macrostachyos]]'' Poir. - ендемски вид за [[Тенерифе]] * ''[[Sideritis montana]]'' L. - потекнува од [[Евроазија]], од [[Шпанија]] до [[Кина]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideris perfoliata]]'' - го има во [[Македонија]] подвидот subsp. ''athoa'' * ''[[Sideritis purpurea]]'' Talb. - го има во [[Грција]] и [[Крит]] * ''[[Sideritis pusilla]]'' * ''[[Sideritis raiseri]]'' Boiss & Heldr - најден на планината Томор во [[Албанија]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis romana]]'' L. - го има околу [[Медитеран|Медитеранот]] * ''[[Sideritis scardica]]'' Gris. - ендемски за [[Шар Планина]], го има од [[Косово]], [[Македонија]] и [[Албанија]]. * ''[[Sideritis syriaca]]'' L., ''S. cretica'' Boiss, ''S. boissieri'' Magn. - најден во [[Сирија]], [[Турција]], [[Крит]] * ''[[Sideritis theezans]]'' Boiss & Heldr - најден на [[Пелопонез]] Ботанистите наидуваат на тешкотии при именувањето и класификацијата на сортите ''Sideritis'' поради нивните суптилни разлики. Еден особено збунувачки случај е оној на ''S. angustifolia'' Lagasca и ''S. tragoriganum'' Lagasca. == Опис == Родот е составен од кратки (8–50&nbsp;см) ксерофитски подгрмушки или [[Зелјесто растение|билки]], едногодишни или повеќегодишни, кои растат на голема надморска височина (обично над 1000 метри) со малку или без почва, често на површината на карпите. [[Соцветие|Цветовите]] се собрани во двоцветни до повеќецветни, густо збиени до раздалечени прешлени. Брактеоли отсуствуваат. Чашката е ѕвончевидна, со 10 ребра и со 5 запци, запците се еднакви помеѓу себе, или најгорниот забец е подолг во однос на останатите четири. Венчето е обично жолто, прашниците се четири, скриени во венечната трубичка.<ref name=":0">[[Владо Матевски]]: Флора на РС Македонија, том 2, свеска 2, стр. 235 МАНУ, Скопје, 2021</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:Sideritis_montana_Sturm23.jpg|[[Sideritis montana|''Sideritis montana'']] </gallery> == Употреба == [[Податотека:Greekmountaintea.jpg|лево|мини|Чај]] Во [[Албанија]], [[Бугарија]], [[Грција]], [[Македонија]] и [[Турција]], ''[[Sideritis scardica]]'', ''[[Sideritis clandestina]]'', ''[[Sideritis syriaca]]'', ''[[Sideritis perfoliata]]'' и разни други видови се користат како билки или за подготовка на билни чаеви или поради нивните ароматични својства во локалните кујни. Билниот чај најчесто се подготвува со [[декокт]], со варење на стебленцата, листовите и цветовите во тенџере со вода, а потоа често се служи со мед и лимон. Некои растенија од родот имаат историја на употреба во традиционалната билна медицина. Истражувања за потенцијалните ефекти се спроведени на универзитети во Холандија и на јужен Балкан каде што растението е автохтоно. Хемиските состојки вклучуваат дитерпеноиди и [[Флавоноид|флавоноиди]]. == Одгледување == ''Sideritis raeseri'' е најчесто одгледуваниот вид од овој род на растенија во Албанија, Бугарија, Грција и Македонија. Садењето се препорачува во текот на два периода (октомври-ноември или февруари-март на северната хемисфера), а собирањето во јули, кога е во полн цвет. Растението обично се суши пред употреба. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Sideritis}} {{Викивидови-ред|Sideritis}} {{Taxonbar|from=Q431310}} [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Железници (род)]] [[Категорија:Билни чаеви]] [[Категорија:Флора на Европа]] [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] ik0n6di0gv8on8vnqri8rq9kij1vdvw 5537330 5537329 2026-04-10T16:35:55Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка 5537330 wikitext text/x-wiki {{Автоматска таксокутија |image = Sideritis syriaca (Ironwort scan).jpg |image_caption = ''Sideritis syriaca'' (ironwort) |taxon = Sideritis |authority = [[Карл Лине|L.]] |subdivision_ranks = Видови |subdivision = Види текс |synonyms = }} }} '''Железници''' ([[науч.]] ''Sideritis'') ― род на [[Скриеносеменици|цветни растенија]] познати по нивната употреба како хербален лек, најчесто во форма на [[билен чај]], и често се нарекуваат само „планински чај“. Тие се изобилни во медитеранските региони, на [[Балкански Полуостров|Балканот]], на [[Пиринејски Полуостров|Пиринејскиот Полуостров]] и [[Макаронезија]], но може да се најдат и во Централна Европа и умерена Азија. == Историја и етимологија == На грчки, „сидеритис“ ([[Грчки јазик|грчки]]: σιδηρίτης) може буквално да се преведе како „оној што е направен од железо“, па пттаму името на многу јазици. Растението им било познато на античките Грци, поточно на [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] и [[Теофраст]].<ref>{{cite web|url=http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|title=οικολογια ασπροποταμος|publisher=Aspropotamos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120630185145/http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|archive-date=2012-06-30|access-date=2013-11-30|url-status=dead}}</ref> Иако Диоскорид опишува три [[Вид (биологија)|вида]], се смета дека само еден (веројатно ''S. scordioides'') припаѓа на ''Sideritis''. Во античко време, ''Sideritis'' бил генерички назив за растенија способни за лекување на рани предизвикани од железно оружје за време на битките. Сепак, други сметаат дека името произлегува од обликот на [[Чашкино ливче|чашкиното ливче]], кое наликува на врвот на копје. == Таксономија == [[Податотека:Sideritis_scardica_IMG_4653.jpg|мини|''[[Sideritis scardica]]'']] Во 2002 година, молекуларно филогенетски истражувања откриле дека ''Sideritis'' и пет други рода се вградени во ''[[Stachys]]''. Ќе бидат потребни дополнителни студии пред да можат да се ревидираат овие два рода, и нивните најблиски роднини. Според некои извори, се препознаваат и се категоризираат до 319 различни видови, [[Подвид|подвидови]], екотипови, форми или сорти, вклучувајќи: * ''[[Sideritis barbellata]]'' Mend.-Heu. - ендемски вид за Канарските Острови, Ла Палма Шпанија * ''[[Sideritis candicans]]'' Aiton - ендемски вид за Мадеира, Бужиу и Порто Санто. * ''[[Sideritis curvidens]]'' - го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis cypria]]'' Post - ендемски вид за Кипар * ''[[Sideritis elica]]'' - ендемски вид за Родопите, Бугарија * ''[[Sideritis euboea]]'' Heldr - најден на островот [[Евбеја]] * ''[[Sideritis hyssopifolia]]'' L. - го има на [[Пиринејски Полуостров]] * ''[[Sideritis lanata]]'' L. - потекнува од [[Балкански Полуостров|Балкан]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis leucantha]]'' Cav. - ендемски вид за [[Шпанија]] * ''[[Sideritis macrostachyos]]'' Poir. - ендемски вид за [[Тенерифе]] * ''[[Sideritis montana]]'' L. - потекнува од [[Евроазија]], од [[Шпанија]] до [[Кина]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideris perfoliata]]'' - го има во [[Македонија]] подвидот subsp. ''athoa'' * ''[[Sideritis purpurea]]'' Talb. - го има во [[Грција]] и [[Крит]] * ''[[Sideritis pusilla]]'' * ''[[Sideritis raiseri]]'' Boiss & Heldr - најден на планината Томор во [[Албанија]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis romana]]'' L. - го има околу [[Медитеран|Медитеранот]] * ''[[Sideritis scardica]]'' Gris. - ендемски за [[Шар Планина]], го има од [[Косово]], [[Македонија]] и [[Албанија]]. * ''[[Sideritis syriaca]]'' L., ''S. cretica'' Boiss, ''S. boissieri'' Magn. - најден во [[Сирија]], [[Турција]], [[Крит]] * ''[[Sideritis theezans]]'' Boiss & Heldr - најден на [[Пелопонез]] Ботанистите наидуваат на тешкотии при именувањето и класификацијата на сортите ''Sideritis'' поради нивните суптилни разлики. Еден особено збунувачки случај е оној на ''S. angustifolia'' Lagasca и ''S. tragoriganum'' Lagasca. == Опис == Родот е составен од кратки (8–50&nbsp;см) ксерофитски подгрмушки или [[Зелјесто растение|билки]], едногодишни или повеќегодишни, кои растат на голема надморска височина (обично над 1000 метри) со малку или без почва, често на површината на карпите. [[Соцветие|Цветовите]] се собрани во двоцветни до повеќецветни, густо збиени до раздалечени прешлени. Брактеоли отсуствуваат. Чашката е ѕвончевидна, со 10 ребра и со 5 запци, запците се еднакви помеѓу себе, или најгорниот забец е подолг во однос на останатите четири. Венчето е обично жолто, прашниците се четири, скриени во венечната трубичка.<ref name=":0">[[Владо Матевски]]: Флора на РС Македонија, том 2, свеска 2, стр. 235 МАНУ, Скопје, 2021</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:Sideritis_montana_Sturm23.jpg|[[Sideritis montana|''Sideritis montana'']] </gallery> == Употреба == [[Податотека:Greekmountaintea.jpg|лево|мини|Чај]] Во [[Албанија]], [[Бугарија]], [[Грција]], [[Македонија]] и [[Турција]], ''[[Sideritis scardica]]'', ''[[Sideritis clandestina]]'', ''[[Sideritis syriaca]]'', ''[[Sideritis perfoliata]]'' и разни други видови се користат како билки или за подготовка на билни чаеви или поради нивните ароматични својства во локалните кујни. Билниот чај најчесто се подготвува со [[декокт]], со варење на стебленцата, листовите и цветовите во тенџере со вода, а потоа често се служи со мед и лимон. Некои растенија од родот имаат историја на употреба во традиционалната билна медицина. Истражувања за потенцијалните ефекти се спроведени на универзитети во Холандија и на јужен Балкан каде што растението е автохтоно. Хемиските состојки вклучуваат дитерпеноиди и [[Флавоноид|флавоноиди]]. == Одгледување == ''Sideritis raeseri'' е најчесто одгледуваниот вид од овој род на растенија во Албанија, Бугарија, Грција и Македонија. Садењето се препорачува во текот на два периода (октомври-ноември или февруари-март на северната хемисфера), а собирањето во јули, кога е во полн цвет. Растението обично се суши пред употреба. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Sideritis}} {{Викивидови-ред|Sideritis}} {{Taxonbar|from=Q431310}} [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Железници (род)]] [[Категорија:Билни чаеви]] [[Категорија:Флора на Европа]] [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] 1yuaq5qc48vfcd76lfhblltz9xgnt3s 5537332 5537330 2026-04-10T16:36:17Z P.Nedelkovski 47736 5537332 wikitext text/x-wiki {{Автоматска таксокутија |image = Sideritis syriaca (Ironwort scan).jpg |image_caption = ''Sideritis syriaca'' (ironwort) |taxon = Sideritis |authority = [[Карл Лине|L.]] |subdivision_ranks = Видови |subdivision = Види текс |synonyms = }} '''Железници''' ([[науч.]] ''Sideritis'') ― род на [[Скриеносеменици|цветни растенија]] познати по нивната употреба како хербален лек, најчесто во форма на [[билен чај]], и често се нарекуваат само „планински чај“. Тие се изобилни во медитеранските региони, на [[Балкански Полуостров|Балканот]], на [[Пиринејски Полуостров|Пиринејскиот Полуостров]] и [[Макаронезија]], но може да се најдат и во Централна Европа и умерена Азија. == Историја и етимологија == На грчки, „сидеритис“ ([[Грчки јазик|грчки]]: σιδηρίτης) може буквално да се преведе како „оној што е направен од железо“, па пттаму името на многу јазици. Растението им било познато на античките Грци, поточно на [[Диоскорид|Педаниј Диоскорид]] и [[Теофраст]].<ref>{{cite web|url=http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|title=οικολογια ασπροποταμος|publisher=Aspropotamos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120630185145/http://www.aspropotamos.org/ecology.htm|archive-date=2012-06-30|access-date=2013-11-30|url-status=dead}}</ref> Иако Диоскорид опишува три [[Вид (биологија)|вида]], се смета дека само еден (веројатно ''S. scordioides'') припаѓа на ''Sideritis''. Во античко време, ''Sideritis'' бил генерички назив за растенија способни за лекување на рани предизвикани од железно оружје за време на битките. Сепак, други сметаат дека името произлегува од обликот на [[Чашкино ливче|чашкиното ливче]], кое наликува на врвот на копје. == Таксономија == [[Податотека:Sideritis_scardica_IMG_4653.jpg|мини|''[[Sideritis scardica]]'']] Во 2002 година, молекуларно филогенетски истражувања откриле дека ''Sideritis'' и пет други рода се вградени во ''[[Stachys]]''. Ќе бидат потребни дополнителни студии пред да можат да се ревидираат овие два рода, и нивните најблиски роднини. Според некои извори, се препознаваат и се категоризираат до 319 различни видови, [[Подвид|подвидови]], екотипови, форми или сорти, вклучувајќи: * ''[[Sideritis barbellata]]'' Mend.-Heu. - ендемски вид за Канарските Острови, Ла Палма Шпанија * ''[[Sideritis candicans]]'' Aiton - ендемски вид за Мадеира, Бужиу и Порто Санто. * ''[[Sideritis curvidens]]'' - го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis cypria]]'' Post - ендемски вид за Кипар * ''[[Sideritis elica]]'' - ендемски вид за Родопите, Бугарија * ''[[Sideritis euboea]]'' Heldr - најден на островот [[Евбеја]] * ''[[Sideritis hyssopifolia]]'' L. - го има на [[Пиринејски Полуостров]] * ''[[Sideritis lanata]]'' L. - потекнува од [[Балкански Полуостров|Балкан]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis leucantha]]'' Cav. - ендемски вид за [[Шпанија]] * ''[[Sideritis macrostachyos]]'' Poir. - ендемски вид за [[Тенерифе]] * ''[[Sideritis montana]]'' L. - потекнува од [[Евроазија]], од [[Шпанија]] до [[Кина]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideris perfoliata]]'' - го има во [[Македонија]] подвидот subsp. ''athoa'' * ''[[Sideritis purpurea]]'' Talb. - го има во [[Грција]] и [[Крит]] * ''[[Sideritis pusilla]]'' * ''[[Sideritis raiseri]]'' Boiss & Heldr - најден на планината Томор во [[Албанија]], го има во [[Македонија]] * ''[[Sideritis romana]]'' L. - го има околу [[Медитеран|Медитеранот]] * ''[[Sideritis scardica]]'' Gris. - ендемски за [[Шар Планина]], го има од [[Косово]], [[Македонија]] и [[Албанија]]. * ''[[Sideritis syriaca]]'' L., ''S. cretica'' Boiss, ''S. boissieri'' Magn. - најден во [[Сирија]], [[Турција]], [[Крит]] * ''[[Sideritis theezans]]'' Boiss & Heldr - најден на [[Пелопонез]] Ботанистите наидуваат на тешкотии при именувањето и класификацијата на сортите ''Sideritis'' поради нивните суптилни разлики. Еден особено збунувачки случај е оној на ''S. angustifolia'' Lagasca и ''S. tragoriganum'' Lagasca. == Опис == Родот е составен од кратки (8–50&nbsp;см) ксерофитски подгрмушки или [[Зелјесто растение|билки]], едногодишни или повеќегодишни, кои растат на голема надморска височина (обично над 1000 метри) со малку или без почва, често на површината на карпите. [[Соцветие|Цветовите]] се собрани во двоцветни до повеќецветни, густо збиени до раздалечени прешлени. Брактеоли отсуствуваат. Чашката е ѕвончевидна, со 10 ребра и со 5 запци, запците се еднакви помеѓу себе, или најгорниот забец е подолг во однос на останатите четири. Венчето е обично жолто, прашниците се четири, скриени во венечната трубичка.<ref name=":0">[[Владо Матевски]]: Флора на РС Македонија, том 2, свеска 2, стр. 235 МАНУ, Скопје, 2021</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:Sideritis_montana_Sturm23.jpg|[[Sideritis montana|''Sideritis montana'']] </gallery> == Употреба == [[Податотека:Greekmountaintea.jpg|лево|мини|Чај]] Во [[Албанија]], [[Бугарија]], [[Грција]], [[Македонија]] и [[Турција]], ''[[Sideritis scardica]]'', ''[[Sideritis clandestina]]'', ''[[Sideritis syriaca]]'', ''[[Sideritis perfoliata]]'' и разни други видови се користат како билки или за подготовка на билни чаеви или поради нивните ароматични својства во локалните кујни. Билниот чај најчесто се подготвува со [[декокт]], со варење на стебленцата, листовите и цветовите во тенџере со вода, а потоа често се служи со мед и лимон. Некои растенија од родот имаат историја на употреба во традиционалната билна медицина. Истражувања за потенцијалните ефекти се спроведени на универзитети во Холандија и на јужен Балкан каде што растението е автохтоно. Хемиските состојки вклучуваат дитерпеноиди и [[Флавоноид|флавоноиди]]. == Одгледување == ''Sideritis raeseri'' е најчесто одгледуваниот вид од овој род на растенија во Албанија, Бугарија, Грција и Македонија. Садењето се препорачува во текот на два периода (октомври-ноември или февруари-март на северната хемисфера), а собирањето во јули, кога е во полн цвет. Растението обично се суши пред употреба. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Sideritis}} {{Викивидови-ред|Sideritis}} {{Taxonbar|from=Q431310}} [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Железници (род)]] [[Категорија:Билни чаеви]] [[Категорија:Флора на Европа]] [[Категорија:Зборови што ги нема во ТРМЈ]] 4kf5g6t4v1mycpt9jyin2wg34txv7ci Епитаф на Сејкилос 0 1391103 5537514 5536584 2026-04-10T21:29:54Z Buli 2648 5537514 wikitext text/x-wiki {{Infobox artifact | name = Епитаф на Сејкилос | image = Seikilos epitaph 04.jpg | writing = [[Коине грчки]] | created = {{circa|1st}} or 2nd century AD, [[Tralles (diocese)|Tralles]], [[Asia Minor]] | location = [[National Museum of Denmark]] | image_caption = Стела на Сејкилос со поезија и музичка нотација | material = Мермер | type = [[Стела]] | discovered_date = 1883 | discovered_by = [[W. M. Ramsay]] }} '''Епитафот на Сејкилос''' е [[Стара Грција|старогрчки]] натпис на кој е зачувана најстарата целосна [[музичка композиција]], заедно со [[музичка нотација]].{{sfn|Randel|2003|pp=361, 767}} Обично се датира помеѓу [[1 век|1]] и [[2 век]] н.е. Натписот бил пронајден во 1883 година, исклесан на [[столб]] ([[стела]]) во античкиот град [[Тралес]] (денешен [[Ајдин]] во денешна [[Турција]]). Стелата содржи две поеми; елегичен [[дистих]] и песна со знаци за вокална нотација напишана над зборовите. Врз основа на структурата и јазикот, артефактот вообичаено се смета дека бил [[епитаф]] (натпис на надгробна плоча) создаден од човек по име Сејкилос, и најверојатно посветен на жена по име Евтерпа. Според алтернативно толкување, предложено од [[Арманд Д'Ангур]], натписот не е надгробен, туку станува збор за споменик кој самиот Сејкилос го поставил за ги одбележи своите музички и поетски вештини. == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Старогрчки јазик]] 8vlz7clzc9feq9odc5xpxcgtwu5xb7o Барбара Брукалска 0 1391140 5537208 5536724 2026-04-10T13:20:42Z 19user99 72391 5537208 wikitext text/x-wiki {{Во тек}} {{Инфокутија Архитект|name=Барбара Брукалска|image=Barbara_Brukalska.jpg|image_size=<!-- if image is smaller than 250px -->|alt=|caption=|birth_name=<!-- only use if different than name -->|birth_date={{Birth date|1899|12|4|df=yes}}|birth_place=Бжезце, [[Мазовско Војводство]]|death_date={{Death date and age|1980|3|6|1899|12|4|df=yes}}|death_place=[[Варшава]]|alma_mater=|awards=|practice=[[Варшавски политехнички институт]]|significant_buildings=|significant_projects=|significant_design=група Пресенс}} '''Барбара Брукалска''' (4 декември 1899 - 6 март 1980) — [[Полјаци|полска]] архитектка, архитектонска теоретичарка, истакнат претставник на [[Функционализам (архитектура)|функционализмот]], членка на групата Пресенс и професорка на Варшавскиот политехнички институт. Таа била и сопруга на архитектот Станислав Брукалски. == Живот == Брукалска била родена во Бжезце, Мазовско Војводство. Нејзиното рано творештво било во колаборација со нејзиниот сопруг, Станислав Брукалски. Како и другите членови на авангардната група Пресенс (основана во 1926 година), под влијание на идејата на Ле Корбизје за „машина за живеење“, тие се залагале за евтино, станбено домување кое нагласува чиста, едноставна функционалност.<ref>{{cite web|author=Piotr Marciniak |title=5.2. 3 Famous or Forgotten: Women Architects in Communist Poland,|accessdate= October 15, 2015|url=https://www.researchgate.net/publication/263621129}}</ref> Идеите на Брукалска за ентериерите на прифатливи домови за работници вклучувале комбинирање во една просторија на функциите на кујната и трпезаријата, ограничување на мебелот на наједноставниот и најнеопходниот, и систем од вградени плакари, плочи на маси, мијалници и шпорети дизајнирани да бидат практични и хигиенски. За кујната-трпезарија, таа исто така инсистирала на бело обоени ѕидови, бел линолеум и бели површински облоги за да се доближи што е можно поблиску до условите на лабораторија.<ref name="anna">Anna Sieradzka, “New Patterns of the Polish Middle Class Home Interiors in the Inter-War Period,” Acta Poloniae Historica 86 (2002): 73–86. {{ISSN|0001-6829}}</ref> Таа изјавила дека „ги претставуваме кујните веќе опремени, бидејќи никој не би бил способен да ги смести своите маси и комоди - честопати толку ирационално дизајнирани - во овој мал простор“.<ref>B. Brukalska, Kuchnia współczesna (The Contemporary Kitchen),“Dom, Osiedle, Mieszkanie",1, 1929, No.1, pp. 8-11</ref> Од 1927 до 1938 година, Брукалски работеле заедно дизајнирајќи го ентериерот на патничките бродови.<ref name="lech">Kłosiewicz, Lech. "Brukalska, Barbara, and Brukalski, Stanisław." Vol. 1. Macmillan Encyclopedia of Architects. Placzek, Adolf K., ed. New York : London: Free Press; Collier Macmillan, 1982. pp. 301-302.</ref> Поради преовладувачките економски услови, финансирањето на проекти за работнички живеалишта било проблематично, а самите работници не биле желни да живеат во толку екстремно функционалистички домови. И покрај овие неуспеси, Брукалски продолжиле во својата идеалистичка визија до средината на 1930-тите години. Тие продолжиле да дизајнираат поедноставен мебел - за изложба „Најмал стан“ (1930), натпревар „Внатрешност“ организиран од Институтот за пропаганда, уметничка пропаганда (1932) и изложба одржана во куќите на Варшавското друштво на работнички имоти (1935).<ref name="anna" /> Станислав Брукалски бил интерниран во германски логор за воени заробеници од 1939 до 1944 година. По Втората светска војна, Брукалска и нејзиниот сопруг работеле понезависно, главно во Варшава, иако двајцата се одвратиле од стриктурите на функционалистичкиот стил и се насочиле кон пооргански форми инспирирани од историски преседани. Брукалска, меѓу другото, дизајнирала станбен комплекс во Океќе и домот за стари лица во Матисијак. И двајцата биле назначени во факултетот на Варшавската политехничка школа.[4] Таа починала во Варшава.<ref name="lech" /> == Големи дела == * Станбени комплекси IV, VII и IX во округот Жолиборж. Станбена задруга (1927-1939) * Ниеголевски ул. бр. 8 во Варшава (1927-1928) * Реконструкција на Dom pod Orłami (Куќа под знакот на орлите) во Варшава (1948-1950) * Дом за стари лица Матисијак во Варшава (1956) * Црква во Трошин (1956-1975) * Станбен развој во округот Океќе во Варшава (1960) * Парламентарен дом, ентериер (1964) * Црква во Сипњев (1971-1974) == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Починати во 1980 година]] [[Категорија:Родени во 1899 година]] p9zq7xxe4ym8wcoxd6rizonmlm16qu4 5537209 5537208 2026-04-10T13:24:57Z 19user99 72391 5537209 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Архитект|name=Барбара Брукалска|image=Barbara_Brukalska.jpg|image_size=<!-- if image is smaller than 250px -->|alt=|caption=|birth_name=<!-- only use if different than name -->|birth_date={{Birth date|1899|12|4|df=yes}}|birth_place=Бжезце, [[Мазовско Војводство]]|death_date={{Death date and age|1980|3|6|1899|12|4|df=yes}}|death_place=[[Варшава]]|alma_mater=|awards=|practice=[[Варшавски политехнички институт]]|significant_buildings=|significant_projects=|significant_design=група Пресенс}} '''Барбара Брукалска''' (4 декември 1899 - 6 март 1980) — [[Полјаци|полска]] архитектка, архитектонска теоретичарка, истакнат претставник на [[Функционализам (архитектура)|функционализмот]], членка на групата Пресенс и професорка на Варшавскиот политехнички институт. Таа била и сопруга на архитектот Станислав Брукалски. == Живот == Брукалска била родена во Бжезце, Мазовско Војводство. Нејзиното рано творештво било во колаборација со нејзиниот сопруг, [[Станислав Брукалски]]. Како и другите членови на авангардната група Пресенс (основана во 1926 година), под влијание на идејата на Ле Корбизје за „машина за живеење“, тие се залагале за евтино, станбено домување кое нагласува чиста, едноставна функционалност.<ref>{{cite web|author=Piotr Marciniak |title=5.2. 3 Famous or Forgotten: Women Architects in Communist Poland,|accessdate= October 15, 2015|url=https://www.researchgate.net/publication/263621129}}</ref> Идеите на Брукалска за ентериерите на прифатливи домови за работници вклучувале комбинирање во една просторија на функциите на кујната и трпезаријата, ограничување на мебелот на наједноставниот и најнеопходниот, и систем од вградени плакари, плочи на маси, мијалници и шпорети дизајнирани да бидат практични и хигиенски. За кујната-трпезарија, таа исто така инсистирала на бело обоени ѕидови, бел линолеум и бели површински облоги за да се доближи што е можно поблиску до условите на [[лабораторија]].<ref name="anna">Anna Sieradzka, “New Patterns of the Polish Middle Class Home Interiors in the Inter-War Period,” Acta Poloniae Historica 86 (2002): 73–86. {{ISSN|0001-6829}}</ref> Таа изјавила дека „ги претставуваме кујните веќе опремени, бидејќи никој не би бил способен да ги смести своите маси и комоди - честопати толку ирационално дизајнирани - во овој мал простор“.<ref>B. Brukalska, Kuchnia współczesna (The Contemporary Kitchen),“Dom, Osiedle, Mieszkanie",1, 1929, No.1, pp. 8-11</ref> Од 1927 до 1938 година, Брукалски работеле заедно дизајнирајќи го ентериерот на патничките бродови.<ref name="lech">Kłosiewicz, Lech. "Brukalska, Barbara, and Brukalski, Stanisław." Vol. 1. Macmillan Encyclopedia of Architects. Placzek, Adolf K., ed. New York : London: Free Press; Collier Macmillan, 1982. pp. 301-302.</ref> Поради преовладувачките економски услови, финансирањето на проекти за работнички живеалишта било проблематично, а самите работници не биле желни да живеат во толку екстремно функционалистички домови. И покрај овие неуспеси, Брукалски продолжиле во својата идеалистичка визија до средината на 1930-тите години. Тие продолжиле да дизајнираат поедноставен мебел - за изложба „Најмал стан“ (1930), за натпреварот „Внатрешност“ организиран од Институтот за пропаганда, уметничка пропаганда (1932) и за изложба одржана во куќите на Варшавското друштво на работнички имоти (1935).<ref name="anna" /> Станислав Брукалски бил интерниран во германски логор за воени заробеници од 1939 до 1944 година. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], Брукалска и нејзиниот сопруг работеле понезависно, главно во Варшава, иако двајцата се одвратиле од стриктурите на [[Функционализам (архитектура)|функционалистичкиот стил]] и се насочиле кон пооргански форми инспирирани од историски преседани. Брукалска, меѓу другото, дизајнирала станбен комплекс во Океќе и домот за стари лица во Матисијак. И двајцата биле назначени во факултетот на Варшавската политехничка школа.[4] Таа починала во Варшава.<ref name="lech" /> == Големи дела == * Станбени комплекси IV, VII и IX во округот Жолиборж. Станбена задруга (1927-1939) * Ниеголевски ул. бр. 8 во Варшава (1927-1928) * Реконструкција на Dom pod Orłami (Куќа под знакот на орлите) во Варшава (1948-1950) * Дом за стари лица Матисијак во Варшава (1956) * Црква во Трошин (1956-1975) * Станбен развој во округот Океќе во Варшава (1960) * Парламентарен дом, ентериер (1964) * Црква во Сипњев (1971-1974) == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Починати во 1980 година]] [[Категорија:Родени во 1899 година]] iao65t1d9kjmk6w819ljthv4ju6kcgo 5537210 5537209 2026-04-10T13:25:15Z 19user99 72391 /* Големи дела */ 5537210 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Архитект|name=Барбара Брукалска|image=Barbara_Brukalska.jpg|image_size=<!-- if image is smaller than 250px -->|alt=|caption=|birth_name=<!-- only use if different than name -->|birth_date={{Birth date|1899|12|4|df=yes}}|birth_place=Бжезце, [[Мазовско Војводство]]|death_date={{Death date and age|1980|3|6|1899|12|4|df=yes}}|death_place=[[Варшава]]|alma_mater=|awards=|practice=[[Варшавски политехнички институт]]|significant_buildings=|significant_projects=|significant_design=група Пресенс}} '''Барбара Брукалска''' (4 декември 1899 - 6 март 1980) — [[Полјаци|полска]] архитектка, архитектонска теоретичарка, истакнат претставник на [[Функционализам (архитектура)|функционализмот]], членка на групата Пресенс и професорка на Варшавскиот политехнички институт. Таа била и сопруга на архитектот Станислав Брукалски. == Живот == Брукалска била родена во Бжезце, Мазовско Војводство. Нејзиното рано творештво било во колаборација со нејзиниот сопруг, [[Станислав Брукалски]]. Како и другите членови на авангардната група Пресенс (основана во 1926 година), под влијание на идејата на Ле Корбизје за „машина за живеење“, тие се залагале за евтино, станбено домување кое нагласува чиста, едноставна функционалност.<ref>{{cite web|author=Piotr Marciniak |title=5.2. 3 Famous or Forgotten: Women Architects in Communist Poland,|accessdate= October 15, 2015|url=https://www.researchgate.net/publication/263621129}}</ref> Идеите на Брукалска за ентериерите на прифатливи домови за работници вклучувале комбинирање во една просторија на функциите на кујната и трпезаријата, ограничување на мебелот на наједноставниот и најнеопходниот, и систем од вградени плакари, плочи на маси, мијалници и шпорети дизајнирани да бидат практични и хигиенски. За кујната-трпезарија, таа исто така инсистирала на бело обоени ѕидови, бел линолеум и бели површински облоги за да се доближи што е можно поблиску до условите на [[лабораторија]].<ref name="anna">Anna Sieradzka, “New Patterns of the Polish Middle Class Home Interiors in the Inter-War Period,” Acta Poloniae Historica 86 (2002): 73–86. {{ISSN|0001-6829}}</ref> Таа изјавила дека „ги претставуваме кујните веќе опремени, бидејќи никој не би бил способен да ги смести своите маси и комоди - честопати толку ирационално дизајнирани - во овој мал простор“.<ref>B. Brukalska, Kuchnia współczesna (The Contemporary Kitchen),“Dom, Osiedle, Mieszkanie",1, 1929, No.1, pp. 8-11</ref> Од 1927 до 1938 година, Брукалски работеле заедно дизајнирајќи го ентериерот на патничките бродови.<ref name="lech">Kłosiewicz, Lech. "Brukalska, Barbara, and Brukalski, Stanisław." Vol. 1. Macmillan Encyclopedia of Architects. Placzek, Adolf K., ed. New York : London: Free Press; Collier Macmillan, 1982. pp. 301-302.</ref> Поради преовладувачките економски услови, финансирањето на проекти за работнички живеалишта било проблематично, а самите работници не биле желни да живеат во толку екстремно функционалистички домови. И покрај овие неуспеси, Брукалски продолжиле во својата идеалистичка визија до средината на 1930-тите години. Тие продолжиле да дизајнираат поедноставен мебел - за изложба „Најмал стан“ (1930), за натпреварот „Внатрешност“ организиран од Институтот за пропаганда, уметничка пропаганда (1932) и за изложба одржана во куќите на Варшавското друштво на работнички имоти (1935).<ref name="anna" /> Станислав Брукалски бил интерниран во германски логор за воени заробеници од 1939 до 1944 година. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], Брукалска и нејзиниот сопруг работеле понезависно, главно во Варшава, иако двајцата се одвратиле од стриктурите на [[Функционализам (архитектура)|функционалистичкиот стил]] и се насочиле кон пооргански форми инспирирани од историски преседани. Брукалска, меѓу другото, дизајнирала станбен комплекс во Океќе и домот за стари лица во Матисијак. И двајцата биле назначени во факултетот на Варшавската политехничка школа.[4] Таа починала во Варшава.<ref name="lech" /> == Значајни дела == * Станбени комплекси IV, VII и IX во округот Жолиборж. Станбена задруга (1927-1939) * Ниеголевски ул. бр. 8 во Варшава (1927-1928) * Реконструкција на Dom pod Orłami (Куќа под знакот на орлите) во Варшава (1948-1950) * Дом за стари лица Матисијак во Варшава (1956) * Црква во Трошин (1956-1975) * Станбен развој во округот Океќе во Варшава (1960) * Парламентарен дом, ентериер (1964) * Црква во Сипњев (1971-1974) == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Починати во 1980 година]] [[Категорија:Родени во 1899 година]] n6bmnwehcum187toq5eytew3octb3yb Фрањо Филиповиќ 0 1391168 5537261 5537194 2026-04-10T14:46:11Z Виолетова 1975 средување 5537261 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Franjo_Filipović.jpg|мини|Филиповиќ во 1880 година]] '''Фрањо Филиповиќ''' (Лика Нови, Госпиќ, [[12 октомври]] [[1820]] – [[Виена]], [[8 јуни]] [[1903]]) ― хрватски висок воен офицер во австриската армијa, кој се искачил до чин фелдмаршал и воедно бил помлад брат на генералот [[Јосип Филиповиќ]].<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.enciklopedija.hr/|title=Filipović, Franjo|last=enciklopedija|first=Hrvatska|work=Hrvatska enciklopedija|language=hr|accessdate=2026-04-10}}</ref> == Биографија == Филиповиќ бил роден во Нови, близина на [[Госпиќ]]. Се школувал во военото училиште во Тулн, а во 1836 година стапил во воена служба како кадет. Во 1839 година станал потпоручник, во 1844 година поручник, во 1848 година прв поручник, во 1854 година потполковник, во 1856 година полковник, во 1862 година генерал-мајор, а во 1865 година вицемаршал. Во 1859 година учествувал во италијанската воена кампања и во Битката кај Солферино. Во 1861 година бил преместен за бригаден во Задар, а веќе во 1862 година бил назначен за командант на бригада и тврдина во Дубровник. Во 1865 година бил назначен за царски гувернер за Далмација. Како гувернер се спротивставил на австриската политика на потпирање на автономистите, поради што бил отповикан во 1868 година, а во 1869 година преместен за дивизиски командант и воен командант во Кошице. Во 1877 година, тој бил назначен за командант на 70 петроварадински пешадиски полк и станал генерал на артилеријата и командант на генерал во Моравија и Шлезија со штаб во Брно, а истата година, тој бил преместен во Загреб. Во 1878 година, му помогнал на својот брат Јосип во [[Австроунгарска кампања во Босна и Херцеговина во 1878 година|окупацијата на Босна и Херцеговина]], а во 1881 година се пензионирал. == Наводи == {{Наводи}}{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Филиповиќ, Фрањо }} [[Категорија:Луѓе од Госпиќ]] [[Категорија:Воена историја на Австрија]] [[Категорија:Воена историја на Хрватска]] mta2cag4soj980qf45wq47rcu6sdvo6 5537262 5537261 2026-04-10T14:46:57Z Виолетова 1975 5537262 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Franjo_Filipović.jpg|мини|Филиповиќ во 1880 година]] '''Фрањо Филиповиќ''' (Лички Нови, Госпиќ, [[12 октомври]] [[1820]] – [[Виена]], [[8 јуни]] [[1903]]) ― хрватски висок воен офицер во австриската армијa, кој се искачил до чин фелдмаршал и воедно бил помлад брат на генералот [[Јосип Филиповиќ]].<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.enciklopedija.hr/|title=Filipović, Franjo|last=enciklopedija|first=Hrvatska|work=Hrvatska enciklopedija|language=hr|accessdate=2026-04-10}}</ref> == Биографија == Филиповиќ бил роден во Нови, близина на [[Госпиќ]]. Се школувал во военото училиште во Тулн, а во 1836 година стапил во воена служба како кадет. Во 1839 година станал потпоручник, во 1844 година поручник, во 1848 година прв поручник, во 1854 година потполковник, во 1856 година полковник, во 1862 година генерал-мајор, а во 1865 година вицемаршал. Во 1859 година учествувал во италијанската воена кампања и во Битката кај Солферино. Во 1861 година бил преместен за бригаден во Задар, а веќе во 1862 година бил назначен за командант на бригада и тврдина во Дубровник. Во 1865 година бил назначен за царски гувернер за Далмација. Како гувернер се спротивставил на австриската политика на потпирање на автономистите, поради што бил отповикан во 1868 година, а во 1869 година преместен за дивизиски командант и воен командант во Кошице. Во 1877 година, тој бил назначен за командант на 70 петроварадински пешадиски полк и станал генерал на артилеријата и командант на генерал во Моравија и Шлезија со штаб во Брно, а истата година, тој бил преместен во Загреб. Во 1878 година, му помогнал на својот брат Јосип во [[Австроунгарска кампања во Босна и Херцеговина во 1878 година|окупацијата на Босна и Херцеговина]], а во 1881 година се пензионирал. == Наводи == {{Наводи}}{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Филиповиќ, Фрањо }} [[Категорија:Луѓе од Госпиќ]] [[Категорија:Воена историја на Австрија]] [[Категорија:Воена историја на Хрватска]] lshy9bitkky6qol6p9bno1p1jtmro0v Санкт Петербуршка духовна академија 0 1391171 5537211 2026-04-10T13:26:27Z Buli 2648 Создадена страница со: '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. 5537211 wikitext text/x-wiki '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. fvxxi7bgswjeuz31esd3afgt0iox8k8 5537212 5537211 2026-04-10T13:28:26Z Buli 2648 Buli ја премести страницата [[Санкт Петербуршка духавна академија]] на [[Санкт Петербуршка духовна академија]] 5537211 wikitext text/x-wiki '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. fvxxi7bgswjeuz31esd3afgt0iox8k8 5537214 5537212 2026-04-10T13:30:47Z Buli 2648 5537214 wikitext text/x-wiki '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. == Историја == Санкт Петербуршка духовна академија има корени уште од 1721 година, кога при Александро-Невската лавра била основана Славјанска школа по иницијатива на [[Петар Велики]]. Во 1797 година таа се преобразила во Славјано-греко-латинска семинарија, која постепено прераснала во духовна академија. Во XIX век академијата станала еден од најважните центри на богословската мисла во Руската империја, со катедри по догматика, библистика, литургика и црковна историја, и привлекувала студенти од различни православни земји, меѓу кои и од Балканот. По Октомвриската револуција во 1917 година академијата била затворена, а многу професори и студенти претрпеле репресии. По Втората светска војна, во 1946 година, таа повторно била отворена во Ленинград и продолжила да функционира како центар за духовно образование во услови на ограничувања. Денес академијата е дел од Санкт Петербуршките духовни училишта, со семинарија и богословски програми, и останува значајна институција за православното образование и култура. ow094nzdgvsu6qd2ricrhulp31db1sj 5537215 5537214 2026-04-10T13:31:23Z Buli 2648 5537215 wikitext text/x-wiki {{Infobox university | name = Saint Petersburg Theological Academy | native_name = Санкт-Петербургская духовная академия | image = Здание Санкт-Петербургской духовной академии ранним утром 1 ноября 2020 года.jpg | image_size = 280px | image_alt = | caption = | latin_name = | motto = | motto_lang = | mottoeng = | established = {{Start date|1797}} | closed = | type = | parent = | affiliation = | endowment = | budget = | officer_in_charge = | chairman = | chancellor = | president = | vice-president = | superintendent = | provost = | vice_chancellor = | rector = | principal = | dean = | director = | head_label = | head = | academic_staff = | administrative_staff = | students = | undergrad = | postgrad = | doctoral = | other = | city = [[Saint Petersburg]] | state = | province = | country = [[Russia]] | coor = {{coord|59|55|03|N|30|22|59|E|type:edu_region:RU|display=title,inline}} | campus = | former_names = | free_label = | free = | colors = | colours = | athletics = | sports = | nickname = | mascot = | affiliations = | website = {{URL|spbda.ru}} | logo = | footnotes = }} '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. == Историја == Санкт Петербуршка духовна академија има корени уште од 1721 година, кога при Александро-Невската лавра била основана Славјанска школа по иницијатива на [[Петар Велики]]. Во 1797 година таа се преобразила во Славјано-греко-латинска семинарија, која постепено прераснала во духовна академија. Во XIX век академијата станала еден од најважните центри на богословската мисла во Руската империја, со катедри по догматика, библистика, литургика и црковна историја, и привлекувала студенти од различни православни земји, меѓу кои и од Балканот. По Октомвриската револуција во 1917 година академијата била затворена, а многу професори и студенти претрпеле репресии. По Втората светска војна, во 1946 година, таа повторно била отворена во Ленинград и продолжила да функционира како центар за духовно образование во услови на ограничувања. Денес академијата е дел од Санкт Петербуршките духовни училишта, со семинарија и богословски програми, и останува значајна институција за православното образование и култура. bx32v3rp7keich2u91h7dtjfrg6azc4 5537216 5537215 2026-04-10T13:31:44Z Buli 2648 5537216 wikitext text/x-wiki {{Infobox university | name = Санкт Петербуршка духовна академија | native_name = Санкт-Петербургская духовная академия | image = Здание Санкт-Петербургской духовной академии ранним утром 1 ноября 2020 года.jpg | image_size = 280px | image_alt = | caption = | latin_name = | motto = | motto_lang = | mottoeng = | established = {{Start date|1797}} | closed = | type = | parent = | affiliation = | endowment = | budget = | officer_in_charge = | chairman = | chancellor = | president = | vice-president = | superintendent = | provost = | vice_chancellor = | rector = | principal = | dean = | director = | head_label = | head = | academic_staff = | administrative_staff = | students = | undergrad = | postgrad = | doctoral = | other = | city = [[Saint Petersburg]] | state = | province = | country = [[Russia]] | coor = {{coord|59|55|03|N|30|22|59|E|type:edu_region:RU|display=title,inline}} | campus = | former_names = | free_label = | free = | colors = | colours = | athletics = | sports = | nickname = | mascot = | affiliations = | website = {{URL|spbda.ru}} | logo = | footnotes = }} '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. == Историја == Санкт Петербуршка духовна академија има корени уште од 1721 година, кога при Александро-Невската лавра била основана Славјанска школа по иницијатива на [[Петар Велики]]. Во 1797 година таа се преобразила во Славјано-греко-латинска семинарија, која постепено прераснала во духовна академија. Во XIX век академијата станала еден од најважните центри на богословската мисла во Руската империја, со катедри по догматика, библистика, литургика и црковна историја, и привлекувала студенти од различни православни земји, меѓу кои и од Балканот. По Октомвриската револуција во 1917 година академијата била затворена, а многу професори и студенти претрпеле репресии. По Втората светска војна, во 1946 година, таа повторно била отворена во Ленинград и продолжила да функционира како центар за духовно образование во услови на ограничувања. Денес академијата е дел од Санкт Петербуршките духовни училишта, со семинарија и богословски програми, и останува значајна институција за православното образование и култура. 7406n39cwdazdfmy5kba505fwwhdzls 5537217 5537216 2026-04-10T13:32:18Z Buli 2648 5537217 wikitext text/x-wiki {{Infobox university | name = Санкт Петербуршка духовна академија | native_name = Санкт-Петербургская духовная академия | image = Здание Санкт-Петербургской духовной академии ранним утром 1 ноября 2020 года.jpg | image_size = 280px | image_alt = | caption = | latin_name = | motto = | motto_lang = | mottoeng = | established = {{Start date|1797}} | closed = | type = | parent = | affiliation = | endowment = | budget = | officer_in_charge = | chairman = | chancellor = | president = | vice-president = | superintendent = | provost = | vice_chancellor = | rector = | principal = | dean = | director = | head_label = | head = | academic_staff = | administrative_staff = | students = | undergrad = | postgrad = | doctoral = | other = | city = [[Санкт Петербург]] | state = | province = | country = [[Русија]] | coor = {{coord|59|55|03|N|30|22|59|E|type:edu_region:RU|display=title,inline}} | campus = | former_names = | free_label = | free = | colors = | colours = | athletics = | sports = | nickname = | mascot = | affiliations = | website = {{URL|spbda.ru}} | logo = | footnotes = }} '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. == Историја == Санкт Петербуршка духовна академија има корени уште од 1721 година, кога при Александро-Невската лавра била основана Славјанска школа по иницијатива на [[Петар Велики]]. Во 1797 година таа се преобразила во Славјано-греко-латинска семинарија, која постепено прераснала во духовна академија. Во XIX век академијата станала еден од најважните центри на богословската мисла во Руската империја, со катедри по догматика, библистика, литургика и црковна историја, и привлекувала студенти од различни православни земји, меѓу кои и од Балканот. По Октомвриската револуција во 1917 година академијата била затворена, а многу професори и студенти претрпеле репресии. По Втората светска војна, во 1946 година, таа повторно била отворена во Ленинград и продолжила да функционира како центар за духовно образование во услови на ограничувања. Денес академијата е дел од Санкт Петербуршките духовни училишта, со семинарија и богословски програми, и останува значајна институција за православното образование и култура. r0u8yth7lz3h556eii2vmp4rddnez5j 5537220 5537217 2026-04-10T13:34:38Z Buli 2648 /* Историја */ 5537220 wikitext text/x-wiki {{Infobox university | name = Санкт Петербуршка духовна академија | native_name = Санкт-Петербургская духовная академия | image = Здание Санкт-Петербургской духовной академии ранним утром 1 ноября 2020 года.jpg | image_size = 280px | image_alt = | caption = | latin_name = | motto = | motto_lang = | mottoeng = | established = {{Start date|1797}} | closed = | type = | parent = | affiliation = | endowment = | budget = | officer_in_charge = | chairman = | chancellor = | president = | vice-president = | superintendent = | provost = | vice_chancellor = | rector = | principal = | dean = | director = | head_label = | head = | academic_staff = | administrative_staff = | students = | undergrad = | postgrad = | doctoral = | other = | city = [[Санкт Петербург]] | state = | province = | country = [[Русија]] | coor = {{coord|59|55|03|N|30|22|59|E|type:edu_region:RU|display=title,inline}} | campus = | former_names = | free_label = | free = | colors = | colours = | athletics = | sports = | nickname = | mascot = | affiliations = | website = {{URL|spbda.ru}} | logo = | footnotes = }} '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. == Историја == Санкт Петербуршка духовна академија има корени уште од 1721 година, кога при Александро-Невската лавра била основана Славјанска школа по иницијатива на [[Петар Велики]]. Во 1797 година таа се преобразила во Славјано-греко-латинска семинарија, која постепено прераснала во духовна академија. Во XIX век академијата станала еден од најважните центри на богословската мисла во Руската империја, со катедри по догматика, библистика, литургика и црковна историја, и привлекувала студенти од различни православни земји, меѓу кои и од Балканот. По Октомвриската револуција во 1917 година академијата била затворена, а многу професори и студенти претрпеле репресии. По Втората светска војна, во 1946 година, таа повторно била отворена во Ленинград и продолжила да функционира како центар за духовно образование во услови на ограничувања. Денес академијата е дел од Санкт Петербуршките духовни училишта, со семинарија и богословски програми, и останува значајна институција за православното образование и култура. [[Категорија:Православни училишта]] 5rk8uhn3ade6rfetfwwnzx3pwvkgia8 5537222 5537220 2026-04-10T13:36:45Z Buli 2648 /* Историја */ 5537222 wikitext text/x-wiki {{Infobox university | name = Санкт Петербуршка духовна академија | native_name = Санкт-Петербургская духовная академия | image = Здание Санкт-Петербургской духовной академии ранним утром 1 ноября 2020 года.jpg | image_size = 280px | image_alt = | caption = | latin_name = | motto = | motto_lang = | mottoeng = | established = {{Start date|1797}} | closed = | type = | parent = | affiliation = | endowment = | budget = | officer_in_charge = | chairman = | chancellor = | president = | vice-president = | superintendent = | provost = | vice_chancellor = | rector = | principal = | dean = | director = | head_label = | head = | academic_staff = | administrative_staff = | students = | undergrad = | postgrad = | doctoral = | other = | city = [[Санкт Петербург]] | state = | province = | country = [[Русија]] | coor = {{coord|59|55|03|N|30|22|59|E|type:edu_region:RU|display=title,inline}} | campus = | former_names = | free_label = | free = | colors = | colours = | athletics = | sports = | nickname = | mascot = | affiliations = | website = {{URL|spbda.ru}} | logo = | footnotes = }} '''Санкт Петербуршка духавна академија''' е една од најстарите и најпрестижни високи богословски школи во Русија и воопшто во православниот свет. == Историја == Санкт Петербуршка духовна академија има корени уште од 1721 година, кога при Александро-Невската лавра била основана Славјанска школа по иницијатива на [[Петар Велики]]. Во 1797 година таа се преобразила во Славјано-греко-латинска семинарија, која постепено прераснала во духовна академија. Во XIX век академијата станала еден од најважните центри на богословската мисла во Руската империја, со катедри по догматика, библистика, литургика и црковна историја, и привлекувала студенти од различни православни земји, меѓу кои и од Балканот. По [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] во 1917 година академијата била затворена, а многу професори и студенти претрпеле репресии. По Втората светска војна, во 1946 година, таа повторно била отворена во Ленинград и продолжила да функционира како центар за духовно образование во услови на ограничувања. Денес академијата е дел од Санкт Петербуршките духовни училишта, со семинарија и богословски програми, и останува значајна институција за православното образование и култура. [[Категорија:Православни училишта]] 7c5soi8ksgl2yvon9h46qzuz39oaxpr Санкт Петербуршка духавна академија 0 1391172 5537213 2026-04-10T13:28:26Z Buli 2648 Buli ја премести страницата [[Санкт Петербуршка духавна академија]] на [[Санкт Петербуршка духовна академија]] 5537213 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Санкт Петербуршка духовна академија]] 5qtgfuywa0nqhvpccr0lvi4oo1pr9xc Надка Караџова 0 1391173 5537219 2026-04-10T13:33:29Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Infobox musical artist |Name = Надка Караџова |Background = solo_singer |Img = |Img_capt = |Alias = |Born = {{роден на|14|март|1937}}<br />[[Триводици]], [[Царство Бугарија]] |Died = {{починат на|3|јануари|2011|14|март|1937}}<br />[[Софија]], [[Бугарија]] |Occupation = [[пејачка]] |Genre = [[народна музика]] |Years_active = 1953 — 2011 |Instr... 5537219 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |Name = Надка Караџова |Background = solo_singer |Img = |Img_capt = |Alias = |Born = {{роден на|14|март|1937}}<br />[[Триводици]], [[Царство Бугарија]] |Died = {{починат на|3|јануари|2011|14|март|1937}}<br />[[Софија]], [[Бугарија]] |Occupation = [[пејачка]] |Genre = [[народна музика]] |Years_active = 1953 — 2011 |Instrument = [[пејач|сопран]] |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs =„Планино, Стара планино“,<br />„Пиленце пее“,<br />„Заблејало ми агнце“ |Label = [[Балкантон]] |Associated_acts = [[Национален фолклорен ансамбл „Филип Кутев“|Ансамбл „Филип Кутев“]], [[Славеј (квартет)|Квартет Славеј]], [[Космички гласови]] |URL = }} '''Надка Иванова Караџова''' ({{langx|bg|Надка Иванова Караджова}}) — [[Бугарија|бугарска]] [[народна музика|народна]] [[пејачка]] од [[Пазарџик|Пазарџичкиот Крај]]. == Животопис == Родена е на [[14 март]] [[1937]] година во селото [[Триводици]], тогаш во Пазарџичката околија (денес во [[Стамболијски (општина)|општина Стамболијски]], област [[Пловдив (област)|Пловдив]]).<ref>{{Citation |title=www.folklore-bg.com |url=http://www.folklore-bg.com/надка-караджова/ |accessdate=2021-03-03 |archivedate=2014-07-15 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140715154054/http://www.folklore-bg.com/надка-караджова/ }}</ref> Потекнува од старо музичко семејство. Нејзиниот пејачки талент бил откриен од композиторот [[Филип Кутев]] за време на фестивал во [[Пловдив]], кога таа имала 15 години. Во [[1953]] година Надка Караџова станува дел од [[Национален фолклорен ансамбл „Филип Кутев“|Државниот ансамбл за народни песни и танци]], каде што пее во продолжение на 40 години и настапува на концерти во Европа, Азија и Америка.<ref>[http://www.balkanton.su/image/comment/15864 Обложка на плочата „Пазарджишки народни песни“ – ВНА 1167 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> Паралелно учествува во светски познатите хорови „[[Космички гласови]]“ и „[[Големите гласови на Бугарија]]“, каде што била клучна солистка.<ref name="bnr.bg">Илка Димитрова, [https://bnr.bg/post/100808771/spomen-za-golamata-pevica-nadka-karadjova Спомен за голямата певица Надка Караджова], БНР, Радио „България“, 17 март 2017 г.</ref> Во [[1991]] година, заедно со својата ќерка [[Светла Караџова]], [[Лилјана Галевска]] и [[Стојанка Лалова]], го основала [[Славеј (квартет)|квартетот Славеј]], со кој го популаризирале бугарското повеќегласно пеење ширум светот. По смртта на Стојанка Лалова, во составот се приклучува Маријана Павлова, а подоцна и Вања Вакари. == Творештво == Напоредно со ансамблското пеење, Караџова снимила над 300 солови песни за фондот на [[Бугарско национално радио|Бугарското национално радио]], издала 27 албуми и учествувала во многубројни музички филмови на [[Бугарска национална телевизија|Бугарската национална телевизија]]. Во текот на својата кариера одржала над 13.500 концерти.<ref>[https://bnr.bg/post/100807486 80-годишнината от рождението на Надка Караджова ще бъде отбелязана с concert на 15 март в Първо студио на БНР], БНР, 14 март 2017 г.</ref> Во [[2009]] година учествувала во уникатниот проект на БНР „Магијата на Мадара“, снимен во големата Мадарска пештера заедно со [[Теодосиј Спасов]] и Оркестарот за народна музика на БНР. Проектот се одликува со природната акустика на овој споменик на природата. Емблематични песни од нејзиниот репертоар се: ''„Планино, Стара Планино“'', ''„Пиленце пее, говори“'', ''„Драгана и славејот“'' и други.<ref>[http://www.balkanton.su/image/comment/17588 Обложка на плочата „Надка Караджова“ – ВНА 12625 (1990) в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> == Личен живот и смрт == Надка Караџова била мажена за акордеонистот Стефан Костов ([[1937]]–[[2015]]). Двајцата имаат ќерка – народната пејачка [[Светла Караџова]]. Стефан Костов починал четири години по неа, на 13 март 2015 година.<ref>[http://petel.bg/m/index.php?action=view&id=104534&opinion= Почина съпругът на Надка Караджова], Petel.bg, 13 март 2015 г.</ref><ref>[http://m.blitz.bg/news/article/324631 Почина съпругът на Надка Караджова] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160205201521/http://m.blitz.bg/news/article/324631 |date=2016-02-05 }}, Блиц новини, 13 март 2015 г.</ref> Нејзиното последно телевизиско појавување било во емисијата „Комичарите“ (бугарски: ''„Комиците“'') на [[31 декември]] [[2010]] година. Пејачката починала ненадејно на [[3 јануари]] [[2011]] година во [[Софија]], како последица на [[срцев удар]].<ref>[http://www.vesti.bg/razvlechenia/kultura/pochina-narodnata-pevica-nadka-karadzhova-3514771 Почина народната певица Надка Караджова], vesti.bg, 3 януари 2011.</ref> == Награди и признанија == Во [[1978]] година, песната ''„Заблејало ми аганце“'' во нејзина изведба ја освоила првата награда на радиоконкурсот на [[Би-би-си]]. Во [[Велика Британија]] била издадена плочата ''Bellowing Balkan Lambs''. Исклучителен успех постигнала и во [[Јапонија]], каде што нејзината песна ''„Пиленце пее“'' била вклучена во јапонските учебници по музика.<ref name="bnr.bg"/> Надка Караџова е носител на звањата „Заслужен артист“ и „Народен артист“ на [[Народна Република Бугарија]]. Меѓу нејзините признанија се: * Орден „Стара Планина“; * Орден „Кирил и Методиј“; * Орден „Народна Република Бугарија“; * „Златен медал“ од Младинскиот фестивал во Варшава (1955);<ref>[http://www.balkanton.su/image/comment/15373 Обложка на плочата „Надка Караджова“ – ВНМ 5791 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> * Наградите „Братислава“, „Златно перо“ и „Нестинарка“ од [[Меѓународен фолклорен фестивал (Бургас)|Меѓународниот фолклорен фестивал во Бургас]];<ref name="bnr.bg"/><ref>{{Citation |title=Информация за Надка Караджова и квартет Славей |url=http://m.dir.bg/izpulnitel_info.php?id=752 |accessdate=2007-09-13 |archivedate=2007-08-12 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070812172827/http://m.dir.bg/izpulnitel_info.php?id=752 }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070927235827/http://www.bnr.bg/RadioBulgaria/Emission_Bulgarian/Theme_Muzika/Material/2609_pevci_i_svirachi.htm „Народни певци и свирачи“: Надка Караджова и Леновската група], БНР, 26 септември 2006 г.</ref> * Вклучување во Светската енциклопедија за музика (издадена во [[Лондон]], 1994). == Памет == * [[Бугарска национална телевизија|Бугарската национална телевизија]] го снимила документарниот филм „Славеите на Надка Караџова“. * Во нејзина чест се одржува годишниот Национален фолклорен конкурс „Пиленце пее“. * Во [[2012]] година била пуштена во употреба поштенска марка „75 години од раѓањето на Надка Караџова“.<ref>[https://m.fakti.bg/bulgaria/33886-puskat-markata-75-godini-ot-rojdenieto-na-nadka-karadjova-1937-2011 Пускат марката „75 години от рождението на Надка Караджова“], Fakti.bg, 14 март 2012 г.</ref> == Дискографија == === Самостојни албуми === {| class="wikitable" |- ! Година!! Албум !! Вид !! Издавач !! Каталошки број |- | 1967 || „Надка Караджова“<ref>[http://www.balkanton.su/album/2911 „Надка Караджова“ – ВНМ 5791 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || ЕP || Балкантон || ВНМ 5791 |- | 1968 || „Пее Надка Караджова“<ref>[http://www.balkanton.su/album/3064 „Пее Надка Караджова“ – ВНМ 5980 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || ЕP || Балкантон || ВНМ 5980 |- | 1968 || „Жъни, наваляй, невясто“<ref>[http://www.balkanton.su/album/8654 „Жъни, наваляй, невесто“ – ВНВ 10194 (1968) в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || SP || Балкантон || ВНВ 10194 |- | 1970 || „Пазарджишки народни песни“<ref>[http://www.balkanton.su/album/664 „Пазарджишки народни песни“ – ВНА 1167 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || LP || Балкантон || ВНА 1167 |- | 1975 || „Надка Караджова“/ „Крум Янков“<ref>[http://www.balkanton.su/album/1223 „Надка Караджова“/ „Крум Янков“ – ВНА 1823 (1975) в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || LP || Балкантон || ВНА 1823 |- | 1982 || „Nadka Karadjova“ – издадена во Велика Британија || SP || F.M.S. Records || FMSS 1 |- | 1984 || „Надка Караджова“<ref>[http://www.balkanton.su/album/4576 „Надка Караджова“ – ВНА 11340 (1984) в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || LP || Балкантон || ВНА 11340 |- | 1990 || „Надка Караджова“<ref>[http://www.balkanton.su/album/5517 „Надка Караджова“ – ВНА 12625 (1990) в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || LP || Балкантон || ВНА 12625 |- | 1993 || „A Folk Singer from Bulgaria“<ref>[http://www.balkanton.su/album/6573 „A Folk Singer from Bulgaria“ – ВНМС 7629 (1993) в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || MC || Балкантон || ВНМС 7629 |- | 1996 || „World-famous voices“ <ref>[http://www.balkanton.su/album/8360 „World-famous voices“ – 060148 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || CD || Балкантон || 060148 |- | 2012 || „Bulgarian Folk Songs, vol. 3“ || CD || Балкантон || |- |} === Албуми како дел од квартетот Славеј === {| class="wikitable" |- ! Година!! Албум !! Вид !! Издавач !! Каталошки број |- | || „World-Famous Voices“<ref>[https://www.balkanton.su/album/6642 „World-Famous Voices“ – ВНМС 7701 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || MC || Балкантон || ВНМС 7701 |- | || „Bulgarian Folk Music“<ref>[https://www.balkanton.su/album/8357 „Bulgarian Folk Music“ – 060143 в сайта „Плочи от Балкантон“], balkanton.su</ref> || CD || Балкантон || 060143 |- | 1994 || „Quartette Slavey. Bulgarian polyphony IV“ || CD || JVC || VIKG-5344 |- | 2003 || „Славей ми пее...“ || CD || Вирджиния Рекърдс || VR 200302-2 |- | 2006 || „15 години квартет Славей“ || CD || самоиздат || |- | 2016 || „25 години квартет Славей“ || CD || BG music company || |- | 2019 || „Златни празнични песни и хора“ || CD || BG music company || |- |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.discogs.com/artist/379688-Nadka-Karadjova Дискографија на Надка Караџова] во Discogs.com {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Караџова, Надка}} [[Категорија:Бугарски пејачи]] [[Категорија:Бугарски уметници]] px22xrcizhp8to19pwuzfg8ryvshqcm Долна Козлуџа 0 1391174 5537221 2026-04-10T13:34:44Z SpectralWiz 106165 Создадена страница со: {{Инфокутија Место во Грција |name_local=Κάτω Καρυόφυτο |image_skyline= |caption_skyline= |image_map={{ПолКарта|Грција Скеча | ширина = | опис = <center>Местоположба на Долна Козлуџа во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] и областа [[Источна Македонија и Тракија]]</center> | релје... 5537221 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Грција |name_local=Κάτω Καρυόφυτο |image_skyline= |caption_skyline= |image_map={{ПолКарта|Грција Скеча | ширина = | опис = <center>Местоположба на Долна Козлуџа во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] и областа [[Источна Македонија и Тракија]]</center> | релјефна = | натпис = Долна Козлуџа | натпис_гол = | положба = | позадина = | бележник = | бележник_гол = | врска = | ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 15 | ГШ_сек = 35 | ГШ_прав = N | ГД_степ = 24 | ГД_мин = 40 | ГД_сек = 25 | ГД_прав = E }} |periph=[[Источна Македонија и Тракија]] |periphunit=[[Скеча (округ)|Скечански]] |municipality=[[Скеча (општина)|Скеча]] |municunit=Крстополе |lat_deg=41 |lat_min=16 |lon_deg=24 |lon_min=40 |elevation=540 |population_as_of=2021 |population=37 }} '''Долна Козлуџа''' ({{Langx|el|Κάτω Καρυόφυτο}}, ''Като Кариофито''; до 1928 г. ''Κοζλούτσα'', ''Козлуца<ref name=":0">{{нмс|url=https://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/172146|title=Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας|publisher=Πανδέκτης: Name Changes of Settlements in Greece|access-date=10 април 2026}}</ref>'') — село во [[Скеча (округ)|Скечанско]], [[Западна Тракија]], денес во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] на [[Скеча (округ)|истоимениот округ]]{{efn|Долна Козлуџа, како и целата поранешна општина Козлуџа, до 1923 г. спаѓало во Драмскиот округ, но со наредба од 24.11.1923, Вл. в/к бр. 349/ 1923 е одвоено од Драма и приклучено кон Скечанскиот округ.<ref name=":1">{{НМЕМ|дел=I|страници=157}}</ref>|name="Драма"}} во областа [[Источна Македонија и Тракија]], [[Грција]]. Населението брои 37 жители (2021). == Географија и местоположба == Селото се наоѓа северозападно од [[Крстополе]] и [[Скеча]], во падините на [[Западни Родопи|Западните Родопи]], под врвот Амбар Каја (1.441 м),<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.monopatiapolitismou.gr/?p=2071|title=Κάτω Καρυόφυτο – Λειβαδίτης|date=10 απριλίου 2019|work=ΜΟΝΟΠΑΤΙΑ ΠΟΛΙΤΙΣΜΟΥ|accessdate=10 април 2026}}</ref> на надморска височина од 540 м.<ref name=":1" /> == Историја == Во XIX век Долна Козлуџа било турско село во Скечанската Каза на [[Ѓумурџински Санџак|Ѓумурџинскиот Санџак]]. Во [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] во 1912 г. селото е окупирано од бугарска војска. По [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во 1913 г. истото е припоено кон Грција. Таа година селото е евидентирано заедно со Горно Козлуџа со 825 жители, кои во 1920 г. се намалиле на 812 лица.<ref name=":1" /> Во 1923 г. сите жители се иселени во [[Турција]] по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]]. На нивно место се населиле 143 бегалски семејства (вкупно 627 бегалци) од [[Источна Тракија]] и [[Трабзон]] ([[Понд]]),<ref>{{Наведена книга|url=https://www.researchgate.net/publication/329830238_Pontiakoi_oikismoi_n_Thrakes|title=Ποντίων διαδρομές|publisher=Σύλλογος Ποντίων Νομού Ξάνθης|year=2009|location=Ξάνθη|pages=18-21}}</ref> така што селото станало чиста бегалска населба.<ref name=":1" /> Во 1928 г. селото е преименувано во ''Кариофито'' (Καρυόφυτο).''<ref name=":0" />'' Козлуџа била укината во 1940 г. и поделена на Горна и Долна Козлуџа.<ref>{{Cite web|url=https://www.eetaa.gr/metaboles/oikmet_details.php?id=18419|title=ΕΕΤΑΑ-Διοικητικές Μεταβολές των Οικισμών|website=www.eetaa.gr|accessdate=2021-04-26}}</ref> == Стопанство == Населението произведува [[тутун]], [[жито]] и други земјоделски производи, а внимание му посветува и на [[сточарството]].<ref name=":1" /> == Население == {{Пописи-ЕМ|418|394|—|134|158|122|114|48|37}} == Наводи == {{Наводи}} ;Забелешки {{notelist}} {{Скеча}} [[Категорија:Скеча (општина)]] ev0uszv6hif5maekyhcl3hwo0k4kkvi Старозагорска епархија 0 1391175 5537224 2026-04-10T13:42:06Z Buli 2648 Создадена страница со: '''Старозагорската епархија''' е една од епархиите на [[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]] со седиште во град [[Стара Загора]]. Таа има длабоки историски корени уште од ранохристијанските векови и денес опфаќа над 200 цркви и чети... 5537224 wikitext text/x-wiki '''Старозагорската епархија''' е една од епархиите на [[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]] со седиште во град [[Стара Загора]]. Таа има длабоки историски корени уште од ранохристијанските векови и денес опфаќа над 200 цркви и четири манастири, со митрополит Кипријан како нејзин духовен водач. g3g57b3eab36fefv8rb16d0vmnb9w8t 5537225 5537224 2026-04-10T13:43:38Z Buli 2648 5537225 wikitext text/x-wiki '''Старозагорската епархија''' е една од епархиите на [[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]] со седиште во град [[Стара Загора]]. Таа има длабоки историски корени уште од ранохристијанските векови и денес опфаќа над 200 цркви и четири манастири, со митрополит Кипријан како нејзин духовен водач. [[Категорија:Бугарска православна црква]] jolz8wj73dc5emqb6jywwibf0xuz4ma 5537227 5537225 2026-04-10T13:46:19Z Buli 2648 5537227 wikitext text/x-wiki '''Старозагорската епархија''' е една од епархиите на [[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]] со седиште во град [[Стара Загора]]. Таа има длабоки историски корени уште од ранохристијанските векови и денес опфаќа над 200 цркви и четири манастири, со митрополит Кипријан како нејзин духовен водач. == Историја == По формирањето на [[Бугарската егзархија]] во 1870 година, Старозагорската епархија добила нова улога и статус во црковниот живот на Бугарија. До тој момент, духовната власт во регионот била поделена меѓу Пловдивската, Трновската, Сливенската и Одринската епархија, сите под јурисдикција на [[Цариградската патријаршија]]. Со султанскиот ферман од 28 февруари 1870 година, со кој се создава Егзархијата како самостојна институција на бугарската црква, започнало организирањето на нови епархии во рамките на националната црковна структура. Во 1872 година, кога Егзархијата официјално се прогласила за автокефална, Старозагорската епархија била оформена како самостојна црковна единица. Таа обединила делови од претходните епархии и станала еден од духовните центри на новата бугарска црковна организација. Првиот митрополит бил [[Методиј Кусев|Методиј]], кој активно учествувал во утврдувањето на егзархиската власт и во борбата против грчката патријаршиска доминација. [[Категорија:Бугарска православна црква]] lxu2f48af25jpxvst57wpp4kqr5wfbs 5537518 5537227 2026-04-10T21:39:03Z Buli 2648 /* Историја */ 5537518 wikitext text/x-wiki '''Старозагорската епархија''' е една од епархиите на [[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]] со седиште во град [[Стара Загора]]. Таа има длабоки историски корени уште од ранохристијанските векови и денес опфаќа над 200 цркви и четири манастири, со митрополит Кипријан како нејзин духовен водач. == Историја == Идејата за самостојна Старозагорска епархија се појавува уште во 1871 година на Првиот црковно-народен собор во Цариград. Тогаш било одлучено Ески Заара (Стара Загора), Чирпан и Казанлак да формираат нова епархија, но одлуката била одложена од почит кон митрополитот Иларион Макариополски. По Руско-турската војна и Ослободувањето во 1878 година, кога територијата паднала во рамките на автономната [[Источна Румелија]], Светиот Синод повторно одлучил да ја обособи епархијата, приклучувајќи делови од Пловдивската, Трновската, Сливенската и Одринската епархија. Сепак, реализацијата била одложена за да не се обвини Црквата дека работи против Сoединението (обединението) на Источна Румелија со Кнежевството Бугарија во 1885/1886 година. Во 1895 година бил усвоен новиот Егзархиски устав, а на 14 јули 1896 година Светиот Синод го избрал Величкиот епископ [[Методиј Кусев|Методиј]] за прв канонски митрополит на Старозагорската епархија. [[Категорија:Бугарска православна црква]] s0hqdq572lw13g92tdq74of3nnw3p5h Олга Федченко 0 1391176 5537226 2026-04-10T13:45:46Z 19user99 72391 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1342256713|Olga Fedchenko]]“ 5537226 wikitext text/x-wiki '''Олга Александровна Федченко''' ( {{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}} ; {{Мом}} Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска ботаничарка. ''Роза федченкоана'', која се наоѓа во Азија, било именувано во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала ]] == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]).<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">&#x5D;</sup> == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.'' <ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] thg3bf29eslttpzyg4ukwqhautkr5iy 5537230 5537226 2026-04-10T13:57:08Z 19user99 72391 5537230 wikitext text/x-wiki '''Олга Александровна Федченко''' ( {{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}} ; {{Мом}} Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска ботаничарка. ''Роза федченкоана'', која се наоѓа во Азија, било именувано во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала ]] Олга Армфелд била родена во Москва во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]].[1] Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].[2] ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за неодамна квалификуваниот дипломиран геолог на Московскиот универзитет Федченко[3] на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.[2][1] Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент].[4] Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските музеи. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.[2] Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини.[2] Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан.[4] Во 1872 година таа го родила Борис Федченко. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]],[1][3] каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.[2] ==Вдовица и натуралист== ОЛЕАЕ, која ги испратила двајцата, сега ја замолила Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.[2] Во 1878 година, Едуард Август фон Регел го именувал родот Rosa fedtschenkoana по неа.[5][6] Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.[7] Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“.[3] Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на Eremurus turkestanicus.[8] Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за Draba korshinskyi во 1914 година.[9] Таа опишала три перуники Juno, Iris baldshuanica (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909,[10]), Iris degerensis (денес класифицирана како синоним за Iris narbutii) и Iris narynensis (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година,[11]).[12] Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].[13] Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".[14] == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]).<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">&#x5D;</sup> == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.'' <ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] de3t8uznrca7iv82mthzws971f8ibfd 5537233 5537230 2026-04-10T14:05:23Z 19user99 72391 5537233 wikitext text/x-wiki '''Олга Александровна Федченко''' ( {{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}} ; {{Мом}} Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска ботаничарка. ''Роза федченкоана'', која се наоѓа во Азија, било именувано во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == Олга Армфелд била родена во Москва во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]]. Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].<ref name="Curtis">{{cite journal|last1=Rix|first1=Martyn|title=855. Iris Stolonifera|last2=Strange|first2=Kit|journal=Curtis's Botanical Magazine|date=April 2017|volume=34|issue=1|pages=11–20|doi=10.1111/curt.12175}}</ref> ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за неодамна квалификуваниот дипломиран геолог на Московскиот универзитет Федченко на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.<ref name="Creese2015"/><ref name="Curtis"/> Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент]]. Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските музеи. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.<ref name="Bro1997">{{cite book|author1=Daniel R. Brower|author2=Edward J. Lazzerini|title=Russia's Orient: Imperial Borderlands and Peoples, 1700–1917|url=https://books.google.com/books?id=kJVoeibaNykC&pg=PA124|year=1997|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-21113-2|pages=123–125}}</ref> Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини. Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан. Во 1872 година таа го родила Борис Федченко. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]],[1][3] каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.<ref name="Creese2015"/> ==Вдовица и натуралист== ОЛЕАЕ, која ги испратила двајцата, сега ја замолила Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.<ref name="Creese2015">{{cite book|author=Mary R. S. Creese|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA72|date=12 March 2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=71–75}}</ref> [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала.]] Во 1878 година, Едуард Август фон Регел го именувал родот Rosa fedtschenkoana по неа.<ref name=trudy>Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada Vol.5 Issue2 on page314</ref><ref>{{cite book |title=Rosaceae Rosa fedtschenkoana Regel |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=60463731-2 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2015}}</ref> Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.<ref>{{cite web |title=Nature a Weekly Illustrated Journal of Science May–Oct. 1900 |date=1990 |url=http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |publisher=mocavo.co.uk |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117024931/http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |archive-date=17 November 2015 |url-status=dead }}</ref> Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“. Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на Eremurus turkestanicus.[8] Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за Draba korshinskyi во 1914 година.<ref>{{cite web |title=Inventory of Seeds and Plants Imported, US Department of Agriculture |date=9 November 1915 |url=http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |publisher=ars-grin.gov |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306120035/http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |archive-date=6 March 2016 |url-status=dead }}</ref> She also published several works in 'Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada' (Proceedings of the Petersburg Botanical Garden); including for ''[[Draba korshinskyi]]'' in 1914.<ref>{{cite web|title=Draba korshinskyi | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=3&taxon_id=241000098 | publisher=efloras.org | access-date=3 October 2014}}</ref> Таа опишала три перуники Juno, Iris baldshuanica (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909),<ref>{{cite book |title=Iridaceae Iris baldshuanica O.Fedtsch. |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438388-1 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2014}}</ref> Iris degerensis (денес класифицирана како синоним за Iris narbutii) и Iris narynensis (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година).<ref>{{cite web|title=Iris narynensis |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438899-1 |publisher=apps.kew.org |access-date=1 September 2014}}</ref><ref>{{cite web |first=Gwenda |last=Harris |title=Classification of irises, Presented at Convention 2011 |year=2011 |url=http://www.nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |publisher=nziris.org.nz |access-date=2 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180127123910/http://nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |archive-date=27 January 2018 |url-status=dead }}</ref> Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].<ref name=Olga>{{cite web|title=Fedtschenko, Olga Alexandrowna (1845–1921) | url=http://plants.jstor.org/person/bm000336122 |publisher=plants.jstor.org| access-date=2 October 2014}}</ref> Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".<ref>{{cite web | editor-first=Alan | editor-last=Mitchell | title=Lilies and related plants | year=2013 | url=http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | pages=78–79 | publisher=RHS Lily Group | access-date=2 October 2014 | archive-date=6 October 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20141006102820/http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | url-status=dead }}</ref> == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]). == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.''<ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == * Russkii Botanicheskii Zhurnal, 57(3), pages 413–416 * Brummitt, R.K. & Powell, C.E., Authors Pl. Names (1992), page 196 * Lanjouw, J. & Stafleu, F.A., Index Herb. Coll. E-H (1957), page 192 [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] qwii8hqxsm4d5djlyfj5svo295vyfem 5537239 5537233 2026-04-10T14:09:21Z 19user99 72391 5537239 wikitext text/x-wiki '''Олга Александровна Федченко''' ( {{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}} ; Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска [[Ботаничар|ботаничарка]]. ''Роза федченкоана'', која се наоѓа во [[Азија]], било именувано во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == Олга Армфелд била родена во [[Москва]] во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]]. Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].<ref name="Curtis">{{cite journal|last1=Rix|first1=Martyn|title=855. Iris Stolonifera|last2=Strange|first2=Kit|journal=Curtis's Botanical Magazine|date=April 2017|volume=34|issue=1|pages=11–20|doi=10.1111/curt.12175}}</ref> ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за неодамна квалификуваниот дипломиран геолог на Московскиот универзитет Федченко на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.<ref name="Creese2015"/><ref name="Curtis"/> Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент]]. Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските музеи. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.<ref name="Bro1997">{{cite book|author1=Daniel R. Brower|author2=Edward J. Lazzerini|title=Russia's Orient: Imperial Borderlands and Peoples, 1700–1917|url=https://books.google.com/books?id=kJVoeibaNykC&pg=PA124|year=1997|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-21113-2|pages=123–125}}</ref> Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини. Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан. Во 1872 година таа го родила Борис Федченко. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]], каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.<ref name="Creese2015"/> ==Вдовица и натуралист== ОЛЕАЕ, која ги испратила двајцата, сега ја замолила Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.<ref name="Creese2015">{{cite book|author=Mary R. S. Creese|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA72|date=12 March 2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=71–75}}</ref> [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала.]] Во 1878 година, [[Едуард Август фон Регел]] го именувал родот ''Rosa fedtschenkoana'' по неа.<ref name=trudy>Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada Vol.5 Issue2 on page314</ref><ref>{{cite book |title=Rosaceae Rosa fedtschenkoana Regel |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=60463731-2 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2015}}</ref> Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.<ref>{{cite web |title=Nature a Weekly Illustrated Journal of Science May–Oct. 1900 |date=1990 |url=http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |publisher=mocavo.co.uk |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117024931/http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |archive-date=17 November 2015 |url-status=dead }}</ref> Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“. Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на ''Eremurus turkestanicus''. Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за Draba korshinskyi во 1914 година.<ref>{{cite web |title=Inventory of Seeds and Plants Imported, US Department of Agriculture |date=9 November 1915 |url=http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |publisher=ars-grin.gov |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306120035/http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |archive-date=6 March 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|title=Draba korshinskyi | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=3&taxon_id=241000098 | publisher=efloras.org | access-date=3 October 2014}}</ref> Таа опишала три перуники Juno, ''Iris baldshuanica'' (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909),<ref>{{cite book |title=Iridaceae Iris baldshuanica O.Fedtsch. |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438388-1 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2014}}</ref> ''Iris degerensis'' (денес класифицирана како синоним за ''Iris narbutii'') и ''Iris narynensis'' (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година).<ref>{{cite web|title=Iris narynensis |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438899-1 |publisher=apps.kew.org |access-date=1 September 2014}}</ref><ref>{{cite web |first=Gwenda |last=Harris |title=Classification of irises, Presented at Convention 2011 |year=2011 |url=http://www.nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |publisher=nziris.org.nz |access-date=2 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180127123910/http://nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |archive-date=27 January 2018 |url-status=dead }}</ref> Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].<ref name=Olga>{{cite web|title=Fedtschenko, Olga Alexandrowna (1845–1921) | url=http://plants.jstor.org/person/bm000336122 |publisher=plants.jstor.org| access-date=2 October 2014}}</ref> Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".<ref>{{cite web | editor-first=Alan | editor-last=Mitchell | title=Lilies and related plants | year=2013 | url=http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | pages=78–79 | publisher=RHS Lily Group | access-date=2 October 2014 | archive-date=6 October 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20141006102820/http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | url-status=dead }}</ref> == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]). == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.''<ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == * Russkii Botanicheskii Zhurnal, 57(3), pages 413–416 * Brummitt, R.K. & Powell, C.E., Authors Pl. Names (1992), page 196 * Lanjouw, J. & Stafleu, F.A., Index Herb. Coll. E-H (1957), page 192 [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] ewz8xtrh024gzp7hq4dbzzewmoa28rn 5537241 5537239 2026-04-10T14:14:25Z 19user99 72391 5537241 wikitext text/x-wiki '''Олга Александровна Федченко''' ({{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}}; мом.: Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска [[Ботаничар|ботаничарка]]. Родот ''Rosa fedtschenkoana'', кој се наоѓа во [[Азија]], бил именуван во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == Олга Армфелд била родена во [[Москва]] во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]]. Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].<ref name="Curtis">{{cite journal|last1=Rix|first1=Martyn|title=855. Iris Stolonifera|last2=Strange|first2=Kit|journal=Curtis's Botanical Magazine|date=April 2017|volume=34|issue=1|pages=11–20|doi=10.1111/curt.12175}}</ref> ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за Федченко, неодамна квалификуваниот и дипломиран [[геолог]] кој студирал на [[Московскиот универзитет]], на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.<ref name="Creese2015"/><ref name="Curtis"/> Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент]]. Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските [[Музеј|музеи]]. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.<ref name="Bro1997">{{cite book|author1=Daniel R. Brower|author2=Edward J. Lazzerini|title=Russia's Orient: Imperial Borderlands and Peoples, 1700–1917|url=https://books.google.com/books?id=kJVoeibaNykC&pg=PA124|year=1997|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-21113-2|pages=123–125}}</ref> Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини. Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан. Во 1872 година таа го родила [[Борис Федченко]]. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]], каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.<ref name="Creese2015"/> ==Вдовица и натуралист== Друштвото OLEAE, кое ги испратило двајцата, сега ја замолило Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.<ref name="Creese2015">{{cite book|author=Mary R. S. Creese|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA72|date=12 March 2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=71–75}}</ref> [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала.]] Во 1878 година, [[Едуард Август фон Регел]] го именувал родот ''Rosa fedtschenkoana'' по неа.<ref name=trudy>Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada Vol.5 Issue2 on page314</ref><ref>{{cite book |title=Rosaceae Rosa fedtschenkoana Regel |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=60463731-2 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2015}}</ref> Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.<ref>{{cite web |title=Nature a Weekly Illustrated Journal of Science May–Oct. 1900 |date=1990 |url=http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |publisher=mocavo.co.uk |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117024931/http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |archive-date=17 November 2015 |url-status=dead }}</ref> Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“. Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на ''Eremurus turkestanicus''. Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за Draba korshinskyi во 1914 година.<ref>{{cite web |title=Inventory of Seeds and Plants Imported, US Department of Agriculture |date=9 November 1915 |url=http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |publisher=ars-grin.gov |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306120035/http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |archive-date=6 March 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|title=Draba korshinskyi | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=3&taxon_id=241000098 | publisher=efloras.org | access-date=3 October 2014}}</ref> Таа опишала три перуники Juno, ''Iris baldshuanica'' (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909),<ref>{{cite book |title=Iridaceae Iris baldshuanica O.Fedtsch. |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438388-1 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2014}}</ref> ''Iris degerensis'' (денес класифицирана како синоним за ''Iris narbutii'') и ''Iris narynensis'' (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година).<ref>{{cite web|title=Iris narynensis |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438899-1 |publisher=apps.kew.org |access-date=1 September 2014}}</ref><ref>{{cite web |first=Gwenda |last=Harris |title=Classification of irises, Presented at Convention 2011 |year=2011 |url=http://www.nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |publisher=nziris.org.nz |access-date=2 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180127123910/http://nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |archive-date=27 January 2018 |url-status=dead }}</ref> Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].<ref name=Olga>{{cite web|title=Fedtschenko, Olga Alexandrowna (1845–1921) | url=http://plants.jstor.org/person/bm000336122 |publisher=plants.jstor.org| access-date=2 October 2014}}</ref> Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".<ref>{{cite web | editor-first=Alan | editor-last=Mitchell | title=Lilies and related plants | year=2013 | url=http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | pages=78–79 | publisher=RHS Lily Group | access-date=2 October 2014 | archive-date=6 October 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20141006102820/http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | url-status=dead }}</ref> == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]). == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.''<ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == * Russkii Botanicheskii Zhurnal, 57(3), pages 413–416 * Brummitt, R.K. & Powell, C.E., Authors Pl. Names (1992), page 196 * Lanjouw, J. & Stafleu, F.A., Index Herb. Coll. E-H (1957), page 192 [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] pj3hlrtejynh9u2dxwt8ie137c3smdm 5537244 5537241 2026-04-10T14:16:47Z 19user99 72391 5537244 wikitext text/x-wiki '''Олга Александровна Федченко''' ({{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}}; мом.: Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска [[Ботаничар|ботаничарка]]. Родот ''Rosa fedtschenkoana'', кој се наоѓа во [[Азија]], бил именуван во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == Олга Армфелд била родена во [[Москва]] во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]]. Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].<ref name="Curtis">{{cite journal|last1=Rix|first1=Martyn|title=855. Iris Stolonifera|last2=Strange|first2=Kit|journal=Curtis's Botanical Magazine|date=April 2017|volume=34|issue=1|pages=11–20|doi=10.1111/curt.12175}}</ref> ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за Федченко, неодамна квалификуваниот и дипломиран [[геолог]] кој студирал на [[Московскиот универзитет]], на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.<ref name="Creese2015"/><ref name="Curtis"/> Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент]]. Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските [[Музеј|музеи]]. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.<ref name="Bro1997">{{cite book|author1=Daniel R. Brower|author2=Edward J. Lazzerini|title=Russia's Orient: Imperial Borderlands and Peoples, 1700–1917|url=https://books.google.com/books?id=kJVoeibaNykC&pg=PA124|year=1997|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-21113-2|pages=123–125}}</ref> Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини. Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан. Во 1872 година таа го родила [[Борис Федченко]]. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]], каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.<ref name="Creese2015"/> ==Вдовица и натуралист== Друштвото OLEAE, кое ги испратило двајцата, сега ја замолило Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.<ref name="Creese2015">{{cite book|author=Mary R. S. Creese|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA72|date=12 March 2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=71–75}}</ref> [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала.]] Во 1878 година, [[Едуард Август фон Регел]] го именувал родот ''Rosa fedtschenkoana'' по неа.<ref name=trudy>Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada Vol.5 Issue2 on page314</ref><ref>{{cite book |title=Rosaceae Rosa fedtschenkoana Regel |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=60463731-2 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2015}}</ref> Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.<ref>{{cite web |title=Nature a Weekly Illustrated Journal of Science May–Oct. 1900 |date=1990 |url=http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |publisher=mocavo.co.uk |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117024931/http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |archive-date=17 November 2015 |url-status=dead }}</ref> Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“. Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на ''Eremurus turkestanicus''. Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за ''Draba korshinskyi'' во 1914 година.<ref>{{cite web |title=Inventory of Seeds and Plants Imported, US Department of Agriculture |date=9 November 1915 |url=http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |publisher=ars-grin.gov |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306120035/http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |archive-date=6 March 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|title=Draba korshinskyi | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=3&taxon_id=241000098 | publisher=efloras.org | access-date=3 October 2014}}</ref> Таа опишала три перуники од видот ''Juno'', и тоа: ''Iris baldshuanica'' (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909),<ref>{{cite book |title=Iridaceae Iris baldshuanica O.Fedtsch. |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438388-1 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2014}}</ref> ''Iris degerensis'' (денес класифицирана како синоним за ''Iris narbutii'') и ''Iris narynensis'' (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година).<ref>{{cite web|title=Iris narynensis |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438899-1 |publisher=apps.kew.org |access-date=1 September 2014}}</ref><ref>{{cite web |first=Gwenda |last=Harris |title=Classification of irises, Presented at Convention 2011 |year=2011 |url=http://www.nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |publisher=nziris.org.nz |access-date=2 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180127123910/http://nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |archive-date=27 January 2018 |url-status=dead }}</ref> Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].<ref name=Olga>{{cite web|title=Fedtschenko, Olga Alexandrowna (1845–1921) | url=http://plants.jstor.org/person/bm000336122 |publisher=plants.jstor.org| access-date=2 October 2014}}</ref> Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар по име Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".<ref>{{cite web | editor-first=Alan | editor-last=Mitchell | title=Lilies and related plants | year=2013 | url=http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | pages=78–79 | publisher=RHS Lily Group | access-date=2 October 2014 | archive-date=6 October 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20141006102820/http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | url-status=dead }}</ref> == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]). == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.''<ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == * Russkii Botanicheskii Zhurnal, 57(3), pages 413–416 * Brummitt, R.K. & Powell, C.E., Authors Pl. Names (1992), page 196 * Lanjouw, J. & Stafleu, F.A., Index Herb. Coll. E-H (1957), page 192 [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] s9iqmjb2lh9c46jqrdlxryl0fcxkpbg 5537245 5537244 2026-04-10T14:22:52Z 19user99 72391 5537245 wikitext text/x-wiki {{short description|Russian botanist, explorer and artist}}{{Family name hatnote|Aleksandrovna|Fedchenko|lang=Eastern Slavic}}{{Infobox scientist |name = Олга Федченко |image = Fedchenko OA.jpg |image_size = 150 |caption = |birth_name = Олга Александровна Армфелд |birth_date = 30 октомври 1845 |birth_place = [[Москва]], [[Московски Ујезд]], [[Московска губернија]], [[Руска империја]] |death_date = {{death date and age|1921|4|24|1845|10|30|df=y}} |death_place = [[Санкт Петербург|Петроград]], [[Руска СФСР]] |spouse = [[Алексеј Павлович Федченко]] |children = 1 |fields = Ботаника |education = Московски универзитет |author_abbrev_bot = O.Fedtsch. |other_names = }} '''Олга Александровна Федченко''' ({{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}}; мом.: Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска [[Ботаничар|ботаничарка]]. Родот ''Rosa fedtschenkoana'', кој се наоѓа во [[Азија]], бил именуван во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == Олга Армфелд била родена во [[Москва]] во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]]. Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].<ref name="Curtis">{{cite journal|last1=Rix|first1=Martyn|title=855. Iris Stolonifera|last2=Strange|first2=Kit|journal=Curtis's Botanical Magazine|date=April 2017|volume=34|issue=1|pages=11–20|doi=10.1111/curt.12175}}</ref> ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за Федченко, неодамна квалификуваниот и дипломиран [[геолог]] кој студирал на [[Московскиот универзитет]], на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.<ref name="Creese2015"/><ref name="Curtis"/> Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент]]. Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските [[Музеј|музеи]]. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.<ref name="Bro1997">{{cite book|author1=Daniel R. Brower|author2=Edward J. Lazzerini|title=Russia's Orient: Imperial Borderlands and Peoples, 1700–1917|url=https://books.google.com/books?id=kJVoeibaNykC&pg=PA124|year=1997|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-21113-2|pages=123–125}}</ref> Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини. Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан. Во 1872 година таа го родила [[Борис Федченко]]. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]], каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.<ref name="Creese2015"/> ==Вдовица и натуралист== Друштвото OLEAE, кое ги испратило двајцата, сега ја замолило Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.<ref name="Creese2015">{{cite book|author=Mary R. S. Creese|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA72|date=12 March 2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=71–75}}</ref> [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала.]] Во 1878 година, [[Едуард Август фон Регел]] го именувал родот ''Rosa fedtschenkoana'' по неа.<ref name=trudy>Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada Vol.5 Issue2 on page314</ref><ref>{{cite book |title=Rosaceae Rosa fedtschenkoana Regel |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=60463731-2 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2015}}</ref> Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.<ref>{{cite web |title=Nature a Weekly Illustrated Journal of Science May–Oct. 1900 |date=1990 |url=http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |publisher=mocavo.co.uk |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117024931/http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |archive-date=17 November 2015 |url-status=dead }}</ref> Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“. Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на ''Eremurus turkestanicus''. Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за ''Draba korshinskyi'' во 1914 година.<ref>{{cite web |title=Inventory of Seeds and Plants Imported, US Department of Agriculture |date=9 November 1915 |url=http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |publisher=ars-grin.gov |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306120035/http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |archive-date=6 March 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|title=Draba korshinskyi | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=3&taxon_id=241000098 | publisher=efloras.org | access-date=3 October 2014}}</ref> Таа опишала три перуники од видот ''Juno'', и тоа: ''Iris baldshuanica'' (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909),<ref>{{cite book |title=Iridaceae Iris baldshuanica O.Fedtsch. |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438388-1 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2014}}</ref> ''Iris degerensis'' (денес класифицирана како синоним за ''Iris narbutii'') и ''Iris narynensis'' (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година).<ref>{{cite web|title=Iris narynensis |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438899-1 |publisher=apps.kew.org |access-date=1 September 2014}}</ref><ref>{{cite web |first=Gwenda |last=Harris |title=Classification of irises, Presented at Convention 2011 |year=2011 |url=http://www.nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |publisher=nziris.org.nz |access-date=2 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180127123910/http://nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |archive-date=27 January 2018 |url-status=dead }}</ref> Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].<ref name=Olga>{{cite web|title=Fedtschenko, Olga Alexandrowna (1845–1921) | url=http://plants.jstor.org/person/bm000336122 |publisher=plants.jstor.org| access-date=2 October 2014}}</ref> Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар по име Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".<ref>{{cite web | editor-first=Alan | editor-last=Mitchell | title=Lilies and related plants | year=2013 | url=http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | pages=78–79 | publisher=RHS Lily Group | access-date=2 October 2014 | archive-date=6 October 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20141006102820/http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | url-status=dead }}</ref> == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]). == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.''<ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == * Russkii Botanicheskii Zhurnal, 57(3), pages 413–416 * Brummitt, R.K. & Powell, C.E., Authors Pl. Names (1992), page 196 * Lanjouw, J. & Stafleu, F.A., Index Herb. Coll. E-H (1957), page 192 [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] 613e42plvhtiyllnm7o7o9ivkm1axpo 5537246 5537245 2026-04-10T14:23:08Z 19user99 72391 5537246 wikitext text/x-wiki {{short description|Russian botanist, explorer and artist}}{{Infobox scientist |name = Олга Федченко |image = Fedchenko OA.jpg |image_size = 150 |caption = |birth_name = Олга Александровна Армфелд |birth_date = 30 октомври 1845 |birth_place = [[Москва]], [[Московски Ујезд]], [[Московска губернија]], [[Руска империја]] |death_date = {{death date and age|1921|4|24|1845|10|30|df=y}} |death_place = [[Санкт Петербург|Петроград]], [[Руска СФСР]] |spouse = [[Алексеј Павлович Федченко]] |children = 1 |fields = Ботаника |education = Московски универзитет |author_abbrev_bot = O.Fedtsch. |other_names = }} '''Олга Александровна Федченко''' ({{Langx|ru|Ольга Александровна Федченко}}; мом.: Армфелд; 30 октомври 1845 – 24 април 1921) — руска [[Ботаничар|ботаничарка]]. Родот ''Rosa fedtschenkoana'', кој се наоѓа во [[Азија]], бил именуван во нејзина чест (со германска транслитерација на нејзиното име). == Ран живот == Олга Армфелд била родена во [[Москва]] во 1845 година. Нејзиниот татко бил Александар Армфелд, кој бил професор на [[Московскиот универзитет]]. Таа се школувала дома сè до единаесетгодишна возраст, кога отишла на училиште и каде што покажала интерес за ботаника. Почнала да собира растенија и од околу 1861 година ги користела своите уметнички и јазични вештини за да преведува академски описи од англиски, француски и германски природонаучници. Подготвувала илустрации, комуницирала со странски природонаучници и го посетувала Зоолошкиот музеј на Универзитетот. Работела неколку години пред да го запознае геологот [[Алексеј Павлович Федченко]].<ref name="Curtis">{{cite journal|last1=Rix|first1=Martyn|title=855. Iris Stolonifera|last2=Strange|first2=Kit|journal=Curtis's Botanical Magazine|date=April 2017|volume=34|issue=1|pages=11–20|doi=10.1111/curt.12175}}</ref> ==Брак и Туркестан== Таа се омажила за Федченко, неодамна квалификуваниот и дипломиран [[геолог]] кој студирал на [[Московскиот универзитет]], на 2 јули 1867 година. Таа и нејзиниот сопруг работеле заедно и кога во 1868 година му било препорачано да преземе опасна мисија во неодамна освоениот регион на руски Туркестан, таа станала полноправен, но неплатен член на тимот.<ref name="Creese2015"/><ref name="Curtis"/> Мисијата била опасна бидејќи Туркестан сè уште бил во транзиција кон интеграција како дел од Руската империја. Нејзиниот сопруг бил препорачан на првиот генерал-губернатор на Туркестан, [[Константин фон Кауфман]]. Кауфман бил воен гувернер и сè уште ги проширувал границите на Руската империја. Кауфман сакал да го истражи Туркестан бидејќи го сметал за „ново и ретко истражуван регион“. Тимот на Кауфман ги вклучувал Федченко, воениот уметник [[Василиј Верешагин]], а подоцна и педагогот и лингвист [[Николај Остроумов]]. Кауфман основал преден пункт на Московското друштво на природни научници (OLEAE) во [[Ташкент]]. Федченко и сопругот не тргнале веднаш кон Туркестан, туку отишле на подготвителни посети во Италија, Франција и Шведска за да ги проучат нивните колекции. Олга, исто така, одела на самостојни патувања во руските [[Музеј|музеи]]. За време на целото ова патување, таа ја искористила можноста да си води белешки и да собира експонати.<ref name="Bro1997">{{cite book|author1=Daniel R. Brower|author2=Edward J. Lazzerini|title=Russia's Orient: Imperial Borderlands and Peoples, 1700–1917|url=https://books.google.com/books?id=kJVoeibaNykC&pg=PA124|year=1997|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-21113-2|pages=123–125}}</ref> Заедно тие отишле на ботанички експедиции на Кавказ, Крим, Киргистан, јужен Урал, Западен Тиен Шан и Памирските планини. Федченко направиле три одделни истражувања помеѓу 1868 и 1872 година. Овие истражувања биле централни за политиката на генералниот гувернер, бидејќи тој сакал да види дека овие информации се споделуваат. Локалниот весник бил користен за објавување на научните наоди, а Кауфман ја таргетирал Московската серуска техничка изложба во 1872 година како можност за прикажување на истражувањата и артефактите од Туркестан. Во 1872 година таа го родила [[Борис Федченко]]. Алексеј починал во 1873 година, на 29 години, во несреќа при искачување на [[Монблан]], каде што отишол да ги спореди [[глечер|глечерите]] со оние што ги видел во Туркестан. Олга го погребала својот сопруг во Шамони и се вратила во Москва.<ref name="Creese2015"/> ==Вдовица и натуралист== Друштвото OLEAE, кое ги испратило двајцата, сега ја замолило Олга да продолжи со задачата за објавување на нивните наоди. Ова била голема задача бидејќи Олга собрала над 1.500 примероци. Таа ги каталогизирала нивните колекции, а потоа сама започнала понатамошни истражувања.<ref name="Creese2015">{{cite book|author=Mary R. S. Creese|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA72|date=12 March 2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=71–75}}</ref> [[Податотека:Eremurus_lactiflorus-IMG_2191.jpg|лево|мини|''{{Меѓујазична врска|Eremurus lactiflorus|de}}'' е еден од видовите што таа прва ги опишала.]] Во 1878 година, [[Едуард Август фон Регел]] го именувал родот ''Rosa fedtschenkoana'' по неа.<ref name=trudy>Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada Vol.5 Issue2 on page314</ref><ref>{{cite book |title=Rosaceae Rosa fedtschenkoana Regel |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=60463731-2 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2015}}</ref> Нејзиниот син Борис исто така се заинтересирал за ботаника. Во „Мемоарите на Казанското друштво на природонаучници“, том 32 и 33, Олга и Борис опишале 43 ендемски видови од семејството бадеми Ranunculaceae, пронајдени во Туркестан.<ref>{{cite web |title=Nature a Weekly Illustrated Journal of Science May–Oct. 1900 |date=1990 |url=http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |publisher=mocavo.co.uk |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117024931/http://www.mocavo.co.uk/Nature-a-Weekly-Illustrated-Journal-of-Science-May-Oct-1900-Volume-42/742856/140 |archive-date=17 November 2015 |url-status=dead }}</ref> Во 1901 година, Олга и Борис заедно ги посетиле Памирските планински венци. По враќањето, тие заеднички ја објавиле „Флора на Памир“ во 1901 година. Подоцна, во 1913 година, тие повторно заедно ја објавиле „Conspectus Florae Turkestanicae“. Олга придонела за „Градинарската хроника“ на 10 јуни 1905 година, давајќи краток опис на ''Eremurus turkestanicus''. Таа, исто така, објавила неколку дела во „Trudy Imp. S.-Peterburgsk. Bot. Sada“ (Зборник на Ботаничката градина во Петербург); вклучително и за ''Draba korshinskyi'' во 1914 година.<ref>{{cite web |title=Inventory of Seeds and Plants Imported, US Department of Agriculture |date=9 November 1915 |url=http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |publisher=ars-grin.gov |access-date=13 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306120035/http://www.ars-grin.gov/npgs/pi_books/scans/pi035.pdf |archive-date=6 March 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|title=Draba korshinskyi | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=3&taxon_id=241000098 | publisher=efloras.org | access-date=3 October 2014}}</ref> Таа опишала три перуники од видот ''Juno'', и тоа: ''Iris baldshuanica'' (во Русск. Бот. Журн. 5: 77. 1909),<ref>{{cite book |title=Iridaceae Iris baldshuanica O.Fedtsch. |volume=5 |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438388-1 |publisher=ipni.org |access-date=13 November 2014}}</ref> ''Iris degerensis'' (денес класифицирана како синоним за ''Iris narbutii'') и ''Iris narynensis'' (во Билтен на Ботаничката градина во Санкт Петербург 159 во 1905 година).<ref>{{cite web|title=Iris narynensis |url=http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=438899-1 |publisher=apps.kew.org |access-date=1 September 2014}}</ref><ref>{{cite web |first=Gwenda |last=Harris |title=Classification of irises, Presented at Convention 2011 |year=2011 |url=http://www.nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |publisher=nziris.org.nz |access-date=2 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180127123910/http://nziris.org.nz/conventdocs/Classification%20of%20irises.pdf |archive-date=27 January 2018 |url-status=dead }}</ref> Во 1906 година, таа станала втората жена дописен член на [[Руска академија на науките|Руската академија на науките]].<ref name=Olga>{{cite web|title=Fedtschenko, Olga Alexandrowna (1845–1921) | url=http://plants.jstor.org/person/bm000336122 |publisher=plants.jstor.org| access-date=2 October 2014}}</ref> Таа именувала еден вид растение, ''Fritillaria seravschanica'', но никогаш не го објавила (за да го потврди името). Подоцна, друг руски ботаничар по име Алексеј Веденски, специјалист за монокоти, се чини дека го сменил привремениот епитет на Олга во ''Fritillaria olgae'' и формално го опишал во книгата на нејзиниот син Борис Федченко, наречена „Flora Turkmenistan".<ref>{{cite web | editor-first=Alan | editor-last=Mitchell | title=Lilies and related plants | year=2013 | url=http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | pages=78–79 | publisher=RHS Lily Group | access-date=2 October 2014 | archive-date=6 October 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20141006102820/http://www.rhslilygroup.org/2013-2014_LR.pdf | url-status=dead }}</ref> == Смрт == Таа починала на 24 април 1921 година, на 75-годишна возраст, во [[Санкт Петербург|Петроград]] (денешен [[Санкт Петербург]]). == Наследство == Во 1922 година, Модест Михајлович Илјин (ботаничар од [[Ботаничка градина на Петар Велики|Ботаничката градина на Академијата на науките на Советска Русија]]) го именувал родот ''[[Главоцветни|Asteraceae]]'' (од Централна Азија) во нејзина чест ''Olgaea.''<ref name="FloraofUSSR">{{Наведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/floraofussr28bota/floraofussr28bota_djvu.txt|title=Akademiya Nauk SSSR (FLORA of the U.S.S.R.) Vol. IV|last=Komarov|first=V.L.|year=1935|accessdate=13 November 2014}}</ref> {{Ботаничар|O.Fedtsch.}} == Наводи == {{Наводи|30em}} == Други извори == * Russkii Botanicheskii Zhurnal, 57(3), pages 413–416 * Brummitt, R.K. & Powell, C.E., Authors Pl. Names (1992), page 196 * Lanjouw, J. & Stafleu, F.A., Index Herb. Coll. E-H (1957), page 192 [[Категорија:Починати во 1921 година]] [[Категорија:Родени во 1845 година]] [[Категорија:Ботаничари со авторски кратенки]] 4hnjzgkq4ph6pv1w8e35jxyisv0v6a7 Долно Хусеинќој 0 1391177 5537228 2026-04-10T13:53:49Z SpectralWiz 106165 Создадена страница со: {{Инфокутија Место во Грција |name_local=Κάτω Ιωνικό |image_skyline= |caption_skyline= |image_map={{ПолКарта|Грција Скеча | ширина = | опис = <center>Местоположба на Долно Хусеинќој во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] и областа [[Источна Македонија и Тракија]]</center> | релјеф... 5537228 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Грција |name_local=Κάτω Ιωνικό |image_skyline= |caption_skyline= |image_map={{ПолКарта|Грција Скеча | ширина = | опис = <center>Местоположба на Долно Хусеинќој во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] и областа [[Источна Македонија и Тракија]]</center> | релјефна = | натпис = Долно Хусеинќој | натпис_гол = | положба = | позадина = | бележник = | бележник_гол = | врска = | ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 13 | ГШ_сек = 57 | ГШ_прав = N | ГД_степ = 24 | ГД_мин = 37 | ГД_сек = 21 | ГД_прав = E }} |periph=[[Источна Македонија и Тракија]] |periphunit=[[Скеча (округ)|Скечански]] |municipality=[[Скеча (општина)|Скеча]] |municunit=Крстополе |lat_deg=41 |lat_min=14 |lon_deg=24 |lon_min=37 |elevation=160 |population_as_of=2021 |population=42 }} '''Долно Хусеинќој''' ({{Langx|el|Κάτω Ιωνικό}}, ''Като Јонико''; до 1928 г. ''Χουσεΐν Κιόι'', ''Хусеин Ќој<ref name=":0">{{нмс|url=https://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/168596|title=Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας|publisher=Πανδέκτης: Name Changes of Settlements in Greece|access-date=10 април 2026}}</ref>'') — село во [[Скеча (округ)|Скечанско]], [[Западна Тракија]], денес во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] на [[Скеча (округ)|истоимениот округ]]{{efn|Долно Хусеинќој, како и целата поранешна општина Ново Село, до 1923 г. спаѓало во Драмскиот округ, но со наредба од 24.11.1923, Вл. в/к бр. 349/ 1923 е одвоено од Драма и приклучено кон Скечанскиот округ.<ref name=":1">{{НМЕМ|дел=I|страници=158}}</ref>|name="Драма"}} во областа [[Источна Македонија и Тракија]], [[Грција]]. Населението брои 42 жители (2021). == Географија и местоположба == Селото се наоѓа 37 км северозападно [[Скеча]] и 52 км североисточно од [[Драма (град)|Драма]], во падините на [[Западни Родопи|Западните Родопи]], непосредно до државниот пат [[Државен пат 14 (Грција)|ЕО14]] ([[Драма]]–[[Скеча]]), над левата страна на [[Места]], на надморска височина од 160 м.<ref name=":1" /> == Историја == Во XIX век Долно Хусеинќој било турско село во Скечанската Каза на [[Ѓумурџински Санџак|Ѓумурџинскиот Санџак]]. Во [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] во 1912 г. селото е окупирано од бугарска војска. По [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во 1913 г. истото е припоено кон Грција. Таа година селото е евидентирано заедно со Хусеинќој со 490 жители, кои во 1920 г. се намалиле на 403 лица.<ref name=":1" /> Во 1923 г. сите жители се иселени во [[Турција]] по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]]. На нивно место се населиле 96 бегалски семејства (вкупно 461 бегалец), така што селото станало чиста бегалска населба.<ref name=":1" /> Во 1928 г. селото е преименувано во ''Јонико'' (Ιωνικό).''<ref name=":0" />'' == Стопанство == Населението произведува [[тутун]], [[жито]] и други земјоделски производи, а внимание му посветува и на [[сточарството]].<ref name=":1" /> == Население == {{Пописи-ЕМ|362|325|249|126|100|82|77|44|42}} == Наводи == {{Наводи}} ;Забелешки {{notelist}} {{Скеча}} [[Категорија:Скеча (општина)]] rq8w9o42yinhfn6ebd0q5yw1gnsmgc1 Аполонија (фестивал) 0 1391178 5537235 2026-04-10T14:05:57Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Фестивал | име = Празници на уметноста „Аполонија“ | име_оригинал = | лого = | лого_големина = | слика = | слика_големина = | опис = | место = [[Созопол]], [[Бугарија]] | години = [[1984]] – денес | основач = Димо Ди... 5537235 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фестивал | име = Празници на уметноста „Аполонија“ | име_оригинал = | лого = | лого_големина = | слика = | слика_големина = | опис = | место = [[Созопол]], [[Бугарија]] | години = [[1984]] – денес | основач = [[Димо Димов]] | датум = крајот на август | жанр = [[музика]], [[театар]], [[балет]], [[кино]], [[литература]] | организатор = Фондација „Аполонија“ | награди = „Аполон Токсофорос“ | веб-страница = [https://www.apollonia.bg/ apollonia.bg] | белешки = }} '''Празниците на уметноста „Аполонија“''', познати и само како '''„Аполонија“''', се обемен бугарски културен фестивал кој се одржува секоја година во градот [[Созопол]]. Основната цел на форумот е да ги зачува културните традиции и да ги претстави достигнувањата на бугарските уметници, истовремено поддржувајќи ги новите таленти. Времетраењето на фестивалот се одредува секоја година од неговиот организациски комитет. == Историја == Првото издание на „Аполонија“ се одржало во [[1984]] година, што го прави еден од најстарите арт-настани во [[Бугарија]]. Основач на Празниците на уметноста е истакнатиот виолинист, проф. Димо Димов. Во периодот до [[1990]] година, фестивалскиот циклус бил поделен на два дела: во септември во Созопол се одржувале традиционалните Празници на уметноста, а во јануари во Софија – Зимската академија на уметностите „Аполонија“. Во [[1991]] година е основана фондацијата „Аполонија“, која до денес ја презема целосната организација и одржување на фестивалот. == Програма == Во рамките на десет дена, на петте фестивалски сцени во [[Созопол]] се претставуваат разновидни културни настани. Програмата вклучува концерти во различни жанрови ([[класична музика]], [[фолклор]], [[џез]] и [[поп]]), театарски претстави, како и проекции на најновите бугарски играни и документарни филмови. Важен дел од „Аполонија“ се и промоциите на книги, уметничките изложби и мастер-класовите. == Награда „Аполон Токсофорос“ == Од [[1999]] година, фондацијата „Аполонија“ ја доделува годишната награда „Аполон Токсофорос“. Признанието им се доделува на уметници со исклучителен придонес во развојот на бугарската култура и нејзиното успешно претставување во странство. Низ годините, добитници на наградата на фестивалот се: * 2012 – [[Александрина Пендачанска]], оперска пејачка<ref>{{Cite news |url=https://www.vesti.bg/razvlechenia/kultura/al.-pendachanska-s-apolon-toksoforos-za-2012-5098391 |title= Александрина Пендачанска с „Аполон Токсофорос“ за 2012 г. |work=Vesti.bg |date=31 август 2012 |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2013 – [[Красимира Стојанова]], оперска пејачка<ref>{{Cite news |url=https://www.vesti.bg/razvlechenia/kultura/apolon-toksoforos-za-krasimira-stoianova-5992743 |title= Аполон Токсофорос за Красимира Стоянова |work=Vesti.bg |date=31 август 2013 |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2014 – [[Минчо Минчев (виолинист)|Минчо Минчев]], виолинист<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/post/100454058/mincho-minchev-e-udostoen-s-nagradata-apolon-toksoforos |title= Минчо Минчев бе удостоен с наградата „Аполон Токсофорос“ |author=Даниела Костадинова - кор. на БНР в Бургас |work=БНР |date=29 август 2014 |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2015 – [[Петар Валчанов]] и [[Кристина Грозева]], филмски режисери * 2016 – [[Иван Теофилов]], поет и драматург<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/factcheck/post/100733509 |title= Иван Теофилов е новият носител на наградата „Аполон Токсофорос“ |author=Даниела Костадинова - кор. на БНР в Бургас |work=БНР |date=2 септември 2016 |access-date=31 октомври 2022}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://bnt.bg/bg/a/ivan-teofilov-e-noviyat-nositel-na-nagradata-apolon-toksoforos |title= Иван Теофилов е новият носител на наградата „Аполон Токсофорос“ |work=БНТ |date=5 септември 2016 |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2017 – [[Павел Којчев]], вајар<ref>{{Cite news |url=https://bnt.bg/bg/a/pavel-koychev-be-udostoen-s-nagradata-apolon-toksoforos |title= Павел Койчев бе удостоен с наградата „Аполон Токсофорос“ |work=БНТ |date=28 август 2017 |access-date=31 октомври 2022}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://въпреки.com/post/164662355341/павел-койчев-получи-аполон-токсофорос |title=Павел Койчев получил „Аполон Токсофорос“ |work=въпреки.com |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2018 – [[Греди Аса]], сликар<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/burgas/post/101014165 |title= Греди Асса – носител на „Аполон Токсофорос“ |author=Даниела Костадинова - кор. на БНР в Бургас |work=БНР |date=1 септември 2018 |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2019 – [[Арабеск (балет)|Балет „Арабеск“]]<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/hristobotev/post/101161184 |title=Балет „Арабеск“ с наградата „Аполон Токсофорос“ за 2019 година |date=20 август 2019 |work=[[БНР]] |access-date=23 октомври 2021}}</ref> * 2020 – [[Живко Петров]], музичар<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/post/101334610/jivko-petrov-e-noviat-nositel-na-nagradata-apolon-toksoforos |title= Пианистът Живко Петров е новият носител на наградата „Аполон Токсофорос“ |author=Даниела Костадинова - кор. на БНР в Бургас |work=БНР |date=2 септември 2020 |access-date=31 октомври 2022}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://въпреки.com/post/628150250941579264/рефлексии-живко-петров-с-наградата-аполон |title=РЕФЛЕКСИИ: Живко Петров с наградата Аполон Токсофорос на „Аполония“ |author=Зелма Алмалех |work=въпреки.com |access-date=31 октомври 2022}}</ref> * 2021 – Камерен ансамбл „[[Софиски солисти]]“<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/horizont/post/101520518/sofiiski-solisti-e-22-iat-nositel-na-nagradata-apolon-toksoforos |title=„Софийски солисти“ е 22-ият носител на наградата „Аполон Токсофорос“ |author=Даниела Костадинова - кор. на БНР в Бургас |work=БНР |date=31 август 2021 |access-date=24 јануари 2023}}</ref> * 2022 – [[Иво Папазов|Иво Папазов – Ибрјама]]<ref>{{Cite news |url=https://bnr.bg/hristobotev/post/101698363 |title=Иво Папазов - Ибряма е носителят на „Аполон Токсофорос“ 2022 |author=Таня Димова |work=БНР |date=31 август 2022 |access-date=24 јануари 2023}}</ref> == Надворешни врски == *[https://apollonia.bg/#!