Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.46.0-wmf.21 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Анґела Прокоп Єздич 0 37 17027 14573 2026-03-26T21:28:57Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17027 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" | <big>Анґела Прокоп Єздич</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Angela Prokop.jpg|alt=Анґела Прокоп Єздич|center|мини|293x293п|Анґела Прокоп Єздич (1968. року)]] |- |'''Народзена''' |17. oктoбрa 1940. |- |'''Умарла''' |25. сeптeмбрa 1971(31) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня медицинска школа у Београдзе |- |'''Период твореня''' |1955—1969 |- |'''Похована''' |на Алмашким теметове у Новим Садзе |} '''Анґела Прокоп Єздич''' (*17. oктoбер 1940—†25. сeптeмбрa 1971), [[Писатель|писателька]], [[Поета|поетеса]]. == Биоґрафия == Анґела Прокоп ше нaрoдзeлa 17. oктoбрa 1940. рoку у [[Шид|Шидзe]]. Дзeцинствo прeжилa бeз рoдичoх (oцeц єй пoгинул у НOБ, a мaц шe чeжкo пoхорeлa). Oдрoслa и виховaлa шe у свoєй бaби. Oснoвну шкoлу зaкoнчeлa тиж у Шидзe, a штрeдню мeдицинску у Бeoгрaдзe 1959. рoку. Рoбиц пoчaлa у Бeoґрaдзe тaкoй пo зaкoнчeню шкoлу. Кeд шe oдaлa зa Стoянa Єздичa, прeсeлєли шe дo Кикинди, a вeц дo Нoвoгo Сaду. У мaлжeнствe нaрoдзeли двoйo дзeци (дзивчe Єлeну 1962. и синa Синишу 1967. рoку). Живoт зaкoнчeлa 25. сeптeмбрa 1971. рoку у Нoвим Сaдзe и пoховaнa є нa Aлмaшким [[Теметов|теметове.]] == Литературна творчосц == Писaц пoчaлa ищe як шкoляркa прeд зaкoнчeньoм VIII клaси oснoвнeй шкoли у Шидзe (1955), aлє уж 1956. рoку у ''Пиoнирскeй зaгрaдки'' oбявює писню ''Думки'' зoз кoтру прицaглa нa сeбe oкрeмну увaгу, бo тo булa писня зaчудуюцeй узрeтoсци. Oд 1957. рoку єй писнї пoчинaю виходзиц у нoвинoх ''Рускe слoвo'' и ''Нaрoдним кaлeндaрe''. Року 1963. Анґела Прокоп зoз 10 писнями уж зaступeнa у ''Aнтoлoґиї пoeзиї'' як нaймлaдшa пoeтeсa. Прaвдa, тeди мaлa уж 23 рoки, aлє шицки други авторе у тей антолоґиї були oд нєй вeльo стaрши. У октобре 1966. року у теди обновеним часописа ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'' вона обявела циклус од шейсц писньох под насловом ''Трава, дижджи и ти''. У чaшe oд 1963. пo 1969. рoк свoйo писнї oбявює у ''Литeрaтурним слoвe'' и чaсoпису ''Швeтлoсц''. Як познате, по Ангеловей шмерци (забила ше 25. септембра 1971. року) остали 64 писнї. З того числа 56 писнї були друковани три рoки пoслe єй трaґичнeй шмeрци кед ''Рускe слoвo'' видaло єй пeршу (и єдину) збирку писньoх пoд нaслoвoм ''Млєкo жeми'' (1974). Тоту збирку пририхтал тедишнї редактор у Редакциї Видавательного оддзелєня Юлиян Тамаш. Єй писнї Тамаш унєсол и до Малей антолоґиї рускей поезиї на сербским язику хтору обявел под насловом ''Булке са усана''. Окрем того, истого року кед друкована єй збирка ''Млєко жеми'' Прокопова була заступена и у виборе русийского писателя-прекладателя Романенка хтори обявени под насловом ''Молодые поэты Югославии''. Єй шейсц писнї унєс и [[Дюра Папгаргаї]] до своєй ''Антолоґиї рускей поезиї'' 1984 року, а Светислав Ненадович унєсол писню (прешпив на сербски язик) Прокоповей 1994. року до свойого вибору поезиї под насловом ''Међе певања'' (Шид, 1994, б. 66). Зявeнє Aнґeли Прoкoпoвeй у нaшeй литeрaтури - пo Юлиянови Тaмaшoви - здaбe нa скрoмну aлє крaсну [[Гвизда|гвизду]] кoтрa шe нa хвильку зявeлa прeд нaшимa oчми... “Вoнa будзe жиц у рускeй литeрaтури зoз свoю мoцну, дзeкeди eрoтичнo мутну швeтлoсцу. Єй лирикa у пoeзиї руских жeнoх-писaтeльoх вибoрeлa свoю индивидуaлнoсц, гoч нє мoглa прeйсц рaмики любoвнeй инспирaциї”. Нa инициятиву писaтeльки Ирини Гaрди Кoвaчeвич и Ирини Пaпуґa, прeдсидaтeльки [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] з Нoвoгo Сaду 1992. рoку прeвжaтa дoкумeнтaция хтoру фaмeлия Aнґeли Прoкoповeй Єздич - супруг Стoян Єздич, дзивкa Єлeнa Тривaн и син Синишa пoдaрoвaли пoчитoвaтeльoм рускeй пoeзиї, a хтoрa шe як леґат чувa у Руским aрхивe у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у рaмикoх Oснoвнeй шкoли и ґимнaзиї [[Петро Кузмяк|''Пeтрo Кузмяк''.]] == Литература == * Светислав Ненадович: Здогадованє на Анґелу Прокоп, ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 8, 2001-2003, б. 89 * [[Василь Мудри]]: Дацо о литературних початкох Анґели Прокоп, ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 8, 2001-2003, б. 91 * Дюра Латяк: Портрет поетеси - Я жем и жена цо родзи нови живот (Анґела Прокоп 1940-1971), ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 8, 2001-2003, б. 93 == Вонкашнї вязи == * [[Музична нотация|Музику]] нa тeкст писнї Прoкoпoвeй ''Нoцни гoдзини'' (пoзнєйшe познатей под насловом [https://www.youtube.com/watch?v=VWM8nU9xs9c Цихо, цихшe, пoмaли], ''Млєкo жeми'' б. 35) кoмпoнoвaл нaш пoзнaти кoмпoзитoр [[Яким Сивч]], чий шe живoт зaкoнчeл нa исти спoсoб як и Прoкoпoвeй. * Яким Сивч компоновал музику на текст шпиванки Анґели Прокоповей под насловом [https://www.youtube.com/watch?v=93XJfj0lrJQ Нє охабяй ме саму], хтора обявена у його кнїжочки Яким Сивч, ''Забавни мелодиї и романси'', НП ''Руске слово,'' Руски Керестур, 1965. б. 16 {{DEFAULTSORT:Прокоп Єздич, Анґела }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Шидянє]] [[Катеґория:Поета]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Самоубийци]] [[Катеґория:Народзени 1940]] [[Катеґория:Умарли 1971]] [[Катеґория:17. октобер]] [[Катеґория:25. септембер]] g36vyx39ltg0z5398if8yse9qi1odh9 Гавриїл Г. Надь 0 103 17024 14497 2026-03-26T18:32:50Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17024 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |- ! colspan="2" | <big>Гавриїл Г. Надь</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Havrijil H Nadj.jpg|alt=Гавриїл Г. Надь|center|мини|300x300п|Гавриїл Г. Надь]] |- |'''Народзени''' |17. априла 1913. |- |'''Умар''' |15. октобра 1983. (70) |- |'''Державянство''' |австро-угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |ґимназия у Вербаше |- |'''Универзитет''' |Филозофски факултет, Беоґрад |- |'''Период твореня''' |1935—1983. |- |'''Жанри''' |линґвистика, литература, просвита |- |'''Поховани''' |у [[Коцур]]е |- |} '''Гавриїл Г. Надь''' (*17. април 1913—†15. октобер 1983) [[професор]], [[Линґвистика|линґвист,]] [[Поета|поет]], рецензент и преклaдатель. == Биоґрафия == Гавриїл Г. Надь народзени 17. априла 1913. року у Старим [[Вербас|Вербаше]] дзе закончел основну школу и осем класи Державней реалней ґимназиї. На Филозофски факултет у Беоґрадзе ше уписал 1932. року а дипломовал 1936. року на тедишнєй ХII ґрупи наукох: Сербски язик зоз старославянским язиком и историю югославянскей литертури з теорию литератури. Найглавнєйши предмети преподавали му познати професоре: Александар Белич,<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B Александар Белић]</ref> Ст. М. Кульбакин, Павле Попович, Боґдан Попович, Радомир Кошутич, М. Тривунац, Петар Дьордїч и други. Службовал у Никшичу (Чарна Гора, (1939-40), и [[Суботица|Суботици]] (1940-1941). Под час Другей шветовей войни остал без роботи и жил у чежких условийох. Концом 1944. року бул мобилизовани до Народноошлєбодительного войска, алє є пошвидко врацени за професора до вербаскей Ґимназиї, а 1945. року є меновани за директора Державней мишаней ґимназиї зоз [[Руски язик|руским]] наставним язиком у снованю у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Тоту длужносц Надь окончовал до априла 1948. року кед є, на його жаданє, розришени з директорскей длужносци алє и далєй окончовал длужносц професора. У Руским Керестуре роби, зоз кратку прерву (бул премесцени за професора Висшей педаґоґийней школи у Новим Садзе, дзе викладал сучасни сербскогорватски язик и компаративну ґраматику славянских язикох), по 1954. рок, а вец преходзи на службу до [[Коцур]]а, до Основней школи Братство-єдинство, дзе преподавал мацерински язик, сербскогорватски, русийски и нємецки язик. З тей длужносци пошол 1979. року до пензиї. [[Файл:Priloho_do_istoriji_ruskoho_jazika.jpg|thumb|alt=Прилоги до историї руского язика|240x240п]][[Файл:Lingvisticni statji i rozpravi.jpg|alt=Г. Г. Надь Линґвистични статї и розправи|thumb|Г. Г. Надьː Линґвистични статї и розправи|233x233п]] Бул народни посланїк у Уставотворней скупштини Демократичней федеративней републики Югославиї. == Творчосц == Писац почал ище як школяр ґимназиї. Зоз своїма линґвистичнима и литературнима роботами зявел ше у периодзе медзи двома шветовима войнами у ''Руских новинох'', ''Руским календаре'' и ''Русскей зарї''. Як поета першираз ше зявює зоз сонетом под насловом ''Там'' у ''Руским календаре за 1938. рок''.<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Kalendar-1938_compressed.pdf ''Руски календар за 1938. рок,''] бок 54</ref> За перши линґвистични роботи анґажовал го тедишнї редактор Руского календара [[Дюра Биндас]]. Перша статя ''Як ше правя часовнїково меновнїки на –нє и –це'' му обявена у ''Руским календаре за 1935''. рок.<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Kalendar-1935_compressed.pdf ''Руски календар'']за югославяньских Русинох за 1935, бок 116</ref> Гавриїл Г. Надь у историї бачванско-сримских Руснацох, после др [[Гавриїл Костельник|Гавриїла Костельника]], друга особа котра ше на наукови способ занїмала зоз руским литературним язиком. Зявює ше як викладач на вецей семинарох за просвитних роботнїкох. Написал понад 30 фахово роботи з обласци язика, а тиж так и вецей поетични твори хтори видруковани у наших виданьох, у учебнїкох, у календарох, у ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосци]]'' и ''Пионирскей заградки''. Його найзначнєйчи поетски твори видруковани концом 50-тих и познєйше. Як його найкрасши писнї треба спомнуц ''Чуєце браца'', потим ''Ґлоса'' як и ''Сонетни венєц''. Г. Г. Надь автор '''першого сонетного венца''' написаного по руски хтори ше трима як найкрасше поетске дїло медзи двома шветовима войнами при [[Руснаци Югославиї и радио|Руснацох]]. Заступени є у скоро шицких антолоґийох рускей поезиї. Надь ценєни и як барз добри прекладач и рецензент. Дзекуюци плодней прекладательней роботи постал член Секциї прекладачох Дружтва [[Писатель|писательох]] [[Войводина|Войводини.]] После длугей и чежкей хороти умар у [[Коцур|Коцуре]] 15. октобра 1983. року, дзе є и поховани. Запаметани є як єден з найугляднєйших професорох першей рускей ґимназиї и як авторитативни арбитер у розришованю наших линґвистичних дилемох. == Литература == * Гавриїл Г. Надь: ''Линґвистични статї и розправи'', ''Руске слово'' Н. Сад, 1983. * Гавриїл Г. Надь: ''Прилоги до историї руского язика'', ''Русле слово'', Н. Сад,1988 * [[Александр Дмитриєвич Дуличенко|А. Д. Дуличенко]]: [https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ ''Нормователь и преучователь литературного язика югославянских Руснацох''], ''Творчосц 1978,'' б. 7-26. * [[Микола М. Кочиш]]: ''Линґвистични роботи'', ''Руске слово'', Н. Сад, 1978, б. 28. * Ю. Тамаш: [https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ ''Найкрасши руски медзивойнови сонет''], ''Творчосц 1978,'' 48-52 * Др Юлиян Тамаш: ''История рускей литератури'', Завод за учебнїки и наставни средства – Београд, 1997, б.151-154 и 582-583. * Др Михайло Фейса: [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/studia%20ruthenica%2012.pdf ''Характеристики линґвистичней творчосци Гавриїла Г. Надя''], Зборнїк роботох ''STUDIA RUTHЕNICA 12 (25), 2007,'' б. 115-123. * Aleksandr D. Dulichenko, Nad', Havriїl, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 344. == Вонкашнї вязи == * [https://nar.org.rs/rue/%d0%b3%d0%b0%d0%b2%d1%80%d0%b8%d1%97%d0%bb-%d0%b3-%d0%bd%d0%b0%d0%b4%d1%8c/ Гавриїл Г. НАДЬ],биоґрафия на НАР * [https://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm#nadj Г. Г. Надь], биоґрафия по русийски * [https://rdsa.tripod.com/literatura/hhnadj.htm Чуєце браца, Ґлоса] и ище два писнї Г. Г. Надя за приклад. == Ґалерия == <gallery> Pетро Riznic Djadja i Havrijil Nadj.jpg|alt=Гавриїл Надь шедзи у долнїм шоре|Школяре нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре. Гавриїл Надь шедзи у долнїм шоре. Skolska uprava H Nadj P Riznic 1948 ns 1949.jpg|alt=Наставнїцки колектив нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре школского 1948/1949. року|Наставнїцки колектив нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре школского 1948/1949. року Стоя: Владимир Колєсар, Йовґен Медєши, Нада (Рамач) Нота, инж. Юлиян Малацко, Микола Гайнал, шедза: Петро Ризнич, Гавриїл Надь и др Мафтей Винай. Maturanti 1946 1947.jpg|alt=Матуранти нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре 1946/1947.|Матуранти нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре 1946/1947. Професор Гавриїл Надь шедзи штварти з права. Jak učiteljka u Kocure.jpg|alt=Учительски колектив школи у Коцуре у першей половки 50-их ХХ вику.|Учительски колектив школи у Коцуре у першей половки 50-их. Професор Гаврїл Надь стої у штредку ґрупи. </gallery> == Референци == {{DEFAULTSORT:Надь, Гавриїл Г. }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Коцурци]] [[Катеґория:Линґвисти]] [[Катеґория:Русинисти]] [[Катеґория:Писателє]] <references /> [[Катеґория:Професоре]] [[Катеґория:Народзени 1913]] [[Катеґория:17. април]] [[Катеґория:Умарли 1983]] [[Катеґория:15. октобер]] rr6r3zg8stfrvh4uggg6n8b8rmz5u9s Дюра Пап (новинар) 0 141 17023 14581 2026-03-26T18:19:30Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17023 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" | <big>Дюра ПАП</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Djura Pap 1946.jpg|alt=Дюра Пап|center|thumb|255x255px|Дюра Пап (2001. року)]] |- |'''Народзени''' |17. априла 1945. |- |'''Умар''' |15. мая 2015. року (70) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня польопривредна школа, Ада |- |'''Универзитет''' |Польопривредни факултет, Беоґрад |- |'''Период твореня''' |1973—2011. |- |'''Жанри ''' |новинарство, аґрар |- |'''Поховани''' |городски теметов у Новим Садзе |- |'''Припознаня''' |Специялна награда за обявени тексти у новинох ''Руске слово'', Награда Новосадского сайма |} '''Дюра Пап''' (*17. април 1945—†15. май 2015), новинар и редактор у НВУ ''Руске слово'', фаховец у аґрару и дружтвени активиста == Биоґрафия == Дюра Пап народзени 17. априла 1945. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]] Йоаким и  [[мац]] Леона родз. Макаї . Дюра мал младшого брата Янка. Основну школу Дюра Пап закончел у Руским Керестуре. После законченей штреднєй польопривредней школи ''Соня Маринкович'' у Ади вон ше уписал на Польопривредни факултет Универзитета у Беоґрадзе, одсек за технолоґию польопривредних продуктох на котрим достал диплому о високей школскей приготовки - дипломовани инженєр польопривреди 1972. року. Дюра Пап бул оженєти зоз Марию родз. Няради, у малженстве мали дзивчата Анамарию и Ясмину. Роботни вик у новинарстве Дюра почал у Радио Новим Садзе, програми на [[Руски язик|руским язику]] вєшенї 1973. року, а од фебруара идуцого року прешол до НВУ ''Руске слово'', дзе робел по авґуст 2011. року кед пошол до пензиї. == Пошвеценосц новинарству и аґрару == У НВУ ''Руске слово'' робел скоро на шицких рубрикох, алє його найвекше доприношенє було на бокох польопривреди. Тоти боки були нє лєм информативни, алє и поучни, бо давал совити преверених фаховцох у аґраре и искуства польопривредних продуковательох. Дюра бул пейц роки и главни и одвичательни редактор ''Руского календара'' (од 1996. по 2000. рок). Дюра Пап и єден зоз сновательох Дружтва аґрарних новинарох [[Войводина|Войводини]] (ДАН), и бул длугорочни подпредсидатель того Дружтва. През активносц ДАН Дюра провадзел и преношел читачом нови знаня, тренди и технолоґиї у аґраре, та розвой польопривреди у жемох транзициї, алє тиж так и искуства найрозвитших жемох у тей обласци з Данскей, Голандиї, Австриї… Вельке припознанє за аґрар було кед вон, вєдно з предсидательом ДАН, участвовал на 52. IFAJ (Шветовим конґресу аґрарних новинарох) у Ґрацу, у Австриї, 2008. року. Теди ше новини ''Руске слово'' и ''Руски календар'' нашли на провадзацей вистави того Конґреса дзе представени виданя з цалого швета. Його упарта и квалитетна робота у информованю у тей обласци корунована з двома наградами. Здруженє културних творительох [[Сербия|Сербиї]] ''Завичай'' и медзинародни фестивал новинарох котри провадза валал и польопривреду 2010. року додзелєли му специялну награду за обявени тексти у ''Руским слове''. З нагоди ювилея, 75. Медзинародного польопривредного сайма у Новим Садзе, додзелєна му Награда Новосадского сайма за длугорочне провадзенє тей найвекшей манифестациї польопривреди у Сербиї. == Допринос култури власного народу == У рамикох рускей култури Дюра Пап ше опробовал як ґлумец-аматер у театралних фалатох (''Ревизор, Остац у себе, Жовта'') и у даскелїх радио-драмох на Радио Новим Садзе, а тиж так бул вецей роки ґлумец у емисиї ''На габох музики и гумору''. Дюра Пап мал красни радиофонични глас. На [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Руснацох ''Червена ружа'']] и на других културних манифестацийох вон водзел конферанси. Дюра сотрудзовал и з другима медиями. Дюра Пап умар 15. мая 2015. року у Ветернику. Поховани є на Городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. == Вонкашнї вязи == [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf ''Гласи и часи'' - 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду], Новинарска асоцияция Руснацох, Нови Сад, 2019, бок 139. [https://www.ruskeslovo.com/%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%b4%d1%8e%d1%80%d0%b0-%d0%bf%d0%b0%d0%bf/ Умар Дюра Пап], Михал Симунович, Рутенпрес, 16. май 2015. {{DEFAULTSORT:Пап (новинар), Дюра}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Инженєре]] [[Катеґория:Дружтвени дїяч]] [[Катеґория:Народзени 1945]] [[Катеґория:Умарли 2015]] [[Катеґория:17. април]] [[Катеґория:15. май]] lbmapp6yvxp0ag31baphm3tdrog7br6 Кудзель 0 223 17001 15553 2026-03-26T16:36:40Z Sveletanka 20 катеґория 17001 wikitext text/x-wiki [[Файл:Kudzelj_20240806_102056.jpg|alt=Kudzelj 20240806 102056|thumb|400x400px|Кудзель, ''Етно клуб, Одняте од забуца'', [[Коцур]]]] [[Файл:Zena u roboti 20240806 102940 (1).jpg|thumb|Жена у роботи, ''Етно клуб, Одняте од забуца'', Коцур|398x398px]] '''Кудзель''' (серб. коловрат, преслица, виходнярски kudzeľ, слц. praslica, укр. прядка, кужiль, поль. kołowrotek, kᶏdziel, русий. прялка, чес. kolovrat, од прслав. kqdeľa) – справа за предзенє. Старши ґенерациї паметаю же [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] скорей хасновали такволану стару кудзель або споднїк. == Историят == Стара кудзель або споднїк ше состої зоз єдней дещички у хторей притвердзена палїчка. На тоту палїчку, крашнє украшену зоз точеньом и интарзию, здзива ше вершнїк. На вершнїку стої влакно. На верху вершнїка привязана пантлїка – сатнїк, зоз хтору ше притвердзує влакно. З єдну руку ше вицагує и реґулує нїтку, а з другу ше окруца вреценко. Споднїк ше положи на [[Лавка|лавку]] паточку або инше и жена на ньго шеднє. У зависносци зоз хтору руку вицагує нїтку, на тот бок ше обраци споднїк. Интензивне продукованє и преробок конопи на самим початку 20. вику були єден з факторох хтори допомогли нєставаню споднїка як менєй продуктивного [[Орудиє|орудия]] и прилапйованє кудзелї зоз хтору мож лєгчейше, вецей и лєпше робиц. == Часци кудзелї == Главни часци кудзелї то вершнїк на хторим стої влакно, вреценко на хторе ше накруца цверну, лабка хтору ше прициска з ногу, циґанка прейґ хторей вертикални ход преходзи до кружного на [[Колєсо|колєше]] и далєй прейґ шнура на вреценко. Накруцованє цверни на вреценко реґулує ше и зоз [[Пирє|пирйом]]. Бачвански Руснаци хасновали ище єдну файту кудзелї, такволану ''швабску кудзель'' або кудзель зоз шрубом. Пре огранїчени можлївосци у роботи и пре мали димензиї, така кудзель пошвидко постала орудиє за мали дзивчата хтори ше учели пресц. Медзи людзми ше хасновало и назву коловрат з истим значеньом – кудзель (всл. kolovratek, слц. kolovrat, праслав. kolovortъ, од словох коло и верциц. Кед дахто бега, нє мирує, гвари ше: круци ше як коловрат. Кудзеляре – майстрове цо правели кудзелї волали ше кудзеляре. Окрем кудзельох, вони правели и други предмети з древа до обисца. == Ґалерия == <gallery> Файл:Sambe.jpg|алт=Кудзеля Файл:Hanfstengel.jpg|алт=Кудзельово влакна достати зоз конопи </gallery> == Литература == * Любомир Медєши, ''Руска традиция,'' Нови Сад 2007, б. 253-254 * ''Словнїк руского народного язика I, А – Н,'' Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 652 и 613 == Вонкашнї вязи == * [https://sh.wikipedia.org/wiki/Preslica Preslica], sh.wikipedia.org [[Катеґория:Обисце]] [[Катеґория:Справа]] nizrnn7qvedbq87xjl777c1om4rar0q Онучки 0 335 17007 12420 2026-03-26T16:51:33Z Sveletanka 20 катеґория 17007 wikitext text/x-wiki == Онучки == [[Файл:Jalkistaitto.jpg|right|800x800px]] '''Онучки''', єд. онучка (серб. обојци, укр. oнýчи, поль. onuca, чес. onuce всл. onučka) – фалат троуглового або штироуглового платна хтори ше обвивало коло талпох. Прейґ онучкох ше обувало [[обуй]]. У войску ше их хасновало до половки 20. вику. Ботоши ше часто заменьовало з онучками, бо були туньши и витримовнєйши од ботошох. Були направени з домашнього платна, зоз старих рендох або зоз старих ґачох своєй роботи, а коло косткох ше их вязало на ґузел. У народзе ше гвари ''одруциц як стару онучку'', цо значи: одруциц як дацо безвредне. == Литература == * Словнїк руского народного язика II, О – Я, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику,'' Нови Сад 2017, б. 82<br /> == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8 Обојци], ''Википедия на сербским язику'' [[Катеґория:Облєчиво]] 9zhpazlm75nl4z8a3qhzls7lpm47ybs Париз 0 348 16973 8451 2026-03-26T13:58:41Z Sveletanka 20 катеґория 16973 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Париз</big> фран. Paris |- | colspan="2" |[[Файл:La_Tour_Eiffel_vue_de_la_Tour_Saint-Jacques%2C_Paris_ao%C3%BBt_2014_%282%29.jpg|320px|center]]<div style="text-align: center;">Айфелова турня и рика Сена |- | colspan="2" |[[Файл:Flag_of_Paris_with_coat_of_arms.svg|180x180px|left|thumb|Застава]] [[Файл:Grandes_Armes_de_Paris.svg|120x120px|thumb|Герб|center]] |- ! colspan="2" |Административни податки |- |Држава |Французка |- |Реґион   |Паризки реґион |- ! colspan="2" |Жительство |- |Жительство — 2023. |2.102.650 |- |— гусцина |19.949,24 жит./км<sup>2</sup> |- |Аґломерация (2017) |13.024.518 |- ! colspan="2" | ==== Ґеоґрафски характеристики ==== |- |Координати |48° 51′ 02″ С; 2° 20′ 00″ В |- |Часова зона |UTC+1, влєце UTC+2 |- |Абс. висота |33 м |- |Поверхносц |105,40 км<sup>2</sup> |- ! colspan="2" |Други податки |- |Городоначальнїк |Ан Идалґо |- |Поштанске число |75001-75020, 75116 |- |Поволанкове число |1 |- |INSEE код |75056 |- ! colspan="2" |Веб-сајт |- | colspan="2" |<div style="text-align: center;"> paris.fr |} '''Париз''' (франц. Paris, лат. Lutetia) главни и найвекши варош у Французкей. Находзи ше у центру Паризкого басена, над рику Сену (La Seine). Рика го дзелї на два часци: на сиверне Праве побрежє и на южне, менше, Лїве побрежє. Город представя политични, економски, образовни и културни штредок централизованей французкей держави, а и Европи. Париз єден од найзначнєйших шветових варошох. У нїм шедзиска медзинародних орґанизацийох УНЕСКО, ОЕЦД и нєформалного Паризкого клуба. Зоз шветом є повязани з двома велькима аеродромами и шейсцома главнима желєзнїцкима станїцами. У Паризу ше находза вельо знаменїтосци и туристични атракциї. Зоз историю длугоку 2 милениюми, тот варош бул место значних историйних подїйох и сходзиско уметнїкох. Прето Париз каждого року нащиви до 30 милиони туристох. Пре число туристох Париз найнащивенша шветова туристична дестинация. Тиж є познати як „Город шветлосци“. Город ма прейґ два милиони жительох (2.102.650, преценєне 2023) а анґломерация вецей од 13 милиони (13.024.518, преценєне 2017). Тота нєпретаргнута урбана зона Париза (без сателитских населєньох) найвекша у Европскей униї. == Административни статус == [[Файл:Cathédrale_Notre-Dame_de_Paris_-_12.jpg|alt=Катедрала Нотр Дам|thumb|376x376px|Катедрала Нотр Дам]] Париз окремни департман у Французкей под числом 75 и шедзиско административного реґиону Ил-д-Франс (Île-de-France). Окрем Паризкого департмана до його составу уходза и: Есон (Essonne) число 91, Сенски верхи (Hauts-de-Seine) число 92, Сена Сен Дени (Seine-Saint-Denis) число 93, Сена и Марна (Seine-et-Marne) число 77, Долїна Марни (Val-de-Marne) число 94, Долїна Оази (Val-d'Oise) число 95 и Ивлен (Yvelines) число 78. Париз подзелєни на двацец нумерично орґанизовани обласци (арондисмани). Арондисмани розпоредзени по спиралней шеми, зоз першим арондисманом у центру города. == Ґеоґрафия == Париз ше пресцера на 105,4 км². Город ма два вельки городски лєси котри го оддзелюю од предгорода: Булоньски и Венсенски. Рика Сена повязує Париз зоз нукашньосцу жеми (Бурґундия) и зоз каналом Ламанш. Блїзкосц велькей рики була причина за снованє города на тим месце и найважнєйши фактор його розвою. Векша часц города, котри ше находзи на правим побрежю, пошвецени институицийом тарґовини и финансийох, док лїве побрежє зоз Латинским квартом, котри универзитетски и квартельни центер. Острово Де ла Сите ше находзи у шерцу вароша. Ту настало перше населєнє у чаше антики. Року 1584. краль Анри III повязал менши острова и достал векшу поверхносц за вибудов. З часом острово од 8 гектари ше звекшало на 17. Мост котри повязує побрежя Сени прейґ того острова, Нови мост (Pont Neuf), найстарши зачувани мост у Паризу. Дакедишнє острово лебедох (Île aux Cygnes) 1773. скапчане зоз Марсовима полями. Найвисше природне возвишенє у варошу то брег Монмартр котри високи 129 м. По верх мож висц на дротовим гайзибанчку. Ту ше находзи церква Сакре кер („Святе шерцо”). == Клима == Варош ше находзи у умереней климатскей зони. Штредня рочна температура виноши 10,8 °C, док просекове рочне количество паданьох 647 милиметри. Найцеплєйши мешац юлий зоз просеком од 18,4 °C, а найжимнєйши януар зоз 3,5 ступнї. Найвецей паданя єст у маю, а найменєй у фебруару. == История == === Наставанє === [[Файл:Arc_Triomphe.jpg|alt=Триюмфална капура|thumb|339x339px|Триюмфална капура]] Найвчаснєйши археолоґийни знаки стаємного людского насельованя паризкого подручя датую коло 4200. п. н. е. Предпоставя ше же Париз познейше достал мено по келтскому племену Паризи, котри населєли подручє коло рики Сени штредком 3. вика пред нову еру коло келтскей твердинї под назву Лутеция. Твердиня ше находзела на острову Де ла