Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.46.0-wmf.21 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 55 17048 15328 2026-03-28T18:25:37Z Sveletanka 20 ушорйованє 17048 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Бибич | label2 = | data2 = [[File:Northern Lapwing new.jpg|250px]] | label3 =| data3 =''Vanellus vanellus'' | label4 = | data4= [[Файл: Northern Lapwing (Vanellus vanellus) (W1CDR0001471 BD4).ogg|thumb|Шпив бибича|center]] | label5 =| data5 = | header6 = [[Статус загроженосци]] | label7 |data7 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] | label8 = | data8 =Потенциялно загрожена файта=ознака критериюма '''NT''' | header9 =[[ Таксономия (биолоґия) |Наукова класификация]] | label10 = Домен | data10 = | label11 = Царство | data11 =Animalia | label12 = Тип | data12 =Chordata | label13 = Класа | data13 =Aves | label14 = Ряд | data14= Charadriiformes | label15 = Фамилия | data15= Charadriidae | label16= Род | data16= ''Vanellus'' | label17= Файта | data17 = ''V. vanellus'' | header18 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label19 = | data19=''Vanellus vanellus'' | label20 = | data20=[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Бибич'''<ref>[http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/1019-18%20lat.pdf „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта”] (PDF). parlament.gov.rs.</ref> (лат. ''Vanellus vanellus'') – птица з фамилиї Charadriidae, зоз шора шлюкох. Җиє по влаҗних җемох (плїтких мочарох, влаҗних лукох и польох)<ref>Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд</ref> у скоро цалей Европи и Азиї, окрем на Исланду. == Випатрунок == Чарно-билей [[фарба|фарби]], длуги од 28 до 31 цм, розпон кридлох 67 до 72 цм, на глави ма длугу ценку чубу. Чарна фарба на кридлох и других часцох цела ма җелєнкасту швицацу ниянсу, брух ма били; кридла му заокруглєни, [[пирє]] на крайох билей фарби, цо оддолу лєгко обачиц кед кридла розширени; дҗубок ценки, чарней фарби; ноги помаранчецово<ref>Д. Савељић, О. Визи, Н. Дубак: Птице Црне Горе и њихова значајна станишта, Подгорица: Центар за заштиту и проучавање птица, 2006.</ref>. == [[Пожива]] == Бибич ходзи по блаце и плїткей води и карми ше зоз дробнима безпохребцинарами (инсектами, шлїмаками). == Гнїздзенє == [[Файл:Vanellus_vanellus_MHNT.jpg|alt=Бибичово ваїчко|thumb|Бибичово ваїчко]] Гнїздзи ше по влаҗних паҗицох раз до рока. Самица (җенка) знєше штири җелєнкасти вайца з чарнима точками. Млади бибичата, док нє почню лєтац, бегаю коло гнїзда. Кед ше ґу гнїзду приблїҗує җивотиня або чловек, бибич видава глас вии-ва, надлєтує гнїздо од горе и нагло маха з кридлами. == Селїдби == Бибич до конца новембра одходзи на юг: на сивер Африки, до Пакистану, Индиї и часцох Китаю. Врацаю ше од конца фебруара и у марцу<ref>Драган Симић, Слободан Пузовић: [https://web.archive.org/web/20091229022211/http://www.ptica.org/newsletter/Ptice%20i%20IBA%20podrucja%20Srbije%20(LOA).pdf „Птице Србије и подручја од међународног значаја,]Београд:Лига за орнитолошку акцију Србије. 2008. ISBN 978-86-911303-0-5.”(PDF)</ref>. Бибич на лїстини строго защицених файтох птицох у Сербиї<ref>Прилог I:[https://web.archive.org/web/20100714123929/http://www.ekoplan.gov.rs/src/download-858/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/pravilnici/prilog_i__strogo_zasticene_divlje_vrstepravilnik_o_zastiti_strogo_zasticenih_i_zasticenih_divljih_vrsta__30.pdf „Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”] (PDF)</ref>. == Вонкашнї вязи == * [https://www.rspb.org.uk/birds-and-wildlife/wildlife-guides/bird-a-z/lapwing Бибич] на RSPB * [https://web.archive.org/web/20100618081858/http://www.kopacki-rit.com/ptice.html Птици Копачкого риту]<br /> == Референци == <references /> [[Катеґория:Животинї]] [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Азиї]] q64lahcf3o9ltu1lpxcq2mq22ksbla6 0 442 17042 15336 2026-03-28T17:24:42Z Sveletanka 20 вименєна таблїчка дод. катеґориї 17042 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Тащок | label2 = | data2 = [[Файл:House_sparrowIII.jpg|Thumb|250px]] | label3 =| data3 =Самец | label4 = | data4= [[Файл:House Sparrow (Passer domesticus)- Female in Kolkata I IMG 3787.jpg|Thumb|250px]] | label5 =| data5 =Самичка | header6 = [[Статус загроженосци]] | label7 = |data7 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] | label8 = | data8 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC''' | header9 =[[ Таксономия (биолоґия) |Наукова класификация]] | label10 = Домен | data10 =Animalia | label11 = Царство | data11 =Chordata | label12 = Ряд | data12= Passeriformes | label13 = Фамилия | data13= Passeridae | label14= Род | data14= ''Passer'' | label15= Файта | data15 = P. domesticus | header16 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label17 = | data17=''Passer domesticus'' | label18 = | data18=[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Тащок домашнї''', '''тащок обични''', лєм '''тащок''' (лат. ''Passer domesticus''), припаднїк фамелиї тащкох (Passeridae). Населює векшину простору Европи и Азиї. Нєшка то найрозширенша птица на планети.<ref>[https://www.nabluebirdsociety.org/sparrowcontrol.htm „House Sparrow Control”] [https://web.archive.org/web/20070928123557/http://www.nabluebirdsociety.org/sparrowcontrol.htm Архивоване] на сайту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Чловек их нароком, лєбо нє, уведол до подсахарскей Африки, до векшей часци обидвох Америкох, на Нови Зеланд и до Австралиї. У Америки го наволую '''английским тащком''' же би го розликовали од автохтоного америцкого тащка. До городох Зєдинєних Державох евопски тащки масовно приношени медзи 1850. и 1875. роком же би зменшали число чкодлївцох. Гришка позно замеркована, а тащки ше уж одомашнєли. По 1883. рок их тримали за чкодлївцох, а їх уводзенє за катастрофу.<ref>[https://www.sialis.org/hosp/#managementchoices House Sparrow History” by E.A. Zimmerman]</ref> == Опис и карменє == Домашнї тащок мала птица, длугока од 14 до 16 центиметри. Самец ма шиву коруну, шиву твар и брух, док карк и писки чарней [[Фарба|фарби]]. През лєто, писки белаво-чарни, а ножки кафовей фарби. Вжиме, [[пирє]] блядей и смутней фарби, док писки жовкасто-кафови. Самица нє ма чарну фарбу на карку, пискох и глави, анї шиву коруну. Млади тащки маю цмейше кафово пирє, а писки им шветложовти. Млади тащки ше кармя з лїчинками инсектох, углавним з лїчинками чкодлївцох. Одроснути, медзииншим, єдза нашенє и заренка, а кеди-нєкеди лапаю и [[мотиль|мотилї]]. Вяри, тащкох прицагує квеце, окреме жовте, з котрим ше тиж кармя (шафран, яглїки).