Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.46.0-wmf.21
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Владимир Колєсар, маляр
0
85
17147
14564
2026-03-31T17:00:58Z
~2026-20085-52
2005
Язична виправка ("уписал ше на студиї", а нє "уписал студиї".)
17147
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Владимир Колєсар</big>
|-
| colspan="2" |
|-
|'''Народзени'''
| 30. марца 1930.
|-
|'''Умар'''
|2. новембра 1981 (51)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Висша педаґоґийна школа, Нови Сад
|-
|'''Период твореня'''
| 1955—1981
|-
|'''Жанри'''
|малярство, керамичарство
|-
|'''Поховани'''
|на Новим теметове у Новим Садзе
|-
|}
'''Владимир Колєсар''' (*30. марец 1930—†2. новембер 1981), академски маляр керамичар.
==Биоґрафия==
Владимир Колєсар ше народзел 30. марца 1930. року у Беґейцох. Оцец Данил и мац . Мал брата Михайла и шестру Верунку. Родичи му по походзеню зоз [[Коцур|Коцура]]. Оцец Данил, як поштански службенїк, достал роботу у банатским валалє Беґейци дзе жию припаднїки румунскей народносци.
Владимир у Беґейцох закончел основну школу 1941. року дзе, попри сербского, добре научел и румунски язик. Под час войни Владимир у Зренянину приватно положел три класи нїзшей ґимназиї. Фамелия ше преселєла до Нового Саду 1946. року. Владимир Колєсар закончел штредню школу а потим и Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе 1955. року. Як член Подобовей секциї КУД Светозар Маркович у Новим Садзе Владимир Колєсар ясно виказал свой малярски талант.
На студиї подобовей уметносци ше уписал на беоґрадскей Подобовей академиї (класа професора Ивана Табаковича), дзе 1964. року дипломовал.
[[Файл:Keramika Vladimir Koljesar 1976.jpg|thumb|253x253px|Владимир Колєсар, Вазни (керамика), 1976.]]
Робел як наставнїк подобовей култури и математики у Коцуре, [[Вербас|Вербаше]], Бечею и Новим Садзе. Медзитим, його интересованє було швет уметносц, керамика и малярство и вон пошол до иножемства, глєдал лєпши условия за материялизованє свойого уметнїцкого потенциялу. Єден час робел як реставратор церковних иконох у Австриї, потим у Швайцарскей, же би ше найдлужей затримал у Шведскей як керамични дизайнер. Ту вон, попри дизайнерскей роботи, змогнул моци за винаходзенє власного виразу у малярстве. У тим периодзе даскельо його самостойни вистави прицагли увагу публики и подобовей критики хтора зоз симпатиями привитала Колєсарово малюнки.
По врацаню зоз Шведскей Владимир Колєсар бул илустратор велїх виданьох НВУ Руске слово у Новим Садзе. Медзитим, вон глєдал ширши простор виражованя та прешол до подприємства Ґрафика дзе робел як дизайнер.
Владимир Колєсар бул у малженстве зоз Зорицу родз. Панков.
==Творчи период==
[[Файл:Zlucovanje formoh 1962.jpg|алт=Злучованє формох, темпера, 30х35 cm|мини|305x305п|Злучованє формох, темпера, 30х35 cm]]
У периодзе кед Владимир Колєсар бул обняти зоз тему абстрактного малярства вон на малюнкох хасновал триугельнїки и, особено, круг, та велї интензивни фарби. Фарби складал єдну коло другей, випитовал ефекти мишаня фарбох, випатрало як кед би йому сам спектер фарбох нє бул достаточн, яґод да глєдал вецей од самого спектра. Интересованє за круг ше преточело до приказованя [[Слунко|Слунка]] на його малюнкох. У познєйшей етапи творчосци вон мал на каждим малюнку варошох будучносц и слунко як нєзаобиходни мотив. Колєсар тримал же круг сублимує у себе шицки други форми и бул єдна з його наймоцнєйших преокупацийох.
Нєт сумнїву, уметнїцки опус Владимира Колєсара бул досц рижнородни и прешол през вецей виглєдовацки фази, од початного реализма по абстрактни ґеометризем. Алє, у сущносци, Колєсара интересовал лєм подобови язик, язик до хторого вон транспоновал свойо каждодньови импресиї.
[[Файл:Fruška hora Vladimir Koljesar 1960.jpg|алт=Фрушка гора, малюнок|мини|346x346п|Фрушка гора]]
Зоз палети импресионистох Колєсар хасновал технїку поентилистох алє и теди сучасних опартистох. Тото мож обачиц на велїх його роботох з вельким числом дробних формох, смужкох, точкох...
Шцки його роботи малого формату бо вон нїґда нє мал свой власни ателє та ше прилагодзовал ґу датим условийом роботи. Рисовал и мальовал найвецей на картону, паперу, найчастейше зоз темперу и з тушами у фарбох. Його роботи ше помали розноша и, нєминовно, як час преходзи, препадаю.
Супруга и Владимиров брат виражовали жаданє же би дзечнє подаровали малюнки Владимира Колєсара, як свойофайтови леґат, даякей рускей институциї хтора ше стара о култури Руснацох же би ше його роботи зачували за будучносц и же би нови ґенерациї мали нагоду видзиц його дїла.
==Самостойни вистави==
1956. и 195 7. року у Бечею, 1959. Баня Ковиляча, 1961. Нови Сад, 1966. Євле (Шведска), 1969. [[Руски Керестур]], 1970. и 1971. року Нови Сад, 1972. Монтре, Сион, Сиєр (Швайцарска), Беґейци.
==Фахово усовершованє==
Усовершованє у виробку керамики у Євлу (Шведска). Реставрация церковних иконох у Австриї. Студийни путованя Москва, Штокголм, Євле, Беч, Гайделберґ, Мангайм, Монтре, Сион, Сиєр.
Владимир Колєсар умар у Новим Садзе, 2. новембра 1981. року.
== Литература ==
* ''Подобова творчосц Руснацох'', „Владимир Колєсар, академски маляр и керамичарˮ, Дружтво за руски язик, литературу и културу'','' Нови Сад, 2003, б. 56.
* P. R. Magocsi, Koliesar/Kolesar, Vladimir, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 243.
== Вонкашнї вязи ==
* Олґа Карлаварис: [https://www.youtube.com/watch?v=wyfixNrk4Bg&t=8s Владимир Колєсар - 60 роки од народзеня,] Маковчань, Ютюб, 10. април 2021.
* [https://issuu.com/upidiv/docs/monigrafija_upidiv-2017-boja UPIDIV 50 godina / Tom 2 / 50 godina primenjenih umetnosti u Vojvodini], issuu.com, стр. 76-77.
{{DEFAULTSORT: Колєсар , Владимир }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Коцурци]]
[[Катеґория:Маляре]]
[[Катеґория:Академски маляре]]
[[Катеґория:Народзени 1930]]
[[Катеґория:30. марец]]
[[Катеґория:Умарли 1981]]
[[Катеґория:2. новембер]]
eqeivsqht8zhk8opgw4ot2z2zyxcq1u
Спорт
0
431
17186
10582
2026-04-01T10:08:52Z
Sveletanka
20
катеґория
17186
wikitext
text/x-wiki
[[File:Dringacki obehovanja na Lejoh 2025 20250622 180143.jpg|thumb|Дринґацки обегованя (на Лейох у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], 2025)|300px|right]]
[[Файл:2016_DSC_Volleyball_084_Nneka_Onyejekwe.jpg|300px|thumb|Одбойка]]
[[Файл:Kids_Gymnastics_%E2%80%90_Lake_Macquarie_ICG_2014_%2815345022313%29.jpg|300px|thumb|Ґимнастика за дзеци]]
Поняце '''спорт''' найчастейше подрозумює змаганє зоз сфери физичних активносцох<ref>[https://web.archive.org/web/20111028112912/http://www.sportaccord.com/en/members/index.php?idIndex=32&idContent=14881 Дефиниция спорту] ''www.sportaccord.com''</ref>, алє єст и спорти хтори нє вязяни за физичну активносц, як цо то шах. Даєдни з причинох прецо ше людзе занїмаю зоз спортом то розвага, розвиванє цела, злєпшованє физичней способносци, змагательни дух, як и финансийни доходок. Спорт то звичайно бависко або змаганє двох екипох, хтори жадаю победзиц єдна другу. У даєдних спортох допущени нєришени резултат у змаганю; други обезпечую методи за ришованє нєришених бавискох же би заш лєм було побиднїкох и поражених. Векше число таких бавискох зоз нєришеним резултатом може буц орґанизоване на турнирох, же би ше преглашело шампиона. Велї спортски екипни бависка, орґанизовани на вецей уровньох, маю рочного шампиона, хтори ше преглашує на основи бависка у порядней спортскей сезони. Єст велї спорти, рушаюци од тих зоз двома бавячами, та и зоз коло сто бавячами, источашнє у екипи, або ше змагаю поєдинєчно. У даєдних спортох, як цо то обегованє, змага ше вельке число змагательох, кажди процив каждого, алє побиднїк лєм єден.
Под поняцом спорту ше пообщено подрозумює активносц заснована на физичней схопносци. Вельки спортски змаганя, як цо то Олимпийни бависка, подрозумюю спортски стретнуца хтори задоволюю лєм тоту дефиницию. Даєдни други орґанизациї, а медзи нїма и Совит Европи, под дефиницию спорту нє подрозумюю активносци без физичного елементу. Медзитим, велї нєфизични активносци поглєдую припознанє як духовни спорти. Медзинародни олимпийни комитет припознава шах и бридж як ''bona fide'' спорти. Медзинародна асоцияция спортских федерацийох препознава пейц нєактивни спорти: бридж, шах, даму, ґо (бависко на табли) и китайски шах и огранїчує число таких (духовних) бавискох хтори мож припознац як спорт.
У каждим бависку ше почитує правила або обичаї, хтори служа як подлога за добру конкуренцию и одлучованє о побиднїкови. Побида може буц одредзена на основи физичних збуваньох, як цо то бодованє ґолох або преходзенє зарисованей линиї. Тиж так, побида може буц одредзена и зоз помоцу судийох, хтори бодую елементи спортского виводзеня и елементи засновани на технїчним и уметнїцким упечатку.
Звичайно ше чува записи о перформансох, а при популарних спортох, тоти информациї ше обявює у спортских вистох. Спорт права розвага за патрачох, та праве таки спорт — спорт патреня, прицагує велїх патрачох на спортски стадиони, а ширша публика може провадзиц тоти змаганя прейґ телевизийного емитованя. Спортске ставянє дакеди строго реґуловане, а у дзепоєдних случайох є од главного значеня за спорт.
Спрам А.Т.Кернийови, совитодавней хижи, спортска индустрия мала вредносц од 620 милиярди долари од 2013. року. Найдоступнєйши и найвецей практиковани спорт то бежанє, а фодбал найпопуларнєйши навияцки спорт.
== Етимолоґия ==
Слово спорт походзи о старого француского слова ''despot'', а значи розвага. Найстарша дефиниция у анґлийским язику походзи зоз коло 1300. року, а то же шицко цо людзом интересантне и за розвагу, то спорт.
== История ==
Артефакти шведоча о постояню спорта у Китаю ище пред 2 000 роками пред.н.е.
Єст индикациї же ґимнастика була популарна у китайскей античней прешлосци. Монументи фараона указую же велї спорти, як цо то плїванє и риболов, були добре розвити и реґуловани пред даскельо тисячи роками и старим Єгипту<ref>[https://web.archive.org/web/20061029232515/http://www.ioa.leeds.ac.uk/1980s/84085.htm Спорт у старим Єгипту]''www.ioa.leeds.ac.uk''</ref>. Други єгипатски спорти то руцанє копиї, скаканє до висока и пасованє. У античней Персиї спорт, як цо то традицийна иранска борбена схопносц ''зорхана'', барз узко повязани зоз воєнима схопносцами. Спортски бависка поло и юста тиж походза зоз Персиї.
Воєна култура и розвиванє спорта у Греческей у велькей мири уплївовали єдно на друге. Спорти заберали значну часц їх култури, так же Греки основали Олимпийни бависка, хтори ше отримовали кажди штири роки у малим населєню Олимпу у Греческей.
Од теди та по нєшка, спортски бависка ше у вше векшей мири орґанизує и реґулує. Индустриялизация приведла до звекшаня шлєбодного часу, оможлївююци масом провадзиц рижни спортски бависка, алє и участвовац у атлетских активносцох. Таки тренд ше предлужує зоз зявйованьом медийох и ґлобалних комуникацийох. Професионализем постал важнєйши, вон додатно звекшал популарносц спорта, и праве прето спортски навияче можу провадзиц успихи спортистох – док источашнє уживаю у вежбаню и конкуренциї, у духу аматерского участвованя у спорту. Од початку 21. вику, вше ше вецей приповеда о тим чи трансродни спортисти годни участвовац у спортских змаганьох, чийо предписаня у складзе зоз їх посттранзицийним родовим идентитетом.
== Подзелєнє ==
Єдно з главних подзелєньох то подзелєнє на ґрупни и самостойни спорти:
• '''До ґрупних (заєднїцких) спортох''' спадаю шицки спорти хтори ше бави ґрупно, дзе найвекше место забераю спортски бависка як цо то: фодбал, кошарка, одбойка, рукомет, ватерполо, гокей и други.
• '''До самостойних (поєдинєчних) спортох''' спадаю спотри у хторих ше поєдинєц сам заклада за свойо успихи. Ту спадаю атлетика, борбени спорти, ґимнастика, плїванє и други.
У велїх поєдинєчних спортских дисциплинох у явних змаганьох боди учашнїкох зоз истей екипи ше здава же би ше преглашело екипного побиднїка, односно клуб хтори мал найлєпших учашнїкох.
Даєдни спорти мож виводзиц и як поєдинєчни и як ґрупни. Ту спадаю тенис, уметнїцке корчолянє, столни тенис, скоки до води и велї други.
Спорт може буц змагательного або шлєбодного характеру.
Змагательни характер ше посцигує кед ше [[спортиста|спортисти]] змагаю же би посцигли винїмково добри резултати. Праве прето ше орґанизує порядни або дочасово турнири дзе участвую вецей екипи або поєдинци. Найвецей уваги ширцом швета прицагую Олимпийни бависка и Шветове першенство у фодбалу, а вельку популарносц маю и змаганя у Формули 1.
Попри телевизийней публики, хторей єст барз вельо, спорт нєшка постал и прави бизнис. Мултинационални корпорациї даваю вельки суми пенєжу же би ше їх реклами видзело на важних спортских збуваньох, а трансфери найлєпших спортистох медзи клубами вредза дзешатки милиони долари.
Шлєбодни характер спорта теди кед ше спортисти занїмаю зоз спортом пре їм познати причини, а найчастейше то рекреативни и здравствени причини.
== Класификация спорту ==
Класификация спорту облапя подзелєнє спорту на розличити подфайти.
Перше подзелєнє на:
* '''Рекреативни спорт''' (подрозумює порядну програму вежбаня и змаганя пре чуванє здравя и физичней активносци)
*
* '''Школски спорт''' (тренинґи и системи змаганьох прилагодзени ґу возросту спортистох, так же би кажде могол виражиц свой талант)
*
* '''Аматерски спорт''' (спортисти поєдинцни здобуваю почитованє у дружтве, доходза до додатного заробку и подобне)
*
* '''Спорт инвалидох''' (инвалиди ше сходза и змагаю пре тїлесну и менталну регабилитацию)
*
* '''Професийни спорт''' (спортисти за активне занїманє, а тренере, менаджере и други особи за їх потримовку у спорту, доставаю надополнєнє и то їх основне занїманє)
*
Попри того, спорт мож подзелїц и на:
* '''Елитни спорт''' оможлївює найлєпшим поєдинцом же би постали винїмково добри. Таки спортски успихи нє можлїви без масовного занїманя зоз спортом, прето же найлєпши поєдинци вискакую зоз принципом селектованя.
*
* '''Нєзмагательни спорт''' то индивидуални спорт каждого поєдинца, або универзални прето же ше зоз таким спортом можу занїмац шицки катеґориї жительства.
*
* '''Замагательни спорт''' вельку улогу придава побиди, конкуренциї, жертвованю, односно побида постава друге мено за спорт.
== Список спортох ==
Єст рижни подзелєня спорту и чежко их розгранїчиц. Часто ше приповеда о олимпийних спортох, односно о тих цо заступени на жимских або лєтнїх олимпийних бавискох, и о других, нєолимпийних спортох. Єст и спорти, як цо то модерни пейцбой або триатлон, хтори ше состоя зоз даскелїх розличних спортох и спадаю до окремней катеґориї.