сите. Мено Лутеция ше першираз спомина року 53. п. н. е. у шестей кнїжки Юлия Цезара зоз циклусу De bello Gallico. Кед ше Римянє приблїжели ґу тому населєню 52. п. н. е, Паризи спалєли Лутецию и шицки мости. Римянє завжали паризки базен 52. п. н. е. и на лївим побрежю Сени збудовали нови варош на брегу котри познєйше будзе познати як брег Святей Ґеновеви (Sainte Genevieve). Ґалско-римски город жридлово наволани Лутеция, алє ше назва познєйше галицовани до Лутеце. У римскей Ґалиї тот город ше волал Civitas Parisiorum, лєбо Паризия, и нє мал векшу значносц. Шлїдуюцих столїтийох ше досц преширел, прероснул до напредного города зоз форумом, палатами, купатилами, храмами, театрами и амфитеатром. Розпад Римского царства и ґерманска инвазия у пиятим столїтию, за Париз то початок периода опадованя. До 400. року Лутеце, теди уж напущени о жительства, бул скоро лєм ґарнизон утаборени у пошвидшано утвердзеним центру острова. Святителє защитнїки города то Святи Жермен (Saint Germain) и Свята Ґеновева (Sainte Geneviève), за котрих ше вери же убедзели хунского борца Атилу же би охранєл варош у 5. вику. При концу римскей окупациї город знова наволани „Париз“. === Штреднї вик === Приход Меровинґох у 5. вику означел конєц римского панованя. Року 508, Париз постал престолнїца меровинжскей держави под кральом Хлодовехом I. Под час панованя Каролинґох город вецей раз нападали Норманє. Владаре династиї Капет Париз преглашели як престолнїцу Французкей. Краль Филип II Авґуст (1165–1223) утвердзел город и збудовал палату Лувр. Теди ше на правим побрежю розвило ремеселнїцтво. Перши надкрити пияц отворени 1181. року. На початку 14. вика зоз вецей менших школох ше розвил Универзитет Сорбона. Краль Шарл V на лївим побрежю Сени подзвигнул муриска за одбрану города од Анґлийцох. Року 1370. подзвигнул мур и на правим побрежю. Под час Сторочней войни зоз Паризом од 1420. по 1436. рок пановали Анґлийци. Париз бул католїцка твердиня под час вирских войнох у Ґранцузкей у другей половки 16. вика. У Бартоломейскей ноци 24. авґуста 1572. року тисячи французких протестантох (гуґеноти) забити у Паризу. Под час панованя Луя XIV уведзене улїчне ошвиценє, модернизоване обезпечованє води и збудовани шпиталї. Вон наредзел валянє городских мурискох и вибудов вельких городских булварох. Кральова резиденция преселєна до Версаю. Заш лєм Париз остал политични, привредни и демоґрафски центер Французкей. Року 1789. у Паризу вибухла Французка револуция котра порихтала драгу за зруцованє монархиї и снованю французкей републики. Нови городски утвердзеня подзвигнути 1844. року на месце нєшкайшого Периферийного булевара. Длужини 39 км, 94 бастиони и 16 твердинї, то представяло найвекше утвердзенє на швеце. У дргей половки 19. и у першей половки 20. вика у Паризу отримани шейсц Шветово вистави (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. и 1937). Тоти вистави подцагли ґлобалну културну и политичну значносц Париза. Нємецки трупи освоєли Париз 1871. року. Ушлїдзела народна побуна позната як Паризка комуна. Период од 1871. по 1914. ше означує як „Бел епоха“ (красна епоха, belle époque). Город у другей половки 19. вика дожил вельки архитектонски шременки по планох барона Османа. Цали блоки кривулькавих и узких штредньовиковних улїцох розваляни же би ше збудовали широки авениї, булевари и неокласицистични фасади котри слика нєшкайшого Париза. Теди вибудована желєзнїцка станїца Лион, будинок Опери, мост Александра III, и препознатлїви станїци метроа у стилу новей епохи. Лєтни Олимпийски бависка отримани у Паризу 1900. и 1924. року. Париз бул под нємецку окупацию у Другей шветовей войни од 1940. по 25. авґуст 1944. У маю 1968. Париз бул центер студентских демонстрацийох, масовних штрайкох и нєшорох. Року 2005. нєшори вибухли у худобним имиґрантским предгороду и преширели ше до других городох Французкей. == Жительство == У старим и штреднїм вику, а и познєйше, жительство Париза преходзело през велї войни, епидемиї и периоди глади, так же ше их численосц стаґновала. Так поведзме, 1832. у епидемиї колери страдало 20.000 людзох. Аж период Индустрийней револуциї у 19. вику означел початок моцного демоґрафского розвою. Од 1846. до 1876. число жительства ше од єдного милиона подупловало. Року 1921. у Паризу жило 2,9 милиони людзох. По нєшка ше число жительства у узшим, централним Паризу зменшало, алє ше їх число у Паризким реґиону звекшало на вецей од 9 милиони. По гусцини жительства у узшим центре, Париз медзи першима милионскима городами у швеце. По закону, у французким попису жительства нє дошлєбодзене зазберовац податки о етнїчней або релиґийней припадносци жительства. Медзитим, по податкох попису зоз 1999. року видно же 19,4% жительства родзене звонка европскей Французкей. По тим Париз мултикултурални город. Найвецей нових имиґрантох присцигує зоз Китаю и Африки. Историйно, до Паризу ше присельовали Италиянє, Євреє зоз централней Европи, Руси после Октоберскей револуциї. Єрменє, людзе зоз француїких колонийох, шпански, портуґалски и сиверноафрицки економски емиґранти од 50-их од 70-их рокох 19. вика. == Релиґиї == [[Файл:Louvre_Courtyard,_Looking_West,_Cropped.jpg|alt=Лувр|thumb|542x542px|Лувр]] Од 80% жительства котри ше идентификовал як вирнїки, 75% припадаю католїцкей церкци. Город ма 94 католїцки општини, коло 15 греческих и русийских православних, як и єдну сербску (парохия Святого Сави у Паризу), котра ше находзи на сиверовостоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постої седем синаґоґи зоз коло 220.000 Євреями, два джамиї за 50.000 муслиманох. Даяки податки гуторя же 15% жительства Париза муслиманє. Лєм 12% християнє и 15% Єврейох активни вирнїки. == Знаменїтосци и култура Париза == Французка престолнїца ма коло стотки вредни историйни будинки, церкви, илїци, площи и парки, коло 160 музеї, 200 уметнїцки ґалериї, коло 100 театри, вецей як 650 кина и прейґ 10.000 ресторани. Стално постої богате понуканє културних подїйох, як концерти, вистави, фестивали и модни вистави. Палати [[Дворец Фонтенбло|Фонтенбло]] и Версай (обидва у предгородох) и побрежя Сени на УНЕСКО-вей лїстини шветового нашлїдства. УНЕСКО ма свойо шедзиско у Паризу. Городска катедрала Нотр Дам вибудована у ґотским стилу медзи 1163. и 1235. Друга позната церква то базилика Сакр кер на гори Монмартр зоз 1914. Найзначнєйши музеї у Паризу то: Музей [[Лувр]], Музей Орсе (пошвецени є уметносци 19. вику, окреме уметносци импресионизма), Центер Жорж Помпиду (Национални музей сучасней умстносци), Музей чловека (етнолоґия и антрополоґия), Пикасов музей, Роденов музей, Паризки катакомби итд. Мазаренова библиотека зоз 1643. найстарша явна библиотека у Французкей. Национална библиотека Французкей ше находзи на двох локацийох. Будинок Ришелє у другим арондисману, а кридло Франсоа Митеран у 13. Число кнїжкох у тей библиотеки ше преценює на 30 милиони. У Паризу постої 55 явни библиотеки. Пре историю политики централизациї у Французкей, шицки найлєпши театри, опера и балет Французкей сконцентровани у Паризу. Найпознатши театри то Комеди францез (Comédie-Française, основани концом 17. вика) и Театер на Єлисейских польох (Théâtre des Champs-Élysées, основани на початку 20. вика). Национална опера Париза наступа на двох локацийох. Єдна то стари будинок опери (Опера Ґарниє, по архитектови Шарлови Ґарнийови), отворена 1875, котра зоз 11.237 м<sup>2</sup> найвекши шветови театер. У нїм наступа и балетска ґрупа Паризкей опери. Друга локация то Опера Бастиля, отворена 1989. Забавни и ревиялни програм репрезентовани у театрох як Мулен руж и Лидо. Познати будинки, авениї, парки и кварти Париза то: * Монмартр - сходзиско уметнїкох и боемох. * Авения Єлисейски поля - найпознатша паризка авения. * Монпарнас - историйни кварт уметнїкох. Нєшка ту високи и контроверзни солитер. * Триюмфална капура - триюмфални звод хтори пошвецени французким борцом. * Пантеон - бувша церква, од 19. вика маузолей заслужним французким велїканом. * Палата инвалидох - шор репрезентативних будинкох зоз 17. вику у хторих були змесцени воєни ветеранє. Нєшка то музей и гробнїца вецей историйних особох, уключуюци Наполеона. * Ґран пале - велька викладбена гала зоз 1900. * Айфелова турня - памятнїк архитектури индустрийного часу зоз 1889. * Площа Конкорд - место дзе ше под час Французкей револуциї находзела ґильотина. Нєшка у штредку площи єгипетски обелиск зоз Луксору. * Парк Тилєриє - историйни парк при палати Лувр. * Латински кварт - сходзиско универзитетскей омладини, професорох и интелектуалцох. * Теметов Пер Лашез - ту поховани велї визначни особи (Балзак, Шопен, Оскар Вайлд, Едит Пияф, Марийа Калас, Джим Морисон...) * Дефанс - модерни кварт сучасней архитектури французких институцийох. == Образованє == Паризка реґия ма 17 явни универзитети на хторих єст 359.749 студентох (податок зоз 2005). То найвекша концентрация студентох у Европи. Вельки школи и приватни универзитети образую ище 240.778 студентох. Универзитет у Паризу (Сорбона) основал Робер де Сорбон 1257. року як заєднїцу школох котри исновали на лївим побрежю Сени у Латинским кварту. Тоти школи уж мали европску репутацию, а преподаваня були на латинским язику. У 19. вику, на Сорбони ше учело: право, наука, медицина, фармацеутика, литература и теолоґия. После Студентских нєшорох 1968. єдинствени универзитет подзелєни на 13 часци (Париз I по Париз XIII). Року 1991. основани ищє 4 универзитети у предгородох (вкупно 17). == Привреда == Париз найзначнєйши [[Привреда|привредни]] центер Французкей. Паризки реґион витворює вецей од штварцини националней продукциї жеми. БДП 2005. бул 478,7 милиярди евра. Город познати по продукциї луксузней роби, високей моди и прикраскох. Други значни индустрийни конари то хемийна, машинска и индустрия електричних апаратох. Скоро шицки значни французки банки и финансийни институциї маю свойо шедзиско у Паризу. Город єден од найзначнєйших финансийних и тарґовацких центрох Европи. Такому положеню Париза доприноши єдна од наймоцнєйших аґроиндустрийох у Европи. У Французкей економскей политики улога держави традицийно моцна. Ключни сектори, окреме сектор енерґиї, под державним монополом. У туризме и провадзацих активносцох заняте 6,2% роботно активного жительства Париза. Року 2006. город нащивело 27 милиони туристох, од того 17 милиони странцох. Париз реґия Европи зоз найвисшим стандардом живота. Нєзанятосц основни проблем од початку 1990-их. Од теди Париз страцел коло 250.000 роботни места. == Транспорт == Як медзинародни дїловни, тарґовински и туристични центер, Париз ма розвиту транспортну мрежу авто-драгох, швидких драгох и два вельки аеродроми. Городски превоз уключує 654 автобусни линиї, метро, 3 линиї трамвайох, пригородску желєзнїцу и приватнїкох хтори обслужую 1.070 побочни автобусни линиї. Паризки метро ма 380 станїци и 16 линиї (14 главни и два побочни). Длужина шинох 221.6 км. Понеже розстоянє медзи станїцами кратке, од 1960-их уведзена система 5 експресни линиї ґу оддалєним предгородом зоз меном РЕР. Париз ма и 4 линиї лєгкей желєзнїци. Париз главни центер националней системи желєзнїцох. У городзе постої 6 желєзнїцки станїци: Сивер (Gare du Nord), Монпарнас (Gare Montparnasse), Восток (Gare de l'Est), Лион (Gare de Lyon), Австерлиц (Gare d'Austerlitz) и Сен Лазар (Gare Saint-Lazare). Постоя три типи желєзнїцких линийох: линиї велькей швидкосци (ТҐВ), линиї нормалних швидкосцох и пригородска желєзнїца. Од юлия 2007. город Париз понука гражданом и туристом систему вименьованя [[Бициґла|бициґлох]] за воженє по городу (Велиб). За тоту наменку одредзене 750 станїци зоз коло 10.000 бициґлами. Два вельки паризки аеродроми то Орли (южно од города) и Шарл де Ґол при месце Роаси. Постої и вельо менши аеродром у Бовеу, коло 70 km сиверно од вароша. Штварти аеродром, Ле Бурже, служи лєм за дїловни авиони и сайми авияциї. Город ма 3 главни авто-драги и коло 2000 км маґистрални драги. == Култура == === Медиї === Главни медийни хижи Французкей концентровани у Паризу. То: видавательна хижа ''Le Figaro'', медийни компаниї ''Vivendi'' ''Universal'', ''Groupe Lagardère'' и ''Groupe TF1''. Найважнєйши дньово новини то Ле Фиґаро („Le Figaro“), Ле Монд („Le Monde“) и Либерасион („Libération“). == Спорт == Главни спортски клуби у Паризу то фодбалски клуб Пари Сен Жермен, кошаркашски Расинґ и раґби клуб Стад Франсе Пари. Стад де Франс найвекши городски стадион. Вибудовани є за Шветове першенство у фодбалу 1998. и ма 80.000 места. Хаснує ше за фодбалски и раґби змаганя, як и за атлетику. У Паризу три раз отримани Лєтни олимпийски бависка (1900, 1924 и 2024) и два Шветово першенства у фодбалу (1938. и 1998). Каждей сезони бициґлистичне обегованє Тур де Франс ма иншаку маршуту, алє ше закончуюца етапа вше вожи у Паризу. Од 1975. циль на авениї Єлисейских польох. Отворене першенство Французкей у тенису ше каждого року бави на червеней глїни стадиона Ролан Ґарос у околїску Париза. То єден од 4 престижних ''Ґренд слем'' турнирох. == Партнерски городи == Од 1956. єдини партнерски город Париза то Рим. Од того датума створени и слоґан „Лєм Париз достойни Рима; лєм Рим достойни Париза” (франц. Seule Paris est digne de Rome; seule Rome est digne de Paris итал. Solo Parigi è degna di Roma; solo Roma è degna di Parigi). [[Катеґория:Париз| ]] [[Катеґория:Вароши у Европи]] [[Катеґория:Вароши у Французкей]] lu4lpzngpoh9xorg254fbscee6czhak Подзелєнє музичних инструментох 0 365 17021 14796 2026-03-26T17:55:30Z Olirk55 19 Додата литература 17021 wikitext text/x-wiki <big>[[File:Instruments de musique - Anne Vallayer-Coster - Musée du Louvre Peintures INV 8260.jpg|right|thumb|330px|Музични инструменти, музей [[Лувр]], малюнок Ани Валер-Костер,]]'''Музични инструменти'''</big> то средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] творя [[Подзелєнє музики|музику]] зоз живим виводзеньом, зоз граньом. Постоя рижни подзелєня музичних инструметох<ref>Властимир Перичић, Радивој Лазић, [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref>, алє анї єдно подзелєнє до конца нє прецизне и точне. Напр. до ґрупи древених дуйних инструметох спада флаута и саксофон, хтори ше правя зоз металу. До инструментох зоз типками спадаю гармоника, орґулї, клавир, а знаме же способ доставаня тона тих трох инструментох розлични. Пре шицко тото, вельо точнєйше и прецизнєйше сучасне научне подзелєнє музичних инструментох по ґрупох, у зависносци од: * материялу зоз хторого су направени и * способу доставаня тонох и [[звук]]а. Спрам того, музични инструменти дзелїме на шлїдуюци ґрупи:<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Musical_instrument Hornbostel-Sachs Erich von Hornbostel и Curt Sachs обявели нову схему за класификацию инструментох у часопису за етнолоґию зоз 1914. року.]</ref> '''Мембранофони''' лєбо '''опнозвучни''' (лат. ''мембрана'' = скора; ит. ''strumenti membrana'', анґл. ''membranophones''; франц. ''membranophones'', нєм. ''membranophone Instrumente'') то удерни инструменти зоз зацагнуту мембрану на хторей настава звук зоз вибрираньом мембрани зоз животиньскей скори, пластики лєбо поливинилу. По мембрани ше биє зоз руку лєбо древенима палїчакми, млаточками зоз древа лєбо здзати лабдочки на палїчкох и обложени зоз филцом. Звук им, окрем тимпана, нєодредзеней висини. Окрем тимпана, то инструменти хтори ше хасную у фолклору цалого швета. Ту спадаю: буґна (то мали бубень або добош) зоз зацагнуту скору, вельки бубень бонґоси, конґи, тарабука, ґоч, тимпан итд. '''Идиофони''' (греч. ''идиос''-власни, ''fonė''-звук; ит. ''strumenti idiofoni'', анґл. ''idiophonic''; франц. ''instruments idiophones'', нєм. ''idiophone'' ''Instrumente'') то музични инструменти зоз ґрупи удерних инструментох на хторих ше звук достава зоз: [[File:Ensemble Musiques Nouvelles 2019.jpg|right|thumb|330px|Удерни инструменти симфонийского оркестру]]* вдереньом єден до другого (чинели, кастанєти...) * дуркнуцом до инструмента (трианґл, дзвони, ксилофон) * потаргованьом (дромбулї итд.) * ''Можлїве подзелєнє идиофоних инструментох на'': а) метални (трианґл, дзвони, дромбулї) б) древени (ксилофон, кастанєти). * ''Шлїдуюце подзелєнє то на:'' а) Инструменти зоз одредзену висину тона (ксилофон, тубафон, дзвончки, челеста, дзвони, цинґалов-ченґель (серб. клепетуша), вибрафон). б) Инструменти зоз нєодредзену висину тона (трианґл, пиати, там-там, кастанєти, батог-чмиґов, керепкадло). '''Кордофони''', '''хордофони''' лєбо '''струново инструменти''' (ит. ''strumenti corda'', анґл. ''сhordophonic'', франц. ''cordophones'', нєм. ''chordophone Instrumente'') то музични инструменти на хторих ше звук достава зоз трепеценьом струнох (лат. chorda = струна). Тоти музични инструменти вельочислени а тон ше твори на три способи зоз: * ''потаргованьом,'' поцагованьом струнох – зоз пальцами лєбо зоз пирком а струни вибрирую (рижни [[Тамбура|тамбури]], [[балалайка]], [[лаута]], мандолина, [[ґитара]], [[гарфа]]) лєбо прйґ клавиятурного механїзма (вирджинел, клавсен, чембало итд.). * ''вдереньом''– млаточкох хтори прецагнути зоз филцом дуркню по струнох (клавир) лєбо древени палїчки-лопаточки (цимбали) * ''смиком'' – прецагованє [[смик]]а прейґ зацагнутих струнох, таки инструменти наволуєме смиково (виела, ребаб, гушля, виола, виола д’аморе, виолончело, виола да ґамба, контрабас, лиєрица, [[ґусли]]...) '''Аерофони''' (од греч. ''αερο'' воздух и ''φονος'' звук; ит. ''strumenti aerofoni'', анґл. ''aerophonic instruments'', франц. ''instruments aérophones'', нєм. ''aerophone Instrumente'') – то инструменти на хторих тон настава зоз вибрированьом воздушного слупа. Тон ше твори зоз: [[File:At Museo de Artesania Iberoamerica 2023 015.jpg|right|thumb|346x346px|Музей Артесаниа, Стари инструменти]]* писком (тевчирасти писк)–то плехово дуйни инструменти (труба, бах труба, бас труба, хорна, тромбон, туба, бас туба, контрабас-туба). * преламованьом воздушного слупа у циви инструмента ([[пищалка]], флаута, блок-флаута, окарина, панова пищалка). * вибрацию язичка писка зоз наду ([[кларинет]], басетгорн, бас-кларинет, саксофон, тараґот).<ref>Радивој Лазић [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-ii/ ''Школа за кларинет: Учим кларинет'']</ref> * вибрацию двойнїстого (дуплого) язичка зоз наду (зурла, сопилка, обоа, обоа д’а море, анґлийски рог, геклфон, фаґот, контра-фаґот). * вибрацию язичка и меха (орґулї, гармоника, бандонеон, баян-руска гармоника). '''Електрофони''', '''етерофони''' лєбо електронски инструменти (греч. електрон-''янтар'', зоз чуханьом ше твори статични електрицитет; итал. ''strumenti elettrofon''i, анґл. ''electro[pho]nic''; франц. ''instruments électroniques,'' нєм. ''elektro[pho]nische Instrumente'') – то нови инструменти на хторих ше тон достава зоз електроакустичним способом (електрокорд, електрична ґитара, вибрафон и други инструменти). Зоз комбинованьом рижних звукових ниянсох, можлїве твориц нови, по нєшка нєпознати фарби и звуки (траутониюм, мартеноово габи и друге). '''Опатриц ище:''' [[Список музичних инстурментох|Список музичних инструментох]] [[Штимованє инструментох|Штимованє]] == Литература == * ''The History of Musical Instruments'', C. Sachs, Norton, New York, 1940 * A New Approach to the Classification of Sound-Producing Instruments, Ethnomusicology, Spring/Summer, 1985, also at mywebspace.wisc.edu * The Grove Dictionary of Musical Instruments (2 ed.), Oxford University Press, Print ISBN 9780199743391, 2016, Edited by Laurence Libin. * [https://de.wikipedia.org/wiki/Hans-Heinz_Dr%C3%A4ger Hans-Heinz Dräger]: Prinzip einer Systematik der Musikinstrumente. Bärenreiter, Kassel/Basel 1948. == Референци == <references /> [[Катеґория:инструменти]] cb15hjdwdo8e53bz9emt3i5fggqcvat Покрейтка 0 368 16986 7036 2026-03-26T15:19:38Z Sveletanka 20 катеґория 16986 wikitext text/x-wiki [[Файл:Pokrejtka.jpg|Покрейтка|alt=|thumb|405x405px]] '''Покрейтка''' (серб. <i>букетић на младожењином реверу</i>, слц. <i>pokreta</i>, виходняр. <i>pokrejtka</i>, укр. <i>диял</i>. <i>бокреда</i>, мадяр. <i>bokréta</i>). == Историят покрейтки == У давних часох, кед ше леґинь женєл, односно кед спитал дзивку, почал ношиц за калапом покрейтку хтору ше куповало у дутяну. Справена була з воску, на нєй стали пупча, а розквитнути ружички були целово и червени зоз финого плаценка. На верху мали златка поцагани. Худобнєйши леґинє мали покрейтку лєм з єдного боку калапа, а тоти богатши – през цали калап. Теди леґинь аж по винчанє ношел за калапом вельки букет природного або штучного квеца. Зоз того букецика вишели 15-16 пантлїки по пас и були рижних фарбох. == Обичаї == Познєйше ше покрейтку правело на [[Розберанки|розберанкох]] (оп. <i>розберанки</i>). Правели ю свашки, источашнє з венчиком за млоду. Желєни венок и покрейтка архаїчни елемент на рускей свадзби. Правело ше их зоз желєного [[Барвенок|барвенку]] цо квитнє на белаво. Кед у тим чаше нєт барвенку, мож похасновац и [[ґузбанок]]. Венок округли, а покрейтка конарчок зоз трома краками. За нїх млоди мушел заплациц дружком на розберанкох кед пришол з леґинями. На дзень свадзби, попри поступкох хтори ше одвиваю кед староста придзе по млоду, єден з найважнєйших то питанє «желєного конарка» и приношенє венку и покрейтки. Тоти предмети видавач приноши на танєру хтори закрити з хусточку. Млоди теди положи символичну суму пенєжу на танєр и свашки му до верхнєй кишеночки на рекли положа желєну покрейтку, а венчик ше виноши вонка и у другей просториї кладзе млодей на венєц зоз заднєй часци, алє так же би го було видно. Желєни венок и желєну покрейтку млодята ношели аж по сам конєц свадзби. Даяка старша жена, або єдна мац млодятох, знїмала млодей венок и брала млодому покрейтку же би их спалєла. Вери ше же на тот способ млодятом нїхто нє годзен начкодовац, а малженство будзе плодне и щешлїве. == Символика == Желєнїдло як фарба и украс, символ вичного живота и надїї. Прето озда Руснаци правели венчик, барвинок, дзе його фарба ма барз значну функцию. Младим женом и дзивком венчик дава надїю же буду вично млади, же буду мац щесца и любови, здравя и домашнього благостану. Таке значенє желєнїдла ма и нєшка квеценє свадзебних з розмарию. У вязи зоз желєним венком у нашим народзе єст вельо вишпивани шпиванки. '''Нєшкайша покрейтка:''' Жаданє же би и млоди и млода на дзень свадзби були цо красше означени, спричинєло же желєна, свадзебна покрейтка нє траци на значеню, алє забера менєй видне место, а место нєй на ґалєрки ше кладзе билу, розкошнєйшу покрейтку. Покрейтка найчастейше як єден квиток з млодового букету, цо ознова упут'ює на жаданє же би ше млодята складали «як соль и хлєб», алє и як квеце хторе маю на винчаню. У найновшим чаше ше уж вецей анї розмарию нє припина свадзебним, алє квецик на пантлїчки хтори ше вяже коло руки. ==Литература == * Любомир Медєши, ''Руска традиция,'' Нови Сад 2007, б. 197-209 * Павле Малацко, ''Руска свадзба у Руским Керестуре од конца 19. вику по початок 21. вику,'' ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч.9, б. 93 [[Катеґория:Традиция]] pdaeaaei4w0tsrqreenx46hm68qx58k Розберанки 0 397 16987 15247 2026-03-26T15:21:47Z Sveletanka 20 катеґория 16987 wikitext text/x-wiki [[Файл:Vozenje ladi na rozberankoh.jpg|thumb|Воженє [[лада|лади]] на розберанкох ([[Руски Керестур]], 2024. рок)|right|300px]] '''Розберанки''' (серб. ''девојачко вече'', рсй. ''девичник'', укр. ''дівич-вечір'', поль. ''wieczór panieński'', чес. ''děvičnik''; скорей ше гуторело: ''розберанка'') - то розберанє млодийовей [[Покрейтка|покрейтки]] у млодей [[дзень]] пред винчаньом. Слово розберанка походзи од часох док млодийове ище под час зарукох ношели за калапом вельку покрейтку. На розберанкох ше потим тоту покрейтку розберало и з тих ружичкох ше правело три мали, хтори себе дружбове припли за калап, а млодийови на дзень свадзби припли на реклу. Леґинь покрейтку ношел док нє пришагнул зоз дзивку, аж остатнї дзень пред пришагу вечар пошол зоз дружбами до млодей и там була «розберанка». Слово ''розберанка'' ше затримало аж по нєшка, гоч ше сам обичай розбераня покрейтки уж давно страцел. Кед дзивчата виплєтли венчики, ґу нїм приходзел млоди з дружбами. Теди вон пред нїма розобрал покрейтку на калапе, символ хтори по теди ношел, и даровал дзецом. Млода млодийови прикапчала нову покрейтку з [[Барвенок|барвенковим]] венчиком, а тиж так даровала покрейтки и дружбом. Млоди и дружбове мушели наградзиц дзивчата за їх труд. Тота награда була найчастейше у пенєжу. Млода под час розберанки була при пайташкох у другей хижи. Єй пайташки того вечара були задлужени виплєсц желєни венчик млодей до винчаня. Тот желєни венчик ше млодей привязовало зоз вулом на други венчик хтори ношела на глави до винчаня. Тиж так дзивчата рихтали покрейтку и желєни венчик за млодия. Вон их доставал на дзень свадзби кед пришол питац млоду. Познєйше, того вечара ше розберало покрейтку хтору млоди ношел за калапом як знак же є заручени. Кажде з присутних мал право вжац фалаток з млодийовей покрайтки. Тото указує же слово ''розберанка'' настало як пошлїдок розбераня покрейтки. Нєшка ше частейше хаснує слово ''розберанки'', гоч ше покрейтку вецей нє розбера. Розберанки ше претворели до веселого друженя и воженя [[Лада|лади]] з обисца млодей до млодийового обисца. ==Литература == * Любомир Медєши, ''Руска традиция,'' Нови Сад 2007, б. 197-209 * Павле Малацко, ''Руска свадзба у Руским Керестуре од конца 19. вику по початок 21. вику,'' ''Studia Ruthenica 9,'' Нови Сад 2004, б. 107-115 * ''Словнїк руского народного язика II, О – Я,'' Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 406 ==Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5 Девојачко вече,] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org [[Катеґория:Традиция]] dr7yhpqml1las8qqyy1pq6mb6r387is Смик 0 425 17018 9675 2026-03-26T17:31:42Z Olirk55 19 Додата вонк. вязи, литратура и референца 17018 wikitext text/x-wiki [[Файл:Bow_Cello.jpg|40px|alt=Смик.|thumb]] '''Смик''' то древена палїчка зоз струнами и ,,жабку″ з помоцу хторей ше грає на смикових [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]].<ref>[https://www.musenc.ru/html/s/sm34ok.html Смычок // Музыкальная энциклопедия. Том 5. — М.: Советская энциклопедия, 1981. — Стб. 117—119.]