<ref>[https://archive.ph/20130114034945/www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/252.shtml ''BBC Домашнї тащок (профил)'']</ref> == Гнїздзенє == Тащки ше гнїздза на розличних местох: под стреху, у дзирох и пражнїнох будинкох на цагачох и [[блющ]]у коло хижох, на морских стинох и гущавох. Гнїздо змесцене у цагачу лєбо у дзири часто розтрешене, направене зоз сламкох, шмеца и наполнєне зоз пирйом. Пространи и добре збудовани гнїзда тоти цо на древох и у гущавох, найвецей у валалских крайох. [[Файл:Passer_domesticus_nest_with_chicks.jpg|left|296x296px|thumb|Тащата у гнїздзе]] Домашнї тащки барз аґресивни при однїманю за места дзе ше буду гнїздзиц и часто насилно знїщую гнїзда предходних бивательох, а дакеди директно правя свойо гнїздо на постояцим у хторим ше находза живи птички. Ластовки и птици зоз роду белавих птицох (лат. ''Sialia'') окреме чувствительни на таке справованє. Пейц до шейсц вайца од праху, вицифровани зоз чарно-шивима шпляхами на крем-билей подлоги то типични опис вайцох цо нєшу тащки. Варирую по велькосци и [[Фурма|фурми]] як и по шпляхох. Домашнї тащок ма найкратши инкубациони период од шицких птицох - 10 до 12 [[дзень|днї]]. У Новей Анґлиї, у ЗАД, самица през лєто може знєсц и до 25 вайца. == Референци == [[Катеґория:Животинї]] <references /> [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Азиї]] [[Катеґория:Птици Сербиї]] [[Катеґория:Птици Африки]] [[Катеґория:Птици Америки]] ohcppjkanxj45owkty3wktn3z3asrn2 17045 17042 2026-03-28T17:27:02Z Sveletanka 20 17045 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Тащок | label2 = | data2 = [[Файл:House_sparrowIII.jpg|Thumb|250px]] | label3 =| data3 =Самец | label4 = | data4= [[Файл:House Sparrow (Passer domesticus)- Female in Kolkata I IMG 3787.jpg|Thumb|250px]] | label5 =| data5 =Самичка | header6 = [[Статус загроженосци]] | label7 = |data7 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] | label8 = | data8 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC''' | header9 =[[ Таксономия (биолоґия) |Наукова класификация]] | label10 = Домен | data10 =Animalia | label11 = Царство | data11 =Chordata | label12 = Ряд | data12= Passeriformes | label13 = Фамилия | data13= Passeridae | label14= Род | data14= ''Passer'' | label15= Файта | data15 = ''P. domesticus'' | header16 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label17 = | data17=''Passer domesticus'' | label18 = | data18=[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Тащок домашнї''', '''тащок обични''', лєм '''тащок''' (лат. ''Passer domesticus''), припаднїк фамелиї тащкох (Passeridae). Населює векшину простору Европи и Азиї. Нєшка то найрозширенша птица на планети.<ref>[https://www.nabluebirdsociety.org/sparrowcontrol.htm „House Sparrow Control”] [https://web.archive.org/web/20070928123557/http://www.nabluebirdsociety.org/sparrowcontrol.htm Архивоване] на сайту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Чловек их нароком, лєбо нє, уведол до подсахарскей Африки, до векшей часци обидвох Америкох, на Нови Зеланд и до Австралиї. У Америки го наволую '''английским тащком''' же би го розликовали од автохтоного америцкого тащка. До городох Зєдинєних Державох евопски тащки масовно приношени медзи 1850. и 1875. роком же би зменшали число чкодлївцох. Гришка позно замеркована, а тащки ше уж одомашнєли. По 1883. рок их тримали за чкодлївцох, а їх уводзенє за катастрофу.<ref>[https://www.sialis.org/hosp/#managementchoices House Sparrow History” by E.A. Zimmerman]</ref> == Опис и карменє == Домашнї тащок мала птица, длугока од 14 до 16 центиметри. Самец ма шиву коруну, шиву твар и брух, док карк и писки чарней [[Фарба|фарби]]. През лєто, писки белаво-чарни, а ножки кафовей фарби. Вжиме, [[пирє]] блядей и смутней фарби, док писки жовкасто-кафови. Самица нє ма чарну фарбу на карку, пискох и глави, анї шиву коруну. Млади тащки маю цмейше кафово пирє, а писки им шветложовти. Млади тащки ше кармя з лїчинками инсектох, углавним з лїчинками чкодлївцох. Одроснути, медзииншим, єдза нашенє и заренка, а кеди-нєкеди лапаю и [[мотиль|мотилї]]. Вяри, тащкох прицагує квеце, окреме жовте, з котрим ше тиж кармя (шафран, яглїки).<ref>[https://archive.ph/20130114034945/www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/252.shtml ''BBC Домашнї тащок (профил)'']</ref> == Гнїздзенє == Тащки ше гнїздза на розличних местох: под стреху, у дзирох и пражнїнох будинкох на цагачох и [[блющ]]у коло хижох, на морских стинох и гущавох. Гнїздо змесцене у цагачу лєбо у дзири часто розтрешене, направене зоз сламкох, шмеца и наполнєне зоз пирйом. Пространи и добре збудовани гнїзда тоти цо на древох и у гущавох, найвецей у валалских крайох. [[Файл:Passer_domesticus_nest_with_chicks.jpg|left|296x296px|thumb|Тащата у гнїздзе]] Домашнї тащки барз аґресивни при однїманю за места дзе ше буду гнїздзиц и часто насилно знїщую гнїзда предходних бивательох, а дакеди директно правя свойо гнїздо на постояцим у хторим ше находза живи птички. Ластовки и птици зоз роду белавих птицох (лат. ''Sialia'') окреме чувствительни на таке справованє. Пейц до шейсц вайца од праху, вицифровани зоз чарно-шивима шпляхами на крем-билей подлоги то типични опис вайцох цо нєшу тащки. Варирую по велькосци и [[Фурма|фурми]] як и по шпляхох. Домашнї тащок ма найкратши инкубациони период од шицких птицох - 10 до 12 [[дзень|днї]]. У Новей Анґлиї, у ЗАД, самица през лєто може знєсц и до 25 вайца. == Референци == [[Катеґория:Животинї]] <references /> [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Азиї]] [[Катеґория:Птици Сербиї]] [[Катеґория:Птици Африки]] [[Катеґория:Птици Америки]] 6vvtm6rql3weuy9lvbdsnujixxa5wzw 17047 17045 2026-03-28T17:57:23Z Sveletanka 20 17047 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Тащок | label2 = | data2 = [[Файл:House_sparrowIII.jpg|Thumb|250px]] | label3 =| data3 =Самец | label4 = | data4=[[File:Passer domesticus.ogg|thumb|Шпив тащка|center]] | label5 = | data5= [[Файл:House Sparrow (Passer domesticus)- Female in Kolkata I IMG 3787.jpg|Thumb|250px]] | label6 =| data6 =Самичка | header7 = [[Статус загроженосци]] | label8 = |data8 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] | label9 = | data9 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC''' | header10 =[[ Таксономия (биолоґия) |Наукова класификация]] | label11 = Домен | data10 =Eukariota | label12 = Царство | data12 =Animalia | label13 = Тип | data13 =Chordata | label14 = Класа | data14 =Aves | label15 = Ряд | data15= Passeriformes | label16 = Фамилия | data16= Passeridae | label17= Род | data17= ''Passer'' | label18= Файта | data18 = ''P. domesticus'' | header19 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label20 = | data20=''Passer domesticus'' | label21 = | data21=[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Тащок домашнї''', '''тащок обични''', лєм '''тащок''' (лат. ''Passer domesticus''), припаднїк фамелиї тащкох (Passeridae). Населює векшину простору Европи и Азиї. Нєшка то найрозширенша птица на планети.<ref>[https://www.nabluebirdsociety.org/sparrowcontrol.htm „House Sparrow Control”] [https://web.archive.org/web/20070928123557/http://www.nabluebirdsociety.org/sparrowcontrol.htm Архивоване] на сайту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine]</ref> Чловек их нароком, лєбо нє, уведол до подсахарскей Африки, до векшей часци обидвох Америкох, на Нови Зеланд и до Австралиї. У Америки го наволую '''английским тащком''' же би го розликовали од автохтоного америцкого тащка. До городох Зєдинєних Державох евопски тащки масовно приношени медзи 1850. и 1875. роком же би зменшали число чкодлївцох. Гришка позно замеркована, а тащки ше уж одомашнєли. По 1883. рок их тримали за чкодлївцох, а їх уводзенє за катастрофу.