-/cbm Официјална страница] [[Категорија:Музички фестивали во Бугарија]] [[Категорија:Бугарска култура]] [[Категорија:Созопол]] 1gsy9veob5wf8rsdlwuao3oq3f40325 Категорија:Музички фестивали во Бугарија 14 1391179 5537236 2026-04-10T14:06:46Z Пакко 4588 Создадена страница со: <nowiki>[[Категорија:Музички фестивали по земја|Бугарија]]</nowiki> 5537236 wikitext text/x-wiki <nowiki>[[Категорија:Музички фестивали по земја|Бугарија]]</nowiki> qshtyle4n36sy2dmpwprehg8njv1ols 5537237 5537236 2026-04-10T14:07:06Z Пакко 4588 5537237 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Музички фестивали по земја|Бугарија]] m6g6qeutkqxw53742rhev53laqfdrmk Категорија:Починати во Стара Загора 14 1391180 5537243 2026-04-10T14:15:15Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: {{поврзанакат|Луѓе од Стара Загора}} [[Категорија:Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Бугарија|Стара Загора]] 5537243 wikitext text/x-wiki {{поврзанакат|Луѓе од Стара Загора}} [[Категорија:Стара Загора]] [[Категорија:Починати во Бугарија|Стара Загора]] aks8ubd29pw89k1ka1qcpj2ctsg0us6 Марија Павлова 0 1391181 5537250 2026-04-10T14:34:02Z 19user99 72391 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1292600605|Maria Pavlova]]“ 5537250 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=[[Париски универзитет]] ([[University of Paris|Sorbonne]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Illich-Shishatskaya<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' {{Efn|Variant spellings include Marie and Mariia for her given name and Pavlov or Pavlow for her surname by marriage.}} ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''роденото'' '''Гортинскаја''' ( {{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — Украинка која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за фосилите и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за палеонтологија на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на стратиграфијата. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|лево|мини|Марија во 1880 година]] == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] 4icxwmi4g5wxhqe4wzj0i4qvj86386t 5537267 5537250 2026-04-10T14:54:03Z 19user99 72391 5537267 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=[[Париски универзитет]] ([[University of Paris|Sorbonne]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Illich-Shishatskaya<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' {{Efn|Variant spellings include Marie and Mariia for her given name and Pavlov or Pavlow for her surname by marriage.}} ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''роденото'' '''Гортинскаја''' ( {{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — Украинка која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за фосилите и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за палеонтологија на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на стратиграфијата. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|лево|мини|Марија во 1880 година]] Марија Василиевна Гортинскаја била родена во Козелец, Украина во 1854 година. Таа била школувана дома до единаесетгодишна возраст во 1865 година. Нејзиното средно образование го завршила во Институтот за благороднички девојки во Киев во 1870 година на шеснаесетгодишна возраст. Нејзиниот прв брак бил со Илич-Шишацки, кој починал кратко време по нивната венчавка. Во 1880 година, таа се преселила во Париз за да студира. Студирала голем број предмети од природната историја и продолжила со истражување во Националниот музеј за природна историја во Париз, кај професорот [[Алберт Годри]]. Студирала и на Универзитетот во Париз. По дипломирањето на Сорбона во 1884 година, таа се преселила во Москва и се омажила за Алексеј П. Павлов, кого го запознала во Париз.[1][2][3][4] Тој бил [[геолог]], палеонтолог, и академик кој бил професор на Московскиот универзитет и на Санктпетербуршката царска академија на науките. Тој е познат по своите значајни придонеси во областа на стратиграфијата. == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет Првично, Павлова ги проучувала геолошките колекции на музејот на Московскиот државен универзитет, работејќи без надомест. Таа прво поднесувал трудови за амонити од раниот период на регионот околу Волга, но евентуално преминала на истражување на терцијарните цицачи. Таа ја проучувала нивната еволуција, користејќи податоци собрани од Русија, Западна Европа и Америка. Нејзината работа достигнала врв и била добро признаена од меѓународната публика. Таа ги проучувала копитарите и пробосцидијаните. До 1894 година работела на руски [[Мастодон|мастодони]].[4] Во 1897 година, Павлова била една од само двете жени поканети да се приклучат на организацискиот комитет и да одржат презентации на првиот Меѓународен геолошки конгрес (IGC) што се одржал во [[Санкт Петербург]], Русија. Таа го објавила делото „Фосилни слонови“ во 1899 година. Таа ќе продолжила да опишува одделни групи на фосилни цицачи и да опишува комплетни фауни. На пример, најпознатиот вид од родот ''Paraceratherium'' што го именувала во 1922 година, ''P. transouralicum'',[5] е основата врз која се прават повеќето реконструкции на ''paraceratheres'', иако овој вид од некои истражувачи се смета за помлад синоним на ''P. asiaticum'' кој бил именуван порано во 1918 година.[6][7] Павлова била назначена за професор на Московскиот државен универзитет во 1919 година.[8] Нејзината обемна работа во опишувањето и следењето на генетските линии на многу големи цицачи била изведена од проучувањето на колекциите што евентуално биле вклучени во палеонтолошкиот музеј на Московскиот државен универзитет во чие основање таа била инструментална. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот сопруг, како признание за нивното истражување.[4] Тој починал во 1929 година. Таа отишла на својата последна геолошка експедиција во 1931 година, во градот [[Хвалинск]], кој се наоѓа во Русија во близина на [[ Волга|реката Волга]].[9] Марија Василиевна Павлова починала на 23 декември 1938 година во Москва, на 84-годишна возраст. Таа беше погребана на Новодевичките гробишта.[4] ==Професионални членства== Павлова била член на многу руски научни организации, вклучувајќи ги:[4] * Московско друштво на природонаучници * Почесен член на минералошкото друштво (почесен член) * Московско друштво на аматери на природни науки, антропологија и етнографија * Руско географско друштво * Уралско друштво на аматери на природни науки * Новоросијско друштво на природонаучници * Руско рударско друштво * Академијата на науките на СССР (почесен член) == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] diqpyjfg8ejch6py1rya11gmxh0mbcf 5537268 5537267 2026-04-10T14:55:56Z 19user99 72391 5537268 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=[[Париски универзитет]] ([[University of Paris|Sorbonne]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Illich-Shishatskaya<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''моминско име'' '''Гортинскаја''' ({{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — Украинка која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за фосилите и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за [[палеонтологија]] на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на [[Стратиграфија|стратиграфијата]]. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|лево|мини|Марија во 1880 година]] Марија Василиевна Гортинскаја била родена во Козелец, Украина во 1854 година. Таа била школувана дома до единаесетгодишна возраст во 1865 година. Нејзиното средно образование го завршила во Институтот за благороднички девојки во Киев во 1870 година на шеснаесетгодишна возраст. Нејзиниот прв брак бил со Илич-Шишацки, кој починал кратко време по нивната венчавка. Во 1880 година, таа се преселила во Париз за да студира. Студирала голем број предмети од природната историја и продолжила со истражување во Националниот музеј за природна историја во Париз, кај професорот [[Алберт Годри]]. Студирала и на Универзитетот во Париз. По дипломирањето на Сорбона во 1884 година, таа се преселила во Москва и се омажила за Алексеј П. Павлов, кого го запознала во Париз.[1][2][3][4] Тој бил [[геолог]], палеонтолог, и академик кој бил професор на Московскиот универзитет и на Санктпетербуршката царска академија на науките. Тој е познат по своите значајни придонеси во областа на стратиграфијата. == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет Првично, Павлова ги проучувала геолошките колекции на музејот на Московскиот државен универзитет, работејќи без надомест. Таа прво поднесувал трудови за амонити од раниот период на регионот околу Волга, но евентуално преминала на истражување на терцијарните цицачи. Таа ја проучувала нивната еволуција, користејќи податоци собрани од Русија, Западна Европа и Америка. Нејзината работа достигнала врв и била добро признаена од меѓународната публика. Таа ги проучувала копитарите и пробосцидијаните. До 1894 година работела на руски [[Мастодон|мастодони]].[4] Во 1897 година, Павлова била една од само двете жени поканети да се приклучат на организацискиот комитет и да одржат презентации на првиот Меѓународен геолошки конгрес (IGC) што се одржал во [[Санкт Петербург]], Русија. Таа го објавила делото „Фосилни слонови“ во 1899 година. Таа ќе продолжила да опишува одделни групи на фосилни цицачи и да опишува комплетни фауни. На пример, најпознатиот вид од родот ''Paraceratherium'' што го именувала во 1922 година, ''P. transouralicum'',[5] е основата врз која се прават повеќето реконструкции на ''paraceratheres'', иако овој вид од некои истражувачи се смета за помлад синоним на ''P. asiaticum'' кој бил именуван порано во 1918 година.[6][7] Павлова била назначена за професор на Московскиот државен универзитет во 1919 година.[8] Нејзината обемна работа во опишувањето и следењето на генетските линии на многу големи цицачи била изведена од проучувањето на колекциите што евентуално биле вклучени во палеонтолошкиот музеј на Московскиот државен универзитет во чие основање таа била инструментална. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот сопруг, како признание за нивното истражување.[4] Тој починал во 1929 година. Таа отишла на својата последна геолошка експедиција во 1931 година, во градот [[Хвалинск]], кој се наоѓа во Русија во близина на [[ Волга|реката Волга]].[9] Марија Василиевна Павлова починала на 23 декември 1938 година во Москва, на 84-годишна возраст. Таа беше погребана на Новодевичките гробишта.[4] ==Професионални членства== Павлова била член на многу руски научни организации, вклучувајќи ги:[4] * Московско друштво на природонаучници * Почесен член на минералошкото друштво (почесен член) * Московско друштво на аматери на природни науки, антропологија и етнографија * Руско географско друштво * Уралско друштво на аматери на природни науки * Новоросијско друштво на природонаучници * Руско рударско друштво * Академијата на науките на СССР (почесен член) == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] mloul76f1npwixgbjr6mukeuouc8mtq 5537275 5537268 2026-04-10T15:01:59Z 19user99 72391 5537275 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=Париски универзитет ([[Сорбона (универзитет)|Сорбона]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Илич-Шишацки<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''моминско име:'' '''Гортинскаја''' ({{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — Украинка која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за фосилите и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за [[палеонтологија]] на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на [[Стратиграфија|стратиграфијата]]. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|десно|мини|Марија во 1880 година]] Марија Василиевна Гортинскаја била родена во Козелец, Украина во 1854 година. Таа била школувана дома до единаесетгодишна возраст во 1865 година. Нејзиното средно образование го завршила во Институтот за благороднички девојки во Киев во 1870 година на шеснаесетгодишна возраст. Нејзиниот прв брак бил со Илич-Шишацки, кој починал кратко време по нивната венчавка. Во 1880 година, таа се преселила во Париз за да студира. Студирала голем број предмети од природната историја и продолжила со истражување во Националниот музеј за природна историја во Париз, кај професорот [[Алберт Годри]]. Студирала и на Универзитетот во Париз. Откако дипломирањето на Сорбона во 1884 година, таа се преселила во Москва и се омажила за Алексеј П. Павлов, кого го запознала во Париз.<ref name="BurekHiggs2007">{{cite book|title=The Role of Women in the History of Geology|last=Creese|first=Mary R. S.|publisher=Geological Society of London|year=2007|isbn=978-1-86239-227-4|editor=Burek, Cynthia V.|pages=45–46|chapter=Fossil hunters, a cave explorer and a rock analyst: notes on some early women contributors to geology|editor2=Higgs, Bettie|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9Pc-KlQ3I54C&pg=PA45}}</ref><ref name="Creese2015">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA100|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800-1900|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=99–101}}</ref><ref name="OgilvieHarvey2000">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=LTSYePZvSXYC&pg=PA992|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: L-Z|author1=Marilyn Bailey Ogilvie|author2=Joy Dorothy Harvey|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author2-link=Joy Harvey|publisher=Taylor & Francis|year=2000|isbn=978-0-415-92040-7|pages=992–993}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.nhm.ac.uk/research-curation/library/archives/catalogue/DServe.exe?dsqServer=placid&dsqIni=dserve.ini&dsqApp=Archive&dsqDb=Persons&dsqSearch=Code=='PX9166'&dsqCmd=Show.tcl|title=Natural History Museum Archive Catalogue|website=www.nhm.ac.uk|language=en|access-date=2018-04-12}}</ref Тој бил [[геолог]], палеонтолог, и академик кој бил професор на Московскиот универзитет и на Санктпетербуршката царска академија на науките. Тој е познат по своите значајни придонеси во областа на стратиграфијата. == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет Првично, Павлова ги проучувала геолошките колекции на музејот на Московскиот државен универзитет, работејќи без надомест. Таа прво поднесувал трудови за амонити од раниот период на регионот околу Волга, но евентуално преминала на истражување на терцијарните цицачи. Таа ја проучувала нивната еволуција, користејќи податоци собрани од Русија, Западна Европа и Америка. Нејзината работа достигнала врв и била добро признаена од меѓународната публика. Таа ги проучувала копитарите и пробосцидијаните. До 1894 година работела на руски [[Мастодон|мастодони]].<ref name=":0" /> Во 1897 година, Павлова била една од само двете жени поканети да се приклучат на организацискиот комитет и да одржат презентации на првиот Меѓународен геолошки конгрес (IGC) што се одржал во [[Санкт Петербург]], Русија. Таа го објавила делото „Фосилни слонови“ во 1899 година. Таа ќе продолжила да опишува одделни групи на фосилни цицачи и да опишува комплетни фауни. На пример, најпознатиот вид од родот ''Paraceratherium'' што го именувала во 1922 година, ''P. transouralicum'',<ref>{{Cite journal | last = Pavlova | first = M. | title = ''Indricotherium transouralicum'' n. sp. provenant du district de Tourgay | journal = Bulletin de la Société des Naturalistes de Moscou, Section Géologique | volume = 31 | pages = 95–116 | language = fr | year = 1922 }}</ref> е основата врз која се прават повеќето реконструкции на ''paraceratheres'', иако овој вид од некои истражувачи се смета за помлад синоним на ''P. asiaticum'' кој бил именуван порано во 1918 година.<ref>{{cite journal|author=Borissyak, A.A.|year=1918|title=Osteologya ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monografya 1 [Osteology of ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monograph 1]|journal=Rossiyskoe Paleontologicheskoe Obshchestvo (RPO), Petrograd|pages=1–82|language=ru|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/index.php?s=1&act=refs&CODE=ref_detail&id=1362046794}}</ref><ref>{{cite journal|author1=Qiu, Z.|author2=Wang, B.|year=2007|title=Paracerathere Fossils of China|journal=Palaeontologia Sinica|volume=193|issue=29|pages=247–386|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/pdf_files/142/1426740221.pdf}}</ref> Павлова била назначена за професор на Московскиот државен универзитет во 1919 година.<ref>{{Cite journal|last=Valkova|first=Olga|title=The Conquest of Science: Women and Science in Russia, 1860–1940|url=https://www.journals.uchicago.edu/doi/pdfplus/10.1086/591872|journal=Osiris|year=2008|language=en|volume=23|issue=1|pages=136–165|doi=10.1086/591872|pmid=18831320|s2cid=19383044|url-access=subscription}}</ref> Нејзината обемна работа во опишувањето и следењето на генетските линии на многу големи цицачи била изведена од проучувањето на колекциите што евентуално биле вклучени во палеонтолошкиот музеј на Московскиот државен универзитет во чие основање таа била инструментална. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот сопруг, како признание за нивното истражување. Тој починал во 1929 година.<ref name=":0" /> Таа отишла на својата последна геолошка експедиција во 1931 година, во градот [[Хвалинск]], кој се наоѓа во Русија во близина на [[Волга|реката Волга]].<ref>{{Cite journal |last=BESSUDNOVA |first=ZOYA |date=December 2006 |title=Eduard SUESS' Letters to the First Russian Woman-Geologist Maria PAVLOVA in the Archive of the Russian Academy of Sciences |url=https://www.researchgate.net/publication/304149090 |journal=Jahrbuch der Geologischen Bundesanstalt |volume=146 |issue=3–4 |pages=155–161}}</ref> Марија Василиевна Павлова починала на 23 декември 1938 година во Москва, на 84-годишна возраст. Таа беше погребана на Новодевичките гробишта.<ref name=":0" /> ==Професионални членства== Павлова била член на многу руски научни организации, вклучувајќи ги:<ref name=":0" /> * Московско друштво на природонаучници * Почесен член на минералошкото друштво * Московско друштво на аматери на природни науки, антропологија и етнографија * Руско географско друштво * Уралско друштво на аматери на природни науки * Новоросијско друштво на природонаучници * Руско рударско друштво * Академијата на науките на СССР (почесен член). == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] oa2l7g4mnephkpf7cwvfoc68frltpig 5537277 5537275 2026-04-10T15:02:32Z 19user99 72391 5537277 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=Париски универзитет ([[Сорбона (универзитет)|Сорбона]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Илич-Шишацки<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''моминско име:'' '''Гортинскаја''' ({{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — Украинка која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за фосилите и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за [[палеонтологија]] на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на [[Стратиграфија|стратиграфијата]]. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|десно|мини|Марија во 1880 година]] Марија Василиевна Гортинскаја била родена во Козелец, Украина во 1854 година. Таа била школувана дома до единаесетгодишна возраст во 1865 година. Нејзиното средно образование го завршила во Институтот за благороднички девојки во Киев во 1870 година на шеснаесетгодишна возраст. Нејзиниот прв брак бил со Илич-Шишацки, кој починал кратко време по нивната венчавка. Во 1880 година, таа се преселила во Париз за да студира. Студирала голем број предмети од природната историја и продолжила со истражување во Националниот музеј за природна историја во Париз, кај професорот [[Алберт Годри]]. Студирала и на Универзитетот во Париз. Откако дипломирањето на Сорбона во 1884 година, таа се преселила во Москва и се омажила за Алексеј П. Павлов, кого го запознала во Париз.<ref name="BurekHiggs2007">{{cite book|title=The Role of Women in the History of Geology|last=Creese|first=Mary R. S.|publisher=Geological Society of London|year=2007|isbn=978-1-86239-227-4|editor=Burek, Cynthia V.|pages=45–46|chapter=Fossil hunters, a cave explorer and a rock analyst: notes on some early women contributors to geology|editor2=Higgs, Bettie|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9Pc-KlQ3I54C&pg=PA45}}</ref><ref name="Creese2015">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA100|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800-1900|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=99–101}}</ref><ref name="OgilvieHarvey2000">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=LTSYePZvSXYC&pg=PA992|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: L-Z|author1=Marilyn Bailey Ogilvie|author2=Joy Dorothy Harvey|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author2-link=Joy Harvey|publisher=Taylor & Francis|year=2000|isbn=978-0-415-92040-7|pages=992–993}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.nhm.ac.uk/research-curation/library/archives/catalogue/DServe.exe?dsqServer=placid&dsqIni=dserve.ini&dsqApp=Archive&dsqDb=Persons&dsqSearch=Code=='PX9166'&dsqCmd=Show.tcl|title=Natural History Museum Archive Catalogue|website=www.nhm.ac.uk|language=en|access-date=2018-04-12}}</ref> Тој бил [[геолог]], палеонтолог, и академик кој бил професор на Московскиот универзитет и на Санктпетербуршката царска академија на науките. Тој е познат по своите значајни придонеси во областа на стратиграфијата. == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет Првично, Павлова ги проучувала геолошките колекции на музејот на Московскиот државен универзитет, работејќи без надомест. Таа прво поднесувал трудови за амонити од раниот период на регионот околу Волга, но евентуално преминала на истражување на терцијарните цицачи. Таа ја проучувала нивната еволуција, користејќи податоци собрани од Русија, Западна Европа и Америка. Нејзината работа достигнала врв и била добро признаена од меѓународната публика. Таа ги проучувала копитарите и пробосцидијаните. До 1894 година работела на руски [[Мастодон|мастодони]].<ref name=":0" /> Во 1897 година, Павлова била една од само двете жени поканети да се приклучат на организацискиот комитет и да одржат презентации на првиот Меѓународен геолошки конгрес (IGC) што се одржал во [[Санкт Петербург]], Русија. Таа го објавила делото „Фосилни слонови“ во 1899 година. Таа ќе продолжила да опишува одделни групи на фосилни цицачи и да опишува комплетни фауни. На пример, најпознатиот вид од родот ''Paraceratherium'' што го именувала во 1922 година, ''P. transouralicum'',<ref>{{Cite journal | last = Pavlova | first = M. | title = ''Indricotherium transouralicum'' n. sp. provenant du district de Tourgay | journal = Bulletin de la Société des Naturalistes de Moscou, Section Géologique | volume = 31 | pages = 95–116 | language = fr | year = 1922 }}</ref> е основата врз која се прават повеќето реконструкции на ''paraceratheres'', иако овој вид од некои истражувачи се смета за помлад синоним на ''P. asiaticum'' кој бил именуван порано во 1918 година.<ref>{{cite journal|author=Borissyak, A.A.|year=1918|title=Osteologya ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monografya 1 [Osteology of ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monograph 1]|journal=Rossiyskoe Paleontologicheskoe Obshchestvo (RPO), Petrograd|pages=1–82|language=ru|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/index.php?s=1&act=refs&CODE=ref_detail&id=1362046794}}</ref><ref>{{cite journal|author1=Qiu, Z.|author2=Wang, B.|year=2007|title=Paracerathere Fossils of China|journal=Palaeontologia Sinica|volume=193|issue=29|pages=247–386|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/pdf_files/142/1426740221.pdf}}</ref> Павлова била назначена за професор на Московскиот државен универзитет во 1919 година.<ref>{{Cite journal|last=Valkova|first=Olga|title=The Conquest of Science: Women and Science in Russia, 1860–1940|url=https://www.journals.uchicago.edu/doi/pdfplus/10.1086/591872|journal=Osiris|year=2008|language=en|volume=23|issue=1|pages=136–165|doi=10.1086/591872|pmid=18831320|s2cid=19383044|url-access=subscription}}</ref> Нејзината обемна работа во опишувањето и следењето на генетските линии на многу големи цицачи била изведена од проучувањето на колекциите што евентуално биле вклучени во палеонтолошкиот музеј на Московскиот државен универзитет во чие основање таа била инструментална. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот сопруг, како признание за нивното истражување. Тој починал во 1929 година.<ref name=":0" /> Таа отишла на својата последна геолошка експедиција во 1931 година, во градот [[Хвалинск]], кој се наоѓа во Русија во близина на [[Волга|реката Волга]].<ref>{{Cite journal |last=BESSUDNOVA |first=ZOYA |date=December 2006 |title=Eduard SUESS' Letters to the First Russian Woman-Geologist Maria PAVLOVA in the Archive of the Russian Academy of Sciences |url=https://www.researchgate.net/publication/304149090 |journal=Jahrbuch der Geologischen Bundesanstalt |volume=146 |issue=3–4 |pages=155–161}}</ref> Марија Василиевна Павлова починала на 23 декември 1938 година во Москва, на 84-годишна возраст. Таа беше погребана на Новодевичките гробишта.<ref name=":0" /> ==Професионални членства== Павлова била член на многу руски научни организации, вклучувајќи ги:<ref name=":0" /> * Московско друштво на природонаучници * Почесен член на минералошкото друштво * Московско друштво на аматери на природни науки, антропологија и етнографија * Руско географско друштво * Уралско друштво на аматери на природни науки * Новоросијско друштво на природонаучници * Руско рударско друштво * Академијата на науките на СССР (почесен член). == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] 7els13xcu522sjsnhccgg3cl1gtip1s 5537278 5537277 2026-04-10T15:03:40Z 19user99 72391 5537278 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=Париски универзитет ([[Сорбона (универзитет)|Сорбона]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Илич-Шишацки<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''моминско име:'' '''Гортинскаја''' ({{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — [[Украинци|Украинка]] која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за [[Фосил|фосилите]] и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за [[палеонтологија]] на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на [[Стратиграфија|стратиграфијата]]. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|десно|мини|Марија во 1880 година]] Марија Василиевна Гортинскаја била родена во Козелец, Украина во 1854 година. Таа била школувана дома до единаесетгодишна возраст во 1865 година. Нејзиното средно образование го завршила во Институтот за благороднички девојки во [[Киев]] во 1870 година на шеснаесетгодишна возраст. Нејзиниот прв брак бил со Илич-Шишацки, кој починал кратко време по нивната венчавка. Во 1880 година, таа се преселила во Париз за да студира. Студирала голем број предмети од природната историја и продолжила со истражување во Националниот музеј за природна историја во Париз, кај професорот [[Алберт Годри]]. Студирала и на Универзитетот во Париз. Откако дипломирањето на Сорбона во 1884 година, таа се преселила во Москва и се омажила за Алексеј П. Павлов, кого го запознала во Париз.<ref name="BurekHiggs2007">{{cite book|title=The Role of Women in the History of Geology|last=Creese|first=Mary R. S.|publisher=Geological Society of London|year=2007|isbn=978-1-86239-227-4|editor=Burek, Cynthia V.|pages=45–46|chapter=Fossil hunters, a cave explorer and a rock analyst: notes on some early women contributors to geology|editor2=Higgs, Bettie|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9Pc-KlQ3I54C&pg=PA45}}</ref><ref name="Creese2015">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA100|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800-1900|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=99–101}}</ref><ref name="OgilvieHarvey2000">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=LTSYePZvSXYC&pg=PA992|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: L-Z|author1=Marilyn Bailey Ogilvie|author2=Joy Dorothy Harvey|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author2-link=Joy Harvey|publisher=Taylor & Francis|year=2000|isbn=978-0-415-92040-7|pages=992–993}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.nhm.ac.uk/research-curation/library/archives/catalogue/DServe.exe?dsqServer=placid&dsqIni=dserve.ini&dsqApp=Archive&dsqDb=Persons&dsqSearch=Code=='PX9166'&dsqCmd=Show.tcl|title=Natural History Museum Archive Catalogue|website=www.nhm.ac.uk|language=en|access-date=2018-04-12}}</ref> Тој бил [[геолог]], палеонтолог, и академик кој бил професор на Московскиот универзитет и на Санктпетербуршката царска академија на науките. Тој е познат по своите значајни придонеси во областа на стратиграфијата. == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет Првично, Павлова ги проучувала геолошките колекции на музејот на Московскиот државен универзитет, работејќи без надомест. Таа прво поднесувал трудови за амонити од раниот период на регионот околу Волга, но евентуално преминала на истражување на терцијарните цицачи. Таа ја проучувала нивната еволуција, користејќи податоци собрани од Русија, Западна Европа и Америка. Нејзината работа достигнала врв и била добро признаена од меѓународната публика. Таа ги проучувала копитарите и пробосцидијаните. До 1894 година работела на руски [[Мастодон|мастодони]].<ref name=":0" /> Во 1897 година, Павлова била една од само двете жени поканети да се приклучат на организацискиот комитет и да одржат презентации на првиот Меѓународен геолошки конгрес (IGC) што се одржал во [[Санкт Петербург]], Русија. Таа го објавила делото „Фосилни слонови“ во 1899 година. Таа ќе продолжила да опишува одделни групи на фосилни цицачи и да опишува комплетни фауни. На пример, најпознатиот вид од родот ''Paraceratherium'' што го именувала во 1922 година, ''P. transouralicum'',<ref>{{Cite journal | last = Pavlova | first = M. | title = ''Indricotherium transouralicum'' n. sp. provenant du district de Tourgay | journal = Bulletin de la Société des Naturalistes de Moscou, Section Géologique | volume = 31 | pages = 95–116 | language = fr | year = 1922 }}</ref> е основата врз која се прават повеќето реконструкции на ''paraceratheres'', иако овој вид од некои истражувачи се смета за помлад синоним на ''P. asiaticum'' кој бил именуван порано во 1918 година.<ref>{{cite journal|author=Borissyak, A.A.|year=1918|title=Osteologya ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monografya 1 [Osteology of ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monograph 1]|journal=Rossiyskoe Paleontologicheskoe Obshchestvo (RPO), Petrograd|pages=1–82|language=ru|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/index.php?s=1&act=refs&CODE=ref_detail&id=1362046794}}</ref><ref>{{cite journal|author1=Qiu, Z.|author2=Wang, B.|year=2007|title=Paracerathere Fossils of China|journal=Palaeontologia Sinica|volume=193|issue=29|pages=247–386|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/pdf_files/142/1426740221.pdf}}</ref> Павлова била назначена за професор на Московскиот државен универзитет во 1919 година.<ref>{{Cite journal|last=Valkova|first=Olga|title=The Conquest of Science: Women and Science in Russia, 1860–1940|url=https://www.journals.uchicago.edu/doi/pdfplus/10.1086/591872|journal=Osiris|year=2008|language=en|volume=23|issue=1|pages=136–165|doi=10.1086/591872|pmid=18831320|s2cid=19383044|url-access=subscription}}</ref> Нејзината обемна работа во опишувањето и следењето на генетските линии на многу големи цицачи била изведена од проучувањето на колекциите што евентуално биле вклучени во палеонтолошкиот музеј на Московскиот државен универзитет во чие основање таа била инструментална. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот сопруг, како признание за нивното истражување. Тој починал во 1929 година.<ref name=":0" /> Таа отишла на својата последна геолошка експедиција во 1931 година, во градот [[Хвалинск]], кој се наоѓа во Русија во близина на [[Волга|реката Волга]].<ref>{{Cite journal |last=BESSUDNOVA |first=ZOYA |date=December 2006 |title=Eduard SUESS' Letters to the First Russian Woman-Geologist Maria PAVLOVA in the Archive of the Russian Academy of Sciences |url=https://www.researchgate.net/publication/304149090 |journal=Jahrbuch der Geologischen Bundesanstalt |volume=146 |issue=3–4 |pages=155–161}}</ref> Марија Василиевна Павлова починала на 23 декември 1938 година во Москва, на 84-годишна возраст. Таа беше погребана на Новодевичките гробишта.<ref name=":0" /> ==Професионални членства== Павлова била член на многу руски научни организации, вклучувајќи ги:<ref name=":0" /> * Московско друштво на природонаучници * Почесен член на минералошкото друштво * Московско друштво на аматери на природни науки, антропологија и етнографија * Руско географско друштво * Уралско друштво на аматери на природни науки * Новоросијско друштво на природонаучници * Руско рударско друштво * Академијата на науките на СССР (почесен член). == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] jnlmfuvzjfehaev0da8rc99m1k2hanp 5537279 5537278 2026-04-10T15:04:01Z 19user99 72391 5537279 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|name=Марија Павлова|native_name={{nobold|Мария Павлова}}|native_name_lang=ru|image=1874-PavlovaMV.jpg|image_size=|alt=A black and white photograph of a Russian female scientist.|caption=Марија Павлова во 1874 година|birth_date={{birth date |1854|06|26}}|birth_place=[[Козелец]], [[Руска империја]]|death_date={{death date and age |1938|12|23 |1854|06|26}}|death_place=|death_cause=|resting_place=|resting_place_coordinates=<!--{{coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline,title}}-->|other_names=|residence=|citizenship=|nationality=|fields=[[Палеонтологија]]|workplaces=|alma_mater=Париски универзитет ([[Сорбона (универзитет)|Сорбона]])|thesis_title=<!--(or | thesis1_title = and | thesis2_title = )-->|thesis_url=<!--(or | thesis1_url = and | thesis2_url = )-->|thesis_year=<!--(or | thesis1_year = and | thesis2_year = )-->|doctoral_advisor=<!--(or | doctoral_advisors = )-->|academic_advisors=|doctoral_students=|notable_students=|known_for=Истражување и именување на терцијарни цицачи|influences=|influenced=|awards=|author_abbrev_bot=|author_abbrev_zoo=|spouse=Илич-Шишацки<br>[[Алексеј Петрович Павлов]] <!--(or | spouses = )-->|partner=<!--(or | partners = )-->|children=|signature=<!--(filename only)-->|signature_alt=|website=<!--{{URL|www.example.com}}-->|footnotes=}} '''Марија Василиевна Павлова''' ({{Langx|ru|Мария Васильевна Павлова}}; ''моминско име:'' '''Гортинскаја''' ({{Јаз|ru|Гортынская}}); 26 јуни 1854 - 23 декември 1938) — [[Украинци|Украинка]] која станала палеонтолог и академик во Москва за време на Руската империја и советската ера. Таа е позната по своите истражувања за [[Фосил|фосилите]] и именувањето на копитарите од терцијарниот период. Таа била професорка на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]]. Таа, исто така, вложила големи напори за основање на Музејот за [[палеонтологија]] на универзитетот. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот втор сопруг, Алексеј Петрович Павлов, геолог, палеонтолог и академик кој дал значаен придонес во областа на [[Стратиграфија|стратиграфијата]]. == Ран живот == [[Податотека:Maria_Pavlova_1880.jpg|десно|мини|Марија во 1880 година]] Марија Василиевна Гортинскаја била родена во Козелец, Украина во 1854 година. Таа била школувана дома до единаесетгодишна возраст во 1865 година. Нејзиното средно образование го завршила во Институтот за благороднички девојки во [[Киев]] во 1870 година на шеснаесетгодишна возраст. Нејзиниот прв брак бил со Илич-Шишацки, кој починал кратко време по нивната венчавка. Во 1880 година, таа се преселила во Париз за да студира. Студирала голем број предмети од природната историја и продолжила со истражување во Националниот музеј за природна историја во Париз, кај професорот [[Алберт Годри]]. Студирала и на Универзитетот во Париз. Откако дипломирала на Сорбона во 1884 година, таа се преселила во Москва и се омажила за Алексеј П. Павлов, кого го запознала во Париз.<ref name="BurekHiggs2007">{{cite book|title=The Role of Women in the History of Geology|last=Creese|first=Mary R. S.|publisher=Geological Society of London|year=2007|isbn=978-1-86239-227-4|editor=Burek, Cynthia V.|pages=45–46|chapter=Fossil hunters, a cave explorer and a rock analyst: notes on some early women contributors to geology|editor2=Higgs, Bettie|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9Pc-KlQ3I54C&pg=PA45}}</ref><ref name="Creese2015">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=m1RuBwAAQBAJ&pg=PA100|title=Ladies in the Laboratory IV: Imperial Russia's Women in Science, 1800-1900|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2015|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4422-4742-0|pages=99–101}}</ref><ref name="OgilvieHarvey2000">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=LTSYePZvSXYC&pg=PA992|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: L-Z|author1=Marilyn Bailey Ogilvie|author2=Joy Dorothy Harvey|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author2-link=Joy Harvey|publisher=Taylor & Francis|year=2000|isbn=978-0-415-92040-7|pages=992–993}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.nhm.ac.uk/research-curation/library/archives/catalogue/DServe.exe?dsqServer=placid&dsqIni=dserve.ini&dsqApp=Archive&dsqDb=Persons&dsqSearch=Code=='PX9166'&dsqCmd=Show.tcl|title=Natural History Museum Archive Catalogue|website=www.nhm.ac.uk|language=en|access-date=2018-04-12}}</ref> Тој бил [[геолог]], палеонтолог, и академик кој бил професор на Московскиот универзитет и на Санктпетербуршката царска академија на науките. Тој е познат по своите значајни придонеси во областа на стратиграфијата. == Кариера == [[Податотека:Maria_Pavlova_1910.jpg|мини|Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет.]] Во 1910 година во геолошките колекции на Империјалниот московски универзитет Првично, Павлова ги проучувала геолошките колекции на музејот на Московскиот државен универзитет, работејќи без надомест. Таа прво поднесувал трудови за амонити од раниот период на регионот околу Волга, но евентуално преминала на истражување на терцијарните цицачи. Таа ја проучувала нивната еволуција, користејќи податоци собрани од Русија, Западна Европа и Америка. Нејзината работа достигнала врв и била добро признаена од меѓународната публика. Таа ги проучувала копитарите и пробосцидијаните. До 1894 година работела на руски [[Мастодон|мастодони]].<ref name=":0" /> Во 1897 година, Павлова била една од само двете жени поканети да се приклучат на организацискиот комитет и да одржат презентации на првиот Меѓународен геолошки конгрес (IGC) што се одржал во [[Санкт Петербург]], Русија. Таа го објавила делото „Фосилни слонови“ во 1899 година. Таа ќе продолжила да опишува одделни групи на фосилни цицачи и да опишува комплетни фауни. На пример, најпознатиот вид од родот ''Paraceratherium'' што го именувала во 1922 година, ''P. transouralicum'',<ref>{{Cite journal | last = Pavlova | first = M. | title = ''Indricotherium transouralicum'' n. sp. provenant du district de Tourgay | journal = Bulletin de la Société des Naturalistes de Moscou, Section Géologique | volume = 31 | pages = 95–116 | language = fr | year = 1922 }}</ref> е основата врз која се прават повеќето реконструкции на ''paraceratheres'', иако овој вид од некои истражувачи се смета за помлад синоним на ''P. asiaticum'' кој бил именуван порано во 1918 година.<ref>{{cite journal|author=Borissyak, A.A.|year=1918|title=Osteologya ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monografya 1 [Osteology of ''Epiaceratherium turgaicum'' nov. sp. - Monograph 1]|journal=Rossiyskoe Paleontologicheskoe Obshchestvo (RPO), Petrograd|pages=1–82|language=ru|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/index.php?s=1&act=refs&CODE=ref_detail&id=1362046794}}</ref><ref>{{cite journal|author1=Qiu, Z.|author2=Wang, B.|year=2007|title=Paracerathere Fossils of China|journal=Palaeontologia Sinica|volume=193|issue=29|pages=247–386|url=http://www.rhinoresourcecenter.com/pdf_files/142/1426740221.pdf}}</ref> Павлова била назначена за професор на Московскиот државен универзитет во 1919 година.<ref>{{Cite journal|last=Valkova|first=Olga|title=The Conquest of Science: Women and Science in Russia, 1860–1940|url=https://www.journals.uchicago.edu/doi/pdfplus/10.1086/591872|journal=Osiris|year=2008|language=en|volume=23|issue=1|pages=136–165|doi=10.1086/591872|pmid=18831320|s2cid=19383044|url-access=subscription}}</ref> Нејзината обемна работа во опишувањето и следењето на генетските линии на многу големи цицачи била изведена од проучувањето на колекциите што евентуално биле вклучени во палеонтолошкиот музеј на Московскиот државен универзитет во чие основање таа била инструментална. Во 1926 година, музејот бил именуван по неа и нејзиниот сопруг, како признание за нивното истражување. Тој починал во 1929 година.<ref name=":0" /> Таа отишла на својата последна геолошка експедиција во 1931 година, во градот [[Хвалинск]], кој се наоѓа во Русија во близина на [[Волга|реката Волга]].<ref>{{Cite journal |last=BESSUDNOVA |first=ZOYA |date=December 2006 |title=Eduard SUESS' Letters to the First Russian Woman-Geologist Maria PAVLOVA in the Archive of the Russian Academy of Sciences |url=https://www.researchgate.net/publication/304149090 |journal=Jahrbuch der Geologischen Bundesanstalt |volume=146 |issue=3–4 |pages=155–161}}</ref> Марија Василиевна Павлова починала на 23 декември 1938 година во Москва, на 84-годишна возраст. Таа беше погребана на Новодевичките гробишта.<ref name=":0" /> ==Професионални членства== Павлова била член на многу руски научни организации, вклучувајќи ги:<ref name=":0" /> * Московско друштво на природонаучници * Почесен член на минералошкото друштво * Московско друштво на аматери на природни науки, антропологија и етнографија * Руско географско друштво * Уралско друштво на аматери на природни науки * Новоросијско друштво на природонаучници * Руско рударско друштво * Академијата на науките на СССР (почесен член). == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Апсолвенти на Парискиот универзитет]] [[Категорија:Почесни членови на Академијата на науките на Советскиот Сојуз]] [[Категорија:Починати во 1938 година]] [[Категорија:Родени во 1854 година]] aa4y7y9ijnm6ovk4ye3838nol4v7b51 Предлошка:Глумец 10 1391182 5537263 2026-04-10T14:48:13Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{Инфокутија |име = Глумец |from = {{{from|}}} |горе = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} |горе2 = {{#if:{{{оригинално_име|}}}|<div style="font-style: italic;">{{{оригинално_име}}}</div>}} |изображение = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt... 5537263 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија |име = Глумец |from = {{{from|}}} |горе = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} |горе2 = {{#if:{{{оригинално_име|}}}|<div style="font-style: italic;">{{{оригинално_име}}}</div>}} |изображение = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} |потпис = {{{опис_на_слика|}}} |етикета1 = Родено име |податоци1 = {{{родено_име|}}} |етикета2 = Датум на раѓање |податоци2 = {{{датум_на_раѓање|}}} |етикета3 = Место на раѓање |податоци3 = {{{место_на_раѓање|}}} |етикета4 = Датум на смрт |податоци4 = {{{датум_на_смрт|}}} |етикета5 = Место на смрт |податоци5 = {{{место_на_смрт|}}} |етикета6 = Државјанство |податоци6 = {{{државјанство|}}} |етикета7 = Професија |податоци7 = {{{професија|}}} |етикета8 = Активен период |податоци8 = {{{активни_години|}}} |етикета9 = Жанр |податоци9 = {{{жанр|}}} |етикета10 = Награди |податоци10 = {{{награди|}}} |етикета11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] |податоци11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} |етикета12 = Автограф |податоци12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} |етикета13 = Веб-страница |податоци13 = {{{веб_страница|}}} |долу = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}{{#if: {{NAMESPACE}}{{{nocat|}}} || [[Категорија:Личности по азбучен ред]]}}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|оригинално_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|професија|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|веб_страница|commons|nocat}}</includeonly><noinclude>{{документација}}</noinclude> o0jchqdm8vkfpbkxdbru0etdp6ebjhm 5537273 5537263 2026-04-10T15:00:32Z Andrew012p 85224 5537273 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | title = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | titleclass = fn | above = {{#if:{{{оригинално_име|}}}|<div style="font-style: italic;">{{{оригинално_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Професија | class7 = role | data7 = {{{професија|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Веб-страница | data13 = {{{веб_страница|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|оригинално_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|професија|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|веб_страница|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> al0en645eahevnsoct98we3gnlrdgof 5537281 5537273 2026-04-10T15:06:58Z Andrew012p 85224 5537281 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | basestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{{занимање|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 946xx4r9z8jphx72b49bt62pthasw4c 5537282 5537281 2026-04-10T15:09:53Z Andrew012p 85224 5537282 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2style = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{{занимање|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> jo5aaul4aitnp05nopjkpv55908m42l 5537286 5537282 2026-04-10T15:20:26Z Andrew012p 85224 5537286 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2style = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{#if:{{{датум_на_раѓање|}}} | {{{датум_на_раѓање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P569|{{{from|}}}}} }} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{#if:{{{место_на_раѓање|}}} | {{{место_на_раѓање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P19|{{{from|}}}}} }} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{#if:{{{датум_на_смрт|}}} | {{{датум_на_смрт}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P570|{{{from|}}}}} }} | label5 = Место на смрт | data5 = {{#if:{{{место_на_смрт|}}} | {{{место_на_смрт}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P20|{{{from|}}}}} }} | label6 = Државјанство | data6 = {{#if:{{{државјанство|}}} | {{{државјанство}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P27|{{{from|}}}}} }} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{#if:{{{занимање|}}} | {{{занимање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P106|{{{from|}}}}} }} | label8 = Активен период | data8 = {{#if:{{{активни_години|}}} | {{{активни_години}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P2031|{{{from|}}}}} }} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{#if:{{{награди|}}} | {{{награди}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P166|{{{from|}}}}} }} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]|{{#invoke:Wikidata|getValue|P345|{{{from|}}}}}}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{#if:{{{мрежно_место|}}} | {{{мрежно_место}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P856|{{{from|}}}}} }} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child|from}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 0n7q8n2gn8n64sw9tffxjhj5ce2uf98 5537289 5537286 2026-04-10T15:21:48Z Andrew012p 85224 Отповикана преработката [[Special:Diff/5537286|5537286]] на [[Special:Contributions/Andrew012p|Andrew012p]] ([[User talk:Andrew012p|разговор]]) 5537289 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2style = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{{занимање|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> jo5aaul4aitnp05nopjkpv55908m42l 5537290 5537289 2026-04-10T15:24:15Z Andrew012p 85224 5537290 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2style = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{#if:{{{датум_на_раѓање|}}} | {{{датум_на_раѓање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P569|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{#if:{{{место_на_раѓање|}}} | {{{место_на_раѓање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P19|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{#if:{{{датум_на_смрт|}}} | {{{датум_на_смрт}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P570|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label5 = Место на смрт | data5 = {{#if:{{{место_на_смрт|}}} | {{{место_на_смрт}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P20|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label6 = Државјанство | data6 = {{#if:{{{државјанство|}}} | {{{државјанство}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P27|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{#if:{{{занимање|}}} | {{{занимање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P106|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label8 = Активен период | data8 = {{#if:{{{активни_години|}}} | {{{активни_години}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P2031|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{#if:{{{награди|}}} | {{{награди}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P166|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]|{{#invoke:Wikidata|getValue|P345|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}}}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{#if:{{{мрежно_место|}}} | {{{мрежно_место}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P856|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child|from}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> crgdlmj036rei9zpupkrs4it9e23gby 5537291 5537290 2026-04-10T15:29:21Z Andrew012p 85224 5537291 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2style = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{#if:{{{датум_на_раѓање|}}} | {{{датум_на_раѓање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P569|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{#if:{{{место_на_раѓање|}}} | {{{место_на_раѓање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P19|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}|link=yes}} }} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{#if:{{{датум_на_смрт|}}} | {{{датум_на_смрт}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P570|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label5 = Место на смрт | data5 = {{#if:{{{место_на_смрт|}}} | {{{место_на_смрт}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P20|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}|link=yes}} }} | label6 = Државјанство | data6 = {{#if:{{{државјанство|}}} | {{{државјанство}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P27|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}|link=yes}} }} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{#if:{{{занимање|}}} | {{{занимање}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P106|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}|link=yes}} }} | label8 = Активен период | data8 = {{#if:{{{активни_години|}}} | {{{активни_години}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P2031|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{#if:{{{награди|}}} | {{{награди}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P166|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}|link=yes}} }} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]|{{#invoke:Wikidata|getValue|P345|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}}}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{#if:{{{мрежно_место|}}} | {{{мрежно_место}}} | {{#invoke:Wikidata|getValue|P856|{{{from|FETCH_WIKIDATA}}}}} }} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child|from}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> cx7zj9pz0szsf5p88l8z759cx5xzemv 5537293 5537291 2026-04-10T15:33:16Z Andrew012p 85224 5537293 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | above2style = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; | above2class = nickname | above2 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|<div style="font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%;">{{{изворно_име}}}</div>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{{занимање|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> jo5aaul4aitnp05nopjkpv55908m42l 5537300 5537293 2026-04-10T15:41:01Z Andrew012p 85224 5537300 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | subheaderstyle = background-color: #bfdfff; border-top: 1px solid #aaa; font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 90%; | subheader = {{{изворно_име|}}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{{занимање|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 7qo7jhag1yyn4jpb9on98beeush2h6w 5537302 5537300 2026-04-10T15:42:24Z Andrew012p 85224 5537302 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | subheaderstyle = background-color: #ffffff; font-style: italic; font-weight: normal; font-size: 100%; padding: 3px 0; | subheader = {{{изворно_име|}}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Родено име | class1 = nickname | data1 = {{{родено_име|}}} | label2 = Датум на раѓање | data2 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label3 = Место на раѓање | data3 = {{{место_на_раѓање|}}} | label4 = Датум на смрт | data4 = {{{датум_на_смрт|}}} | label5 = Место на смрт | data5 = {{{место_на_смрт|}}} | label6 = Државјанство | data6 = {{{државјанство|}}} | label7 = Занимање | class7 = role | data7 = {{{занимање|}}} | label8 = Активен период | data8 = {{{активни_години|}}} | label9 = Жанр | data9 = {{{жанр|}}} | label10 = Награди | data10 = {{{награди|}}} | label11 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data11 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label12 = Автограф | data12 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label13 = Мрежно место | data13 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 2hn96l17stws9zysox4lo3oiy2z5ws9 5537304 5537302 2026-04-10T15:44:14Z Andrew012p 85224 5537304 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Изворно име | data1 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|''{{{изворно_име}}}''}} | label2 = Родено име | class2 = nickname | data2 = {{{родено_име|}}} | label3 = Датум на раѓање | data3 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label4 = Место на раѓање | data4 = {{{место_на_раѓање|}}} | label5 = Датум на смрт | data5 = {{{датум_на_смрт|}}} | label6 = Место на смрт | data6 = {{{место_на_смрт|}}} | label7 = Државјанство | data7 = {{{државјанство|}}} | label8 = Занимање | class8 = role | data8 = {{{занимање|}}} | label9 = Активен период | data9 = {{{активни_години|}}} | label10 = Жанр | data10 = {{{жанр|}}} | label11 = Награди | data11 = {{{награди|}}} | label12 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data12 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label13 = Автограф | data13 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограф|}}}|size=150px}} | label14 = Мрежно место | data14 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограф|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 91hwzctxymd50dyxi6mlx0ai71jmbjj 5537337 5537304 2026-04-10T16:39:24Z Andrew012p 85224 5537337 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Изворно име | data1 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|''{{{изворно_име}}}''}} | label2 = Родено име | class2 = nickname | data2 = {{{родено_име|}}} | label3 = Датум на раѓање | data3 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label4 = Место на раѓање | data4 = {{{место_на_раѓање|}}} | label5 = Датум на смрт | data5 = {{{датум_на_смрт|}}} | label6 = Место на смрт | data6 = {{{место_на_смрт|}}} | label7 = Државјанство | data7 = {{{државјанство|}}} | label8 = Занимање | class8 = role | data8 = {{{занимање|}}} | label9 = Активен период | data9 = {{{активни_години|}}} | label10 = Жанр | data10 = {{{жанр|}}} | label11 = Награди | data11 = {{{награди|}}} | label12 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data12 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label13 = Автограм | data13 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограм|}}}|size=150px}} | label14 = Мрежно место | data14 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограм|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 95z4985ikh1g6zij1bf5qvazq6j683w 5537399 5537337 2026-04-10T18:23:13Z Andrew012p 85224 5537399 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Изворно име | data1 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|''{{{изворно_име}}}''}} | label2 = Родено име | class2 = nickname | data2 = {{{родено_име|}}} | label3 = Датум на раѓање | data3 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label4 = Место на раѓање | data4 = {{{место_на_раѓање|}}} | label5 = Датум на смрт | data5 = {{{датум_на_смрт|}}} | label6 = Место на смрт | data6 = {{{место_на_смрт|}}} | label7 = Државјанство | data7 = {{{државјанство|}}} | label8 = Занимање | class8 = role | data8 = {{{занимање|}}} | label9 = Активен период | data9 = {{{активни_години|}}} | label10 = Жанр | data10 = {{{жанр|}}} | label11 = Награди | data11 = {{{награди|}}} | label12 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data12 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|ID [https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ {{{imdb_id}}}]}} | label13 = Автограм | data13 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограм|}}}|size=150px}} | label14 = Мрежно место | data14 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограм|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 6htk6taf83kr6l2seocbqsp6clzo9ta 5537400 5537399 2026-04-10T18:24:52Z Andrew012p 85224 5537400 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија | child = {{{child|}}} | bodyclass = vcard | abovestyle = background-color: #bfdfff; | aboveclass = fn | above = {{#if:{{{име|}}}|{{{име}}}|<includeonly>{{PAGENAME}}</includeonly>}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{слика|}}}|size={{{ширина|}}}|sizedefault=frameless|alt={{{опис_на_слика|}}}}} | caption = {{{опис_на_слика|}}} | label1 = Изворно име | data1 = {{#if:{{{изворно_име|}}}|''{{{изворно_име}}}''}} | label2 = Родено име | class2 = nickname | data2 = {{{родено_име|}}} | label3 = Датум на раѓање | data3 = {{{датум_на_раѓање|}}} | label4 = Место на раѓање | data4 = {{{место_на_раѓање|}}} | label5 = Датум на смрт | data5 = {{{датум_на_смрт|}}} | label6 = Место на смрт | data6 = {{{место_на_смрт|}}} | label7 = Државјанство | data7 = {{{државјанство|}}} | label8 = Занимање | class8 = role | data8 = {{{занимање|}}} | label9 = Активен период | data9 = {{{активни_години|}}} | label10 = Жанр | data10 = {{{жанр|}}} | label11 = Награди | data11 = {{{награди|}}} | label12 = [[Internet Movie Database|IMDb]] | data12 = {{#if:{{{imdb_id|}}}|[https://www.imdb.com/name/nm{{{imdb_id}}}/ ID {{{imdb_id}}}]}} | label13 = Автограм | data13 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{автограм|}}}|size=150px}} | label14 = Мрежно место | data14 = {{{мрежно_место|}}} | below = {{#if:{{{commons|}}}|[[File:Commons-logo.svg|15px|link=commons:Category:{{{commons}}}]] ''Заедничка ризница:'' [[:commons:Category:{{{commons}}}|{{{име|{{PAGENAME}}}}}]]}} }}<includeonly>{{#invoke:check for unknown parameters|check |unknown={{#if: {{NAMESPACE}} || [[Категорија:Страници со непознати параметри во предлошката Глумец|_VALUE_]]}} |ignoreblank= |preview=<span class="error">Непознат параметар „_VALUE_“ во предлошката Глумец</span> |име|изворно_име|слика|ширина|опис_на_слика|родено_име|датум_на_раѓање|место_на_раѓање|датум_на_смрт|место_на_смрт|државјанство|занимање|активни_години|жанр|награди|imdb_id|автограм|мрежно_место|commons|nocat|child}}</includeonly><noinclude> {{документација}} </noinclude> 2edzezzufxx1c0t62ynwap21mkhybad Лорен Џерман 0 1391183 5537269 2026-04-10T14:56:48Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{Глумец |име = Лорен Џерман |оригинално_име = {{lang-en|Lauren German}} |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |професија = [[Глумица]] |активни_години = 2000 — д... 5537269 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |оригинално_име = {{lang-en|Lauren German}} |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |професија = [[Глумица]] |активни_години = 2000 — денес |награди = |imdb_id = 0314514 }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; родена на 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти. Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] kyu8tvafh76dzr7h3ae4l6uqgvm1s8f 5537271 5537269 2026-04-10T14:57:44Z Andrew012p 85224 5537271 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |оригинално_име = {{lang-en|Lauren German}} |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |професија = [[Глумица]] |активни_години = 2000 — денес |награди = |imdb_id = 0314514 }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти. Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] gii4m1gsgpml5fxvken8os38m1frmxa 5537274 5537271 2026-04-10T15:01:36Z Andrew012p 85224 5537274 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |оригинално_име = {{lang-en|Lauren German}} |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |професија = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти. Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] 10jdukssg8nw131ge918y76dcvc3rkn 5537276 5537274 2026-04-10T15:02:26Z Andrew012p 85224 5537276 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |оригинално_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |професија = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти. Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] 530qm2in7zub2v6ark5dq9pevnj9u59 5537283 5537276 2026-04-10T15:12:25Z Andrew012p 85224 5537283 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = 29 ноември 1978 |место_на_раѓање = Хантингтон Бич, Калифорнија, САД |државјанство = американско |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти. Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] 20fx4aoykyvehckbmj9ssrsoxvoef9q 5537284 5537283 2026-04-10T15:14:13Z Andrew012p 85224 /* Животопис */ 5537284 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = 29 ноември 1978 |место_на_раѓање = Хантингтон Бич, Калифорнија, САД |државјанство = американско |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] gmiv6kguufyjt9lpdqddf72nukcx7zp 5537285 5537284 2026-04-10T15:18:00Z Andrew012p 85224 5537285 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = Хантингтон Бич, Калифорнија, САД |државјанство = американско |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] qedo1dwijvvm55voayiuyxog4m6a7cb 5537288 5537285 2026-04-10T15:21:06Z Andrew012p 85224 5537288 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = |место_на_раѓање = |државјанство = американско |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] 00j8cuxgcs9zxxwfviel4xkkgh4hk70 5537294 5537288 2026-04-10T15:34:28Z Andrew012p 85224 5537294 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|Американско]] |занимање = [[Глумица]] |активни_години = 2000 — денес |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] ghjig85swo7hq3e3dx0ijm6italcact 5537295 5537294 2026-04-10T15:34:59Z Andrew012p 85224 5537295 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| Девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] cjiijzbqdgzuajqur14nkdoymrj42s2 5537296 5537295 2026-04-10T15:35:45Z Andrew012p 85224 /* Филмографија */ 5537296 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''Само ти и јас'' || ''Down to You''|| девојка |- | 2000 || ''Факултет'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''Чекори за паметење'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] ab2xd14wgozwe3hiarzy018amix0dka 5537297 5537296 2026-04-10T15:36:45Z Andrew012p 85224 /* Филмографија */ 5537297 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''—'' || ''Down to You''|| девојка |- | 2000 || ''—'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''[[Чекори за сеќавање]]'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''[[Пожарникарите на Чикаго]]'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] ir8gej0hzsrkciqu3i9vpv40fb2maj7 5537298 5537297 2026-04-10T15:37:50Z Andrew012p 85224 /* Филмографија */ 5537298 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „[[Пожарникарите на Чикаго]]“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''—'' || ''Down to You''|| девојка |- | 2000 || ''—'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''[[Чекори за сеќавање]]'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''Пожар во Чикаго'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''Пожар во Чикаго'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] k7admsvycyla5m9qzpwocyqomxq233t 5537306 5537298 2026-04-10T15:46:23Z Andrew012p 85224 5537306 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „Пожар во Чикаго“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''—'' || ''Down to You''|| девојка |- | 2000 || ''—'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''[[Чекори за сеќавање]]'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''Тексашки масакр со моторна пила'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''Пожар во Чикаго'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''Пожар во Чикаго'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] drv57me0c3y41vq0dmoescmwvimoldi 5537340 5537306 2026-04-10T16:45:54Z Andrew012p 85224 /* Филмографија */ 5537340 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „Пожар во Чикаго“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''—'' || ''Down to You''|| девојка |- | 2000 || ''—'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''[[Чекори за сеќавање]]'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''[[Тексашки масакр со моторна пила (филм од 2003)|Тексашки масакр со моторна пила]]'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''Секс, љубов и тајни'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''Пожар во Чикаго'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''Пожар во Чикаго'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] a2g4zwyw4xukub6eoyvsnxl1airpatw 5537342 5537340 2026-04-10T16:46:35Z Andrew012p 85224 /* Филмографија */ 5537342 wikitext text/x-wiki {{Глумец |име = Лорен Џерман |изворно_име = Lauren German |слика = Lauren German 2015.jpg |ширина = |опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) |родено_име = Лорен Кристина Џерман |датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} |место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] |државјанство = [[САД|американско]] |занимање = [[глумица]] |активни_години = 2000— |награди = |imdb_id = 0314514 |мрежно_место = }} '''Лорен Кристина Џерман''' ({{lang-en|Lauren Christine German}}; р. 29 ноември 1978 г.) — [[Соединети Американски Држави|американска]] [[глумица]]. == Животопис == Лорен Џерман е родена на 29 ноември 1978 г. во Хантингтон Бич, [[Калифорнија]]. Таа се подготвувала за танчарка во Високата школа за уметности во Оринџ Каунти.<ref name="StylesRant">{{cite web|url=https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|title=The truth about Lauren German|last=Rice|first=Lilyanne|date=September 15, 2019|publisher=StylesRant|archive-url=https://web.archive.org/web/20210518132451/https://www.stylesrant.com/the-truth-about-lauren-german/|archive-date=18 мај 2021|access-date=17 мај 2021|url-status=live}}</ref> Дебитирала на телевизија во 2000 г. Во 2002 г. го зазела 47-то место на листата „Hot 100“ според списанието ''[[Maxim]]''. Првата поголема популарност ја стекнала во 2007 г. со улогата на Бет во филмот на ужасите „[[Хостел 2]]“. Од 2012 до 2015 г. глумела во серијата „Пожар во Чикаго“, а за таа улога била номинирана и за наградата „People’s Choice Awards“. Најпозната е по нејзината главна улога во хит-серијата „[[Луцифер (телесерија)|Луцифер]]“ (2016 — 2021), каде го толкува ликот на детективката Клои Декер. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Македонски наслов !! Изворен наслов !! Улога |- | 2000 || ''—'' || ''Down to You''|| девојка |- | 2000 || ''—'' || ''Undressed''|| Кими (ТВ-серија) |- | 2002 || ''[[Чекори за сеќавање]]'' || ''A Walk to Remember''|| Белинда |- | 2003 || ''[[Тексашки масакр со моторна пила (филм од 2003)|Тексашки масакр со моторна пила]]'' || ''The Texas Chainsaw Massacre''|| девојката самоубиец |- | 2005 || ''[[Секс, љубов и тајни]]'' || ''Sex, Love & Secrets''|| Роуз (ТВ-серија) |- | 2007 || ''[[Хостел 2]]'' || ''Hostel: Part II''|| Бет |- | 2011 || ''Поделба'' || ''The Divide''|| Ева |- | 2011 — 2012 || ''[[Хаваи 5-0]]'' || ''Hawaii Five-0''|| Лори Вестон (ТВ-серија) |- | 2012 — 2015 || ''Пожар во Чикаго'' || ''Chicago Fire''|| Лесли Шеј (ТВ-серија) |- | 2016 — 2021 || ''[[Луцифер (ТВ-серија)|Луцифер]]'' || ''Lucifer''|| Клои Декер (ТВ-серија) |} == Награди и номинации == {| class="wikitable sortable" ! Година !! Награда !! Категорија !! Работа !! Исход |- | 2007 || [[Scream Awards]] || Најдобар пробив || ''[[Хостел 2]]'' || {{Nom}} |- | 2015 || [[People’s Choice Awards]] || Омилен ТВ-лик што најмногу ни недостига || ''Пожар во Чикаго'' || {{Nom}} |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{commons category|Lauren German}} * {{IMDb name|id=0314514|name=Lauren German}} [[Категорија:Американски филмски глумци]] [[Категорија:Американски телевизиски глумци]] [[Категорија:Родени на 29 ноември]] [[Категорија:Родени во 1978 година]] 1yoqq1q42mq8aadp0niu49r4vbjm4t5 Разговор:Лорен Џерман 1 1391184 5537270 2026-04-10T14:56:58Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{СЗР}} 5537270 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Олга Гурамишвили-Николаѕе 0 1391185 5537280 2026-04-10T15:05:35Z 19user99 72391 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1341419590|Olga Guramishvili-Nikoladze]]“ 5537280 wikitext text/x-wiki   '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] nclzfztyu3zsi33ml86gqq7jk7l2mrn 5537485 5537280 2026-04-10T20:21:01Z 19user99 72391 5537485 wikitext text/x-wiki   '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. ==Ран живот== Олга Александар асули Гурамишвили (Олга ќерка на Александар Гурамишвили) била родена на 29 јули 1855 година во Долна Авчала, северно предградие на Тифлис (познато по 1936 година како Тбилиси), во Кавкаскиот Вицекралство на Руската Империја{{sfn|ჭილაძე|2003}} во старата благородничка династија Гурамишвили, од принцот Александар Гурамишвили (роден 1825 година) и неговата сопруга, принцезата Кетеван Туманишвили (родена 1825 година).{{sfn|Hewitt|2005|p=283}} Таа била во роднинска врска со грузискиот поет Давит Гурамишвили и роднина и кума на принцезата Олга Гурамишвили-Чавчавадзе, грузиска литературна личност, мажена за Илија Чавчавадзе. По завршувањето на средното образование, Гурамишвили посетувала Тифлиска женска гимназија. Со надеж дека ќе стане наставничка по агрономија, по завршувањето на средното образование, таа посетувала предавања по биологија кај професорот Тархнишвили. Во тоа време, имало малку можности за универзитетско студирање за жените во Руската Империја, а Гурамишвили сонувала да оди во странство за да го продолжи своето образование во Швајцарија. Нејзиниот татко бил против планот, но нејзината мајка ја охрабрила Гурамишвили, која го добила пасошот на Ефросина Николадзе, постара сестра на Нико Николадзе, и се упатила кон Цирих во 1872 година.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ჩიხლაძე|1976}}{{sfn|მელაშვილი|2015}} Во раните 1870-ти, Швајцарија била место за собирање на руските револуционери кои ја проповедале социјалистичката доктрина. Гурамишвили, една од првите грузиски жени кои студирале во странство, се вклучила во студентското движење и станала активна со други грузиски студентки како Фефо Елиозишвили, Екатерина Меликишвили, Пелагија Нацвлишвили, Екатерина „Като“ Џапаридзе (сестра на Агрипина Џапаридзе), Олимпијада Николадзе и Маријам Церетели. Кога Ѓорѓи Церетели основал организација позната како უღელი საზოგადოება (Друштво на јарем), поддржана од Сергеј Мески и Нико Николадзе во 1873 година, Гурамишвили станал член на групата. Нејзината наведена цел била студентите во странство да ја изучуваат социјалистичката доктрина за да ја ослободат својата татковина и да формираат републиканска држава. Во 1874 година, царскиот режим издал декрет со кој се барало од студентките да го напуштат Универзитетот во Цирих и да се вратат во своите татковини. Наместо тоа, Гурамишвили заминал со Нико да студира на Универзитетот во Женева, каде што членовите на Јаремот се поврзале поблиску со радикалните филозофии и интелигенцијата во Западна Европа и Русија. Иако Нико бил романтично заинтересиран за Гурамишвили, таа уживала во својата слобода и студии.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ბიბილეიშვილი|2010}} Нико ја напуштил Женева и отишол во Париз, каде што се оженил со Полјачка, Богумила Земјанскаја (исто така Богумила Земијанска), која живеела некое време во неговиот роден град, Кутаиси. Тие имале три деца - син кој починал млад и две ќерки, Нино и Елизабет, позната како „Лоло“.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=39}} Тој и Гурамишвили започнале преписка во овој период, која ќе трае до крајот на нивниот живот. Станувајќи социјалист, Гурамишвили редовно присуствувал на состаноците на секцијата на Меѓународното здружение на работници каде што дискутирале за прашања како што се национализмот, интернационализмот, правото на глас на жените и еднаквоста, како и социо-економските и политичките политики на Париската комуна. Многу од предавањата се фокусирале на доктрината на Карл Маркс. Во своите мемоари, револуционерната фигура, Николај Морозов, напишал дека Като Николадзе, Машико Церетели и Гурамишвили можеле да се најдат како трио на речиси секој собир на меѓународната заедница во Женева или на француските комунисти. Откако ги завршила студиите по педагогија, Гурамишвили кратко живеела во Санкт Петербург, но била протерана од Русија поради нејзината поврзаност со Николај Михајловски и народниците.{{sfn|ჭილაძე|2003}} ==Кариера== Враќајќи се во Грузија во 1875 година, Гурамишвили почнал да работи во машката гимназија управувана од Јаков Гогебашвили. Првично, другите инструктори се спротивставиле на вработувањето жена, но нејзиното образование наскоро го заработило нејзиното восхитување. Приближно во исто време, Нико, кој живеел помеѓу Париз и Тифлис од 1871 година, основајќи и пишувајќи за голем број револуционерни периодични списанија, се вратил во Грузија. Откако предавал во гимназијата пет години, Гурамишвили заминал во 1880 година и го придружувал Нико кога бил уапсен и протеран во Ставропол, иако не се воздржал од своите радикални издавачки активности.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Mikaberidze|2015|p=499}} Во 1881 година, тие се преселиле во Санкт Петербург, иако не можеле да се венчаат. Разводот бил тежок процес во тој период и барал дозвола од Светиот синод. Нико и Земјанскаја формално се разделиле на почетокот на летото 1883 година, а на 29 јули, тој и Гурамишвили се венчале во црквата Кашвети во Тифлис. Следната година, нивната ќерка Русудан (1884–1981) е родена во Санкт Петербург.{{sfn|Karaulshchikov|Kinslow|Lyandres|2017 Во 1886 или 1887 година, семејството се преселило во Диди Џихаиши,{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=36}} (понекогаш познат како Диди-Џихаиши),{{sfn|Lyandres|2014|p=44}} во регионот Имерети во западна Грузија. Гурамишвили отворила училиште за девојки кое вовело нови методи на настава, доведувајќи учители од Тифлис за да помогнат во унапредувањето на нејзините идеи. Една од нив била Нино Ткешелашвили, која ја ангажирала како учителка по руски јазик.{{sfn|Mchedlishvili|2012}} Другите деца на двојката, Ѓорѓи (1888–1931) и Тамар (1892–1939) се родени во тоа време.{{sfn|Mikaberidze|2015|pp=498–499}}{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}} Во 1894 година, таа отворила женска гимназија, која се фокусирала на земјоделските науки. Доведувајќи свилени црви од Лион, Франција, таа ги подучувала своите ученици свиларство, како и машинско плетење и ткаење. Подоцна истата година, тие се преселиле во Поти, каде Нико бил градоначалник до 1912 година. Додека живееле во Поти, Гурамишвили продолжила да се фокусира на образованието, служејќи како претседател на училишниот одбор.{{sfn|Abzianidze|2012|p=41}} До 1916 година, Нико работела во Санкт Петербург, откако се вработила во одборот на „Рускаја волија“, водечко левоориентирано списание. Кога започнала Февруарската револуција, семејството веднаш го поддржало создавањето на Привремениот комитет на Државната дума и двете ќерки почнале да работат како телефонски оператори за новото советско раководство.[16] Напролет, Нико и Гурамишвили се вратиле во Тифлис, каде што тој станал еден од основачите на Националната демократска партија.[17] На 5 септември, Русудан го напуштила новопреименуваниот Петроград со својот син за да се врати во семејниот дом во Диди Џихаиши и да ги избегне превирањата на револуцијата.[18] Таа почнала да работи како наставничка во гимназијата што ја основала нејзината мајка. Кога Грузија ја стекна својата независност во 1918 година, Нико стана член на Уставотворното собрание и беше на таа функција до 1921 година. Кога Советите ја нападнаа Грузија, семејството се пресели во Лондон три години, пред да се врати во Тифлис, каде што Нико почина во 1928 година. Смрт и наследство Гурамишвили почина на 24 мај 1940 година во Тбилиси. Во 1957 година, нејзините останки беа преместени во Пантеонот на Мтацминда каде што беше погребан нејзиниот сопруг Нико.[3] Таа е запаметена како една од првите Грузијки кои студираа во странство и воведоа педагогија во Грузија. Повеќе од 7.000 од писмата што ги разменија Гурамишвили и Николадзе се зачувани и се чуваат во архива во Соединетите Американски Држави.[2][5] Мал дел од нив беше објавен како პიშუ ტებე од И. А. Мески.[2] Во 2018 година, Градскиот совет на Тбилиси преименуваше дел од улицата Теодор Афанасиев во округот Исани во нејзина чест.[19] Нејзината ќерка Русудан стана хемичарка и се омажи за рускиот историчар Михаил Полиевктов.[20] Ѓорѓи стана добро познат математичар.[13] Тамар, академик, физиолог и една од првите жени во Грузија што учествуваше на меѓународни спортски настани, се омажи за еден од колегите на Ѓорѓи, Николоз Мускелишвили.[13][21] == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] 0snd4clo3qvcaickropaadu5hjhvgo2 5537489 5537485 2026-04-10T20:28:04Z 19user99 72391 5537489 wikitext text/x-wiki   '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. ==Ран живот== Олга Александар асули Гурамишвили (Олга ќерка на Александар Гурамишвили) била родена на 29 јули 1855 година во Долна Авчала, северно предградие на Тифлис (познато по 1936 година како Тбилиси), во Кавкаскиот Вицекралство на Руската Империја{{sfn|ჭილაძე|2003}} во старата благородничка династија Гурамишвили, од принцот Александар Гурамишвили (роден 1825 година) и неговата сопруга, принцезата Кетеван Туманишвили (родена 1825 година).{{sfn|Hewitt|2005|p=283}} Таа била во роднинска врска со грузискиот поет Давит Гурамишвили и роднина и кума на принцезата Олга Гурамишвили-Чавчавадзе, грузиска литературна личност, мажена за Илија Чавчавадзе. По завршувањето на средното образование, Гурамишвили посетувала Тифлиска женска гимназија. Со надеж дека ќе стане наставничка по агрономија, по завршувањето на средното образование, таа посетувала предавања по биологија кај професорот Тархнишвили. Во тоа време, имало малку можности за универзитетско студирање за жените во Руската Империја, а Гурамишвили сонувала да оди во странство за да го продолжи своето образование во Швајцарија. Нејзиниот татко бил против планот, но нејзината мајка ја охрабрила Гурамишвили, која го добила пасошот на Ефросина Николадзе, постара сестра на Нико Николадзе, и се упатила кон Цирих во 1872 година.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ჩიხლაძე|1976}}{{sfn|მელაშვილი|2015}} Во раните 1870-ти, Швајцарија била место за собирање на руските револуционери кои ја проповедале социјалистичката доктрина. Гурамишвили, една од првите грузиски жени кои студирале во странство, се вклучила во студентското движење и станала активна со други грузиски студентки како Фефо Елиозишвили, Екатерина Меликишвили, Пелагија Нацвлишвили, Екатерина „Като“ Џапаридзе (сестра на Агрипина Џапаридзе), Олимпијада Николадзе и Маријам Церетели. Кога Ѓорѓи Церетели основал организација позната како უღელი საზოგადოება (Друштво на јарем), поддржана од Сергеј Мески и Нико Николадзе во 1873 година, Гурамишвили станал член на групата. Нејзината наведена цел била студентите во странство да ја изучуваат социјалистичката доктрина за да ја ослободат својата татковина и да формираат републиканска држава. Во 1874 година, царскиот режим издал декрет со кој се барало од студентките да го напуштат Универзитетот во Цирих и да се вратат во своите татковини. Наместо тоа, Гурамишвили заминал со Нико да студира на Универзитетот во Женева, каде што членовите на Јаремот се поврзале поблиску со радикалните филозофии и интелигенцијата во Западна Европа и Русија. Иако Нико бил романтично заинтересиран за Гурамишвили, таа уживала во својата слобода и студии.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ბიბილეიშვილი|2010}} Нико ја напуштил Женева и отишол во Париз, каде што се оженил со Полјачка, Богумила Земјанскаја (исто така Богумила Земијанска), која живеела некое време во неговиот роден град, Кутаиси. Тие имале три деца - син кој починал млад и две ќерки, Нино и Елизабет, позната како „Лоло“.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=39}} Тој и Гурамишвили започнале преписка во овој период, која ќе трае до крајот на нивниот живот. Станувајќи социјалист, Гурамишвили редовно присуствувал на состаноците на секцијата на Меѓународното здружение на работници каде што дискутирале за прашања како што се национализмот, интернационализмот, правото на глас на жените и еднаквоста, како и социо-економските и политичките политики на Париската комуна. Многу од предавањата се фокусирале на доктрината на Карл Маркс. Во своите мемоари, револуционерната фигура, Николај Морозов, напишал дека Като Николадзе, Машико Церетели и Гурамишвили можеле да се најдат како трио на речиси секој собир на меѓународната заедница во Женева или на француските комунисти. Откако ги завршила студиите по педагогија, Гурамишвили кратко живеела во Санкт Петербург, но била протерана од Русија поради нејзината поврзаност со Николај Михајловски и народниците.{{sfn|ჭილაძე|2003}} ==Кариера== Враќајќи се во Грузија во 1875 година, Гурамишвили почнал да работи во машката гимназија управувана од Јаков Гогебашвили. Првично, другите инструктори се спротивставиле на вработувањето жена, но нејзиното образование наскоро го заработило нејзиното восхитување. Приближно во исто време, Нико, кој живеел помеѓу Париз и Тифлис од 1871 година, основајќи и пишувајќи за голем број револуционерни периодични списанија, се вратил во Грузија. Откако предавал во гимназијата пет години, Гурамишвили заминал во 1880 година и го придружувал Нико кога бил уапсен и протеран во Ставропол, иако не се воздржал од своите радикални издавачки активности.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Mikaberidze|2015|p=499}} Во 1881 година, тие се преселиле во Санкт Петербург, иако не можеле да се венчаат. Разводот бил тежок процес во тој период и барал дозвола од Светиот синод. Нико и Земјанскаја формално се разделиле на почетокот на летото 1883 година, а на 29 јули, тој и Гурамишвили се венчале во црквата Кашвети во Тифлис. Следната година, нивната ќерка Русудан (1884–1981) е родена во Санкт Петербург.{{sfn|Karaulshchikov|Kinslow|Lyandres|2017 Во 1886 или 1887 година, семејството се преселило во Диди Џихаиши,{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=36}} (понекогаш познат како Диди-Џихаиши),{{sfn|Lyandres|2014|p=44}} во регионот Имерети во западна Грузија. Гурамишвили отворила училиште за девојки кое вовело нови методи на настава, доведувајќи учители од Тифлис за да помогнат во унапредувањето на нејзините идеи. Една од нив била Нино Ткешелашвили, која ја ангажирала како учителка по руски јазик.{{sfn|Mchedlishvili|2012}} Другите деца на двојката, Ѓорѓи (1888–1931) и Тамар (1892–1939) се родени во тоа време.{{sfn|Mikaberidze|2015|pp=498–499}}{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}} Во 1894 година, таа отворила женска гимназија, која се фокусирала на земјоделските науки. Доведувајќи свилени црви од Лион, Франција, таа ги подучувала своите ученици свиларство, како и машинско плетење и ткаење. Подоцна истата година, тие се преселиле во Поти, каде Нико бил градоначалник до 1912 година. Додека живееле во Поти, Гурамишвили продолжила да се фокусира на образованието, служејќи како претседател на училишниот одбор.{{sfn|Abzianidze|2012|p=41}} До 1916 година, Нико работела во Санкт Петербург, откако се вработила во одборот на „Рускаја волија“, водечко левоориентирано списание. Кога започнала Февруарската револуција, семејството веднаш го поддржало создавањето на Привремениот комитет на Државната дума и двете ќерки почнале да работат како телефонски оператори за новото советско раководство.{{sfn|Lyandres|2014|p=36}} Напролет, Нико и Гурамишвили се вратиле во Тифлис, каде што тој станал еден од основачите на Националната демократска партија.{{sfn|Siharulidze|2010}} На 5 септември, Русудан го напуштила новопреименуваниот Петроград со својот син за да се врати во семејниот дом во Диди Џихаиши и да ги избегне превирањата на револуцијата. Таа почнала да работи како наставничка во гимназијата што ја основала нејзината мајка. Кога Грузија ја стекна својата независност во 1918 година, Нико стана член на Уставотворното собрание и беше на таа функција до 1921 година. Кога Советите ја нападнаа Грузија, семејството се пресели во Лондон три години, пред да се врати во Тифлис, каде што Нико почина во 1928 година.{{sfn|Lyandres|2014|pp=44, 46}} ==Смрт и наследство== Гурамишвили почина на 24 мај 1940 година во Тбилиси. Во 1957 година, нејзините останки беа преместени во Пантеонот на Мтацминда каде што беше погребан нејзиниот сопруг Нико. Таа е запаметена како една од првите Грузијки кои студираа во странство и воведоа педагогија во Грузија. Повеќе од 7.000 од писмата што ги разменија Гурамишвили и Николадзе се зачувани и се чуваат во архива во Соединетите Американски Држави. Мал дел од нив беше објавен како პიშუ ტებე од И. А. Мески. Во 2018 година, Градскиот совет на Тбилиси преименуваше дел од улицата Теодор Афанасиев во округот Исани во нејзина чест.{{sfn|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} Нејзината ќерка Русудан стана хемичарка и се омажи за рускиот историчар Михаил Полиевктов. Ѓорѓи стана добро познат математичар. Тамар, академик, физиолог и една од првите жени во Грузија што учествуваше на меѓународни спортски настани, се омажи за еден од колегите на Ѓорѓи, Николоз Мускелишвили.{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}}{{sfn|Natsvlishvili|2015|p=20}} == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === {{refbegin|30em}} *{{cite magazine |last1=Abzianidze |first1=Zaza |title=The Architect of Future Georgia |url=https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |date=February 2012 |magazine=Modi to Georgia |publisher=Publishing House Modi Ltd. |location=Tbilisi, Georgia |oclc=1003149930 |pages=36–41 |access-date=10 October 2019 |archive-date=16 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220516235616/https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |url-status=dead }} *{{cite web |last1=ბიბილეიშვილი |first1=ლია |title=ოლგა გურამიშვილი |url=https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |date=11 February 2010 |website=Burusi |publisher=თენგიზ ვერულავა, M.D. |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170712143114/https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |archive-date=12 July 2017 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili |postscript=. Blog is edited by Tengiz Verulava, editor of the scientific peer-reviewed journals ''Health Policy and Insurance'' and ''Cardiology, Cardiac Surgery – Prevention, Communication''.}} *{{cite web |last1=ჩიხლაძე |first1=ნინო |title=ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე (1855–1940) |url=http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |website=nateba.websail.net |publisher=ქალების ინიციატივა თანასწორობისათვის |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929223126/http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili-Nikoladze (1855–1940) |url-status=usurped |date=1976}} *{{cite web |last1=ჭილაძე |first1=თინა |title=ნიკოლაძეთა ოჯახის ქალები |url=http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |website=bu.org.ge |publisher=[[Tbilisi State University]] |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002232254/http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Women of the Nikoladze Family |date=2003 |id=Niko Nikoladze 160: Anniversary Collection, MFN: 68783, p=78-84}} *{{cite book |last=Hewitt |first=George |title=Georgian: A Learner's Grammar |url=https://books.google.com/books?id=30B-AgAAQBAJ&pg=PA283 |edition=2nd |year=2005 |publisher=[[Routledge]] |location=London, England |isbn=978-1-134-31658-8}} *{{cite web |last1=Karaulshchikov |first1=Taras |last2=Kinslow |first2=Kenneth |last3=Lyandres |first3=Natasha |title=Polievktov-Nikoladze Family Papers |url=https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |website=[[Hesburgh Library]] |publisher=[[University of Notre Dame]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011194608/https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |archive-date=11 October 2019 |location=Notre Dame, Indiana |date=2017 |id=collection #MSE/REE 0001}} *{{cite book |last=Lyandres |first=Semion |title=The Fall of Tsarism: Untold Stories of the February 1917 Revolution |url=https://books.google.com/books?id=cTATDAAAQBAJ&pg=PA11 |date=2014 |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford, United Kingdom |isbn=978-0-19-871348-7}} *{{cite web |last1=Mchedlishvili |first1=David A. |title=საქართველოს ბიოგრაფიულ ლექსიკონში: ნინო ტყეშელაშვილი |url=http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |website=nplg.gov.ge |publisher=[[National Parliamentary Library of Georgia]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929222116/http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Georgian Biographical Dictionary: Nino Tkeshelashvili |date=2012}} *{{cite web |last1=მელაშვილი |first1=თამთა |title=ციურიხელი გოგოები: მე-19 საუკუნის ქართველი სტუდენტების კვალდაკვალ |url=http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |website=[[Heinrich-Böll-Stiftung]] |publisher=Heinrich-Böll-Stiftung South Caucasus Regional Office |access-date=9 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002235237/http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Zürich Girls: Following in the Footsteps of 19th-Century Georgian Students |date=3 June 2015}} *{{cite book |last=Mikaberidze |first=Alexander |title=Historical Dictionary of Georgia |url=https://books.google.com/books?id=JNNQCgAAQBAJ&pg=PA499 |edition=2nd |date=2015 |publisher=[[Rowman & Littlefield Publishers]] |location=Lanham, Maryland |isbn=978-1-4422-4146-6}} *{{cite journal |last1=Natsvlishvili |first1=Paata |title=Was the "Unknown French Boy" in 1900 actually from Georgia? |journal=[[Journal of Olympic History]] |date=March 2015 |volume=23 |issue=3 |pages=20–26 |url=http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |access-date=13 October 2019 |publisher=International Society of Olympic Historians |location=London |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310200950/http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |archive-date=10 March 2018 |issn=1085-5165}} *{{cite web |last1=O'Connor |first1=John J. |last2=Robertson |first2=Edmund F. |title=Nikoloz Muskhelishvili |url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |website=MacTutor History of Mathematics Archive |publisher=School of Mathematics and Statistics [[University of St Andrews]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011181720/http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |archive-date=11 October 2019 |location=St Andrews, Fife, Scotland |date=September 2018}} *{{cite news |last1=Siharulidze |first1=Madona |title=Regular Political Errors or Fear of Loss of Power? – Part One |url=https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |newspaper=[[Georgian Journal]] |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012161728/https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |archive-date=12 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |date=23 September 2010}} *{{cite news |ref={{harvid|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=ქ.თბილისში, ისნის რაიონში, თეოდორე აფანასიევის ქუჩის მონაკვეთისთვის საზოგადო მოღვაწის ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძის სახელის მინიჭების შესახებ |url=https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |access-date=12 October 2019 |newspaper=Legislative Herald of Georgia |publisher=Ministry of Justice of Georgia |date=25 May 2018 |location=Tbilisi, Georgia |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012225805/https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |archive-date=12 October 2019 |language=Georgian |trans-title=Concerning the Name of Public Figure Olga Guramishvili-Nikoladze for Theodore Afanasiev Street Section in Isani District, Tbilisi}} {{refend}} [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] 5cln8v2vblo6xg7zvvf00icphvcfa1a 5537490 5537489 2026-04-10T20:30:05Z 19user99 72391 5537490 wikitext text/x-wiki   '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. ==Ран живот== Олга Александар асули Гурамишвили (Олга ќерка на Александар Гурамишвили) била родена на 29 јули 1855 година во Долна Авчала, северно предградие на Тифлис (познато по 1936 година како Тбилиси), во Кавкаскиот Вицекралство на Руската Империја{{sfn|ჭილაძე|2003}} во старата благородничка династија Гурамишвили, од принцот Александар Гурамишвили (роден 1825 година) и неговата сопруга, принцезата Кетеван Туманишвили (родена 1825 година).{{sfn|Hewitt|2005|p=283}} Таа била во роднинска врска со грузискиот поет Давит Гурамишвили и роднина и кума на принцезата Олга Гурамишвили-Чавчавадзе, грузиска литературна личност, мажена за Илија Чавчавадзе. По завршувањето на средното образование, Гурамишвили посетувала Тифлиска женска гимназија. Со надеж дека ќе стане наставничка по агрономија, по завршувањето на средното образование, таа посетувала предавања по биологија кај професорот Тархнишвили. Во тоа време, имало малку можности за универзитетско студирање за жените во Руската Империја, а Гурамишвили сонувала да оди во странство за да го продолжи своето образование во Швајцарија. Нејзиниот татко бил против планот, но нејзината мајка ја охрабрила Гурамишвили, која го добила пасошот на Ефросина Николаѕе, постара сестра на Нико Николаѕе, и се упатила кон Цирих во 1872 година.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ჩიხლაძე|1976}}{{sfn|მელაშვილი|2015}} Во раните 1870-ти, Швајцарија била место за собирање на руските револуционери кои ја проповедале социјалистичката доктрина. Гурамишвили, една од првите грузиски жени кои студирале во странство, се вклучила во студентското движење и станала активна со други грузиски студентки како Фефо Елиозишвили, Екатерина Меликишвили, Пелагија Нацвлишвили, Екатерина „Като“ Џапаридзе (сестра на Агрипина Џапаридзе), Олимпијада Николаѕе и Маријам Церетели. Кога Ѓорѓи Церетели основал организација позната како უღელი საზოგადოება (Друштво на јарем), поддржана од Сергеј Мески и Нико Николаѕе во 1873 година, Гурамишвили станал член на групата. Нејзината наведена цел била студентите во странство да ја изучуваат социјалистичката доктрина за да ја ослободат својата татковина и да формираат републиканска држава. Во 1874 година, царскиот режим издал декрет со кој се барало од студентките да го напуштат Универзитетот во Цирих и да се вратат во своите татковини. Наместо тоа, Гурамишвили заминал со Нико да студира на Универзитетот во Женева, каде што членовите на Јаремот се поврзале поблиску со радикалните филозофии и интелигенцијата во Западна Европа и Русија. Иако Нико бил романтично заинтересиран за Гурамишвили, таа уживала во својата слобода и студии.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ბიბილეიშვილი|2010}} Нико ја напуштил Женева и отишол во Париз, каде што се оженил со Полјачка, Богумила Земјанскаја (исто така Богумила Земијанска), која живеела некое време во неговиот роден град, Кутаиси. Тие имале три деца - син кој починал млад и две ќерки, Нино и Елизабет, позната како „Лоло“.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=39}} Тој и Гурамишвили започнале преписка во овој период, која ќе трае до крајот на нивниот живот. Станувајќи социјалист, Гурамишвили редовно присуствувал на состаноците на секцијата на Меѓународното здружение на работници каде што дискутирале за прашања како што се национализмот, интернационализмот, правото на глас на жените и еднаквоста, како и социо-економските и политичките политики на Париската комуна. Многу од предавањата се фокусирале на доктрината на Карл Маркс. Во своите мемоари, револуционерната фигура, Николај Морозов, напишал дека Като Николаѕе, Машико Церетели и Гурамишвили можеле да се најдат како трио на речиси секој собир на меѓународната заедница во Женева или на француските комунисти. Откако ги завршила студиите по педагогија, Гурамишвили кратко живеела во Санкт Петербург, но била протерана од Русија поради нејзината поврзаност со Николај Михајловски и народниците.{{sfn|ჭილაძე|2003}} ==Кариера== [[File:Niko Nikoladze, a prominent Georgian statesman, with his family in 1902.jpg|thumb|300px|Олга со нејзиниот сопруг Нико и нивните ќерки во Алев (Савој, Франција). Фотографија од нивниот син [[Џорџ Николаѕе]], 1902 година]] Враќајќи се во Грузија во 1875 година, Гурамишвили почнал да работи во машката гимназија управувана од Јаков Гогебашвили. Првично, другите инструктори се спротивставиле на вработувањето жена, но нејзиното образование наскоро го заработило нејзиното восхитување. Приближно во исто време, Нико, кој живеел помеѓу Париз и Тифлис од 1871 година, основајќи и пишувајќи за голем број револуционерни периодични списанија, се вратил во Грузија. Откако предавал во гимназијата пет години, Гурамишвили заминал во 1880 година и го придружувал Нико кога бил уапсен и протеран во Ставропол, иако не се воздржал од своите радикални издавачки активности.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Mikaberidze|2015|p=499}} Во 1881 година, тие се преселиле во Санкт Петербург, иако не можеле да се венчаат. Разводот бил тежок процес во тој период и барал дозвола од Светиот синод. Нико и Земјанскаја формално се разделиле на почетокот на летото 1883 година, а на 29 јули, тој и Гурамишвили се венчале во црквата Кашвети во Тифлис. Следната година, нивната ќерка Русудан (1884–1981) е родена во Санкт Петербург.{{sfn|Karaulshchikov|Kinslow|Lyandres|2017 Во 1886 или 1887 година, семејството се преселило во Диди Џихаиши,{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=36}} (понекогаш познат како Диди-Џихаиши),{{sfn|Lyandres|2014|p=44}} во регионот Имерети во западна Грузија. Гурамишвили отворила училиште за девојки кое вовело нови методи на настава, доведувајќи учители од Тифлис за да помогнат во унапредувањето на нејзините идеи. Една од нив била Нино Ткешелашвили, која ја ангажирала како учителка по руски јазик.{{sfn|Mchedlishvili|2012}} Другите деца на двојката, Ѓорѓи (1888–1931) и Тамар (1892–1939) се родени во тоа време.{{sfn|Mikaberidze|2015|pp=498–499}}{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}} Во 1894 година, таа отворила женска гимназија, која се фокусирала на земјоделските науки. Доведувајќи свилени црви од Лион, Франција, таа ги подучувала своите ученици свиларство, како и машинско плетење и ткаење. Подоцна истата година, тие се преселиле во Поти, каде Нико бил градоначалник до 1912 година. Додека живееле во Поти, Гурамишвили продолжила да се фокусира на образованието, служејќи како претседател на училишниот одбор.{{sfn|Abzianidze|2012|p=41}} До 1916 година, Нико работела во Санкт Петербург, откако се вработила во одборот на „Рускаја волија“, водечко левоориентирано списание. Кога започнала Февруарската револуција, семејството веднаш го поддржало создавањето на Привремениот комитет на Државната дума и двете ќерки почнале да работат како телефонски оператори за новото советско раководство.{{sfn|Lyandres|2014|p=36}} Напролет, Нико и Гурамишвили се вратиле во Тифлис, каде што тој станал еден од основачите на Националната демократска партија.{{sfn|Siharulidze|2010}} На 5 септември, Русудан го напуштила новопреименуваниот Петроград со својот син за да се врати во семејниот дом во Диди Џихаиши и да ги избегне превирањата на револуцијата. Таа почнала да работи како наставничка во гимназијата што ја основала нејзината мајка. Кога Грузија ја стекна својата независност во 1918 година, Нико стана член на Уставотворното собрание и беше на таа функција до 1921 година. Кога Советите ја нападнаа Грузија, семејството се пресели во Лондон три години, пред да се врати во Тифлис, каде што Нико почина во 1928 година.{{sfn|Lyandres|2014|pp=44, 46}} ==Смрт и наследство== Гурамишвили почина на 24 мај 1940 година во Тбилиси. Во 1957 година, нејзините останки беа преместени во Пантеонот на Мтацминда каде што беше погребан нејзиниот сопруг Нико. Таа е запаметена како една од првите Грузијки кои студираа во странство и воведоа педагогија во Грузија. Повеќе од 7.000 од писмата што ги разменија Гурамишвили и Николаѕе се зачувани и се чуваат во архива во Соединетите Американски Држави. Мал дел од нив беше објавен како პიშუ ტებე од И. А. Мески. Во 2018 година, Градскиот совет на Тбилиси преименуваше дел од улицата Теодор Афанасиев во округот Исани во нејзина чест.{{sfn|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} Нејзината ќерка Русудан стана хемичарка и се омажи за рускиот историчар Михаил Полиевктов. Ѓорѓи стана добро познат математичар. Тамар, академик, физиолог и една од првите жени во Грузија што учествуваше на меѓународни спортски настани, се омажи за еден од колегите на Ѓорѓи, Николоз Мускелишвили.{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}}{{sfn|Natsvlishvili|2015|p=20}} == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === {{refbegin|30em}} *{{cite magazine |last1=Abzianidze |first1=Zaza |title=The Architect of Future Georgia |url=https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |date=February 2012 |magazine=Modi to Georgia |publisher=Publishing House Modi Ltd. |location=Tbilisi, Georgia |oclc=1003149930 |pages=36–41 |access-date=10 October 2019 |archive-date=16 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220516235616/https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |url-status=dead }} *{{cite web |last1=ბიბილეიშვილი |first1=ლია |title=ოლგა გურამიშვილი |url=https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |date=11 February 2010 |website=Burusi |publisher=თენგიზ ვერულავა, M.D. |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170712143114/https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |archive-date=12 July 2017 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili |postscript=. Blog is edited by Tengiz Verulava, editor of the scientific peer-reviewed journals ''Health Policy and Insurance'' and ''Cardiology, Cardiac Surgery – Prevention, Communication''.}} *{{cite web |last1=ჩიხლაძე |first1=ნინო |title=ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე (1855–1940) |url=http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |website=nateba.websail.net |publisher=ქალების ინიციატივა თანასწორობისათვის |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929223126/http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili-Nikoladze (1855–1940) |url-status=usurped |date=1976}} *{{cite web |last1=ჭილაძე |first1=თინა |title=ნიკოლაძეთა ოჯახის ქალები |url=http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |website=bu.org.ge |publisher=[[Tbilisi State University]] |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002232254/http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Women of the Nikoladze Family |date=2003 |id=Niko Nikoladze 160: Anniversary Collection, MFN: 68783, p=78-84}} *{{cite book |last=Hewitt |first=George |title=Georgian: A Learner's Grammar |url=https://books.google.com/books?id=30B-AgAAQBAJ&pg=PA283 |edition=2nd |year=2005 |publisher=[[Routledge]] |location=London, England |isbn=978-1-134-31658-8}} *{{cite web |last1=Karaulshchikov |first1=Taras |last2=Kinslow |first2=Kenneth |last3=Lyandres |first3=Natasha |title=Polievktov-Nikoladze Family Papers |url=https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |website=[[Hesburgh Library]] |publisher=[[University of Notre Dame]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011194608/https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |archive-date=11 October 2019 |location=Notre Dame, Indiana |date=2017 |id=collection #MSE/REE 0001}} *{{cite book |last=Lyandres |first=Semion |title=The Fall of Tsarism: Untold Stories of the February 1917 Revolution |url=https://books.google.com/books?id=cTATDAAAQBAJ&pg=PA11 |date=2014 |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford, United Kingdom |isbn=978-0-19-871348-7}} *{{cite web |last1=Mchedlishvili |first1=David A. |title=საქართველოს ბიოგრაფიულ ლექსიკონში: ნინო ტყეშელაშვილი |url=http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |website=nplg.gov.ge |publisher=[[National Parliamentary Library of Georgia]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929222116/http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Georgian Biographical Dictionary: Nino Tkeshelashvili |date=2012}} *{{cite web |last1=მელაშვილი |first1=თამთა |title=ციურიხელი გოგოები: მე-19 საუკუნის ქართველი სტუდენტების კვალდაკვალ |url=http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |website=[[Heinrich-Böll-Stiftung]] |publisher=Heinrich-Böll-Stiftung South Caucasus Regional Office |access-date=9 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002235237/http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Zürich Girls: Following in the Footsteps of 19th-Century Georgian Students |date=3 June 2015}} *{{cite book |last=Mikaberidze |first=Alexander |title=Historical Dictionary of Georgia |url=https://books.google.com/books?id=JNNQCgAAQBAJ&pg=PA499 |edition=2nd |date=2015 |publisher=[[Rowman & Littlefield Publishers]] |location=Lanham, Maryland |isbn=978-1-4422-4146-6}} *{{cite journal |last1=Natsvlishvili |first1=Paata |title=Was the "Unknown French Boy" in 1900 actually from Georgia? |journal=[[Journal of Olympic History]] |date=March 2015 |volume=23 |issue=3 |pages=20–26 |url=http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |access-date=13 October 2019 |publisher=International Society of Olympic Historians |location=London |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310200950/http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |archive-date=10 March 2018 |issn=1085-5165}} *{{cite web |last1=O'Connor |first1=John J. |last2=Robertson |first2=Edmund F. |title=Nikoloz Muskhelishvili |url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |website=MacTutor History of Mathematics Archive |publisher=School of Mathematics and Statistics [[University of St Andrews]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011181720/http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |archive-date=11 October 2019 |location=St Andrews, Fife, Scotland |date=September 2018}} *{{cite news |last1=Siharulidze |first1=Madona |title=Regular Political Errors or Fear of Loss of Power? – Part One |url=https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |newspaper=[[Georgian Journal]] |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012161728/https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |archive-date=12 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |date=23 September 2010}} *{{cite news |ref={{harvid|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=ქ.თბილისში, ისნის რაიონში, თეოდორე აფანასიევის ქუჩის მონაკვეთისთვის საზოგადო მოღვაწის ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძის სახელის მინიჭების შესახებ |url=https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |access-date=12 October 2019 |newspaper=Legislative Herald of Georgia |publisher=Ministry of Justice of Georgia |date=25 May 2018 |location=Tbilisi, Georgia |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012225805/https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |archive-date=12 October 2019 |language=Georgian |trans-title=Concerning the Name of Public Figure Olga Guramishvili-Nikoladze for Theodore Afanasiev Street Section in Isani District, Tbilisi}} {{refend}} [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] fpc1znuqtn4fk1qenkoiio1jb6llyga 5537493 5537490 2026-04-10T20:33:30Z 19user99 72391 5537493 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Олга Гурамишвили-Николаѕе | image = Olga Guramishvili-Nikoladze, 1878.png | alt = A photograph of a young woman gazing to the left whose head is resting on her left fist | caption = Гурамишвили-Николаѕе во 1878 година | native_name = ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე | birth_name = <!-- only use if different from name --> | birth_date = {{Birth date|1855|07|29|df=y}} | birth_place = [[Авчала]], [[Кавкаски Вицекралство]], [[Руска империја]] | death_date = {{Death date and age|1940|05|24|1855|07|29|df=y}} | death_place = [[Тбилиси]], [[Грузиска ССР]] | other_names = | occupation = биолог, едукатор | years_active = 1875–1912 година | known_for = | notable_works = | spouse = {{marriage |[[Нико Николаѕе]]|1883}} | children = 3 | family = [[Гурамишвили]] }} '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Како една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. ==Ран живот== Олга Александар асули Гурамишвили (Олга ќерка на Александар Гурамишвили) била родена на 29 јули 1855 година во Долна Авчала, северно предградие на Тифлис (познато по 1936 година како Тбилиси), во Кавкаскиот Вицекралство на Руската Империја{{sfn|ჭილაძე|2003}} во старата благородничка династија Гурамишвили, од принцот Александар Гурамишвили (роден 1825 година) и неговата сопруга, принцезата Кетеван Туманишвили (родена 1825 година).{{sfn|Hewitt|2005|p=283}} Таа била во роднинска врска со грузискиот поет Давит Гурамишвили и роднина и кума на принцезата Олга Гурамишвили-Чавчавадзе, грузиска литературна личност, мажена за Илија Чавчавадзе. По завршувањето на средното образование, Гурамишвили посетувала Тифлиска женска гимназија. Со надеж дека ќе стане наставничка по агрономија, по завршувањето на средното образование, таа посетувала предавања по биологија кај професорот Тархнишвили. Во тоа време, имало малку можности за универзитетско студирање за жените во Руската Империја, а Гурамишвили сонувала да оди во странство за да го продолжи своето образование во Швајцарија. Нејзиниот татко бил против планот, но нејзината мајка ја охрабрила Гурамишвили, која го добила пасошот на Ефросина Николаѕе, постара сестра на Нико Николаѕе, и се упатила кон Цирих во 1872 година.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ჩიხლაძე|1976}}{{sfn|მელაშვილი|2015}} Во раните 1870-ти, Швајцарија била место за собирање на руските револуционери кои ја проповедале социјалистичката доктрина. Гурамишвили, една од првите грузиски жени кои студирале во странство, се вклучила во студентското движење и станала активна со други грузиски студентки како Фефо Елиозишвили, Екатерина Меликишвили, Пелагија Нацвлишвили, Екатерина „Като“ Џапаридзе (сестра на Агрипина Џапаридзе), Олимпијада Николаѕе и Маријам Церетели. Кога Ѓорѓи Церетели основал организација позната како უღელი საზოგადოება (Друштво на јарем), поддржана од Сергеј Мески и Нико Николаѕе во 1873 година, Гурамишвили станал член на групата. Нејзината наведена цел била студентите во странство да ја изучуваат социјалистичката доктрина за да ја ослободат својата татковина и да формираат републиканска држава. Во 1874 година, царскиот режим издал декрет со кој се барало од студентките да го напуштат Универзитетот во Цирих и да се вратат во своите татковини. Наместо тоа, Гурамишвили заминал со Нико да студира на Универзитетот во Женева, каде што членовите на Јаремот се поврзале поблиску со радикалните филозофии и интелигенцијата во Западна Европа и Русија. Иако Нико бил романтично заинтересиран за Гурамишвили, таа уживала во својата слобода и студии.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ბიბილეიშვილი|2010}} Нико ја напуштил Женева и отишол во Париз, каде што се оженил со Полјачка, Богумила Земјанскаја (исто така Богумила Земијанска), која живеела некое време во неговиот роден град, Кутаиси. Тие имале три деца - син кој починал млад и две ќерки, Нино и Елизабет, позната како „Лоло“.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=39}} Тој и Гурамишвили започнале преписка во овој период, која ќе трае до крајот на нивниот живот. Станувајќи социјалист, Гурамишвили редовно присуствувал на состаноците на секцијата на Меѓународното здружение на работници каде што дискутирале за прашања како што се национализмот, интернационализмот, правото на глас на жените и еднаквоста, како и социо-економските и политичките политики на Париската комуна. Многу од предавањата се фокусирале на доктрината на Карл Маркс. Во своите мемоари, револуционерната фигура, Николај Морозов, напишал дека Като Николаѕе, Машико Церетели и Гурамишвили можеле да се најдат како трио на речиси секој собир на меѓународната заедница во Женева или на француските комунисти. Откако ги завршила студиите по педагогија, Гурамишвили кратко живеела во Санкт Петербург, но била протерана од Русија поради нејзината поврзаност со Николај Михајловски и народниците.{{sfn|ჭილაძე|2003}} ==Кариера== [[File:Niko Nikoladze, a prominent Georgian statesman, with his family in 1902.jpg|thumb|300px|Олга со нејзиниот сопруг Нико и нивните ќерки во Алев (Савој, Франција). Фотографија од нивниот син [[Џорџ Николаѕе]], 1902 година]] Враќајќи се во Грузија во 1875 година, Гурамишвили почнал да работи во машката гимназија управувана од Јаков Гогебашвили. Првично, другите инструктори се спротивставиле на вработувањето жена, но нејзиното образование наскоро го заработило нејзиното восхитување. Приближно во исто време, Нико, кој живеел помеѓу Париз и Тифлис од 1871 година, основајќи и пишувајќи за голем број револуционерни периодични списанија, се вратил во Грузија. Откако предавал во гимназијата пет години, Гурамишвили заминал во 1880 година и го придружувал Нико кога бил уапсен и протеран во Ставропол, иако не се воздржал од своите радикални издавачки активности.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Mikaberidze|2015|p=499}} Во 1881 година, тие се преселиле во Санкт Петербург, иако не можеле да се венчаат. Разводот бил тежок процес во тој период и барал дозвола од Светиот синод. Нико и Земјанскаја формално се разделиле на почетокот на летото 1883 година, а на 29 јули, тој и Гурамишвили се венчале во црквата Кашвети во Тифлис. Следната година, нивната ќерка Русудан (1884–1981) е родена во Санкт Петербург.{{sfn|Karaulshchikov|Kinslow|Lyandres|2017 Во 1886 или 1887 година, семејството се преселило во Диди Џихаиши,{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=36}} (понекогаш познат како Диди-Џихаиши),{{sfn|Lyandres|2014|p=44}} во регионот Имерети во западна Грузија. Гурамишвили отворила училиште за девојки кое вовело нови методи на настава, доведувајќи учители од Тифлис за да помогнат во унапредувањето на нејзините идеи. Една од нив била Нино Ткешелашвили, која ја ангажирала како учителка по руски јазик.{{sfn|Mchedlishvili|2012}} Другите деца на двојката, Ѓорѓи (1888–1931) и Тамар (1892–1939) се родени во тоа време.{{sfn|Mikaberidze|2015|pp=498–499}}{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}} Во 1894 година, таа отворила женска гимназија, која се фокусирала на земјоделските науки. Доведувајќи свилени црви од Лион, Франција, таа ги подучувала своите ученици свиларство, како и машинско плетење и ткаење. Подоцна истата година, тие се преселиле во Поти, каде Нико бил градоначалник до 1912 година. Додека живееле во Поти, Гурамишвили продолжила да се фокусира на образованието, служејќи како претседател на училишниот одбор.{{sfn|Abzianidze|2012|p=41}} До 1916 година, Нико работела во Санкт Петербург, откако се вработила во одборот на „Рускаја волија“, водечко левоориентирано списание. Кога започнала Февруарската револуција, семејството веднаш го поддржало создавањето на Привремениот комитет на Државната дума и двете ќерки почнале да работат како телефонски оператори за новото советско раководство.{{sfn|Lyandres|2014|p=36}} Напролет, Нико и Гурамишвили се вратиле во Тифлис, каде што тој станал еден од основачите на Националната демократска партија.{{sfn|Siharulidze|2010}} На 5 септември, Русудан го напуштила новопреименуваниот Петроград со својот син за да се врати во семејниот дом во Диди Џихаиши и да ги избегне превирањата на револуцијата. Таа почнала да работи како наставничка во гимназијата што ја основала нејзината мајка. Кога Грузија ја стекна својата независност во 1918 година, Нико стана член на Уставотворното собрание и беше на таа функција до 1921 година. Кога Советите ја нападнаа Грузија, семејството се пресели во Лондон три години, пред да се врати во Тифлис, каде што Нико почина во 1928 година.{{sfn|Lyandres|2014|pp=44, 46}} ==Смрт и наследство== Гурамишвили почина на 24 мај 1940 година во Тбилиси. Во 1957 година, нејзините останки беа преместени во Пантеонот на Мтацминда каде што беше погребан нејзиниот сопруг Нико. Таа е запаметена како една од првите Грузијки кои студираа во странство и воведоа педагогија во Грузија. Повеќе од 7.000 од писмата што ги разменија Гурамишвили и Николаѕе се зачувани и се чуваат во архива во Соединетите Американски Држави. Мал дел од нив беше објавен како პიშუ ტებე од И. А. Мески. Во 2018 година, Градскиот совет на Тбилиси преименуваше дел од улицата Теодор Афанасиев во округот Исани во нејзина чест.{{sfn|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} Нејзината ќерка Русудан стана хемичарка и се омажи за рускиот историчар Михаил Полиевктов. Ѓорѓи стана добро познат математичар. Тамар, академик, физиолог и една од првите жени во Грузија што учествуваше на меѓународни спортски настани, се омажи за еден од колегите на Ѓорѓи, Николоз Мускелишвили.{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}}{{sfn|Natsvlishvili|2015|p=20}} == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === {{refbegin|30em}} *{{cite magazine |last1=Abzianidze |first1=Zaza |title=The Architect of Future Georgia |url=https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |date=February 2012 |magazine=Modi to Georgia |publisher=Publishing House Modi Ltd. |location=Tbilisi, Georgia |oclc=1003149930 |pages=36–41 |access-date=10 October 2019 |archive-date=16 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220516235616/https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |url-status=dead }} *{{cite web |last1=ბიბილეიშვილი |first1=ლია |title=ოლგა გურამიშვილი |url=https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |date=11 February 2010 |website=Burusi |publisher=თენგიზ ვერულავა, M.D. |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170712143114/https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |archive-date=12 July 2017 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili |postscript=. Blog is edited by Tengiz Verulava, editor of the scientific peer-reviewed journals ''Health Policy and Insurance'' and ''Cardiology, Cardiac Surgery – Prevention, Communication''.