'''Атлетика''':
руцачци дисциплини (диск, копия, куля, куля на дроце),
обеговацки дисциплини (шпринт, штреднї драги, длугоки драги, високи и нїзки препони, штафета),
скоки (до висока, до далєка, троскок, зоз палїцу),
вецейбой
'''Екипни спорти зоз лабду''':
*
* америцки фодбал,
* австралийски фодбал,
* канадски фодбал,
* келтски фодбал,
* кошарка,
* корфбол,
* фистбол,
* мали фодбал,
* фодбал,
* одбойка,
* одбойка на писку,
* раґби,
* рукомет,
* рукомет на писку,
* ватерполо,
* улїчна кошарка
*
'''Спорти у хторих ше лабдочку биє зоз рекетом''':
* бадминтон
* столни тенис
* сквош
* тенис
*
'''Спорти у хторих ше лабдочку биє зоз палїцу''':
* бенди,
* бейзбол,
* ґолф,
* гокей у гали,
* гокей на трави,
* гокей на ролшуох,
* гурлинґ,
* крикет,
* лакрос,
* поло,
* софтбол,
* улїчни гокей
*
'''Бициґлизем''':
* драгови бициґлизем,
* циклокрос,
* бициґлизем на писти,
* горски бициґлизем
*
'''Ґимнастика''':
* аеробик,
* ритмична ґимнастика,
* обща ґимнастика,
* спортска ґимнастика,
* спортска акробатика,
* трамполин,
* танєц
*
'''Спорти моци''':
* бодибилднґ,
* дзвиганє кульох
*
'''Спорти прецизносци''':
* билияр,
* снукер,
* бочанє,
* ґолф,
* ґуґланє,
* стреларство,
* штреляцтво,
* пикадо
*
'''Спорти на и у води''':
* воженє плахтарки,
* каяк и кану на мирних водох,
* каяк и кану на швидких водох,
* мурянє на удих,
* орєнтацийне мурянє,
* плїванє,
* синхроне плїванє,
* ватерполо,
* весланє,
* скоки до води,
* сурфованє
*
'''Спорти на шнїгу и ляду''':
* скиянє,
* боб,
* швидке корчолянє,
* керлинґ,
* гокей на ляду,
* нордийска комбинация,
* нордийске скиянє,
* санканє,
* скелетон,
* скияшски скоки,
* сноубординґ,
* уметнїцке шлїзканє,
* биатлон,
*
[[Файл:Aerotube.ogv|right|thumb|307x307px|Аеро спорт]]'''Спорти зоз вецей дисциплинох'''
модерни пейцбой,
триатлон
'''Борецки спорти и схопносци''':
* аикидо,
* ашихара,
* арнис,
* капуера,
* бокс,
* бразилска дїюдїца,
* пасованє,
* джудо,
* джуджуцу,
* карате,
* кендо,
* кемпо,
* кик-бокс,
* крав маґа,
* кунґ фу,
* мачованє,
* мишани борецки схопносци (ММА),
* нинджуцу,
* теквондо,
* тайджичуен,
* тайландски бокс,
* савате
*
'''Спорти зоз лабдочку''':
* пициґин,
* зоґа фалу
'''Мото-спорти''':
* автомобилизем,
* ДТМ,
* формула 1,
* картинґ,
* мотоциґлизем,
* мотокрос,
* наскар,
* рели
'''Конїцки спорти''':
* дринґацки обегованя,
* конїцки обегованя,
* препонске шедланє,
* поло
[[Файл:Ueli Steck in Les Drus "North Couloir Direct" (VI, Al 6-, M8).webm|right|thumb|313x313px|Горяцки, спорт-алпинисти]]
'''Екстремни спорти''':
* алпинизем,
* БАСЕ скаканє,
* горски бициґлизем,
* банджи скаканє,
* екстремни бициґлизем,
* пендранє по ляду,
* кайт сурфованє,
* падобранство,
* пейнтбол,
* параґлайдинґ,
* пендранє по горох,
* рафтинґ,
* мурянє на удих,
* скейтбординґ,
* скиянє на води,
* шлєбодне пендранє
'''Духовни бависка''':
* бридж,
* шах
'''Традицийни спорти''':
* оцагованє штранґу,
* синьска алка,
* руцанє каменя зоз плєца
*
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.dosb.de/404 What in sports] ''DOSB'', Нємєцка олимпийска спортска орґанизация
*[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0 Други рижни спорти - список] Википедия
* [https://www.youtube.com/watch?v=HEBlGxNdjBg Руски Керестур и златни часи ватерпола] ютˈюб канал ''РТВ''
* [https://www.youtube.com/watch?v=GROYBKyt1cM Руски Керестурː Хокей на ляду на рибняку] ютˈюб канал ''РТВ''
*[https://www.youtube.com/watch?v=D4flcgVW0Ms Русиново фодбалере] ютˈюб канал ''Вербовец'', автор Златко Рамач
* [https://www.youtube.com/watch?v=0nT_0zleXKM Кратка история – Атлетски клуб Русин], ютˈюб канал ''Вербовец'', 5. фебруар 2021. рок
* [https://www.youtube.com/watch?v=JZToZ8A1j7s На ляду – Гокей на керестурских долїнох], ютˈюб канал ''Маковчань'', автор Мирко Канюх, 2006. рок
== Референци ==
[[Катеґория:Спорт|*]]
<references />
[[Катеґория:Забава]]
m2ksi4sp5su2poxhkalw0pb2uahuq99
Википедия:Портал заєднїци
4
532
17158
17055
2026-03-31T19:41:27Z
Ksenija234
1651
/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */
17158
wikitext
text/x-wiki
__NEWSECTIONLINK__
== Предлог за поставянє администратора ==
Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста.
Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)
:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї.
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац.
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)
== Честитке ==
Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)
:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација.
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)
: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)
== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==
Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)
:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu.
:'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то.
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега.
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
:::
:::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa).
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
:::
:::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
:::
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju.
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s
:::
:::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији
:::
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)
== Kategorije ==
Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke Рошлїни
# Religija Релиґия
# Kršćanstvo Християнство
# Mjesta u Vojvodini Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji Места у Сербиї
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї
# Države u Aziji Держави у Азиї
# Azija Азия
# Kontinenti Континенти
# Geografija Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici Науковци
# Sportaši Спортисти
# Umjetnici Уметнїки
# Glumci Ґлумци
# Književnici Писателє
# Pjevači Шпиваче
# Fizika Физика
# Učitelji Учителє
Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији.
::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici Язики
::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература
::::::::::::::::::::::Pravo Право
::::::::::::::::::::::Plesovi Танци
::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd.
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче"
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje.
:::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju?
:::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da imamo mali problem.
:U Kategorijama imamo kategoriju Музики i mislim da to nije dobro. Mislim da treba da bude kategorija pod nazivom Музика (Музики je množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto Lingvistika napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast Lingvistika). Ja sam formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики. Mislim da iz Музики treba prebaciti reči koje su već tamo smeštene u Музика a prazan Музики zatim izbrisati. Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)
== Сарадња са Викимедијом Србије ==
Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)
:Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора.
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
:::То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
:::Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)
== An improved dashboard for the Content Translation tool ==
<div lang="en" dir="ltr">
{{Int:hello}} Wikipedians,
Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.
The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.
With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic). Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread.
Thank you!
On behalf of the Language and Product Localization team.
</div>
<bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET)
<!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 -->
== Обнова правох администратора ==
Вчера сом достал таку поруку на мейл
Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.
Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)
:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)
== О Руским Язику ==
Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)
:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)
== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==
Винко Жґанец
Любо Фечо
Мац
Преднї двор
Швитляки
Ксилофон
Чинели
Червена кнїжка флори Сербиї
ZX Spectrum
Конь
— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)
tqd94yf6w3lwwnayepo4yb1slmn1sw6
17173
17158
2026-04-01T08:39:04Z
Saslavik
1716
17173
wikitext
text/x-wiki
__NEWSECTIONLINK__
== Предлог за поставянє администратора ==
Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста.
Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)
:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї.
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац.
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)
== Честитке ==
Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)
:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација.
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)
: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)
== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==
Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)
:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu.
:'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то.
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега.
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
:::
:::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa).
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
:::
:::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
:::
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju.
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s
:::
:::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији
:::
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)
== Kategorije ==
Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke Рошлїни
# Religija Релиґия
# Kršćanstvo Християнство
# Mjesta u Vojvodini Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji Места у Сербиї
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї
# Države u Aziji Держави у Азиї
# Azija Азия
# Kontinenti Континенти
# Geografija Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici Науковци
# Sportaši Спортисти
# Umjetnici Уметнїки
# Glumci Ґлумци
# Književnici Писателє
# Pjevači Шпиваче
# Fizika Физика
# Učitelji Учителє
Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији.
::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici Язики
::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература
::::::::::::::::::::::Pravo Право
::::::::::::::::::::::Plesovi Танци
::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd.
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче"
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje.
:::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju?
:::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da imamo mali problem.
:U Kategorijama imamo kategoriju Музики i mislim da to nije dobro. Mislim da treba da bude kategorija pod nazivom Музика (Музики je množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto Lingvistika napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast Lingvistika). Ja sam formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики. Mislim da iz Музики treba prebaciti reči koje su već tamo smeštene u Музика a prazan Музики zatim izbrisati. Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)
== Сарадња са Викимедијом Србије ==
Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)
:Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора.
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
:::То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
:::Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)
== An improved dashboard for the Content Translation tool ==
<div lang="en" dir="ltr">
{{Int:hello}} Wikipedians,
Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.
The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.
With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic). Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread.
Thank you!
On behalf of the Language and Product Localization team.
</div>
<bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET)
<!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 -->
== Обнова правох администратора ==
Вчера сом достал таку поруку на мейл
Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.
Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)
:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)
== О Руским Язику ==
Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)
:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)
== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==
Винко Жґанец
Любо Фечо
Мац
Преднї двор
Швитляки
Ксилофон
Чинели
Червена кнїжка флори Сербиї
ChiWriter
Конь
— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)
o64vlux12y7og93z4we8y1xbpyr7bis
Катеґория:13. юний
14
1206
17129
10094
2026-03-31T15:49:36Z
Sveletanka
20
катеґория
17129
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. юний]]
rpjb2sttstpm7hhhbxbimalm7pt3knb
Катеґория:Бачинчанє
14
1238
17145
10160
2026-03-31T16:23:16Z
Sveletanka
20
катеґория
17145
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Бачинци]]
cqhxe4kqs9e7fnafn41b4367157b6ey
Катеґория:13. октобер
14
1264
17125
10202
2026-03-31T15:46:21Z
Sveletanka
20
катеґория
17125
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. октобер]]
1volt7tlfd3i4iyi9aqx4eo347cm9ej
Катеґория:12. май
14
1272
17117
10215
2026-03-31T15:35:57Z
Sveletanka
20
катеґория
17117
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. май]]
309xkn4swbav8wtvq9w58naclrbgi8m
Катеґория:13. юлий
14
1275
17128
10223
2026-03-31T15:48:58Z
Sveletanka
20
катеґория
17128
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. юлий]]
015a26uahwvzzqtg015vj56prvl47f6
Катеґория:Єдинка за час
14
1284
17133
10236
2026-03-31T15:55:49Z
Sveletanka
20
катеґория
17133
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Мерни єдинки]]
90laferjrfs2do0t06o8l3uo48q20r2
Катеґория:Атом
14
1288
17134
10241
2026-03-31T15:57:33Z
Sveletanka
20
катеґория
17134
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Физика]]
s22old2edj6vlt7y51rmryxvd1sj70b
Катеґория:Дружтвени дїяч
14
1300
17184
10263
2026-04-01T10:06:51Z
Sveletanka
20
катеґория
17184
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Култура]]
jylj3mhzpzcv4hk9091lk24hebth4o4
Катеґория:Дружтвени орґанизациї
14
1308
17183
10284
2026-04-01T10:04:35Z
Sveletanka
20
катеґория
17183
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Култура]]
jylj3mhzpzcv4hk9091lk24hebth4o4
Катеґория:Културно-просвитни орґанизациї
14
1309
17179
10285
2026-04-01T10:00:04Z
Sveletanka
20
катеґория
17179
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Култура]]
jylj3mhzpzcv4hk9091lk24hebth4o4
Катеґория:1. авґуст
14
1363
17107
10422
2026-03-31T15:17:12Z
Sveletanka
20
катеґория
17107
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:1. авґуст]]
b0svw23ixq3ayzql92av17qbdau3qin
Катеґория:12. новембер
14
1397
17118
10490
2026-03-31T15:39:44Z
Sveletanka
20
катеґория
17118
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. новембер]]
lf61mxlcud9n9bo79z4npunteqd6p0d
Катеґория:Єдло
14
1504
17135
10845
2026-03-31T15:58:41Z
Sveletanka
20
катеґория
17135
wikitext
text/x-wiki
Єдло
[[Катеґория:Пожива]]
[[Катеґория:Кулинарство]]
07ahhmudfng7tq8rbip38hy4blxn135
Катеґория:11. юний
14
1543
17113
10983
2026-03-31T15:31:18Z
Sveletanka
20
катеґория
17113
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. юний]]
ea0ggbouo1c8z8d4x61dx4uzbw2tqpa
Катеґория:12. октобер
14
1580
17119
11064
2026-03-31T15:40:49Z
Sveletanka
20
катеґория
17119
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. октобер]]
9qhrhigsooe0ztr93hs2owwzk4xs7dy
Катеґория:12. юлий
14
1583
17121
11069
2026-03-31T15:43:02Z
Sveletanka
20
катеґория
17121
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. юлий]]
0r5b3zu4schst00lbc50w2hxegexgb1
Катеґория:Днї рока
14
1620
17188
11150
2026-04-01T10:15:18Z
Sveletanka
20
катеґория
17188
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Календари]]
rpqpu3yo5t3adb6iin1mtajlfevpv44
Катеґория:13. авґуст
14
1696
17123
11298
2026-03-31T15:44:49Z
Sveletanka
20
катеґория
17123
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. авґуст]]
g8ebt6ajt5r56kq84mtxb5gm6k3sag5
Катеґория:13. марец
14
1741
17124
11373
2026-03-31T15:45:29Z
Sveletanka
20
катеґория
17124
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. марец]]
nb4tyhtedq4im6ecox0ey6cykddbftm
Катеґория:11. децембер
14
1757
17111
11399
2026-03-31T15:22:35Z
Sveletanka
20
катеґория
17111
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. децембер]]
mj4xr9m1fg8g222uvu80akf21okpbtr
Катеґория:11. новембер
14
1779
17112
11455
2026-03-31T15:23:48Z
Sveletanka
20
катеґория
17112
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. новембер]]
k0dnr3bkxr5c4yjzhmmsanwhzco0t6q
Катеґория:12. децембер
14
1789
17116
11502
2026-03-31T15:34:58Z
Sveletanka
20
катеґория
17116
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. децембер]]
4tfvrujqqfz7qak79h7tuqco61zq47w
Катеґория:Биохемичаре
14
1855
17137
11645
2026-03-31T16:00:43Z
Sveletanka
20
катеґория
17137
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Хемия]]
rr53edus2jx6uccljf8d1k7v8q4ol2j
Катеґория:10. юний
14
1873
17109
11683
2026-03-31T15:20:05Z
Sveletanka
20
катеґория
17109
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:10. юний]]
sldz5407k4sup618vesl1ggeu7c40v6
Катеґория:12. септембер
14
1883
17120
11709
2026-03-31T15:41:52Z
Sveletanka
20
катеґория
17120
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. септембер]]
kq7432k7oq8pk5pndu4682ko9coecfx
Катеґория:10. юлий
14
1908
17108
11758
2026-03-31T15:18:56Z
Sveletanka
20
катеґория
17108
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:10. юлий]]
8rym1adhmi3l1ub055dcxa5tlukkqix
Катеґория:13. януар
14
1932
17130
11842
2026-03-31T15:50:16Z
Sveletanka
20
катеґория
17130
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. януар]]
fveti4p7wmnjsdvgzoep8jexdcn0mz3
Катеґория:Аґрономе
14
1938
17136
11850
2026-03-31T15:59:31Z
Sveletanka
20
катеґория
17136
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Польопривреда]]
suhi1gz4qlpca1naovdvsufq5kwb1zo
Катеґория:Архитектура
14
1952
17131
11895
2026-03-31T15:51:35Z
Sveletanka
20
катеґория
17131
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Будовательство]]
dt13ao6hlk8fpqpm8cbjb01xtpo49sp
Катеґория:12. авґуст
14
1963
17114
11918
2026-03-31T15:32:53Z
Sveletanka
20
катеґория
17114
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. авґуст]]
4bcab70mix92ch7134pbygm6d5c0f9u
Катеґория:13. септембер
14
1965
17126
11921
2026-03-31T15:47:02Z
Sveletanka
20
катеґория
17126
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. септембер]]
t7qx4nvviry9n7kfie3dakg8tnqsobi
Катеґория:Велька Британия
14
1972
17144
11944
2026-03-31T16:17:05Z
Sveletanka
20
кате
17144
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Держави у Европи]]
[[Катеґория:Велька Британия]]
qnkayqh0sl0kfiicp8lza2fz2pzujqx
Катеґория:13. фебруар
14
1979
17127
11954
2026-03-31T15:48:17Z
Sveletanka
20
катеґория
17127
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:13. фебруар]]
ep5ozn13ssro47gftoda4jyavwi686o
Катеґория:12. януар
14
1982
17122
11964
2026-03-31T15:43:52Z
Sveletanka
20
катеґория
17122
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. януар]]
26y2hs8826x67nzcg9dljz6q22uqo12
Шветлосц (часопис)
0
2160
17138
13821
2026-03-31T16:12:14Z
Sveletanka
20
катеґория
17138
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Шветлосц</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Švetlosc 1952 rok.jpg|алт=Шветлосц з 1952. року|центар|мини|361x361п|''Шветлосц'' з 1952. року]]
|-
|'''Тип'''
| Часопис за науку, литературу, културу и уметносц
|-
|'''Формат'''
| Б5
|-
|'''Видаватель'''
| Новинско-видавательна установа ''Руске слово''
|-
|'''Редакция'''
|
|-
|'''Главни редактор'''
| др Борис Варґа
|-
|'''Основани'''
| 1952.