<ref>[https://www.sialis.org/hosp/#managementchoices House Sparrow History” by E.A. Zimmerman]</ref> == Опис и карменє == Домашнї тащок мала птица, длугока од 14 до 16 центиметри. Самец ма шиву коруну, шиву твар и брух, док карк и писки чарней [[Фарба|фарби]]. През лєто, писки белаво-чарни, а ножки кафовей фарби. Вжиме, [[пирє]] блядей и смутней фарби, док писки жовкасто-кафови. Самица нє ма чарну фарбу на карку, пискох и глави, анї шиву коруну. Млади тащки маю цмейше кафово пирє, а писки им шветложовти. Млади тащки ше кармя з лїчинками инсектох, углавним з лїчинками чкодлївцох. Одроснути, медзииншим, єдза нашенє и заренка, а кеди-нєкеди лапаю и [[мотиль|мотилї]]. Вяри, тащкох прицагує квеце, окреме жовте, з котрим ше тиж кармя (шафран, яглїки).<ref>[https://archive.ph/20130114034945/www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/252.shtml ''BBC Домашнї тащок (профил)'']</ref> == Гнїздзенє == Тащки ше гнїздза на розличних местох: под стреху, у дзирох и пражнїнох будинкох на цагачох и [[блющ]]у коло хижох, на морских стинох и гущавох. Гнїздо змесцене у цагачу лєбо у дзири часто розтрешене, направене зоз сламкох, шмеца и наполнєне зоз пирйом. Пространи и добре збудовани гнїзда тоти цо на древох и у гущавох, найвецей у валалских крайох. [[Файл:Passer_domesticus_nest_with_chicks.jpg|left|296x296px|thumb|Тащата у гнїздзе]] Домашнї тащки барз аґресивни при однїманю за места дзе ше буду гнїздзиц и часто насилно знїщую гнїзда предходних бивательох, а дакеди директно правя свойо гнїздо на постояцим у хторим ше находза живи птички. Ластовки и птици зоз роду белавих птицох (лат. ''Sialia'') окреме чувствительни на таке справованє. Пейц до шейсц вайца од праху, вицифровани зоз чарно-шивима шпляхами на крем-билей подлоги то типични опис вайцох цо нєшу тащки. Варирую по велькосци и [[Фурма|фурми]] як и по шпляхох. Домашнї тащок ма найкратши инкубациони период од шицких птицох - 10 до 12 [[дзень|днї]]. У Новей Анґлиї, у ЗАД, самица през лєто може знєсц и до 25 вайца. == Референци == [[Катеґория:Животинї]] <references /> [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Азиї]] [[Катеґория:Птици Сербиї]] [[Катеґория:Птици Африки]] [[Катеґория:Птици Америки]] 24k98b639ipw5jgmz6kow7gc5dlnx61 4 532 17037 16970 2026-03-28T14:38:30Z Ksenija234 1651 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ 17037 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Студзенїна Мац Преднї двор Швитляки Ксилофон Чинели Скравец Червена кнїжка флори Сербиї Ядловец — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) cufuo0oew5en8mj5w52mf49uzumqx6l 17038 17037 2026-03-28T15:28:34Z Ksenija234 1651 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ 17038 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Студзенїна Мац Преднї двор Швитляки Ксилофон Чинели Скравец Червена кнїжка флори Сербиї Ядловец (новорочне древо) — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) 4q4cpvoq6pif38iuou41nl9rkgd5vzn 0 1353 17051 15953 2026-03-28T19:16:02Z Ksanvu 1030 Означени нукашнї вюзи 17051 wikitext text/x-wiki '''Вокална музика''' то шпиванє хторе виводзи єден [[шпивач]]-соло, лєбо вецей шпиваче. Комбинация вокалного шпиваня зоз [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменталним]] провадзеньом то вокално-инструментална [[Подзелєнє музики|музика]]. Музика хтора без инструменталного провадзеня такв. а-капела (a capella)<ref> Titze, Ingo R. (јануар 2008).[https://www.scientificamerican.com/article/the-human-instrument/ „The Human Instrument”]. Scientific American (на језику: енглески). 298 (1): 94—101.[https://sr.wikipedia.org/wiki/PMID PMID][https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta Doi 18225701.][https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://www.scientificamerican.com/article/the-human-instrument/ 10.1038/scientificamerican0108-94] </ref> кед шпиванє ма главну улогу у [[Композиция|композициї]], у музичним дїлу. У таким случаю слово о формох дзе доминую вокални елементи а цала форма ма сущносц вокалного стилу. Вокална музика може буц камерна и солистична а по своїх естетских характеристикох може ше приблїжиц симфонизму - по обсягу векшим формом (кантата, ораториюм, опера). Єдно зоз значних елементох чистого вокалного виражованя то шпивлївосц и кантабилносц (од ит. слова ''cantare''). Вокална музика у своїм змисту ма слова, тексти хтори ше шпиваю, алє постоя и приклади вокалней музики дзе похасновани нєязични склади, [[Звук|звуки]], брунєнє, шущанє, гвижджанє, часто як музична ономатопея, як цо то шпиванє джез скета. Кратке вокалне музичне дїло зоз текстом ширше познате як писня а у даєдних музичних формох ма назву [[ария]] лєбо [[гимна|гимна (пр. у староцерковни мелодиї)]]. '''Вокал''' Узко вязани за шпиванє такв. вокал (самогласнїк) глас хтори може звучно длужей тирвац. Рижни язики маю розличне число вокалох а основни: '''а''', '''е''', '''и''', '''о''', '''у'''. Зоз своїм нєогранїченим тирваньом вокали ''оможлївюю шпиванє''. Процивна файта гласох такв. соглашнїки (консонанти) хтори кратки, часово огранїчени и служа як гласи прейґ хторих ше у шпиваню преходзи зоз єдного вокала на други. Вокали оможлївюю шпиванє вецей [[Тон|тонох]] на єдним вокалу-гласу, то такволани вокализи. '''Викализа''' то вокална композиция без тексту хтору ше шпива на єден исти вокал, лєбо нєутрални склад. Применьованє того способу шпиваня постої од давна, поготов у духовней музики, а находзиме го и у музики 13. и 14. вику аж и у епохи барока. Нєшка ше у музики вокализи применюю найчастейше у настави ученя соло шпиваня як практични мелодийски вежби. == Стили и технїки шпиваня == Вокалну музику творя пошоровани [[Тон|тони]] хтори ше рушаю на висше и на нїжей и так творя мелодию зоз розличним тирваньом тонох односно ритмом. Дзепоєдни стили шпиваня хасную лєм даскельо розлични тони, нашпиви, розшпиви лєбо ритмичне вигварянє як цо то „репованє” лєбо у церковних формох рецитативне шпиванє. Тиж постоя и преширени вокални технїки хтори ше можу применїц а то врищанє, жґиртанє, гарлово шпиванє лєбо „йодлованє”. Вокална музика найстарша форма музики, прето же за ню нє потребни нїяки инструмент окрем людского гласа. Кажда музична култура ма свойо вариянти вокалней музики. == Форми вокалней музики == Вокална музика ше може виводзиц зоз, лєбо без инструменталного провадзеня.<ref> [https://web.archive.org/web/20210502185835/https://vseosvita.ua/library/konspekt-uroku-na-temu-vokalna-muzika-5-klas-lkondratova-118834.html концепт годзини на тему "Вокална музика" 5 клас Л. Кондратова] Архів оригіналу</ref>Форми вокалней музики настали под уплївом дружтвених обставинох у уметносци. == Форми-жанри вокалней музики то: == :• Писня, форма вокалней музики, комбинация литературного текста зоз єдноставну мелодию. :• Романса, жанр вокалней музики, композиция за глас зоз инструменталним провадзеньом, написана и злучена зоз поетским текстом лирского змисту. У романси, експресивна мелодия, хтора преходзи зоз єдного инструмента на други, преноши и розвива чувства, виволує одвит емоцийох слухательом. :• [[Баркарола]], вокални жанр 19. вику, умереного [[Темпо (музика)|темпа]] у 6/8 такту.