}} *{{cite web |last1=ჩიხლაძე |first1=ნინო |title=ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე (1855–1940) |url=http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |website=nateba.websail.net |publisher=ქალების ინიციატივა თანასწორობისათვის |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929223126/http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili-Nikoladze (1855–1940) |url-status=usurped |date=1976}} *{{cite web |last1=ჭილაძე |first1=თინა |title=ნიკოლაძეთა ოჯახის ქალები |url=http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |website=bu.org.ge |publisher=[[Tbilisi State University]] |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002232254/http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Women of the Nikoladze Family |date=2003 |id=Niko Nikoladze 160: Anniversary Collection, MFN: 68783, p=78-84}} *{{cite book |last=Hewitt |first=George |title=Georgian: A Learner's Grammar |url=https://books.google.com/books?id=30B-AgAAQBAJ&pg=PA283 |edition=2nd |year=2005 |publisher=[[Routledge]] |location=London, England |isbn=978-1-134-31658-8}} *{{cite web |last1=Karaulshchikov |first1=Taras |last2=Kinslow |first2=Kenneth |last3=Lyandres |first3=Natasha |title=Polievktov-Nikoladze Family Papers |url=https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |website=[[Hesburgh Library]] |publisher=[[University of Notre Dame]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011194608/https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |archive-date=11 October 2019 |location=Notre Dame, Indiana |date=2017 |id=collection #MSE/REE 0001}} *{{cite book |last=Lyandres |first=Semion |title=The Fall of Tsarism: Untold Stories of the February 1917 Revolution |url=https://books.google.com/books?id=cTATDAAAQBAJ&pg=PA11 |date=2014 |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford, United Kingdom |isbn=978-0-19-871348-7}} *{{cite web |last1=Mchedlishvili |first1=David A. |title=საქართველოს ბიოგრაფიულ ლექსიკონში: ნინო ტყეშელაშვილი |url=http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |website=nplg.gov.ge |publisher=[[National Parliamentary Library of Georgia]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929222116/http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Georgian Biographical Dictionary: Nino Tkeshelashvili |date=2012}} *{{cite web |last1=მელაშვილი |first1=თამთა |title=ციურიხელი გოგოები: მე-19 საუკუნის ქართველი სტუდენტების კვალდაკვალ |url=http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |website=[[Heinrich-Böll-Stiftung]] |publisher=Heinrich-Böll-Stiftung South Caucasus Regional Office |access-date=9 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002235237/http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Zürich Girls: Following in the Footsteps of 19th-Century Georgian Students |date=3 June 2015}} *{{cite book |last=Mikaberidze |first=Alexander |title=Historical Dictionary of Georgia |url=https://books.google.com/books?id=JNNQCgAAQBAJ&pg=PA499 |edition=2nd |date=2015 |publisher=[[Rowman & Littlefield Publishers]] |location=Lanham, Maryland |isbn=978-1-4422-4146-6}} *{{cite journal |last1=Natsvlishvili |first1=Paata |title=Was the "Unknown French Boy" in 1900 actually from Georgia? |journal=[[Journal of Olympic History]] |date=March 2015 |volume=23 |issue=3 |pages=20–26 |url=http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |access-date=13 October 2019 |publisher=International Society of Olympic Historians |location=London |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310200950/http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |archive-date=10 March 2018 |issn=1085-5165}} *{{cite web |last1=O'Connor |first1=John J. |last2=Robertson |first2=Edmund F. |title=Nikoloz Muskhelishvili |url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |website=MacTutor History of Mathematics Archive |publisher=School of Mathematics and Statistics [[University of St Andrews]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011181720/http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |archive-date=11 October 2019 |location=St Andrews, Fife, Scotland |date=September 2018}} *{{cite news |last1=Siharulidze |first1=Madona |title=Regular Political Errors or Fear of Loss of Power? – Part One |url=https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |newspaper=[[Georgian Journal]] |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012161728/https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |archive-date=12 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |date=23 September 2010}} *{{cite news |ref={{harvid|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=ქ.თბილისში, ისნის რაიონში, თეოდორე აფანასიევის ქუჩის მონაკვეთისთვის საზოგადო მოღვაწის ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძის სახელის მინიჭების შესახებ |url=https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |access-date=12 October 2019 |newspaper=Legislative Herald of Georgia |publisher=Ministry of Justice of Georgia |date=25 May 2018 |location=Tbilisi, Georgia |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012225805/https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |archive-date=12 October 2019 |language=Georgian |trans-title=Concerning the Name of Public Figure Olga Guramishvili-Nikoladze for Theodore Afanasiev Street Section in Isani District, Tbilisi}} {{refend}} [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] gcs4cw6akr3u8md1d2m2nlmg426v0vc 5537498 5537493 2026-04-10T20:48:40Z 19user99 72391 5537498 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Олга Гурамишвили-Николаѕе | image = Olga Guramishvili-Nikoladze, 1878.png | alt = A photograph of a young woman gazing to the left whose head is resting on her left fist | caption = Гурамишвили-Николаѕе во 1878 година | native_name = ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე | birth_name = <!-- only use if different from name --> | birth_date = {{Birth date|1855|07|29|df=y}} | birth_place = [[Авчала]], [[Кавкаски Вицекралство]], [[Руска империја]] | death_date = {{Death date and age|1940|05|24|1855|07|29|df=y}} | death_place = [[Тбилиси]], [[Грузиска ССР]] | other_names = | occupation = биолог, едукатор | years_active = 1875–1912 година | known_for = | notable_works = | spouse = {{marriage |[[Нико Николаѕе]]|1883}} | children = 3 | family = [[Гурамишвили]] }} '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Како една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. ==Ран живот== Олга Александар асули Гурамишвили (Олга ќерка на Александар Гурамишвили) била родена на 29 јули 1855 година во Долна Авчала, северно предградие на Тифлис (познато по 1936 година како Тбилиси), во Кавкаското Вицекралство на Руската Империја{{sfn|ჭილაძე|2003}} во старата благородничка династија Гурамишвили, од принцот Александар Гурамишвили (роден 1825 година) и неговата сопруга, принцезата Кетеван Туманишвили (родена 1825 година).{{sfn|Hewitt|2005|p=283}} Таа била во роднинска врска со грузискиот поет Давит Гурамишвили и роднина и кума на принцезата Олга Гурамишвили-Чавчавадзе, грузиска литературна личност, мажена за Илија Чавчавадзе. По завршувањето на средното образование, Гурамишвили посетувала Тифлиска женска гимназија. Со надеж дека ќе стане наставничка по [[агрономија]], по завршувањето на средното образование, таа посетувала предавања по биологија кај професорот Тархнишвили. Во тоа време, имало малку можности за универзитетско студирање за жените во Руската Империја, а Гурамишвили сонувала да оди во странство за да го продолжи своето образование во Швајцарија. Нејзиниот татко бил против планот, но нејзината мајка ја охрабрила Гурамишвили, која го добила пасошот на Ефросина Николаѕе, постара сестра на Нико Николаѕе, и се упатила кон [[Цирих]] во 1872 година.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ჩიხლაძე|1976}}{{sfn|მელაშვილი|2015}} Во раните 1870-ти години, [[Швајцарија]] била место за собирање на руските револуционери кои ја проповедале социјалистичката доктрина. Гурамишвили, една од првите грузиски жени кои студирале во странство, се вклучила во студентското движење и станала активна со други грузиски студентки како Фефо Елиозишвили, Екатерина Меликишвили, Пелагија Нацвлишвили, Екатерина „Като“ Џапаридзе (сестра на Агрипина Џапаридзе), Олимпијада Николаѕе и Маријам Церетели. Кога Ѓорѓи Церетели основал организација позната како უღელი საზოგადოება (''Друштво на јарем''), поддржана од Сергеј Мески и Нико Николаѕе во 1873 година, Гурамишвили станала член на групата. Нејзината наведена цел била студентите во странство да ја изучуваат [[Социјализам|социјалистичката доктрина]] за да ја ослободат својата татковина и да формираат републиканска држава. Во 1874 година, царскиот режим издал декрет со кој се барало од студентките да го напуштат Универзитетот во Цирих и да се вратат во своите татковини. Наместо тоа, Гурамишвили заминала со Нико да студира на Универзитетот во Женева, каде што членовите на Јаремот се поврзале поблиску со радикалните филозофии и интелигенцијата во Западна Европа и Русија. Иако Нико бил романтично заинтересиран за Гурамишвили, таа уживала во својата слобода и студии.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ბიბილეიშვილი|2010}} Нико ја напуштил Женева и отишол во Париз, каде што се оженил со [[Полјаци|Полјачка]], Богумила Земјанска, која живеела некое време во неговиот роден град, Кутаиси. Тие имале три деца - син кој починал млад и две ќерки, Нино и Елизабет, позната како „Лоло“.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=39}} Тој и Гурамишвили започнале преписка во овој период, која траел до крајот на нивниот живот. Откако станал социјалист, Гурамишвили редовно присуствувал на состаноците на секцијата на Меѓународното здружение на работници каде што дискутирале за прашања како што се [[Национализам|национализмот]], интернационализмот, правото на глас на жените и еднаквоста, како и социо-економските и политичките политики на [[Париска комуна|Париската комуна]]. Многу од предавањата се фокусирале на доктрината на [[Карл Маркс]]. Во своите мемоари, револуционерната фигура, Николај Морозов, напишал дека Като Николаѕе, Машико Церетели и Гурамишвили можеле да се најдат како трио на речиси секој собир на меѓународната заедница во Женева или на француските комунисти. Откако ги завршила студиите по педагогија, Гурамишвили кратко живеела во Санкт Петербург, но била протерана од Русија поради нејзината поврзаност со Николај Михајловски и народниците.{{sfn|ჭილაძე|2003}} ==Кариера== [[File:Niko Nikoladze, a prominent Georgian statesman, with his family in 1902.jpg|thumb|300px|Олга со нејзиниот сопруг Нико и нивните ќерки во Алев (Савој, Франција). Фотографија од нивниот син [[Џорџ Николаѕе]], 1902 година]] По враќањето во Грузија во 1875 година, Гурамишвили почнала да работи во машката гимназија управувана од Јаков Гогебашвили. Првично, другите инструктори се спротивставиле на вработувањето на жена, но нејзиното образование наскоро почнало да добива восхитување. Приближно во исто време, Нико, кој живеел помеѓу Париз и Тифлис од 1871 година, основајќи и пишувајќи за голем број револуционерни периодични списанија, се вратил во Грузија. Откако предавал во гимназијата пет години, Гурамишвили заминала во 1880 година и го придружувала Нико кога бил уапсен и протеран во [[Ставрополски Крај|Ставропол]], иако не се воздржал од своите радикални издавачки активности.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Mikaberidze|2015|p=499}} Во 1881 година, тие се преселиле во Санкт Петербург, иако не можеле да се венчаат. Разводот бил тежок процес во тој период и барал дозвола од Светиот синод. Нико и Земјанска формално се разделиле на почетокот на летото 1883 година, а на 29 јули, тој и Гурамишвили се венчале во црквата Кашвети во Тифлис. Следната година, нивната ќерка Русудан (1884–1981) била родена во Санкт Петербург.<nowiki>{{sfn|Karaulshchikov|Kinslow|Lyandres|2017}}</nowiki> Во 1886 или 1887 година, семејството се преселило во Диди Џихаиши,{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=36}}{{sfn|Lyandres|2014|p=44}} во регионот Имерети во западна Грузија. Гурамишвили отворила училиште за девојки кое вовело нови методи на настава, доведувајќи учители од Тифлис за да помогнат во унапредувањето на нејзините идеи. Една од нив била Нино Ткешелашвили, која ја ангажирала како учителка по руски јазик.{{sfn|Mchedlishvili|2012}} Другите деца на двојката, Ѓорѓи (1888–1931) и Тамар (1892–1939) биле родени во тоа време.{{sfn|Mikaberidze|2015|pp=498–499}}{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}} Во 1894 година, таа отворила женска гимназија, која се фокусирала на земјоделските науки. Откако довела свилени црви од [[Лион]], Франција, таа ги подучувала своите ученици свиларство, како и машинско плетење и ткаење. Подоцна истата година, тие се преселиле во Поти, каде Нико бил градоначалник до 1912 година. Додека живееле во Поти, Гурамишвили продолжила да се фокусира на образованието, служејќи како претседател на училишниот одбор.{{sfn|Abzianidze|2012|p=41}} До 1916 година, Нико работела во [[Санкт Петербург]], откако се вработила во одборот на „Рускаја волија“, водечко левоориентирано списание. Кога започнала [[Февруарска револуција|Февруарската револуција]], семејството веднаш го поддржало создавањето на Привремениот комитет на Државната дума и двете ќерки почнале да работат како телефонски оператори за новото советско раководство.{{sfn|Lyandres|2014|p=36}} Напролет, Нико и Гурамишвили се вратиле во Тифлис, каде што тој станал еден од основачите на Националната демократска партија.{{sfn|Siharulidze|2010}} На 5 септември, Русудан го напуштила новопреименуваниот Петроград со својот син за да се врати во семејниот дом во Диди Џихаиши и да ги избегне превирањата на револуцијата. Таа почнала да работи како наставничка во гимназијата што ја основала нејзината мајка. Кога Грузија ја стекнала својата независност во 1918 година, Нико станал член на Уставотворното собрание и бил на таа функција до 1921 година. Кога Советите ја нападнале Грузија, и семејството се преселило во [[Лондон]] три години, пред да се врати во Тифлис, каде што Нико починал во 1928 година.{{sfn|Lyandres|2014|pp=44, 46}} ==Смрт и наследство== Гурамишвили починала на 24 мај 1940 година во Тбилиси. Во 1957 година, нејзините останки биле преместени во Пантеонот на Мтацминда каде што бил погребан нејзиниот сопруг Нико. Таа е запаметена како една од првите Грузијки кои студирале во странство и вовеле педагогија во Грузија. Повеќе од 7.000 од писмата што ги размениле Гурамишвили и Николаѕе биле зачувани и се чуваат во архива во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]]. Мал дел од нив бил објавен како პიშუ ტებე од И. А. Мески. Во 2018 година, Градскиот совет на Тбилиси преименувал дел од улицата Теодор Афанасиев во округот Исани во нејзина чест.{{sfn|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} Нејзината ќерка Русудан станала [[Хемија|хемичарка]] и се омажила за рускиот историчар Михаил Полиевктов. Ѓорѓи станал добро познат [[Математика|математичар]]. Тамар, академик, [[Физиологија|физиолог]] и една од првите жени во Грузија што учествувала на меѓународни спортски настани, се омажила за еден од колегите на Ѓорѓи, Николоз Мускелишвили.{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}}{{sfn|Natsvlishvili|2015|p=20}} == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === {{refbegin|30em}} *{{cite magazine |last1=Abzianidze |first1=Zaza |title=The Architect of Future Georgia |url=https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |date=February 2012 |magazine=Modi to Georgia |publisher=Publishing House Modi Ltd. |location=Tbilisi, Georgia |oclc=1003149930 |pages=36–41 |access-date=10 October 2019 |archive-date=16 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220516235616/https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |url-status=dead }} *{{cite web |last1=ბიბილეიშვილი |first1=ლია |title=ოლგა გურამიშვილი |url=https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |date=11 February 2010 |website=Burusi |publisher=თენგიზ ვერულავა, M.D. |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170712143114/https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |archive-date=12 July 2017 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili |postscript=. Blog is edited by Tengiz Verulava, editor of the scientific peer-reviewed journals ''Health Policy and Insurance'' and ''Cardiology, Cardiac Surgery – Prevention, Communication''.}} *{{cite web |last1=ჩიხლაძე |first1=ნინო |title=ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე (1855–1940) |url=http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |website=nateba.websail.net |publisher=ქალების ინიციატივა თანასწორობისათვის |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929223126/http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili-Nikoladze (1855–1940) |url-status=usurped |date=1976}} *{{cite web |last1=ჭილაძე |first1=თინა |title=ნიკოლაძეთა ოჯახის ქალები |url=http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |website=bu.org.ge |publisher=[[Tbilisi State University]] |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002232254/http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Women of the Nikoladze Family |date=2003 |id=Niko Nikoladze 160: Anniversary Collection, MFN: 68783, p=78-84}} *{{cite book |last=Hewitt |first=George |title=Georgian: A Learner's Grammar |url=https://books.google.com/books?id=30B-AgAAQBAJ&pg=PA283 |edition=2nd |year=2005 |publisher=[[Routledge]] |location=London, England |isbn=978-1-134-31658-8}} *{{cite web |last1=Karaulshchikov |first1=Taras |last2=Kinslow |first2=Kenneth |last3=Lyandres |first3=Natasha |title=Polievktov-Nikoladze Family Papers |url=https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |website=[[Hesburgh Library]] |publisher=[[University of Notre Dame]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011194608/https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |archive-date=11 October 2019 |location=Notre Dame, Indiana |date=2017 |id=collection #MSE/REE 0001}} *{{cite book |last=Lyandres |first=Semion |title=The Fall of Tsarism: Untold Stories of the February 1917 Revolution |url=https://books.google.com/books?id=cTATDAAAQBAJ&pg=PA11 |date=2014 |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford, United Kingdom |isbn=978-0-19-871348-7}} *{{cite web |last1=Mchedlishvili |first1=David A. |title=საქართველოს ბიოგრაფიულ ლექსიკონში: ნინო ტყეშელაშვილი |url=http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |website=nplg.gov.ge |publisher=[[National Parliamentary Library of Georgia]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929222116/http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Georgian Biographical Dictionary: Nino Tkeshelashvili |date=2012}} *{{cite web |last1=მელაშვილი |first1=თამთა |title=ციურიხელი გოგოები: მე-19 საუკუნის ქართველი სტუდენტების კვალდაკვალ |url=http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |website=[[Heinrich-Böll-Stiftung]] |publisher=Heinrich-Böll-Stiftung South Caucasus Regional Office |access-date=9 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002235237/http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Zürich Girls: Following in the Footsteps of 19th-Century Georgian Students |date=3 June 2015}} *{{cite book |last=Mikaberidze |first=Alexander |title=Historical Dictionary of Georgia |url=https://books.google.com/books?id=JNNQCgAAQBAJ&pg=PA499 |edition=2nd |date=2015 |publisher=[[Rowman & Littlefield Publishers]] |location=Lanham, Maryland |isbn=978-1-4422-4146-6}} *{{cite journal |last1=Natsvlishvili |first1=Paata |title=Was the "Unknown French Boy" in 1900 actually from Georgia? |journal=[[Journal of Olympic History]] |date=March 2015 |volume=23 |issue=3 |pages=20–26 |url=http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |access-date=13 October 2019 |publisher=International Society of Olympic Historians |location=London |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310200950/http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |archive-date=10 March 2018 |issn=1085-5165}} *{{cite web |last1=O'Connor |first1=John J. |last2=Robertson |first2=Edmund F. |title=Nikoloz Muskhelishvili |url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |website=MacTutor History of Mathematics Archive |publisher=School of Mathematics and Statistics [[University of St Andrews]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011181720/http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |archive-date=11 October 2019 |location=St Andrews, Fife, Scotland |date=September 2018}} *{{cite news |last1=Siharulidze |first1=Madona |title=Regular Political Errors or Fear of Loss of Power? – Part One |url=https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |newspaper=[[Georgian Journal]] |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012161728/https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |archive-date=12 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |date=23 September 2010}} *{{cite news |ref={{harvid|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=ქ.თბილისში, ისნის რაიონში, თეოდორე აფანასიევის ქუჩის მონაკვეთისთვის საზოგადო მოღვაწის ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძის სახელის მინიჭების შესახებ |url=https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |access-date=12 October 2019 |newspaper=Legislative Herald of Georgia |publisher=Ministry of Justice of Georgia |date=25 May 2018 |location=Tbilisi, Georgia |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012225805/https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |archive-date=12 October 2019 |language=Georgian |trans-title=Concerning the Name of Public Figure Olga Guramishvili-Nikoladze for Theodore Afanasiev Street Section in Isani District, Tbilisi}} {{refend}} [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] a9tguy48ahm6npu1p02y8rz5brlsf5g 5537500 5537498 2026-04-10T20:50:40Z 19user99 72391 5537500 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Олга Гурамишвили-Николаѕе | image = Olga Guramishvili-Nikoladze, 1878.png | alt = A photograph of a young woman gazing to the left whose head is resting on her left fist | caption = Гурамишвили-Николаѕе во 1878 година | native_name = ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე | birth_name = <!-- only use if different from name --> | birth_date = {{Birth date|1855|07|29|df=y}} | birth_place = [[Авчала]], [[Кавкаски Вицекралство]], [[Руска империја]] | death_date = {{Death date and age|1940|05|24|1855|07|29|df=y}} | death_place = [[Тбилиси]], [[Грузиска ССР]] | other_names = | occupation = биолог, едукатор | years_active = 1875–1912 година | known_for = | notable_works = | spouse = {{marriage |[[Нико Николаѕе]]|1883}} | children = 3 | family = [[Гурамишвили]] }} '''Олга Гурамишвили-Николаѕе''' ([[Грузиски јазик|грузиски]]:, 29 јули 1855 – 24 мај 1940) — [[Грузијци|грузиски]] биолог и едукатор. Како една од првите жени што студирала во странство, таа се стекнала со диплома по [[педагогија]] и донела напредни методи на настава во Грузија. Во 1886 година, таа основала женско училиште, а подоцна и женска гимназија, во Диди Џихаиши. Во училиштето, таа го вовела свиларството во земјата и ги учела своите ученици механичко плетење и ткаење. Во подоцнежната кариера, таа била претседател на училишниот одбор во [[Поти]] од 1894 до 1912 година. Таа е запаметена по нејзиниот придонес во образованието, а една улица во [[Тбилиси]] го носи нејзиното име. ==Ран живот== Олга Александар асули Гурамишвили (Олга ќерка на Александар Гурамишвили) била родена на 29 јули 1855 година во Долна Авчала, северно предградие на Тифлис (познато по 1936 година како Тбилиси), во Кавкаското Вицекралство на Руската Империја{{sfn|ჭილაძე|2003}} во старата благородничка династија Гурамишвили, од принцот Александар Гурамишвили (роден 1825 година) и неговата сопруга, принцезата Кетеван Туманишвили (родена 1825 година).{{sfn|Hewitt|2005|p=283}} Таа била во роднинска врска со грузискиот поет Давит Гурамишвили и роднина и кума на принцезата Олга Гурамишвили-Чавчаваѕе, грузиска литературна личност, мажена за Илија Чавчаваѕе. По завршувањето на средното образование, Гурамишвили посетувала Тифлиска женска гимназија. Со надеж дека ќе стане наставничка по [[агрономија]], по завршувањето на средното образование, таа посетувала предавања по биологија кај професорот Тархнишвили. Во тоа време, имало малку можности за универзитетско студирање за жените во Руската Империја, а Гурамишвили сонувала да оди во странство за да го продолжи своето образование во Швајцарија. Нејзиниот татко бил против планот, но нејзината мајка ја охрабрила Гурамишвили, која го добила пасошот на Ефросина Николаѕе, постара сестра на Нико Николаѕе, и се упатила кон [[Цирих]] во 1872 година.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ჩიხლაძე|1976}}{{sfn|მელაშვილი|2015}} Во раните 1870-ти години, [[Швајцарија]] била место за собирање на руските револуционери кои ја проповедале социјалистичката доктрина. Гурамишвили, една од првите грузиски жени кои студирале во странство, се вклучила во студентското движење и станала активна со други грузиски студентки како Фефо Елиозишвили, Екатерина Меликишвили, Пелагија Нацвлишвили, Екатерина „Като“ Џапариѕе (сестра на Агрипина Џапариѕе), Олимпијада Николаѕе и Маријам Церетели. Кога Ѓорѓи Церетели основал организација позната како უღელი საზოგადოება (''Друштво на јарем''), поддржана од Сергеј Мески и Нико Николаѕе во 1873 година, Гурамишвили станала член на групата. Нејзината наведена цел била студентите во странство да ја изучуваат [[Социјализам|социјалистичката доктрина]] за да ја ослободат својата татковина и да формираат републиканска држава. Во 1874 година, царскиот режим издал декрет со кој се барало од студентките да го напуштат Универзитетот во Цирих и да се вратат во своите татковини. Наместо тоа, Гурамишвили заминала со Нико да студира на Универзитетот во Женева, каде што членовите на Јаремот се поврзале поблиску со радикалните филозофии и интелигенцијата во Западна Европа и Русија. Иако Нико бил романтично заинтересиран за Гурамишвили, таа уживала во својата слобода и студии.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|ბიბილეიშვილი|2010}} Нико ја напуштил Женева и отишол во Париз, каде што се оженил со [[Полјаци|Полјачка]], Богумила Земјанска, која живеела некое време во неговиот роден град, Кутаиси. Тие имале три деца - син кој починал млад и две ќерки, Нино и Елизабет, позната како „Лоло“.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=39}} Тој и Гурамишвили започнале преписка во овој период, која траел до крајот на нивниот живот. Откако станал социјалист, Гурамишвили редовно присуствувал на состаноците на секцијата на Меѓународното здружение на работници каде што дискутирале за прашања како што се [[Национализам|национализмот]], интернационализмот, правото на глас на жените и еднаквоста, како и социо-економските и политичките политики на [[Париска комуна|Париската комуна]]. Многу од предавањата се фокусирале на доктрината на [[Карл Маркс]]. Во своите мемоари, револуционерната фигура, Николај Морозов, напишал дека Като Николаѕе, Машико Церетели и Гурамишвили можеле да се најдат како трио на речиси секој собир на меѓународната заедница во Женева или на француските комунисти. Откако ги завршила студиите по педагогија, Гурамишвили кратко живеела во Санкт Петербург, но била протерана од Русија поради нејзината поврзаност со Николај Михајловски и народниците.{{sfn|ჭილაძე|2003}} ==Кариера== [[File:Niko Nikoladze, a prominent Georgian statesman, with his family in 1902.jpg|thumb|300px|Олга со нејзиниот сопруг Нико и нивните ќерки во Алев (Савој, Франција). Фотографија од нивниот син [[Џорџ Николаѕе]], 1902 година]] По враќањето во Грузија во 1875 година, Гурамишвили почнала да работи во машката гимназија управувана од Јаков Гогебашвили. Првично, другите инструктори се спротивставиле на вработувањето на жена, но нејзиното образование наскоро почнало да добива восхитување. Приближно во исто време, Нико, кој живеел помеѓу Париз и Тифлис од 1871 година, основајќи и пишувајќи за голем број револуционерни периодични списанија, се вратил во Грузија. Откако предавал во гимназијата пет години, Гурамишвили заминала во 1880 година и го придружувала Нико кога бил уапсен и протеран во [[Ставрополски Крај|Ставропол]], иако не се воздржал од своите радикални издавачки активности.{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Mikaberidze|2015|p=499}} Во 1881 година, тие се преселиле во Санкт Петербург, иако не можеле да се венчаат. Разводот бил тежок процес во тој период и барал дозвола од Светиот синод. Нико и Земјанска формално се разделиле на почетокот на летото 1883 година, а на 29 јули, тој и Гурамишвили се венчале во црквата Кашвети во Тифлис. Следната година, нивната ќерка Русудан (1884–1981) била родена во Санкт Петербург.{{sfn|Karaulshchikov|Kinslow|Lyandres|2017}} Во 1886 или 1887 година, семејството се преселило во Диди Џихаиши,{{sfn|ჭილაძე|2003}}{{sfn|Abzianidze|2012|p=36}}{{sfn|Lyandres|2014|p=44}} во регионот Имерети во западна Грузија. Гурамишвили отворила училиште за девојки кое вовело нови методи на настава, доведувајќи учители од Тифлис за да помогнат во унапредувањето на нејзините идеи. Една од нив била Нино Ткешелашвили, која ја ангажирала како учителка по руски јазик.{{sfn|Mchedlishvili|2012}} Другите деца на двојката, Ѓорѓи (1888–1931) и Тамар (1892–1939) биле родени во тоа време.{{sfn|Mikaberidze|2015|pp=498–499}}{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}} Во 1894 година, таа отворила женска гимназија, која се фокусирала на земјоделските науки. Откако довела свилени црви од [[Лион]], Франција, таа ги подучувала своите ученици свиларство, како и машинско плетење и ткаење. Подоцна истата година, тие се преселиле во Поти, каде Нико бил градоначалник до 1912 година. Додека живееле во Поти, Гурамишвили продолжила да се фокусира на образованието, служејќи како претседател на училишниот одбор.{{sfn|Abzianidze|2012|p=41}} До 1916 година, Нико работела во [[Санкт Петербург]], откако се вработила во одборот на „Рускаја волија“, водечко левоориентирано списание. Кога започнала [[Февруарска револуција|Февруарската револуција]], семејството веднаш го поддржало создавањето на Привремениот комитет на Државната дума и двете ќерки почнале да работат како телефонски оператори за новото советско раководство.{{sfn|Lyandres|2014|p=36}} Напролет, Нико и Гурамишвили се вратиле во Тифлис, каде што тој станал еден од основачите на Националната демократска партија.{{sfn|Siharulidze|2010}} На 5 септември, Русудан го напуштила новопреименуваниот Петроград со својот син за да се врати во семејниот дом во Диди Џихаиши и да ги избегне превирањата на револуцијата. Таа почнала да работи како наставничка во гимназијата што ја основала нејзината мајка. Кога Грузија ја стекнала својата независност во 1918 година, Нико станал член на Уставотворното собрание и бил на таа функција до 1921 година. Кога Советите ја нападнале Грузија, и семејството се преселило во [[Лондон]] три години, пред да се врати во Тифлис, каде што Нико починал во 1928 година.{{sfn|Lyandres|2014|pp=44, 46}} ==Смрт и наследство== Гурамишвили починала на 24 мај 1940 година во Тбилиси. Во 1957 година, нејзините останки биле преместени во Пантеонот на Мтацминда каде што бил погребан нејзиниот сопруг Нико. Таа е запаметена како една од првите Грузијки кои студирале во странство и вовеле педагогија во Грузија. Повеќе од 7.000 од писмата што ги размениле Гурамишвили и Николаѕе биле зачувани и се чуваат во архива во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]]. Мал дел од нив бил објавен како პიშუ ტებე од И. А. Мески. Во 2018 година, Градскиот совет на Тбилиси преименувал дел од улицата Теодор Афанасиев во округот Исани во нејзина чест.{{sfn|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} Нејзината ќерка Русудан станала [[Хемија|хемичарка]] и се омажила за рускиот историчар Михаил Полиевктов. Ѓорѓи станал добро познат [[Математика|математичар]]. Тамар, академик, [[Физиологија|физиолог]] и една од првите жени во Грузија што учествувала на меѓународни спортски настани, се омажила за еден од колегите на Ѓорѓи, Николоз Мускелишвили.{{sfn|O'Connor|Robertson|2018}}{{sfn|Natsvlishvili|2015|p=20}} == Наводи == === Цитати === {{Наводи|30em}} === Библиографија === {{refbegin|30em}} *{{cite magazine |last1=Abzianidze |first1=Zaza |title=The Architect of Future Georgia |url=https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |date=February 2012 |magazine=Modi to Georgia |publisher=Publishing House Modi Ltd. |location=Tbilisi, Georgia |oclc=1003149930 |pages=36–41 |access-date=10 October 2019 |archive-date=16 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220516235616/https://issuu.com/moditogeorgia/docs/modi_issuu |url-status=dead }} *{{cite web |last1=ბიბილეიშვილი |first1=ლია |title=ოლგა გურამიშვილი |url=https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |date=11 February 2010 |website=Burusi |publisher=თენგიზ ვერულავა, M.D. |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170712143114/https://burusi.wordpress.com/2010/11/02/nikoladze/ |archive-date=12 July 2017 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili |postscript=. Blog is edited by Tengiz Verulava, editor of the scientific peer-reviewed journals ''Health Policy and Insurance'' and ''Cardiology, Cardiac Surgery – Prevention, Communication''.}} *{{cite web |last1=ჩიხლაძე |first1=ნინო |title=ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძე (1855–1940) |url=http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |website=nateba.websail.net |publisher=ქალების ინიციატივა თანასწორობისათვის |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929223126/http://nateba.websail.net/biographies/73-guramishvili-nikoladzisa |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Olga Guramishvili-Nikoladze (1855–1940) |url-status=usurped |date=1976}} *{{cite web |last1=ჭილაძე |first1=თინა |title=ნიკოლაძეთა ოჯახის ქალები |url=http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |website=bu.org.ge |publisher=[[Tbilisi State University]] |access-date=3 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002232254/http://www.bu.org.ge/x1190?page=1&tab=2 |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Women of the Nikoladze Family |date=2003 |id=Niko Nikoladze 160: Anniversary Collection, MFN: 68783, p=78-84}} *{{cite book |last=Hewitt |first=George |title=Georgian: A Learner's Grammar |url=https://books.google.com/books?id=30B-AgAAQBAJ&pg=PA283 |edition=2nd |year=2005 |publisher=[[Routledge]] |location=London, England |isbn=978-1-134-31658-8}} *{{cite web |last1=Karaulshchikov |first1=Taras |last2=Kinslow |first2=Kenneth |last3=Lyandres |first3=Natasha |title=Polievktov-Nikoladze Family Papers |url=https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |website=[[Hesburgh Library]] |publisher=[[University of Notre Dame]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011194608/https://archivesspace.library.nd.edu/repositories/3/resources/1598 |archive-date=11 October 2019 |location=Notre Dame, Indiana |date=2017 |id=collection #MSE/REE 0001}} *{{cite book |last=Lyandres |first=Semion |title=The Fall of Tsarism: Untold Stories of the February 1917 Revolution |url=https://books.google.com/books?id=cTATDAAAQBAJ&pg=PA11 |date=2014 |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford, United Kingdom |isbn=978-0-19-871348-7}} *{{cite web |last1=Mchedlishvili |first1=David A. |title=საქართველოს ბიოგრაფიულ ლექსიკონში: ნინო ტყეშელაშვილი |url=http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |website=nplg.gov.ge |publisher=[[National Parliamentary Library of Georgia]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190929222116/http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/00005810/ |archive-date=29 September 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Georgian Biographical Dictionary: Nino Tkeshelashvili |date=2012}} *{{cite web |last1=მელაშვილი |first1=თამთა |title=ციურიხელი გოგოები: მე-19 საუკუნის ქართველი სტუდენტების კვალდაკვალ |url=http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |website=[[Heinrich-Böll-Stiftung]] |publisher=Heinrich-Böll-Stiftung South Caucasus Regional Office |access-date=9 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191002235237/http://feminism-boell.org/ka/2015/06/03/ciurixeli-gogoebi-me-19-saukunis-kartveli-studentebis-kvaldakval |archive-date=2 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |language=Georgian |trans-title=Zürich Girls: Following in the Footsteps of 19th-Century Georgian Students |date=3 June 2015}} *{{cite book |last=Mikaberidze |first=Alexander |title=Historical Dictionary of Georgia |url=https://books.google.com/books?id=JNNQCgAAQBAJ&pg=PA499 |edition=2nd |date=2015 |publisher=[[Rowman & Littlefield Publishers]] |location=Lanham, Maryland |isbn=978-1-4422-4146-6}} *{{cite journal |last1=Natsvlishvili |first1=Paata |title=Was the "Unknown French Boy" in 1900 actually from Georgia? |journal=[[Journal of Olympic History]] |date=March 2015 |volume=23 |issue=3 |pages=20–26 |url=http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |access-date=13 October 2019 |publisher=International Society of Olympic Historians |location=London |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310200950/http://isoh.org/wp-content/uploads/2015/03/309.pdf |archive-date=10 March 2018 |issn=1085-5165}} *{{cite web |last1=O'Connor |first1=John J. |last2=Robertson |first2=Edmund F. |title=Nikoloz Muskhelishvili |url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |website=MacTutor History of Mathematics Archive |publisher=School of Mathematics and Statistics [[University of St Andrews]] |access-date=11 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191011181720/http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Biographies/Muskhelishvili.html |archive-date=11 October 2019 |location=St Andrews, Fife, Scotland |date=September 2018}} *{{cite news |last1=Siharulidze |first1=Madona |title=Regular Political Errors or Fear of Loss of Power? – Part One |url=https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |newspaper=[[Georgian Journal]] |access-date=12 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012161728/https://www.georgianjournal.ge/society/152-regular-political-errors-or-fear-of-loss-of-power-part-one-.html |archive-date=12 October 2019 |location=Tbilisi, Georgia |date=23 September 2010}} *{{cite news |ref={{harvid|''Legislative Herald of Georgia''|2018}} |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=ქ.თბილისში, ისნის რაიონში, თეოდორე აფანასიევის ქუჩის მონაკვეთისთვის საზოგადო მოღვაწის ოლღა გურამიშვილი-ნიკოლაძის სახელის მინიჭების შესახებ |url=https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |access-date=12 October 2019 |newspaper=Legislative Herald of Georgia |publisher=Ministry of Justice of Georgia |date=25 May 2018 |location=Tbilisi, Georgia |archive-url=https://web.archive.org/web/20191012225805/https://matsne.gov.ge/ka/document/view/4210433?publication=0 |archive-date=12 October 2019 |language=Georgian |trans-title=Concerning the Name of Public Figure Olga Guramishvili-Nikoladze for Theodore Afanasiev Street Section in Isani District, Tbilisi}} {{refend}} [[Категорија:Починати во 1940 година]] [[Категорија:Родени во 1855 година]] [[Категорија:Статии со извори на грузиски (ka)]] [[Категорија:Статии со текст на грузиски]] pl7s4shetxkj1lsiswxb3uno55fby7i Предлошка:Глумец/doc 10 1391186 5537307 2026-04-10T15:48:48Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow:... 5537307 wikitext text/x-wiki {{документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Опис на параметрите == * **име**: Името на личноста на македонски јазик. * **изворно_име**: Името на јазикот на кој личноста изворно твори (на пр. на англиски). Се прикажува во италик под сликата. * **слика**: Само името на податотеката (на пр. `Slika.jpg`). * **ширина**: Ширина на сликата (стандардно е без рамка). * **опис_на_слика**: Текст што ќе се појави под сликата. * **родено_име**: Целосното име на личноста при раѓање (доколку се разликува од „име“). * **датум_на_раѓање**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на раѓање и возраст}}. * **место_на_раѓање**: Градот и државата каде што е родена личноста. * **датум_на_смрт**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на смрт и возраст}}. * **место_на_смрт**: Градот и државата каде што починала личноста. * **државјанство**: Земјата чиј државјанин е личноста. * **занимање**: Главната професија (на пр. Глумец, Режисер). * **активни_години**: Периодот на активност (на пр. 2000 — денес). * **жанр**: Филмски жанрови во кои личноста е најпрепознатлива. * **награди**: Најзначајни филмски награди (Оскар, Златна палма и сл.). * **imdb_id**: Само бројниот дел од линкот на IMDb (на пр. за `nm0314514` внесете само `0314514`). * **автограф**: Слика од потписот на личноста. * **мрежно_место**: Официјална веб-страница на личноста. * **commons**: Името на категоријата на Ризницата (за автоматски линк). == Пример == <pre> {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }}</pre> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> cs436t6bl4cl213cwclgdc4wyyz8yls 5537308 5537307 2026-04-10T15:49:00Z Andrew012p 85224 5537308 wikitext text/x-wiki Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Опис на параметрите == * **име**: Името на личноста на македонски јазик. * **изворно_име**: Името на јазикот на кој личноста изворно твори (на пр. на англиски). Се прикажува во италик под сликата. * **слика**: Само името на податотеката (на пр. `Slika.jpg`). * **ширина**: Ширина на сликата (стандардно е без рамка). * **опис_на_слика**: Текст што ќе се појави под сликата. * **родено_име**: Целосното име на личноста при раѓање (доколку се разликува од „име“). * **датум_на_раѓање**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на раѓање и возраст}}. * **место_на_раѓање**: Градот и државата каде што е родена личноста. * **датум_на_смрт**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на смрт и возраст}}. * **место_на_смрт**: Градот и државата каде што починала личноста. * **државјанство**: Земјата чиј државјанин е личноста. * **занимање**: Главната професија (на пр. Глумец, Режисер). * **активни_години**: Периодот на активност (на пр. 2000 — денес). * **жанр**: Филмски жанрови во кои личноста е најпрепознатлива. * **награди**: Најзначајни филмски награди (Оскар, Златна палма и сл.). * **imdb_id**: Само бројниот дел од линкот на IMDb (на пр. за `nm0314514` внесете само `0314514`). * **автограф**: Слика од потписот на личноста. * **мрежно_место**: Официјална веб-страница на личноста. * **commons**: Името на категоријата на Ризницата (за автоматски линк). == Пример == <pre> {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }}</pre> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 9mzfphhui47zzn7bhix30z8dukox16i 5537309 5537308 2026-04-10T15:49:21Z Andrew012p 85224 5537309 wikitext text/x-wiki {[Потстраници за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Опис на параметрите == * **име**: Името на личноста на македонски јазик. * **изворно_име**: Името на јазикот на кој личноста изворно твори (на пр. на англиски). Се прикажува во италик под сликата. * **слика**: Само името на податотеката (на пр. `Slika.jpg`). * **ширина**: Ширина на сликата (стандардно е без рамка). * **опис_на_слика**: Текст што ќе се појави под сликата. * **родено_име**: Целосното име на личноста при раѓање (доколку се разликува од „име“). * **датум_на_раѓање**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на раѓање и возраст}}. * **место_на_раѓање**: Градот и државата каде што е родена личноста. * **датум_на_смрт**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на смрт и возраст}}. * **место_на_смрт**: Градот и државата каде што починала личноста. * **државјанство**: Земјата чиј државјанин е личноста. * **занимање**: Главната професија (на пр. Глумец, Режисер). * **активни_години**: Периодот на активност (на пр. 2000 — денес). * **жанр**: Филмски жанрови во кои личноста е најпрепознатлива. * **награди**: Најзначајни филмски награди (Оскар, Златна палма и сл.). * **imdb_id**: Само бројниот дел од линкот на IMDb (на пр. за `nm0314514` внесете само `0314514`). * **автограф**: Слика од потписот на личноста. * **мрежно_место**: Официјална веб-страница на личноста. * **commons**: Името на категоријата на Ризницата (за автоматски линк). == Пример == <pre> {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }}</pre> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 1if66uzy2ez3djdv0a2f2quvdk3ff0r 5537310 5537309 2026-04-10T15:49:33Z Andrew012p 85224 5537310 wikitext text/x-wiki {{Потстраници за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Опис на параметрите == * **име**: Името на личноста на македонски јазик. * **изворно_име**: Името на јазикот на кој личноста изворно твори (на пр. на англиски). Се прикажува во италик под сликата. * **слика**: Само името на податотеката (на пр. `Slika.jpg`). * **ширина**: Ширина на сликата (стандардно е без рамка). * **опис_на_слика**: Текст што ќе се појави под сликата. * **родено_име**: Целосното име на личноста при раѓање (доколку се разликува од „име“). * **датум_на_раѓање**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на раѓање и возраст}}. * **место_на_раѓање**: Градот и државата каде што е родена личноста. * **датум_на_смрт**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на смрт и возраст}}. * **место_на_смрт**: Градот и државата каде што починала личноста. * **државјанство**: Земјата чиј државјанин е личноста. * **занимање**: Главната професија (на пр. Глумец, Режисер). * **активни_години**: Периодот на активност (на пр. 2000 — денес). * **жанр**: Филмски жанрови во кои личноста е најпрепознатлива. * **награди**: Најзначајни филмски награди (Оскар, Златна палма и сл.). * **imdb_id**: Само бројниот дел од линкот на IMDb (на пр. за `nm0314514` внесете само `0314514`). * **автограф**: Слика од потписот на личноста. * **мрежно_место**: Официјална веб-страница на личноста. * **commons**: Името на категоријата на Ризницата (за автоматски линк). == Пример == <pre> {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }}</pre> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> sbcypeg2efsxw1j1x7tbo131ogcipdo 5537312 5537310 2026-04-10T15:49:50Z Andrew012p 85224 5537312 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Опис на параметрите == * **име**: Името на личноста на македонски јазик. * **изворно_име**: Името на јазикот на кој личноста изворно твори (на пр. на англиски). Се прикажува во италик под сликата. * **слика**: Само името на податотеката (на пр. `Slika.jpg`). * **ширина**: Ширина на сликата (стандардно е без рамка). * **опис_на_слика**: Текст што ќе се појави под сликата. * **родено_име**: Целосното име на личноста при раѓање (доколку се разликува од „име“). * **датум_на_раѓање**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на раѓање и возраст}}. * **место_на_раѓање**: Градот и државата каде што е родена личноста. * **датум_на_смрт**: Се препорачува употреба на предлошката {{tl|датум на смрт и возраст}}. * **место_на_смрт**: Градот и државата каде што починала личноста. * **државјанство**: Земјата чиј државјанин е личноста. * **занимање**: Главната професија (на пр. Глумец, Режисер). * **активни_години**: Периодот на активност (на пр. 2000 — денес). * **жанр**: Филмски жанрови во кои личноста е најпрепознатлива. * **награди**: Најзначајни филмски награди (Оскар, Златна палма и сл.). * **imdb_id**: Само бројниот дел од линкот на IMDb (на пр. за `nm0314514` внесете само `0314514`). * **автограф**: Слика од потписот на личноста. * **мрежно_место**: Официјална веб-страница на личноста. * **commons**: Името на категоријата на Ризницата (за автоматски линк). == Пример == <pre> {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }}</pre> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> f5jnkuwcqi44qcnascvi04mrj4kk6b7 5537313 5537312 2026-04-10T15:52:27Z Andrew012p 85224 5537313 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во италик под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели (стандардно е празно). |- | '''опис_на_слика''' || Текст кој го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосното име на личноста при раѓање. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ИД бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }} <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }}</pre> == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Професија на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Веб-страница", "description": "Официјален веб-сајт.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> sxqm7evaiar3uvypcatxh6ni5b61rxg 5537315 5537313 2026-04-10T15:56:00Z Andrew012p 85224 5537315 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во италик под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст кој го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосното име на личноста при раѓање. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ИД бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|Американско]] | занимање = [[Глумица]] | активни_години = 2000 — денес | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Професија на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Веб-страница", "description": "Официјален веб-сајт.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 9t31cqh2txtp51q7e6fmcs48jd5g0at 5537316 5537315 2026-04-10T15:59:36Z Andrew012p 85224 5537316 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во италик под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосното име на личноста при раѓање. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Веб-страница", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> drihy6b5f6tb3ar9gk9clxok3fuv96k 5537317 5537316 2026-04-10T16:00:22Z Andrew012p 85224 5537317 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во закосен наслов под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосното име на личноста при раѓање. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Веб-страница", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 8371kuee1cdict67jfrz8i9aqr3ms6u 5537318 5537317 2026-04-10T16:06:44Z Andrew012p 85224 5537318 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во закосен наслов под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосното име на личноста при раѓање. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Веб-страница", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> qly9g3cqybyuiro6nbz0uwlte8q6k9t 5537319 5537318 2026-04-10T16:09:08Z Andrew012p 85224 5537319 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во закосен наслов под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосното име на личноста при раѓање. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> eaf2slj8acamxs46odj6ysv2d6g825x 5537323 5537319 2026-04-10T16:23:01Z Andrew012p 85224 5537323 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограф = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во закосен наслов под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање на македонски јазик. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограф''' || Податотека со слика од автограф. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограф": { "label": "Автограф", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> b5x11dq0bgvgw5ohvrgehsn9uqn3tu9 5537338 5537323 2026-04-10T16:40:02Z Andrew012p 85224 5537338 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на изворниот јазик (се прикажува во закосен наслов под сликата). |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање на македонски јазик. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Податотека со слика од автограм. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 8g7zdc0kggw7ehbp48920c07vszlbu1 5537370 5537338 2026-04-10T17:47:18Z Andrew012p 85224 5537370 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името и презимето на личноста на нивниот изворен јазик. |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање на македонски јазик. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Податотека со слика од автограм. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> sr35vtvz829predonjoge1io8gcuaz5 5537371 5537370 2026-04-10T17:47:46Z Andrew012p 85224 5537371 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на личноста на нивниот изворен јазик. |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање на македонски јазик. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Податотека со слика од автограм. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> q84se08n2dwuy8l34fisyypeoiowvuz 5537376 5537371 2026-04-10T17:49:30Z Andrew012p 85224 5537376 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. |- | '''изворно_име''' || Името на личноста на нивниот изворен јазик. |- | '''слика''' || Името на сликата од Ризницата (на пр. `Example.jpg`). |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели (на пр. `230px`). |- | '''опис_на_слика''' || Текст што го опишува приказот на сликата. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање на македонски јазик. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање (користете {{tl|датум на раѓање и возраст}}). |- | '''место_на_раѓање''' || Место (град, држава) каде што е родена личноста. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт (користете {{tl|датум на смрт и возраст}}). |- | '''место_на_смрт''' || Место каде што починала личноста. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. |- | '''занимање''' || Занимање (глумец, режисер и сл.). |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. |- | '''жанр''' || Жанрови во кои личноста работи. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. |- | '''imdb_id''' || Само ID-бројот од IMDb (на пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Податотека со слика од автограм. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. |} == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата.", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете ја предлошката {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место на смрт.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство.", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројот од линкот на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> n80po8nwx5y4yrmxptwkv957x2xqqy9 5537390 5537376 2026-04-10T18:10:20Z Andrew012p 85224 5537390 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува во закосен наслов под сликата. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[File:]]). || Пр. `Slika.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Користете {{tl|датум на раѓање и возраст}} за живи личности. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Користете вики-линкови. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Користете {{tl|датум на смрт и возраст}}. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `2000 — 2015` или `1987—` (ако е сѐ уште активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете `<br>` за нови редови. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == Многу е важно правилно да се користат предлошките за датуми: * **За живи личности:** Во полето `датум_на_раѓање` ставете <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}</nowiki></code>. * **За починати личности:** # Во полето `датум_на_раѓање` ставете го само датумот или предлошката <code><nowiki>{{датум на раѓање|ГГГГ|ММ|ДД}}</nowiki></code> (без „и возраст“). # Во полето `датум_на_смрт` ставете <code><nowiki>{{датум на смрт и возраст|ГГГГ_смрт|ММ_смрт|ДД_смрт|ГГГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}</nowiki></code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} за живи личности.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Користете {{датум на смрт и возраст|ГГГГ|ММ|ДД|ГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}.", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> mi7j9zst5xo6sclcggze7rygea3whwu 5537391 5537390 2026-04-10T18:12:42Z Andrew012p 85224 5537391 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува во закосен наслов под сликата. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[File:]]). || Пр. `Slika.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Користете {{tl|датум на раѓање и возраст}} за живи личности. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Користете вики-линкови. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Користете {{tl|датум на смрт и возраст}}. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `2000 — 2015` или `1987—` (ако е сѐ уште активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете `<br>` за нови редови. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == Многу е важно правилно да се користат предлошките за датуми: * '''За живи личности''': Во полето `датум_на_раѓање` ставете <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}</nowiki></code>. * '''За починати личности''': # Во полето `датум_на_раѓање` ставете го само датумот или предлошката <code><nowiki>{{датум на раѓање|ГГГГ|ММ|ДД}}</nowiki></code> (без „и возраст“). # Во полето `датум_на_смрт` ставете <code><nowiki>{{датум на смрт и возраст|ГГГГ_смрт|ММ_смрт|ДД_смрт|ГГГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}</nowiki></code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} за живи личности.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Користете {{датум на смрт и возраст|ГГГГ|ММ|ДД|ГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}.", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> jc80cm87p1yfetrar8siesnis3s9vfv 5537394 5537391 2026-04-10T18:14:54Z Andrew012p 85224 5537394 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува во закосен наслов под сликата. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[File:]]). || Пр. `Slika.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Користете {{tl|датум на раѓање и возраст}} за живи личности. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Користете вики-линкови. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Користете {{tl|датум на смрт и возраст}}. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `2000 — 2015` или `1987—` (ако е сѐ уште активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нови редови. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == Многу е важно правилно да се користат предлошките за датуми: * '''За живи личности''': Во полето `датум_на_раѓање` ставете <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}}</nowiki></code>. * '''За починати личности''': # Во полето `датум_на_раѓање` ставете го само датумот или предлошката <code><nowiki>{{датум на раѓање|ГГГГ|ММ|ДД}}</nowiki></code> (без „и возраст“). # Во полето `датум_на_смрт` ставете <code><nowiki>{{датум на смрт и возраст|ГГГГ_смрт|ММ_смрт|ДД_смрт|ГГГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}</nowiki></code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} за живи личности.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Користете {{датум на смрт и возраст|ГГГГ|ММ|ДД|ГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}.", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 1ibfo9l5j2pbsvll97y58s0lro9nw3e 5537395 5537394 2026-04-10T18:16:11Z Andrew012p 85224 /* Упатство за датуми */ 5537395 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува во закосен наслов под сликата. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[File:]]). || Пр. `Slika.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Користете {{tl|датум на раѓање и возраст}} за живи личности. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Користете вики-линкови. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Користете {{tl|датум на смрт и возраст}}. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `2000 — 2015` или `1987—` (ако е сѐ уште активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нови редови. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == Многу е важно правилно да се користат предлошките за датуми за автоматско пресметување на возраста. * '''За живи личности''': ** ''Автоматски:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> (ќе прикаже: 11 ноември 1974 (возр. 51)) ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Автоматски (препорачано):'' # Во `датум_на_раѓање` ставете <code><nowiki>{{датум на раѓање|1930|1|20}}</nowiki></code> (без „и возраст“). # Во `датум_на_смрт` ставете <code><nowiki>{{датум на смрт и возраст|1993|1|20|1930|1|20}}</nowiki></code> (првите три се за смртта, вторите три за раѓањето). ** ''Рачно:'' # Во `датум_на_раѓање` напишете <code>20 јануари 1930</code>. # Во `датум_на_смрт` напишете <code>20 јануари 1993 (на 63-годишна возраст)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} за живи личности.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Користете {{датум на смрт и возраст|ГГГГ|ММ|ДД|ГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}.", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> pq6yh7cucqehp4lhr4xw6u0ni0zs7by 5537396 5537395 2026-04-10T18:17:00Z Andrew012p 85224 /* Упатство за датуми */ 5537396 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува во закосен наслов под сликата. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[File:]]). || Пр. `Slika.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Користете {{tl|датум на раѓање и возраст}} за живи личности. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Користете вики-линкови. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Користете {{tl|датум на смрт и возраст}}. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `2000 — 2015` или `1987—` (ако е сѐ уште активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нови редови. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == Многу е важно правилно да се користат предлошките за датуми за автоматско пресметување на возраста. * '''За живи личности''': ** ''Автоматски:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> (ќе прикаже: 11 ноември 1974 (возр. 51)) ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Автоматски (препорачано):'' # Во `датум_на_раѓање` ставете <code><nowiki>{{датум на раѓање|1930|1|20}}</nowiki></code> (без „и возраст“). # Во `датум_на_смрт` ставете <code><nowiki>{{датум на смрт и возраст|1993|1|20|1930|1|20}}</nowiki></code> (првите три се за смртта, вторите три за раѓањето). ** ''Рачно:'' # Во `датум_на_раѓање` напишете <code>20 јануари 1930</code>. # Во `датум_на_смрт` напишете <code>20 јануари 1993 (возр. 63)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} за живи личности.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Користете {{датум на смрт и возраст|ГГГГ|ММ|ДД|ГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}.", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 8ry8d3fti6xg35crlzfa9e1pk0ox5gi 5537398 5537396 2026-04-10T18:18:33Z Andrew012p 85224 /* Упатство за датуми */ 5537398 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува во закосен наслов под сликата. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[File:]]). || Пр. `Slika.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Користете {{tl|датум на раѓање и возраст}} за живи личности. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Користете вики-линкови. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Користете {{tl|датум на смрт и возраст}}. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `2000 — 2015` или `1987—` (ако е сѐ уште активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нови редови. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == Многу е важно правилно да се користат предлошките за датуми за автоматско пресметување на возраста. * '''За живи личности''': ** ''Автоматски:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> (ќе прикаже: 11 ноември 1974 (51 г.)) ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Автоматски (препорачано):'' # Во `датум_на_раѓање` ставете <code><nowiki>{{датум на раѓање|1930|1|20}}</nowiki></code> (без „и возраст“). # Во `датум_на_смрт` ставете <code><nowiki>{{датум на смрт и возраст|1993|1|20|1930|1|20}}</nowiki></code> (првите три се за смртта, вторите три за раѓањето). * ''Рачно:'' # Во `датум_на_раѓање` напишете <code>20 јануари 1930</code>. # Во `датум_на_смрт` напишете <code>20 јануари 1993 (возр. 63)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "Користете {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} за живи личности.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Користете {{датум на смрт и возраст|ГГГГ|ММ|ДД|ГГ_раѓање|ММ_раѓање|ДД_раѓање}}.", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 05k60g3v9hotp95otliazwb3d4i6e5k 5537406 5537398 2026-04-10T18:39:36Z Andrew012p 85224 5537406 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности (два начини)''': # **Начин А (автоматска возраст):** <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> # **Начин Б (текстуален):** <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code> * '''За починати личности''': # **Датум на раѓање:** Користете го само датумот без возраст, пр. <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # **Датум на смрт:** Користете ја предлошката <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}}</nowiki></code> и додадете ја рачно возраста во мали загради: <code><nowiki>{{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> mj6tx84kj083qvd8pmjeeu1cwbxrs3r 5537408 5537406 2026-04-10T18:43:04Z Andrew012p 85224 5537408 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # **Датум на раѓање:** <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # **Датум на смрт:** <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' # **Датум на раѓање:** <code>3 април 1924</code>. # **Датум на смрт:** <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> dlhu6h4iwagxppts9si6r7623y1p0qt 5537410 5537408 2026-04-10T18:44:09Z Andrew012p 85224 5537410 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # **Датум на раѓање:** <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # **Датум на смрт:** <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. * ''Рачно:'' # **Датум на раѓање:** <code>3 април 1924</code>. # **Датум на смрт:** <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> mbl1qd5dkvdxdkn20ztu6o85s2kvvjy 5537411 5537410 2026-04-10T18:44:33Z Andrew012p 85224 Отповикана преработката [[Special:Diff/5537410|5537410]] на [[Special:Contributions/Andrew012p|Andrew012p]] ([[User talk:Andrew012p|разговор]]) 5537411 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # **Датум на раѓање:** <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # **Датум на смрт:** <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' # **Датум на раѓање:** <code>3 април 1924</code>. # **Датум на смрт:** <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> dlhu6h4iwagxppts9si6r7623y1p0qt 5537424 5537411 2026-04-10T19:00:25Z Andrew012p 85224 5537424 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # **Датум на раѓање:** <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # **Датум на смрт:** <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' # Датум на раѓање: <code>3 април 1924</code>. # Датум на смрт: <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> r0giekm9vpfi7gaxvvh6g81vqd4vmhr 5537426 5537424 2026-04-10T19:00:51Z Andrew012p 85224 5537426 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка-инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # Датум на раѓање: <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # Датум на смрт: <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' # Датум на раѓање: <code>3 април 1924</code>. # Датум на смрт: <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> rr7b5w18arqb3oc1rmai6ez64xfbqvr 5537439 5537426 2026-04-10T19:14:55Z Andrew012p 85224 5537439 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # Датум на раѓање: <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # Датум на смрт: <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' # Датум на раѓање: <code>3 април 1924</code>. # Датум на смрт: <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> l1kytyfirxaezj0kjxc7s6ej8pwlx6k 5537442 5537439 2026-04-10T19:17:09Z Andrew012p 85224 5537442 wikitext text/x-wiki {{Потстраница за документација}} Оваа предлошка инфокутија е наменета за статии за личности поврзани со филмската уметност — глумци, режисери, сценаристи и сл. == Употреба == Копирајте го кодот подолу во статијата и пополнете ги соодветните параметри. <pre style="overflow: auto;"> {{Глумец | име = | изворно_име = | слика = | ширина = | опис_на_слика = | родено_име = | датум_на_раѓање = | место_на_раѓање = | датум_на_смрт = | место_на_смрт = | државјанство = | занимање = | активни_години = | жанр = | награди = | imdb_id = | автограм = | мрежно_место = | commons = }}</pre> == Параметри == {| class="wikitable" ! Параметар !! Опис !! Напомена |- | '''име''' || Името на личноста на македонски јазик. || Задолжително. |- | '''изворно_име''' || Името на нивниот изворен јазик. || Се прикажува закосено под името. |- | '''слика''' || Името на податотеката (без [[Податотека:]]). || Пр. `Actor.jpg`. |- | '''ширина''' || Ширина на сликата во пиксели. || Стандардно: `230px`. |- | '''опис_на_слика''' || Краток текст под сликата. || Пр. „Личноста во 2024 година“. |- | '''родено_име''' || Целосно име при раѓање на македонски јазик. || Само ако е различно од основното. |- | '''датум_на_раѓање''' || Датум на раѓање на личноста. || Погледнете го „Упатството за датуми“. |- | '''место_на_раѓање''' || Град и држава на раѓање. || Може да се користи {{tl|роден во}}. |- | '''датум_на_смрт''' || Датум на смрт на личноста. || Се пополнува само ако е починат. |- | '''место_на_смрт''' || Град и држава на смрт. || Може да се користи {{tl|починал во}}. |- | '''државјанство''' || Земја чиј државјанин е личноста. || Пр. `[[САД|американско]]`. |- | '''занимање''' || Професија (глумец, режисер и сл.). || Пр. `[[глумец]]`. |- | '''активни_години''' || Период на активна кариера. || Пр. `1987 — 2015` или `2000—` (ако сѐ уште е активен). |- | '''жанр''' || Филмски жанрови. || Пр. `драма, комедија`. |- | '''награди''' || Најзначајни филмски награди. || Користете <code><nowiki><br></nowiki></code> за нов ред. |- | '''imdb_id''' || ID-бројот од IMDb-страницата. || Само бројките (пр. `0314514`). |- | '''автограм''' || Слика од потписот на личноста. || Податотека од Ризницата. |- | '''мрежно_место''' || Официјална веб-страница. || Пр. `[https://site.com site.com]`. |} == Упатство за датуми == * '''За живи личности''': ** ''Преку предлошка:'' <code><nowiki>{{датум на раѓање и возраст|1974|11|11}}</nowiki></code> или <code><nowiki>{{роден на|11|ноември|1974}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' Можете едноставно да напишете <code>11 ноември 1974</code>. * '''За починати личности''': ** ''Преку предлошка:'' # Датум на раѓање: <code><nowiki>{{роден на|3|април|1924}}</nowiki></code>. # Датум на смрт: <code><nowiki>{{починал на|1|јули|2004}} {{мали|(возр. 80)}}</nowiki></code>. ** ''Рачно:'' # Датум на раѓање: <code>3 април 1924</code>. # Датум на смрт: <code>1 јули 2004 (возр. 80)</code>. == Пример == {{Глумец | име = Лорен Џерман | изворно_име = Lauren German | слика = Lauren German 2015.jpg | опис_на_слика = Лорен Џерман (2015) | родено_име = Лорен Кристина Џерман | датум_на_раѓање = {{датум на раѓање и возраст|1978|11|29}} | место_на_раѓање = [[Хантингтон Бич]], [[Калифорнија]], [[САД]] | државјанство = [[САД|американско]] | занимање = [[глумица]] | активни_години = 2000— | imdb_id = 0314514 }} == TemplateData == <templatedata> { "params": { "име": { "label": "Име", "description": "Име на личноста на македонски јазик.", "type": "string", "required": true }, "изворно_име": { "label": "Изворно име", "description": "Име на јазикот на потекло (на пр. Lauren German).", "type": "string" }, "слика": { "label": "Слика", "description": "Име на податотеката (без [[File:]]).", "type": "wiki-file-name" }, "ширина": { "label": "Ширина", "description": "Ширина на сликата (стандардно 230px).", "type": "string" }, "опис_на_слика": { "label": "Опис на слика", "description": "Краток опис под сликата.", "type": "string" }, "родено_име": { "label": "Родено име", "description": "Целосно име при раѓање на македонски јазик.", "type": "string" }, "датум_на_раѓање": { "label": "Датум на раѓање", "description": "За живи: {{датум на раѓање и возраст|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{роден на|Д|М|Г}}.", "type": "string" }, "место_на_раѓање": { "label": "Место на раѓање", "description": "Град и држава на раѓање.", "type": "string" }, "датум_на_смрт": { "label": "Датум на смрт", "description": "Датум на смрт (ако е починат).", "type": "string" }, "место_на_смрт": { "label": "Место на смрт", "description": "Место каде починала личноста.", "type": "string" }, "државјанство": { "label": "Државјанство", "description": "Земја на државјанство (пр. [[САД|американско]]).", "type": "string" }, "занимање": { "label": "Занимање", "description": "Занимање на личноста.", "type": "string" }, "активни_години": { "label": "Активни години", "description": "Година на почеток и крај на кариера.", "type": "string" }, "жанр": { "label": "Жанр", "description": "Филмски жанрови.", "type": "string" }, "награди": { "label": "Награди", "description": "Најважни филмски награди.", "type": "string" }, "imdb_id": { "label": "IMDb ID", "description": "Само бројниот дел од ID-то на IMDb.", "type": "number" }, "автограм": { "label": "Автограм", "description": "Слика од потпис.", "type": "wiki-file-name" }, "мрежно_место": { "label": "Мрежно место", "description": "Официјална веб-страница.", "type": "url" }, "commons": { "label": "Ризница", "description": "Име на категоријата на Ризницата.", "type": "string" } }, "description": "Инфокутија за филмски дејци (глумци, режисери итн.)", "format": "block" } </templatedata> <includeonly> [[Категорија:Предлошки за инфокутии]] [[Категорија:Филмски предлошки]] </includeonly> 2mqeoayi7jfj1cb79m3x3ss3875mfzq Крстополе 0 1391187 5537348 2026-04-10T16:50:37Z SpectralWiz 106165 Создадена страница со: {{Инфокутија Место во Грција |name_local=Σταυρούπολη |image_skyline=Stavroupoli, Greece - panoramio - stathop.jpg |caption_skyline=Поглед на селото |image_map={{ПолКарта|Грција Скеча | ширина = | опис = <center>Местоположба на Крстополе во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] и областа Источна... 5537348 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Грција |name_local=Σταυρούπολη |image_skyline=Stavroupoli, Greece - panoramio - stathop.jpg |caption_skyline=Поглед на селото |image_map={{ПолКарта|Грција Скеча | ширина = | опис = <center>Местоположба на Крстополе во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] и областа [[Источна Македонија и Тракија]]</center> | релјефна = | натпис = Крстополе | натпис_гол = | положба = | позадина = | бележник = | бележник_гол = | врска = | ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 11 | ГШ_сек = 56 | ГШ_прав = N | ГД_степ = 24 | ГД_мин = 42 | ГД_сек = 23 | ГД_прав = E }} |periph=[[Источна Македонија и Тракија]] |periphunit=[[Скеча (округ)|Скечански]] |municipality=[[Скеча (општина)|Скеча]] |municunit=Крстополе |lat_deg=41 |lat_min=12 |lon_deg=24 |lon_min=42 |elevation=110 |population_as_of=2021 |population=373 }} '''Крстополе''' или '''Крсто Поле''', '''Крстопол''' (во минатото: '''Ениќој''', '''Ени Ќој'''; {{Langx|el|Σταυρούπολη}}, ''Ставруполи''; до 1920 г. ''Γενή'' ''Κιόι'', ''Гени Ќој''<ref name=":I">{{нмс|url=https://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/168821|title=Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας|publisher=Πανδέκτης: Name Changes of Settlements in Greece|access-date=10 април 2026}}</ref>) — мало гратче во [[Скеча (округ)|Скечанско]], [[Западна Тракија]], денес во општината [[Скеча (општина)|Скеча]] на [[Скеча (округ)|истоимениот округ]]{{efn|Крстополе, како и целата поранешна општина Крстополе, до 1923 г. спаѓало во Драмскиот округ, но со наредба од 24.11.1923, Вл. в/к бр. 349/ 1923 е одвоено од Драма и приклучено кон Скечанскиот округ.|name="Драма"}} во областа [[Источна Македонија и Тракија]], [[Грција]]. Населението брои 373 жители (2021). == Географија и местоположба == Селото се наоѓа 52 км источно од [[Драма (град)|Драма]] и 36 км северозападно од [[Скеча]], во мала котлина покрај реката [[Места]], на нејзината лева страна, на надморска височина од 110 м.'''<ref name=":1">{{НМЕМ|дел=I|страници=161-162}}</ref>''' Сместено е во подножјето на [[Западни Родопи|Западните Родопи]], близу до реката Дермен, лева притока на Места.<ref>{{Генштаб}}</ref> Низ Крстополе минува државниот пат [[Државен пат 14 (Грција)|ЕО14]] ([[Драма]]–[[Скеча]]), а во непосредна близина и железничката пруга [[Солун]]-[[Дедеагач]] со сопствена [[ЖС „Крстополе“|железничка станица]].'''<ref name=":1" />''' == Историја == === Во Отоманското Царство === [[Податотека:Nedyalko Kilev, Shteryu Georgiev, Atanas Tropchov.JPG|лево|мини|Неделко Килев, Штерју Георгиев, непознат и Атанас Тропчов (Тропчев) во [[Чепеларе]], 1899 г.]] Во подробен регистар на санџакот Паша од 1569–70 г. даночно обврзаното население на Ениќој и маалото [[Габрово (Скечанско)|Габрово]], се наведува вака: 3 неженети муслимани, 59 христијански семејства, 168 неженети христијани и 3 вдовици.<ref name="Митринов 151">{{cite journal|last=Митринов|first=Георги|authorlink=|year=2018|title=Българското възрожденско църковно-историческо наследство в Беломорието. ΙΙ. Надписи на икони и плащаници|url=https://ibl.bas.bg/izvestiya/wp-content/uploads/2019/01/IZVESTIA-IBE-XXXI-137-161-Mitrinov.pdf|format=|journal=Известия на Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“|location=София|publisher=Българска академия на науките|volume=XXXI|issue=|pages=151-152|doi=|id=|accessdate=|coauthors=|month=|lang-hide=|lang=}}</ref> Кон крајот на XIX век Крстополе било големо македонско село во Скечанската Каза на [[Ѓумурџински Санџак|Ѓумурџинскиот Санџак]]. [[Тодор Симовски]] погрешно го посочува целото тогашно население како [[Турци|турско]].'''<ref name=":1" />''' Според некои извори, покрај христијаните, во Крстополе се населиле и бегалци од неколку околни исламизирани села: од [[Брештене]] <small>(Ис Јорен)</small>, [[Скеча (округ)|Скечанско]], и од Чејлик, [[Муратли]] и [[Мунчино]], [[Саришабанско]].<ref>Вулев, Г. Село Кръсто поле, Еникьой, Ксантийско. С., 1972, с. 16-17.</ref> Во 1870 г. во Крстополе било отворено бугарско училиште. Од 1870–1874 г. во него предавал даскал [[Јаков Змејковиќ]] од с. [[Вруток]], [[Полошка Котлина|Полошко]].<ref>{{Citation|title=Родопски будители|url=http://www.librarysm.com/Downloads/rodopbut.ppt|accessdate=2011-02-28|archivedate=2015-10-18|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018065634/http://www.librarysm.com/Downloads/rodopbut.ppt}}</ref> Во текот на учебната 1909/1910 г. наставниот кадар броел 7 лица, а имало 194 ученици распоредени во 4 одделенија и 3 паралелки. Еден од наставниците бил писателот Дамјан Калфов, кој предавал во селото во периодот 1907–1910 г.<ref name=":0">{{Георгиев Трифонов 12|250}}</ref> Летото 1900 г. [[Тодор Халчев]] основал и раководел револуционерн комитет на [[ВМОРО]] во Крстополе, во кои учествувале неговите браќа Васил и Атанас, како и [[Неделко Килев]], Димитар Бечиров, Штерју Георгиев (Гочев), Иван Белков, Михаил Палатев, Петар Херов, Михаил Караџов, Георги Матинов, Георги Бодуров, Штерју Керезов, Стамат Бечов, Александар Вулев, Кирјак Чулбуров, Сава Гочев, Тодор Бечиров, Сава Колцев, Нашо Вулев и други.<ref>{{Караманджуков|165}}</ref> Во селото имало 30 [[гркомански]] куќи, коишто до одреден степен ја ограничувале револуционерната активност.<ref>{{Караманджуков|173}}</ref> До 1909 г. Крстополе имало околу 300 куќи, од кои 220 [[Бугарската егзархија|егзархиски]], 50 [[Цариградска патријаршија|патријаршиски]] и 30 муслимански. Главен поминок на населението било [[Тутунарство|тутунарството]].<ref name=":0" /> Според статистиката на [[Љубомир Милетиќ]], во 1912 г. Крстополе било едно од двете македонски христијански села во Скечанската Каза. За двете села [[Габрово (Скечанско)|Габрово]] и Ениќој, Милетиќ посочува население од 600 [[Бугарска егзархија|егзархиски]] семејства.<ref>{{БИМ}}</ref><ref name=":2">{{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/bmark/lm_tr/index.html|title=Разорението на тракийскитѣ българи прѣзъ 1913 година|last=Милетичъ|first=Л.|publisher=Българска академия на наукитѣ. Държавна печатница|year=1918|location=София|pages=299}}</ref> === Во Грција === [[Податотека:Stavroupoli-deserted-house.jpg|мини|Напуштена куќа во Крстополе (1990)]] Во [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]] во 1912 г. селото е окупирано од бугарска војска. По [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] во 1913 г. истото е припоено кон Грција. Таа година Крстополе броело 2.137 жители.'''<ref name=":1" />''' Дел од жителите избегале во [[Смољан (област)|Пашмаклиско]], плашејќи се од истребување од страна на околното турско население, а дел заминал за градот [[Скеча]], кој влегол во рамките на [[Царството Бугарија]]. Весникот „Трговски светилник“ известува дека до летото 1914 г., меѓу многуте бегалци во Скеча, имало 166 семејства со 865 членови од Ени Ќој (''Ени Кьой'') {{Крат|т.е.|то ест}} од Крстополе.<ref>''„Търговски фар“'', бр. 573, 22 юни 1914 г., Заселването на бежанците от Мала Азия, Тракия и Македония</ref> По отстапувањето на [[Западна Тракија]] по крајот на [[Првата светска војна]] (1918), Македонците од Крстополе повторно биле принудени да се преселат, упатувајќи се на север кон Бугарија.<ref>Вулев, Георги. Село Кръстополе, Еникьой, Ксантийско. София, 1972, стр. 101-102.</ref> Во 1920 г. селото е преименувано во ''Ставруполи'' (Σταυρούπολη).<ref name=":I" /> Во 1923 г. сите муслимани се иселени во [[Турција]] по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]]. На нивно место се доведени 277 бегалски семејства (вкупно 1.121 бегалец) од разни места во [[Мала Азија]], [[Понд]] и [[Источна Тракија]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://stavrakoudis.econ.uoi.gr/deth/to/73211901-stavroupolis.html|title=Προέλευση προσφύγων που εγκαταστάθηκαν στoν οικισμό: Σταυρούπολις|accessdate=10 април 2026}}</ref> но и семејства од небегалско потекло.<ref name=":1" /> Во 1940 г. Крстополе е евидентирано со 3.108 жители, од кои 2.213 од машки пол, што значи дека во оваа бројка биле пресметани и припадниците на овде стациопираниот воен полк на жандармериската поткоманда со повеќе од 1.300 души. Со наредба бр. 107 од 26 септември 1946 г. Крстополе добило статус на градска општина, со вкупна површина од {{Км2|94,5}}.'''<ref name=":1" />''' За време на [[Втората светска војна]], од 1941 г. селото е одново окупирано од бугарски единици. На 1 септември 1941 г., со исполнување на наредба на тогашниот Министерски совет на [[Царство Бугарија]], кај селото е основан логорот „[[Крсто Поле (логор)|''Ениќој'']]“ или „''Крстополе''“, во документи именуван како ''Населба на Државна сигурност № 2''. Во логорите власта претежно праќала дејци од [[Бугарска комунистичка партија|БКП]], [[ВМРО (Обединета)]] и други противници на власта на [[Богдан Филов]]. Логорот исто така имало улога во [[Холокаустот]] со нејзиното интернирање на лица од [[Евреи|еврејско потекло]].<ref>[http://www.lostbulgaria.com/?cat=161 Архивни снимки]</ref> == Стопанство == Населепието, покрај други дејности, претежно се занимава со земјоделство. Главни производи се [[памук]], [[тутун]], [[жито]] и други земјоделски производи, а делумно се занимава и со [[сточарство]]. За потребите на месното и околното население, во Крстополе постојат повеќе трговски и занаетчиски дуќани,'''<ref name=":1" />''' == Население == {{Пописи-ЕМ|3.108|1.386|1.375|1.282|1.216|901|832|536|373}} == Општествени установи == * Пошта * Полициска станица * Околиски суд == Културни и природни знаменитости == '''Цркви''' * [[Црква „Св. Благовештение“ - Крстополе|Црква „Св. Благовештение“]] — главна селска црква, подигната во 1858 г. * [[Црква „Св. Архангели“ - Крстополе|Црква „Св. Архангели“]] '''Параклиси''' * „Св. Недела“ * „Св. Димитриј“ == Личности == '''Родени во Крстополе''' * [[Александар Вулев]] (?–1906) — револцуионер од ВМОРО * [[Гаврил Караоланов]] — револуционер и општественик * [[Георги Чалбуров]] (1896–1960) — трговец и општественик во Бугарија * [[Неделко Килев]] (1882–1944) — револцуионер од ВМОРО * [[Тодор Халчев]] (1867–?) — револцуионер од ВМОРО '''По потекло од Крстополе''' * [[Катерина Сакеларопулу]] (р. 1956) — поранешна [[Претседател на Грција|претседателка]] на [[Грција]] == Поврзано == * [[Крсто Поле (логор)|Крстополе (логор)]] — [[концентрационен логор]] од времето на [[Втората светска војна]] == Наводи == {{Наводи}} ;Забелешки {{notelist}} {{Скеча}} [[Категорија:Скеча (општина)]] 6p9ckxzobjbqqy5hb5bcux3xqefqwba Категорија:Југословенски Македонци 14 1391188 5537356 2026-04-10T17:16:41Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: {{info|Оваа категорија ги вклучува Македонците по народност кои биле граѓани на Југославија (1918–1992).}} [[Категорија:Народи и народности во СФРЈ|Македонци]] [[Категорија:Македонци|Југославија]] 5537356 wikitext text/x-wiki {{info|Оваа категорија ги вклучува Македонците по народност кои биле граѓани на Југославија (1918–1992).}} [[Категорија:Народи и народности во СФРЈ|Македонци]] [[Категорија:Македонци|Југославија]] aghwoaq7hzcfmtugctb8guow3qchyy9 Меморијал (друштво) 0 1391189 5537357 2026-04-10T17:18:33Z Тиверополник 1815 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1347970249|Memorial (society)]]“ 5537357 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) е меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 510eu8ua7ls9blmz5jv1wu0gx57k5y2 5537363 5537357 2026-04-10T17:33:45Z Тиверополник 1815 /* Мисија и активности */ 5537363 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) е меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. ===Ден на сеќавање=== Московскиот Меморијал бил меѓу организациите што ги убедиле руските власти да ја следат долгогодишната дисидентска традиција на одбележување на 30 октомври секоја година,<ref>[https://chronicle-of-current-events.com/2016/11/05/political-prisoners-day-30-october-1974-33-1/ "Political prisoner's day, 30 October 1974", ''A Chronicle of Current Events'' (33.1), 10 December 1974] ''A Chronicle of Current Events, chronicle-of-current-events.com''.</ref> претворајќи го во официјален [[Ден на сеќавање на жртвите на политичките репресии]]. Во текот на следните триесет години овој датум беше прифатен низ цела Русија: до 2016 година годишни настани се одржувале на 30 октомври на 103 од 411 гробни места и меморијални локации вклучени на мрежната страницата „Руски некрополи“.<ref>[https://en.mapofmemory.org/22-17 For example, the Bolsheromanovka village memorial in Siberia's Altai Region] ''en.mapofmemory.org''</ref> Меморијал работел на законот „За рехабилитација на жртвите на политичките репресии“.<ref>{{Cite web|last=Bocharova|first=Svetlana|date=27 March 2013|title=Память, говори! Чем занимается "Мемориал" — организация, которую тщательно проверяет Генпрокуратура|trans-title=Memory, speak! What does Memorial do – an organisation that is carefully monitored by the Prosecutor General's Office|url=https://lenta.ru/articles/2013/03/27/memory/|access-date=29 December 2021|website=[[Лента.ру]]|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|title=Мемориал – Реабилитация жертв политических репрессий|trans-title=Memorial – Rehabilitation of victims of political repression|url=https://memo.ru/ru-ru/history-of-repressions-and-protest/rehabilitation/|access-date=29 December 2021|website=memo.ru|language=ru}}</ref> ===Истражување и образование=== Во текот на своето постоење, а особено од 2012 година, Меѓународното друштво Меморијал го проширил опсегот на своите активности. Денес тие ги вклучуваат проектот [[Последна адреса]] и, следејќи го примерот на Берлин и неговите екскурзии и изложби „[[Топографија на теророт]]“, друштвото организира слични образовни иницијативи за советската ера во Москва и други руски градови.<ref>[https://en.mapofmemory.org/62-04 "The Victims of War and Repression complex, Ryazan (Central Russia)", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[https://en.mapofmemory.org/24-03 "Korkino village (Siberia), burial of Great Terror victims", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref> ====Архиви и онлајн база на податоци==== Во 2005 година, базата на податоци на Меморијал содржела записи за повеќе од 1.300.000 жртви на политичка репресија во Советскиот Сојуз.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html FAQ about Memorial] ''www.rightlivelihood.org '' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929083632/http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html |date=29 September 2007 }}</ref> Првично издадена како [[Компактен диск|CD]], до 2020 година петтото издание на базата било достапно онлајн и содржело над три милиони записи за лица кои биле стрелани, затворени или депортирани во советскиот период.<ref name=VPTitU /> Друг проект е базата на податоци „Отворен список“, создаден на неколку јазици од поранешниот Советски Сојуз (руски, украински, грузиски и белоруски) за да ги охрабри роднините и потомците на стреланите, затворените и депортираните да придонесат со информации за жртвите и нивните семејства.<ref>[https://openlist.wiki/ The Open List database] (in Russian, Ukrainian, Georgian, and Belarusian). ''openlist.wiki''</ref> Ова ги проширило изворите на информации надвор од досиејата за поединци што ги воделе советските безбедносни служби или полицијата. Архивите на Меморијал биле користени од историчари како Британецот [[Орландо Фајџес]].<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm|title=Stalin's new status in Russia|date=27 December 2008|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> ====Училишни програми==== Од 1999 година, Меморијал организирал годишен натпревар за ученици од средните училишта на тема „Поединецот и историјата: Русија во 20 век“. Секоја година се добиваат меѓу 1.500 и 2.000 трудови. Авторите на 40-те најдобри трудови се поканети во Москва да присуствуваат на специјална училишна академија и церемонија за доделување награди. Жирито во минатото било предводено од Ото Сигурд, [[Светлана Алексиевич]] и [[Лудмила Улицкаја]]. До денес се објавени 26 збирки со наградените трудови: повеќето од нив може да се најдат на мрежната страница „Лекции од историјата“.<ref>[https://web.archive.org/web/20210724021925/https://urokiistorii.ru/school_competition "Results of 22nd annual schools competition", Lessons of History] (in Russian) ''urokiistorii.ru''</ref> ====Катинските масакри==== Меморијал имал посебна полска програма предводена од [[Александар Гурјанов]].<ref>{{cite web |url= https://www.wilsoncenter.org/person/alexander-guryanov |title= Alexander Guryanov |last= |first= |date= 2020 |website= |publisher= wilsoncenter.org |access-date= 2024-06-20|quote=}}</ref> Заедно со полскиот [[KARTA Center]], полската програма на Меморијал ги истражувала [[Катински масакр|масовните погубувања]] на речиси 22.000 полски воени офицери и војници, полицајци, службеници, интелектуалци и други, извршени по наредба на Сталин од страна на [[НКВД]] во [[Катинска шума|Катин]], [[Харков]], [[Киев]] и веројатно во близина на [[Минск]] во април и мај 1940 година. Резултатот од ова истражување се четири публикации за убиствата, сите уредени од Гурјанов: еден том за Катин, каде што службеници на НКВД убиле најмалку 4.400 офицери од редовната армија и резервни офицери; и три тома за Калинин, каде што биле стрелани 6.300 полицајци, затворски чувари и граничари. Двата наслови содржат вовед за злосторството и ексхумациите, како и список на жртвите со биограм и фотографија, каде што е достапно. Тие се засноваат на аналогни полски публикации, но вклучуваат дополнителни информации за Катинскиот масакр и проширени биограми. Четирите публикации се: Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Катин. Спомен-книга на полските воени заробеници – Заробеници од логорот на НКВД Козелск, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2015)),<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Katyni. Kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Kozelskogo lagera NKVD, rasstrelannykh po resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Катыни. Книга памяти польских военнопленных - узников Козельского лагеря НКВД, расстрелянных по решению Политбюро ЦК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title=Those Killed in Katyn. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Kozelsk NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Central Committee of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |url= https://www.memo.ru/media/uploads/2022/01/21/killed_in_katyn.pdf |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Zvenia |page= |isbn=978-5-78700-123-5}}</ref> со 4 415 биограми на жртвите. Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Калинин, погребани во Медное. Спомен-книга на полски воени заробеници – Затвореници од логорот Осташков на Советскиот НКВД, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2019 година))<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Kalinine, zakhoroneny v Mednom. kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Ostashskogo lagera NKVD SSSR, Passtrelannykh po Resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title= Those Killed in Kalinin, buried in Mednoye. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Ostashkov Soviet NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Politburo of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Memorial |page= |isbn= 978-5-6041921-4-6}}</ref> * Том 1, „Биограмите на полските воени заробеници. A–L“<ref>{{cite web |url= https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom1_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Том 1. Биограммы военнопленных : А-Л |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> *Том 2, „Биограмите на полските воени заробеници. M–Ya“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom2_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 2. Биограммы польских военнопленных. М-Я |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> * Том 3, „Што знаеме за Медное“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdfubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom3_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 3. Что мы знаем о Медном |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> Двата наслови биле претставени на 17 септември, на датумот на годишнината од [[Инвазија на Полска (1939)|Советската инвазија на Полска]]: книгата за Катин во 2015 година, по повод 75-годишнината; и трите тома за Медное на 80-годишнината, во 2019 година. Меморијал планирал да го продолжи проектот и да објави том за Катинскиот масакр извршен во регионалната управа на НКВД во Харков, меѓутоа настаните по 2019 година (пандемијата на [[КОВИД-19]] и политиката што ја водела Руската Федерација по нејзината [[Руска инвазија на Украина|инвазија на Украина]], вклучувајќи го и затворањето на Меморијал) го направиле тоа невозможно заклучно со 2024 година. ====Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“==== [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 8sdyr3gf6nkacabejbplk16elzysx01 5537369 5537363 2026-04-10T17:44:11Z Тиверополник 1815 /* Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“ */ 5537369 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) е меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. ===Ден на сеќавање=== Московскиот Меморијал бил меѓу организациите што ги убедиле руските власти да ја следат долгогодишната дисидентска традиција на одбележување на 30 октомври секоја година,<ref>[https://chronicle-of-current-events.com/2016/11/05/political-prisoners-day-30-october-1974-33-1/ "Political prisoner's day, 30 October 1974", ''A Chronicle of Current Events'' (33.1), 10 December 1974] ''A Chronicle of Current Events, chronicle-of-current-events.com''.</ref> претворајќи го во официјален [[Ден на сеќавање на жртвите на политичките репресии]]. Во текот на следните триесет години овој датум беше прифатен низ цела Русија: до 2016 година годишни настани се одржувале на 30 октомври на 103 од 411 гробни места и меморијални локации вклучени на мрежната страницата „Руски некрополи“.<ref>[https://en.mapofmemory.org/22-17 For example, the Bolsheromanovka village memorial in Siberia's Altai Region] ''en.mapofmemory.org''</ref> Меморијал работел на законот „За рехабилитација на жртвите на политичките репресии“.<ref>{{Cite web|last=Bocharova|first=Svetlana|date=27 March 2013|title=Память, говори! Чем занимается "Мемориал" — организация, которую тщательно проверяет Генпрокуратура|trans-title=Memory, speak! What does Memorial do – an organisation that is carefully monitored by the Prosecutor General's Office|url=https://lenta.ru/articles/2013/03/27/memory/|access-date=29 December 2021|website=[[Лента.ру]]|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|title=Мемориал – Реабилитация жертв политических репрессий|trans-title=Memorial – Rehabilitation of victims of political repression|url=https://memo.ru/ru-ru/history-of-repressions-and-protest/rehabilitation/|access-date=29 December 2021|website=memo.ru|language=ru}}</ref> ===Истражување и образование=== Во текот на своето постоење, а особено од 2012 година, Меѓународното друштво Меморијал го проширил опсегот на своите активности. Денес тие ги вклучуваат проектот [[Последна адреса]] и, следејќи го примерот на Берлин и неговите екскурзии и изложби „[[Топографија на теророт]]“, друштвото организира слични образовни иницијативи за советската ера во Москва и други руски градови.<ref>[https://en.mapofmemory.org/62-04 "The Victims of War and Repression complex, Ryazan (Central Russia)", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[https://en.mapofmemory.org/24-03 "Korkino village (Siberia), burial of Great Terror victims", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref> ====Архиви и онлајн база на податоци==== Во 2005 година, базата на податоци на Меморијал содржела записи за повеќе од 1.300.000 жртви на политичка репресија во Советскиот Сојуз.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html FAQ about Memorial] ''www.rightlivelihood.org '' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929083632/http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html |date=29 September 2007 }}</ref> Првично издадена како [[Компактен диск|CD]], до 2020 година петтото издание на базата било достапно онлајн и содржело над три милиони записи за лица кои биле стрелани, затворени или депортирани во советскиот период.<ref name=VPTitU /> Друг проект е базата на податоци „Отворен список“, создаден на неколку јазици од поранешниот Советски Сојуз (руски, украински, грузиски и белоруски) за да ги охрабри роднините и потомците на стреланите, затворените и депортираните да придонесат со информации за жртвите и нивните семејства.<ref>[https://openlist.wiki/ The Open List database] (in Russian, Ukrainian, Georgian, and Belarusian). ''openlist.wiki''</ref> Ова ги проширило изворите на информации надвор од досиејата за поединци што ги воделе советските безбедносни служби или полицијата. Архивите на Меморијал биле користени од историчари како Британецот [[Орландо Фајџес]].<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm|title=Stalin's new status in Russia|date=27 December 2008|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> ====Училишни програми==== Од 1999 година, Меморијал организирал годишен натпревар за ученици од средните училишта на тема „Поединецот и историјата: Русија во 20 век“. Секоја година се добиваат меѓу 1.500 и 2.000 трудови. Авторите на 40-те најдобри трудови се поканети во Москва да присуствуваат на специјална училишна академија и церемонија за доделување награди. Жирито во минатото било предводено од Ото Сигурд, [[Светлана Алексиевич]] и [[Лудмила Улицкаја]]. До денес се објавени 26 збирки со наградените трудови: повеќето од нив може да се најдат на мрежната страница „Лекции од историјата“.<ref>[https://web.archive.org/web/20210724021925/https://urokiistorii.ru/school_competition "Results of 22nd annual schools competition", Lessons of History] (in Russian) ''urokiistorii.ru''</ref> ====Катинските масакри==== Меморијал имал посебна полска програма предводена од [[Александар Гурјанов]].<ref>{{cite web |url= https://www.wilsoncenter.org/person/alexander-guryanov |title= Alexander Guryanov |last= |first= |date= 2020 |website= |publisher= wilsoncenter.org |access-date= 2024-06-20|quote=}}</ref> Заедно со полскиот [[KARTA Center]], полската програма на Меморијал ги истражувала [[Катински масакр|масовните погубувања]] на речиси 22.000 полски воени офицери и војници, полицајци, службеници, интелектуалци и други, извршени по наредба на Сталин од страна на [[НКВД]] во [[Катинска шума|Катин]], [[Харков]], [[Киев]] и веројатно во близина на [[Минск]] во април и мај 1940 година. Резултатот од ова истражување се четири публикации за убиствата, сите уредени од Гурјанов: еден том за Катин, каде што службеници на НКВД убиле најмалку 4.400 офицери од редовната армија и резервни офицери; и три тома за Калинин, каде што биле стрелани 6.300 полицајци, затворски чувари и граничари. Двата наслови содржат вовед за злосторството и ексхумациите, како и список на жртвите со биограм и фотографија, каде што е достапно. Тие се засноваат на аналогни полски публикации, но вклучуваат дополнителни информации за Катинскиот масакр и проширени биограми. Четирите публикации се: Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Катин. Спомен-книга на полските воени заробеници – Заробеници од логорот на НКВД Козелск, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2015)),<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Katyni. Kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Kozelskogo lagera NKVD, rasstrelannykh po resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Катыни. Книга памяти польских военнопленных - узников Козельского лагеря НКВД, расстрелянных по решению Политбюро ЦК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title=Those Killed in Katyn. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Kozelsk NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Central Committee of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |url= https://www.memo.ru/media/uploads/2022/01/21/killed_in_katyn.pdf |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Zvenia |page= |isbn=978-5-78700-123-5}}</ref> со 4 415 биограми на жртвите. Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Калинин, погребани во Медное. Спомен-книга на полски воени заробеници – Затвореници од логорот Осташков на Советскиот НКВД, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2019 година))<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Kalinine, zakhoroneny v Mednom. kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Ostashskogo lagera NKVD SSSR, Passtrelannykh po Resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title= Those Killed in Kalinin, buried in Mednoye. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Ostashkov Soviet NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Politburo of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Memorial |page= |isbn= 978-5-6041921-4-6}}</ref> * Том 1, „Биограмите на полските воени заробеници. A–L“<ref>{{cite web |url= https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom1_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Том 1. Биограммы военнопленных : А-Л |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> *Том 2, „Биограмите на полските воени заробеници. M–Ya“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom2_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 2. Биограммы польских военнопленных. М-Я |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> * Том 3, „Што знаеме за Медное“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdfubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom3_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 3. Что мы знаем о Медном |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> Двата наслови биле претставени на 17 септември, на датумот на годишнината од [[Инвазија на Полска (1939)|Советската инвазија на Полска]]: книгата за Катин во 2015 година, по повод 75-годишнината; и трите тома за Медное на 80-годишнината, во 2019 година. Меморијал планирал да го продолжи проектот и да објави том за Катинскиот масакр извршен во регионалната управа на НКВД во Харков, меѓутоа настаните по 2019 година (пандемијата на [[КОВИД-19]] и политиката што ја водела Руската Федерација по нејзината [[Руска инвазија на Украина|инвазија на Украина]], вклучувајќи го и затворањето на Меморијал) го направиле тоа невозможно заклучно со 2024 година. ====Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“==== Во раните години на 21 век, Меморијал во [[Санкт Петербург]] работел на создавање на музејот „''Виртуелен Гулаг''“ со цел да ги обедини истражувањата и архивите од целиот поранешен [[Советски Сојуз]] и да го одбележи и документира постоењето на Гулагот и животите на неговите затвореници.<ref name=Times1 /> Попречен од заплената во 2008 година во Санкт Петербург на голем дел од материјалите врз кои се темелел проектот (види {{section link||Прогони}} за дополнителни информации), и соочен со потребата за ажурирање на информациите (и технологијата), било одлучено да се создаде карта на гробните места, гробиштата и меморијалните локации низ Русија. Започната на руски јазик во 2016 година,<ref>[https://mapofmemory.org/ «Карта Памяти: Некрополь террора и Гулага»] (''tr. "Memory Map: Necropolis of Terror and Gulag"'') launched 2016. ''mapofmemory.org''</ref> верзијата на англиски јазик, „''Руски некропол на теророт и Гулагот''“, следела во август 2021 година.<ref>[https://en.mapofmemory.org/ "Russia's Necropolis of Terror and the Gulag" (in English)] launched 2021.</ref> Овој ресурс документира над 400 локации, од кои некои датираат уште од [[руската граѓанска војна]], наведувајќи ја нивната состојба на зачуваност, спомениците и церемониите, како и дали имаат заштитен статус. Тој ги вклучува местата на масовни погубувања од [[Сталинови чистки|Големата чистка]] како што е [[Красни Бор (Карелија)|Красни Бор]], напуштените гробишта на Гулагот, како и 138 гробишта на „специјалните“ населби во кои биле депортирани десетици илјади „[[Декулакизација|декулакизирани]]“ селски семејства, а потоа и Полјаци, Литванци и други.<ref>[https://en.mapofmemory.org/context "Those who did not return: An overview", Russia's Necropolis] 2021. ''en.mapofmemory.org''</ref> Во Ковалевските шуми близу Санкт Петербург, Меморијал се обидел да изгради Национален меморијален музејски комплекс за да ги одбележи 4.500 жртви кои биле убиени и закопани таму за време на [[Црвен терор|Црвениот терор]].<ref>[https://en.mapofmemory.org/47-01 "Kovalyovsky Woods memorial cemetery", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[http://www.opendemocracy.net/od-russia/catriona-bass/national-museum-to-victims-of-stalinist-repression-words-not-deeds Catriona Bass, "A national museum to the victims of Stalinist repression: words not deeds?"] opendemocracy.net, 5 November 2010.</ref> Работниците на Меморијал ги откриле телата во 2002 година. Меморијален комплекс веќе постои на местото на масовни убиства [[Сандармох]] (1937–1938) во Карелија,<ref>[https://en.mapofmemory.org/10-09 "The Sandarmokh Memorial complex", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref> благодарение на напорите на [[Јуриј А. Дмитриев]]. Во јули 1997 година, заедничка експедиција на друштвата Меморијал од Санкт Петербург и Карелија, предводена од Дмитриев, Ирина Флиге и Вениамин Јофе, открила 236 заеднички гробници кои содржеле тела на најмалку 6.000 жртви на сталинистичките [[Чистки на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз|чистки]], погубени во 1937 и 1938 година. Во 2016 година, руската влада се обидела да ја ревидира оваа верзија, тврдејќи дека меѓу загинатите имало советски воени заробеници стрелани од финските окупатори во периодот 1941–1944. Претставниците на Меморијал ги оспориле и мотивите зад ова тврдење и наводните нови докази што требало да го поддржат.<ref>[https://dmitrievaffair.com/who-wants-to-rewrite-sandarmokh/ Anna Yarovaya, "Who wants to rewrite Sandarmokh"], 7x7: Horizontal Russia website (English translation) ''dmitrievaffair.com''</ref> ====„Хроника на тековните настани“ (1968–1982)==== Во 2008 година, Меморијал започнал со онлајн верзија на познатата {{lang|ru|[[самиздат]]}} публикација ''[[Хроника на тековните настани]]'', која била распространета во Советскиот Сојуз.<ref>[http://old.memo.ru/history/diss/chr/index.htm Khronika tekushchikh sobyty] (Хроника текущих событий, ''"Chronicle of current events"''), ''old.memo.ru''</ref> Објавувана во нерегуларни интервали во текот на годината, таа се ширела во машинописна форма ({{lang|ru|самиздат}}) во СССР од 1968 до 1983 година. Сите нејзини 63 изданија биле преведени на англиски јазик и објавени во странство.<ref>{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20161023222258/https://chronicleofcurrentevents.net/ ''A Chronicle of Current Events'']}}, April 1968 to June 1982 ''chronicleofcurrentevents.net''</ref> Западните набљудувачи и научници ја сметале за клучен извор на доверливи информации за човековите права во постсталинистичкиот Советски Сојуз. Лансирањето на онлајн верзијата се одржало во канцеларијата на Меморијал во Каретни. Присуствувале многу поранешни уредници на подземната публикација, вклучувајќи ги [[Сергеј Ковалев]] и [[Александар Лавут]]. ===Медиуми=== Меморијал финансирал или помогнал во создавање на различни публикации и филмови поврзани со човековите права. Ова го вклучува документарниот филм ''The Crying Sun'' (2007), кој се фокусира на селото Зумсој во [[Чеченија]] и борбата на неговите жители да го зачуваат својот културен идентитет во услови на воени напади и присилни исчезнувања од страна на руската армија и „герилските“ борци. Филмот во траење од 25 минути е продуциран во соработка со [[WITNESS]].<ref>{{cite web |url=http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |title=Friday Night 04.27.07 – Human Rights Advocacy in Chechnya: Job or Sacrifice? – 04.27.07 |work=www.16beavergroup.org |access-date=7 December 2008 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081120165312/http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |archive-date=20 November 2008 }}</ref> ==Меѓународен Меморијал надвор од Русија== '''Меѓународен Меморијал''' има ограноци во неколку европски земји.<ref name=MemoSandO /> Меморијал Германија е основан во 1993 година во [[Берлин]] за да ја поддржи организацијата во Русија. Со текот на времето станал независна организација за човекови права со седиште во Германија.<ref>{{Cite web|url=https://memorial.de/index.php/ueber-memorial/memorial-deutschland|title=MEMORIAL Deutschland|website=memorial.de}}</ref> Меморијал Италија функционира од 2004 година.<ref>[http://www.memorialitalia.it/ Memorial Italia] ''www.memorialitalia.it'', accessed 31 December 2021</ref> Меморијал Белгија е основан во 2007 година.<ref>[https://adcmemorial.org/ Memorial Anti-Discrimination Centre (Brussels)] ''adcmemorial.org'', accessed 31 December 2021</ref> Подоцна, ограноци на Меѓународен Меморијал биле основани и во Чешка (2016)<ref>[http://memorial-czechia.cz/cs Memorial Česká republika] ''memorial-czechia.cz'', accessed 31 December 2021</ref> и најново, француски огранок бил формиран во април 2020 година.<ref>[http://memorial-france.org/ Association Mémorial France] ''memorial-france.org'', accessed 31 December 2021</ref> Во источна и јужна Украина, организациите Меморијал основани во доцниот советски период останале поврзани со руската мрежа. Значаен центар за работа и со историски материјали и со современи прашања за човековите права е [[Харковска група за заштита на човековите права|Харковската група за заштита на човековите права]], придружна организација од февруари 1989 година, која денес го води порталот „Човекови права во Украина“.<ref>[https://khpg.org/en/ The Kharkiv Human Rights Protection Group] (in English), ''khpg.org''.</ref> За време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|Руската инвазија на Украина]], Меморијал, покрај судбината на жртвите на [[Протести против руско-украинската војна (2022)|политичката репресија во современа Русија]], исто така ги проучува судбините на [[Воени заробеници во Руско-украинската војна (2022–денес)|украинските воени заробеници]].<ref>[https://memopzk.org/figurant/batog-evgenij-aleksandrovich/ Батог Евгений Александрович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/grazhdanin-ukrainy-osuzhdyon-v-rostove-na-donu-za-uchastie-v-terroristicheskoj-organizaczii/ Гражданин Украины осуждён в Ростове-на-Дону за участие в террористической организации]</ref><ref>[https://memopzk.org/figurant/perepelicza-ivan-ivanovich/ Перепелица Иван Иванович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/my-schitaem-politzaklyuchyonnymi-ukrainskih-voennyh-iz-48-go-otdelnogo-shturmovogo-batalona-imeni-nomana-chelebidzhihana/ Мы считаем политзаключёнными украинских военных из 48-го отдельного штурмового батальона имени Номана Челебиджихана]</ref> ==Награди и номинации== [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 0j34g7vq69k3zr1jiuwahghvwsqqjry 5537384 5537369 2026-04-10T18:03:55Z Тиверополник 1815 /* Награди и номинации */ 5537384 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) е меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. ===Ден на сеќавање=== Московскиот Меморијал бил меѓу организациите што ги убедиле руските власти да ја следат долгогодишната дисидентска традиција на одбележување на 30 октомври секоја година,<ref>[https://chronicle-of-current-events.com/2016/11/05/political-prisoners-day-30-october-1974-33-1/ "Political prisoner's day, 30 October 1974", ''A Chronicle of Current Events'' (33.1), 10 December 1974] ''A Chronicle of Current Events, chronicle-of-current-events.com''.</ref> претворајќи го во официјален [[Ден на сеќавање на жртвите на политичките репресии]]. Во текот на следните триесет години овој датум беше прифатен низ цела Русија: до 2016 година годишни настани се одржувале на 30 октомври на 103 од 411 гробни места и меморијални локации вклучени на мрежната страницата „Руски некрополи“.<ref>[https://en.mapofmemory.org/22-17 For example, the Bolsheromanovka village memorial in Siberia's Altai Region] ''en.mapofmemory.org''</ref> Меморијал работел на законот „За рехабилитација на жртвите на политичките репресии“.<ref>{{Cite web|last=Bocharova|first=Svetlana|date=27 March 2013|title=Память, говори! Чем занимается "Мемориал" — организация, которую тщательно проверяет Генпрокуратура|trans-title=Memory, speak! What does Memorial do – an organisation that is carefully monitored by the Prosecutor General's Office|url=https://lenta.ru/articles/2013/03/27/memory/|access-date=29 December 2021|website=[[Лента.ру]]|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|title=Мемориал – Реабилитация жертв политических репрессий|trans-title=Memorial – Rehabilitation of victims of political repression|url=https://memo.ru/ru-ru/history-of-repressions-and-protest/rehabilitation/|access-date=29 December 2021|website=memo.ru|language=ru}}</ref> ===Истражување и образование=== Во текот на своето постоење, а особено од 2012 година, Меѓународното друштво Меморијал го проширил опсегот на своите активности. Денес тие ги вклучуваат проектот [[Последна адреса]] и, следејќи го примерот на Берлин и неговите екскурзии и изложби „[[Топографија на теророт]]“, друштвото организира слични образовни иницијативи за советската ера во Москва и други руски градови.<ref>[https://en.mapofmemory.org/62-04 "The Victims of War and Repression complex, Ryazan (Central Russia)", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[https://en.mapofmemory.org/24-03 "Korkino village (Siberia), burial of Great Terror victims", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref> ====Архиви и онлајн база на податоци==== Во 2005 година, базата на податоци на Меморијал содржела записи за повеќе од 1.300.000 жртви на политичка репресија во Советскиот Сојуз.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html FAQ about Memorial] ''www.rightlivelihood.org '' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929083632/http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html |date=29 September 2007 }}</ref> Првично издадена како [[Компактен диск|CD]], до 2020 година петтото издание на базата било достапно онлајн и содржело над три милиони записи за лица кои биле стрелани, затворени или депортирани во советскиот период.<ref name=VPTitU /> Друг проект е базата на податоци „Отворен список“, создаден на неколку јазици од поранешниот Советски Сојуз (руски, украински, грузиски и белоруски) за да ги охрабри роднините и потомците на стреланите, затворените и депортираните да придонесат со информации за жртвите и нивните семејства.<ref>[https://openlist.wiki/ The Open List database] (in Russian, Ukrainian, Georgian, and Belarusian). ''openlist.wiki''</ref> Ова ги проширило изворите на информации надвор од досиејата за поединци што ги воделе советските безбедносни служби или полицијата. Архивите на Меморијал биле користени од историчари како Британецот [[Орландо Фајџес]].<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm|title=Stalin's new status in Russia|date=27 December 2008|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> ====Училишни програми==== Од 1999 година, Меморијал организирал годишен натпревар за ученици од средните училишта на тема „Поединецот и историјата: Русија во 20 век“. Секоја година се добиваат меѓу 1.500 и 2.000 трудови. Авторите на 40-те најдобри трудови се поканети во Москва да присуствуваат на специјална училишна академија и церемонија за доделување награди. Жирито во минатото било предводено од Ото Сигурд, [[Светлана Алексиевич]] и [[Лудмила Улицкаја]]. До денес се објавени 26 збирки со наградените трудови: повеќето од нив може да се најдат на мрежната страница „Лекции од историјата“.<ref>[https://web.archive.org/web/20210724021925/https://urokiistorii.ru/school_competition "Results of 22nd annual schools competition", Lessons of History] (in Russian) ''urokiistorii.ru''</ref> ====Катинските масакри==== Меморијал имал посебна полска програма предводена од [[Александар Гурјанов]].<ref>{{cite web |url= https://www.wilsoncenter.org/person/alexander-guryanov |title= Alexander Guryanov |last= |first= |date= 2020 |website= |publisher= wilsoncenter.org |access-date= 2024-06-20|quote=}}</ref> Заедно со полскиот [[KARTA Center]], полската програма на Меморијал ги истражувала [[Катински масакр|масовните погубувања]] на речиси 22.000 полски воени офицери и војници, полицајци, службеници, интелектуалци и други, извршени по наредба на Сталин од страна на [[НКВД]] во [[Катинска шума|Катин]], [[Харков]], [[Киев]] и веројатно во близина на [[Минск]] во април и мај 1940 година. Резултатот од ова истражување се четири публикации за убиствата, сите уредени од Гурјанов: еден том за Катин, каде што службеници на НКВД убиле најмалку 4.400 офицери од редовната армија и резервни офицери; и три тома за Калинин, каде што биле стрелани 6.300 полицајци, затворски чувари и граничари. Двата наслови содржат вовед за злосторството и ексхумациите, како и список на жртвите со биограм и фотографија, каде што е достапно. Тие се засноваат на аналогни полски публикации, но вклучуваат дополнителни информации за Катинскиот масакр и проширени биограми. Четирите публикации се: Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Катин. Спомен-книга на полските воени заробеници – Заробеници од логорот на НКВД Козелск, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2015)),<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Katyni. Kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Kozelskogo lagera NKVD, rasstrelannykh po resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Катыни. Книга памяти польских военнопленных - узников Козельского лагеря НКВД, расстрелянных по решению Политбюро ЦК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title=Those Killed in Katyn. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Kozelsk NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Central Committee of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |url= https://www.memo.ru/media/uploads/2022/01/21/killed_in_katyn.pdf |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Zvenia |page= |isbn=978-5-78700-123-5}}</ref> со 4 415 биограми на жртвите. Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Калинин, погребани во Медное. Спомен-книга на полски воени заробеници – Затвореници од логорот Осташков на Советскиот НКВД, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2019 година))<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Kalinine, zakhoroneny v Mednom. kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Ostashskogo lagera NKVD SSSR, Passtrelannykh po Resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title= Those Killed in Kalinin, buried in Mednoye. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Ostashkov Soviet NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Politburo of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Memorial |page= |isbn= 978-5-6041921-4-6}}</ref> * Том 1, „Биограмите на полските воени заробеници. A–L“<ref>{{cite web |url= https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom1_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Том 1. Биограммы военнопленных : А-Л |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> *Том 2, „Биограмите на полските воени заробеници. M–Ya“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom2_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 2. Биограммы польских военнопленных. М-Я |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> * Том 3, „Што знаеме за Медное“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdfubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom3_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 3. Что мы знаем о Медном |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> Двата наслови биле претставени на 17 септември, на датумот на годишнината од [[Инвазија на Полска (1939)|Советската инвазија на Полска]]: книгата за Катин во 2015 година, по повод 75-годишнината; и трите тома за Медное на 80-годишнината, во 2019 година. Меморијал планирал да го продолжи проектот и да објави том за Катинскиот масакр извршен во регионалната управа на НКВД во Харков, меѓутоа настаните по 2019 година (пандемијата на [[КОВИД-19]] и политиката што ја водела Руската Федерација по нејзината [[Руска инвазија на Украина|инвазија на Украина]], вклучувајќи го и затворањето на Меморијал) го направиле тоа невозможно заклучно со 2024 година. ====Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“==== Во раните години на 21 век, Меморијал во [[Санкт Петербург]] работел на создавање на музејот „''Виртуелен Гулаг''“ со цел да ги обедини истражувањата и архивите од целиот поранешен [[Советски Сојуз]] и да го одбележи и документира постоењето на Гулагот и животите на неговите затвореници.<ref name=Times1 /> Попречен од заплената во 2008 година во Санкт Петербург на голем дел од материјалите врз кои се темелел проектот (види {{section link||Прогони}} за дополнителни информации), и соочен со потребата за ажурирање на информациите (и технологијата), било одлучено да се создаде карта на гробните места, гробиштата и меморијалните локации низ Русија. Започната на руски јазик во 2016 година,<ref>[https://mapofmemory.org/ «Карта Памяти: Некрополь террора и Гулага»] (''tr. "Memory Map: Necropolis of Terror and Gulag"'') launched 2016. ''mapofmemory.org''</ref> верзијата на англиски јазик, „''Руски некропол на теророт и Гулагот''“, следела во август 2021 година.<ref>[https://en.mapofmemory.org/ "Russia's Necropolis of Terror and the Gulag" (in English)] launched 2021.</ref> Овој ресурс документира над 400 локации, од кои некои датираат уште од [[руската граѓанска војна]], наведувајќи ја нивната состојба на зачуваност, спомениците и церемониите, како и дали имаат заштитен статус. Тој ги вклучува местата на масовни погубувања од [[Сталинови чистки|Големата чистка]] како што е [[Красни Бор (Карелија)|Красни Бор]], напуштените гробишта на Гулагот, како и 138 гробишта на „специјалните“ населби во кои биле депортирани десетици илјади „[[Декулакизација|декулакизирани]]“ селски семејства, а потоа и Полјаци, Литванци и други.<ref>[https://en.mapofmemory.org/context "Those who did not return: An overview", Russia's Necropolis] 2021. ''en.mapofmemory.org''</ref> Во Ковалевските шуми близу Санкт Петербург, Меморијал се обидел да изгради Национален меморијален музејски комплекс за да ги одбележи 4.500 жртви кои биле убиени и закопани таму за време на [[Црвен терор|Црвениот терор]].<ref>[https://en.mapofmemory.org/47-01 "Kovalyovsky Woods memorial cemetery", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[http://www.opendemocracy.net/od-russia/catriona-bass/national-museum-to-victims-of-stalinist-repression-words-not-deeds Catriona Bass, "A national museum to the victims of Stalinist repression: words not deeds?"] opendemocracy.net, 5 November 2010.</ref> Работниците на Меморијал ги откриле телата во 2002 година. Меморијален комплекс веќе постои на местото на масовни убиства [[Сандармох]] (1937–1938) во Карелија,<ref>[https://en.mapofmemory.org/10-09 "The Sandarmokh Memorial complex", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref> благодарение на напорите на [[Јуриј А. Дмитриев]]. Во јули 1997 година, заедничка експедиција на друштвата Меморијал од Санкт Петербург и Карелија, предводена од Дмитриев, Ирина Флиге и Вениамин Јофе, открила 236 заеднички гробници кои содржеле тела на најмалку 6.000 жртви на сталинистичките [[Чистки на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз|чистки]], погубени во 1937 и 1938 година. Во 2016 година, руската влада се обидела да ја ревидира оваа верзија, тврдејќи дека меѓу загинатите имало советски воени заробеници стрелани од финските окупатори во периодот 1941–1944. Претставниците на Меморијал ги оспориле и мотивите зад ова тврдење и наводните нови докази што требало да го поддржат.<ref>[https://dmitrievaffair.com/who-wants-to-rewrite-sandarmokh/ Anna Yarovaya, "Who wants to rewrite Sandarmokh"], 7x7: Horizontal Russia website (English translation) ''dmitrievaffair.com''</ref> ====„Хроника на тековните настани“ (1968–1982)==== Во 2008 година, Меморијал започнал со онлајн верзија на познатата {{lang|ru|[[самиздат]]}} публикација ''[[Хроника на тековните настани]]'', која била распространета во Советскиот Сојуз.<ref>[http://old.memo.ru/history/diss/chr/index.htm Khronika tekushchikh sobyty] (Хроника текущих событий, ''"Chronicle of current events"''), ''old.memo.ru''</ref> Објавувана во нерегуларни интервали во текот на годината, таа се ширела во машинописна форма ({{lang|ru|самиздат}}) во СССР од 1968 до 1983 година. Сите нејзини 63 изданија биле преведени на англиски јазик и објавени во странство.<ref>{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20161023222258/https://chronicleofcurrentevents.net/ ''A Chronicle of Current Events'']}}, April 1968 to June 1982 ''chronicleofcurrentevents.net''</ref> Западните набљудувачи и научници ја сметале за клучен извор на доверливи информации за човековите права во постсталинистичкиот Советски Сојуз. Лансирањето на онлајн верзијата се одржало во канцеларијата на Меморијал во Каретни. Присуствувале многу поранешни уредници на подземната публикација, вклучувајќи ги [[Сергеј Ковалев]] и [[Александар Лавут]]. ===Медиуми=== Меморијал финансирал или помогнал во создавање на различни публикации и филмови поврзани со човековите права. Ова го вклучува документарниот филм ''The Crying Sun'' (2007), кој се фокусира на селото Зумсој во [[Чеченија]] и борбата на неговите жители да го зачуваат својот културен идентитет во услови на воени напади и присилни исчезнувања од страна на руската армија и „герилските“ борци. Филмот во траење од 25 минути е продуциран во соработка со [[WITNESS]].<ref>{{cite web |url=http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |title=Friday Night 04.27.07 – Human Rights Advocacy in Chechnya: Job or Sacrifice? – 04.27.07 |work=www.16beavergroup.org |access-date=7 December 2008 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081120165312/http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |archive-date=20 November 2008 }}</ref> ==Меѓународен Меморијал надвор од Русија== '''Меѓународен Меморијал''' има ограноци во неколку европски земји.<ref name=MemoSandO /> Меморијал Германија е основан во 1993 година во [[Берлин]] за да ја поддржи организацијата во Русија. Со текот на времето станал независна организација за човекови права со седиште во Германија.<ref>{{Cite web|url=https://memorial.de/index.php/ueber-memorial/memorial-deutschland|title=MEMORIAL Deutschland|website=memorial.de}}</ref> Меморијал Италија функционира од 2004 година.<ref>[http://www.memorialitalia.it/ Memorial Italia] ''www.memorialitalia.it'', accessed 31 December 2021</ref> Меморијал Белгија е основан во 2007 година.<ref>[https://adcmemorial.org/ Memorial Anti-Discrimination Centre (Brussels)] ''adcmemorial.org'', accessed 31 December 2021</ref> Подоцна, ограноци на Меѓународен Меморијал биле основани и во Чешка (2016)<ref>[http://memorial-czechia.cz/cs Memorial Česká republika] ''memorial-czechia.cz'', accessed 31 December 2021</ref> и најново, француски огранок бил формиран во април 2020 година.<ref>[http://memorial-france.org/ Association Mémorial France] ''memorial-france.org'', accessed 31 December 2021</ref> Во источна и јужна Украина, организациите Меморијал основани во доцниот советски период останале поврзани со руската мрежа. Значаен центар за работа и со историски материјали и со современи прашања за човековите права е [[Харковска група за заштита на човековите права|Харковската група за заштита на човековите права]], придружна организација од февруари 1989 година, која денес го води порталот „Човекови права во Украина“.<ref>[https://khpg.org/en/ The Kharkiv Human Rights Protection Group] (in English), ''khpg.org''.</ref> За време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|Руската инвазија на Украина]], Меморијал, покрај судбината на жртвите на [[Протести против руско-украинската војна (2022)|политичката репресија во современа Русија]], исто така ги проучува судбините на [[Воени заробеници во Руско-украинската војна (2022–денес)|украинските воени заробеници]].<ref>[https://memopzk.org/figurant/batog-evgenij-aleksandrovich/ Батог Евгений Александрович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/grazhdanin-ukrainy-osuzhdyon-v-rostove-na-donu-za-uchastie-v-terroristicheskoj-organizaczii/ Гражданин Украины осуждён в Ростове-на-Дону за участие в террористической организации]</ref><ref>[https://memopzk.org/figurant/perepelicza-ivan-ivanovich/ Перепелица Иван Иванович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/my-schitaem-politzaklyuchyonnymi-ukrainskih-voennyh-iz-48-go-otdelnogo-shturmovogo-batalona-imeni-nomana-chelebidzhihana/ Мы считаем политзаключёнными украинских военных из 48-го отдельного штурмового батальона имени Номана Челебиджихана]</ref> ==Награди и номинации== Во 2004 година, Меморијалниот центар за човекови права (МЦЧП) станал меѓу четирите добитници на [[Right Livelihood Award|Наградата Right Livelihood]], за својата работа во документирање на прекршувањата на човековите права во Русија и други поранешни држави на СССР.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm 2004 Right Livelihood Award: Memorial (Russia)] ''www.rightlivelihood.org'' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140801213543/http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm |date=1 August 2014 }}</ref> Цитирајќи ја жирито на RLA: „за покажување, под многу тешки услови и со голема лична храброст, дека историјата мора да биде забележана и разбрана, а човековите права почитувани насекаде, доколку треба да се постигнат одржливи решенија за наследството од минатото.“ Во истата година, [[Висок комесаријат на ООН за бегалци|Високиот комесар на Обединетите нации за бегалци]] (UNHCR) го именувал Меморијал МЦЧП како добитник на годишната [[Нансенова награда за бегалци]] за неговиот широк спектар на услуги во корист на присилните мигранти и [[внатрешно раселени лица]] во Руската Федерација, како и бегалци од Африка, Азија и Блискиот Исток.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/news/NEWS/40920a244.html|title=News|work=United Nations High Commissioner for Refugees, www.unhcr.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Во 2008 година, Меморијал ја добил [[Награда Херман Кестен|Наградата Херман Кестен]]. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Сахарова награда|Сахаровата награда]] на Европската унија, во спомен на убиената активистка на Меморијал [[Наталија Естемирова]].<ref name=BBC_Sakharov>{{cite news | title = Russia rights group wins EU prize | url = https://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/8320851.stm | publisher = BBC | date = 22 October 2009 }}</ref> Објавувајќи ја наградата, [[претседател на Европскиот парламент|претседателот на Европскиот парламент]] [[Јержи Бузек]] изјавил дека собранието се надева „да придонесе за прекинување на кругот на страв и насилство што ги опкружува бранителите на човековите права во Руската Федерација“.<ref name=BBC_Sakharov /> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал, коментирал дека наградата претставува „многу потребна морална поддршка во тешко време за активистите за човекови права во Русија“. <ref>{{cite news | title = Political Sakharov Prize Goes To Russian Rights Activists | url = http://www.forextv.com/Forex/News/ShowStory.jsp?seq=1101965&category=&displaycategory=Political | publisher = [[Forex TV]] | date = 22 October 2009 }}{{dead link|date=January 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Парична награда, која доаѓа со признанието, од [[евро|€]]50,000 му била доделена на Меморијал во декември 2009 година.<ref name=BBC_Sakharov /> Писателката и историчарка [[Ирина Шчербакова]], основач и член на персоналот на Меморијал, ја добила [[Награда Осиејецки|Наградата Осијецки]]<ref>{{Cite web|work=[[Deutsche Welle]]|title=Russische Publizistin Scherbakowa erhält Ossietzky-Preis {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |trans-title=Russian journalist Scherbakowa receives Ossietzky Prize {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |url=https://www.dw.com/de/russische-publizistin-scherbakowa-erh%C3%A4lt-ossietzky-preis/a-17611163|access-date=28 December 2020|language=de}}</ref> и [[Гетеов медал]] за нејзината работа поврзана со активностите на Меморијал. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Награда Виктор Голанц|Наградата Виктор Голанц]] од [[Друштво за загрозени народи|Друштвото за загрозени народи]].<ref>{{cite web|url=http://www.waynakh.com/eng/2009/11/memorial-received-the-victor-gollancz-prize/|title=Waynakh Online » Memorial Received the Victor Gollancz Prize|website=www.waynakh.com|access-date=11 January 2018}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |title=Chechnyan President forces Victor Gollancz Prize-winner Oleg Orlov to face a court hearing (Archived copy) |work=www.gfbv.de |access-date=20 June 2014 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715010214/http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |archive-date=15 July 2014 }}</ref> Во 2012 година, Меморијал ја добил наградата „Чувар на националната меморија“ од [[Институт за национално сеќавање]].<ref>{{Cite web|title=Memorial Awarded 2012 'Custodian of National Memory' Prize – HRO.org in English|url=http://hro.rightsinrussia.info/hro-org/memorialprize|access-date=1 January 2022|website=hro.rightsinrussia.info}}</ref><ref>{{Cite web|date=1 June 2012|title='Custodian of National Memory' Prize 2012|url=https://ipn.gov.pl/en/news/601,quotCustodian-of-National-Memoryquot-Prize-2012.html?search=8567086|access-date=1 January 2022|website=[[Institute of National Remembrance]]}}</ref> На 4 февруари 2015 година, [[Лех Валенса]] го номинирал Меморијал Интернешнл за Нобеловата награда за мир за 2014 година.<ref>{{cite web|url=http://www.hro.org/node/21323|archive-url=https://archive.today/20150224043841/http://www.hro.org/node/21323|url-status=dead|archive-date=24 February 2015|title=Лех Валенса выдвинул Международный "Мемориал" на Нобелевскую Премию Мира – Права человека в России|trans-title=Lech Walesa nominated Memorial International for the Nobel Peace Prize – Human Rights in Russia. "|website=www.hro.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Меморијал ја добил [[Нобеловата награда за мир]] за 2022 година заедно со белорускиот активист за човекови права [[Алес Бјаљацки]] и украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи]].<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Nobel Peace Prize to activists from Belarus, Russia, Ukraine |url=https://www.onmanorama.com/news/world/2022/10/07/nobel-peace-prize-to-activists-from-belarus-russia-ukraine.html|access-date=7 October 2022 |website=Onmanorama |language=en}}</ref> [[Берит Рајс-Андерсен]], претседател на [[Норвешки Нобелов Комитет|Норвешкиот Нобелов комитет]], изјавил дека добитниците „направиле извонреден напор за документирање на воени злосторства, злоупотреби на човекови права и злоупотреба на моќта“, но комитетот истакнал дека изборот не бил направен против Путин, кој започнал инвазија на Украина во февруари истата година.<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/10/07/russian-ukrainian-belarusian-rights-defenders-awarded-nobel-peace-prize-a79022|title=Russian, Ukrainian, Belarusian Rights Defenders Awarded Nobel Peace Prize|website=[[The Moscow Times]]|date=7 October 2022}}</ref> Меморијал исто така ја добил наградата „Бранител на демократијата“ за 2022 година од [[Организација за безбедност и соработка на Европа|Организацијата за безбедност и соработка во Европа]], заедно со украинскиот Центар за човекови права ZMINA, за храбрите и важни напори за промовирање на човековите права и демократијата.<ref>{{cite web |title=Denmark and OSCE-partner countries honours Human Rights Centre ZMINA and Memorial Human Rights Centre with 2022 Democracy Defender Award |url=https://oestrig.um.dk/nyheder/denmark-and-osce-partner-countries-honours-zmina-and-memorial-with-2022-democracy-defender-award |access-date=7 September 2023}}</ref> ==Скорешни активности== ===Меморијал Интернешнл=== Во април 2021 година, истражувачите на Меморијал Сергеј Кривенко и Сергеј Прудовски објавиле студија за „националните“ операции спроведени од [[НКВД]] за време на [[Голем Терор|Големиот терор]], 1937–1938. Испитувајќи ги достапните документи, тие забележале дека ФСБ, наследник на НКВД и [[КГБ]], не ги исполнил условите од указот од јуни 1992 година издаден од претседателот [[Борис Елцин]].<ref>[https://lib.memo.ru/media/book/27344.pdf "Statistics of the national operations of the NKVD, 1937–1938", 2021] p. 2 (in Russian), ''lib.memo.ru''</ref> Ова барало сите законодавни акти и друга документација што „служеле како основа за масовни репресивни мерки и прекршувања на човековите права“ да бидат декласифицирани и јавно достапни во рок од три месеци.<ref>[https://dmitrievaffair.com/2021/11/17/thirty-years-on/ "Thirty Years On"], The Dmitriev Affair website, 17 November 2021.</ref> Големиот терор вклучувал „злосторства против човештвото“ и затоа не подлежел на застареност. Во 1968 година, СССР пристапил кон [[Конвенција на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото|Конвенцијата на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото]]. Децении подоцна, и триесет години по претседателскиот указ од 1992 година, истражувачите поднесувале случаи во судовите за да извршат притисок врз регионалните ограноци на ФСБ да објават документи за Големиот терор постари од 80 години.<ref>[https://www.ivanovonews.ru/reports/1121142/ "Hunting for the secrets of the NKVD"], Ivanovo News, 16 November 2021 (in Russian).</ref> Кривенко бил академик и основачки член на Меморијал,<ref name=Kryuchkov>[https://bukovsky-archive.com/2020/12/26/6-november-1988-1979-k/ V. Kryuchkov, "The provocative statements by certain participants at the conference of the Memorial Society", KGB report to the CPSU Central Committee, 16 November 1988]: his remarks are quoted at the bottom of page three. ''bukovsky-archive.com'', accessed 9 January 2022</ref> додека Прудовски започнал со истражување на судбината на својот дедо и последните десет години ги поминал во опсежно проучување на политичките репресии во 1930-тите. ===Меморијален центар за човекови права=== Растечката листа на затвореници на совеста и политички затвореници во Русија (Меморијалниот центар за човекови права објави листа од 377 имиња на 9 ноември 2021 година)<ref>[https://memohrc.org/en Memorial Human Rights Centre: Publications] ''memohrc.org''</ref> ја одразува врската што Меморијал секогаш ја поврзувал меѓу минатите злосторства и современите прекршувања на човековите права. Ова се однесувало, од една страна, на жариштата низ поранешниот Советски Сојуз и Русија, двете војни во Чеченија, конфликтите со соседните земји, особено [[Грузија]] и [[Украина]], а од друга страна, на режимот во Русија под [[Владимир Путин]] и неговата администрација. ==Прогон== Во 1990-тите, истражувачите на Меморијал добиле пристап до централните архиви на ФСБ и биле пронајдени и објавени многу значајни документи за колективизацијата, Гулагот и Големиот терор. Надвор од главниот град, ситуацијата низ земјата значително варирала. По реизборот за трет мандат на [[Владимир Путин]] во 2012 година, граѓанското општество во целина, а особено Меморијал, сè повеќе биле ставени во немилост.<ref>[https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=cmlnaHRzaW5ydXNzaWEuaW5mb3x3d3d8Z3g6MjlhNDM0OTk4YWZlZTIzNg Olga Gnezdilova, ''Civil Society under Attack'', Rights in Russia & Article 20 (October 2016) pdf] (via docs.google.com).</ref> Хрониката на историските чистки од страна на Меморијал често се судрувала со обидите на Путин да ја величи советската историја.<ref>{{cite news |title=With shutdown of Memorial, Kremlin looks to control the past |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220105-with-shutdown-of-memorial-kremlin-looks-to-control-the-past |access-date=5 January 2022 |work=France 24 |agency=AFP |date=5 January 2022 |language=en}}</ref> ===Конфискација на дигиталната архива, 2008=== На 4 декември 2008 година, канцеларијата на Меморијал во Санкт Петербург била претресена од властите. Службениците конфискувале 11 компјутерски [[тврд диск|тврди дискови]] кои содржеле 20 години истражување. Информациите биле користени за развој на „универзално достапна база на податоци со стотици илјади имиња“. Директорката Ирина Флиге сметала дека Меморијал е цел бидејќи се наоѓал на погрешната страна на [[Путинизам|путинизмот]], конкретно идејата „дека Сталин и советскиот режим биле успешни во создавањето на голема држава“.<ref name="bbc">Galpin, Richard. [https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm Stalin's new status in Russia]. ''news.bbc.co.uk''. 27 December 2008.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|title=Eleven hard disks|website=openDemocracy|access-date=11 January 2018|archive-date=6 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120406105820/http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|url-status=dead}}</ref> Претресот наводно бил поврзан со ксенофобична статија во јуни 2007 година во весникот ''Нови Петерсбург''.<ref>After various forms of pressure the newspaper closed. [http://www.fontanka.ru/2009/01/20/140/ "Memorial will get its property back but not its reputation"], ''Fontanka.Ru,'' 20 January 2009 (in Russian)</ref> Меморијал негирал каква било поврзаност со публикацијата. Некои адвокати за човекови права во Русија шпекулирале дека претресот бил одмазда за прикажувањето од страна на Меморијал во Санкт Петербург на забранетиот филм ''[[Бунт: случај Литвиненко]]'' (2007), кој се однесува на убиството на поранешниот руски шпион [[Александар Литвиненко]] во Велика Британија во 2006 година.<ref name=Times1>{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/article/gulag-files-seized-during-police-raid-on-rights-group-7tpdfrsm2rm|title=Gulag files seized during police raid on rights group |work=[[The Times]] |url-access=registration}}{{dead link|date=September 2024|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|title=Russia: raid on Memorial HQ|website=[[openDemocracy]]|access-date=11 January 2018|archive-date=15 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120415100123/http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|url-status=dead}}</ref> Алисон Гил, директорка на [[Хјуман рајтс воч]] во Москва, изјавила: „Овој скандалозен полициски претрес ја покажува отровната клима за невладините организации во Русија […] Ова е отворен обид од страна на руската влада […] да ги замолчи критичките гласови“. Академици од целиот свет потпишале отворено писмо до тогашниот претседател [[Дмитриј Медведев]] со кое се осудува заплената на дисковите и материјалот.<ref name=Times1 /> Соединетите Американски Држави изјавиле дека се „длабоко загрижени“ за претресот: портпаролот на [[Стејт департмент|Стејт департментот]] [[Шон Меккормак]] изјавил: „За жал, оваа акција против Меморијал не е изолиран случај на притисок врз слободата на здружување и изразување во Русија“. <ref name=Times1 /> На 20 март 2009 година, окружниот суд Ѕержински во градот пресудил дека претресот и конфискацијата на 12 HDD дискови во декември 2008 година биле извршени со процесни прекршувања; дејствијата на органите за спроведување на законот биле незаконски.<ref name=komm2>{{cite web|url=http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=1142280|title='Мемориал' повернул обыск вспять |trans-title='Memorial' reverted the searches|work=[[Kommersant]]|date=21 March 2008|language=ru}}</ref><ref>[http://www.fontanka.ru/2009/03/27/116/ HDDs will be returned to "Memorial" in presence of the Ombudsman], ''Fontanka.Ru'', 27 March 2009 (in Russian)</ref><ref>[http://seansrussiablog.org/2009/03/31/memorial-vindicated-again/ Memorial Vindicated Again], by Sean Guillory, 31 March 2009</ref> На крајот, 12-те хард дискови, како и оптичките дискови и дел од документите, му биле вратени на Меморијал во 2009 година.<ref>[http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html Memorial got back its confiscated HDDs] ''www.lenizdat.ru'' {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090516032530/http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html |date=16 May 2009 }}, 6 May 2009 (in Russian)</ref><ref>{{Cite web|last=Belovranin|first=Andrzej|date=11 May 2009|title=И возвращаются диски|trans-title=And the discs come back|url=https://novayagazeta.spb.ru/articles/5009/|website=[[Novaya Gazeta]]|language=ru}}</ref> [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] fn4vvdyaa6cegstqvqf1we5i7iwjxrc 5537412 5537384 2026-04-10T18:48:09Z Тиверополник 1815 /* Конфискација на дигиталната архива, 2008 */ 5537412 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) е меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. ===Ден на сеќавање=== Московскиот Меморијал бил меѓу организациите што ги убедиле руските власти да ја следат долгогодишната дисидентска традиција на одбележување на 30 октомври секоја година,<ref>[https://chronicle-of-current-events.com/2016/11/05/political-prisoners-day-30-october-1974-33-1/ "Political prisoner's day, 30 October 1974", ''A Chronicle of Current Events'' (33.1), 10 December 1974] ''A Chronicle of Current Events, chronicle-of-current-events.com''.</ref> претворајќи го во официјален [[Ден на сеќавање на жртвите на политичките репресии]]. Во текот на следните триесет години овој датум беше прифатен низ цела Русија: до 2016 година годишни настани се одржувале на 30 октомври на 103 од 411 гробни места и меморијални локации вклучени на мрежната страницата „Руски некрополи“.<ref>[https://en.mapofmemory.org/22-17 For example, the Bolsheromanovka village memorial in Siberia's Altai Region] ''en.mapofmemory.org''</ref> Меморијал работел на законот „За рехабилитација на жртвите на политичките репресии“.<ref>{{Cite web|last=Bocharova|first=Svetlana|date=27 March 2013|title=Память, говори! Чем занимается "Мемориал" — организация, которую тщательно проверяет Генпрокуратура|trans-title=Memory, speak! What does Memorial do – an organisation that is carefully monitored by the Prosecutor General's Office|url=https://lenta.ru/articles/2013/03/27/memory/|access-date=29 December 2021|website=[[Лента.ру]]|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|title=Мемориал – Реабилитация жертв политических репрессий|trans-title=Memorial – Rehabilitation of victims of political repression|url=https://memo.ru/ru-ru/history-of-repressions-and-protest/rehabilitation/|access-date=29 December 2021|website=memo.ru|language=ru}}</ref> ===Истражување и образование=== Во текот на своето постоење, а особено од 2012 година, Меѓународното друштво Меморијал го проширил опсегот на своите активности. Денес тие ги вклучуваат проектот [[Последна адреса]] и, следејќи го примерот на Берлин и неговите екскурзии и изложби „[[Топографија на теророт]]“, друштвото организира слични образовни иницијативи за советската ера во Москва и други руски градови.<ref>[https://en.mapofmemory.org/62-04 "The Victims of War and Repression complex, Ryazan (Central Russia)", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[https://en.mapofmemory.org/24-03 "Korkino village (Siberia), burial of Great Terror victims", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref> ====Архиви и онлајн база на податоци==== Во 2005 година, базата на податоци на Меморијал содржела записи за повеќе од 1.300.000 жртви на политичка репресија во Советскиот Сојуз.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html FAQ about Memorial] ''www.rightlivelihood.org '' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929083632/http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html |date=29 September 2007 }}</ref> Првично издадена како [[Компактен диск|CD]], до 2020 година петтото издание на базата било достапно онлајн и содржело над три милиони записи за лица кои биле стрелани, затворени или депортирани во советскиот период.<ref name=VPTitU /> Друг проект е базата на податоци „Отворен список“, создаден на неколку јазици од поранешниот Советски Сојуз (руски, украински, грузиски и белоруски) за да ги охрабри роднините и потомците на стреланите, затворените и депортираните да придонесат со информации за жртвите и нивните семејства.<ref>[https://openlist.wiki/ The Open List database] (in Russian, Ukrainian, Georgian, and Belarusian). ''openlist.wiki''</ref> Ова ги проширило изворите на информации надвор од досиејата за поединци што ги воделе советските безбедносни служби или полицијата. Архивите на Меморијал биле користени од историчари како Британецот [[Орландо Фајџес]].<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm|title=Stalin's new status in Russia|date=27 December 2008|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> ====Училишни програми==== Од 1999 година, Меморијал организирал годишен натпревар за ученици од средните училишта на тема „Поединецот и историјата: Русија во 20 век“. Секоја година се добиваат меѓу 1.500 и 2.000 трудови. Авторите на 40-те најдобри трудови се поканети во Москва да присуствуваат на специјална училишна академија и церемонија за доделување награди. Жирито во минатото било предводено од Ото Сигурд, [[Светлана Алексиевич]] и [[Лудмила Улицкаја]]. До денес се објавени 26 збирки со наградените трудови: повеќето од нив може да се најдат на мрежната страница „Лекции од историјата“.<ref>[https://web.archive.org/web/20210724021925/https://urokiistorii.ru/school_competition "Results of 22nd annual schools competition", Lessons of History] (in Russian) ''urokiistorii.ru''</ref> ====Катинските масакри==== Меморијал имал посебна полска програма предводена од [[Александар Гурјанов]].<ref>{{cite web |url= https://www.wilsoncenter.org/person/alexander-guryanov |title= Alexander Guryanov |last= |first= |date= 2020 |website= |publisher= wilsoncenter.org |access-date= 2024-06-20|quote=}}</ref> Заедно со полскиот [[KARTA Center]], полската програма на Меморијал ги истражувала [[Катински масакр|масовните погубувања]] на речиси 22.000 полски воени офицери и војници, полицајци, службеници, интелектуалци и други, извршени по наредба на Сталин од страна на [[НКВД]] во [[Катинска шума|Катин]], [[Харков]], [[Киев]] и веројатно во близина на [[Минск]] во април и мај 1940 година. Резултатот од ова истражување се четири публикации за убиствата, сите уредени од Гурјанов: еден том за Катин, каде што службеници на НКВД убиле најмалку 4.400 офицери од редовната армија и резервни офицери; и три тома за Калинин, каде што биле стрелани 6.300 полицајци, затворски чувари и граничари. Двата наслови содржат вовед за злосторството и ексхумациите, како и список на жртвите со биограм и фотографија, каде што е достапно. Тие се засноваат на аналогни полски публикации, но вклучуваат дополнителни информации за Катинскиот масакр и проширени биограми. Четирите публикации се: Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Катин. Спомен-книга на полските воени заробеници – Заробеници од логорот на НКВД Козелск, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2015)),<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Katyni. Kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Kozelskogo lagera NKVD, rasstrelannykh po resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Катыни. Книга памяти польских военнопленных - узников Козельского лагеря НКВД, расстрелянных по решению Политбюро ЦК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title=Those Killed in Katyn. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Kozelsk NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Central Committee of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |url= https://www.memo.ru/media/uploads/2022/01/21/killed_in_katyn.pdf |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Zvenia |page= |isbn=978-5-78700-123-5}}</ref> со 4 415 биограми на жртвите. Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Калинин, погребани во Медное. Спомен-книга на полски воени заробеници – Затвореници од логорот Осташков на Советскиот НКВД, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2019 година))<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Kalinine, zakhoroneny v Mednom. kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Ostashskogo lagera NKVD SSSR, Passtrelannykh po Resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title= Those Killed in Kalinin, buried in Mednoye. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Ostashkov Soviet NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Politburo of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Memorial |page= |isbn= 978-5-6041921-4-6}}</ref> * Том 1, „Биограмите на полските воени заробеници. A–L“<ref>{{cite web |url= https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom1_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Том 1. Биограммы военнопленных : А-Л |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> *Том 2, „Биограмите на полските воени заробеници. M–Ya“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom2_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 2. Биограммы польских военнопленных. М-Я |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> * Том 3, „Што знаеме за Медное“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdfubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom3_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 3. Что мы знаем о Медном |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> Двата наслови биле претставени на 17 септември, на датумот на годишнината од [[Инвазија на Полска (1939)|Советската инвазија на Полска]]: книгата за Катин во 2015 година, по повод 75-годишнината; и трите тома за Медное на 80-годишнината, во 2019 година. Меморијал планирал да го продолжи проектот и да објави том за Катинскиот масакр извршен во регионалната управа на НКВД во Харков, меѓутоа настаните по 2019 година (пандемијата на [[КОВИД-19]] и политиката што ја водела Руската Федерација по нејзината [[Руска инвазија на Украина|инвазија на Украина]], вклучувајќи го и затворањето на Меморијал) го направиле тоа невозможно заклучно со 2024 година. ====Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“==== Во раните години на 21 век, Меморијал во [[Санкт Петербург]] работел на создавање на музејот „''Виртуелен Гулаг''“ со цел да ги обедини истражувањата и архивите од целиот поранешен [[Советски Сојуз]] и да го одбележи и документира постоењето на Гулагот и животите на неговите затвореници.<ref name=Times1 /> Попречен од заплената во 2008 година во Санкт Петербург на голем дел од материјалите врз кои се темелел проектот (види {{section link||Прогони}} за дополнителни информации), и соочен со потребата за ажурирање на информациите (и технологијата), било одлучено да се создаде карта на гробните места, гробиштата и меморијалните локации низ Русија. Започната на руски јазик во 2016 година,<ref>[https://mapofmemory.org/ «Карта Памяти: Некрополь террора и Гулага»] (''tr. "Memory Map: Necropolis of Terror and Gulag"'') launched 2016. ''mapofmemory.org''</ref> верзијата на англиски јазик, „''Руски некропол на теророт и Гулагот''“, следела во август 2021 година.<ref>[https://en.mapofmemory.org/ "Russia's Necropolis of Terror and the Gulag" (in English)] launched 2021.</ref> Овој ресурс документира над 400 локации, од кои некои датираат уште од [[руската граѓанска војна]], наведувајќи ја нивната состојба на зачуваност, спомениците и церемониите, како и дали имаат заштитен статус. Тој ги вклучува местата на масовни погубувања од [[Сталинови чистки|Големата чистка]] како што е [[Красни Бор (Карелија)|Красни Бор]], напуштените гробишта на Гулагот, како и 138 гробишта на „специјалните“ населби во кои биле депортирани десетици илјади „[[Декулакизација|декулакизирани]]“ селски семејства, а потоа и Полјаци, Литванци и други.<ref>[https://en.mapofmemory.org/context "Those who did not return: An overview", Russia's Necropolis] 2021. ''en.mapofmemory.org''</ref> Во Ковалевските шуми близу Санкт Петербург, Меморијал се обидел да изгради Национален меморијален музејски комплекс за да ги одбележи 4.500 жртви кои биле убиени и закопани таму за време на [[Црвен терор|Црвениот терор]].<ref>[https://en.mapofmemory.org/47-01 "Kovalyovsky Woods memorial cemetery", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[http://www.opendemocracy.net/od-russia/catriona-bass/national-museum-to-victims-of-stalinist-repression-words-not-deeds Catriona Bass, "A national museum to the victims of Stalinist repression: words not deeds?"] opendemocracy.net, 5 November 2010.</ref> Работниците на Меморијал ги откриле телата во 2002 година. Меморијален комплекс веќе постои на местото на масовни убиства [[Сандармох]] (1937–1938) во Карелија,<ref>[https://en.mapofmemory.org/10-09 "The Sandarmokh Memorial complex", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref> благодарение на напорите на [[Јуриј А. Дмитриев]]. Во јули 1997 година, заедничка експедиција на друштвата Меморијал од Санкт Петербург и Карелија, предводена од Дмитриев, Ирина Флиге и Вениамин Јофе, открила 236 заеднички гробници кои содржеле тела на најмалку 6.000 жртви на сталинистичките [[Чистки на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз|чистки]], погубени во 1937 и 1938 година. Во 2016 година, руската влада се обидела да ја ревидира оваа верзија, тврдејќи дека меѓу загинатите имало советски воени заробеници стрелани од финските окупатори во периодот 1941–1944. Претставниците на Меморијал ги оспориле и мотивите зад ова тврдење и наводните нови докази што требало да го поддржат.<ref>[https://dmitrievaffair.com/who-wants-to-rewrite-sandarmokh/ Anna Yarovaya, "Who wants to rewrite Sandarmokh"], 7x7: Horizontal Russia website (English translation) ''dmitrievaffair.com''</ref> ====„Хроника на тековните настани“ (1968–1982)==== Во 2008 година, Меморијал започнал со онлајн верзија на познатата {{lang|ru|[[самиздат]]}} публикација ''[[Хроника на тековните настани]]'', која била распространета во Советскиот Сојуз.<ref>[http://old.memo.ru/history/diss/chr/index.htm Khronika tekushchikh sobyty] (Хроника текущих событий, ''"Chronicle of current events"''), ''old.memo.ru''</ref> Објавувана во нерегуларни интервали во текот на годината, таа се ширела во машинописна форма ({{lang|ru|самиздат}}) во СССР од 1968 до 1983 година. Сите нејзини 63 изданија биле преведени на англиски јазик и објавени во странство.<ref>{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20161023222258/https://chronicleofcurrentevents.net/ ''A Chronicle of Current Events'']}}, April 1968 to June 1982 ''chronicleofcurrentevents.net''</ref> Западните набљудувачи и научници ја сметале за клучен извор на доверливи информации за човековите права во постсталинистичкиот Советски Сојуз. Лансирањето на онлајн верзијата се одржало во канцеларијата на Меморијал во Каретни. Присуствувале многу поранешни уредници на подземната публикација, вклучувајќи ги [[Сергеј Ковалев]] и [[Александар Лавут]]. ===Медиуми=== Меморијал финансирал или помогнал во создавање на различни публикации и филмови поврзани со човековите права. Ова го вклучува документарниот филм ''The Crying Sun'' (2007), кој се фокусира на селото Зумсој во [[Чеченија]] и борбата на неговите жители да го зачуваат својот културен идентитет во услови на воени напади и присилни исчезнувања од страна на руската армија и „герилските“ борци. Филмот во траење од 25 минути е продуциран во соработка со [[WITNESS]].<ref>{{cite web |url=http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |title=Friday Night 04.27.07 – Human Rights Advocacy in Chechnya: Job or Sacrifice? – 04.27.07 |work=www.16beavergroup.org |access-date=7 December 2008 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081120165312/http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |archive-date=20 November 2008 }}</ref> ==Меѓународен Меморијал надвор од Русија== '''Меѓународен Меморијал''' има ограноци во неколку европски земји.<ref name=MemoSandO /> Меморијал Германија е основан во 1993 година во [[Берлин]] за да ја поддржи организацијата во Русија. Со текот на времето станал независна организација за човекови права со седиште во Германија.<ref>{{Cite web|url=https://memorial.de/index.php/ueber-memorial/memorial-deutschland|title=MEMORIAL Deutschland|website=memorial.de}}</ref> Меморијал Италија функционира од 2004 година.<ref>[http://www.memorialitalia.it/ Memorial Italia] ''www.memorialitalia.it'', accessed 31 December 2021</ref> Меморијал Белгија е основан во 2007 година.<ref>[https://adcmemorial.org/ Memorial Anti-Discrimination Centre (Brussels)] ''adcmemorial.org'', accessed 31 December 2021</ref> Подоцна, ограноци на Меѓународен Меморијал биле основани и во Чешка (2016)<ref>[http://memorial-czechia.cz/cs Memorial Česká republika] ''memorial-czechia.cz'', accessed 31 December 2021</ref> и најново, француски огранок бил формиран во април 2020 година.<ref>[http://memorial-france.org/ Association Mémorial France] ''memorial-france.org'', accessed 31 December 2021</ref> Во источна и јужна Украина, организациите Меморијал основани во доцниот советски период останале поврзани со руската мрежа. Значаен центар за работа и со историски материјали и со современи прашања за човековите права е [[Харковска група за заштита на човековите права|Харковската група за заштита на човековите права]], придружна организација од февруари 1989 година, која денес го води порталот „Човекови права во Украина“.<ref>[https://khpg.org/en/ The Kharkiv Human Rights Protection Group] (in English), ''khpg.org''.</ref> За време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|Руската инвазија на Украина]], Меморијал, покрај судбината на жртвите на [[Протести против руско-украинската војна (2022)|политичката репресија во современа Русија]], исто така ги проучува судбините на [[Воени заробеници во Руско-украинската војна (2022–денес)|украинските воени заробеници]].<ref>[https://memopzk.org/figurant/batog-evgenij-aleksandrovich/ Батог Евгений Александрович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/grazhdanin-ukrainy-osuzhdyon-v-rostove-na-donu-za-uchastie-v-terroristicheskoj-organizaczii/ Гражданин Украины осуждён в Ростове-на-Дону за участие в террористической организации]</ref><ref>[https://memopzk.org/figurant/perepelicza-ivan-ivanovich/ Перепелица Иван Иванович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/my-schitaem-politzaklyuchyonnymi-ukrainskih-voennyh-iz-48-go-otdelnogo-shturmovogo-batalona-imeni-nomana-chelebidzhihana/ Мы считаем политзаключёнными украинских военных из 48-го отдельного штурмового батальона имени Номана Челебиджихана]</ref> ==Награди и номинации== Во 2004 година, Меморијалниот центар за човекови права (МЦЧП) станал меѓу четирите добитници на [[Right Livelihood Award|Наградата Right Livelihood]], за својата работа во документирање на прекршувањата на човековите права во Русија и други поранешни држави на СССР.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm 2004 Right Livelihood Award: Memorial (Russia)] ''www.rightlivelihood.org'' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140801213543/http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm |date=1 August 2014 }}</ref> Цитирајќи ја жирито на RLA: „за покажување, под многу тешки услови и со голема лична храброст, дека историјата мора да биде забележана и разбрана, а човековите права почитувани насекаде, доколку треба да се постигнат одржливи решенија за наследството од минатото.“ Во истата година, [[Висок комесаријат на ООН за бегалци|Високиот комесар на Обединетите нации за бегалци]] (UNHCR) го именувал Меморијал МЦЧП како добитник на годишната [[Нансенова награда за бегалци]] за неговиот широк спектар на услуги во корист на присилните мигранти и [[внатрешно раселени лица]] во Руската Федерација, како и бегалци од Африка, Азија и Блискиот Исток.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/news/NEWS/40920a244.html|title=News|work=United Nations High Commissioner for Refugees, www.unhcr.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Во 2008 година, Меморијал ја добил [[Награда Херман Кестен|Наградата Херман Кестен]]. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Сахарова награда|Сахаровата награда]] на Европската унија, во спомен на убиената активистка на Меморијал [[Наталија Естемирова]].<ref name=BBC_Sakharov>{{cite news | title = Russia rights group wins EU prize | url = https://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/8320851.stm | publisher = BBC | date = 22 October 2009 }}</ref> Објавувајќи ја наградата, [[претседател на Европскиот парламент|претседателот на Европскиот парламент]] [[Јержи Бузек]] изјавил дека собранието се надева „да придонесе за прекинување на кругот на страв и насилство што ги опкружува бранителите на човековите права во Руската Федерација“.<ref name=BBC_Sakharov /> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал, коментирал дека наградата претставува „многу потребна морална поддршка во тешко време за активистите за човекови права во Русија“. <ref>{{cite news | title = Political Sakharov Prize Goes To Russian Rights Activists | url = http://www.forextv.com/Forex/News/ShowStory.jsp?seq=1101965&category=&displaycategory=Political | publisher = [[Forex TV]] | date = 22 October 2009 }}{{dead link|date=January 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Парична награда, која доаѓа со признанието, од [[евро|€]]50,000 му била доделена на Меморијал во декември 2009 година.<ref name=BBC_Sakharov /> Писателката и историчарка [[Ирина Шчербакова]], основач и член на персоналот на Меморијал, ја добила [[Награда Осиејецки|Наградата Осијецки]]<ref>{{Cite web|work=[[Deutsche Welle]]|title=Russische Publizistin Scherbakowa erhält Ossietzky-Preis {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |trans-title=Russian journalist Scherbakowa receives Ossietzky Prize {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |url=https://www.dw.com/de/russische-publizistin-scherbakowa-erh%C3%A4lt-ossietzky-preis/a-17611163|access-date=28 December 2020|language=de}}</ref> и [[Гетеов медал]] за нејзината работа поврзана со активностите на Меморијал. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Награда Виктор Голанц|Наградата Виктор Голанц]] од [[Друштво за загрозени народи|Друштвото за загрозени народи]].<ref>{{cite web|url=http://www.waynakh.com/eng/2009/11/memorial-received-the-victor-gollancz-prize/|title=Waynakh Online » Memorial Received the Victor Gollancz Prize|website=www.waynakh.com|access-date=11 January 2018}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |title=Chechnyan President forces Victor Gollancz Prize-winner Oleg Orlov to face a court hearing (Archived copy) |work=www.gfbv.de |access-date=20 June 2014 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715010214/http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |archive-date=15 July 2014 }}</ref> Во 2012 година, Меморијал ја добил наградата „Чувар на националната меморија“ од [[Институт за национално сеќавање]].<ref>{{Cite web|title=Memorial Awarded 2012 'Custodian of National Memory' Prize – HRO.org in English|url=http://hro.rightsinrussia.info/hro-org/memorialprize|access-date=1 January 2022|website=hro.rightsinrussia.info}}</ref><ref>{{Cite web|date=1 June 2012|title='Custodian of National Memory' Prize 2012|url=https://ipn.gov.pl/en/news/601,quotCustodian-of-National-Memoryquot-Prize-2012.html?search=8567086|access-date=1 January 2022|website=[[Institute of National Remembrance]]}}</ref> На 4 февруари 2015 година, [[Лех Валенса]] го номинирал Меморијал Интернешнл за Нобеловата награда за мир за 2014 година.<ref>{{cite web|url=http://www.hro.org/node/21323|archive-url=https://archive.today/20150224043841/http://www.hro.org/node/21323|url-status=dead|archive-date=24 February 2015|title=Лех Валенса выдвинул Международный "Мемориал" на Нобелевскую Премию Мира – Права человека в России|trans-title=Lech Walesa nominated Memorial International for the Nobel Peace Prize – Human Rights in Russia. "|website=www.hro.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Меморијал ја добил [[Нобеловата награда за мир]] за 2022 година заедно со белорускиот активист за човекови права [[Алес Бјаљацки]] и украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи]].<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Nobel Peace Prize to activists from Belarus, Russia, Ukraine |url=https://www.onmanorama.com/news/world/2022/10/07/nobel-peace-prize-to-activists-from-belarus-russia-ukraine.html|access-date=7 October 2022 |website=Onmanorama |language=en}}</ref> [[Берит Рајс-Андерсен]], претседател на [[Норвешки Нобелов Комитет|Норвешкиот Нобелов комитет]], изјавил дека добитниците „направиле извонреден напор за документирање на воени злосторства, злоупотреби на човекови права и злоупотреба на моќта“, но комитетот истакнал дека изборот не бил направен против Путин, кој започнал инвазија на Украина во февруари истата година.<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/10/07/russian-ukrainian-belarusian-rights-defenders-awarded-nobel-peace-prize-a79022|title=Russian, Ukrainian, Belarusian Rights Defenders Awarded Nobel Peace Prize|website=[[The Moscow Times]]|date=7 October 2022}}</ref> Меморијал исто така ја добил наградата „Бранител на демократијата“ за 2022 година од [[Организација за безбедност и соработка на Европа|Организацијата за безбедност и соработка во Европа]], заедно со украинскиот Центар за човекови права ZMINA, за храбрите и важни напори за промовирање на човековите права и демократијата.<ref>{{cite web |title=Denmark and OSCE-partner countries honours Human Rights Centre ZMINA and Memorial Human Rights Centre with 2022 Democracy Defender Award |url=https://oestrig.um.dk/nyheder/denmark-and-osce-partner-countries-honours-zmina-and-memorial-with-2022-democracy-defender-award |access-date=7 September 2023}}</ref> ==Скорешни активности== ===Меморијал Интернешнл=== Во април 2021 година, истражувачите на Меморијал Сергеј Кривенко и Сергеј Прудовски објавиле студија за „националните“ операции спроведени од [[НКВД]] за време на [[Голем Терор|Големиот терор]], 1937–1938. Испитувајќи ги достапните документи, тие забележале дека ФСБ, наследник на НКВД и [[КГБ]], не ги исполнил условите од указот од јуни 1992 година издаден од претседателот [[Борис Елцин]].<ref>[https://lib.memo.ru/media/book/27344.pdf "Statistics of the national operations of the NKVD, 1937–1938", 2021] p. 2 (in Russian), ''lib.memo.ru''</ref> Ова барало сите законодавни акти и друга документација што „служеле како основа за масовни репресивни мерки и прекршувања на човековите права“ да бидат декласифицирани и јавно достапни во рок од три месеци.<ref>[https://dmitrievaffair.com/2021/11/17/thirty-years-on/ "Thirty Years On"], The Dmitriev Affair website, 17 November 2021.</ref> Големиот терор вклучувал „злосторства против човештвото“ и затоа не подлежел на застареност. Во 1968 година, СССР пристапил кон [[Конвенција на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото|Конвенцијата на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото]]. Децении подоцна, и триесет години по претседателскиот указ од 1992 година, истражувачите поднесувале случаи во судовите за да извршат притисок врз регионалните ограноци на ФСБ да објават документи за Големиот терор постари од 80 години.<ref>[https://www.ivanovonews.ru/reports/1121142/ "Hunting for the secrets of the NKVD"], Ivanovo News, 16 November 2021 (in Russian).</ref> Кривенко бил академик и основачки член на Меморијал,<ref name=Kryuchkov>[https://bukovsky-archive.com/2020/12/26/6-november-1988-1979-k/ V. Kryuchkov, "The provocative statements by certain participants at the conference of the Memorial Society", KGB report to the CPSU Central Committee, 16 November 1988]: his remarks are quoted at the bottom of page three. ''bukovsky-archive.com'', accessed 9 January 2022</ref> додека Прудовски започнал со истражување на судбината на својот дедо и последните десет години ги поминал во опсежно проучување на политичките репресии во 1930-тите. ===Меморијален центар за човекови права=== Растечката листа на затвореници на совеста и политички затвореници во Русија (Меморијалниот центар за човекови права објави листа од 377 имиња на 9 ноември 2021 година)<ref>[https://memohrc.org/en Memorial Human Rights Centre: Publications] ''memohrc.org''</ref> ја одразува врската што Меморијал секогаш ја поврзувал меѓу минатите злосторства и современите прекршувања на човековите права. Ова се однесувало, од една страна, на жариштата низ поранешниот Советски Сојуз и Русија, двете војни во Чеченија, конфликтите со соседните земји, особено [[Грузија]] и [[Украина]], а од друга страна, на режимот во Русија под [[Владимир Путин]] и неговата администрација. ==Прогон== Во 1990-тите, истражувачите на Меморијал добиле пристап до централните архиви на ФСБ и биле пронајдени и објавени многу значајни документи за колективизацијата, Гулагот и Големиот терор. Надвор од главниот град, ситуацијата низ земјата значително варирала. По реизборот за трет мандат на [[Владимир Путин]] во 2012 година, граѓанското општество во целина, а особено Меморијал, сè повеќе биле ставени во немилост.<ref>[https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=cmlnaHRzaW5ydXNzaWEuaW5mb3x3d3d8Z3g6MjlhNDM0OTk4YWZlZTIzNg Olga Gnezdilova, ''Civil Society under Attack'', Rights in Russia & Article 20 (October 2016) pdf] (via docs.google.com).</ref> Хрониката на историските чистки од страна на Меморијал често се судрувала со обидите на Путин да ја величи советската историја.<ref>{{cite news |title=With shutdown of Memorial, Kremlin looks to control the past |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220105-with-shutdown-of-memorial-kremlin-looks-to-control-the-past |access-date=5 January 2022 |work=France 24 |agency=AFP |date=5 January 2022 |language=en}}</ref> ===Конфискација на дигиталната архива, 2008=== На 4 декември 2008 година, канцеларијата на Меморијал во Санкт Петербург била претресена од властите. Службениците конфискувале 11 компјутерски [[тврд диск|тврди дискови]] кои содржеле 20 години истражување. Информациите биле користени за развој на „универзално достапна база на податоци со стотици илјади имиња“. Директорката Ирина Флиге сметала дека Меморијал е цел бидејќи се наоѓал на погрешната страна на [[Путинизам|путинизмот]], конкретно идејата „дека Сталин и советскиот режим биле успешни во создавањето на голема држава“.<ref name="bbc">Galpin, Richard. [https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm Stalin's new status in Russia]. ''news.bbc.co.uk''. 27 December 2008.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|title=Eleven hard disks|website=openDemocracy|access-date=11 January 2018|archive-date=6 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120406105820/http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|url-status=dead}}</ref> Претресот наводно бил поврзан со ксенофобична статија во јуни 2007 година во весникот ''Нови Петерсбург''.<ref>After various forms of pressure the newspaper closed. [http://www.fontanka.ru/2009/01/20/140/ "Memorial will get its property back but not its reputation"], ''Fontanka.Ru,'' 20 January 2009 (in Russian)</ref> Меморијал негирал каква било поврзаност со публикацијата. Некои адвокати за човекови права во Русија шпекулирале дека претресот бил одмазда за прикажувањето од страна на Меморијал во Санкт Петербург на забранетиот филм ''[[Бунт: случај Литвиненко]]'' (2007), кој се однесува на убиството на поранешниот руски шпион [[Александар Литвиненко]] во Велика Британија во 2006 година.<ref name=Times1>{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/article/gulag-files-seized-during-police-raid-on-rights-group-7tpdfrsm2rm|title=Gulag files seized during police raid on rights group |work=[[The Times]] |url-access=registration}}{{dead link|date=September 2024|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|title=Russia: raid on Memorial HQ|website=[[openDemocracy]]|access-date=11 January 2018|archive-date=15 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120415100123/http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|url-status=dead}}</ref> Алисон Гил, директорка на [[Хјуман рајтс воч]] во Москва, изјавила: „Овој скандалозен полициски претрес ја покажува отровната клима за невладините организации во Русија […] Ова е отворен обид од страна на руската влада […] да ги замолчи критичките гласови“. Академици од целиот свет потпишале отворено писмо до тогашниот претседател [[Дмитриј Медведев]] со кое се осудува заплената на дисковите и материјалот.<ref name=Times1 /> Соединетите Американски Држави изјавиле дека се „длабоко загрижени“ за претресот: портпаролот на [[Стејт департмент|Стејт департментот]] [[Шон Меккормак]] изјавил: „За жал, оваа акција против Меморијал не е изолиран случај на притисок врз слободата на здружување и изразување во Русија“. <ref name=Times1 /> На 20 март 2009 година, окружниот суд Ѕержински во градот пресудил дека претресот и конфискацијата на 12 HDD дискови во декември 2008 година биле извршени со процесни прекршувања; дејствијата на органите за спроведување на законот биле незаконски.<ref name=komm2>{{cite web|url=http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=1142280|title='Мемориал' повернул обыск вспять |trans-title='Memorial' reverted the searches|work=[[Kommersant]]|date=21 March 2008|language=ru}}</ref><ref>[http://www.fontanka.ru/2009/03/27/116/ HDDs will be returned to "Memorial" in presence of the Ombudsman], ''Fontanka.Ru'', 27 March 2009 (in Russian)</ref><ref>[http://seansrussiablog.org/2009/03/31/memorial-vindicated-again/ Memorial Vindicated Again], by Sean Guillory, 31 March 2009</ref> На крајот, 12-те хард дискови, како и оптичките дискови и дел од документите, му биле вратени на Меморијал во 2009 година.<ref>[http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html Memorial got back its confiscated HDDs] ''www.lenizdat.ru'' {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090516032530/http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html |date=16 May 2009 }}, 6 May 2009 (in Russian)</ref><ref>{{Cite web|last=Belovranin|first=Andrzej|date=11 May 2009|title=И возвращаются диски|trans-title=And the discs come back|url=https://novayagazeta.spb.ru/articles/5009/|website=[[Novaya Gazeta]]|language=ru}}</ref> === [[Чеченија]] и [[Северен Кавказ]], 1994–2018 === Активистите поврзани со Меморијал одиграле клучна улога за време на [[Првата чеченска војна]] (1994–1996), кога рускиот омбудсман за човекови права [[Сергеј Ковалјов]] помина денови во [[Грозни]] под бомбардирање од федералната авијација. Тие се движеле меѓу двете страни во судирот, барајќи исчезнати лица и организирајќи размена на загинатите за време на борбите. Станало многу потешко за активистите за човекови права да дејствуваат непристрасно за време на [[Втората чеченска војна]] (1999–2005). Канцеларијата на Меморијал во Грозни често била претресувана од властите. Активистката на Меморијал [[Наталија Естемирова]], блиска соработничка на убиената новинарка [[Ана Политковскаја]] (1958–2006), истражувала убиства и киднапирања во Чеченија сè додека и самата не била киднапирана во [[Грозни]] и застрелана во соседна [[Ингушетија]] на 15 јули 2009 година.<ref>{{cite news| url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8153613.stm | work=[[BBC News]] | title=Vow to catch Chechnya assassins | date=16 July 2009 | access-date=22 May 2010}}</ref> Репортери на BBC сугерирале дека нејзината смрт е поврзана со нејзините истраги за владино поддржани [[милиција|милиции]] во земјата.<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8152351.stm|title=Russian activist found murdered|date=15 July 2009|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> Три дена подоцна, Меморијал ги прекинал своите активности во Чеченија, изјавувајќи: „Не можеме да ги ризикуваме животите на нашите колеги, дури и ако тие се подготвени да ја продолжат својата работа.“<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8157454.stm|title=Rights group halts Chechnya work|date=18 July 2009|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал со искуство во [[Северен Кавказ]], го обвинил чеченскиот претседател [[Рамзан Кадиров]] дека стои зад убиството,<ref>According to Orlov, "Я знаю, я уверен в том, кто виновен в убийстве Наташи Эстемировой. Мы все этого человека знаем. Зовут его Рамзан Кадыров, это президент Чеченской республики". (''tr. "I know, I am sure who is guilty of the murder of Natasha Estemirova. We all know this person. His name is Ramzan Kadyrov, this is the President of the Chechen Republic"'')</ref> и тврдел дека Кадиров отворено ѝ се заканувал.<ref>[http://www.grani.ru/Politics/Russia/President/m.154035.html "Она рассказывала, что Кадыров ей угрожал, говорил буквально: "Да, у меня руки по локоть в крови. И я не стыжусь этого. Я убивал и буду убивать плохих людей."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090719084739/http://grani.ru/Politics/Russia/President/m.154035.html |date=19 July 2009 }} (''tr. "She said that Kadyrov threatened her, literally said: "Yes, my hands are covered in blood up to the elbows. And I am not ashamed of this. I have killed and will kill bad people.""'') ''www.grani.ru''{{failed verification|reason=quote not found at url given|date=January 2022}}</ref> Кадиров ја негирал својата вмешаност<ref name="AFP">[https://web.archive.org/web/20130420111745/http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jHhf17Jf1bDaZ7jT9MYFvB_V_LQA Chechen leader sues rights group after activist murder], [[Agence France-Presse|AFP]], 18 July 2009. Retrieved on 19 July 2009.</ref> и го тужел Меморијал за клевета, конкретно наведувајќи го Орлов во својата тужба.<ref name="AFP" /><ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/07/18/world/europe/18chechnya.html|last1=Schwirtz|first1=Michael|title=Chechen Leader Sues Over Accusations of Ordering Activist's Death|work=[[The New York Times]]|date=18 July 2009|access-date=20 July 2009}}</ref> Неколку години подоцна случајот сè уште не бил решен. На 17 јануари 2018 година, маскирани пиромани ја запалиле канцеларијата на Меморијал во [[Северен Кавказ]] во [[Назран]], Ингушетија.<ref>{{cite web|url=https://themoscowtimes.com/news/masked-arsonists-torch-memorial-human-rights-office-in-north-caucasus-60201|title=Arsonists Torch Memorial Human Rights Office in North Caucasus |work=[[The Moscow Times]] |date=17 January 2018|access-date=17 January 2018}}</ref> === „Странски агент“ статус, 2014–2020 === Според законот за странски агенти од 2012 година, „групите мора да се регистрираат во Министерството за правда како „странски агенти“ ако добиваат дури и минимален износ на финансирање од странски извори, државни или приватни, и се вклучени во „политичка активност““.<ref name=HRW>{{Cite news|url=https://www.hrw.org/russia-government-against-rights-groups-battle-chronicle|title=Russia: Government vs. Rights Groups|date=2017-06-28|work=[[Human Rights Watch]]|access-date=2017-07-02}}</ref> Првиот дел од Меморијал што бил прогласен за „странски агент“ бил неговиот Центар за човекови права со седиште во Москва во јули 2014 година. Следната година, Министерството за правда го означило Истражувачко-информативниот центар на Меморијал во Санкт Петербург, две организации на Меморијал во Екатеринбург и уште една во Рјазањ како „[[Закон за руски странски агенти|странски агенти]]“. На 4 октомври 2016 година, законот што бара организациите кои примаат средства од странство и се занимаваат со „политички активности“ да се регистрираат и да се декларираат како „странски агент“ бил применет и на Меморијал Интернешнл.<ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs", Russian Federation Ministry of Justice] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx |date=6 October 2022 }} (in Russian), ''unro.minjust.ru''</ref> Меморијал и Меморијал Интернешнл го оспориле овој статус пред судовите и, откако ги исцрпиле сите правни средства во рускиот правосуден систем, се обратиле до [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] (ЕСЧП) во Стразбур. Истражувачко-информативниот центар на Меморијал во Санкт Петербург изјавил дека ќе продолжи со својата работа и проекти, но „нема намера да ги означува сите свои публикации со таков печат“, кој го означува како странски агент. Тој ги информирал „сите заинтересирани лица дека јавните активности на RIC Меморијал ќе продолжат преку Фондацијата Јофе“.<ref>[https://www.memorial-nic.org/ St Petersburg Memorial Research & Information Centre], ''www.memorial-nic.org''</ref> Во својот годишен извештај за „странски агент“ од 2015 година, руското Министерство за правда го обвинил Меморијалниот центар за човекови права за „поткопување на темелите на уставниот поредок на Руската Федерација“ и за повикување на „промена на политичкиот режим“ во земјата.<ref>{{Cite news|title = Russian Justice Ministry Accuses Memorial Of Calling For Regime Change|url = http://www.rferl.org/content/russian-justice-ministry-accuses-memorial-of-calling-for-regime-change/27355858.html|newspaper = RadioFreeEurope/RadioLiberty|date = 10 November 2015|access-date = 11 November 2015|first = RFE/RL's Russian|last = Service}}</ref><ref>{{Cite news|title = Russia accuses human rights group of seeking regime change|url = https://www.ft.com/content/44656ffe-87bf-11e5-9f8c-a8d619fa707c|newspaper = Financial Times|date = 10 November 2015|access-date = 11 November 2015|issn = 0307-1766|first = Kathrin|last = Hille}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-34767014|title=Russia censures Memorial rights group as 'foreign agent'|date=9 November 2015|work=BBC News|access-date=2 July 2017}}</ref> Означувањето на Меморијал Интернешнл како „странски агент“ било дел од тековната борба на државата со невладините организации и граѓанското општество.<ref name=HRW /> До есента 2019 година, Меморијал и неговиот нов претседател Јан Рачински се соочиле со казни од 3.700.000 рубљи за прекршување на условите од законот за странски агенти: сума што била собрана преку [[краудфандинг]].<ref>[https://www.memo.ru/ru-ru/memorial/departments/intermemorial/news/470 "Memorial faces the courts; an appeal to the ECHR", International Memorial News, 29 October 2020] (in Russian) ''www.memo.ru''</ref> Во 2020 година, Меморијал поднел жалба до ЕСЧП за прекумерни казни и вознемирување.<ref>{{Cite web|date=19 October 2020|title=Мемориал – Суды над «Мемориалами». Подана жалоба в ЕСПЧ|trans-title=Memorial – Trials over Memorials. A complaint was filed with the ECHR|url=https://memo.ru/ru-ru/memorial/departments/intermemorial/news/470|access-date=1 January 2022|website=memo.ru|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|date=20 October 2020|title="Мемориал" пожаловался в ЕСПЧ на штрафы по закону об иноагентах|trans-title=Memorial complained to the ECHR about fines under the law on foreign agents|url=https://www.interfax.ru/world/732207|access-date=1 January 2022|website=[[Interfax.ru]]|location=Moscow|language=ru}}</ref> === Заплашување и наредба за затворање, 2021 === [[File:Nie damy zgasic Memorialu.jpg|thumb|Протест во одбрана на Меморијал во Варшава, Полска, 21 ноември 2021]] На 14 октомври 2021 година, околу 20 мажи упаднале во канцелариите на Меморијал во Москва и прекинале јавно прикажување на филмот ''[[Г-н Џонс]]'' со непријателски извици. Персоналот на Меморијал ја повикал полицијата, но до моментот кога службениците пристигнале, повеќето од напаѓачите се разишле, а полицијата ги одвела тројцата што останале. Потоа, без објаснување, полицијата ги затворила луѓето кои го гледале филмот во зградата на Меморијал и ги задржала со часови, до доцна во ноќта. Сите биле принудени да дадат целосни лични податоци од нивните пасоши, адреса на живеење и телефонски број, како и информации за нивното образование, работно место и работна позиција.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/men-disrupt-screening-ukraine-famine-film-russia-2021-10-14/|title=Men disrupt screening of Ukraine famine film in Russia|newspaper=Reuters|date=15 October 2021|access-date=18 October 2021|last1=Tsvetkova|first1=Maria}}</ref><ref>{{cite journal|url=https://www.hrw.org/news/2021/10/16/thugs-attack-russian-human-rights-group-then-police-make-matters-worse|title=Thugs Attack Russian Human Rights Group, Then Police Make Matters Worse |website=www.hrw.org |date=16 October 2021|access-date=18 October 2021}}</ref> Првите повици за затворање на Меморијал биле упатени во 2014 година од министерот за правда [[Александар Коновалов]] во барање до Врховниот суд.<ref>{{cite web|author=Rainsford, Sarah|title=Russian Soviet-era remembrance group Memorial risks closure|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-29831134|date=30 October 2014|publisher=BBC|access-date=31 October 2014}}</ref> Ако Меморијал бил затворен, коментирал неговиот претседател [[Арсениј Рогински]], тогаш многуте ограноци на организацијата би морале повторно да се регистрираат и потоа повторно да воспостават контакти меѓу себе низ земјата.<ref>{{cite web|title=Russian Justice Ministry asks to close Memorial Rights Group|url=http://www.rferl.org/content/russia-closing-of-memorial-rights-group-/26631357.html|publisher=[[Radio Liberty]]|date=10 October 2014}}</ref> Во јануари 2015 година, Судот објавил дека нема да го прифати барањето на Министерството.<ref>[https://www.bbc.com/russian/rolling_news/2015/01/150128_rn_memorial_liquidation_refused "Supreme Court has not abolished Memorial"], BBC News (Russian Service), 28 January 2015(in Russian).</ref> [[File:Владислав Постников выступает на митинге за Мемориал 12 декабря 2021 года Екатеринбург.jpg|thumb|180px|Протест во одбрана на Меморијал во [[Екатеринбург]], Русија, 12 декември 2021]] На 11 ноември 2021 година, Канцеларијата на генералниот обвинител на Русија објавила дека поднела тужба до Врховниот суд, барајќи затворање на Меморијал Интернешнл поради прекршувања на законот за странски агенти.<ref>{{cite web|title=Russia's leading rights group says prosecutors seek to cripple it|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-politics-rights-memorial/top-rights-group-says-russia-seeks-to-close-it-for-violating-foreign-agent-law-idUSKBN2HW1X5|date=11 November 2021|publisher=Reuters|access-date=12 November 2021}}</ref> Следниот ден било објавено дека и Обвинителството на град Москва поднело тужба до Московскиот градски суд со барање за затворање на Меморијалниот центар за човекови права.<ref>[https://www.memo.ru/en-us/memorial/departments/intermemorial/news/626 "Closure of another Memorial organisation sought"], International Memorial, news 12 November 2021.</ref> Тужбите требало да се разгледуваат на 26 и 23 ноември, соодветно. Повеќе од 120.000 луѓе потпишале петиција за спас на организацијата.<ref name="ft_polina_2">{{cite news|last1=Ivanova|first1=Polina|date=14 December 2021|title='Russia's conscience' on trial as civil rights group faces closure|work=Financial Times|url=https://www.ft.com/content/5c64a174-ad92-4d3f-8f92-db2e116e4cd7 |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/5c64a174-ad92-4d3f-8f92-db2e116e4cd7 |archive-date=10 December 2022 |url-access=subscription|access-date=29 December 2021}}</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] наредил затворање на Меѓународното друштво Меморијал и неговите регионални ограноци бидејќи го прекршиле законот за странски агенти од 2012 година.<ref name="auto" /><ref name="auto1" /> За време на судското рочиште, државниот обвинител Жафјаров го обвинил Меморијал за „создавање лажна слика за Советскиот Сојуз како терористичка држава“ и „принудување да се каеме за советското минато, наместо да се сеќаваме на славната историја […] веројатно затоа што некој плаќа за тоа“.<ref name="ft_ivanova" /> Адвокат на Меморијал изјавил дека ќе поднесе жалба и во руските судови и до Европскиот суд за човекови права во Стразбур, кој има надлежност над Русија.<ref name="guardian_roth">{{cite news |last1=Roth |first1=Andrews |title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group |url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure |access-date=29 December 2021 |work=[[The Guardian]] |date=28 December 2021 }}</ref><ref name="jurist_friedman" /> Следниот ден, Московскиот градски суд ја објавил својата одлука за затворање на Меморијалниот центар за човекови права.<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2021/12/29/world/europe/russia-memorial-human-rights-center.html |title=As the Kremlin Revises History, a Human Rights Champion Becomes a Casualty |work=The New York Times |date=29 December 2021 |access-date=3 January 2022}}</ref> Видео-снимки кои го прикажуваат вознемирувањето, судењето и затворањето на Меморијал се прикажани во документарецот од 2024 година, ''Of Caravan and the Dogs.''<ref>{{Cite web |last=Kurov |first=Askold |date=21 December 2024 |title=Of Caravan and the Dogs |url=https://german-documentaries.de/en_EN/films/of-caravan-and-the-dog-s.23489|website=German Documentaries}}</ref> Како и повеќето независни руски медиуми и организации за човекови права, Меморијал сега „е принуден да функционира надвор од земјата, а дел од неговите активисти се затворени. Но организацијата продолжува гласно да се залага на социјалните мрежи, а Нобеловиот комитет ги пофалил нејзините напори за документирање на воени злосторства и други злоупотреби на моќта.“<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Memorial: Russia’s civil rights group uncovering an uncomfortable past |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-59853010 |website=BBC}}</ref> Во февруари 2024 година, ко-претседателот на Меморијал, Олег Орлов, бил осуден на две години затвор откако бил прогласен за виновен за „[[Руски закони за воена цензура (2022)|повторено дискредитирање]]“ на руската војска.<ref>{{cite news |last1=Rosenberg |first1=Steve |title=Ukraine war: Russian human rights campaigner Oleg Orlov sentenced to jail |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-68413372 |access-date=27 February 2024 |work=[[BBC News]] |date=2024-02-07}}</ref> Во февруари 2026 година, руските власти ги прогласиле германските и швајцарските правни субјекти на Меморијал за „непожелни организации“.<ref>{{cite web|url=https://meduza.io/news/2026/02/18/novye-nezhelatelnye-mezhdunarodnyy-memorial-i-proekt-ili-shumanova-po-izucheniyu-problem-arktiki|title=Новые «нежелательные»: международный «Мемориал» и проект Ильи Шуманова по изучению проблем Арктики|website=[[Meduza]]|language=ru}}</ref> На 9 април, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] го означил Меморијал како [[Список на организации прогласени за терористички или екстремистички од страна на Русија|екстремистичка организација]]. Судското рочиште било одржано зад затворени врати, без дозвола за учество на адвокат кој го застапува Меморијал. Како одговор на одлуката, Меморијал објавил дека ги прекинува сите активности во Русија, но ќе продолжи да работи надвор од земјата.<ref>{{Cite web |title=Memorial Human Rights Center suspends all work in Russia after Supreme Court designates movement ‘extremist’ |url=https://meduza.io/en/news/2026/04/09/memorial-human-rights-center-suspends-all-work-in-russia-after-supreme-court-designates-movement-extremist |access-date=2026-04-09 |website=Meduza |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=On the designation of “Memorial” as an extremist organisation. Statement by the Council of the Memorial HRDC |url=https://memorialcenter.org/en/news/on-the-designation |access-date=2026-04-09 |website=Memorial. Human Rights Defense Center |language=en}}</ref> ==Меѓународна реакција на заканата за затворање== На 29 декември, [[Канцеларија на Високиот комесар за човекови права на Обединетите нации|Канцеларијата на ОН за човекови права]] во Женева ги опишала пресудите на руските судови како „дополнително слабеење на веќе намалената заедница за човекови права во земјата“.<ref name="guardian_roth" /><ref name="jurist_friedman" /> Ова било проследено со примена на итна [[привремена мерка]] од страна на [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]], со која се наредува на руската влада да го запре укинувањето на двете организации. Според податоци од 2021 година, двете организации биле страна во веќе постоечка жалба до [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] во врска со [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]].<ref name="jurist_friedman" /> На 31 декември 2021 година, била објавена заедничка изјава од Европската унија, Соединетите Американски Држави, Австралија, Канада и Обединетото Кралство, со која се критикуваат одлуките на руските судови за затворање на Меморијал и се повикува Русија „да ги почитува своите меѓународни обврски и обврски за човекови права“. <ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/us-eu-condemn-decision-shut-russian-human-rights-group-memorial-2021-12-31/?rpc=401&|title=U.S, EU condemn decision to shut Russian human rights group Memorial|accessdate=31 December 2021|website=Reuters|date=31 December 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=Russia: Joint Statement on Court Decisions to Liquidate Memorial |url=https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage_en/109379/Russia:%20Joint%20Statement%20on%20Court%20Decisions%20to%20Liquidate%20Memorial |publisher=[[European External Action Service]] |access-date=2 January 2022 |date=31 December 2021}}</ref> [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 703u05tertstzbksig8jk19fnjnka39 5537413 5537412 2026-04-10T18:51:39Z Тиверополник 1815 5537413 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) е меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. ===Ден на сеќавање=== Московскиот Меморијал бил меѓу организациите што ги убедиле руските власти да ја следат долгогодишната дисидентска традиција на одбележување на 30 октомври секоја година,<ref>[https://chronicle-of-current-events.com/2016/11/05/political-prisoners-day-30-october-1974-33-1/ "Political prisoner's day, 30 October 1974", ''A Chronicle of Current Events'' (33.1), 10 December 1974] ''A Chronicle of Current Events, chronicle-of-current-events.com''.</ref> претворајќи го во официјален [[Ден на сеќавање на жртвите на политичките репресии]]. Во текот на следните триесет години овој датум беше прифатен низ цела Русија: до 2016 година годишни настани се одржувале на 30 октомври на 103 од 411 гробни места и меморијални локации вклучени на мрежната страницата „Руски некрополи“.<ref>[https://en.mapofmemory.org/22-17 For example, the Bolsheromanovka village memorial in Siberia's Altai Region] ''en.mapofmemory.org''</ref> Меморијал работел на законот „За рехабилитација на жртвите на политичките репресии“.<ref>{{Cite web|last=Bocharova|first=Svetlana|date=27 March 2013|title=Память, говори! Чем занимается "Мемориал" — организация, которую тщательно проверяет Генпрокуратура|trans-title=Memory, speak! What does Memorial do – an organisation that is carefully monitored by the Prosecutor General's Office|url=https://lenta.ru/articles/2013/03/27/memory/|access-date=29 December 2021|website=[[Лента.ру]]|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|title=Мемориал – Реабилитация жертв политических репрессий|trans-title=Memorial – Rehabilitation of victims of political repression|url=https://memo.ru/ru-ru/history-of-repressions-and-protest/rehabilitation/|access-date=29 December 2021|website=memo.ru|language=ru}}</ref> ===Истражување и образование=== Во текот на своето постоење, а особено од 2012 година, Меѓународното друштво Меморијал го проширил опсегот на своите активности. Денес тие ги вклучуваат проектот [[Последна адреса]] и, следејќи го примерот на Берлин и неговите екскурзии и изложби „[[Топографија на теророт]]“, друштвото организира слични образовни иницијативи за советската ера во Москва и други руски градови.<ref>[https://en.mapofmemory.org/62-04 "The Victims of War and Repression complex, Ryazan (Central Russia)", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[https://en.mapofmemory.org/24-03 "Korkino village (Siberia), burial of Great Terror victims", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref> ====Архиви и онлајн база на податоци==== Во 2005 година, базата на податоци на Меморијал содржела записи за повеќе од 1.300.000 жртви на политичка репресија во Советскиот Сојуз.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html FAQ about Memorial] ''www.rightlivelihood.org '' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929083632/http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html |date=29 September 2007 }}</ref> Првично издадена како [[Компактен диск|CD]], до 2020 година петтото издание на базата било достапно онлајн и содржело над три милиони записи за лица кои биле стрелани, затворени или депортирани во советскиот период.<ref name=VPTitU /> Друг проект е базата на податоци „Отворен список“, создаден на неколку јазици од поранешниот Советски Сојуз (руски, украински, грузиски и белоруски) за да ги охрабри роднините и потомците на стреланите, затворените и депортираните да придонесат со информации за жртвите и нивните семејства.<ref>[https://openlist.wiki/ The Open List database] (in Russian, Ukrainian, Georgian, and Belarusian). ''openlist.wiki''</ref> Ова ги проширило изворите на информации надвор од досиејата за поединци што ги воделе советските безбедносни служби или полицијата. Архивите на Меморијал биле користени од историчари како Британецот [[Орландо Фајџес]].<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm|title=Stalin's new status in Russia|date=27 December 2008|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> ====Училишни програми==== Од 1999 година, Меморијал организирал годишен натпревар за ученици од средните училишта на тема „Поединецот и историјата: Русија во 20 век“. Секоја година се добиваат меѓу 1.500 и 2.000 трудови. Авторите на 40-те најдобри трудови се поканети во Москва да присуствуваат на специјална училишна академија и церемонија за доделување награди. Жирито во минатото било предводено од Ото Сигурд, [[Светлана Алексиевич]] и [[Лудмила Улицкаја]]. До денес се објавени 26 збирки со наградените трудови: повеќето од нив може да се најдат на мрежната страница „Лекции од историјата“.<ref>[https://web.archive.org/web/20210724021925/https://urokiistorii.ru/school_competition "Results of 22nd annual schools competition", Lessons of History] (in Russian) ''urokiistorii.ru''</ref> ====Катинските масакри==== Меморијал имал посебна полска програма предводена од [[Александар Гурјанов]].<ref>{{cite web |url= https://www.wilsoncenter.org/person/alexander-guryanov |title= Alexander Guryanov |last= |first= |date= 2020 |website= |publisher= wilsoncenter.org |access-date= 2024-06-20|quote=}}</ref> Заедно со полскиот [[KARTA Center]], полската програма на Меморијал ги истражувала [[Катински масакр|масовните погубувања]] на речиси 22.000 полски воени офицери и војници, полицајци, службеници, интелектуалци и други, извршени по наредба на Сталин од страна на [[НКВД]] во [[Катинска шума|Катин]], [[Харков]], [[Киев]] и веројатно во близина на [[Минск]] во април и мај 1940 година. Резултатот од ова истражување се четири публикации за убиствата, сите уредени од Гурјанов: еден том за Катин, каде што службеници на НКВД убиле најмалку 4.400 офицери од редовната армија и резервни офицери; и три тома за Калинин, каде што биле стрелани 6.300 полицајци, затворски чувари и граничари. Двата наслови содржат вовед за злосторството и ексхумациите, како и список на жртвите со биограм и фотографија, каде што е достапно. Тие се засноваат на аналогни полски публикации, но вклучуваат дополнителни информации за Катинскиот масакр и проширени биограми. Четирите публикации се: Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Катин. Спомен-книга на полските воени заробеници – Заробеници од логорот на НКВД Козелск, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2015)),<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Katyni. Kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Kozelskogo lagera NKVD, rasstrelannykh po resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Катыни. Книга памяти польских военнопленных - узников Козельского лагеря НКВД, расстрелянных по решению Политбюро ЦК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title=Those Killed in Katyn. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Kozelsk NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Central Committee of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |url= https://www.memo.ru/media/uploads/2022/01/21/killed_in_katyn.pdf |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Zvenia |page= |isbn=978-5-78700-123-5}}</ref> со 4 415 биограми на жртвите. Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Калинин, погребани во Медное. Спомен-книга на полски воени заробеници – Затвореници од логорот Осташков на Советскиот НКВД, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2019 година))<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Kalinine, zakhoroneny v Mednom. kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Ostashskogo lagera NKVD SSSR, Passtrelannykh po Resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title= Those Killed in Kalinin, buried in Mednoye. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Ostashkov Soviet NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Politburo of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Memorial |page= |isbn= 978-5-6041921-4-6}}</ref> * Том 1, „Биограмите на полските воени заробеници. A–L“<ref>{{cite web |url= https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom1_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Том 1. Биограммы военнопленных : А-Л |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> *Том 2, „Биограмите на полските воени заробеници. M–Ya“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom2_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 2. Биограммы польских военнопленных. М-Я |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> * Том 3, „Што знаеме за Медное“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdfubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom3_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 3. Что мы знаем о Медном |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> Двата наслови биле претставени на 17 септември, на датумот на годишнината од [[Инвазија на Полска (1939)|Советската инвазија на Полска]]: книгата за Катин во 2015 година, по повод 75-годишнината; и трите тома за Медное на 80-годишнината, во 2019 година. Меморијал планирал да го продолжи проектот и да објави том за Катинскиот масакр извршен во регионалната управа на НКВД во Харков, меѓутоа настаните по 2019 година (пандемијата на [[КОВИД-19]] и политиката што ја водела Руската Федерација по нејзината [[Руска инвазија на Украина|инвазија на Украина]], вклучувајќи го и затворањето на Меморијал) го направиле тоа невозможно заклучно со 2024 година. ====Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“==== Во раните години на 21 век, Меморијал во [[Санкт Петербург]] работел на создавање на музејот „''Виртуелен Гулаг''“ со цел да ги обедини истражувањата и архивите од целиот поранешен [[Советски Сојуз]] и да го одбележи и документира постоењето на Гулагот и животите на неговите затвореници.<ref name=Times1 /> Попречен од заплената во 2008 година во Санкт Петербург на голем дел од материјалите врз кои се темелел проектот (види {{section link||Прогони}} за дополнителни информации), и соочен со потребата за ажурирање на информациите (и технологијата), било одлучено да се создаде карта на гробните места, гробиштата и меморијалните локации низ Русија. Започната на руски јазик во 2016 година,<ref>[https://mapofmemory.org/ «Карта Памяти: Некрополь террора и Гулага»] (''tr. "Memory Map: Necropolis of Terror and Gulag"'') launched 2016. ''mapofmemory.org''</ref> верзијата на англиски јазик, „''Руски некропол на теророт и Гулагот''“, следела во август 2021 година.<ref>[https://en.mapofmemory.org/ "Russia's Necropolis of Terror and the Gulag" (in English)] launched 2021.</ref> Овој ресурс документира над 400 локации, од кои некои датираат уште од [[руската граѓанска војна]], наведувајќи ја нивната состојба на зачуваност, спомениците и церемониите, како и дали имаат заштитен статус. Тој ги вклучува местата на масовни погубувања од [[Сталинови чистки|Големата чистка]] како што е [[Красни Бор (Карелија)|Красни Бор]], напуштените гробишта на Гулагот, како и 138 гробишта на „специјалните“ населби во кои биле депортирани десетици илјади „[[Декулакизација|декулакизирани]]“ селски семејства, а потоа и Полјаци, Литванци и други.<ref>[https://en.mapofmemory.org/context "Those who did not return: An overview", Russia's Necropolis] 2021. ''en.mapofmemory.org''</ref> Во Ковалевските шуми близу Санкт Петербург, Меморијал се обидел да изгради Национален меморијален музејски комплекс за да ги одбележи 4.500 жртви кои биле убиени и закопани таму за време на [[Црвен терор|Црвениот терор]].<ref>[https://en.mapofmemory.org/47-01 "Kovalyovsky Woods memorial cemetery", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[http://www.opendemocracy.net/od-russia/catriona-bass/national-museum-to-victims-of-stalinist-repression-words-not-deeds Catriona Bass, "A national museum to the victims of Stalinist repression: words not deeds?"] opendemocracy.net, 5 November 2010.</ref> Работниците на Меморијал ги откриле телата во 2002 година. Меморијален комплекс веќе постои на местото на масовни убиства [[Сандармох]] (1937–1938) во Карелија,<ref>[https://en.mapofmemory.org/10-09 "The Sandarmokh Memorial complex", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref> благодарение на напорите на [[Јуриј А. Дмитриев]]. Во јули 1997 година, заедничка експедиција на друштвата Меморијал од Санкт Петербург и Карелија, предводена од Дмитриев, Ирина Флиге и Вениамин Јофе, открила 236 заеднички гробници кои содржеле тела на најмалку 6.000 жртви на сталинистичките [[Чистки на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз|чистки]], погубени во 1937 и 1938 година. Во 2016 година, руската влада се обидела да ја ревидира оваа верзија, тврдејќи дека меѓу загинатите имало советски воени заробеници стрелани од финските окупатори во периодот 1941–1944. Претставниците на Меморијал ги оспориле и мотивите зад ова тврдење и наводните нови докази што требало да го поддржат.<ref>[https://dmitrievaffair.com/who-wants-to-rewrite-sandarmokh/ Anna Yarovaya, "Who wants to rewrite Sandarmokh"], 7x7: Horizontal Russia website (English translation) ''dmitrievaffair.com''</ref> ====„Хроника на тековните настани“ (1968–1982)==== Во 2008 година, Меморијал започнал со онлајн верзија на познатата {{lang|ru|[[самиздат]]}} публикација ''[[Хроника на тековните настани]]'', која била распространета во Советскиот Сојуз.<ref>[http://old.memo.ru/history/diss/chr/index.htm Khronika tekushchikh sobyty] (Хроника текущих событий, ''"Chronicle of current events"''), ''old.memo.ru''</ref> Објавувана во нерегуларни интервали во текот на годината, таа се ширела во машинописна форма ({{lang|ru|самиздат}}) во СССР од 1968 до 1983 година. Сите нејзини 63 изданија биле преведени на англиски јазик и објавени во странство.<ref>{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20161023222258/https://chronicleofcurrentevents.net/ ''A Chronicle of Current Events'']}}, April 1968 to June 1982 ''chronicleofcurrentevents.net''</ref> Западните набљудувачи и научници ја сметале за клучен извор на доверливи информации за човековите права во постсталинистичкиот Советски Сојуз. Лансирањето на онлајн верзијата се одржало во канцеларијата на Меморијал во Каретни. Присуствувале многу поранешни уредници на подземната публикација, вклучувајќи ги [[Сергеј Ковалев]] и [[Александар Лавут]]. ===Медиуми=== Меморијал финансирал или помогнал во создавање на различни публикации и филмови поврзани со човековите права. Ова го вклучува документарниот филм ''The Crying Sun'' (2007), кој се фокусира на селото Зумсој во [[Чеченија]] и борбата на неговите жители да го зачуваат својот културен идентитет во услови на воени напади и присилни исчезнувања од страна на руската армија и „герилските“ борци. Филмот во траење од 25 минути е продуциран во соработка со [[WITNESS]].<ref>{{cite web |url=http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |title=Friday Night 04.27.07 – Human Rights Advocacy in Chechnya: Job or Sacrifice? – 04.27.07 |work=www.16beavergroup.org |access-date=7 December 2008 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081120165312/http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |archive-date=20 November 2008 }}</ref> ==Меѓународен Меморијал надвор од Русија== '''Меѓународен Меморијал''' има ограноци во неколку европски земји.<ref name=MemoSandO /> Меморијал Германија е основан во 1993 година во [[Берлин]] за да ја поддржи организацијата во Русија. Со текот на времето станал независна организација за човекови права со седиште во Германија.<ref>{{Cite web|url=https://memorial.de/index.php/ueber-memorial/memorial-deutschland|title=MEMORIAL Deutschland|website=memorial.de}}</ref> Меморијал Италија функционира од 2004 година.<ref>[http://www.memorialitalia.it/ Memorial Italia] ''www.memorialitalia.it'', accessed 31 December 2021</ref> Меморијал Белгија е основан во 2007 година.<ref>[https://adcmemorial.org/ Memorial Anti-Discrimination Centre (Brussels)] ''adcmemorial.org'', accessed 31 December 2021</ref> Подоцна, ограноци на Меѓународен Меморијал биле основани и во Чешка (2016)<ref>[http://memorial-czechia.cz/cs Memorial Česká republika] ''memorial-czechia.cz'', accessed 31 December 2021</ref> и најново, француски огранок бил формиран во април 2020 година.<ref>[http://memorial-france.org/ Association Mémorial France] ''memorial-france.org'', accessed 31 December 2021</ref> Во источна и јужна Украина, организациите Меморијал основани во доцниот советски период останале поврзани со руската мрежа. Значаен центар за работа и со историски материјали и со современи прашања за човековите права е [[Харковска група за заштита на човековите права|Харковската група за заштита на човековите права]], придружна организација од февруари 1989 година, која денес го води порталот „Човекови права во Украина“.<ref>[https://khpg.org/en/ The Kharkiv Human Rights Protection Group] (in English), ''khpg.org''.</ref> За време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|Руската инвазија на Украина]], Меморијал, покрај судбината на жртвите на [[Протести против руско-украинската војна (2022)|политичката репресија во современа Русија]], исто така ги проучува судбините на [[Воени заробеници во Руско-украинската војна (2022–денес)|украинските воени заробеници]].<ref>[https://memopzk.org/figurant/batog-evgenij-aleksandrovich/ Батог Евгений Александрович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/grazhdanin-ukrainy-osuzhdyon-v-rostove-na-donu-za-uchastie-v-terroristicheskoj-organizaczii/ Гражданин Украины осуждён в Ростове-на-Дону за участие в террористической организации]</ref><ref>[https://memopzk.org/figurant/perepelicza-ivan-ivanovich/ Перепелица Иван Иванович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/my-schitaem-politzaklyuchyonnymi-ukrainskih-voennyh-iz-48-go-otdelnogo-shturmovogo-batalona-imeni-nomana-chelebidzhihana/ Мы считаем политзаключёнными украинских военных из 48-го отдельного штурмового батальона имени Номана Челебиджихана]</ref> ==Награди и номинации== Во 2004 година, Меморијалниот центар за човекови права (МЦЧП) станал меѓу четирите добитници на [[Right Livelihood Award|Наградата Right Livelihood]], за својата работа во документирање на прекршувањата на човековите права во Русија и други поранешни држави на СССР.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm 2004 Right Livelihood Award: Memorial (Russia)] ''www.rightlivelihood.org'' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140801213543/http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm |date=1 August 2014 }}</ref> Цитирајќи ја жирито на RLA: „за покажување, под многу тешки услови и со голема лична храброст, дека историјата мора да биде забележана и разбрана, а човековите права почитувани насекаде, доколку треба да се постигнат одржливи решенија за наследството од минатото.“ Во истата година, [[Висок комесаријат на ООН за бегалци|Високиот комесар на Обединетите нации за бегалци]] (UNHCR) го именувал Меморијал МЦЧП како добитник на годишната [[Нансенова награда за бегалци]] за неговиот широк спектар на услуги во корист на присилните мигранти и [[внатрешно раселени лица]] во Руската Федерација, како и бегалци од Африка, Азија и Блискиот Исток.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/news/NEWS/40920a244.html|title=News|work=United Nations High Commissioner for Refugees, www.unhcr.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Во 2008 година, Меморијал ја добил [[Награда Херман Кестен|Наградата Херман Кестен]]. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Сахарова награда|Сахаровата награда]] на Европската унија, во спомен на убиената активистка на Меморијал [[Наталија Естемирова]].<ref name=BBC_Sakharov>{{cite news | title = Russia rights group wins EU prize | url = https://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/8320851.stm | publisher = BBC | date = 22 October 2009 }}</ref> Објавувајќи ја наградата, [[претседател на Европскиот парламент|претседателот на Европскиот парламент]] [[Јержи Бузек]] изјавил дека собранието се надева „да придонесе за прекинување на кругот на страв и насилство што ги опкружува бранителите на човековите права во Руската Федерација“.<ref name=BBC_Sakharov /> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал, коментирал дека наградата претставува „многу потребна морална поддршка во тешко време за активистите за човекови права во Русија“. <ref>{{cite news | title = Political Sakharov Prize Goes To Russian Rights Activists | url = http://www.forextv.com/Forex/News/ShowStory.jsp?seq=1101965&category=&displaycategory=Political | publisher = [[Forex TV]] | date = 22 October 2009 }}{{dead link|date=January 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Парична награда, која доаѓа со признанието, од [[евро|€]]50,000 му била доделена на Меморијал во декември 2009 година.<ref name=BBC_Sakharov /> Писателката и историчарка [[Ирина Шчербакова]], основач и член на персоналот на Меморијал, ја добила [[Награда Осиејецки|Наградата Осијецки]]<ref>{{Cite web|work=[[Deutsche Welle]]|title=Russische Publizistin Scherbakowa erhält Ossietzky-Preis {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |trans-title=Russian journalist Scherbakowa receives Ossietzky Prize {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |url=https://www.dw.com/de/russische-publizistin-scherbakowa-erh%C3%A4lt-ossietzky-preis/a-17611163|access-date=28 December 2020|language=de}}</ref> и [[Гетеов медал]] за нејзината работа поврзана со активностите на Меморијал. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Награда Виктор Голанц|Наградата Виктор Голанц]] од [[Друштво за загрозени народи|Друштвото за загрозени народи]].<ref>{{cite web|url=http://www.waynakh.com/eng/2009/11/memorial-received-the-victor-gollancz-prize/|title=Waynakh Online » Memorial Received the Victor Gollancz Prize|website=www.waynakh.com|access-date=11 January 2018}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |title=Chechnyan President forces Victor Gollancz Prize-winner Oleg Orlov to face a court hearing (Archived copy) |work=www.gfbv.de |access-date=20 June 2014 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715010214/http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |archive-date=15 July 2014 }}</ref> Во 2012 година, Меморијал ја добил наградата „Чувар на националната меморија“ од [[Институт за национално сеќавање]].<ref>{{Cite web|title=Memorial Awarded 2012 'Custodian of National Memory' Prize – HRO.org in English|url=http://hro.rightsinrussia.info/hro-org/memorialprize|access-date=1 January 2022|website=hro.rightsinrussia.info}}</ref><ref>{{Cite web|date=1 June 2012|title='Custodian of National Memory' Prize 2012|url=https://ipn.gov.pl/en/news/601,quotCustodian-of-National-Memoryquot-Prize-2012.html?search=8567086|access-date=1 January 2022|website=[[Institute of National Remembrance]]}}</ref> На 4 февруари 2015 година, [[Лех Валенса]] го номинирал Меморијал Интернешнл за Нобеловата награда за мир за 2014 година.<ref>{{cite web|url=http://www.hro.org/node/21323|archive-url=https://archive.today/20150224043841/http://www.hro.org/node/21323|url-status=dead|archive-date=24 February 2015|title=Лех Валенса выдвинул Международный "Мемориал" на Нобелевскую Премию Мира – Права человека в России|trans-title=Lech Walesa nominated Memorial International for the Nobel Peace Prize – Human Rights in Russia. "|website=www.hro.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Меморијал ја добил [[Нобеловата награда за мир]] за 2022 година заедно со белорускиот активист за човекови права [[Алес Бјаљацки]] и украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи]].<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Nobel Peace Prize to activists from Belarus, Russia, Ukraine |url=https://www.onmanorama.com/news/world/2022/10/07/nobel-peace-prize-to-activists-from-belarus-russia-ukraine.html|access-date=7 October 2022 |website=Onmanorama |language=en}}</ref> [[Берит Рајс-Андерсен]], претседател на [[Норвешки Нобелов Комитет|Норвешкиот Нобелов комитет]], изјавил дека добитниците „направиле извонреден напор за документирање на воени злосторства, злоупотреби на човекови права и злоупотреба на моќта“, но комитетот истакнал дека изборот не бил направен против Путин, кој започнал инвазија на Украина во февруари истата година.<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/10/07/russian-ukrainian-belarusian-rights-defenders-awarded-nobel-peace-prize-a79022|title=Russian, Ukrainian, Belarusian Rights Defenders Awarded Nobel Peace Prize|website=[[The Moscow Times]]|date=7 October 2022}}</ref> Меморијал исто така ја добил наградата „Бранител на демократијата“ за 2022 година од [[Организација за безбедност и соработка на Европа|Организацијата за безбедност и соработка во Европа]], заедно со украинскиот Центар за човекови права ZMINA, за храбрите и важни напори за промовирање на човековите права и демократијата.<ref>{{cite web |title=Denmark and OSCE-partner countries honours Human Rights Centre ZMINA and Memorial Human Rights Centre with 2022 Democracy Defender Award |url=https://oestrig.um.dk/nyheder/denmark-and-osce-partner-countries-honours-zmina-and-memorial-with-2022-democracy-defender-award |access-date=7 September 2023}}</ref> ==Скорешни активности== ===Меморијал Интернешнл=== Во април 2021 година, истражувачите на Меморијал Сергеј Кривенко и Сергеј Прудовски објавиле студија за „националните“ операции спроведени од [[НКВД]] за време на [[Голем Терор|Големиот терор]], 1937–1938. Испитувајќи ги достапните документи, тие забележале дека ФСБ, наследник на НКВД и [[КГБ]], не ги исполнил условите од указот од јуни 1992 година издаден од претседателот [[Борис Елцин]].<ref>[https://lib.memo.ru/media/book/27344.pdf "Statistics of the national operations of the NKVD, 1937–1938", 2021] p. 2 (in Russian), ''lib.memo.ru''</ref> Ова барало сите законодавни акти и друга документација што „служеле како основа за масовни репресивни мерки и прекршувања на човековите права“ да бидат декласифицирани и јавно достапни во рок од три месеци.<ref>[https://dmitrievaffair.com/2021/11/17/thirty-years-on/ "Thirty Years On"], The Dmitriev Affair website, 17 November 2021.</ref> Големиот терор вклучувал „злосторства против човештвото“ и затоа не подлежел на застареност. Во 1968 година, СССР пристапил кон [[Конвенција на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото|Конвенцијата на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото]]. Децении подоцна, и триесет години по претседателскиот указ од 1992 година, истражувачите поднесувале случаи во судовите за да извршат притисок врз регионалните ограноци на ФСБ да објават документи за Големиот терор постари од 80 години.<ref>[https://www.ivanovonews.ru/reports/1121142/ "Hunting for the secrets of the NKVD"], Ivanovo News, 16 November 2021 (in Russian).</ref> Кривенко бил академик и основачки член на Меморијал,<ref name=Kryuchkov>[https://bukovsky-archive.com/2020/12/26/6-november-1988-1979-k/ V. Kryuchkov, "The provocative statements by certain participants at the conference of the Memorial Society", KGB report to the CPSU Central Committee, 16 November 1988]: his remarks are quoted at the bottom of page three. ''bukovsky-archive.com'', accessed 9 January 2022</ref> додека Прудовски започнал со истражување на судбината на својот дедо и последните десет години ги поминал во опсежно проучување на политичките репресии во 1930-тите. ===Меморијален центар за човекови права=== Растечката листа на затвореници на совеста и политички затвореници во Русија (Меморијалниот центар за човекови права објави листа од 377 имиња на 9 ноември 2021 година)<ref>[https://memohrc.org/en Memorial Human Rights Centre: Publications] ''memohrc.org''</ref> ја одразува врската што Меморијал секогаш ја поврзувал меѓу минатите злосторства и современите прекршувања на човековите права. Ова се однесувало, од една страна, на жариштата низ поранешниот Советски Сојуз и Русија, двете војни во Чеченија, конфликтите со соседните земји, особено [[Грузија]] и [[Украина]], а од друга страна, на режимот во Русија под [[Владимир Путин]] и неговата администрација. ==Прогон== Во 1990-тите, истражувачите на Меморијал добиле пристап до централните архиви на ФСБ и биле пронајдени и објавени многу значајни документи за колективизацијата, Гулагот и Големиот терор. Надвор од главниот град, ситуацијата низ земјата значително варирала. По реизборот за трет мандат на [[Владимир Путин]] во 2012 година, граѓанското општество во целина, а особено Меморијал, сè повеќе биле ставени во немилост.<ref>[https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=cmlnaHRzaW5ydXNzaWEuaW5mb3x3d3d8Z3g6MjlhNDM0OTk4YWZlZTIzNg Olga Gnezdilova, ''Civil Society under Attack'', Rights in Russia & Article 20 (October 2016) pdf] (via docs.google.com).</ref> Хрониката на историските чистки од страна на Меморијал често се судрувала со обидите на Путин да ја величи советската историја.<ref>{{cite news |title=With shutdown of Memorial, Kremlin looks to control the past |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220105-with-shutdown-of-memorial-kremlin-looks-to-control-the-past |access-date=5 January 2022 |work=France 24 |agency=AFP |date=5 January 2022 |language=en}}</ref> ===Конфискација на дигиталната архива, 2008=== На 4 декември 2008 година, канцеларијата на Меморијал во Санкт Петербург била претресена од властите. Службениците конфискувале 11 компјутерски [[тврд диск|тврди дискови]] кои содржеле 20 години истражување. Информациите биле користени за развој на „универзално достапна база на податоци со стотици илјади имиња“. Директорката Ирина Флиге сметала дека Меморијал е цел бидејќи се наоѓал на погрешната страна на [[Путинизам|путинизмот]], конкретно идејата „дека Сталин и советскиот режим биле успешни во создавањето на голема држава“.<ref name="bbc">Galpin, Richard. [https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm Stalin's new status in Russia]. ''news.bbc.co.uk''. 27 December 2008.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|title=Eleven hard disks|website=openDemocracy|access-date=11 January 2018|archive-date=6 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120406105820/http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|url-status=dead}}</ref> Претресот наводно бил поврзан со ксенофобична статија во јуни 2007 година во весникот ''Нови Петерсбург''.<ref>After various forms of pressure the newspaper closed. [http://www.fontanka.ru/2009/01/20/140/ "Memorial will get its property back but not its reputation"], ''Fontanka.Ru,'' 20 January 2009 (in Russian)</ref> Меморијал негирал каква било поврзаност со публикацијата. Некои адвокати за човекови права во Русија шпекулирале дека претресот бил одмазда за прикажувањето од страна на Меморијал во Санкт Петербург на забранетиот филм ''[[Бунт: случај Литвиненко]]'' (2007), кој се однесува на убиството на поранешниот руски шпион [[Александар Литвиненко]] во Велика Британија во 2006 година.<ref name=Times1>{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/article/gulag-files-seized-during-police-raid-on-rights-group-7tpdfrsm2rm|title=Gulag files seized during police raid on rights group |work=[[The Times]] |url-access=registration}}{{dead link|date=September 2024|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|title=Russia: raid on Memorial HQ|website=[[openDemocracy]]|access-date=11 January 2018|archive-date=15 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120415100123/http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|url-status=dead}}</ref> Алисон Гил, директорка на [[Хјуман рајтс воч]] во Москва, изјавила: „Овој скандалозен полициски претрес ја покажува отровната клима за невладините организации во Русија […] Ова е отворен обид од страна на руската влада […] да ги замолчи критичките гласови“. Академици од целиот свет потпишале отворено писмо до тогашниот претседател [[Дмитриј Медведев]] со кое се осудува заплената на дисковите и материјалот.<ref name=Times1 /> Соединетите Американски Држави изјавиле дека се „длабоко загрижени“ за претресот: портпаролот на [[Стејт департмент|Стејт департментот]] [[Шон Меккормак]] изјавил: „За жал, оваа акција против Меморијал не е изолиран случај на притисок врз слободата на здружување и изразување во Русија“. <ref name=Times1 /> На 20 март 2009 година, окружниот суд Ѕержински во градот пресудил дека претресот и конфискацијата на 12 HDD дискови во декември 2008 година биле извршени со процесни прекршувања; дејствијата на органите за спроведување на законот биле незаконски.<ref name=komm2>{{cite web|url=http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=1142280|title='Мемориал' повернул обыск вспять |trans-title='Memorial' reverted the searches|work=[[Kommersant]]|date=21 March 2008|language=ru}}</ref><ref>[http://www.fontanka.ru/2009/03/27/116/ HDDs will be returned to "Memorial" in presence of the Ombudsman], ''Fontanka.Ru'', 27 March 2009 (in Russian)</ref><ref>[http://seansrussiablog.org/2009/03/31/memorial-vindicated-again/ Memorial Vindicated Again], by Sean Guillory, 31 March 2009</ref> На крајот, 12-те хард дискови, како и оптичките дискови и дел од документите, му биле вратени на Меморијал во 2009 година.<ref>[http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html Memorial got back its confiscated HDDs] ''www.lenizdat.ru'' {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090516032530/http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html |date=16 May 2009 }}, 6 May 2009 (in Russian)</ref><ref>{{Cite web|last=Belovranin|first=Andrzej|date=11 May 2009|title=И возвращаются диски|trans-title=And the discs come back|url=https://novayagazeta.spb.ru/articles/5009/|website=[[Novaya Gazeta]]|language=ru}}</ref> === [[Чеченија]] и [[Северен Кавказ]], 1994–2018 === Активистите поврзани со Меморијал одиграле клучна улога за време на [[Првата чеченска војна]] (1994–1996), кога рускиот омбудсман за човекови права [[Сергеј Ковалјов]] помина денови во [[Грозни]] под бомбардирање од федералната авијација. Тие се движеле меѓу двете страни во судирот, барајќи исчезнати лица и организирајќи размена на загинатите за време на борбите. Станало многу потешко за активистите за човекови права да дејствуваат непристрасно за време на [[Втората чеченска војна]] (1999–2005). Канцеларијата на Меморијал во Грозни често била претресувана од властите. Активистката на Меморијал [[Наталија Естемирова]], блиска соработничка на убиената новинарка [[Ана Политковскаја]] (1958–2006), истражувала убиства и киднапирања во Чеченија сè додека и самата не била киднапирана во [[Грозни]] и застрелана во соседна [[Ингушетија]] на 15 јули 2009 година.<ref>{{cite news| url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8153613.stm | work=[[BBC News]] | title=Vow to catch Chechnya assassins | date=16 July 2009 | access-date=22 May 2010}}</ref> Репортери на BBC сугерирале дека нејзината смрт е поврзана со нејзините истраги за владино поддржани [[милиција|милиции]] во земјата.<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8152351.stm|title=Russian activist found murdered|date=15 July 2009|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> Три дена подоцна, Меморијал ги прекинал своите активности во Чеченија, изјавувајќи: „Не можеме да ги ризикуваме животите на нашите колеги, дури и ако тие се подготвени да ја продолжат својата работа.“<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8157454.stm|title=Rights group halts Chechnya work|date=18 July 2009|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал со искуство во [[Северен Кавказ]], го обвинил чеченскиот претседател [[Рамзан Кадиров]] дека стои зад убиството,<ref>According to Orlov, "Я знаю, я уверен в том, кто виновен в убийстве Наташи Эстемировой. Мы все этого человека знаем. Зовут его Рамзан Кадыров, это президент Чеченской республики". (''tr. "I know, I am sure who is guilty of the murder of Natasha Estemirova. We all know this person. His name is Ramzan Kadyrov, this is the President of the Chechen Republic"'')</ref> и тврдел дека Кадиров отворено ѝ се заканувал.<ref>[http://www.grani.ru/Politics/Russia/President/m.154035.html "Она рассказывала, что Кадыров ей угрожал, говорил буквально: "Да, у меня руки по локоть в крови. И я не стыжусь этого. Я убивал и буду убивать плохих людей."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090719084739/http://grani.ru/Politics/Russia/President/m.154035.html |date=19 July 2009 }} (''tr. "She said that Kadyrov threatened her, literally said: "Yes, my hands are covered in blood up to the elbows. And I am not ashamed of this. I have killed and will kill bad people.""'') ''www.grani.ru''{{failed verification|reason=quote not found at url given|date=January 2022}}</ref> Кадиров ја негирал својата вмешаност<ref name="AFP">[https://web.archive.org/web/20130420111745/http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jHhf17Jf1bDaZ7jT9MYFvB_V_LQA Chechen leader sues rights group after activist murder], [[Agence France-Presse|AFP]], 18 July 2009. Retrieved on 19 July 2009.</ref> и го тужел Меморијал за клевета, конкретно наведувајќи го Орлов во својата тужба.<ref name="AFP" /><ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/07/18/world/europe/18chechnya.html|last1=Schwirtz|first1=Michael|title=Chechen Leader Sues Over Accusations of Ordering Activist's Death|work=[[The New York Times]]|date=18 July 2009|access-date=20 July 2009}}</ref> Неколку години подоцна случајот сè уште не бил решен. На 17 јануари 2018 година, маскирани пиромани ја запалиле канцеларијата на Меморијал во [[Северен Кавказ]] во [[Назран]], Ингушетија.<ref>{{cite web|url=https://themoscowtimes.com/news/masked-arsonists-torch-memorial-human-rights-office-in-north-caucasus-60201|title=Arsonists Torch Memorial Human Rights Office in North Caucasus |work=[[The Moscow Times]] |date=17 January 2018|access-date=17 January 2018}}</ref> === „Странски агент“ статус, 2014–2020 === Според законот за странски агенти од 2012 година, „групите мора да се регистрираат во Министерството за правда како „странски агенти“ ако добиваат дури и минимален износ на финансирање од странски извори, државни или приватни, и се вклучени во „политичка активност““.<ref name=HRW>{{Cite news|url=https://www.hrw.org/russia-government-against-rights-groups-battle-chronicle|title=Russia: Government vs. Rights Groups|date=2017-06-28|work=[[Human Rights Watch]]|access-date=2017-07-02}}</ref> Првиот дел од Меморијал што бил прогласен за „странски агент“ бил неговиот Центар за човекови права со седиште во Москва во јули 2014 година. Следната година, Министерството за правда го означило Истражувачко-информативниот центар на Меморијал во Санкт Петербург, две организации на Меморијал во Екатеринбург и уште една во Рјазањ како „[[Закон за руски странски агенти|странски агенти]]“. На 4 октомври 2016 година, законот што бара организациите кои примаат средства од странство и се занимаваат со „политички активности“ да се регистрираат и да се декларираат како „странски агент“ бил применет и на Меморијал Интернешнл.<ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs", Russian Federation Ministry of Justice] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx |date=6 October 2022 }} (in Russian), ''unro.minjust.ru''</ref> Меморијал и Меморијал Интернешнл го оспориле овој статус пред судовите и, откако ги исцрпиле сите правни средства во рускиот правосуден систем, се обратиле до [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] (ЕСЧП) во Стразбур. Истражувачко-информативниот центар на Меморијал во Санкт Петербург изјавил дека ќе продолжи со својата работа и проекти, но „нема намера да ги означува сите свои публикации со таков печат“, кој го означува како странски агент. Тој ги информирал „сите заинтересирани лица дека јавните активности на RIC Меморијал ќе продолжат преку Фондацијата Јофе“.<ref>[https://www.memorial-nic.org/ St Petersburg Memorial Research & Information Centre], ''www.memorial-nic.org''</ref> Во својот годишен извештај за „странски агент“ од 2015 година, руското Министерство за правда го обвинил Меморијалниот центар за човекови права за „поткопување на темелите на уставниот поредок на Руската Федерација“ и за повикување на „промена на политичкиот режим“ во земјата.<ref>{{Cite news|title = Russian Justice Ministry Accuses Memorial Of Calling For Regime Change|url = http://www.rferl.org/content/russian-justice-ministry-accuses-memorial-of-calling-for-regime-change/27355858.html|newspaper = RadioFreeEurope/RadioLiberty|date = 10 November 2015|access-date = 11 November 2015|first = RFE/RL's Russian|last = Service}}</ref><ref>{{Cite news|title = Russia accuses human rights group of seeking regime change|url = https://www.ft.com/content/44656ffe-87bf-11e5-9f8c-a8d619fa707c|newspaper = Financial Times|date = 10 November 2015|access-date = 11 November 2015|issn = 0307-1766|first = Kathrin|last = Hille}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-34767014|title=Russia censures Memorial rights group as 'foreign agent'|date=9 November 2015|work=BBC News|access-date=2 July 2017}}</ref> Означувањето на Меморијал Интернешнл како „странски агент“ било дел од тековната борба на државата со невладините организации и граѓанското општество.<ref name=HRW /> До есента 2019 година, Меморијал и неговиот нов претседател Јан Рачински се соочиле со казни од 3.700.000 рубљи за прекршување на условите од законот за странски агенти: сума што била собрана преку [[краудфандинг]].<ref>[https://www.memo.ru/ru-ru/memorial/departments/intermemorial/news/470 "Memorial faces the courts; an appeal to the ECHR", International Memorial News, 29 October 2020] (in Russian) ''www.memo.ru''</ref> Во 2020 година, Меморијал поднел жалба до ЕСЧП за прекумерни казни и вознемирување.<ref>{{Cite web|date=19 October 2020|title=Мемориал – Суды над «Мемориалами». Подана жалоба в ЕСПЧ|trans-title=Memorial – Trials over Memorials. A complaint was filed with the ECHR|url=https://memo.ru/ru-ru/memorial/departments/intermemorial/news/470|access-date=1 January 2022|website=memo.ru|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|date=20 October 2020|title="Мемориал" пожаловался в ЕСПЧ на штрафы по закону об иноагентах|trans-title=Memorial complained to the ECHR about fines under the law on foreign agents|url=https://www.interfax.ru/world/732207|access-date=1 January 2022|website=[[Interfax.ru]]|location=Moscow|language=ru}}</ref> === Заплашување и наредба за затворање, 2021 === [[File:Nie damy zgasic Memorialu.jpg|thumb|Протест во одбрана на Меморијал во Варшава, Полска, 21 ноември 2021]] На 14 октомври 2021 година, околу 20 мажи упаднале во канцелариите на Меморијал во Москва и прекинале јавно прикажување на филмот ''[[Г-н Џонс]]'' со непријателски извици. Персоналот на Меморијал ја повикал полицијата, но до моментот кога службениците пристигнале, повеќето од напаѓачите се разишле, а полицијата ги одвела тројцата што останале. Потоа, без објаснување, полицијата ги затворила луѓето кои го гледале филмот во зградата на Меморијал и ги задржала со часови, до доцна во ноќта. Сите биле принудени да дадат целосни лични податоци од нивните пасоши, адреса на живеење и телефонски број, како и информации за нивното образование, работно место и работна позиција.