Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.46.0-wmf.21 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Анґела Прокоп Єздич 0 37 17032 17027 2026-03-27T19:05:35Z ОленкаБТ 1579 17032 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" | <big>Анґела Прокоп Єздич</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Angela Prokop.jpg|alt=Анґела Прокоп Єздич|center|мини|293x293п|Анґела Прокоп Єздич (1968. року)]] |- |'''Народзена''' |17. oктoбрa 1940. |- |'''Умарла''' |25. сeптeмбрa 1971(31) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Штредня медицинска школа у Београдзе |- |'''Период твореня''' |1955—1969 |- |'''Похована''' |на Алмашким теметове у Новим Садзе |} '''Анґела Прокоп Єздич''' (*17. oктoбер 1940—†25. сeптeмбрa 1971), [[Писатель|писателька]], [[Поета|поетеса]]. == Биоґрафия == Анґела Прокоп ше нaрoдзeлa 17. oктoбрa 1940. рoку у [[Шид|Шидзe]]. Дзeцинствo прeжилa бeз рoдичoх (oцeц єй пoгинул у НOБ, a [[Мац|мaц]] шe чeжкo пoхорeлa). Oдрoслa и виховaлa шe у свoєй бaби. Oснoвну шкoлу зaкoнчeлa тиж у Шидзe, a штрeдню мeдицинску у Бeoгрaдзe 1959. рoку. Рoбиц пoчaлa у Бeoґрaдзe тaкoй пo зaкoнчeню шкoлу. Кeд шe oдaлa зa Стoянa Єздичa, прeсeлєли шe дo Кикинди, a вeц дo Нoвoгo Сaду. У мaлжeнствe нaрoдзeли двoйo дзeци (дзивчe Єлeну 1962. и синa Синишу 1967. рoку). Живoт зaкoнчeлa 25. сeптeмбрa 1971. рoку у Нoвим Сaдзe и пoховaнa є нa Aлмaшким [[Теметов|теметове.]] == Литературна творчосц == Писaц пoчaлa ищe як шкoляркa прeд зaкoнчeньoм VIII клaси oснoвнeй шкoли у Шидзe (1955), aлє уж 1956. рoку у ''Пиoнирскeй зaгрaдки'' oбявює писню ''Думки'' зoз кoтру прицaглa нa сeбe oкрeмну увaгу, бo тo булa писня зaчудуюцeй узрeтoсци. Oд 1957. рoку єй писнї пoчинaю виходзиц у нoвинoх ''Рускe слoвo'' и ''Нaрoдним кaлeндaрe''. Року 1963. Анґела Прокоп зoз 10 писнями уж зaступeнa у ''Aнтoлoґиї пoeзиї'' як нaймлaдшa пoeтeсa. Прaвдa, тeди мaлa уж 23 рoки, aлє шицки други авторе у тей антолоґиї були oд нєй вeльo стaрши. У октобре 1966. року у теди обновеним часописа ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'' вона обявела циклус од шейсц писньох под насловом ''Трава, дижджи и ти''. У чaшe oд 1963. пo 1969. рoк свoйo писнї oбявює у ''Литeрaтурним слoвe'' и чaсoпису ''Швeтлoсц''. Як познате, по Ангеловей шмерци (забила ше 25. септембра 1971. року) остали 64 писнї. З того числа 56 писнї були друковани три рoки пoслe єй трaґичнeй шмeрци кед ''Рускe слoвo'' видaло єй пeршу (и єдину) збирку писньoх пoд нaслoвoм ''Млєкo жeми'' (1974). Тоту збирку пририхтал тедишнї редактор у Редакциї Видавательного оддзелєня Юлиян Тамаш. Єй писнї Тамаш унєсол и до Малей антолоґиї рускей поезиї на сербским язику хтору обявел под насловом ''Булке са усана''. Окрем того, истого року кед друкована єй збирка ''Млєко жеми'' Прокопова була заступена и у виборе русийского писателя-прекладателя Романенка хтори обявени под насловом ''Молодые поэты Югославии''. Єй шейсц писнї унєс и [[Дюра Папгаргаї]] до своєй ''Антолоґиї рускей поезиї'' 1984 року, а Светислав Ненадович унєсол писню (прешпив на сербски язик) Прокоповей 1994. року до свойого вибору поезиї под насловом ''Међе певања'' (Шид, 1994, б. 66). Зявeнє Aнґeли Прoкoпoвeй у нaшeй литeрaтури - пo Юлиянови Тaмaшoви - здaбe нa скрoмну aлє крaсну [[Гвизда|гвизду]] кoтрa шe нa хвильку зявeлa прeд нaшимa oчми... “Вoнa будзe жиц у рускeй литeрaтури зoз свoю мoцну, дзeкeди eрoтичнo мутну швeтлoсцу. Єй лирикa у пoeзиї руских жeнoх-писaтeльoх вибoрeлa свoю индивидуaлнoсц, гoч нє мoглa прeйсц рaмики любoвнeй инспирaциї”. Нa инициятиву писaтeльки Ирини Гaрди Кoвaчeвич и Ирини Пaпуґa, прeдсидaтeльки [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] з Нoвoгo Сaду 1992. рoку прeвжaтa дoкумeнтaция хтoру фaмeлия Aнґeли Прoкoповeй Єздич - супруг Стoян Єздич, дзивкa Єлeнa Тривaн и син Синишa пoдaрoвaли пoчитoвaтeльoм рускeй пoeзиї, a хтoрa шe як леґат чувa у Руским aрхивe у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у рaмикoх Oснoвнeй шкoли и ґимнaзиї [[Петро Кузмяк|''Пeтрo Кузмяк''.]] == Литература == * Светислав Ненадович: Здогадованє на Анґелу Прокоп, ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 8, 2001-2003, б. 89 * [[Василь Мудри]]: Дацо о литературних початкох Анґели Прокоп, ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 8, 2001-2003, б. 91 * Дюра Латяк: Портрет поетеси - Я жем и жена цо родзи нови живот (Анґела Прокоп 1940-1971), ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 8, 2001-2003, б. 93 == Вонкашнї вязи == * [[Музична нотация|Музику]] нa тeкст писнї Прoкoпoвeй ''Нoцни гoдзини'' (пoзнєйшe познатей под насловом [https://www.youtube.com/watch?v=VWM8nU9xs9c Цихо, цихшe, пoмaли], ''Млєкo жeми'' б. 35) кoмпoнoвaл нaш пoзнaти кoмпoзитoр [[Яким Сивч]], чий шe живoт зaкoнчeл нa исти спoсoб як и Прoкoпoвeй. * Яким Сивч компоновал музику на текст шпиванки Анґели Прокоповей под насловом [https://www.youtube.com/watch?v=93XJfj0lrJQ Нє охабяй ме саму], хтора обявена у його кнїжочки Яким Сивч, ''Забавни мелодиї и романси'', НП ''Руске слово,'' Руски Керестур, 1965. б. 16 {{DEFAULTSORT:Прокоп Єздич, Анґела }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Шидянє]] [[Катеґория:Поета]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Самоубийци]] [[Катеґория:Народзени 1940]] [[Катеґория:Умарли 1971]] [[Катеґория:17. октобер]] [[Катеґория:25. септембер]] gx3214ntqh15ye6wjdjqysjxd5zhr19 Йовґен Медєши 0 192 17035 14413 2026-03-27T19:50:40Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17035 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Йовґен Медєши</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Jovgen Medjesi.jpg|alt=Йовґен Медєши, учитель и режисер|center|мини|300x300п|Й. Медєши (2000. року)]] |- |'''Народзени''' |11. фебруара 1923 |- |'''Умар''' |29. новембра 2008. (85) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Ґимназия, Заґреб и [[Ужгород]] |- |'''Период твореня''' |1944—1985. |- |'''Жанри''' |просвита, ґлума и режия |- |'''Поховани''' |у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] |- |'''Припознаня''' |Майска награда Скупштини општини Кула (1969), Плакета Союзу за воспитанє и защиту дзецох Войводини (1972), Искри култури КПЗ Войводини (1974), Зарї култури КПЗ Кула (1987), Октоберска награда Месней заєднїци Руски Керестур, Орден роботи зоз стриберним венцом (1977), Стриберна плакета АРТ „Дядя” за 25-рочну театралну роботу, Памятна плакета Майских дзецинских бавискох у Бечею |} '''Йовґен Медєши''' (*[[11. фебруар]] 1923—†29. новембер 2008.) просвитни роботнїк, ґлумец и режисер–аматер. == Биоґрафия == [[Файл:M Makaj u Užhorodu 1943 a.jpg|alt=Йовґен Медєши и Михайло Макай|мини|367x367п|Йовґен Медєши и [[Михайло Макай]] на школованю у Ужгородзе 1943. року]] Йовґен Медєши ше народзел у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 11. фебруара 1923. року. Його [[оцец]] Дюра, и [[мац]] Ирина, народзена Киш мали, окрем нього, ище єдного сина Владу и штири дзивки - Ирину, Леону, Марию и Ксению. Основну школу закончел у своїм валалє. Нїзшу ґимназию з малу матуру Йовґен Медєши закончел у Вараждинє, а три класи висшей ґимназиї у Заґребе. Бивал у интернату Крижевского владичества. Штварту класу ґимназиї з вельку матуру закончел у [[Ужгород|Ужгородзе]]. После велькей матури успишно положел испит за дзияко–учителя школского 1943./44. року. Уж 13. новембра 1944. року, три тижнї после ошлєбодзеня Керестура од фашистичного окупатора, Йовґен Медєши ступел до служби на длужносц учителя у основней школи у своїм валалє. Єден час бул, од 1944. по 1947. рок, и управитель основней школи. 1947. року пошол на одслуженє воєного року а кед ше врацел та робел у тедишнєй нїзшей ґимназиї. Потим, по другираз млади учитель окончовал длужносц директора, тераз у шеґертскей школи, одкаль ше врацел же би ознова робел як учитель у основней школи у Руским Керестуре. [[Файл:Aktivisti u sportu R Kerestura 1943.jpg|alt=Активисти у спорту Руского Керестура 1943/44. року|мини|370x370п|Активисти у спорту Руского Керестура 1943/44. року: стоя, з лїва, [[Дюра Варґа]], [[Єфрем Колєсар]], [[Евґений Джуня]], Яким Олеяр, Юрай (Дюра) Сеґеди. Шедза, з лїва, Йовґен Медєши, Яким Сабадош, [[Ириней Тимко]], Цап, [[Йовґен Планчак]].]] [[File:Екскурзија 31.jpg|right|мини|380п|Делеґация зоз Войводини 1974. року у тедишнєй Чехословацкей при памятнїку погинутим борцом у Другей шветовей войни. (Ирина Еделински-Олеяр, [[Дюра Папгаргаї]], Юрий Дацко, Венямин Бульчик, Йовґен Медєши, [[Силвестер Ґача]].)]] Учитель Йовґен Медєши ше трудзел же би дзеци у настави цо лєпше звладали наставну материю на мацеринским руским язику та робел на прекладню учебнїкох зоз сербского на [[руски язик]]. Вон бул рецензент велїх школских учебнїкох, а бул и автор читанки на руским язику