</ref> То мала справа на хторей нацагнути струни зоз коньскей шерсци лєбо подобного материялу. Зоз смиком ше прецагує по струнох смикових инструментох и так ше достава [[тон]]. Постоя смики розличних длужинох и формох. == Файта смикох и часци == Примитивни смики маю форму лука (найчастейше таки смики мали народни [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] як ([[ґусли]], гусла, ґудок). За гушлї, виоли, виолончела и контрабас палїчка смика проста. Смик ма горню, штредню и долню часц. Горня часц-верх смика ма мале випупченє. Штредня часц-попрейґа ма струну зоз шерсци и долня часц смика на хторей стої мала закрутка такв. жабка зоз хтору ше зацагує смик. За контрабас постоя два типи смикох: французки и нємецки смик. Французки смик исти як и за шицки инструменти смиковей фамилиї. Нємецки смик ше розликує по долнєй часци (жабки) хтора векша та оможлївює лєпше триманє смика. Струну-шерсц на смику ше подмасцує зоз калафониюмом. Калафониюм то файта осушеней смоли хтора зоз чуханьом стваря прах и преноши го на смик и так струна смика достава красши [[звук]]. [[Файл:Contrabasso German002.JPG|right|thumb|Нємецки смик за контрабас]] == Технїка граня без смика == Постої на смикових инструментох артикулацийна технїка граня без смика. Напр. технїка ''пицикато'' (ит. pizzicare скрац. ''pizz''.) и зоз применьованьом того способу граня смик ше нє хаснує, алє ше звук на гушлї достава зоз потаргованьом струнох зоз пальцами. Таки способ граня практиковали и старши [[композитор]]е а тиж и композиторе новших часох 18 вику и надалєй. Перши похасновал технїку пициката италиянски композитор ''Клаудио Монтеверди'' а познате же як виолиниста-виртоуз поготов схопно применьовал гранє пициката ''Николо Паґанини.'' == Литература == * ''Струве Б. А.'' История смычка, Процесс формирования виол и скрипок. — <abbr>Л.</abbr>: МузГИз, 1959. — б. 233—255. * ''Витачек Е. Ф.'' Очерки по истории изготовления смычковых инструментов. — М.: Музыка, 1964. == Вонкашнї вязи == * [https://www.violinsrakic.co.rs/htm/korisno/ogudalu.html Korisne informacije o gudalu] violinsrakic.co.rs/ * [https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%A1%D0%BC%D1%8B%D1%87%D0%BE%D0%BA,_%D0%B2_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B5 Смычок, в музыке] // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0<nowiki/>Энциклопедический|словарь Брокгауза и Ефрона] : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * [https://web.archive.org/web/19970210035934/http://www.johnson-inst.com/horse.htm FROM HORSE TO BOW] *[https://web.archive.org/web/20070927225749/http://www.mattwehling.com/about/articles_fetching.html Fetching the stick] * Saint-George, Henry, [https://www.gutenberg.org/ebooks/29112. The Bow, Its History, Manufacture and Use] * [https://www.corilon.com/us/library/instruments/the-violin-bow-a-brief-depiction-of-its-history The violin bow: a brief depiction of its history] == Референца == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Инструменти]] [[Катеґория:Музични термини]] ssa4posb10sl66xug1m5conwvtdh3kr Таблїчни виводи 0 438 16989 15210 2026-03-26T15:25:42Z Sveletanka 20 катеґория 16989 wikitext text/x-wiki Єдна зоз операцийох у [[Математична анализа|математичней анализи]] то находзенє виводох функциї. Ознаки ''f'' и ''g'' представяю диференциябилни функциї реалних числох, а ''c'' реалне число (константу). Формули у предлуженю достаточни же би ше диференцовала гоч хтора елементарна функция. Надпомнуце: У предлуженю за вивод функциї ''f'' хаснує ше ознака <math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} f(x)</math> же би ше наглашело же ше глєда вивод по параметру ''x''. == Общи правила виводох == ;Линеарносц :<math>\left({cf}\right)' = cf'</math> :<math>\left({f + g}\right)' = f' + g'</math> ;Вивод продукту :<math>\left({fg}\right)' = f'g + fg'</math> ;Вивод количнїку :<math>\left({f \over g}\right)' = {f'g - fg' \over g^2}, \qquad g \ne 0</math> ;Вивод зложеней функциї :<math>(f \circ g)' = (f' \circ g)g'</math> ; Вивод инверзней функциї :<math>(f^{-1})' = \frac{1}{f'\circ f^{-1}}.\,</math> == Виводи елементарних функцийох == :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} c = 0</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} x = 1</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} cx = c</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} |x| = {|x| \over x} = \sgn x,\qquad x \ne 0</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} x^c = cx^{c-1} </math> дзе и ''x<sup>c</sup>'' и ''cx<sup>c-1</sup>'' дефиновани :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \left({1 \over x}\right) = {\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \left(x^{-1}\right) = -x^{-2} = -{1 \over x^2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \left({1 \over x^c}\right) = {\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \left(x^{-c}\right) = -{c \over x^{c+1}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \sqrt{x} = {\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} x^{1\over 2} = {1 \over 2} x^{-{1\over 2}} = {1 \over 2 \sqrt{x}}, \qquad x > 0</math> == Виводи екпоненциялних и лоґаритемских функцийох == :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} c^x = {c^x \ln c },\qquad c > 0</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} e^x = e^x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \log_c x = {1 \over x \ln c},\qquad c > 0, c \ne 1</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \ln x = {1 \over x},\qquad x > 0</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \ln |x| = {1 \over x}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} x^x = x^x(1+\ln x)</math> == Виводи триґонометрийних функцийох == :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \sin x = \cos x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \cos x = -\sin x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \tan x = \sec^2 x = { 1 \over \cos^2 x}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \sec x = \tan x \sec x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \cot x = -\csc^2 x = { -1 \over \sin^2 x}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \csc x = -\csc x \cot x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \arcsin x = { 1 \over \sqrt{1 - x^2}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \arccos x = {-1 \over \sqrt{1 - x^2}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \arctan x = { 1 \over 1 + x^2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \arcsec x = { 1 \over |x|\sqrt{x^2 - 1}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \arccot x = {-1 \over 1 + x^2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \arccsc x = {-1 \over |x|\sqrt{x^2 - 1}}</math> == Виводи гиперболичних функцийох == :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \sinh x = \cosh x = \frac{e^x + e^{-x}}{2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \cosh x = \sinh x = \frac{e^x - e^{-x}}{2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x} \tanh x = \operatorname{sech}^2\,x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{sech}\,x = - \tanh x\,\operatorname{sech}\,x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{coth}\,x = -\,\operatorname{csch}^2\,x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{csch}\,x = -\,\operatorname{coth}\,x\,\operatorname{csch}\,x</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{arcsinh}\,x = { 1 \over \sqrt{x^2 + 1}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{arccosh}\,x = { 1 \over \sqrt{x^2 - 1}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{arctanh}\,x = { 1 \over 1 - x^2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{arcsech}\,x = { -1 \over x\sqrt{1 - x^2}}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{arccoth}\,x = { 1 \over 1 - x^2}</math> :<math>{\mathrm{d} \over \mathrm{d}x}\,\operatorname{arccsch}\,x = {-1 \over |x|\sqrt{1 + x^2}}</math> [[Катеґория:Наука]] [[Катеґория:Математика]] 75drgy0vc7wfn35l897zy6tzqlppfa2 Трешка 0 447 17010 4924 2026-03-26T16:56:17Z Sveletanka 20 катеґория 17010 wikitext text/x-wiki [[Файл:Threshing_Machine_In_Action.jpg|thumb|400x400px|right|Трешка]] == Трешка == '''Трешка''' часц польопривредней опреми хтора тлачи житарки, односно оддзелює нашенє од стеблочка. Скорей як тота машина направена, тлачело ше ручно з помоцу трепачки, а таке тлаченє була велька и длуготирваца трапеза. Тлаченє на таки способ заберало дас єдну штварцину вкупней польопривредней роботи. Механїзованє того процесу у польопривреди одстранєло значне количество чежкей роботи у польопривреди. Першу трешку направел шкотски инженєр Ендрю Майкле 1786. року. Прилапйованє и хаснованє тих машинох бул єден зоз перших прикладох механїзациї польопривреди. Под час 19. вику хаснованє трешки ше розширело и барз олєгчало продукцию житаркох. == История == Перши трешки гонєни ручно або зоз конями. У одношеню на нєшкайши, гевти машини були барз малих димензийох. Велькосц, капацитет и фурма самей трешки ше з часом меняли. Були вше векши, ефикаснєйши, а помали ше починаю хасновац и трешки на парни погон. Айзая Дженинґс, схопни пренаходзач, модификовал постояцу машину так же ламанє стеблочка зведзене на минимум. Джон Ейвери и Гайрам Ейбиял Питс замерковали же польопривреднїком вельки проблем задава тото же машина нє оддзелює зарно од плєви, та 1834. року зоз модификацию постояцей машини ришели тот проблем. Джон Райдли, австралийски пренаходзач, 1843. року розвил трешку хтора була вигодна за хаснованє у Южней Австралиї<ref>Finnis, H. J. (1967) [https://web.archive.org/web/20140324051429/http://www.sciencetech.technomuses.ca/english/collection/threshing1.cfm „Ridley, John (1806 - 1887)”]</ref>. [[Файл:Batteuse_1881.jpg|thumb|400x400px|right|Трешка зоз 1881. року]] "Од пренаходку тей машини пан Ендрю Майкле и други, поступнє уводза надосц полєпшаня и иновациї. Шицки ше намагаю пошвидшац и поєдноставиц роботу машини. Кед була перши раз направена, добре оддзельовала зарно алє воно падало на громаду вєдно зоз сламу и плєву цо нє було задоволююце. Зоз дальшима преправками, пренаходзачом ше поспишело ришиц и тот проблем. Тераз лєгко оддзелюєме зарно од плєви хторе такой порихтане за тарґовище. Трошки тлаченя и чисценя зарна з помоцу механизациї вельо туньши"<ref>Household Cyclopedia, 1881.</ref>. == Трешка на териториї Сербиї == [[Файл:Wiki.Vojvodina_VIII_Pan%C4%8Devo_125.jpg|thumb|424x424px|right|Парна машина зоз 1908. року ]] На початку 20. вику у польопривреди ше у тих крайох хаснує желєзни плуг, шеячки за жито и кукурицу, метални дерлячи, а почина ше и тлачиц зоз трешку. Самоходна ґарнитура трешки ше состояла од парней машини (до котрей ше топело зоз сламу), самей трешки (дзе ше оддзельовало зарно), а познєйше додати елеватор котри служел за розношенє слами. У [[Руски Керестур|Керестуре]] людзе парну машину наволовали - ''огняна машина''. За роботу на самей трешки була потребна ґрупа од 12 - 15 роботнїкох хтори ше наволовали банда а их шеф - банди-ґазда. Тлачидба ше плацела з даваньом 8 - 12 % жита, цо завишело од того яки родни рок. Тото плаценє у натури ше волало рис. Од назбераного рису на концу тлачидби ше половка дзелєла роботнїком, т.є. банди, половку добивал власнїк машини, а вон машинїстови давал 1 %. Тоти парасти хтори мали вецей гольти жита звожовали снопи до свойого двора - гумна, та трешка ишла од обисца до обисца и тлачела. Попри плаци у натури, роботнїки доставали и фриштик, полудзенок и вечеру. Седемдзешатих рокох комбайни помали заменюю трешки. З помоцу нїх жатва и тлачидба ше окончую источашнє и вельо крадше. Трешки помали нєставаю и одходза до историї и забуца. Сучасна механїзация з початку нє була доступна шицким землєдїлцом, а окреме тим цо мали менєй жеми. Прето пришло до орґанизованя польопривреднїкох до землєдїлскей задруґи хтора им давала кредити за набавку нашеня, купованє орудия, а могли и жичац польопривредни машини и заєднїцки обрабяц жем. == Вонкашнї вязи == * [http://www.sciencetech.technomuses.ca/english/collection/threshing1.cfm Threshing Machines: Introduction] * [http://www.loghoj.dk/holbaek-1.htm Model of threshing machine] (язик: дански) * [https://www.ravnoplov.rs/vrsidba/ Vršidba], www.ravnoplov.rs == Референци == <references /> [[Катеґория:Польопривреда]] [[Катеґория:Польопривредна опрема]] 426auy147j8s8d3r5yu38gvhnkmii0b Ярмо 0 521 17015 5694 2026-03-26T17:04:06Z Sveletanka 20 катеґория 17015 wikitext text/x-wiki [[Файл:Jarmo 06082024.jpg|thumb|Ярмо за праганє волох|374x374px]] [[Файл:Tibet-Agriculture-44-Eggen_mit_Yakgespann-2014-gje.jpg|alt=Tibet-Agriculture-44-Eggen mit Yakgespann-2014-gje|thumb|375x375px|У ярме упрагнути воли]] '''Ярмо''' – древени прибор за праганє волох (серб. <i>јарам</i>, слов. <i>jarmo</i>, мадяр. <i>járom</i>, поль. <i>jarzmo</i>, прасл. <i>јаrьmo</i>)- дакеди ше до коча, а окреме до [[плуг]]а, ролї або [[Дерляча|дерлячи]] место коньох прагало воли або крави. Тоти ше животинї прагало цалком иншак як конї. Вагу зоз [[орчик]]ами нє требало, алє зато место нєй приходзело ярмо, хторе воли або крави ношели на каркох. [[Колєсар]] ярмо вистругал зоз орехового древа без окремней фурми. Важне було добре го вигладкац на тих местох дзе воно животинї лєжало на целу. Кажде ярмо було справене зоз верхнєй и споднєй часци, хтори медзи собу були повязани зоз штирома джатками. Два вонкашнї джатки звичайно були желєзни, а коваль их так виковал же на верху мали цифру. Два нукашнї джатки були древени и вельо грубши од тих вонкашнїх. Верхня и сподня часц ярма мала у себе вифуровани и видлабани дзири, до хторих ше джатки удзивало. Воли або крави ярмо ношели так же ше им глави удзивало помедзи вонкашнї и нукашнї джатки так же им верхня часц ярма лєжала на каркох, а сподня часц им стала опрез першох. Точно на штредку, медзи нукашнїма, древенима джаткама, верхня часц ярма мала оков зоз цворньом. На тим месце ше ярмо капчало на [[друк]]. Кажде ярмо мушело мац свой окремни друк прейґ хторого воно було повязане зоз тим цо воли мали цагац. Ярмо ше кладло на предню часц друка, та прето предок друка иншак випатрал як на друку до хторого ше прагало конї. Предок друка на ярму бул справени зоз двох часцох. Колєсар зоз кривого древа вистругал верхню часц друка и на єй предку вивартал дзиру за цворень и ище два дзири за шруби. На споднєй часци друка вивартал исти таки дзири, а коваль обидва часци утвердзел и посцискал зоз двома велькима шрубами. Верх ярма хтори воли ношели на каркох удзивало ше помедзи тоти два часци на друку, а до дзири през друк и ярмо удзало ше цворень,хтори сперал ярмо же би нє спадло зоз друка кед воли руша. ==Литература== * Словнїк руского народного язика II, O – Я, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017,'' б. 805 * Руско-сербски словнїк, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2010,'' б. 861 ==Вонкашнї вязи== * Наташа Фа Холошняй, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/6a%20studia%20rutenika%2019%20za%20Pdf%20.%202014%20god..pdf Колєсарске ремесло, Терминолоґия,] ''Studia Ruthenica 19, Нови Сад 2014,'' б. 93-95 * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC Воловске ярмо ] Јарам, српска Википедија [[Катеґория:Польопривреда]] [[Катеґория:Польопривредна опрема]] 5u5kz5agd7xeveii01mrc9nb6b2dy8s Википедия:Портал заєднїци 4 532 16970 16967 2026-03-26T13:47:18Z Sveletanka 20 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ 16970 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Студзенїна Мац Преднї двор Швитляки Ксилофон Чинели Скравец Червена кнїжка флори Сербиї — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) r4cdngajubjtisc6c7ljyihf8ayjwpi Камень 0 681 16995 7229 2026-03-26T16:00:50Z Sveletanka 20 катеґория 16995 wikitext text/x-wiki '''Камень''' (общеславянска назва) 1. минерални аґреґат розличного составу у компактней [[маса|маси]] або у факатох; 2. млїнски камень: Кед ше осуша конопи, одвеже ше их под камень да их помегча; 3. камень на меджи медзи полями (серб. међаш). Камень настава з трушеньом стинох. До його наставаня може присц з дїйством ерозиї, на природни способ пре уплїв дижджу, витру, мразу, плими, осеки, трешаня жеми, вилївох и других метеоролоґийних зявеньох. Нєшка камень мож достац и на штучни способ: з пилєньом зоз рижнима пилами, дробеньом з помоцу експлозива або зоз млєцом, трушеньом и на други способи. == Хаснованє каменя == Камень ше од давна хаснує у будовательстве, як будовательни материял за правенє хижох, помоцних будинкох, мостох и драгох. У будовательстве розликуєме: * ламани камень, * плочасти камень хтори ма два боки приблїжно паралелни, * камень у форми квадра, хтори каменяре обрабяю до правилних формох и * камень за подлоги хтори резани як плочи на жем. Камень ше тиж хаснує за правенє надгробних памятнїкох. Майстрове цо правя надгробни памятнїки волаю ше каменьорезаче або крижаре. Зоз преучовованьом стинох ше занїма наука ''петролоґия'', а под поняцом стини у общим случаю подрозумює ше природни минерални аґреґат одредзеного составу, структури и текстури хтори представя продукт рижних ґеолоґийних процесох. Шицки стини, значи, направени з одредзених минералох, а минерали представяю физично и хемийно гомоґени цела хтори настали у жемовей скори як резултат одредзених хемизмох и физичних дїйствох. Найвекше число минералох у черствим аґреґатним стану и ма криштальову збудову. Гоч у природи єст вецей як 2000 розлични минерали, з аспекту будовательства значне лєм єдно менше число. То праве тоти минерали хтори найчастейше заступени у стинох зоз хторих ше достава будовательни камень. Єдна з найважнєйших характеристикох минералох, а то значи и камених материялох у ширшим смислу словох то твардосц. Камень у индустриї ше дзелї на: * тварди камень як диабас, профир и * камень хтори мегки як, наприклад, пасмовити камень & штучни камень - специялна уметносц виробку каменя хтори направели схопни майстрове терацере, каменьорезаче, каменяре и вибиваче або видлабоваче и представя имитацию природних каменьох. Можеме го розпознац так же є цепли кед го дотхнєме з руку, а прави камень вше вельо жимнєйши. У литоґрафиї розликуєме литоґрафски камень, а у технїки брусни камень хтори служи за брушенє. У хемиї ше стретаме з белавим каменком (серб. плави камен), хтори ше хаснує у овоцарстве за защиту рошлїнох. У медицини ше, як з охореньом, стретаме з каменками у жовчу або у покруткох (серб. камен у жучи, камен у бубрегу). ==== Познати вирази у народзе ==== *Камень би ше розплакал – кед ше бешедує о дачим барз жалосним *Камень на каменю нє остал – цалком зруйновани будинок *Чежки як камень – барз чежки *Жимни як камень – без емоцийох *Шерцо як камень – гвари ше за дакого хто нє ма чувство за любов або за страх *Хто тебе з каменьом, ти його з хлєбом – библийне порученє же ше нє треба вимсциц, алє тим цо нам нанєсли кривду пребачовац == Литература== *''Словнїк руского народного язика I, А – Н,'' Нови Сад 2017, б. 571. == Вонкашнї вязи == *[https://sh.wikipedia.org/wiki/Kamen Kamen], Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku, ''sh.wikipedia.org'' [[Катеґория:Будовательство]] jg2lnno7j31nswpah9bwhcqfvt47zcz Шеґерт 0 1018 17017 9047 2026-03-26T17:09:30Z Sveletanka 20 катеґория 17017 wikitext text/x-wiki [[File:Apprenticeship.jpg|thumb|316x316px|Шеґерт у ципелара]] '''Шеґерт''' (серб. ''шегрт'', тур. ''sakrit'') у основи представя тарґовецкого або школяра ремеселнїка, назва и статус леґиня хтори виучовал [[ремесло]] у майстра. Ученє того ремесла було реґуловане зоз контрактом — догварку медзи майстром и школяровим родительом. Циль виучиц шеґертох ремеслу, постац [[калфа]], а потим майстор. Контракт оверйовани зоз печацом майсторского здруженя и уписани до школярскей-шеґертскей кнїжки. У контракту реґуловани права и обовязки майстра и школяра, а одноша ше на час ученя ремесла, костиранє и биванє школяра, видаткох коло [[Облєчиво|облєчива]], вишлєбодзеня, медзисобни плаценя за ученє и за роботу школяра итд. Так було у чаше медзи Першу и Другу шветову войну. === Приклади контрактох о виучованю ремесла:=== ::„Майстор байбер (1935. рок) пише: Шицки трошки коло ученя як и 100 кили жита рочнє дава родитель”. ::„Майстор [[коваль]] (1938. рок) пише: Майстор обезпечує квартель, кост и шмати и шицки трошки под час ученя, як и школски прибор, та и трошки за вишлєбодзенє помоцнїка. Родичи нє зноша нїяки трошки.” Гоч у контракту шицко було поряднє записане, ученє нє було лєгке. Живот шеґертох бул досц чежки. Од тринац рокох, млади хлапци поставали шеґерти и найчастейше бивали у майстрох. Попри ученя ремесла, учели ше и порядку у роботнї. Роботню кажди дзень мушели позаметац, алат змесциц на место, пец привесц до порядку, древа нащипац, огриву за зогриванє обезпечиц. Часто робели и велї други роботи. Перши ставали, остатнї лєгали, помагали ґаздиньом, одходзели до предавальнї и месара, приношели води и робели шицко друге цо майстор и ґаздиня розказали: кармели статок, а доставали слаби кост. Шеґерт мушел робиц у загради и на полю, мушел вируцац и гной зоз хлїва. З єдним словом, школяр - шеґерт у майстра бул шеґерт у роботнї, а слуга у обисцу. На ученє ремесла и його усовершованє (калфованє) до Керестура приходзели школяре и калфове зоз Сербиї, Лики и Далмациї прейґ Управи шеґертского фонду. То ше случовало єден час по Першей шветовей войни и то була програма на державним уровню о стараню дзецох зоз пасивних крайох лєбо широтох цо им родичи страдали у войни. == Шеґертска школа (1926-1944) == [[File:Crafts class with Federal Arts Project instruction Works Progress Administration USA 1935.gif|right|thumb|320x320px|Майсторска школа]]У периодзе од 1926. по 1944. рок у Керестуре, на прерви, робела такволана „шеґертска школа”. У школи 1927. року бул 51 шеґерт, потим школа була утаргнута зоз новим школским законом. Року 1930. знова була актуална и витворена догварка медзи Општинским поглаварством и Ремеселнїцким здруженьом. То була Фахова предлужна школа I и III класи за школски 1937/38. рок. У першей класи були уписани осемцме школяре, а у трецей дзешецме. У першей класи ше виучовало: математику, ґеоґрафию, историю, сербски язик, гиґиєну, ґеометрию, рисованє и виронауку. У трецей класи ше виучовало: математику, законодавство, науку о материялу, физику, хемию, рисованє, ґеоґрафию, историю, сербски язик, виронауку, гиґиєну, справованє. Шеґертска школа з [[Руски Керестур|Руского Керестура]] 1938. року була наградзена з Диплому на Першей ремеселнїцкей вистави у Беоґрадзе. То бул вельки успих за нашу Школу и школярох, бо таке припознанє нє достали векши и познатши места з Югославиї. На вистави школяре виложели свойо рисунки, проєкти и роботи. Попри дипломи, нашо дзеци достали и пенєжну награду од Кральовскей банскей управи у Новим Садзе — же би ше худобним дзецом купело найнужнєйше. Директор школи бул Михайло Няради. Остатнїх рокох пред Другу шветову войну (1938-1941) на виучованю ремесла ше опредзелєли коло двацецеро школяре (з Керестура 12, гевти зоз других местох). Було школярох байберох, тишлїрох, ковальох, [[Колєсар|колєсарох]], ципеларох, кломферох, кушнїрох и скравцох.Тоти шеґерти виучовали ремесло у 18 керестурских майстрох. У 1940. року число школярох ше звекшує, а зявює ше и перша дзивка хтора виучує за байберку – фризерку. Єст школярох-шеґертох: байберох, ципеларох, тишлїрох, машинских шлосерох, ковальох, штранґарох, кушнїрох, бочкорашох, колєсарох и скравцох. Пред Другу шветову войну Шеґертска школа уж консолидована. Шеґерти ходза до школи три роки. По законченю трецей класи покладаю калфовски испит у Руским Керестуре. Потим одходза калфовац и после одредзеного часу покладаю майсторски испит у [[Кула|Кули]] пред Срезку майсторску комисию Ремеселнїцкей комори. Война, нови даржавни порядок и други обставини мали уплїв на порядне виучованє ремесла. У 1941. року ремесло виучовали пейцме школяре, 1942. тиж пейцме, 1943. року лєм двоме, 1944. Шейсцме, а 1945. року осемцме (то були: троме скравци, двоме ципеларе, єден тишлїр, [[млїнар]] и [[тарґовец]]). Под час Югославиї було школи за школярох у [[Привреда|привреди]] (серб. ШУП) у хторих ше школовали млади ґенерациї и здобували знанє и у пракси. Гваря же то були «школи живота». У Републики Сербиї 2017. року принєшени Закон о дуалним школованю. <ref>[https://www.paragraf.rs/propisi/uredba-o-finansijskoj-podrsci-dualnom-obrazovanju.html UREDBA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI DUALNOM OBRAZOVANJU,] paragraf.rs</ref><ref>[https://www.paragraf.rs/propisi/uredba-o-finansijskoj-podrsci-dualnom-obrazovanju.html Dualno obrazovanje,] rts.rs</ref> Дуалне образованє, односно отримованє настави за дефицитарни занїманя, часц системи школского образованя. == Литература: == * СЛОВНЇК РУСКОГО НАРОДНОГО ЯЗИКА II, О—Я, НОВИ САД, бок 746. * ''БАЧВАНСКО-СРИМСКИ РУСНАЦИ ДОМА И У ШВЕЦЕ'', 1745-2001, IV ТОМ, Мирон Жирош (бок 131-144) == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%82 Шегрт,] википедия на сербским язику * [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ali-to-je-bila-i-skola-za-zivot/ Школа за живот,] www.danas.rs == Референци == <references /> [[Катеґория:Образованє]] [[Катеґория:Ремесла]] cx3to1onockd2cds9x995gwwzjk4ggk Писанка 0 1057 16983 12234 2026-03-26T15:14:35Z Sveletanka 20 катеґория 16983 wikitext text/x-wiki [[File:Pisanki 20250330 102641.jpg|thumb|Писанки|280px]] '''Писанка''' <ref>''СЛОВНЇК РУСКОГО НАРОДНОГО ЯЗИКА'' О—Я, НОВИ САД, бок 154</ref> (укр. и рсй. писанка, поль. рisanka, слц. písanka) то офарбени и украшени, звичайно уварени вайца. Найчастейше ше хаснує курово, гуши и качи вайца, алє нєшка мож видзиц украшени и нойово, лебедово и препилково вайца. За украшованє вайцох ше хаснує рижни технїки: фарби ше их у єдней [[фарба|фарби]], пише зоз воском, дзирави и бруши з [[орудиє|орудийом]] за тоту наменку, лїпка рижни материяли и декупаж-технїку. Писанки ше, попри сирца, колбаси, шунки, зоз [[Масло|масла]] направеного баранчеца и паски кладзе до плєцених кошаркох хтори ше пошвеца на Вельку ноц. Вайцо (писанка) символ плодносци и родзеня нового живота.<ref>РУСКЕ СЛОВО, 2010. рок (число 13), „Вельконоцни швета”, рубрика Дом и фамелия, бок 2,3</ref> == История == Украшованє вайцох под час ярнїх обрядох прастари обичай. У Африки пренайдзене ґравироване нойово вайцо хторому утвердзена старосц 60 000 роки <ref>[https://web.archive.org/web/20130928033503/http://www.cam.ac.uk/research/news/egg-cetera-6-hunting-for-the-world%E2%80%99s- oldest-decorated-eggs]</ref>. У старим Єгипце, Месопотамиї и Криту, вайца представяли нє лєм шмерц и нови живот, алє и статус владара. Украшени нойово вайца або имитациї вайцох зоз злата и стрибла ше кладло до гробох старих Сумерох и Єгиптянох пред коло 5 000 роки пред н.