Wikisource mkwikisource https://mk.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.9 first-letter Медиум Специјална Разговор Корисник Разговор со корисник Wikisource Разговор за Wikisource Податотека Разговор за податотека МедијаВики Разговор за МедијаВики Предлошка Разговор за предлошка Помош Разговор за помош Категорија Разговор за категорија Автор Разговор за автор Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор за модул 102 9719 21371 21334 2025-07-08T15:16:51Z Gurther 3208 21371 wikitext text/x-wiki {{Автор|почетна_буква=М|име=Алексо Мартулков|датуми=23 октомври 1878 — 19 декември 1962|commons_link=Category:Alexo_Martulkov|wikipedia_link=Алексо Мартулков|опис=македонски револуционер, социјалист и политичар во СР Македонија и Бугарија|слика=Alekso Martulkov.jpg}} '''Алексо Мартулков - Бизмарк''', роден '''Александар Ончев Мартулков''' (Велес, 23 октомври 1878 — Софија, 19 декември 1962) — македонски револуционер и деец во МРО. Политичар и социјалист, меѓу најстарите социјалисти во Македонија. Пратеник во бугарското собрание и после член на президиумот на АСНОМ. Еден од авторите на уставот на НР Македонија. Голем дел од неговиот живот го минел како активист за Македонците во Бугарија, после втората светска војна се враќа во Македонија и служел како пратеник, во 1950-тите Мартулков се пензионирал и се преселил во Софија. == Творештво == * [[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]], издадено во 1954 година. * [[Алексо Мартулков/За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]] *[[Алексо Мартулков/Говор во Уставотворното собрание (1946)|Говор во Уставотворното собрание]], во 1946 година. == Поврзано == * [[Апел до Македонците во Бугарија во 1944|Апел до Македонците во Бугарија]], издадено во 1944 година, еден од потписниците е Мартулков. * [[Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание]], напишано од Лазар Колишевски кон ЦК на КПМ. [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Македонски револуционери]] [[Категорија:Алексо Мартулков]] 5pcjjndmd167ymur4hmlk193v1z50i4 0 9773 21368 2025-07-08T15:08:29Z Gurther 3208 Создадена страница со: {{Заглавје|заглавје=Говор во Уставотворното собрание на 1946 година|автор=Алексо Мартулков|забелешки=Во стенографските белешки, напишано е на српски јазик со некодифицирана македонска азбука. Поради штетата на документот, има можност на грешки.|тек... 21368 wikitext text/x-wiki {{Заглавје|заглавје=Говор во Уставотворното собрание на 1946 година|автор=Алексо Мартулков|забелешки=Во стенографските белешки, напишано е на српски јазик со некодифицирана македонска азбука. Поради штетата на документот, има можност на грешки.|текст= Другови, Да говорим не дугачко и широко о нашем Уставу било би излишно зато што су мои предговорници другови Никола Вражалски, Мане Чучков и Киро Милјовски, као и друг Лјубчо Арсов пре тога дели доста опширну илустрацију о нашем Уставу. Ја мислим да о нашем Уставу нико од нас некје имати некаква против принципна становишта. Ми смо у односу на наш Устав сви согласни, зето што он паразива волју Македноског народа, зато што је он много широко и високо демократски. Он је истинита копија без езног Устава. '''Ја сам узео реч да сада говорим па име о томе, што ме интересује в сома важно питанје, а то је наш Устав и пројент Устава у Бугарској, сада када се разгледа у нјихном Великом Народном Собранју.'''<ref name=taka>Обележано во самиот документ.</ref> Другови, '''Ми смо егзотно заинтересовани по питанју Вардарске и Пиринске Македоније, и не по само питанју Пиринско и Вардарско Македоније, векјуопште целе Македоније. У пројекту Устава Бугарске дотакнуто је и питанје територија које припадају Бугарској држави и које могу бити отцеплјоне само решенјам Великог Народног Собранја,'''<ref name=taka></ref> а делје, да то решенје Великог Народног Собранја буде санкцконпрано референдумом целокупног Бугарској народа. '''Ја не знам коју територију имају у обзир наши другари у Бугарској. Ако је реч о Пиринској Македонији, Вардарској Македонији и Егејској Македонији у нјиховим географским границема — то је територија Македонског народа! Македонско питанје, питанје Македоније је дело Македонског народа'''<ref name=taka></ref> и он има право да решава о нјеним територијалним припадлежностима. '''Бада када им хокјемо снело да се постави то питанје и да буде реализовано ујединјенје — то не може бити урегјивано од Великог Народног'''<ref name=taka></ref> собранја а после тога референдумом од стране целокупниот Бугарског народа зато што би то означвало да се ујединјенје врши у Бугарској територии, зато што би то означвало '''да данаскије Отечествено Фронтовске власти иду путем старих режима.'''