• Балада, музичне дїло засноване на митским лєбо историйским заплєту. :• [[Ария]], вокални жанр, композиция за єдан глас зоз провадзеньом, хтори одвитує драмскому монолоґу. :• Вокализация, мелодия за глас без словох, виведзена на самогласнїкох (вокалох), лєбо на нєутралним складу. :• [[Ансамбл]], вокалне дїло, заєднїцке визводзенє музичного дїла зоз вецей учашнїками ([[трио]], квартет, [[Секста (музика)|секстет]] итд). :• [[Хор]], вокалне музичне дїло за хорске шпиванє. :• Канон, хорске виводзенє єдней мелодиї, дзе кажди глас почина шпивац исту мелодию яґод кед пожня єден за другим, то єдноставна форма имитациї (зачатки полифоного стилу у музики). :• Опера, вокалне дїло хторе попри шпиваня комбинує рижнородни жанри ([[оркестер]], [[хор]], [[балет]], сценске рушанє). == Школи вокалного шпиваня == Италиянска школа, настала почетком 17. вику, була перша европска школа шпиваня. Характерую ю школовани брилянтни гласи. Експресивносц италиянского язика, комбиновани зоз лєгким шпиваньом италиянских мелодийох за глас, оможлївели же би ше максимално вихасновали можлївосци гласового апарата. Италиянска школа розвила класични стандарди звука гласу. Совершенство италиянскей вокалней уметносци уплївовало на формованє и розвой других националних вокалних школох. Французку вокалну школу характерую рецитативни (декламацийни) елементи хтори походза од шпивацких рецитативних актерох французкей класичней траґедиї. Нємецка вокална школа ше у свїм развиваню вокалней музики засновала на националних [[Поета|поетских]] традицийох. Руска школа базована на способу виводзеня народних писньох. Українска школа и композиторе вообще, уключуюци и вокалну школу, подзековна за свойо формованє талантованому [[Композитор|композиторови]], дириґентови хора и педаґоґови Миколови Лисенко. [[Музичар]] М. Лисенко допринєсол формованю українскей опери, схопно комбинуюци технїки народнєй и класичней-професийней музики. == Литература == * Вокалізація; Вокальна музика // [https://musicinukrainian.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/11/ Ukrainska muzychna entsyklopediia tom 1.pdf] Гол. редкол. Г. Скрипник. — Київ : [https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%86%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%86%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0,_%D1%84%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%96%D1%97_%D1%96%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%96_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%9D%D0%90%D0%9D_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D0%B8 ІМФЕ НАНУ], 2006. — Т. 1 : [А – Д]. — С. 400; 401-404. == Вонкашнї вязи == * [https://prezi.com/2nxyyfxhhfta/presentation/ Вокална музика у доба класицизма], prezi.com * [https://www.scribd.com/document/521073753/%D0%92%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%97%D0%B0-%D0%94%D0%B5%D1%86%D1%83/ Вокална музика за децу], scribd.com * [https://studenti.rs/skripte/mediji-komunikacije/vokalna-muzika-kroz-istoriju/ Вокална музика кроз историју ], studenti.rs == Референци == [[Катеґория:Вокална музика]] [[Катеґория:Музика]] <references /> [[Катеґория:Музични термини]] icwipit3obrwz3466bmf5xijkrkj7b1 14 2054 17043 12284 2026-03-28T17:25:45Z Sveletanka 20 катеґория 17043 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] [[Катеґория:Птици]] 43i1d40l1ivupyns5tv6sknvym1xq69 0 2830 17050 17030 2026-03-28T18:54:12Z Ksanvu 1030 Менши корекциї 17050 wikitext text/x-wiki [[File:Mother-Child face to face.jpg|right|thumb|300px|Мац зоз дзецком]]'''Мац''' (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує [[оцец]]. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчи. За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, „мац” то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, „''клиїтинки'' – женского полу&#39;&#39; (дзивчата). Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом „мац” наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує. Фразеолоґия'': Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.'' У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Дзень мацерох), док ше у [[Сербия|Сербиї]] (серби) слави релиґийне швето „''Материце''”, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна чесна шестра), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.<ref>Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.</ref> == Мацеринство == Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и за поступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац. Нє виполньованє мацеринских функцийох, слабе и нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи. Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию.<ref name=":0">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.</ref><ref name=":1">Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.</ref> == Класична студия о мацеринстве == У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну социолоґийно – културну активносц.<ref name=":0" /> == Инстинкт як арґумент == Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. <ref name=":0" /> == Био - еволуцийни и функционални арґумент == Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю и пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве. == Социялно - психолоґийни арґумент == У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. <ref name=":1" /> == Мена за мацер на рижних язикох == • ''Mama'' на польским язику • ''Máma'' на чешским язику • ''Mama'' на мандаринским язику • ''Maman'' на французким и перс(з?)ийским язику • ''Mamma'' на италиянским язику • ''Mae'' на портуґалским язику • ''Ami'' на паняби язику • ''Give'' на ромским язику • ''Mama'' на свахилизким язику • ''EEMA (אמא)'' на хебрейским язику • ''Mom'' або ''mommy'' на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї • ''Mum'' або ''mommy'' у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе • ''Mao, AMAA'' або ''Maataa'' у Индиї и сушедних жемох • У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як ''Amma, oma, Ammi'' або ''umm.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Mother and Child (Imagicity 682).jpg|Мац зоз дзецком Файл:How to feed a child when the mother has a cough and cold; dont allow strangers to kiss or touch your child.jpg|Мац дойчи дзецко Файл:Lange-MigrantMother02.jpg|Мац зоз дзецми Файл:Mother and child face detail, Manzanar Relocation Center, Manzanar, California. A typical interior scene in one of the barrack ap . . . - NARA - 538136 (cropped).jpg|Мац трима дзецко на рукох Файл:Heeni Hirini and child (previously known as Ana Rupene and child), by Gottfried Lindauer.jpg|Мац ноши дзецко Файл:Mother and Child II (Imagicity 626).jpg|Мац з дзецком Файл:The most beautiful woman, mother.jpg|Мац Файл:Maternita.jpg Файл:立ち漕ぎ (5416715138).jpg|Мац вожи дзецко на бицигли Файл:MDRBobMomSmall.jpg|Мац з дзецми </gallery> == Литература == • Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja. == Вонкашнї вязи == • [https://www.mamaibeba.rs/ Sajt Mama i beba.] mamaibeba.rs == Референци == pbft7quj33bozbef572etxugl9sl7f2 0 2835 17039 2026-03-28T16:31:44Z Saslavik 1716 Направљено превођењем странице „[[:sr:Special:Redirect/revision/30250367|Пихтије]]” 17039 wikitext text/x-wiki   '''Студзенїна''', серб. ''пихтије, аспик, желе од меса'', укр. ''холодець, студене́ць'', рус. ''студень,'' то охладзена и стиднута юшка з вивареного меса и косцох. То слане єдзенє, а рихта ше так же ше уваря швиньски ратички, уха, хвост и подобне