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/men-disrupt-screening-ukraine-famine-film-russia-2021-10-14/|title=Men disrupt screening of Ukraine famine film in Russia|newspaper=Reuters|date=15 October 2021|access-date=18 October 2021|last1=Tsvetkova|first1=Maria}}</ref><ref>{{cite journal|url=https://www.hrw.org/news/2021/10/16/thugs-attack-russian-human-rights-group-then-police-make-matters-worse|title=Thugs Attack Russian Human Rights Group, Then Police Make Matters Worse |website=www.hrw.org |date=16 October 2021|access-date=18 October 2021}}</ref> Првите повици за затворање на Меморијал биле упатени во 2014 година од министерот за правда [[Александар Коновалов]] во барање до Врховниот суд.<ref>{{cite web|author=Rainsford, Sarah|title=Russian Soviet-era remembrance group Memorial risks closure|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-29831134|date=30 October 2014|publisher=BBC|access-date=31 October 2014}}</ref> Ако Меморијал бил затворен, коментирал неговиот претседател [[Арсениј Рогински]], тогаш многуте ограноци на организацијата би морале повторно да се регистрираат и потоа повторно да воспостават контакти меѓу себе низ земјата.<ref>{{cite web|title=Russian Justice Ministry asks to close Memorial Rights Group|url=http://www.rferl.org/content/russia-closing-of-memorial-rights-group-/26631357.html|publisher=[[Radio Liberty]]|date=10 October 2014}}</ref> Во јануари 2015 година, Судот објавил дека нема да го прифати барањето на Министерството.<ref>[https://www.bbc.com/russian/rolling_news/2015/01/150128_rn_memorial_liquidation_refused "Supreme Court has not abolished Memorial"], BBC News (Russian Service), 28 January 2015(in Russian).</ref> [[File:Владислав Постников выступает на митинге за Мемориал 12 декабря 2021 года Екатеринбург.jpg|thumb|180px|Протест во одбрана на Меморијал во [[Екатеринбург]], Русија, 12 декември 2021]] На 11 ноември 2021 година, Канцеларијата на генералниот обвинител на Русија објавила дека поднела тужба до Врховниот суд, барајќи затворање на Меморијал Интернешнл поради прекршувања на законот за странски агенти.<ref>{{cite web|title=Russia's leading rights group says prosecutors seek to cripple it|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-politics-rights-memorial/top-rights-group-says-russia-seeks-to-close-it-for-violating-foreign-agent-law-idUSKBN2HW1X5|date=11 November 2021|publisher=Reuters|access-date=12 November 2021}}</ref> Следниот ден било објавено дека и Обвинителството на град Москва поднело тужба до Московскиот градски суд со барање за затворање на Меморијалниот центар за човекови права.<ref>[https://www.memo.ru/en-us/memorial/departments/intermemorial/news/626 "Closure of another Memorial organisation sought"], International Memorial, news 12 November 2021.</ref> Тужбите требало да се разгледуваат на 26 и 23 ноември, соодветно. Повеќе од 120.000 луѓе потпишале петиција за спас на организацијата.<ref name="ft_polina_2">{{cite news|last1=Ivanova|first1=Polina|date=14 December 2021|title='Russia's conscience' on trial as civil rights group faces closure|work=Financial Times|url=https://www.ft.com/content/5c64a174-ad92-4d3f-8f92-db2e116e4cd7 |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/5c64a174-ad92-4d3f-8f92-db2e116e4cd7 |archive-date=10 December 2022 |url-access=subscription|access-date=29 December 2021}}</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] наредил затворање на Меѓународното друштво Меморијал и неговите регионални ограноци бидејќи го прекршиле законот за странски агенти од 2012 година.<ref name="auto" /><ref name="auto1" /> За време на судското рочиште, државниот обвинител Жафјаров го обвинил Меморијал за „создавање лажна слика за Советскиот Сојуз како терористичка држава“ и „принудување да се каеме за советското минато, наместо да се сеќаваме на славната историја […] веројатно затоа што некој плаќа за тоа“.<ref name="ft_ivanova" /> Адвокат на Меморијал изјавил дека ќе поднесе жалба и во руските судови и до Европскиот суд за човекови права во Стразбур, кој има надлежност над Русија.<ref name="guardian_roth">{{cite news |last1=Roth |first1=Andrews |title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group |url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure |access-date=29 December 2021 |work=[[The Guardian]] |date=28 December 2021 }}</ref><ref name="jurist_friedman" /> Следниот ден, Московскиот градски суд ја објавил својата одлука за затворање на Меморијалниот центар за човекови права.<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2021/12/29/world/europe/russia-memorial-human-rights-center.html |title=As the Kremlin Revises History, a Human Rights Champion Becomes a Casualty |work=The New York Times |date=29 December 2021 |access-date=3 January 2022}}</ref> Видео-снимки кои го прикажуваат вознемирувањето, судењето и затворањето на Меморијал се прикажани во документарецот од 2024 година, ''Of Caravan and the Dogs.''<ref>{{Cite web |last=Kurov |first=Askold |date=21 December 2024 |title=Of Caravan and the Dogs |url=https://german-documentaries.de/en_EN/films/of-caravan-and-the-dog-s.23489|website=German Documentaries}}</ref> Како и повеќето независни руски медиуми и организации за човекови права, Меморијал сега „е принуден да функционира надвор од земјата, а дел од неговите активисти се затворени. Но организацијата продолжува гласно да се залага на социјалните мрежи, а Нобеловиот комитет ги пофалил нејзините напори за документирање на воени злосторства и други злоупотреби на моќта.“<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Memorial: Russia’s civil rights group uncovering an uncomfortable past |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-59853010 |website=BBC}}</ref> Во февруари 2024 година, ко-претседателот на Меморијал, Олег Орлов, бил осуден на две години затвор откако бил прогласен за виновен за „[[Руски закони за воена цензура (2022)|повторено дискредитирање]]“ на руската војска.<ref>{{cite news |last1=Rosenberg |first1=Steve |title=Ukraine war: Russian human rights campaigner Oleg Orlov sentenced to jail |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-68413372 |access-date=27 February 2024 |work=[[BBC News]] |date=2024-02-07}}</ref> Во февруари 2026 година, руските власти ги прогласиле германските и швајцарските правни субјекти на Меморијал за „непожелни организации“.<ref>{{cite web|url=https://meduza.io/news/2026/02/18/novye-nezhelatelnye-mezhdunarodnyy-memorial-i-proekt-ili-shumanova-po-izucheniyu-problem-arktiki|title=Новые «нежелательные»: международный «Мемориал» и проект Ильи Шуманова по изучению проблем Арктики|website=[[Meduza]]|language=ru}}</ref> На 9 април, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] го означил Меморијал како [[Список на организации прогласени за терористички или екстремистички од страна на Русија|екстремистичка организација]]. Судското рочиште било одржано зад затворени врати, без дозвола за учество на адвокат кој го застапува Меморијал. Како одговор на одлуката, Меморијал објавил дека ги прекинува сите активности во Русија, но ќе продолжи да работи надвор од земјата.<ref>{{Cite web |title=Memorial Human Rights Center suspends all work in Russia after Supreme Court designates movement ‘extremist’ |url=https://meduza.io/en/news/2026/04/09/memorial-human-rights-center-suspends-all-work-in-russia-after-supreme-court-designates-movement-extremist |access-date=2026-04-09 |website=Meduza |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=On the designation of “Memorial” as an extremist organisation. Statement by the Council of the Memorial HRDC |url=https://memorialcenter.org/en/news/on-the-designation |access-date=2026-04-09 |website=Memorial. Human Rights Defense Center |language=en}}</ref> ==Меѓународна реакција на заканата за затворање== На 29 декември, [[Канцеларија на Високиот комесар за човекови права на Обединетите нации|Канцеларијата на ОН за човекови права]] во Женева ги опишала пресудите на руските судови како „дополнително слабеење на веќе намалената заедница за човекови права во земјата“.<ref name="guardian_roth" /><ref name="jurist_friedman" /> Ова било проследено со примена на итна [[привремена мерка]] од страна на [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]], со која се наредува на руската влада да го запре укинувањето на двете организации. Според податоци од 2021 година, двете организации биле страна во веќе постоечка жалба до [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] во врска со [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]].<ref name="jurist_friedman" /> На 31 декември 2021 година, била објавена заедничка изјава од Европската унија, Соединетите Американски Држави, Австралија, Канада и Обединетото Кралство, со која се критикуваат одлуките на руските судови за затворање на Меморијал и се повикува Русија „да ги почитува своите меѓународни обврски и обврски за човекови права“. <ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/us-eu-condemn-decision-shut-russian-human-rights-group-memorial-2021-12-31/?rpc=401&|title=U.S, EU condemn decision to shut Russian human rights group Memorial|accessdate=31 December 2021|website=Reuters|date=31 December 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=Russia: Joint Statement on Court Decisions to Liquidate Memorial |url=https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage_en/109379/Russia:%20Joint%20Statement%20on%20Court%20Decisions%20to%20Liquidate%20Memorial |publisher=[[European External Action Service]] |access-date=2 January 2022 |date=31 December 2021}}</ref> == Наводи == {{наводи}} ==Дополнително читање== * {{cite book|author=Adler, Nanci|title=Victims of Soviet terror: the story of the Memorial movement|date=1993|publisher=Praeger|isbn=0-275-94502-2}} * Cathy Merridale (2000), ''Night of Stone: Death and Memory in Russia'', Granta publishers: London * Anne Applebaum (2003), ''Gulag: A History of the Soviet camps'', Allen Lane: London == Надворешни врски == * {{Commonscatinline}} * [https://base.memo.ru/ Victims of Political Terror in the USSR] (Memorial). Online database with over 3 million entries (in Russian) * [https://en.mapofmemory.org/ Russia's Necropolis of Terror and the Gulag] (Joffe Foundation). A select directory of burial grounds and commemorative sites (in English) * [https://openlist.wiki/ Open List of the Victims of the Soviet Regime, 1917–1991] Moscow (in Russian, Ukrainian, Georgian and Belarusian) * {{nobelprize|1019}} [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Организации за човекови права во Русија]] [[Категорија:Непрофитни организации во Русија]] ofvc7fkq1lva0kora4oaeak00kg36rt 5537416 5537413 2026-04-10T18:53:27Z Тиверополник 1815 5537416 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација|name=Меморијал|native_name=Мемориал|native_name_lang=ru|logo=Memorial Society Logo Latin.png|type=[[Непрофитна организација|Непрофитна]]<br />[[Невладина организација|НВО]]|purpose=[[Група за човекови права]]|headquarters=[[Москва]], Русија|website=[https://www.memo.site/ International Memorial Association] (на англиски)<br />[https://memorialcenter.org/en Human Rights Defence Centre] (на англиски)|leader_title2=Претседател на Советот на HRC|leader_name2=Александар Черкасов|key_people={{Collapsible list|[[Андреј Сахаров]] (1921–1989)|[[Арсениј Рогински]] (1946–2017)|[[Сергеј Ковалев]] (1930–2021)}}|leader_title=Board|leader_name=[[Штепан Чернушек]] (претседавач), [[Ана Гавина]], [[Сергеј Кривенко (активист за човекови права)|Сергеј Кривенко]], [[Ирина Шчербакова]], [[Олег Орлов]], [[Евгениј Захаров]]}} '''Меморијал''' ({{lang-rus|Мемориал|p=mʲɪmərʲɪˈaɫ}}) — меѓународна организација за човекови права основана во [[Русија]] за време на [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]] за да ги проучува и испита кршењата на човековите права и другите злосторства извршени за време на владеењето на [[Јосиф Сталин]].<ref>{{cite news|url=https://www.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|last1=Chernova|first1=Anna|date=28 December 2021|access-date=11 May 2022|publisher=CNN|last2=Berlinger|first2=Joshua}}</ref><ref name="reuters_osborn_antonov">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/moscow-court-shuts-down-russias-memorial-human-rights-centre-2021-12-29/|title=Russia shuts Memorial Human Rights Centre in 'one-two punch'|last1=Osborn|first1=Andrew|date=29 December 2021|work=Reuters|access-date=29 December 2021|last2=Antonov|first2=Mikhail}}</ref> Последователно, го проширил опсегот на своето истражување за да го опфати целиот советски период. „Меморијал“ е добитник на бројни награди, меѓу кои и Нобеловата награда за мир во 2022 година. Пред распуштањето во Русија на почетокот на 2022 година, организацијата се состоела од два одделни правни субјекти, '''„Меморијал Интернешнл“''', чија цел била евидентирање на [[Злосторство против човештвото|злосторствата против човештвото]] извршени во [[Советскиот Сојуз]], особено за време на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|сталинистичкиот период]], и '''„Центар за човекови права Меморијал“''', кој се фокусирал на заштитата на човековите права, особено во конфликтните зони во и околу современа Русија. <ref name="cnn_guy_chernova">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/29/europe/memorial-human-right-moscow-court-intl/index.html|title=Russian court shuts down Memorial Human Rights Center, day after sister group ordered closed|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=29 December 2021|last2=Guy|first2=Jack}}</ref> Како движење, а не унитарен систем, од декември 2021 година „Меморијал“ опфаќал над 50 организации во Русија и 11 во други земји, вклучувајќи ги [[Казахстан]], [[Украина]], [[Германија]], [[Италија]], [[Белгија]] и [[Франција]]. <ref name="Structure">{{Наведена мрежна страница|url=https://memo.ru/en-us/memorial/departments/|title=Memorial – Structure and organisations|work=memo.ru|accessdate=29 December 2021}}</ref> Иако фокусот на придружните групи се разликува од регион до регион, тие делат слични загрижености за човековите права, документирањето на минатото, едукацијата на младите луѓе и одбележувањето на деновите на сеќавање за жртвите на [[Политички прогон|политичка репресија]]. „Меморијал“ се појавил во годините на [[перестројка]] кон крајот на 1980-тите, за да ги документира злосторствата против човештвото извршени во СССР во текот на 20 век и да им помогне на преживеаните жртви на [[Сталинови чистки|Големиот терор]] и [[Гулаг]] и нивните семејства. <ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=MEMORIAL Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=11 January 2018}}</ref> Помеѓу 1987 и 1990 година, додека СССР сè уште постоел, биле основани 23 ограноци на здружението. Кога се [[Распад на Советскиот Сојуз|распаднал Советскиот Сојуз]], ограноците на „Меморијал“ во Украина останале поврзани со руската мрежа. Некои од најстарите ограноци на „Меморијал“ во северозападна и средна Русија; Урал и Сибир подоцна развиле мрежни страници што документираат независни локални истражувања и ги објавиле злосторствата на советскиот режим во нивниот регион. Откако бил донесен [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]] во јули 2012 година, „Меморијал“ се нашол под зголемен владин притисок. На 21 јули 2014 година, Центарот за човекови права „Меморијал“ бил прогласен за „странски агент“ од Министерството за правда. Етикетата била проширена во ноември 2015 година на Истражувачкиот и информативен центар во „Меморијал“ во [[Санкт Петербург]], а на 4 октомври 2016 година на самиот „Меморијал Интернешнл“. <ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx|date=6 October 2022}} ''unro.minjust.ru'', Russian Federation Ministry of Justice (in Russian), accessed 28 December 2021</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] му наредил на „Меморијал Интернешнл“ да се затвори поради прекршување на законот за странски агенти. <ref name="auto">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2021/12/28/world/europe/russia-memorial-human-rights.html|title=Russian Court Orders Prominent Human Rights Group to Shut|last=Nechepurenko|first=Ivan|date=28 December 2021|work=The New York Times|access-date=28 December 2021}}</ref> <ref name="auto1">{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/2021/12/28/europe/memorial-international-russia-intl/index.html|title=Russian court shuts down human rights group Memorial International|work=CNN|access-date=28 December 2021}}</ref> Адвокат на „Меморијал“ изјавил дека ќе поднесе жалба. <ref name="guardian_roth">{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure|title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group|last=Roth|first=Andrews|date=28 December 2021|work=[[The Guardian]]|access-date=29 December 2021}}</ref> Центарот за човекови права „Меморијал“ (ЦЧП) било наредено затворање од страна на Градскиот суд во Москва на 29 декември 2021 година; државните обвинители го обвиниле за прекршување на законот за странски агенти и поддршка на тероризмот и екстремизмот. Истиот ден, [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел привремена мерка со која ѝ наложило на Русија да го запре присилното распуштање на „Меморијал“, во исходот од судскиот спор. <ref name="jurist_friedman">{{Наведени вести|url=https://www.jurist.org/news/2021/12/as-russia-shutters-respected-ngos-european-court-of-human-rights-intervenes/|title=As Russia shutters respected NGOs, European Court of Human Rights intervenes|last=Friedman|first=Ingrid Burke|date=30 December 2021|work=Jurist|access-date=30 December 2021}}</ref> На 29 декември 2021 година, Меморијал ЦЧП како правно лице во Русија било затворено и ликвидирано од страна на Московскиот градски суд поради кршење на законот за странски агенти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.omct.org/en/resources/statements/russia-dissolution-of-human-rights-center-memorial-confirmed-in-appeal|title=Russia: Dissolution of Human Rights Center "Memorial" confirmed in…|work=OMCT|language=en|accessdate=2023-01-06}}</ref> На 5 април 2022 година, Рускиот Апелациски суд го потврдил распуштањето. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/|title=The Organization Has Been Liquidated by a Court Decision|work=Memorial Society|accessdate=5 April 2022}}</ref> <ref>{{Наведени вести|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-putin-news-04-05-22#h_898a98f6feb1ec357775a6d70b434940|title=Historic Russian Human Rights Center Closes, Warns of "Return to the Totalitarian Past"|last=Chernova|first=Anna|work=CNN|access-date=5 April 2022}}</ref> Некои од активностите на Меморијал за човекови права продолжиле во Русија. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kommersant.ru/doc/5295773|title=«Мемориал» после ликвидации объявил о старте нового проекта|last=Старикова, М.|date=7 April 2022|publisher=Коммерсантъ|language=ru|trans-title=after the liquidation, "Memorial" announced the start of a new project|accessdate=11 April 2022}}</ref> Меморијал продолжува да работи во други земји, особено во Германија, каде што се наоѓа неговото најстаро и најголемо неруско поглавје. Во октомври 2022 година, Меморијал станал еден од тројцата лауреати на Нобеловата награда за мир таа година, заедно со украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)|Центар за граѓански слободи]] и белорускиот активист [[Алес Бјаљацки|Алеш Бјаљацки]], за нивните напори во „документирањето на воените злосторства, злоупотребите на човековите права и злоупотребата на моќ“. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/live/2022/10/07/world/nobel-peace-prize|title=Live Updates: Nobel Peace Prize Is Awarded to Rights Advocates in Ukraine, Russia and Belarus|last=Kwai|first=Isabella|date=7 October 2022|work=The New York Times|access-date=7 October 2022|last2=Engelbrecht|first2=Cora|language=en-US|issn=0362-4331|last3=Ward|first3=Euan}}</ref> == Рана историја == [[Податотека:Memorial_Logo.png|мини|Постаро лого на Меморијал]] Создавањето на „Меморијал“ претставувало одговор на растечката јавна свест за историските злоупотреби во Советскиот Сојуз (СССР) во текот на 1980-тите, како и загриженоста за современите човекови права, особено во одредени жаришта низ СССР. Ова се случило со започнување на [[перестројка]] и [[гласност]], политики што ги спроведувал претседателот [[Михаил Горбачов|Михаил Горбачов,]] што довеле до зголемена транспарентност на владата и толеранција кон граѓанското општество. Претходна изјава за целите што подоцна ги следело Меморијалното друштво била дадена од дисиденти од [[Историја на Советскиот Сојуз (1964–1982)|периодот на Брежнев]] во февруари 1974 година, по депортацијата на дисидентскиот писател [[Александар Солженицин]] од СССР. Тие повикале на објавување во СССР на ''„Архипелагот Гулаг“'' од Солженицин, отворање на сите архиви на тајната полиција поврзани со минатото и организирање на меѓународен трибунал за испитување на злосторствата на советската тајна полиција. Некои од овие цели станале остварливи кон крајот на 1980-тите, кога неколку активисти како што се [[Лев Пономарјов]], [[Јуриј Самодуров]], [[:ru:Игрунов, Вячеслав Владимирович|Вјачеслав Игрунов]], [[Дмитриј Леонов]] и [[Арсениј Рогински]] предложиле комплекс за одбележување на жртвите на [[Сталинизам|сталинизмот]]. Нивниот концепт вклучувал споменик, музеј, архива и библиотека. „Неформално движење на сите сојузи“ организирало и поднело петиција до 19-та Сесојузна конференција на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз (КПСС) во 1988 година, а тоа тело ги поддржало предлозите на Политбирото за создавање споменик на жртвите на политичката репресија за време на [[Култот на личноста кон Сталин|култот на личноста]] под [[Јосиф Сталин|Сталин]]. Слична одлука од 22-от Конгрес на КПСС во 1961 година била игнорирана многу години. <ref name="gmb">{{Наведена книга|url=http://worldcat.org/oclc/236221026|title=Горький, Москва, далее везде|last=Sakharov|first=Andrey|date=1990|publisher=Chekhov Publishing Corp|location=Moscow|pages=101–102|language=ru|trans-title=Gorky, Moscow, Then Everywhere|oclc=236221026|author-link=Andrei Sakharov}}</ref> <ref name="gmb-en">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168|title=Moscow and Beyond, 1986 to 1989|last=Sakharov|first=Andrei|publisher=[[Alfred A. Knopf|Knopf]]|others=[[Antonina Bouis]] (trans.)|year=1991|isbn=978-0-394-58797-4|pages=[https://archive.org/details/moscowbeyond198600sakh/page/168 168]|author-link=Andrei Sakharov|url-access=registration}}</ref> Значаен пресврт во развојот на „Меморијал“ била неговата конференција во Москва на 29-30 октомври 1988 година. По неуспехот на официјалните лица да ја принудат конференцијата да се одложи, таа собрала 338 делегати од 57 градови и места. Во извештај до Политбирото од 16 ноември, новиот шеф на КГБ, [[Владимир Крјучков]], забележал дека 66% од делегатите доаѓаат од Москва и Московскиот регион. Крјучков ги осудил „''провокативните изјави''“ дадени од дисиденти и млади активисти за време на дводневниот настан. Секретари на неколку креативни синдикати (архитекти, дизајнери, уметници и филмски работници) присуствувале како потенцијални попечители на предложената организација. Се слушнале и порадикални гласови, вклучувајќи ги оние на Московскиот народен фронт, новоформираниот Демократски сојуз и нецензурираните периодични списанија како што се ''„Гласност“'' и ''„Експрес кроникл“'' . Членови на Московската акциона група на Меморијал биле меѓу радикалите. На конференцијата се обратиле дисидентите [[Лариса Богораз]] и [[Елена Бонер]] (сопруга на дисидентскиот научник [[Андреј Сахаров]]), како и осумдесетгодишниот писател [[:ru:Волков, Олег Васильевич|Олег Волков]], ран затвореник во логорот Соловки во [[Гулаг|Гулагот]]. Во извештај до Политбирото, шефот на КГБ Крјучков го издвоил [[Арсениј Рогински]], иден претседател (1998–2017) на Меморијал, како особено отворен. „Меморијал“ треба да стане наследник на [[Московска Хелсиншка група|Хелсиншките групи]] од доцниот советски период, изјавил Рогински, и ја именувал „ ''Хрониката на актуелните настани“'' (1968–1982) и нејзините компајлери како модел што треба да се емулира. „Меморијал“ бил основан од 26 до 28 јануари 1989 година како „историско и образовно“ друштво на конференција одржана во Московскиот воздухопловен институт. Две години подоцна, бил основан и посебен Центар за заштита на граѓанските права „Меморијал“. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/hr/index.htm|title=МЕМОРИАЛ: ПРАВОЗАЩИТА|work=www.memo.ru|trans-title=MEMORIAL: HUMAN RIGHTS|archive-url=https://web.archive.org/web/20070305235922/http://www.memo.ru/hr/index.htm|archive-date=5 March 2007|accessdate=11 January 2018}}</ref> Во случајна анкета спроведена на улиците на [[Москва]], испитаниците именувале многумина за кои сметале дека се соодветни кандидати за одборот на доверители на „Меморијал“ друштвото. Втор најпопуларен бил [[Андреј Сахаров]], кој ја добил [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] во 1975 година за неговите напори за промовирање на граѓанските слободи во Советскиот Сојуз; <ref name="ft_ivanova">{{Наведени вести|url=https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|title=Russia's Supreme Court orders closure of Memorial civil rights group|last=Ivanova|first=Polina|date=28 December 2021|work=Financial Times|access-date=29 December 2021|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/65295a49-af45-4739-8f31-ab4ba4466717|archive-date=10 December 2022}}</ref> Сахаров станал првиот претседател на „Меморијал“. И протераниот Солженицин бил именуван, но тој ја одбил поканата, велејќи дека може малку да помогне од странство; приватно, му рекол на Сахаров дека обемот на проектот не треба да се ограничува на [[Историја на Советскиот Сојуз (1927–1953)|периодот на Сталин,]] бидејќи репресивните мерки започнале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] под водство [[Владимир Илич Ленин|на Владимир Ленин]]. На 6 јули 1989 година, „Меморијал“ го организирал својот прв јавен настан со пикетирање пред кинеската амбасада во Москва во знак на протест поради [[Протести на плоштадот „Тјенанмен“ од 1989 година|масакрот на плоштадот „Тјенанмен“]] . <ref name="mh">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.memo.ru/en-us/memorial/memorial-history-timeline/|title=Memorial History. A Timeline|work=International Memorial|accessdate=22 December 2023}}</ref> „Меморијал“ не бил формално признат сè до 1990 година, кога организацијата добила официјален статус. На 19 април 1992 година, по [[Распад на Советскиот Сојуз|распадот на Советскиот Сојуз]], „Меморијал“ бил реконституиран како меѓународна [[невладина организација]], „историско, образовно, друштво за човекови права и добротворно друштво“, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|title=Memorial Charter|archive-url=https://web.archive.org/web/20060906060630/http://www.memo.ru/eng/about/charter.htm|archive-date=6 September 2006|accessdate=1 April 2004}}</ref> со организации во неколку постсоветски држави (Русија, Украина, [[Казахстан]], [[Латвија]] и [[Грузија]]), како и во Германија, [[Чешка]], Италија, и Франција. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://memorial-france.org/quest-ce-que-memorial/|title=Qu'est-ce que Memorial International?|work=Association Mémorial France|language=fr|accessdate=29 December 2021}}</ref> == Мисија и активности == Според својата постсоветска [[Грамота|повелба]] од 1992 година, Меморијал ги следел следниве цели: * Да се промовира зрело граѓанско општество и [[демократија]] засновани на [[Владеење на правото|владеењето на правото]] и на тој начин да се спречи враќањето кон [[Тоталитаризам|тоталитаризмот]]; * Да се помогне во формирањето на јавната свест врз основа на вредностите на демократијата и правото, да се искоренат тоталитарните обрасци [на размислување и однесување] и цврсто да се воспостават [[Човекови права|човековите права]] во секојдневната политика и јавниот живот; * Да се промовира вистината за историското минато и да се овековечи сеќавањето на жртвите на [[Политички прогон|политичката репресија]] спроведена од тоталитарни режими. Неговата онлајн база на податоци содржи детали за жртвите на политичка репресија во СССР; петтата верзија содржи над три милиони имиња, иако „Меморијал“ проценува дека 75% од жртвите сè уште не се идентификувани и евидентирани. „Меморијал“ организирал помош, и правна и финансиска, за жртвите на Гулагот. Спроведува истражувања за историјата на политичката репресија и ги споделува наодите во книги, статии, изложби, музеи и веб-страниците на своите организации-членки. ===Ден на сеќавање=== Московскиот Меморијал бил меѓу организациите што ги убедиле руските власти да ја следат долгогодишната дисидентска традиција на одбележување на 30 октомври секоја година,<ref>[https://chronicle-of-current-events.com/2016/11/05/political-prisoners-day-30-october-1974-33-1/ "Political prisoner's day, 30 October 1974", ''A Chronicle of Current Events'' (33.1), 10 December 1974] ''A Chronicle of Current Events, chronicle-of-current-events.com''.</ref> претворајќи го во официјален [[Ден на сеќавање на жртвите на политичките репресии]]. Во текот на следните триесет години овој датум беше прифатен низ цела Русија: до 2016 година годишни настани се одржувале на 30 октомври на 103 од 411 гробни места и меморијални локации вклучени на мрежната страницата „Руски некрополи“.<ref>[https://en.mapofmemory.org/22-17 For example, the Bolsheromanovka village memorial in Siberia's Altai Region] ''en.mapofmemory.org''</ref> Меморијал работел на законот „За рехабилитација на жртвите на политичките репресии“.<ref>{{Cite web|last=Bocharova|first=Svetlana|date=27 March 2013|title=Память, говори! Чем занимается "Мемориал" — организация, которую тщательно проверяет Генпрокуратура|trans-title=Memory, speak! What does Memorial do – an organisation that is carefully monitored by the Prosecutor General's Office|url=https://lenta.ru/articles/2013/03/27/memory/|access-date=29 December 2021|website=[[Лента.ру]]|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|title=Мемориал – Реабилитация жертв политических репрессий|trans-title=Memorial – Rehabilitation of victims of political repression|url=https://memo.ru/ru-ru/history-of-repressions-and-protest/rehabilitation/|access-date=29 December 2021|website=memo.ru|language=ru}}</ref> ===Истражување и образование=== Во текот на своето постоење, а особено од 2012 година, Меѓународното друштво Меморијал го проширил опсегот на своите активности. Денес тие ги вклучуваат проектот [[Последна адреса]] и, следејќи го примерот на Берлин и неговите екскурзии и изложби „[[Топографија на теророт]]“, друштвото организира слични образовни иницијативи за советската ера во Москва и други руски градови.<ref>[https://en.mapofmemory.org/62-04 "The Victims of War and Repression complex, Ryazan (Central Russia)", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[https://en.mapofmemory.org/24-03 "Korkino village (Siberia), burial of Great Terror victims", Russia's Necropolis] ''en.mapofmemory.org''</ref> ====Архиви и онлајн база на податоци==== Во 2005 година, базата на податоци на Меморијал содржела записи за повеќе од 1.300.000 жртви на политичка репресија во Советскиот Сојуз.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html FAQ about Memorial] ''www.rightlivelihood.org '' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929083632/http://www.rightlivelihood.org/memorial_faq.html |date=29 September 2007 }}</ref> Првично издадена како [[Компактен диск|CD]], до 2020 година петтото издание на базата било достапно онлајн и содржело над три милиони записи за лица кои биле стрелани, затворени или депортирани во советскиот период.<ref name=VPTitU /> Друг проект е базата на податоци „Отворен список“, создаден на неколку јазици од поранешниот Советски Сојуз (руски, украински, грузиски и белоруски) за да ги охрабри роднините и потомците на стреланите, затворените и депортираните да придонесат со информации за жртвите и нивните семејства.<ref>[https://openlist.wiki/ The Open List database] (in Russian, Ukrainian, Georgian, and Belarusian). ''openlist.wiki''</ref> Ова ги проширило изворите на информации надвор од досиејата за поединци што ги воделе советските безбедносни служби или полицијата. Архивите на Меморијал биле користени од историчари како Британецот [[Орландо Фајџес]].<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm|title=Stalin's new status in Russia|date=27 December 2008|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> ====Училишни програми==== Од 1999 година, Меморијал организирал годишен натпревар за ученици од средните училишта на тема „Поединецот и историјата: Русија во 20 век“. Секоја година се добиваат меѓу 1.500 и 2.000 трудови. Авторите на 40-те најдобри трудови се поканети во Москва да присуствуваат на специјална училишна академија и церемонија за доделување награди. Жирито во минатото било предводено од Ото Сигурд, [[Светлана Алексиевич]] и [[Лудмила Улицкаја]]. До денес се објавени 26 збирки со наградените трудови: повеќето од нив може да се најдат на мрежната страница „Лекции од историјата“.<ref>[https://web.archive.org/web/20210724021925/https://urokiistorii.ru/school_competition "Results of 22nd annual schools competition", Lessons of History] (in Russian) ''urokiistorii.ru''</ref> ====Катинските масакри==== Меморијал имал посебна полска програма предводена од [[Александар Гурјанов]].<ref>{{cite web |url= https://www.wilsoncenter.org/person/alexander-guryanov |title= Alexander Guryanov |last= |first= |date= 2020 |website= |publisher= wilsoncenter.org |access-date= 2024-06-20|quote=}}</ref> Заедно со полскиот [[KARTA Center]], полската програма на Меморијал ги истражувала [[Катински масакр|масовните погубувања]] на речиси 22.000 полски воени офицери и војници, полицајци, службеници, интелектуалци и други, извршени по наредба на Сталин од страна на [[НКВД]] во [[Катинска шума|Катин]], [[Харков]], [[Киев]] и веројатно во близина на [[Минск]] во април и мај 1940 година. Резултатот од ова истражување се четири публикации за убиствата, сите уредени од Гурјанов: еден том за Катин, каде што службеници на НКВД убиле најмалку 4.400 офицери од редовната армија и резервни офицери; и три тома за Калинин, каде што биле стрелани 6.300 полицајци, затворски чувари и граничари. Двата наслови содржат вовед за злосторството и ексхумациите, како и список на жртвите со биограм и фотографија, каде што е достапно. Тие се засноваат на аналогни полски публикации, но вклучуваат дополнителни информации за Катинскиот масакр и проширени биограми. Четирите публикации се: Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Катин. Спомен-книга на полските воени заробеници – Заробеници од логорот на НКВД Козелск, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2015)),<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Katyni. Kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Kozelskogo lagera NKVD, rasstrelannykh po resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Катыни. Книга памяти польских военнопленных - узников Козельского лагеря НКВД, расстрелянных по решению Политбюро ЦК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title=Those Killed in Katyn. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Kozelsk NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Central Committee of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |url= https://www.memo.ru/media/uploads/2022/01/21/killed_in_katyn.pdf |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Zvenia |page= |isbn=978-5-78700-123-5}}</ref> со 4 415 биограми на жртвите. Гуријанов Александар, уредник. „Убиените во Калинин, погребани во Медное. Спомен-книга на полски воени заробеници – Затвореници од логорот Осташков на Советскиот НКВД, застрелани по наредба на Политбирото на Болшевичката комунистичка партија од 5 март 1940 година па наваму“ (Москва 2019 година))<ref>{{cite book |last= |first= |author-link= |editor-last1= Gurianov |editor-first1= Aleksandr |date= 2015 |title= Ubity v Kalinine, zakhoroneny v Mednom. kniga pamiati Polskikh voennoplennykh – uznikov Ostashskogo lagera NKVD SSSR, Passtrelannykh po Resheniyu Politbiuro TsK VKP(b) ot 5 Marta 1940 Goda |script-title=ru: Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года |trans-title= Those Killed in Kalinin, buried in Mednoye. The Memorial Book of Polish Prisoners of War – Prisoners of the Ostashkov Soviet NKVD Camp, Shot Dead at the Order of the Politburo of the Bolshevic Communist Party from 5 March 1940 Onwards |language= ru |publication-place= Moscow |publisher= Memorial |page= |isbn= 978-5-6041921-4-6}}</ref> * Том 1, „Биограмите на полските воени заробеници. A–L“<ref>{{cite web |url= https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom1_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Том 1. Биограммы военнопленных : А-Л |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> *Том 2, „Биограмите на полските воени заробеници. M–Ya“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdf/ubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom2_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 2. Биограммы польских военнопленных. М-Я |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> * Том 3, „Што знаеме за Медное“<ref>{{cite web |url=https://imwerden.de/pdfubity_v_kalinine_zakhoroneny_v_mednom_tom3_2019__izd.pdf |title= Убиты в Калинине, захоронены в Медном. Книга памяти польских военнопленных – узников Осташского лагеря НКВД СССР, расстрелянных по решению Политбюро СК ВКП(б) от 5 марта 1940 года. Tом 3. Что мы знаем о Медном |author= Aleksandr Gurianov |date= 2019 |website= |publisher= Memorial |access-date= 2024-06-20 |quote=}}</ref> Двата наслови биле претставени на 17 септември, на датумот на годишнината од [[Инвазија на Полска (1939)|Советската инвазија на Полска]]: книгата за Катин во 2015 година, по повод 75-годишнината; и трите тома за Медное на 80-годишнината, во 2019 година. Меморијал планирал да го продолжи проектот и да објави том за Катинскиот масакр извршен во регионалната управа на НКВД во Харков, меѓутоа настаните по 2019 година (пандемијата на [[КОВИД-19]] и политиката што ја водела Руската Федерација по нејзината [[Руска инвазија на Украина|инвазија на Украина]], вклучувајќи го и затворањето на Меморијал) го направиле тоа невозможно заклучно со 2024 година. ====Музеј „Виртуелен Гулаг“ и мрежна страницата „Руски некрополи“==== Во раните години на 21 век, Меморијал во [[Санкт Петербург]] работел на создавање на музејот „''Виртуелен Гулаг''“ со цел да ги обедини истражувањата и архивите од целиот поранешен [[Советски Сојуз]] и да го одбележи и документира постоењето на Гулагот и животите на неговите затвореници.<ref name=Times1 /> Попречен од заплената во 2008 година во Санкт Петербург на голем дел од материјалите врз кои се темелел проектот (види {{section link||Прогони}} за дополнителни информации), и соочен со потребата за ажурирање на информациите (и технологијата), било одлучено да се создаде карта на гробните места, гробиштата и меморијалните локации низ Русија. Започната на руски јазик во 2016 година,<ref>[https://mapofmemory.org/ «Карта Памяти: Некрополь террора и Гулага»] (''tr. "Memory Map: Necropolis of Terror and Gulag"'') launched 2016. ''mapofmemory.org''</ref> верзијата на англиски јазик, „''Руски некропол на теророт и Гулагот''“, следела во август 2021 година.<ref>[https://en.mapofmemory.org/ "Russia's Necropolis of Terror and the Gulag" (in English)] launched 2021.</ref> Овој ресурс документира над 400 локации, од кои некои датираат уште од [[руската граѓанска војна]], наведувајќи ја нивната состојба на зачуваност, спомениците и церемониите, како и дали имаат заштитен статус. Тој ги вклучува местата на масовни погубувања од [[Сталинови чистки|Големата чистка]] како што е [[Красни Бор (Карелија)|Красни Бор]], напуштените гробишта на Гулагот, како и 138 гробишта на „специјалните“ населби во кои биле депортирани десетици илјади „[[Декулакизација|декулакизирани]]“ селски семејства, а потоа и Полјаци, Литванци и други.<ref>[https://en.mapofmemory.org/context "Those who did not return: An overview", Russia's Necropolis] 2021. ''en.mapofmemory.org''</ref> Во Ковалевските шуми близу Санкт Петербург, Меморијал се обидел да изгради Национален меморијален музејски комплекс за да ги одбележи 4.500 жртви кои биле убиени и закопани таму за време на [[Црвен терор|Црвениот терор]].<ref>[https://en.mapofmemory.org/47-01 "Kovalyovsky Woods memorial cemetery", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref><ref>[http://www.opendemocracy.net/od-russia/catriona-bass/national-museum-to-victims-of-stalinist-repression-words-not-deeds Catriona Bass, "A national museum to the victims of Stalinist repression: words not deeds?"] opendemocracy.net, 5 November 2010.</ref> Работниците на Меморијал ги откриле телата во 2002 година. Меморијален комплекс веќе постои на местото на масовни убиства [[Сандармох]] (1937–1938) во Карелија,<ref>[https://en.mapofmemory.org/10-09 "The Sandarmokh Memorial complex", Russia's Necropolis]. ''en.mapofmemory.org''</ref> благодарение на напорите на [[Јуриј А. Дмитриев]]. Во јули 1997 година, заедничка експедиција на друштвата Меморијал од Санкт Петербург и Карелија, предводена од Дмитриев, Ирина Флиге и Вениамин Јофе, открила 236 заеднички гробници кои содржеле тела на најмалку 6.000 жртви на сталинистичките [[Чистки на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз|чистки]], погубени во 1937 и 1938 година. Во 2016 година, руската влада се обидела да ја ревидира оваа верзија, тврдејќи дека меѓу загинатите имало советски воени заробеници стрелани од финските окупатори во периодот 1941–1944. Претставниците на Меморијал ги оспориле и мотивите зад ова тврдење и наводните нови докази што требало да го поддржат.<ref>[https://dmitrievaffair.com/who-wants-to-rewrite-sandarmokh/ Anna Yarovaya, "Who wants to rewrite Sandarmokh"], 7x7: Horizontal Russia website (English translation) ''dmitrievaffair.com''</ref> ====„Хроника на тековните настани“ (1968–1982)==== Во 2008 година, Меморијал започнал со онлајн верзија на познатата {{lang|ru|[[самиздат]]}} публикација ''[[Хроника на тековните настани]]'', која била распространета во Советскиот Сојуз.<ref>[http://old.memo.ru/history/diss/chr/index.htm Khronika tekushchikh sobyty] (Хроника текущих событий, ''"Chronicle of current events"''), ''old.memo.ru''</ref> Објавувана во нерегуларни интервали во текот на годината, таа се ширела во машинописна форма ({{lang|ru|самиздат}}) во СССР од 1968 до 1983 година. Сите нејзини 63 изданија биле преведени на англиски јазик и објавени во странство.<ref>{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20161023222258/https://chronicleofcurrentevents.net/ ''A Chronicle of Current Events'']}}, April 1968 to June 1982 ''chronicleofcurrentevents.net''</ref> Западните набљудувачи и научници ја сметале за клучен извор на доверливи информации за човековите права во постсталинистичкиот Советски Сојуз. Лансирањето на онлајн верзијата се одржало во канцеларијата на Меморијал во Каретни. Присуствувале многу поранешни уредници на подземната публикација, вклучувајќи ги [[Сергеј Ковалев]] и [[Александар Лавут]]. ===Медиуми=== Меморијал финансирал или помогнал во создавање на различни публикации и филмови поврзани со човековите права. Ова го вклучува документарниот филм ''The Crying Sun'' (2007), кој се фокусира на селото Зумсој во [[Чеченија]] и борбата на неговите жители да го зачуваат својот културен идентитет во услови на воени напади и присилни исчезнувања од страна на руската армија и „герилските“ борци. Филмот во траење од 25 минути е продуциран во соработка со [[WITNESS]].<ref>{{cite web |url=http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |title=Friday Night 04.27.07 – Human Rights Advocacy in Chechnya: Job or Sacrifice? – 04.27.07 |work=www.16beavergroup.org |access-date=7 December 2008 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081120165312/http://www.16beavergroup.org/monday/archives/002222.php |archive-date=20 November 2008 }}</ref> ==Меѓународен Меморијал надвор од Русија== '''Меѓународен Меморијал''' има ограноци во неколку европски земји.<ref name=MemoSandO /> Меморијал Германија е основан во 1993 година во [[Берлин]] за да ја поддржи организацијата во Русија. Со текот на времето станал независна организација за човекови права со седиште во Германија.<ref>{{Cite web|url=https://memorial.de/index.php/ueber-memorial/memorial-deutschland|title=MEMORIAL Deutschland|website=memorial.de}}</ref> Меморијал Италија функционира од 2004 година.<ref>[http://www.memorialitalia.it/ Memorial Italia] ''www.memorialitalia.it'', accessed 31 December 2021</ref> Меморијал Белгија е основан во 2007 година.<ref>[https://adcmemorial.org/ Memorial Anti-Discrimination Centre (Brussels)] ''adcmemorial.org'', accessed 31 December 2021</ref> Подоцна, ограноци на Меѓународен Меморијал биле основани и во Чешка (2016)<ref>[http://memorial-czechia.cz/cs Memorial Česká republika] ''memorial-czechia.cz'', accessed 31 December 2021</ref> и најново, француски огранок бил формиран во април 2020 година.<ref>[http://memorial-france.org/ Association Mémorial France] ''memorial-france.org'', accessed 31 December 2021</ref> Во источна и јужна Украина, организациите Меморијал основани во доцниот советски период останале поврзани со руската мрежа. Значаен центар за работа и со историски материјали и со современи прашања за човековите права е [[Харковска група за заштита на човековите права|Харковската група за заштита на човековите права]], придружна организација од февруари 1989 година, која денес го води порталот „Човекови права во Украина“.<ref>[https://khpg.org/en/ The Kharkiv Human Rights Protection Group] (in English), ''khpg.org''.</ref> За време на [[Руска инвазија на Украина (2022)|Руската инвазија на Украина]], Меморијал, покрај судбината на жртвите на [[Протести против руско-украинската војна (2022)|политичката репресија во современа Русија]], исто така ги проучува судбините на [[Воени заробеници во Руско-украинската војна (2022–денес)|украинските воени заробеници]].<ref>[https://memopzk.org/figurant/batog-evgenij-aleksandrovich/ Батог Евгений Александрович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/grazhdanin-ukrainy-osuzhdyon-v-rostove-na-donu-za-uchastie-v-terroristicheskoj-organizaczii/ Гражданин Украины осуждён в Ростове-на-Дону за участие в террористической организации]</ref><ref>[https://memopzk.org/figurant/perepelicza-ivan-ivanovich/ Перепелица Иван Иванович]</ref><ref>[https://memopzk.org/news/my-schitaem-politzaklyuchyonnymi-ukrainskih-voennyh-iz-48-go-otdelnogo-shturmovogo-batalona-imeni-nomana-chelebidzhihana/ Мы считаем политзаключёнными украинских военных из 48-го отдельного штурмового батальона имени Номана Челебиджихана]</ref> ==Награди и номинации== Во 2004 година, Меморијалниот центар за човекови права (МЦЧП) станал меѓу четирите добитници на [[Right Livelihood Award|Наградата Right Livelihood]], за својата работа во документирање на прекршувањата на човековите права во Русија и други поранешни држави на СССР.<ref>[http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm 2004 Right Livelihood Award: Memorial (Russia)] ''www.rightlivelihood.org'' {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140801213543/http://www.rightlivelihood.org/memorial.htm |date=1 August 2014 }}</ref> Цитирајќи ја жирито на RLA: „за покажување, под многу тешки услови и со голема лична храброст, дека историјата мора да биде забележана и разбрана, а човековите права почитувани насекаде, доколку треба да се постигнат одржливи решенија за наследството од минатото.“ Во истата година, [[Висок комесаријат на ООН за бегалци|Високиот комесар на Обединетите нации за бегалци]] (UNHCR) го именувал Меморијал МЦЧП како добитник на годишната [[Нансенова награда за бегалци]] за неговиот широк спектар на услуги во корист на присилните мигранти и [[внатрешно раселени лица]] во Руската Федерација, како и бегалци од Африка, Азија и Блискиот Исток.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/news/NEWS/40920a244.html|title=News|work=United Nations High Commissioner for Refugees, www.unhcr.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Во 2008 година, Меморијал ја добил [[Награда Херман Кестен|Наградата Херман Кестен]]. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Сахарова награда|Сахаровата награда]] на Европската унија, во спомен на убиената активистка на Меморијал [[Наталија Естемирова]].<ref name=BBC_Sakharov>{{cite news | title = Russia rights group wins EU prize | url = https://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/8320851.stm | publisher = BBC | date = 22 October 2009 }}</ref> Објавувајќи ја наградата, [[претседател на Европскиот парламент|претседателот на Европскиот парламент]] [[Јержи Бузек]] изјавил дека собранието се надева „да придонесе за прекинување на кругот на страв и насилство што ги опкружува бранителите на човековите права во Руската Федерација“.<ref name=BBC_Sakharov /> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал, коментирал дека наградата претставува „многу потребна морална поддршка во тешко време за активистите за човекови права во Русија“. <ref>{{cite news | title = Political Sakharov Prize Goes To Russian Rights Activists | url = http://www.forextv.com/Forex/News/ShowStory.jsp?seq=1101965&category=&displaycategory=Political | publisher = [[Forex TV]] | date = 22 October 2009 }}{{dead link|date=January 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Парична награда, која доаѓа со признанието, од [[евро|€]]50,000 му била доделена на Меморијал во декември 2009 година.<ref name=BBC_Sakharov /> Писателката и историчарка [[Ирина Шчербакова]], основач и член на персоналот на Меморијал, ја добила [[Награда Осиејецки|Наградата Осијецки]]<ref>{{Cite web|work=[[Deutsche Welle]]|title=Russische Publizistin Scherbakowa erhält Ossietzky-Preis {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |trans-title=Russian journalist Scherbakowa receives Ossietzky Prize {{!}} DW {{!}} 4 May 2014 |url=https://www.dw.com/de/russische-publizistin-scherbakowa-erh%C3%A4lt-ossietzky-preis/a-17611163|access-date=28 December 2020|language=de}}</ref> и [[Гетеов медал]] за нејзината работа поврзана со активностите на Меморијал. Во 2009 година, Меморијал ја добил [[Награда Виктор Голанц|Наградата Виктор Голанц]] од [[Друштво за загрозени народи|Друштвото за загрозени народи]].<ref>{{cite web|url=http://www.waynakh.com/eng/2009/11/memorial-received-the-victor-gollancz-prize/|title=Waynakh Online » Memorial Received the Victor Gollancz Prize|website=www.waynakh.com|access-date=11 January 2018}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |title=Chechnyan President forces Victor Gollancz Prize-winner Oleg Orlov to face a court hearing (Archived copy) |work=www.gfbv.de |access-date=20 June 2014 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715010214/http://www.gfbv.de/pressemit.php?id=2083&PHPSESSID=25a310a9ab503fc65104633626cb1ad5 |archive-date=15 July 2014 }}</ref> Во 2012 година, Меморијал ја добил наградата „Чувар на националната меморија“ од [[Институт за национално сеќавање]].<ref>{{Cite web|title=Memorial Awarded 2012 'Custodian of National Memory' Prize – HRO.org in English|url=http://hro.rightsinrussia.info/hro-org/memorialprize|access-date=1 January 2022|website=hro.rightsinrussia.info}}</ref><ref>{{Cite web|date=1 June 2012|title='Custodian of National Memory' Prize 2012|url=https://ipn.gov.pl/en/news/601,quotCustodian-of-National-Memoryquot-Prize-2012.html?search=8567086|access-date=1 January 2022|website=[[Institute of National Remembrance]]}}</ref> На 4 февруари 2015 година, [[Лех Валенса]] го номинирал Меморијал Интернешнл за Нобеловата награда за мир за 2014 година.<ref>{{cite web|url=http://www.hro.org/node/21323|archive-url=https://archive.today/20150224043841/http://www.hro.org/node/21323|url-status=dead|archive-date=24 February 2015|title=Лех Валенса выдвинул Международный "Мемориал" на Нобелевскую Премию Мира – Права человека в России|trans-title=Lech Walesa nominated Memorial International for the Nobel Peace Prize – Human Rights in Russia. "|website=www.hro.org|access-date=11 January 2018}}</ref> Меморијал ја добил [[Нобеловата награда за мир]] за 2022 година заедно со белорускиот активист за човекови права [[Алес Бјаљацки]] и украинската организација за човекови права [[Центар за граѓански слободи]].<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Nobel Peace Prize to activists from Belarus, Russia, Ukraine |url=https://www.onmanorama.com/news/world/2022/10/07/nobel-peace-prize-to-activists-from-belarus-russia-ukraine.html|access-date=7 October 2022 |website=Onmanorama |language=en}}</ref> [[Берит Рајс-Андерсен]], претседател на [[Норвешки Нобелов Комитет|Норвешкиот Нобелов комитет]], изјавил дека добитниците „направиле извонреден напор за документирање на воени злосторства, злоупотреби на човекови права и злоупотреба на моќта“, но комитетот истакнал дека изборот не бил направен против Путин, кој започнал инвазија на Украина во февруари истата година.<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/10/07/russian-ukrainian-belarusian-rights-defenders-awarded-nobel-peace-prize-a79022|title=Russian, Ukrainian, Belarusian Rights Defenders Awarded Nobel Peace Prize|website=[[The Moscow Times]]|date=7 October 2022}}</ref> Меморијал исто така ја добил наградата „Бранител на демократијата“ за 2022 година од [[Организација за безбедност и соработка на Европа|Организацијата за безбедност и соработка во Европа]], заедно со украинскиот Центар за човекови права ZMINA, за храбрите и важни напори за промовирање на човековите права и демократијата.<ref>{{cite web |title=Denmark and OSCE-partner countries honours Human Rights Centre ZMINA and Memorial Human Rights Centre with 2022 Democracy Defender Award |url=https://oestrig.um.dk/nyheder/denmark-and-osce-partner-countries-honours-zmina-and-memorial-with-2022-democracy-defender-award |access-date=7 September 2023}}</ref> ==Скорешни активности== ===Меморијал Интернешнл=== Во април 2021 година, истражувачите на Меморијал Сергеј Кривенко и Сергеј Прудовски објавиле студија за „националните“ операции спроведени од [[НКВД]] за време на [[Голем Терор|Големиот терор]], 1937–1938. Испитувајќи ги достапните документи, тие забележале дека ФСБ, наследник на НКВД и [[КГБ]], не ги исполнил условите од указот од јуни 1992 година издаден од претседателот [[Борис Елцин]].<ref>[https://lib.memo.ru/media/book/27344.pdf "Statistics of the national operations of the NKVD, 1937–1938", 2021] p. 2 (in Russian), ''lib.memo.ru''</ref> Ова барало сите законодавни акти и друга документација што „служеле како основа за масовни репресивни мерки и прекршувања на човековите права“ да бидат декласифицирани и јавно достапни во рок од три месеци.<ref>[https://dmitrievaffair.com/2021/11/17/thirty-years-on/ "Thirty Years On"], The Dmitriev Affair website, 17 November 2021.</ref> Големиот терор вклучувал „злосторства против човештвото“ и затоа не подлежел на застареност. Во 1968 година, СССР пристапил кон [[Конвенција на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото|Конвенцијата на ОН за неприменливост на рокови на застареност за воени злосторства и злосторства против човештвото]]. Децении подоцна, и триесет години по претседателскиот указ од 1992 година, истражувачите поднесувале случаи во судовите за да извршат притисок врз регионалните ограноци на ФСБ да објават документи за Големиот терор постари од 80 години.<ref>[https://www.ivanovonews.ru/reports/1121142/ "Hunting for the secrets of the NKVD"], Ivanovo News, 16 November 2021 (in Russian).</ref> Кривенко бил академик и основачки член на Меморијал,<ref name=Kryuchkov>[https://bukovsky-archive.com/2020/12/26/6-november-1988-1979-k/ V. Kryuchkov, "The provocative statements by certain participants at the conference of the Memorial Society", KGB report to the CPSU Central Committee, 16 November 1988]: his remarks are quoted at the bottom of page three. ''bukovsky-archive.com'', accessed 9 January 2022</ref> додека Прудовски започнал со истражување на судбината на својот дедо и последните десет години ги поминал во опсежно проучување на политичките репресии во 1930-тите. ===Меморијален центар за човекови права=== Растечката листа на затвореници на совеста и политички затвореници во Русија (Меморијалниот центар за човекови права објави листа од 377 имиња на 9 ноември 2021 година)<ref>[https://memohrc.org/en Memorial Human Rights Centre: Publications] ''memohrc.org''</ref> ја одразува врската што Меморијал секогаш ја поврзувал меѓу минатите злосторства и современите прекршувања на човековите права. Ова се однесувало, од една страна, на жариштата низ поранешниот Советски Сојуз и Русија, двете војни во Чеченија, конфликтите со соседните земји, особено [[Грузија]] и [[Украина]], а од друга страна, на режимот во Русија под [[Владимир Путин]] и неговата администрација. ==Прогон== Во 1990-тите, истражувачите на Меморијал добиле пристап до централните архиви на ФСБ и биле пронајдени и објавени многу значајни документи за колективизацијата, Гулагот и Големиот терор. Надвор од главниот град, ситуацијата низ земјата значително варирала. По реизборот за трет мандат на [[Владимир Путин]] во 2012 година, граѓанското општество во целина, а особено Меморијал, сè повеќе биле ставени во немилост.<ref>[https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=cmlnaHRzaW5ydXNzaWEuaW5mb3x3d3d8Z3g6MjlhNDM0OTk4YWZlZTIzNg Olga Gnezdilova, ''Civil Society under Attack'', Rights in Russia & Article 20 (October 2016) pdf] (via docs.google.com).</ref> Хрониката на историските чистки од страна на Меморијал често се судрувала со обидите на Путин да ја величи советската историја.<ref>{{cite news |title=With shutdown of Memorial, Kremlin looks to control the past |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220105-with-shutdown-of-memorial-kremlin-looks-to-control-the-past |access-date=5 January 2022 |work=France 24 |agency=AFP |date=5 January 2022 |language=en}}</ref> ===Конфискација на дигиталната архива, 2008=== На 4 декември 2008 година, канцеларијата на Меморијал во Санкт Петербург била претресена од властите. Службениците конфискувале 11 компјутерски [[тврд диск|тврди дискови]] кои содржеле 20 години истражување. Информациите биле користени за развој на „универзално достапна база на податоци со стотици илјади имиња“. Директорката Ирина Флиге сметала дека Меморијал е цел бидејќи се наоѓал на погрешната страна на [[Путинизам|путинизмот]], конкретно идејата „дека Сталин и советскиот режим биле успешни во создавањето на голема држава“.<ref name="bbc">Galpin, Richard. [https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7798497.stm Stalin's new status in Russia]. ''news.bbc.co.uk''. 27 December 2008.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|title=Eleven hard disks|website=openDemocracy|access-date=11 January 2018|archive-date=6 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120406105820/http://www.opendemocracy.net/russia/article/Eleven-hard-disks|url-status=dead}}</ref> Претресот наводно бил поврзан со ксенофобична статија во јуни 2007 година во весникот ''Нови Петерсбург''.<ref>After various forms of pressure the newspaper closed. [http://www.fontanka.ru/2009/01/20/140/ "Memorial will get its property back but not its reputation"], ''Fontanka.Ru,'' 20 January 2009 (in Russian)</ref> Меморијал негирал каква било поврзаност со публикацијата. Некои адвокати за човекови права во Русија шпекулирале дека претресот бил одмазда за прикажувањето од страна на Меморијал во Санкт Петербург на забранетиот филм ''[[Бунт: случај Литвиненко]]'' (2007), кој се однесува на убиството на поранешниот руски шпион [[Александар Литвиненко]] во Велика Британија во 2006 година.<ref name=Times1>{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/article/gulag-files-seized-during-police-raid-on-rights-group-7tpdfrsm2rm|title=Gulag files seized during police raid on rights group |work=[[The Times]] |url-access=registration}}{{dead link|date=September 2024|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|title=Russia: raid on Memorial HQ|website=[[openDemocracy]]|access-date=11 January 2018|archive-date=15 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120415100123/http://www.opendemocracy.net/russia/article/russia-raid-on-Memorial-HQ|url-status=dead}}</ref> Алисон Гил, директорка на [[Хјуман рајтс воч]] во Москва, изјавила: „Овој скандалозен полициски претрес ја покажува отровната клима за невладините организации во Русија […] Ова е отворен обид од страна на руската влада […] да ги замолчи критичките гласови“. Академици од целиот свет потпишале отворено писмо до тогашниот претседател [[Дмитриј Медведев]] со кое се осудува заплената на дисковите и материјалот.<ref name=Times1 /> Соединетите Американски Држави изјавиле дека се „длабоко загрижени“ за претресот: портпаролот на [[Стејт департмент|Стејт департментот]] [[Шон Меккормак]] изјавил: „За жал, оваа акција против Меморијал не е изолиран случај на притисок врз слободата на здружување и изразување во Русија“. <ref name=Times1 /> На 20 март 2009 година, окружниот суд Ѕержински во градот пресудил дека претресот и конфискацијата на 12 HDD дискови во декември 2008 година биле извршени со процесни прекршувања; дејствијата на органите за спроведување на законот биле незаконски.<ref name=komm2>{{cite web|url=http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=1142280|title='Мемориал' повернул обыск вспять |trans-title='Memorial' reverted the searches|work=[[Kommersant]]|date=21 March 2008|language=ru}}</ref><ref>[http://www.fontanka.ru/2009/03/27/116/ HDDs will be returned to "Memorial" in presence of the Ombudsman], ''Fontanka.Ru'', 27 March 2009 (in Russian)</ref><ref>[http://seansrussiablog.org/2009/03/31/memorial-vindicated-again/ Memorial Vindicated Again], by Sean Guillory, 31 March 2009</ref> На крајот, 12-те хард дискови, како и оптичките дискови и дел од документите, му биле вратени на Меморијал во 2009 година.<ref>[http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html Memorial got back its confiscated HDDs] ''www.lenizdat.ru'' {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090516032530/http://www.lenizdat.ru/a0/ru/pm1/c-1074447-0.html |date=16 May 2009 }}, 6 May 2009 (in Russian)</ref><ref>{{Cite web|last=Belovranin|first=Andrzej|date=11 May 2009|title=И возвращаются диски|trans-title=And the discs come back|url=https://novayagazeta.spb.ru/articles/5009/|website=[[Novaya Gazeta]]|language=ru}}</ref> === [[Чеченија]] и [[Северен Кавказ]], 1994–2018 === Активистите поврзани со Меморијал одиграле клучна улога за време на [[Првата чеченска војна]] (1994–1996), кога рускиот омбудсман за човекови права [[Сергеј Ковалјов]] помина денови во [[Грозни]] под бомбардирање од федералната авијација. Тие се движеле меѓу двете страни во судирот, барајќи исчезнати лица и организирајќи размена на загинатите за време на борбите. Станало многу потешко за активистите за човекови права да дејствуваат непристрасно за време на [[Втората чеченска војна]] (1999–2005). Канцеларијата на Меморијал во Грозни често била претресувана од властите. Активистката на Меморијал [[Наталија Естемирова]], блиска соработничка на убиената новинарка [[Ана Политковскаја]] (1958–2006), истражувала убиства и киднапирања во Чеченија сè додека и самата не била киднапирана во [[Грозни]] и застрелана во соседна [[Ингушетија]] на 15 јули 2009 година.<ref>{{cite news| url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8153613.stm | work=[[BBC News]] | title=Vow to catch Chechnya assassins | date=16 July 2009 | access-date=22 May 2010}}</ref> Репортери на BBC сугерирале дека нејзината смрт е поврзана со нејзините истраги за владино поддржани [[милиција|милиции]] во земјата.<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8152351.stm|title=Russian activist found murdered|date=15 July 2009|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> Три дена подоцна, Меморијал ги прекинал своите активности во Чеченија, изјавувајќи: „Не можеме да ги ризикуваме животите на нашите колеги, дури и ако тие се подготвени да ја продолжат својата работа.“<ref>{{cite news|url=https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8157454.stm|title=Rights group halts Chechnya work|date=18 July 2009|access-date=11 January 2018|via=news.bbc.co.uk}}</ref> [[Олег Орлов]], член на одборот на Меморијал со искуство во [[Северен Кавказ]], го обвинил чеченскиот претседател [[Рамзан Кадиров]] дека стои зад убиството,<ref>According to Orlov, "Я знаю, я уверен в том, кто виновен в убийстве Наташи Эстемировой. Мы все этого человека знаем. Зовут его Рамзан Кадыров, это президент Чеченской республики". (''tr. "I know, I am sure who is guilty of the murder of Natasha Estemirova. We all know this person. His name is Ramzan Kadyrov, this is the President of the Chechen Republic"'')</ref> и тврдел дека Кадиров отворено ѝ се заканувал.<ref>[http://www.grani.ru/Politics/Russia/President/m.154035.html "Она рассказывала, что Кадыров ей угрожал, говорил буквально: "Да, у меня руки по локоть в крови. И я не стыжусь этого. Я убивал и буду убивать плохих людей."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090719084739/http://grani.ru/Politics/Russia/President/m.154035.html |date=19 July 2009 }} (''tr. "She said that Kadyrov threatened her, literally said: "Yes, my hands are covered in blood up to the elbows. And I am not ashamed of this. I have killed and will kill bad people.""'') ''www.grani.ru''{{failed verification|reason=quote not found at url given|date=January 2022}}</ref> Кадиров ја негирал својата вмешаност<ref name="AFP">[https://web.archive.org/web/20130420111745/http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jHhf17Jf1bDaZ7jT9MYFvB_V_LQA Chechen leader sues rights group after activist murder], [[Agence France-Presse|AFP]], 18 July 2009. Retrieved on 19 July 2009.</ref> и го тужел Меморијал за клевета, конкретно наведувајќи го Орлов во својата тужба.<ref name="AFP" /><ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/07/18/world/europe/18chechnya.html|last1=Schwirtz|first1=Michael|title=Chechen Leader Sues Over Accusations of Ordering Activist's Death|work=[[The New York Times]]|date=18 July 2009|access-date=20 July 2009}}</ref> Неколку години подоцна случајот сè уште не бил решен. На 17 јануари 2018 година, маскирани пиромани ја запалиле канцеларијата на Меморијал во [[Северен Кавказ]] во [[Назран]], Ингушетија.<ref>{{cite web|url=https://themoscowtimes.com/news/masked-arsonists-torch-memorial-human-rights-office-in-north-caucasus-60201|title=Arsonists Torch Memorial Human Rights Office in North Caucasus |work=[[The Moscow Times]] |date=17 January 2018|access-date=17 January 2018}}</ref> === „Странски агент“ статус, 2014–2020 === Според законот за странски агенти од 2012 година, „групите мора да се регистрираат во Министерството за правда како „странски агенти“ ако добиваат дури и минимален износ на финансирање од странски извори, државни или приватни, и се вклучени во „политичка активност““.<ref name=HRW>{{Cite news|url=https://www.hrw.org/russia-government-against-rights-groups-battle-chronicle|title=Russia: Government vs. Rights Groups|date=2017-06-28|work=[[Human Rights Watch]]|access-date=2017-07-02}}</ref> Првиот дел од Меморијал што бил прогласен за „странски агент“ бил неговиот Центар за човекови права со седиште во Москва во јули 2014 година. Следната година, Министерството за правда го означило Истражувачко-информативниот центар на Меморијал во Санкт Петербург, две организации на Меморијал во Екатеринбург и уште една во Рјазањ како „[[Закон за руски странски агенти|странски агенти]]“. На 4 октомври 2016 година, законот што бара организациите кои примаат средства од странство и се занимаваат со „политички активности“ да се регистрираат и да се декларираат како „странски агент“ бил применет и на Меморијал Интернешнл.<ref>[http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx "The Register of foreign agent NGOs", Russian Federation Ministry of Justice] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221006200630/http://unro.minjust.ru/NKOForeignAgent.aspx |date=6 October 2022 }} (in Russian), ''unro.minjust.ru''</ref> Меморијал и Меморијал Интернешнл го оспориле овој статус пред судовите и, откако ги исцрпиле сите правни средства во рускиот правосуден систем, се обратиле до [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] (ЕСЧП) во Стразбур. Истражувачко-информативниот центар на Меморијал во Санкт Петербург изјавил дека ќе продолжи со својата работа и проекти, но „нема намера да ги означува сите свои публикации со таков печат“, кој го означува како странски агент. Тој ги информирал „сите заинтересирани лица дека јавните активности на RIC Меморијал ќе продолжат преку Фондацијата Јофе“.<ref>[https://www.memorial-nic.org/ St Petersburg Memorial Research & Information Centre], ''www.memorial-nic.org''</ref> Во својот годишен извештај за „странски агент“ од 2015 година, руското Министерство за правда го обвинил Меморијалниот центар за човекови права за „поткопување на темелите на уставниот поредок на Руската Федерација“ и за повикување на „промена на политичкиот режим“ во земјата.<ref>{{Cite news|title = Russian Justice Ministry Accuses Memorial Of Calling For Regime Change|url = http://www.rferl.org/content/russian-justice-ministry-accuses-memorial-of-calling-for-regime-change/27355858.html|newspaper = RadioFreeEurope/RadioLiberty|date = 10 November 2015|access-date = 11 November 2015|first = RFE/RL's Russian|last = Service}}</ref><ref>{{Cite news|title = Russia accuses human rights group of seeking regime change|url = https://www.ft.com/content/44656ffe-87bf-11e5-9f8c-a8d619fa707c|newspaper = Financial Times|date = 10 November 2015|access-date = 11 November 2015|issn = 0307-1766|first = Kathrin|last = Hille}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-34767014|title=Russia censures Memorial rights group as 'foreign agent'|date=9 November 2015|work=BBC News|access-date=2 July 2017}}</ref> Означувањето на Меморијал Интернешнл како „странски агент“ било дел од тековната борба на државата со невладините организации и граѓанското општество.<ref name=HRW /> До есента 2019 година, Меморијал и неговиот нов претседател Јан Рачински се соочиле со казни од 3.700.000 рубљи за прекршување на условите од законот за странски агенти: сума што била собрана преку [[краудфандинг]].<ref>[https://www.memo.ru/ru-ru/memorial/departments/intermemorial/news/470 "Memorial faces the courts; an appeal to the ECHR", International Memorial News, 29 October 2020] (in Russian) ''www.memo.ru''</ref> Во 2020 година, Меморијал поднел жалба до ЕСЧП за прекумерни казни и вознемирување.<ref>{{Cite web|date=19 October 2020|title=Мемориал – Суды над «Мемориалами». Подана жалоба в ЕСПЧ|trans-title=Memorial – Trials over Memorials. A complaint was filed with the ECHR|url=https://memo.ru/ru-ru/memorial/departments/intermemorial/news/470|access-date=1 January 2022|website=memo.ru|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|date=20 October 2020|title="Мемориал" пожаловался в ЕСПЧ на штрафы по закону об иноагентах|trans-title=Memorial complained to the ECHR about fines under the law on foreign agents|url=https://www.interfax.ru/world/732207|access-date=1 January 2022|website=[[Interfax.ru]]|location=Moscow|language=ru}}</ref> === Заплашување и наредба за затворање, 2021 === [[File:Nie damy zgasic Memorialu.jpg|thumb|Протест во одбрана на Меморијал во Варшава, Полска, 21 ноември 2021]] На 14 октомври 2021 година, околу 20 мажи упаднале во канцелариите на Меморијал во Москва и прекинале јавно прикажување на филмот ''[[Г-н Џонс]]'' со непријателски извици. Персоналот на Меморијал ја повикал полицијата, но до моментот кога службениците пристигнале, повеќето од напаѓачите се разишле, а полицијата ги одвела тројцата што останале. Потоа, без објаснување, полицијата ги затворила луѓето кои го гледале филмот во зградата на Меморијал и ги задржала со часови, до доцна во ноќта. Сите биле принудени да дадат целосни лични податоци од нивните пасоши, адреса на живеење и телефонски број, како и информации за нивното образование, работно место и работна позиција.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/men-disrupt-screening-ukraine-famine-film-russia-2021-10-14/|title=Men disrupt screening of Ukraine famine film in Russia|newspaper=Reuters|date=15 October 2021|access-date=18 October 2021|last1=Tsvetkova|first1=Maria}}</ref><ref>{{cite journal|url=https://www.hrw.org/news/2021/10/16/thugs-attack-russian-human-rights-group-then-police-make-matters-worse|title=Thugs Attack Russian Human Rights Group, Then Police Make Matters Worse |website=www.hrw.org |date=16 October 2021|access-date=18 October 2021}}</ref> Првите повици за затворање на Меморијал биле упатени во 2014 година од министерот за правда [[Александар Коновалов]] во барање до Врховниот суд.<ref>{{cite web|author=Rainsford, Sarah|title=Russian Soviet-era remembrance group Memorial risks closure|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-29831134|date=30 October 2014|publisher=BBC|access-date=31 October 2014}}</ref> Ако Меморијал бил затворен, коментирал неговиот претседател [[Арсениј Рогински]], тогаш многуте ограноци на организацијата би морале повторно да се регистрираат и потоа повторно да воспостават контакти меѓу себе низ земјата.<ref>{{cite web|title=Russian Justice Ministry asks to close Memorial Rights Group|url=http://www.rferl.org/content/russia-closing-of-memorial-rights-group-/26631357.html|publisher=[[Radio Liberty]]|date=10 October 2014}}</ref> Во јануари 2015 година, Судот објавил дека нема да го прифати барањето на Министерството.<ref>[https://www.bbc.com/russian/rolling_news/2015/01/150128_rn_memorial_liquidation_refused "Supreme Court has not abolished Memorial"], BBC News (Russian Service), 28 January 2015(in Russian).</ref> [[File:Владислав Постников выступает на митинге за Мемориал 12 декабря 2021 года Екатеринбург.jpg|thumb|180px|Протест во одбрана на Меморијал во [[Екатеринбург]], Русија, 12 декември 2021]] На 11 ноември 2021 година, Канцеларијата на генералниот обвинител на Русија објавила дека поднела тужба до Врховниот суд, барајќи затворање на Меморијал Интернешнл поради прекршувања на законот за странски агенти.<ref>{{cite web|title=Russia's leading rights group says prosecutors seek to cripple it|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-politics-rights-memorial/top-rights-group-says-russia-seeks-to-close-it-for-violating-foreign-agent-law-idUSKBN2HW1X5|date=11 November 2021|publisher=Reuters|access-date=12 November 2021}}</ref> Следниот ден било објавено дека и Обвинителството на град Москва поднело тужба до Московскиот градски суд со барање за затворање на Меморијалниот центар за човекови права.<ref>[https://www.memo.ru/en-us/memorial/departments/intermemorial/news/626 "Closure of another Memorial organisation sought"], International Memorial, news 12 November 2021.</ref> Тужбите требало да се разгледуваат на 26 и 23 ноември, соодветно. Повеќе од 120.000 луѓе потпишале петиција за спас на организацијата.<ref name="ft_polina_2">{{cite news|last1=Ivanova|first1=Polina|date=14 December 2021|title='Russia's conscience' on trial as civil rights group faces closure|work=Financial Times|url=https://www.ft.com/content/5c64a174-ad92-4d3f-8f92-db2e116e4cd7 |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221210/https://www.ft.com/content/5c64a174-ad92-4d3f-8f92-db2e116e4cd7 |archive-date=10 December 2022 |url-access=subscription|access-date=29 December 2021}}</ref> На 28 декември 2021 година, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] наредил затворање на Меѓународното друштво Меморијал и неговите регионални ограноци бидејќи го прекршиле законот за странски агенти од 2012 година.<ref name="auto" /><ref name="auto1" /> За време на судското рочиште, државниот обвинител Жафјаров го обвинил Меморијал за „создавање лажна слика за Советскиот Сојуз како терористичка држава“ и „принудување да се каеме за советското минато, наместо да се сеќаваме на славната историја […] веројатно затоа што некој плаќа за тоа“.<ref name="ft_ivanova" /> Адвокат на Меморијал изјавил дека ќе поднесе жалба и во руските судови и до Европскиот суд за човекови права во Стразбур, кој има надлежност над Русија.<ref name="guardian_roth">{{cite news |last1=Roth |first1=Andrews |title=Russian court orders closure of country's oldest human rights group |url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/28/russian-court-memorial-human-rights-group-closure |access-date=29 December 2021 |work=[[The Guardian]] |date=28 December 2021 }}</ref><ref name="jurist_friedman" /> Следниот ден, Московскиот градски суд ја објавил својата одлука за затворање на Меморијалниот центар за човекови права.<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2021/12/29/world/europe/russia-memorial-human-rights-center.html |title=As the Kremlin Revises History, a Human Rights Champion Becomes a Casualty |work=The New York Times |date=29 December 2021 |access-date=3 January 2022}}</ref> Видео-снимки кои го прикажуваат вознемирувањето, судењето и затворањето на Меморијал се прикажани во документарецот од 2024 година, ''Of Caravan and the Dogs.''<ref>{{Cite web |last=Kurov |first=Askold |date=21 December 2024 |title=Of Caravan and the Dogs |url=https://german-documentaries.de/en_EN/films/of-caravan-and-the-dog-s.23489|website=German Documentaries}}</ref> Како и повеќето независни руски медиуми и организации за човекови права, Меморијал сега „е принуден да функционира надвор од земјата, а дел од неговите активисти се затворени. Но организацијата продолжува гласно да се залага на социјалните мрежи, а Нобеловиот комитет ги пофалил нејзините напори за документирање на воени злосторства и други злоупотреби на моќта.“<ref>{{Cite web |date=7 October 2022 |title=Memorial: Russia’s civil rights group uncovering an uncomfortable past |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-59853010 |website=BBC}}</ref> Во февруари 2024 година, ко-претседателот на Меморијал, Олег Орлов, бил осуден на две години затвор откако бил прогласен за виновен за „[[Руски закони за воена цензура (2022)|повторено дискредитирање]]“ на руската војска.<ref>{{cite news |last1=Rosenberg |first1=Steve |title=Ukraine war: Russian human rights campaigner Oleg Orlov sentenced to jail |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-68413372 |access-date=27 February 2024 |work=[[BBC News]] |date=2024-02-07}}</ref> Во февруари 2026 година, руските власти ги прогласиле германските и швајцарските правни субјекти на Меморијал за „непожелни организации“.<ref>{{cite web|url=https://meduza.io/news/2026/02/18/novye-nezhelatelnye-mezhdunarodnyy-memorial-i-proekt-ili-shumanova-po-izucheniyu-problem-arktiki|title=Новые «нежелательные»: международный «Мемориал» и проект Ильи Шуманова по изучению проблем Арктики|website=[[Meduza]]|language=ru}}</ref> На 9 април, [[Врховен суд на Русија|Врховниот суд на Русија]] го означил Меморијал како [[Список на организации прогласени за терористички или екстремистички од страна на Русија|екстремистичка организација]]. Судското рочиште било одржано зад затворени врати, без дозвола за учество на адвокат кој го застапува Меморијал. Како одговор на одлуката, Меморијал објавил дека ги прекинува сите активности во Русија, но ќе продолжи да работи надвор од земјата.<ref>{{Cite web |title=Memorial Human Rights Center suspends all work in Russia after Supreme Court designates movement ‘extremist’ |url=https://meduza.io/en/news/2026/04/09/memorial-human-rights-center-suspends-all-work-in-russia-after-supreme-court-designates-movement-extremist |access-date=2026-04-09 |website=Meduza |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=On the designation of “Memorial” as an extremist organisation. Statement by the Council of the Memorial HRDC |url=https://memorialcenter.org/en/news/on-the-designation |access-date=2026-04-09 |website=Memorial. Human Rights Defense Center |language=en}}</ref> ==Меѓународна реакција на заканата за затворање== На 29 декември, [[Канцеларија на Високиот комесар за човекови права на Обединетите нации|Канцеларијата на ОН за човекови права]] во Женева ги опишала пресудите на руските судови како „дополнително слабеење на веќе намалената заедница за човекови права во земјата“.<ref name="guardian_roth" /><ref name="jurist_friedman" /> Ова било проследено со примена на итна [[привремена мерка]] од страна на [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]], со која се наредува на руската влада да го запре укинувањето на двете организации. Според податоци од 2021 година, двете организации биле страна во веќе постоечка жалба до [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] во врска со [[Закон за руски странски агенти|рускиот закон за странски агенти]].<ref name="jurist_friedman" /> На 31 декември 2021 година, била објавена заедничка изјава од Европската унија, Соединетите Американски Држави, Австралија, Канада и Обединетото Кралство, со која се критикуваат одлуките на руските судови за затворање на Меморијал и се повикува Русија „да ги почитува своите меѓународни обврски и обврски за човекови права“. <ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/us-eu-condemn-decision-shut-russian-human-rights-group-memorial-2021-12-31/?rpc=401&|title=U.S, EU condemn decision to shut Russian human rights group Memorial|accessdate=31 December 2021|website=Reuters|date=31 December 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=Russia: Joint Statement on Court Decisions to Liquidate Memorial |url=https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage_en/109379/Russia:%20Joint%20Statement%20on%20Court%20Decisions%20to%20Liquidate%20Memorial |publisher=[[European External Action Service]] |access-date=2 January 2022 |date=31 December 2021}}</ref> == Наводи == {{наводи}} ==Дополнително читање== * {{cite book|author=Adler, Nanci|title=Victims of Soviet terror: the story of the Memorial movement|date=1993|publisher=Praeger|isbn=0-275-94502-2}} * Cathy Merridale (2000), ''Night of Stone: Death and Memory in Russia'', Granta publishers: London * Anne Applebaum (2003), ''Gulag: A History of the Soviet camps'', Allen Lane: London == Надворешни врски == * {{Commonscatinline}} * [https://base.memo.ru/ Victims of Political Terror in the USSR] (Memorial). Online database with over 3 million entries (in Russian) * [https://en.mapofmemory.org/ Russia's Necropolis of Terror and the Gulag] (Joffe Foundation). A select directory of burial grounds and commemorative sites (in English) * [https://openlist.wiki/ Open List of the Victims of the Soviet Regime, 1917–1991] Moscow (in Russian, Ukrainian, Georgian and Belarusian) * {{nobelprize|1019}} [[Категорија:Политичка репресија во СССР]] [[Категорија:Организации за човекови права во Русија]] [[Категорија:Непрофитни организации во Русија]] o1klposd1re2fh3nf5c45uhm5m3pe7d Lappula marginata 0 1391190 5537365 2026-04-10T17:36:22Z P.Nedelkovski 47736 нова страница 5537365 wikitext text/x-wiki '''''Lappula marginata'''''' — [[род (биологија)|род]] на [[цветни растенија]].<ref name = "COL">{{нмс |url= http://www.catalogueoflife.org/DCA_Export/zip-fixed/2019-annual.zip|title= Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2019 Annual Checklist.|author= Roskov Y., Kunze T., Orrell T., Abucay L., Paglinawan L., Culham A., Bailly N., Kirk P., Bourgoin T., Baillargeon G., Decock W., De Wever A., Didžiulis V.|year= 2019|publisher= Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X. TaxonID: 53596386|accessdate= 2019-11-11}}</ref> Првпат го опишал [[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн]], а точното име му го дал [[Роберт Луис Август Максимилијан Герке]].<ref name = "col53596386">Gürke (1893) , In: Engl. & Prantl, Natürl. Pflanzenfam. 4: 3a 107</ref> ''Lappula marginata'' припаѓа на [[род (биологија)|родот]] ''[[Lappula]]'' и [[семејство (биологија)|семејство]] [[Boraginaceae]].<ref name = "COL"/><ref name = "source">Hassler M. (2019). World Plants: Synonymic Checklists of the Vascular Plants of the World (version Nov 2018). In: Species 2000 & ITIS Catalogue of Life, 2019 Annual Checklist (Roskov Y., Ower G., Orrell T., Nicolson D., Bailly N., Kirk P.M., Bourgoin T., DeWalt R.E., Decock W., Nieukerken E. van, Zarucchi J., Penev L., eds.). Digital resource at www.catalogueoflife.org/annual-checklist/2019. Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X.</ref> ==Опис== Lappula marginata е [[едногодишно растение]], сиво, со густи прилегнати или стрчести влакна. [[Стебло]]то е високо од 5 до 50 см, вертикално, просто или разгрането од основата. Листовите му се долги 20 до 50 мм, широки 2 до 8 мм, четинесто влакнести, издолжени до линејни, долните со дршки, горните приседнати. [[Цвет]]овите се собрани во релативно куси [[соцветие|соцветија]], во пазувите на кусите ланцетни [[прицветник|брактеи]]. [[Цветна дршка|Цветните дршки]] се долги до 1,5 мм, исправени. [[Чашка]]та за време на цветањето е долга 2 до 2,5 мм, а при образување на плодот се зголемува до 3–3,5 мм, чашкините сегменти се издолжено-линејни, влакнести. [[Венечно ливче|Венчето]] е долго 3 до 4 мм, проширениот дел од венчето е инковиден, сино, поретко бело, со пречник до 2 мм. Оревчињата се големи 2 до 3 мм, сплескано-триаголни, горната површина е мазна или со брадавичести израстоци. Рабовите се со еден ред од кукести трновидни израстоци, долги до 2 мм, кои во основата се проширени, сплескани и меѓусебно поврзани.<ref name=FM>{{наведена книга |title=ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА |last=Матевски |first=Владо |authorlink=Владо Матевски |author= |year=2010 |publisher= [[МАНУ]]|location=Скопје |isbn=978-608-203-052-4 |page=167|pages=190 |url=https://www.researchgate.net/profile/Vlado-Matevski/publication/270242406_FLORA_NA_REPUBLIKA_MAKEDONIJA_II1/links/54a3affb0cf267bdb90436d5/FLORA-NA-REPUBLIKA-MAKEDONIJA-II-1.pdf |accessdate=10 април 2026}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр|Lappula marginata}} {{Викивидови-ред|Lappula marginata}} [[Категорија:Флора на Македонија]] s4mkzk05fy7j7ikmmjlpf6mvuwbgmt1 5537368 5537365 2026-04-10T17:41:55Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка 5537368 wikitext text/x-wiki {{Таксономија | name = ''Lappula marginata'' | status = | image = Lappula marginata (Flora of Tajikistan).png | image_caption = | domain = | regnum = [[Plantae]] | divisio = [[Tracheophyta]] | classis = [[Magnoliopsida]] | ordo = [[Boraginales]] | familia = [[Boraginaceae]] | genus = ''[[Lappula]]'' | species = '''''Lappula marginata''''' | binomial = ''Lappula marginata'' | binomial_authority = ([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Роберт Луис Август Максимилијан Гирке|Gürke]] | range_map = | range_map_caption = | image2 = | image2_caption = | synonyms = ''Lappula marginatum'' <small>([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Карл Ернст Кунце|Kuntze]]</small><br>''Lappula marginatum'' <small>([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Јохан Георг Кристијан Леман|Lehm.]]</small> }} '''''Lappula marginata'''''' — [[род (биологија)|род]] на [[цветни растенија]].<ref name = "COL">{{нмс |url= http://www.catalogueoflife.org/DCA_Export/zip-fixed/2019-annual.zip|title= Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2019 Annual Checklist.|author= Roskov Y., Kunze T., Orrell T., Abucay L., Paglinawan L., Culham A., Bailly N., Kirk P., Bourgoin T., Baillargeon G., Decock W., De Wever A., Didžiulis V.|year= 2019|publisher= Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X. TaxonID: 53596386|accessdate= 2019-11-11}}</ref> Првпат го опишал [[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн]], а точното име му го дал [[Роберт Луис Август Максимилијан Гирке]].<ref name = "col53596386">Gürke (1893) , In: Engl. & Prantl, Natürl. Pflanzenfam. 4: 3a 107</ref> ''Lappula marginata'' припаѓа на [[род (биологија)|родот]] ''[[Lappula]]'' и [[семејство (биологија)|семејство]] [[Boraginaceae]].<ref name = "COL"/><ref name = "source">Hassler M. (2019). World Plants: Synonymic Checklists of the Vascular Plants of the World (version Nov 2018). In: Species 2000 & ITIS Catalogue of Life, 2019 Annual Checklist (Roskov Y., Ower G., Orrell T., Nicolson D., Bailly N., Kirk P.M., Bourgoin T., DeWalt R.E., Decock W., Nieukerken E. van, Zarucchi J., Penev L., eds.). Digital resource at www.catalogueoflife.org/annual-checklist/2019. Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X.</ref> ==Опис== Lappula marginata е [[едногодишно растение]], сиво, со густи прилегнати или стрчести влакна. [[Стебло]]то е високо од 5 до 50 см, вертикално, просто или разгрането од основата. Листовите му се долги 20 до 50 мм, широки 2 до 8 мм, четинесто влакнести, издолжени до линејни, долните со дршки, горните приседнати. [[Цвет]]овите се собрани во релативно куси [[соцветие|соцветија]], во пазувите на кусите ланцетни [[прицветник|брактеи]]. [[Цветна дршка|Цветните дршки]] се долги до 1,5 мм, исправени. [[Чашка]]та за време на цветањето е долга 2 до 2,5 мм, а при образување на плодот се зголемува до 3–3,5 мм, чашкините сегменти се издолжено-линејни, влакнести. [[Венечно ливче|Венчето]] е долго 3 до 4 мм, проширениот дел од венчето е инковиден, сино, поретко бело, со пречник до 2 мм. Оревчињата се големи 2 до 3 мм, сплескано-триаголни, горната површина е мазна или со брадавичести израстоци. Рабовите се со еден ред од кукести трновидни израстоци, долги до 2 мм, кои во основата се проширени, сплескани и меѓусебно поврзани.<ref name=FM>{{наведена книга |title=ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА |last=Матевски |first=Владо |authorlink=Владо Матевски |author= |year=2010 |publisher= [[МАНУ]]|location=Скопје |isbn=978-608-203-052-4 |page=167|pages=190 |url=https://www.researchgate.net/profile/Vlado-Matevski/publication/270242406_FLORA_NA_REPUBLIKA_MAKEDONIJA_II1/links/54a3affb0cf267bdb90436d5/FLORA-NA-REPUBLIKA-MAKEDONIJA-II-1.pdf |accessdate=10 април 2026}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр|Lappula marginata}} {{Викивидови-ред|Lappula marginata}} [[Категорија:Флора на Македонија]] dx6qlme51n7t1k67fqgqcuxyeixfbwz 5537379 5537368 2026-04-10T17:51:24Z P.Nedelkovski 47736 дополнување 5537379 wikitext text/x-wiki {{Таксономија | name = ''Lappula marginata'' | status = | image = Lappula marginata (Flora of Tajikistan).png | image_caption = | domain = | regnum = [[Plantae]] | divisio = [[Tracheophyta]] | classis = [[Magnoliopsida]] | ordo = [[Boraginales]] | familia = [[Boraginaceae]] | genus = ''[[Lappula]]'' | species = '''''Lappula marginata''''' | binomial = ''Lappula marginata'' | binomial_authority = ([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Роберт Луис Август Максимилијан Гирке|Gürke]] | range_map = | range_map_caption = | image2 = | image2_caption = | synonyms = ''Lappula marginatum'' <small>([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Карл Ернст Кунце|Kuntze]]</small><br>''Lappula marginatum'' <small>([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Јохан Георг Кристијан Леман|Lehm.]]</small> }} '''''Lappula marginata'''''' — [[вид (биологија)|вид]] на [[цветни растенија]].<ref name = "COL">{{нмс |url= http://www.catalogueoflife.org/DCA_Export/zip-fixed/2019-annual.zip|title= Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2019 Annual Checklist.|author= Roskov Y., Kunze T., Orrell T., Abucay L., Paglinawan L., Culham A., Bailly N., Kirk P., Bourgoin T., Baillargeon G., Decock W., De Wever A., Didžiulis V.|year= 2019|publisher= Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X. TaxonID: 53596386|accessdate= 2019-11-11}}</ref> Првпат го опишал [[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн]], а точното име му го дал [[Роберт Луис Август Максимилијан Гирке]].<ref name = "col53596386">Gürke (1893) , In: Engl. & Prantl, Natürl. Pflanzenfam. 4: 3a 107</ref> ''Lappula marginata'' припаѓа на [[род (биологија)|родот]] ''[[Lappula]]'' и [[семејство (биологија)|семејство]] [[Boraginaceae]].<ref name = "COL"/><ref name = "source">Hassler M. (2019). World Plants: Synonymic Checklists of the Vascular Plants of the World (version Nov 2018). In: Species 2000 & ITIS Catalogue of Life, 2019 Annual Checklist (Roskov Y., Ower G., Orrell T., Nicolson D., Bailly N., Kirk P.M., Bourgoin T., DeWalt R.E., Decock W., Nieukerken E. van, Zarucchi J., Penev L., eds.). Digital resource at www.catalogueoflife.org/annual-checklist/2019. Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X.</ref> ==Опис== Lappula marginata е [[едногодишно растение]], сиво, со густи прилегнати или стрчести влакна. [[Стебло]]то е високо од 5 до 50 см, вертикално, просто или разгрането од основата. Листовите му се долги 20 до 50 мм, широки 2 до 8 мм, четинесто влакнести, издолжени до линејни, долните со дршки, горните приседнати. [[Цвет]]овите се собрани во релативно куси [[соцветие|соцветија]], во пазувите на кусите ланцетни [[прицветник|брактеи]]. [[Цветна дршка|Цветните дршки]] се долги до 1,5 мм, исправени. [[Чашка]]та за време на цветањето е долга 2 до 2,5 мм, а при образување на плодот се зголемува до 3–3,5 мм, чашкините сегменти се издолжено-линејни, влакнести. [[Венечно ливче|Венчето]] е долго 3 до 4 мм, проширениот дел од венчето е инковиден, сино, поретко бело, со пречник до 2 мм. Оревчињата се големи 2 до 3 мм, сплескано-триаголни, горната површина е мазна или со брадавичести израстоци. Рабовите се со еден ред од кукести трновидни израстоци, долги до 2 мм, кои во основата се проширени, сплескани и меѓусебно поврзани.<ref name=FM>{{наведена книга |title=ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА |last=Матевски |first=Владо |authorlink=Владо Матевски |author= |year=2010 |publisher= [[МАНУ]]|location=Скопје |isbn=978-608-203-052-4 |page=167|pages=190 |url=https://www.researchgate.net/profile/Vlado-Matevski/publication/270242406_FLORA_NA_REPUBLIKA_MAKEDONIJA_II1/links/54a3affb0cf267bdb90436d5/FLORA-NA-REPUBLIKA-MAKEDONIJA-II-1.pdf |accessdate=10 април 2026}}</ref> ==Живеалиште== На суви места, по засолени почви и лапори.<ref name=FM/> ==Распространетост== Овој вид се наоѓа во: * Европска [[Русија]] * Северен [[Кавказ]] * [[Ерменија]] * [[Казахстан]] * [[Соединети Американски Држави]] ** [[Колорадо]] ** [[Орегон]] ** [[Пенсилванија]] * [[Република Македонија]] ===Македонија=== Познат единствено за [[Криволак]] – (†) с. Енешево (Солен Дол). Во 1928 година било наведено за Демир Хисар.<ref name=FM/> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр|Lappula marginata}} {{Викивидови-ред|Lappula marginata}} [[Категорија:Boraginoideae]] [[Категорија:Флора на Македонија]] 081pplq4f266f4nic5hb6hrj3agilmp 5537405 5537379 2026-04-10T18:35:56Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка 5537405 wikitext text/x-wiki {{Таксономија | name = ''Lappula marginata'' | status = | image = Lappula marginata (Flora of Tajikistan).png | image_caption = | domain = | regnum = [[Plantae]] | divisio = [[Tracheophyta]] | classis = [[Magnoliopsida]] | ordo = [[Boraginales]] | familia = [[Boraginaceae]] | genus = ''[[Lappula]]'' | species = '''''Lappula marginata''''' | binomial = ''Lappula marginata'' | binomial_authority = ([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Роберт Луис Август Максимилијан Гирке|Gürke]] | range_map = | range_map_caption = | image2 = | image2_caption = | synonyms = ''Lappula marginatum'' <small>([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Карл Ернст Кунце|Kuntze]]</small><br>''Lappula marginatum'' <small>([[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн|M. Bieb.]]) [[Јохан Георг Кристијан Леман|Lehm.]]</small> }} '''''Lappula marginata'''''' — [[вид (биологија)|вид]] на [[цветни растенија]].<ref name = "COL">{{нмс |url= http://www.catalogueoflife.org/DCA_Export/zip-fixed/2019-annual.zip|title= Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2019 Annual Checklist.|author= Roskov Y., Kunze T., Orrell T., Abucay L., Paglinawan L., Culham A., Bailly N., Kirk P., Bourgoin T., Baillargeon G., Decock W., De Wever A., Didžiulis V.|year= 2019|publisher= Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X. TaxonID: 53596386|accessdate= 2019-11-11}}</ref> Првпат го опишал [[Фридрих Август Маршал фон Биберштајн]], а точното име му го дал [[Роберт Луис Август Максимилијан Гирке]].<ref name = "col53596386">Gürke (1893) , In: Engl. & Prantl, Natürl. Pflanzenfam. 4: 3a 107</ref> ''Lappula marginata'' припаѓа на [[род (биологија)|родот]] ''[[Lappula]]'' и [[семејство (биологија)|семејство]] [[Boraginaceae]].<ref name = "COL"/><ref name = "source">Hassler M. (2019). World Plants: Synonymic Checklists of the Vascular Plants of the World (version Nov 2018). In: Species 2000 & ITIS Catalogue of Life, 2019 Annual Checklist (Roskov Y., Ower G., Orrell T., Nicolson D., Bailly N., Kirk P.M., Bourgoin T., DeWalt R.E., Decock W., Nieukerken E. van, Zarucchi J., Penev L., eds.). Digital resource at www.catalogueoflife.org/annual-checklist/2019. Species 2000: Naturalis, Leiden, the Netherlands. ISSN 2405-884X.</ref> ==Опис== Lappula marginata е [[едногодишно растение]], сиво, со густи прилегнати или стрчести влакна. [[Стебло]]то е високо од 5 до 50 см, вертикално, просто или разгрането од основата. Листовите му се долги 20 до 50 мм, широки 2 до 8 мм, четинесто влакнести, издолжени до линејни, долните со дршки, горните приседнати. [[Цвет]]овите се собрани во релативно куси [[соцветие|соцветија]], во пазувите на кусите ланцетни [[прицветник|брактеи]]. [[Цветна дршка|Цветните дршки]] се долги до 1,5 мм, исправени. [[Чашка]]та за време на цветањето е долга 2 до 2,5 мм, а при образување на плодот се зголемува до 3–3,5 мм, чашкините сегменти се издолжено-линејни, влакнести. [[Венечно ливче|Венчето]] е долго 3 до 4 мм, проширениот дел од венчето е инковиден, сино, поретко бело, со пречник до 2 мм. Оревчињата се големи 2 до 3 мм, сплескано-триаголни, горната површина е мазна или со брадавичести израстоци. Рабовите се со еден ред од кукести трновидни израстоци, долги до 2 мм, кои во основата се проширени, сплескани и меѓусебно поврзани.<ref name=FM>{{наведена книга |title=ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА |last=Матевски |first=Владо |authorlink=Владо Матевски |author= |year=2010 |publisher= [[МАНУ]]|location=Скопје |isbn=978-608-203-052-4 |page=167|pages=190 |url=https://www.researchgate.net/profile/Vlado-Matevski/publication/270242406_FLORA_NA_REPUBLIKA_MAKEDONIJA_II1/links/54a3affb0cf267bdb90436d5/FLORA-NA-REPUBLIKA-MAKEDONIJA-II-1.pdf |accessdate=10 април 2026}}</ref> ==Живеалиште== На суви места, по засолени почви и лапори.<ref name=FM/> ==Распространетост== Овој вид се наоѓа во: * Европска [[Русија]] * Северен [[Кавказ]] * [[Ерменија]] * [[Казахстан]] * [[Соединети Американски Држави]] ** [[Колорадо]] ** [[Орегон]] ** [[Пенсилванија]] * [[Република Македонија]] ===Македонија=== Познат единствено за [[Криволак]] – (†) с. Енешево (Солен Дол). Во 1928 година било наведено за Демир Хисар.<ref name=FM/> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр|Lappula marginata}} {{Викивидови-ред|Lappula marginata}} {{Таксонска лента}} [[Категорија:Boraginoideae]] [[Категорија:Флора на Македонија]] 2h0anm2yvydadwx0pjoj73yxrs795e3 Категорија:Луѓе од Рилево 14 1391191 5537378 2026-04-10T17:50:55Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: [[Категорија:Рилево]] [[Категорија:Луѓе од Прилепско|Рилево]] [[Категорија:Луѓе од Општина Долнени|Рилево]] [[Категорија:Луѓе по села во Македонија|Рилево]] 5537378 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Рилево]] [[Категорија:Луѓе од Прилепско|Рилево]] [[Категорија:Луѓе од Општина Долнени|Рилево]] [[Категорија:Луѓе по села во Македонија|Рилево]] innwfi2o3mqmj3hrdngrb2tupm9xdy3 Разговор:Lappula marginata 1 1391192 5537380 2026-04-10T17:51:40Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{СЗР}} {{ВПМ}} 5537380 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} {{ВПМ}} gb6mllq152llz1mi7o5acnlbw8trody Предлошка:Автотаксономија/Cynoglossum 10 1391193 5537409 2026-04-10T18:44:08Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{Don't edit this line {{{machine code|}}}|{{{1}}} |rank=Genus |link={{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}} |parent=Boraginoideae |extinct= |refs=<!--Се прикажуваат само на оваа страница. Не ставајте ознаки „<ref>“ --> }} 5537409 wikitext text/x-wiki {{Don't edit this line {{{machine code|}}}|{{{1}}} |rank=Genus |link=Cynoglossum |parent=Boraginoideae |extinct= |refs=<!--Се прикажуваат само на оваа страница. Не ставајте ознаки „<ref>“ --> }} nsg7tw6rersvdk4c2s4z1pwv6rfd0un Разговор:Меморијал (друштво) 1 1391194 5537415 2026-04-10T18:52:35Z Тиверополник 1815 Создадена страница со: {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Човекови права|земја=Меѓународна статија}} 5537415 wikitext text/x-wiki {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Човекови права|земја=Меѓународна статија}} o4qk9l1a9wmuwq7ayag7vn9s3n04ne9 Пат од Варјазите до Грците 0 1391195 5537417 2026-04-10T18:54:02Z Тиверополник 1815 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1341465139|Route from the Varangians to the Greeks]]“ 5537417 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Varangian_routes.png|мини|230x230пкс|Карта што ги прикажува главните трговски патишта на Варјазите: трговскиот пат низ Волга (со црвена боја) и трговскиот пат од Варјазите до Грците (со виолетова боја). Другите трговски патишта од 8-ми до 11-ти век се прикажани со портокалова боја.]] Трговскиот '''пат од Варјазите до Грците''' бил средновековен трговски пат што ги поврзувал [[Скандинавија]], [[Киевски Рус|Киевска Рус]] и [[Византија|Источното Римско Царство]]. Патот им овозможувал на трговците по неговата должина да воспостават директна просперитетна трговија со царството, а некои од нив ги натерал да се населат на териториите на денешна [[Белорусија]], [[Русија]] и [[Украина]]. Поголемиот дел од патниот правец се состоел од долг [[воден пат]], вклучувајќи го [[Балтичко Море|Балтичкото Море]], неколку реки кои се влеваат во Балтичкото Море и реки од речниот систем на [[Днепар]], со премини на [[Вододелница|вододелници]]. Алтернативна патна рута била по должината на реката [[Днестар]] со запирања на западниот брег на [[Црно Море|Црното Море]]. Овие поспецифични под-патни правци понекогаш се нарекуваат '''трговски пат Днепар''' и '''трговски пат Днестар''', соодветно. [[Податотека:Kaubateed_varjaagide_juurest_kreeklasteni.gif|мини|190x190пкс|Трговскиот пат од Варангите до Грците, според Марика Маги ( ''Во Austrvegr: Улогата на Источниот Балтик во комуникацијата низ Балтичкото Море во Викиншката ера'', 2018)]] Рутата започнувала во скандинавските трговски центри како што се Бирка, Хедеби и [[Готланд]], источната рута го преминувала [[Балтичкото Море]], влегувала во [[Фински Залив|Финскиот Залив]] и ја следела [[Нева|реката Нева]] во [[Ладога (езеро)|езерото Ладога]]. Потоа ја следела реката Волхов низводно покрај градовите [[Стара Ладога]] и [[Велики Новгород|Новгород]] (каде што се среќавала со трговскиот пат Волга и кој станал главен трговски центар), ја преминала [[Иљмењ (езеро)|езерото Илмен]] и продолжувала по реката Ловат, реката Куња и можеби ректа Сережа. Оттаму, одела до реката Торопа и низводно до [[Западна Двина|реката Западна Двина]]. Од Западна Двина, бродовите оделе спротиводно по реката Каспља и повторно биле превезувани до [[Katynka River|реката Катинка]] (во близина на Катин), притока на Днепар. Се чини веројатно дека откако била воспоставена рутата, стоката била истоварена на копнен транспорт за да се премине преку превезот и повторно товарена на други бродови што чекале на Днепар. По должината на Днепар, рутата преминувала неколку големи брзаци и минувала низ [[Киев]]. Откако влегувала во [[Црно Море|Црното Море]], го следела неговиот западен брег до [[Цариград]]. {{Sfn|Cybriwsky|2018}} == Историја == Патот од Варјазите до Грците за прв пат е споменат во ''[[Повест за минатите години]]'' од почетокот на 12 век (на страница 7, ред 2), {{Sfn|García de la Puente|2010}} иако не е опишан детално. {{Sfn|García de la Puente|2010}} {| class="wikitable" align="left" !Линија ! ''[[Повест за минатите години|Примарна хроника]]''<br /><br /><br /><br /> Островски и сор. (2014) {{Sfn|Ostrowski|Birnbaum|2014}} [2003] {{Sfn|García de la Puente|2010}} ! Македонски превод<br /><br /><br /><br /> Inés García de la Puente (2010) {{Sfn|García de la Puente|2010}} |- valign="top" | 7.1 | Поляномъ же живъшимъ особь по горамъ | Кога Полјаните живееја сами меѓу ридовите, |- | 7.2 | симъ, и бѣ '''путь из Варягъ въ Грьки''' и из | и имаше '''пат од Варјазиите до Грците''' и од |- | 7.3 | Грькъ по Дънѣпру, и вьрхъ Дънѣпра волокъ до | Грците по должината на Днепар, а над Днепар пренос до |- | 7.4 | Ловоти, и по Ловоти вънити въ Илмерь озеро | Ловат, а по реката Ловат се влегува во големото езеро |- | 7,5 | великое, из негоже озера потечеть Вълховъ, и | Илмен, од ова езеро тече Волхов, |- | 7.6 | вътечеть въ озеро великое Нево, и тоа | и се влева во големото езеро Нево [Ладога], и од ова езеро |- | 7.7 | озера вънидеть устие въ море Варяжьское. И по | вливот се влева во Варангиското Море [Балтичко Море], и по должината |- | 7,8 | тому морю вънити доже и до Рима, а отъ Рима прити по | ова море пристигнува во Рим, а од Рим пристигнува понатаму |- | 7.9 | томуже морю къ Цьсарюграду, и отъ Цьсаряграда | истото море кај Царград [Царжанопол], и од Царград |- | 7.10 | прити въ Понтъ море, въ неже вътечеть Дънѣпръ | се влегува во Понтиското Море [Црно Море], во кое се влева реката Днепар |- | 7.11 | рѣка. | тече. |} {{Цитат во кутија|class=letterhead|title=|quote=„[[Велики Новгород|Холмгард]] и понатаму<br />Таму ќе нè водат ветровите<br />Кон слава и по злато<br />Пловиме кон тие непознати земји“|source=– [[Turisas]], "[[To Holmgard and Beyond]]", ''[[The Varangian Way]]'' (2007)|width=15%|title_bg=none|tstyle=text-align: left;|qalign=left}}Но, неговите ефекти биле објавени многу порано, во деветтата глава од книгата ''[[За управувањето со царството]]'' на [[Византија|византискиот цар]] [[Константин Порфирогенит|Константин VII Порфирогенит]], кој забележал дека ''Рос'' се спуштиле по реката Днепар од [[Велики Новгород|Новгород]], [[Смоленск]], Љубех, [[Чернигов]], [[Вишгород]], собирајќи се во [[Киев]] пред да отпловат понатаму по Днепар кон Црното Море во јуни. {{Sfn|García de la Puente|2010}} Иако „Варјази“ за многумина почнал да значи „Викинзи“, терминот за Византијците значел сите Скандинавци и нивните роднини што живееле во денешна Белорусија, Русија и Украина. Патот веројатно бил воспоставен кон крајот на 8 и почетокот на 9 век, кога Варјазите истражувачи барале плен, но исто така и [[Ропство|робови]] и профитабилни добра. Патот добил големо значење од 10 до првата третина од 11 век, истовремено со трговскиот пат низ Волга и трговскиот пат од Хазарите до Германците. Според [[Константин Порфирогенит|Константин VII]], Кривичите и другите племиња зависни од [[Киев]] пренесувале издлабени едрилици, или ''моноксили'', во кои можеле да се сместат триесет до четириесет луѓе, до места покрај реките. Овие едрилици потоа биле преместувани покрај Днепар до Киев. Таму биле продавани на Варјазите кои ги преопремиле и ги натовариле со стока. {{Sfn|Waugh|2000}} == Рути и места == Именуваните места вклучуваат [[Смоленск]] (Μιλινίσκα), Лубеч (Τελιουτζα), [[Чернигов]] (Τζερνιγωγα), [[Вишгород]] (Βουσεγραδε), Витачев (Βιτετζεβη), и [[Киев]] (Κια[ο]βα). Некои од овие градови имале алтернативни имиња на [[Старонордиски јазик|старонордиски]], а Константин цитира некои од нив: Значи [[Велики Новгород|Новгород]] (Νεμογαρδα) е ист како {{Јаз|non|Hólmgarðr}} („Островска ограда“) и {{Јаз|non|Nýgarðr}} („Нова ограда“); [[Киев]] е исто така наречен {{Јаз|non|Kœnugarðr}} („Бродоградилиште“) или Σαμβατας, што може да потекнува од нордискиот {{Јаз|non|Sandbakki-áss}} („Песочен гребен“). Иако Константин Цукерман предлага поочигледна етимологија, од турските (хазарски) корени ''сам'' и ''бат'' (буквално, „горна тврдина“). {{Sfn|Zuckerman|2000}} Рунскиот камен N 62 го зачувува името {{Јаз|non|Vitaholmr}} („островче за разграничување“), што може да се однесува на Витичев, според Борис Клајбер. {{Sfn|Pritsak|1981}} Сепак, Јудит Јеш сугерира дека {{Јаз|non|Vitaholmr}} може да се однесува или на ''Витланд'', историски регион на источната страна од [[Висла|реката Висла]], {{Sfn|Jesch|2001}} или на [[Вентспилс|Виндау]] на брегот на Курланд. {{Sfn|Jesch|2001}} === Днепарска рута === [[Податотека:G_280,_Pilgårds_(copy).JPG|десно|мини|Обоена копија од рунскиот камен G 280 која зборува за смртта во Днепарските брзаци .]] На [[Днепар]], Варјазите морале да ги превезуваат своите бродови околу седум брзаци, каде што морале да бидат на стража од [[Печенези|печенејските]] номади. Брзаците започнувале под современиот град [[Днепар (град)|Днепар]], каде што реката свртува на југ, и се спуштале 50 метри на 66 километри. Денес, брзаците се под вода, поради изградбата на браната на хидроцентралата Днепар во 1932 година. Алтернативна рута наречена Заложни <ref>{{Наведено списание|last=Voltman|first=Dmytro|date=2005|title=ЗАЛОЗНИЙ ШЛЯХ, сухопутний торговий шлях|url=http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Zalozny_shlyakh|journal=[[Encyclopedia of History of Ukraine]]|publisher=[[Naukova Dumka]]|volume=3}}</ref> целосно ги избегнувала Днепарските брзаци, наместо тоа минувајќи низ реките [[Самара (притока на Днепар)|Самара]], Вовча и Калмиус во [[Азовско Море|Азовското Море]]. Потоа рутата застанувала кај Тмутаракан пред да продолжи по брегот на Црното Море до Цариград. === Западни брегови на Црното Море === Нивните чамци се користеле покрај реките и покрај бреговите на Црното Море. Според [[Константин Порфирогенит|Константин VII]], пловидбата во близина на западниот брег на Црното Море содржела запирања во Сулина (делтата на Дунав), Конопа, Констанција (локалитети денес во Романија). Постојат некои остатоци од нивно присуство во оваа област во пештерскиот комплекс Мурфатлар во близина на Констанција (денес [[Констанца]], [[Романија]]). {{Sfn|Mihăescu|Ştefan|1970}} Бројни руински натписи, симболи, па дури и графити на викиншка морнарица се видливи на ѕидовите на карпестата црква од Мурфатлар. {{Sfn|Spinei|2009}} {{Sfn|Agrigoroaei|2009}} Рунски камен од гробиштата Сјонхем во Готланд, кој датира од 11 век, го одбележува трговецот Родфос, кој патувал кон [[Цариград]] и бил убиен северно од Дунав од страна на Блакумените ([[Власи]]). {{Sfn|Curta|2006}} == Трговски активности == Трговскиот пат од Варјанзите до Грците бил поврзан со други водни патишта на [[Источна Европа]], како што се водениот пат Припјат - [[Буг]] што водел кон [[Западна Европа]], и трговскиот пат Волга, кој се спуштал по водениот пат [[Волга]] до [[Касписко Езеро|Каспиското Море]]. Друг огранок бил по должината на Днепар и [[Usyazh-Buk River|реката Усјаж-Бук]] кон Лукомл и Полотск. Трговскиот пат од Варјанзите до Грците се користел за преноз на различни видови стока. [[Вино]], [[Зачин|зачини]], [[накит]], [[стакло]], скапи ткаенини, [[Икона|икони]] и книги доаѓале од [[Византија|Византиското Царство]]. Волхин тргувал со [[Родан|предни тркала]] и други предмети. Одредени видови [[оружје]] и [[Занает|ракотворби]] доаѓале од [[Скандинавија]]. Северна Русија нудела дрва, крзно, мед и восок, додека балтичките племиња тргувале со [[килибар]]. Во втората половина на единаесеттиот век, [[Крстоносни војни|крстоносните војни]] отвориле попрофитабилни патишта од Европа до Ориентот преку крстоносните држави на Блискиот Исток. До тогаш, [[Киевски Рус|Русија]] ги зацвртила своите трговски врски со Западна Европа, а патот од Варјазите до Грците постепено го изгубил своето значење. == Во популарната култура == * Голем дел од најпродаваниот шведски историски роман ''„Долгите бродови'' “ (оригинален шведски ''Röde Orm'') од [[Франс Гунар Бенгтсон]] ги опишува авантурите на екипажот на шведски брод (со пилот од [[Готланд]]) кој се движи по оваа рута кон крајот на 10 век. * Романот „''Крвава одмазда“'' на Розмари Сатклиф од 1976 година се одвива во текот на 10 век и прикажува [[Саси|полусаксонско]] сираче кое се приклучува на [[Викинзи|викиншки]] екипаж и го следи овој пат, приклучувајќи се на [[Варјашка гарда]] и на крајот се населува се во [[Цариград]] * Втората книга од викиншката трилогија на Хенри Трис, ''„Патот до Миклагард“'', објавена кон крајот на 1950-тите, опишува [[Викинзи|викиншко]] патување низ [[Средоземно Море|Медитеранот]] до [[Цариград]], каде што главните ликови се земени како робови, а подоцна стануваат членови на [[Варјашка гарда|Варјашката гарда]]. Тие на крајот се враќаат во своето родно село преку трговскиот пат. * Во романот ''„Византија“'' од Стивен Р. Лохед, главниот лик, [[Ирци|ирски]] [[монах]] од 9 век, е однесен од викиншки напаѓачи од Скандинавија до [[Цариград]] преку овој пат. * Во стрипот „Принц Валијант“, страници 932 (19 декември 1954) до 988 (15 јануари 1956), истоимениот главен лик и неговата дружина патуваат на два викиншки долги брода од Цариград до Скандинавија преку оваа рута, при што се среќаваат со [[Печенези|Пацинаци]] и [[Кумани|Полотјани]] * Два музички албума, кои биле објавени во 2007 година, се занимаваат со фиктивни патувања по трговскиот пат, „Миклагард“ од [[Хеви-метал|хеви метал]] бендот „ Ребелион “ ''- „Историја на викинзите“, том 2.'' и финскиот фолк метал бенд Турисас „ ''Варангискиот пат“''. Песните на Турисас содржат скандинавски имиња (''Јарислајф'' во „Во дворот на Јарислајф“ за [[Јарослав Мудриот|Големиот кнез Јарослав]]) и старонордиски егзоними за топоними (како што се ''[[Велики Новгород|Холмгард]]'' во „ До Холмгард и понатаму“ за [[Велики Новгород]] и ''[[Имиња на Истанбул|Миклагард]]'' во „Увертирата Миклагард“ за [[Цариград]]) поврзани со Киевска Русија. Според Боселман (2018) и ДиЏиоја (2020), скандинавските имиња ги користи Турисас „како начин да се пренесе историскиот контекст на темата на песните“, имено „приказните за скандинавското претхристијанско население и нивните патувања кон исток по патот познат како Патот на Варјанзите до Грците до Цариград“. {{Sfn|DiGioia|2020}} {{Sfn|Velasco Laguna|2012}} * Фиктивното дело на [[Мајкл Крајтон]] „''Јадачи на мртвите“'' ја користи рамката на овој трговски пат, во првиот дел од книгата, за да објасни патување од Блискиот Исток па сè до Скандинавија. Оваа книга била основа за филмот ''„13-тиот воин“''. [[Категорија:Економија на Византија]] [[Категорија:Статии со извори на шпански (es)]] [[Категорија:Статии со извори на грчки (el)]] [[Категорија:Статии со извори на латински (la)]] [[Категорија:Статии со извори на романски (ro)]] [[Категорија:CS1: долга вредност за volume]] [[Категорија:Статии со извори на француски (fr)]] pafg4sp7jmnadhl2dhlhrqtw1an2wqi 5537420 5537417 2026-04-10T18:56:56Z Тиверополник 1815 5537420 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Varangian_routes.png|мини|230x230пкс|Карта што ги прикажува главните трговски патишта на Варјазите: трговскиот пат низ Волга (со црвена боја) и трговскиот пат од Варјазите до Грците (со виолетова боја). Другите трговски патишта од 8-ми до 11-ти век се прикажани со портокалова боја.]] Трговскиот '''пат од Варјазите до Грците''' бил средновековен трговски пат што ги поврзувал [[Скандинавија]], [[Киевски Рус|Киевска Рус]] и [[Византија|Источното Римско Царство]]. Патот им овозможувал на трговците по неговата должина да воспостават директна просперитетна трговија со царството, а некои од нив ги натерал да се населат на териториите на денешна [[Белорусија]], [[Русија]] и [[Украина]]. Поголемиот дел од патниот правец се состоел од долг [[воден пат]], вклучувајќи го [[Балтичко Море|Балтичкото Море]], неколку реки кои се влеваат во Балтичкото Море и реки од речниот систем на [[Днепар]], со премини на [[Вододелница|вододелници]]. Алтернативна патна рута била по должината на реката [[Днестар]] со запирања на западниот брег на [[Црно Море|Црното Море]]. Овие поспецифични под-патни правци понекогаш се нарекуваат '''трговски пат Днепар''' и '''трговски пат Днестар''', соодветно. [[Податотека:Kaubateed_varjaagide_juurest_kreeklasteni.gif|мини|190x190пкс|Трговскиот пат од Варангите до Грците, според Марика Маги ( ''Во Austrvegr: Улогата на Источниот Балтик во комуникацијата низ Балтичкото Море во Викиншката ера'', 2018)]] Рутата започнувала во скандинавските трговски центри како што се Бирка, Хедеби и [[Готланд]], источната рута го преминувала [[Балтичкото Море]], влегувала во [[Фински Залив|Финскиот Залив]] и ја следела [[Нева|реката Нева]] во [[Ладога (езеро)|езерото Ладога]]. Потоа ја следела реката Волхов низводно покрај градовите [[Стара Ладога]] и [[Велики Новгород|Новгород]] (каде што се среќавала со трговскиот пат Волга и кој станал главен трговски центар), ја преминала [[Иљмењ (езеро)|езерото Илмен]] и продолжувала по реката Ловат, реката Куња и можеби ректа Сережа. Оттаму, одела до реката Торопа и низводно до [[Западна Двина|реката Западна Двина]]. Од Западна Двина, бродовите оделе спротиводно по реката Каспља и повторно биле превезувани до [[Katynka River|реката Катинка]] (во близина на Катин), притока на Днепар. Се чини веројатно дека откако била воспоставена рутата, стоката била истоварена на копнен транспорт за да се премине преку превезот и повторно товарена на други бродови што чекале на Днепар. По должината на Днепар, рутата преминувала неколку големи брзаци и минувала низ [[Киев]]. Откако влегувала во [[Црно Море|Црното Море]], го следела неговиот западен брег до [[Цариград]]. {{Sfn|Cybriwsky|2018}} == Историја == Патот од Варјазите до Грците за прв пат е споменат во ''[[Повест за минатите години]]'' од почетокот на 12 век (на страница 7, ред 2), {{Sfn|García de la Puente|2010}} иако не е опишан детално. {{Sfn|García de la Puente|2010}} {| class="wikitable" align="left" !