е. <ref>Благо из краљевских гробница у Уру Ричард Л. Зетлер, Ли Хорн, Доналд П. Хансен, Холи Питман 1998. бок. 70-72 </ref> У кнїжки ''Rituale Romanum'' зоз 1610. року церква урядово прилапела вайцо як символ воскреснуца Исуса. Познати нємецки линґвиста, лексикоґраф и записовач народних приповедкох Яков Ґрим предпоставя же народна традиция медзи ґерманскима народами настала на основи ярнього преславйованя швета ґерманскей богинї Еостри. Найвекша писанка ше находзи у українским городзе Коломий. Тот будинок-[[музей]] направени 2000. року у фурми писанки, високи 14 [[Метер|метери]] и широки 10, и у нїм ше находзи вистава коло 1200 писанкох зоз цалого швета. [[File:Easter 2011 at Cloister Hill outdoor museum in Turku, Finland.jpg|thumb|right|290x290px|Способ писаня писанкох зоз воском]] По 2000. рок титула найвекшей писанки припадала писанки у канадским городзе Vegrevillu. Тота писанка широка 9,4 метери, висока 7 метери и чежка 2,5 тони. Интересантне же и тота писанка українска, а єй правенє финансовала держава Канада и була пошвецена канадскей Кральовскей полициї. Варош у хторим писанка направена єдно з найстарших українских населєньох на подручу восточно од варошу Едмонтону. Єдна з найкрасших, найвекших и найвреднєйших збиркох писанкох у Европи находзи ше у Етноґрафским музею у Заґребе. Найстарша писанка зоз Бейчу, зоз 1847. року, а подаровал ю бискуп Йосиф Штросмаєр. == Збирка писанкох == Русийске златарске подприємство Fabergé направело вельо вельконоцни писанки за русийских царох Александра III и Николу II, як и за фамелию Kelch <ref>[https://web.archive.org/web/20081016010949/http://www.mieks.com/Faberge2/ Kelch-Eggs/Kelch-Eggs.htm] Писанки фамелиї Kelch (язик анґлийски)</ref> и велї други особи хтори жадали мац їх писанки. Тоти писанки правени од 1885. по 1917. рок, зачувани 57 од 65, а кажда писанка ма иншаку назву: лебед, павур, пупче ружи... и чува ше их у музейох и приватних збиркох. == Прецо ше вайца фарби == [[File:Pisanki.jpg|thumb|280px|Писанки (технїка зоз лїпеньом ценких паперових пантлїчкох)]]Шлїди заяца як символу хтори може знєсц вайцо пренаходзиме у предхристиянским чаше у леґенди о богинї Еостри. По леґенди, богиня Еостра у лєше нашла птичку хтора лєм цо нє змарзла од жими. Же би ю защицела од змарзаня, претворела ю до заяца. Заяц затримал способносц нєсц вайца як птичка. Кажди рок знєшєни вайца цифровал и даровал их богинї Еостри як подзекованє. Попри того же заяц символ плодносци, єст и таке становиско же ше швидкосц ширеня вистки о Исусовим воскреснуцу поровнує зоз швидкосцу заяца и праве прето є нєшка нєзаобиходни елемент вельконоцного декору. Спрам другей теориї, традиция фарбеня вайцох настала у Єгипту. У велїх културох, та и у Єгипту, вайцо символ плодносци, благостану и розкошу. Єгиптянє верели же ше Жем вилягла праве з вайца. Обичай фарбеня вайцох ше преширел и на цали швет, а хаснованє вецей фарбох и їх цифрованє ше почало хасновац у штреднїм вику. У предхристиянским чаше писанки ше рихтало же би ше привитало яр, же би вони защицели людзох од злого и нєпогодох, же би статок мал млади и же би бул добри урожай. Писанки ше кладло до яшльох ґу кравом и коньом же би ше лєгчейше целєли и же би мали млєка. Писанки ше кладло ґу кошнїцом, до курнїкох, а статок ше першираз на пашу посилало з писанками. Польопривреднїки кладли писанки на швижо зорану жем же би бул добри урожай. Писанки ше даровало и викладало коло образох у обисцу. == Символи на писанкох == Писанки ше рихтало и скорей як Восточни Славянє прилапели християнство. Символи предхристиянски, гоч ше велї з нїх толкує з аспекту християнства. Прето велї символи маю два значеня (толкованя): паганске и християнске. [[File:EMBROIDERED EGGS BY I FOROSTYUK.jpg|right|thumb|280px|]] Нєшка єст велї кнїжки о дизайну и онлайн жридла окремних значеньох поєдиних символох, алє важне надпомнуц же ше символика меня з часом и у розличних реґионох є иншака, так же чежко пренайсц универзалне и конкретне значенє за даєден символ. == Пагански и християнски символизем == Очиглядне же уметносц старша од християнства. Першобутна символика писанкох була паганска.Вайцо першобутно представяло [[слунко]] (досц задумац лєм жовчок), потим було символ обновйованя живота, будзенє природи, подмладзованя жеми после жими. Схопносц писаня писанкох жива уметносц, символи ше розвиваю и блядню з часом и розликую ше од реґиону до реґиону прето чежко претолковац и предпоставиц духовну вязу медзи фарбу и дизайном. Предхристиянски символи представяли природу. Криж представял штири страни Жемовей кулї, а познєйше представя Христову жертву. Грозно дакеди представяло добру жатву и богатство, а нєшка є символ церкви хтора ше шири. [[File:Kantar 20240502 184800.jpg|thumb|Кантар (мотив хтори щезує)|200px|right]] == Писанки за окремних людзох == Жительство верело же вайца маю моц помогнуц у каждодньовим живоце. Писанки ше даровало: дзеци доставали писанки зоз яснима фарбами, леґинє и дзивки доставали писанки зоз вельо билого простору, цо значело же їх животи ище празни папери хтори треба виписац. Малженска пара достала писанку зоз нарисованима 40 троугелнїками хтори представяли рижни аспекти живота. Старши особи доставали на цмо офарбени вайца и зоз символами як цо то нїтка вичносци, капурки и драбинки хтори представяю вознєшенє на нєбо. == Символи на писанкох == ::♦ Нарисована габа, нїтка... символизує гармонию, безсмертельносц и рушанє. Думало ше же зли духи, кед злєца на писанку, буду зарабровани у нїтки вичносци [[File:Hrozno 20240502 182830.jpg|thumb|Грозно (мотив хтори щезує)|right|200px]] ::♦ Драбинка символизує вознєшенє, вязу медзи Жему и нєбом, совершенство, воланє на молитву ::♦ Квеце, ружички символизую красоту, плодносц, розкош [[File:Mreza 20240502 182722.jpg|thumb|Мрежа (мотив хтори щезує)|200px|right]] ::♦ Мрежа або шитко символ успишного лову або защити од злих духох, символ розлучованя доброго од злого. Звичайно ше зоз ню пополнює други ґеометрийски фиґури як цо то троугелнїки, круги, квадрати... ::♦ Осемкракова [[гвизда]], односно ружа, символизує Исуса Христа, або кед є велька – слунко, а кед є мала - представя гвизду ::♦ Витерняк (свастика <ref>[https://www.blic.rs/riznica/istorije/tajne-cuvene-svastike-simbol-svetla-tame-zivota-sunca-i-slovenskog-boga-svaroga/9pzc1yz Tajne čuvene svastike], www.blic.rs</ref>) давендавни соларни [[Шветлосц|(шветлосни]]) символ у култури Славянох, символ Бога Слунка, нєба и блїскавки. Символизує рушанє Слунка по нєбе и безконєчни циклус народзеня и шмерци ::♦ 40 троугелнїки написани на писанки представяю 40 днї Велького посту, 40 днї хтори Исус препровадзел у пустинї, 40 задатки супружнїкох хтори мали сполнїц у живоце (число 40 символ вельочисленосци, односно нє огранїчуюце є) ::♦ Троугелнїк ма християнске значенє — Свята Тройца; паганске значенє — мац, оцец и дзецко або Жем, вода и [[воздух]] або народзенє, живот и шмерц ::♦ Єлень або конь символизує богатство и просперитет ::♦ Спирала прастари символ гада, пагански символ Жеми и води; защитни символ зараброваних духох ::♦ Птици — символ яри [[File:Hrabelki 20240502 182800 (2).jpg|thumb|Грабелки (мотив хтори щезує)|200px|right]] ::♦ Грабелки — символ роботи [[File:Marijovo slizi 20240502 190027.jpg|thumb|Седем ружички ( седем Марийово рани - слизи)|200px|right]] ::♦ Седем ружички (Марийово слизи) — представяю седем Марийово рани [[File:Osana sinu Davidovu 20240502 182751.jpg|thumb|Осана сину Давидовому ( на славу Исусу Христу)|right|200px]] ::♦ Криж — Осана сину Давидовому (на славу Исусу Христу) == Фарби на писанкох == [[File:Писанки у музею у Свиднїку 22.06 2024.jpg|thumb|Декорация зоз писанкох у музею у Свиднїку|307x307px]]Фарба важни аспект значеня писанкох, алє є секундарна у одношеню на символи писанкох. Вона першобутно завишела од доступних природних материялох за фарбенє. Прихильносц ґу даєдним фарбом допринєсла же би ше у будучносци нє одступало од звикнуцох. ::★ Чарна фарба представя центер Жеми, вичносц, ноц пред швитаньом, припадносц „гевтому швету”, алє у позитивним смислу ::★ Червена — щесце, надїю, крев, огень ::★ Белава — нєбо, воздух, здравє, правду, вирносц ::★ Била — чистота, шветлосц, радосц, нєвиносц ::★ Желєна — яр, воскресенє природи, надїя, богатство ::★ Жовта— слунко, [[мешац]], гвизди, жатва, цеплота, вирносц фамелиї ::★ Помаранчецова — витримовносц, вичне Слунко, амбиция ::★ Чарно-била — жалоба и почитованє души ::★ Целова — успих и задовольство ::★ Червено-била — почитованє и защита од злих силох == Обичаї при Руснацох == На Вельки пияток ше фарби вайца и пише писанки.Традиция фарбеня и писаня писанкох ше преноши зоз колєна на колєно. Велька ноц, швето кед ше до церкви ноши пошвециц кошарки у хтори ше находза, окрем писанкох, пасочка, колбаса, шунка, сирец, аж и баранче направене з масла. Кед кошарка пошвецена, у велїх обисцох зачувани обичай же ґазда дзелї писанку на тельо часци кельо єст души за столом. Вери ше же то отрима здравє, зложносц и заєднїцтво фамелиї. Найкрасши писанки ше давало облївачком и облївачом. Хлапци ше барз цешели кед од дзивки достали писанку — кантара. Кантар то хлопска писанка, а єй випатрунок ше помали забува. Кантар то прикраска на коньови, хтора ше на Горнїци вола праве так — кантар, белава писанка. == Технїки украшованя вайцох == Традицийна метода писаня писанкох то метода зоз воском и гушим пирком, кичицу (на древку привязани скруцени плещок, випатрунку як мали тевчир до хторого ше сипало розпущени восок) або ґомбошку заджобнуту до древка або вигрисочки. Розпущени восок ше затримовал на главки ґомбошки, кичици, пирку и зоз прецагованьом по вайцу ше могло вирисовац задумани мотив. Новши часи зоз собу принєсли нови технїки украшованя писанкох. Нєшка ше вайца частейше фарби як цо ше по нїх виписує. На вельконоцним столє мож видзиц и видути вайца, т.є. шкарупини хтори ше дзиркави по углядзе на мустри старих штикованих (дзиркованих) парткох и на мотиви зоз вишивкох або ше их „облєка” зоз салветками (декупаж-технїка), плаценками, перлочками и сламу. Дакедишнї стари технїки украшованя писанкох помали щезую. При пошвецаню вельконоцних кошаркох мож видзиц даєдну ґаздиню хтора фарби и виписує писанки так як робели нашо баби и прабаби — зоз природнима фарбами и зоз воском, а тиж так и писанки варени у цибульових пиркох, на хтори пред вареньом причверсцени з ценку ботошку лїсцочко бетелїни, лампащику або даякей другей травки. == Ґалерия == <gallery> Файл:Pisanki zoz dekupaz tehnjiku.jpg Файл:Dzirkovani pisanki.jpg Файл:Pisanki zoz voskom.jpg Файл:Tehnjika transferu.jpg Файл:Dzirkovani husi vajca 20250413 095559.jpg Файл:Pisanka 3 20250413 094845.jpg Файл:Pisanka 4 20250413 094929.jpg Файл:Pisanki 1 20250413 095114.jpg Файл:Pisanki 2 20250413 095139.jpg Файл:Gravirani pisanki.jpg|Писанки - ґравирана технїка Файл:Pisanki dekupaz tehnjika zoz konturnim opisovanjom.jpg|Писанки правени зоз декупаж технїку Файл:Pisanki (tehnjika zoz paerovih cenkih trakoh-pantljikoh).jpg|Писанки -технїка лїпеня паперових пантлїкох </gallery> == Литература == * ''РУСКИ ХРИСТИЯНСКИ КАЛЕНДАР'' 2010, „Писанки возбудзию душу — ошвижую памятки”, бок 335—338 * ''РУСКЕ СЛОВО'', 2010. рок (число 13), „Вельконоцни швета”, рубрика Дом и фамелия, бок 2,3 * ''РУСКЕ СЛОВО'', 2015. рок (число 24), бок 18,19 * ''РУСКЕ СЛОВО'', 2016. рок (число 17), бок 22,23 * ''РУСКЕ СЛОВО'',2017. рок (число 15), бок 20,21 * == Вонкашнї вязи == {{Commonscat}} * [https://en.wikipedia.org/wiki/Easter_egg#cite_ref-13 Писанка] на анґлийскей википедиї (язик анґлийски) * [https://hr.wikipedia.org/wiki/Pisanica Писанка] на горватскей википедиї (язик горватски) * [https://crees.ku.edu/pysanky Писанки], THE UNIVERSITY of KANSAS, * [http://www.pysanky.info/PYSANKY/Pysanka_Home.html Писанка], история, традиция, сомволи (язик анґлийски) * [https://www.pysanky.info/Eng_Books/Rusyn.html Русински писанки зоз восточней Словацкей] * [https://www.youtube.com/watch?v=Aj14tJL0LZs Краса писанкох], Еуфемия Жирош, Руски Керестур * [https://www.youtube.com/watch?v=HyeRj7cEwKU&t=34s ВЕЛЬКОНОЦНИ ТРИПТИХ], Агнета Папгаргаї * [https://www.youtube.com/watch?v=NRzZNEG7MY8 Технїка дзиркованя и салветна технїка ], Ирина Дудаш и Амалия Гарди, Здруженє женох зоз Руского Керестура * [https://www.youtube.com/watch?v=OIy_6VkO-gM Писанки у декупаж технїки] , Ана Мария Рац * [https://www.youtube.com/watch?v=mzRC4iXeupo&t=693s Благословени писанки], Мария Йозанов * [https://www.kutina.in/jeste-li-znali-kolike-najvece-pisanice-svijetu/ Найвекши писанки на швеце], ''www.kutina.in'' == Референци == <references /> [[Катеґория:Релиґия]] [[Катеґория:Уметносц]] ccejo0hw1igv3ocu1g993mrxqe9hn6c Маґарец (ґимнастична справа) 0 1065 17004 9222 2026-03-26T16:49:20Z Sveletanka 20 катеґория 17004 wikitext text/x-wiki [[File: Nederlandse_kampioenschap_turnen_dames_in_Leiden%2C_Bep_Ipenburg_tijdens_paardoefening%2C_Bestanddeelnr_910-8764.jpg|right|thumb|200px|Ориґинална конфиґурация маґарца за прескакованє (жена)]] [[File: Jaarlijkse_turnwedstrijden_Steenwedstrijden_in_de_Amsterdamse_turnhal%2C_winnaar%2C_Bestanddeelnr_910-8900.jpg|right|thumb|200px|Ориґинална конфиґурация маґарца за прескакованє (хлопи)]] (За друге значенє опатрице бок [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)]]) Маґарец (ґимнастична справа) ''физк''. Маґарец (серб. козлић, коњ) то ґимнастична справа за прескакованє з розбегованьом. Маґарец ма штири ножки и мегке цело хторе обложене зоз скору або скайом. Змагатель прескакує прейґ поставеней справи - маґарца. Маґарец поставени на висини од 120 cm, а сама справа длугока 163 cm, цо важне за хлопских змагательох хтори маґарца прескакую воздлуж, а жени го прескакую попрейґа (зоз залєту зоз одскочней дески). Оценює ше чежина скока, точносц и сиґурносц при законченю скока. == Вонкашнї вязи == * [https://www.gymnastics.sport/site/ International Gymnastics Federation], official website * [https://usagym.org/ USA Gymnastics], the governing body for gymnastics in the US [[Катеґория:Спорт]] [[Катеґория:Ґимнастика]] [[Катеґория:Ґимнастични справи]] 8dvy05gm92kg31xpzpby5wlg1smhif8 Топарочка 0 1079 17009 9345 2026-03-26T16:54:06Z Sveletanka 20 катеґория 17009 wikitext text/x-wiki '''Топарочка, топарка''' або '''мутилка''' (оп. мутилка) то справа за муценє [[Масло|масла]] у [[Збущок|збущку]] (оп. збущок). По сербски стапајица, по виходнярски, словацки и чески toparka, од кореня stop-, одкаль виведзене ческе слово ztropořiti (збивац), польске stoparczeć (стирчац) – а то значи нашо стопорчиц (вистирчовац). Познєйше ше з- почало тримац за префикс, та даєдни слова остали з кореньом топ- (топарка). Топарочка ше спомина у рускей народней писнї „''Вежнї зайду.''" ...„тропарочка лєм лопоци а маселко, муци, муци, муци кед ше моя мила ода, алє ме зармуци.” == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II, О – Я'', Нови Сад, 2017, б. 588 == Вонкашнї вязи== * [https://jezikoslovac.com/word/ncvl stapàjica.] vebsajt Jezikoslovac, jezikoslovac.com, * [http://struna.ihjj.hr/naziv/stapajica/4335/ Stapajica.] vebsajt Struna, struna.ihjj.hr [[Катеґория:Обисце]] [[Катеґория:Справа]] nbxgvpcyuwvkywjlz8jf1rhckl6mm49 Сережань 0 1201 17008 10110 2026-03-26T16:53:15Z Sveletanka 20 катеґория 17008 wikitext text/x-wiki '''Сережанє''' (од мадь. sereg, нєм. Serezaner, горв. serežani, серб. сережани до руского язика слово вошло прейґ сербского) – жандар, чувар у Австро-Угорскей. Сережанє були єдинка габзбурґскей воєней полициї у Лики, [[Горватска]] воєна країна. Мено виведзене од Сараценох (лат. Saraceni, стгреч. Σαρακηνοί восточни людзе), номадского племена Бедуїнох, хторе жило коло гранїци Сириї. Сарацени була обща назва за арабских муслиманох медзи християнскима писателями у штреднїм вику. Значенє термина ше з часом меняло: гречески и латински писателє хасновали тот термин за людзох цо жию у пустиньских обласцох нєдалєко од римскей провинциї Арабиї. По 12. вик Сарацен постава синоним за муслимана. У крижарских войнох тот термин ше вязало за [[Турска|Туркох]] муслиманох хтори успишнє войовали процив крижарох. Нєшка тото слово означує жительох у шатрох. Як нєреґуларна єдинка, сережанє ношели народне [[облєчиво]], а нє воєни униформи. У шлїдуюцим вику, кажди полк мал по єден оддїл сережанох, на чиїм чолє бул обербаша або гарамбаша (нареднїк), даскельме унтербашове и вицебашове. Орґанизовали гранїчни патроли ґу Босней, окреме на чежким терену, и сперали упадованє розбойнїкох. Вимагало ше од нїх барз добре познаванє териториї, добре цильованє и буц нєпреривно под оружийом. Тиж так, сережанє отримовали явни порядок и закон у обласци свойого полку. Було и конїцки сережански єдинки хтори служели як провадзенє високим официром погранїчних полкох, сполньовали нагли розкази и окончовали окремни патролни длужносци. Сережански єдинки установени после Карловскей догварки (1699). Сережань мал и воєни и полицийни длужносци. Члени нє були плацени, алє були ошлєбодзени плациц порциї. == Литература == * Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 466 == Вонкашнї вязи == * Drago Roksandić, https://www.google.com/search?q=sere%C5%BEanj&rlz=1C1CHZN_enRS963RS963&oq=&gs_lcrp=EgZjaHJvbWUqCQgCECMYJxjqAjIJCAAQIxgnGOoCMgkIARAjGCcY6gIyCQgCEC Vojna Hrvatska; La Croatie Militaire, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, PDF * https://en.wikipedia.org/wiki/Seressaner Seressaner, Википедия на анґлийским язику, en.wikipedia.org [[Катеґория:Занїманє]] 9t9rae0d62fuqt7842t1w3u7c8yqd2m Гокедла 0 1475 16993 15589 2026-03-26T15:55:29Z Sveletanka 20 катеґория 16993 wikitext text/x-wiki [[Файл:Hokedla.jpg|алт=Гокедла|мини|198x198п|Гокедла]] '''Гокедла''' або гокла (од нємецкого ''Hocker'') – карсцель без хрибта (операча), висши од [[шамла|шамли]], без крижних латкох (столїнох). Скорей гокедли було лєм древени, а нєшка єст и пластични, таки цо мож зложиц и ношиц зоз собу, тапацирани зоз [[Скорка|скору]] або штофом. Мож було на нєй шедзиц, нє заберала вельо места, а мож було на ню и стануц и долапиц дацо з висока. == Литература == * ''Словнїк руского народного язика'' I, А-Н, Нови Сад 2017, б. 271 * ''Руско-сербски словнїк'', Нови Сад 2010, б. 158 [[Катеґория:Обисце]] kwauw45m53j3w6jy5ktcqtzm46qop3n Шамла 0 1476 16994 10758 2026-03-26T15:57:26Z Sveletanka 20 катеґория 16994 wikitext text/x-wiki [[Файл:Samla.jpg|алт=Шамлочка|мини|208x208п|Шамлочка]] '''Шамла''', дем. шамлочка – нїзке шедзиско без хрибта (операча). Слово походзи од баварско-австрийского ''Schamel''. Шамл(очк)а вше була направена з древа, могла буц штироугловей або правоугловей форми. Место штирох ножкох мала два з процивних бокох вертикланей плочи хтори при дну могли (а нє мушели) буц повязани з латку (подобнє як столїни на столє). Хто медзи Руснацами нє памета дакого свойого з фамелиї як шедзи на шамлочки и пред собу пребера пасулю. На шамлочки звичайно шедзели дзеци, а старшим знала послужиц и як подкладаче под ноги же би им нє вишели. Нїяки причини анї моди нє були достаточни вируциц шамл(очк)и зоз каждодньового хаснованя, та аж по нєшка. У новшим чаше єст шамлочки и з пластики, алє вони нє таки витримовни як древени. Шамли и шамлочки найчастейше правели майстрове-тишлїре у чаше кед було розвитше [[ремесло|ремесельнїцство]]. Часто знал направиц шамлочки и схопнєйши хлоп у обисцу кед мал потребни материял (деску, дещички, латки, [[Гвозд|гвозди]]) и [[орудиє]] (пилку, млаток) за правенє. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/wiki/%D1%88%D0%B0%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0 шамлица/šamlica], Викиречник, sr.wiktionary.org, 8. септембер 2015. * Jovan Ćirilov, [https://www.nin.rs/arhiva/vesti/25843/samlica Šamlica], nin.rs, 20. septembar 2023. [[Катеґория:Обисце]] dq6osoj54xgef011o0naqn2osbslp9l Албания 0 1500 16971 14423 2026-03-26T13:55:37Z Sveletanka 20 катеґория 16971 wikitext text/x-wiki [[Файл:Flag of Albania.svg|мини|250x250п|Застава Републики Албаниї]] '''Албания''' (алб. ''Shqipëri'' або ''Shqipëria''), урядово '''Република''' '''Албания''' (алб. ''Republika e Shqipërisë''), держава у юговосточней Европи, односно на Балканским полуострове. На сиверу ше гранїчи зоз Чарну Гору и Косовом, зоз Македонию на востоку и Греческу на югу. На заходзе ше гранїчи зоз Ядранским и Йонским морйом, та прето мож повесц же спада до штредожемних державох. Держава членїца Зєдинєних нацийох, НАТО союзу, ЦЕФТИ ([[Тарґовина|Тарґовинске]] спорозуменє медзи Албанию, Босну и Герцеґовину, Сиверну Македонию, Молдавию, Сербию, Чарну Гору и Републику Косово), Економскей кооперациї чарноморских державох, Медзинародней орґанизациї за европску безпечносц и сотруднїцтво и тиж є кандидат за приступанє ґу Европскей униї. Главни и найвекши варош Албаниї [[Тирана]], а потим Драч, Валона и Скадер. == История == У античним чаше, Илире насельовали сиверни и штреднї часци Албаниї. Гречески колониї тиж насельовали подруча коло моря. Кральовина Илирия зоз шедзиском у нєшкайшей Албаниї була доминантна сила док ше нє формовала Кральовина Македония.<ref>Howe, T. (2017). „Plain tales from the hills: Illyrian influences on Argead military development”. Ур.: Müller, S.; Howe, Tim; Bowden, H.; Rollinger, R[https://books.google.rs/books?id=3_S_swEACAAJ&redir_esc=y] Wiesbaden. стр. 108. ISBN 978-3447108515.</ref> Єден час Албания була у составе Римскей републики, а потим часц Византиї. Перше познате албанске автономне князовство Арбанон настало у 12. вику. Кральовина Албания, Князовство Албания и Венецийска Албания формовани медзи 13. и 15. виком у рижних часцох держави. Од конца 15. вику по 1912. рок Албания була состойна часц Османского царства, а потим модерна албанска держава преглашела самостойносц. Фашистична Италия 1939. року нападла Кральовину Албанию хтора постала Велька Албания, а потим и протекторат нацистичней Нємецкей у Другей шветовей войни. По войни формована Народна Република Албания и тирвала по револуцию 1991. року, кед утаргнути комунизем и од теди Албания република. == Етимолоґия == Историйне походзенє поняца Албания мож видзиц у штредньовиковним латинским язику, а панує думанє же основа назви походзи од илирского народу Албани (алб. ''Albanët'').<ref>Madrugearu A, Gordon M. The wars of the Balkan Peninsula. Rowman & Littlefield, 2007. p. 146.</ref> == Ґеоґрафия == Албания забера [[поверхносц]] од 28.748 км.<ref>Eftimi, R. [https://web.archive.org/web/20200725011907/http://aguas.igme.es/igme/publica/tiac-02/ALBANIA-I.pdf „Some Considerations on Seawater-freshwater Relationship in Albanian Coastal Area”] (PDF). Tirana. Архивирано из [http://aguas.igme.es/igme/publica/tiac-02/ALBANIA-I.pdf оригинала] (PDF) 25. 7. 2020. г. Приступљено 30. 7. 2020.]</ref> Найвисша точка то гора Кораб на 2.764 [[Метер|метерох]] надморскей висини, а найнїзша точка то Ядранске морйо. Оддалєносц од востоку по заход лєм 148 километри, а од сиверу по юг коло 340 километри. [[File:Lac de Shkodra.jpg|thumb|250px|Скадерске озеро]] Значни ґеоґрафски характеристики тей держави то велї озера, медзи хторима и Скадерске озеро. Воно найвекше озеро у южней Европи и находзи ше на сиверозаходзе Албаниї.<ref>Bolevich, Maria (3. 1. 2017). [https://www.newscientist.com/article/2116873-largest-lake-in-southern-europe-under-threat-from-eco-resort/ „Largest lake in southern Europe under threat from "eco-resort"”]. newscientist.com (на язику: анґлийски).</ref> Охридске озеро єдно з найстарших озерох на швеце, а на югу ше находза Вельке и Мале Преспанске озеро хтори медзи найвисше позиционованима озерами на Балканє. Горовити предїли забераю коло 70 проценти поверхносци Албаниї, а остаток ровнїни у хторих обрабяца жем нє барз плодна. На сиверу держави Албански Алпи, а рики прикри и глїбоки и нє приступни за плїванє ладьох. Клима пременлїва пре розлики у ґеоґрафскей длужини и ширини и надморскей висини. Клима углавним медитеранска и континентална. == Флора и фауна == [[File:Golden eagle (13434882845).jpg|200px|мини|Шиви орел]] Дзекуюци ґеоґрафскому положеню, Албания ма лєси, древа и рошлїни хтори нєобходни за живот велїх животиньох, а медзи тима животинями ше находза и тоти найзагроженши у тей держави: рис, чарни медзведз, дзива мачка, шиви вовк, червена [[лїшка]], златни шакал, єгипетски суп и шиви орел хтори источашнє и символ держави. == Демоґрафия == Спрам попису зоз 2023. року, у Албаниї було 2.402.113 жительох. Число жительох ше зменшало у одношеню на попис зоз 2011. року, кед було 2.821.977 жительох. Главни причини нєпреривного зменшованя числа жительох то першенствено утаргованє комунизма, рижни пременки у политичней, привредней и дружтвеней структури Албаниї. Тиж так, опадованє наталитету и звекшованє емиґрациї доприноша демоґрафским пременком у тей держави. Урядови и найзаступенши язик у Албаниї албански. Медзи другима язиками хтори ше хаснує на першим гречески язик. Хаснує ше и цинцарски, сербски, македонски, бошняцки, болгарски, ромски. На анґлийским язику приповедаю коло 40 проценти жительох, а на италиянским коло 27,8 проценти. Попис жительства зоз 2023. року: * Албанци 2.186.917 (91,04%), * Греки 23.485 (0,98%), * Македонци 2.281 (0,09%), * Чарногорци 511 (0,02%), * Цинцаре 2.459 (0,1%), * Роми 9.813 (0,4%), * Балкански Єгиптянє 12.375 (0,5%), * Бошняки 2.963 (0,12%), * Серби 584 (0,02%), * Болгаре 7.057 (0,29%), * мишани етнїчни ґрупи 770 (0,03%), * други етнїчни ґрупи 3.798 (0,15%), * нєопредзелєни 134.451 (5,60%) од вкупного числа жительох од 2.402.113.<ref>2023 Albanian census 2024, стр. 75.</ref> == Спорт == Албания першираз на Олимпийних бавискох участвовала аж 1972. року, а на Жимских олимпийних бавискох 2006. Популарни [[Спорт|спорти]] у Албаниї то фодбал, дзвиганє терхи, кошарка, одбойка, тенис, плїванє, раґби и ґимнастика. == Вонкашня вяза == *[https://www.enciklopedija.hr/clanak/albanija-dr%C5%BEava Albanija], Hrvatska enciklopedija, ''www.enciklopedija.hr'' == Референци == <references/> [[Катеґория:Албания|*]] [[Катеґория:Держави у Европи]] r04h7viiaall7uzv4elhh3zyfr0tts0 Хустка 0 1503 16990 15087 2026-03-26T15:26:22Z Sveletanka 20 катеґория 16990 wikitext text/x-wiki [[File:Хустка Viber image 2025-11-08 16-50-16-704.jpg|thumb|Хустка|463x463п]]'''Хустка''' '''1.''' штрикана женска шмата ([[облєчиво]]) хтору ше заруцовало на хрибет: ''Хустку ше заруцовало на плєца, конци на предку ше прекрижело, а на задку (на хрибце) ше завязало на ґузел.'' Жимски хустки були штрикани з волни и мали ройти, а ношело ше их прейґ якнї або байки же би женом було цеплєйше. Кед було барз жимно, хустку ше заруцовало и на главу прейґ хусточки. Хустки ше звичайно куповало у Молу (потим их жени предавали по валалє або на пияцу), алє ше их куповало и од єврейских [[Тарґовец|тарґовцох]] (у [[Руски Керестур|Керестуре]] у Дзвонарки на Вельким шоре). '''2.''' Купчи (украсни) хустки були '''''гатласки''''', '''''паньски''''', репашово, маково, гадвабни, мальовани, блишово, фарбарски. Вони були баржей женски украс поверх шматох, алє и "статусни символ" и нє ношело ше их роботни [[дзень]] же би чували жену од жими. Хустки хтори ношели старши жени були цми кафово або цми желєни, а стари жени ношели лєм чарни, штрикани. Паньски хустки старих женох тиж були чарни и нє мали ружи и квети у [[Фарба|фарбох]]. Кед и була даяка мустра, вец була такей фарби як и хустка. [[File:Гатласка - паньска хустка 2026-01-16 11-54-48-579.jpg|thumb|Гатласка, паньска хустка.