<ref name=taka></ref> Ми наше Македонски и Национално револуционарни покрет још од отваранја унутрашнје револуционарне организације, борили сио против Бугарскиох државника и оспоравали им нјихово право да претендују на македонску територију и да је језјају као нјезини „Ослободиоци“. У тим борбама, македонски народ је дао огромне жртве ми пмомо више од петдесет година орушене борба за Ослобогјенје Македоније. Македонски народ, нјегоа прогресивни део, када се је борно за тоа ослобогјенје, јасно је обележно своје пут. Јасно је натакао своје идеале, које је требао постикји. У тим непрекидним прогресивним борбама, у посладнјој тази 1941 год. до 1944 год. једно је одредио своје односе према македонском питанју и како оно може бити решено. Нјегова волја, волја прогресивног македонског народа је за ујединјем са Југославенским народе и за заједничку изградву Федеративне Народне Републике Југославије, у којој да се уклјучи Федерална Народна Република Македонија, т. ј. '''Вардарска Македонија данас, онако како је изграгјепа у нјој, а надалје она да оствари своје ујединјенје Македоније, т. ј. целе Македоније у нјеним географским границамаи као таква да стане члан Федеративне Народне републике Југославије као Народна република Македонија. To је кардинална линија македонског народа. Ко би могао да буде против тога?'''<ref name=taka></ref> Но не само македонски народ има такву кардиналну линију, всиј је то кардинална линија свих словенских народа, а не специјално Југословенских народа који подупиру наше патуе за ујединјенје. '''Ако Бугарски Отечественофронтовски фактори данас искрена поборници за стваранје братства и једнотрајна Балкану, за разрешаванје македонског питанје. Најболје би било да земата раскину са овим старим, од целом старом Бугарском државном политиком и даду подкрепу подршку и помокј нема за разрешаванје тога питанја, односно за ујединјенје Пиринске и Вардарске Македоније.'''<ref name=taka></ref> Зато што ако се погје том линијом, шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је векја половина цела Македоније. '''Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никад некје ко приступити реализиованју, тог уједининјенја. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговима у Бугарској, који претендују да су раскимули са својом прошлошију, са својим шовонистичких владина,'''<ref name=taka></ref> на својом Кобурском-политичком успите, онда како кје мо се разумети и како се можемо разумети са Грцима? Ми треба да смо јасни по Македонском питанју. '''Македонски народ је решио своју судбину, македонски народ развојом петдесет годишнјом непрекидном оружаном борбом јасно са кје определино која је нјегова територија. Он је поразвио своју волју за стваранје Народне Републике Македоније у окриву ФНРЈ и далје Македонски народ у Народној Републици Македонији, т. ј. Федерална НРМ да буде писмонт за наградију и ујединјенје Македоније, онако као што ФНРЈ перте писмонт прогресена Балкану.'''<ref name=taka></ref> Ако Бугарски другари, ако Отечественофронтовска власт у Бугарској искрено вели да нас помогне по питанју ујединјенја Македоније, по територијалном питанју Македоније. — Треба да јасно изагје и каже да територијално питанје Македоније и нјеног ујединјенја јесте питанје Македонског народа. == Забелешки == {{reflist}} == Наводи == * [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1e/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD_%D1%81%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf Говорот на Алексо Мартулков во оригиналниот правопис.] }} l0b7zsqben73fngohio89q46lstoyxj 21369 21368 2025-07-08T15:08:47Z Gurther 3208 added [[Category:Алексо Мартулков]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] 21369 wikitext text/x-wiki {{Заглавје|заглавје=Говор во Уставотворното собрание на 1946 година|автор=Алексо Мартулков|забелешки=Во стенографските белешки, напишано е на српски јазик со некодифицирана македонска азбука. Поради штетата на документот, има можност на грешки.