|-
|'''Язик'''
|Руски
|-
|'''Шедзиско'''
| Нови Сад
|-
|''' ISSN '''
| ISSN 0488-7557
е- ISSN 2683-3468 (електронске виданє)
|-
|'''Вебсайт'''
|[https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/ Вебсайт ''Руске слово''], Новинско-видавательна установа ''Руске слово''
|}
== Перши период часопису ==
Новини ''Руске слово'' почали виходзиц 15. юния 1945 року, ''Руски народни календар'' вишол 1946. року, ''Пионирска заградка'' почала виходзиц 1947. року и вони задовольовали потреби пасмох читачох хторим були наменєни. У тим чаше нарастали у рамикох рускей народносци значни литературни потенцияли, литературни твори руских [[Писатель|писательох]] були обявйовани почасово у новинох, у ''Пионрскей заградки'' и у календарох алє то бул цесни простор, нєдостаточно же би ше твори рускей литератури указали войводянскей явносци и, ширше, югославянскей. При интелектуалним пасме Руснацох дозревала свидомосц же потребни єден часопис хтори би бул пошвецени литератури, култури, науки и дружтвеним питаньом. На утемелєню такого часопису руски институциї упарто робели и конєчни резултат бул же ше на початку 1952. року зявело перше число часопису за литературу и културу хтори наволани ''Шветлосц''. Часопис дал ширши простор обявйованю литературних дїлох и темох зоз култури. Пополнєл з тим єдну нєжадану празнїну и дал монєйши порив творчосци [[Поета|поетох]] старшей ґенерациї на чолє зоз [[Михайло Ковач|Михайлом Ковачом]], [[Янко Фейса|Янком Фейсом]], [[Гавриїл Г. Надь|Гавриїлом Надьом]], [[Митро Надь|Митром Надьом]], [[Йоаким Яша Баков|Яшом Баковом]] алє бул значна одскочна деска и за теди младих поетох [[Микола Скубан|Миколу Скубана]], [[Мирон Колошняї|Мирона Колошняя]], [[Микола М. Кочиш|Миколу Кочиша]], [[Мирон Будински|Мирона Будинския]], Любку Будински, [[Василь Мудри|Василя Мудрого]], [[Гелена Гафич Стойков|Гелену Гафич]].
Прозни вираз, пестовани зоз литературну творчосцу [[Евґений М. Кочиш|Йовґена Кочиша]], [[Йовґен Планчак|Йовґена Планчака]], Оскара Кочиша, [[Янко Сабадош|Янка Сабадоша]], Владу Костелника, Миколи Кочиша, Дюру Латяка, Михала Папа, [[Єлена Ковач Петриґала|Олени Ковач]], Дюри Бильнї и [[Штефан Чакан|Штефана Чакана]], як и драмски твори, написи з обласци историї Руснацох, з їх културней дїялносци, уметнїцки прилоги наших найпознатших уметнїкох вєдно зоз студиями и приказами нашого литераурного и музичного живота (замерковане место представяли роботи [[Онуфрий Тимко|Онуфрия Тимка]], [[Дюра Варґа|Дюри Варґи]], [[Михайло Горняк|Михала Горняка]], Штефана Чакана и Яши Бакова) подуперали прешвеченє о оправданосци єдней такей литературно-културней трибини и були ясни доказ о квантитетним и квалитетним литературним розмаху югославянских Руснацох.<ref>Дюра Папгаргаї: "Над видокругом моста дванацрочних литературних намаганьох", ''Шветлосц'' ч. 1, октобер 1966, боки 4-5.</ref>
Нажаль, тот полєт и початкови ентузиязем нє потирвали длуго. Часопис ''Шветлосц'' виходзел лєм три роки. Остатнє число вишло за штварти квартал (октобер-децембер) 1954. року. Бул то час кед настали вельки проблеми коло финансованя видавательней дїялносци на руским язику, нєодлуга були утаргнути бешедни емисиї на руским язику на Радио Новим Садзе. Причини хтори приведли до того нїґда ясно нє ошвицени алє мож предпоставиї же, окрем евентуалних финансийних проблемох, и тедишня политика тому досц допринєсла.
Нєт сумнїву, литературна творчосц Руснацох од 1955. року страцела єдине средство прейґ хторого була доступна широкому кругу читачох. Новини ''Руске слово'' з часу на час обявели прилоги з литератури, алє и сами новини у тим периодзе барз кобурели зоз финансиями и простором.
[[Файл:Svetlosc 1996.jpg|алт=Часопис Шветлосц зоз 1969. року|мини|251x251п|Часопис ''Шветлосц'' зоз 1969. року]]
== Обновени период ==
Слабучке шветло хторе будзело надїю же ше даяк загашени часопис обнови ше зявло кед 1957. року ознова почал виходзиц Календар под скрацену назву Народни календар. Писателє у нїм достали одредзени простор за їх литературни дїла медзитим вельо того цо було квалитетне нє могло буц обявене.
После 1960. року економске положенє видавательней хижи Руске слово ше почало злєпшовац цо оможлївело же би ше звекшал обсяг новином, ''Пионирскей заградки'' и ''Народному календару''. И з тим ше зявела и перша надїя же ше одпочнє зоз обновйованьом ширшей видавательней дїялносци, а у єй рамикох и литературного часопису.
У цеку 1963. року при НВРО ''Руске слово'' бул формовани инициятивни одбор хтори мал задачу порушац орґанизовану акцию на пририхтованю видаваня нового часопису. Перши менши, алє значни крочай, бул кед у маю 1964. року почал виходзиц у новинох Руске слово додаток наменєни литературним твором под назву ''Литературне слово''. Перши його редактор постал [[Дюра Папгаргаї]]. Додаток виходзел раз на мешац и бул, спрам шицкого, остатня ґарадича ґу початку виходзеня нового часопису. За два и пол рока на бокох Литературного слова обявени вецей як 700 ориґинални роботи (писнї, приповедки, прикази, уметнїцки прилоги, композициї) вецей як 100 авторе указали на оправданосц того литературного додатку у новинох. Теди на литературну сцену ступела нова ґенерация поетох и писательох медзи хторима були замерковани [[Анґела Прокоп Єздич|Ангела Прокоп]], Гелена Гафич Стойков, Янко Грубеня, [[Мирослав Стрибер]], Ганча Папандриш, Владимир Кирад, Ирина Гарди, Орест Власов, Иван Терлюк, Юлин Каменїцки, Амала Балоґ, Мария Джуня, Микола Каменїцки, Мария Гарди, [[Владимир Бесерминї|Владо Бесерминї]], Венямин Бульчик и други.<ref>Дюра Папгаргаї: "Над видокругом моста дванацрочних литературних намаганьох", ''Шветлосц'' ч. 1, октобер 1966, бок 10.</ref>
У половки 1966. року достата согласносц за початок видаваня литературного часопусу на руским язику. Инициятивни одбор, на основи ширшей анкети, предложел стару назву часописа ''Шветлосц'' алє и нову концепцию, односно, же би то бул часопис за литературу, културу и дружтвени питаня. За главного и одвичательного редактора бул меновани Дюра Папгаргаї.
[[Файл:Svetlosc.jpg|алт=Шветлосц з 2003 року|мини|298x298п|''Шветлосц'' з 2003 року]]
По дванацрочней павзи ше, у октобре 1966. року, ''Шветлосц'' зявела зоз першим числом на други завод алє на нукашнїм боку було назначене же то 4. рок виходзеня зоз чим указане же нови часопис превжал традицию свойого предходнїка.
Од теди часопис ''Шветлосц'' виходзи континуовано.
== Общи характеристики и програмни цилї ''Шветлосци'' ==
По 1977. рок ''Шветлосц'' виходзела штири раз до рока, спочатку на 80 бокох (пейц друкарски табаки) же би єй обсяг нароснул за вецей як двараз (на 10-11 друкарски табаки, або 160 до 176 боки).
Од 1977. року ''Шветлосц'' виходзела шейсц раз до рока т. є. кажди два мешаци, у обсягу 8-10 друкарских табакох. Жридло финансованя видаваня часопису ше у тим периодзе стабилизовало и нєшка вон ма исти дружтвени третман як и шицки подобни часописи у Войводини.
Од 1993. року часопис ознова виходзи квартално, кажди три мешаци, у обсягу од 8-10 табаки по єдним чишлє.
Роками ''Шветлосц'' зоз литературнима конкурсами на одредзени способ стимуловала литературних творительох и унапрамовала их же би ше опредзельовали и на творенє литературних творох тих файтох хтори дефицитарни у рускей литератури.
Часопис ''Шветлосц'' єден з найзначнєйших порушовачох литературного, уметнїцкого, та и наукового живота при Руснацох, цо му императивно наклада нє лєм затримац континуитет виходзеня, алє и надалєй буц активно присутни у културним и науковим живоце Руснацох на тих просторох як и до тераз. Часопис обявює замерковане число прилогох младих, нєафирмованих авторох, а главни печац даваю роботи з русинистики (линґвистика, наука о литератури, история, етнолоґия), котри на ориґинални способ спатраю актуални питаня вязани за начишлєни обласци. Тоти прилоги представяю ориґиналне доприношенє нє лєм нашей русинистики, алє и шветовей русинистики.
Без огляду на релативно мале число творительох писаного и литературного слова на руским язику, Редакция розвила интерактивне одношенє з авторами, та на продуктивни способ доприношу богатству и рижнородносци литературней и фаховей продукциї при Руснацох як у нас так и у швеце. ''Шветлосц'' децениями обвює найзначнєйши преклади зоз сербскей и шветовей уметнїцкей литератури. У каждим чишлє виходзи ''Упутство за пририхтованє рукописох за друкованє,'' з котрим Редакция поволує на сотруднїцтво з часописом през писанє ориґиналних наукових и фахових роботох з обласци филолоґийних, линґвистичних и дружтвених наукох. У Упутству ше, медзи иншим, гвари же роботи маю буц пририхтани у складзе зоз медзинароднима стандардами, а публикую ше на шицких славянских и на главних шветових язикох.<ref>[https://www.ruskeslovo.com/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be/ О установи. Часопис ''Шветлосц''], ruskeslovo.com.</ref>
{| class="wikitable"
|+
!
=== Дотерашнї Одвичательни редакторе / ===
=== Главни и одвичательни редакторе / ===
=== Редакторе ===
|-
|Дюра Варґа (1952-1954)
|-
|Дюра Папгаргаї (1966-1993)
|-
|Микола М. Цап (1994-1998)
|-
|Редакцийни колеґиюм (1999-2000)
|-
|Микола М. Цап (2001-2023)
|-
|др Борис Варґа (2023- )
|}
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Švetlosc 2025.jpg|''Шветлосц'' з 2025. року
</gallery>
== Литература ==
* Дюра Латяк, "Шветлосц", НВРО Руске слово, Руске слово 1945-1985, Нови Сад, 1985, б. 102.
* P. R. Magocsi , Shvetlosts, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 459.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/ ''Шветлосц''], основни податки о часопису. Вебсайт НВУ Руске слово, ruskeslovo.com.
* [https://www.ruskeslovo.com/wp-content/uploads/2021/06/1952-SVETLOSC-cislo-1-digitalizovane.pdf ''Шветлосц'', часопис за литературу и културу], Видавательне и друкарске предприяце ''Руске слово'' Руски Керестур. 1952, ч. 1. (диґитализовани файл)
* [https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d0%b2%d0%b0/ Архива видатих числох ''Шветлосци''].
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Видавательство]]
[[Катеґория:Часопис]]
lq0b4tl3o0avam5310fhta8lhvkyz8r
Катеґория:Богослужебни кнїжки
14
2235
17141
13171
2026-03-31T16:13:59Z
Sveletanka
20
катеґория
17141
wikitext
text/x-wiki
Богослужебни кнїжки
[[Катеґория:Кнїжки]]
[[Катеґория:Видавательство]]
[[Катеґория:Образованє]]
oitqkya8sh64cdvvj0siynuyutstv93
17143
17141
2026-03-31T16:15:09Z
Sveletanka
20
17143
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Кнїжки]]
[[Катеґория:Видавательство]]
[[Катеґория:Образованє]]
9vjdoqht7esn55nqbz4g3e3jxxr66u4
Кошар
0
2646
17163
15635
2026-03-31T20:29:24Z
Olirk55
19
Додата вонкашня вяза
17163
wikitext
text/x-wiki
[[File:Groot Zandbrink 2020 Mandenvlechter.jpg|right|thumb|300px|Кошари рижних велькосцох и формох.]]'''Кошар''' (серб. котарица, кошара, корпа: коц. корпа) – плєцени предмет звичайно векших димензийох, справени зоз грубших и витримовнєйших конарчкох хтори служи за ношенє чежших польопривредних и других продукох як [[кукурица]], [[Кромпля|кромплї]], грозно, яблука, шлївки, древо за топенє, чутки итд. Значенє кошара завиши од контекста, алє ше вше одноши на дацо цо служи за зберанє дачого лєбо дочасове чуванє.<ref>"Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, svezak 6, pp. 189, Zagreb, 2004. ISBN 978-953-6036-36-3</ref> <ref>Bratoljub Klaić, "Rječnik stranih riječi", pp. 743, Nakladni zavod MH, Zagreb 1984.</ref>
== Историят ==
Найстарши по тераз пренайдзени кошари одкрили археолоґове и датирую приблїжно 10000 роки п.н.е., зоз неолиту. Найстарши кошари пренайдзени 5000 роки п.н.е. и то у пещерох на югу Шпаниї, Єгипту, у Перуу итд.<ref>[https://web.archive.org/web/20120224000204/http://nanact.org/encounter-the-people/hopi/hopi-basketry.html Hopi Basketry] Northern Arizona Native American Culture Trail. Archived from the original on March 28, 2012. Retrieved Nov 13, 2011.</ref>
[[File:William Bartlett A bad wind for fish, but a good one for drying.jpg|right|thumb|302x302px|Векши плєцени кошари за рижни наменки.]]
Други подобни алє плєцени кошари зоз палїчкох найдзени у населєньох на слупох на озеру Нойшател (Швайцарска) (8) и у етрурских криптох (3).
У зависносци од поднєбя, материял за виробок барз рижнородни: черяки, дикинь, [[слама]], трава, [[над]], бамбус, палми итд.
Коло половки 19. вику, на Заходзе правени кошари почали поступнє заменьовац плєцени кошари за каждодньове хаснованє. Вони були правени зоз тунього древа и були твардейши.[3]
У даєдних културох, кошари ше хаснує у вирских церемонийох.[10]. Кошари ше розликую по велькосци и материялу зоз хторого су направени. Материял за вирабок кошарох розлични, у зависносци од того за цо ше их похаснує.