за другу класу. Перше ше почал занїмац аматерски зоз [[спорт|спортом]] (1938–1956) и постал єден з найлєпших фодбалерох у Спортским клубе ''Русин'' у Руским Керестуре, а ґу тому бул и добри бавяч столного тенису. Йовґен Медєши бул у малженстве зоз Любицу родз. Гарди. Мали двох синох, [[Евґениє Медєши|Евґения]] и Павла. == Найлєпши режисер дзецинских театралних фалатох == До театралней дїялносци Йовґена Медєша завербовал [[Петро Ризнич Дядя]] уж у юнию 1945. року. Бавел у Ризничовей комедиї ''Франтовнїца''. Була то перша театрална представа у Руским Керестуре после ошлєбодзеня. Под час бавеня у тей представи Йовґен блїжей упознал свою будуцу супругу Любицу Гардийову, учительку, котра тиж була талантована ґлумица. Обидвойо постали стаємни члени Аматерского театра у Руским Керестуре, котри основал [[Петро Ризнич Дядя]] 1949. року. Йовґен Медєши почал режирац 1951. року зоз старшима ґлумцами, алє ше 1959. року опредзелєл лєм на театралну роботу зоз школскима дзецми. У периодзе 1959–1969 з дзецми поставел 8 театрални фалати. Од 1970. року ше уключел до роботи з дзецми у рамикох Керестурскей сцени Аматерского руского театра ''Дядя''. У тим театре у периодзе 1970–1985 поставел на сцену 11 театрални фалати зоз котрима наступал на Драмским мемориялу Петра Ризнича Дядї у Руским Керестуре. Од 1971. та по конєц 1975. кажди рок ше його театрални фалати пласовали на Майски дзецински бависка у Бечею, закончуюцу смотру покраїнского уровня, дзе на два заводи завжал перше место и достал два награди за режию. Остатнїраз Йовґен Медєши там наступел 1982. року на 25. ювилейних Бавискох и теди му уручена памятна плакета. Достал и Майску награду Скупштини [[Општина Кула|општини Кула]] (1969), Плакету Союзу за воспитанє и защиту дзецох [[Войводина|Войводини]] (1972), Искри култури КПЗ Войводини (1974), Зарї култури КПЗ [[Кула]] (1987), Октоберску награду Месней заєднїци Руски Керестур, Орден роботи зоз стриберним венцом (1977) и Стриберну плакету АРТ ''Дядя'' за 25–рочну театралну роботу. До пензиї пошол 1984. року. Йовґен Медєши умар у Руским Керестуре 29. новембра 2008. року, а поховани є 30. новембра спомнутого року на керестурским [[Теметов|теметове.]] == Ґлумел у тих театралних фалатох: == {| class="wikitable" width=420п |- !Рок !! Автор !Театрални фалат!! Дзе |- | 1945. ||П. Ризнич |ФРАНТОВНЇЦА|| у Р. Керестурe |- | 1949. ||Ф. А. Костенко |РОБОТНЇЦИ ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1951. || Б. Нушич |ШВЕТ ||<div style="text-align: center;"> „ |- |} ==Режирал тоти театрални фалати == {| class="wikitable" width=420п |- !Рок !!Автор !!Театрални фалат !! Дзе |- | 1951. ||Б. Нушич || ШВЕТ || у Руским Керестуре |- | 1959. ||Злата Коларич Кишур || ШМЕЛИ МИЩОК И ПУСТОЛОВНИ ВИТЯЗОВЕ | <div style="text-align: center;"> „ |- | 1961. || || ЧЕРВЕНЕ МЕДВЕДЖЕ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1963. ||Младен Широла || ДЛУГОКИ, БРУХАТИ И ОКАТИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1965. ||Воїн Дюрдєвич || ПОПРИК || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1966. || || ЧАРИВНИ КВИТОК || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1967. ||Х. К. Андерсен || ДЗИВЧЕ ЗОЗ ШИРКАМИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1969. ||Воймил Рабадан || ГАЙДИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1969. || || ТРОЙО МУДРИ ПРАШАТА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1970. ||С. Ихалков–Л. Фаркаш || ТРОЙО ПРАШАТКА И ВОВК || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1971. || || ДОЖИЦА ТРОЇХ ПРАШАТОХ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1972. ||Злата Коларич Кишур || ШМЕЛИ МИЩОК И ПУСТОЛОВНИ ВИТЯЗОВЕ | <div style="text-align: center;"> „ |- | 1972. ||Єне Шипош || ЯВОРИК || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1974. ||Владимир Голдфелд || АНТОШКА, ТОШКА И ЛЄВ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1975. ||Юхим Чеповецки || КОТУЛЬКО, МЕГУЛЬКО И НЄТАК || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1981. ||Борислав Мркшич || ЗЛАТНИ ЗУБ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1982. ||Оскар Даниєл Батек || СКАЗКА О БУКВОХ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1983. ||Мирослав Настасиєвич || НЄЛАПШНИ ШАРКАНЬ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1984. ||Ханс Кристиян Андерсен|| ДЗИВЧЕ ЗОЗ ШИРКАМИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1985. ||Ладислав Лукнар ||ШПИВАНКА ЗА ПРИНЦЕЗУ || <div style="text-align: center;"> „ |- |} == Ґалерия == <gallery> Файл:Falat Robotnjici 1949.jpg|алт=Театрални фалат Роботнїци Ф. А. Костенка виведзеним 1949. року.