|текст= Другови, Да говорим не дугачко и широко о нашем Уставу било би излишно зато што су мои предговорници другови Никола Вражалски, Мане Чучков и Киро Милјовски, као и друг Лјубчо Арсов пре тога дели доста опширну илустрацију о нашем Уставу. Ја мислим да о нашем Уставу нико од нас некје имати некаква против принципна становишта. Ми смо у односу на наш Устав сви согласни, зето што он паразива волју Македноског народа, зато што је он много широко и високо демократски. Он је истинита копија без езног Устава. '''Ја сам узео реч да сада говорим па име о томе, што ме интересује в сома важно питанје, а то је наш Устав и пројент Устава у Бугарској, сада када се разгледа у нјихном Великом Народном Собранју.'''<ref name=taka>Обележано во самиот документ.</ref> Другови, '''Ми смо егзотно заинтересовани по питанју Вардарске и Пиринске Македоније, и не по само питанју Пиринско и Вардарско Македоније, векјуопште целе Македоније. У пројекту Устава Бугарске дотакнуто је и питанје територија које припадају Бугарској држави и које могу бити отцеплјоне само решенјам Великог Народног Собранја,'''<ref name=taka></ref> а делје, да то решенје Великог Народног Собранја буде санкцконпрано референдумом целокупног Бугарској народа. '''Ја не знам коју територију имају у обзир наши другари у Бугарској. Ако је реч о Пиринској Македонији, Вардарској Македонији и Егејској Македонији у нјиховим географским границема — то је територија Македонског народа! Македонско питанје, питанје Македоније је дело Македонског народа'''<ref name=taka></ref> и он има право да решава о нјеним територијалним припадлежностима. '''Бада када им хокјемо снело да се постави то питанје и да буде реализовано ујединјенје — то не може бити урегјивано од Великог Народног'''<ref name=taka></ref> собранја а после тога референдумом од стране целокупниот Бугарског народа зато што би то означвало да се ујединјенје врши у Бугарској територии, зато што би то означвало '''да данаскије Отечествено Фронтовске власти иду путем старих режима.'''<ref name=taka></ref> Ми наше Македонски и Национално револуционарни покрет још од отваранја унутрашнје револуционарне организације, борили сио против Бугарскиох државника и оспоравали им нјихово право да претендују на македонску територију и да је језјају као нјезини „Ослободиоци“. У тим борбама, македонски народ је дао огромне жртве ми пмомо више од петдесет година орушене борба за Ослобогјенје Македоније. Македонски народ, нјегоа прогресивни део, када се је борно за тоа ослобогјенје, јасно је обележно своје пут. Јасно је натакао своје идеале, које је требао постикји. У тим непрекидним прогресивним борбама, у посладнјој тази 1941 год. до 1944 год. једно је одредио своје односе према македонском питанју и како оно може бити решено. Нјегова волја, волја прогресивног македонског народа је за ујединјем са Југославенским народе и за заједничку изградву Федеративне Народне Републике Југославије, у којој да се уклјучи Федерална Народна Република Македонија, т. ј. '''Вардарска Македонија данас, онако како је изграгјепа у нјој, а надалје она да оствари своје ујединјенје Македоније, т. ј. целе Македоније у нјеним географским границамаи као таква да стане члан Федеративне Народне републике Југославије као Народна република Македонија. To је кардинална линија македонског народа. Ко би могао да буде против тога?'''<ref name=taka></ref> Но не само македонски народ има такву кардиналну линију, всиј је то кардинална линија свих словенских народа, а не специјално Југословенских народа који подупиру наше патуе за ујединјенје. '''Ако Бугарски Отечественофронтовски фактори данас искрена поборници за стваранје братства и једнотрајна Балкану, за разрешаванје македонског питанје. Најболје би било да земата раскину са овим старим, од целом старом Бугарском државном политиком и даду подкрепу подршку и помокј нема за разрешаванје тога питанја, односно за ујединјенје Пиринске и Вардарске Македоније.'''