зоз желєняву за юшку и охаби ше же би ше охладзело и стидло. Найєдноставнєйша студзенїна то охладзена и стиднута традицийна юшка. == История == ''Китаб ал-Табикх'' зоз 10. вику, найстарша позната арабска кнїжка рецептох, ма рецепт за студзенїну зоз риби. По тим рецепту студзенїна ше варела зоз даскелїх вельки рибових главох зоз есенцом, петуршку, цибулю, попром, дюмбиром, пахняцим гвоздзиком, нашеньом корияндера и дугима присмачками. Уварене єдло офарбене зоз шафраном же би достало червену фарбу. Уварени рибово глави и присмачки вируцени, а юшка охабена най ше охладзи и стиднє. Историйно патраци, студзенїну зоз меса ше варело скорей як студзенїну зоз овоци и желєняви. Уж у стреднїм вику, кухаре обачели же зоз густей юшки з меса кед ше охладзи, лєгко мож направиц студзенїну. Детальни рецепт за ше находзи у ''Le Viandier-у'', написаним коло 1375. року. На початку 19. вику, французки кухар Марие-Антоан Карем направел ''Chaudfroid''. Вираз ''Chaudfroid'', на французким язику значи „горуце жимне”, а одноши ше на поживу хтора ше рихта цепла а сервира жимна. Желе ше хасновало як ''Chaudfroid'' мачанка у велїх єдлох зоз риби и живини. Студзенїна постала позната у Америки на почетку 20. вика.‍ До 1950-их, була популарне єдло за вечеру, як и други єдла на бази желатина, як желе зоз парадичи.:Кухаре указовали свойо естетски схопносци и видумовали инвентивни студзенїни. == Хаснованє == Аспик (назва превжата зоз французкого ''aspic'' прейґ нємецкого ''aspik'') або желе може буц безфарбови (били аспик) або може мац розлични ниянси фарби янтару. Аспик ше може хасновац за защиту поживи од ваздуху же би ше нє погубела, за даванє смаку, або як украс. Желатин затримує воздух и бактериї, и чува варене месо и други єдла длужей швижи. Єст вецей файти аспику аж и таки цо ше нє хаснує за конзумацию алє служи лєм за украшованє єдлох найчастейше на змаганьох. == Готовенє == За готовенє швиньскей студзенїни потребне порихтац швиньски ратички, уха, хвости, а може и други файти нємасного меса з косцами и хрупками. Ґу тому треба додац желєняву за юшку: цибулї, мархви, петрушки, целеру, бобково лїстки (ловор), струча цеску, зарна попру, солї. Шицко порихтане ше положи до векшого гарчка, прелєє зоз жимну воду и вари сциха 3 – 4 годзини док половка води нє вивре, месо ше оддвої од косцох и юшка постанє лїпкаца. Кед ше дакус охладзи, косци и нєжадани присмачки ше повибераю, а юшка ше порозлїва до одвитуюцих судзинох и охаби же би ше стидла. Єст вецей рецепти за готовенє студзенїни та ше може вариц и говедзина и живинске месо, риба, до увареней юшки додавац варени вайца порезани на кочєчка, уварену пасулю итд. Популарносц Студзенїна популарне предєдло и нєшка. Пририхтує ше дзекеди и у модернєйшим кулинарстве. Тото старинске єдло познате у Сербиї, Горватскей, Польскей, Ческей, Румуниї, Молдавиї, Естониї, Летониї, Литваниї, Словацкей, Мадярскей, Греческей України, Русиї, Билорусиї и Ґрузиї. То традицийне жимске єдло хторе ше часто служи и за новорочни и крачунски швета. {{подножје|Кулинарство|Србија}} [[Катеґория:Пожива]] ll77cp3d6duejf7atgbe5wkiqrb7ccp 17040 17039 2026-03-28T17:01:58Z Saslavik 1716 17040 wikitext text/x-wiki [[Файл:Aspic-with-eggs.jpg|десно|мини|256x256px|Студзенїна зоз вайцами]] '''Студзенїна''', серб. ''пихтије, аспик, желе од меса'', укр. ''холодець, студене́ць'', рус. ''студень,'' то охладзена и стиднута юшка з вивареного меса и косцох. То слане єдзенє, а рихта ше так же ше уваря швиньски ратички, уха, хвост и подобне зоз желєняву за юшку и охаби ше же би ше охладзело и стидло. Найєдноставнєйша студзенїна то охладзена и стиднута традицийна юшка. == История == ''Китаб ал-Табикх'' зоз 10. вику, найстарша позната арабска кнїжка рецептох, ма рецепт за студзенїну зоз риби. По тим рецепту студзенїна ше варела зоз даскелїх вельки рибових главох зоз есенцом, петуршку, цибулю, попром, дюмбиром, пахняцим гвоздзиком, нашеньом корияндера и дугима присмачками. Уварене єдло офарбене зоз шафраном же би достало червену фарбу. Уварени рибово глави и присмачки вируцени, а юшка охабена най ше охладзи и стиднє. Историйно патраци, студзенїну зоз меса ше варело скорей як студзенїну зоз овоци и желєняви. Уж у стреднїм вику, кухаре обачели же зоз густей юшки з меса кед ше охладзи, лєгко мож направиц студзенїну. Детальни рецепт за ше находзи у ''Le Viandier-у'', написаним коло 1375. року. На початку 19. вику, французки кухар Марие-Антоан Карем направел ''Chaudfroid''. Вираз ''Chaudfroid'', на французким язику значи „горуце жимне”, а одноши ше на поживу хтора ше рихта цепла а сервира жимна. Желе ше хасновало як ''Chaudfroid'' мачанка у велїх єдлох зоз риби и живини. Студзенїна постала позната у Америки на почетку 20. вика.‍ До 1950-их, була популарне єдло за вечеру, як и други єдла на бази желатина, як желе зоз парадичи.:Кухаре указовали свойо естетски схопносци и видумовали инвентивни студзенїни. == Хаснованє == Аспик (назва превжата зоз французкого ''aspic'' прейґ нємецкого ''aspik'') або желе може буц безфарбови (били аспик) або може мац розлични ниянси фарби янтару. Аспик ше може хасновац за защиту поживи од ваздуху же би ше нє погубела, за даванє смаку, або як украс. Желатин затримує воздух и бактериї, и чува варене месо и други єдла длужей швижи. Єст вецей файти аспику аж и таки цо ше нє хаснує за конзумацию алє служи лєм за украшованє єдлох найчастейше на змаганьох. == Готовенє == За готовенє швиньскей студзенїни потребне порихтац швиньски ратички, уха, хвости, а може и други файти нємасного меса з косцами и хрупками. Ґу тому треба додац желєняву за юшку: цибулї, мархви, петрушки, целеру, бобково лїстки (ловор), струча цеску, зарна попру, солї. Шицко порихтане ше положи до векшого гарчка, прелєє зоз жимну воду и вари сциха 3 – 4 годзини док половка води нє вивре, месо ше оддвої од косцох и юшка постанє лїпкаца. Кед ше дакус охладзи, косци и нєжадани присмачки ше повибераю, а юшка ше порозлїва до одвитуюцих судзинох и охаби же би ше стидла. Єст вецей рецепти за готовенє студзенїни та ше може вариц и говедзина и живинске месо, риба, до увареней юшки додавац варени вайца порезани на кочєчка, уварену пасулю итд. Популарносц Студзенїна популарне предєдло и нєшка. Пририхтує ше дзекеди и у модернєйшим кулинарстве. Тото старинске єдло познате у Сербиї, Горватскей, Польскей, Ческей, Румуниї, Молдавиї, Естониї, Летониї, Литваниї, Словацкей, Мадярскей, Греческей України, Русиї, Билорусиї и Ґрузиї. То традицийне жимске єдло хторе ше часто служи и за новорочни и крачунски швета. {{подножје|Кулинарство|Србија}} [[Катеґория:Пожива]] tuy26wnf550wqocdhn9px71lvz1308k 17041 17040 2026-03-28T17:19:45Z Saslavik 1716 17041 wikitext text/x-wiki [[Файл:Aspic-with-eggs.jpg|десно|мини|550x550px|Студзенїна зоз вайцами]] '''Студзенїна''', серб. ''пихтије, аспик, желе од меса'', укр. ''холодець, студене́ць'', рус. ''студень,'' то охладзена и стиднута юшка з вивареного меса и косцох. То слане єдзенє, а рихта ше так же ше уваря швиньски ратички, уха, хвост и подобне зоз желєняву за юшку и охаби ше же би ше охладзело и стидло. Найєдноставнєйша студзенїна то охладзена и стиднута традицийна юшка. == История == ''Китаб ал-Табикх'' зоз 10. вику, найстарша позната арабска кнїжка рецептох, ма рецепт за студзенїну зоз риби. По тим рецепту студзенїна ше варела зоз даскелїх вельки рибових главох зоз есенцом, петуршку, цибулю, попром, дюмбиром, пахняцим гвоздзиком, нашеньом корияндера и дугима присмачками. Уварене єдло офарбене зоз шафраном же би достало червену фарбу. Уварени рибово глави и присмачки вируцени, а юшка охабена най ше охладзи и стиднє. Историйно патраци, студзенїну зоз меса ше варело скорей як студзенїну зоз овоци и желєняви. Уж у стреднїм вику, кухаре обачели же зоз густей юшки з меса кед ше охладзи, лєгко мож направиц студзенїну. Детальни рецепт за ше находзи у ''Le Viandier-у'', написаним коло 1375. року. На початку 19. вику, французки кухар Марие-Антоан Карем направел ''Chaudfroid''. Вираз ''Chaudfroid'', на французким язику значи „горуце жимне”, а одноши ше на поживу хтора ше рихта цепла а сервира жимна. Желе ше хасновало як ''Chaudfroid'' мачанка у велїх єдлох зоз риби и живини. Студзенїна постала позната у Америки на почетку 20. вика.