|Театрални фалат ''Роботнїци'' Ф. А. Костенка виведзеним 1949. року, а на слики з лїва на право: Йовґен Медєши, Любица Медєши (Гардийова), [[Янко Будински]] Бруґош, и Веруна Будински (Баба Бруґошка). Файл:Učitelj Medješi 10 junij 1953 a.jpg|алт=Учитель Йовґен Медєши зоз школярами|Учитель Йовґен Медєши зоз школярами, 10. юний 1953. року Файл:Музей у Прешове 1974.. року.jpg|Нащива музею 1974. року (тедишнї ЧССР) Файл:Jovgen Medješi teater.jpg|алт=Йовґен Медєши як режисер|Йовґен Медєши як режисер зоз своїма малима ґлумцами Файл:Dzecinska predstava 12.jpg|Дзецинска представа у режиї Й. Медєша </gallery> == Литература == * Дюра Латяк: ''Йовґен Медєши, просвитни роботнїк, ґлумец и режисер–аматер'' - ''50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї,'' Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ ''Руске слово'' и [[Дом култури Руски Керестур]], Нови Сад, 2018, бок 163-165. * [[Иван Пап]]: ''Учительска фамелия Медєши зоз Руского Керестура'', ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч.3, 1992-1993. б. 345-346. * Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 413. * Medieshi, Iovgen. See Diadia Rusyn National Theater, P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p.  328. {{DEFAULTSORT: Медєши , Йовґен }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Одликовани]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Режисере]] [[Катеґория:Фодбалере]] [[Катеґория:11. фебруар]] [[Катеґория:Народзени 1923]] [[Катеґория:29. новембер]] [[Катеґория:Умарли 2008]] 9rt2yhgweixi3c5khnf5f91zw2l6zda Андри Лабош 0 2227 17034 14948 2026-03-27T19:41:40Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 17034 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Андри Лабош </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =6. новембра 1826. | label5 = Датум упокоєня | data5 =3. януара 1918 (92) | label6 = Державянство | data6 = угорске | label7 = Язик творох | data7 = руски, горватски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Осиєк и Заґреб | label9 = Универзитет | data9 = Грекокатолїцка семинария, Заґреб | label10 = Наукови ступень | data10 = | label11 = Период твореня | data11 =1850-1912. | label12 = Жанри | data12 = душпастирство, просвита | label13 = Поховани | data13 = у Руским Керестуре | label14 = Припознаня | data14 = Папски орден Pro Ecclesia et Pontifice }} '''о. Андри Лабош''' (*6. новембер 1826-†[[3. януар]] 1918), парох новосадски и керестурски, дїяч у култури, прихильнїк илирского руху, процивнїк мадяризациї. == Биоґрафия == Андри Лабош народзени 6. новембра 1826. року у [[Шид|Шидзе]]. [[Оцец]] Андри и [[мац]] Ана нар. Росташ. До основней, теди конфесионалней [[Руски язик|рускей]] школи, Андри ходзел у Шидзе и у [[Сримска Митровица|Сримскей Митровици]]. Перши штири роки ґимназиї закончел у Осиєку, а пияту и шесту класу и студиї богословиї и филозофиї закончел у Грекокатолїцкей семинариї у Заґребе 1851. року. Андри ше вельо учел и бул всестрано образовани. Знал горватски, українски, латински, нємецки и мадярски язик, прекладал зоз польского и ческого. Таке було окруженє у хторим жил и учел ше и по високих критериюмох ґрупи младих илирцох котра основала здруженє наволане ''Мале илирске гнїздо''. Попри познаваня язикох, млади илирец зоз Шиду на студийох указал за млади роки високе знанє зоз греческей историї, историї старого Риму, штредньоевропских жемох и Балкану. Кнїжка записнїкох о роботи ''Малого илирского гнїзда'' презентує бешеди (беседе) котри по протоколарним шоре, як и шицки члени, отримал на урядових соборох ґрупи и Андри Лабош. Вибрани теми то найлєпше илуструю: О домолюбю, О шлєбоди духа и овладованю зоз самим собу и Поняце шлєбоди поєдинца и дружтва. Понеже здруженє ''Мале илирске гнїздо'' було предплаценe на рочнїк волани ''Бачка вила'' з Нового Саду, Андри Лабош найскорей прейґ колеґох зоз [[Бачка|Бачкей]] вироятно сцел обявиц 1844. року у ''Бачкей вили'' свойо (и цало го руху, на початку утопийски) думки о заєднїцкей жеми шицких Славянох– Славиї, у поеми Славия. Тота писня ше розликує од писнї Славия хтору подписал автор „беседи” Владимир