|358x358п]] Купчи украсни хустки були барз драги: ● ''Паньску хустку на шию, а гадвабну на главу'' ''Мушице ми купиц, гоч предаце краву.'' ''Яка же мнє бриґа за вашу порцию,'' ''Кед мнє паньску хустку, треба ми на шию.'' (народна) == Фразеолоґия == ● Пошли пенєжи до хустки – даремно потрошени пенєжи ● Дац до хустки – даремно потрошиц, мац утрату. Тоти два вирази маю значеньову вязу зоз хустку хтору спитана дзивка даровала питачови, а вон єй за ню дал пенєжи. == Ґалерия == <gallery> Файл:Гатласка хустка 2026-01-16 11-56-17-576.jpg|Гатласка хустка з длугокима ройтами. Файл:Паньска . гатласка хустка 2026-01-16 11-53-47-288.jpg|Паньска, гатласка хустка. Файл:Hustka 2025-09-21 10-40-13-117.jpg|Грубша хустка зоз волни и ройтами. </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика'' ''II'', О – Я, Нови Сад 2017, бок 679. * Дю. Биндас – О. Костельник ''Народни писнї'' ''южнославянских Русинох'', библиотека ч.10, [[Руске народне просвитне дружтво|РНПД]] Руски Керестур, бок 118 [[Катеґория:Облєчиво]] s6ut4he6t9h5qjvivi6nfld4r915qez Першняк 0 2064 16982 16202 2026-03-26T15:12:13Z Sveletanka 20 катеґория 16982 wikitext text/x-wiki [[File:Turkmen waistcoat made of sheep wool.jpg|thumb|right|250px]] '''Першняк''' (серб. ''пршњак''; од перши, праслав. ''рьrsь'' и ''pьrsi'') - кожух (без рукавох): першняк бул зоз овчей скори и зафарбени на чарно лєбо на жовто. Же би руки були шлєбодни при роботи, рукави нє мал. Припада хлопскому а и женскому [[Облєчиво|облєчиву]]. Облєкало ше го так же ше праву руку удзало, а на лївим боку од пазухи по долу и на плєцу ше капчал зоз трома або штирома скорянима ґомбичками. Квачки зоз хторима ше капчало ґомбичку тиж були скоряни. На предку и на задку першняк бул длугши, викрати на округло, а лєм на клубох бул дакус кратши. На даєдних першнякох коло рубца (крайох) була бундичка повипущована зоз нукашнього боку, так же то бул єдини украс. Красши першняки були на першох вишивани. Нєшкайши першняки ше капчаю на предку. Майстрове цо правели першняки волали ше ''кушнїре''. == Литература == * ''Словнїк руского народного язика'' II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 144. == Вонкашня вяза == * [https://www.agroklub.rs/kolumna/znate-li-sta-su-curak-kozuh-opaklija-prsnjak-i-ko-ih-pravi/100686/ Znate li šta su ćurak, kožuh, opaklija, pršnjak? I ko ih pravi?], ''argoklub.rs'' [[Катеґория:Облєчиво]] 0caj612qnrso6k02ds8dkmcs16n0q62 Швайка 0 2068 17013 12329 2026-03-26T17:01:45Z Sveletanka 20 катеґория 17013 wikitext text/x-wiki '''Швайка''' (всл. ''švajka'' „шидло сияртова, ременяра“; рсй. ''швайка'' „вельке шидло зоз хторим ше шиє [[бочкори]]“; укр. ''швайка'' „грубе шидло“; поль. ''szwajka'' и swajka „шидло“): ♦ Колчок за ламанє [[Кукурица|кукурици]]; ♦ Файта шидла за правенє ярчкох на чутки кукурици: Кед ше з руку лупало кукурицу, на чутки ше перше зоз швайку направело дас три ярчки – виштухало ше три шори зарна (нє єден коло другого), та вец було лєгчейше лупац руку; тоти дражки ше волали ярчки. == Литература == * Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 740 [[Катеґория:Справа]] [[Катеґория:Польопривредни алати]] 48oeiuyhrwge4htfnxylhuvqgq775c8 Тирана 0 2070 16972 12392 2026-03-26T13:56:45Z Sveletanka 20 катеґория 16972 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: red | header1 =Тирана | label2 = | data2 = [[File:Xhamia e Namazgjasë - Tiranë 01.jpg|300px|Попатрунок на Тирану]] | label3 =| data3 =Попатрунок на Тирану | header4 = Административни податки | label5 = Держава | data5 =Албания | label6 = Округ | data6 =Тирана | header7 = Жительство | label8 = Попис 2023. | data8 = 389 323 | label9 = Густосц | data9 = 9 269,6/км² | header10 = Ґеоґрафски податки | label11 = | data11 = | label12 = Координати | data12=[https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0&params=41.325556_N_19.819722_E_type:city 41⁰ 19′ 32″ С 19⁰ 49′ 11″ В ] | label13 = Поверхносц | data13= 42 км² | header14 = Други податки | label15 = Поштове число| data15= 1000—1054 | label16 = Поволанкове число | data16=+355 (0) 4 | label17 = Реґистерска ознака| data17=TR }} '''Тирана''' (алб. ''Tiranë'' або ''Tirana'') главни и найвекши варош у [[Албания|Албаниї]]. Находзи ше у штред держави, окружени є зоз горами и брегами. Тирану окружує гора Дайти з єдного боку, а долїна на сиверозаходзе прей хторей ше шири попатрунок на Ядранске морйо. Тот варош медзи найвлажнєйшима и найслунковитшима варошами у Европи, зоз 2 544 [[Слунко|слунковитима]] [[Годзина|годзинами]] рочнє.<ref>[https://www.currentresults.com/Weather-Extremes/Europe/sunniest-cities.php „Sunniest Cities in Europe”], currentresults.com. стр. 1.</ref> Тирана главни привредни, политични и тарґовински центер Албаниї праве пре ґеоґрафске положенє, а тиж є и центер сучасного воздушного, морйового, гайзибанского и драгового транспорту. У Тирани ше находзи будинок парламенту Албаниї, Универзитет хтори основани 1957. року и велї други державни и други будинки, як цо то Албански институт науки, Академия уметносцох, Польопривредни универзитет, Воєна академия, Институт министерства вонкашнїх дїлох. Року 2022. варош преглашени за европску престолнїцу младих. == История == Иван Ястребов записал же Тирана варош з новших часох, алє векшина историчарох и ґеоґрафох твердзи же Тирана, як варош, походзи зоз старих часох кед ше населєнє волало Тирин. У Скендербеґовим чаше варош бул найскорей у його власносци, а у чаше панованя Туркох бул санджак (часц) пашалуку у хторим окрем Тирани було ище 40 валали. У других писаних жридлох мож пренайсц информацию же Тирану основал османски ґенерал Сулейман-паша, хтори дал справиц джамию, пекару и турску купатльню и наволал вариш Тиркан, на славу побиди при Техерану у Персиї (нєшкайши Иран). Медзитим, то процивне тому прето же єст скорейши записи єдного византийского историчара о каштелю на гори Дайти, по мену Тиркан, у шестим вику. Нєдалєко од Тирани, у порти старей церкви св. Прокопа, по Першей шветовей войни бул сербски воєни [[теметов]], хтори руйновани такой по одходзе сербского войска зоз тих просторох. У [[Святи храм|церкви]] була поставена табла зоз 77 менами погинутих воякох.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/02/27?fullscreen#page/3/mode/1up "Политика"], 27. феб. 1924, стр. 3 </ref> == Жительство == Предпоставя ше же у Тирани 1910. року було коло 12 000 жительох, по попису 1910. року було 30 000, а гоч тирвала война, 1945. року аж 60 000. По попису зоз 2023. року у Тирани жию 389 323 жителє, тот варош у Албаниї найгустейше населєни, аж 502 жителє по квадратим километре. == Проблеми и потенцияли == Тирана ма проблем зоз квалитетом [[Воздух|воздуху]]. Найвекши заґадзовач то превозки хтори старши як 50 роки, а попри того и гориво барз нїзкого квалитету. Городска инфраструктура нє адекватна за число жительох у Тирани. Жительох єст превельо и вони маю проблем зоз одкладаньом черствих одруткох и хаснованьом води. Жителє маю проблем и зоз електричну енерґию, цо видно по вельким чишлє аґреґатох хтори ше находза пред кажду предавальню або подприємством у центре варошу. Попри тих проблемох, у Тирани обачлїве напредованє. Почина ше правиц перши туристични места, а єден з таких поцагох то будованє дротовей дзвигачки хтора будзе медзи длугшима у Европи. Сама дротова дзвигачка закончена, алє хибя ище рижни провадзаци змисти. У Тирани ше прави велї будинки, окреме у околїску, алє велї улїчки и по нєшка нє маю назву.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4062429.stm „BBC Tirana: Where the streets have no name”]. 3. 12. 2004. Приступљено 25. 4. 2013.</ref> == Вонкашнї вязи == * [https://tirana.al/ Урядови веб сайт] * [https://en.wikisource.org/wiki/1911_Encyclop%C3%A6dia_Britannica/Tirana… „Tirana”]. Encyclopеdia Britannica (на језику: енглески)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 Тирана], на сербскей википедиї, ''sr.wikipedia == Референци == [[Катеґория:Вароши у Албаниї]] <references /> [[Катеґория:Вароши у Европи]] j6m9bvj7g4ahekz8rkg1jn37xstef7h Гайчар 0 2129 16975 12569 2026-03-26T14:55:46Z Sveletanka 20 катеґория 16975 wikitext text/x-wiki '''Гайчар''' (серб. гонич, слц. hajčiar „плацени гоняч хтори гонї статок на вашар (одн. з вашару), прен. и тот цо наганя, примушує на дацо“, карп.русин. гайчар „тот цо гонї до роботи або розказує“: То такый гайчар, ош и предыхнути челяднїку не дає): 1. тот цо гонї дзивину на ловарску зашеду; 2. плацени гоняч статку (на вашар або з вашару); 3. у новшим чаше настало значенє „машиниста, шлосер при [[Трешка|трешки]] цо гонєл трактор.“ З того слова маме и дїєслово гайчиц – наганяц заяци и др. дзивину пред ловарох (слц. диял. hajčovať, карп.русин. гайчарити. Гайчар и гайчиц (ше) вироятно од викричнїка гай (за гонєнє, одганянє), хтори у нашим язику нє зачувани: укр. гай – викрик за одганянє, поль.диял. haj – императивни викрик за животинї, чес. haj – императивни викрик за птици. ==Литература== *Словнїк руского народного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 240 ==Вонкашня вяза== * [https://sr.wiktionary.org/wiki/goni%C4%8D gonič.] Vikirečnik, sr.wiktionary.org [[Катеґория:Занїманє]] 26wl7luqxvm1uukjnf0g5od3r6e0lef Гвиздаре 0 2163 17000 12902 2026-03-26T16:11:25Z Sveletanka 20 катеґория 17000 wikitext text/x-wiki [[Файл:1951 Hvizdare.jpg|алт=Мали Гвиздаре 1951. року|мини|390x390п|Мали Гвиздаре 1951. року]] '''Гвиздаре''' (єд. гвиздар) – тоти цо на Крачун ходза по шпиваню зоз [[Гвизда|гвизду]]: То троме хлапци облєчени до билих, длугоких кошульох, на глави високи паперово шапки у рижних [[Фарба|фарбох]], на каждей бул вельки [[криж]] облїпени зоз златним папером. Вони представяли трох кральох хтори провадзели гвизду и ишли нащивиц народзеного Исуса Христа. Уходзели до обисцох бренкаюци зоз цинґаловом: А гвиздаре? У чистих билих кошульох, зоз шаблями у рукох, з краснима позлаценима шапками и вицифрованима гвиздами шпиваю по хижих кельо их гарло ноши... Гвизда була округла, направена з паперу, нука була слика Христового рождества и швичка. Гвизда ше ношела опрез себе на палїци вертикално, а вицаговала ше и горизонтално напредок и поцаговала назад. Скорей даєдни ходзели по шпиваню з гвизду, а даєдни з бетлегемом. Гвизду ношели найвецей по троме... Таки обичай бул медзи двома шветовима войнами: Гвиздаре зоз собу ношели симболично направени вертеп, уходзели до хижох окреме поприберани и нашминкани як пастире, царове, ангели и виводзели мали театрални слички. Зоз вертепом ходзели школяре висших класох а найчастейше нащивйовали валалску интелиґенцию, учительох, [[священїк|священїкох]], [[тарґовец|тарґовцох]], ґаздох, односно ходзели до тих обисцох чийо школяре участвовали у тим способе велїчаня Христового народзеня. == Литература == * Словнїк руского народного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 254 * [[Мирон Жирош]] ''БАЧВАНСКО-СРИМСКИ РУСНАЦИ ДОМА И У ШВЕЦЕ'' 1745—1991, II ТОМ, „Пестованє традициї и народнох обичайох: Крачун”, бок 200 [[Катеґория:Традиция]] q0gavsev2oh3oh20htb32w3dusafogy Пияц 0 2226 16984 15638 2026-03-26T15:15:47Z Sveletanka 20 катеґория 16984 wikitext text/x-wiki [[File:Tržnica, Čakovec - povrće.jpg|right|thumb|300px|Пияц на отвореним просторе]]'''Пияц''' то окреме видвоєни и ушорени простор дзе ше предава робу и услуги<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80,_%D1%80%D1%8B%D0%BD%D0%BE%D0%BA ЭСБЕ/Базар, рынок] в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref>. Найчастейше ше находзи у центре лєбо блїзкo центру населєня. [[Тарґовец|Тарґовци]] викладаю свою робу и продукти, а купци глєдаю продукти хтори им потребни. Пияци було ище у античней епохи<ref name=":0">[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D1%80%D1%8B%D0%BD%D0%BE%D0%BA Скотопригонный рынок][[:ru:Энциклопедический_словарь_Брокгауза_и_Ефрона|Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]] в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref>, а ширцом швета и нєшка єст пияци и отримую ше праве пре предаванє и купованє<ref>https://www.pps.org/category/public-markets public-markets</ref>. == Историят == Пияци єст од давна<ref name=":0" />. Даєдни историчаре твердзели же тарґовища постоя одкеди ше людзе почали занїмац зоз предаваньом. Отворени и явни пияци були познати у Вавилониї, Асириї, Феникиї, жемох Израїлу, Греческей, Єгипту и на Арабским полуострове. Медзитим, нє кажде дружтво розвило систему тарґовини, напр. гречески историчар Геродот обачел же ше тарґовище нє розвило у старей Персиї. На Блїзким востоку документовани жридла указую на єдну файту пияцох хтори ше першираз зявели коло 3000. року пред нову еру. Таки пияци ище теди заберали улїчки и часц улїцох у варошох (найчастейше ше розцагли воздлуж од єдней капури по другу капуру на другим концу улїци варошу). Пияц у Табризу, наприклад, розцагнути на километри по улїци и найдлугши бул на швеце. Мосави твердзи же блїзковосточни пияци еволуовали до линеарней форми, док пияци на Заходзе було баржей централизовани. == Нєшкайши пияци == Пияц може буц под закрицом лєбо отворени простор зоз тезґами дзе виложена роба хтору ше предавало и подмирйовало купцох. Тезґи були обезпечени зоз килашами у зависносци од файти роби и продуктох хтори предавач-тарговец предавал. По нєшкайших правилох требали би на тезґи буц и мали каси, а тиж и виложени цени продуктох. На пияцу свою робу першенствено предаваю їх власнїки (селянє, рибаре, даєден [[Ремеселнїцтво у Керестуре (1751—1834)|ремеселнїк]]); то предаваче хтори нє професийни тарґовци и нє представяю даяку фирму односно компанию. Розлика од других предавальньох и тарґовецких хижох/маркетох у тим же ше на пияцу можу, предавач и купец, дорадзиц, єднац за вигоднєйшу, нїзшу цену<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%A1%D0%942/%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C ТСД2/Торговать] Online Etymology Dictionary. www.etymonline.com. Дата обращения: 26 сентября 2019.[https://web.archive.org/sry Архивирано] 21 января 2021 года.</ref>, а цена ше през дзень може вецейраз меняц у зависносци од понуканя и глєданя роби. У даєдних орґанизованих економийох предаваче на пияцох муша буц приявени и реґистровани як продукователє и порцийни обовязнїки. На пияцу характеристичне тото же нєт строгей контроли, окрем за винїмково аспекти тарґовини як цо то контрола килашох за меранє роби, контрола (нєпогубеного) меса за предаванє закланей животинї. == Файти пияцох == '''Желєни пияц''' На „Желєним пияцу” ше углавним предава: [[Желєнява|желєняву]] и [[овоц]], млєчни продукти; [[масло]], сир, млєко; месо, преробки з меса, вайца, лїковити рошлїни лєбо їх продукти (теї, мелеми, [[мед]]) и други поживово продукти, а мож найсц и артикли хтори потребни за обисце (метли, плєцени [[Кошар|кошари]] и [[Кошарка|кошарки]], гоблї, столчки, [[драбинки]] и подобне). Часто ше на пияцу найдзе и ручно робени и ткани на [[Кросна|кроснох]] артикли як цо памучни салвети, [[Хлєбовка|хлєбовки]], ручнїчки, керпари итд. У даєдних случайох ше вимага од тарґовца же би мал урядову дозволу за предаванє лєбо доказ же сам випродуковал робу хтору предава. '''Рибни пияц''' [[File:Fish market Jagalchi Busan.jpg|right|thumb|310px|Рибни пияц]]Рибарня або рибни пияц наменєни за предаванє риби, кориткох, лиґньох и других морских и сладководних орґанизмох. Скорей ше рибу предавало живу. Нєшка єст сучаснєйши рибарнї у хторих рибу очисца и такой ю можу порезац на фалатки (пофаластовац) по жаданю купца, з тим же тоту услугу ше додатно плаци. '''Статкови пияц''' По 21. вик на пияцох, поготов у менших местох и по валалох, предавало ше и животинї: живину ([[Кура|кури]], курчата, качки, гуски, пульки, морки), млади животинї: [[Заяц|заяци]], прашата, целята, баранчата, кощата... У векших местох знал буц орґанизовани статкови пияц хтори бул вимесцени зоз штредку населєня, даґдзе на окраїску, раз лєбо двараз мешачно, на хторим ше могло предавац и куповац векши статок: крави, целята, буяци, бияли, конї, гачата, кобули. Тиж ше там куповало и предавало векши количества животиньох як цо швинї за кланє, кози, овци итд. '''Рондьош-пияц''' [[File:Flohmarkt2.JPG|right|thumb|300px|Рондьош пияц]]Рондьош-пияц (колоквиялни вираз серб. „бувљак“, од слова „бува“, по руски блиха, бо ше верело же у половней роби єст вельо блихи) окремна файта пияцу и нє барз найяснєйше як настал тот вираз. На рондьошу ше предава шицко и вшелїяку, алє насампрец половну робу. Понука ше робу як цо то авто-часци, ношене [[облєчиво]], [[обуй]], технїчну робу, половни електирчни апарати, рижни справи за обисце и вельо койчого иншого. На рондьош-пияцу ше понука и нову робу, як цо то [[облєчиво]], [[обуй]], технїчну робу лєбо домашнї любимци итд. Вельораз єст и роба на предай хтору ше нє шме пущиц до обтоку прето же є фалсификована, зоз нєвиродостойнима етикетами познатих робних маркох. == Руснаци и пияц == Руснацом пияци як место дзе ше мого одвивац тарґовина були барз значни. Найбаржей пре економски причини тих цо мали свою робу за предай. Зоз предаваньом рижних продуктох потребни за каждодньови живот, доходзели до пенєжного заробку з хторим обставала и витримована їх фамелия. Поряднє поготов давних часох (нєшка єст вельо того купиц у предавальньох) жителє одходзели на пияц пре купованє артиклох за власни потреби за фмаелию. Пияци були нащивйовани масовно и з боку старших людзох а ишли на пияц и млади а тиж и малженски пари. Приклад єдного пияцу давних '90-ох у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] мож опатриц на приватним-власним видео знїмку поставеним долу у вонкашнєй вязи. == Литература == * Sullivan, Arthur; Steven M. Sheffrin (2003). ''Economics: Principles in action.'' Upper Saddle River, New Jersey 07458: Pearson Prentice Hall. pp. 28. <nowiki>ISBN 0-13-063085-3</nowiki>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=IPkEoj6QONk Пияц у Руским керестуре 1990. рок.] youtube.com (знїмок Я. Раца.) * [https://economics.sci.house/ekonomicheskaya-teoriya/vidyi-ryinkov-klassifikatsiya-87769.html Виды рынков и их классификация] [https://web.archive.org/sry Arhivirana kopija] от 31 января 2023 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/ Wayback Machine] economics.studio == Референци == <references /> [[Катеґория:Традиция]] [[Катеґория:Тарґовина]] pojubgs80l5uk64wcfvvtfwgdur79kr Лубик 0 2405 16981 13491 2026-03-26T15:10:34Z Sveletanka 20 катеґория 16981 wikitext text/x-wiki '''Лубик''' ма у нашим язику два значеня: '''1.''' округли рам на дзивоцкей парти: ''Парта то бул єден лубик (древени рам) обшити зоз червеним баршоньом, а по баршоню було вельо навишивани ружички и блїщаци пацерки. На лубику було рожки, на хторих були наквачени пантлїки вшелїяких [[Фарба|фарбох]], хтори вишели аж по пас;'' '''2.''' рам за вишиванє и дзиркованє: ''Платно за дзиркованє мушело буц добре зацагнуте кед ше сцело дзирковац, та ше кладло до древеного лубика. Лубик ше могол хасновац и при вишиваню.'' == Походзенє назви == Слово ''лубик'' настало од слова ''луб:'' округли древени рам шитка, рошти и под. (рсй. ''луб'' = лупа древа, ''лубочка'' = кошарка з брезовей лупи; слц. диял. ''lub'' = лупа древа, ценки фалаток за плєценє кошарох, древени рам, а тото од праслав. ''lubъ.'' == Литература == Словнїк руского народного язика, А – Н, Нови Сад 2017, б. 685. == Вонкашня вяза == * [https://www.artmie.rs/ram-za-vez-razne-velicine-CCH41 Ram za vez] vebsajt Artmie, www.artmie.rs, * [https://hobishop.me/Pribor-za-vez-i-sivanje/rame Đerđef / Okvir za vez i goblene (Djerjef)] hobishop.me [[Катеґория:Уметносц]] ne4jqh47chk3qy6nvw4theb1wcww4sc Гудак 0 2591 16976 15540 2026-03-26T14:57:44Z Sveletanka 20 катеґория и вики вяза 16976 wikitext text/x-wiki '''Гудак''' (мн.) '''гудаци''' (фр. ''instrumentiste'', анґл. ''Player'', всл. ''hudak, hudaci, о''д праслав. ''guditi'', серб. свирач), <ref>[[:sr:Властимир_Перичић|Властимир Перичић.]] [[:sr:Властимир_Перичић#%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref>то стари народни вираз хтори хаснуєме кед ше описує особу хтора грає на даєдним музичним [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменту]] (найчстейше на народним инструменту). Предпоставя ше же то бул [[солиста]] або ґрупа- гудаци хтори грали на рижних пищалкох (''пищалка'' — аерофони (дуйни) инструмент), на ґайдох, на гушльох, [[Тамбура|тамбурох]] итд. Вкупна история чловечества була вше провадзена зоз [[Подзелєнє музики|музику]], граньом и шпиваньом. Гудаци вше були облюбени у [[Народ|народзе]]. Грало ше и богатим-аристократом на дворох, а тиж и у народзе. Дзепоєдни сербски презвиска у Банату, як цо Свирац и Свирчев, настали так же дахто зоз фамелиї грал и так му по тей характеристики додзелєли [[презвиско]]. == Гудак и гудаци при Руснацох == Гудак, (єд.) гудаци -цох (х. мн.) ''ґрупа музикантох-музичарох''. У живоце [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] музика була повязана зоз їх способом живота и традицию. Окрем шпиваня и танцу, дзепоєдни талантовани особи пестовали и гранє на инструментох яки були доступни у тедишнїм чаше на просторох дзе жили, а таки звикнуца зоз приселєньом и далєй затримали. Грало ше на рижних вешельох, на прадкох у ґаздиньох, свадзбох и розвагох итд. За Руснака хтори ше научел и грал на даєдним з музичних инструментох гварело ше же є гудак, (гудаци у множини) а кед даскельо особи грали як ґрупа - ([[ансамбл]]) за нїх ше часто гварело же „банда. Таки музичаре/музиканти нє мали урядове образованє. Були то поєдинци-талантовани особи зоз руского народа хтори самоуко научели грац або им дахато указал як ше грає; тот хто уж знал грац у окруженю (зоз рода, дахто у сушедстве, учителє) на одредзеним инстурменту. Гранє як и [[Шпивач|шпиванє]] було длуги период найчастейше „по слуху“ и власней интуициї своїх музичних схопносцох. Знанє зоз тей обласци музики було усно преношене. Образованосц у музики започала, самим тим и виводзачох штредком прешлого 20. вика. Часто '''''гудак''''' або кед були орґанизовани до ґрупи як '''''гудаци''''' бул им додатни заробок за фамелию кед грали на свадзбох, вешельох и на подобних збуваньох. При Руснацох и руских презвискох хтори могли достац особи чийо предки грали на даєдним инстументу тоту можлївосц могли мац презвиска: Гудак, Бруґош, Ґайдош (од сербского слова ґайдаш)... слц. spustiť gajdy. Ґайдош (хл. род) „гудак хтори грає на ґайдох”. На основи презвиска Ґайдош и на основи слц. и всл. ''gajdoš'' „гудак хтори грає на ґайдох” предпоставя ше же и Руснаци тото слово хасновали. Нєшка место ґайдош вше частейше хаснуєме сербизем ґайдаш. Вираз гудак нєшка одвитує музичним термином: [[музичар]], [[инструменталиста]], [[Интерпретация|виводзач.]]<ref>[https://sh.wikipedia.org/wiki/Izvo%C4%91a%C4%8D_(muzika) Виводзач] sr.wikipedia.org</ref> == Фразеолоґия == ♦ '''гудачок''' -чка (хл.род) то демунитив од слова гудак: ''Браца К. були якиш гудачки скорей як ше збогацели...'' ♦ '''гудачка''' – то слово за жену чий муж грал на даєдним инструменту. То була тота гудакова жена – гудачка, (мн. гудачки). У народних писньох стретаме тото слово: • ''Дзе тоти гудачки цо пешо ходзели,'' ''Кед вони з [[Вербас|Вербасу]] до дому ходзели,'' ''та Янка страцели?'' ''Гудачки на билу а Яник на [[Кула|Кулу]]'' ''Єщи их причекал дома пред капуру!'' • ''Дюра ... винял пейдзешатку и, кладуци ю преднякови за смик, на цале гарло скричал: Гаром! На тварох '''гудаком''' затанцовал ошмих ... и знова заграли'' горечардаш (такволани швидки [[чардаш]]). ♦ '''гудаци''' - цох, х. мн. (єд. гудак) „ґрупа музикантох”. Всл. ''hudak, hudaci.'' Од праслав. guditi. • Кед чловек робел у дакого, а гевтот го нє може лєм виплациц, поведза му: (''достанєш пенєжи, наднїцу, длуство и под.) док будзе бог гудацох плациц'' значело же ''„''нїґда нє достанєш.''”'' ♦ '''гудацка''': ~ смола „калафоний”: Гудацка смола (дянта або калафона, як ю ище волали) то таке як крамска соль, у груди, лєм є жовкава, у фабрики ше ю кладло под ременї (ма функцию талку, одмасцує) ; Купце ... гудацкей смоли, потлучце на мелко... Зоз калафониюмом (суха смола) ше прецаговало по [[Смик|смику]] (масцело) на гушлї (виолини), пре красши [[звук]] и же би ше шерсц на смику нє таргала. • горечардаш ''х.'' „швидки чардаш хтори гудаци/музиканти на танцу трираз єдно за другим граю”. Звичайнєйша назва ''гаром'': ''Дюра ... винял пейдзешатку и, кладуци ю преднякови за смик, на цале гарлоскричал: Гаром! На тварох '''гудаком''' затанцовал ошмих ... и знова'' ''гудаци заграли горечардаш.'' == Литература == * ''Словнїк народного язика I'' A-H том, бок 288 * Дю. Биндас - О. Костельник ''Народни писнї южнославянских русинох'' РНПД, [[Руски Керестур]] == Вонкашня вяза == * [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/08/19/mihailo-zivanovic/ Михајло Живановић], познати свирач на калринету и саксофону. == Референци == <references /> [[Катеґория:Занїманє]] hhyx0aoi491t5hy2h6o9neb7bpliabb Куньґов 0 2592 16980 15094 2026-03-26T15:07:26Z Sveletanka 20 ушорйованєи катеґория 16980 wikitext text/x-wiki '''Куньґов''' кер. , всл. ''kuňhov'' „хижка.” Од мадь. ''kunyhó'' „хижка”. (хлопски род). Куньґов то на високо посцелєна посцељ. Випатрала так як посцель „на поверх”. На корунки, под верх, прибили ше дещички, на хтори ше покладли дески, од єдней по другу корунку. Так ше направела посцељ „на поверх”. Горня часц вше була засцелєна, а долня часц, куньґов, ше нє засцельовала. У куньґове ше спало. Ту през дзењ лєгнул дахто од старших членох фамелиї, найчастейше пополадню, тот хто бул вистати од роботох од вчас рана. Ту спали и тоти менши дзеци тиж през [[дзень]], а векши вноци. Влєце, у вельких горучавох, спало ше и под отвореним конком у [[Сунякалов|сунякалове]] (гуторело ше и куньґов). == Литература == * Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012. рок, бoк 37. * ''Словнїк руского народного язика I'', Нови Сад, 2017. рок, бoк 655. [[Катеґория:Обисце]] rhu2bnupzb6hg1tux9yusc7fuj796dw 10. марец 0 2603 16991 16722 2026-03-26T15:51:37Z Nena1977 1809 16991 wikitext text/x-wiki '''10. марец''' — 69. [[дзень]] у року (70. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 296 днї. == Подїї == • 2008 — Основани Завод за културу войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] зоз заєднїцку одлуку Скупштини Автономней Покраїни [[Войводина|Войводини]] и Националного совита рускей националней меншини. == Народзени == • 1868 — Народзел ше учитель, управитель основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре,]] автор учебнїкох, дзецински [[писатель]], публициста Mихаил A. Поливка (Maла Брежнїца, тераз Словацка, 10. марец 1868 – [[12. марец]] 1944). Учительску школу Михаил А. Поливка закончел у [[Ужгород|Ужгородзе]] и дo [[Руски Керестур|Руского Keрестура]] пришол 1. септембра 1901. року. • 1923 — Андрей Пушкаш, историчар РАН, педаґоґ, фаховец и познаватель историї Мадярскей и Подкарпатя. • 1929 — [[Янко Чижмар]] (*10. марeц 1929—†2. новембeр 2016), маляр аматер • 1955 — Народзел ше народни етнолоґ и публициста [[Янко Барна]] (Руски Керестур, 10. марца 1955 – Темерин, 15. юний 2020). == Умарли == • 1861 — Тарас Шевченко, українски [[поета]] и писатель. • 1940 — [[Михаил Афанасиєвич Булґаков]] (рус. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Києв) бул русийски писатель, драматурґ и театрални режисер [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:10. марец]] c8adqe5438i8yiyp2jviqq5zysd6sxt 16992 16991 2026-03-26T15:53:37Z Nena1977 1809 16992 wikitext text/x-wiki '''10. марец''' — 69. [[дзень]] у року (70. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 296 днї. == Подїї == • 2008 — Основани Завод за културу войводянских [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] зоз заєднїцку одлуку Скупштини Автономней Покраїни [[Войводина|Войводини]] и Националного совита рускей националней меншини. == Народзени == • 1868 — Народзел ше учитель, управитель основней школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре,]] автор учебнїкох, дзецински [[писатель]], публициста Mихаил A. Поливка (Maла Брежнїца, тераз Словацка, 10. марец 1868 – [[12. марец]] 1944). Учительску школу Михаил А. Поливка закончел у [[Ужгород|Ужгородзе]] и дo [[Руски Керестур|Руского Keрестура]] пришол 1. септембра 1901. року. • 1923 — Андрей Пушкаш, историчар РАН, педаґоґ, фаховец и познаватель историї Мадярскей и Подкарпатя. • 1929 — [[Янко Чижмар]] (*10. марeц 1929—†2. новембeр 2016), маляр аматер • 1955 — Народзел ше народни етнолоґ и публициста [[Янко Барна]] (Руски Керестур, 10. марца 1955 – Темерин, 15. юний 2020). == Умарли == • 1861 — Тарас Шевченко, українски [[поета]] и писатель. • 1940 — [[Михаил Афанасиєвич Булґаков]] (рус. ''Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков'') бул русийски писатель, драматурґ и театрални режисер [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:10. марец]] 88zb7k5hf1ssxmqpl7yrf1n5k6k2it2 Гадваб 0 2633 16996 15929 2026-03-26T16:08:46Z Sveletanka 20 катеґория 16996 wikitext text/x-wiki [[File:Bombyx mori Cocon 02.jpg|right|thumb|300px|Ґалетка гадвабней буби (зблїзка).]]'''Гадваб''' природна текстилна нїтка хтору ше достава зоз ґалетки гадвабней буби (''Bombux mori''). Походзи зоз Китаю и даскельо вики була главни адут китайских династийох. Гадваб причина розвою велькей тарґовецкей драги хтора наволана Драга гадвабу и так допринєсла и швидшому розвиваню медзисобно одалєних цивилизацийох преґ черанки науково-технолоґийних досцигнуцох обидвох цивилизацийох (папер, компас, барут, астрономия, механїка, календар итд.). == Тайна гадвабу == Початки продукованя гадвабу датирую од 6.000 до 3000. п.н.е. Пре вельку вредносц, Китайци под гроженьом смертельней кари чували тайну гадвабу. Гречески филозофове думали же гадваб рошнє на древе. Продукованє гадвабу на Заходзе оможлївене аж 552. р. нашей ери, кед двоме несториянски монахи прешверцовали ваїчка гадвабней буби византийскому царови Юстиниянови до Царгороду. Тото подняце их могло коштац глави, а удало ше им так же ваїчка скрили до бамбусових палїчкох.<ref>[https://www.thefreedictionary.com/silk ,,Silk”.] University of Washington. Приступљено 20. 04. 2013.</ref> == Характеристики гадвабу == [[File:Turkeye.Urgüp03.jpg|right|thumb|300px|Гадвабни нїтки рижних фарбох.]]Хемийни состав сирового гадвабу завиши од файти гадвабней буби, покарми, клими и других условийох пестованя. Гадваб одпорни на векшину минералних квашнїнох, окрем на сумпорну квашнїну. Пожовкнє под уплївом зною, бо швидко и барз добре упива зной. Стаємни є на дїйства микроорґанизмох – печарочкох и бактерийох хтори спричинюю моцне знїщоване целулозних нїткох, та ше го хаснує за виробок посцелїни. Гадваб як текстилна нїтка ма барз добри и здрави квалитети. Барз є приємни за скору, оддзелює горучаву або звишок [[Влага|влаги]], ма барз вельку нацагуюцу твардосц (у истих димензийох моцнєйши є од челїку, хаснує ше при суперсонїчних авионох, ґуми при професийним [[Бициґла|бициґлизме]] итд.), ма вельку розцагуюцосц (коло 20-25%), чисти гадваб чежко запалїви, изолатор є и здрави материял прето же є антиалерґик. == Нєматериялне шветове нашлїдство == Продукованє гадвабу укоренєне у виковней традициї Велькей драги гадвабу. У Азербейджанє представя вираз културного идентитету и символ дружтвеней когезиї, прето же [[тарґовина]] зоз гадвабом допринєсла чераню културох и наукових спознаньох у держави и у окруженю. == Продукция == [[File:Turkeye.Urgüp02.jpg|right|thumb|300px|Вицагнути гадвабни нїтки зоз ґалеткох.]]Схопносц пестованя ягодовей гадвабней буби и оддзельованє нїткох зоз ґалетки стара даскельо тисячи роки и зачувала ше скоро нєпременєна по терашнї днї. Традицийна продукция гадвабу за тканє заснована на стараню о гадвабних бубох през їх цали животни циклус. Почина зоз пестованьом стеблох [[Ягода|ягоди]] хтори даваю лїсце за покарму гадвабних бубох и їх продукованю ваїчкох. Оплодзени ваїчка ягодовей гадвабней буби охабя ше у инкубаторе, а после 2 до 3 дньох зоз нїх ше вилєгую мали гушенїци (длугоки коло 2 милиметри) хтори ше такой кармя зоз швижим ягодовим лїсцом. Барз су ґаладни, поєдза вельке количество лїсца и о 30 до 35 [[Дзень|днї]] нарошню до 80-90 милиметри. Кед гушенїца досцигнє подполни рост, зоз двох отворох на глави почина вилучовац двойнїсту фоброїнску нїтку окруцену зоз бильчком (''sericin''). Зоз правилним рушаньом глави у форми осмици, гушенїца ше обвива зоз тоту нїтку и так твори ґалетку. Серицин, хтори твори коло 25% маси, при тим ма улогу лїпкадла та злїпює два фоброїнски нїтки до єдней моцней нїтки хтора ше на [[Воздух|воздуху]] стварднє. Так настава компактна ґалетка, у хторей ше у штернац дньох гушенїца преображи до мотиля. У природним животним циклусу розвити [[мотиль]] виходїи зоз ґалетки и репродукцийни циклус почина ознова, док ше при пестованю мотилї забива же би при виходу нє знїчтожели гадвабну нїтку. [[File:Chiny Shuzhou tkalnia jedwabiu 07.JPG|right|thumb|300px|Воцагованє и суканє нїткох зоз ґалеткох.]] Нїтки ше накруци зоз ґалеткох, предзе до гадвабних нїткох, чисци и [[Фарба|фарби]]. Нїтки ше потим хаснує за виробок розличних [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїцких]] продуктох, як цо то платна, тепихи, керпари, плахитки, партки и фиронґи. Гадвабни продукти високо почитовани у шицких дружтвених и културних пасмох, а людзе их хасную за окремни нагоди як цо то винчаня, хованя и фамелийни сходи. Традицийна продукция гадвабу ше находзи на УНЕСКО-ей Репрезентативней лїстини нєматериялного шветового нашлїдства чловечества як заєднїцки елемент нєматериялного културного нашлїдства у Авґанистану, Азербейджану, Ирану, Таджикистану, Туркменистану, Турскей и Узбекистану од 2022. року.<ref>[https://ich.unesco.org/en/RL/sericulture-and-traditional-production-of-silk-for-weaving-01890 Sericulture and traditional production of silk for weaving UNESCO Tradicionalna proizvodnja svile - ich.unesco.org,] Pristupljeno, 17.12. 2022 (на язику: анґлийски)</ref> == Литература == * Norwich, John (1988), Byzantium: The Early Centuries, стр. 265 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5 Пут свиле] sr.wikipedia.org * Текст о свили на страни „Магазина о Кини“ [https://web.archive.org/web/20100105182839/http://www.chinainfo.co.yu/zanimljivosti/svila/ ChinaINFO] * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1940/07/10?pageIndex=00006 ,,Политика''] == Референци == <references /> [[Катеґория:Привреда]] [[Катеґория:Индустрия]] [[Катеґория:Текстилна индустрия]] saojghoae61ojjpjna6kd5hiwnehl28 Владимир Новта 0 2640 16974 15754 2026-03-26T14:54:19Z Sveletanka 20 катеґория 16974 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 = <big>Владимир Новта</big> | label2 = | data2 = [[File:Vladimir Novta.jpg|center|290px]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 = 30. новембра 1930. | label5 = Датум упокоєня | data5 = 4. октобра 2023 (93) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = руски, сербски | label8 = Школа | data8 = Штредня технїчна школа, Нови Сад | label9 = Универзитет | data9 = Машински факултет, Беоґрад | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 = | label12 = Жанри | data12 = машинство, воздухоплївне моделарство | label13 = Поховани | data13 = у Темерину | label14 = Припознаня | data14 = Златна плакета за унапредзенє моделарства у Сербиї }} '''Владимир Новта''' (*30. новембер 1930-†4. октобер 2023), инженєр, репрезентативец у воздухоплївним моделарстве. == Биоґрафия == Владимир Новта Корпащик народзени 30. новембра 1930. року у ремеселнїцкей фамелиї у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Оцец Михал и мац Мелана родз. Ерделї. Владимир мал шестру Наталию и брата Янка. Основну школу зоз малу матуру Владимир Новта закончел у першей ґенерациї [[80 роки од першей Рускей ґимназиї у Руским Керестуре (1945- 2025)|керестурскей нїзшей ґимназиї]] 1945/46. року. Штредню технїчну школу, машинске оддзелєнє, закончел у Новим Садзе 1949. року. По законченей школи, у складзе зоз планским розпорядком кадрох, Владимир пошол робиц до рудокопу олова и цинку Айвалия на Косове. После єдного рока роботи вон пошол на одслуженє воєного року до Школи резервних воєних официрох авио-технїчней служби до Райловцу. Врацел ше на роботу до Нового Саду дзе робел єден рок а потим прешол на роботу до Беоґраду, до Академского аероклуба у його моделарскей секциї, алє позарядово студирал на Природно-математичним факултету на оддзелєню за механїку. У 1954/55. року прешол на Машински факултет дзе уписал студиї на общим машинстве и ту дипломовал 1961. року. По дипломованю Владимир Новта прешол на роботу до Фабрики ''27. марец'' У Новим Садзе хтора вирабяла клипи зоз часцами за бензински и дизел мотори. Од початку ту робел як самостойни конструктор у оддзелєню конструованя клипних комплетох. Потим єден длугши период бул на длужносци руководителя розвою фабрики и єй продуктох. Пред одходом до пензиї бул руководитель розвою и виходней контроли продуктох тей фабрики. У януаре 1966. року Владимир Новта ступел до малженства зоз Ану родз. Лукач, висшу медицинску шестру зоз Темерину. У малженстве вони мали два дзивки, двойнята, Ирену и Маґдалену. == Од дзецинства го заврачали авиони == Якуш прицагуюцу моц спрам авионох при Владимирови Новтови пребудзели велї прелєцованя авионох над Руским Керестуром под час Другей шветовей войни. Жаданє же би виглєдовал и освойовал висини го поґурало же би, як 13-14 рочни хлапчик, правел шарканї рижних файтох и пущал их до висинох кед на Лукох за беґельом або на пажици медзи беґельом и Маковским шором, дзе вон жил, дул вигодни витор. Озбильнєйше почал правиц модели лєтадлох аж кед пошол до Нового Саду 1946. року. Учленєл ше до новосадского аероклубу, у чиїм составе була моделарска школа. Часто ше случовало же Владимир у врацаню зоз школи заходзел до моделарскей роботнї и оставал у нєй длужей вечарами же би закончел даяки часци на моделу. [[Файл:Modelare na lukoh.jpg|алт=Владимир Новта и Елемир Колошняї на керестурских Лукох|мини|432x432px|Владимир Новта и Елемир Колошняї давних шейдзешатих рокох на керестурских Лукох пририхтую радиокомандуюци модел за лєценє]] Под час пребуваня у Беоґрадзе Владимир бул стаємни гонорарни сотруднїк Воздухиплївного института дзе правел радиокомандуюци модели за випитованє. У 1961. року Владимир Новта, як дипломовани инженєр, предлужел моделарску активносц у Новим Садзе. У тим року Воздухоплївни союз Югославиї купел перши три радиокомандуюци апарати и додзелєл их Словениї, Горватскей и Аероклубу Нови Сад у хторим Владимир уж правел таки модели авионох. Дзекуюци тому апарату за радиокомандованє з лєтадлами Владимир Новта на початку 1961. року направел у Войводини перши радиокомандуюци модел РК-1-НС своєй конструкциї зоз хторим истого року участвовал на Державним першенстве радиокомандуюцих моделох у Мостаре. Зоз тим модел Владимир у вецей нагодох, кед пришол до Керестура, демонстровал лєценє на Лукох у присустве векшого числа патрачох. Перше векше змаганє дзе, як член екипи Аероклуба Нови Сад, участвовал було Покраїнске змаганє у Руми 1949. року а истого року участвовал и на Воздухоплївним злєту тиж у Руми дзе участвовали змагателє зоз цалей Югославиї. У Новим Садзе Владимир Новта закончел курси за моделарских судийох и технїчних судийох и бул технїчни судия на Европским змаганю у [[Суботица|Суботици]] 1952. року. У юнию 1953. року отримани аеромитинґ на спортским аеродроме медзи Керестуром и [[Кула|Кулу]], дзе участвовал и Владимир Новта зоз своїм вязаним моделом и макету авиона Тройка своєй конструкциї (у анґлийским моделарским часопису AEROMODELLER у юлию 1954. року друковани план Тройки). Владимир участвовал на велїх аеромитинґох и пропаґандних представяньох воздухоплївства по цалей Югославиї. Под час лєтнїх школских одпочивкох вон преподавал на курсох учительом и наставнїком технїчного образованя о моделарстве. Владимир правел скоро шицки файти моделох як цо то: єдрилици, моторни модели, модели зоз ґумовим мотором, вязаниу модели, модели за екипне обегованє, а и розлични конструкциї як класични так и зоз хвостом на предку наволани Качка и геликоптери. [[Файл:8 avgust 1955 Beograd.jpg|алт=Владимир Новта зоз своїм моделом авиона|мини|307x307п|Владимир Новта зоз своїм моделом авиона, 8. авґуст 1995, Беоґрад]] Найвецей успиху Владимир Новта мал у моделарстве кед бул студент у Беоґрадзе. Теди вон бул вецейраз член державней репрезентациї. Участвовал на вецей як сто моделарских змаганьох у Югославиї и у велїх державох Европи. Спомнєме ту лєм значнєйши змаганя: :♦ Алпина куп було змаганє отримане у Бечу од 22. по 25. октобер 1954. року дзе вон бул першираз у репрезентациї Югославиї. Владимир завжал обидва перши места, у катеґорийох моторних моделох и єдрилицох. :♦ Виборне змаганє у Сараєве од 2. по 4. юний 1955. року у катеґориї екипне обегованє. Завжал перше место и пласовал ше до екипи хтора требала наступиц на першенстве швета у [[Париз|Паризу]]. Нажаль, Югославия нє участвовала на тим змаганю. :♦ На виборним замганю 1956. року ше пласовал до екипи моделох пендрачох Югославиї хтора требала репрезентовац Югославию на Шветовим першенстве у Мексику 1956. року. Пре нєдостаток финансийних средствох, пре далєку драгу, Югославия нє участвовала на тим змаганю. :♦ Бул член моделарскей екипи Югославиї хтора участвовала на Европским першенстве моделох пендрачох, отриманим у Москви 1957. року. :♦ Бул член екипи Югославиї на Шветовим першенстве моделох у у Анґлиї, хторе отримане у Кренфилду 1958. року. Наступел з моделом пендрача. У тей катеґориї було 70 змагательохм а вон завжал 42. место. У своєй длугей моделарскей кариєри Владимир Новта достал вельо дипломи и припознаня од союзних, републичних и покраїнских воздухоплївних орґанизацийох, як и од свойого матичного Аероклуба Нови Сад у хторим бул найдлужей член и у хторим почал свою моделарску кариєру. Воздухоплївни союз Сербиї му додзелєл Златну плакету за унапредзенє моделарства у [[Сербия|Сербиї]]. Вон освоєл вецей медалї на змаганьох, здобул шицки моделарски значки А, Б, Ц, стрибере Ц и златне А, хтори ше достава за посцигнути спортски резултати. Владимир Новта подаровал Основней школи и ґимназиї ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре два модели авионох же би украшовали гол школи. Владимир Новта роснул у ґенерацийох у хторих було розвиване чувство рускосци, прихильносци ґу своєй националней ґрупи, и вон тото почитовал цалого живота. У часох пензионерства, кед пожадал видзиц белаве нєбо, Владимир Новта одходзел на аеродром Ченей при Новим Садзе и уживал у лєценю своїх радиокомандуюцих моделох на електромоторни погон. Владимир Новта ше упокоєл 4. октобра 2023. року (93) у Новим Садзе. Поховани є, по його жаданю, на [[Теметов|теметове]] у Темерину коло його супруги Ани. == Ґалерия == <gallery> Файл:Klasa ucitelja Jovgena Plancaka.jpg|алт=Школяре зоз учительом Йовґеном Планчаком|Школяре зоз учительом [[Йовґен Планчак|Йовґеном Планчаком]]. Владимир цалком на лїво, викукує споза дзвичеца Файл:Vladimir Novta na Ceneju 1985.jpg|алт=Владимир Новта на Ченею|Владимир Новта на спортским аеродроме на Ченею 1985. року </gallery> == Литература == * [[Мирон Жирош]], Шейсц раз репрезентативец у воздухоплївним моделарстве, ''Руски християнски календар'', НВУ ''Руске слово'', 2010, б. 339. * Мирон Жирош, „Малочислени, а вельки народ (Синтеза)ˮ, ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце'' 1745-1991, Том II, Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1998, б.399. * Magazine Aero modeller, "World News", April 1955, p.182. == Вонкашнї вязи == * Славица Фейса, [https://issuu.com/ruskeslovo2015/docs/ruskeslovo26_3947_25-06-2021 У глави конструовал, а у души лєцел.] новини ''Руске слово'', рок LXXVII, число 26 (3947), Нови Сад, 25. юний 2021, б. 24. * Мирон Жирош, [https://rdsa.tripod.com/Malinarod.html Мaлочислени, a вельки нaрод.] „Визнaчни [[Спортиста|спортисти]], репрезентaтивци, рекордерeˮ, чис. 13, вебсайт Руснаци у Панониї, ''rdsa.tripod.com'' [[Катеґория:Инженєре]] ojivu7pge9vm5ko7u94g8s7q3p54ndk Кошарка 0 2647 17026 15637 2026-03-26T20:41:49Z Infovarius 154 17026 wikitext text/x-wiki [[File:Плєцени кошарки зоз вербового пруца.1000013435.jpg|thumb|Плєцени кошарки и кошарик зоз вербового пруца.|315x315п]]'''Кошарка''' (серб. ''цегер, корпа'') – решеткасти предмет виробени з преплєтаньом ценких рошлїнових влакнох як цо вербово конарчки, рижни трави, бамбуси итд., або зоз пластичних пантлїчкох и других синтетичних материялох.<ref>Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.</ref> Плєцену кошарку ше хасновало за вецей наменки: з ню ше ишло до дутяну док нє було пластични або платняни [[Мех|мещки]]; плєцена кошарка з верхом, на древених ножкох, служела за одкладанє [[Хлєб|хлєба]]; у кошарки ше ношело паску, шунку, колбасу, [[Писанка|писанки]] и [[Масло|маселко]] на пошвецанє до [[Церковна порта|церкви]] на Вельку ноц. Кошарку за паску ше закрива зоз салветку. То украшени, вишити лєбо виткани фалаток платна, хтори ше єдноставно положи на кошарку. [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] кошарку волаю и [[Прибор за єдзенє|прибор]] хтори ше здзива даєдним животиньом на писки: целєцу же би нє могло цицац, псови же би нє кусал, коньови же би при параню [[Кукурица|кукурици]] нє огризал лїсца [[Кукурица|кукурици]] итд. '''Кошарочка''' то менша кошарка, направена з ценших материялох (ценки вербово пруцики, [[слама]], рижни трави, дикинь итд.). Хаснує ше ю за дробнєйши продукти, найчастейше у обисцу, напр. вайца, [[Печарка|печарки]], хлєб и под., а нєшка є часто лєм як прикраска у обисцу – за квеце, швички або даяки иншаки украсни предмети. == Ґалерия == <gallery> Файл:Ošatka.jpg|Спирално плєцени декоративни кошарик. Файл:Korparsko pletarski zanat.jpg|Кошарка и сепет (турски) у Музею у Биєлїни. Файл:Плєцена кошарка з ручку 1000013443.jpg|thumb|Плєцена кошарка зоз вербового пруца. Файл:Noe flechtkorb.jpg|Поставена основа зоз палїчкох за плєценє кошарки. Файл:Baskets four styles.jpg|Рижни декоративни кошарочки. </gallery> == См. также == * [[Кошар]] == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 633. * Ђукановић, Владимир, Стари занати у Републици Српској ,Бања Лука, 2012. б.36 == Вонкашнї вязи == * [https://mim-foods.com/sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0/?srsltid=AfmBOooPR6ykuZ-a-v9Wa4i6WVX99eeMzjg8SgXCAMvl0lQAhwpE8Tgt Каталонска плетена корпа] mim-foods.com * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82 Корпарско плетарски занат] sr.wikipedia.org * Стари занати у Војводини. 1992, б. 313, 327 и 340 == Референци == chhlj14y0dlnjoox5c4wbkm2skeys6v 17029 17026 2026-03-26T21:49:40Z Olirk55 19 Корекция - виправок (См.также) написла нови хаснователь 17029 wikitext text/x-wiki [[File:Плєцени кошарки зоз вербового пруца.1000013435.jpg|thumb|Плєцени кошарки и кошарик зоз вербового пруца.|315x315п]]'''Кошарка''' (серб. ''цегер, корпа'') – решеткасти предмет виробени з преплєтаньом ценких рошлїнових влакнох як цо вербово конарчки, рижни трави, бамбуси итд., або зоз пластичних пантлїчкох и других синтетичних материялох.<ref>Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.</ref> Плєцену кошарку ше хасновало за вецей наменки: з ню ше ишло до дутяну док нє було пластични або платняни [[Мех|мещки]]; плєцена кошарка з верхом, на древених ножкох, служела за одкладанє [[Хлєб|хлєба]]; у кошарки ше ношело паску, шунку, колбасу, [[Писанка|писанки]] и [[Масло|маселко]] на пошвецанє до [[Церковна порта|церкви]] на Вельку ноц. Кошарку за паску ше закрива зоз салветку. То украшени, вишити лєбо виткани фалаток платна, хтори ше єдноставно положи на кошарку. [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] кошарку волаю и [[Прибор за єдзенє|прибор]] хтори ше здзива даєдним животиньом на писки: целєцу же би нє могло цицац, псови же би нє кусал, коньови же би при параню [[Кукурица|кукурици]] нє огризал лїсца [[Кукурица|кукурици]] итд. '''Кошарочка''' то менша кошарка, направена з ценших материялох (ценки вербово пруцики, [[слама]], рижни трави, дикинь итд.). Хаснує ше ю за дробнєйши продукти, найчастейше у обисцу, напр. вайца, [[Печарка|печарки]], хлєб и под., а нєшка є часто лєм як прикраска у обисцу – за квеце, швички або даяки иншаки украсни предмети. == Ґалерия == <gallery> Файл:Ošatka.jpg|Спирално плєцени декоративни кошарик. Файл:Korparsko pletarski zanat.jpg|Кошарка и сепет (турски) у Музею у Биєлїни. Файл:Плєцена кошарка з ручку 1000013443.jpg|thumb|Плєцена кошарка зоз вербового пруца. Файл:Noe flechtkorb.jpg|Поставена основа зоз палїчкох за плєценє кошарки. Файл:Baskets four styles.jpg|Рижни декоративни кошарочки. </gallery> '''Опатриц ище:''' [[Кошар]] == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 633. * Ђукановић, Владимир, Стари занати у Републици Српској ,Бања Лука, 2012. б.36 == Вонкашнї вязи == * [https://mim-foods.com/sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0/?srsltid=AfmBOooPR6ykuZ-a-v9Wa4i6WVX99eeMzjg8SgXCAMvl0lQAhwpE8Tgt Каталонска плетена корпа] mim-foods.com * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82 Корпарско плетарски занат] sr.wikipedia.org * Стари занати у Војводини. 1992, б. 313, 327 и 340 == Референци == ffq0aofu6pfh8wy5kok4iti6trqd202 Жвератко 0 2723 16977 16372 2026-03-26T14:59:29Z Sveletanka 20 катеґория 16977 wikitext text/x-wiki [[File:Mirror.jpg|right|thumb|271x271px|Вазна у жвертаку]]'''Жвератко''' то оптична справа. Оптична прето же дїйствує у медию такволаней видлївей [[Шветлосц|шветлосци]]. То кажда вигладкана поверхносц хторей нєровнїна менша од [[Габа|габовей]] длужини шветлосци. Тоти нєровнїни менши од габовей длужини електромаґнетних габох у обсягу од 400 нанометрох (nm), або 400x10-9 m до 700 нанометрох – т.є. [[обсяг]] медзи инфрачервеним и ултралиловим зарйованьом.<ref name=":0">Група аутора, Практичар, Школска књига, Загреб, 1971.г.</ref><ref>Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.</ref> Жвератко може буц вигладкана метална або метализована склєняна плоча. Зависно од фурми вигладканей поверхносци, жвератко може буц ровне або закривене. Закривене жвератко може буц конкавне або конвексне. Конкавни жвератка то жвератка зоз угнутима поверхносцами, а конвексни зоз випупченима поверхносцами.<ref>Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.</ref> == История == '''Праистория''' Перши жвератка хтори людзе хасновали найскорей були базени цмей, мирней води або води назбераней у даякей файти примитивней судзини. Вимаганя за виробок доброго жвератка то [[поверхносц]] зоз барз високим ступньом ровносци (по можлївосци, алє нє нужно зоз високу рефлективносцу) и рапавосц поверхносци менша од габовей длужини шветлосци. Найвчаснєйши випродуковани жвератка були фалати полированого [[Камень|каменя]] як цо то обсидиян, вулканске скло хторе ше природно зявює.<ref name=":1">Фиоратти, Хелен. [https://web.archive.org/web/20110203052336/http://www.lantiquaire.us/origins-of-mirrors.html „Тхе Оригинс оф Миррорс анд тхеир усес ин тхе Анциент Wорлд”.] L'Антиqуаире & тхе Цонноиссеур. Архивирано из оригинала 2011-02-03. г. Приступљено 2009-08-14.</ref> Приклади жвераткох зоз обсидияну пренайдзени у Анадолиї (нєшкайша [[Турска]]) датировани на коло 6000 роки п.н.е.<ref>Еноцх, Јаy (октобар 2006).[https://onlinelibrary.wiley.com/loi/15389235 „Хисторy оф Миррорс Датинг Бацк 8000 Yеарс”] Оптометрy анд Висион Сциенце. 83 (10): 775—781 [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Semantic Scholar] [https://onlinelibrary.wiley.com/loi/15389235 10.1097/01.опx.0000237925.65901.ц0] Приступљено 14. 10. 2020.</ref>. Жвератка зоз полированого бакру робени у Месопотамиї од 4000 року п.н.е.,(5) а у старим Єгипту од коло 3000 року п.н.е.(6) Жвератка з полированого [[Камень|каменя]] зоз Централней и Южней Америки датирую од коло 2000. року п.н.е.(5) == Бронзови час по вчаснєйши штреднї вик == По бронзови час векшина културох хасновала жвератка зоз швицацих бронзових, бакарних, стриберних дискох або дискох з других металох.<ref name=":1" />(7) Жителє Керми у Нубиї були схопни у продукованю жвераткох. Остатки їх пецох зоз бронзи пренайдзени у храме Керме.(8)<ref>[https://www.huntington.org/exhibition/ancient-chinese-bronze-mirrors-lloyd-cotsen-collection „Анциент Цхинесе Бронзе Миррорс”.] Тхе Хунтингдон. Тхе Хунтингдон Либрарy, Арт Мусеум анд Гарденс. Приступљено 15. 11. 2020.</ref> У Китаю ше жвератка зоз бронзи продуковало од коло 2000. року пред нову еру. Таки метални жвератка остали як норма по греческо-римску антику и през цали штреднї вик у Европи.(10) Под час Римского царства стриберни жвератка хасновали аж и слугове.