<ref name=taka></ref> Зато што ако се погје том линијом, шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је векја половина цела Македоније. '''Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никад некје ко приступити реализиованју, тог уједининјенја. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговима у Бугарској, који претендују да су раскимули са својом прошлошију, са својим шовонистичких владина,'''<ref name=taka></ref> на својом Кобурском-политичком успите, онда како кје мо се разумети и како се можемо разумети са Грцима? Ми треба да смо јасни по Македонском питанју. '''Македонски народ је решио своју судбину, македонски народ развојом петдесет годишнјом непрекидном оружаном борбом јасно са кје определино која је нјегова територија. Он је поразвио своју волју за стваранје Народне Републике Македоније у окриву ФНРЈ и далје Македонски народ у Народној Републици Македонији, т. ј. Федерална НРМ да буде писмонт за наградију и ујединјенје Македоније, онако као што ФНРЈ перте писмонт прогресена Балкану.'''<ref name=taka></ref> Ако Бугарски другари, ако Отечественофронтовска власт у Бугарској искрено вели да нас помогне по питанју ујединјенја Македоније, по територијалном питанју Македоније. — Треба да јасно изагје и каже да територијално питанје Македоније и нјеног ујединјенја јесте питанје Македонског народа. == Забелешки == {{reflist}} == Наводи == * [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1e/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD_%D1%81%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf Говорот на Алексо Мартулков во оригиналниот правопис.] }} [[Категорија:Алексо Мартулков]] jvd0rrhlv0na5x0c01x8evh6ucxnh8k 21370 21369 2025-07-08T15:09:21Z Gurther 3208 21370 wikitext text/x-wiki {{Заглавје|заглавје=Говор во Уставотворното собрание на 1946 година|автор=Алексо Мартулков|забелешки=Во стенографските белешки, напишано е на српски јазик со некодифицирана македонска азбука. Поради штетата на документот, има можност на грешки.|текст= Другови, Да говорим не дугачко и широко о нашем Уставу било би излишно зато што су мои предговорници другови Никола Вражалски, Мане Чучков и Киро Милјовски, као и друг Лјубчо Арсов пре тога дели доста опширну илустрацију о нашем Уставу. Ја мислим да о нашем Уставу нико од нас некје имати некаква против принципна становишта. Ми смо у односу на наш Устав сви согласни, зето што он паразива волју Македноског народа, зато што је он много широко и високо демократски. Он је истинита копија без езног Устава. '''Ја сам узео реч да сада говорим па име о томе, што ме интересује в сома важно питанје, а то је наш Устав и пројент Устава у Бугарској, сада када се разгледа у нјихном Великом Народном Собранју.'''<ref name=taka>Обележано во самиот документ.</ref> Другови, '''Ми смо егзотно заинтересовани по питанју Вардарске и Пиринске Македоније, и не по само питанју Пиринско и Вардарско Македоније, векјуопште целе Македоније. У пројекту Устава Бугарске дотакнуто је и питанје територија које припадају Бугарској држави и које могу бити отцеплјоне само решенјам Великог Народног Собранја,'''<ref name=taka></ref> а делје, да то решенје Великог Народног Собранја буде санкцконпрано референдумом целокупног Бугарској народа. '''Ја не знам коју територију имају у обзир наши другари у Бугарској. Ако је реч о Пиринској Македонији, Вардарској Македонији и Егејској Македонији у нјиховим географским границема — то је територија Македонског народа! Македонско питанје, питанје Македоније је дело Македонског народа'''<ref name=taka></ref> и он има право да решава о нјеним територијалним припадлежностима. '''Бада када им хокјемо снело да се постави то питанје и да буде реализовано ујединјенје — то не може бити урегјивано од Великог Народног'''<ref name=taka></ref> собранја а после тога референдумом од стране целокупниот Бугарског народа зато што би то означвало да се ујединјенје врши у Бугарској територии, зато што би то означвало '''да данаскије Отечествено Фронтовске власти иду путем старих режима.'''