Хранилович, длугша є, глїбших думкох, естетски звучнєйша а гуманистично возвишенша. Андри Лабош теди мал лєм осемнац роки. У илирским народним дружтве Андри Лабош, як студент филозофиї и богословиї, бул активни и з даваньом пенєжних прилогох, минималних, алє нє заоставал за другима, а тиж так окончовал и рижни длужносци у руководстве як касир и библиотекар у двох мандатох. Од Руснацох пайташе му були Дионизий Шовш, син коцурского паноца, Янко Санич и [[Ґабор Ґвожджак]], син керестурского паноца, док зоз кругу илирцох Ґабра подполно нє виключели пре отворену потримовку мадярскому уплїву у [[Горватска|Горватскей]], як и при Руснацох у Бачкей. За лєгчейше похопйованє припадносци Андрия Лабоша илирскому, славянскому духовному препороду, хтори познєйше зведзени на горватски национални препород, треба визначиц же дружтво студентох и ґимназиялцох Грекокатолїцкей семинариї у Заґребе основане ище 1836. року под назву ''Илирске народне дружтво патриотскей младежи духовней семинариї заґребскей''. Бул то священїцки подросток з [[Народ|народу]], котри постал єдна з найважнєйших подпорох у ширеню препородних идейох. Зоз таким образованьом Андри Лабош ше рушел 1852. року до служби народу и як духовна особа и як културни дїяч. Тримал же за утвердзованє вири барз важне образованє, першенствено писменосц народу, та прето цали живот, коло душпастирскей роботи, як учитель, парохиялни школски инспектор и архидиякон, водзел борбу за отверанє конфесионалних руских школох, школованє священїцкого и учительского подростку и очуванє мацеринского язика у настави, док по мадярских законох (1892. року) шицки школи нє мушели прейсц на наставу по мадярски. Исте ше случело и у Шидзе, кед ше 1896. року утаргує и остатнє руске оддзелєнє и шицки починаю учиц по [[Горватска|горватски]]. Андри Лабош отворел руску конфесионалну школу у Новим Садзе, водзел старосц о вибудови школского простору и школи у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], о обезпечованю квалификованих учительох и їх плацох, алє и о дисциплини у отримованю настави, о вирским воспитаню дзецох, сотрудзовал зоз напреднима учителями и уплївовал на подзвигованє квалитету настави. Очивисне же о. Андри Лабош, широкого общого образованя, обрацени ґу идейом илиризма, славизма, алє и свидомей борби за националну шлєбоду, културу, братство и добробут нашого народу, у священїцкей длужносци бул пошвецени културни дїяч. Оталь його глїбоке похопйованє улоги мацеринского язика малей националней заєднїци Руснацох у Южней Угорскей, отаргнутей од матки, за чийо обстоянє ше борел як душпастрир и инспектор рускей конфесионалней школи скоро цали свой живот. '''Його робота у култури и образованю цекла у даскелїх напрямох и то:''' 1. Закладал ше у городох и валалох за отверанє руских школох. По Новим Садзе глєдал Руснацох и вимагал од Маґистрату дозволу, та вон и [[дзияк]] Петро Поляк отворели першу руску школу 1863. року. У Руским Керестуре, пре звекшанє числа дзецох, нєпреривно глєдал же би ше за школу добудовало учальнї, док ше конєчно нє виборел за вибудов новей школи. 2. Кед у Бачкей после Єднанки заведзена мадярска управа над школами, о. Андри Лабош водзел длугорочну борбу за очуванє рускей школи, намагаюци ше же би Руснаци у Керестуре обезпечели условия за образованє дзецох (квалификовани кадер, учальнї) и же би з тим зопар запровадзованє комуналней школи, цо значело наставу на мадярским язику. Конєчно мушел попущиц 1897. року, а лєм рок скорей престала робиц (утаргнута ище 1892. року) и руска конфесионална школа у Шидзе. 3. Як [[священїк]], Андри Лабош кончел длужносц школского инспектора, а як архидиякон главного инспектора руских школох, закладал ше за намесцанє квалификованих учительох, за їх плаци и квартелї, за порядок у школох и їх угляд. 4. Просвищованє, образованє народу му було обща, водзаца идея у комуникациї з вирнима: препоручовал порядне уписованє дзецох до школи, старал ше о школованю и подзвигованю рускей интелиґенциї, предплати на кнїжки котри почали виходзиц у Старим краю, як и на гевти зоз Москви и Києва, отримовал контакти зоз вирнима и звонка Керестура. 5. Конєчно и сам як родитель дзешецерих дзецох, намагал ше же би ше шицки вишколовали. Його дзеци, троме синове постали духовнїки, по єден учитель и службенїк, правнїк, дзивки закончели дзивоцки школи, а за супруги их вибрали нашо познати священїки и високи службенїки [[Дюра Биндас|Дю. Биндас]], М. Сеґеди, М. Макаї. == Дїялносц на подручу духовносци == Понеже закончел студиї богословиї и филозофиї у Заґребе, Андри Лабош за священїка пошвецени 7. новембра 1852. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре,]] з благословом крижевского владики Гавриїла Смичикласа. По законченю студийох Андри поставени за дочасного учителя у Керестуре, алє о рок, понеже ше оженєл и пошвецел, премесцени є за пароха до Врлики у Далмациї, дзе обставини у [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцкей церкви]] теди були барз чежки у вирским и материялним поглядзе. Ту вон у худобстве, зєдинєни з народом, служел осем роки. Андри Лабош ше оженєл зоз Ану родз. Сакач. У малженстве мали дзешецеро дзеци. Зоз Врлики є премесцени до Нового Саду на початку 1860. року на место управителя парохиї, дзе остал пейц роки, по конєц 1864. року. У городзе о. Андри Лабош упарто глєдал припаднїкох грекокатолїцкей вири котри, розошати на роботи як слугове, наднїчаре и служнїци, ступали уж до мишаних малжествох, аж и на сримским боку у винїцох. Вон пописовал вирних, контактовал з [[Маґистрат|Маґистратом]], зберал руски дзеци и отворел конфесионалну школу 1863. року з учительом Петром Поляком. На власне жаданє, шлїдуюци 12 роки препровадзел як капелан у Руским Керестуре, у шицких роботох одменююци хорого колеґу Янка Санича, з котрим студирал. О тих рокох єден з його биоґрафох пише: ::''При хорому парохови Саничови як душпастир окончовал роботу сам. Шицки свойо обовязки провадзел барз точно и совисно, так же ше велї його сучаснїки чудовали яки є пильни и пошвецени поволаню нє лєм на богослуженьох и у парохийней канцелариї, алє и у приватним фамелийним живоце. Окреме ше то указало кед у Руским Керестуре 1871. року були вельки вилїви, а 1873. року епидемия колери. Шицких хорих нащивйовал, нє беруци до огляду же ше и сам могол обрац.'' Ище раз о. Андри Лабош бул меновани за пароха у Новим Садзе 1876. року. Теди мал чесц буц предшедуюци Духовного стола, припадла му длужносц архидиякона Бачко-сримского деканату. После двох рокох конєчно постал парох керестурски, дзе служел ище по 1912. рок. Андри Лабош и познєйше остал дошлїдни идейом своєй младосци. Уж як керестурски парох бул подказовани мадярским власцом як антимадяр и панславян. Вон ше бранєл же є нє процив Мадярох, алє заш лєм нє одрекал же му славянство миле и у души. То и конкретно доказовал: кед 80-их рокох ХIХ вику керестурскей конфeсийней школи грожела нєбезпека же ю власци претворя до державней Андри Лабош пробовал, вєдно зоз тедишнїм крижевским владиком Илийом Храниловичом, прешвечиц керестурски Школски одбор же ше нє шме дошлєбодзиц же би ше руска конфесийна школа претворела до державней, з мадярским наставним язиком, бо так започнє мадяризация Руснацох. Медзитим, Школски одбор и валалци го нє слухали, а пошвидко ше и сами могли прешвечиц же парохово предсказованє мадяризациї хтора придзе з державну школу нє було лєм антимадярска пропаґанда. Року 1902, на [[Митра (церковне швето)|Митра]], о. Андри Лабош преславел 50-рочнїцу священїцкей длужносци, отримал шветочну литурґию, а сослужовали велї присутни парохове. Тедишнї Папа Лєв XIII послал ювилантови благослов и одликовал о. Андрия Лабоша старшого з орденом „Pro Ecclesia et Pontifice”. У своєй роботи запровадзовал принцип же руска церква муши помагац меншим ґрупом сонароднїкох розошатим по Бачкей, Сриме и Славониї, у правеню [[Святи храм|церквох]] и школох и так унапрямовал народ зоз Керестура и [[Коцур|Коцура]] („народ своєй численшей парохиї одушевйовал за помоц своїм малочисленшим братом”). Високи, збити, велї роки крипкого здравя, о. Андри Лабош пожил 92 роки. Поцагнул ше зоз служби 1912. року, а 3. януара 1918. року ше упокоєл. Поховани є у Руским Керестуре. З тестаментом Андри Лабош зохабел 2.000 коруни худобним у Керестуре, 6.000 коруни Священїцкому дружтву св. Йосафата, а пенєжни прилог дал и Парохиї свойого родного места, Шиду. == Литература == * Тамаш, др Юлиян, „Андрий Лабош (1826-1918)ˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, боки 395, 410, 412 . * Мирон Жирош, „Руска школа и чуванє руского националного идентитетаˮ, ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-1991, Том I I'', Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1998, б. 146. * Леона Лабош Гайдук, "О фамелийним конаре о. Андрия