== Материял ==
[[File:Laundry basket at Mwalimu Nyerere Memorial House, Mzimuni, Kinondoni MC, Dar es Salaam.jpg|right|thumb|300px|Кошар з ручками и покривку.]]У зависносци од поднєбя, материял за виробок барз рижнородни: рижни пруцики (пруце), над, била верба, слама, грубши трави, дикинь, бамбус, палми итд. У новших часох кошари ше прави зоз дроту и пластики.<ref>[https://web.archive.org/web/20110628023536/http://pmacraftshow.org/artists-baskets/ Artists baskets] The Women's Committee of the Philadelphia Museum of Art</ref> З часом пришло до пременки материялу зоз хторого направени векши кошари, а то пластика, дроти або метални мрежи. Таки кошари ше нєшка хаснує напр. на вельких поверхносцох, як цо маркети, вельки предавальнї, шпиталї, ресторани, готели итд.
== Виробок ==
Основа за плєценє кошарох ма основу зоз пруца. Коло поставеней основи преплєта ше ценки еластични пруцики. Почина ше плєсц од долу и перше ше виплєце дно одредзеного пречнїку, а вец ше поступнє плєце до горе по одредзену висину коло 30-40 центи. На концу ше на рубец кошара виплєце два моцни ручки хтори маю улогу поднєсц чежку терху у кошаре. Зоз таку технїку ше прави векши кошари.<ref>"Leksikon Minerva", stupac 729, Minerva nakladna knjižara, Zagreb 1936.</ref>
[[File:Cuvanje hljeba u pljecenim kosare 20241216 100137.jpg|right|thumb|300px|Плєцени кошарик, Руснаци у нїм чували упечени хлєб.]]
″ [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] хасную слово '''кошарик''' (демунитив од слова кошар) . То мали кошар до хторого ше кладзе менши ствари и дробнїци.
″ Велї старши обисца хасновали виплєцени векши кошар зоз пруца. Бул плєцени на копу а под таким кошаром ше ховало и кармело мали курчатка док нє подросли.
᛫ Концом 20. вику по населєних местох могло ше видзиц соби хтори на бициґлох розношели до предавальньох [[хлєб]] у плєцених видлужених-глїбших кошарох хтори були заквачени зоз ременями на хрибце. До таких кошарох могли стануц и до 20 векни хлєба.
== Фразеолоґия ==
″ ''Скакац на кошарик (скакац/скочиц) - скакац/скочиц до води на кучаци, зоз скурченима ногам''
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Koš od pruća 50 cm.jpg|Кошар виплєцени зоз пруца верби.
Файл:Noe flechtkorb.jpg|Технїка плєценя зоз костуром
Файл:Корпа за веш 01.jpg|Сучаснєйши дизайн плєценого кошара за брудни шмати.
Файл:Laundry Basket.png|Округли плєцени кошар за шмати зоз верхом
Файл:EtnoloskoDoboj 05.jpg|Кошар зоз шеном, [[Слама|сламу]]
Файл:Sepet.jpg|Кошарик зоз кукурицу
Файл:Sepet kovan.jpg
Файл:Korbmacher.jpg|Плєценє кошара.
Файл:Kiepenkerl.jpg|Видлужени кошар за хрибет за розношенє хлєба до предавальньох.
</gallery>
== Литература ==
• ''Словнїк руского народного язика I'', А - Н, Нови Сад 2017. б. 633.
″ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad
᛫ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, бок 508
== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20110802052148/http://sokacki-portal.com/index.php?option=com_content&task=category§ionid=15&id=30&Itemid=129 Tradicionalni zanati na veb strani „Šokački portal“]
* [https://www.youtube.com/watch?v=LwWoyuw0sbw Pletenie košíka z prútia, язик: словацки (знїмок поступка плєценя кошара)] youtube.com
* "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, svezak 6, str. 189, Zagreb, 2004. ISBN 953-6036-36-3
{{Commonscat}}
== Референци ==
[[Катеґория:Обисце]]
[[Катеґория:Ствари у обисцу]]
3nfc27frdiyhaaguugrz7c1uu7hav1v
Кошарка
0
2647
17106
17029
2026-03-31T14:48:39Z
Olirk55
19
Додати кратки текст
17106
wikitext
text/x-wiki
[[File:Плєцени кошарки зоз вербового пруца.1000013435.jpg|thumb|Плєцени кошарки и кошарик зоз вербового пруца.|315x315п]]'''Кошарка''' (серб. ''цегер, корпа'') – решеткасти предмет виробени з преплєтаньом ценких рошлїнових влакнох як цо вербово конарчки, рижни трави, бамбуси итд., або зоз пластичних пантлїчкох и других синтетичних материялох.<ref>Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.</ref>
Плєцену кошарку ше хасновало за вецей наменки: з ню ше ишло до дутяну док нє було пластични або платняни [[Мех|мещки]]; плєцена кошарка з верхом, на древених ножкох, служела за одкладанє [[Хлєб|хлєба]]; у кошарки ше ношело паску, шунку, колбасу, [[Писанка|писанки]] и [[Масло|маселко]] на пошвецанє до [[Церковна порта|церкви]] на Вельку ноц.
Кошарку за паску ше закрива зоз салветку. То украшени, вишити лєбо виткани фалаток платна, хтори ше єдноставно положи на кошарку.
[[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] кошарку волаю и [[Прибор за єдзенє|прибор]] хтори ше здзива даєдним животиньом на писки: целєцу же би нє могло цицац, псови же би нє кусал, коньови же би при параню [[Кукурица|кукурици]] нє огризал лїсца [[Кукурица|кукурици]] итд.
'''Кошарочка''' то менша кошарка, направена з ценших материялох (ценки вербово пруцики, [[слама]], рижни трави, дикинь итд.). Хаснує ше ю за дробнєйши продукти, найчастейше у обисцу, напр. вайца, [[Печарка|печарки]], хлєб и под., а нєшка є часто лєм як прикраска у обисцу – за квеце, швички або даяки иншаки украсни предмети.
'''Кошарик''' демунитив од слова кошар. То менша кошарка алє нє мала виплєцену ручку „по горе попрейґа” а анї на бокох як на кошарох.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Ošatka.jpg|Спирално плєцени декоративни кошарик.
Файл:Korparsko pletarski zanat.jpg|Кошарка и сепет (турски) у Музею у Биєлїни.
Файл:Плєцена кошарка з ручку 1000013443.jpg|thumb|Плєцена кошарка зоз вербового пруца.
Файл:Noe flechtkorb.jpg|Поставена основа зоз палїчкох за плєценє кошарки.
Файл:Baskets four styles.jpg|Рижни декоративни кошарочки.
</gallery>
'''Опатриц ище:'''
[[Кошар]]
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 633.
* Ђукановић, Владимир, Стари занати у Републици Српској ,Бања Лука, 2012. б.36
== Вонкашнї вязи ==
* [https://mim-foods.com/sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0/?srsltid=AfmBOooPR6ykuZ-a-v9Wa4i6WVX99eeMzjg8SgXCAMvl0lQAhwpE8Tgt Каталонска плетена корпа] mim-foods.com
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82 Корпарско плетарски занат] sr.wikipedia.org
* Стари занати у Војводини. 1992, б. 313, 327 и 340
== Референци ==
0yv6a0klbxc8cahuz21qibak9b7r327
17160
17106
2026-03-31T19:44:33Z
Olirk55
19
Уложена вонкашня вяза
17160
wikitext
text/x-wiki
[[File:Плєцени кошарки зоз вербового пруца.1000013435.jpg|thumb|Плєцени кошарки и кошарик зоз вербового пруца.|315x315п]]'''Кошарка''' (серб. ''цегер, корпа'') – решеткасти предмет виробени з преплєтаньом ценких рошлїнових влакнох як цо вербово конарчки, рижни трави, бамбуси итд., або зоз пластичних пантлїчкох и других синтетичних материялох.<ref>Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.</ref>
Плєцену кошарку ше хасновало за вецей наменки: з ню ше ишло до дутяну док нє було пластични або платняни [[Мех|мещки]]; плєцена кошарка з верхом, на древених ножкох, служела за одкладанє [[Хлєб|хлєба]]; у кошарки ше ношело паску, шунку, колбасу, [[Писанка|писанки]] и [[Масло|маселко]] на пошвецанє до [[Церковна порта|церкви]] на Вельку ноц.
Кошарку за паску ше закрива зоз салветку. То украшени, вишити лєбо виткани фалаток платна, хтори ше єдноставно положи на кошарку.
[[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] кошарку волаю и [[Прибор за єдзенє|прибор]] хтори ше здзива даєдним животиньом на писки: целєцу же би нє могло цицац, псови же би нє кусал, коньови же би при параню [[Кукурица|кукурици]] нє огризал лїсца [[Кукурица|кукурици]] итд.
'''Кошарочка''' то менша кошарка, направена з ценших материялох (ценки вербово пруцики, [[слама]], рижни трави, дикинь итд.). Хаснує ше ю за дробнєйши продукти, найчастейше у обисцу, напр. вайца, [[Печарка|печарки]], хлєб и под., а нєшка є часто лєм як прикраска у обисцу – за квеце, швички або даяки иншаки украсни предмети.
'''Кошарик''' демунитив од слова кошар. То менша кошарка алє нє мала виплєцену ручку „по горе попрейґа” а анї на бокох як на кошарох.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Ošatka.jpg|Спирално плєцени декоративни кошарик.
Файл:Korparsko pletarski zanat.jpg|Кошарка и сепет (турски) у Музею у Биєлїни.
Файл:Плєцена кошарка з ручку 1000013443.jpg|thumb|Плєцена кошарка зоз вербового пруца.
Файл:Noe flechtkorb.jpg|Поставена основа зоз палїчкох за плєценє кошарки.
Файл:Baskets four styles.jpg|Рижни декоративни кошарочки.
</gallery>
'''Опатриц ище:'''
[[Кошар]]
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 633.
* Ђукановић, Владимир, Стари занати у Републици Српској, Бања Лука, 2012. б.36
== Вонкашнї вязи ==
* [https://mim-foods.com/sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0/?srsltid=AfmBOooPR6ykuZ-a-v9Wa4i6WVX99eeMzjg8SgXCAMvl0lQAhwpE8Tgt Каталонска плетена корпа] mim-foods.com
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82 Корпарско плетарски занат] sr.wikipedia.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=I5JB0RkwPhI Pletene korpe - U nasem ataru 822] youtube.com
* Стари занати у Војводини. 1992, б. 313, 327 и 340
== Референци ==
ogpns6yjwysb526k7wbuiwov302x2qg
Катеґория:Дружтвене бависко
14
2664
17180
15773
2026-04-01T10:01:17Z
Sveletanka
20
катеґория
17180
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Бависка]]
[[Катеґория:Култура]]
lbf3dxdg84dkqrybq4j5172nskmy583
Штучна интелиґенция
0
2697
17178
16165
2026-04-01T09:37:17Z
Sveletanka
20
катеґория
17178
wikitext
text/x-wiki
[[File:Artificial Intelligence & AI & Machine Learning - 30212411048.jpg|right|thumb|310px|]]
'''Штучна интелиґенция''' (анґл. ''Artificial intelligence'') подобласц рахункарства хтора розвива и преучує интелиґентни машини. Штучна интелиґенция то интелиґенция машинох або софтверох, за розлику од интелиґенциї живих створеньох, першенствено людзох. Циль виглєдованя штучней интелиґенциї то розвой програми (софтвера), котра оможлїви рахункаром же би ше справовали на способ хтори би ше могол охарактеровац як интелиґентни. Перши виглєдованя ше вяжу за сами коренї рахункарства. Идея о машинох котри буду способни окончовац розлични задатки интелиґентно, була централна преокупация науковцох з обласци рахункарства котри ше опредзелєли за виглєдованє штучней интелиґенциї у цалей другей половки 20. вику.
Сучасни виглєдованя штучней интелиґенциї орєновани на експертски и прекладацки системи у огранїчених доменох, препознаванє природней бешеди и писаного тексту, автоматичне доказованє теоремох, як и константне интересованє за творенє ґенерално интелиґентних автономних аґентох (системох способних за автономне дїлованє у реалним швеце). Штучна интелиґенция як поняце у ширшим смислу, означує капацитет єдного штучного витвореня же би було у можлївосци реализовац функциї котри харасктеристика людского роздумованя. Можлївосц розвою такого витвореня цикавела людзох ище од антично часу, алє аж у другей половки 20. вику тото постало можлїве з помоцу рахункарох, зоз чим ше отворела драга за таке подняце.<ref>[https://web.archive.org/web/20110221055830/http://library.thinkquest.org/2705/ „Artificial Intelligence”]. Приступљено 25.02.2026.</ref>. Подпомогнути з напредованьом сучасней науки, виглєдованя у обласци штучней интелиґенциї ше розвиваю у двох основних напрямох: психолоґийни и физиолоґийни виглєдованя природи людского интелекта и технолоґийни розвой вше зложенших рахункарских системох. У тим смислу, поняце штучней интелиґенциї од початку ше вязало за системи и рахункарски програми зоз способносцу реализованя зложених задаткох, односно зоз способносцу симулациї людского роздумованя. У тей сфери, найзначнєйши обласци виглєдованя то обробок податкох, препознаванє моделох зоз розличних обласцох знаня, бавискох и применєних обласцох, як наприклад медицина. Технолоґия штучней интелиґенциї ше широко хаснує у индустриї, влади и науки. Даєдни апликациї високого профилу то: напредни веб преглєдовачи (напр. Ґуґл преглєдованє), системи препоруки (котри хасную Ютюб, Амазон и Нетфликс), интеракция през людску бешеду (нпр. Ґуґл асистент, Сири и Алекса), самостойне воженє авта (напр. Веймо), ґенеративни и креативни алати (напр. ChatGPT<ref>Hu, Krystal (2. 2. 2023).[https://www.reuters.com/technology/chatgpt-sets-record-fastest-growing-user-base-analyst-note-2023-02-01/ „ChatGPT sets record for fastest-growing user base – analyst note”],Reuters (на језику: енглески).Архивирано из [https://web.archive.org/web/20230203182723/https://www.reuters.com/technology/chatgpt-sets-record-fastest-growing-user-base-analyst-note-2023-02-01/ Оригинала] 3. 2. 2023. г. Приступљено 25.02.2026. </ref><ref>Varanasi, Lakshmi (5. 1. 2023) [https://www.businessinsider.com/chatgpt-creator-openai-talks-for-tender-offer-at-29-billion-2023-1 „ChatGPT creator OpenAI is in talks to sell shares in a tender offer that would double the startup's valuation to $29 billion”]. Insider , Архивирано из [https://web.archive.org/web/20230118050502/https://www.businessinsider.com/chatgpt-creator-openai-talks-for-tender-offer-at-29-billion-2023-1 оригинала] 18. 1. 2023. г. Приступљено 25.02.2026.</ref>) и уметносц штучней интелиґенциї, як и надлюдске бависко и анализа у стратеґийних бавискох (напр. шах и ґо).
Даєдни обласци нєшкайших виглєдованьох обробку податкох конценровани на програми котри ше намагаю оспособиц рахункар жа би розумел писани и вербални информациї, правел резимеи, давал одвити на одредзени питаня або робел редистрибуцию податкох хасновательом котри заинтересовани за одредзени часци тих информацийох. У тих програмох сущне значенє ма капацитет систему за конструованє ґраматично точних виреченьох и повязованє словох и идейох, односно идентификованє значеня. Виглєдованя указали жє, док проблеми структурней лоґики язика, односно його синтакси, мож ришиц з програмованьом одредзених алґоритмох, проблем значеня, або семантики, вельо глїбши и идзе у наприяме автентичней штучней интелиґенциї. Основни тенденциї нєшка, за розвой систему штучней интелиґнциї представяю: розвой експертских системох и розвой неуронских мрежох. Експертски системи пробую репродуковац людске роздумованє прейґ символох. Неуронски мрежи то робя баржей зоз биолоґийней перспективи (рекреирую структуру людского мозґу з помоцу ґенетичних алґоритмох). Понеже обидва системи барз зложени, резултати барз далєко од правдивого интелиґентного роздумованя. Велї науковци скептични спрам можлївосци розвиваня правдивей штучней интелиґенциї. Функционованє людского роздумованя ище вше нє глїбше упознате, та прето информатични дизайн интелиґентних системох ище єдєн длугши период будзе онєспособени за представянє тих нєпознатих и зложених процесох. Виглєдованя штучней интелиґенциї фокусовани на шлїдуюци компоненти интелиґенциї: ученє, роздумованє, ришованє проблемох, перцепция и розуменє природного язика.