Линија ! ''[[Повест за минатите години|Примарна хроника]]''<br /><br /><br /><br /> Островски и сор. (2014) {{Sfn|Ostrowski|Birnbaum|2014}} [2003] {{Sfn|García de la Puente|2010}} ! Македонски превод<br /><br /><br /><br /> Inés García de la Puente (2010) {{Sfn|García de la Puente|2010}} |- valign="top" | 7.1 | Поляномъ же живъшимъ особь по горамъ | Кога Полјаните живееја сами меѓу ридовите, |- | 7.2 | симъ, и бѣ '''путь из Варягъ въ Грьки''' и из | и имаше '''пат од Варјазиите до Грците''' и од |- | 7.3 | Грькъ по Дънѣпру, и вьрхъ Дънѣпра волокъ до | Грците по должината на Днепар, а над Днепар пренос до |- | 7.4 | Ловоти, и по Ловоти вънити въ Илмерь озеро | Ловат, а по реката Ловат се влегува во големото езеро |- | 7,5 | великое, из негоже озера потечеть Вълховъ, и | Илмен, од ова езеро тече Волхов, |- | 7.6 | вътечеть въ озеро великое Нево, и тоа | и се влева во големото езеро Нево [Ладога], и од ова езеро |- | 7.7 | озера вънидеть устие въ море Варяжьское. И по | вливот се влева во Варангиското Море [Балтичко Море], и по должината |- | 7,8 | тому морю вънити доже и до Рима, а отъ Рима прити по | ова море пристигнува во Рим, а од Рим пристигнува понатаму |- | 7.9 | томуже морю къ Цьсарюграду, и отъ Цьсаряграда | истото море кај Царград [Царжанопол], и од Царград |- | 7.10 | прити въ Понтъ море, въ неже вътечеть Дънѣпръ | се влегува во Понтиското Море [Црно Море], во кое се влева реката Днепар |- | 7.11 | рѣка. | тече. |} {{Цитат во кутија|class=letterhead|title=|quote=„[[Велики Новгород|Холмгард]] и понатаму<br />Таму ќе нè водат ветровите<br />Кон слава и по злато<br />Пловиме кон тие непознати земји“|source=– [[Turisas]], "[[To Holmgard and Beyond]]", ''[[The Varangian Way]]'' (2007)|width=15%|title_bg=none|tstyle=text-align: left;|qalign=left}}Но, неговите ефекти биле објавени многу порано, во деветтата глава од книгата ''[[За управувањето со царството]]'' на [[Византија|византискиот цар]] [[Константин Порфирогенит|Константин VII Порфирогенит]], кој забележал дека ''Рос'' се спуштиле по реката Днепар од [[Велики Новгород|Новгород]], [[Смоленск]], Љубех, [[Чернигов]], [[Вишгород]], собирајќи се во [[Киев]] пред да отпловат понатаму по Днепар кон Црното Море во јуни. {{Sfn|García de la Puente|2010}} Иако „Варјази“ за многумина почнал да значи „Викинзи“, терминот за Византијците значел сите Скандинавци и нивните роднини што живееле во денешна Белорусија, Русија и Украина. Патот веројатно бил воспоставен кон крајот на 8 и почетокот на 9 век, кога Варјазите истражувачи барале плен, но исто така и [[Ропство|робови]] и профитабилни добра. Патот добил големо значење од 10 до првата третина од 11 век, истовремено со трговскиот пат низ Волга и трговскиот пат од Хазарите до Германците. Според [[Константин Порфирогенит|Константин VII]], Кривичите и другите племиња зависни од [[Киев]] пренесувале издлабени едрилици, или ''моноксили'', во кои можеле да се сместат триесет до четириесет луѓе, до места покрај реките. Овие едрилици потоа биле преместувани покрај Днепар до Киев. Таму биле продавани на Варјазите кои ги преопремиле и ги натовариле со стока. {{Sfn|Waugh|2000}} == Рути и места == Именуваните места вклучуваат [[Смоленск]] (Μιλινίσκα), Лубеч (Τελιουτζα), [[Чернигов]] (Τζερνιγωγα), [[Вишгород]] (Βουσεγραδε), Витачев (Βιτετζεβη), и [[Киев]] (Κια[ο]βα). Некои од овие градови имале алтернативни имиња на [[Старонордиски јазик|старонордиски]], а Константин цитира некои од нив: Значи [[Велики Новгород|Новгород]] (Νεμογαρδα) е ист како {{Јаз|non|Hólmgarðr}} („Островска ограда“) и {{Јаз|non|Nýgarðr}} („Нова ограда“); [[Киев]] е исто така наречен {{Јаз|non|Kœnugarðr}} („Бродоградилиште“) или Σαμβατας, што може да потекнува од нордискиот {{Јаз|non|Sandbakki-áss}} („Песочен гребен“). Иако Константин Цукерман предлага поочигледна етимологија, од турските (хазарски) корени ''сам'' и ''бат'' (буквално, „горна тврдина“). {{Sfn|Zuckerman|2000}} Рунскиот камен N 62 го зачувува името {{Јаз|non|Vitaholmr}} („островче за разграничување“), што може да се однесува на Витичев, според Борис Клајбер. {{Sfn|Pritsak|1981}} Сепак, Јудит Јеш сугерира дека {{Јаз|non|Vitaholmr}} може да се однесува или на ''Витланд'', историски регион на источната страна од [[Висла|реката Висла]], {{Sfn|Jesch|2001}} или на [[Вентспилс|Виндау]] на брегот на Курланд. {{Sfn|Jesch|2001}} === Днепарска рута === [[Податотека:G_280,_Pilgårds_(copy).JPG|десно|мини|Обоена копија од рунскиот камен G 280 која зборува за смртта во Днепарските брзаци .]] На [[Днепар]], Варјазите морале да ги превезуваат своите бродови околу седум брзаци, каде што морале да бидат на стража од [[Печенези|печенејските]] номади. Брзаците започнувале под современиот град [[Днепар (град)|Днепар]], каде што реката свртува на југ, и се спуштале 50 метри на 66 километри. Денес, брзаците се под вода, поради изградбата на браната на хидроцентралата Днепар во 1932 година. Алтернативна рута наречена Заложни <ref>{{Наведено списание|last=Voltman|first=Dmytro|date=2005|title=ЗАЛОЗНИЙ ШЛЯХ, сухопутний торговий шлях|url=http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Zalozny_shlyakh|journal=[[Encyclopedia of History of Ukraine]]|publisher=[[Naukova Dumka]]|volume=3}}</ref> целосно ги избегнувала Днепарските брзаци, наместо тоа минувајќи низ реките [[Самара (притока на Днепар)|Самара]], Вовча и Калмиус во [[Азовско Море|Азовското Море]]. Потоа рутата застанувала кај Тмутаракан пред да продолжи по брегот на Црното Море до Цариград. === Западни брегови на Црното Море === Нивните чамци се користеле покрај реките и покрај бреговите на Црното Море. Според [[Константин Порфирогенит|Константин VII]], пловидбата во близина на западниот брег на Црното Море содржела запирања во Сулина (делтата на Дунав), Конопа, Констанција (локалитети денес во Романија). Постојат некои остатоци од нивно присуство во оваа област во пештерскиот комплекс Мурфатлар во близина на Констанција (денес [[Констанца]], [[Романија]]). {{Sfn|Mihăescu|Ştefan|1970}} Бројни руински натписи, симболи, па дури и графити на викиншка морнарица се видливи на ѕидовите на карпестата црква од Мурфатлар. {{Sfn|Spinei|2009}} {{Sfn|Agrigoroaei|2009}} Рунски камен од гробиштата Сјонхем во Готланд, кој датира од 11 век, го одбележува трговецот Родфос, кој патувал кон [[Цариград]] и бил убиен северно од Дунав од страна на Блакумените ([[Власи]]). {{Sfn|Curta|2006}} == Трговски активности == Трговскиот пат од Варјанзите до Грците бил поврзан со други водни патишта на [[Источна Европа]], како што се водениот пат Припјат - [[Буг]] што водел кон [[Западна Европа]], и трговскиот пат Волга, кој се спуштал по водениот пат [[Волга]] до [[Касписко Езеро|Каспиското Море]]. Друг огранок бил по должината на Днепар и [[Usyazh-Buk River|реката Усјаж-Бук]] кон Лукомл и Полотск. Трговскиот пат од Варјанзите до Грците се користел за преноз на различни видови стока. [[Вино]], [[Зачин|зачини]], [[накит]], [[стакло]], скапи ткаенини, [[Икона|икони]] и книги доаѓале од [[Византија|Византиското Царство]]. Волхин тргувал со [[Родан|предни тркала]] и други предмети. Одредени видови [[оружје]] и [[Занает|ракотворби]] доаѓале од [[Скандинавија]]. Северна Русија нудела дрва, крзно, мед и восок, додека балтичките племиња тргувале со [[килибар]]. Во втората половина на единаесеттиот век, [[Крстоносни војни|крстоносните војни]] отвориле попрофитабилни патишта од Европа до Ориентот преку крстоносните држави на Блискиот Исток. До тогаш, [[Киевски Рус|Русија]] ги зацвртила своите трговски врски со Западна Европа, а патот од Варјазите до Грците постепено го изгубил своето значење. == Во популарната култура == * Голем дел од најпродаваниот шведски историски роман ''„Долгите бродови'' “ (оригинален шведски ''Röde Orm'') од [[Франс Гунар Бенгтсон]] ги опишува авантурите на екипажот на шведски брод (со пилот од [[Готланд]]) кој се движи по оваа рута кон крајот на 10 век. * Романот „''Крвава одмазда“'' на Розмари Сатклиф од 1976 година се одвива во текот на 10 век и прикажува [[Саси|полусаксонско]] сираче кое се приклучува на [[Викинзи|викиншки]] екипаж и го следи овој пат, приклучувајќи се на [[Варјашка гарда]] и на крајот се населува се во [[Цариград]] * Втората книга од викиншката трилогија на Хенри Трис, ''„Патот до Миклагард“'', објавена кон крајот на 1950-тите, опишува [[Викинзи|викиншко]] патување низ [[Средоземно Море|Медитеранот]] до [[Цариград]], каде што главните ликови се земени како робови, а подоцна стануваат членови на [[Варјашка гарда|Варјашката гарда]]. Тие на крајот се враќаат во своето родно село преку трговскиот пат. * Во романот ''„Византија“'' од Стивен Р. Лохед, главниот лик, [[Ирци|ирски]] [[монах]] од 9 век, е однесен од викиншки напаѓачи од Скандинавија до [[Цариград]] преку овој пат. * Во стрипот „Принц Валијант“, страници 932 (19 декември 1954) до 988 (15 јануари 1956), истоимениот главен лик и неговата дружина патуваат на два викиншки долги брода од Цариград до Скандинавија преку оваа рута, при што се среќаваат со [[Печенези|Пацинаци]] и [[Кумани|Полотјани]] * Два музички албума, кои биле објавени во 2007 година, се занимаваат со фиктивни патувања по трговскиот пат, „Миклагард“ од [[Хеви-метал|хеви метал]] бендот „ Ребелион “ ''- „Историја на викинзите“, том 2.'' и финскиот фолк метал бенд Турисас „ ''Варангискиот пат“''. Песните на Турисас содржат скандинавски имиња (''Јарислајф'' во „Во дворот на Јарислајф“ за [[Јарослав Мудриот|Големиот кнез Јарослав]]) и старонордиски егзоними за топоними (како што се ''[[Велики Новгород|Холмгард]]'' во „ До Холмгард и понатаму“ за [[Велики Новгород]] и ''[[Имиња на Истанбул|Миклагард]]'' во „Увертирата Миклагард“ за [[Цариград]]) поврзани со Киевска Русија. Според Боселман (2018) и ДиЏиоја (2020), скандинавските имиња ги користи Турисас „како начин да се пренесе историскиот контекст на темата на песните“, имено „приказните за скандинавското претхристијанско население и нивните патувања кон исток по патот познат како Патот на Варјанзите до Грците до Цариград“. {{Sfn|DiGioia|2020}} {{Sfn|Velasco Laguna|2012}} * Фиктивното дело на [[Мајкл Крајтон]] „''Јадачи на мртвите“'' ја користи рамката на овој трговски пат, во првиот дел од книгата, за да објасни патување од Блискиот Исток па сè до Скандинавија. Оваа книга била основа за филмот ''„13-тиот воин“''. == Наводи == {{наводи}} ==Извори== {{Refbegin}} * {{cite book |last=Cybriwsky |first=Roman Adrian |title=Along Ukraine's River: A Social and Environmental History of the Dnipro |url=https://books.google.com/books?id=W_4OEAAAQBAJ |date=2018-03-20 |publisher=Central European University Press |isbn=978-963-386-205-6}} * {{cite web |last=Waugh |first=Daniel C. |url=http://faculty.washington.edu/dwaugh/rus/texts/constp.html |title=Constantine Porphyrogenitus, De Administrando Imperio |date=2000 |website=UW Faculty Web Server}} * {{cite book |last=Zuckerman |first=Constantin |author-link=Constantin Zuckerman |editor-last=Zuckerman |editor-first=Constantin |editor-last2=Kazanski |editor-first2=Michel |editor-last3=Nercessian |editor-first3=Anne |chapter=Deux etapes de la formation de l'ancien etat russe, dans Les centres proto-urbains russes entre Scandinavie, Byzance et Orient |title=Les centres proto-urbains russes entre Scandinavie, Byzance et Orient |series=Réalités byzantines |volume=7 |date=2000 |language=fr |location=Paris |url=https://books.google.com/books?id=dtZoAAAAMAAJ |publisher=Editions P. Lethielleux |isbn=9782283604571 |pages=95–120}} * {{cite book |editor-last=Mihăescu |editor-first=Haralambie |editor-last2=Ştefan |editor-first2=Gheorghe |title=Izvoarele istoriei României |work=Editura Academiei Republicii Socialiste România, București |date=1970 |volume=II De la anul 300 până la anul 1000 |publisher=Editura Academiei Republicii Socialiste România |lang=ro,la,el |location=Bucharest |url=https://www.academia.edu/58557778}} * {{cite book |first=Victor |last=Spinei |title=The Romanians and the Turkic Nomads North of the Danube Delta from the Tenth to the Mid-Thirteenth Century |volume=6 |series=East Central and Eastern Europe in the Middle Ages, 450-1450 |url=https://books.google.com/books?id=2vl538CMBsAC |date=2009 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-17536-5}} * {{cite web |last=Agrigoroaei |first=Vladimir |url=http://www.crestinortodox.ro/biserici-manastiri/basarabi-complexul-biserici-rupestre-68033.html |title=Basarabi - complexul de biserici rupestre |website=CrestinOrtodox |lang=ro |date=2009}} * {{cite book |first=Florin |last=Curta |title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250 |series=Cambridge Medieval Textbooks |url=https://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC |date=2006-08-31 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-81539-0}} * {{cite journal |last=García de la Puente |first=Inés |authorlink=Inés García de la Puente |title=What Route Does the Povest' vremennykh let Really Describe? |journal=The Russian Review |publisher=Wiley |volume=69 |issue=3 |year=2010 |issn=0036-0341 |jstor=25677245 |pages=373–387 |doi=10.1111/j.1467-9434.2010.00572.x |url=http://www.jstor.org/stable/25677245 |access-date=11 May 2024}} * {{cite book |last=DiGioia |first=Amanda |date=2020 |title=Multilingual Metal Music: Sociocultural, Linguistic and Literary Perspectives on Heavy Metal Lyrics |url=https://books.google.com/books?id=USYNEAAAQBAJ |location=Bingley |publisher=Emerald Group Publishing |pages=312 |isbn=9781839099489 |access-date=2024-04-15}} * {{cite book |last=Velasco Laguna |first=Manuel |date=2012 |title=Breve historia de los vikingos (versión extendida) |url=https://books.google.com/books?id=eq1vEAAAQBAJ |language=es |location=Madrid |publisher=Nowtilus |pages=400 |isbn=9788499673479 |access-date=2024-04-15}} * {{cite book |last=Pritsak |first=Omeljan |author-link=Omeljan Pritsak |title=The Origin of Rus': Old Scandinavian Sources Other than the Sagas |publisher=Harvard University Press |date=1981 |url=https://books.google.com/books?id=zF5pAAAAMAAJ |location=Cambridge, Massachusetts |isbn=0-674-64465-4}} * {{cite book |last=Jesch |first=Judith |title=Ships and Men in the Late Viking Age: The Vocabulary of Runic Inscriptions and Skaldic Verse |date=2001 |location=Woodbrige |publisher=The Boydell Press |url=https://books.google.com/books?id=p8ZK3v0hrk4C |isbn=0851158269}} {{Refend}} ==Дополнително читање== *{{cite magazine|last=Jordan|first=Robert Paul|title=When The Rus Invaded Russia... Viking Trail East|magazine=[[National Geographic (magazine)|National Geographic]]|pages=278–317|volume=167|issue=3|date=March 1985|issn=0027-9358|oclc=643483454}} *{{cite book|author=Thomas Schaub Noonan|title=The Dnieper Trade Route in Keivan Russia (900-1240 A.D.)|volume=1|url=https://books.google.com/books?id=gyYNtAEACAAJ|year=1965}} *{{cite book|author=Thomas Schaub Noonan|title=The Dnieper Trade Route in Kievan Russia (900-1240 A.D.)|volume=2|url=https://books.google.com/books?id=hx-yswEACAAJ|year=1967|publisher=University Microfilms}} * {{cite journal |last1=Dixon |first1=Donald F. |title=Varangian-Rus Warrior-Merchants and the Origin of the Russian State |journal=Journal of Macromarketing |date=1 June 1998 |volume=18 |issue=1 |pages=50–61 |doi=10.1177/027614679801800107 |url=https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/027614679801800107 |access-date= |language=EN |issn=0276-1467|url-access=subscription }} * {{cite journal |last1=Adelson |first1=Howard L. |title=Early Medieval Trade Routes |journal=The American Historical Review |date=1960 |volume=65 |issue=2 |pages=271–287 |doi=10.1086/ahr/65.2.271 |jstor= 1842869|s2cid = |url=https://www.jstor.org/stable/1842869 |access-date= |issn=0002-8762}} * {{cite journal |last1=Sverdlov |first1=M. B. |title=Transit Routes in Eastern Europe in the 9th to 11th Centuries |journal=Soviet Geography |date=January 1970 |volume=11 |issue=6 |pages=472–479 |doi=10.1080/00385417.1970.10770500 |url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00385417.1970.10770500 |access-date= |language=en |issn=0038-5417|url-access=subscription }} * {{cite journal |last1=Petrukhin |first1=V.J. |title=The Dnieper rapids in" De administrando imperio": the trade route and its sacrificial rites |journal= Bar International Series |date=2006 |issue= 1499 |page=187 |isbn= 9781841719306 }} *Clark, Victoria, ''The Far-Farers: A Journey from Viking Iceland to Crusader Jerusalem'' (Macmillan, 2003) {{ISBN|978-0-333-90219-6}}. *Jakobsson, Sverrir, ''The Varangians: In God’s Holy Fire'' (Palgrave Macmillan, 2020) {{ISBN|978-3-030-53796-8}}. [[Категорија:Економија на Византија]] [[Категорија:Киевска Рус]] [[Категорија:Статии со извори на шпански (es)]] [[Категорија:Статии со извори на грчки (el)]] [[Категорија:Статии со извори на латински (la)]] [[Категорија:Статии со извори на романски (ro)]] [[Категорија:CS1: долга вредност за volume]] [[Категорија:Статии со извори на француски (fr)]] bv15c89qfakvpzn6ide60lqe4mj8t1m 5537421 5537420 2026-04-10T18:57:19Z Тиверополник 1815 /* Дополнително читање */ 5537421 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Varangian_routes.png|мини|230x230пкс|Карта што ги прикажува главните трговски патишта на Варјазите: трговскиот пат низ Волга (со црвена боја) и трговскиот пат од Варјазите до Грците (со виолетова боја). Другите трговски патишта од 8-ми до 11-ти век се прикажани со портокалова боја.]] Трговскиот '''пат од Варјазите до Грците''' бил средновековен трговски пат што ги поврзувал [[Скандинавија]], [[Киевски Рус|Киевска Рус]] и [[Византија|Источното Римско Царство]]. Патот им овозможувал на трговците по неговата должина да воспостават директна просперитетна трговија со царството, а некои од нив ги натерал да се населат на териториите на денешна [[Белорусија]], [[Русија]] и [[Украина]]. Поголемиот дел од патниот правец се состоел од долг [[воден пат]], вклучувајќи го [[Балтичко Море|Балтичкото Море]], неколку реки кои се влеваат во Балтичкото Море и реки од речниот систем на [[Днепар]], со премини на [[Вододелница|вододелници]]. Алтернативна патна рута била по должината на реката [[Днестар]] со запирања на западниот брег на [[Црно Море|Црното Море]]. Овие поспецифични под-патни правци понекогаш се нарекуваат '''трговски пат Днепар''' и '''трговски пат Днестар''', соодветно. [[Податотека:Kaubateed_varjaagide_juurest_kreeklasteni.gif|мини|190x190пкс|Трговскиот пат од Варангите до Грците, според Марика Маги ( ''Во Austrvegr: Улогата на Источниот Балтик во комуникацијата низ Балтичкото Море во Викиншката ера'', 2018)]] Рутата започнувала во скандинавските трговски центри како што се Бирка, Хедеби и [[Готланд]], источната рута го преминувала [[Балтичкото Море]], влегувала во [[Фински Залив|Финскиот Залив]] и ја следела [[Нева|реката Нева]] во [[Ладога (езеро)|езерото Ладога]]. Потоа ја следела реката Волхов низводно покрај градовите [[Стара Ладога]] и [[Велики Новгород|Новгород]] (каде што се среќавала со трговскиот пат Волга и кој станал главен трговски центар), ја преминала [[Иљмењ (езеро)|езерото Илмен]] и продолжувала по реката Ловат, реката Куња и можеби ректа Сережа. Оттаму, одела до реката Торопа и низводно до [[Западна Двина|реката Западна Двина]]. Од Западна Двина, бродовите оделе спротиводно по реката Каспља и повторно биле превезувани до [[Katynka River|реката Катинка]] (во близина на Катин), притока на Днепар. Се чини веројатно дека откако била воспоставена рутата, стоката била истоварена на копнен транспорт за да се премине преку превезот и повторно товарена на други бродови што чекале на Днепар. По должината на Днепар, рутата преминувала неколку големи брзаци и минувала низ [[Киев]]. Откако влегувала во [[Црно Море|Црното Море]], го следела неговиот западен брег до [[Цариград]]. {{Sfn|Cybriwsky|2018}} == Историја == Патот од Варјазите до Грците за прв пат е споменат во ''[[Повест за минатите години]]'' од почетокот на 12 век (на страница 7, ред 2), {{Sfn|García de la Puente|2010}} иако не е опишан детално. {{Sfn|García de la Puente|2010}} {| class="wikitable" align="left" !Линија ! ''[[Повест за минатите години|Примарна хроника]]''<br /><br /><br /><br /> Островски и сор. (2014) {{Sfn|Ostrowski|Birnbaum|2014}} [2003] {{Sfn|García de la Puente|2010}} ! Македонски превод<br /><br /><br /><br /> Inés García de la Puente (2010) {{Sfn|García de la Puente|2010}} |- valign="top" | 7.1 | Поляномъ же живъшимъ особь по горамъ | Кога Полјаните живееја сами меѓу ридовите, |- | 7.2 | симъ, и бѣ '''путь из Варягъ въ Грьки''' и из | и имаше '''пат од Варјазиите до Грците''' и од |- | 7.3 | Грькъ по Дънѣпру, и вьрхъ Дънѣпра волокъ до | Грците по должината на Днепар, а над Днепар пренос до |- | 7.4 | Ловоти, и по Ловоти вънити въ Илмерь озеро | Ловат, а по реката Ловат се влегува во големото езеро |- | 7,5 | великое, из негоже озера потечеть Вълховъ, и | Илмен, од ова езеро тече Волхов, |- | 7.6 | вътечеть въ озеро великое Нево, и тоа | и се влева во големото езеро Нево [Ладога], и од ова езеро |- | 7.7 | озера вънидеть устие въ море Варяжьское. И по | вливот се влева во Варангиското Море [Балтичко Море], и по должината |- | 7,8 | тому морю вънити доже и до Рима, а отъ Рима прити по | ова море пристигнува во Рим, а од Рим пристигнува понатаму |- | 7.9 | томуже морю къ Цьсарюграду, и отъ Цьсаряграда | истото море кај Царград [Царжанопол], и од Царград |- | 7.10 | прити въ Понтъ море, въ неже вътечеть Дънѣпръ | се влегува во Понтиското Море [Црно Море], во кое се влева реката Днепар |- | 7.11 | рѣка. | тече. |} {{Цитат во кутија|class=letterhead|title=|quote=„[[Велики Новгород|Холмгард]] и понатаму<br />Таму ќе нè водат ветровите<br />Кон слава и по злато<br />Пловиме кон тие непознати земји“|source=– [[Turisas]], "[[To Holmgard and Beyond]]", ''[[The Varangian Way]]'' (2007)|width=15%|title_bg=none|tstyle=text-align: left;|qalign=left}}Но, неговите ефекти биле објавени многу порано, во деветтата глава од книгата ''[[За управувањето со царството]]'' на [[Византија|византискиот цар]] [[Константин Порфирогенит|Константин VII Порфирогенит]], кој забележал дека ''Рос'' се спуштиле по реката Днепар од [[Велики Новгород|Новгород]], [[Смоленск]], Љубех, [[Чернигов]], [[Вишгород]], собирајќи се во [[Киев]] пред да отпловат понатаму по Днепар кон Црното Море во јуни. {{Sfn|García de la Puente|2010}} Иако „Варјази“ за многумина почнал да значи „Викинзи“, терминот за Византијците значел сите Скандинавци и нивните роднини што живееле во денешна Белорусија, Русија и Украина. Патот веројатно бил воспоставен кон крајот на 8 и почетокот на 9 век, кога Варјазите истражувачи барале плен, но исто така и [[Ропство|робови]] и профитабилни добра. Патот добил големо значење од 10 до првата третина од 11 век, истовремено со трговскиот пат низ Волга и трговскиот пат од Хазарите до Германците. Според [[Константин Порфирогенит|Константин VII]], Кривичите и другите племиња зависни од [[Киев]] пренесувале издлабени едрилици, или ''моноксили'', во кои можеле да се сместат триесет до четириесет луѓе, до места покрај реките. Овие едрилици потоа биле преместувани покрај Днепар до Киев. Таму биле продавани на Варјазите кои ги преопремиле и ги натовариле со стока. {{Sfn|Waugh|2000}} == Рути и места == Именуваните места вклучуваат [[Смоленск]] (Μιλινίσκα), Лубеч (Τελιουτζα), [[Чернигов]] (Τζερνιγωγα), [[Вишгород]] (Βουσεγραδε), Витачев (Βιτετζεβη), и [[Киев]] (Κια[ο]βα). Некои од овие градови имале алтернативни имиња на [[Старонордиски јазик|старонордиски]], а Константин цитира некои од нив: Значи [[Велики Новгород|Новгород]] (Νεμογαρδα) е ист како {{Јаз|non|Hólmgarðr}} („Островска ограда“) и {{Јаз|non|Nýgarðr}} („Нова ограда“); [[Киев]] е исто така наречен {{Јаз|non|Kœnugarðr}} („Бродоградилиште“) или Σαμβατας, што може да потекнува од нордискиот {{Јаз|non|Sandbakki-áss}} („Песочен гребен“). Иако Константин Цукерман предлага поочигледна етимологија, од турските (хазарски) корени ''сам'' и ''бат'' (буквално, „горна тврдина“). {{Sfn|Zuckerman|2000}} Рунскиот камен N 62 го зачувува името {{Јаз|non|Vitaholmr}} („островче за разграничување“), што може да се однесува на Витичев, според Борис Клајбер. {{Sfn|Pritsak|1981}} Сепак, Јудит Јеш сугерира дека {{Јаз|non|Vitaholmr}} може да се однесува или на ''Витланд'', историски регион на источната страна од [[Висла|реката Висла]], {{Sfn|Jesch|2001}} или на [[Вентспилс|Виндау]] на брегот на Курланд. {{Sfn|Jesch|2001}} === Днепарска рута === [[Податотека:G_280,_Pilgårds_(copy).JPG|десно|мини|Обоена копија од рунскиот камен G 280 која зборува за смртта во Днепарските брзаци .]] На [[Днепар]], Варјазите морале да ги превезуваат своите бродови околу седум брзаци, каде што морале да бидат на стража од [[Печенези|печенејските]] номади. Брзаците започнувале под современиот град [[Днепар (град)|Днепар]], каде што реката свртува на југ, и се спуштале 50 метри на 66 километри. Денес, брзаците се под вода, поради изградбата на браната на хидроцентралата Днепар во 1932 година. Алтернативна рута наречена Заложни <ref>{{Наведено списание|last=Voltman|first=Dmytro|date=2005|title=ЗАЛОЗНИЙ ШЛЯХ, сухопутний торговий шлях|url=http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Zalozny_shlyakh|journal=[[Encyclopedia of History of Ukraine]]|publisher=[[Naukova Dumka]]|volume=3}}</ref> целосно ги избегнувала Днепарските брзаци, наместо тоа минувајќи низ реките [[Самара (притока на Днепар)|Самара]], Вовча и Калмиус во [[Азовско Море|Азовското Море]]. Потоа рутата застанувала кај Тмутаракан пред да продолжи по брегот на Црното Море до Цариград. === Западни брегови на Црното Море === Нивните чамци се користеле покрај реките и покрај бреговите на Црното Море. Според [[Константин Порфирогенит|Константин VII]], пловидбата во близина на западниот брег на Црното Море содржела запирања во Сулина (делтата на Дунав), Конопа, Констанција (локалитети денес во Романија). Постојат некои остатоци од нивно присуство во оваа област во пештерскиот комплекс Мурфатлар во близина на Констанција (денес [[Констанца]], [[Романија]]). {{Sfn|Mihăescu|Ştefan|1970}} Бројни руински натписи, симболи, па дури и графити на викиншка морнарица се видливи на ѕидовите на карпестата црква од Мурфатлар. {{Sfn|Spinei|2009}} {{Sfn|Agrigoroaei|2009}} Рунски камен од гробиштата Сјонхем во Готланд, кој датира од 11 век, го одбележува трговецот Родфос, кој патувал кон [[Цариград]] и бил убиен северно од Дунав од страна на Блакумените ([[Власи]]). {{Sfn|Curta|2006}} == Трговски активности == Трговскиот пат од Варјанзите до Грците бил поврзан со други водни патишта на [[Источна Европа]], како што се водениот пат Припјат - [[Буг]] што водел кон [[Западна Европа]], и трговскиот пат Волга, кој се спуштал по водениот пат [[Волга]] до [[Касписко Езеро|Каспиското Море]]. Друг огранок бил по должината на Днепар и [[Usyazh-Buk River|реката Усјаж-Бук]] кон Лукомл и Полотск. Трговскиот пат од Варјанзите до Грците се користел за преноз на различни видови стока. [[Вино]], [[Зачин|зачини]], [[накит]], [[стакло]], скапи ткаенини, [[Икона|икони]] и книги доаѓале од [[Византија|Византиското Царство]]. Волхин тргувал со [[Родан|предни тркала]] и други предмети. Одредени видови [[оружје]] и [[Занает|ракотворби]] доаѓале од [[Скандинавија]]. Северна Русија нудела дрва, крзно, мед и восок, додека балтичките племиња тргувале со [[килибар]]. Во втората половина на единаесеттиот век, [[Крстоносни војни|крстоносните војни]] отвориле попрофитабилни патишта од Европа до Ориентот преку крстоносните држави на Блискиот Исток. До тогаш, [[Киевски Рус|Русија]] ги зацвртила своите трговски врски со Западна Европа, а патот од Варјазите до Грците постепено го изгубил своето значење. == Во популарната култура == * Голем дел од најпродаваниот шведски историски роман ''„Долгите бродови'' “ (оригинален шведски ''Röde Orm'') од [[Франс Гунар Бенгтсон]] ги опишува авантурите на екипажот на шведски брод (со пилот од [[Готланд]]) кој се движи по оваа рута кон крајот на 10 век. * Романот „''Крвава одмазда“'' на Розмари Сатклиф од 1976 година се одвива во текот на 10 век и прикажува [[Саси|полусаксонско]] сираче кое се приклучува на [[Викинзи|викиншки]] екипаж и го следи овој пат, приклучувајќи се на [[Варјашка гарда]] и на крајот се населува се во [[Цариград]] * Втората книга од викиншката трилогија на Хенри Трис, ''„Патот до Миклагард“'', објавена кон крајот на 1950-тите, опишува [[Викинзи|викиншко]] патување низ [[Средоземно Море|Медитеранот]] до [[Цариград]], каде што главните ликови се земени како робови, а подоцна стануваат членови на [[Варјашка гарда|Варјашката гарда]]. Тие на крајот се враќаат во своето родно село преку трговскиот пат. * Во романот ''„Византија“'' од Стивен Р. Лохед, главниот лик, [[Ирци|ирски]] [[монах]] од 9 век, е однесен од викиншки напаѓачи од Скандинавија до [[Цариград]] преку овој пат. * Во стрипот „Принц Валијант“, страници 932 (19 декември 1954) до 988 (15 јануари 1956), истоимениот главен лик и неговата дружина патуваат на два викиншки долги брода од Цариград до Скандинавија преку оваа рута, при што се среќаваат со [[Печенези|Пацинаци]] и [[Кумани|Полотјани]] * Два музички албума, кои биле објавени во 2007 година, се занимаваат со фиктивни патувања по трговскиот пат, „Миклагард“ од [[Хеви-метал|хеви метал]] бендот „ Ребелион “ ''- „Историја на викинзите“, том 2.'' и финскиот фолк метал бенд Турисас „ ''Варангискиот пат“''. Песните на Турисас содржат скандинавски имиња (''Јарислајф'' во „Во дворот на Јарислајф“ за [[Јарослав Мудриот|Големиот кнез Јарослав]]) и старонордиски егзоними за топоними (како што се ''[[Велики Новгород|Холмгард]]'' во „ До Холмгард и понатаму“ за [[Велики Новгород]] и ''[[Имиња на Истанбул|Миклагард]]'' во „Увертирата Миклагард“ за [[Цариград]]) поврзани со Киевска Русија. Според Боселман (2018) и ДиЏиоја (2020), скандинавските имиња ги користи Турисас „како начин да се пренесе историскиот контекст на темата на песните“, имено „приказните за скандинавското претхристијанско население и нивните патувања кон исток по патот познат како Патот на Варјанзите до Грците до Цариград“. {{Sfn|DiGioia|2020}} {{Sfn|Velasco Laguna|2012}} * Фиктивното дело на [[Мајкл Крајтон]] „''Јадачи на мртвите“'' ја користи рамката на овој трговски пат, во првиот дел од книгата, за да објасни патување од Блискиот Исток па сè до Скандинавија. Оваа книга била основа за филмот ''„13-тиот воин“''. == Наводи == {{наводи}} ==Извори== {{Refbegin}} * {{cite book |last=Cybriwsky |first=Roman Adrian |title=Along Ukraine's River: A Social and Environmental History of the Dnipro |url=https://books.google.com/books?id=W_4OEAAAQBAJ |date=2018-03-20 |publisher=Central European University Press |isbn=978-963-386-205-6}} * {{cite web |last=Waugh |first=Daniel C. |url=http://faculty.washington.edu/dwaugh/rus/texts/constp.html |title=Constantine Porphyrogenitus, De Administrando Imperio |date=2000 |website=UW Faculty Web Server}} * {{cite book |last=Zuckerman |first=Constantin |author-link=Constantin Zuckerman |editor-last=Zuckerman |editor-first=Constantin |editor-last2=Kazanski |editor-first2=Michel |editor-last3=Nercessian |editor-first3=Anne |chapter=Deux etapes de la formation de l'ancien etat russe, dans Les centres proto-urbains russes entre Scandinavie, Byzance et Orient |title=Les centres proto-urbains russes entre Scandinavie, Byzance et Orient |series=Réalités byzantines |volume=7 |date=2000 |language=fr |location=Paris |url=https://books.google.com/books?id=dtZoAAAAMAAJ |publisher=Editions P. Lethielleux |isbn=9782283604571 |pages=95–120}} * {{cite book |editor-last=Mihăescu |editor-first=Haralambie |editor-last2=Ştefan |editor-first2=Gheorghe |title=Izvoarele istoriei României |work=Editura Academiei Republicii Socialiste România, București |date=1970 |volume=II De la anul 300 până la anul 1000 |publisher=Editura Academiei Republicii Socialiste România |lang=ro,la,el |location=Bucharest |url=https://www.academia.edu/58557778}} * {{cite book |first=Victor |last=Spinei |title=The Romanians and the Turkic Nomads North of the Danube Delta from the Tenth to the Mid-Thirteenth Century |volume=6 |series=East Central and Eastern Europe in the Middle Ages, 450-1450 |url=https://books.google.com/books?id=2vl538CMBsAC |date=2009 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-17536-5}} * {{cite web |last=Agrigoroaei |first=Vladimir |url=http://www.crestinortodox.ro/biserici-manastiri/basarabi-complexul-biserici-rupestre-68033.html |title=Basarabi - complexul de biserici rupestre |website=CrestinOrtodox |lang=ro |date=2009}} * {{cite book |first=Florin |last=Curta |title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250 |series=Cambridge Medieval Textbooks |url=https://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC |date=2006-08-31 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-81539-0}} * {{cite journal |last=García de la Puente |first=Inés |authorlink=Inés García de la Puente |title=What Route Does the Povest' vremennykh let Really Describe? |journal=The Russian Review |publisher=Wiley |volume=69 |issue=3 |year=2010 |issn=0036-0341 |jstor=25677245 |pages=373–387 |doi=10.1111/j.1467-9434.2010.00572.x |url=http://www.jstor.org/stable/25677245 |access-date=11 May 2024}} * {{cite book |last=DiGioia |first=Amanda |date=2020 |title=Multilingual Metal Music: Sociocultural, Linguistic and Literary Perspectives on Heavy Metal Lyrics |url=https://books.google.com/books?id=USYNEAAAQBAJ |location=Bingley |publisher=Emerald Group Publishing |pages=312 |isbn=9781839099489 |access-date=2024-04-15}} * {{cite book |last=Velasco Laguna |first=Manuel |date=2012 |title=Breve historia de los vikingos (versión extendida) |url=https://books.google.com/books?id=eq1vEAAAQBAJ |language=es |location=Madrid |publisher=Nowtilus |pages=400 |isbn=9788499673479 |access-date=2024-04-15}} * {{cite book |last=Pritsak |first=Omeljan |author-link=Omeljan Pritsak |title=The Origin of Rus': Old Scandinavian Sources Other than the Sagas |publisher=Harvard University Press |date=1981 |url=https://books.google.com/books?id=zF5pAAAAMAAJ |location=Cambridge, Massachusetts |isbn=0-674-64465-4}} * {{cite book |last=Jesch |first=Judith |title=Ships and Men in the Late Viking Age: The Vocabulary of Runic Inscriptions and Skaldic Verse |date=2001 |location=Woodbrige |publisher=The Boydell Press |url=https://books.google.com/books?id=p8ZK3v0hrk4C |isbn=0851158269}} {{Refend}} ==Дополнително читање== *{{cite magazine|last=Jordan|first=Robert Paul|title=When The Rus Invaded Russia... Viking Trail East|magazine=[[National Geographic (magazine)|National Geographic]]|pages=278–317|volume=167|issue=3|date=March 1985|issn=0027-9358|oclc=643483454}} *{{cite book|author=Thomas Schaub Noonan|title=The Dnieper Trade Route in Keivan Russia (900-1240 A.D.)|volume=1|url=https://books.google.com/books?id=gyYNtAEACAAJ|year=1965}} *{{cite book|author=Thomas Schaub Noonan|title=The Dnieper Trade Route in Kievan Russia (900-1240 A.D.)|volume=2|url=https://books.google.com/books?id=hx-yswEACAAJ|year=1967|publisher=University Microfilms}} * {{cite journal |last1=Dixon |first1=Donald F. |title=Varangian-Rus Warrior-Merchants and the Origin of the Russian State |journal=Journal of Macromarketing |date=1 June 1998 |volume=18 |issue=1 |pages=50–61 |doi=10.1177/027614679801800107 |url=https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/027614679801800107 |access-date= |language=EN |issn=0276-1467|url-access=subscription }} * {{cite journal |last1=Adelson |first1=Howard L. |title=Early Medieval Trade Routes |journal=The American Historical Review |date=1960 |volume=65 |issue=2 |pages=271–287 |doi=10.1086/ahr/65.2.271 |jstor= 1842869|s2cid = |url=https://www.jstor.org/stable/1842869 |access-date= |issn=0002-8762}} * {{cite journal |last1=Sverdlov |first1=M. B. |title=Transit Routes in Eastern Europe in the 9th to 11th Centuries |journal=Soviet Geography |date=January 1970 |volume=11 |issue=6 |pages=472–479 |doi=10.1080/00385417.1970.10770500 |url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00385417.1970.10770500 |access-date= |language=en |issn=0038-5417|url-access=subscription }} * {{cite journal |last1=Petrukhin |first1=V.J. |title=The Dnieper rapids in" De administrando imperio": the trade route and its sacrificial rites |journal= Bar International Series |date=2006 |issue= 1499 |page=187 |isbn= 9781841719306 }} *Clark, Victoria, ''The Far-Farers: A Journey from Viking Iceland to Crusader Jerusalem'' (Macmillan, 2003) {{ISBN|978-0-333-90219-6}}. *Jakobsson, Sverrir, ''The Varangians: In God’s Holy Fire'' (Palgrave Macmillan, 2020) {{ISBN|978-3-030-53796-8}}. [[Категорија:Економија на Византија]] [[Категорија:Киевска Русија]] [[Категорија:Статии со извори на шпански (es)]] [[Категорија:Статии со извори на грчки (el)]] [[Категорија:Статии со извори на латински (la)]] [[Категорија:Статии со извори на романски (ro)]] [[Категорија:CS1: долга вредност за volume]] [[Категорија:Статии со извори на француски (fr)]] cmnvtvhe28o3c2f9pu3d9erwxq1p8qp Разговор:Пат од Варјазите до Грците 1 1391196 5537419 2026-04-10T18:54:59Z Тиверополник 1815 Создадена страница со: {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Инфраструктура|земја=Меѓународна статија}} 5537419 wikitext text/x-wiki {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Инфраструктура|земја=Меѓународна статија}} m12k74ltup2thdilwxccljvj53l5bo6 Брест-литовски договор (Украина - Централни сили) 0 1391197 5537422 2026-04-10T18:57:55Z Тиверополник 1815 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1336710031|Treaty of Brest-Litovsk (Ukraine–Central Powers)]]“ 5537422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Договор|name=Брест-литовски договор <br>(9 февруари 1918)|long_name=Brotfrieden<br>Берестейський мир|image=Brest-litovsk-feb-9-1918a.jpg|image_width=300px|caption=Потпишување на мировниот договор од [[Брест-Литовск]] во текот на ноќта помеѓу 9 и 10 февруари 1918 година. Седат во средината од лево: [[Отокар Чернин]], [[Рихард фон Килман]] и [[Васил Радославов]]|type=|date_drafted=|date_signed={{OldStyleDateNY|9 February|27 January}} 1918|location_signed=[[Брест (Белорусија)|Брест-литовск]], [[Гроднонска Губернија]] (под германска окупација)<ref>{{cite news |language=ru |url=http://www.istpravda.com.ua/articles/2011/03/25/33276/ |title=Whom belong Brest in 1918? Argument among Ukraine, Belarus, and Germany. |work=[[Ukrayinska Pravda]] |date=25 March 2011 |access-date=}}</ref>|date_sealed=|date_effective=|condition_effective=|date_expiration=|signatories={{plainlist| *{{flag|German Empire|name=Германија}} *{{flagdeco|Austria-Hungary}}{{flagicon image|Flag of Hungary (1896-1915; 3-2 aspect ratio).svg}} [[Австроунгарија]] *{{flag|Kingdom of Bulgaria|name=Бугарија}} *{{flag|Ottoman Empire}}}} ---- {{flagicon image|Flag of Ukraine (1917–1921).svg}} [[Украинска Народна Република]]|parties=|depositor=|languages={{hlist |[[Бугарски јазик|бугарски]] |[[Германски јазик|Германски]] |[[Унгарски јазик|Унгарски]] |[[Отомански јазик|Отомански турски]] |[[Украински јазик|Украински]]}}|wikisource=}}{{Инфокутија Договор|name=Treaty of Brest-Litovsk<br>(9 February 1918)|long_name=Brotfrieden<br>Берестейський мир|image=Brest-litovsk-feb-9-1918a.jpg|image_width=300px|caption=Signing of the Peace Treaty of [[Brest-Litovsk]] during the night of 9-10 February 1918. Sitting in the middle from the left: [[Count Ottokar Czernin]], [[Richard von Kühlmann]] and [[Vasil Radoslavov]]|type=|date_drafted=|date_signed={{OldStyleDateNY|9 February|27 January}} 1918|location_signed=[[Brest, Belarus|Brest-Litovsk]], [[Grodno Governorate]] (under German occupation)<ref>{{cite news |language=ru |url=http://www.istpravda.com.ua/articles/2011/03/25/33276/ |title=Whom belong Brest in 1918? Argument among Ukraine, Belarus, and Germany. |work=[[Ukrayinska Pravda]] |date=25 March 2011 |access-date=}}</ref>|date_sealed=|date_effective=|condition_effective=|date_expiration=|signatories={{plainlist| *{{flag|German Empire|name=Germany}} *{{flagdeco|Austria-Hungary}}{{flagicon image|Flag of Hungary (1896-1915; 3-2 aspect ratio).svg}} [[Austria-Hungary]] *{{flag|Kingdom of Bulgaria|name=Bulgaria}} *{{flag|Ottoman Empire}}}} ---- {{flagicon image|Flag of Ukraine (1917–1921).svg}} [[Ukrainian People's Republic]]|parties=|depositor=|languages={{hlist |[[Bulgarian language|Bulgarian]] |[[German language|German]] |[[Hungarian language|Hungarian]] |[[Ottoman Turkish language|Ottoman Turkish]] |[[Ukrainian language|Ukrainian]]}}|wikisource=}} '''Брест-Литовскиот договор''', познат и како '''Лебниот мир''' {{Efn|На 9 февруари 1918 година, Централните сили формално ја признале украинската Рада со мировен договор, познат како „Лебен мир“. [''Brotfrieden'']."{{sfn|Maxwell|2013|p=138}}|name=Brotfrieden}} ({{Langx|de|Brotfrieden}} {{Efn|name=Brotfrieden}} ) или '''Брестовски договор''' ({{Langx|uk|Берестейський мир|Beresteiskyi myr}}, „[[Брест (Белорусија)|Берестовски]] [[wiktionary:мир#Ukrainian|мир]]“), - договор потпишан на 9 февруари 1918 година помеѓу [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] (УНР) и [[Централни сили|Централните сили]] ([[Германско Царство|Германија]], [[Австроунгарија]], [[Отоманско Царство]] и [[Царство Бугарија|Бугарија]]). Со него завршила вмешаноста на Украина во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] и Централните сили го признале суверенитетот на УНР. Договорот, кој следел по примирјето на Источниот фронт во декември 1917 година, бил потпишан во Брест-Литовск (денес [[Брест (Белорусија)|Брест]], [[Белорусија]]). Лебниот мир ја фиксирал австроунгарско-украинската граница на линијата од 1914 година и предвидел заедничка комисија за одредување на границата со Полска. Централните сили обезбедиле жито и други стоки од УНР во замена за обезбедување воена помош против [[Болшевици|болшевиците]]. Додека разни преговарачи во Брест-Литовск се обидувале да воспостават општ мир, австроунгарската делегација очајно имала потреба од пристап до украински прехранбени производи за да се справи со катастрофалниот глад што се одвивал меѓу нејзиното воено и цивилно население, избирајќи прво да потпише посебен мир со делегацијата на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]], испратена од [[Централна Рада|Централната Рада]] во [[Киев]]. Мировната делегација од [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Советска Русија]], предводена од [[Лав Троцки|Лев Троцки]], не ја признал делегацијата на УНР, туку ја признал делегацијата од Советите на Украинската Народна Република со седиште во [[Харков]]. Полските претставници од Конгресна Полска и Австриска Галиција, исто така, се спротивставиле на неколку услови во договорот (особено на отстапувањето на Холм на Украина) и на фактот дека Централните сили избрале да склучат посебен мир со Украина, наместо да изработат општ мировен договор. Како резултат на тоа, преговорите меѓу другите страни пропаднале на 10 февруари, и ситуацијата останала непроменета до 3 март 1918 година додека Централните сили и Советска Русија не го склучат својот посебен [[Брест-литовски договор|Брест-Литовски договор]]. Фактот дека Австроунгарија го оправдувала признавањето на украинската независност врз основа на [[Самоопределување|национално самоопределување,]] исто така имала ненамерна последица од стимулирање на националистичкиот сепаратизам меѓу етничките малцинства во рамките на нејзините граници, забрзувајќи го [[Распаѓање на Австроунгарија|распаѓањето на Австроунгарија]] во следните девет месеци. {{Sfn|Wargelin|1997}} Откако бил потпишан договорот, австро-германските трупи интервенираче во Украина и помогнале во протерувањето на [[Црвена армија|Црвената армија]] до април 1918 година. Присуството на силите на Централните сили ја поткопало независноста на Радата и довело до воспоставување на [[Украинска Држава]] на Хетман [[Павле Скоропадски]]. По завршувањето на Првата светска војна и [[Украинско-советска војна|Украинско-советската војна]], поранешната територија на УНР била поделена помеѓу [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинската Советска Социјалистичка Република]] (во состав на [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]]) и независна [[Втора Полска Република|Полска]] со [[Договор од Рига|Договорот од Рига]] (1921). [[Договор од Рапало|Договорот од Рапало]] (1922) помеѓу Германија и Русија го поништил признавањето на УНР од страна на Германија. == Позадина == Поради граѓанските немири во [[Руска Република|Руската Република]] што кулминирале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]], Третиот Универзал на Украинската Централна Рада (20 ноември 1917 година) го прогласил формирањето на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] под владата на Генералниот секретаријат на Украина. Потоа биле објавени изборите за Украинското уставотворно собрание што се одржиле на 9 јануари 1918 година, а првото свикување на 22 јануари истата година. На 17 декември 1917 година, [[Владимир Илич Ленин|Владимир Ленин]], како шеф на [[Совет на народни комесари|Советот на народни комесари]], објавил ултиматум во кој ја обвинил Централната рада за дезорганизирање на фронтовските линии, запирање на „сите трупи што влегуваат во регионот на Дон, Урал или на друго место“; засолнување на политички непријатели како што се членовите на Кадетската партија и оние што застанале на страната на Каледин и барање да се „стави крај на обидите за уништување на армиите на Советскиот Сојуз и на Црвената гарда во Украина“. Ленин дал дваесет и четири часа известување до владата за она што тој го нарекол „независна и буржоаска Република Украина“ да одговори. Бидејќи советските армии веќе биле во Украина, владата на Украина морала брзо да дејствува за да го зачува суверенитетот на државата.{{Цитат во кутија|quote="Единствениот начин да се спаси ситуацијата е со брзо и енергично дејствување со украинската делегација.“ ([[Отокар Чернин|Чернин]], личен дневник, 4 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|pp=773–774}}<br /><br />"„Ако оваа скандалозна ситуација со снабдувањето (...) продолжи, тогаш за неколку недели сигурно ќе имаме колапс и револуција.“ ([[Отокар Чернин|Чернин]] до [[Карло I (Австрија)|Карло]], 15 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|p=777}}<br /><br />"Целата судбина на Монархијата и династијата зависи од најраното можно склучување на мир во Брест-Литовск... Ако мирот во Брест не стане реалност, тогаш тука ќе има револуција без разлика колку има за јадење.“ ([[Карло I (Австрија)|Карло]] до [[Отокар Чернин|Чернин]], 17 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|p=778}}|width=30%|align=right|source=|qalign=left}}Украинската [[Централна Рада]] изразила желба за мировен договор со странски земји и нејзино признавање низ целиот свет. Бидејќи претставниците на [[Британска Империја|Британското]] и [[Француско Колонијално Царство|Францусото Царство]] не сакале да го признаат украинскиот суверенитет, сметајќи го за дел од нивниот главен сојузник, [[Руска Империја|Руското Царство]], договорот дал шанса за одредено признавање во лицето на [[Централни сили|Централните сили]]. Германија и Австроунгарија со задоволство ја искористиле можноста да ја доведат Украина како сојузник. Австроунгарија се приближувала кон воена победа на сите фронтови до крајот на 1917 година, {{Sfn|Wargelin|1997}} но австриското политичко раководство станувало сè поочајно за храна од крајот на 1917 година, со цел да го нахрани своето гладно цивилно население во [[Цислајтанија]] и да спречи глад и големи граѓански немири. {{Sfn|Wargelin|1997}} Во мирно време, [[Транслејтанија]] (унгарскиот дел од [[Хабсбурговци|Хабсбуршката монархија]]) обезбедувал 65% од увозот на житни култури во Цислејтанија, што е еднакво на 32% од потребите на Австрија; но откако избувнала војната во 1914 година, Унгарија го ставила приоритетот на хранењето на сопственото население, а извозот на унгарско жито и брашно во Австрија паднало на 2,4% од нивниот предвоен просек во 1917 година. {{Sfn|Wargelin|1997}} До почетокот на 1918 година, обезбедувањето храна и спречувањето на народниот бунт (како во Русија) доминирале во надворешната политика на Австроунгарија. {{Sfn|Wargelin|1997}} Ова ја поткопало воената моќ на Хабсбурзите за време на мировните преговори во Брест-Литовск, не само пред нивните непријатели, туку и кон нивните германски сојузници, бидејќи двете Централни сили се обидувале да ја добијат [[Конгресна Полска]]. {{Sfn|Wargelin|1997}} Виена очајно барала пристап до залихите со храна на Украина што е можно поскоро, бидејќи домашната побарувачка за леб и мир се зголемила во текот на зимата 1917-1918 година. {{Sfn|Wargelin|1997}} Оттука, Чернин го нарекол предложениот договор со Украинците „мир за леб“ (''Brotfrieden''). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CC%5CZ%5CCzerninOttokar.htm#|title=Czernin, Ottokar|last=|date=1984|work=encyclopediaofukraine.com|accessdate=14 May 2025}}</ref> == Мировни преговори == [[Податотека:Brest-litovsk-feb-9-1918c.jpg|лево|мини|350x350пкс|Делегати од [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] и [[Централни сили|Централните сили]] за време на паузата во преговорите во [[Брест (Белорусија)|Брест-Литовск]], почетокот на февруари 1918 година]] Мировните преговори биле иницирани на 3 декември 1917 година од страна на владата на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република]], претставена од делегација предводена од [[Лав Троцки|Лав Троцки,]] роден во [[Украина]]. Централците и болшевиците го склучиле примирјето на 15 декември 1917 година (2 декември 1917 година според [[Јулијански календар|јулијанскиот календар]]), кое стапило на сила на 17 декември. Од 22 до 26 декември биле донесени неколку резолуции, а на 28 декември 1917 година било потпишано примирје со кое се прекинале непријателствата на фронтовските линии. Советска влада на Украинската Социјалистичка Советска Република била формирана во [[Харков]] на 17 декември 1917 година. Конечното потпишување било одложувано од страна на болшевиците со надеж дека ќе се постигне некаков договор со членовите на [[Антанта|Антантата]]. На 1 јануари 1918 година, украинска делегација, предводена од [[Всеволод Холубович]], пристигнала во [[Брест (Белорусија)|Брест-Литовск]]. Првичната делегација, покрај [[Никола Љубински]], Александар Севрјук и Никола Левицки, го вклучувала и [[Михајло Полоз]]. Првично, делегацијата предводена од Троцки во име на Советска Русија ја признала делегацијата на независната Народна Република Украина (УНР) на 10 јануари 1918 година. На 12 јануари 1918 година, австрискиот гроф [[Отокар Чернин]], кој ги претставувал Централните сили, исто така ја признал независната делегација од Украинската Народна Република. Но, Чернин и унгарскиот дипломат Чаки одбиле да разговараат за прашањата на [[Кралство Галиција и Лодомерија|Галиција]], [[Буковина]] и [[Закарпатија|Подкарпатска Русија]], кои ги сметале за внатрешни хабсбуршки работи. <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> Тие ги признале претензиите на Украинската Народна Република кон Холмската губернија (вклучувајќи го и самиот Брест-Литовск, каде што се воделе мировните преговори) и регионот Подлахја, што предизвикало протести од полските засегнати страни. {{Sfn|Wargelin|1997}} [[Податотека:LübA_-_Sonderdepesche.jpg|мини|Специјално издание на германскиот весник ''[[:de:Lübeckische Anzeigen|„Либечки анцајген“]]'' од 9 февруари 1918 година. Насловот вели „ ''Мир со Украина''“.]] На 20 јануари 1918 година, украинската делегација се вратила во [[Киев]], каде што Централната рада прогласила целосно суверена украинска држава на 25 јануари (датум 22 јануари). Наскоро, нова украинска делегација била испратена во Брест предводена од Александар Севрјук. Во меѓувреме, во неколку градови во Украина се случиле болшевички бунтови, кои повеќе или помалку ја принудиле Украинската народна република, на која ѝ недостасувале организирани воени сили, да побара странска помош. Сепак, ситуацијата за Централните сили била критична, особено за [[Австроунгарија]], која страдала од сериозен недостиг на храна. На 21 јануари 1918 година, болшевичката руска делегација објавила дека болшевичката Украинска Република на Советите со седиште во [[Харков]] ќе присуствува на мировните преговори и почнала да бара тие да бидат признати како единствени претставници на Украина, а не како делегација на Централната рада со седиште во Киев. {{Sfn|Wargelin|1997}} На 1 февруари 1918 година, на пленарна седница на Конгресот присуствувале болшевичките делегати од Харков , Јухим Медведиев и Васил Шахрај. Но, Централните сили продолжиле да преговараат со делегацијата од Украинската Народна Република како единствени претставници на Украина, сметајќи ја делегацијата од Харков како болшевички трик за да ги спречат Централните сили да го склучат својот договор со УНР. {{Sfn|Wargelin|1997}} Претходно, Чернин се обидел да не го направи националното самоопределување водечки принцип за време на разговорите, со оглед на ризикот од спречување на австро-полскиот сојуз и стимулирање на националистичкиот сепаратизам во рамките на Хабсбуршкото Царство {{Sfn|Wargelin|1997}} Сепак, до почетокот на февруари, тој ги исцрпил сите други средства за обезбедување итни залихи од храна и можел да продолжи само со доделување на самоопределување на Украина, признавајќи ги нивните територијални претензии кон Холм и ветувајќи нова автономна рутенска круна во источна Галиција и Буковина; во замена за многу потребниот извоз на жито во Цислејтанија. {{Sfn|Wargelin|1997}} Опасноста дека народните немири предизвикани од глад во Австрија би можеле да ескалираат во целосна револуција што ќе го загрози самиот опстанок на хабсбуршката држава била поголема од онаа што ја претставувало антагонизирањето на полските националисти, руските и украинските болшевици, германските сојузници и самата потрага на Австрија да ја добие Конгресна Полска како своја награда за војната. {{Sfn|Wargelin|1997}} Иако Централната рада морала да се евакуира од Киев на 8 февруари кога главниот град бил освоен од болшевичките сили, бил потпишан мировен договор меѓу Централните сили и Народната Република во ноќта помеѓу 8 и 9 февруари, и покрај протестите на болшевичките делегати од Харков и Москва. == Потписници == {| class="wikitable" |+Потписници на Брест-Литовскиот договор <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> ! colspan="2" | [[Украинска Народна Република|Украина]] ! colspan="2" | [[Германско Царство|Германска империја]] ! colspan="2" | [[Австроунгарија|Австро-Унгарија]] ! colspan="2" | [[Бугарија]] ! colspan="2" | [[Отоманско Царство|Отоманска империја]] |- | Шеф на делегацијата | {{Меѓујазична врска|Oleksandr Sevriuk|uk|Севрюк Олександр Олександрович}} | Државен секретар за надворешни работи | фон Килман | Министер за надворешни работи | Чернин | [[Список на премиери на Бугарија|Премиер]] | [[Васил Радославов|Радославов]] | [[Голем везир]] | [[Мехмед Талат-паша|Мехмед Талат]] |- | Министер за надворешни работи | Љубински | Обер Ост | Хофман | | | Амбасадор | Тошев | | И. Хаки Паша |- | | {{Меѓујазична врска|Mykola Levytsky|uk|Левитський Микола Васильович}} | | | | | |И. Стојанович | | А. Несими Беј |- | Економски советник | Остапенко | | | | | |Т. Анастасов<br /><br /><br /><br /> П. Ганчев | | [[Ахмед Изет-паша|Ахмед Изет Паша]] |} Во рок од неколку дена од потпишувањето на договорот, армија од над 450.000 луѓе од Централните сили влегла во Украина, а по само еден месец, поголемиот дел од болшевичките трупи ја напуштиле земјата без никаков значителен отпор. Набргу по преземањето на Киев од страна на украинските и германските трупи, Централната рада можела да се врати во Киев на 2 март. == Услови == [[Податотека:Brest-litovsk-feb-9-1918b.jpg|десно|мини|350x350пкс|Завршна седница на потпишувањето на Мировниот протокол во текот на ноќта помеѓу 9 и 10 февруари 1918 година. Од лево: Генерал Бринкман, Микола Љубински, Микола Левицки, Александар Севрјук, генерал Макс Хофман и Сергеј Остапенко]] Договорот ги признавал следниве граници како граници на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]]: на запад, австроунгарско-руската граница од 1914 година, која ја исклучувала украинската Галиција во новата украинска држава; на север, линијата што води од Тарноград, Билгорај, Шчебжешин, Краснистав, Раѕињ Подласки и Мјенѕижец Подласки во сегашното [[Лублинско Војводство]] ([[Полска]]); Сарнаки, во сегашното [[Мазовско Војводство]] (Полска) и Камјањец и Пружани, во сегашната Брестска област ( [[Белорусија]]). Точните граници требало да ги утврди мешовита комисија врз основа на етничкиот состав и волјата на жителите (член 2). <ref name="firstworldwar.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.firstworldwar.com/source/ukrainianpeacetreaty.htm|title=The Peace Treaty of Brest-Litovsk 9 February 1918|date=|work=www.firstworldwar.com|accessdate=}}</ref> Според пописот спроведен од австриските трупи во 1916 година во овие области (окрузи Билгорај, Хелм, Хрубешов, Томашов, Замошќ) католичкото население сочинувало од 65 до 85%, луѓето што зборувале полски од 78 до 98% од вкупното население, додека православното население сочинувало од 2 до 10%, а луѓето што зборувале рутенски од 0 до 3% од вкупното население. Договорот, исто така, предвидувал регулирана евакуација на окупираните региони (член 3), воспоставување дипломатски односи (член 4), меѓусебно откажување од воените репарации (член 5), враќање на воените заробеници (член 6) и размена на интернирани цивили и обновување на јавните и приватните правни односи (член 8). Член 7 предвидувал итно обновување на економските односи и трговијата, а исто така ги утврдувал и принципите на сметководството и тарифите. [[Австроунгарија]] и Украинската Народна Република, исто така, потпишале таен договор во врска со [[Кралство Галиција и Лодомерија|Галиција]] и [[Буковина]]. Австроунгарија се согласила да ги обедини до 31 јули 1918 година во една крунска земја областите источна Галиција и Буковина во кои доминирало украинското население, но на 4 јули Австроунгарија го поништила тајниот договор под изговор дека Украина не ѝ ја испорачала количината жито ветена според договорот, но се верува дека тоа всушност е резултат на полски притисок. Од друга страна, причината за поништувањето било тоа што Виена побарала договорот да се чува во тајност, но Севрјук, возбуден од потпишувањето на Брест-Литовскиот договор, им ги открил информациите на Украинците од Лемберг ([[Лавов|Лвов]]). Откривањето на тајната на таков начин ги натерало Австроунгарците да ја уништат копијата од договорот, а подоцна го негирале неговото постоење на кој било начин, додека Чернин наскоро поднел оставка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://zn.ua/HISTORY/brestskiy-mir-bez-pobediteley-i-pobezhdennyh-274831_.html|title=Брестский "мир": без победителей и побежденных|last=Oleksandr Slipchenko|date=9 February 2018|work=The [[Mirror Weekly]]|trans-title=The "Peace" of Brest: without victors and defeated}}</ref> Централните сили потпишале посебен [[Брест-литовски договор]] со [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република]] на 3 март 1918 година. Русија се согласила да го признае склучениот договор со Украинската Народна Република и веднаш да потпише мировен договор со Украина за да ги дефинира границите меѓу Русија и Украина без одлагање, да ја исчисти украинската територија од руските трупи и руската Црвена гарда и да стави крај на секаква агитација или пропаганда против владата или јавните институции на Украинската Народна Република (член 6). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yale.edu/lawweb/avalon/brest.htm|title=The Peace Treaty of Brest-Litovsk 3 March 1918|work=www.yale.edu}}</ref> == Последици == [[Податотека:Kamianets-Podilskyi-1918.jpg|лево|мини|350x350пкс|Австроунгарски трупи влегуваат во Камјанец-Подилски по потпишувањето на договорот во Брест-Литовск (Австроунгарско воено биро за печат)]] [[Податотека:Northwestern_boundary_of_Ukraine_by_the_Treaty_of_Brest_Litovsk.jpg|мини|Северозападна граница на Украина според [[Брест-литовски договор|Брест-литовскиот договор]]]] Договорот веднаш предизвикал големо противење кај Полјаците, особено кај оние во Австроунгарија. Полските политичари во австрискиот парламент веднаш ги започнале своите протести, парализирајќи го; државните службеници започнале штрајк; а спонтани демонстрации се одржале во различни градови и места. Најзначајно е што Полскиот помошен корпус одбил да ги следи царските наредби и, по Битката кај Раранча, се пробил низ фронтовските линии за да им се придружи на полските сили во [[Руска граѓанска војна|Руската граѓанска војна]]. Иако царската и кралската влада во Виена се повлекле од делови од договорот на 4 март 1918 година, штетата нанесена на секое преостанато чувство на лојалност или доверба кон монархијата кај Полјаците била катастрофална и несомнено поправлива, додека про-хабсбуршката и против-независната фракција на полските политичари кои учествувале во владата претрпела целосно понижување и неповратна дискредитација во очите на полското население кое престанало да го смета какво било можно австро-полско решение како одржлива опција, фокусирајќи се наместо тоа целосно на повторно воспоставување независност. <ref name="galik">{{Наведена мрежна страница|url=http://fakty.interia.pl/news/chwalebna-zdrada-rarancza-1918,1113387|title=Chwalebna zdrada: Rarańcza 1918|last=Piotr Galik|language=pl}}</ref> Брест-литовскиот договор ѝ обезбедил на Украинската Народна Република германска и австроунгарска воена помош за расчистување на болшевичките сили од Украина во февруари-април 1918 година, но договорот исто така значел дека [[Сојузници во Првата светска војна|силите на Антантата]] ги прекинале односите со Украинската Народна Република. Сепак, наскоро, поканетите странски сили од Централните сили започнале да се сметаат за окупатори од страна на голем дел од украинското население, а исто така и од делови од Централната рада. Кон крајот на април, германскиот врховен командант во Украина, Херман фон Ајхорн, издал наредба со која Украинците станале предмет на германските воени судови за прекршоци против германските интереси, Првата украинска дивизија била разоружана, а германските војници дури и уапсиле двајца министри откако ги критикувале германските постапки. Конечното раскинување со Централната рада се случило на 29 април, кога генералот Павло Скоропадски се прогласил за хетман на украинската држава. [[Договор од Рапало|Договорот од Рапало]] од 1922 година меѓу [[Вајмарска Република|Германија]] и [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Советска Русија]] ги поништил германските обврски направени во Брест-Литовск. Распадот на Австроунгарија кон крајот на 1918 година автоматски ги поништил нејзините обврски. [[Турција]] се откажала од Договорот од Брест-Литовск со потпишување договор со [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинска ССР]] во 1922 година. Само [[Бугарија]], доколку е познато, формално не го поништила договорот. <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> [[Категорија:Мировни договори на Бугарија]] [[Категорија:Мировни договори на Австрија]] [[Категорија:Договори од Првата светска војна]] [[Категорија:Мировни договори на Германија]] [[Категорија:Статии со извори на руски (ru)]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 2xh2ibap56fhnjw017yzvltlkivs9nt 5537423 5537422 2026-04-10T18:59:51Z Тиверополник 1815 /* Потписници */ 5537423 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Договор|name=Брест-литовски договор <br>(9 февруари 1918)|long_name=Brotfrieden<br>Берестейський мир|image=Brest-litovsk-feb-9-1918a.jpg|image_width=300px|caption=Потпишување на мировниот договор од [[Брест-Литовск]] во текот на ноќта помеѓу 9 и 10 февруари 1918 година. Седат во средината од лево: [[Отокар Чернин]], [[Рихард фон Килман]] и [[Васил Радославов]]|type=|date_drafted=|date_signed={{OldStyleDateNY|9 February|27 January}} 1918|location_signed=[[Брест (Белорусија)|Брест-литовск]], [[Гроднонска Губернија]] (под германска окупација)<ref>{{cite news |language=ru |url=http://www.istpravda.com.ua/articles/2011/03/25/33276/ |title=Whom belong Brest in 1918? Argument among Ukraine, Belarus, and Germany. |work=[[Ukrayinska Pravda]] |date=25 March 2011 |access-date=}}</ref>|date_sealed=|date_effective=|condition_effective=|date_expiration=|signatories={{plainlist| *{{flag|German Empire|name=Германија}} *{{flagdeco|Austria-Hungary}}{{flagicon image|Flag of Hungary (1896-1915; 3-2 aspect ratio).svg}} [[Австроунгарија]] *{{flag|Kingdom of Bulgaria|name=Бугарија}} *{{flag|Ottoman Empire}}}} ---- {{flagicon image|Flag of Ukraine (1917–1921).svg}} [[Украинска Народна Република]]|parties=|depositor=|languages={{hlist |[[Бугарски јазик|бугарски]] |[[Германски јазик|Германски]] |[[Унгарски јазик|Унгарски]] |[[Отомански јазик|Отомански турски]] |[[Украински јазик|Украински]]}}|wikisource=}}{{Инфокутија Договор|name=Treaty of Brest-Litovsk<br>(9 February 1918)|long_name=Brotfrieden<br>Берестейський мир|image=Brest-litovsk-feb-9-1918a.jpg|image_width=300px|caption=Signing of the Peace Treaty of [[Brest-Litovsk]] during the night of 9-10 February 1918. Sitting in the middle from the left: [[Count Ottokar Czernin]], [[Richard von Kühlmann]] and [[Vasil Radoslavov]]|type=|date_drafted=|date_signed={{OldStyleDateNY|9 February|27 January}} 1918|location_signed=[[Brest, Belarus|Brest-Litovsk]], [[Grodno Governorate]] (under German occupation)<ref>{{cite news |language=ru |url=http://www.istpravda.com.ua/articles/2011/03/25/33276/ |title=Whom belong Brest in 1918? Argument among Ukraine, Belarus, and Germany. |work=[[Ukrayinska Pravda]] |date=25 March 2011 |access-date=}}</ref>|date_sealed=|date_effective=|condition_effective=|date_expiration=|signatories={{plainlist| *{{flag|German Empire|name=Germany}} *{{flagdeco|Austria-Hungary}}{{flagicon image|Flag of Hungary (1896-1915; 3-2 aspect ratio).svg}} [[Austria-Hungary]] *{{flag|Kingdom of Bulgaria|name=Bulgaria}} *{{flag|Ottoman Empire}}}} ---- {{flagicon image|Flag of Ukraine (1917–1921).svg}} [[Ukrainian People's Republic]]|parties=|depositor=|languages={{hlist |[[Bulgarian language|Bulgarian]] |[[German language|German]] |[[Hungarian language|Hungarian]] |[[Ottoman Turkish language|Ottoman Turkish]] |[[Ukrainian language|Ukrainian]]}}|wikisource=}} '''Брест-Литовскиот договор''', познат и како '''Лебниот мир''' {{Efn|На 9 февруари 1918 година, Централните сили формално ја признале украинската Рада со мировен договор, познат како „Лебен мир“. [''Brotfrieden'']."{{sfn|Maxwell|2013|p=138}}|name=Brotfrieden}} ({{Langx|de|Brotfrieden}} {{Efn|name=Brotfrieden}} ) или '''Брестовски договор''' ({{Langx|uk|Берестейський мир|Beresteiskyi myr}}, „[[Брест (Белорусија)|Берестовски]] [[wiktionary:мир#Ukrainian|мир]]“), - договор потпишан на 9 февруари 1918 година помеѓу [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] (УНР) и [[Централни сили|Централните сили]] ([[Германско Царство|Германија]], [[Австроунгарија]], [[Отоманско Царство]] и [[Царство Бугарија|Бугарија]]). Со него завршила вмешаноста на Украина во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] и Централните сили го признале суверенитетот на УНР. Договорот, кој следел по примирјето на Источниот фронт во декември 1917 година, бил потпишан во Брест-Литовск (денес [[Брест (Белорусија)|Брест]], [[Белорусија]]). Лебниот мир ја фиксирал австроунгарско-украинската граница на линијата од 1914 година и предвидел заедничка комисија за одредување на границата со Полска. Централните сили обезбедиле жито и други стоки од УНР во замена за обезбедување воена помош против [[Болшевици|болшевиците]]. Додека разни преговарачи во Брест-Литовск се обидувале да воспостават општ мир, австроунгарската делегација очајно имала потреба од пристап до украински прехранбени производи за да се справи со катастрофалниот глад што се одвивал меѓу нејзиното воено и цивилно население, избирајќи прво да потпише посебен мир со делегацијата на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]], испратена од [[Централна Рада|Централната Рада]] во [[Киев]]. Мировната делегација од [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Советска Русија]], предводена од [[Лав Троцки|Лев Троцки]], не ја признал делегацијата на УНР, туку ја признал делегацијата од Советите на Украинската Народна Република со седиште во [[Харков]]. Полските претставници од Конгресна Полска и Австриска Галиција, исто така, се спротивставиле на неколку услови во договорот (особено на отстапувањето на Холм на Украина) и на фактот дека Централните сили избрале да склучат посебен мир со Украина, наместо да изработат општ мировен договор. Како резултат на тоа, преговорите меѓу другите страни пропаднале на 10 февруари, и ситуацијата останала непроменета до 3 март 1918 година додека Централните сили и Советска Русија не го склучат својот посебен [[Брест-литовски договор|Брест-Литовски договор]]. Фактот дека Австроунгарија го оправдувала признавањето на украинската независност врз основа на [[Самоопределување|национално самоопределување,]] исто така имала ненамерна последица од стимулирање на националистичкиот сепаратизам меѓу етничките малцинства во рамките на нејзините граници, забрзувајќи го [[Распаѓање на Австроунгарија|распаѓањето на Австроунгарија]] во следните девет месеци. {{Sfn|Wargelin|1997}} Откако бил потпишан договорот, австро-германските трупи интервенираче во Украина и помогнале во протерувањето на [[Црвена армија|Црвената армија]] до април 1918 година. Присуството на силите на Централните сили ја поткопало независноста на Радата и довело до воспоставување на [[Украинска Држава]] на Хетман [[Павле Скоропадски]]. По завршувањето на Првата светска војна и [[Украинско-советска војна|Украинско-советската војна]], поранешната територија на УНР била поделена помеѓу [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинската Советска Социјалистичка Република]] (во состав на [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]]) и независна [[Втора Полска Република|Полска]] со [[Договор од Рига|Договорот од Рига]] (1921). [[Договор од Рапало|Договорот од Рапало]] (1922) помеѓу Германија и Русија го поништил признавањето на УНР од страна на Германија. == Позадина == Поради граѓанските немири во [[Руска Република|Руската Република]] што кулминирале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]], Третиот Универзал на Украинската Централна Рада (20 ноември 1917 година) го прогласил формирањето на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] под владата на Генералниот секретаријат на Украина. Потоа биле објавени изборите за Украинското уставотворно собрание што се одржиле на 9 јануари 1918 година, а првото свикување на 22 јануари истата година. На 17 декември 1917 година, [[Владимир Илич Ленин|Владимир Ленин]], како шеф на [[Совет на народни комесари|Советот на народни комесари]], објавил ултиматум во кој ја обвинил Централната рада за дезорганизирање на фронтовските линии, запирање на „сите трупи што влегуваат во регионот на Дон, Урал или на друго место“; засолнување на политички непријатели како што се членовите на Кадетската партија и оние што застанале на страната на Каледин и барање да се „стави крај на обидите за уништување на армиите на Советскиот Сојуз и на Црвената гарда во Украина“. Ленин дал дваесет и четири часа известување до владата за она што тој го нарекол „независна и буржоаска Република Украина“ да одговори. Бидејќи советските армии веќе биле во Украина, владата на Украина морала брзо да дејствува за да го зачува суверенитетот на државата.{{Цитат во кутија|quote="Единствениот начин да се спаси ситуацијата е со брзо и енергично дејствување со украинската делегација.“ ([[Отокар Чернин|Чернин]], личен дневник, 4 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|pp=773–774}}<br /><br />"„Ако оваа скандалозна ситуација со снабдувањето (...) продолжи, тогаш за неколку недели сигурно ќе имаме колапс и револуција.“ ([[Отокар Чернин|Чернин]] до [[Карло I (Австрија)|Карло]], 15 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|p=777}}<br /><br />"Целата судбина на Монархијата и династијата зависи од најраното можно склучување на мир во Брест-Литовск... Ако мирот во Брест не стане реалност, тогаш тука ќе има револуција без разлика колку има за јадење.“ ([[Карло I (Австрија)|Карло]] до [[Отокар Чернин|Чернин]], 17 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|p=778}}|width=30%|align=right|source=|qalign=left}}Украинската [[Централна Рада]] изразила желба за мировен договор со странски земји и нејзино признавање низ целиот свет. Бидејќи претставниците на [[Британска Империја|Британското]] и [[Француско Колонијално Царство|Францусото Царство]] не сакале да го признаат украинскиот суверенитет, сметајќи го за дел од нивниот главен сојузник, [[Руска Империја|Руското Царство]], договорот дал шанса за одредено признавање во лицето на [[Централни сили|Централните сили]]. Германија и Австроунгарија со задоволство ја искористиле можноста да ја доведат Украина како сојузник. Австроунгарија се приближувала кон воена победа на сите фронтови до крајот на 1917 година, {{Sfn|Wargelin|1997}} но австриското политичко раководство станувало сè поочајно за храна од крајот на 1917 година, со цел да го нахрани своето гладно цивилно население во [[Цислајтанија]] и да спречи глад и големи граѓански немири. {{Sfn|Wargelin|1997}} Во мирно време, [[Транслејтанија]] (унгарскиот дел од [[Хабсбурговци|Хабсбуршката монархија]]) обезбедувал 65% од увозот на житни култури во Цислејтанија, што е еднакво на 32% од потребите на Австрија; но откако избувнала војната во 1914 година, Унгарија го ставила приоритетот на хранењето на сопственото население, а извозот на унгарско жито и брашно во Австрија паднало на 2,4% од нивниот предвоен просек во 1917 година. {{Sfn|Wargelin|1997}} До почетокот на 1918 година, обезбедувањето храна и спречувањето на народниот бунт (како во Русија) доминирале во надворешната политика на Австроунгарија. {{Sfn|Wargelin|1997}} Ова ја поткопало воената моќ на Хабсбурзите за време на мировните преговори во Брест-Литовск, не само пред нивните непријатели, туку и кон нивните германски сојузници, бидејќи двете Централни сили се обидувале да ја добијат [[Конгресна Полска]]. {{Sfn|Wargelin|1997}} Виена очајно барала пристап до залихите со храна на Украина што е можно поскоро, бидејќи домашната побарувачка за леб и мир се зголемила во текот на зимата 1917-1918 година. {{Sfn|Wargelin|1997}} Оттука, Чернин го нарекол предложениот договор со Украинците „мир за леб“ (''Brotfrieden''). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CC%5CZ%5CCzerninOttokar.htm#|title=Czernin, Ottokar|last=|date=1984|work=encyclopediaofukraine.com|accessdate=14 May 2025}}</ref> == Мировни преговори == [[Податотека:Brest-litovsk-feb-9-1918c.jpg|лево|мини|350x350пкс|Делегати од [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] и [[Централни сили|Централните сили]] за време на паузата во преговорите во [[Брест (Белорусија)|Брест-Литовск]], почетокот на февруари 1918 година]] Мировните преговори биле иницирани на 3 декември 1917 година од страна на владата на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република]], претставена од делегација предводена од [[Лав Троцки|Лав Троцки,]] роден во [[Украина]]. Централците и болшевиците го склучиле примирјето на 15 декември 1917 година (2 декември 1917 година според [[Јулијански календар|јулијанскиот календар]]), кое стапило на сила на 17 декември. Од 22 до 26 декември биле донесени неколку резолуции, а на 28 декември 1917 година било потпишано примирје со кое се прекинале непријателствата на фронтовските линии. Советска влада на Украинската Социјалистичка Советска Република била формирана во [[Харков]] на 17 декември 1917 година. Конечното потпишување било одложувано од страна на болшевиците со надеж дека ќе се постигне некаков договор со членовите на [[Антанта|Антантата]]. На 1 јануари 1918 година, украинска делегација, предводена од [[Всеволод Холубович]], пристигнала во [[Брест (Белорусија)|Брест-Литовск]]. Првичната делегација, покрај [[Никола Љубински]], Александар Севрјук и Никола Левицки, го вклучувала и [[Михајло Полоз]]. Првично, делегацијата предводена од Троцки во име на Советска Русија ја признала делегацијата на независната Народна Република Украина (УНР) на 10 јануари 1918 година. На 12 јануари 1918 година, австрискиот гроф [[Отокар Чернин]], кој ги претставувал Централните сили, исто така ја признал независната делегација од Украинската Народна Република. Но, Чернин и унгарскиот дипломат Чаки одбиле да разговараат за прашањата на [[Кралство Галиција и Лодомерија|Галиција]], [[Буковина]] и [[Закарпатија|Подкарпатска Русија]], кои ги сметале за внатрешни хабсбуршки работи. <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> Тие ги признале претензиите на Украинската Народна Република кон Холмската губернија (вклучувајќи го и самиот Брест-Литовск, каде што се воделе мировните преговори) и регионот Подлахја, што предизвикало протести од полските засегнати страни. {{Sfn|Wargelin|1997}} [[Податотека:LübA_-_Sonderdepesche.jpg|мини|Специјално издание на германскиот весник ''[[:de:Lübeckische Anzeigen|„Либечки анцајген“]]'' од 9 февруари 1918 година. Насловот вели „ ''Мир со Украина''“.]] На 20 јануари 1918 година, украинската делегација се вратила во [[Киев]], каде што Централната рада прогласила целосно суверена украинска држава на 25 јануари (датум 22 јануари). Наскоро, нова украинска делегација била испратена во Брест предводена од Александар Севрјук. Во меѓувреме, во неколку градови во Украина се случиле болшевички бунтови, кои повеќе или помалку ја принудиле Украинската народна република, на која ѝ недостасувале организирани воени сили, да побара странска помош. Сепак, ситуацијата за Централните сили била критична, особено за [[Австроунгарија]], која страдала од сериозен недостиг на храна. На 21 јануари 1918 година, болшевичката руска делегација објавила дека болшевичката Украинска Република на Советите со седиште во [[Харков]] ќе присуствува на мировните преговори и почнала да бара тие да бидат признати како единствени претставници на Украина, а не како делегација на Централната рада со седиште во Киев. {{Sfn|Wargelin|1997}} На 1 февруари 1918 година, на пленарна седница на Конгресот присуствувале болшевичките делегати од Харков , Јухим Медведиев и Васил Шахрај. Но, Централните сили продолжиле да преговараат со делегацијата од Украинската Народна Република како единствени претставници на Украина, сметајќи ја делегацијата од Харков како болшевички трик за да ги спречат Централните сили да го склучат својот договор со УНР. {{Sfn|Wargelin|1997}} Претходно, Чернин се обидел да не го направи националното самоопределување водечки принцип за време на разговорите, со оглед на ризикот од спречување на австро-полскиот сојуз и стимулирање на националистичкиот сепаратизам во рамките на Хабсбуршкото Царство {{Sfn|Wargelin|1997}} Сепак, до почетокот на февруари, тој ги исцрпил сите други средства за обезбедување итни залихи од храна и можел да продолжи само со доделување на самоопределување на Украина, признавајќи ги нивните територијални претензии кон Холм и ветувајќи нова автономна рутенска круна во источна Галиција и Буковина; во замена за многу потребниот извоз на жито во Цислејтанија. {{Sfn|Wargelin|1997}} Опасноста дека народните немири предизвикани од глад во Австрија би можеле да ескалираат во целосна револуција што ќе го загрози самиот опстанок на хабсбуршката држава била поголема од онаа што ја претставувало антагонизирањето на полските националисти, руските и украинските болшевици, германските сојузници и самата потрага на Австрија да ја добие Конгресна Полска како своја награда за војната. {{Sfn|Wargelin|1997}} Иако Централната рада морала да се евакуира од Киев на 8 февруари кога главниот град бил освоен од болшевичките сили, бил потпишан мировен договор меѓу Централните сили и Народната Република во ноќта помеѓу 8 и 9 февруари, и покрај протестите на болшевичките делегати од Харков и Москва. == Потписници == {| class="wikitable" |+Потписници на Брест-Литовскиот договор <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> ! colspan="2" | [[Украинска Народна Република|Украина]] ! colspan="2" | [[Германско Царство|Германска империја]] ! colspan="2" | [[Австроунгарија|Австро-Унгарија]] ! colspan="2" | [[Бугарија]] ! colspan="2" | [[Отоманско Царство|Отоманска империја]] |- | Шеф на делегацијата | Олександр Севриук | Државен секретар за надворешни работи | фон Килман | Министер за надворешни работи | Чернин | [[Список на премиери на Бугарија|Премиер]] | [[Васил Радославов|Радославов]] | [[Голем везир]] | [[Мехмед Талат-паша|Мехмед Талат]] |- | Министер за надворешни работи | Љубински | Обер Ост | Хофман | | | Амбасадор | Тошев | | И. Хаки Паша |- | | Микола Левитски | | | | | |И. Стојанович | | А. Несими Беј |- | Економски советник | Остапенко | | | | | |Т. Анастасов<br />П. Ганчев | | [[Ахмед Изет-паша|Ахмед Изет Паша]] |} Во рок од неколку дена од потпишувањето на договорот, армија од над 450.000 луѓе од Централните сили влегла во Украина, а по само еден месец, поголемиот дел од болшевичките трупи ја напуштиле земјата без никаков значителен отпор. Набргу по преземањето на Киев од страна на украинските и германските трупи, Централната рада можела да се врати во Киев на 2 март. == Услови == [[Податотека:Brest-litovsk-feb-9-1918b.jpg|десно|мини|350x350пкс|Завршна седница на потпишувањето на Мировниот протокол во текот на ноќта помеѓу 9 и 10 февруари 1918 година. Од лево: Генерал Бринкман, Микола Љубински, Микола Левицки, Александар Севрјук, генерал Макс Хофман и Сергеј Остапенко]] Договорот ги признавал следниве граници како граници на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]]: на запад, австроунгарско-руската граница од 1914 година, која ја исклучувала украинската Галиција во новата украинска држава; на север, линијата што води од Тарноград, Билгорај, Шчебжешин, Краснистав, Раѕињ Подласки и Мјенѕижец Подласки во сегашното [[Лублинско Војводство]] ([[Полска]]); Сарнаки, во сегашното [[Мазовско Војводство]] (Полска) и Камјањец и Пружани, во сегашната Брестска област ( [[Белорусија]]). Точните граници требало да ги утврди мешовита комисија врз основа на етничкиот состав и волјата на жителите (член 2). <ref name="firstworldwar.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.firstworldwar.com/source/ukrainianpeacetreaty.htm|title=The Peace Treaty of Brest-Litovsk 9 February 1918|date=|work=www.firstworldwar.com|accessdate=}}</ref> Според пописот спроведен од австриските трупи во 1916 година во овие области (окрузи Билгорај, Хелм, Хрубешов, Томашов, Замошќ) католичкото население сочинувало од 65 до 85%, луѓето што зборувале полски од 78 до 98% од вкупното население, додека православното население сочинувало од 2 до 10%, а луѓето што зборувале рутенски од 0 до 3% од вкупното население. Договорот, исто така, предвидувал регулирана евакуација на окупираните региони (член 3), воспоставување дипломатски односи (член 4), меѓусебно откажување од воените репарации (член 5), враќање на воените заробеници (член 6) и размена на интернирани цивили и обновување на јавните и приватните правни односи (член 8). Член 7 предвидувал итно обновување на економските односи и трговијата, а исто така ги утврдувал и принципите на сметководството и тарифите. [[Австроунгарија]] и Украинската Народна Република, исто така, потпишале таен договор во врска со [[Кралство Галиција и Лодомерија|Галиција]] и [[Буковина]]. Австроунгарија се согласила да ги обедини до 31 јули 1918 година во една крунска земја областите источна Галиција и Буковина во кои доминирало украинското население, но на 4 јули Австроунгарија го поништила тајниот договор под изговор дека Украина не ѝ ја испорачала количината жито ветена според договорот, но се верува дека тоа всушност е резултат на полски притисок. Од друга страна, причината за поништувањето било тоа што Виена побарала договорот да се чува во тајност, но Севрјук, возбуден од потпишувањето на Брест-Литовскиот договор, им ги открил информациите на Украинците од Лемберг ([[Лавов|Лвов]]). Откривањето на тајната на таков начин ги натерало Австроунгарците да ја уништат копијата од договорот, а подоцна го негирале неговото постоење на кој било начин, додека Чернин наскоро поднел оставка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://zn.ua/HISTORY/brestskiy-mir-bez-pobediteley-i-pobezhdennyh-274831_.html|title=Брестский "мир": без победителей и побежденных|last=Oleksandr Slipchenko|date=9 February 2018|work=The [[Mirror Weekly]]|trans-title=The "Peace" of Brest: without victors and defeated}}</ref> Централните сили потпишале посебен [[Брест-литовски договор]] со [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република]] на 3 март 1918 година. Русија се согласила да го признае склучениот договор со Украинската Народна Република и веднаш да потпише мировен договор со Украина за да ги дефинира границите меѓу Русија и Украина без одлагање, да ја исчисти украинската територија од руските трупи и руската Црвена гарда и да стави крај на секаква агитација или пропаганда против владата или јавните институции на Украинската Народна Република (член 6). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yale.edu/lawweb/avalon/brest.htm|title=The Peace Treaty of Brest-Litovsk 3 March 1918|work=www.yale.edu}}</ref> == Последици == [[Податотека:Kamianets-Podilskyi-1918.jpg|лево|мини|350x350пкс|Австроунгарски трупи влегуваат во Камјанец-Подилски по потпишувањето на договорот во Брест-Литовск (Австроунгарско воено биро за печат)]] [[Податотека:Northwestern_boundary_of_Ukraine_by_the_Treaty_of_Brest_Litovsk.jpg|мини|Северозападна граница на Украина според [[Брест-литовски договор|Брест-литовскиот договор]]]] Договорот веднаш предизвикал големо противење кај Полјаците, особено кај оние во Австроунгарија. Полските политичари во австрискиот парламент веднаш ги започнале своите протести, парализирајќи го; државните службеници започнале штрајк; а спонтани демонстрации се одржале во различни градови и места. Најзначајно е што Полскиот помошен корпус одбил да ги следи царските наредби и, по Битката кај Раранча, се пробил низ фронтовските линии за да им се придружи на полските сили во [[Руска граѓанска војна|Руската граѓанска војна]]. Иако царската и кралската влада во Виена се повлекле од делови од договорот на 4 март 1918 година, штетата нанесена на секое преостанато чувство на лојалност или доверба кон монархијата кај Полјаците била катастрофална и несомнено поправлива, додека про-хабсбуршката и против-независната фракција на полските политичари кои учествувале во владата претрпела целосно понижување и неповратна дискредитација во очите на полското население кое престанало да го смета какво било можно австро-полско решение како одржлива опција, фокусирајќи се наместо тоа целосно на повторно воспоставување независност. <ref name="galik">{{Наведена мрежна страница|url=http://fakty.interia.pl/news/chwalebna-zdrada-rarancza-1918,1113387|title=Chwalebna zdrada: Rarańcza 1918|last=Piotr Galik|language=pl}}</ref> Брест-литовскиот договор ѝ обезбедил на Украинската Народна Република германска и австроунгарска воена помош за расчистување на болшевичките сили од Украина во февруари-април 1918 година, но договорот исто така значел дека [[Сојузници во Првата светска војна|силите на Антантата]] ги прекинале односите со Украинската Народна Република. Сепак, наскоро, поканетите странски сили од Централните сили започнале да се сметаат за окупатори од страна на голем дел од украинското население, а исто така и од делови од Централната рада. Кон крајот на април, германскиот врховен командант во Украина, Херман фон Ајхорн, издал наредба со која Украинците станале предмет на германските воени судови за прекршоци против германските интереси, Првата украинска дивизија била разоружана, а германските војници дури и уапсиле двајца министри откако ги критикувале германските постапки. Конечното раскинување со Централната рада се случило на 29 април, кога генералот Павло Скоропадски се прогласил за хетман на украинската држава. [[Договор од Рапало|Договорот од Рапало]] од 1922 година меѓу [[Вајмарска Република|Германија]] и [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Советска Русија]] ги поништил германските обврски направени во Брест-Литовск. Распадот на Австроунгарија кон крајот на 1918 година автоматски ги поништил нејзините обврски. [[Турција]] се откажала од Договорот од Брест-Литовск со потпишување договор со [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинска ССР]] во 1922 година. Само [[Бугарија]], доколку е познато, формално не го поништила договорот. <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> [[Категорија:Мировни договори на Бугарија]] [[Категорија:Мировни договори на Австрија]] [[Категорија:Договори од Првата светска војна]] [[Категорија:Мировни договори на Германија]] [[Категорија:Статии со извори на руски (ru)]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] pe16hmb2jb869ly05mz9pppo6o00w92 5537429 5537423 2026-04-10T19:04:36Z Тиверополник 1815 5537429 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Договор|name=Брест-литовски договор <br>(9 февруари 1918)|long_name=Brotfrieden<br>Берестейський мир|image=Brest-litovsk-feb-9-1918a.jpg|image_width=300px|caption=Потпишување на мировниот договор од [[Брест-Литовск]] во текот на ноќта помеѓу 9 и 10 февруари 1918 година. Седат во средината од лево: [[Отокар Чернин]], [[Рихард фон Килман]] и [[Васил Радославов]]|type=|date_drafted=|date_signed={{OldStyleDateNY|9 February|27 January}} 1918|location_signed=[[Брест (Белорусија)|Брест-литовск]], [[Гроднонска Губернија]] (под германска окупација)<ref>{{cite news |language=ru |url=http://www.istpravda.com.ua/articles/2011/03/25/33276/ |title=Whom belong Brest in 1918? Argument among Ukraine, Belarus, and Germany. |work=[[Ukrayinska Pravda]] |date=25 March 2011 |access-date=}}</ref>|date_sealed=|date_effective=|condition_effective=|date_expiration=|signatories={{plainlist| *{{flag|German Empire|name=Германија}} *{{flagdeco|Austria-Hungary}}{{flagicon image|Flag of Hungary (1896-1915; 3-2 aspect ratio).svg}} [[Австроунгарија]] *{{flag|Kingdom of Bulgaria|name=Бугарија}} *{{flag|Ottoman Empire}}}} ---- {{flagicon image|Flag of Ukraine (1917–1921).svg}} [[Украинска Народна Република]]|parties=|depositor=|languages={{hlist |[[Бугарски јазик|бугарски]] |[[Германски јазик|Германски]] |[[Унгарски јазик|Унгарски]] |[[Отомански јазик|Отомански турски]] |[[Украински јазик|Украински]]}}|wikisource=}} '''Брест-Литовскиот договор''', познат и како '''Лебниот мир''' {{Efn|На 9 февруари 1918 година, Централните сили формално ја признале украинската Рада со мировен договор, познат како „Лебен мир“. [''Brotfrieden'']."{{sfn|Maxwell|2013|p=138}}|name=Brotfrieden}} ({{Langx|de|Brotfrieden}} {{Efn|name=Brotfrieden}} ) или '''Брестовски договор''' ({{Langx|uk|Берестейський мир|Beresteiskyi myr}}, „[[Брест (Белорусија)|Брестовски]] [[wiktionary:мир#Ukrainian|мир]]“) — договор потпишан на 9 февруари 1918 година помеѓу [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] (УНР) и [[Централни сили|Централните сили]] ([[Германско Царство|Германија]], [[Австроунгарија]], [[Отоманско Царство]] и [[Царство Бугарија|Бугарија]]). Со него завршила вмешаноста на Украина во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] и Централните сили го признале суверенитетот на УНР. Договорот, кој следел по примирјето на Источниот фронт во декември 1917 година, бил потпишан во Брест-Литовск (денес [[Брест (Белорусија)|Брест]], [[Белорусија]]). Лебниот мир ја фиксирал австроунгарско-украинската граница на линијата од 1914 година и предвидел заедничка комисија за одредување на границата со Полска. Централните сили обезбедиле жито и други стоки од УНР во замена за обезбедување воена помош против [[Болшевици|болшевиците]]. Додека разни преговарачи во Брест-Литовск се обидувале да воспостават општ мир, австроунгарската делегација очајно имала потреба од пристап до украински прехранбени производи за да се справи со катастрофалниот глад што се одвивал меѓу нејзиното воено и цивилно население, избирајќи прво да потпише посебен мир со делегацијата на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]], испратена од [[Централна Рада|Централната Рада]] во [[Киев]]. Мировната делегација од [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Советска Русија]], предводена од [[Лав Троцки|Лев Троцки]], не ја признал делегацијата на УНР, туку ја признал делегацијата од Советите на Украинската Народна Република со седиште во [[Харков]]. Полските претставници од Конгресна Полска и Австриска Галиција, исто така, се спротивставиле на неколку услови во договорот (особено на отстапувањето на Холм на Украина) и на фактот дека Централните сили избрале да склучат посебен мир со Украина, наместо да изработат општ мировен договор. Како резултат на тоа, преговорите меѓу другите страни пропаднале на 10 февруари, и ситуацијата останала непроменета до 3 март 1918 година додека Централните сили и Советска Русија не го склучат својот посебен [[Брест-литовски договор|Брест-Литовски договор]]. Фактот дека Австроунгарија го оправдувала признавањето на украинската независност врз основа на [[Самоопределување|национално самоопределување,]] исто така имала ненамерна последица од стимулирање на националистичкиот сепаратизам меѓу етничките малцинства во рамките на нејзините граници, забрзувајќи го [[Распаѓање на Австроунгарија|распаѓањето на Австроунгарија]] во следните девет месеци. {{Sfn|Wargelin|1997}} Откако бил потпишан договорот, австро-германските трупи интервенираче во Украина и помогнале во протерувањето на [[Црвена армија|Црвената армија]] до април 1918 година. Присуството на силите на Централните сили ја поткопало независноста на Радата и довело до воспоставување на [[Украинска Држава]] на Хетман [[Павле Скоропадски]]. По завршувањето на Првата светска војна и [[Украинско-советска војна|Украинско-советската војна]], поранешната територија на УНР била поделена помеѓу [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинската Советска Социјалистичка Република]] (во состав на [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]]) и независна [[Втора Полска Република|Полска]] со [[Договор од Рига|Договорот од Рига]] (1921). [[Договор од Рапало|Договорот од Рапало]] (1922) помеѓу Германија и Русија го поништил признавањето на УНР од страна на Германија. == Позадина == Поради граѓанските немири во [[Руска Република|Руската Република]] што кулминирале со [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]], Третиот Универзал на Украинската Централна Рада (20 ноември 1917 година) го прогласил формирањето на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] под владата на Генералниот секретаријат на Украина. Потоа биле објавени изборите за Украинското уставотворно собрание што се одржиле на 9 јануари 1918 година, а првото свикување на 22 јануари истата година. На 17 декември 1917 година, [[Владимир Илич Ленин|Владимир Ленин]], како шеф на [[Совет на народни комесари|Советот на народни комесари]], објавил ултиматум во кој ја обвинил Централната рада за дезорганизирање на фронтовските линии, запирање на „сите трупи што влегуваат во регионот на Дон, Урал или на друго место“; засолнување на политички непријатели како што се членовите на Кадетската партија и оние што застанале на страната на Каледин и барање да се „стави крај на обидите за уништување на армиите на Советскиот Сојуз и на Црвената гарда во Украина“. Ленин дал дваесет и четири часа известување до владата за она што тој го нарекол „независна и буржоаска Република Украина“ да одговори. Бидејќи советските армии веќе биле во Украина, владата на Украина морала брзо да дејствува за да го зачува суверенитетот на државата.{{Цитат во кутија|quote="Единствениот начин да се спаси ситуацијата е со брзо и енергично дејствување со украинската делегација.“ ([[Отокар Чернин|Чернин]], личен дневник, 4 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|pp=773–774}}<br /><br />"„Ако оваа скандалозна ситуација со снабдувањето (...) продолжи, тогаш за неколку недели сигурно ќе имаме колапс и револуција.“ ([[Отокар Чернин|Чернин]] до [[Карло I (Австрија)|Карло]], 15 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|p=777}}<br /><br />"Целата судбина на Монархијата и династијата зависи од најраното можно склучување на мир во Брест-Литовск... Ако мирот во Брест не стане реалност, тогаш тука ќе има револуција без разлика колку има за јадење.“ ([[Карло I (Австрија)|Карло]] до [[Отокар Чернин|Чернин]], 17 јануари 1918 година){{sfn|Wargelin|1997|p=778}}|width=30%|align=right|source=|qalign=left}}Украинската [[Централна Рада]] изразила желба за мировен договор со странски земји и нејзино признавање низ целиот свет. Бидејќи претставниците на [[Британска Империја|Британското]] и [[Француско Колонијално Царство|Францусото Царство]] не сакале да го признаат украинскиот суверенитет, сметајќи го за дел од нивниот главен сојузник, [[Руска Империја|Руското Царство]], договорот дал шанса за одредено признавање во лицето на [[Централни сили|Централните сили]]. Германија и Австроунгарија со задоволство ја искористиле можноста да ја доведат Украина како сојузник. Австроунгарија се приближувала кон воена победа на сите фронтови до крајот на 1917 година, {{Sfn|Wargelin|1997}} но австриското политичко раководство станувало сè поочајно за храна од крајот на 1917 година, со цел да го нахрани своето гладно цивилно население во [[Цислајтанија]] и да спречи глад и големи граѓански немири. {{Sfn|Wargelin|1997}} Во мирно време, [[Транслејтанија]] (унгарскиот дел од [[Хабсбурговци|Хабсбуршката монархија]]) обезбедувал 65% од увозот на житни култури во Цислејтанија, што е еднакво на 32% од потребите на Австрија; но откако избувнала војната во 1914 година, Унгарија го ставила приоритетот на хранењето на сопственото население, а извозот на унгарско жито и брашно во Австрија паднало на 2,4% од нивниот предвоен просек во 1917 година. {{Sfn|Wargelin|1997}} До почетокот на 1918 година, обезбедувањето храна и спречувањето на народниот бунт (како во Русија) доминирале во надворешната политика на Австроунгарија. {{Sfn|Wargelin|1997}} Ова ја поткопало воената моќ на Хабсбурзите за време на мировните преговори во Брест-Литовск, не само пред нивните непријатели, туку и кон нивните германски сојузници, бидејќи двете Централни сили се обидувале да ја добијат [[Конгресна Полска]]. {{Sfn|Wargelin|1997}} Виена очајно барала пристап до залихите со храна на Украина што е можно поскоро, бидејќи домашната побарувачка за леб и мир се зголемила во текот на зимата 1917-1918 година. {{Sfn|Wargelin|1997}} Оттука, Чернин го нарекол предложениот договор со Украинците „мир за леб“ (''Brotfrieden''). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CC%5CZ%5CCzerninOttokar.htm#|title=Czernin, Ottokar|last=|date=1984|work=encyclopediaofukraine.com|accessdate=14 May 2025}}</ref> == Мировни преговори == [[Податотека:Brest-litovsk-feb-9-1918c.jpg|лево|мини|350x350пкс|Делегати од [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]] и [[Централни сили|Централните сили]] за време на паузата во преговорите во [[Брест (Белорусија)|Брест-Литовск]], почетокот на февруари 1918 година]] Мировните преговори биле иницирани на 3 декември 1917 година од страна на владата на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република]], претставена од делегација предводена од [[Лав Троцки|Лав Троцки,]] роден во [[Украина]]. Централците и болшевиците го склучиле примирјето на 15 декември 1917 година (2 декември 1917 година според [[Јулијански календар|јулијанскиот календар]]), кое стапило на сила на 17 декември. Од 22 до 26 декември биле донесени неколку резолуции, а на 28 декември 1917 година било потпишано примирје со кое се прекинале непријателствата на фронтовските линии. Советска влада на Украинската Социјалистичка Советска Република била формирана во [[Харков]] на 17 декември 1917 година. Конечното потпишување било одложувано од страна на болшевиците со надеж дека ќе се постигне некаков договор со членовите на [[Антанта|Антантата]]. На 1 јануари 1918 година, украинска делегација, предводена од [[Всеволод Холубович]], пристигнала во [[Брест (Белорусија)|Брест-Литовск]]. Првичната делегација, покрај [[Никола Љубински]], Александар Севрјук и Никола Левицки, го вклучувала и [[Михајло Полоз]]. Првично, делегацијата предводена од Троцки во име на Советска Русија ја признала делегацијата на независната Народна Република Украина (УНР) на 10 јануари 1918 година. На 12 јануари 1918 година, австрискиот гроф [[Отокар Чернин]], кој ги претставувал Централните сили, исто така ја признал независната делегација од Украинската Народна Република. Но, Чернин и унгарскиот дипломат Чаки одбиле да разговараат за прашањата на [[Кралство Галиција и Лодомерија|Галиција]], [[Буковина]] и [[Закарпатија|Подкарпатска Русија]], кои ги сметале за внатрешни хабсбуршки работи. <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> Тие ги признале претензиите на Украинската Народна Република кон Холмската губернија (вклучувајќи го и самиот Брест-Литовск, каде што се воделе мировните преговори) и регионот Подлахја, што предизвикало протести од полските засегнати страни. {{Sfn|Wargelin|1997}} [[Податотека:LübA_-_Sonderdepesche.jpg|мини|Специјално издание на германскиот весник ''[[:de:Lübeckische Anzeigen|„Либечки анцајген“]]'' од 9 февруари 1918 година. Насловот вели „ ''Мир со Украина''“.]] На 20 јануари 1918 година, украинската делегација се вратила во [[Киев]], каде што Централната рада прогласила целосно суверена украинска држава на 25 јануари (датум 22 јануари). Наскоро, нова украинска делегација била испратена во Брест предводена од Александар Севрјук. Во меѓувреме, во неколку градови во Украина се случиле болшевички бунтови, кои повеќе или помалку ја принудиле Украинската народна република, на која ѝ недостасувале организирани воени сили, да побара странска помош. Сепак, ситуацијата за Централните сили била критична, особено за [[Австроунгарија]], која страдала од сериозен недостиг на храна. На 21 јануари 1918 година, болшевичката руска делегација објавила дека болшевичката Украинска Република на Советите со седиште во [[Харков]] ќе присуствува на мировните преговори и почнала да бара тие да бидат признати како единствени претставници на Украина, а не како делегација на Централната рада со седиште во Киев. {{Sfn|Wargelin|1997}} На 1 февруари 1918 година, на пленарна седница на Конгресот присуствувале болшевичките делегати од Харков , Јухим Медведиев и Васил Шахрај. Но, Централните сили продолжиле да преговараат со делегацијата од Украинската Народна Република како единствени претставници на Украина, сметајќи ја делегацијата од Харков како болшевички трик за да ги спречат Централните сили да го склучат својот договор со УНР. {{Sfn|Wargelin|1997}} Претходно, Чернин се обидел да не го направи националното самоопределување водечки принцип за време на разговорите, со оглед на ризикот од спречување на австро-полскиот сојуз и стимулирање на националистичкиот сепаратизам во рамките на Хабсбуршкото Царство {{Sfn|Wargelin|1997}} Сепак, до почетокот на февруари, тој ги исцрпил сите други средства за обезбедување итни залихи од храна и можел да продолжи само со доделување на самоопределување на Украина, признавајќи ги нивните територијални претензии кон Холм и ветувајќи нова автономна рутенска круна во источна Галиција и Буковина; во замена за многу потребниот извоз на жито во Цислејтанија. {{Sfn|Wargelin|1997}} Опасноста дека народните немири предизвикани од глад во Австрија би можеле да ескалираат во целосна револуција што ќе го загрози самиот опстанок на хабсбуршката држава била поголема од онаа што ја претставувало антагонизирањето на полските националисти, руските и украинските болшевици, германските сојузници и самата потрага на Австрија да ја добие Конгресна Полска како своја награда за војната. {{Sfn|Wargelin|1997}} Иако Централната рада морала да се евакуира од Киев на 8 февруари кога главниот град бил освоен од болшевичките сили, бил потпишан мировен договор меѓу Централните сили и Народната Република во ноќта помеѓу 8 и 9 февруари, и покрај протестите на болшевичките делегати од Харков и Москва. == Потписници == {| class="wikitable" |+Потписници на Брест-Литовскиот договор <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> ! colspan="2" | [[Украинска Народна Република|Украина]] ! colspan="2" | [[Германско Царство|Германска империја]] ! colspan="2" | [[Австроунгарија|Австро-Унгарија]] ! colspan="2" | [[Бугарија]] ! colspan="2" | [[Отоманско Царство|Отоманска империја]] |- | Шеф на делегацијата | Олександр Севриук | Државен секретар за надворешни работи | фон Килман | Министер за надворешни работи | Чернин | [[Список на премиери на Бугарија|Премиер]] | [[Васил Радославов|Радославов]] | [[Голем везир]] | [[Мехмед Талат-паша|Мехмед Талат]] |- | Министер за надворешни работи | Љубински | Обер Ост | Хофман | | | Амбасадор | Тошев | | И. Хаки Паша |- | | Микола Левитски | | | | | |И. Стојанович | | А. Несими Беј |- | Економски советник | Остапенко | | | | | |Т. Анастасов<br />П. Ганчев | | [[Ахмед Изет-паша|Ахмед Изет Паша]] |} Во рок од неколку дена од потпишувањето на договорот, армија од над 450.000 луѓе од Централните сили влегла во Украина, а по само еден месец, поголемиот дел од болшевичките трупи ја напуштиле земјата без никаков значителен отпор. Набргу по преземањето на Киев од страна на украинските и германските трупи, Централната рада можела да се врати во Киев на 2 март. == Услови == [[Податотека:Brest-litovsk-feb-9-1918b.jpg|десно|мини|350x350пкс|Завршна седница на потпишувањето на Мировниот протокол во текот на ноќта помеѓу 9 и 10 февруари 1918 година. Од лево: Генерал Бринкман, Микола Љубински, Микола Левицки, Александар Севрјук, генерал Макс Хофман и Сергеј Остапенко]] Договорот ги признавал следниве граници како граници на [[Украинска Народна Република|Украинската Народна Република]]: на запад, австроунгарско-руската граница од 1914 година, која ја исклучувала украинската Галиција во новата украинска држава; на север, линијата што води од Тарноград, Билгорај, Шчебжешин, Краснистав, Раѕињ Подласки и Мјенѕижец Подласки во сегашното [[Лублинско Војводство]] ([[Полска]]); Сарнаки, во сегашното [[Мазовско Војводство]] (Полска) и Камјањец и Пружани, во сегашната Брестска област ( [[Белорусија]]). Точните граници требало да ги утврди мешовита комисија врз основа на етничкиот состав и волјата на жителите (член 2). <ref name="firstworldwar.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.firstworldwar.com/source/ukrainianpeacetreaty.htm|title=The Peace Treaty of Brest-Litovsk 9 February 1918|date=|work=www.firstworldwar.com|accessdate=}}</ref> Според пописот спроведен од австриските трупи во 1916 година во овие области (окрузи Билгорај, Хелм, Хрубешов, Томашов, Замошќ) католичкото население сочинувало од 65 до 85%, луѓето што зборувале полски од 78 до 98% од вкупното население, додека православното население сочинувало од 2 до 10%, а луѓето што зборувале рутенски од 0 до 3% од вкупното население. Договорот, исто така, предвидувал регулирана евакуација на окупираните региони (член 3), воспоставување дипломатски односи (член 4), меѓусебно откажување од воените репарации (член 5), враќање на воените заробеници (член 6) и размена на интернирани цивили и обновување на јавните и приватните правни односи (член 8). Член 7 предвидувал итно обновување на економските односи и трговијата, а исто така ги утврдувал и принципите на сметководството и тарифите. [[Австроунгарија]] и Украинската Народна Република, исто така, потпишале таен договор во врска со [[Кралство Галиција и Лодомерија|Галиција]] и [[Буковина]]. Австроунгарија се согласила да ги обедини до 31 јули 1918 година во една крунска земја областите источна Галиција и Буковина во кои доминирало украинското население, но на 4 јули Австроунгарија го поништила тајниот договор под изговор дека Украина не ѝ ја испорачала количината жито ветена според договорот, но се верува дека тоа всушност е резултат на полски притисок. Од друга страна, причината за поништувањето било тоа што Виена побарала договорот да се чува во тајност, но Севрјук, возбуден од потпишувањето на Брест-Литовскиот договор, им ги открил информациите на Украинците од Лемберг ([[Лавов|Лвов]]). Откривањето на тајната на таков начин ги натерало Австроунгарците да ја уништат копијата од договорот, а подоцна го негирале неговото постоење на кој било начин, додека Чернин наскоро поднел оставка. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://zn.ua/HISTORY/brestskiy-mir-bez-pobediteley-i-pobezhdennyh-274831_.html|title=Брестский "мир": без победителей и побежденных|last=Oleksandr Slipchenko|date=9 February 2018|work=The [[Mirror Weekly]]|trans-title=The "Peace" of Brest: without victors and defeated}}</ref> Централните сили потпишале посебен [[Брест-литовски договор]] со [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република]] на 3 март 1918 година. Русија се согласила да го признае склучениот договор со Украинската Народна Република и веднаш да потпише мировен договор со Украина за да ги дефинира границите меѓу Русија и Украина без одлагање, да ја исчисти украинската територија од руските трупи и руската Црвена гарда и да стави крај на секаква агитација или пропаганда против владата или јавните институции на Украинската Народна Република (член 6). <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yale.edu/lawweb/avalon/brest.htm|title=The Peace Treaty of Brest-Litovsk 3 March 1918|work=www.yale.edu}}</ref> == Последици == [[Податотека:Kamianets-Podilskyi-1918.jpg|лево|мини|350x350пкс|Австроунгарски трупи влегуваат во Камјанец-Подилски по потпишувањето на договорот во Брест-Литовск (Австроунгарско воено биро за печат)]] [[Податотека:Northwestern_boundary_of_Ukraine_by_the_Treaty_of_Brest_Litovsk.jpg|мини|Северозападна граница на Украина според [[Брест-литовски договор|Брест-литовскиот договор]]]] Договорот веднаш предизвикал големо противење кај Полјаците, особено кај оние во Австроунгарија. Полските политичари во австрискиот парламент веднаш ги започнале своите протести, парализирајќи го; државните службеници започнале штрајк; а спонтани демонстрации се одржале во различни градови и места. Најзначајно е што Полскиот помошен корпус одбил да ги следи царските наредби и, по Битката кај Раранча, се пробил низ фронтовските линии за да им се придружи на полските сили во [[Руска граѓанска војна|Руската граѓанска војна]]. Иако царската и кралската влада во Виена се повлекле од делови од договорот на 4 март 1918 година, штетата нанесена на секое преостанато чувство на лојалност или доверба кон монархијата кај Полјаците била катастрофална и несомнено поправлива, додека про-хабсбуршката и против-независната фракција на полските политичари кои учествувале во владата претрпела целосно понижување и неповратна дискредитација во очите на полското население кое престанало да го смета какво било можно австро-полско решение како одржлива опција, фокусирајќи се наместо тоа целосно на повторно воспоставување независност. <ref name="galik">{{Наведена мрежна страница|url=http://fakty.interia.pl/news/chwalebna-zdrada-rarancza-1918,1113387|title=Chwalebna zdrada: Rarańcza 1918|last=Piotr Galik|language=pl}}</ref> Брест-литовскиот договор ѝ обезбедил на Украинската Народна Република германска и австроунгарска воена помош за расчистување на болшевичките сили од Украина во февруари-април 1918 година, но договорот исто така значел дека [[Сојузници во Првата светска војна|силите на Антантата]] ги прекинале односите со Украинската Народна Република. Сепак, наскоро, поканетите странски сили од Централните сили започнале да се сметаат за окупатори од страна на голем дел од украинското население, а исто така и од делови од Централната рада. Кон крајот на април, германскиот врховен командант во Украина, Херман фон Ајхорн, издал наредба со која Украинците станале предмет на германските воени судови за прекршоци против германските интереси, Првата украинска дивизија била разоружана, а германските војници дури и уапсиле двајца министри откако ги критикувале германските постапки. Конечното раскинување со Централната рада се случило на 29 април, кога генералот Павло Скоропадски се прогласил за хетман на украинската држава. [[Договор од Рапало|Договорот од Рапало]] од 1922 година меѓу [[Вајмарска Република|Германија]] и [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|Советска Русија]] ги поништил германските обврски направени во Брест-Литовск. Распадот на Австроунгарија кон крајот на 1918 година автоматски ги поништил нејзините обврски. [[Турција]] се откажала од Договорот од Брест-Литовск со потпишување договор со [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинска ССР]] во 1922 година. Само [[Бугарија]], доколку е познато, формално не го поништила договорот. <ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm|title=Encyclopedia of Ukraine|date=|work=www.encyclopediaofukraine.com|accessdate=}}</ref> == Белешки == {{Notelist}} == Наводи == {{наводи}} ==Извори== *Volodymyr Kubijovyč (ed.): ''Ukraine – A Concise Encyclopaedia I''. University of Toronto Press 1963. * {{cite journal |last=Maxwell |first=Alexander |title=Ukrainian frontiers in Austro-Hungarian and American popular cartography, 1917–1918 |journal=New Zealand Slavonic Journal |publisher=Australia and New Zealand Slavists' Association |volume=47/48 |year=2013 |issn=00288683 |jstor=44174178 |pages=125–153 |url=http://www.jstor.org/stable/44174178 |access-date=17 May 2025}} *Orest Subtelny: ''Ukraine – A history''. {{ISBN|0-8020-7191-0}}. *[[US Department of State]]. ''Proceedings of the Brest-Litovsk Peace Conference: the peace negotiations between Russia and the Central Powers 21 November 1917–3 March 1918''. "Government Printing Office". Washington, 1918. * {{cite journal |last=Wargelin |first=Clifford F. |title=A High Price for Bread: The First Treaty of Brest- Litovsk and the Break-Up of Austria-Hungary, 1917–1918 |journal=The International History Review |volume=19 |issue=4 |date=1997 |issn=0707-5332 |doi=10.1080/07075332.1997.9640803 |pages=757–788 |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/07075332.1997.9640803 |access-date=14 May 2025|url-access=subscription }} == Надворешни врски == *[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\B\R\Brest6LitovskPeaceTreatyof.htm Encyclopedia of Ukraine] *[http://www.firstworldwar.com/source/ukrainianpeacetreaty.htm The Peace Treaty of Brest-Litovsk 9 February 1918] *[http://avalon.law.yale.edu/20th_century/bl34.asp#treatytext The Peace Treaty of Brest-Litovsk 3 March 1918] *[https://archive.org/stream/cu31924027837396/cu31924027837396_djvu.txt Digital copy of the US Department of State book about the proceedings of the treaty]. [[Категорија:Мировни договори на Бугарија]] [[Категорија:Мировни договори на Австрија]] [[Категорија:Договори од Првата светска војна]] [[Категорија:Мировни договори на Германија]] [[Категорија:Статии со извори на руски (ru)]] [[Категорија:Договори на Отоманското Царство]] [[Категорија:Украина во Првата светска војна]] hf5rpgbonfhe0sm76caaysw78heryo0 Разговор:Брест-литовски договор (Украина - Централни сили) 1 1391198 5537425 2026-04-10T19:00:43Z Тиверополник 1815 Создадена страница со: {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Историја|земја=Меѓународна статија}} 5537425 wikitext text/x-wiki {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Историја|земја=Меѓународна статија}} 3ddd0s66a7ojqc7n5u8rb8xqz1tb0an Cynoglossum 0 1391199 5537430 2026-04-10T19:04:47Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{Автоматска таксокутија |image=CynoglossumOfficinale-bloem-kl.jpg |image_caption=''[[Cynoglossum officinale]]'' |taxon=Cynoglossum |authority=[[Карл Линеј|L.]] (1753) |type_species=''[[Cynoglossum officinale]]'' |type_species_authority=L. |synonyms = *''Mapuchea'' {{small|Serrano, R.Carbajal & S.Ortiz (2016)}} *''Paracynoglossum'' {{small|Popov (1953)}} *''Pardoglossum'' {{small|E.Barbier & Mathez (1973)}} |synonyms_r... 5537430 wikitext text/x-wiki {{Автоматска таксокутија |image=CynoglossumOfficinale-bloem-kl.jpg |image_caption=''[[Cynoglossum officinale]]'' |taxon=Cynoglossum |authority=[[Карл Линеј|L.]] (1753) |type_species=''[[Cynoglossum officinale]]'' |type_species_authority=L. |synonyms = *''Mapuchea'' {{small|Serrano, R.Carbajal & S.Ortiz (2016)}} *''Paracynoglossum'' {{small|Popov (1953)}} *''Pardoglossum'' {{small|E.Barbier & Mathez (1973)}} |synonyms_ref = {{r|powo}} }} ''''Cynoglossum'''''' — [[род (биологија)|род]] на растенија со мали цветови од [[Семејството (биологија)|семејството]] [[Boraginaceae]]. Вклучува 81 [[вид (биологија)|вид]] домороден во [[Евроазија]], [[Африка]], [[Нова Гвинеја]] и [[Австралија]].{{r|powo}} ''[[Cynoglossum officinale]]'' е [[автохтони видови|автохтон]] во Азија, Африка и Европа. [[Внесен вид|внесен]] е во Северна Америка и се смета за [[Штетен плевел|проблематичен плевел]] бидејќи неговите чички се лепат за [[волната]] на [[овците]] и на други животни. Тој исто така е токсичен за [[говедо|говедата]] и другите животни што пасат поради присуството на пиролизидински алкалоиди, кои кога се проголтани можат да доведат до оштетување на [[црн дроб|црниот дробѓѓ и [[фотосензитивност]] кај добитокот.<ref>{{нмс |last1=Smith Thomas |first1=Heather |title=Why photosensitivity in cattle can be a serious problem |url=https://www.beefmagazine.com/cattle-nutrition/why-photosensitization-in-cattle-can-be-a-serious-problem |website=BEEF Magazine |publisher=BEEF Magazine |access-date=June 24, 2025}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} k2du81j414lee5pgpoihw4s51zg41tx 5537434 5537430 2026-04-10T19:07:35Z P.Nedelkovski 47736 дополнување 5537434 wikitext text/x-wiki {{Автоматска таксокутија |image=CynoglossumOfficinale-bloem-kl.jpg |image_caption=''[[Cynoglossum officinale]]'' |taxon=Cynoglossum |authority=[[Карл Линеј|L.]] (1753) |type_species=''[[Cynoglossum officinale]]'' |type_species_authority=L. |synonyms = *''Mapuchea'' {{small|Serrano, R.Carbajal & S.Ortiz (2016)}} *''Paracynoglossum'' {{small|Popov (1953)}} *''Pardoglossum'' {{small|E.Barbier & Mathez (1973)}} |synonyms_ref = {{r|powo}} }} ''''Cynoglossum'''''' — [[род (биологија)|род]] на растенија со мали цветови од [[Семејството (биологија)|семејството]] [[Boraginaceae]]. Вклучува 81 [[вид (биологија)|вид]] домороден во [[Евроазија]], [[Африка]], [[Нова Гвинеја]] и [[Австралија]].{{r|powo}} ''[[Cynoglossum officinale]]'' е [[автохтони видови|автохтон]] во Азија, Африка и Европа. [[Внесен вид|внесен]] е во Северна Америка и се смета за [[Штетен плевел|проблематичен плевел]] бидејќи неговите чички се лепат за [[волната]] на [[овците]] и на други животни. Тој исто така е токсичен за [[говедо|говедата]] и другите животни што пасат поради присуството на пиролизидински алкалоиди, кои кога се проголтани можат да доведат до оштетување на [[црн дроб|црниот дробѓѓ и [[фотосензитивност]] кај добитокот.<ref>{{нмс |last1=Smith Thomas |first1=Heather |title=Why photosensitivity in cattle can be a serious problem |url=https://www.beefmagazine.com/cattle-nutrition/why-photosensitization-in-cattle-can-be-a-serious-problem |website=BEEF Magazine |publisher=BEEF Magazine |access-date=June 24, 2025}}</ref> ==Опис== Cynoglossum се [[Едногодишно растение|едногодишни]], [[двегодишно растение|двегодишни или повеќегодишни тревести растенија. Листовите им се наизменични, ланцетни. Базалните листови се со подолги дршки. Стеблените листови се со куси дршки или приседнати, често делумно го опфаќаат стеблото. [[Цвет]]овите обично се без [[прицветник|брактеи]], собрани во двојни срповидни [[соцветие|соцветија]]. [[Чашка]]та e петделна, всечена речиси до основата, при образување на плодот малку се зголемува. [[Венечно ливче|Венчето]] е сино, темносино, црвено, црвено-виолетово или виолетово, поретко белузлаво, петделно со куса, цилиндрична или инковидна трубичка и со чиниесто (дисковидно) проширен дел, со 5 лушпи во отворот на венечната трубичка. Има пет [[прашник|прашници]], затворени во венечната трубичка. Столпчето eсо главичест жиг. Плодот се распаѓа на 4 едносемени јајцевидни или речиси топчести оревчиња, чија надворешна страна може да биде испупчена или пак сплескана или слабо вдлабната, со задебелен раб. ==Видови== До јули 2024 година имало 81 прифатен вид од овој род:{{r|powo}} {{Columns-list|colwidth=35em| * ''[[Cynoglossum aequinoctiale]]'' {{small|T.C.E.Fr.}} * ''[[Cynoglossum alpestre]]'' {{small|Ohwi}} * ''[[Cynoglossum alpinum]]'' {{small|(Brand) Riedl}} * ''[[Cynoglossum alticola]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum amabile]]'' {{small|Stapf & J.R.Drumm.}} — Chinese hound's tongue * ''[[Cynoglossum amplifolium]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum asperrimum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum australe]]'' {{small|R.Br.}} * ''[[Cynoglossum × austriacum]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum austroafricanum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum baeticum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum barbaricinum]]'' {{small|Arrigoni & Selvi}} * ''[[Cynoglossum birkinshawii]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum borbonicum]]'' {{small|(Lam.) Bory}} * ''[[Cynoglossum bottae]]'' {{small|Deflers}} * ''[[Cynoglossum brandii]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum castaneum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum celebicum]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum cernuum]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum cheirifolium]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum cheranganiense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum clandestinum]]'' {{small|Desf.}} * ''[[Cynoglossum coeruleum]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum columnae]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum creticum]]'' {{small|Mill.}} — blue hound's tongue * ''[[Cynoglossum dalianum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum densefoliatum]]'' {{small|Chiov.}} * ''[[Cynoglossum dioscoridis]]'' {{small|Vill.}} * ''[[Cynoglossum divaricatum]]'' {{small|Stephan ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum formosanum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum gansuense]]'' {{small|Y.L.Liu}} * ''[[Cynoglossum germanicum]]'' {{small|Jacq.}} — green hound's tongue * ''[[Cynoglossum glabellum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum hanangense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum hellwigii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum hispidum]]'' {{small|Thunb.}} * ''[[Cynoglossum holosericeum]]'' {{small|Steven}} * ''[[Cynoglossum inyangense]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum javanicum]]'' {{small|(Lehm.) A.DC.}} * ''[[Cynoglossum kandavanense]]'' {{small|(Bornm. & Gauba) Akhani}} * ''[[Cynoglossum karamojense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum krasniqii]]'' {{small|Wraber}} * ''[[Cynoglossum lanceolatum]]'' {{small|Forssk.}} * ''[[Cynoglossum × legionense]]'' {{small|Rothm.}} * ''[[Cynoglossum lowryanum]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum macrocalycinum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum macrolimbe]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum magellense]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum maghrebicum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum mathezii]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum mediterraneum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum meeboldii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum microglochin]]'' {{small|Benth.}} * ''[[Cynoglossum × modorense]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum monophlebium]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum montanum]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum natolicum]]'' {{small|(Bornm.) Sutorý}} * ''[[Cynoglossum nebrodense]]'' {{small|Guss.}} * ''[[Cynoglossum nova-guineese]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum obtusicalyx]]'' {{small|Retief & A.E.van Wyk}} * ''[[Cynoglossum officinale]]'' {{small|L.}} — common hound's tongue * ''[[Cynoglossum papuanum]]'' {{small|Schltr. ex O.Brand}} * ''[[Cynoglossum pitardianum]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum pustulatum]]'' {{small|Boiss.}} * ''[[Cynoglossum rochelia]]'' {{small|A.DC.}} * ''[[Cynoglossum sabirense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) J.R.I.Wood}} * ''[[Cynoglossum semnanicum]]'' {{small|Khat.}} * ''[[Cynoglossum seravshanicum]]'' {{small|(B.Fedtsch.) Popov}} * ''[[Cynoglossum spelaeum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum sphacioticum]]'' {{small|Boiss. & Heldr.}} * ''[[Cynoglossum stewartii]]'' {{small|Kazmi}} * ''[[Cynoglossum timorense]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum torvum]]'' {{small|Dimon & M.A.M.Renner}} * ''[[Cynoglossum trinervium]]'' {{small|(Duthie) Greuter & Stier}} * ''[[Cynoglossum trollii]]'' {{small|Melch.}} * ''[[Cynoglossum tsaratananense]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum tubiflorum]]'' {{small|(Murb.) Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum ukaguruense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum vanense]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum viridiflorum]]'' {{small|Pall. ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum wallichii]]'' {{small|G.Don}} * ''[[Cynoglossum watieri]]'' {{small|(Batt. & Maire) Braun-Blanq. & Maire}} * ''[[Cynoglossum wildii]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum yemenense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) Verdc.}} * ''[[Cynoglossum zeylanicum]]'' {{small|(Sw. ex Lehm.) Thunb. ex Brand}} — Ceylon hound's tongue }} ==Наводи== {{наводи}} 97f6y7yokfo9qzb97h9ojfqjqcp3ord 5537436 5537434 2026-04-10T19:09:26Z P.Nedelkovski 47736 5537436 wikitext text/x-wiki {{Автоматска таксокутија |image=CynoglossumOfficinale-bloem-kl.jpg |image_caption=''[[Cynoglossum officinale]]'' |taxon=Cynoglossum |authority=[[Карл Линеј|L.]] (1753) |type_species=''[[Cynoglossum officinale]]'' |type_species_authority=L. |synonyms = *''Mapuchea'' {{small|Serrano, R.Carbajal & S.Ortiz (2016)}} *''Paracynoglossum'' {{small|Popov (1953)}} *''Pardoglossum'' {{small|E.Barbier & Mathez (1973)}} |synonyms_ref = {{r|powo}} }} '''''Cynoglossum''''' — [[род (биологија)|род]] на растенија со мали цветови од [[Семејството (биологија)|семејството]] [[Boraginaceae]]. Вклучува 81 [[вид (биологија)|вид]] домороден во [[Евроазија]], [[Африка]], [[Нова Гвинеја]] и [[Австралија]].<ref name=powo>{{нмс |title=''Cynoglossum'' L. |url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:30003351-2 |website=Plants of the World Online |publisher=[[Royal Botanic Gardens, Kew]] |access-date=18 July 2024}}</ref> ''[[Cynoglossum officinale]]'' е [[автохтони видови|автохтон]] во Азија, Африка и Европа. [[Внесен вид|внесен]] е во Северна Америка и се смета за [[Штетен плевел|проблематичен плевел]] бидејќи неговите чички се лепат за [[волната]] на [[овците]] и на други животни. Тој исто така е токсичен за [[говедо|говедата]] и другите животни што пасат поради присуството на пиролизидински алкалоиди, кои кога се проголтани можат да доведат до оштетување на [[црн дроб|црниот дробѓѓ и [[фотосензитивност]] кај добитокот.<ref>{{нмс |last1=Smith Thomas |first1=Heather |title=Why photosensitivity in cattle can be a serious problem |url=https://www.beefmagazine.com/cattle-nutrition/why-photosensitization-in-cattle-can-be-a-serious-problem |website=BEEF Magazine |publisher=BEEF Magazine |access-date=June 24, 2025}}</ref> ==Опис== Cynoglossum се [[Едногодишно растение|едногодишни]], [[двегодишно растение|двегодишни или повеќегодишни тревести растенија. Листовите им се наизменични, ланцетни. Базалните листови се со подолги дршки. Стеблените листови се со куси дршки или приседнати, често делумно го опфаќаат стеблото. [[Цвет]]овите обично се без [[прицветник|брактеи]], собрани во двојни срповидни [[соцветие|соцветија]]. [[Чашка]]та e петделна, всечена речиси до основата, при образување на плодот малку се зголемува. [[Венечно ливче|Венчето]] е сино, темносино, црвено, црвено-виолетово или виолетово, поретко белузлаво, петделно со куса, цилиндрична или инковидна трубичка и со чиниесто (дисковидно) проширен дел, со 5 лушпи во отворот на венечната трубичка. Има пет [[прашник|прашници]], затворени во венечната трубичка. Столпчето eсо главичест жиг. Плодот се распаѓа на 4 едносемени јајцевидни или речиси топчести оревчиња, чија надворешна страна може да биде испупчена или пак сплескана или слабо вдлабната, со задебелен раб. ==Видови== До јули 2024 година имало 81 прифатен вид од овој род:{{r|powo}} {{Columns-list|colwidth=35em| * ''[[Cynoglossum aequinoctiale]]'' {{small|T.C.E.Fr.}} * ''[[Cynoglossum alpestre]]'' {{small|Ohwi}} * ''[[Cynoglossum alpinum]]'' {{small|(Brand) Riedl}} * ''[[Cynoglossum alticola]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum amabile]]'' {{small|Stapf & J.R.Drumm.}} — Chinese hound's tongue * ''[[Cynoglossum amplifolium]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum asperrimum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum australe]]'' {{small|R.Br.}} * ''[[Cynoglossum × austriacum]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum austroafricanum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum baeticum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum barbaricinum]]'' {{small|Arrigoni & Selvi}} * ''[[Cynoglossum birkinshawii]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum borbonicum]]'' {{small|(Lam.) Bory}} * ''[[Cynoglossum bottae]]'' {{small|Deflers}} * ''[[Cynoglossum brandii]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum castaneum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum celebicum]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum cernuum]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum cheirifolium]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum cheranganiense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum clandestinum]]'' {{small|Desf.}} * ''[[Cynoglossum coeruleum]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum columnae]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum creticum]]'' {{small|Mill.}} — blue hound's tongue * ''[[Cynoglossum dalianum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum densefoliatum]]'' {{small|Chiov.}} * ''[[Cynoglossum dioscoridis]]'' {{small|Vill.}} * ''[[Cynoglossum divaricatum]]'' {{small|Stephan ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum formosanum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum gansuense]]'' {{small|Y.L.Liu}} * ''[[Cynoglossum germanicum]]'' {{small|Jacq.}} — green hound's tongue * ''[[Cynoglossum glabellum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum hanangense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum hellwigii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum hispidum]]'' {{small|Thunb.}} * ''[[Cynoglossum holosericeum]]'' {{small|Steven}} * ''[[Cynoglossum inyangense]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum javanicum]]'' {{small|(Lehm.) A.DC.}} * ''[[Cynoglossum kandavanense]]'' {{small|(Bornm. & Gauba) Akhani}} * ''[[Cynoglossum karamojense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum krasniqii]]'' {{small|Wraber}} * ''[[Cynoglossum lanceolatum]]'' {{small|Forssk.}} * ''[[Cynoglossum × legionense]]'' {{small|Rothm.}} * ''[[Cynoglossum lowryanum]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum macrocalycinum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum macrolimbe]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum magellense]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum maghrebicum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum mathezii]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum mediterraneum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum meeboldii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum microglochin]]'' {{small|Benth.}} * ''[[Cynoglossum × modorense]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum monophlebium]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum montanum]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum natolicum]]'' {{small|(Bornm.) Sutorý}} * ''[[Cynoglossum nebrodense]]'' {{small|Guss.}} * ''[[Cynoglossum nova-guineese]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum obtusicalyx]]'' {{small|Retief & A.E.van Wyk}} * ''[[Cynoglossum officinale]]'' {{small|L.}} — common hound's tongue * ''[[Cynoglossum papuanum]]'' {{small|Schltr. ex O.Brand}} * ''[[Cynoglossum pitardianum]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum pustulatum]]'' {{small|Boiss.}} * ''[[Cynoglossum rochelia]]'' {{small|A.DC.}} * ''[[Cynoglossum sabirense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) J.R.I.Wood}} * ''[[Cynoglossum semnanicum]]'' {{small|Khat.}} * ''[[Cynoglossum seravshanicum]]'' {{small|(B.Fedtsch.) Popov}} * ''[[Cynoglossum spelaeum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum sphacioticum]]'' {{small|Boiss. & Heldr.}} * ''[[Cynoglossum stewartii]]'' {{small|Kazmi}} * ''[[Cynoglossum timorense]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum torvum]]'' {{small|Dimon & M.A.M.Renner}} * ''[[Cynoglossum trinervium]]'' {{small|(Duthie) Greuter & Stier}} * ''[[Cynoglossum trollii]]'' {{small|Melch.}} * ''[[Cynoglossum tsaratananense]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum tubiflorum]]'' {{small|(Murb.) Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum ukaguruense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum vanense]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum viridiflorum]]'' {{small|Pall. ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum wallichii]]'' {{small|G.Don}} * ''[[Cynoglossum watieri]]'' {{small|(Batt. & Maire) Braun-Blanq. & Maire}} * ''[[Cynoglossum wildii]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum yemenense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) Verdc.}} * ''[[Cynoglossum zeylanicum]]'' {{small|(Sw. ex Lehm.) Thunb. ex Brand}} — Ceylon hound's tongue }} ==Наводи== {{наводи}} 4suvwsgwjfe9aub5apqft4qgyzq5ikg 5537440 5537436 2026-04-10T19:16:08Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка, изменета категоризација 5537440 wikitext text/x-wiki {{закосен наслов}} {{Автоматска таксокутија |image=CynoglossumOfficinale-bloem-kl.jpg |image_caption=''[[Cynoglossum officinale]]'' |taxon=Cynoglossum |authority=[[Карл Линеј|L.]] (1753) |type_species=''[[Cynoglossum officinale]]'' |type_species_authority=L. |synonyms = *''Mapuchea'' {{small|Serrano, R.Carbajal & S.Ortiz (2016)}} *''Paracynoglossum'' {{small|Popov (1953)}} *''Pardoglossum'' {{small|E.Barbier & Mathez (1973)}} |synonyms_ref = {{r|powo}} }} '''''Cynoglossum''''' — [[род (биологија)|род]] на растенија со мали цветови од [[Семејство (биологија)|семејството]] [[Boraginaceae]]. Вклучува 81 [[вид (биологија)|вид]] домороден во [[Евроазија]], [[Африка]], [[Нова Гвинеја]] и [[Австралија]].<ref name=powo>{{нмс |title=''Cynoglossum'' L. |url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:30003351-2 |website=Plants of the World Online |publisher=[[Royal Botanic Gardens, Kew]] |access-date=18 July 2024}}</ref> ''[[Cynoglossum officinale]]'' е [[автохтони видови|автохтон]] во Азија, Африка и Европа. [[Внесен вид|внесен]] е во Северна Америка и се смета за [[Штетен плевел|проблематичен плевел]] бидејќи неговите чички се лепат за [[волната]] на [[овците]] и на други животни. Тој исто така е токсичен за [[говедо|говедата]] и другите животни што пасат поради присуството на пиролизидински алкалоиди, кои кога се проголтани можат да доведат до оштетување на [[црн дроб|црниот дробѓѓ и [[фотосензитивност]] кај добитокот.<ref>{{нмс |last1=Smith Thomas |first1=Heather |title=Why photosensitivity in cattle can be a serious problem |url=https://www.beefmagazine.com/cattle-nutrition/why-photosensitization-in-cattle-can-be-a-serious-problem |website=BEEF Magazine |publisher=BEEF Magazine |access-date=June 24, 2025}}</ref> ==Опис== Cynoglossum се [[Едногодишно растение|едногодишни]], [[двегодишно растение|двегодишни или повеќегодишни тревести растенија. Листовите им се наизменични, ланцетни. Базалните листови се со подолги дршки. Стеблените листови се со куси дршки или приседнати, често делумно го опфаќаат стеблото. [[Цвет]]овите обично се без [[прицветник|брактеи]], собрани во двојни срповидни [[соцветие|соцветија]]. [[Чашка]]та e петделна, всечена речиси до основата, при образување на плодот малку се зголемува. [[Венечно ливче|Венчето]] е сино, темносино, црвено, црвено-виолетово или виолетово, поретко белузлаво, петделно со куса, цилиндрична или инковидна трубичка и со чиниесто (дисковидно) проширен дел, со 5 лушпи во отворот на венечната трубичка. Има пет [[прашник|прашници]], затворени во венечната трубичка. Столпчето eсо главичест жиг. Плодот се распаѓа на 4 едносемени јајцевидни или речиси топчести оревчиња, чија надворешна страна може да биде испупчена или пак сплескана или слабо вдлабната, со задебелен раб. ==Видови== До јули 2024 година имало 81 прифатен вид од овој род:{{r|powo}} {{Columns-list|colwidth=35em| * ''[[Cynoglossum aequinoctiale]]'' {{small|T.C.E.Fr.}} * ''[[Cynoglossum alpestre]]'' {{small|Ohwi}} * ''[[Cynoglossum alpinum]]'' {{small|(Brand) Riedl}} * ''[[Cynoglossum alticola]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum amabile]]'' {{small|Stapf & J.R.Drumm.}} — Chinese hound's tongue * ''[[Cynoglossum amplifolium]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum asperrimum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum australe]]'' {{small|R.Br.}} * ''[[Cynoglossum × austriacum]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum austroafricanum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum baeticum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum barbaricinum]]'' {{small|Arrigoni & Selvi}} * ''[[Cynoglossum birkinshawii]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum borbonicum]]'' {{small|(Lam.) Bory}} * ''[[Cynoglossum bottae]]'' {{small|Deflers}} * ''[[Cynoglossum brandii]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum castaneum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum celebicum]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum cernuum]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum cheirifolium]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum cheranganiense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum clandestinum]]'' {{small|Desf.}} * ''[[Cynoglossum coeruleum]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum columnae]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum creticum]]'' {{small|Mill.}} — blue hound's tongue * ''[[Cynoglossum dalianum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum densefoliatum]]'' {{small|Chiov.}} * ''[[Cynoglossum dioscoridis]]'' {{small|Vill.}} * ''[[Cynoglossum divaricatum]]'' {{small|Stephan ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum formosanum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum gansuense]]'' {{small|Y.L.Liu}} * ''[[Cynoglossum germanicum]]'' {{small|Jacq.}} — green hound's tongue * ''[[Cynoglossum glabellum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum hanangense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum hellwigii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum hispidum]]'' {{small|Thunb.}} * ''[[Cynoglossum holosericeum]]'' {{small|Steven}} * ''[[Cynoglossum inyangense]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum javanicum]]'' {{small|(Lehm.) A.DC.}} * ''[[Cynoglossum kandavanense]]'' {{small|(Bornm. & Gauba) Akhani}} * ''[[Cynoglossum karamojense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum krasniqii]]'' {{small|Wraber}} * ''[[Cynoglossum lanceolatum]]'' {{small|Forssk.}} * ''[[Cynoglossum × legionense]]'' {{small|Rothm.}} * ''[[Cynoglossum lowryanum]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum macrocalycinum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum macrolimbe]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum magellense]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum maghrebicum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum mathezii]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum mediterraneum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum meeboldii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum microglochin]]'' {{small|Benth.}} * ''[[Cynoglossum × modorense]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum monophlebium]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum montanum]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum natolicum]]'' {{small|(Bornm.) Sutorý}} * ''[[Cynoglossum nebrodense]]'' {{small|Guss.}} * ''[[Cynoglossum nova-guineese]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum obtusicalyx]]'' {{small|Retief & A.E.van Wyk}} * ''[[Cynoglossum officinale]]'' {{small|L.}} — common hound's tongue * ''[[Cynoglossum papuanum]]'' {{small|Schltr. ex O.Brand}} * ''[[Cynoglossum pitardianum]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum pustulatum]]'' {{small|Boiss.}} * ''[[Cynoglossum rochelia]]'' {{small|A.DC.}} * ''[[Cynoglossum sabirense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) J.R.I.Wood}} * ''[[Cynoglossum semnanicum]]'' {{small|Khat.}} * ''[[Cynoglossum seravshanicum]]'' {{small|(B.Fedtsch.) Popov}} * ''[[Cynoglossum spelaeum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum sphacioticum]]'' {{small|Boiss. & Heldr.}} * ''[[Cynoglossum stewartii]]'' {{small|Kazmi}} * ''[[Cynoglossum timorense]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum torvum]]'' {{small|Dimon & M.A.M.Renner}} * ''[[Cynoglossum trinervium]]'' {{small|(Duthie) Greuter & Stier}} * ''[[Cynoglossum trollii]]'' {{small|Melch.}} * ''[[Cynoglossum tsaratananense]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum tubiflorum]]'' {{small|(Murb.) Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum ukaguruense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum vanense]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum viridiflorum]]'' {{small|Pall. ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum wallichii]]'' {{small|G.Don}} * ''[[Cynoglossum watieri]]'' {{small|(Batt. & Maire) Braun-Blanq. & Maire}} * ''[[Cynoglossum wildii]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum yemenense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) Verdc.}} * ''[[Cynoglossum zeylanicum]]'' {{small|(Sw. ex Lehm.) Thunb. ex Brand}} — Ceylon hound's tongue }} ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр|Cynoglossum}} {{Викивидови-ред|Cynoglossum}} {{Taxonbar|from=Q751937}} [[Категорија:Cynoglossum| ]] [[Категорија:Флора на Македонија]] 66r9zwct0pn44o1k75hv0d9kovj0myz 5537445 5537440 2026-04-10T19:20:48Z P.Nedelkovski 47736 навод 5537445 wikitext text/x-wiki {{закосен наслов}} {{Автоматска таксокутија |image=CynoglossumOfficinale-bloem-kl.jpg |image_caption=''[[Cynoglossum officinale]]'' |taxon=Cynoglossum |authority=[[Карл Линеј|L.]] (1753) |type_species=''[[Cynoglossum officinale]]'' |type_species_authority=L. |synonyms = *''Mapuchea'' {{small|Serrano, R.Carbajal & S.Ortiz (2016)}} *''Paracynoglossum'' {{small|Popov (1953)}} *''Pardoglossum'' {{small|E.Barbier & Mathez (1973)}} |synonyms_ref = {{r|powo}} }} '''''Cynoglossum''''' — [[род (биологија)|род]] на растенија со мали цветови од [[Семејство (биологија)|семејството]] [[Boraginaceae]]. Вклучува 81 [[вид (биологија)|вид]] домороден во [[Евроазија]], [[Африка]], [[Нова Гвинеја]] и [[Австралија]].<ref name=powo>{{нмс |title=''Cynoglossum'' L. |url=https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:30003351-2 |website=Plants of the World Online |publisher=[[Royal Botanic Gardens, Kew]] |access-date=18 July 2024}}</ref> ''[[Cynoglossum officinale]]'' е [[автохтони видови|автохтон]] во Азија, Африка и Европа. [[Внесен вид|внесен]] е во Северна Америка и се смета за [[Штетен плевел|проблематичен плевел]] бидејќи неговите чички се лепат за [[волната]] на [[овците]] и на други животни. Тој исто така е токсичен за [[говедо|говедата]] и другите животни што пасат поради присуството на пиролизидински алкалоиди, кои кога се проголтани можат да доведат до оштетување на [[црн дроб|црниот дробѓѓ и [[фотосензитивност]] кај добитокот.<ref>{{нмс |last1=Smith Thomas |first1=Heather |title=Why photosensitivity in cattle can be a serious problem |url=https://www.beefmagazine.com/cattle-nutrition/why-photosensitization-in-cattle-can-be-a-serious-problem |website=BEEF Magazine |publisher=BEEF Magazine |access-date=June 24, 2025}}</ref> ==Опис== Cynoglossum се [[Едногодишно растение|едногодишни]], [[двегодишно растение|двегодишни или повеќегодишни тревести растенија. Листовите им се наизменични, ланцетни. Базалните листови се со подолги дршки. Стеблените листови се со куси дршки или приседнати, често делумно го опфаќаат стеблото. [[Цвет]]овите обично се без [[прицветник|брактеи]], собрани во двојни срповидни [[соцветие|соцветија]]. [[Чашка]]та e петделна, всечена речиси до основата, при образување на плодот малку се зголемува. [[Венечно ливче|Венчето]] е сино, темносино, црвено, црвено-виолетово или виолетово, поретко белузлаво, петделно со куса, цилиндрична или инковидна трубичка и со чиниесто (дисковидно) проширен дел, со 5 лушпи во отворот на венечната трубичка. Има пет [[прашник|прашници]], затворени во венечната трубичка. Столпчето eсо главичест жиг. Плодот се распаѓа на 4 едносемени јајцевидни или речиси топчести оревчиња, чија надворешна страна може да биде испупчена или пак сплескана или слабо вдлабната, со задебелен раб.<ref name=FM>{{наведена книга |title=ФЛОРА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА |last=Матевски |first=Владо |authorlink=Владо Матевски |author= |year=2010 |publisher= [[МАНУ]]|location=Скопје |isbn=978-608-203-052-4 |page=167-168|pages=190 |url=https://www.researchgate.net/profile/Vlado-Matevski/publication/270242406_FLORA_NA_REPUBLIKA_MAKEDONIJA_II1/links/54a3affb0cf267bdb90436d5/FLORA-NA-REPUBLIKA-MAKEDONIJA-II-1.pdf |accessdate=10 април 2026}}</ref> ==Видови== До јули 2024 година имало 81 прифатен вид од овој род:{{r|powo}} {{Columns-list|colwidth=35em| * ''[[Cynoglossum aequinoctiale]]'' {{small|T.C.E.Fr.}} * ''[[Cynoglossum alpestre]]'' {{small|Ohwi}} * ''[[Cynoglossum alpinum]]'' {{small|(Brand) Riedl}} * ''[[Cynoglossum alticola]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum amabile]]'' {{small|Stapf & J.R.Drumm.}} — Chinese hound's tongue * ''[[Cynoglossum amplifolium]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum asperrimum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum australe]]'' {{small|R.Br.}} * ''[[Cynoglossum × austriacum]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum austroafricanum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum baeticum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum barbaricinum]]'' {{small|Arrigoni & Selvi}} * ''[[Cynoglossum birkinshawii]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum borbonicum]]'' {{small|(Lam.) Bory}} * ''[[Cynoglossum bottae]]'' {{small|Deflers}} * ''[[Cynoglossum brandii]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum castaneum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum celebicum]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum cernuum]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum cheirifolium]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum cheranganiense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum clandestinum]]'' {{small|Desf.}} * ''[[Cynoglossum coeruleum]]'' {{small|Hochst. ex A.DC.}} * ''[[Cynoglossum columnae]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum creticum]]'' {{small|Mill.}} — blue hound's tongue * ''[[Cynoglossum dalianum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum densefoliatum]]'' {{small|Chiov.}} * ''[[Cynoglossum dioscoridis]]'' {{small|Vill.}} * ''[[Cynoglossum divaricatum]]'' {{small|Stephan ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum formosanum]]'' {{small|Nakai}} * ''[[Cynoglossum gansuense]]'' {{small|Y.L.Liu}} * ''[[Cynoglossum germanicum]]'' {{small|Jacq.}} — green hound's tongue * ''[[Cynoglossum glabellum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum hanangense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum hellwigii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum hispidum]]'' {{small|Thunb.}} * ''[[Cynoglossum holosericeum]]'' {{small|Steven}} * ''[[Cynoglossum inyangense]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum javanicum]]'' {{small|(Lehm.) A.DC.}} * ''[[Cynoglossum kandavanense]]'' {{small|(Bornm. & Gauba) Akhani}} * ''[[Cynoglossum karamojense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum krasniqii]]'' {{small|Wraber}} * ''[[Cynoglossum lanceolatum]]'' {{small|Forssk.}} * ''[[Cynoglossum × legionense]]'' {{small|Rothm.}} * ''[[Cynoglossum lowryanum]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum macrocalycinum]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum macrolimbe]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum magellense]]'' {{small|Ten.}} * ''[[Cynoglossum maghrebicum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum mathezii]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum mediterraneum]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum meeboldii]]'' {{small|Brand}} * ''[[Cynoglossum microglochin]]'' {{small|Benth.}} * ''[[Cynoglossum × modorense]]'' {{small|Rech.}} * ''[[Cynoglossum monophlebium]]'' {{small|Baker}} * ''[[Cynoglossum montanum]]'' {{small|L.}} * ''[[Cynoglossum natolicum]]'' {{small|(Bornm.) Sutorý}} * ''[[Cynoglossum nebrodense]]'' {{small|Guss.}} * ''[[Cynoglossum nova-guineese]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum obtusicalyx]]'' {{small|Retief & A.E.van Wyk}} * ''[[Cynoglossum officinale]]'' {{small|L.}} — common hound's tongue * ''[[Cynoglossum papuanum]]'' {{small|Schltr. ex O.Brand}} * ''[[Cynoglossum pitardianum]]'' {{small|Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum pustulatum]]'' {{small|Boiss.}} * ''[[Cynoglossum rochelia]]'' {{small|A.DC.}} * ''[[Cynoglossum sabirense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) J.R.I.Wood}} * ''[[Cynoglossum semnanicum]]'' {{small|Khat.}} * ''[[Cynoglossum seravshanicum]]'' {{small|(B.Fedtsch.) Popov}} * ''[[Cynoglossum spelaeum]]'' {{small|Hilliard & B.L.Burtt}} * ''[[Cynoglossum sphacioticum]]'' {{small|Boiss. & Heldr.}} * ''[[Cynoglossum stewartii]]'' {{small|Kazmi}} * ''[[Cynoglossum timorense]]'' {{small|Riedl}} * ''[[Cynoglossum torvum]]'' {{small|Dimon & M.A.M.Renner}} * ''[[Cynoglossum trinervium]]'' {{small|(Duthie) Greuter & Stier}} * ''[[Cynoglossum trollii]]'' {{small|Melch.}} * ''[[Cynoglossum tsaratananense]]'' {{small|J.S.Mill.}} * ''[[Cynoglossum tubiflorum]]'' {{small|(Murb.) Greuter & Burdet}} * ''[[Cynoglossum ukaguruense]]'' {{small|Verdc.}} * ''[[Cynoglossum vanense]]'' {{small|Sutorý}} * ''[[Cynoglossum viridiflorum]]'' {{small|Pall. ex Lehm.}} * ''[[Cynoglossum wallichii]]'' {{small|G.Don}} * ''[[Cynoglossum watieri]]'' {{small|(Batt. & Maire) Braun-Blanq. & Maire}} * ''[[Cynoglossum wildii]]'' {{small|E.S.Martins}} * ''[[Cynoglossum yemenense]]'' {{small|(R.R.Mill & A.G.Mill.) Verdc.}} * ''[[Cynoglossum zeylanicum]]'' {{small|(Sw. ex Lehm.) Thunb. ex Brand}} — Ceylon hound's tongue }} ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр|Cynoglossum}} {{Викивидови-ред|Cynoglossum}} {{Taxonbar|from=Q751937}} [[Категорија:Cynoglossum| ]] [[Категорија:Флора на Македонија]] h81l0idmihgk8eybknv1fx093s40iny Категорија:Украина во Првата светска војна 14 1391200 5537435 2026-04-10T19:07:44Z Тиверополник 1815 Создадена страница со: [[Категорија:Војни на Украина|Првата светска војна]] [[Категорија:Украина во новиот век|Првата светска војна]] [[Категорија:Австроунгарија во Првата светска војна|*]] [[Категорија:Руската Империја во Првата светска војна|*]] Категорија:Прва светска во... 5537435 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Војни на Украина|Првата светска војна]] [[Категорија:Украина во новиот век|Првата светска војна]] [[Категорија:Австроунгарија во Првата светска војна|*]] [[Категорија:Руската Империја во Првата светска војна|*]] [[Категорија:Прва светска војна по земја]] [[Категорија:Историја на Украина (1795–1918)|Првата светска војна]] g3yf2cqv7gvtcigt3d0brvemxxjnlr6 Разговор:Cynoglossum 1 1391201 5537441 2026-04-10T19:16:58Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{СЗР}} 5537441 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Категорија:Починати во Ерџелија 14 1391202 5537448 2026-04-10T19:24:04Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: {{поврзанакат|Луѓе од Ерџелија}} [[Категорија:Ерџелија]] [[Категорија:Починати во Светиниколско|Ерџелија]] [[Категорија:Починати во Општина Свети Николе|Ерџелија]] [[Категорија:Починати по село во Македонија|Ерџелија]] 5537448 wikitext text/x-wiki {{поврзанакат|Луѓе од Ерџелија}} [[Категорија:Ерџелија]] [[Категорија:Починати во Светиниколско|Ерџелија]] [[Категорија:Починати во Општина Свети Николе|Ерџелија]] [[Категорија:Починати по село во Македонија|Ерџелија]] sxseq4z9ubk7t9jkaq5crqytnm2fjjd Разговор:Црква „Вознесение Христово“ - Маловиште 1 1391203 5537451 2026-04-10T19:26:56Z Ehrlich91 24281 Создадена страница со: {{СЗР}} {{ВПМ}} {{ВПМПЦ}} 5537451 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} {{ВПМ}} {{ВПМПЦ}} pc5t1ci4uc5ulu5qdop9ehuedaq01ux Категорија:Пејачи од Радовиш 14 1391204 5537454 2026-04-10T19:32:33Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: [[Категорија:Македонски пејачи по град|Радовиш]] [[Категорија:Музичари од Радовиш]] [[Категорија:Пеењето во Радовиш]] 5537454 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Македонски пејачи по град|Радовиш]] [[Категорија:Музичари од Радовиш]] [[Категорија:Пеењето во Радовиш]] q8kn7rfvkssgm7p0bl0je8681srnbhw Категорија:Музичари од Радовиш 14 1391205 5537455 2026-04-10T19:33:22Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: [[Категорија:Македонски музичари по град|Радовиш]] [[Категорија:Луѓе од Радовиш]] 5537455 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Македонски музичари по град|Радовиш]] [[Категорија:Луѓе од Радовиш]] s3zvrvnwxdytz29tg5s5h2fv4gfcjns Категорија:Маловишки манастир 14 1391206 5537458 2026-04-10T19:36:11Z Ehrlich91 24281 Создадена страница со: {{Катпов}} {{Ризница-врска|Malovište Monastery}} [[Категорија:Маловиште|Манастир]] [[Категорија:Манастири во Македонија]] 5537458 wikitext text/x-wiki {{Катпов}} {{Ризница-врска|Malovište Monastery}} [[Категорија:Маловиште|Манастир]] [[Категорија:Манастири во Македонија]] pygik3tkhr49zmc2lr48rietorsz0mv Категорија:Луѓе од Добрејци 14 1391207 5537460 2026-04-10T19:41:27Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: [[Категорија:Добрејци]] [[Категорија:Луѓе од Струмичко|Добрејци]] [[Категорија:Луѓе од Општина Струмица|Добрејци]] [[Категорија:Луѓе по села во Македонија|Добрејци]] 5537460 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Добрејци]] [[Категорија:Луѓе од Струмичко|Добрејци]] [[Категорија:Луѓе од Општина Струмица|Добрејци]] [[Категорија:Луѓе по села во Македонија|Добрејци]] 9rbz5uzncpjqsr2nbtmq68jftuhlk9g Антивоени протести во Белград (1991-1992) 0 1391208 5537462 2026-04-10T19:46:53Z Тиверополник 1815 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:sr:Special:Redirect/revision/30825538|Антиратни протести у Београду 1991—1992.]]“ 5537462 wikitext text/x-wiki '''Антивоените протести во Белград во 1991–1992 година''' се одржале против избувнувањето на [[Хрватска војна за независност|војните во Хрватска]] и [[Босанска војна|Босна и Херцеговина]], а особено против [[Битка за Вуковар|битката за Вуковар]], [[Опсадата на Дубровник|блокадата на Дубровник]] и [[Опсада на Сараево|опсадата на Сараево]] од страна на [[Југословенска народна армија]]. Бројни јавни личности и илјадници граѓани учествувале во улични протести против [[Војна|војната]] и [[граѓанската непослушност]]. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Дезертерството од [[Војска|војската]] и отпорот кон регрутацијата биле исто така многу изразени. Низ цела [[Србија]] во периодот 1991–1992 година имало голем отпор кон мобилизацијата (со околу двесте илјади дезертери), која била спроведена во [[Белград]]<nowiki/>со само околу 15% успех. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zamirzine.net/spip.php?article4101|title=RATNI VETERANI U BICI ZA SAMOPOŠTOVANJE (2. dio)|archive-url=https://web.archive.org/web/20070810175930/http://www.zamirzine.net/spip.php?article4101|archive-date=10. 8. 2007.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Покрај организираните протести, имало и индивидуален отпор кон војната. Во еден од најпознатите примери, резервистот Владимир Живковиќ возел [[тенк]] од фронтот во [[Вуковар]] назад кон Белград (околу 200), каде што го паркирал пред Федералното собрание во знак на протест против војната. {{Sfn|Stevanovic|2004}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350|title=Olakšavajuća okolnost|date=|publisher=Vreme.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203050437/http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350|archive-date=3. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/|title=Kratka povijest bosanskog biatlona|date=|publisher=Pescanik.info|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203013945/http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/|archive-date=3. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Најпознатите граѓански здруженија кои се спротивставиле на војната во тоа време биле „Жените во црно“, Центарот за антивоена акција и Белградскиот круг <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.republika.co.rs/492-493/20.html|title=Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine|date=|publisher=Republika.co.rs|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref>, а најпознатиот политичар кој се спротивставил на војната бил поранешниот српски претседател [[Иван Стамболиќ]]. == Отпор == [[Датотека:Milan_mladenovic.jpg|мини|[[Милан Младеновиќ]] на антивоен концерт во Белград.]] Кога започнала војната во Југославија, отпорот кон војната бил пружен на различни места. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.republika.co.rs/520-521/20.html|title=Glasilo građanskog samooslobađanja|date=|publisher=Republika|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Во [[Белград]], како и во цела [[Србија]], отпорот кон регрутацијата бил многу силен. Исто така, имало многу дезертери во сите редови на армијата. <ref name="libcom">{{Наведена мрежна страница|url=http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat|title=Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata|date=25. 8. 2009.|publisher=Libcom.org|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Во Белград, илјадници млади мажи спиеле во различни станови секоја вечер за да избегнат воена регрутација. Според некои проценки, кога била издадена наредбата за масовна мобилизација, само 10% од повиканите одговориле. [[15 јули|На 15 јули]] [[1991]] година, неколку групи вклучени во заштитата на човековите права го формирале [[Центар за антивоена акција|Центарот за антивоена акција]], кој бил одговорен за поддршка на дезертерите и обезбедување правна помош. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html|title=Mir mora da ima pozitivan sadržaj|date=22. 9. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20090923232222/http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html|archive-date=23. 9. 2009.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Една од првите антивоени демонстрации била заеднички организирана од три женски организации (Женски парламент, Женско лоби и Женска партија) пред зградата на [[Народно собрание на Србија|српскиот парламент]]. Жените активистки во голема мера го претставувале 'рбетот на антивоеното движење во Србија. Антивоената група „[[Жени во црно]]“ покажала особена упорност во протестите против војната, чии членови редовно организирале јавни протести во следните години. <ref name="populizam">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html|title=Demokratija i populizam|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm|title=Peace History|date=|publisher=Peacebuttons.info|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Белградскиот антивоен маратон (БАМ) редовно се одржувал во белградскиот [[Театар „Душко Радовиќ“ - Белград|театар „Душко Радовиќ“]], во форма на антивоени трибини на кои учествувале многу граѓани и членови на новите антивоени групи. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM|title=10. godina »Republike«|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Антивоени и промировни колони наречени „Последното ѕвонче“ се движеле низ улиците и плоштадите. Протестот „Жолта лента“ бил организиран пред Федералното собрание. Протест „мировен прстен“ бил организиран околу Федералното собрание. Исто така, биле организирани антивоени концерти („Не сметајте на нас“). Поради опсадата на Вуковар, биле организирани многу антивоени протести. Биле организирани петиции против мобилизацијата за војната и за [[амнестија]] за оние кои одбиле да учествуваат во неа. Била организирана директна помош за оние кои избегнувале учество во војната. == Медиумска пропаганда == {{Цитат|Не сум поддржувач на мирот по секоја цена (...). Историјата на антисемитизмот нè научи доволно дека апстрактната пропаганда на пацифизмот го распосла црвениот тепих за геноцид.<ref>Politika, 16.08.1991.</ref>|Љубомир Тадиќ}}Медиумската воена пропаганда во пресрет на [[Распад на СФРЈ|распадот на СФРЈ]] била немилосрдна. Државните медиуми, под апсолутна контрола на [[Слободан Милошевиќ|владата на Милошевиќ]], ширеле [[шовинизам]], [[ксенофобија]] и омраза меѓу широките слоеви [[Срби|на српското]] население во [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|поранешна Југославија]]. <ref name="Estetika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html|title=Estetika ratne propagande|date=17. 11. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100325134134/http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html|archive-date=25. 3. 2010.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Српските медиуми биле речиси целосно ориентирани кон мобилизирање на српската јавност за поддршка на [[Војни во Југославија|војната]] преку поттикнување негативни емоции како што се [[страв]] и омраза, без воопшто да се грижат за фактите или дури и техничките детали што би можеле да ја компромитираат таквата активност. Сè било измислено, од најстрашните злосторства до тврдењата дека [[Стјепан Месиќ|Стипе Месиќ]] носел брада за да ја скрие буквата „У“ истетовирана на лицето. <ref name="Politika falsifikata">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.html|title=Politika falsifikata|date=|publisher=Vreme.com|archive-url=https://www.webcitation.org/6DAs0sEYo?url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.html|archive-date=25. 12. 2012.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> [[Хрвати|Хрватите]] честопати колективно биле нарекувани ''[[усташи]]'', а босанските [[Муслимани (народ)|муслимани]] биле погрдно нарекувани ''Балије'', кои српската пропаганда ги претставувала како насилни екстремисти и фундаменталисти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.slobodnaevropa.org/specials/al_kaida/index.htm|title=Al-Kai'da u Bosni i Hercegovini:Mit ili stvarna opasnost?|date=|publisher=Slobodnaevropa.org|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Српскиот печат тврдел дека властите во [[Сараево]] фрлаат српски деца на лавови во зоолошката градина. <ref>Niš i Ničija zemlja [http://www.bhdani.com/arhiva/247/opservatorij.shtml BH Dani] {{Wayback|url=http://www.bhdani.com/arhiva/247/opservatorij.shtml}}</ref> Пропагандната измислица што оставила најдлабок белег била онаа за „40-те заклани бебиња од [[Вуковар]]“, во која се тврдело дека припадниците на [[Хрватска национална гарда|Хрватската национална гарда]] „''ги сечеле грлата на деца на возраст меѓу пет и седум години и ги фрлале во подрум''“. <ref name="Vukovar">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/feljton/32294-Krvavi-medijski-pir-nad-izmiljenim-zloinima.html|title=“Večernje novosti” o zauzeću Vukovara|date=18. 11. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100324142131/http://www.e-novine.com/feljton/32294-Krvavi-medijski-pir-nad-izmiljenim-zloinima.html|archive-date=24. 03. 2010|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Многу волонтери заминале на бојното поле „''кога виделе што им се прави на српските деца''“. Државните медиуми на [[Србија и Црна Гора]] свесно и намерно ширеле дезинформации за „30.000 вооружени усташи и 7.000 терористи, вклучувајќи курдски платеници“, кои, заштитени од ѕидините на [[Дубровник]], подготвувале напад врз Црна Гора. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/svjedok-strugar-je-lagao-da-30-000-ustasa-napada-boku/181800.aspx|title=Svjedok: Strugar je lagao da 30.000 ustaša napada Boku|last=Piše: srijeda, 21.1.2004. 12:42|date=21. 1. 2004.|publisher=Index.hr|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref name="Pavlovic">{{Наведена мрежна страница|url=http://pi.library.yorku.ca/ojs/index.php/soi/article/view/8001/7150|title=Reckoning: The 1991 Siege of Dubrovnik and the Consequences of the “War for Peace”|date=|publisher=Pi.library.yorku.ca|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Додека Југословенската народна армија [[Југословенска народна армија|(ЈНА)]] го гранатирала градот за време на [[опсадата на Дубровник]], официјалните информации биле дека Дубровник бил само блокиран и дека не се случувало бомбардирање или уништување на градот. [[Радио-телевизија Србија|Српската радиотелевизија]] прикажала слики од Дубровник со столбови чад, објаснувајќи дека локалното население горело автомобилски гуми за да симулира уништување на градот од војната. <ref name="Serbian Media is One-Man Show">{{Наведена мрежна страница|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A00EFDE133CF933A2575BC0A961958260&sec=&spon=&pagewanted=all#IVC|title=Serbian Media is One-Man Show|}}</ref> <ref name="ICTY Serbian TV Accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.un.org/icty/transe42/040303IT.htm#IVC|title=ICTY Serbian TV accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege|}}</ref> Имало само неколку медиуми кои не биле под владина контрола. Се проценува дека медиумите под контрола на Милошевиќ достигнувале до повеќе од 3,5 милиони луѓе дневно. <ref name="Brosse" /> Со оглед на недостатокот на пристап до алтернативни вести, францускиот професор Де ла Брос верува дека отпорот кон воената пропаганда кај Србите бил изненадувачки висок, што се гледа од масовните антивоени протести, широко распространетото избегнување на регрутација и дезертерството од армијата. Се верува дека медиумите одиграле клучна улога во подготовката на [[Војни во Југославија|војната во поранешна Југославија]] и дека без нивно учество, масовните [[Воено злосторство|воени злосторства]] што следеле на територијата на поранешна [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] од страна на завојуваните страни не можеле да бидат извршени. Главните водачи на военоподбуцнувачката пропаганда биле новинари и уредници на [[Радио-телевизија Србија]], дневните весници „[[Политика (весник)|Политика]]“, „[[Политика експрес]]“ и „[[Вечерни новости]]“. == Протести == === Против опсадата на Вуковар === {{Цитат|Како што вели проф. Р. Самарџиќ, Србите отсекогаш имале висок процент на отпад. Срби кои дури и не се Срби.<ref name="autogenerated1">Politika, 2.08.1991.</ref>|Матија Беќковиќ}}[[Момо Капор]], академски сликар и писател, ја коментирал атмосферата во Белград во тоа време на следниов начин: Во времето на падот на [[Вуковар]], кон крајот на ноември [[1991]] година, граѓаните секоја вечер се собирале пред зградата на српското претседателство, одржувале вечерни бдеења и палеле свеќи за сите што загинале во војната. <ref name="Olovka">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html|title=Olovka piše mržnjom|date=18. 5. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150610204336/http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html|archive-date=10. 06. 2015|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> На платото во близина на Андриќевиот Венец се собрале „Жените во црно“, антивоени организации, граѓани и мажи, и била напишана книгата „ ''Гробница за Мирослав Миленковиќ“'', резервист кој се самоубил меѓу два строја, оние што оделе во Вуковар и дезертерите што го положиле оружјето. <ref name="Olovka" /> === Против опсадата на Дубровник === {{Цитат|Ми се чини дека во овој момент Белград, за жал, е вистински град од петта колона, полн со проблематични луѓе, кукавици, лажни пацифисти, поддржувачи на спротивниот табор, но не е целата земја Србија таа што може да си го дозволи тој луксуз во овој момент и да ја толерира таа менажерија на грбот од која може да ја истресе како онаа дива свиња од знамето на Караѓорѓе што ги треси досадните болви.<ref name="autogenerated1" />|Момо Капор, мај 1992.}}Антивоените протести „Да ја запреме омразата за да може војната да престане“ против [[Опсадата на Дубровник|бомбардирањето на Дубровник]] се одржале во Пионерскиот парк во [[Белград]], каде што, покрај граѓаните, учествувале и групи уметници, композитори, актери итн. На сцената, [[Мирјана Карановиќ]] и [[Раде Шербеџија]] заедно ја пееле „''Ја не могу против друга свог''“ (Не можам против мојот пријател). Исто така, била организирана петиција за Дубровник, потпишана главно од професори и студенти на [[Филозофски факултет - Белград|Филозофскиот факултет]] во Белград, со која се барало Дубровник да се деблокира. Демонстрантите потоа се упатиле кон Генералштабот, обидувајќи се да ја убедат војската во „злокобната природа на блокадата“. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Учесниците во антивоените демонстрации го нагласиле традиционалното пријателство меѓу Дубровник и неговата [[Херцеговина|херцеговска]] заднина, наведувајќи примери за тоа како селата Конавли и Дубровничкото приморје, дури и за време на [[Херцеговско востание (1875-1878)|Херцеговското востание,]] обезбедиле засолниште за илјадници семејства од [[Попово Поле]], [[Билеќа]] и [[Стара Црна Гора]]. Исто така, било нагласено дека за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна,]] Дубровник не само што собирал помош за [[Југословенски партизани|партизаните]], туку и им носел [[Сол (зачин)|сол]] и „сина галица“ на [[Народ|луѓето]] од Попово Поле за добиток и одгледување лозја. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> За време на [[опсадата на Дубровник]], белградскиот рок-музичар [[Милан Младеновиќ]] ја поканил публиката да оддаде минута молчење на неговите концерти во чест на бомбардираниот [[Дубровник]] и неговото население. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/31803-Predubok-trag-pod-levom-mikom.html|title=Predubok trag pod levom miškom|date=|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131202234210/http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/31803-Predubok-trag-pod-levom-mikom.html|archive-date=2. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Речиси истовремено со протестите во Белград, црногорските граѓани во [[Цетиње]], предводени од Либералниот сојуз на Црна Гора, протестирале против учеството на црногорските војници во нападот на Дубровник со песната: „''Са Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче''“. === Против опсадата на Сараево === {{Цитат|Бевме меѓу првите што им покажаа среден прст. Одеднаш, ние, најлошите, станавме синоним за најдоброто. Луѓето одеа некаде... Дали на бојното поле, дали во странство... Не знам.... Мир, брате, мир, тоа беше единственото решение за нас во тоа време.<ref name="6yka"/>|Зоран Костиќ Цане}}Во Белград имало луѓе кои ја сметале војната со [[Сараево]] за пострашна од кој било друг [[Хорор (филм)|ужас]], дека е речиси невозможно да се бомбардира градот што сите го сакале толку многу. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html|title=Beograd za postčetnike|archive-url=https://web.archive.org/web/20120407073759/http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html|archive-date=7. 4. 2012.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Кога започнала [[Босанска војна|војната во Босна и Херцеговина]], поединечни партии, разни невладини организации и групи граѓани организирале антивоени протести, на кои понекогаш присуствувале и десетици илјади луѓе. Во април [[1992]] година, без дозвола, членови на три култни српски рок бендови - [[Екатарина Велика|ЕКВ]], [[Електрични оргазам|Електрични Оргазам]] и [[Партибрејкерс]] - се возеле по улиците на [[Белград]] во камион, протестирајќи против војната, која беснеела во Босна и Херцеговина по Хрватска, со пораката „''Мир, брате, мир''“ и „''пукај помалку, еби повеќе''“. Тие биле исто така срдечно поддржани од [[Иван Стамболиќ]], истакнат противник на Слободан Милошевиќ, кој, како директор на Југословенската банка за меѓународна економска соработка (Јумбес), ги обезбедил парите за концертот и за изнајмување на веќе легендарниот камион. <ref name="6yka">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj|title=Manje pucaj, više tucaj|archive-url=https://web.archive.org/web/20140102161241/http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj|archive-date=2. 1. 2014.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Вториот концерт, кој, за разлика од првиот, имал дозвола за одржување, се одржал на [[Плоштад на Републиката (Белград)|Плоштадот на Републиката]], испраќајќи порака до властите „ ''S. O. S. мир или не сметајте на нас''“, повторно во режија на [[Радио Б92]]. Протестирајќи против [[Опсада на Сараево|опсадата и уништувањето на Сараево]], неколку антивоени групи, партии и поединци ја основале групата „''Живети у Сарајеву''“, која била активна во текот на целата војна. По повод опсадата и гранатирањето на Сараево, десетици илјади Белграѓани рашириле црни знамиња по целата главна улица. Групата „''Живети у Сарајеву''“ организирала испраќање разни видови помош до жителите на Сараево, посета на Сараево во средината на војната во јули [[1994]] година, а потоа и пристигнување на жителите на Сараево во Белград. == Реакции == === Против движењето за мир === [[Податотека:Добрица_Ћосић_(Dobrica_Chosich),_firct_President_of_Federal_Republic_of_Yugoslavia.jpg|мини|173x173пкс|[[Добрица Ќосиќ]] го нарекол мировното движење лага и морален кукавичлук, или „српски антисрбизам“.]] Водечките српски интелектуалци и академици на [[Српска академија на науките и уметностите|Српската академија на науките и уметностите]] честопати јавно зборувале против антивоеното движење. Српскиот академик [[Љубомир Тадиќ]] (татко на [[Борис Тадиќ]]) изјавил дека не е поддржувач на [[Мир|мирот]] по секоја цена, ако тоа води до [[Геноцид врз Србите во Втората светска војна|геноцид врз Србите]]:{{Цитат|Највпечатливиот момент беше оваа силна енергија што се појави и што можевме да ја видиме, ужасна желба да се запре злото. Она што го чувствувавме тогаш, мислам, беше двојно - од една страна, дека е можно да се запре војната и дека е можно да се спречи дивјаштвото, но во исто време, дека она што го правиме не е доволно.<ref name="6yka"/>|Веран Матиќ}}[[Добрица Ќосиќ]], академик на Српската академија на науките и уметностите и националистички идеолог, ја нарекол[[Пацифизам|пацифистичката]] реторика бесмислена лага и морален кукавичлук, или „српски антисрбизам“, во времето на избувнувањето на војната во Хрватска: [[Матија Беќковиќ]], академик на Српската академија на науките и уметностите и поет, осврнувајќи се на [[Радован Самарџиќ]], ги нареккол учесниците во мировното движење „ѓубре“, односно Срби кои дури и не се Срби: Се верува дека антивоените протести немале значително влијание. Антивоените акции немале големо влијание врз пошироката јавност; медиумите по контрола на власта ги бојкотирале или напаѓале, а независните медиуми ги потценувале. === Поддршка за движењето за мир === Лидерот на „[[Партбрејкерс]]“, [[Зоран Костиќ (музичар)|Зоран Костиќ Цане]], осврнувајќи се на мирните протести, изјавил: Директорот на Радио Б92, [[Веран Матиќ]], за тој период подоцна изјавил: Српскиот филозоф [[Радомир Константиновиќ]] отсекогаш го поддржувал движењето за мир и се спротивставувал на војната и военото поттикнување: == Последици == Воените власти им се заканувале на дезертерите и на оние кои одбиле регрутација со долги затворски казни според член 121 од тогашниот Кривичен законик на СФРЈ, кој дури предвидувал и [[смртна казна]] за дезертери кои побегнале од земјата. Некои од луѓето кои одбиле регрутација и јавно протестирал против мобилизацијата биле собрани од улиците, затворени 2 до 3 дена, а потоа испратени на фронтот за да ги расчистат минските полиња. == Во популарната култура == Антивоените протести се прикажани во неколку сцени од српскиот филм од 1996 година ''[[Убавите села убаво горат|„Убавите села убаво горат“]]'' . Режисерот [[Срѓан Драгоевиќ]] ги направил предмет на [[сатира]], што станал една од контроверзиите поврзани со филмот. Во Белград во [[2010|2010 година]], Младинската иницијатива за човекови права организирала концерт на отворено по повод 18-годишнината од антивоените протести и создавањето на проектот Римтутитуки. На студентското плато пред Филозофскиот факултет настапиле следните бендови: Мултиетничка атракција, Репетитор, Лира Вега и други. <ref>[http://www.mikrofonija.com/izvjestaji-s-koncerata/1/3583.htm Slušaj 'vamo (Multietnička atrakcija, Repetitor, Stuttgart Online, Lira Vega, Superkvartet), Plato]{{Мртва врска}}</ref> По тој повод билр поделени значки со натписи од антивоената кампања од 1990-тите. * Другата Србија * Антивоени протести во Сараево во 1992 година. [[Категорија:Босанско-хрватски односи]] [[Категорија:Српско-хрватски односи]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] [[Категорија:Босанска војна]] [[Категорија:Хрватска војна за независност]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 93bjhazqmknota4jwhv0h6eh2bllbvp 5537469 5537462 2026-04-10T19:54:29Z Тиверополник 1815 5537469 wikitext text/x-wiki {{Infobox civil conflict |title = Антивоени протести во Белград |partof = [[Југословенски војни]] |image = Rim-Tuti-Tuki-Gile.jpg |image_size = 200px |caption = Срѓан Гојковиќ од [[Електрични оргазам]] настапува како дел од [[Римтутитуки]] |date = 1991 – 1992 |place = [[Белград]], [[Република Србија (1992–2006)|Србија]], [[Југославија]] |coordinates = |causes = [[Србија во Југословенските војни|Српска улога во Југословенските војни]] *[[Битката за Вуковар]] *[[Опсада на Дубровник]] *[[Опсада на Сараево]] *[[Пропаганда за време на југословенските војни|Воена пропаганда]] |goals = *Повлекување на трупите на [[ЈНА]] *[[Референдум]] за објавување на војна *Прекин на [[Регрутација|воена регрутација]] *Оставка на [[Слободан Милошевиќ]] *[[Слобода на медиумите]] |methods =Демонстрации] |status = |result = 50,000–200,000дезертери<br>100,000–150,000 регрутите емигрирале |side1 = Центар за антивоена акција<br/>''[[Римтутитуки]]''<br/>[[Жени во црно]]<br/>[[Центар за хуманитарно право]]<br/>[[Белградски круг]] |side2 = {{flagicon|Serbia and Montenegro}} Влада на [[Србија и Црна Гора|Југославија]]<br/>{{flagicon|Serbia|1991}} Влада на [[Република Србија (1992–2006)|Србија]] |side3 = |leadfigures1 = [[Милан Младеновиќ]]<br/>[[Рамбо Амадеус]]<br/>[[Зоран Костиќ (музичар)|Зоран Костиќ]]<br/>[[Богдан Богдановиќ (архитект)|Богдан Богдановиќ]]<br/>[[Наташа Кандиќ]] |leadfigures2 = {{flagicon|Serbia|1991}} [[Слободан Милошевиќ]]<br/>{{flagicon|SCG}} [[Добрица Ќосиќ ]] |leadfigures3 = |howmany1 = >150,000 |howmany2 = |casualties1 = |casualties2 = |injuries = |arrests = |detentions = |charged = |fined = |casualties_label = |notes = }} '''Антивоените протести во Белград во 1991–1992 година''' се одржале против избувнувањето на [[Хрватска војна за независност|војните во Хрватска]] и [[Босанска војна|Босна и Херцеговина]], а особено против [[Битка за Вуковар|битката за Вуковар]], [[Опсадата на Дубровник|блокадата на Дубровник]] и [[Опсада на Сараево|опсадата на Сараево]] од страна на [[Југословенска народна армија]]. Бројни јавни личности и илјадници граѓани учествувале во улични протести против [[Војна|војната]] и [[граѓанската непослушност]]. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Дезертерството од [[Војска|војската]] и отпорот кон регрутацијата биле исто така многу изразени. Низ цела [[Србија]] во периодот 1991–1992 година имало голем отпор кон мобилизацијата (со околу двесте илјади дезертери), која била спроведена во [[Белград]]<nowiki/>со само околу 15% успех. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zamirzine.net/spip.php?article4101|title=RATNI VETERANI U BICI ZA SAMOPOŠTOVANJE (2. dio)|archive-url=https://web.archive.org/web/20070810175930/http://www.zamirzine.net/spip.php?article4101|archive-date=10. 8. 2007.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Покрај организираните протести, имало и индивидуален отпор кон војната. Во еден од најпознатите примери, резервистот Владимир Живковиќ возел [[тенк]] од фронтот во [[Вуковар]] назад кон Белград (околу 200), каде што го паркирал пред Федералното собрание во знак на протест против војната. {{Sfn|Stevanovic|2004}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350|title=Olakšavajuća okolnost|date=|publisher=Vreme.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203050437/http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350|archive-date=3. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/|title=Kratka povijest bosanskog biatlona|date=|publisher=Pescanik.info|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203013945/http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/|archive-date=3. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Најпознатите граѓански здруженија кои се спротивставиле на војната во тоа време биле „Жените во црно“, Центарот за антивоена акција и Белградскиот круг <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.republika.co.rs/492-493/20.html|title=Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine|date=|publisher=Republika.co.rs|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref>, а најпознатиот политичар кој се спротивставил на војната бил поранешниот српски претседател [[Иван Стамболиќ]]. == Отпор == [[Датотека:Milan_mladenovic.jpg|мини|[[Милан Младеновиќ]] на антивоен концерт во Белград.]] Кога започнала војната во Југославија, отпорот кон војната бил пружен на различни места. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.republika.co.rs/520-521/20.html|title=Glasilo građanskog samooslobađanja|date=|publisher=Republika|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Во [[Белград]], како и во цела [[Србија]], отпорот кон регрутацијата бил многу силен. Исто така, имало многу дезертери во сите редови на армијата. <ref name="libcom">{{Наведена мрежна страница|url=http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat|title=Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata|date=25. 8. 2009.|publisher=Libcom.org|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Во Белград, илјадници млади мажи спиеле во различни станови секоја вечер за да избегнат воена регрутација. Според некои проценки, кога била издадена наредбата за масовна мобилизација, само 10% од повиканите одговориле. [[15 јули|На 15 јули]] [[1991]] година, неколку групи вклучени во заштитата на човековите права го формирале [[Центар за антивоена акција|Центарот за антивоена акција]], кој бил одговорен за поддршка на дезертерите и обезбедување правна помош. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html|title=Mir mora da ima pozitivan sadržaj|date=22. 9. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20090923232222/http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html|archive-date=23. 9. 2009.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Една од првите антивоени демонстрации била заеднички организирана од три женски организации (Женски парламент, Женско лоби и Женска партија) пред зградата на [[Народно собрание на Србија|српскиот парламент]]. Жените активистки во голема мера го претставувале 'рбетот на антивоеното движење во Србија. Антивоената група „[[Жени во црно]]“ покажала особена упорност во протестите против војната, чии членови редовно организирале јавни протести во следните години. <ref name="populizam">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html|title=Demokratija i populizam|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm|title=Peace History|date=|publisher=Peacebuttons.info|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Белградскиот антивоен маратон (БАМ) редовно се одржувал во белградскиот [[Театар „Душко Радовиќ“ - Белград|театар „Душко Радовиќ“]], во форма на антивоени трибини на кои учествувале многу граѓани и членови на новите антивоени групи. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM|title=10. godina »Republike«|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Антивоени и промировни колони наречени „Последното ѕвонче“ се движеле низ улиците и плоштадите. Протестот „Жолта лента“ бил организиран пред Федералното собрание. Протест „мировен прстен“ бил организиран околу Федералното собрание. Исто така, биле организирани антивоени концерти („Не сметајте на нас“). Поради опсадата на Вуковар, биле организирани многу антивоени протести. Биле организирани петиции против мобилизацијата за војната и за [[амнестија]] за оние кои одбиле да учествуваат во неа. Била организирана директна помош за оние кои избегнувале учество во војната. == Медиумска пропаганда == {{Цитат|Не сум поддржувач на мирот по секоја цена (...). Историјата на антисемитизмот нè научи доволно дека апстрактната пропаганда на пацифизмот го распосла црвениот тепих за геноцид.<ref>Politika, 16.08.1991.</ref>|Љубомир Тадиќ}}Медиумската воена пропаганда во пресрет на [[Распад на СФРЈ|распадот на СФРЈ]] била немилосрдна. Државните медиуми, под апсолутна контрола на [[Слободан Милошевиќ|владата на Милошевиќ]], ширеле [[шовинизам]], [[ксенофобија]] и омраза меѓу широките слоеви [[Срби|на српското]] население во [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|поранешна Југославија]]. <ref name="Estetika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html|title=Estetika ratne propagande|date=17. 11. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100325134134/http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html|archive-date=25. 3. 2010.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Српските медиуми биле речиси целосно ориентирани кон мобилизирање на српската јавност за поддршка на [[Војни во Југославија|војната]] преку поттикнување негативни емоции како што се [[страв]] и омраза, без воопшто да се грижат за фактите или дури и техничките детали што би можеле да ја компромитираат таквата активност. Сè било измислено, од најстрашните злосторства до тврдењата дека [[Стјепан Месиќ|Стипе Месиќ]] носел брада за да ја скрие буквата „У“ истетовирана на лицето. <ref name="Politika falsifikata">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.html|title=Politika falsifikata|date=|publisher=Vreme.com|archive-url=https://www.webcitation.org/6DAs0sEYo?url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.html|archive-date=25. 12. 2012.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> [[Хрвати|Хрватите]] честопати колективно биле нарекувани ''[[усташи]]'', а босанските [[Муслимани (народ)|муслимани]] биле погрдно нарекувани ''Балије'', кои српската пропаганда ги претставувала како насилни екстремисти и фундаменталисти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.slobodnaevropa.org/specials/al_kaida/index.htm|title=Al-Kai'da u Bosni i Hercegovini:Mit ili stvarna opasnost?|date=|publisher=Slobodnaevropa.org|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Српскиот печат тврдел дека властите во [[Сараево]] фрлаат српски деца на лавови во зоолошката градина. <ref>Niš i Ničija zemlja [http://www.bhdani.com/arhiva/247/opservatorij.shtml BH Dani] {{Wayback|url=http://www.bhdani.com/arhiva/247/opservatorij.shtml}}</ref> Пропагандната измислица што оставила најдлабок белег била онаа за „40-те заклани бебиња од [[Вуковар]]“, во која се тврдело дека припадниците на [[Хрватска национална гарда|Хрватската национална гарда]] „''ги сечеле грлата на деца на возраст меѓу пет и седум години и ги фрлале во подрум''“. <ref name="Vukovar">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/feljton/32294-Krvavi-medijski-pir-nad-izmiljenim-zloinima.html|title=“Večernje novosti” o zauzeću Vukovara|date=18. 11. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100324142131/http://www.e-novine.com/feljton/32294-Krvavi-medijski-pir-nad-izmiljenim-zloinima.html|archive-date=24. 03. 2010|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Многу волонтери заминале на бојното поле „''кога виделе што им се прави на српските деца''“. Државните медиуми на [[Србија и Црна Гора]] свесно и намерно ширеле дезинформации за „30.000 вооружени усташи и 7.000 терористи, вклучувајќи курдски платеници“, кои, заштитени од ѕидините на [[Дубровник]], подготвувале напад врз Црна Гора. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/svjedok-strugar-je-lagao-da-30-000-ustasa-napada-boku/181800.aspx|title=Svjedok: Strugar je lagao da 30.000 ustaša napada Boku|last=Piše: srijeda, 21.1.2004. 12:42|date=21. 1. 2004.|publisher=Index.hr|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref name="Pavlovic">{{Наведена мрежна страница|url=http://pi.library.yorku.ca/ojs/index.php/soi/article/view/8001/7150|title=Reckoning: The 1991 Siege of Dubrovnik and the Consequences of the “War for Peace”|date=|publisher=Pi.library.yorku.ca|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Додека Југословенската народна армија [[Југословенска народна армија|(ЈНА)]] го гранатирала градот за време на [[опсадата на Дубровник]], официјалните информации биле дека Дубровник бил само блокиран и дека не се случувало бомбардирање или уништување на градот. [[Радио-телевизија Србија|Српската радиотелевизија]] прикажала слики од Дубровник со столбови чад, објаснувајќи дека локалното население горело автомобилски гуми за да симулира уништување на градот од војната. <ref name="Serbian Media is One-Man Show">{{Наведена мрежна страница|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A00EFDE133CF933A2575BC0A961958260&sec=&spon=&pagewanted=all#IVC|title=Serbian Media is One-Man Show|}}</ref> <ref name="ICTY Serbian TV Accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.un.org/icty/transe42/040303IT.htm#IVC|title=ICTY Serbian TV accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege|}}</ref> Имало само неколку медиуми кои не биле под владина контрола. Се проценува дека медиумите под контрола на Милошевиќ достигнувале до повеќе од 3,5 милиони луѓе дневно. <ref name="Brosse" /> Со оглед на недостатокот на пристап до алтернативни вести, францускиот професор Де ла Брос верува дека отпорот кон воената пропаганда кај Србите бил изненадувачки висок, што се гледа од масовните антивоени протести, широко распространетото избегнување на регрутација и дезертерството од армијата. Се верува дека медиумите одиграле клучна улога во подготовката на [[Војни во Југославија|војната во поранешна Југославија]] и дека без нивно учество, масовните [[Воено злосторство|воени злосторства]] што следеле на територијата на поранешна [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] од страна на завојуваните страни не можеле да бидат извршени. Главните водачи на военоподбуцнувачката пропаганда биле новинари и уредници на [[Радио-телевизија Србија]], дневните весници „[[Политика (весник)|Политика]]“, „[[Политика експрес]]“ и „[[Вечерни новости]]“. == Протести == === Против опсадата на Вуковар === {{Цитат|Како што вели проф. Р. Самарџиќ, Србите отсекогаш имале висок процент на отпад. Срби кои дури и не се Срби.<ref name="autogenerated1">Politika, 2.08.1991.</ref>|Матија Беќковиќ}}[[Момо Капор]], академски сликар и писател, ја коментирал атмосферата во Белград во тоа време на следниов начин: Во времето на падот на [[Вуковар]], кон крајот на ноември [[1991]] година, граѓаните секоја вечер се собирале пред зградата на српското претседателство, одржувале вечерни бдеења и палеле свеќи за сите што загинале во војната. <ref name="Olovka">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html|title=Olovka piše mržnjom|date=18. 5. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150610204336/http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html|archive-date=10. 06. 2015|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> На платото во близина на Андриќевиот Венец се собрале „Жените во црно“, антивоени организации, граѓани и мажи, и била напишана книгата „ ''Гробница за Мирослав Миленковиќ“'', резервист кој се самоубил меѓу два строја, оние што оделе во Вуковар и дезертерите што го положиле оружјето. <ref name="Olovka" /> === Против опсадата на Дубровник === {{Цитат|Ми се чини дека во овој момент Белград, за жал, е вистински град од петта колона, полн со проблематични луѓе, кукавици, лажни пацифисти, поддржувачи на спротивниот табор, но не е целата земја Србија таа што може да си го дозволи тој луксуз во овој момент и да ја толерира таа менажерија на грбот од која може да ја истресе како онаа дива свиња од знамето на Караѓорѓе што ги треси досадните болви.<ref name="autogenerated1" />|Момо Капор, мај 1992.}}Антивоените протести „Да ја запреме омразата за да може војната да престане“ против [[Опсадата на Дубровник|бомбардирањето на Дубровник]] се одржале во Пионерскиот парк во [[Белград]], каде што, покрај граѓаните, учествувале и групи уметници, композитори, актери итн. На сцената, [[Мирјана Карановиќ]] и [[Раде Шербеџија]] заедно ја пееле „''Ја не могу против друга свог''“ (Не можам против мојот пријател). Исто така, била организирана петиција за Дубровник, потпишана главно од професори и студенти на [[Филозофски факултет - Белград|Филозофскиот факултет]] во Белград, со која се барало Дубровник да се деблокира. Демонстрантите потоа се упатиле кон Генералштабот, обидувајќи се да ја убедат војската во „злокобната природа на блокадата“. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Учесниците во антивоените демонстрации го нагласиле традиционалното пријателство меѓу Дубровник и неговата [[Херцеговина|херцеговска]] заднина, наведувајќи примери за тоа како селата Конавли и Дубровничкото приморје, дури и за време на [[Херцеговско востание (1875-1878)|Херцеговското востание,]] обезбедиле засолниште за илјадници семејства од [[Попово Поле]], [[Билеќа]] и [[Стара Црна Гора]]. Исто така, било нагласено дека за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна,]] Дубровник не само што собирал помош за [[Југословенски партизани|партизаните]], туку и им носел [[Сол (зачин)|сол]] и „сина галица“ на [[Народ|луѓето]] од Попово Поле за добиток и одгледување лозја. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> За време на [[опсадата на Дубровник]], белградскиот рок-музичар [[Милан Младеновиќ]] ја поканил публиката да оддаде минута молчење на неговите концерти во чест на бомбардираниот [[Дубровник]] и неговото население. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/31803-Predubok-trag-pod-levom-mikom.html|title=Predubok trag pod levom miškom|date=|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131202234210/http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/31803-Predubok-trag-pod-levom-mikom.html|archive-date=2. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Речиси истовремено со протестите во Белград, црногорските граѓани во [[Цетиње]], предводени од Либералниот сојуз на Црна Гора, протестирале против учеството на црногорските војници во нападот на Дубровник со песната: „''Са Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче''“. === Против опсадата на Сараево === {{Цитат|Бевме меѓу првите што им покажаа среден прст. Одеднаш, ние, најлошите, станавме синоним за најдоброто. Луѓето одеа некаде... Дали на бојното поле, дали во странство... Не знам.... Мир, брате, мир, тоа беше единственото решение за нас во тоа време.<ref name="6yka"/>|Зоран Костиќ Цане}}Во Белград имало луѓе кои ја сметале војната со [[Сараево]] за пострашна од кој било друг [[Хорор (филм)|ужас]], дека е речиси невозможно да се бомбардира градот што сите го сакале толку многу. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html|title=Beograd za postčetnike|archive-url=https://web.archive.org/web/20120407073759/http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html|archive-date=7. 4. 2012.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Кога започнала [[Босанска војна|војната во Босна и Херцеговина]], поединечни партии, разни невладини организации и групи граѓани организирале антивоени протести, на кои понекогаш присуствувале и десетици илјади луѓе. Во април [[1992]] година, без дозвола, членови на три култни српски рок бендови - [[Екатарина Велика|ЕКВ]], [[Електрични оргазам|Електрични Оргазам]] и [[Партибрејкерс]] - се возеле по улиците на [[Белград]] во камион, протестирајќи против војната, која беснеела во Босна и Херцеговина по Хрватска, со пораката „''Мир, брате, мир''“ и „''пукај помалку, еби повеќе''“. Тие биле исто така срдечно поддржани од [[Иван Стамболиќ]], истакнат противник на Слободан Милошевиќ, кој, како директор на Југословенската банка за меѓународна економска соработка (Јумбес), ги обезбедил парите за концертот и за изнајмување на веќе легендарниот камион. <ref name="6yka">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj|title=Manje pucaj, više tucaj|archive-url=https://web.archive.org/web/20140102161241/http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj|archive-date=2. 1. 2014.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Вториот концерт, кој, за разлика од првиот, имал дозвола за одржување, се одржал на [[Плоштад на Републиката (Белград)|Плоштадот на Републиката]], испраќајќи порака до властите „ ''S. O. S. мир или не сметајте на нас''“, повторно во режија на [[Радио Б92]]. Протестирајќи против [[Опсада на Сараево|опсадата и уништувањето на Сараево]], неколку антивоени групи, партии и поединци ја основале групата „''Живети у Сарајеву''“, која била активна во текот на целата војна. По повод опсадата и гранатирањето на Сараево, десетици илјади Белграѓани рашириле црни знамиња по целата главна улица. Групата „''Живети у Сарајеву''“ организирала испраќање разни видови помош до жителите на Сараево, посета на Сараево во средината на војната во јули [[1994]] година, а потоа и пристигнување на жителите на Сараево во Белград. == Реакции == === Против движењето за мир === [[Податотека:Добрица_Ћосић_(Dobrica_Chosich),_firct_President_of_Federal_Republic_of_Yugoslavia.jpg|мини|173x173пкс|[[Добрица Ќосиќ]] го нарекол мировното движење лага и морален кукавичлук, или „српски антисрбизам“.]] Водечките српски интелектуалци и академици на [[Српска академија на науките и уметностите|Српската академија на науките и уметностите]] честопати јавно зборувале против антивоеното движење. Српскиот академик [[Љубомир Тадиќ]] (татко на [[Борис Тадиќ]]) изјавил дека не е поддржувач на [[Мир|мирот]] по секоја цена, ако тоа води до [[Геноцид врз Србите во Втората светска војна|геноцид врз Србите]]:{{Цитат|Највпечатливиот момент беше оваа силна енергија што се појави и што можевме да ја видиме, ужасна желба да се запре злото. Она што го чувствувавме тогаш, мислам, беше двојно - од една страна, дека е можно да се запре војната и дека е можно да се спречи дивјаштвото, но во исто време, дека она што го правиме не е доволно.<ref name="6yka"/>|Веран Матиќ}}[[Добрица Ќосиќ]], академик на Српската академија на науките и уметностите и националистички идеолог, ја нарекол[[Пацифизам|пацифистичката]] реторика бесмислена лага и морален кукавичлук, или „српски антисрбизам“, во времето на избувнувањето на војната во Хрватска: [[Матија Беќковиќ]], академик на Српската академија на науките и уметностите и поет, осврнувајќи се на [[Радован Самарџиќ]], ги нареккол учесниците во мировното движење „ѓубре“, односно Срби кои дури и не се Срби: Се верува дека антивоените протести немале значително влијание. Антивоените акции немале големо влијание врз пошироката јавност; медиумите по контрола на власта ги бојкотирале или напаѓале, а независните медиуми ги потценувале. === Поддршка за движењето за мир === Лидерот на „[[Партбрејкерс]]“, [[Зоран Костиќ (музичар)|Зоран Костиќ Цане]], осврнувајќи се на мирните протести, изјавил: Директорот на Радио Б92, [[Веран Матиќ]], за тој период подоцна изјавил: Српскиот филозоф [[Радомир Константиновиќ]] отсекогаш го поддржувал движењето за мир и се спротивставувал на војната и военото поттикнување: == Последици == Воените власти им се заканувале на дезертерите и на оние кои одбиле регрутација со долги затворски казни според член 121 од тогашниот Кривичен законик на СФРЈ, кој дури предвидувал и [[смртна казна]] за дезертери кои побегнале од земјата. Некои од луѓето кои одбиле регрутација и јавно протестирал против мобилизацијата биле собрани од улиците, затворени 2 до 3 дена, а потоа испратени на фронтот за да ги расчистат минските полиња. == Во популарната култура == Антивоените протести се прикажани во неколку сцени од српскиот филм од 1996 година ''[[Убавите села убаво горат|„Убавите села убаво горат“]]'' . Режисерот [[Срѓан Драгоевиќ]] ги направил предмет на [[сатира]], што станал една од контроверзиите поврзани со филмот. Во Белград во [[2010|2010 година]], Младинската иницијатива за човекови права организирала концерт на отворено по повод 18-годишнината од антивоените протести и создавањето на проектот Римтутитуки. На студентското плато пред Филозофскиот факултет настапиле следните бендови: Мултиетничка атракција, Репетитор, Лира Вега и други. <ref>[http://www.mikrofonija.com/izvjestaji-s-koncerata/1/3583.htm Slušaj 'vamo (Multietnička atrakcija, Repetitor, Stuttgart Online, Lira Vega, Superkvartet), Plato]{{Мртва врска}}</ref> По тој повод билр поделени значки со натписи од антивоената кампања од 1990-тите. * Другата Србија * Антивоени протести во Сараево во 1992 година. [[Категорија:Босанско-хрватски односи]] [[Категорија:Српско-хрватски односи]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] [[Категорија:Босанска војна]] [[Категорија:Хрватска војна за независност]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] jocz150ioza1bbqkz729xe7yhrinz17 5537480 5537469 2026-04-10T19:57:15Z Тиверополник 1815 5537480 wikitext text/x-wiki {{Infobox civil conflict |title = Антивоени протести во Белград |partof = [[Југословенски војни]] |image = Rim-Tuti-Tuki-Gile.jpg |image_size = 200px |caption = Срѓан Гојковиќ од [[Електрични оргазам]] настапува како дел од [[Римтутитуки]] |date = 1991 – 1992 |place = [[Белград]], [[Република Србија (1992–2006)|Србија]], [[Југославија]] |coordinates = |causes = [[Србија во Југословенските војни|Српска улога во Југословенските војни]] *[[Битката за Вуковар]] *[[Опсада на Дубровник]] *[[Опсада на Сараево]] *[[Пропаганда за време на југословенските војни|Воена пропаганда]] |goals = *Повлекување на трупите на [[ЈНА]] *[[Референдум]] за објавување на војна *Прекин на [[Регрутација|воена регрутација]] *Оставка на [[Слободан Милошевиќ]] *[[Слобода на медиумите]] |methods =Демонстрации] |status = |result = 50,000–200,000дезертери<br>100,000–150,000 регрутите емигрирале |side1 = Центар за антивоена акција<br/>''[[Римтутитуки]]''<br/>[[Жени во црно]]<br/>[[Центар за хуманитарно право]]<br/>[[Белградски круг]] |side2 = {{flagicon|Serbia and Montenegro}} Влада на [[Србија и Црна Гора|Југославија]]<br/>{{flagicon|Serbia|1991}} Влада на [[Република Србија (1992–2006)|Србија]] |side3 = |leadfigures1 = [[Милан Младеновиќ]]<br/>[[Рамбо Амадеус]]<br/>[[Зоран Костиќ (музичар)|Зоран Костиќ]]<br/>[[Богдан Богдановиќ (архитект)|Богдан Богдановиќ]]<br/>[[Наташа Кандиќ]] |leadfigures2 = {{flagicon|Serbia|1991}} [[Слободан Милошевиќ]]<br/>{{flagicon|SCG}} [[Добрица Ќосиќ ]] |leadfigures3 = |howmany1 = >150,000 |howmany2 = |casualties1 = |casualties2 = |injuries = |arrests = |detentions = |charged = |fined = |casualties_label = |notes = }} '''Антивоените протести во Белград во 1991–1992 година''' се одржале против избувнувањето на [[Хрватска војна за независност|војните во Хрватска]] и [[Босанска војна|Босна и Херцеговина]], а особено против [[Битка за Вуковар|битката за Вуковар]], [[Опсадата на Дубровник|блокадата на Дубровник]] и [[Опсада на Сараево|опсадата на Сараево]] од страна на [[Југословенска народна армија]]. Бројни јавни личности и илјадници граѓани учествувале во улични протести против [[Војна|војната]] и [[граѓанската непослушност]]. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Дезертерството од [[Војска|војската]] и отпорот кон регрутацијата биле исто така многу изразени. Низ цела [[Србија]] во периодот 1991–1992 година имало голем отпор кон мобилизацијата (со околу двесте илјади дезертери), која била спроведена во [[Белград]]<nowiki/>со само околу 15% успех. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zamirzine.net/spip.php?article4101|title=RATNI VETERANI U BICI ZA SAMOPOŠTOVANJE (2. dio)|archive-url=https://web.archive.org/web/20070810175930/http://www.zamirzine.net/spip.php?article4101|archive-date=10. 8. 2007.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Покрај организираните протести, имало и индивидуален отпор кон војната. Во еден од најпознатите примери, резервистот Владимир Живковиќ возел [[тенк]] од фронтот во [[Вуковар]] назад кон Белград (околу 200), каде што го паркирал пред Федералното собрание во знак на протест против војната. {{Sfn|Stevanovic|2004}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350|title=Olakšavajuća okolnost|date=|publisher=Vreme.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203050437/http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350|archive-date=3. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/|title=Kratka povijest bosanskog biatlona|date=|publisher=Pescanik.info|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203013945/http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/|archive-date=3. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Најпознатите граѓански здруженија кои се спротивставиле на војната во тоа време биле „Жените во црно“, Центарот за антивоена акција и Белградскиот круг <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.republika.co.rs/492-493/20.html|title=Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine|date=|publisher=Republika.co.rs|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref>, а најпознатиот политичар кој се спротивставил на војната бил поранешниот српски претседател [[Иван Стамболиќ]]. == Отпор == [[Датотека:Milan_mladenovic.jpg|мини|[[Милан Младеновиќ]] на антивоен концерт во Белград.]] Кога започнала војната во Југославија, отпорот кон војната бил пружен на различни места. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.republika.co.rs/520-521/20.html|title=Glasilo građanskog samooslobađanja|date=|publisher=Republika|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Во [[Белград]], како и во цела [[Србија]], отпорот кон регрутацијата бил многу силен. Исто така, имало многу дезертери во сите редови на армијата. <ref name="libcom">{{Наведена мрежна страница|url=http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat|title=Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata|date=25. 8. 2009.|publisher=Libcom.org|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Во Белград, илјадници млади мажи спиеле во различни станови секоја вечер за да избегнат воена регрутација. Според некои проценки, кога била издадена наредбата за масовна мобилизација, само 10% од повиканите одговориле. [[15 јули|На 15 јули]] [[1991]] година, неколку групи вклучени во заштитата на човековите права го формирале [[Центар за антивоена акција|Центарот за антивоена акција]], кој бил одговорен за поддршка на дезертерите и обезбедување правна помош. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html|title=Mir mora da ima pozitivan sadržaj|date=22. 9. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20090923232222/http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html|archive-date=23. 9. 2009.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Една од првите антивоени демонстрации била заеднички организирана од три женски организации (Женски парламент, Женско лоби и Женска партија) пред зградата на [[Народно собрание на Србија|српскиот парламент]]. Жените активистки во голема мера го претставувале 'рбетот на антивоеното движење во Србија. Антивоената група „[[Жени во црно]]“ покажала особена упорност во протестите против војната, чии членови редовно организирале јавни протести во следните години. <ref name="populizam">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html|title=Demokratija i populizam|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm|title=Peace History|date=|publisher=Peacebuttons.info|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Белградскиот антивоен маратон (БАМ) редовно се одржувал во белградскиот [[Театар „Душко Радовиќ“ - Белград|театар „Душко Радовиќ“]], во форма на антивоени трибини на кои учествувале многу граѓани и членови на новите антивоени групи. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM|title=10. godina »Republike«|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Антивоени и промировни колони наречени „Последното ѕвонче“ се движеле низ улиците и плоштадите. Протестот „Жолта лента“ бил организиран пред Федералното собрание. Протест „мировен прстен“ бил организиран околу Федералното собрание. Исто така, биле организирани антивоени концерти („Не сметајте на нас“). Поради опсадата на Вуковар, биле организирани многу антивоени протести. Биле организирани петиции против мобилизацијата за војната и за [[амнестија]] за оние кои одбиле да учествуваат во неа. Била организирана директна помош за оние кои избегнувале учество во војната. == Медиумска пропаганда == {{Цитат|Не сум поддржувач на мирот по секоја цена (...). Историјата на антисемитизмот нè научи доволно дека апстрактната пропаганда на пацифизмот го распосла црвениот тепих за геноцид.<ref>Politika, 16.08.1991.</ref>|Љубомир Тадиќ}}Медиумската воена пропаганда во пресрет на [[Распад на СФРЈ|распадот на СФРЈ]] била немилосрдна. Државните медиуми, под апсолутна контрола на [[Слободан Милошевиќ|владата на Милошевиќ]], ширеле [[шовинизам]], [[ксенофобија]] и омраза меѓу широките слоеви [[Срби|на српското]] население во [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|поранешна Југославија]]. <ref name="Estetika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html|title=Estetika ratne propagande|date=17. 11. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100325134134/http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html|archive-date=25. 3. 2010.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Српските медиуми биле речиси целосно ориентирани кон мобилизирање на српската јавност за поддршка на [[Војни во Југославија|војната]] преку поттикнување негативни емоции како што се [[страв]] и омраза, без воопшто да се грижат за фактите или дури и техничките детали што би можеле да ја компромитираат таквата активност. Сè било измислено, од најстрашните злосторства до тврдењата дека [[Стјепан Месиќ|Стипе Месиќ]] носел брада за да ја скрие буквата „У“ истетовирана на лицето. <ref name="Politika falsifikata">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.html|title=Politika falsifikata|date=|publisher=Vreme.com|archive-url=https://www.webcitation.org/6DAs0sEYo?url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.html|archive-date=25. 12. 2012.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> [[Хрвати|Хрватите]] честопати колективно биле нарекувани ''[[усташи]]'', а босанските [[Муслимани (народ)|муслимани]] биле погрдно нарекувани ''Балије'', кои српската пропаганда ги претставувала како насилни екстремисти и фундаменталисти. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.slobodnaevropa.org/specials/al_kaida/index.htm|title=Al-Kai'da u Bosni i Hercegovini:Mit ili stvarna opasnost?|date=|publisher=Slobodnaevropa.org|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Српскиот печат тврдел дека властите во [[Сараево]] фрлаат српски деца на лавови во зоолошката градина. <ref>Niš i Ničija zemlja [http://www.bhdani.com/arhiva/247/opservatorij.shtml BH Dani] {{Wayback|url=http://www.bhdani.com/arhiva/247/opservatorij.shtml}}</ref> Пропагандната измислица што оставила најдлабок белег била онаа за „40-те заклани бебиња од [[Вуковар]]“, во која се тврдело дека припадниците на [[Хрватска национална гарда|Хрватската национална гарда]] „''ги сечеле грлата на деца на возраст меѓу пет и седум години и ги фрлале во подрум''“. <ref name="Vukovar">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/feljton/32294-Krvavi-medijski-pir-nad-izmiljenim-zloinima.html|title=“Večernje novosti” o zauzeću Vukovara|date=18. 11. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100324142131/http://www.e-novine.com/feljton/32294-Krvavi-medijski-pir-nad-izmiljenim-zloinima.html|archive-date=24. 03. 2010|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Многу волонтери заминале на бојното поле „''кога виделе што им се прави на српските деца''“. Државните медиуми на [[Србија и Црна Гора]] свесно и намерно ширеле дезинформации за „30.000 вооружени усташи и 7.000 терористи, вклучувајќи курдски платеници“, кои, заштитени од ѕидините на [[Дубровник]], подготвувале напад врз Црна Гора. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/svjedok-strugar-je-lagao-da-30-000-ustasa-napada-boku/181800.aspx|title=Svjedok: Strugar je lagao da 30.000 ustaša napada Boku|last=Piše: srijeda, 21.1.2004. 12:42|date=21. 1. 2004.|publisher=Index.hr|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> <ref name="Pavlovic">{{Наведена мрежна страница|url=http://pi.library.yorku.ca/ojs/index.php/soi/article/view/8001/7150|title=Reckoning: The 1991 Siege of Dubrovnik and the Consequences of the “War for Peace”|date=|publisher=Pi.library.yorku.ca|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Додека Југословенската народна армија [[Југословенска народна армија|(ЈНА)]] го гранатирала градот за време на [[опсадата на Дубровник]], официјалните информации биле дека Дубровник бил само блокиран и дека не се случувало бомбардирање или уништување на градот. [[Радио-телевизија Србија|Српската радиотелевизија]] прикажала слики од Дубровник со столбови чад, објаснувајќи дека локалното население горело автомобилски гуми за да симулира уништување на градот од војната. <ref name="Serbian Media is One-Man Show">{{Наведена мрежна страница|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A00EFDE133CF933A2575BC0A961958260&sec=&spon=&pagewanted=all#IVC|title=Serbian Media is One-Man Show|}}</ref> <ref name="ICTY Serbian TV Accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.un.org/icty/transe42/040303IT.htm#IVC|title=ICTY Serbian TV accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege|}}</ref> Имало само неколку медиуми кои не биле под владина контрола. Се проценува дека медиумите под контрола на Милошевиќ достигнувале до повеќе од 3,5 милиони луѓе дневно. Со оглед на недостатокот на пристап до алтернативни вести, францускиот професор Де ла Брос верува дека отпорот кон воената пропаганда кај Србите бил изненадувачки висок, што се гледа од масовните антивоени протести, широко распространетото избегнување на регрутација и дезертерството од армијата. Се верува дека медиумите одиграле клучна улога во подготовката на [[Војни во Југославија|војната во поранешна Југославија]] и дека без нивно учество, масовните [[Воено злосторство|воени злосторства]] што следеле на територијата на поранешна [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] од страна на завојуваните страни не можеле да бидат извршени. Главните водачи на военоподбуцнувачката пропаганда биле новинари и уредници на [[Радио-телевизија Србија]], дневните весници „[[Политика (весник)|Политика]]“, „[[Политика експрес]]“ и „[[Вечерни новости]]“. == Протести == === Против опсадата на Вуковар === {{Цитат|Како што вели проф. Р. Самарџиќ, Србите отсекогаш имале висок процент на отпад. Срби кои дури и не се Срби.<ref name="autogenerated1">Politika, 2.08.1991.</ref>|Матија Беќковиќ}}[[Момо Капор]], академски сликар и писател, ја коментирал атмосферата во Белград во тоа време на следниов начин: Во времето на падот на [[Вуковар]], кон крајот на ноември [[1991]] година, граѓаните секоја вечер се собирале пред зградата на српското претседателство, одржувале вечерни бдеења и палеле свеќи за сите што загинале во војната. <ref name="Olovka">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html|title=Olovka piše mržnjom|date=18. 5. 2009.|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150610204336/http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html|archive-date=10. 06. 2015|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> На платото во близина на Андриќевиот Венец се собрале „Жените во црно“, антивоени организации, граѓани и мажи, и била напишана книгата „ ''Гробница за Мирослав Миленковиќ“'', резервист кој се самоубил меѓу два строја, оние што оделе во Вуковар и дезертерите што го положиле оружјето. <ref name="Olovka" /> === Против опсадата на Дубровник === {{Цитат|Ми се чини дека во овој момент Белград, за жал, е вистински град од петта колона, полн со проблематични луѓе, кукавици, лажни пацифисти, поддржувачи на спротивниот табор, но не е целата земја Србија таа што може да си го дозволи тој луксуз во овој момент и да ја толерира таа менажерија на грбот од која може да ја истресе како онаа дива свиња од знамето на Караѓорѓе што ги треси досадните болви.<ref name="autogenerated1" />|Момо Капор, мај 1992.}}Антивоените протести „Да ја запреме омразата за да може војната да престане“ против [[Опсадата на Дубровник|бомбардирањето на Дубровник]] се одржале во Пионерскиот парк во [[Белград]], каде што, покрај граѓаните, учествувале и групи уметници, композитори, актери итн. На сцената, [[Мирјана Карановиќ]] и [[Раде Шербеџија]] заедно ја пееле „''Ја не могу против друга свог''“ (Не можам против мојот пријател). Исто така, била организирана петиција за Дубровник, потпишана главно од професори и студенти на [[Филозофски факултет - Белград|Филозофскиот факултет]] во Белград, со која се барало Дубровник да се деблокира. Демонстрантите потоа се упатиле кон Генералштабот, обидувајќи се да ја убедат војската во „злокобната природа на блокадата“. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Учесниците во антивоените демонстрации го нагласиле традиционалното пријателство меѓу Дубровник и неговата [[Херцеговина|херцеговска]] заднина, наведувајќи примери за тоа како селата Конавли и Дубровничкото приморје, дури и за време на [[Херцеговско востание (1875-1878)|Херцеговското востание,]] обезбедиле засолниште за илјадници семејства од [[Попово Поле]], [[Билеќа]] и [[Стара Црна Гора]]. Исто така, било нагласено дека за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна,]] Дубровник не само што собирал помош за [[Југословенски партизани|партизаните]], туку и им носел [[Сол (зачин)|сол]] и „сина галица“ на [[Народ|луѓето]] од Попово Поле за добиток и одгледување лозја. <ref name="republika">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/149/149-22.html|title=Petoljetka razaranja|date=|publisher=Yurope.com|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> За време на [[опсадата на Дубровник]], белградскиот рок-музичар [[Милан Младеновиќ]] ја поканил публиката да оддаде минута молчење на неговите концерти во чест на бомбардираниот [[Дубровник]] и неговото население. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/31803-Predubok-trag-pod-levom-mikom.html|title=Predubok trag pod levom miškom|date=|publisher=E-novine.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131202234210/http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/31803-Predubok-trag-pod-levom-mikom.html|archive-date=2. 12. 2013.|accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Речиси истовремено со протестите во Белград, црногорските граѓани во [[Цетиње]], предводени од Либералниот сојуз на Црна Гора, протестирале против учеството на црногорските војници во нападот на Дубровник со песната: „''Са Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче''“. === Против опсадата на Сараево === {{Цитат|Бевме меѓу првите што им покажаа среден прст. Одеднаш, ние, најлошите, станавме синоним за најдоброто. Луѓето одеа некаде... Дали на бојното поле, дали во странство... Не знам.... Мир, брате, мир, тоа беше единственото решение за нас во тоа време.<ref name="6yka"/>|Зоран Костиќ Цане}}Во Белград имало луѓе кои ја сметале војната со [[Сараево]] за пострашна од кој било друг [[Хорор (филм)|ужас]], дека е речиси невозможно да се бомбардира градот што сите го сакале толку многу. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html|title=Beograd za postčetnike|archive-url=https://web.archive.org/web/20120407073759/http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html|archive-date=7. 4. 2012.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Кога започнала [[Босанска војна|војната во Босна и Херцеговина]], поединечни партии, разни невладини организации и групи граѓани организирале антивоени протести, на кои понекогаш присуствувале и десетици илјади луѓе. Во април [[1992]] година, без дозвола, членови на три култни српски рок бендови - [[Екатарина Велика|ЕКВ]], [[Електрични оргазам|Електрични Оргазам]] и [[Партибрејкерс]] - се возеле по улиците на [[Белград]] во камион, протестирајќи против војната, која беснеела во Босна и Херцеговина по Хрватска, со пораката „''Мир, брате, мир''“ и „''пукај помалку, еби повеќе''“. Тие биле исто така срдечно поддржани од [[Иван Стамболиќ]], истакнат противник на Слободан Милошевиќ, кој, како директор на Југословенската банка за меѓународна економска соработка (Јумбес), ги обезбедил парите за концертот и за изнајмување на веќе легендарниот камион. <ref name="6yka">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj|title=Manje pucaj, više tucaj|archive-url=https://web.archive.org/web/20140102161241/http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj|archive-date=2. 1. 2014.|accessdate=17. 11. 2013.}}</ref> Вториот концерт, кој, за разлика од првиот, имал дозвола за одржување, се одржал на [[Плоштад на Републиката (Белград)|Плоштадот на Републиката]], испраќајќи порака до властите „ ''S. O. S. мир или не сметајте на нас''“, повторно во режија на [[Радио Б92]]. Протестирајќи против [[Опсада на Сараево|опсадата и уништувањето на Сараево]], неколку антивоени групи, партии и поединци ја основале групата „''Живети у Сарајеву''“, која била активна во текот на целата војна. По повод опсадата и гранатирањето на Сараево, десетици илјади Белграѓани рашириле црни знамиња по целата главна улица. Групата „''Живети у Сарајеву''“ организирала испраќање разни видови помош до жителите на Сараево, посета на Сараево во средината на војната во јули [[1994]] година, а потоа и пристигнување на жителите на Сараево во Белград. == Реакции == === Против движењето за мир === [[Податотека:Добрица_Ћосић_(Dobrica_Chosich),_firct_President_of_Federal_Republic_of_Yugoslavia.jpg|мини|173x173пкс|[[Добрица Ќосиќ]] го нарекол мировното движење лага и морален кукавичлук, или „српски антисрбизам“.]] Водечките српски интелектуалци и академици на [[Српска академија на науките и уметностите|Српската академија на науките и уметностите]] честопати јавно зборувале против антивоеното движење. Српскиот академик [[Љубомир Тадиќ]] (татко на [[Борис Тадиќ]]) изјавил дека не е поддржувач на [[Мир|мирот]] по секоја цена, ако тоа води до [[Геноцид врз Србите во Втората светска војна|геноцид врз Србите]]:{{Цитат|Највпечатливиот момент беше оваа силна енергија што се појави и што можевме да ја видиме, ужасна желба да се запре злото. Она што го чувствувавме тогаш, мислам, беше двојно - од една страна, дека е можно да се запре војната и дека е можно да се спречи дивјаштвото, но во исто време, дека она што го правиме не е доволно.<ref name="6yka"/>|Веран Матиќ}}[[Добрица Ќосиќ]], академик на Српската академија на науките и уметностите и националистички идеолог, ја нарекол[[Пацифизам|пацифистичката]] реторика бесмислена лага и морален кукавичлук, или „српски антисрбизам“, во времето на избувнувањето на војната во Хрватска: [[Матија Беќковиќ]], академик на Српската академија на науките и уметностите и поет, осврнувајќи се на [[Радован Самарџиќ]], ги нареккол учесниците во мировното движење „ѓубре“, односно Срби кои дури и не се Срби: Се верува дека антивоените протести немале значително влијание. Антивоените акции немале големо влијание врз пошироката јавност; медиумите по контрола на власта ги бојкотирале или напаѓале, а независните медиуми ги потценувале. === Поддршка за движењето за мир === Лидерот на „[[Партбрејкерс]]“, [[Зоран Костиќ (музичар)|Зоран Костиќ Цане]], осврнувајќи се на мирните протести, изјавил: Директорот на Радио Б92, [[Веран Матиќ]], за тој период подоцна изјавил: Српскиот филозоф [[Радомир Константиновиќ]] отсекогаш го поддржувал движењето за мир и се спротивставувал на војната и военото поттикнување: == Последици == Воените власти им се заканувале на дезертерите и на оние кои одбиле регрутација со долги затворски казни според член 121 од тогашниот Кривичен законик на СФРЈ, кој дури предвидувал и [[смртна казна]] за дезертери кои побегнале од земјата. Некои од луѓето кои одбиле регрутација и јавно протестирал против мобилизацијата биле собрани од улиците, затворени 2 до 3 дена, а потоа испратени на фронтот за да ги расчистат минските полиња. == Во популарната култура == Антивоените протести се прикажани во неколку сцени од српскиот филм од 1996 година ''[[Убавите села убаво горат|„Убавите села убаво горат“]]'' . Режисерот [[Срѓан Драгоевиќ]] ги направил предмет на [[сатира]], што станал една од контроверзиите поврзани со филмот. Во Белград во [[2010|2010 година]], Младинската иницијатива за човекови права организирала концерт на отворено по повод 18-годишнината од антивоените протести и создавањето на проектот Римтутитуки. На студентското плато пред Филозофскиот факултет настапиле следните бендови: Мултиетничка атракција, Репетитор, Лира Вега и други. <ref>[http://www.mikrofonija.com/izvjestaji-s-koncerata/1/3583.htm Slušaj 'vamo (Multietnička atrakcija, Repetitor, Stuttgart Online, Lira Vega, Superkvartet), Plato]{{Мртва врска}}</ref> По тој повод билр поделени значки со натписи од антивоената кампања од 1990-тите. == Наводи == {{наводи}} ==Извори== ;Книги *{{cite book|title=Protest, Power, and Change: An Encyclopedia of Nonviolent Action from ACT-UP to Women's Suffrage|first=Roger S|last=Powers|publisher=[[Routledge]]|year=1997|isbn= 9781136764820}} *{{cite book|title=Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia|first1=Jasminka|last1=Udovicki|first2=James|last2=Ridgeway|publisher=[[Duke University Press]]|year=2000|isbn=9781136764820|location=Durham, North Carolina}} *{{cite book|last=Cigar|first=Norman|editor-last=Meštrović|editor-first=Stjepan Gabriel|title=Genocide After Emotion: The Post-Emotional Balkan War|chapter=The Serbo-Croatian War, 1991|publisher=Routledge|year=1996|isbn=978-0-415-12293-1|location=London}} ;Journal articles and documents *{{cite journal|last1=Fridman|first1=Orli|title='It was like fighting a war with our own people': anti-war activism in Serbia during the 1990s |journal=The Journal of Nationalism and Ethnicity |year=2010|volume=39|issue=4|pages=507–522|doi=10.1080/00905992.2011.579953|s2cid=153467930}} *{{cite web|ref=zenski_sud|url=https://www.zenskisud.org/pdf/Mala%20citanka%20antimilitarizam%20kraj.pdf|title=Kratka istorija antiratnog otpora u Srbiji 1991 – 1992.|publisher=Ženski sud|date=2013|access-date=6 May 2020}} [[Категорија:Босанско-хрватски односи]] [[Категорија:Српско-хрватски односи]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] [[Категорија:Босанска војна]] [[Категорија:Хрватска војна за независност]] [[Категорија:Антивоени протести]] [[Категорија:Протести во Србија]] [[Категорија:Историја на Белград]] kdunosa0t90i8yaw5v4ejf9u63zaobw Маловишки манастир 0 1391209 5537463 2026-04-10T19:47:13Z Ehrlich91 24281 нс 5537463 wikitext text/x-wiki {{Infobox monastery | name = Маловишки манастир | image = Маловишки манастир 12.jpg | caption = Воздушен поглед на манастирот | full = Манастир „Св. Ана“ - Маловиште | other_names = | order = [[МПЦ - ОА]] | established = 1936 | disestablished = | abbot = | diocese = [[Преспанско-пелагониска епархија|Преспанско-пелагониска]] | churches = [[Црква „Св. Ана“ - Маловиште|„Св. Ана“]] | founder = | dedication = | people = | location = село [[Маловиште]], [[Општина Битола]], {{МКД}} | coord = {{coord|41|01|40|N|21|6|47|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} | oscoor = | remains = црква, конаци, камбанарија, помошни објекти | public_access = да | other_info = ([[Прва ресенска парохија]]) }} '''Маловишки манастир''' — [[манастир]] во битолското село [[Маловиште]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref> Специфично за овој манастир е тоа што конаците и главната манастирска црква се оддалечени околу 300 метри. == Местоположба == Манастирот се наоѓа југозападно од селото,<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> вгнезден во длабоката и бујна шума.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|title=Мој Роден Крај|work=www.mojrodenkraj.com.mk|accessdate=2026-04-10|archive-date=2026-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20210719152530/http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|url-status=bot: unknown}}</ref> == Историја == == Градби во манастирот == Манастирскиот комплекс е составен од: главната манастирска црква, конаци, чешма со изворна вода (која се смета за лекотива) и помошни објекти. === Црква „Св. Ана“ === {{главна|Црква „Св. Ана“ - Маловиште}} Главната манастирска црква е посветена на Света Ана. == Галерија == <gallery mode=packed heights=140px> Податотека:Маловишки манастир 10.jpg|Помошен објект Податотека:Маловишки манастир 11.jpg|Стар конак Податотека:Маловишки манастир 2.jpg|Манастирскиот двор Податотека:Маловишки манастир 3.jpg|Трпезарија Податотека:Маловишки манастир 4.jpg|Помошен објект Податотека:Маловишки манстир 5.jpg|Макета од црква Податотека:Маловишки манастир 6.jpg|Трпезарија Податотека:Маловишки манастир 7.jpg|Чешма Податотека:Маловишки манастир 8.jpg|Чешма Податотека:Маловишки манастир 9.jpg|Новиот конак Податотека:Маловишки манастир.jpg|Конакот (зиме) </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Malovište Monastery}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Маловишки манастир| ]] [[Категорија:Маловиште]] [[Категорија:Манастири во Македонија]] [[Категорија:Манастири на МПЦ]] [[Категорија:Манастири во Преспанско-пелагониската епархија]] [[Категорија:Манастири во Ресенското архијерејско намесништво]] pf4jqdoacl6vk1e6pxfin22rxy4nxbc 5537466 5537463 2026-04-10T19:48:03Z Ehrlich91 24281 5537466 wikitext text/x-wiki {{Infobox monastery | name = Маловишки манастир | image = Маловишки манастир 12.jpg | caption = Воздушен поглед на манастирот | full = Манастир „Св. Ана“ - Маловиште | other_names = | order = [[МПЦ - ОА]] | established = 1936 | disestablished = | abbot = | diocese = [[Преспанско-пелагониска епархија|Преспанско-пелагониска]] | churches = [[Црква „Св. Ана“ - Маловиште|„Св. Ана“]] | founder = | dedication = | people = | location = село [[Маловиште]], [[Општина Битола]], {{МКД}} | coord = {{coord|41|01|40|N|21|6|47|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}} | oscoor = | remains = црква, конаци, камбанарија, помошни објекти | public_access = да | other_info = ([[Прва ресенска парохија]]) }} '''Маловишки манастир''' — [[манастир]] во битолското село [[Маловиште]].<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref> Специфично за овој манастир е тоа што конаците и главната манастирска црква се оддалечени околу 300 метри. == Местоположба == Манастирот се наоѓа југозападно од селото,<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41961345|title=Bitoljsko-Prilepska kotlina : antropogeografska proučavanja|last=Трифуноски|first=Јован |authorlink=Јован Трифуноски|page=238|date=1998|publisher=Српска академија на науките и уметностите|isbn=8670252678|location=Белград|oclc=41961345}}</ref> вгнезден во длабоката и бујна шума.<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|title=Мој Роден Крај|work=www.mojrodenkraj.com.mk|accessdate=2026-04-10|archive-date=2026-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20210719152530/http://www.mojrodenkraj.com.mk/village.php?id=177|url-status=bot: unknown}}</ref> == Историја == За црквата се вели дека е најстара од црковните храмови во селото.<ref name=":0"/> == Градби во манастирот == Манастирскиот комплекс е составен од: главната манастирска црква, конаци, чешма со изворна вода (која се смета за лекотива) и помошни објекти. === Црква „Св. Ана“ === {{главна|Црква „Св. Ана“ - Маловиште}} Главната манастирска црква е посветена на Света Ана. == Галерија == <gallery mode=packed heights=140px> Податотека:Маловишки манастир 10.jpg|Помошен објект Податотека:Маловишки манастир 11.jpg|Стар конак Податотека:Маловишки манастир 2.jpg|Манастирскиот двор Податотека:Маловишки манастир 3.jpg|Трпезарија Податотека:Маловишки манастир 4.jpg|Помошен објект Податотека:Маловишки манстир 5.jpg|Макета од црква Податотека:Маловишки манастир 6.jpg|Трпезарија Податотека:Маловишки манастир 7.jpg|Чешма Податотека:Маловишки манастир 8.jpg|Чешма Податотека:Маловишки манастир 9.jpg|Новиот конак Податотека:Маловишки манастир.jpg|Конакот (зиме) </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Malovište Monastery}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Маловишки манастир| ]] [[Категорија:Маловиште]] [[Категорија:Манастири во Македонија]] [[Категорија:Манастири на МПЦ]] [[Категорија:Манастири во Преспанско-пелагониската епархија]] [[Категорија:Манастири во Ресенското архијерејско намесништво]] quswt8esopuhp7of966rbvaj1ffalfe Разговор:Антивоени протести во Белград (1991-1992) 1 1391210 5537465 2026-04-10T19:47:42Z Тиверополник 1815 Создадена страница со: {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Човекови права|земја=Меѓународна статија}} 5537465 wikitext text/x-wiki {{СЗР}}{{СИЕ Пролет 2026|корисник=Тиверополник|тема=Човекови права|земја=Меѓународна статија}} o4qk9l1a9wmuwq7ayag7vn9s3n04ne9 Разговор:Маловишки манастир 1 1391211 5537467 2026-04-10T19:50:35Z Ehrlich91 24281 Создадена страница со: {{СЗР}} {{ВПМ}} {{ВПМПЦ}} 5537467 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} {{ВПМ}} {{ВПМПЦ}} pc5t1ci4uc5ulu5qdop9ehuedaq01ux Минерални Бањи 0 1391212 5537491 2026-04-10T20:30:32Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Минерални Бани | native_name = Минерални бани | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Haskovski Minralni Bani park, Парк в Хасковски минерални бани.jpg | image_caption = Паркот во Минерални Бани | pushpin_map =... 5537491 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Минерални Бани | native_name = Минерални бани | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Haskovski Minralni Bani park, Парк в Хасковски минерални бани.jpg | image_caption = Паркот во Минерални Бани | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Минерални Бани во Бугарија | latd = 41 | latm = 56 | lats = 04 | latNS = N | longd = 25 | longm = 20 | longs = 34 | longEW = E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Хасково (област)|Хасково]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Минерални Бани (општина)|Минерални Бани]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Мјумјун Искендер | area_total_km2 = 0 | elevation_m = 280 | population_total = 1.279 | population_as_of = 2022 | postal_code = 6343 | area_code = +359 3722 | website = {{URL|https://mineralnibani.bg/}} }} '''Минерални Бањи''', неофицијално '''Хасковски Минерални Бањи''' ({{Langx|bg|Минерални бани, Хасковски минерални бани}}) — село во Јужна [[Бугарија]] и административен центар на Општина [[Минерални Бани (општина)|Минерални Бани]] во [[Хасково (област)|Хасковската Област]]. Има население од околу 1.279 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото Минерални Бани е сместено на северните падини на [[Источни Родопи|Источните Родопи]], во подножјето на ридот Мечковец од западната страна. Селото се наоѓа на 18 километри југозападно од регионалниот центар [[Хасково]] и на околу 230 километри југоисточно од главниот град [[Софија]]. == Историја == Минерални Бани има богата историја како балнеолошки центар која датира уште од античко време. === Праисторија и тракиски период === Најраните траги од човечко присуство во регионот се поврзани со тракиските племиња. Во околината на Минерални Бањи се наоѓаат бројни '''мегалитни споменици''' (долмени и кромлеси), како и карпести гробници и ниши. Посебно значајни се култните комплекси кај селото Срница. Во раножелезната епоха бил развиен систем на утврдени тврдини, градени на природно заштитени височинки. === Антички период === Поради лековитите својства на 14-те термални извори, во [[2 век]] околу нив се развила значајна населба. Според историските извори, на ова место се наоѓал античкиот град '''Топлицос''' (познат и како Топлика), кој во својот врв имал над 12.000 жители. Археолошките ископувања потврдуваат интензивен економски и социјален живот во овој период.<ref>{{cite web |url=https://mineralnibani.bg/za-obshtinata/istoriya-i-kultura/istoriya |title=История |author= |publisher=Община Минерални бани |date= |access-date=10 април 2026 | language=bg }}</ref> === Среден век === Во текот на средновековието, местото го задржало своето значење како важен балнеолошки центар. Славата на минералните води и нивното чудотворно дејство продолжила да привлекува посетители, а капацитетите околу изворите биле користени во континуитет низ вековите. === Современ период === Модерното искористување на изворите започнува со нивното целосно каптирање во [[1937]] година, кога е изградена и првата јавна бања. Поради уникатниот хемиски состав, во [[1952]] година местото официјално е прогласено за ''бањски центар од национално значење''. == Минерални извори == Најзначајниот природен ресурс на Минерални Бањи се термалните води, кои извираат од 14 извори лоцирани во четири групи на меѓусебно растојание до 50 метри. Водата доаѓа од длабочина од 150 до 200 метри, низ пукнатини на терциерен ефузивен масив, чиј состав влијае врз нејзината минерализација. Минералната вода е хипертермална со температура од 54,1 до 59,2 °C, има сулфатно-натриумски и калциумов состав со вкупна минерализација од 1550–1630 мг/л, содржи радон, силициум и флуор, а вкупниот проток на изворите изнесува над 1500 л/мин.мин. Минералната вода се користи за лекување и превенција на: * Заболувања на периферните артерии (облитерирачки заболувања); * Проблеми со периферниот нервен систем; * Заболувања на опорно-двигателниот апарат (коски, зглобови и мускули). == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://mineralnibani.bg/ Мрежно место на Општина Минерални Бањи] [[Категорија:Села во Бугарија]] [[Категорија:Населени места во областа Хасково]] r3tmxdqy5y9fcqaql7ptx7y4oizh46l 5537494 5537491 2026-04-10T20:39:40Z Пакко 4588 Бани<Бањи 5537494 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Минерални Бањи | native_name = Минерални бани | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Haskovski Minralni Bani park, Парк в Хасковски минерални бани.jpg | image_caption = Паркот во Минерални Бани | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Минерални Бани во Бугарија | latd = 41 | latm = 56 | lats = 04 | latNS = N | longd = 25 | longm = 20 | longs = 34 | longEW = E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Хасково (област)|Хасково]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Минерални Бањи (општина)|Минерални Бањи]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Мјумјун Искендер | area_total_km2 = 0 | elevation_m = 280 | population_total = 1.279 | population_as_of = 2022 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 6343 | area_code = +359 3722 | website = {{URL|https://mineralnibani.bg/}} }} '''Минерални Бањи''', неофицијално '''Хасковски Минерални Бањи''' ({{Langx|bg|Минерални бани, Хасковски минерални бани}}) — село во Јужна [[Бугарија]] и административен центар на Општина [[Минерални Бањи (општина)|Минерални Бањи]] во [[Хасково (област)|Хасковската Област]]. Има население од околу 1.279 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото Минерални Бани е сместено на северните падини на [[Источни Родопи|Источните Родопи]], во подножјето на ридот Мечковец од западната страна. Селото се наоѓа на 18 километри југозападно од регионалниот центар [[Хасково]] и на околу 230 километри југоисточно од главниот град [[Софија]]. == Историја == Минерални Бани има богата историја како балнеолошки центар која датира уште од античко време. === Праисторија и тракиски период === Најраните траги од човечко присуство во регионот се поврзани со тракиските племиња. Во околината на Минерални Бањи се наоѓаат бројни '''мегалитни споменици''' (долмени и кромлеси), како и карпести гробници и ниши. Посебно значајни се култните комплекси кај селото Срница. Во раножелезната епоха бил развиен систем на утврдени тврдини, градени на природно заштитени височинки. === Антички период === Поради лековитите својства на 14-те термални извори, во [[2 век]] околу нив се развила значајна населба. Според историските извори, на ова место се наоѓал античкиот град '''Топлицос''' (познат и како Топлика), кој во својот врв имал над 12.000 жители. Археолошките ископувања потврдуваат интензивен економски и социјален живот во овој период.<ref>{{cite web |url=https://mineralnibani.bg/za-obshtinata/istoriya-i-kultura/istoriya |title=История |author= |publisher=Община Минерални бани |date= |access-date=10 април 2026 | language=bg }}</ref> === Среден век === Во текот на средновековието, местото го задржало своето значење како важен балнеолошки центар. Славата на минералните води и нивното чудотворно дејство продолжила да привлекува посетители, а капацитетите околу изворите биле користени во континуитет низ вековите. === Современ период === Модерното искористување на изворите започнува со нивното целосно каптирање во [[1937]] година, кога е изградена и првата јавна бања. Поради уникатниот хемиски состав, во [[1952]] година местото официјално е прогласено за ''бањски центар од национално значење''. == Минерални извори == Најзначајниот природен ресурс на Минерални Бањи се термалните води, кои извираат од 14 извори лоцирани во четири групи на меѓусебно растојание до 50 метри. Водата доаѓа од длабочина од 150 до 200 метри, низ пукнатини на терциерен ефузивен масив, чиј состав влијае врз нејзината минерализација. Минералната вода е хипертермална со температура од 54,1 до 59,2 °C, има сулфатно-натриумски и калциумов состав со вкупна минерализација од 1550–1630 мг/л, содржи радон, силициум и флуор, а вкупниот проток на изворите изнесува над 1500 л/мин.мин. Минералната вода се користи за лекување и превенција на: * Заболувања на периферните артерии (облитерирачки заболувања); * Проблеми со периферниот нервен систем; * Заболувања на опорно-двигателниот апарат (коски, зглобови и мускули). == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://mineralnibani.bg/ Мрежно место на Општина Минерални Бањи] [[Категорија:Села во Бугарија]] [[Категорија:Населени места во областа Хасково]] cbn9mi97jsobmgbhqo8a0r7nx0mart3 Масакрот во Госпиќ 0 1391213 5537492 2026-04-10T20:32:05Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1311446470|Gospić massacre]]“ 5537492 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Напад Врз Цивили|title=Масакрот во Госпиќ|partof=[[Хрватската војна за независност]]|map={{Location_map+| Хрватска| float = center| caption =| overlay_image = | places = {{Location map~ | Хрватска | label = [[Госпиќ]] | lat = 44.546 | long = 15.375 | region = HR | label_size = 75 | marksize = 6 | position=left }} }}|map_caption=Госпиќ на картата на Хрватска, териториите под српска контрола кон крајот на декември 1991 година се означени со црвена боја.|location=[[Госпиќ]], [[Хрватска]]|date=17–25 Октомври 1991|fatalities=100–120|type=[[Извршување на резиме]]s|perps=Елементи на 118 бригада на [[Хрватската национална гарда]], градската полиција во Госпиќ, хрватските паравоени сили}}{{Главна|Хрватската војна за независност}}{{Campaignbox Croatian War of Independence}}'''Масакрот во Госпиќ''' било масовно убиство на 100-120 цивили во Госпиќ, [[Хрватска|Хрватска,]] во текот на последните две недели од октомври 1991 година, за време на [[Хрватска војна за независност|Хрватската војна за независност]]. Поголемиот дел од жртвите биле уапсени во Госпиќ и блискиот крајбрежен град Карлобаг. Повеќето од нив биле уапсени на 16-17 октомври, а некои од притворените биле однесени во касарната Перушиќ и погубени во [[Липова Главица]] во близина на градот, додека други биле застрелани во областа Пазариште во Госпиќ. Убиствата биле наредени од секретарот на Кризниот штаб [[Лика|во Лика]], Тихомир Орешковиќ, и командантот на 118 пешадиска бригада на Хрватската национална гарда, потполковник Мирко Норац. Убиствата биле објавени во 1997 година, кога воен член на [[паравоената единица „Есенски дождови“]] зборувал за вмешаноста на единицата во убиствата на цивили во Госпиќ во интервју за ''„Ферал Трибјун“,'' а се до 2000 година не била покрената никаква формална истрага, откако тројца поранешни хрватски разузнавачки и воени полицајци го информирале [[Меѓународен кривичен суд за поранешна Југославија|Меѓународниот кривичен трибунал за поранешна Југославија]] за убиствата. Петмина, вклучувајќи ги Орешковиќ и Норац, биле уапсени во 2001 година и судени. Орешковиќ, Норац и Стјепан Грандиќ биле прогласени за виновни за злосторството и осудени на 14, 12 и 10 години затвор, соодветно, во 2004 година. == Позадина == {{Главна|Хрватската војна за независност}} Во август 1990 година, во [[Хрватска]] се случило востание центрирано во области претежно населени со Срби, вклучувајќи делови од [[Лика]], во близина на градот Госпиќ, кој исто така имал етничко српско население.{{Sfn|ICTY|12 June 2007}} Областите подоцна биле наречени САО Краина и, откако ја објавиле својата намера да се интегрираат со [[Република Србија (1992—2006)|Србија]], Владата на Хрватска го прогласила тоа за бунт.{{Sfn|The New York Times|2 April 1991}} До март 1991 година, конфликтот ескалирал во [[Хрватска војна за независност]],{{Sfn|The New York Times|3 March 1991}} а веќе во јуни 1991 година, Хрватска [[Независност на Хрватска|ја прогласи својата независност]] со [[Распад на СФРЈ|распаѓањето на Југославија]],{{Sfn|The New York Times|26 June 1991}} по што следел тримесечен мораториум, {{Sfn|The New York Times|29 June 1991}} а одлуката стапила на сила на 8 октомври.