Лабоша ст.", ''Цеплота дїлох, перли словох'', Видаватель Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад-Шид, 2015, б. 20. * Леона Лабош Гайдук, "Живот и робота Андрия Лабоша старшого", ''Цеплота дїлох, перли словох'', Видаватель Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад-Шид, 2015, б. 26. == Вонкашнї вязи == * [[Мирон Жирош]], [https://rdsa.tripod.com/Malinarod.html „Нaродни предняци, дружтвени дїячe, нaукови роботнїки, новинaрe, публицистиˮ], ''Мaлочислени, a вельки нaрод'', вебсайт ''Руснаци у Панониї'', rdsa.tripod.com * Мирон Жирош, [https://rdsa.tripod.com/zir5.html Руска школа и чуванє руского националного идентитета], вебсайт ''Руснаци у Панониї'', rdsa.tripod.com. {{DEFAULTSORT: Лабош , Андри }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Шидянє]] [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Русински церковни дїяче]] [[Катеґория:6. новембер]] [[Катеґория:Народзени 1826]] [[Катеґория:3. януар]] [[Катеґория:Умарли 1918]] gp14btbzqnkbqjmd62wshxnt3qvjblw Керпара 0 2730 17033 16401 2026-03-27T19:20:27Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17033 wikitext text/x-wiki [[Файл:Kerpara 1.jpg|алт=Керпара|мини|313x313п]] '''Керпара''', мн. керпари (серб. ''крпара'', ''простирка'') поньвичка виткана з рендох. Керпари ше ткало на [[Кросна|кроснох]] з платняних пантлїкох рижних [[Фарба|фарбох]]. Тоти пантлїки звичайно дарли старши жени. Основа була з моцней цверни. Ширина платна (керпари) 6 пасма. На концох були зогнути або орубени з платняну пантлїчку (нє мали ройти). Керпапри ше ткало з рендочкох зоз старохо [[Облєчиво|облєчива]]. Стари, зрайбани шмати ше подарло на узки пантлїчки. На керпарох ше спало (пресцерало ше их поверх поньвох на спанє), а пресцерало ше их и долу на жем. Членїци дзепоєдних здруженьох женох, як наприклад Здруженє женох ''Байка'' з [[Руски Керестур|Руского Керестура,]] и нєшка ткаю керпари. Тоти керпари маю дакус сучаснєйши випатрунок и тка ше их з купчих пантлїчкох, звичайно синтетичних – нє з надартих рендох. == Ґалерия == <gallery> Файл:Lavka z kerparu.jpg|[[Лавка]] прекрита зоз керпару Файл:Obisce nuka.jpg|алт=Предня хижа у руским обисцу|Предня хижа у руским обисцу, керпари на жеми. Файл:Tkanje kerparoh.jpg|алт=Тканє керпарох|Тканє керпарох на кроснох </gallery> == Литература == * Любомир Медєши, ''Руска традиция'', [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]] Нови Сад 2007, б. 258. * ''Словнїк руского нарoдного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 592. dg1dxsnap2m07aune1pc2ikf99zc82u Список музичних инстурментох 0 2786 17036 16875 2026-03-27T22:18:09Z Olirk55 19 Додати инструмент до статї 17036 wikitext text/x-wiki [[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменати]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') [1] хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали. '''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю у класичней, народней, забавней и джез музики.[2] Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]]. '''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре. == '''''Список инструментох:''''' == == '''А''' == [[Аулос]], диаулос, анґлийски рог <gallery> Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог </gallery> == '''Б''' == [[Балалайка|Бaлалaйка]], [[бенджо]], [[бузуки]], бандура, бонґоси, бубень (вельки), буґна, (мали бубень-добош), конґа, <gallery> Файл:Balalaika.svg|Балалайка Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас Файл:Banjo.jpg|Бенджо Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]] Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки) Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]] Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария </gallery> == '''В''' == Виолина, виолончело, верґл, вибрафон, виела або вихуела, виола, виола да брачо, виола да ґамба, виола д'аморе, сербска виолина, вирджинел<gallery> Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]] Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]] Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]] Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико) Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]] </gallery> == '''Г''' == [[Гарфа]], гармоника, гармоника-баян <gallery> Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]] Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]] Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон) Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм </gallery> == '''Ґ''' == [[Ґусли]], [[ґитара]], електрична ґитара, бас ґитара, акустична ґитара, гавайска ґитара, ґайди, [[ґонґ]], ґоч (тапан) <gallery> Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]] Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]] Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]] Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]] Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]] </gallery> == '''Д''' == Тамбурин-даира з плещкми, даира, ден-ден даико, домбра, дромбулї, двойнїца-пищалка<gallery> Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас) Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]] Файл:Duduk1.jpg|Дудук Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска) </gallery> == Е == Еолска гарфа<gallery> Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа </gallery> == З == Зурла, [[Звучна видлїчка]]<gallery> Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]] Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] </gallery> == '''Дз''' == Дзвон, ручни дзвончки,домбра<gallery> Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска) </gallery> == '''К ''' == [[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, контрабас-беґеш або берда, кастанєти, китара, кавал, калимба<gallery> Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет) Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]] Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас Файл:Kobza 001.jpg|Кобза Файл:Berda, instrument (size).jpg|Контрабас(беґеш або берда) Файл:Conga's 01.jpg|Конґа Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал Файл:Castanets.jpg|Кастанєти </gallery> == Л == [[Лаута]], [[лира]], лиєрица <gallery> Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация) </gallery> == M == Маримба, мандолина, маракас, металофон<gallery> Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|73x73px]] Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]] Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина Файл:Metalófono.JPG|Металофон </gallery> == H == == O == Обоа, окарина, орґулї<gallery> Файл:Okarina1.jpg|Окарина Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]] Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични </gallery> == П == [[Пищалка]], панова пищалка, пианино, прапорци, пипа<gallery> Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] </gallery> == P == == C == Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, ситара, сорна, суона, сопила<gallery> Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]] Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон Файл:Sornay.jpeg|Сорна Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]] Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]<nowiki/>вук сопили|146x146п]] Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а) </gallery> == T == Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, трианґл<gallery> Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]] Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти Файл:Tuba HUG&Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]] Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|155px155px|148x148п]] </gallery> == Ц == Цимбал, цитра<gallery> Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]] </gallery> == Ч == Чембало, челеста, чинели-танєри<gallery> Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри </gallery> == У == Усна гармоника<gallery> Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:"Jail Harmonica Blues" from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]] Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле </gallery> == Ф | == Фаґот, Флаута, фуяра <gallery> Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]] Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]] Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра </gallery> == Ш == Шалмай<gallery> Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]] Файл:Sargija.svg|Шарґия Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски </gallery> == Вонкашнї вязи == * [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената] * [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ] * [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org == Референци == d2x6d3wpr2yqgo7xqi18elj7k0czi15