<ref name=taka></ref> Ми наше Македонски и Национално револуционарни покрет још од отваранја унутрашнје револуционарне организације, борили сио против Бугарскиох државника и оспоравали им нјихово право да претендују на македонску територију и да је језјају као нјезини „Ослободиоци“. У тим борбама, македонски народ је дао огромне жртве ми пмомо више од петдесет година орушене борба за Ослобогјенје Македоније. Македонски народ, нјегоа прогресивни део, када се је борно за тоа ослобогјенје, јасно је обележно своје пут. Јасно је натакао своје идеале, које је требао постикји. У тим непрекидним прогресивним борбама, у посладнјој тази 1941 год. до 1944 год. једно је одредио своје односе према македонском питанју и како оно може бити решено. Нјегова волја, волја прогресивног македонског народа је за ујединјем са Југославенским народе и за заједничку изградву Федеративне Народне Републике Југославије, у којој да се уклјучи Федерална Народна Република Македонија, т. ј. '''Вардарска Македонија данас, онако како је изграгјепа у нјој, а надалје она да оствари своје ујединјенје Македоније, т. ј. целе Македоније у нјеним географским границамаи као таква да стане члан Федеративне Народне републике Југославије као Народна република Македонија. To је кардинална линија македонског народа. Ко би могао да буде против тога?'''<ref name=taka></ref> Но не само македонски народ има такву кардиналну линију, всиј је то кардинална линија свих словенских народа, а не специјално Југословенских народа који подупиру наше патуе за ујединјенје. '''Ако Бугарски Отечественофронтовски фактори данас искрена поборници за стваранје братства и једнотрајна Балкану, за разрешаванје македонског питанје. Најболје би било да земата раскину са овим старим, од целом старом Бугарском државном политиком и даду подкрепу подршку и помокј нема за разрешаванје тога питанја, односно за ујединјенје Пиринске и Вардарске Македоније.'''<ref name=taka></ref> Зато што ако се погје том линијом, шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је векја половина цела Македоније. '''Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никад некје ко приступити реализиованју, тог уједининјенја. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговима у Бугарској, који претендују да су раскимули са својом прошлошију, са својим шовонистичких владина,'''<ref name=taka></ref> на својом Кобурском-политичком успите, онда како кје мо се разумети и како се можемо разумети са Грцима? Ми треба да смо јасни по Македонском питанју. '''Македонски народ је решио своју судбину, македонски народ развојом петдесет годишнјом непрекидном оружаном борбом јасно са кје определино која је нјегова територија. Он је поразвио своју волју за стваранје Народне Републике Македоније у окриву ФНРЈ и далје Македонски народ у Народној Републици Македонији, т. ј. Федерална НРМ да буде писмонт за наградију и ујединјенје Македоније, онако као што ФНРЈ перте писмонт прогресена Балкану.'''<ref name=taka></ref> Ако Бугарски другари, ако Отечественофронтовска власт у Бугарској искрено вели да нас помогне по питанју ујединјенја Македоније, по територијалном питанју Македоније. — Треба да јасно изагје и каже да територијално питанје Македоније и нјеног ујединјенја јесте питанје Македонског народа. == Забелешки == {{reflist}}== Наводи == * [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1e/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD_%D1%81%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf Говорот на Алексо Мартулков во оригиналниот правопис.] }} [[Категорија:Алексо Мартулков]] 1szezbicceoqoqi0q4qnyp0my6uoyse 0 9774 21372 2025-07-08T17:45:33Z Gurther 3208 Создадена страница со: {{Заглавје|заглавје=Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|автор=Лазар Колишевски|забелешки=Напишано е на српски јазик|текст= 10. I. 1947 године Приликом разгледања нашег пројекта устава у Уставотворнем одб... 21372 wikitext text/x-wiki {{Заглавје|заглавје=Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|автор=Лазар Колишевски|забелешки=Напишано