‍ До 1950-их, була популарне єдло за вечеру, як и други єдла на бази желатина, як желе зоз парадичи.:Кухаре указовали свойо естетски схопносци и видумовали инвентивни студзенїни. == Хаснованє == Аспик (назва превжата зоз французкого ''aspic'' прейґ нємецкого ''aspik'') або желе може буц безфарбови (били аспик) або може мац розлични ниянси фарби янтару. Аспик ше може хасновац за защиту поживи од ваздуху же би ше нє погубела, за даванє смаку, або як украс. Желатин затримує воздух и бактериї, и чува варене месо и други єдла длужей швижи. Єст вецей файти аспику аж и таки цо ше нє хаснує за конзумацию алє служи лєм за украшованє єдлох найчастейше на змаганьох. == Готовенє == За готовенє швиньскей студзенїни потребне порихтац швиньски ратички, уха, хвости, а може и други файти нємасного меса з косцами и хрупками. Ґу тому треба додац желєняву за юшку: цибулї, мархви, петрушки, целеру, бобково лїстки (ловор), струча цеску, зарна попру, солї. Шицко порихтане ше положи до векшого гарчка, прелєє зоз жимну воду и вари сциха 3 – 4 годзини док половка води нє вивре, месо ше оддвої од косцох и юшка постанє лїпкаца. Кед ше дакус охладзи, косци и нєжадани присмачки ше повибераю, а юшка ше порозлїва до одвитуюцих судзинох и охаби же би ше стидла. Єст вецей рецепти за готовенє студзенїни та ше може вариц и говедзина и живинске месо, риба, до увареней юшки додавац варени вайца порезани на кочєчка, уварену пасулю итд. == Популарносц== Студзенїна популарне предєдло и нєшка. Пририхтує ше дзекеди и у модернєйшим кулинарстве. Тото старинске єдло познате у Сербиї, Горватскей, Польскей, Ческей, Румуниї, Молдавиї, Естониї, Летониї, Литваниї, Словацкей, Мадярскей, Греческей України, Русиї, Билорусиї и Ґрузиї. То традицийне жимске єдло хторе ше часто служи и за новорочни и крачунски швета. [[Файл:08064 zimne nozki.jpg||center|400px]] [[Катеґория:Пожива]] 4jdy5xgy262lopaxj0jd98ja5i1un2a 17046 17041 2026-03-28T17:27:55Z Saslavik 1716 17046 wikitext text/x-wiki [[Файл:Aspic-with-eggs.jpg|десно|мини|550x550px|Студзенїна зоз вайцами]] '''Студзенїна''', серб. ''пихтије, аспик, желе од меса'', укр. ''холодець, студене́ць'', рус. ''студень,'' то охладзена и стиднута юшка з вивареного меса и косцох. То слане єдзенє, а рихта ше так же ше уваря швиньски ратички, уха, хвост и подобне зоз желєняву за юшку и охаби ше же би ше охладзело и стидло. Найєдноставнєйша студзенїна то охладзена и стиднута традицийна юшка. == История == ''Китаб ал-Табикх'' зоз 10. вику, найстарша позната арабска кнїжка рецептох, ма рецепт за студзенїну зоз риби. По тим рецепту студзенїна ше варела зоз даскелїх вельки рибових главох зоз есенцом, [[Петрушка|петуршку]], [[Цибуля|цибулю]], попром, дюмбиром, пахняцим гвоздзиком, нашеньом корияндера и дугима присмачками. Уварене єдло офарбене зоз шафраном же би достало червену [[Фарба|фарбу]]. Уварени рибово глави и присмачки вируцени, а юшка охабена най ше охладзи и стиднє. Историйно патраци, студзенїну зоз меса ше варело скорей як студзенїну зоз овоци и желєняви. Уж у стреднїм вику, кухаре обачели же зоз густей юшки з меса кед ше охладзи, лєгко мож направиц студзенїну. Детальни рецепт за ше находзи у ''Le Viandier-у'', написаним коло 1375. року. На початку 19. вику, французки кухар Марие-Антоан Карем направел ''Chaudfroid''. Вираз ''Chaudfroid'', на французким язику значи „горуце жимне”, а одноши ше на поживу хтора ше рихта цепла а сервира жимна. Желе ше хасновало як ''Chaudfroid'' мачанка у велїх єдлох зоз риби и живини. Студзенїна постала позната у Америки на почетку 20. вика.‍ До 1950-их, була популарне єдло за вечеру, як и други єдла на бази желатина, як желе зоз парадичи.:Кухаре указовали свойо естетски схопносци и видумовали инвентивни студзенїни. == Хаснованє == Аспик (назва превжата зоз французкого ''aspic'' прейґ нємецкого ''aspik'') або желе може буц безфарбови (били аспик) або може мац розлични ниянси фарби янтару. Аспик ше може хасновац за защиту [[Пожива|поживи]] од ваздуху же би ше нє погубела, за даванє смаку, або як украс. Желатин затримує воздух и бактериї, и чува варене месо и други єдла длужей швижи. Єст вецей файти аспику аж и таки цо ше нє хаснує за конзумацию алє служи лєм за украшованє єдлох найчастейше на змаганьох. == Готовенє == За готовенє швиньскей студзенїни потребне порихтац швиньски ратички, уха, хвости, а може и други файти нємасного меса з косцами и хрупками. Ґу тому треба додац желєняву за юшку: цибулї, мархви, петрушки, целеру, бобково лїстки (ловор), струча цеску, зарна попру, солї. Шицко порихтане ше положи до векшого гарчка, прелєє зоз жимну воду и вари сциха 3 – 4 годзини док половка води нє вивре, месо ше оддвої од косцох и юшка постанє лїпкаца. Кед ше дакус охладзи, косци и нєжадани присмачки ше повибераю, а юшка ше порозлїва до одвитуюцих судзинох и охаби же би ше стидла. Єст вецей рецепти за готовенє студзенїни та ше може вариц и говедзина и живинске месо, риба, до увареней юшки додавац варени вайца порезани на кочєчка, уварену пасулю итд. == Популарносц== Студзенїна популарне предєдло и нєшка. Пририхтує ше дзекеди и у модернєйшим кулинарстве. Тото старинске єдло познате у Сербиї, Горватскей, Польскей, Ческей, Румуниї, Молдавиї, Естониї, Летониї, Литваниї, Словацкей, Мадярскей, Греческей України, Русиї, Билорусиї и Ґрузиї. То традицийне жимске єдло хторе ше часто служи и за новорочни и крачунски швета. [[Файл:08064 zimne nozki.jpg||center|400px]] [[Катеґория:Пожива]] bjm7uhom4pzelukilif5irdhys4qdji 17049 17046 2026-03-28T18:40:51Z Ksanvu 1030 Означени вецей викивязи 17049 wikitext text/x-wiki [[Файл:Aspic-with-eggs.jpg|десно|мини|550x550px|Студзенїна зоз вайцами]] '''Студзенїна''', серб. ''пихтије, аспик, желе од меса'', укр. ''холодець, студене́ць'', рус. ''студень,'' то охладзена и стиднута юшка з вивареного меса и косцох. То слане єдзенє, а рихта ше так же ше уваря швиньски ратички, уха, хвост и подобне зоз [[Желєнява|желєняву]] за юшку и охаби ше же би ше охладзело и стидло. Найєдноставнєйша студзенїна то охладзена и стиднута традицийна юшка. == История == ''Китаб ал-Табикх'' зоз 10. вику, найстарша позната арабска кнїжка рецептох, ма рецепт за студзенїну зоз риби. По тим рецепту студзенїна ше варела зоз даскелїх вельки рибових главох зоз есенцом, [[Петрушка|петуршку]], [[Цибуля|цибулю]], попром, дюмбиром, пахняцим гвоздзиком, нашеньом корияндера и дугима присмачками. Уварене єдло офарбене зоз шафраном же би достало червену [[Фарба|фарбу]]. Уварени рибово глави и присмачки вируцени, а юшка охабена най ше охладзи и стиднє. Историйно патраци, студзенїну зоз меса ше варело скорей як студзенїну зоз [[Овоц|овоци]] и желєняви. Уж у стреднїм вику, кухаре обачели же зоз густей юшки з меса кед ше охладзи, лєгко мож направиц студзенїну. Детальни рецепт за ше находзи у ''Le Viandier-у'', написаним коло 1375. року. На початку 19. вику, французки кухар Марие-Антоан Карем направел ''Chaudfroid''. Вираз ''Chaudfroid'', на французким язику значи „горуце жимне”, а одноши ше на поживу хтора ше рихта цепла а сервира жимна. Желе ше хасновало як ''Chaudfroid'' мачанка у велїх єдлох зоз риби и живини. Студзенїна постала позната у Америки на почетку 20. вика.