[[File:Anatomy-1751201 1280.png|thumb|left|309x309px]]
Алан Тюринґ (анґл. ''Alan Mathison Turing'', 1912 – 1954) бул перша особа котра виведла значни виглєдованя у обласци котру наволал машинска интелиґенция.<ref>Copeland, J., ур. (2004). ''The Essential Turing: the ideas that gave birth to the computer age'' (на језику: енглески). Oxford, England: Clarendon Press. ISBN 0-19-825079-7.</ref> Штучна интелиґенция основана як академска дисциплина 1956. року. На тим полю виглєдованя було оптимизму, а потим розчарованя и траценя финасованя, цо познате под меном „жима штучней интелиґенциї“. Финансованє и интересованє ше значно звекшали после 2012., кед глїбоке ученє премогло шицки претходни технїки штучней интелиґенциї и после 2017, зоз архитектуру трансформаторох. То приведло до „яри штучней интелиґенциї“ початком 2020-их, так же компаниї, универзитети и лабораториї, углавном зоз Зєдинєних Америцких Державох, посцигли значни пионирски крочаї у напредованю штучней интелиґенциї. Вше векше хаснованє штучней интелиґєнциї у 21. вику ма уплїв на дружтвени и економски проґрес, звекшує ше автоматизация, одлучованє засноване на податкох и интеґрация системох штучней интелиґенциї до розличних секторох економиї и обласцох живота, уплївуюци на тарґовище роботи, здравство, владу, индустрию и образованє. Ту ше зявює и питанє етичней импликациї и питанє ризикох котри приноши штучна интелиґенция, цо порушує дискусиї о реґулативней политики же би ше осиґурала безпечносц и предносци технолоґиї. Розлични подобласци штучней интелиґенциї виглєдую одредзени цилї и хаснованє окремних алатох. Традиционални цилї виглєдованя штучней интелиґенциї облапяю розсудзованє, представянє знаня, планованє, ученє, обробок природного язика, перцепцию и потримовку роботики. Обща интелиґенция (способносц же би ше поробел було хтори задаток котри чловек може поробиц) спада до длугорочних цильох у тей обласци. Же би ришели тоти проблеми, виглєдоваче штучней интелиґенциї прилагодзели и интеґровали широки спектер технїкох ришованя проблемох, уключуяци преглєдованє и математичне оптимизованє, формалну лоґику, штучни неуронски мрежи и методи засновани на статистики, операцийним виглєдованю и економиї. Штучна интеличенция ше тиж опера на психолоґию, линґвистику, филозофию, неуронауку и други обласци.
== Цилї ==
Общи проблем симулациї (або твореня) интелиґенциї подзелєни на подпроблеми. Вони ше состоя зоз одредзених прикметох або способносцох котри виглєдоваче обчекую же би интелиґентни систем указал. Долу описани прикмети достали найвецей поваги и указую обсяг виглєдованя штучней интелиґенциї. Основни цилї виглєдованя у обласци штучней интелиґенциї Хвильково, кед у питаню виглєдованя у обласци штучнй интелиґенциї, можлїве посцигнуц два комплементарни цилї, котри респективно наглашую два аспекти штучней инталиґенциї, а то теорийни и технолоґийни аспект.
* Перши циль то студия людских коґнитивних процесох, цо потрвердзує дефиницию Патрика Й. Хейса „студия интелиґенциї як компутациї“ , з чим ше штучна интелиґенция унаприямує ґу окремней файти студиї интелиґентного справованя при людзох.
* Штучна интелиґенция, як обласц информатики, занїма ше зоз проєктованьом програмских ришеньох за проблеми хтори ше намага ришиц.
=== Роздумованє и ришованє проблемох ===
Роздумованє то процес вицагованя заключкох котри одвитую датей ситуациї. Заключки ше класификую як дедуктивни и индуктивни.
* Приклад дедуктивного заключованя би могол буц: Иринка або у [[Музей|музею]], або на концерту. Нєт єй у музею; вец є напевно на концерту.
* Приклад индуктивного заключованя би могол буц: Предходни нєщесца тей файти були пошлїдок гришки у систему; прето и тому нещесцу причина гришка у систему.
Найзначнєйша розлика медзи тима двома способами заключованя така же у случаю дедуктивного роздумованя правдивосц премиси ґарантує правдивосц заключку, док у случаю индуктивного роздумованя, правдивосц премиси дава потримовку заключку, без даваня абсолутней сиґурносци єй правдивосци. Индуктивне заключованє звичайне у наукох у хторих ше збераю податки и розвиваю провизийни модели (модели котри креирую математичну формулу-модел хтори хвильково найлєпше толкує податки) за описованє и предвидзованє будуцого справованя, дотля док ше нє зявя аномалиї у моделу, котри ше теди реконструує. Дедуктивне роздумованє ше звичайно хаснує у математики и лоґики, дзе детально обробени структури нєпобитних теоремох наставаю зоз менших множествох основних аксиомох и правилох. Исную значни успихи у програмованю рахункарох за вицагованє заключкох, окреме дедуктивней природи. Алє, праве роздумованє ше состої зоз зложенших аспектох, уключує заключованє на способ зоз котрим ше риши одредзени задаток або ситуация. Ту ше находзи єдєн зоз найвекших проблемох з котрим ше стрета штучна интелиґенция.
Ришованє проблемох, окреме у штучней интелиґенциї, характерує систематске преглєдованє у ранґу можлївих акцийох з цильом пренаходзеня даякого скорей дефинованого ришеня. Методи ришованя проблемох ше дзеля на тоти окремней и гевти общей наменки.
Метода окремней наменки то глєданє адаптованого ришеня за одредзени проблем и ма специфични прикмети ситуацийох зоз котрих проблем составени. Процивно тому, метода общей наменки ше може применїц на широки спектер проблемох. Технїка общей наменки котра ше хаснує у штучней интелиґенциї то метода конєчней анализи, часц по часц, або поступне додаванє, односно редукованє розличносцох медзи хвильковим станом и станом конєчного цилю. Програм вибера акциї зоз лїстини методох – у случаю єдноставного робота, крочаї шлїдуюци: PICKUP, PUTDOWN, MOVEFORWARD, MOVEBACK, MOVELEFT и MOVERIGHT, док ше циль нє посцигнє. Векше число розличних проблмох ришене прейґ програму штучней интелиґенциї. Даєдни зоз прикладох то глєданє побиднїцкого поцагу, або секвенци поцагох у бавискох, зложени математични докази и манипулация виртуалних обєктох у штучних односно синтетичних рахункарских шветох.
Вчасни виглєдоваче розвили алґоритми котри имитовали роздумованє крочай по крочай, хторе людзе хасную кед ришую [[Гадка|загадки]] або при виводзеню лоґичного заключку. До позних 1980-их и 1990-их розвити методи за роботу зоз нєсиґурнима або нєподполнима информациями, хаснуюци концепти вироятносци и економиї.
Велї зоз тих алґоритмох нєдостаточни за ришованє вельких проблемох резонованя, прето же доживюю „комбинаторну експлозию“: вони починаю експоненциялно вше помалши робиц як проблеми поставаю вше векши. Аж и людзе ридко хасную дедукцию крочай по крочай, котру би вчасне виглєдованє штучней интелиґенциї могло моделовац. Вони ришую векшину своїх проблемох хаснуюци швидки, интуитивни одлуки. Точне и ефикасне резонованє то нєришени проблем.
=== Репрезентация знаня ===
Представянє знаня (представянє информацийох о швеце у форми котру рахункарски систем може хасновац за ришованє зложених задаткох як цо водзенє диялоґу на природним язику) и инжинєринґ знаня (интеґрация знаня до рахункарского систему з цильом ришованя комплексних проблематичних задаткох за котри иншак потребни високи уровень людскей фаховосци) оможлївюю програмом штучней интелиґенциї же би интелиґентно одвитовали на питаня и приношели заключки о фактох зоз стварного швета.
[[File:CodexBot-portrait.png|thumb|304x304п]]
База знаня то цело знаня представене у форми хтору може хасновац програм. Онтолоґия то множество обєктох, одношеньох, концептох и прикметох котри хаснує одредзени домен знаня. Бази знаня треба же би представяли ствари як цо: обєкти, прикмети, катеґориї и одношеня медзи обєктами, ситуациї, подїї, стани и час; причини и пошлїдки; знанє о знаню (цо знаме о тим цо други людзе знаю); подрозумююце резонованє (ствари за котри людзе предпоставяю жа су правдиви док им ше нє пове иншак, и останю правдиви аж и кед ше други факти меняю); и велї други аспекти и домени знаня.
Медзи найчежшима проблемами у представяню знаня то: ширина здраворозумного знаня (множество атомских фактох хтори просечна особа зна огромне) и подсимволична форма здраворозумного знаня (векша часц того цо людзе знаю нє представене як „факти“ або „вияви“ котри би ше могли вербално виражиц). Постоя тиж почежкосци у здобуваню знаня, проблем доставаня знаня за апликациї штучней интелиґенциї.
=== Планованє и приношенє одлукох ===
„Аґент“ то шицко цо обачує и пребера акциї у швеце. Рационални аґент (особа, подприємство, машина або софтвер) ма цилї або преференциї и пребера акциї жа би их витворел. У автоматизованим планованю аґент ма специфични циль. У автоматизованим приношеню одлукох, аґент ма преференциї – исную даєдни ситуациї у котрих би волєл буц, а даєдни ше намага обкеровац. Аґент за приношенє одлукох каждей ситуациї додзелює число (котре ше вола „хасновитосц“) хторе мера кельо аґент преферує тоту ситуацию. За кажду можлїву акцию може ше вираховац „обчекована хасновитосц“: хасновитосц шицких можлївих законченьох акциї, пондерована з вироятносцу же ше одредзене законченє случи. Потим ше може вибрац акция з максималну обчековану хасновитосцу.
У класичним планованю, аґент точно зна яки будзе ефект було хторей акциї. У векшини проблемох у стварним швеце, медзитим, аґент можебуц нєсиґурни до ситуациї у котрей ше находзи (вона „нєпозната“ або „нєобачлїва“) и можебуц нє будзе бизовно знац цо ше случи после каждей можлївей акциї (то нє „детерминистичне“). Вон муши вибрац акцию так же направи найвироятнєйшу предпоставку и потим ознова преценї законченє, же би видзел чи акция була успишна.
Простор можлївих будуцих акцийох и ситуацийох звичайно нєришиво вельки, так же аґенти муша виберац акциї и преценьовац ситуациї гоч су нє сиґурни яке будзе законченє.
Теория бавискох описує рационалне справованє вецей аґентох у интеракциї и хаснує ше у програмох штучней интелиґенциї котри приноша одлуки хтори уключую других аґентох.
=== Ученє ===
Исную вецей розлични форми ученя котри ше хасную у обласци штучней интелиґенциї. Найєдноставнєйша ше одноши на ученє на гришкох прейґ пробованя. На приклад, найєдноставнєйши рахункарски програм за ришованє проблема матираня у єдним поцагу у шаху то виглєдованє мат позициї з помоцу случайних поцагох. Кед пренайдзене ришенє, програм може запаметц позицию и вихасновац ю шлїдуюцираз кед ше найдзе у идентичней ситуациї. Єдноставне паметанє индивидуалних поцагох и процедурох – познате як механїчне ученє – барз лєгко имплементовац до рахункарского систему.
[[File:Artificial Neural Network with Chip.png|thumb|Штучни неуронски мрежи|307x307п]]
Машинске ученє то преучованє програмох котри можу автоматично злєпшац свойо перформанси на датим задатку. Воно було часц штучней интелиґенциї од початку. Исную даскельо файти машинского ученя:
* ученє без надпатраня (анализує цек податкох, пренаходзи модел и виводзи предвидзованє без даякей вонкашнєй инструкциї)
* ученє зоз надпатраньом (потребне же би чловек означел уходни податки)
* потримане ученє (аґент наградзени за добри одвити, а карани за погришни, учи же би виберал одвити котри ше класификую як добри)
* трансферне ученє (применює ше знанє здобуте при єдним проблему на нови проблем)
* глїбоке ученє (порушує уходни податки през биолоґийно инспировани штучни неуронски мрежи за шицки тоти файти ученя)
=== Обробок природного язика ===
Обробок природного язика (NLP) оможлївює програмом же би читали, писали и комуниковали на людских язикох, як цо то анґлийски. Специфични проблеми уключую препознаванє бешеди, синтезу бешеди, машинске прекладанє, екстракцию информацийох, пренаходзенє информацийох и одвитованє на питаня.
Перши роботи, засновани на ґенеративней ґраматики и семантичних мрежох Ноама Чомского, мали почежкосци зоз препознаваньом смисла словох. Марґарет Мастарман верела же значенє, а нє ґраматика ключ за розуменє язика и же би тезауруси (файти терминолоґийних словнїкох), а нє словнїки требали буц основа рахункарскей язичнй структури.
Року 2019, ґенеративни напредок обучени трансформаторни (або „GPT“) язични модели почали правиц тексти зоз смислом и по 2023. тоти модели могли витвориц резултати на уровню чловека на правосудним испиту, SAT тесту (стандардизовани тест котри ша хаснує за упис на факултети у Зєдинєних Америцких Державох), GRE тесту (стандардизовани тести котри ше хасную за приєм на велї постдипломски школи у Зєдинєних Америцких Державох) и у велїх других апликацийох у стварним швеце.
=== Перцепция ===
Машинска перцепция то спсобносц же би ше хасновали уходни податки зоз сензорох (як цо камери, микрофони, сиґнали без шнура, сонари, радари) и зоз тим оможлївели виведзенє заключкох о аспектох швета. Рахункарски вид то способносц анализи визуелних уходних податкох.Тота обласц облапя препознаванє бешеди, класификацию сликох, препознаванє особох, препознаванє обєктох и роботску перцепцию.
=== Социялна интелиґенция ===
Афективне рахункарство то обласц котра ше состої зоз системох котри препознаваю, толмача, обрабяю або симулую людски чувства, емоциї и розположенє. Наприклад, даєдни виртуални асистенти програмовани же би водзели конверзацийну бешеду, або ше аж и шалєли на духовити способ.
Медзитим, то ма тенденцию же би наивним хасновательом дало нєреалну концепцию интелиґенциї иснуюцих рахункарских аґентох.
=== Обща интелиґенция ===
Машина зоз штучну общу интелиґенцию требала би буц у можлївосци ришиц широки спектер проблемох зоз ширину и всестраносцу котра подобна людскей интелиґенциї.
== Проблем дефинициї штучней интелиґенциї ==
За розлику од других обласцох, у штучней интелиґенциї нє иснує согласносц коло єднєй дефинициї, алє их єст вецей, у зависносци од розличних попатрункох и методох за ришованє проблема.
Єдна зоз найєдноставнєйших и найкратших дефиницийох то тота спрам характеристики котра ше вяже за штучну интелиґенцию, парафразуюци Марвина Минского (єдного з фаховцох и виглєдовачох штучней интелиґенциї), а то „конструованє рахункарских системох зоз прикметами котри би при людзох були охарактеровани як интелиґентни“.
== Штучна интелиґенция у образованю ==
Сон о рахункарох котри би могли образовац школярох и студентох, вецей децениї инспировал науковцох коґнитивней науки. Перша ґенерация таких системох (анґл. ''Computer Aided Instruction'' або ''Computer'' ''Based Instruction''), углавним була заснована на гипертексту (медзисобно повязани єдинки информацийох приказани на даяким електронским пошореню). Структура тих системох була составена зоз презентациї материялу и питаньох з вецей можлївима одвитами, котри унаприямую школяра на дальши информацї, у зависносци од одвитох на постевени питаня.
[[File:E-coach.webp|thumb|302x302px|left|E-учитель]]
Шлїдуюца ґенерация тих системох (анґл. ''Intelligent CAI або Intelligent Tutoring Systems'') були засновани на имплементациї знаня о одредзеней теми, до самого рахункара. Исновали два файти таких системох. Перша файта вежбала школярох и студентох у самим процесу ришованя зложених проблемох, док друга файта пробовала отримовац силоґистични (правилни дедуктивни арґумент котри ше состої зоз двох поставкох або зоз премиси и заключку) диялоґ зоз студентами. Имплементацию другей файти систему було барз чежко реализовац у пракси, найбаржей пре проблем програмованя системох за розуменє спонтаней и природней людскей бешеди. Пре тоти причини, проєктовани лєм даскельо. Перша файта, и попри зложеносци система за вежбанє школярох и студентох, проєктована и хаснує ше у вельким чишлє, даєдни системи за вежбу ше урядово хасную у школох, индустриї и за воєни инструкциї.