(11) ''Спекулум'' метал то високорефлектуюца леґура бакру и цину хтору ше хасновало за жвератка по даскелї предходни вики. Таки жвератка можебуц походза зоз Китаю и Индиї.(12) Жвератка зоз спекулового металу або гоч хторого племенїтого металу було чежко випродуковац, а були у власнїцстве лєм богатих.(13) Обични метални жвератка ше зацемньовало и вони вимагали часте полированє. Бронзово жвератка мали малу рефлективносц и подлу репродукцию Фарба, а камени жвертака у тим поглядзе були вельо горши. (14):11 [[File:Spiegel.jpg|right|thumb|280x280px|Жвератко у транспорту]] == Жвератко у физики == Жвератко у физики то кажда гладка поверхносц хтора одбива або рефлектує шветлосц. Жвератка ше дзеля на ровни и закривени. Попри хаснованя у каждодньовим живоце, жвератко ма вельку применку у астрономских двоглядох и телескопох. За каждодньову применку ше продукує жвератка зоз скла, хторим задня поверхносц прецагнута зоз рефлектуюцим металним пасмом и защитним пасмом хторе защицує рефлексийну поверхносц од очкодованя. == Файти жвераткох == ♦ Ровне жвератко ♦ Углове жвератко ♦ Сферне жвератко ♦ Параболичне жвератко [[File:Château de Versailles, galerie des glaces, miroirs.jpg|right|thumb|480x480px|Жвератко у Версаю]]♦ Хаснованє жвератка '''Дияпазон хаснованя и хасну од жвератка широки:''' • у зложенших оптичних инструментох як цо фотоапарати, микроскопи, а окреме при оптичних телескопох-рефлекторох, хтори маю найменєй два жвератка, єдно ровне елиптичне, а друге окреме важне, конкавне, хторе твори обєктив телескопу; • у велїх медицинских и технїчних апаратох; • у автомобилскей индустриї; • як домашнї жвератка и мали дамски жвератка. <ref name=":0" /> == Характеристики випатрунку (твари, слики) у жвератку == Достати випатрунок може буц, у зависносци од того дзе ше находзи: # ''правдиви'' (кед же є з истого боку жвератка як и предмет) або ''нєправдиви'' (кед же є зоз процивного буку жвератка як предмет); # ''истей велькосци'' як и предмет, ''звекшани'' або ''зменшани''; # ''обрацени'' або ''випросцени''; # ''заменєни'' лїви и прави бок; # ''симетрични'' предмету у одношеню на жвератко; # ''єднак'' оддалєни од жвератка як и предмет Випатрунок то предмет хтори ше формує у ровним жвератку. == Конструкция випатрунку при жвератку == За конструкцию випатрунку при сферних жвераткох (угнутих и випупчених) хасную ше зарї хтори рушаю зоз розличних точкох предмету. == Ґалерия == <gallery> Файл:Mirror MET ES5394.jpg|Жвератко Файл:Design for Curvilinear Side Table with Mirror MET DP807051.jpg|Столїк зоз жвератком Файл:Woman with a Mirror (Femme qui se mire) MET DP161210.jpg|Жена зоз жвератком Файл:Bronze mirror, 6th c BC, AM of Corinth, 202836x.jpg|Бронзове жвератко Файл:Fantasia Mirror Design with mozaics by Flavia Brilli.jpg|Жвератко зоз епохи барока </gallery> == Референци == # Група аутора, Практичар, Школска књига, Загреб, 1971.г. # Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г. # Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. # Фиоратти, Хелен. https://web.archive.org/web/20110203052336/http://www.lantiquaire.us/origins-of-mirrors.html „Тхе Оригинс оф Миррорс анд тхеир усес ин тхе Анциент Wорлд”. L'Антиqуаире & тхе Цонноиссеур. Архивирано из оригинала 2011-02-03. г. Приступљено 2009-08-14. == Литература == * ''Миррор Мануфацтуринг анд Цомпоситион'', Миррорлинк * ''Станноус Цхлориде: Силверинг Миррорс'', Америцан Цхемицал Ассоциатион Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. октобар 2013) == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/ Ogledalo] == Референци == <references /> [[Катеґория:Оптика]] 4q1ou4t6l8nb5dx2plkc4j9swztfkxg Щетнїк 0 2731 17014 16349 2026-03-26T17:02:33Z Sveletanka 20 катеґория 17014 wikitext text/x-wiki '''Щетнїк''', походзенє слова: (vсл. ''četňik'', од мадь. ''csetnik'', а мадярске од сербского ''четник''), коц. општински службенїк хтори розношел по валалє цидули, буґновал и под. (по керестурски: кишбиров). Приклад: У [[Дюрдьов|Дюрдьове]] уж такой по своїм числу маю Руснаци добиц и своїх полицайох, щетнїкох и писарох. == Литература == * ''Словнїк руского народного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 792. [[Катеґория:Занїманє]] 7g1u2hohmnlmdwaqpkfbcrbc2r8v5wh Смиково инструменти 0 2791 16988 16859 2026-03-26T15:23:51Z Sveletanka 20 катеґория 16988 wikitext text/x-wiki [[File:Quartetto di Cremona.jpg|right|thumb|302x302px|Смикови квартет зоз Кремони]]'''Смиково инструменти''' достали назву на основи способа доставаня [[Тон|тона:]] прецагує ше [[смик]] прейґ струнох хтори виволує трепеценє струни и на тот способ ше твори тон (звук) на [[Подзелєнє музичних инструментох|инстурменту]]. Смиково инструменти маю штири струни розличней грубини.<ref>Naziv dolazi od talijanskog naziva za [https://hr.wikipedia.org/wiki/Lutnja lutnju], [https://hr.wikipedia.org/wiki/Trzala%C4%8Dka_glazbala žičani instrument] koji se uveliko koristio u [https://hr.wikipedia.org/wiki/Barok baroku]</ref> Найглїбши тони творя такв. празни (нєдорушени) струни, док висши тони наставаю зоз їх скрацованьом, а то ше посцигує зоз прицисканьом пальцох на лївей руки по струнох. Шицки инструменти тей ґрупи подобней збудови и форми, алє розличней велькосци, обсягу тонох и фарби (тембр) звука. До смикових инструментох спадаю: виолина, виолончело, виола и контрабас.<ref>[https://web.archive.org/web/20241204025205/https://www.connollymusic.com/stringovation/6-bowed-string-instruments-youve-never-heard-of „Instruments You've Never Heard“.] [https://blogs.stringovation.com/ 6-bowed-string-instruments-youve-never-heard-of/] Архивирано од ориґинала на 2024-12-04. Приступене на 2024-11-28.]</ref><ref>[https://ich.unesco.org/en/RL/traditional-violin-craftsmanship-in-cremona-00719 Traditional violin craftsmanship in Cremona UNESCO-ovim službenim stranicama (engl.) Preuzeto 10. prosinca 2012.]</ref> Нєшкайши смиково инструменти ше розвили зоз рижних файтох виолох хтори ше у пракси хасновали за [[музикованє]]/гранє од XV до XVIII вик. Розвой и технїчне усовершованє тих инструментох повязане зоз италиянским варощиком Кремона, у хторим ше находзели познати визначни роботнї за правенє инструментох. Були то фамелиї Амати, Ґварнери и Страдивари.<ref>[https://dolceviolins.net/blog/string-family-a-family-of-four-bowed-strings/ String Family – A family of four]</ref> == Виолина == Виолина (гушля) ма найменшу резонантску шкатулу (резонанцу) и найкратши струни, прето твори найвисши тони од шицких смикових инструментох. То инструмент нїжного [[Звук|звука]] и тонох и вельких технїчно - виводзацких и виражайних можлївосцох. Ношитель є музичних темох рижнородних характерох. Пре таки можлївосци єднак є заступена у [[Солиста|солистичней]], оркестровей и [[Камерна музика|камерней]] музики. То водзаци инструмент уметнїцкей [[Подзелєнє музики|музики]], алє ше хаснує и у сучасней забавней и джез музики. == Виолончело == Виолончело вельо векши инструмент як виолина. Док ше на нїм грає муши ше го тримац медзи колєнами, а зоз ножку є притвердзени (заджобнути) за патос. Пре вельки тонски обсяг приємней „фарби” и значних технїчних можлївосцох, попри гушлї, то найзначнєйши инструмент оркестрового, камерного и солистичного музикованя. {{center|<gallery caption="Смикови инструменти симфонийного оркестру"> Файл:Violin VL100.jpg|<center>'''Виолина'''</center> Файл:Bratsche.jpg|<center>'''Альт (музичний інструмент)| Виола'''</center></center> Файл:Cello front side.jpg|<center>'''Виолончело'''</center> Файл:AGK bass1 full.jpg|<center>'''Контрабас'''</center> </gallery>}} == Виола == Виола ше розвивла упоредо зоз виолину (гушлю) а єй улога у сучасним смиковим [[Ансамбл|ансамблу]] стандардизована штредком1700-их рокох. Виола ма векшу резонантну шкатулу (резонантни корпус) и длугша є як виолина, та прето виола ма глїбши (за квинту нїжей) и цмейши-завартейши тони. У ґрупи [[File:Kersting - Der Geiger Nicolo Paganini.jpg|right|thumb|417x417px|Познати виолиниста Николо Паґанини (''Georg Friedrich Kersting'' (1785-1847))]]смикових инструментох забера значне место як инструмент хтори ше хаснує у менших и векших виводзацких составох. Характеристични звук виоли, хтори мегки и жалосни, [[Композитор|композиторе]] хасную за окремни ефекти, тиж и як соло инструмент. Виола найчастейше у композицийох грає критични штреднї тони и на тот способ пополнює гармониї. == Контрабас == Контрабас наймладши инструмент у фамилиї смикових инструментох (настал аж у XVIII вику). Ма найвекшу резонантну шкатулу, найдлугши и найгрубши струни медзи смикарами, та од смикових инстурментох ма найглїбши, барз моцни тони. Дзепоєдни з контрабасох маю пейц струни, и з тим ше им преширує тонски обсяг и глїбина тона. Контрабас обовязни и значни оркестерски инструмент. Вон нє ма виводзацки и виражайни можлївосци як други смикаре, так же ше ридше хаснує як солистични инструмент. Значнєйшу солистичну улогу ма у джез музики пре полносц звука и ритмични характер. == Вонкашнї вязи == * [https://mojanota.wordpress.com/2015/10/03/%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8/ Гудачки инструменти - MOJA NOTA] WordPress.com * [https://prezi.com/9w_62daqwphm/gudacki-instrumenti/ Gudački instrumenti] Nikola Bursać, prezi.com == Референци == <references /> [[Катеґория:Инструменти]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Струново инструменти]] 5eynnwbpnyi08mobhe94xqpcw0le3t5 Статус загроженосци 0 2796 17031 16856 2026-03-27T08:42:29Z Sveletanka 20 фотоґрафия 17031 wikitext text/x-wiki [[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|thumb|Графични дияґрам катеґорийох на червених лїсткох Медзинародней униї за защиту природи|388x388п]] '''Статус загроженосци''' одредзеней файти (рошлїнскей и животиньскей) ше хаснує як указатель можлївосци же тота файта скапе у блїзкей або дальшей будучносци. На преценьованє статусу загроженосци уплївую велї фактори, а то: численосц живих єдинкох одредзеней файти у природи, тренд зменшованя або звекшованя числа популациї, виглєдованє о їх предаторох, успишносци розмножованя и типу бивальнїка. == Ґлобални системи == Же би ше рижнородносц животиньского и рошлїнского швета зачувала, Медзинародна уния за защиту природи (анґ. IUCN – ''Internacional Union for Conservation of Nature and Natural Resources'') одредзела критериюми за преценьованє загроженосци файти. '''По тих стандардох, нєшка єст даскельо ступнї загроженосци'''<ref>[http://cmsdocs.s3.amazonaws.com/RedListGuidelines.pdf ''Guidelines for Using the IUCN Red List Categories and Criteria''], ''amazonaws.com''</ref>: * EX – файта хтора вимарла (анґ. ''extinct'') (наприклад птица моа) * EW – файта хтора щезла зоз природи (анґ. ''extinct in the wild'')(напр. ґуамски бегач) * CR – файта хтора барз загрожена (анґ. ''critically endangered'')(напр. чарни носороґ) * EN – загрожена файта (анґ. ''endangered'')(напр. белави кит) * VU – чувствительна файта (анґ. ''vulnerable'')(напр. поларни медведз) * NT – потенциялно загрожена файта (анґ. ''near threatened species'')(напр. мотиль монарх) * LC – файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена (анґ. ''last concern'')(напр. [[тащок]]) Два додатни катеґориї: * DD – файта за хтору хибя податки же би була додата ґу даєдней катеґориї (анґ. ''data deficient'') * NE – файта за хтору ище нє почало преценьованє загроженосци (анґ. ''not evaluated'') '''Катеґориї зоз 1994. року:''' * EX – файта хтора вимарла (анґ. ''extinct'') * EW – файта хтора щезла зоз природи (анґ. ''extinct in the wild'') * CR – файта хтора барз загрожена (анґ. ''critically endangered'') * EN – загрожена файта (анґ. ''endangered'') * VU – чувствительна файта (анґ. ''vulnerable'') * LR – файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена (анґ. ''low risk''), а тота катеґория ше далєй дзелї на: ::* LR/cd — файта завиши од защити (анг. ''conservation dependent''); ::* LR/nt — скоро же загрожена файта (анг. ''nearly threatened''); ::* LR/lc — найменєй загрожена файта (анг. ''least concern'') Два додатни катеґориї: * DD – файта за хтору хибя податки же би була додата ґу даєдней катеґориї (анґ. ''data deficient'') * NE – файта захтору ище нє почало преценьованє загроженосци (анґ. ''not evaluated'') '''CITES конвенция''' Конвенция о медзинародней [[Тарґовина|тарґовини]] загрожених файтох дзивих рошлїнох и животиньох (анґ. CITES, ''Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora'') ма за циль утвердзиц чи медзинародна тарґовина зоз тима файтами чкодзи їх очуваню. == Союзни системи (програми) == У Европскей униї Правилнїк тарґовини зоз дзивима файтами Европскей униї законски правилнїк хтори ма за циль витвориц стандарди CITES – а зоз додатнима мирами<ref>[https://web.archive.org/web/20080509105025/http://www.unep-wcmc.org/species/sca/eu_wtr.htm УНЕП-ов свјетски посматрачки центар за очување врста],на веб-сајту Wayback Machine (9. мај 2008),Приступљено 23.03.2026</ref>. Тота база податкох, хтору контролує Европска уния, доступна за явносц<ref>[http://sea.unep-wcmc.org/eu/Taxonomy/index.cfm Животињске врсте — Претрага таксона првог нивоа],на веб-сајту Wayback Machine (18. април 2008), Приступљено 23.03.2026.</ref>. Додатно, єст и Препорука Европскей униї за животни штредок<ref>[http://ec.europa.eu/environment/nature/nature_conservation/eu_nature_legislation/habitats_directive/index_en.htm ec.europa.eu, „Препорука Европске уније за животну средину“],на веб-сајту Wayback Machine (15. септембар 2007), Приступљено 23.03.2026.</ref> (анг. ''EU Habitats Directive'') и Препорука Европскей униї за птици<ref>[https://web.archive.org/web/20070923073539/http://ec.europa.eu/environment/nature/nature_conservation/eu_nature_legislation/birds_directive/index_en.htm ec.europa.eu, „Препорука Европске уније за птице“],на веб-сајту Wayback Machine (23. септембар 2007), Приступљено 23.03.2026. </ref> (анг. ''EU Birds Directive''). Орґанизация ''NatureServe conservation status'' дїйствує на териториї Латинскей Америки, ЗАД, Канади и Карибох. Тоту орґанизацию розвили, у остатнїх трицец рокох двацетого вику, науковци зоз орґанизациї ''NatureServe'' и ''The Nature Conservancy'', и мрежа Програми природного нашлїдства и податкох зоз центру за очуванє природи. Зоз часом, тота орґанизация вше вецей сотрудзує и зєдинює ше зоз ''Червену лїстину загрожених файтох''. У Русийскей Федерациї тиж єст ''Червена кнїжка'' (RDBRF) (русий. Красная книга). Тота кнїжка державни документ за документованє ридких и загрожених файтох рошлїнох, животиньох и печаркох. Хаснованє кнїжки прилапене у Русиї и ЗНД (Заєднїци нєзависних державох, односно союзу 9 бувших републикох СССР). == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Защита природи]] eot30zhnurn0vfc3p5wkna79zfthxn9 Куковка 0 2819 16979 16937 2026-03-26T15:05:06Z Sveletanka 20 катеґория 16979 wikitext text/x-wiki [[File:Kägu õunapuul.jpg|right|thumb|300px|Kуковка]] '''Обична куковка''', скорей позната и под назву европска куковка (лат. ''Cucolus canorus''), птица зоз шора куковкох (''Cuculiformes''). Населює обласци сиверней Африки и Евроазиї, од Портуґалиї и Ирскей на заходзе по Япон и Камчатку на востоку. По велькосци ше може поровнац зоз цукровку (серб. ''гугутка'', ''Streptopelia decaocto''), алє є ценшей збудови, а пирє єй углавним шиве. Попри специфичного [[Звук|звука]] яки прави, хтори звучи як ку-ку, файта общепозната и по паразитованю гнїздох других птицох. У фамелиї куковкох єст коло 60 розлични файти. Обична куковка ма розпон кридлох од 55 по 60 центи, длужину цела од 32 по 34 центи и чежину 110-140 ґрами (самец) и 95-115 ґрами самичка. Кридла обичней куковки шпицасти, а заокруглєни хвост длугоки 13 до 15 центи. Док шедзи, випатра як кед би мала кратки ноги, хвост часто лепезазто розширя, а благо розширени кридла дакус виша.(3) Тота файта ма два вариєтети. Попри розлики у фарби [[Пирє|пиря]] (при єдному вариєтету воно шивше, а при другому [[фарба]] ардзи), розликую ше и по фарби ирису, орубенцу коло очох и бази писку (джубку). Тота фарба при шивей вариянти блядожовта, а при червенкастей (фарба ардзи) блядокафова. При обидвох вариєтетох ноги жовти, а джубок, окреме при кореню, рогово шиви. == Бивальнїк и розширеносц == Куковки жию у шицких климатских обласцох заходней палеоарктичней зони, у култивованих обласцох, як и у биотопох понад и сиверно од гранїци зоз лєсами, по динох при морским побережю и у скоро шицких животних штредкох медзи тима обласцами. Нєт их у арктичних тундрох и вельких, густих лєсох. Попри того, присуство птицох хтори обична куковка при гнїздзеню хаснує як домашнїх за свойо вайца одлучуюце. У Швайцарскей доказане же обичну куковку мож найсц и на висини од коло 2.400 метери, а у Индиї, у позарядових обставинох, жиє и на висини од 5.250 [[Метер|метери]].(4)У подручох хтори обича куковка населює муши буц достаточно рижнородни структури як цо то травово [[Поверхносц|поверхносци]], пажички, живи огради, поєдинєчни стебла, а часто є и на рубцох варошох.(2) Сиверна гранїца пребувалїща куковкох приблїжно ше поклопює зоз сиверним поларним кругом, а южна доходзи до Гималайох, односно до коло 40. ступня ґеоґрафскей ширини.(2)(5) == Селїдба == Куковки ше селя на вельки роздалєносци, першенствено вноци. Їх жимовалїща ше находза южно од екватора, а предносц даваю обласцом при чечуцих водох або саванох, зоз вельочисленима стеблами акацойох. Одроснути и млади птици напущаю штредню Европу на початку авґуста, а углавним ше врацаю у другей половки априла.(6) Час врацаня вязани за ґеоґрафску ширину, та до южней Европи куковки сцигую уж у марцу, а до Скандинавиї аж початком юния.(7) Куковка ше вецей раз спомина и у руских народних шпиванкох, та и у шпиванки: ''„Вилєцела куковичка з лєса желєного“'' ''Вилєцела куковичка з лєса желєного;'' ''Прешли, прешли мойо рочки'' ''Жица радосного.'' ''Вилєцела куковичка та почала кукац;'' ''Будзеш мила и ти замну'' ''Кукац так и стукац.'' ''Спомнєш ти мнє, моя мила'' ''Голєм раз на днїну,'' ''А я тебе спомнєм мила,'' ''Стораз на годзину.'' ''Нє забувай, моя мила,'' ''Нашо млади лїта,'' ''Док нам була наша любосц'' ''У серденьку скрита.'' == Референци == == Литература == * Wyllie, Ian (1981). [https://archive.org/details/cuckoo0000wyll The Cuckoo.] London: B.T. Batsford. == Вонкашнї вязи == * [https://www.bbc.co.uk/radio4/science/rulesoflife.shtml The Rules of Life.] BBC/Open University. 2005. Звучни запис * [https://web.archive.org/web/20170710055421/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/265_CuckooCcanorus.pdf Ageing and sexing (PDF; 2.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze] * [https://web.archive.org/web/20080915170047/http://www.arkive.org/species/ARK/birds/Cuculus_canorus/ ARKive Still photos and videos.] * Common Cuckoo - [https://sabap2.birdmap.africa/docs/sabap1/374.pdfSpecies text in The Atlas of Southern African Birds] [https://sabap2.birdmap.africa/docs/sabap1/374.pdf] * [https://www.bto.org/get-involved/volunteer/projects/cuckoo-tracking „Tracking Cuckoos to Africa... and back again”.] British Trust for Ornithology. == Ґалерия == <gallery> Файл:Cuculus canorus (cropped).jpg|Обична куковка Файл:024 Red-chested cuckoo at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg|Куковка з червенима першами Файл:Cuculus canorus canorus MHNT.ZOO.2010.11.150.15.jpg|Ваїчка куковки Файл:Common Cuckoo (Cuculus canorus) (15895320522).jpg|Куковка Cuculus canorus Файл:Cuculus canorus canorus MHNT.ZOO.2010.11.150.43.jpg|Ваїчка рижних файтох куковкох Файл:Banded Bay Cuckoo in Ajodhya Hills July 2024 by Tisha Mukherjee 01.jpg|Файта куковки </gallery> [[Катеґория:Животинї]] [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Азиї]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Африки]] [[Катеґория:Птици Сербиї]] hirstw3he2yspgt3o6w47kmf4dyedv9 Сценоґрафия 0 2820 17012 16963 2026-03-26T16:56:53Z Olirk55 19 литература ушорена 17012 wikitext text/x-wiki [[File:Scenografija operi Odeon 27. 09. 2024.jpg|thumb|Сценоґрафия у опери ''Одеон'' (СНП, Нови Сад, 2024.рок,. У тей опери главна женска улога зверена рускей оперскей [[Шпивач|шпивачки]]-[[Сопран|сопранистикнї]] Люпки Рац) |349x349п]]''Сценоґрафия''' то слово гречекого походзеня од слова сцени (греч: ''σκηνη'', а значи сцена, бина) и слова ґрафеин (грч.: ''γραφειν'', хторе значи писац або описац).<ref>Walker, John (1992) [https://www.artdesigncafe.com/scenography-1992 "Scenography".] ''Glossary of Art, Architecture & Design since 1945'', 3rd. ed.</ref>Сценоґрафия єдноставно - опис того цо на сцени. Сценоґрафия нєшка означує схопносц поставиц уметнїцку сцену театралного, филмского або телевизийного дїла. Тота дїялносц ше одноши насампредз на уметнїцке обдумованє простора дзепоєдних дїйох (у театру на сцени), лєбо кадрох-часцох (на филму), у складзе зоз текстом и предкладами дїла хтори потребно пренєсц на сцену, у складзе зоз теорийнима и практичнима аспектами и предкладами. Робота сценоґрафа вязана за простор у хторим ше будзе виводзиц дїло, сценоґраф го муши обдумац, пременїц го за потреби дїла и змесциц до ньго протаґонистох/дїячох у дїлу. Улога сценоґрафа по велїм подобна и дакеди [[File:Scenografija u operi Odeon SNP, N.Sad 27. 09. 2024.jpg|thumb|Сценоґрафия у опери ''Одеон'', (СНП, Нови Сад 2024.рок)|347x347п]]аналоґна зоз улогу драматурґа. Сценоґраф лєм часц тима хтори обдумує даєдно театралне, филмске лєбо телевизийне дїло, вон обовязно вязани за [[Редитель|режисера]] зоз хторим взаємно обдумую реализацию. Сценоґрафия нєшка нє вязана лєм „цесно” за поняце, филм або телевизию, нєшка ше то одноши на кажде креативне обдумованє простора хторе наменєне даякому явному виводзеню и викладаню, од вистави по политични збуваня. Сценоґрафия ше „селї” та заходзи и до виртуалного швета рахункарских бавискох и програмох, и за нїх потребне обдумац простор у хторим ше буду одвивац виртуални роботи/дїї. == Етимолоґия и културолоґийне толкованє == [[File:Scenografija Milete Leskovca, Violinista na krovu, Džozefa Stejna, SNP, 17. oktobra 1992.jpg|right|thumb|270x270px|Сценоґрафия ''Виолониста на'' ''крову'' (СНП, Н.Сад 1992)]]Термин сценоґрафия греч. походзеня (''skēnē'', а значи поставяанє лєбо правенє/креированє сцени; ''grapho'', а значи „описац”). Насампредз термин студиозно описани у Аристотеловей ''Поетики'' як „''skenographia.''<nowiki>''</nowiki> За лєм, у континенталней Европи, термин узко повязани зоз професийну праксу сценоґрафиї и синоним є за термин „сценски дизайн” на анґлийским язику. У новшим чаше, термин хасновани у музеоґрафиї <ref>''Murphy, Oonagh (пролеће 2018). [https://books.google.rs/books?id=W_FYAAAAYAAJ&q=Antonio+Caimi&redir_esc=y#v=snippet&q=Antonio%20Caimi&f=false „Museum Studies as Critical Praxis: Developing an Active Approach to Teaching, Research and Practice”.] Tate Papers. '''29'''.''</ref><ref> International Council of Museums (2009).[https://web.archive.org/web/20150616014713/http://icom.museum/fileadmin/user_upload/pdf/Key_Concepts_of_Museology/Museologie_Anglais_BD.pdf „Key Concepts of Museology”] (PDF). icom.museum/fileadmin/user_upload/pdf/Key_Concepts_of_Museology/Museologie_Anglais_BD.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-06-16. г.</ref> у смислу кустоса музейних експонатох.<ref>''Atelier Brückner (2010). Scenography / Szenografie - Making spaces talk / Narrative Räume. Stuttgart: avedition. стр. 209.''</ref> == История == Антонио Kайми 1862. року описує катеґорию уметнїкох хтори практикую ''pittura scenica e l'architettura'' ''teatrale'', инспировани зоз уметнїком Фердинандом Ґали-Бибиєном, хтори тиж бул познати як маляр квадратури, лєбо архитектонского малярства (звичайно ткв. спреведзацих приказох архитектури на повалох лєбо мурох). Кайми таке наволує сценоґрафска уметносц и надпомина же [[File:Masquerade by Golovin - 2nd picture. Masquerade (1917, Bakhrushin museum).jpg|right|thumb|280px|Александер Я. Ґоловин: сценоґрафия балскей сали, Лєрмонтов: ''Маскарада'', 1917.]]потребни ґениялни инженєринґ же би ше витворело рухоми ґарнитури лєбо илузиї окруженя. Фамелия Ґали да Бибиєна була увод до сценоґрафскей уметносци хтора ше зявела у Болонї у позним 17. вику, алє ше преширела ширцом сиверней Италиї до Австриї и Нємацкей. Ище єдна велька фамелия позната по театралней сценоґрафиї були особи-члени зоз презвиском Квалио. Кайми далєй спомина практичарох сценоґрафиї у другей половки 18. и на почетку 19. вику у Ломбардиї.<ref>Caimi, Antonio (1862).[Caimi, Antonio (1862).[https://books.google.rs/books?id=W_FYAAAAYAAJ&q=Antonio+Caimi&redir_esc=y#v=snippet&q=Antonio%20Caimi&f=false Delle arti del designo e degli artisti nelle provincie di Lombardia dal 1777-1862.] Milan, Italy: Presso Luigi di Giacomo Pirola. б. 112—118.</ref> Прегляд историї сценского малярства, архитектури и дизайна под вплївом Италиї по 19. вик дал Ландрияни.<ref>Landriani, Paolo (1830).Dottore Giulio Ferrario, ур.[https://catalog.hathitrust.org/Record/004309091Storia e Descrizione de' Principali Teatri Antichi e Moderni.] Tipografia del Dottor Giulio Ferrario, Contrada del Bocchetto N. 2465.</ref> == Хаснованє == Гоч є тиж у складзе зоз професийну праксу сценоґрафа, важне розликовац поєдинєчни елементи хтори творя „дизайн“ перформанского збуваня/дожица (як цо [[Шветлосц|шветло]], окруженє, костим, итд.) од термина „сценоґрафия“, хтора уметнїцка перспектива вязана за визуални, искусни и просторни композициї перформансох. Под вплївом роботи пионирох-початнїкох модернизма Адолфа Апиї и Едварда Ґордона Креґа, сценоґрафия предклада же би ше дизайнерски пракси у рамикох перформанса тримало за ровноправну часц, попри других елеменатох як цо литература, тексти и технїка виводзеня, у рамикох конструкциї и перцепциї значеня. Спрам того, пракса сценоґрафиї холистични приступ композициї перформанса и може ше применїц на дизайн збуваня з нука и з вонка конвенцийного театралного окруженя. Лєбо, як Памела Гауард наводзи у своєй кнїжки ''Цо то сценоґрафия''?: „Сценоґрафия то безпрекорна синтеза простору, текста, виглєдованя, уметносци, ґлумцох, режисера и патрачох хтори доприноша ориґиналней творчосци.“ <ref>[https://archive.org/details/whatisscenograph0000howa Howard, Pamela (2002). What is Scenography?.] London: Routledge. бок.[https://archive.org/details/whatisscenograph0000howa/page/ 130/mode/2up]</ref> Джослин Макини и Филип Батерворт преширюю и суґерую: „Сценоґрафия ше занїма нє лєм зоз твореньом и представяньом сликох публики, алє значне же би ше занїмала и зоз приємом и анґажованьом публики. То чулне и интелектуалне искуство, емоцийне и рационалне.”