‍ До 1950-их, була популарне єдло за вечеру, як и други єдла на бази желатина, як желе зоз парадичи. Кухаре указовали свойо естетски схопносци и видумовали инвентивни студзенїни. == Хаснованє == Аспик (назва превжата зоз французкого ''aspic'' прейґ нємецкого ''aspik'') або желе може буц безфарбови (били аспик) або може мац розлични ниянси фарби янтару. Аспик ше може хасновац за защиту [[Пожива|поживи]] од [[Воздух|ваздуху]] же би ше нє погубела, за даванє смаку, або як украс. Желатин затримує воздух и бактериї, и чува варене месо и други єдла длужей швижи. Єст вецей файти аспику аж и таки цо ше нє хаснує за конзумацию алє служи лєм за украшованє єдлох найчастейше на змаганьох. == Готовенє == За готовенє швиньскей студзенїни потребне порихтац швиньски ратички, уха, хвости, а може и други файти нємасного меса з косцами и хрупками. Ґу тому треба додац желєняву за юшку: цибулї, мархви, [[Петрушка|петрушки]], целеру, бобково лїстки (ловор), струча [[Цеснок|цеску]], зарна попру, солї. Шицко порихтане ше положи до векшого гарчка, прелєє зоз жимну воду и вари сциха 3 – 4 [[Годзина|годзини]] док половка води нє вивре, месо ше оддвої од косцох и юшка постанє лїпкаца. Кед ше дакус охладзи, косци и нєжадани присмачки ше повибераю, а юшка ше порозлїва до одвитуюцих судзинох и охаби же би ше стидла. Єст вецей рецепти за готовенє студзенїни та ше може вариц и говедзина и живинске месо, риба, до увареней юшки додавац варени вайца порезани на кочєчка, уварену пасулю итд. == Популарносц== Студзенїна популарне предєдло и нєшка. Пририхтує ше дзекеди и у модернєйшим кулинарстве. Тото старинске єдло познате у [[Сербия|Сербиї]], [[Горватска|Горватскей]], Польскей, Ческей, Румуниї, Молдавиї, Естониї, Летониї, Литваниї, Словацкей, Мадярскей, Греческей України, Русиї, Билорусиї и Ґрузиї. То традицийне жимске єдло хторе ше часто служи и за новорочни и крачунски швета. [[Файл:08064 zimne nozki.jpg||center|400px]] [[Катеґория:Пожива]] 25ckf1w8yl0eatxfj16elm6k4f2q5y7 17054 17049 2026-03-29T00:19:16Z Saslavik 1716 Додата нова слика, деобни шременки 17054 wikitext text/x-wiki [[Файл:Aspic-with-eggs.jpg|десно|мини|550x550px|'''Студзенїна зоз вайцами''']] '''Студзенїна''', серб. ''пихтије, аспик, желе од меса'', укр. ''холодець, студене́ць'', рус. ''студень,'' то охладзена и стиднута юшка з вивареного меса и косцох. То слане єдзенє, а рихта ше так же ше уваря швиньски ратички, уха, хвост и подобне зоз [[Желєнява|желєняву]] за юшку и охаби ше же би ше охладзело и стидло. Найєдноставнєйша студзенїна то охладзена и стиднута традицийна юшка. == История == ''Китаб ал-Табикх'' зоз 10. вику, найстарша позната арабска кнїжка рецептох, ма рецепт за студзенїну зоз риби. По тим рецепту студзенїна ше варела зоз даскелїх вельки рибових главох зоз есенцом, [[Петрушка|петуршку]], [[Цибуля|цибулю]], попром, дюмбиром, пахняцим гвоздзиком, нашеньом корияндера и дугима присмачками. Уварене єдло офарбене зоз шафраном же би достало червену [[Фарба|фарбу]]. Уварени рибово глави и присмачки вируцени, а юшка охабена най ше охладзи и стиднє. Историйно патраци, студзенїну зоз меса ше варело скорей як студзенїну зоз [[Овоц|овоци]] и желєняви. Уж у стреднїм вику, кухаре обачели же зоз густей юшки з меса кед ше охладзи, лєгко мож направиц студзенїну. Детальни рецепт за ше находзи у ''Le Viandier-у'', написаним коло 1375. року. На початку 19. вику, французки кухар Марие-Антоан Карем направел ''Chaudfroid''. Вираз ''Chaudfroid'', на'''Почарнєти текст''' французким язику значи „горуце жимне”, а одноши ше на поживу хтора ше рихта цепла а сервира жимна. Желе ше хасновало як ''Chaudfroid'' мачанка у велїх єдлох зоз риби и живини. Студзенїна постала позната у Америки на почетку 20. вика.‍ До 1950-их, була популарне єдло за вечеру, як и други єдла на бази желатина, як желе зоз парадичи. Кухаре указовали свойо естетски схопносци и видумовали инвентивни студзенїни. == Хаснованє == Аспик (назва превжата зоз французкого ''aspic'' прейґ нємецкого ''aspik'') або желе може буц безфарбови (били аспик) або може мац розлични ниянси фарби янтару. Аспик ше може хасновац за защиту [[Пожива|поживи]] од [[Воздух|ваздуху]] же би ше нє погубела, за даванє смаку, або як украс. Желатин затримує воздух и бактериї, и чува варене месо и други єдла длужей швижи. Єст вецей файти аспику аж и таки цо ше нє хаснує за конзумацию алє служи лєм за украшованє єдлох найчастейше на змаганьох. == Готовенє == За готовенє швиньскей студзенїни потребне порихтац швиньски ратички, уха, хвости, а може и други файти нємасного меса з косцами и хрупками. Ґу тому треба додац желєняву за юшку: цибулї, мархви, [[Петрушка|петрушки]], целеру, бобково лїстки (ловор), струча [[Цеснок|цеску]], зарна попру, солї. Шицко порихтане ше положи до векшого гарчка, прелєє зоз жимну воду и вари сциха 3 – 4 [[Годзина|годзини]] док половка води нє вивре, месо ше оддвої од косцох и юшка постанє лїпкаца. Кед ше дакус охладзи, косци и нєжадани присмачки ше повибераю, а юшка ше порозлїва до одвитуюцих судзинох и охаби же би ше стидла. Єст вецей рецепти за готовенє студзенїни та ше може вариц и говедзина и живинске месо и риба. До студзенїни ше можу класц варени вайца порезани на кочєчка, уварену пасулю итд. == Популарносц== Студзенїна популарне предєдло и нєшка. Пририхтує ше дзекеди и у модернєйшим кулинарстве. Тото старинске єдло познате у [[Сербия|Сербиї]], [[Горватска|Горватскей]], Польскей, Ческей, Румуниї, Молдавиї, Естониї, Летониї, Литваниї, Словацкей, Мадярскей, Греческей України, Русиї, Билорусиї и Ґрузиї. То традицийне жимске єдло хторе ше часто служи и за новорочни и крачунски швета. [[Файл:08064 zimne nozki.jpg|лево|400px|thumb|'''Студзенїна зоз швинєцини''']] [[Файл:Racitura Meat Jelly Moldavian Cuisine.JPG|400px|thumb|'''Молдавска студзенїна''']] [[Катеґория:Пожива]] ek9g4aucj14kegm4icahw6zba2d3q17 14 2836 17044 2026-03-28T17:26:20Z Sveletanka 20 катеґория 17044 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Животинї]] [[Катеґория:Птици]] 43i1d40l1ivupyns5tv6sknvym1xq69 0 2837 17052 2026-03-28T20:25:39Z Ksanvu 1030 Нова страница: Кед єдну нотну вредносц подзелїме на три єднаки часци а нє на два, доставаме триолу (fr. triolet, engl. triplets). (1) Триола спада до нєправилней тонскей ґрупи, прето же настава зоз дзелєньом нотней вредносци на 3. часци. Илустрация наставаня триоли Приказ наставаня тр… 17052 wikitext text/x-wiki Кед єдну нотну вредносц подзелїме на три єднаки часци а нє на два, доставаме триолу (fr. triolet, engl. triplets). (1) Триола спада до нєправилней тонскей ґрупи, прето же настава зоз дзелєньом нотней вредносци на 3. часци. Илустрация наставаня триоли Приказ наставаня триолох ПРИКЛАД > Нотна вредносц ше место на 2 дзели на 3 часци • Кед нотну вредносц подзелиме на 5 часци — настава квинтола, кед подзелїме на 6 — секстола, на 7 — септола итд. • Способ записованя триоли Триола ше запиусиує[2](2)) зоз числом 3, шлїдуюци способи: 1. без нїчого (нєма лук) 2. зоз луком: або 3. угловаста заграда . Комбинациї нотних вредносцох у триоли Можлїви шлїдуиюци комбинациї: ПРИКЛАД 1. Скапчани два ноти триоли до єдней • То звучи: ЗВУИЛНИ ПРИКЛАД будзе! 