== Технїки ==
Виглєдованє штучней интелиґенциї хаснує широки спектер технїкох же би ше посцигло горе наведзени цилї, а то:
* преглєдованє и оптимизация – преглєдованє простору стану (преглєдованє стебла можлївих станох же би ше пренашол циляни стан) и локалне преглєдованє (хаснованє математичней оптимизациї же би ше пренашло ришенє за проблем)
* лоґика – формална лоґика, лоґични заключок (дедукция) и фази-лоґика
* пробабилистични методи за нєизвесне резонованє – Баєсово мрежи, Марковлєово модели, Килманово филтри
* класификаторе и статистични методи ученя
* штучни неуронски мрежи – колекция ґузлох познатих и як штучни неурони хтори ше пробую справовац як неурони у биолоґийним мозґу
* глїбоке ученє
* GPT (ґенеративни напредок обучени трансформатори) – Ґемини, ChatGPT, Клод, Копилот
* специялизовани хардвер и софтвер
== Применьованє ==
Технолоґия штучней интелиґенциї и машинского ученя ше хаснує у векшини есенциялних апликацийох, окреме од 2020. року и надалєй, уключуюци: интернет преглєдовачи (як цо Ґуґл преглєдовач), онлайн реклами, системи препоруки (яки понукаю Нетфликс, Ютюб або Амазон), звакшанє интернет транспорту, виртуелних асистентох (як цо Сири або Алекса), автономни превозки (уключуюци дрони, ADAS, авта котри вожа сами), автоматичне прекладанє язика (Майкрософт прекладач, Ґуґл прекладач), препознаванє особох (Еплов Фейс ИД або Майкрософтов Дипфейс и Ґуґлов Фейснет) и означованє фотоґрафийох (яке хасную Фейсбук, Еплов Айфото и Тикток).
=== Здравє и медицина ===
[[File:Humanoid robot and woman retrieve infomation - includes a visible typical error of recent AI generated pictures.png|thumb|300x300px]]
Применка штучней интелиґенциї у медицини и медицинских виглєдованьох ма потенциял же би злєпшала допатранє пациєнтох и квалитет живота. Патраци през очи Хипократовей пришаги, медицински роботнїки етично обовязни хасновац штучну интелиґенцию кед апликациї можу дац точнєйшу дияґнозу и лїчиц пациєнтох. За медицински виглєдованя, штучна интелиґенция важни алат за обробок и интеґрованє велького количества податкох. Нови алати можу значно помогнуц при розуменю биомедицинских релевантних драгох. Року 2023. обявене же пренаходзенє нових лїкох з помоцу штучней интелиґенциї помогло у пренаходзеню класи антибиотикох котри способни знїщиц два розлични файти бактерийох одпорних на лїки.
=== Бависка ===
Програми за бавенє бавискох ше хасную од 1950-их за демонстрованє и тести найнапреднєйших технїкох штучней интелиґенциї. ''Дип блу'' постал перши рахункарски систем за бавенє шаху котри победзел актуалного шветового шампиона у шаху, Ґария Каспарова, 11. мая 1997. року.<ref>Anderson, Mark Robert (11. 05. 2017).[https://theconversation.com/twenty-years-on-from-deep-blue-vs-kasparov-how-a-chess-match-started-the-big-data-revolution-76882 „Twenty years on from Deep Blue vs Kasparov: how a chess match started the big data revolution”]. ''The Conversation'' (на језику: енглески). Приступљено 28. 01. 2024.</ref> После того штучна интелиґенция вше баржей и швидше напредовала, победзуюци актуалних шампионох у квизох, у покеру, 2019. року досцигла уровень велемайстра у окреме компликованим стратеґийним бависку ''Старкрафт II'' у реалним чаше котре уключує нєподполне знанє о тим цо ше случує на мапи бависка. Року 2021. аґент ШИ ше змагал у Плейстейшн Ґран Турисмо змаганю и победзел штирох найлєпших шветових вожачох Ґран Турисма хаснуюци потримане глїбоке ученє.
=== Войско ===
Рижни держави хасную ШИ за апликациї котри хаснує войско. Главни апликациї злєпшую команду и контролу, комуникованє, сензори и интеґрацию. Виглєдованє унаприямене на зберанє и анализу информацийних податкох, лоґистику, сайбер операциї, информацийни операциї и полуавтономни и автономни превозки. ШИ оможлївює координованє сензорох и ефекторох, одкрице и идентификованє гроженьох, означованє позицийох нєприятеля, фокусованє на мети, координацию заєднїцкей штрельби медзи повязанима (умреженима) воєнима превозками, котри укючую тими зоз людзми и без людзох.
У новембру 2023. року, подпредсидателька ЗАД Камала Харис обявела декларацию котру подписала 31 держава о поставяню защитней огради за воєне хаснованє ШИ. Обовязки уключую хаснованє правних нормох же би ше осиґурала ускладзеносц воєней штучней интелиґенциї зоз медзинароднима [[Закон (право)|законам]]<nowiki/>и, як и осторожносц и транспарентносц у розвою тей технолоґиї.
=== Ґенеративна штучна интелиґенция ===
Початком 2020-их, ґенеративна штучна интелиґенция достала широку важносц. У марцу 2023. 58% одроснутих у ЗАД чули за ''ChatGPT'', a 14% го пробовало. Вше векши реализем и лєгкосц хаснованя ґенератора текста до слики заснованих на ШИ, виволали тренд виралних ШИ-ґенерованих фотоґрафийох. Вельку повагу прицагла фалшива фотоґрафия папи Франї у билим пуфер капуце, видумане гарештованє Доналда Трампа и спреводзка о нападу на Пентаґон, як и хаснованє у професийней креативней уметносци.
=== Задатки за специфичну индустрию ===
Исную тисиячи успишни апликациї штучней интелиґенциї котри ше хасную за ришованє специфичних проблемох за одредзени индустриї або институциї. У виглєдованю котре поробене 2017. року, єдна зоз 5 компанийох виявела же хаснує ШИ у своїх процесох. Нєшка то напевно вельо вецей. У польопривреди, ШИ помогла польопривреднїком же би идентификовали подручя котрим потребне наводньованє, гноєнє або третмани з пестицидами, цо приводзи до звекшаня приносох. ШИ ше хаснує у астрономиї за анализу вше векшого количества доступних податкох хтори ше доставаю зоз вселени.
== Етика ==
Штучна интелиґенция, як и кажда моцна технология, ма потенциялни предносци и потенциялни ризики. Трима ше же штучна интелиґенция може унапредзиц науку и пренайсц ришеня за озбильни проблеми: Демис Хасабис, зоз британско-америцкей виглєдовацкей лабораториї ШИ Дип Майнд (анґл. ''Deep Mind)'', ше наздава же „риши штучну интелиґенцию, а потим то вихаснує же би ришел шицко друге“. Медзитим, як ше ШИ почала широко хасновац, идентификовани даскельо нєжадани ризики.
=== Ризики и чкода ===
==== Приватносц и авторски права ====
[[File:Facial Recognition22.jpg|thumb|Препознаванє особох|309x309п]]
Алґоритми машинского ученя вимагаю вельке количество податкох. Технїки котри ше хасную за доставанє тих податкох виволали вельку застараносц у вязи зоз приватносцу, надпатраньом и авторскима правами. Технолоґийни компаниї збераю широки спектер податкох од своїх хасновательох, уключуюци онлайн активносци, ґеолокацийни податки, видео и аудио записи. Наприклад, же би направел алґоритми за препознаванє бешеди, Амазон знял милиони приватни розгварки и допущел дочасно занятим роботнїком же би слухали и транскрибовали (записовали) даєдни з нїх. Думаня о тим широко хаснованим надпатраню розлични: даєдни их видза як нєопходне зло, а даєдни як очиглядно нєетичне и потупйованє права на приватносц.
Року 2023. познати авторе, як цо Джон Ґришам и Джонатан Франзен тужели компаниї ШИ пре хаснованє их роботи за обуку ґенеративней штучней интелиґенциї.
==== Дезинформациї ====
Ютюб, Фейсбук и други хасную системи препорученя хтори водза хасновательох до цо векшого обсягу змистох. Зоз тим програмом ШИ дати циль же би максмизовали хаснованє платформох (односно єдини циль же би людзе цо вецей патрели). Штучна интелиґенция спознала же хаснователє маю тенденцию виберац дезинформациї, теориї завери и екстремни политични змисти и же би их затримала у патреню, ШИ им предклада цо вецей таки змисти. Хаснователє мали тенденцию патриц вецей змисти на исту тему, так же ШИ приведла людзох до филтерских мехуркох, дзе достали вецей верзиї истих дезинформацийох. То велїх хасновательох наведло же би верели же тоти дезинформациї правдиви и на концу приведло до траценя довирия до институцийох, медийох, влади. Програм ШИ барз добре научел посцигнуц свой циль, алє резултат чкодлїви за дружтво.
Року 2022, ґенеративна штучна интелиґенция почала правиц слики, аудио, видео и тексти котри ше нє розликую од правдивих фотоґрафийох, знїмкох, филмох и людского гласа. Постої можлївосц же ше то будзе хасновац за стварянє огромного количества дезинформацийох або пропаґанди. Пионир штучней интелиґенциї Джефри Хинтон виражел застараносц, прето же попри иншого, штучна интелиґенция оможлївює „авторитарним лидером же би манипуловали зоз своїм виберанковим целом“ у вельких розмирох.
==== Алґоритемска пристрасносц и праведносц ====
Апликациї за машинске ученє буду пристрасни кед уча зоз пристрасних податкох. Можлїве же творителє нє свидоми же пристрасносц иснує. Пристрасносц ше може унєсц прейґ способу на котри ше податки за обуку вибераю и способу на котри их модел применює. Кед ше пристрасни алґоритем хаснує за приношенє одлукох котри можу озбильно начкодзиц людзом (у медицини, финансийох, при запошльованю, у будовательстве, полициї), вец алґоритем може привесц до дискриминациї. Праведносц у машинским ученю то студия о тим як онєможлївиц чкоду котра настава пре алґоритемску пристрасносц.
Дня 28. юния 2015, нова функция за означованє фотоґрафийох на платформи Ґуґл фотоґрафиї, з гришку идентификовала Джекия Алсия и його товариша як „ґорили“ прето же маю чарну [[Фарба|фарбу]] скори. Систем бул обучавани на множестве податкох котре ше состояло зоз барз мало фотоґрафийох людзох чарней фарби скори. Ґуґл „виправел“ тот проблем так же онєможлївел систем же би було цо идетификовал як „ґорила“. Осем роки познєйше, 2023. року, Ґуґл фотоґрафиї и далєй нє могли идентификовац ґорилу, як и платформи подобни Ґуґл фотоґрафийом зоз Епла, Фейсбука, Майкрософта и Амазона.
COMPAS то комерциялни програм котри суди у ЗАД хасную за преценьованє вироятносци чи обвинєна особа повтори дїло за котре є уж раз осудзена. У 2016. року, Джулия Енґвин зоз Пропаблика (нєпрофитна орґанизация пошвецена виглєдовацкому новинарству), одкрила же COMPAS указує расну пристрасносц, процивно факту же ше у програму нє наводзи раса обвинєней особи. Гоч стопа гришки за билих и чарних людзох єднак калибрована на точно 61%, гришки за кажду расу були розлични – систем дошлїдно преценьовал же чарна особа повтори дїло, а подценьовал жа била особа то нє пороби.
Критика COPMPAS-а визначела глїбши проблем зоз злохаснованьом ШИ. Модели машинского ученя дизайновани же би правели „предвидзаня“ котри важаци лєм кед ше предпоставя же будучносц здабе на прешлосц. То значи же машинске ученє нє прилагодзене же би помогло у приношеню одлукох дзе иснує надїя же будучносц будзе лєпша од прешлосци. Пристрасносц и нєправедносц можу остац нєодкрити, прето же творителє углавним людзе билей раси и хлопского роду: медзи инженєрами ШИ лєм коло 4% чарней раси, а 20% женского роду.
==== Нєдостаток транспарентносци ====
Велї системи ШИ нательо зложени, же їх дизайнере нє можу потолковац як ше приноша одлуки.То окреме случай зоз глїбокима неуронскима мрежами, у котрих иснує вельке количество нєлинеарних одношеньох медзи уходнима и виходнима податками. Було вельо случаї же програм машинского ученя прешол риґорозни тести, а и попри того научел цошка инше од того цо програмере мали намиру же би научел.
==== Конфликти, надпатранє и наоружана штучна интелиґенция ====
Смертельне автономне оружиє то машина котра лоцирує, вибера и забива людски мети без людского надпатраня. По 2015. рок приявене же прейґ 50 держави виглєдує таке оружиє на бойним полю. То окреме опасне пре даскельо причини: кед ше забиє нєвину особу, нє ясне хто одвичательни, мала вироятносц же зоз сиґурносцу вибере мети, а кед би ше продуковало у вельких количествох, то потенциялне оружиє за масовне знїщованє. Року 2014, 30 держави (уключуюци Китай) потримали забрану автономного оружия у складу зоз Конвенцию о одредзеним конвенционалним оружию Зєдинєних нацийох, медзитим Зєдинєни Америцки Держави и други ше нє зложели зоз тим.
Штучна интелиґенция ма вельо алати котри окреме хасовити за авторитарни влади: мудри надпатрацки софтвер, препознаванє особох и гласу оможлївюю широко хасноване провадзенє; таке надпатранє оможлївює машинскому ученю же би класификовало потенциялних нєприятельох держави и онєможлївело им же би ше скривали; системи препорученьох можу прецизно пласовац пропаґанду и дезинформациї пре максимални ефект; дипфейки и ґенеративна штучна интелиґенция помагаю при твореню дезинформацийох.
Системи ШИ за препознаванє особох хасную ше за масовне надпатранє, окреме у Китаю. Року 2019, варош Бенґалор у Индиї поставел транспортну сиґнализацию зоз котру управя штучна интелиґенция, котра спрам густосци транспорта и прилагодзованя часу тирваня сиґнала може розтерховац транспорт у вельких улїцох и булеварох.
==== Технолоґийна нєзанятосц ====
[[File:Literatursuche mit KI (3).jpg|thumb|432x432px|right]]
Економисти часто визначовали ризики од одпущованя людзох пре хаснованє штучней интелиґенциї и роздумовали о нєзанятосци кед би нє исновала адекватна социялна политика за полну занятосц. У прешлосци, технолоґия мала тенденцию вкупного звекшаня занятосци, а нє зменшованя, алє економисти припознаваю же зме на „нєпознатей териториї“ зоз штучну интелиґенцию.
У контрасту з претходнима габами автоматизациї, велї роботни места штреднєй класи можу буц елиминовани пре штучну интелиґенцию.
У априлу 2023. обявене же 70% роботних место китайских илустраторох видео бавискох елиминоване пре ґенеративну штучну интелиґенцию.<ref>Zhou, Viola (11. 04. 2023).[https://restofworld.org/2023/ai-china-video-game-layoffs-illustrators/ „AI is already taking video game illustrators' jobs in China”]. ''Rest of World'' (на језику: енглески). Приступљено 25.02.2026.</ref><ref>Carter, Justin (11. 04. 2023).[https://www.gamedeveloper.com/art/china-s-game-art-industry-reportedly-decimated-ai-art-use „China's game art industry reportedly decimated by growing AI use”]. ''Game Developer'' (на језику: енглески). Приступљено 25.02.2026.</ref>
==== Еґзистенциялни ризик ====
Твердзело ше же штучна интелиґенция постанє нательо моцна, же би чловечество могло навше страциц котролу над ню. То би, як цо виявел физичар Стивен Хокинґ могло „привесц до конца людскей раси“. Тот сценарио як зоз даякого филму науковей фантастики предпоставя же рахункар або робот нєсподзивано розвиє людску „свидомосц“ и постанє зли.
Перше, штучней интелиґенциї нє потребна „свидомосц“, яка подобна людскей, же би була еґзистенциялни ризик. Сучасним програмом ШИ даваю ше специфични цилї и вони хасную ученє и интелиґенцию же би их посцигли. Стюарт Расел (британски рахункарски науковец) дал приклад робота за помоц у обисцу, котри пробує пренайсц способ як забиє власнїка же би нє бул викапчани, резонуюци же „нє можеш принєсц кафу кед ши викапчани“. Же би була безпечна за чловечество, суперинтелиґенция би мушела буц наисце ускладзена зоз моралом и вредносцами чловечества, же би була „у основи на нашим боку“.