{{Sfn|Narodne novine|8 October 1991}} Бидејќи [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] (ЈНА) сè повеќе ја поддржувала САО Краина, а хрватската полиција не била во можност да се справи со ситуацијата, во мај 1991 година била формирана Хрватската национална гарда (ЗНГ).{{Sfn|EECIS|1999}} Развојот на војската на Хрватска бил попречен од ембаргото за оружје на ООН воведено во септември,{{Sfn|The Independent|10 October 1992}} додека воениот конфликт во Хрватска продолжил да ескалира. Битката кај Вуковар започнала на 26 август, {{Sfn|UNSC|28 December 1994}}а до крајот на месецот, борбите се интензивирале и во Лика, вклучувајќи го и Госпиќ, каде што [[Битката кај Госпиќ|борбите за контрола на градот]] продолжиле во поголемиот дел од септември.{{Sfn|CIA|2002}} Иако Госпиќ бил контролиран од хрватските сили, тој останал под српско артилериско бомбардирање по битката.{{Sfn|Slobodna Dalmacija|7 May 2000}} Борбите резултирале со големи штети на градот и бегство на поголемиот дел од неговото население, по што останале само околу 3.000 жители,{{Sfn|The New York Times|15 February 1998}} а пред војната, Госпиќ броел население од 8.000 жители, вклучувајќи 3.000 Срби.{{Sfn|The New York Times|5 September 1997}} Многу Срби кои претходно живееле во градот избегале, но хрватските власти ги повикале да се вратат преку телевизиски и радио емисии.{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} Бидејќи цивилното население почнало да се враќа кон крајот на септември, началникот на полицијата на Госпиќ, Иван Дасовиќ, предложил да се состави список на вратените Срби{{Sfn|Slobodna Dalmacija|16 August 2002}} поради безбедносни причини.{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} Според Анте Кариќ, претседател на Кризниот штаб во Лика (хрв. ''krizni stožer''), Дасовиќ се плашел дека вратените Срби би можеле да засолнат [[петта колона]], поткопувајќи ја одбраната на градот. Кариќ наводно се спротивставил на потегот,{{Sfn|Slobodna Dalmacija|16 August 2002}} но списокот бил составен на 10 октомври. Сличен список на Срби кои се вратиле во блискиот Карлобаг бил подготвен на 16 октомври.{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} Полицијата во Госпиќ била задолжена за контрола на Кризниот штаб во Лика со наредба издадена од тогашниот министер за внатрешни работи Иван Векиќ{{Sfn|Slobodna Dalmacija|6 September 2002}}, како и 118 пешадиска бригада на ЗНГ и воената полиција со седиште во Госпиќ.{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} Покрај тоа, паравоена доброволна група, со прекар „Есенски дождови“, контролирана од Томислав Мерчеп, била распоредена во Госпиќ во септември; оваа единица формално била подредена на Хрватското МВР.{{Sfn|The New York Times|5 September 1997}} == Убиства == Секретарот на Кризниот штаб во Лика, Тихомир Орешковиќ, [[потполковник]] Мирко Норац кој командандувал со 118 пешадиска бригада,, свикале состанок на своите подредени и наредиле апсење на цивили, нивно последователно притворање во касарната Перушиќ и убиства. Изворите не се согласуваат околу точниот датум на состанокот. Според Дашовиќ, состанокот се одржал на 15 октомври,{{Sfn|Slobodna Dalmacija|27 April 2001}} околу 9:00 часот на кој тој присуствувал заедно со неколку други службени лица,{{Sfn|Slobodna Dalmacija|6 September 2002}}а пак други извори, вклучувајќи ја и последователната кривична истрага и сведоците на судењето, посочиле дека состанокот се одржал на 16 или 17 октомври. Судовите што го воделе случајот, вклучувајќи го и Врховниот суд на Хрватска, утврдиле дека состанокот се одржал на 17 октомври и дека Орешковиќ и Норац им наредиле на присутните да ги погубат цивилите што биле уапсени врз основа на подготвените списоци.{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} Убиството на цивили во Широка Кула од страна на српските паравоени сили, кое се случи на 13 октомври,{{Sfn|HRT|13 October 2013}} било искористено како изговор за егзекуциите.{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} Повеќето апсења се случиле на 16-17 октомври, како во Госпиќ така и во Карлобаг,{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} а цивилите биле одведени под закана со оружје од засолништата од бомби почнувајќи од 16 октомври. Два дена подоцна, жителите на Госпиќ биле сведоци на товарење на цивили во единаесет воени камиони на градскиот пазар за добиток, за никогаш повеќе да не бидат видени.{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} Најмалку десет цивили биле убиени во Житник во областа Госпиќ позната како Пазариште на 17 октомври, а продолжиле и во Липова Главица во близина на Перушиќ на 18 октомври,{{Sfn|CFPNVHR|Trial of Orešković et al.}} каде што 39 или 40 лица биле егзекутирани со стрелачки вод откако биле држени во [[касарната Перушиќ]], каде што во тоа време бил сместен батаљон на 118 пешадиска бригада. Тројца цивили биле уапсени во Госпиќ и Карлобаг на 25 октомври и исто така биле застрелани, а нивните тела подоцна пронајдени во областа Равни Дабар на 3 декември.{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} Многу од жртвите биле истакнати интелектуалци, вклучувајќи лекари, судии и професори.{{Sfn|Off|2010}} Како и останатите, тие биле лојални на хрватската држава и одбиле да се приклучат на Република Српска Краина, што ги направило нивните егзекуции уште погрозоморни.{{Sfn|Off|2010}} Се верува дека хрватските жртви на масакрот биле дисиденти кои се спротивставиле на антисрпските мерки на државата.{{Sfn|Off|2010}} == Последици == Масакрот во Госпиќ претставува најзначајното такво злосторство извршено за време на војната.{{Sfn|Taylor|2008}} Изворите не се согласуваат околу вкупниот број на жртви во масакрот во Госпиќ, при што проценките се движат од 100{{Sfn|Goldstein|1999}} до 120 убиени,{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} а официјалните бројки покажуваат и дека вкупно 123 лица исчезнале во областа на Госпиќ помеѓу 1991 и 1995 година.{{Sfn|ICTY|2 June 2004}} Десет жртви биле фрлени во септичка јама и покриени со слоеви глина и камен урнатини во Госпиќ, подоцна откриени од истражителите на [[Меѓународен кривичен суд за поранешна Југославија|Меѓународниот кривичен трибунал за поранешна Југославија]] (МКТЈ) во мај 2000 година, предизвикувајќи поплаки од градоначалникот на Госпиќ и улични протести од хрватските ветерани,{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}}а 24 дополнителни трупови биле изгорени и фрлени во близина на Дуге Њиве, село источно од Перушиќ, но биле пронајдени од 6 бригада на ЈНА на 25 декември 1991 година, прегледани и повторно закопани во Дебело Брдо, на 15км оддалеченост од Удбина, дополнително 18 биле закопани во [[Масовна гробница|масовна гробница,]] додека 6 други биле закопани поединечно, но тие биле ископани и повторно закопани на друго место од роднини. Масовната гробница била ископана во декември 2000 година како дел од кривична истрага.{{Sfn|Slobodna Dalmacija|15 December 2000}}{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} Домовите на жртвите биле ограбени веднаш по настанот од страна на единицата „Есенски дождови“, а во 1992 година, неколку членови на единицата биле кратко затворени од хрватските власти, но ослободени без обвинение.{{Sfn|The New York Times|5 September 1997}} Во септември 1997 година, сега веќе непостоечкиот хрватски весник ''„Ферал Трибјун“'' објавил детален исказ на очевидецот Мирослав Бајрамовиќ, еден од војниците на „Есенски дождови“, кој тврдел дека бил вклучен во извршувањето на масакро, а во своето интервју, изјавил дека на единицата ѝ било наредено етнички да го исчисти Госпиќ. Тој исто така тврдел дека повремено им било наредено од Томислав Мерчеп, кој бил сојузник на хрватскиот претседател [[Фрањо Туѓман]], да ги „убиваат“ затворениците, и дека Векиќ бил целосно свесен за нивната задача. Бајрамовиќ и тројца други членови на единицата идентификувани во интервјуто биле уапсени, додека Векиќ ги негирал тврдењата на Бајрамовиќ, а хрватските владини претставници негирале каква било одговорност во ова прашање. За возврат, МКТЈ побарала информации за четворицата.{{Sfn|The New York Times|5 September 1997}} Туѓман ги обвинил Србите и странските агенти за масакрот. Тој накратко уапсил еден водач на хрватската милиција поврзан со убиствата, но подоцна го ослободи и го распореди во Министерството за внатрешни работи.{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} До 1998 година, двајца хрватски разузнавачи и еден воен полицаец, [[Милан Левар]], [[Зденко Бандо]] и [[Зденко Ропац]], се обратиле до МКТЈ нудејќи информации во врска со настаните, а [[Милан Левар]], кој подоцна бил убиен, претставувал особено вреден како сведок бидејќи тврдел дека бил сведок на смртта на околу 50 луѓе во областа Госпиќ.{{Sfn|The New York Times|15 February 1998}} Ранко Маријан, министерот за правда во новата влада, ги критикувал своите претходници и полицијата за нивниот неуспех да го истражат случајот,{{Sfn|The Washington Post|18 May 2000}} но властите не успеале да го заштитат Левар, кој бил кукавички убиен со автомобил-бомба на 30 август 2000 година.{{Sfn|Jutarnji list|19 October 2010}} Истрагата за убиствата во Госпиќ беше фактор што придонел за критиките кон напорите на владата од страна на седум активни и пет пензионирани хрватски генерали кои го издале Писмото на дванаесетте генерали со кое ја објавиле својата жалба и тоа довело до отпуштање на седум активни офицери, вклучително и од претседателот [[Стјепан Месиќ]].{{Sfn|The Guardian|30 September 2000}} Во групата бил вклучен и Норац, кој имал чин генерал-мајор од септември 1995 година.{{Sfn|ICTY|27 May 2004}} === Судењето на Орешковиќ ''и др.'' === Формална истрага за убиствата во Госпиќ била покрената тек кон крајот на 2000 година, а веќе следната година во февруари 2001 биле издадени налози за апсење на Орешковиќ, Норац, Стјепан Грандиќ, Ивица Рожиќ и Милан Чаниќ. Норац избегнувал апсење две недели, убеден дека властите имаат намера да го екстрадираат во МКСЈ, а роднините на Грандиќ, Рожиќ и Чаниќ, потпомогнати од жителите на Госпиќ, се обиделе да ја спречат полицијата да ги уапси тројцата со тоа што ги опколиле полициските комбиња испратени да ги однесат обвинетите во притвор. Спротивставувањето на обвинителството кулминирало со уличен протест од 150.000 луѓе во [[Сплит]] на 11 февруари, а имало протести и во [[Загреб]], каде што се појавиле 13.000 демонстранти, а 10 дена подоцна на 21 фебруари Норац се предал{{Sfn|Nacional|6 November 2002}} откако доби уверенија дека ќе му се суди во Хрватска, а не од МКСЈ.{{Sfn|BBC News|23 February 2001}}{{Sfn|Slobodna Dalmacija|12 February 2001}}{{Sfn|HRT|15 February 2001}} На 5 март биле поднесено формално обвинение, со кое петмината се товареле за убиство на 50 цивили во Госпиќ и Карлобаг, а случајот се судел во Окружниот суд [[Риека|во Риека]] и вклучувал сведочења на 120 сведоци во судот во Риека, од кои 18 преживеани од нападите во Госпиќ од 1991 година сведочеле во [[Белград]] и двајца хрватски државјани кои избегале во Германија плашејќи се за сопствената безбедност.{{Sfn|Nacional|26 March 2003}} Еден од овие двајца, презиме Ропац, одбил да сведочи бидејќи не им верувал на владините гаранции во врска со неговата безбедност.{{Sfn|Nacional|6 November 2002}} Во март 2003 година, Судот ги прогласил обвинетите за виновни и така Орешковиќ бил осуден на 15 години затвор, Норац добил 12 години затвор, Грандиќ на 10 години,{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}}а Рожиќ и Чаниќ ослободени поради недостаток на докази против нив.{{Sfn|ICTY|2 June 2004}} Случајот на крајот бил обжален до Врховниот суд на Хрватска во 2004 година, кој ги потврдил првостепените пресуди за Орешковиќ, Норац и Грандиќ, како и ослободителните пресуди за Рожиќ и Чаниќ.{{Sfn|Supreme Court of Croatia|2 June 2004}} Анализа на [[BBC News]] тврдела дека судењата укажуваат на подготвеност од страна на хрватската влада да се справи со воените злосторства извршени од нејзините државјани, по долг период на неактивност опишан од судијата на Окружниот суд во Риека, Ика Шариќ, како „заговор на молчење“.{{Sfn|BBC News|24 March 2003}} Бајрамовиќ и уште четворица членови на неговата единица биле осудени во неповрзан случај за убивање и злоупотреба на српски и хрватски цивили извршени во Пољана во близина [[Пакрац|на Пакрац]] во 1991 година. Тие добиле затворски казни од 3 до 12 години.{{Sfn|Nacional|10 December 2010}} {{На|2013}} , Мерчеп бил обвинет за командна одговорност за воени злосторства извршени во Пољана. {{Sfn|Večernji list|11 July 2013}} == Видете исто така == * Список на масакри во Хрватска == Фусноти == {{Наводи|20em}} == Референци == ; Книги  ; Вести  ; Други извори  <templatestyles src="Module:Coordinates/styles.css"></templatestyles>{{Coord|44|32|45|N|15|22|30|E}}{{Croatian War of Independence}}{{Serbian minority institutions and organizations in Croatia}} [[Категорија:Хрватски воени злосторства]] [[Категорија:Статии со извори на хрватски (hr)]] sbq05u5byzndblrfqohoadtpyk97od4 Стамболово (Хасковско) 0 1391214 5537501 2026-04-10T20:53:48Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Стамболово | native_name = Стамболово | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Stambolovo clock tower 1.jpg | image_caption = Саат-кулата во центарот на селото | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местопол... 5537501 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Стамболово | native_name = Стамболово | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Stambolovo clock tower 1.jpg | image_caption = Саат-кулата во центарот на селото | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Стамболово во Бугарија | latd = 41 | latm = 46 | lats = 00 | latNS = N | longd = 25 | longm = 39 | longs = 00 | longEW = E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Хасково (област)|Хасково]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Стамболово (општина)|Стамболово]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Аднан Јилдиз | area_total_km2 = 22,585 | elevation_m = 315 | population_total = 1.047 | population_as_of = 2022 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 6362 | area_code = +359 3721 | website = {{URL|https://stambolovo.bg/}} }} '''Стамболово''' ({{Langx|bg|Стамболово}}) — село во Јужна [[Бугарија]] и административен центар на Општина [[Стамболово (општина)|Стамболово]] во [[Хасково (област)|Хасковската Област]]. Има население од околу 1.047 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Стамболово се наоѓа во Родопскиот Масив, во непосредна близина на [[Горнотракиска Низина|Тракиската Низина]]. Сместено е во североисточниот дел на [[Источни Родопи|Источните Родопи]] и е оддалечено 22 километри од обласниот центар [[Хасково]]. Селото има поволна географска положба. == Историја == === Праисторија и антика === Подрачјето на Стамболово е населено уште од праисторијата. Еден од најзначајните археолошки наоди е откриен во [[1966]] година во месноста Двете Чуки – '''тракиска кочија''' од [[2 век]]. Кочијата е богато украсена со бронзени ажурни апликации, фигури на пегаси и статуетка на богот Аполон со лира, поставена помеѓу столбови во јонски стил. Во непосредна близина е истражена и гробна могила со околу 30 глинени садови од истиот период. === Среден век и археолошки наоди === Во [[1978]] година била истражена дел од '''старобугарската некропола''' од 10–11 век. Меѓу пронајдените предмети се издвојуваат: * Накит од сино стакло со орнаменти; * Масивни бронзени гривни со геометриски украси и мотиви на змиски глави; * Сребрен ѓердан со релјефни приврзоци во облик на бадем и крстови; * Бронзен крст со натпис. === Нумизматички наоди === На територијата на селото и околината се пронајдени бројни византиски монети кои сведочат за континуитетот на населувањето, вклучувајќи златен солид од императорот Анастасиј I (491–518) во месноста Папаз Баир, како и монети од императорот Исак I Комнин (1057–1059). == Култура == Во периодот [[1985]]–[[1998]] година, во селото се одржувал најзначајниот фестивал на [[сватбарска музика]], познат како [[Натсвирување во Стамболово]].<ref name="пейчева">{{cite book | last = Пејчева | first = Лозанка | authorlink = Лозанка Пейчева | year = 2008 | title = Между Селото и Вселената: старата фолклорна музика от България в новите времена | publisher = Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ | location = Софија | pages = 249-251 | isbn = 978-954-322-257-5 | language = bg}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.stambolovo.bg Официјална веб-страница на Општина Стамболово] [[Категорија:Села во Бугарија]] [[Категорија:Населени места во областа Хасково]] p4xw7543oqs768un3xkrl7ct5e46b5n 5537503 5537501 2026-04-10T20:54:51Z Пакко 4588 Пакко ја премести страницата [[Стамболово]] на [[Стамболово (Хасковско)]] 5537501 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Стамболово | native_name = Стамболово | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Stambolovo clock tower 1.jpg | image_caption = Саат-кулата во центарот на селото | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Стамболово во Бугарија | latd = 41 | latm = 46 | lats = 00 | latNS = N | longd = 25 | longm = 39 | longs = 00 | longEW = E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Хасково (област)|Хасково]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Стамболово (општина)|Стамболово]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Аднан Јилдиз | area_total_km2 = 22,585 | elevation_m = 315 | population_total = 1.047 | population_as_of = 2022 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 6362 | area_code = +359 3721 | website = {{URL|https://stambolovo.bg/}} }} '''Стамболово''' ({{Langx|bg|Стамболово}}) — село во Јужна [[Бугарија]] и административен центар на Општина [[Стамболово (општина)|Стамболово]] во [[Хасково (област)|Хасковската Област]]. Има население од околу 1.047 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Стамболово се наоѓа во Родопскиот Масив, во непосредна близина на [[Горнотракиска Низина|Тракиската Низина]]. Сместено е во североисточниот дел на [[Источни Родопи|Источните Родопи]] и е оддалечено 22 километри од обласниот центар [[Хасково]]. Селото има поволна географска положба. == Историја == === Праисторија и антика === Подрачјето на Стамболово е населено уште од праисторијата. Еден од најзначајните археолошки наоди е откриен во [[1966]] година во месноста Двете Чуки – '''тракиска кочија''' од [[2 век]]. Кочијата е богато украсена со бронзени ажурни апликации, фигури на пегаси и статуетка на богот Аполон со лира, поставена помеѓу столбови во јонски стил. Во непосредна близина е истражена и гробна могила со околу 30 глинени садови од истиот период. === Среден век и археолошки наоди === Во [[1978]] година била истражена дел од '''старобугарската некропола''' од 10–11 век. Меѓу пронајдените предмети се издвојуваат: * Накит од сино стакло со орнаменти; * Масивни бронзени гривни со геометриски украси и мотиви на змиски глави; * Сребрен ѓердан со релјефни приврзоци во облик на бадем и крстови; * Бронзен крст со натпис. === Нумизматички наоди === На територијата на селото и околината се пронајдени бројни византиски монети кои сведочат за континуитетот на населувањето, вклучувајќи златен солид од императорот Анастасиј I (491–518) во месноста Папаз Баир, како и монети од императорот Исак I Комнин (1057–1059). == Култура == Во периодот [[1985]]–[[1998]] година, во селото се одржувал најзначајниот фестивал на [[сватбарска музика]], познат како [[Натсвирување во Стамболово]].<ref name="пейчева">{{cite book | last = Пејчева | first = Лозанка | authorlink = Лозанка Пейчева | year = 2008 | title = Между Селото и Вселената: старата фолклорна музика от България в новите времена | publisher = Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ | location = Софија | pages = 249-251 | isbn = 978-954-322-257-5 | language = bg}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.stambolovo.bg Официјална веб-страница на Општина Стамболово] [[Категорија:Села во Бугарија]] [[Категорија:Населени места во областа Хасково]] p4xw7543oqs768un3xkrl7ct5e46b5n 5537508 5537503 2026-04-10T21:00:21Z Пакко 4588 {{Другизначења4|за селото во Хасковско|други села со истото име|Стамболово}} 5537508 wikitext text/x-wiki {{Другизначења4|за селото во Хасковско|други села со истото име|Стамболово}} {{Инфокутија Населено место | name = Стамболово | native_name = Стамболово | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Stambolovo clock tower 1.jpg | image_caption = Саат-кулата во центарот на селото | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Стамболово во Бугарија | latd = 41 | latm = 46 | lats = 00 | latNS = N | longd = 25 | longm = 39 | longs = 00 | longEW = E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Хасково (област)|Хасково]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Стамболово (општина)|Стамболово]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Аднан Јилдиз | area_total_km2 = 22,585 | elevation_m = 315 | population_total = 1.047 | population_as_of = 2022 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 6362 | area_code = +359 3721 | website = {{URL|https://stambolovo.bg/}} }} '''Стамболово''' ({{Langx|bg|Стамболово}}) — село во Јужна [[Бугарија]] и административен центар на Општина [[Стамболово (општина)|Стамболово]] во [[Хасково (област)|Хасковската Област]]. Има население од околу 1.047 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Стамболово се наоѓа во Родопскиот Масив, во непосредна близина на [[Горнотракиска Низина|Тракиската Низина]]. Сместено е во североисточниот дел на [[Источни Родопи|Источните Родопи]] и е оддалечено 22 километри од обласниот центар [[Хасково]]. Селото има поволна географска положба. == Историја == === Праисторија и антика === Подрачјето на Стамболово е населено уште од праисторијата. Еден од најзначајните археолошки наоди е откриен во [[1966]] година во месноста Двете Чуки – '''тракиска кочија''' од [[2 век]]. Кочијата е богато украсена со бронзени ажурни апликации, фигури на пегаси и статуетка на богот Аполон со лира, поставена помеѓу столбови во јонски стил. Во непосредна близина е истражена и гробна могила со околу 30 глинени садови од истиот период. === Среден век и археолошки наоди === Во [[1978]] година била истражена дел од '''старобугарската некропола''' од 10–11 век. Меѓу пронајдените предмети се издвојуваат: * Накит од сино стакло со орнаменти; * Масивни бронзени гривни со геометриски украси и мотиви на змиски глави; * Сребрен ѓердан со релјефни приврзоци во облик на бадем и крстови; * Бронзен крст со натпис. === Нумизматички наоди === На територијата на селото и околината се пронајдени бројни византиски монети кои сведочат за континуитетот на населувањето, вклучувајќи златен солид од императорот Анастасиј I (491–518) во месноста Папаз Баир, како и монети од императорот Исак I Комнин (1057–1059). == Култура == Во периодот [[1985]]–[[1998]] година, во селото се одржувал најзначајниот фестивал на [[сватбарска музика]], познат како [[Натсвирување во Стамболово]].<ref name="пейчева">{{cite book | last = Пејчева | first = Лозанка | authorlink = Лозанка Пейчева | year = 2008 | title = Между Селото и Вселената: старата фолклорна музика от България в новите времена | publisher = Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ | location = Софија | pages = 249-251 | isbn = 978-954-322-257-5 | language = bg}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.stambolovo.bg Официјална веб-страница на Општина Стамболово] [[Категорија:Села во Бугарија]] [[Категорија:Населени места во областа Хасково]] 90k5k49xrlps5dci4nkwpej1wky3bbo 5537603 5537508 2026-04-11T08:21:02Z Пакко 4588 свадбарска музика 5537603 wikitext text/x-wiki {{Другизначења4|за селото во Хасковско|други села со истото име|Стамболово}} {{Инфокутија Населено место | name = Стамболово | native_name = Стамболово | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Stambolovo clock tower 1.jpg | image_caption = Саат-кулата во центарот на селото | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Стамболово во Бугарија | latd = 41 | latm = 46 | lats = 00 | latNS = N | longd = 25 | longm = 39 | longs = 00 | longEW = E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Хасково (област)|Хасково]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Стамболово (општина)|Стамболово]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Аднан Јилдиз | area_total_km2 = 22,585 | elevation_m = 315 | population_total = 1.047 | population_as_of = 2022 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 6362 | area_code = +359 3721 | website = {{URL|https://stambolovo.bg/}} }} '''Стамболово''' ({{Langx|bg|Стамболово}}) — село во Јужна [[Бугарија]] и административен центар на Општина [[Стамболово (општина)|Стамболово]] во [[Хасково (област)|Хасковската Област]]. Има население од околу 1.047 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Стамболово се наоѓа во Родопскиот Масив, во непосредна близина на [[Горнотракиска Низина|Тракиската Низина]]. Сместено е во североисточниот дел на [[Источни Родопи|Источните Родопи]] и е оддалечено 22 километри од обласниот центар [[Хасково]]. Селото има поволна географска положба. == Историја == === Праисторија и антика === Подрачјето на Стамболово е населено уште од праисторијата. Еден од најзначајните археолошки наоди е откриен во [[1966]] година во месноста Двете Чуки – '''тракиска кочија''' од [[2 век]]. Кочијата е богато украсена со бронзени ажурни апликации, фигури на пегаси и статуетка на богот Аполон со лира, поставена помеѓу столбови во јонски стил. Во непосредна близина е истражена и гробна могила со околу 30 глинени садови од истиот период. === Среден век и археолошки наоди === Во [[1978]] година била истражена дел од '''старобугарската некропола''' од 10–11 век. Меѓу пронајдените предмети се издвојуваат: * Накит од сино стакло со орнаменти; * Масивни бронзени гривни со геометриски украси и мотиви на змиски глави; * Сребрен ѓердан со релјефни приврзоци во облик на бадем и крстови; * Бронзен крст со натпис. === Нумизматички наоди === На територијата на селото и околината се пронајдени бројни византиски монети кои сведочат за континуитетот на населувањето, вклучувајќи златен солид од императорот Анастасиј I (491–518) во месноста Папаз Баир, како и монети од императорот Исак I Комнин (1057–1059). == Култура == Во периодот [[1985]]–[[1998]] година, во селото се одржувал најзначајниот фестивал на [[свадбарска музика]], познат како [[Натсвирување во Стамболово]].<ref name="пейчева">{{cite book | last = Пејчева | first = Лозанка | authorlink = Лозанка Пейчева | year = 2008 | title = Между Селото и Вселената: старата фолклорна музика от България в новите времена | publisher = Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ | location = Софија | pages = 249-251 | isbn = 978-954-322-257-5 | language = bg}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.stambolovo.bg Официјална веб-страница на Општина Стамболово] [[Категорија:Села во Бугарија]] [[Категорија:Населени места во областа Хасково]] 8ruyzcg5t2l2c0oistdyx6djs65ah2a Горна Рженица 0 1391215 5537502 2026-04-10T20:54:08Z Marco Mitrovich 114460 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Горна Рженица | native_name = Gornja Rženica | settlement_type = Населба | image_skyline = | image_alt = | image_caption = | nickname = | pushpin_map = Montenegro | pushpin_label_position = | pushpin_map_alt = | pushpin_map_caption = | latd = 42 |latm... 5537502 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Горна Рженица | native_name = Gornja Rženica | settlement_type = Населба | image_skyline = | image_alt = | image_caption = | nickname = | pushpin_map = Montenegro | pushpin_label_position = | pushpin_map_alt = | pushpin_map_caption = | latd = 42 |latm = 39 |lats = 52 |latNS = N | longd = 19 |longm = 55 |longs = 08 |longEW = E | coor_pinpoint = | coordinates_type = | coordinates_display = | coordinates_footnotes = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = [[Црна Гора]] | subdivision_type1 = Општина | subdivision_name1 = [[Плав]] | subdivision_type2 = | subdivision_name2 = | dimensions_footnotes = | elevation_footnotes = | elevation_m = 898 | population_footnotes = | population_as_of = 2023 | population_total = 178 | population_density_km2 = auto | population_demonym = | population_note = | timezone1 = [[Средноевропско време|CET]] |utc_offset = +1 | utc_offset1 = | timezone1_DST = [[Средноевропско летно време|CEST]] |utc_offset_DST = +2 | utc_offset1_DST = | postal_code_type = Пошт. бр. | postal_code = 84325 | area_code_type = | area_code = 051 | registration_plate = PL }} '''Горна Рженица''' ({{langx|cnr|Gornja Rženica}}) е населено место во општината [[Плав]], [[Црна Гора]]. Според пописот од 2023 година имало 178 жители.<ref>[http://pop-stat.mashke.org/montenegro-ethnic-loc2023.htm Ethnic composition, all places: 2023 census] pop-stat.mashke.org</ref> Селото е претежно [[Срби|српско]]. {{bar box |float=center |title=Етнички групи 2023 |titlebar=#ddd |barwidth=300px |bars= {{Столбен постоток|[[Срби]]|red|84.8}} {{Столбен постоток|[[Црногорци]]|orange|9.5}} }} == Поврзано == * [[Плав]] * [[Срби]] == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Плав]] [[Категорија:Населени места во Црна Гора]] [[Категорија:Српски населби во Црна Гора]] iur1hkunwf6p65488shq6fpcctjm010 Стамболово 0 1391216 5537504 2026-04-10T20:54:51Z Пакко 4588 Пакко ја премести страницата [[Стамболово]] на [[Стамболово (Хасковско)]] 5537504 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Стамболово (Хасковско)]] g66vp4rchvf1uvhtn55for24qjfhe21 5537505 5537504 2026-04-10T20:57:11Z Пакко 4588 Отстрането пренасочување кон [[Стамболово (Хасковско)]] 5537505 wikitext text/x-wiki Името '''Стамболово''' го носат четири бугарски села, именувани во чест на [[Стефан Стамболов]]: * [[Стамболово (Великотрновско)]]; * [[Стамболово (Русенско)]]; * [[Стамболово (Софиско)]]; * [[Стамболово (Хасковско)]]. == Поврзано == * [[Стефан Стамболово]] – село во Северна Бугарија, општина Полски Трамбеш, област Велико Трново {{појаснување}} 4krqcgnehs0quxhmw6ol2renqry416n Словачки протести 2024–2026 0 1391217 5537510 2026-04-10T21:15:12Z 19user99 72391 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1346789892|2024–2026 Slovak protests]]“ 5537510 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Граѓански немири|title=Словачки протести 2024–2026|partof=[[Southeast Europe protests (2024–present)]], [[Slovak opposition to sanctions on Russia]] and [[Democratic backsliding in Slovakia]]|image=2025 Slovak protests, Freedom Square, Bratislava, 2025-01-24.jpg|caption=Протестите во [[Наместени Слободи]] во [[Братислава]], 24 јануари 2025|date=23 декември 2024<ref>{{cite web|url=https://newsnow.tasr.sk/hundreds-protesting-in-bratislava-against-premiers-visit-to-moscow/|title=Hundreds Protesting in Bratislava against Premier's Visit to Moscow|date=23 December 2024|website=The News Agency of the Slovak Republic}}</ref>–9 мај 2025<ref>{{cite web|url=https://www.ta3.com/clanok/992779/seria-protestov-slovensko-je-europa-sa-nateraz-konci-organizatori-sa-rozlucia-zhromazdenim-pri-prilezitosti-dna-europy|title=Séria protestov Slovensko je Európa sa nateraz končí. Organizátori sa rozlúčia zhromaždením pri príležitosti Dňa Európy|trans-title=The series of protests titled "Slovakia is Europe" is coming to an end for now. The organizers will bid farewell with a rally on the occasion of Europe Day|website=[[TA3]]|language=sk|date=2025-05-05|accessdate=2025-05-05}}</ref><br>17 November 2025<ref>{{cite web|url=https://spectator.sme.sk/politics-and-society/c/slovakia-protests-tens-of-thousands-rally-against-robert-fico-on-velvet-revolution-anniversary|title=From chalk to a roar: Slovakia’s rain-soaked crowds revive the spirit of 1989|date=17 November 2025|website=The Slovak Spectator}}</ref>–present<ref>{{cite web|url=https://protesty.info/posts|title=Zoznam protestov a udalostí|trans-title=List of protests and events|language=sk|website=protesty.info}}</ref>|place=[[Словачка]]{{efn|Спорадични, мали протести се одржаа и во неколку европски метрополи, вклучувајќи ги Прага, Краков, Виена, Берлин и Копенхаген.}}|causes='''Декември 2024–Мај 2025:''' * Анти-[[Украина|украински]], анти-[[НАТО]] И [[Евроскептицизам|Евроскептични]] политики имплементирани од [[Словачки премиер]] [[Роберт Фико]] **Прекинување на воената помош за Украина за време на [[руската инвазија на Украина]] **Противставување на санкциите на Европската Унија против Русија **Закани за блокирање на членството на Украина и во НАТО и во [[Пристапувањето на Украина во Европската Унија|ЕУ]] **Предлози за повлекување на Словачка од [[Европската Унија]] и НАТО '''Ноември 2025 година–денес:''' *Суспендирање на законот за дојавувачи *Уредбата на Бенеш резултира со построга регулатива за етничките малцинства|goals='''Декември 2024–мај 2025:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо (неуспешна) * Откажување од проруско, антиукраинско и евроскептичко усогласување на надворешната политика (неуспешна) * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика (неуспешна) * Оставка на министерката за култура Мартина Шимковичова (неуспешна) '''Ноември 2025–денес:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо * Обновување на законот за информатори * Либерализација на законот за малцинства * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика|methods=Демонстрации, [[граѓанска непослушност]]|status=|result=Тековно *Имплементиран е новиот закон за невладини организации *[[Самуел Мигаљ]] назначен за министер за инвестиции, регионален развој и информатика *[[Рудолф Хулијак]] назначен за министер за спорт и туризам *[[Ричард Раши]] избран за [[Список на претседатели на словачките парламенти|Претседател на Националниот совет]] *[[Четврт кабинет на Фицо|Владата]] го преживеала гласањето за недоверба|side1={{flagicon|SVK}} [[File:Flag of Europe.svg|22px|border|link=Pan-European identity]] '''Opposition''' * [[Progressive Slovakia|PS]] * [[Christian Democratic Movement|KDH]] * [[Freedom and Solidarity|SaS]] * [[Slovakia (political party)|Slovakia]] * [[Democrats (Slovakia)|Democrats]] * [[Most–Híd]] * Anti-government protesters and activists * Non-governmental organizations|side2={{flagicon|Slovakia}} '''[[Четврт кабинет на Фицо|Влада]]''' * [[Насока – Социјалдемократија|Смер-СД]] * [[Глас – Социјалдемократија|Глас-СД]] * [[Словачка национална партија|СНС]] * {{symbol|Official_Seal_SIS.png}} [[Slovenská informačná služba|Slovak Information Service]] * {{symbol|Znak ministerstva vnútra Slovenskej republiky.png}} [[Ministry of Interior of the Slovak Republic|Ministry of Interior]] ** {{symbol|Slovakia police logo.svg}} [[Police Corps]] '''Подржани од:'''<br />{{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Претседател на Словачка]]|leadfigures1=* [[Михал Шимечка]] * [[Милан Мајерски]] * [[Бранислав Гролинг]] * [[Игор Матовиќ]] * [[Јарослав Наќ]]|leadfigures2=*{{flagicon image|Coat of arms of Slovakia.svg}} [[Роберт Фицо]]{{Clear}} * [[Матуш Шутај Ешток]] * [[Андреј Данко]] * {{Clear}}{{symbol|Official_Seal_SIS.png}} {{ill|Pavol Gašpar|cs|Pavol Gašpar|sk|Pavol Gašpar}}{{Clear}} * {{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Петер Пелегрини]]|howmany1=Демонстранти:{{plainlist| *~3,000 (23.12.2024)<ref name=sme-2024-12-23>{{cite web|url=https://domov.sme.sk/c/23427986/dost-bolo-ruska-protest-online.html|title=Dosť bolo Ruska. Pred Úradom vlády sa zišli stovky ľudí na proteste proti Ficovi v Moskve|website=[[Sme]]|language=sk|date=2024-12-23|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~4,000 (03.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://suspilne.media/917721-fico-id-do-moskvi-u-slovaccini-projsla-akcia-protestu/|title="Фіцо, їдь до Москви": У Словаччині пройшла акція протесту|website=Суспільне телебачення і радіомовлення України|language=uk|date=2025-01-04|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~15,000 (10.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://www.aktuality.sk/clanok/e7tA6f1/slobodne-doma-v-europe-skandoval-hlucne-dav-k-protestom-sa-pripojili-tisice-ludi/|title=Slobodne, doma, v Európe, skandoval hlučne dav. K protestom sa pripojili tisíce ľudí|publisher=Aktuality.sk|language=sk|date=2025-01-10|accessdate=2025-01-26}}</ref> *{{nowrap|~100,000 (24.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://dennikn.sk/4433820/mier-ukrajine-upravil-odhad-ucasti-na-proteste-na-35-az-40-tisic-ludi-ako-sa-pocita-velky-dav-demonstrantov/|title=Mier Ukrajine upravil odhad účasti na proteste na 35- až 40-tisíc ľudí. Ako sa počíta veľký dav demonštrantov|publisher=[[Denník N]]|language=sk|date=2025-01-28|accessdate=2025-01-28}}</ref>}}}}|howmany2=|injuries=|fatalities=|arrests=}} Широки демонстрации, во кои учествувале десетици илјади словачки граѓани кои се мобилизирале низ цела Словачка, се одржувале, првенствено во знак на протест против проруските политики на премиерот на Словачка, Роберт Фицо. Демонстрациите, организирани од „Мир за Украина“, се одржале во повеќе од дваесетина различни области низ целата земја. И покрај нивниот обем, протестите не довеле до промена во владината политика, а Фицо останал на функцијата додека неговата администрација ја консолидирала власта преку реконструкција на кабинетот и ново законодавство. == Позадина == [[Податотека:PM_of_Slovakia_Robert_Fico_meeting_President_Putin.jpg|мини|Роберт Фицо се ракува со [[Владимир Путин]] во [[Москва]], 22 декември 2024 година]] == Белешки == {{Белешки}} == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Статии со извори на украински (uk)]] [[Категорија:Статии со извори на словачки (sk)]] p8o970o7ge3gezc1y5mo5hcziaquip5 5537511 5537510 2026-04-10T21:15:32Z 19user99 72391 5537511 wikitext text/x-wiki {{Во тек}} {{Инфокутија Граѓански немири|title=Словачки протести 2024–2026|partof=[[Southeast Europe protests (2024–present)]], [[Slovak opposition to sanctions on Russia]] and [[Democratic backsliding in Slovakia]]|image=2025 Slovak protests, Freedom Square, Bratislava, 2025-01-24.jpg|caption=Протестите во [[Наместени Слободи]] во [[Братислава]], 24 јануари 2025|date=23 декември 2024<ref>{{cite web|url=https://newsnow.tasr.sk/hundreds-protesting-in-bratislava-against-premiers-visit-to-moscow/|title=Hundreds Protesting in Bratislava against Premier's Visit to Moscow|date=23 December 2024|website=The News Agency of the Slovak Republic}}</ref>–9 мај 2025<ref>{{cite web|url=https://www.ta3.com/clanok/992779/seria-protestov-slovensko-je-europa-sa-nateraz-konci-organizatori-sa-rozlucia-zhromazdenim-pri-prilezitosti-dna-europy|title=Séria protestov Slovensko je Európa sa nateraz končí. Organizátori sa rozlúčia zhromaždením pri príležitosti Dňa Európy|trans-title=The series of protests titled "Slovakia is Europe" is coming to an end for now. The organizers will bid farewell with a rally on the occasion of Europe Day|website=[[TA3]]|language=sk|date=2025-05-05|accessdate=2025-05-05}}</ref><br>17 November 2025<ref>{{cite web|url=https://spectator.sme.sk/politics-and-society/c/slovakia-protests-tens-of-thousands-rally-against-robert-fico-on-velvet-revolution-anniversary|title=From chalk to a roar: Slovakia’s rain-soaked crowds revive the spirit of 1989|date=17 November 2025|website=The Slovak Spectator}}</ref>–present<ref>{{cite web|url=https://protesty.info/posts|title=Zoznam protestov a udalostí|trans-title=List of protests and events|language=sk|website=protesty.info}}</ref>|place=[[Словачка]]{{efn|Спорадични, мали протести се одржаа и во неколку европски метрополи, вклучувајќи ги Прага, Краков, Виена, Берлин и Копенхаген.}}|causes='''Декември 2024–Мај 2025:''' * Анти-[[Украина|украински]], анти-[[НАТО]] И [[Евроскептицизам|Евроскептични]] политики имплементирани од [[Словачки премиер]] [[Роберт Фико]] **Прекинување на воената помош за Украина за време на [[руската инвазија на Украина]] **Противставување на санкциите на Европската Унија против Русија **Закани за блокирање на членството на Украина и во НАТО и во [[Пристапувањето на Украина во Европската Унија|ЕУ]] **Предлози за повлекување на Словачка од [[Европската Унија]] и НАТО '''Ноември 2025 година–денес:''' *Суспендирање на законот за дојавувачи *Уредбата на Бенеш резултира со построга регулатива за етничките малцинства|goals='''Декември 2024–мај 2025:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо (неуспешна) * Откажување од проруско, антиукраинско и евроскептичко усогласување на надворешната политика (неуспешна) * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика (неуспешна) * Оставка на министерката за култура Мартина Шимковичова (неуспешна) '''Ноември 2025–денес:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо * Обновување на законот за информатори * Либерализација на законот за малцинства * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика|methods=Демонстрации, [[граѓанска непослушност]]|status=|result=Тековно *Имплементиран е новиот закон за невладини организации *[[Самуел Мигаљ]] назначен за министер за инвестиции, регионален развој и информатика *[[Рудолф Хулијак]] назначен за министер за спорт и туризам *[[Ричард Раши]] избран за [[Список на претседатели на словачките парламенти|Претседател на Националниот совет]] *[[Четврт кабинет на Фицо|Владата]] го преживеала гласањето за недоверба|side1={{flagicon|SVK}} [[File:Flag of Europe.svg|22px|border|link=Pan-European identity]] '''Opposition''' * [[Progressive Slovakia|PS]] * [[Christian Democratic Movement|KDH]] * [[Freedom and Solidarity|SaS]] * [[Slovakia (political party)|Slovakia]] * [[Democrats (Slovakia)|Democrats]] * [[Most–Híd]] * Anti-government protesters and activists * Non-governmental organizations|side2={{flagicon|Slovakia}} '''[[Четврт кабинет на Фицо|Влада]]''' * [[Насока – Социјалдемократија|Смер-СД]] * [[Глас – Социјалдемократија|Глас-СД]] * [[Словачка национална партија|СНС]] * {{symbol|Official_Seal_SIS.png}} [[Slovenská informačná služba|Slovak Information Service]] * {{symbol|Znak ministerstva vnútra Slovenskej republiky.png}} [[Ministry of Interior of the Slovak Republic|Ministry of Interior]] ** {{symbol|Slovakia police logo.svg}} [[Police Corps]] '''Подржани од:'''<br />{{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Претседател на Словачка]]|leadfigures1=* [[Михал Шимечка]] * [[Милан Мајерски]] * [[Бранислав Гролинг]] * [[Игор Матовиќ]] * [[Јарослав Наќ]]|leadfigures2=*{{flagicon image|Coat of arms of Slovakia.svg}} [[Роберт Фицо]]{{Clear}} * [[Матуш Шутај Ешток]] * [[Андреј Данко]] * {{Clear}}{{symbol|Official_Seal_SIS.png}} {{ill|Pavol Gašpar|cs|Pavol Gašpar|sk|Pavol Gašpar}}{{Clear}} * {{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Петер Пелегрини]]|howmany1=Демонстранти:{{plainlist| *~3,000 (23.12.2024)<ref name=sme-2024-12-23>{{cite web|url=https://domov.sme.sk/c/23427986/dost-bolo-ruska-protest-online.html|title=Dosť bolo Ruska. Pred Úradom vlády sa zišli stovky ľudí na proteste proti Ficovi v Moskve|website=[[Sme]]|language=sk|date=2024-12-23|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~4,000 (03.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://suspilne.media/917721-fico-id-do-moskvi-u-slovaccini-projsla-akcia-protestu/|title="Фіцо, їдь до Москви": У Словаччині пройшла акція протесту|website=Суспільне телебачення і радіомовлення України|language=uk|date=2025-01-04|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~15,000 (10.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://www.aktuality.sk/clanok/e7tA6f1/slobodne-doma-v-europe-skandoval-hlucne-dav-k-protestom-sa-pripojili-tisice-ludi/|title=Slobodne, doma, v Európe, skandoval hlučne dav. K protestom sa pripojili tisíce ľudí|publisher=Aktuality.sk|language=sk|date=2025-01-10|accessdate=2025-01-26}}</ref> *{{nowrap|~100,000 (24.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://dennikn.sk/4433820/mier-ukrajine-upravil-odhad-ucasti-na-proteste-na-35-az-40-tisic-ludi-ako-sa-pocita-velky-dav-demonstrantov/|title=Mier Ukrajine upravil odhad účasti na proteste na 35- až 40-tisíc ľudí. Ako sa počíta veľký dav demonštrantov|publisher=[[Denník N]]|language=sk|date=2025-01-28|accessdate=2025-01-28}}</ref>}}}}|howmany2=|injuries=|fatalities=|arrests=}} Широки демонстрации, во кои учествувале десетици илјади словачки граѓани кои се мобилизирале низ цела Словачка, се одржувале, првенствено во знак на протест против проруските политики на премиерот на Словачка, Роберт Фицо. Демонстрациите, организирани од „Мир за Украина“, се одржале во повеќе од дваесетина различни области низ целата земја. И покрај нивниот обем, протестите не довеле до промена во владината политика, а Фицо останал на функцијата додека неговата администрација ја консолидирала власта преку реконструкција на кабинетот и ново законодавство. == Позадина == [[Податотека:PM_of_Slovakia_Robert_Fico_meeting_President_Putin.jpg|мини|Роберт Фицо се ракува со [[Владимир Путин]] во [[Москва]], 22 декември 2024 година]] == Белешки == {{Белешки}} == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Статии со извори на украински (uk)]] [[Категорија:Статии со извори на словачки (sk)]] aozvqxm10865th7fns4bj4pjarvjkoe 5537512 5537511 2026-04-10T21:18:28Z 19user99 72391 5537512 wikitext text/x-wiki {{Во тек}} {{Инфокутија Граѓански немири|title=Словачки протести 2024–2026|partof=[[Southeast Europe protests (2024–present)]], [[Slovak opposition to sanctions on Russia]] and [[Democratic backsliding in Slovakia]]|image=2025 Slovak protests, Freedom Square, Bratislava, 2025-01-24.jpg|caption=Протестите во [[Плоштадот на слободата]] во [[Братислава]], 24 јануари 2025|date=23 декември 2024<ref>{{cite web|url=https://newsnow.tasr.sk/hundreds-protesting-in-bratislava-against-premiers-visit-to-moscow/|title=Hundreds Protesting in Bratislava against Premier's Visit to Moscow|date=23 December 2024|website=The News Agency of the Slovak Republic}}</ref>–9 мај 2025<ref>{{cite web|url=https://www.ta3.com/clanok/992779/seria-protestov-slovensko-je-europa-sa-nateraz-konci-organizatori-sa-rozlucia-zhromazdenim-pri-prilezitosti-dna-europy|title=Séria protestov Slovensko je Európa sa nateraz končí. Organizátori sa rozlúčia zhromaždením pri príležitosti Dňa Európy|trans-title=The series of protests titled "Slovakia is Europe" is coming to an end for now. The organizers will bid farewell with a rally on the occasion of Europe Day|website=[[TA3]]|language=sk|date=2025-05-05|accessdate=2025-05-05}}</ref><br>17 ноември 2025<ref>{{cite web|url=https://spectator.sme.sk/politics-and-society/c/slovakia-protests-tens-of-thousands-rally-against-robert-fico-on-velvet-revolution-anniversary|title=From chalk to a roar: Slovakia’s rain-soaked crowds revive the spirit of 1989|date=17 November 2025|website=The Slovak Spectator}}</ref>–денес<ref>{{cite web|url=https://protesty.info/posts|title=Zoznam protestov a udalostí|trans-title=List of protests and events|language=sk|website=protesty.info}}</ref>|place=[[Словачка]]{{efn|Спорадични, мали протести се одржаа и во неколку европски метрополи, вклучувајќи ги Прага, Краков, Виена, Берлин и Копенхаген.}}|causes='''Декември 2024–Мај 2025:''' * Анти-[[Украина|украински]], анти-[[НАТО]] И [[Евроскептицизам|Евроскептични]] политики имплементирани од [[Словачки премиер]] [[Роберт Фицо]] **Прекинување на воената помош за Украина за време на [[руската инвазија на Украина]] **Противставување на санкциите на Европската Унија против Русија **Закани за блокирање на членството на Украина и во НАТО и во [[Пристапувањето на Украина во Европската Унија|ЕУ]] **Предлози за повлекување на Словачка од [[Европската Унија]] и НАТО '''Ноември 2025 година–денес:''' *Суспендирање на законот за дојавувачи *Уредбата на Бенеш резултира со построга регулатива за етничките малцинства|goals='''Декември 2024–мај 2025:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо (неуспешна) * Откажување од проруско, антиукраинско и евроскептичко усогласување на надворешната политика (неуспешна) * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика (неуспешна) * Оставка на министерката за култура Мартина Шимковичова (неуспешна) '''Ноември 2025–денес:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо * Обновување на законот за информатори * Либерализација на законот за малцинства * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика|methods=Демонстрации, [[граѓанска непослушност]]|status=|result=Тековно *Имплементиран е новиот закон за невладини организации *[[Самуел Мигаљ]] назначен за министер за инвестиции, регионален развој и информатика *[[Рудолф Хулијак]] назначен за министер за спорт и туризам *[[Ричард Раши]] избран за [[Список на претседатели на словачките парламенти|Претседател на Националниот совет]] *[[Четврт кабинет на Фицо|Владата]] го преживеала гласањето за недоверба|side1={{flagicon|SVK}} [[File:Flag of Europe.svg|22px|border|link=Pan-European identity]] '''Opposition''' * [[Progressive Slovakia|PS]] * [[Christian Democratic Movement|KDH]] * [[Freedom and Solidarity|SaS]] * [[Slovakia (political party)|Slovakia]] * [[Democrats (Slovakia)|Democrats]] * [[Most–Híd]] * Anti-government protesters and activists * Non-governmental organizations|side2={{flagicon|Slovakia}} '''[[Четврт кабинет на Фицо|Влада]]''' * [[Насока – Социјалдемократија|Смер-СД]] * [[Глас – Социјалдемократија|Глас-СД]] * [[Словачка национална партија|СНС]] * {{symbol|Official_Seal_SIS.png}} [[Slovenská informačná služba|Slovak Information Service]] * {{symbol|Znak ministerstva vnútra Slovenskej republiky.png}} [[Ministry of Interior of the Slovak Republic|Ministry of Interior]] ** {{symbol|Slovakia police logo.svg}} [[Police Corps]] '''Подржани од:'''<br />{{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Претседател на Словачка]]|leadfigures1=* [[Михал Шимечка]] * [[Милан Мајерски]] * [[Бранислав Гролинг]] * [[Игор Матовиќ]] * [[Јарослав Наќ]]|leadfigures2=*{{flagicon image|Coat of arms of Slovakia.svg}} [[Роберт Фицо]]{{Clear}} * [[Матуш Шутај Ешток]] * [[Андреј Данко]] * Павол Гашпар * {{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Петер Пелегрини]]|howmany1=Демонстранти:{{plainlist| *~3,000 (23.12.2024)<ref name=sme-2024-12-23>{{cite web|url=https://domov.sme.sk/c/23427986/dost-bolo-ruska-protest-online.html|title=Dosť bolo Ruska. Pred Úradom vlády sa zišli stovky ľudí na proteste proti Ficovi v Moskve|website=[[Sme]]|language=sk|date=2024-12-23|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~4,000 (03.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://suspilne.media/917721-fico-id-do-moskvi-u-slovaccini-projsla-akcia-protestu/|title="Фіцо, їдь до Москви": У Словаччині пройшла акція протесту|website=Суспільне телебачення і радіомовлення України|language=uk|date=2025-01-04|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~15,000 (10.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://www.aktuality.sk/clanok/e7tA6f1/slobodne-doma-v-europe-skandoval-hlucne-dav-k-protestom-sa-pripojili-tisice-ludi/|title=Slobodne, doma, v Európe, skandoval hlučne dav. K protestom sa pripojili tisíce ľudí|publisher=Aktuality.sk|language=sk|date=2025-01-10|accessdate=2025-01-26}}</ref> *{{nowrap|~100,000 (24.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://dennikn.sk/4433820/mier-ukrajine-upravil-odhad-ucasti-na-proteste-na-35-az-40-tisic-ludi-ako-sa-pocita-velky-dav-demonstrantov/|title=Mier Ukrajine upravil odhad účasti na proteste na 35- až 40-tisíc ľudí. Ako sa počíta veľký dav demonštrantov|publisher=[[Denník N]]|language=sk|date=2025-01-28|accessdate=2025-01-28}}</ref>}}}}|howmany2=|injuries=|fatalities=|arrests=}} Широки демонстрации, во кои учествувале десетици илјади словачки граѓани кои се мобилизирале низ цела Словачка, се одржувале, првенствено во знак на протест против проруските политики на премиерот на Словачка, Роберт Фицо. Демонстрациите, организирани од „Мир за Украина“, се одржале во повеќе од дваесетина различни области низ целата земја. И покрај нивниот обем, протестите не довеле до промена во владината политика, а Фицо останал на функцијата додека неговата администрација ја консолидирала власта преку реконструкција на кабинетот и ново законодавство. == Позадина == [[Податотека:PM_of_Slovakia_Robert_Fico_meeting_President_Putin.jpg|мини|Роберт Фицо се ракува со [[Владимир Путин]] во [[Москва]], 22 декември 2024 година]] == Белешки == {{Белешки}} == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Статии со извори на украински (uk)]] [[Категорија:Статии со извори на словачки (sk)]] l3a2dv7qjxxztss5ty4m8k2k0w3uzg4 5537513 5537512 2026-04-10T21:18:50Z 19user99 72391 5537513 wikitext text/x-wiki {{Во тек}} {{Инфокутија Граѓански немири|title=Словачки протести 2024–2026|partof=[[Southeast Europe protests (2024–present)]], [[Slovak opposition to sanctions on Russia]] and [[Democratic backsliding in Slovakia]]|image=2025 Slovak protests, Freedom Square, Bratislava, 2025-01-24.jpg|caption=Протестите во [[Плоштадот на слободата]] во [[Братислава]], 24 јануари 2025|date=23 декември 2024<ref>{{cite web|url=https://newsnow.tasr.sk/hundreds-protesting-in-bratislava-against-premiers-visit-to-moscow/|title=Hundreds Protesting in Bratislava against Premier's Visit to Moscow|date=23 December 2024|website=The News Agency of the Slovak Republic}}</ref>–9 мај 2025<ref>{{cite web|url=https://www.ta3.com/clanok/992779/seria-protestov-slovensko-je-europa-sa-nateraz-konci-organizatori-sa-rozlucia-zhromazdenim-pri-prilezitosti-dna-europy|title=Séria protestov Slovensko je Európa sa nateraz končí. Organizátori sa rozlúčia zhromaždením pri príležitosti Dňa Európy|trans-title=The series of protests titled "Slovakia is Europe" is coming to an end for now. The organizers will bid farewell with a rally on the occasion of Europe Day|website=[[TA3]]|language=sk|date=2025-05-05|accessdate=2025-05-05}}</ref><br>17 ноември 2025<ref>{{cite web|url=https://spectator.sme.sk/politics-and-society/c/slovakia-protests-tens-of-thousands-rally-against-robert-fico-on-velvet-revolution-anniversary|title=From chalk to a roar: Slovakia’s rain-soaked crowds revive the spirit of 1989|date=17 November 2025|website=The Slovak Spectator}}</ref>–денес<ref>{{cite web|url=https://protesty.info/posts|title=Zoznam protestov a udalostí|trans-title=List of protests and events|language=sk|website=protesty.info}}</ref>|place=[[Словачка]]{{efn|Спорадични, мали протести се одржаа и во неколку европски метрополи, вклучувајќи ги Прага, Краков, Виена, Берлин и Копенхаген.}}|causes='''Декември 2024–Мај 2025:''' * Анти-[[Украина|украински]], анти-[[НАТО]] И [[Евроскептицизам|Евроскептични]] политики имплементирани од [[Словачки премиер]] [[Роберт Фицо]] **Прекинување на воената помош за Украина за време на [[руската инвазија на Украина]] **Противставување на санкциите на Европската Унија против Русија **Закани за блокирање на членството на Украина и во НАТО и во [[Пристапувањето на Украина во Европската Унија|ЕУ]] **Предлози за повлекување на Словачка од [[Европската Унија]] и НАТО '''Ноември 2025 година–денес:''' *Суспендирање на законот за дојавувачи *Уредбата на Бенеш резултира со построга регулатива за етничките малцинства|goals='''Декември 2024–мај 2025:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо (неуспешна) * Откажување од проруско, антиукраинско и евроскептичко усогласување на надворешната политика (неуспешна) * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика (неуспешна) * Оставка на министерката за култура Мартина Шимковичова (неуспешна) '''Ноември 2025–денес:''' * Оставка на премиерот Роберт Фицо * Обновување на законот за информатори * Либерализација на законот за малцинства * Повторно воспоставување на проевропска, проукраинска и про-НАТО надворешна политика|methods=Демонстрации, [[граѓанска непослушност]]|status=|result=Тековно *Имплементиран е новиот закон за невладини организации *[[Самуел Мигаљ]] назначен за министер за инвестиции, регионален развој и информатика *[[Рудолф Хулијак]] назначен за министер за спорт и туризам *[[Ричард Раши]] избран за [[Список на претседатели на словачките парламенти|Претседател на Националниот совет]] *[[Четврт кабинет на Фицо|Владата]] го преживеала гласањето за недоверба|side1={{flagicon|SVK}} [[File:Flag of Europe.svg|22px|border|link=Pan-European identity]] '''Opposition''' * [[Progressive Slovakia|PS]] * [[Christian Democratic Movement|KDH]] * [[Freedom and Solidarity|SaS]] * [[Slovakia (political party)|Slovakia]] * [[Democrats (Slovakia)|Democrats]] * [[Most–Híd]] * Anti-government protesters and activists * Non-governmental organizations|side2={{flagicon|Slovakia}} '''[[Четврт кабинет на Фицо|Влада]]''' * [[Насока – Социјалдемократија|Смер-СД]] * [[Глас – Социјалдемократија|Глас-СД]] * [[Словачка национална партија|СНС]] * {{symbol|Official_Seal_SIS.png}} [[Slovenská informačná služba|Slovak Information Service]] * {{symbol|Znak ministerstva vnútra Slovenskej republiky.png}} [[Ministry of Interior of the Slovak Republic|Ministry of Interior]] ** {{symbol|Slovakia police logo.svg}} [[Police Corps]] '''Подржани од:'''<br />{{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Претседател на Словачка]]|leadfigures1=* [[Михал Шимечка]] * [[Милан Мајерски]] * [[Бранислав Гролинг]] * [[Игор Матовиќ]] * [[Јарослав Наќ]]|leadfigures2=*{{flagicon image|Coat of arms of Slovakia.svg}} [[Роберт Фицо]]{{Clear}} * [[Матуш Шутај Ешток]] * [[Андреј Данко]] * [[Павол Гашпар]] * {{flagicon image|Flag_of_the_President_of_Slovakia.svg}} [[Петер Пелегрини]]|howmany1=Демонстранти:{{plainlist| *~3,000 (23.12.2024)<ref name=sme-2024-12-23>{{cite web|url=https://domov.sme.sk/c/23427986/dost-bolo-ruska-protest-online.html|title=Dosť bolo Ruska. Pred Úradom vlády sa zišli stovky ľudí na proteste proti Ficovi v Moskve|website=[[Sme]]|language=sk|date=2024-12-23|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~4,000 (03.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://suspilne.media/917721-fico-id-do-moskvi-u-slovaccini-projsla-akcia-protestu/|title="Фіцо, їдь до Москви": У Словаччині пройшла акція протесту|website=Суспільне телебачення і радіомовлення України|language=uk|date=2025-01-04|accessdate=2025-01-26}}</ref> *~15,000 (10.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://www.aktuality.sk/clanok/e7tA6f1/slobodne-doma-v-europe-skandoval-hlucne-dav-k-protestom-sa-pripojili-tisice-ludi/|title=Slobodne, doma, v Európe, skandoval hlučne dav. K protestom sa pripojili tisíce ľudí|publisher=Aktuality.sk|language=sk|date=2025-01-10|accessdate=2025-01-26}}</ref> *{{nowrap|~100,000 (24.01.2025)<ref>{{cite web|url=https://dennikn.sk/4433820/mier-ukrajine-upravil-odhad-ucasti-na-proteste-na-35-az-40-tisic-ludi-ako-sa-pocita-velky-dav-demonstrantov/|title=Mier Ukrajine upravil odhad účasti na proteste na 35- až 40-tisíc ľudí. Ako sa počíta veľký dav demonštrantov|publisher=[[Denník N]]|language=sk|date=2025-01-28|accessdate=2025-01-28}}</ref>}}}}|howmany2=|injuries=|fatalities=|arrests=}} Широки демонстрации, во кои учествувале десетици илјади словачки граѓани кои се мобилизирале низ цела Словачка, се одржувале, првенствено во знак на протест против проруските политики на премиерот на Словачка, Роберт Фицо. Демонстрациите, организирани од „Мир за Украина“, се одржале во повеќе од дваесетина различни области низ целата земја. И покрај нивниот обем, протестите не довеле до промена во владината политика, а Фицо останал на функцијата додека неговата администрација ја консолидирала власта преку реконструкција на кабинетот и ново законодавство. == Позадина == [[Податотека:PM_of_Slovakia_Robert_Fico_meeting_President_Putin.jpg|мини|Роберт Фицо се ракува со [[Владимир Путин]] во [[Москва]], 22 декември 2024 година]] == Белешки == {{Белешки}} == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Статии со извори на украински (uk)]] [[Категорија:Статии со извори на словачки (sk)]] qden2c6hwwfrbgs2eorfj2932tiixf7 Хостел 2 0 1391218 5537515 2026-04-10T21:36:39Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Hostelpart2finalposter.jpg | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Кр... 5537515 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Hostelpart2finalposter.jpg | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Бурги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = {{филмски датум|2007|6|8}} | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари }} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="BOM">{{mojo title|hostel2}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Бурџи]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] 9429s2kg3z5z86fby59gxlskbkwileo 5537517 5537515 2026-04-10T21:38:43Z Andrew012p 85224 5537517 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Hostelpart2finalposter.jpg | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Бурги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = {{филмски датум|2007|6|8}} | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари }} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Бурџи]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] ln1yvbc8l5rrk6qbe0uwkfgsxn6aywu 5537520 5537517 2026-04-10T21:41:01Z Andrew012p 85224 5537520 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Хостел 2 poster.webp | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Бурги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = {{филмски датум|2007|6|8}} | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари }} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Бурџи]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] jgkynaogeyc7l5e3y8yae4ttm0jot6p 5537521 5537520 2026-04-10T21:43:25Z Andrew012p 85224 /* Улоги */ 5537521 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Хостел 2 poster.webp | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Берги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = {{филмски датум|2007|6|8}} | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари }} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Берги]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] nqhw8o7v0p4f4nuzozt20q3cnv83vmn 5537522 5537521 2026-04-10T21:44:07Z Andrew012p 85224 5537522 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Хостел 2 poster.webp | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Берги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = {{филмски датум|2007|6|8}} | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари |preceded_by=''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]''|followed_by=''[[Хостел 3]]''}} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Берги]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] i70w10et2ozkmd57z0xcff1kt0b5tuu 5537526 5537522 2026-04-10T21:50:23Z Andrew012p 85224 5537526 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Хостел 2 poster.webp | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Ели Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Берги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = 8 јуни 2007 г. (САД) | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари |preceded_by=''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]''|followed_by=''[[Хостел 3]]''}} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Берги]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] 2997w9a6b4fkofowxja3uv8ld0e0e37 5537528 5537526 2026-04-10T22:07:56Z Andrew012p 85224 5537528 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Хостел 2 poster.webp | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Илај Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Берги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Натан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = 8 јуни 2007 г. (САД) | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари |preceded_by=''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]''|followed_by=''[[Хостел 3]]''}} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Берги]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] 3iuhgqqeghjz7fp7xa7mgarx4tkpkmj 5537529 5537528 2026-04-10T22:08:43Z Andrew012p 85224 5537529 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | name = Хостел 2 | image = Хостел 2 poster.webp | alt = | caption = Плакатот на филмот | director = [[Илај Рот]] | writer = Илај Рот | based_on = {{based on|ликови|Илај Рот}} | producer = [[Мајк Флајс]]<br>Илај Рот<br>Крис Бригс | starring = [[Лорен Џерман]]<br>[[Роџер Барт]]<br>[[Хедер Матарацо]]<br>[[Бижу Филипс]]<br>[[Ричард Берги]] | cinematography = Милан Чадима | editing = [[Џорџ Фолси Помладиот]] | music = [[Нејтан Бар]] | production_companies = Next Entertainment<br>[[Raw Nerve (company)|Raw Nerve]] | distributor = [[Lionsgate Films|Lionsgate]]<br>[[Screen Gems]] | released = 8 јуни 2007 г. (САД) | runtime = 94 минути | country = {{САД}} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * [[словачки јазик|словачки]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 10,2 милиони долари | gross = 35,6 милиони долари |preceded_by=''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]''|followed_by=''[[Хостел 3]]''}} {{Закосен наслов}}'''''Хостел 2''''' ({{Langx|en|Hostel: Part II}}) — продолжение на трилерот ''[[Хостел (филм од 2005)|Хостел]]'' во режија на [[Илај Рот]] и втор дел од истоимената франшиза. Филмот бил објавен во [[Соединети Американски Држави|САД]] на 8 јуни 2007 г. Заработил 35,6 милиони долари.<ref name="Goldstein2">{{cite news|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2007-jun-05-et-goldstein5-story.html|title=Those 'Hostel' ads test the squirm factor|last1=Goldstein|first1=Patrick|date=5 June 2007|work=Los Angeles Times|access-date=31 јануари 2021}}</ref> == Содржина == Три студентки решаваат да направат пауза од забавите и скршнуваат од својот пат, заведени од една убава европска жена што им ветува изолација, безбедност, па дури и романса. Но она што го добиваат е вистински [[пекол]] во кој се продадени на највисокиот понудувач, чија единствена желба е полека да ги убие. ''Хостел 2'' истовремено следи и двајца Американци што се подготвени да платат за да се приклучат на ексклузивен клуб каде еден човечки живот ќе згасне во нивните раце — на каков начин и да посакаат. Ова е приказна за човечки чудовишта и за моќта на парите, раскажана онака како што само Илај Рот умее. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Лорен Џерман]] || Бет Салинџер |- | [[Бижу Филипс]] || Витни Сверлинг |- | [[Вера Јорданова]] || Аксел Расимов |- | [[Хедер Матарацо]] || Лорна Вајсенфренд |- | [[Роџер Барт]] || Стјуарт |- | [[Ричард Берги]] || Тод |- | [[Милан Кнажко]] || Саша Расимов |- | [[Станислав Јаневски]] || Мирослав |- | [[Џеј Ернандес]] || Пакстон Родригес |- | [[Џордан Лад]] || Стефани |- | [[Лук Меренда]] || италијанскиот детектив |- | [[Едвиж Фенек]] || професорката по уметност |- | [[Руџеро Деодато]] || италијанскиот човекојадец |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{IMDb title|0498353}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2007 година]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Филмови на Lions Gate Entertainment]] m4ug53a0m52clk1j56lkaerk3x8facq Разговор:Хостел 2 1 1391219 5537516 2026-04-10T21:36:53Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{СЗР}} 5537516 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Податотека:Хостел 2 poster.webp 6 1391220 5537519 2026-04-10T21:40:46Z Andrew012p 85224 {{Податоци за неслободна слика |Опис = филмски плакат |Извор = https://image.tmdb.org/t/p/original/2XZ4BrwDquWovjaoc2ljGSioybw.jpg |Дел = цел |Ниска_резолуција = да |други_информации = }} {{Образложение за неслободна слика |Статија = Хостел 2 |Намена = прикажување |Заменливост = нема }} 5537519 wikitext text/x-wiki == Опис == {{Податоци за неслободна слика |Опис = филмски плакат |Извор = https://image.tmdb.org/t/p/original/2XZ4BrwDquWovjaoc2ljGSioybw.jpg |Дел = цел |Ниска_резолуција = да |други_информации = }} {{Образложение за неслободна слика |Статија = Хостел 2 |Намена = прикажување |Заменливост = нема }} == Лиценцирање == {{Филмски плакат}} ab8cvr1uf4cl2n0q6d7gl0j0adpxmgr LeoBank 0 1391221 5537525 2026-04-10T21:49:50Z Əkrəm 120846 Əkrəm ја премести страницата [[LeoBank]] на [[Leobank]]: Погрешно напишан наслов 5537525 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Leobank]] 5usgq2dk72x1r2p5ly75mk6nutdcj33 Категорија:Југословенски Срби 14 1391222 5537540 2026-04-10T22:21:21Z Dandarmkd 31127 Создадена страница со: {{info|Оваа категорија ги вклучува Србите по народност кои биле граѓани на Југославија (1918–1992).}} [[Категорија:Народи и народности во СФРЈ|Срби]] [[Категорија:Срби|Југославија]] 5537540 wikitext text/x-wiki {{info|Оваа категорија ги вклучува Србите по народност кои биле граѓани на Југославија (1918–1992).}} [[Категорија:Народи и народности во СФРЈ|Срби]] [[Категорија:Срби|Југославија]] 02gzgd592ca7sph9w5qieo89482mv7g Ѓуричка Ријека 0 1391223 5537575 2026-04-11T05:20:58Z Marco Mitrovich 114460 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Ѓуричка Ријека | native_name = Đurička Rijeka | settlement_type = Населба | image_skyline = | image_alt = | image_caption = | nickname = | pushpin_map = Montenegro | pushpin_label_position = | pushpin_map_alt = | pushpin_map_caption = | latd = 42 |l... 5537575 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Ѓуричка Ријека | native_name = Đurička Rijeka | settlement_type = Населба | image_skyline = | image_alt = | image_caption = | nickname = | pushpin_map = Montenegro | pushpin_label_position = | pushpin_map_alt = | pushpin_map_caption = | latd = 42 |latm = 34 |lats = 33 |latNS = N | longd = 19 |longm = 56 |longs = 00 |longEW = E | coor_pinpoint = | coordinates_type = | coordinates_display = | coordinates_footnotes = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = [[Црна Гора]] | subdivision_type1 = Општина | subdivision_name1 = [[Плав]] | subdivision_type2 = | subdivision_name2 = | dimensions_footnotes = | elevation_footnotes = | elevation_m = 1.033 | population_footnotes = | population_as_of = 2023 | population_total = 180 | population_density_km2 = auto | population_demonym = | population_note = | timezone1 = [[Средноевропско време|CET]] |utc_offset = +1 | utc_offset1 = | timezone1_DST = [[Средноевропско летно време|CEST]] |utc_offset_DST = +2 | utc_offset1_DST = | postal_code_type = Пошт. бр. | postal_code = 84325 | area_code_type = | area_code = 051 | registration_plate = PL }} '''Ѓуричка Ријека''' ({{langx|cnr|Đurička Rijeka}}) е населено место во општината [[Плав]], [[Црна Гора]]. Според пописот од 2023 година имало 180 жители.<ref>[http://pop-stat.mashke.org/montenegro-ethnic-loc2023.htm Ethnic composition, all places: 2023 census] pop-stat.mashke.org</ref> Селото е мнозински [[Албанци|албанско]]. {{bar box |float=center |title=Етнички групи 2023 |titlebar=#ddd |barwidth=300px |bars= {{Столбен постоток|[[Албанци]]|black|50}} {{Столбен постоток|[[Бошњаци]]|green|30.6}} }} == Поврзано == * [[Плав]] * [[Албанци]] == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Плав]] [[Категорија:Населени места во Црна Гора]] [[Категорија:Албански населби во Црна Гора]] 9rrgflnpnca8y9nf9yk94ec3ua9hw04 Фестивал на европскиот филм „Палиќ“ 0 1391224 5537576 2026-04-11T06:02:32Z P.Nedelkovski 47736 нова страница 5537576 wikitext text/x-wiki '''Европски филмски фестивал „Палиќ“''' — европски филмски фестивал што се одржува во градот [[Палиќ]] (езерско одморалиште во близина на [[Суботица]], Северна [[Србија]]).<ref>{{нмс|url=http://www.subotica.rs/index/page/lg/en/id/12|title=Суботица - Szabadka - Subotica|website=www.subotica.rs|access-date=2020-01-21}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.fcs.rs/dogadjaj/festival-evropskog-filma-palic/|title=FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ FCS|website=www.fcs.rs|access-date=2020-01-21}}</ref> До 2019 година, се одржал 26 пати. Фестивалот вклучува девет програми: Официјална селекција, Млад дух на Европа; Програма „Паралели и средби“, Програма „Омаж“, „Земја во фокус“, Нов унгарски филм, „Еко Докс“, Детска програма и „Андерграунд дух“. ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.palicfilmfestival.com/ www.palicfilmfestival.com] [[Категорија:Палиќ]] [[Категорија:Филмски фестивали во Србија]] cmob79u0pj7jw7da44c2jcnx5jq68ey 5537621 5537576 2026-04-11T09:39:21Z P.Nedelkovski 47736 ситна поправка 5537621 wikitext text/x-wiki '''Фестивал на европскиот филм „Палиќ“''' — европски филмски фестивал што се одржува во градот [[Палиќ]] (езерско одморалиште во близина на [[Суботица]], Северна [[Србија]]).<ref>{{нмс|url=http://www.subotica.rs/index/page/lg/en/id/12|title=Суботица - Szabadka - Subotica|website=www.subotica.rs|access-date=2020-01-21}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.fcs.rs/dogadjaj/festival-evropskog-filma-palic/|title=FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ FCS|website=www.fcs.rs|access-date=2020-01-21}}</ref> До 2019 година, се одржал 26 пати. Фестивалот вклучува девет програми: Официјална селекција, Млад дух на Европа; Програма „Паралели и средби“, Програма „Омаж“, „Земја во фокус“, Нов унгарски филм, „Еко Докс“, Детска програма и „Андерграунд дух“. ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.palicfilmfestival.com/ www.palicfilmfestival.com] [[Категорија:Палиќ]] [[Категорија:Филмски фестивали во Србија]] jjjdwghmeydqg0szky2uwn6t7e8w4km Разговор:Фестивал на европскиот филм „Палиќ“ 1 1391225 5537577 2026-04-11T06:02:45Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{СЗР}} 5537577 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Коста Машу 0 1391226 5537587 2026-04-11T07:23:14Z Gurther 105215 Создадена страница со: {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''... 5537587 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]]. == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. остаоМашу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] c1jke2ek8kz8ce49q4rngcfcswmfns7 5537589 5537587 2026-04-11T07:30:06Z Gurther 105215 5537589 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. остаоМашу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] aa7fyn8im9dhjaiixlqytlbk1a021s5 5537590 5537589 2026-04-11T07:31:15Z Gurther 105215 5537590 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] evux1oym9uk2jbuktrjtngz22cun6bz 5537591 5537590 2026-04-11T07:31:51Z Gurther 105215 додадена [[Категорија:Македонски трговци]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537591 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] 3xmcs8vvzixvifmqqsp2ej2g2acbl0o 5537592 5537591 2026-04-11T07:32:12Z Gurther 105215 додадена [[Категорија:Македонски Власи]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537592 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] hvvgkzwc5kuqfuebgapy44b5rht1wa8 5537593 5537592 2026-04-11T07:33:29Z Gurther 105215 додадена [[Категорија:Македонски политичари]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537593 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] f31diewqea6eu2o7zeqp62vyz0fb4x8 5537594 5537593 2026-04-11T07:33:55Z Gurther 105215 додадена [[Категорија:Романски политичари]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537594 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[мајстор]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] 9etc3po4imozq5vjuoxxns33g7njgyd 5537595 5537594 2026-04-11T07:37:50Z Gurther 105215 5537595 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] dlhi6bcn1gzu808e3c3m1jx7pj8t11z 5537596 5537595 2026-04-11T07:38:47Z Gurther 105215 додадена [[Категорија:Македонски адвокати]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5537596 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]]. == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] [[Категорија:Македонски адвокати]] 77gge8qf58e52yhp4e9tk55pztdonoh 5537597 5537596 2026-04-11T07:40:59Z Gurther 105215 5537597 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу. Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведени вести|url=https://duma.mk/region/veles-3/18882-2016-04-10-14-58-15/|title=Маалото на имотните граѓани во стар Велес|last=Андреевски|first=Стоилко|date=10 април 2016|work=Дума}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] [[Категорија:Македонски адвокати]] 1iu7pffkgfe75jj7jcm1k07iq02lsq9 5537598 5537597 2026-04-11T07:41:34Z Gurther 105215 5537598 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу.<ref name=":0" /> Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси. Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведени вести|url=https://duma.mk/region/veles-3/18882-2016-04-10-14-58-15/|title=Маалото на имотните граѓани во стар Велес|last=Андреевски|first=Стоилко|date=10 април 2016|work=Дума}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] [[Категорија:Македонски адвокати]] fuq7gzy48qz0e3gta4lxs0hqchkjhdi 5537599 5537598 2026-04-11T07:46:12Z Gurther 105215 5537599 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу.<ref name=":0" /> Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси.<ref>{{Наведена книга|title=Политиката на Австро-Унгарија спрема Македонија и македонското прашање|last=Миноски|first=Михајло|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1982|location=[[Скопје]]|pages=38 и 58|author-link=Михајло Миноски}}</ref> Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведени вести|url=https://duma.mk/region/veles-3/18882-2016-04-10-14-58-15/|title=Маалото на имотните граѓани во стар Велес|last=Андреевски|first=Стоилко|date=10 април 2016|work=Дума}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] [[Категорија:Македонски адвокати]] 3haur3wu6jzxbfrcio82vlf2qe06p0l 5537600 5537599 2026-04-11T07:47:24Z Gurther 105215 5537600 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу.<ref name=":0" /> Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси.<ref>{{Наведена книга|title=Политиката на Австро-Унгарија спрема Македонија и македонското прашање, 1878-1903|last=Миноски|first=Михајло|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1982|location=[[Скопје]]|pages=38 и 58|author-link=Михајло Миноски}}</ref> Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа функционирала како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес. Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведени вести|url=https://duma.mk/region/veles-3/18882-2016-04-10-14-58-15/|title=Маалото на имотните граѓани во стар Велес|last=Андреевски|first=Стоилко|date=10 април 2016|work=Дума}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] [[Категорија:Македонски адвокати]] 60xltacyxnk4oi7el6lo0lmoqyt14zd 5537601 5537600 2026-04-11T07:54:33Z Gurther 105215 5537601 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност|name=Коста Машу|birth_date=[[1829]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[1905]] {{мали|(возр. 75-76)}}|death_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|spouse=Анастасија Богоева-Машу|children=Петар, Олга, Пандели, Роман и Трајан}} '''Коста Машу''' или '''Машо''' ([[Велес]], [[1829]] — [[Велес]], [[1905]]) — [[Македонија|македонски]] [[Трговија|трговец]] и [[адвокат]] од [[Македонски Власи|влашко потекло]]. Деец на [[Романска пропаганда во Македонија|Романската пропаганда во Велес]]. Родоначалник на влашкото трговско [[Машови|семејство Машови]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2021/10/IST-1969.1.22-Veljanovski-N.-Semejnite-trgovski-fondovi-vo-Arhivot-na-Makedonija-i-nivnata-vaznost-za-istoriskite-proucuvanja.pdf|title=Семејните трговски фондови во архивот за Македонија и нивната важност за историските проучувања|last=Велјановски|first=Н.|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1969|location=[[Скопје]]|pages=217-218}}</ref> == Животопис == Коста Машу е роден во [[1829|1829 година]] во [[Велес]], тогаш дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Во [[1820-тите]] неговото семејство било прогонето од [[Москополе]], во [[1825|1825 година]] се преселиле во Велес. Коста Машу се женил со Анастасија Богоева-Машу.<ref name=":0" /> Во [[1860-тите]] се занимавал со [[трговија]]. Успешно се проширил во [[Велешко]], [[Кумановско]], [[Солун]] и [[Австроунгарија]]. Со неговите пари ги откупувал велешките села и ги ослободил од [[Чифлиг|чифлигарскиот систем]]. Коста Машу сметал дека [[Влашко прашање|влашкото прашање]] требало да се реши во рамките на романски интереси.<ref>{{Наведена книга|title=Политиката на Австро-Унгарија спрема Македонија и македонското прашање, 1878-1903|last=Миноски|first=Михајло|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1982|location=[[Скопје]]|pages=38 и 58|author-link=Михајло Миноски}}</ref> Коста Машу бил основоположник на [[Романска пропаганда во Македонија|романската пропаганда во градот]]. Неговата куќа во [[1 септември]] [[1893|1893 година]] почнала да функционира како романско училиште за [[Македонски Власи|Власите]]. Машу бил претседател на Влашката општина во Велес.<ref>{{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/server/api/core/bitstreams/4af242eb-4303-436e-a439-06b5d0a53483/content|title=Романската пропаганда во Македонија и ароманското прашање (1860-1903)|last=Минов|first=Никола|publisher=[[УКИМ]]|year=2010|location=[[Скопје]]|pages=144}}</ref> Машу починал во [[1905|1905 година]]. Имал 5 деца од кои 4 биле машки: Петар, Трајан, Пандели и Роман. Сите од нив подоцна учествувале во [[Борба за Македонија|Борбата за Македонија]]. Додека неговата ќерка Олга, се омажила со [[Панче Васков]], деец на [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведени вести|url=https://duma.mk/region/veles-3/18882-2016-04-10-14-58-15/|title=Маалото на имотните граѓани во стар Велес|last=Андреевски|first=Стоилко|date=10 април 2016|work=Дума}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Машу, Коста}} [[Категорија:Луѓе од Велес]] [[Категорија:Родени во 1829 година]] [[Категорија:Починати во Велес]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Македонски трговци]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Романски политичари]] [[Категорија:Македонски адвокати]] i60c28jcvqxr928agv8wlo6b2dyfglx Разговор:Коста Машу 1 1391227 5537588 2026-04-11T07:25:09Z Gurther 105215 Создадена страница со: {{СЗР}}{{ВПМ}} 5537588 wikitext text/x-wiki {{СЗР}}{{ВПМ}} m6tsgukl5dkhkx06fnvahclsxq8jq4m Саможивотопис 0 1391228 5537616 2026-04-11T09:25:52Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Автобиографија]] 5537616 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Автобиографија]] 6ywocc1j387e2hp58c0kof7c36plgvf Категорија:Предлошки за фусноти 14 1391229 5537624 2026-04-11T09:55:56Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Категорија за предлошки | type = citation | topic = '''фусноти''' }} {{поврзанакат|Заглавни предлошки}} [[Категорија:Предлошки за наводи|*Фусноти]] [[Категорија:Предлошки за форматирање|Фусноти]] 5537624 wikitext text/x-wiki {{Категорија за предлошки | type = citation | topic = '''фусноти''' }} {{поврзанакат|Заглавни предлошки}} [[Категорија:Предлошки за наводи|*Фусноти]] [[Категорија:Предлошки за форматирање|Фусноти]] pij3gjqnvz9bvbnf5wdv5o95ljiyefa Нула 0 1391230 5537625 2026-04-11T10:02:31Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[0 (број)]] 5537625 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[0 (број)]] q05te3ow88duun1li3za1ixodgjxw76 Фибоначи 0 1391231 5537626 2026-04-11T10:05:08Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Леонардо Фибоначи]] 5537626 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Леонардо Фибоначи]] ewp34tt3ldvql8alvngtojcu8p447rr БЕЛДОКС 0 1391232 5537627 2026-04-11T10:11:04Z P.Nedelkovski 47736 нова страница 5537627 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фестивал | име = | целосно име =Белдокс Меѓународен документарен филмски фестивал | лого = | опис на лого = | слика = [[Податотека:Beldocs weight of chains premiere.jpg|150px|]] | големина = | опис слика = | датум = | почнува = | завршува = | зачестеност = | локација = [[Белград]], [[Србија]] | години на постоење = 17 (до 2025) | првпат = 2008 | последен пат = | учесници = | посетители = | жанр = Документарен филм | буџет = | поддржувач = | веб страна = {{URL|https://www.beldocs.rs/}} | фусноти = |Директор = }} '''Белдокс''' — меѓународен [[документарен филм|документарен]] [[филмски фестивал]] што се одржува во [[Белград]], [[Србија]].<ref name="Белдокс">{{нмс|url=https://www.beldocs.rs/en/about-us/|title=About Us |date=2024|website=Beldocs}}</ref> Основан во 2008 година, фестивалот се состои од четири натпреварувачки програми (српска, меѓународна, најдобар краток филм и тинејџерски), со над сто филмови, десетици светски и регионални премиери, две ретроспективи и програма „Земја во фокус“.<ref name="Белдокс"/> Се одржува секоја година во месец мај.<ref name="AlJazeera">{{нмс|url=https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2024/5/22/pocinje-festival-beldocs-u-konkurenciji-vise-od-100-filmova|title=The Beldocs Film Festival is Starting |date=2024|website=Al Jazeera Balkans}}</ref> Во 2024 година, Белдокс се одржа во [[Белградски младински центар|Белградскиот младински центар]], Арт киното на [[Завод Илија М. Коларац|Заводот Илија М. Коларац]], [[Југословенски филмски архив|Југословенскиот филмски архив]], [[Cineplexx кина|Cineplexx]] Ушќе, Културниот центар Влада Дивљан и Културниот центар Белград. На него беа прикажани најголем број филмови досега.<ref name="AlJazeera"/> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[https://www.beldocs.rs/en/ Beldocs Film Festival] *[https://www.politika.rs/scc/clanak/487433/Otvoren-Medunarodni-festival-dokumentarnog-filma-Beldoks Beldocs 2021] *[https://www.kinoteka.org.rs/beldoks-u-kinoteci/ Beldocs 2020] [[Категорија:Белград]] [[Категорија:Филмски фестивали во Србија]] a2we1gppnbe0y8qn4145uosl0q9att2 5537628 5537627 2026-04-11T10:13:39Z P.Nedelkovski 47736 дополнување 5537628 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фестивал | име = | целосно име =Белдокс Меѓународен документарен филмски фестивал | лого = | опис на лого = | слика = [[Податотека:Beldocs weight of chains premiere.jpg|250px|]] | големина = | опис слика = Белградска премиера на „Тежината на синџирите“ од Борис Малагурски на Меѓународниот фестивал на документарни филмови BELDOCS во 2011 година | датум = | почнува = | завршува = | зачестеност = | локација = [[Белград]], [[Србија]] | години на постоење = 17 (до 2025) | првпат = 2008 | последен пат = | учесници = | посетители = | жанр = Документарен филм | буџет = | поддржувач = | веб страна = {{URL|https://www.beldocs.rs/}} | фусноти = |Директор = }} '''Белдокс''' — меѓународен [[документарен филм|документарен]] [[филмски фестивал]] што се одржува во [[Белград]], [[Србија]].<ref name="Белдокс">{{нмс|url=https://www.beldocs.rs/en/about-us/|title=About Us |date=2024|website=Beldocs}}</ref> Основан во 2008 година, фестивалот се состои од четири натпреварувачки програми (српска, меѓународна, најдобар краток филм и тинејџерски), со над сто филмови, десетици светски и регионални премиери, две ретроспективи и програма „Земја во фокус“.<ref name="Белдокс"/> Се одржува секоја година во месец мај.<ref name="AlJazeera">{{нмс|url=https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2024/5/22/pocinje-festival-beldocs-u-konkurenciji-vise-od-100-filmova|title=The Beldocs Film Festival is Starting |date=2024|website=Al Jazeera Balkans}}</ref> Во 2024 година, Белдокс се одржа во [[Белградски младински центар|Белградскиот младински центар]], Арт киното на [[Завод Илија М. Коларац|Заводот Илија М. Коларац]], [[Југословенски филмски архив|Југословенскиот филмски архив]], [[Cineplexx кина|Cineplexx]] Ушќе, Културниот центар Влада Дивљан и Културниот центар Белград. На него беа прикажани најголем број филмови досега.<ref name="AlJazeera"/> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[https://www.beldocs.rs/en/ Beldocs Film Festival] *[https://www.politika.rs/scc/clanak/487433/Otvoren-Medunarodni-festival-dokumentarnog-filma-Beldoks Beldocs 2021] *[https://www.kinoteka.org.rs/beldoks-u-kinoteci/ Beldocs 2020] [[Категорија:Белград]] [[Категорија:Филмски фестивали во Србија]] nq2ehh8hoznywsl0cvvaoa615wwrm6i 5537631 5537628 2026-04-11T10:16:04Z P.Nedelkovski 47736 P.Nedelkovski ја премести страницата [[Белдокс]] на [[БЕЛДОКС]] 5537628 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фестивал | име = | целосно име =Белдокс Меѓународен документарен филмски фестивал | лого = | опис на лого = | слика = [[Податотека:Beldocs weight of chains premiere.jpg|250px|]] | големина = | опис слика = Белградска премиера на „Тежината на синџирите“ од Борис Малагурски на Меѓународниот фестивал на документарни филмови BELDOCS во 2011 година | датум = | почнува = | завршува = | зачестеност = | локација = [[Белград]], [[Србија]] | години на постоење = 17 (до 2025) | првпат = 2008 | последен пат = | учесници = | посетители = | жанр = Документарен филм | буџет = | поддржувач = | веб страна = {{URL|https://www.beldocs.rs/}} | фусноти = |Директор = }} '''Белдокс''' — меѓународен [[документарен филм|документарен]] [[филмски фестивал]] што се одржува во [[Белград]], [[Србија]].<ref name="Белдокс">{{нмс|url=https://www.beldocs.rs/en/about-us/|title=About Us |date=2024|website=Beldocs}}</ref> Основан во 2008 година, фестивалот се состои од четири натпреварувачки програми (српска, меѓународна, најдобар краток филм и тинејџерски), со над сто филмови, десетици светски и регионални премиери, две ретроспективи и програма „Земја во фокус“.<ref name="Белдокс"/> Се одржува секоја година во месец мај.<ref name="AlJazeera">{{нмс|url=https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2024/5/22/pocinje-festival-beldocs-u-konkurenciji-vise-od-100-filmova|title=The Beldocs Film Festival is Starting |date=2024|website=Al Jazeera Balkans}}</ref> Во 2024 година, Белдокс се одржа во [[Белградски младински центар|Белградскиот младински центар]], Арт киното на [[Завод Илија М. Коларац|Заводот Илија М. Коларац]], [[Југословенски филмски архив|Југословенскиот филмски архив]], [[Cineplexx кина|Cineplexx]] Ушќе, Културниот центар Влада Дивљан и Културниот центар Белград. На него беа прикажани најголем број филмови досега.<ref name="AlJazeera"/> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[https://www.beldocs.rs/en/ Beldocs Film Festival] *[https://www.politika.rs/scc/clanak/487433/Otvoren-Medunarodni-festival-dokumentarnog-filma-Beldoks Beldocs 2021] *[https://www.kinoteka.org.rs/beldoks-u-kinoteci/ Beldocs 2020] [[Категорија:Белград]] [[Категорија:Филмски фестивали во Србија]] nq2ehh8hoznywsl0cvvaoa615wwrm6i Разговор:БЕЛДОКС 1 1391233 5537629 2026-04-11T10:13:54Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{СЗР}} 5537629 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx 5537633 5537629 2026-04-11T10:16:04Z P.Nedelkovski 47736 P.Nedelkovski ја премести страницата [[Разговор:Белдокс]] на [[Разговор:БЕЛДОКС]] 5537629 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Белдокс 0 1391234 5537632 2026-04-11T10:16:04Z P.Nedelkovski 47736 P.Nedelkovski ја премести страницата [[Белдокс]] на [[БЕЛДОКС]] 5537632 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[БЕЛДОКС]] c19vhzma8x5gysy84u8h81d64eyifkm Разговор:Белдокс 1 1391235 5537634 2026-04-11T10:16:05Z P.Nedelkovski 47736 P.Nedelkovski ја премести страницата [[Разговор:Белдокс]] на [[Разговор:БЕЛДОКС]] 5537634 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Разговор:БЕЛДОКС]] s0wx6r0jhx8cra1ylc4dep4vuzyooba Меморијален центар „Никола Тесла“ 0 1391236 5537638 2026-04-11T10:25:18Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1333943619|Nikola Tesla Memorial Center]]“ 5537638 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј|name=Меморијален центар „Никола Тесла“|native_name=Memorijalni centar Nikola Tesla|native_name_lang=hr|image=Smiljan memorijalni centar.jpg|caption=Родната куќа на [[Никола Тесла]]|alt=Photograph|map_type=Хрватска|map_caption=Локацијата на Меморијалниот центар во Хрватска|coordinates={{coord|44|33|34.06|N|15|18|31.21|E|display=inline,title}}|established={{Start date and age|2006}}|dissolved=|location=[[Смилјан]], [[Хрватска]]|type=[[Биографски музеј|Биографски]] и [[технолошки]] музеј|collection=|visitors=49,553 (2017)<ref>{{cite web|url=http://mdc.hr/files/file/muzeji/statistika/Posje%C4%87enost%20hrvatskih%20muzeja%20u%202017.pdf|title=Posjećenost hrvatskih muzeja u 2017. godini|work=mdc.hr|location=Zagreb|publisher=Museum Documentation Center|language=hr|accessdate=1 October 2019}}</ref>|director=Vesna Bunčić|president=|curator=Mile Čorak|publictransit=|network=|website={{URL|https://mcnikolatesla.hr/en/}}}}'''Меморијалниот центар на Никола Тесла''' ({{Langx|hr|Memorijalni centar Nikola Tesla}}) е културно-историски локалитет и музеј кој се наоѓа во [[Смиљан (Хрватска)|Смиљан]], [[Хрватска]], во родното место на [[Никола Тесла]], еден од најистакнатите хрватско-американски инженери и пронаоѓачи во светот. Посветен е на Тесла, кој е роден во 1856 година во куќата на неговите родители во Смиљан, во тогашниот дел од [[Кралство Хрватска (1526–1867)|Кралството Хрватска]] во рамките на [[Австриско Царство|Австриската империја]]. Младиот инженер подоцна ја напуштил својата татковина за да работи во [[Соединети Американски Држави|Америка]], а музејот Лика во блискиот Госпиќ го управува локалитетот. == Историја == Меморијалниот центар бил отворен за јавноста на 150-годишнината од роденденот на Тесла на 10 јули 2006 година од страна на претседателот на Република [[Хрватска]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://balkans.aljazeera.net/vijesti/kuca-cuda-u-rodnom-mjestu-nikole-tesle|title=Kuća čuda u rodnom mjestu Nikole Tesle|last=Šoštarić|first=Tomislav|date=11 February 2015|publisher=Al Jazeera}}</ref> а оригиналната меморијална локација првпат била основана како [[музеј]] во 1956 година, но била оштетена за време на [[Хрватска војна за независност]] кога проектил паднал на комерцијалната зграда покрај куќата на Никола Тесла. Огнот на крајот бил угасен од страна на Хрватска армија која ги депонирала мебелите и другите предмети што ги чувала во Музејот на Лика.<ref name="jutarnji-2006">{{Наведени вести|url=http://www.jutarnji.hr/lika-napokon-otkrila-teslu/227052/|title=Lika napokon otkrila Teslu|date=2006-07-08|work=[[Jutarnji list]]|access-date=2011-08-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20110522023331/http://www.jutarnji.hr/lika-napokon-otkrila-teslu/227052/|archive-date=2011-05-22|language=Croatian|trans-title=Lika finally discovers Tesla|quote=Vesna Bunčić, ravnateljica Muzeja Like u kojem se čuvaju namještaj i predmeti iz Tesline rodne kuće. Kada je u svibnju 1992. jedan projektil pao na gospodarski objekt tik uz kuću, izbio je požar u kojem je ta drvena zgradica u potpunosti izgorjela. No, požar je zahvatio i dio krova Tesline rodne kuće. – Pripadnici HV-a ugasili su požar, a onda su namještaj i svi predmeti deponirani u Muzeju Like. Od 2000. godine Muzej Like krenuo je u sanaciju krova, dok je gospodarski objekt ponovno sagrađen 2003. godine – pojasnila je Vesna Bunčić. U Muzeju su, uz namještaj, i porculanski predmeti te 133 knjige iz biblioteke Teslina oca Milutina. Namještaj će tu i ostati jer se u obnovljenoj Teslinoj kući sada priprema drukčiji postav.}}</ref> Хрватските власти го реставрирале комплексот и го отвориле повторно на церемонијата во 2006 година, на која присуствувале највисоките знаменици од Хрватска и [[Србија]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.predsjednik.hr/Default.aspx?art=12900&sec=810|title=150. obljetnica rođenja Nikole Tesle|date=2006-07-10|access-date=2011-11-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20120120115521/http://www.predsjednik.hr/Default.aspx?art=12900&sec=810|archive-date=2012-01-20|publisher=[[Office of the President of Croatia]]|agency=[[HINA]]|language=Croatian|trans-title=150th anniversary of the birth of Nikola Tesla}}</ref> По војната, бил реновиран, подобрен, опремен и отворен како Меморијален центар во 2006 година. == Архитектура и експонати == На површина од 1,37км<sup>2</sup> меморијалниот комплекс содржи различни компоненти како музеј во родната куќа<ref name="Matea Brstilo Rešetar">{{Наведена мрежна страница|url=https://hrcak.srce.hr/file/198678|title=The Permanent Display of the Birth House of Nikola Tesla in Smiljan (scientific work)|last=Brstilo Rešetar|first=Matea|year=2007|publisher=Hrvatski povijesni muzej (Croatian History Museum)|location=Zagreb}}<cite class="citation web cs1" id="CITEREFBrstilo_Rešetar2007"><span class="cx-segment" data-segmentid="166">[https://hrcak.srce.hr/file/198678 "The Permanent Display of the Birth House of Nikola Tesla in Smiljan (scientific work)"]. </span><span class="cx-segment" data-segmentid="167">Zagreb: Hrvatski povijesni muzej (Croatian History Museum).</span></cite></ref> на Никола Тесла (каде што деталите од неговиот живот се прикажани во постојана изложба на артефакти, [[Документ|документи]], фотографии и аудиовизуелен материјал), [[Српска православна црква|Православната црква]] „Свети Петар и Павле“, стара земјоделска зграда, селски гробишта, тест-станицата на Тесла, камени споменици, клупи и речни брегови дизајнирани од архитектот Зденко Колачо, метална статуа на Никола Тесла изработена од скулпторот Миле Блажевиќ, аудиториум на отворено, прототипови на некои пронајдоци на Тесла (индукциски мотор, Теслина турбина, ротирачко магнетно поле, Теслина намотка ), мултимедијален центар итн. Во Меморијалниот центар повремено се организирале разни научни и [[Образование|образовни]] активности или презентации, а во текот на изминатите години, бројот на посетители што го посетувале местото постојано растел. 41.000 туристи од многу земји од целиот свет го посетија центарот во 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://samolika.com/10-godina-memorijalnog-centra-nikola-tesla-u-smiljanu/|title=10 godina Memorijalnog centra Nikola Tesla u Smiljanu|date=11 January 2017}}</ref> Во 2018 година, овој број се зголеми на над 44.000 луѓе. == Видете исто така == * Список на музеи во Хрватска == Галерија == <gallery> Податотека:Nikola_Tesla_Smiljan_01.jpg|алт=Memorial Center reception building| Приемна зграда на Меморијалниот центар Податотека:Nikola_Tesla_Memorial_Center.JPG|алт=Tourists visiting Memorial Center| Туристи кои го посетуваат Меморијалниот центар Податотека:Nikola_Tesla_Smiljan_11.jpg|алт=Tesla's birth house entrance| Влезот во родната куќа на Тесла Податотека:Tesla_Geburtshaus.jpg|алт=Buildings and surrounding area| Згради и околина Податотека:Teslina_eksperimentalna_stanica_Smiljan.jpg|алт=Tesla's experimental station| Експерименталната станица на Тесла Податотека:Nikola_Tesla_Smiljan_15.jpg|алт=Tesla coil| Тесла калем Податотека:Multimedijalna_zgrada_Memorijalnog_centra_Nikola_Tesla_u_Smiljanu,_Hrvatska.jpg|алт=Multimedia center| Мултимедијален центар Податотека:Rodna_kuća_Nikole_Tesle_u_Smiljanu_-_okrugla_kamena_obavjesna_ploča.JPG|алт=Round information stone block at Tesla's house| Тркалезен информативен камен блок во куќата на Тесла </gallery> == Видете исто така == * Список на музеи во Хрватска * Научниот центар „Тесла“ во Варденклиф * [[Музеј на Никола Тесла]], Белград, Србија * Список на научни музеи == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.lika-destination.hr/en/nature-protected-area/memorial-center-nikola-tesla-smiljan/ Информации за Меморијалниот центар] * [https://www.welcome-to-croatia.com/listing/nikola-tesla-memorial-center/ Водич за Меморијалниот центар] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200930014518/https://www.welcome-to-croatia.com/listing/nikola-tesla-memorial-center/|date=2020-09-30}} * [https://croatia4me.com/travel-directory/memoriam-centrum-nikola-tesla-in-smiljan/ Меморијален центар – тематски парк кој се состои од реновирана родна куќа, црква, разни експонати и мултимедијален центар] * [http://www.mcnikolatesla.hr/lenta-vremena-nikole-tesle/ Хронологија на Никола Тесла] ( ''на хрватски'' ) {{Nikola Tesla}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хрватска култура]] [[Категорија:Музеи во Хрватска]] [[Категорија:Никола Тесла]] [[Категорија:Статии со извори на хрватски (hr)]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] ll4dja6ym0bauz0fjxc0jpuon4tnaud Кристина Кох 0 1391237 5537646 2026-04-11T11:12:05Z Andrew012p 85224 Andrew012p ја премести страницата [[Кристина Кох]] на [[Кристина Кук]]: Ова е официјалниот изговор што го има на страницата на НАСА 5537646 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Кристина Кук]] brcic5kv4ukxtxc3e35frnhsprxicc1 Матијас Рукавина фон Бојноград 0 1391238 5537650 2026-04-11T11:22:00Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1334541743|Mathias Rukavina von Boynograd]]“ 5537650 wikitext text/x-wiki  {{Инфокутија Воено лице|име=Матијас Рукавина фон Бојноград|слика=[[File:Matija Rukavina (1737-1817).jpg|thumb|Matija Rukavina Bojnogradski]]|живеел=(1737-1817)|роден-датум=1737|роден-место=[[Трновац, Лика-Сењска жупанија|Трновац]], [[Воена граница]] (близу [[Госпиќ]])|починал-датум={{death-date and age|3 May 1817|1737}}|починал-место=[[Виена]], [[Австриска Империја]]|држава=Империјалната армија на {{flagicon|Habsburg Monarchy}}[[Хабсбуршката монархија]]|чин=[[Feldmarschallleutnant|Feldmarschall-Leutnant]] [[Поручник на фелдмаршал|Поручник на фелдмаршал]]|одличја=[[Воен орден на Марија Тереза]], KC 1796|битки=[[Седумгодишна војна]]<br>[[Австро-турска војна (1788–1791)]]<br>[[Војна на Првата коалиција]]|служба-време=1755−1804|занимања=[[Инхабер]], Пешадиски полк бр. 52}} '''Матијас Рукавина фон Бојноград''' {{Efn|[[Croatian language|Croatian]]: '''Matija Rukavina Bojnogradski''', also '''Mathias Rukawina''', '''Mathias Ruccavina''', '''Mate Rukavina''',{{sfn|Pederin|2007}}}} (1737 − 3 мај 1817) – [[Хрватска|хрватски]] генерал во служба во царската армија на [[Хабсбуршка Монархија|Хабсбуршката монархија]] на која и се приклучил во 1755 година и се борел против [[Кралство Прусија|Кралството Прусија]], [[Отоманско Царство|Отоманската Турција]] и [[Прва Француска Република|Првата Француска Република]]. Поголемиот дел од својата кариера служел во лесната пешадија од воената граница со Турција. За време на [[Француски револуционерни војни|Француските револуционерни војни]], се истакнал кај Лоано . За време на италијанската кампања во 1796 година, командувал со бригада во неколку битки против француската армија предводена од [[Наполеон Бонапарт|Наполеон Бонапарта]], а бил и инхабер (сопственик) на австриски пешадиски полк во 1803–1804 година. == Рана кариера == Роден во [[Trnovac, Lika-Senj County|Трновац]] (во близина на Госпиќ во регионот [[Лика]] ), во 1737 година како син на оберлејтантот Јозеф (хрватски:''Јосип'') Рукавина и Сузана фон Стартшевич (Старчевиќ).{{Sfn|Pöttickh von Pettenegg|1902}} Се пријавил во [[Унгарија|унгарски]] полк и се борел со одлика за време на Седумгодишната војна, а подоцна служел во пешадијата Гренц (исто така позната како [[Хрвати]]).{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Во 1778 година бил унапреден во [[мајор]], а веќе следната година на 15 октомври ја добил општествената титула Ритер додавајќи го фон Бојноград на своето презиме. Во 1786 година бил назначен во чин оберстлејтнант (потполковник) и оберст (полковник) во декември 1789 година.{{Sfn|Smith|Kudrna|2008}} За време на [[Австриско-турска војна (1787-1791)|Австро-турската војна од 1787–1791 година,]] двапати бил тешко ранет.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Тој се оженил со Елизабет Лотерс на 10 април 1792 година.{{Sfn|Pöttickh von Pettenegg|1902}} == Италијанска кампања == === Лоано === Рукавина се префрлил во Италија во 1794 година како командант на два батаљона ''од Карлстедер'' Гренц,{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} а веќе следната година на 1 мај бил унапреден во генерал-мајор додека служел во северозападна [[Италија]].{{Sfn|Smith|Kudrna|2008}} Тој бил ранет во акција тој јуни, {{Sfn|Boycott-Brown|2001}}а веќе во есента 1795 година, Француската ''армија на Италија'' добила нов водач Бартелеми Луј Жозеф Шерер. Армијата била организирана во десна дивизија од 6.961 војници предводена од Пјер Ожеро и лева дивизија од 5.155 војници под водство на Жан-Матје-Филибер Серије, а Андре Масена командувал со 13.276 војници од центарот, кој бил поделен на дивизии под водство на Амеде Емануел Франсоа Лахарп и Етјен Шарле и резерва предводена од Гилен Лоран Бизане. Токму кога Французите се спремале да започнат офанзива, паднал снег, што предизвикало откажување на нападот. Сакајќи да нападне пред крајот на годината, Шерер го усвоил планот на Масена да го пробие центарот на австро-сардинската армија, додека Ожеро ја нападнал нејзината лева страна. Додека се подготвувале за нападот, Французите се преправале дека влегуваат во зимски сместувања. Случајно, австрискиот командант Јозеф Николаус де Винс се разболел и бил заменет од Оливие, гроф од Валис, на 22 ноември 1795 година, денот кога започнал францускиот напад. Од десната страна на сојузниците, нападот на Серије бил одбиен, но тоа била само диверзија.{{Sfn|Phipps|2011}} Во Битката кај Лоано, нападот на Масена го пробил австро-сардинскиот центар, додека Ожеро со дивизијата организирана во бригади под водство на Пјер Банел, Елзеар Огист Кузен де Домартен, Жан-Батист Доминик Руска и Клод Перен Виктор ги напаѓал трупите под водство на Валис на брегот. Руска нападнал позиција наречена [[Голем Кастеларо]] бранета од Рукавина, но била одбиена. Според тоа, Ожеро ја поставил бригадата на Виктор да ја набљудува позицијата додека трупите на Руска напредувале, а во меѓувреме, бригадата на Домартен била вратена за да ги совлада некои Австријци во тврдината Шартрез, кои подоцна се предале, но дотогаш, Рукавина и неговите 1.000 бранители биле целосно отсечени. Ожеро постојано барал предавање на Голем Кастеларо, но бил одбиен, а Рукавина, „насмевнувајќи се од парапетот“, го посочил местото каде што имал намера да ја пробие бригадата на Виктор и објавил: '''„Ете каде што сакам да поминам“''' и така предводејќи го нападот на своите војници во колона, неговиот напад ги пробил француските линии, а војниците на Виктор се собрале и ја казниле колоната со мускети, но Рукавина и околу половина од неговите луѓе избегале. Дури и Французите биле импресионирани од овој подвиг.{{Sfn|Phipps|2011}} Валис се повлече утрото на 24 ноември, а Рукавина ја предводел неговата задна гарда.{{Sfn|Phipps|2011}} === Монтеноте === [[Податотека:Rampon_Monte_Legino_(cropped).jpg|алт=Painting showing blue-coated officer holding a flag and pointing his sword to rally his troops as they defend a mountaintop|мини|Слика од 1812 година на битката кај Монтенота од Рене Теодор Бертон]] Пролетта 1796 година, Рукавина ја затекнал бригадата во дивизијата на Ежен-Гијом Аржанто.{{Sfn|Fiebeger|1911}} Таа пролет, Јохан Питер Болие го заменил Валис на команда на хабсбуршката армија на Италија и од 28.523 војници, само 21.976 биле способни и достапни за служба на бојното поле. Оваа сила се борела заедно со сардиниска армија од 20.000 војници, вклучувајќи 5.000 Австријци.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} На 21 март пристигнала наредба од [[Франц II (Свето Римско Царство)|царот Франц II]] со која Болие се упатувал да ја испрати Рукавина со четири батаљони кон Сева за да им помогне на Сардинците и биле заменети со четири батаљони од [[Павија]]. На 24 март тој добил наредба да маршира,{{Sfn|Boycott-Brown|2001}}а веќе на 29 март, Рукавина и два батаљони го окупирале Дего, додека преостанатите трупи биле распоредени во близина.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Во тоа време, неговата бригада се состоела од околу по еден батаљон од пешадиските полкови ''Големиот војвода од Тоскана'' бр. 23 и ''Прис'' бр. 24 во Дего, еден баталјон од ''Брешенвил'' бр. 25 во Карето и 1-виот баталјон на ''Карлстедер'' Гренц во Парето и други села.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Откако добил наредба да маршира кон Сасело, Рукавина му пријавил на Арженто на 8 април дека патот е толку лош што ќе му биле потребни осум часа за да се врати во Дего.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Во тоа време, хабсбуршката војска ја собирала својата војска за напад и Рукавина добил наредба да се врати во Дего следниот ден. Тој ден, Болие го прекорил Арженто затоа што не дејствувал побрзо.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} На 10 април, Болие нападнал и победил во мала престрелка во Битката кај Волтри.{{Sfn|Smith|1998}} Наредено да ја нападне Савона од северозапад, Арженто не можел да собере голема сила, но им наложил на своите расположиви трупи да се соберат во зори на 11 април кај Каскина Гарбацо во близина на Монтенот Супериоре. Рукавина го напуштил Дего со еден батаљон од пешадискиот полк ''Штајн'' бр. 50 и по пат зел еден батаљон од ''Пелегрини'' бр. 49 и три чети од ''Ѓулаи'' Фрајкорпс . Рукавина прв пристигнал на средбата и морал да го чека Арженто со преостанатите три батаљони, а целата сила броела само околу 3.700 и кога започнал напредувањето, тој го предводел патот. Историчарот Мартин Бојкот-Браун напишал: '''„Исто така, Рукавина бил првиот што се борел со непријателот и се чини дека било целосно во неговиот карактер да го стори тоа. Матијас Рукавина бил еден од оние борбени генерали од Границите кои се чини дека биле најсреќни што воделе од фронтот“.'''{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Напредокот напредувал 3.2км пред да наиде на француски патроли каде локалниот француски командант Антоан-Гијом Рампон набрзо се упатил на местото на настанот со баталјон од 17 лесна пешадиска полубригада. Војниците на Рукавина полека ги потиснале Французите, дозволувајќи им на сите сили на Аржанто да се распоредат до околу 11:00 часот наутро, но тогаш пристигнал баталјон од француската 32 линија пешадија{{Sfn|Boycott-Brown|2001}}и до пладне Французите се вратиле на нивната главна одбранбена позиција на Монте Негино. За да го нападнат врвот, австриската пешадија била принудена да се движи надолу од Монте Пра, да премине многу тесен гребен во една линија, а потоа да се мачи 46м нагоре кон камено упориште. Покриени од Фрајкорпите кои дејствувале како престрелки и оган од два топа, пешадискиот полк ''надвојвода Антон'' бр. 52 прв нападна и бил отфрлен. Охрабрени од Рампон, бројно помалите Французи одбиле вкупно три напади,{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} а за време на борбата, Рукавина бил погодена и ранет во рамото од мускетни зрна, а командантот на батаљонот ''Пелегрини'' исто така станал жртва. Арженто конечно ги откажал нападите, надевајќи се на подобра среќа следниот ден кога требало да пристигне засилување. Ранетиот Рукавина се грижел дека запирањето на нападот е грешка,{{Sfn|Boycott-Brown|2001}}а Рампон проценил 200 до 300 австриски жртви, додека друг извор ја ставил бројката на 100. Рукавина не можел да продолжи да командува.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Француската победа во Битката кај Монтенот била официјална на 12 април{{Sfn|Smith|1998}} кога францускиот командант [[Наполеон Бонапарт|Наполеон Бонапарта]] концентрирал околу 25.000 војници во близина на Каркаре. За да им се спротивстави, дивизијата на Арженто имала само 9.000 расфрлани луѓе, а Џовани Маркезе ди Провера бил во близина со уште 2.000.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Бонапарта го упати Лахарп со 7.000 француски војници да нападнат од Монте Негино, додека Масена со 4.000 напредувал од југ.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} По поразот тој ден, Арженто отворено го известил Болие дека е поразен и дека му останале само 700 луѓе. Откако ја пропуштил дневната борба, Рукавина бил во Дего кога ја слушна лошата вест.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Утрото на 14 април, тој се откажал од командата врз Дего поради повредата и се повлекол во Акви Терме,{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} пропуштајќи ја Втората битка кај Дего која започнала подоцна истиот ден.{{Sfn|Smith|1998}} === Мантуа === На 30 мај Рукавина предводел бригада која вклучувала 2.583 пешадијци и 80 коњаници во левото крило на Микеланџело Алесандро Коли-Марки во Битката кај Боргето.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Кога Французите го пробиле австрискиот центар кај Валеџо, Коли марширал на север за да го затвори пробивот,{{Sfn|Boycott-Brown|2001}}но сфаќајќи дека е изолиран, Коли ги испратил своите пешадијци да се приклучат на гарнизонот на [[Мантова|Мантуа]].{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} За време на опсадата на Мантуа, Рукавина паднал под целосна команда на Жозеф Канто д'Ирлес. Тој ги бранел рововите Миљарето со 2.443 војници организирани како еден баталјон ''Карлстедер'' Гренцер, еден баталјон од Вториот гарнизонски пешадиски полк и три баталјони од пешадискиот полк ''Терци'' бр. 16{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} и активно учествувал во операциите на опсадата, а неговиот аѓутант бил убиен во напад на 16 јули.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Кога Французите привремено ја кренале опсадата на 1 август пред Битката кај Кастиљоне, Д’Ирлес го испратил Рукавина во Валеџо сул Минчо за да достави порака до Дагоберт Зигмунд фон Вурмзер, командантот на армијата.{{Sfn|Boycott-Brown|2001}} Остатокот од опсадата продолжил од 27 август 1796 до 2 февруари 1797 година.{{Sfn|Smith|1998}} == Подоцнежна кариера == Рукавина го добил Витешкиот крст на Воениот ред на Марија Тереза на 10 август 1796 година. Тој бил назначен за благородничка титула Фрајхер на 16 октомври 1797 година. Од јули 1797 до октомври 1803 година, тој командувал со воениот округ [[Далмација]] во [[Задар|Задар (Зара)]] и бил унапреден во чин Фелдмаршал-Лутнант на 10 април 1801 година. Накратко станал Инхабер (сопственик) на ''Рукавинскиот'' пешадиски полк бр. 52 во 1803 година. Кога се пензионирал од војската во 1804 година, се повлекол од функцијата, станувајќи втор сопственик на полкот. Починал во [[Пенцинг]], [[Австриско Царство|Австриско Царство,]] на 3 мај 1817 година. {{Sfn|Smith|Kudrna|2008}} == Видете исто така == * Список на добитници на Воен орден на Марија Тереза од хрватско потекло == Белешки == {{Белешки}} == Наводи == ; Цитати {{Наводи|3}} ; Цитирани дела * {{Наведена книга|title=The Road to Rivoli: Napoleon's First Campaign|last=Boycott-Brown|first=Martin|publisher=Cassell & Co.|year=2001|isbn=0-304-35305-1|location=London, UK}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/campaignsnapole00unkngoog|title=The Campaigns of Napoleon Bonaparte of 1796–1797|last=Fiebeger|first=G. J.|publisher=US Military Academy Printing Office|year=1911|location=West Point, New York}} * {{Наведено списание|last=Pederin|first=Ivan|year=2007|title=Janko Drašković|url=http://www.matica.hr/kolo/kolo2007_3.nsf/AllWebDocs/Theresianum__poceci_njemacko_hrvatskih_knjizevnih_i_kulturnih_odnosa_i_ilirizam|journal=[[Kolo (magazine)|Kolo]]|language=Croatian|publisher=[[Matica hrvatska]]|issn=1331-0992}} * {{Наведена книга|title=Jahrbuch der K. K. Heraldischen Gesellschaft "Adler"|last=Pöttickh von Pettenegg|first=Gaston|publisher=Druck von Carl Gerold's Sohn|year=1902|location=Wien}} * {{Наведена книга|title=The Armies of the First French Republic: Volume III The Armies in the West 1793 to 1797 And, The Armies In The South 1793 to March 1796|last=Phipps|first=Ramsay Weston|publisher=Pickle Partners Publishing|year=2011|isbn=978-1-908692-26-9|volume=3|location=USA|author-link=Ramsay Weston Phipps}} * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.napoleon-series.org/research/biographies/Austria/AustrianGenerals/c_AustrianGeneralsR.html#R69|title=Biographical Dictionary of all Austrian Generals during the French Revolutionary and Napoleonic Wars, 1792-1815: Rukavina, Mathias|last=Smith|first=Digby|authorlink=Digby Smith|last2=Kudrna|first2=Leopold|year=2008|publisher=napoleon-series.org|accessdate=13 February 2013}} * {{Наведена книга|title=The Napoleonic Wars Data Book|last=Smith|first=Digby|publisher=Greenhill|year=1998|isbn=1-85367-276-9|location=London|author-link=Digby Smith}} {{Почетна кутија}} {{s-mil}} {{succession box|title=[[Сопственик (Inhaber)]] на пешадиски полк бр. 52|before=[[Надвојводата Антон Виктор од Австрија]]|after=[[Надвојводата Франц Карл од Австрија]]|years=1803–1804}} {{s-end}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Кралство Далмација]] [[Категорија:Луѓе од Госпиќ]] [[Категорија:Починати во 1817 година]] [[Категорија:Родени во 1737 година]] d7xeokreq8yeyvkjypovo3he3yypb97 Миле Старчевиќ 0 1391239 5537653 2026-04-11T11:45:19Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:hr:Special:Redirect/revision/7423053|Mile Starčević]]“ 5537653 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Функционер|birth_date=[[28 септември]] [[1862]]|death_date=[[10 март]] [[1917]]|name=Миле Старчевиќ|native_name=Mile Starčević|death_place=[[Загреб]], [[Хрватска]]|birth_place=[[Велики Житник|Житник]], [[Хрватска]]|caption=Миле Старчевиќ|image=Mile Starčevič.jpg|party=[[Партија на правото]] <br /> [[Чиста партија на правото]] <small>(1895 – 1908)</small> <br /> [[Партија на правото на Старчевиќ]] <small>(1908 – 1917)</small>|occupation=[[адвокат]], [[политичар]]}}'''Миле Старчевиќ''' (Житник, Госпиќ, [[28 септември]] [[1862]] – [[Загреб]], [[10 март]] [[1917]]) – хрватски политичар. == Биографија == [[Податотека:Three_Starčevićs.jpg|мини|220x220пкс|Давид Старчевиќ, [[Анте Старчевиќ]] и Миле Старчевиќ]] Роден во Житник во близина на Госпиќ во 1862 година. Посетувал класична гимназија во [[Загреб]], која ја завршил во 1883 година.<ref>Koprek, Ivan, Thesaurus Archigymnasii, Zbornik radova u prigodi 400. godišnjice Klasične gimnazije u Zagrebu (1607. – 2007.), Zagreb, 2007., {{ISBN|978-953-95772-0-7}}, str. 917.</ref> Студиите по право ги завршил во [[Загреб]] [[1889|во 1889 година]] и бил практикант во адвокатската канцеларија на Јосип Франк. Од [[1892|1892 година]] бил адвокат во Загреб, а подоцна и пратеник во парламентот од 1892 до 1917 година.<ref name="he">{{Наведена мрежна страница|url=https://enciklopedija.hr/clanak/57833|title=Starčević, Mile|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=12. siječnja 2018.}}</ref> Заедно со неговиот чичко [[Анте Старчевиќ|Анте Старчевиќ,]] бил еден од најактивните членови на Десницата. По распадот на партијата, останал со него, а во [[1895|1895 година]] бил еден од основачите на Чистата партија на правото . Откако Владимир Видриќ и другите студенти го запалија унгарското знаме во знак на протест, на судењето во ноември 1895 година ги бранеа Старчевиќ и истакнатите загрепски адвокати Маријан Деренчин, Август Харамбашиќ, [[Oskar Kornitzer|Оскар Корницер]], [[Milan Petračić|Милан Петрачиќ]], [[Franko Potočnjak|Франко Поточњак]], Иван Ружиќура и Иван Ружиќура . Во [[1908|1908 година,]] тој ја основал Партијата на правата на Старчевиќ, со програма заснована на оригиналните идеолошки принципи на Анте Старчевиќ. По него, членовите на партијата го добиле прекарот „Милиновци“. <ref name="he">{{Наведена мрежна страница|url=https://enciklopedija.hr/clanak/57833|title=Starčević, Mile|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=12. siječnja 2018.}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="">[https://enciklopedija.hr/clanak/57833 Starčević, Mile]. ''Hrvatska enciklopedija''. Leksikografski zavod Miroslav Krleža<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 12. siječnja 2018.</span></cite></ref> По избувнувањето [[Прва светска војна|на Првата светска војна,]] тој се залагал за решение на хрватското прашање во рамките [[Австроунгарија|на Австроунгарската монархија]] . == Дела == * ''Говор на д-р Миле Старчевиќ, претставник на округот Свети Иван-Желина, одржан во Хрватскиот парламент на 16 август 1892 година, во дискусијата за обраќањето'', печатено и објавено од Антун Шолц, Загреб, 1892 година. * ''Говор на претставникот на народот, д-р Миле Старчевиќ, одржан на буџетската расправа во Хрватскиот парламент на 17 јануари 1902 година: Според стенографскиот запис'', Прва хрватска радничка Тиск. Загреб, 1902 година. * ''Говор на д-р Миле Старчевиќ, пратеник на округот Свети Иван Зелина, за амнестијата: одржан во Хрватскиот парламент на 20 јуни 1903 година'', печатено од Првата хрватска работничка печатница, Загреб, 1903 година. * ''Говорите на д-р Миле Старчевиќ, претставник на Желина: одржани на зимската сесија на Хрватскиот парламент 1903-1904: (според стенографски записник)'', Печатено од Првата хрватска работничка печатница, Загреб, 1904 година. * ''Говор на д-р Миле Старчевиќ: претставник на Желин, одржан на седницата на Хрватскиот парламент на 24 јануари 1905 година, за буџетот'', Печатено од Првата хрватска работничка печатница, Загреб, 1905 година. * ''Интерпелација на претставникот на Зелина, д-р Миле Старчевиќ: изнесена на седницата на Хрватскиот парламент на 12 јануари 1905 година, во врска со немирите во Лика'', печатено од Првата хрватска работничка печатница, Загреб, 1905 година. * ''Во одбрана на вистината'', Шолц, Загреб, 1909. * ''Говорите на д-р Миле Старчевиќ, претставник на Свети Иван - Зелински, одржани во Хрватскиот парламент за време на седницата во 1910 година'', печатено од Хрватската партија на правата, Загреб, 1910 година. * ''Штросмаеров јубилеј'', Хрватска печатница, Загреб, 1914 година. * ''Говор и интерпелација на д-р Миле Старчевиќ, претставник на Свети Иван-Желински, за унгарските училишта на седницата од 17 февруари 1914 година'', Печатено од Хрватската печатница, Загреб, [1914?] == Извори == {{Наводи}} == Литература == * Општа и национална енциклопедија во 20 книги, Загреб, 2007. * Ирвин Лукежиќ, [http://www.klub-susacana.hr/revija/clanak.asp?Num=58-59&C=25 ''Ѓуро Ружиќ и Шиме Мазура''], ''Сушачка ревија'', бр.58/59. [[Категорија:Луѓе од Госпиќ]] dq9bm6wmty6smv0lo479gcuhnmkbhi1