2. Єдна нота триоли пунктирана (зоз точку) • То звучи: ЗВУИЛНИ ПРИКЛАД будзе! 3. єдна (або вецей) нота триоли подзелєна до мнших нотних вредносцох • То звучи: Звучни ПРИКЛАД будзе Подобни можлїви комбинациї нотних вредносцох у триоли, вельо векши як цо ту приказани.[3] Даєдни комбинациї нотох и паузох у триоли Приказани лєм даєдни можлїви комбинациї триолох хтори у себе маю паузи. Подобни можлївосци зоз паузами вельо векши.. Референци 1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина 2. Р. Лазић — В. Перичић, основи теорије музике, Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?] 3. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?] kflc58saz9h5iqt2i882ealbiu9l4iv 17053 17052 2026-03-29T00:10:00Z Ksanvu 1030 Форматированє статї, уложени нотни илустрациї 17053 wikitext text/x-wiki [[File:Triole 2 na 3.jpg|right|377x377px|Нотни приказ подзелєн дводїла на тродїл и наставанє неправилней тонскей групи — триола.]]Кед єдну нотну вредносц подзелїме на три єднаки часци а нє на два, доставаме '''триолу''' (fr. triolet, engl. triplets, рсй. триоль).<ref> [https://archive.ph/20121222122138/http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B8/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%B9%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9%20%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D1%8C/ Триола.] Архивировано из оригинала 22 декабря 2012 года. // Булучевский Ю., Фомин В. Краткий музыкальный словарь. — М.: Музыка, 2005. —б, 461</ref> Триола [[File:Music-triplet.png|right|70x70px|Триола у штварцинох]]спада до нєправилней тонскей ґрупи, прето же настава зоз дзелєньом нотней вредносци на 3 часци. Илустрация наставаня триоли: {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Приказ як наставаю триоли |- |'''Нотна вредносц''' |'''место на 2''' |'''дзелї ше на''' '''3 часци''' |- |Цала нота [[File:Whole note.gif|30px|]] |[[File:Half note.gif|30px|]][[File:Half note.gif|30px|]] |[[File:Halbe-Triole.png|85px|]] |- |Половка ноти [[File:Half note.gif|30px|]] |[[File:Quarter note.gif|30px|]][[File:Quarter note.gif|30px|]] |[[File:Music-triplet.png|70x70px|]] |- |Штварцина ноти [[File:Quarter note.gif|30px|]] |[[File:8thNote.svg|30px]][[File:8thNote.svg|30px|]] |[[File:Achteltriole.png|100x100px]] |- |Осмина ноти [[File:8thNote.svg|30px|]] |[[File:Sixteenth note.gif|30px|]][[File:Sixteenth note.gif|30px|]] |[[File:Triplet semiquavers up.jpg|70px|]] |} ПРИКЛАД: Нотна вредносц ше место на 2 дзели на 3 часци ::: {| class="wikitable" border="1" cellpadding="3" cellspacing="24" style="align: center; margin:0.5em 0 0; border-style: solid; border:3px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse: collapse; font-size:120%;" |- style="background:#ffdead;" | '''Нотна вредносц''' | style="text-align:center;" | '''место на <big><span style="color:#8B0000;">2</big></span>''' | style="text-align:center;" | '''дзели ше </span>на <big><span style="color:#8B0000;">3</big> часци''' |- | style="background:#FAEBD7;" | Цала нота [[File:Whole note.gif|20px|]] | style="text-align:center;" | [[File:Half note.gif|30px|]][[File:Half note.gif|30]] | style="text-align:center;" | [[File:Halbe-Triole.png|65px]] |- | style="background:#f3fff3;" | Половка ноти[[File:Half note.gif|30px|]] | style="text-align:center;" | [[File:Quarter note.gif|30px|]][[File:Quarter note.gif|30px|]] | style="text-align:center;" | [[File:Music-triplet.png|80x80px|]] |- | style="background:#FAFAD2;" | Штврцина ноти[[File:Quarter note.gif|30px|]] | style="text-align:center;" | [[File:8thNote.svg|30px|]][[File:8thNote.svg|30px|]] | style="text-align:center;" | [[File:Achteltriole.png|100x100px]] |} ● Кед нотну вредносц подзелїме на 5 часци — настава квинтола, кед подзелїме на 6 — секстола, на 7 — септола итд. == Способи записованя триоли == Триола ше запиусиє [2] зоз числом '''3''', на шлїдуюци способи: 1. без нїчого (нєт лук) [[File:Triola sa brojem.jpg|134x134px]][[File:Triplet semiquavers up.jpg|53x53px]] 2. зоз луком або [[File:Polyrhythm.png|251x251px]] 3. угловасту заграду [[File:Achteltriole.png|69x69px]] == Комбинациї нотних вредносцох у триоли == Можлїви шлїдуюци комбинациї: {| border="1" cellpadding="0" cellspacing="0" align="center" class="wikitable" |- ! colspan="2" style="background:#FF9900;" |'''1. Скапчани два ноти триоли до єдней''' |- |[[Датотека:Triola 1.jpg|центар|130px|]] |{{Multi-listen item|filename=1. Triole.ogg|title=<center>''То овако звучи:''</center>|format=[[Ogg]]|description=|format=[[Ogg]]|}} [[Датотека:1. Triole.ogg|150px|]] |- ! colspan="2" style="background:#FF99CC;" |'''2. Єдна нота триоли пунктирана (зоз тачку)''' |- |[[Датотека:Triola 2.jpg|центар|70px|]] |{{Multi-listen item|filename=2. Punktirana triola.ogg|title=<center>''То овако звучи:''</center>|format=[[Ogg]]|description=|format=[[Ogg]]|}} |- ! colspan="2" style="background:#FFFF00;" |'''3. Єдна (або вецей) ноти триоли подзелєни до менших нотних вредносцох''' |- |[[Датотека:Triola 3.jpg|центар|150px|]] |{{Multi-listen item|filename=3. Usitnjena triola.ogg|title=<center>''То овако звучи:''</center>|format=[[Ogg]]|description=|format=[[Ogg]]|}} |- |} 1. Скапчани два ноти триоли до єдней • то звучи так: ЗВУЧНИ ПРИКЛАД будзе! 2. Єдна нота триоли пунктирана (зоз точку) • то звучи так: ЗВУчНИ ПРИКЛАД будзе! 3. Єдна (або вецей) нота триоли подзелєна до менши нотни вредносци • то звучи так: Звучни ПРИКЛАД будзе! Подобни можлїви комбинациї нотних вредносцох у триоли, вельо векши як цо ту приказани.[3] == Даєдни комбинациї нотох и паузох у триоли == [[File:Triolen.png|center|thuimb|340px|Приуклад нотох и пауизох у триоли]] Приказани лєм даєдни можлїви комбинациї триолох хтори у себе маю паузи. Подобни можлївосци зоз паузами вельо векши.. == Референци == 1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина 2. https://archive.ph/20121222122138/http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B8/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%B9%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9%20%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D1%8C/ Триола. Архивировано из оригинала 22 декабря 2012 года. // ''Булучевский Ю., Фомин В.'' Краткий музыкальный словарь. — М.: Музыка, 2005. — 461 с 3 Р. Лазић — В. Перичић, основи теорије музике, Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?] 3. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Теория музики]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] j2a2yd9ur40wipiftcjjky5rxgk0zzi