Друге, Ювал Ноа Харари (израелски интелектуалєц и историчар) твердзи же ШИ нє потребне цело робота або физична котрола же би представяла еґзистенциялни ризик. Хвилькова розширеносц дезинформацийох нам гутори же би штучна интелиґенция могла хасновац язик и прешвечиц людзох жа би верели до було чого, аж и поробели дацо деструктивне.
После 2016. року преучованє терашнїх и будуцих ризикох и можлївих ришеньох постало озбильна обласц виглєдованя.
Други виглєдоваче, медзитим, приповедали о менєй дистопийному способу патреня. Їрґен Шмидубер (нємєцки информатичар, познати по своєй роботи зоз штучну интелиґенцию) твердзи же ше 95% виглєдованьох ШИ одноши на намаганє „же би людски живот бул длугши, здравши и лєгчейши“.(225)<ref>Taylor, Josh (7. 5. 2023). [https://www.theguardian.com/technology/2023/may/07/rise-of-artificial-intelligence-is-inevitable-but-should-not-be-feared-father-of-ai-says „Rise of artificial intelligence is inevitable but should not be feared, 'father of AI' says”.] ''The Guardian'' (на језику: енглески). Приступљено 25.02.2026..</ref> Ян Лекан (французко-америцки информатичар) „вишмеює дистопийни сценариї своїх панданох преполни дезинформацийох, та аж и евентуалне вимеранє чловечества“.<ref>Levy, Steven (22. 12. 2023).[https://www.wired.com/story/artificial-intelligence-meta-yann-lecun-interview/ „How Not to Be Stupid About AI, With Yann LeCun”.] Wired (на језику: енглески). Приступљено 25.02.2026.</ref>
== Огранїчованє штучней интелиґенциї ==
Можлїви опциї за огранїчованє штучней интелиґенциї уключую: хаснованє уградзеней етики або уставней штучней интелиґенциї, дзе компаниї або влади можу уношиц предписаня, огранїчованє високого уровню рахункарскей моци при обуки, огранїчованє моци преробку своєй бази кодох, огранїчованє одредзних технїкох штучней интелиґенциї, алє нє у фази обуки, отворени код (транспарентносц) у одношеню на код власнїка, резервни модели кед главни нє будзе робиц як треба, огранїчованє безпечносци, приватносци и авторских правох, огранїчованє або котролу мемориї, провадзенє у реалним чаше, анализу ризикох, викапчованє у швидких случайох, риґорозну симулацию и тести, сертификованє моделох, огранїчованє материялох за обуку, огранїчованє приступу интернету...
=== Етични машини и ускладзованє ===
Товаришска штучна интелиґенция то машини котри дизайновани од початку же би зменшали ризики на минимум и приношели одлуки котри хасновити за людзох. Елизер Ядковски (америцки виглєдовач штучней интелиґенциї) котри видумал тот термин, твердзи же розвой товаришскей ШИ треба же би бул висши приоритет виглєдованя: то може глєдац векши укладаня и муши буц закончене скорей як штучна интелиґенция постанє еґзистенциялни ризик.
Машини зоз интелиґенцию маю потенциял вихасновац свою интелиґенцию за приношенє етичних одлукох. Обласц машинскей етики ше наволує и машинска моралносац и основана є на АААI симпозиюму (удруженє за унапредзенє штучней интелиґенциї) 2005. року.
== Рамики ==
Проєкти штучней интелиґенциї ше можу тестирац на основи їх етичней прилаплївосци под час дизайнованя, розвою и имплементациї. Алан Тюринґов институт тестира проєкти у штирох главних обласцох:
* почитованє достоїнства людзох як поєдинцох
* повязованє зоз другима людзми щиро, отворено и инклизивно
* старанє жє би шицким було добре
* защита дружтвених вредносцох, правди и явного интересу
== Реґулация ==
Реґулованє штучней интелиґенциї то розвой политики явного сектору и закона за промоцию и реґулованє штучней интелиґенциї; прето є повязане зоз ширшим реґулованьом алґоритмох. Спрам станфордского Индексу штучней интелиґенциї, рочне число законох у вязи зоз штучну интелиґенцию скочело зоз єдного котри усвоєни 2016, на 37 котри усвоєни лєм 2022. року. Векшина державох котри членїци ЕУ обявели национални стратеґиї штучней интелиґенциї, як и Канада, Китай, Индия, Япон, Русийска Федерация, Саудийска Арабия, Зєдинєни Арабски Емирати, ЗАД, Маурициюс и Виєтнам. Други у процесу виробку своєй стратеґиї ШИ.
У виглєдованю ИПСОС-а зоз 2022. року, стави спрам штучней интелиґенциї ше розликовали од держави до держави; 78% китайских гражданох, алє лєм 35% Американцох, зложело ше же „продукти и услуги котри хасную штучну интелиґенцию маю вецей предносци як нєдостатки“. Анкета Ройтерс/Ипсос-а зоз 2023. року указала жє ше 61% Американцох склада, а 22% ше нє склада же ШИ представя ризик за чловечество. По анкети Фок Нюза зоз 2023. року, 35% Американцох думало же „барз важне“ же би союзна влада реґуловала штучну интелиґенцию, 41% думало же „дакус важне“, наспрам 13% котри думали же „нє окреме важне“ и 8% котри думали же „вообще нє важне“.
У новембре 2023. року отримани перши ґлобални Самит о безпечносци штучней интелиґенциї у Блечли парку, у Велькей Британиї, же би ше приповедало о ризикох штучней интелиґенциї и можлївосци обовязних и добродзечних реґулаторних рамикох.
{{Commonscat}}
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.kameleonsolutions.com/novosti/sta-je-vestacka-inteligencija-ai Šta je veštačka inteligencija], ''www.kameleonsolutions.com''
* [https://www.bbc.com/serbian/articles/c931k55r2v6o/lat Ljudi ili veštačka inteligencija: Kako da znate s kim pričate], ''www.bbc.com''
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Наука]]
[[Катеґория:Рахункарство]]
[[Катеґория:Технолоґия]]
i6p59031rif23xif7jmvbp7cqy1hdkr
Гамбар
0
2795
17149
16870
2026-03-31T18:16:38Z
ОленкаБТ
1579
Положени нови текст, викивязи
17149
wikitext
text/x-wiki
[[File:Zaprice One cell granary 03.JPG|thumb|right|250px]]
'''Гамбар''' то обєкт у обисцу хтори служел за одкладанє жита або даякого другого зарна зоз
хторим ше кармело статок.(1) Гамбари були характеристични за польопривредни подруча
и валалски ґаздовства.
== Гамбар у руским обисцу ==
Ґаздовство хторе мало гамбар найчастейше го правело у преднїм дворе, алє локация углавним завишела од велькосци двора. Гамбар з дескох, закрити з билим черепом.
Стал на мурованих нєвисоких слупчкох з цеглох и бул дакус висше од жеми же би ше на даяки способ зопар приход чкодлївцох (мишох або даяких других животиньох - глодарох и инсектох). При дзверкох була або [[Драбинки|драбинка]] або ґарадичи з цеглох, по хторих ше вошло до гамбару. Випатрал як мала хижка. Нука бул попреградзовани з десками. У тих преградзеньох, такв. окнох стало зарно. Мал звичайно три окна, у хторих стала [[кукурица]],овес, ярец або даяке друге зарно. Зарно ше (поготов кед мало влаги) мушело преруцовац з лопату же би достало вецей [[Воздух|воздуху]] и на тот способ ше лєпше пресушовало. Обисца хтори нє мали гамбар, жито чували и пресушоли на пойдзе. Понеже [[пайта]] служела и як гамбар, та ридко хто мал и гамбар и пайту.
== Историйне походзенє гамбара ==
Од давна ше жито одкладало у вельких количествох.(2) Найстарши пренайдзени гамбари датирую зоз 9500. року п.н.е.(3) и находза ше у населєних местох пред черепкарского неолиту и долїни Йордану. Таки гамбари ше находзели на местох медзи другима будинками.
Медзитим, починаюци од 8500. року п.н.е, премесцени су до хижох, а до 7500. року п.н.е. одкладанє ше одвивало у окремних просторийох.(3) Перши гамбари були димензийох 3 зоз 3 [[Метер|метери]] и мали подзвигнути патоси хтори чували зарно од глодарох и инсектох и оможлївйовали циркулацию воздуху.(3) После таких гамбарох, були познати гамбари у Мерґару и долїни Инду зоз 6000. року п.н.е.
Стари Єгиптянє мали звик барз длуго чувац зарно, же би го мали кед пришол нєродни або гладни рок. Понеже клима у Єгипту була барз суха, жито и други зарна ше могло чувац длугши час без траценя квалитету зарна. У восточней и юговосточней Азиї ше на подобни способ правело гамбари и чувало жито. Углавним то були направени нєвельки збудовани обєкти видзвигнути на слупчкох од жеми, дзе були змесцени зарна [[Житарки|житаркох]], насампредз жита.
Историйно патраци, зоз розвиваньом таких обєктох од 18-19. вику по нєшкайши часи то були зачатки нєшкайших силосох - обєктох дзе ше у вельких количествох чува жито.
== Сучасни гамбари - силоси ==
Сучасне продукованє житаркох у велкьих количествох примушели чловечество правиц и хасновац вельки индустрийни челїчни гамбари - силоси за одкладанє житаркох на самим месце. Нєшка то вельки осуснєни механїзовани обєкти, поготов у розвитих державох, тих цо маю найвекшу продукцию житаркох (Русия, ЗАД и други). (8)(9)
У вельких силосох єст осучаснєна окремна технолоґия чуваня зарна, найбаржей пре контролу [[Влага|влаги]]. Зна ше же нове витлачене зарно ма векше количество влаги хторе може спричинїц плєшнєнїну, а теди почина ферментация и зогриванє хторе нєдобре уплївує на зарно. Ферментация,,губи” зарно и може спричинїц хемийни пременки пре хтори наставаю отровни микотоксини (то файта плєшнєнїни), [12][13][14] прецо опдує квалитет жита.
У сучасних силосох, зарно ше звичайно нашвидко превитрує на самим месце або циркулує воздух през вонкашню опрему за сушенє зарна.
== Референци ==
1. Amarilis, Dragana. [https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/<nowiki> „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2019. </nowiki>
2. Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%BB%<nowiki> D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE јавном Власништву]: Zimmer, George Frederick (1911). </nowiki>[[wikisource:1911_Encyclopædia_Britannica/Granaries|„Granaries”.]] Ур.: Chisholm, Hugh. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%<nowiki> D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B 0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 Encyclopædia Britannica] (на язику: анґлийским). 13 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 336. </nowiki>
3. Kuijt, I.; Finlayson, B. (јун 2009). „Evidence for food storage and predomestication granaries 11,000 years ago in the Jordan Valley”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (27): 10966—10970. Bibcode:2009PNAS..10610966K. ISSN 0027-8424. PMC 2700141 Слободан приступ. PMID 19549877. doi:10.1073/pnas.0812764106
8. Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal
Books. ISBN
978-0578012612.
9. „Descriptions of types of grain elevators licensed by the Canadian Grain Commission”.
Grainscanada.gc.ca. 2010-01-12. Архивирано из оригинала 2013-11-20. г. Приступљено
2013-03-28.
12. Richard, J. L. (2007). „Some major mycotoxins and their mycotoxicoses – an overview”. Int.
J. Food
Microbiol. 119 (1–2): 3—10. <nowiki>PMID 17719115</nowiki>. doi:10.1016/j.ijfoodmicro.2007.07.019.
13. Çimen, Duygu; Bereli, Nilay; Denizli, Adil (2022-06-01). „Patulin Imprinted Nanoparticles
Decorated
Surface Plasmon Resonance Chips for Patulin Detection”. Photonic Sensors (на језику:
енглески). 12 (2):
117—129. Bibcode:2022PhSen..12..117C. ISSN 2190-7439. doi:10.1007/s13320-021-0638-1.
14. Bennett, J. W.; Klich, M (2003). „Mycotoxins”. Clinical Microbiology Reviews. 16 (3):
497—516. PMC
164220 Слободан приступ. <nowiki>PMID 12857779</nowiki>. doi:10.1128/CMR.16.3.497-516.2003.
== Литература ==
* Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Янко Барна, ''Так приповедали нашо дїдове,'' Нови Сад, 2022. бок 44
* Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612.
* Hórreo: granary (Spain), in Encyclopedia of Vernacular Architecture of the World (Paul Oliver ed.), Vol.1, Theories and Principles, pp. 713-714: &amp;quot;Not until the 13th century, in the &amp;#39;Cantigas&amp;#39; of Alfonso X, was there confirmation of buildings that were morphologically similar to the basic Galician hórreos.&amp;quot;
* Rickman, G., (1971): Roman Granaries and store buildings. Cambridge.
== Вонкашня вяза ==
* Amarilis, Dragana. [https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/ „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на язику: анґ.). Приступљено 18. 7. 2019.
* Pierre-Etienne Will and R. Bin Wong (2020). Nourish the people: The state civilian granary system in China, 1650–1850. University of Michigan Press..
** [https://silo.org/ International Silo Association]
** Beedle, Peggy Lee. &quot; [https://cdn.shopify.com/s/files/1/0145/8808/4272/files/G3660- 04.pdf Silos: an agricultural success story&<nowiki>quot;,] University of Wisconsin-Extension: 2001, G3660- 4.</nowiki>
** [https://www.ostia-antica.org/regio1/8/8-3.htm Regio I - Insula VIII - Horrea Epagathiana et <nowiki>Epaphroditiana] - plans and images of an excavated</nowiki>
[[Катеґория:Польопривреда]]
[[Катеґория:Обєкти]]
7a59sjrm6aum1iu98tw957cep29zrjq
17150
17149
2026-03-31T18:31:57Z
ОленкаБТ
1579
17150
wikitext
text/x-wiki
[[File:Zaprice One cell granary 03.JPG|thumb|right|250px]]
'''Гамбар''' то обєкт у обисцу хтори служел за одкладанє жита або даякого другого зарна зоз
хторим ше кармело статок.(1) Гамбари були характеристични за польопривредни подруча
и валалски ґаздовства.
== Гамбар у руским обисцу ==
Ґаздовство хторе мало гамбар найчастейше го правело у преднїм дворе, алє локация углавним завишела од велькосци двора. Гамбар з дескох, закрити з билим черепом.
Стал на мурованих нєвисоких слупчкох з цеглох и бул дакус висше од жеми же би ше на даяки способ зопар приход чкодлївцох (мишох або даяких других животиньох - глодарох и инсектох). При дзверкох була або [[Драбинки|драбинка]] або ґарадичи з цеглох, по хторих ше вошло до гамбару. Випатрал як мала хижка. Нука бул попреградзовани з десками. У тих преградзеньох, такв. окнох стало зарно. Мал звичайно три окна, у хторих стала [[кукурица]],овес, ярец або даяке друге зарно. Зарно ше (поготов кед мало влаги) мушело преруцовац з лопату же би достало вецей [[Воздух|воздуху]] и на тот способ ше лєпше пресушовало. Обисца хтори нє мали гамбар, жито чували и пресушоли на пойдзе. Понеже [[пайта]] служела и як гамбар, та ридко хто мал и гамбар и пайту.
== Историйне походзенє гамбара ==
Од давна ше жито одкладало у вельких количествох.(2) Найстарши пренайдзени гамбари датирую зоз 9500. року п.н.е.(3) и находза ше у населєних местох пред черепкарского неолиту и долїни Йордану. Таки гамбари ше находзели на местох медзи другима будинками.
Медзитим, починаюци од 8500. року п.н.е, премесцени су до хижох, а до 7500. року п.н.е. одкладанє ше одвивало у окремних просторийох.(3) Перши гамбари були димензийох 3 зоз 3 [[Метер|метери]] и мали подзвигнути патоси хтори чували зарно од глодарох и инсектох и оможлївйовали циркулацию воздуху.(3) После таких гамбарох, були познати гамбари у Мерґару и долїни Инду зоз 6000. року п.н.е.
Стари Єгиптянє мали звик барз длуго чувац зарно, же би го мали кед пришол нєродни або гладни рок. Понеже клима у Єгипту була барз суха, жито и други зарна ше могло чувац длугши час без траценя квалитету зарна. У восточней и юговосточней Азиї ше на подобни способ правело гамбари и чувало жито. Углавним то були направени нєвельки збудовани обєкти видзвигнути на слупчкох од жеми, дзе були змесцени зарна [[Житарки|житаркох]], насампредз жита.