е на српски јазик|текст= 10. I. 1947 године Приликом разгледања нашег пројекта устава у Уставотворнем одбору народни посланик Александар Мартулков дотекао се ја пројекта устава Бугарско и прилично оштро критиковац став Отечественог фронта по питанју Пиринске Македоније који се заступа у њиховом пројекто-уставу. У свом говору он прави извесна упореџења на која се жали друг Димитров као што се види из следечег цитата: ''„Ако су бугарски отечествено-фронтовски фактори денес искрени поборници за стравање братства и јединства на Балкану, за разрежавење македонског питања најбоље би било да заиста раскину са свим стерим са целом старом бугарском политиком и даду искрену подршку и помоч нама за разрешавање тога питања односно за уједињење Пиринске и Вардарске Македоније. Зато што ако се поџе том линијом шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је веча половина целе Македоније. Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никада не чемо приступити реализовању тог уједнињења. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговина у Бугарској који претендују да су раскинули са својом прошлошчу, са својим шовонистичким владама, са својом Кобуршком политиком уопште, онда како чемо се разумети и како се мошемо разумети са Грцима?“'' То је само једен цитат од његовог говора е цео његов говор шаљемо Вам у прилогу овог писма. '''Ми смо говор Мартулкове забранили уопште да се штампа и није изашно у штампи.'''<ref name=taka>Обележано во самиот извештај.</ref> Меџутим нема сумње да је говор Мартулкова посредством Шатева, који је у то време био потпретседник Президиума и имао могучности да доџе до говора, био предат усмено, вероватно и писмено бугарској делегацији Словенског конгреса у Београду. == Забелешки == {{reflist}}== Наводи == * Миноски, Михајло (1946) ''„Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)“'' стр. 331-332 }} tn4tqixcieqje96vcob7s2kvj6hfzjn 21373 21372 2025-07-08T17:45:56Z Gurther 3208 added [[Category:Алексо Мартулков]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] 21373 wikitext text/x-wiki {{Заглавје|заглавје=Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|автор=Лазар Колишевски|забелешки=Напишано е на српски јазик|текст= 10. I. 1947 године Приликом разгледања нашег пројекта устава у Уставотворнем одбору народни посланик Александар Мартулков дотекао се ја пројекта устава Бугарско и прилично оштро критиковац став Отечественог фронта по питанју Пиринске Македоније који се заступа у њиховом пројекто-уставу. У свом говору он прави извесна упореџења на која се жали друг Димитров као што се види из следечег цитата: ''„Ако су бугарски отечествено-фронтовски фактори денес искрени поборници за стравање братства и јединства на Балкану, за разрежавење македонског питања најбоље би било да заиста раскину са свим стерим са целом старом бугарском политиком и даду искрену подршку и помоч нама за разрешавање тога питања односно за уједињење Пиринске и Вардарске Македоније. Зато што ако се поџе том линијом шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је веча половина целе Македоније. Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никада не чемо приступити реализовању тог уједнињења. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговина у Бугарској који претендују да су раскинули са својом прошлошчу, са својим шовонистичким владама, са својом Кобуршком политиком уопште, онда како чемо се разумети и како се мошемо разумети са Грцима?“'' То је само једен цитат од његовог говора е цео његов говор шаљемо Вам у прилогу овог писма. '''Ми смо говор Мартулкове забранили уопште да се штампа и није изашно у штампи.'''<ref name=taka>Обележано во самиот извештај.</ref> Меџутим нема сумње да је говор Мартулкова посредством Шатева, који је у то време био потпретседник Президиума и имао могучности да доџе до говора, био предат усмено, вероватно и писмено бугарској делегацији Словенског конгреса у Београду. == Забелешки == {{reflist}}== Наводи == * Миноски, Михајло (1946) ''„Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)“'' стр. 331-332 }} [[Категорија:Алексо Мартулков]] 98d33zcjikr8ti2r0dk1l3guq1e68h2