<ref>McKinney, Joslin (2009). [https://archive.org/details/cambridgeintrodu0000mcki The Cambridge Introduction to Scenography.] Cambridge: Cambridge University Press. стр. 4. </ref> == Литература == * Howard, P. (2002). [https://archive.org/details/whatisscenograph0000howa ''What is Scenography?''] ''Routledge. <nowiki>ISBN 978-0-415-10085-4</nowiki>.'' * Baugh, C (2013). [https://archive.org/details/theatreperforman0002baug Theatre, Performance, and Technology: The Development and Transformation of Scenography'],(Revised 2nd edition) Basingstoke: Palgrave Macmillan] * Берёзкин В. И. Искусство сценографии мирового театра. — М.: URSS, 2010. — Т. 1: От истоков до середины XX века. — 532 с. — ISBN 978-5-382-01203-2. * Берёзкин В. И. Искусство сценографии мирового театра. — М.: URSS, 2001. — Т. 2: Вторая половина XX века. В зеркале Пражских Квадриеннале 1967—1999 годов. — 808 с. — ISBN 5-8360-0175-8. * Берёзкин В. И. Искусство сценографии мирового театра. — М.: URSS, 2002. — Т. 3: Мастера XVI—XX вв.. — 293 с. — ISBN 5-354-00032-7. * ''Берёзкин В. И.'' Искусство сценографии мирового театра. — М.: Либроком, 2011. — Т. 4: Театр художника. Истоки и начала. — 229 с. — ISBN 978-5-397-02206-4. *''Берёзкин В. И.'' Искусство сценографии мирового театра. — М.: URSS, 2019. — Т. 5: Театр художника. Мастера. — 608 с. — ISBN 978-5-396-00921-9 == Вонкашнї вязи == * [https://enciklopedija.hr/clanak/scenografija Scenografija] (Hrvatska enciklopedija) * [https://filmska.lzmk.hr/clanak/scenografija-filmska SCENOGRAFIJA, FILMSKA] * [https://bah.edu.rs/sta-je-scenografija-i-koje-su-najbolje-filmske-scenografije-ikada/?pismo=cir Šta je scenografija i koje su najbolje filmske scenografije ikada.] * [https://www.knjizare-vulkan.rs/pozoriste/81949-traktat-o-scenografiji-i-kostimografiji TRAKTAT O SCENOGRAFIJI I KOSTIMOGRAFIJI] knjizare-vulkan.rs * [https://web.archive.org/web/20060225071315/http://www.expo2005.cz/en/who_we_are/malina.shtml Животопис сценографа Јарослава Малине] {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория:Уметносц]] <references /> 9jd5vevnw6dqsuwc00jdege1wfib35y Михаил Афанасиєвич Булґаков 0 2824 16969 16968 2026-03-26T12:37:05Z Nena1977 1809 референца 16969 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Михаил Афанасиєвич Булґаков</big> | label2 = | data2 =[[File:Михаил Булгаков 1937.jpg|thumb|300px|Михаил Булгаков 1937]] | header3= Особни податки | label4 = Датум народзеня | data4 =15.05.1891. | label5 = Место народзеня | data5 =Києв, Русийска империя | label6 = Датум упокоєня | data6 =10.03.1940. (48 роки) | label7 = Место упокоєня | data7 =Москва, Совєтски Союз | label8 = Язик творох | data8 = русийски | label9 = Образованє | data9 = Перша києвска ґимназия Медицински факултет, Києвски универзитет | label10 = Универзитет | data10 = | label11 = Наукови ступень | data11 = | label12 = Период твореня | data12 = | label13 = | header14= | label15 = Занїманє | data15 = лїкар, писатель, драматурґ, режисер | label16 = Познати по | data16 = Написал роман ''Майстор и Марґарита'' | label17 = Поховани | data17 =Новодевичански теметов, Москва | label18 = Припознаня | data18 = | label19 = Подпис | data19 = [[File: Mikhail Bulgakov signature.svg |180px]] }} Михаил Афанасиєвич Булґаков (рус. ''Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков''; Києв, 15. май 1891 – Москва, [[10. марец]] 1940.) бул русийски [[писатель]], драматурґ и театрални [[Редитель|режисер]]<ref>Милан Мишић, Е''нциклопедија Британика''. А-Б. Београд, Народна књига: Политика. стр 189. ISBN 86-331-2075-5 </ref>. Писал на русийским язику. Автор є велького числа приповедкох, фельтонох, театралних фалатох, драматизацийох, филмских сценарийох и оперскох [[Либрето|либретох]]. Найпознатши є по роману ''Майстор и Марґарита'', обявеним постгумно, котри представя єдно од ремек-дїлох 20. вику. == Биоґрафия == === Дзецинство и младосц === Михаил Булґаков ше народзел 15. мая 1891. у фамелиї [[Професор|професора]] Києвскей духовней академиї Афанасия Ивановича Булґакова и його жени Варвари Михайловней Булґаковей (дзивоцки Покровскей) у Києву. У фамелиї було седмеро дзеци: Михаил, Вера, Надежда, Варвара, Николай, Иван и Елена. Михаил Булґаков 1909. року закончел Першу києвску ґимназию и потим ше уписал на медицински факултет Kиєвского универзитету. Першираз ше оженєл зоз Татяну Николаєвну Лапе 1913. року. Проблеми зоз пенєжом почали уж на дзень свадзби, цо мож пречитац у здогадованьох Татяни Николаєвней: „Розуми ше, нє мала сом анї шлаєр-якош сом страцела шицок пенєж цо [[оцец]] послал. Мац пришла на винчанє и була запрепасцена. Мала сом зранцавену лєнову сукню; мац ми купела блузну.“ Татянов оцец им посиалал 50 рублї мешачно, цо у тот час була цалком пристойна сума. Алє, пенєж им швидко нєставал, понежє Булґаков бул спонтана особа и нє любел шпоровац. Кед би надумал же му потребна такси превозка, потрошел би и останю рублю на тото нє роздумуюци. Кед почала Перша шветова война Булґаково були на одпочивку у госцох у фамелиї Лапа, у варошу Саратов. Там Михаил помагал у орґанизованю шпиталя, а потим даскельо мешаци робел на русийско-австрийским фронту як хирурґ. Кед ше врацел до Києва, поднєсол вимогу за упис до реґистру як звичайни лїкар (лїкар без дипломи) и бул прияти до шпиталю Червеного Крижа у Печерску. [[File:Mikhail Bulgakov, 1916.jpg|thumb|left|250px|Михаил Булґаков , 1916]] Кед положел испити зоз барз добрим успихом, Булґаков достал диплому медицини у априлу 1916. року и розпоредзени є до воєного шпиталю у Каменец-Подольским, а потим у Черновцох, дзе робел даскельо мешаци. После того послати є же би робел у валалу Никольское у Смоленскей ґуберниї. Од септембра 1917. року робел у шпиталю у Вязми. Року 1917. Булґаков почал писац серию кратких приповедкох ''Призначки младого лїкара'', котри першираз обявени 1925. – 1926. року. Того року почал хасовац морфиюм же би олєгчал алерґийни реакциї орґанизма на лїк процив дифтериї, хтори вжал после оконченей операциї особи котра мала тоту хороту, а вон ше злєкол же ше заражел. После того, хаснованє морфиюму постало порядне. Тот його стан описани у приповедки ''Морфиюм'', законченей 1927. року. У октобре 1917. року Булґаков першираз пошол до Москви, нащивиц свойого бачика, познатого московского лїкара-ґинеколоґа Н.М. Покровского, котри постал прототип професора Преображенского зоз приповедки ''Псово шерцо''. Вєшєнї 1918. року Булґаков ше врацел до Києва и почал приватну праксу як венеролоґ. Того року престал хасновац морфиюм. Под час гражданскей войни у Русиї, у фебраре 1919. року, Булґакова мобилизовали як воєного лїкара до войска Українскей народней републики. У составе Трецей Терскей козацкей пуковниї борел ше на Сиверним Кавказу. Активно обявйовал у [[Новина|новинох]] (статя ''Будуци перспективи''). Под час поцагованя Доброволєцкей армиї початком 1920. року нє пошол до Ґрузиї, алє остал у Владикавказу прето же охорел од тифусa. === Роки творчосци === Концом септембра 1921. року Булґаков ше преселєл до Москви и почал сотрудзовац як писатель фельтонох за московски новини (''Гудок'', ''Труд'' и ''Рабочий'') и часописи (''Медицинский работник'', ''Россия'' и ''Возрождениe''). Теди даєдни дїла обявел и у новинох ''Накануне'' котри виходзели у Берлину. Од 1922. по 1926. у новинох ''Гудок'' були обявени вецей як 120 репортажи, есеї и фельтони котри написал Булґаков. [[File:Bulgakov 1962 Title page.jpg|thumb|Живот пана де Молиєра (1962)]] Року 1923. Булґаков постал член Всерусийского союзу писательох (рус. ''Всероссийский Союз писателей''). 1924. року упознал Любов Белезерску котра ше праве врацела зоз иножемства и котра 1925. року постала його друга жена. У октобре 1926. року у Московским Уметнїцким театре (рус. ''Моско́вский Худо́жественный теа́тр, сокр. МХТ'') з вельким успихом отримана представа ''Днї Турбинових'', котра була забранєна такой шлїдуюцого дня прето же партийни идеолоґове твердзели же драма идеализує малогражданство, алє Сталїн на концу особно подписал допущенє за приказованє представи. У исти час ше у Совєтскей преси ширела интензивна и оштра критика творчосци Михаила Булґакова. Концом октобра 1926. у державним академским театре ''Вахтанґов'' з вельким успихом приказана и представа ''Зойков квартель''. Року 1928. МХТ-у придата представа ''Сцеканє'', дїло о людзох уцагнутих до форґову револуциї котри у тим страцели свою оцовщину. Главрепертком (главни комитет за репертоар) два раз забранєл представу ,а на бокох периодичних виданьох часописох пооштрела ше кампаня процив Булґакова и ''Сцеканя''. Истого року при Булґакову ше родзели думки о роману котри познєйше будзе наволани ''Майстор и Марґарита'' , а започал и роботу на драми о Молиєрови под назву ''Кабала святительох''. У 1929. року упознал Елену Шиловску, котра 1932. року постала його треца и остатня жена. Од 1930. року дїла Булґакова були забранєни за виводзенє, представи поцагнути зоз репертоару, алє од януара 1932. Сталїн ознова допущел виводзенє представи ''Днї Турбинових''. Медзитим, анї єдєн театер, окрем МХТ-а, нє сцел представу положиц на репертоар. Року 1936. Булґаков почал робиц у Большой театру як либретист и прекладатель. === Хорота и шмерц === [[File:Tomb bulgakov.JPG|thumb|250px| Камень Ґолґота на Булґаковом гробе]] Року 1939. Булґаков робел на либрету ''Рашел'', а тиж и на дїлу о Сталїнови ''Батум''. Його здравє ше почало нагло погоршовац. Дияґноза була гипертензивна нефросклероза (очкодованє покруткох як пошлїдок длуготирвацого и нєконтролованого високого прициску). Ознова брал морфиюм же би зменшал болї. У тим периодзе почал диктовац супруги остатню верзию романа ''Майстор и Марґарита''. Роман першираз обявени аж 1966. року у часопису ''Москва'' 26 роки после писатльовей шмерци, а принєсол му шветову славу. Од фебруара 1940. року приятелє и фамелия нєпреривно дежурали при посцелї писателя. Булґаков умар 10. марца 1940. року. Моковски [[Скулпторство|скулптор]] Серґей Меркуров знял посмертну маску зоз писательовей твари, а потим цело кремиране. Його прах поховани на Новодевичанским [[Теметов|теметове]], а на гробе, дзекуюци його супруги, поставени камень волани ''Ґолґота'', котри ше скорей того находзел на Ґоґольовим гробе. == Дїла == === Приповедки и романи === * Дожица Чичикова (рус. ''Похождения Чичикова''), поема зоз 2 чинох, зоз прилоґом и епилоґом, 1922. * Била ґарда (рус. ''Белая гвардия''), роман, 1922-1924 * Дяболияда (рус. ''Дьяволиада''), приповедка, 1923 * Призначки на манжетох (рус. ''Записки на манжетах''), приповедка, 1923 * Ґримизне острово (рус. ''Багровый остров''), приповедка видата у Берлину 1924 * Фатални вайца (рус. ''Роковые яйца''), приповедка, 1924 * Псово шерцо (рус. ''Собачье сердце''), приповедка зоз 1925., у Совєтским Союзу видата аж 1987. * Вельки канцелар.Княз цмоти (рус. ''Великий канцлер. Князь тьмы''), часц скици романа ''Майстор и Марґарита'', 1928-1929 * Копито инженєра (рус. ''Копыто инженера''), роман, 1928-1929 * Тайному товаришови (рус. ''Тайному другу''), нєзакончена приповедка, 1929, у Совєтским Союзу видата 1987 * Майстор и Марґарита (рус. ''Мастер и Маргарита''), роман, 1929-1940, у Совєтским Союзу видавани 1966-1967, у цалосци 1973. * Живот пана де Молиєра (рус. ''Жизнь господина де Мольера''), роман, 1933, у Совєтским Союзу видати 1962. * Театрални роман (рус. ''Театральный роман''), Призначки покойного (рус. ''Записки покойника''), нєдокончени роман, 1936-1937, у Совєтским Союзу видати 1965. * [[File:Bulgakov The Days of the Turbins 1926.jpg|thumb|Виводзенє драми ''Днї Турбинових'' у МХТ-у, реж. К. Станиславски, 1926]] === Театрални фалати, либрета, филмски сценариї === * Зойков квартель (рус. ''Зойкина квартира''), драма, 1925, у Совєтским Союзу виведзена 1926., вишла у масовней штампи 1982. * Днї Турбинових (рус. ''Дни Турбиных''), драма написана на основи романа ''Била Ґарда'' 1925, у Совєтским Союзу виведзена 1925., вишла у масовней циркулациї 1955. * Сцеканє (рус. ''Бег''), драма, 1926-1928 * Ґримизне острово (рус. ''Багровый остров''), драма, 1927., у Совєтским Союзу видата 1968. * Кабала святительох (рус. ''Кабала святош''), драма, 1929. (у СССР-у виведзена 1936.), 1931. цензура допущела виводзенє зоз вельо скрацованями под назву ''Молиєр'', алє и у такей форми приказованє було одложене * Адам и Ева (рус. ''Адам и Ева''), драма, 1931 * Малоумни Журден (рус. ''Полоумный Журден''), драма, 1932., у Совєтским Союзу видата 1965. * Блаженство (сон инженєра Рейна) (рус. ''Блаженство (сон инженера Рейна)''), драма, 1934., у Совєтским Союзу видата 1966. * Ревизор (рус. ''Ревизор''), филмски сценарио, 1934. * Остатнї днї (Александар Пушкин) (рус. ''Последние дни (Александр Пушкин)''), драма, 1935., у Совєтским Союзу видата 1955. * Нєзвичайна подїя, або Ревизор (рус. ''Необычайное происшествие, или Ревизор''), драма по комедї Николая Ґоґоля, 1935. * Иван Василєвич (рус. ''Иван Васильевич''), драма, 1936 * Минин и Пожарски (рус. ''Минин и Пожарский''), либрето за оперу, 1936. ,у Совєтским Союзу видати 1980. * Чарне морйо (рус. ''Чёрное море''), либрето за оперу, 1936., у Совєтским Союзу видати 1988. * Рашел (рус. ''Рашель''), либрето за оперу по мотивох новели ''Мадемоиселле Фифи'' Ґия де Мопасана, 1937-1939, у Совєтским Союзу видати 1988. * Батум (рус. ''Батум''), драма о младосци Сталїна, першобутно наволана ''Пастир'' (рус. ''Пастырь''), 1939., у Совєтским Союзу видата 1988. * Дон Кихот (рус. ''Дон Кихот''), либрето за оперу по роману Миґела де Сервантеса, 1939. Булґаков тиж бул автор числених новелох ( ''Аритметика'', ''Вочи 3. дня'', ''Як вон пошалєл'', ''Я забил'', ''Морфиюм'', ''Штири портрети''...) и фельтонох (''Малженска катастрофа'', ''У карчми'', ''Будуци перспективи'', ''Дзень нашого живота''...). == Вонкашнї вязи == * [https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-57105853/ Rusija i književnost: Mihail Bulgakov - genijalnost koja je utekla iz kandži morfijuma], bbc.com * [https://rs.rbth.com/arts/95728-bulgakov-najnesovjetskiji-sovjetski-pisac/ Михаил Булгаков "најнесовјетскији" совјетски писац], rs.rbth.com * [https://www.srna.rs/novost/1377800/mihail-bulgakov--klasik-fantasticnog-realizma/ Михаил Булгаков - класик фантастичног реализма], srna.rs {{Commonscat}} == Референци == <references /> kiiuqwk20yrruufq9f5j570q4d1op20 Катеґория:Оптика 14 2825 16978 2026-03-26T15:00:10Z Sveletanka 20 катеґория 16978 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Физика]] s22old2edj6vlt7y51rmryxvd1sj70b Катеґория:Тарґовина 14 2826 16985 2026-03-26T15:18:43Z Sveletanka 20 катеґория 16985 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Привреда]] gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9 Катеґория:Текстилна индустрия 14 2827 16997 2026-03-26T16:09:14Z Sveletanka 20 катеґория 16997 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Индустрия]] 28roewx05zmxtme7qjy87pg04ek8iek 16998 16997 2026-03-26T16:09:52Z Sveletanka 20 катеґория 16998 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Привреда]] [[Катеґория:Индустрия]] abdq833wi8gvtq22s7kc41pxmzkstt4 Катеґория:Индустрия 14 2828 16999 2026-03-26T16:10:15Z Sveletanka 20 катеґория 16999 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Привреда]] gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9 Катеґория:Справа 14 2829 17002 2026-03-26T16:37:05Z Sveletanka 20 Нова страница: [[Катеґория:Обисце]] 17002 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Обисце]] e0he6tk7wy9c2ca9xgga7d6i2j7k3zt Мац 0 2830 17003 2026-03-26T16:48:58Z ОленкаБТ 1579 Нова страница: Мац Мац (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує оцец. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дз… 17003 wikitext text/x-wiki Мац Мац (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує оцец. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчело. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, ``мац`` то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, ,,клиїтинки – женского полу&#39;&#39; (дзивчата?). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом ``мац`` наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично- (нє добре, нє крашнє) справує. Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха. У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у Сербиї (серби) слави релиґийне швето ``Материце``, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна ча(е)сна шестра?), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.(1) Мацеринство Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и за поступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нєвиполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. (2) (3) Класична студия о мацеринстве У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (ствренє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацринство дефинує як примарну соци – културну активносц. (2) Инстинкт як арґумент Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. [2] Био - еволуцийни и функционални арґумент Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох? у праисториї определєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. Социялно - психолоґийнии арґумент У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. [3] Мена за мацер на рижних язикох • Mama на польским язику • Máma на чешским язику • Mama на мандаринским язику • Maman на французким и перс(з?)ийским язику • Mamma на италиянским язику • Mae на портуґалским язику • Ami на паняби язику • Give на ромским язику • Mama на свахилизким язику • EEMA (אמא) на хебрейским язику • Mom або mommy на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • Mum або mommy у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • Mao, AMAA або Maataa у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Восотку слово мац познате як Amma, oma, Ammi або umm. Литература • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. Вонкашнї вязи • https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba. RS Референци 1. Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189. 2. Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189. 3. Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190. 807uvivhi2ox0n91afkkj066h8ap2iz 17019 17003 2026-03-26T17:32:43Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, подробносци, викивязи, референци, вонкашнї вязи 17019 wikitext text/x-wiki '''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчело. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, ``мац`` то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, ,,''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом ``мац`` наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. ''Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето ``''Материце''``, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна ча(е)сна шестра?), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и запоступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нєвиполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. <ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref> <ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (старанє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну соци – културну активносц. <ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийнии арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Восотку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] RS == Референци == h4oky618av7egqjydhyd3kdgscesdod 17020 17019 2026-03-26T17:55:27Z ОленкаБТ 1579 Укладанє фотоґрафийох 17020 wikitext text/x-wiki [[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчело. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, ``мац`` то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, ,,''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом ``мац`` наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. ''Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето ``''Материце''``, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна ча(е)сна шестра?), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и запоступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нєвиполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. <ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref> <ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (старанє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну соци – културну активносц. <ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийнии арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац Файл:Maternita.jpg Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми </gallery> == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] RS == Референци == icrd1trrporpsb1dz0g1ne0fqnr9obk 17022 17020 2026-03-26T18:07:24Z ОленкаБТ 1579 17022 wikitext text/x-wiki [[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчело. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, ``мац`` то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, ,,''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом ``мац`` наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. ''Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето ``''Материце''``, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна ча(е)сна шестра?), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и запоступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нєвиполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. <ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref> <ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (старанє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну соци – културну активносц. <ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийнии арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац Файл:Maternita.jpg Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми </gallery> == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] мамаибеба.рс == Референци == ou7dy7r3oqqgnjiyxm1appr3c7b0fnh 17025 17022 2026-03-26T18:34:30Z ОленкаБТ 1579 17025 wikitext text/x-wiki [[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчело. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, ``мац`` то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, ,,''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом ``мац`` наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. ''Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето ``''Материце''``, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна ча(е)сна шестра?), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и запоступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нєвиполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. <ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref> <ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (старанє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну соци – културну активносц. <ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийнии арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац Файл:Maternita.jpg Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми </gallery> == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] mamaibeba.rs == Референци == ma59jbfkxx5gst8n8pd4gxmlqr2nru6 17028 17025 2026-03-26T21:36:03Z Olirk55 19 17028 wikitext text/x-wiki [[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчи. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, „мац” то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, „''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом „мац” наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. Фразеолоґия'': Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето „''Материце''”, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна чесна шестра), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и за поступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нє виполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. <ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref> <ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (старанє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну соци – културну активносц. <ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийнии арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац Файл:Maternita.jpg Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми </gallery> == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] mamaibeba.rs == Референци == fnim1zgt9ibksmvcfilju9gx3ln1xp0 17030 17028 2026-03-27T08:31:59Z Olirk55 19 17030 wikitext text/x-wiki [[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчи. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, „мац” то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, „''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом „мац” наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. Фразеолоґия'': Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Мацерински дзень), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето „''Материце''”, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна чесна шестра), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и за поступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нє виполньованє мацеринских функцийох и слабе/нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию. <ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref> <ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи (старанє?) хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну соци – културну активносц. <ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю/чи ховаю/чи пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийни арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац Файл:Maternita.jpg Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми </gallery> == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] mamaibeba.rs == Референци == r9t4zsuix9b7l1o2hca6cdxggv7gyi7 Катеґория:Ґимнастични справи 14 2831 17005 2026-03-26T16:49:45Z Sveletanka 20 катеґория 17005 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Ґимнастика]] s4srwm8pf3xkke7jorvmztu5fn1o4uv Катеґория:Ґимнастика 14 2832 17006 2026-03-26T16:50:06Z Sveletanka 20 катеґория 17006 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Спорт]] miuzs4ga59nkhze0lwvn35i0j8d60vz Катеґория:Польопривредна опрема 14 2833 17011 2026-03-26T16:56:45Z Sveletanka 20 катеґория 17011 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Польопривреда]] suhi1gz4qlpca1naovdvsufq5kwb1zo Катеґория:Турцизми 14 2834 17016 2026-03-26T17:06:55Z Sveletanka 20 катеґория 17016 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Турска]] h98czm5ne71qdz9qdo53vxszkdrqmxm