Историйно патраци, зоз розвиваньом таких обєктох од 18-19. вику по нєшкайши часи то були зачатки нєшкайших силосох - обєктох дзе ше у вельких количествох чува жито.
== Сучасни гамбари - силоси ==
Сучасне продукованє житаркох у велкьих количествох примушели чловечество правиц и хасновац вельки индустрийни челїчни гамбари - силоси за одкладанє житаркох на самим месце. Нєшка то вельки осуснєни механїзовани обєкти, поготов у розвитих державох, тих цо маю найвекшу продукцию житаркох (Русия, ЗАД и други). (8)(9)
У вельких силосох єст осучаснєна окремна технолоґия чуваня зарна, найбаржей пре контролу [[Влага|влаги]]. Зна ше же нове витлачене зарно ма векше количество влаги хторе може спричинїц плєшнєнїну, а теди почина ферментация и зогриванє хторе нєдобре уплївує на зарно. Ферментация,,губи” зарно и може спричинїц хемийни пременки пре хтори наставаю отровни микотоксини (то файта плєшнєнїни), [12][13][14] прецо опдує квалитет жита.
У сучасних силосох, зарно ше звичайно нашвидко превитрує на самим месце або циркулує воздух през вонкашню опрему за сушенє зарна.
== Референци ==
1. Amarilis, Dragana. [https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/<nowiki> „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2019. </nowiki>
2. Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%BB%<nowiki> D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE јавном Власништву]: Zimmer, George Frederick (1911). </nowiki>[[wikisource:1911_Encyclopædia_Britannica/Granaries|„Granaries”.]] Ур.: Chisholm, Hugh. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%<nowiki> D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B 0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 Encyclopædia Britannica] (на язику: анґлийским). 13 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 336. </nowiki>
3. Kuijt, I.; Finlayson, B. (јун 2009). „Evidence for food storage and predomestication granaries 11,000 years ago in the Jordan Valley”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (27): 10966—10970. Bibcode:2009PNAS..10610966K. ISSN 0027-8424. PMC 2700141 Слободан приступ. PMID 19549877. doi:10.1073/pnas.0812764106
8. Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. <nowiki>ISBN 978-0578012612</nowiki>.
9. „Descriptions of types of grain elevators licensed by the Canadian Grain Commission”. Grainscanada.gc.ca. 2010-01-12. Архивирано из оригинала 2013-11-20. г. Приступљено 2013-03-28.
12. Richard, J. L. (2007). „Some major mycotoxins and their mycotoxicoses – an overview”. Int. J. Food Microbiol. 119 (1–2): 3—10. <nowiki>PMID 17719115</nowiki>. doi:10.1016/j.ijfoodmicro.2007.07.019.
13. Çimen, Duygu; Bereli, Nilay; Denizli, Adil (2022-06-01). „Patulin Imprinted Nanoparticles Decorated Surface Plasmon Resonance Chips for Patulin Detection”. Photonic Sensors (на језику: енглески). 12 (2): 117—129. Bibcode:2022PhSen..12..117C. ISSN 2190-7439. doi:10.1007/s13320-021-0638-1.
14. Bennett, J. W.; Klich, M (2003). „Mycotoxins”. Clinical Microbiology Reviews. 16 (3): 497—516. PMC 164220 Слободан приступ. <nowiki>PMID 12857779</nowiki>. doi:10.1128/CMR.16.3.497-516.2003.
== Литература ==
* Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Янко Барна, ''Так приповедали нашо дїдове,'' Нови Сад, 2022. бок 44
* Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612.
* Hórreo: granary (Spain), in Encyclopedia of Vernacular Architecture of the World (Paul Oliver ed.), Vol.1, Theories and Principles, pp. 713-714: &amp;quot;Not until the 13th century, in the &amp;#39;Cantigas&amp;#39; of Alfonso X, was there confirmation of buildings that were morphologically similar to the basic Galician hórreos.&amp;quot;
* Rickman, G., (1971): Roman Granaries and store buildings. Cambridge.
== Вонкашня вяза ==
* Amarilis, Dragana. [https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/ „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на язику: анґ.). Приступљено 18. 7. 2019.
* Pierre-Etienne Will and R. Bin Wong (2020). Nourish the people: The state civilian granary system in China, 1650–1850. University of Michigan Press..
** [https://silo.org/ International Silo Association]
** Beedle, Peggy Lee. &quot; [https://cdn.shopify.com/s/files/1/0145/8808/4272/files/G3660- 04.pdf Silos: an agricultural success story&<nowiki>quot;,] University of Wisconsin-Extension: 2001, G3660- 4.</nowiki>
** [https://www.ostia-antica.org/regio1/8/8-3.htm Regio I - Insula VIII - Horrea Epagathiana et <nowiki>Epaphroditiana] - plans and images of an excavated</nowiki>
[[Катеґория:Польопривреда]]
[[Катеґория:Обєкти]]
nvpaappuxuiwv7qzq1gismqeblog8r3
17166
17150
2026-03-31T23:01:58Z
Olirk55
19
Форматированє вонкашнїх вязох и референцох
17166
wikitext
text/x-wiki
[[File:Zaprice One cell granary 03.JPG|thumb|right|250px]]
'''Гамбар''' то обєкт у обисцу хтори служел за одкладанє жита або даякого другого зарна зоз хторим ше кармело статок.<ref>Amarilis, Dragana.[https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/ „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на язику: анґлийским). Приступљено 18. 7. 2019. </ref> Гамбари були характеристични за польопривредни подруча и валалски ґаздовства.
== Гамбар у руским обисцу ==
Ґаздовство хторе мало гамбар найчастейше го правело у преднїм дворе, алє локация углавним завишела од велькосци двора. Гамбар бул направени з дескох, закрити з билим черепом.
Стал на мурованих нєвисоких слупчкох з цеглох и бул дакус висше од жеми же би ше на даяки способ зопар приход чкодлївцох (мишох або даяких других животиньох - глодарох и инсектох). При дзверкох була або [[Драбинки|драбинка]] або ґарадичи з цеглох, по хторих ше вошло до гамбару. Випатрал як мала хижка. Нука бул попреградзовани з десками. У тих преградзеньох, такв. окнох стало зарно. Мал звичайно три окна, у хторих стала [[кукурица]],овес, ярец або даяке друге зарно. Зарно ше (поготов кед мало влаги) мушело преруцовац з лопату же би достало вецей [[Воздух|воздуху]] и на тот способ ше лєпше пресушовало. Обисца хтори нє мали гамбар, жито чували и пресушоли на пойдзе. Понеже [[пайта]] служела и як гамбар, та ридко хто мал и гамбар и пайту.
== Историйне походзенє гамбара ==
Од давна ше жито одкладало у вельких количествох. Найстарши пренайдзени гамбари датирую зоз 9500. року п.н.е. и находза ше у населєних местох пред черепкарского неолиту и долїни Йордану. Таки гамбари ше находзели на местох медзи другима будинками.
Медзитим, починаюци од 8500. року п.н.е, премесцени су до хижох, а до 7500. року п.н.е. одкладанє ше одвивало у окремних просторийох.<ref name=":0">[https://www.ostia-antica.org/regio1/8/8-3.htm Regio I - Insula VIII - Horrea Epagathiana et Epaphroditiana] - plans and images of an excavated</ref> Перши гамбари були димензийох 3 зоз 3 [[Метер|метери]] и мали подзвигнути патоси хтори чували зарно од глодарох и инсектох и оможлївйовали циркулацию воздуху.<ref name=":0" /> После таких гамбарох, були познати гамбари у Мерґару и долїни Инду зоз 6000. року п.н.е.
Стари Єгиптянє мали звик барз длуго чувац зарно, же би го мали кед пришол нєродни або гладни рок. Понеже клима у Єгипту була барз суха, жито и други зарна ше могло чувац длугши час без траценя квалитету зарна. У восточней и юговосточней Азиї ше на подобни способ правело гамбари и чувало жито. Углавним то були направени нєвельки збудовани обєкти видзвигнути на слупчкох од жеми, дзе були змесцени зарна [[Житарки|житаркох]], насампредз жита.
Историйно патраци, зоз розвиваньом таких обєктох од 18-19. вику по нєшкайши часи то були зачатки нєшкайших силосох - обєктох дзе ше у вельких количествох чува жито.<ref>[https://swheritage.org.uk/somerset-rural-life-museum/explore/abbey-farm/the-abbey-barn/ „The Abbey Barn”.] Somerset Rural Life Museum (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09]</ref>
== Сучасни гамбари - силоси ==
Сучасне продукованє житаркох у велкьих количествох примушели чловечество правиц и хасновац вельки индустрийни челїчни гамбари - силоси за одкладанє житаркох на самим месце. Нєшка то вельки осуснєни механїзовани обєкти, поготов у розвитих державох, тих цо маю найвекшу продукцию житаркох (Русия, ЗАД и други).<ref>Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612.</ref><ref> [https://web.archive.org/web/20131120014736/http://grainscanada.gc.ca/wa-aw/geic-sgc/help-aider-eng.htm „Descriptions of types of grain elevators licensed by the Canadian Grain Commission”.] Grainscanada.gc.ca. 2010-01-12. Архивирано из [https://www.grainscanada.gc.ca/wa-aw/geic-sgc/help-aider-eng.htm оригинала] 2013-11-20. г. Приступљено 2013-03-28.]</ref>
У вельких силосох єст осучаснєна окремна технолоґия чуваня зарна, найбаржей пре контролу [[Влага|влаги]]. Зна ше же нове витлачене зарно ма векше количество влаги хторе може спричинїц плєшнєнїну, а теди почина ферментация и зогриванє хторе нєдобре уплївує на зарно. Ферментация,,губи” зарно и може спричинїц хемийни пременки пре хтори наставаю отровни микотоксини (то файта плєшнєнїни),<ref>Behlen Manufacturing Co. Modern grain conditioning, 1974.</ref> прецо опдує квалитет жита.
У сучасних силосох, зарно ше звичайно нашвидко превитрує на самим месце або циркулує воздух през вонкашню опрему за сушенє зарна.
== Литература ==
* Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Янко Барна, ''Так приповедали нашо дїдове,'' Нови Сад, 2022. бок 44
* Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612.
* Hórreo: granary (Spain), in Encyclopedia of Vernacular Architecture of the World (Paul Oliver ed.), Vol.1, Theories and Principles, pp. 713-714: &amp;quot;Not until the 13th century, in the &amp;#39;Cantigas&amp;#39; of Alfonso X, was there confirmation of buildings that were morphologically similar to the basic Galician hórreos.&amp;quot;
* Rickman, G., (1971): Roman Granaries and store buildings. Cambridge.
* [https://web.archive.org/web/20160304032622/http://urbandesignproject.ap.buffalo.edu/projects/gr_el/indHerConf.htm Grain Elevator Conference”.] Urban Design Project. State University of New York at Buffalo. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2013.]
== Вонкашня вяза ==
* Amarilis, Dragana. [https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/ „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на язику: анґ.). Приступљено 18. 7. 2019.
* Pierre-Etienne Will and R. Bin Wong (2020). Nourish the people: The state civilian granary system in China, 1650–1850. University of Michigan Press..
* [https://silo.org/ International Silo Association]
* Beedle, Peggy Lee. &quot; [https://cdn.shopify.com/s/files/1/0145/8808/4272/files/G3660-04.pdf "Silos: an agricultural success story",] University of Wisconsin-Extension: 2001, G3660-4.
== Референци ==
[[Катеґория:Польопривреда]]
[[Катеґория:Обєкти]]
gh2uaypcvbg7jm2tk0mrkigwun87zos
17167
17166
2026-03-31T23:02:58Z
Olirk55
19
17167
wikitext
text/x-wiki
[[File:Zaprice One cell granary 03.JPG|thumb|right|250px]]
'''Гамбар''' то обєкт у обисцу хтори служел за одкладанє жита або даякого другого зарна зоз хторим ше кармело статок.<ref>Amarilis, Dragana.[https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/ „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на язику: анґлийским). Приступљено 18. 7. 2019. </ref> Гамбари були характеристични за польопривредни подруча и валалски ґаздовства.
== Гамбар у руским обисцу ==
Ґаздовство хторе мало гамбар найчастейше го правело у преднїм дворе, алє локация углавним завишела од велькосци двора. Гамбар бул направени з дескох, закрити з билим черепом.
Стал на мурованих нєвисоких слупчкох з цеглох и бул дакус висше од жеми же би ше на даяки способ зопар приход чкодлївцох (мишох або даяких других животиньох - глодарох и инсектох). При дзверкох була або [[Драбинки|драбинка]] або ґарадичи з цеглох, по хторих ше вошло до гамбару. Випатрал як мала хижка. Нука бул попреградзовани з десками. У тих преградзеньох, такв. окнох стало зарно. Мал звичайно три окна, у хторих стала [[кукурица]],овес, ярец або даяке друге зарно. Зарно ше (поготов кед мало влаги) мушело преруцовац з лопату же би достало вецей [[Воздух|воздуху]] и на тот способ ше лєпше пресушовало. Обисца хтори нє мали гамбар, жито чували и пресушоли на пойдзе. Понеже [[пайта]] служела и як гамбар, та ридко хто мал и гамбар и пайту.
== Историйне походзенє гамбара ==
Од давна ше жито одкладало у вельких количествох. Найстарши пренайдзени гамбари датирую зоз 9500. року п.н.е. и находза ше у населєних местох пред черепкарского неолиту и долїни Йордану. Таки гамбари ше находзели на местох медзи другима будинками.
Медзитим, починаюци од 8500. року п.н.е, премесцени су до хижох, а до 7500. року п.н.е. одкладанє ше одвивало у окремних просторийох.<ref name=":0">[https://www.ostia-antica.org/regio1/8/8-3.htm Regio I - Insula VIII - Horrea Epagathiana et Epaphroditiana] - plans and images of an excavated</ref> Перши гамбари були димензийох 3 зоз 3 [[Метер|метери]] и мали подзвигнути патоси хтори чували зарно од глодарох и инсектох и оможлївйовали циркулацию воздуху.<ref name=":0" /> После таких гамбарох, були познати гамбари у Мерґару и долїни Инду зоз 6000. року п.н.е.
Стари Єгиптянє мали звик барз длуго чувац зарно, же би го мали кед пришол нєродни або гладни рок. Понеже клима у Єгипту була барз суха, жито и други зарна ше могло чувац длугши час без траценя квалитету зарна. У восточней и юговосточней Азиї ше на подобни способ правело гамбари и чувало жито. Углавним то були направени нєвельки збудовани обєкти видзвигнути на слупчкох од жеми, дзе були змесцени зарна [[Житарки|житаркох]], насампредз жита.
Историйно патраци, зоз розвиваньом таких обєктох од 18-19. вику по нєшкайши часи то були зачатки нєшкайших силосох - обєктох дзе ше у вельких количествох чува жито.<ref>[https://swheritage.org.uk/somerset-rural-life-museum/explore/abbey-farm/the-abbey-barn/ „The Abbey Barn”.] Somerset Rural Life Museum (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09]</ref>
== Сучасни гамбари - силоси ==
Сучасне продукованє житаркох у велкьих количествох примушели чловечество правиц и хасновац вельки индустрийни челїчни гамбари - силоси за одкладанє житаркох на самим месце. Нєшка то вельки осуснєни механїзовани обєкти, поготов у розвитих державох, тих цо маю найвекшу продукцию житаркох (Русия, ЗАД и други).<ref>Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612.</ref><ref> [https://web.archive.org/web/20131120014736/http://grainscanada.gc.ca/wa-aw/geic-sgc/help-aider-eng.htm „Descriptions of types of grain elevators licensed by the Canadian Grain Commission”.] Grainscanada.gc.ca. 2010-01-12. Архивирано из [https://www.grainscanada.gc.ca/wa-aw/geic-sgc/help-aider-eng.htm оригинала] 2013-11-20. г. Приступљено 2013-03-28.</ref>
У вельких силосох єст осучаснєна окремна технолоґия чуваня зарна, найбаржей пре контролу [[Влага|влаги]]. Зна ше же нове витлачене зарно ма векше количество влаги хторе може спричинїц плєшнєнїну, а теди почина ферментация и зогриванє хторе нєдобре уплївує на зарно. Ферментация,,губи” зарно и може спричинїц хемийни пременки пре хтори наставаю отровни микотоксини (то файта плєшнєнїни),<ref>Behlen Manufacturing Co. Modern grain conditioning, 1974.</ref> прецо опдує квалитет жита.
У сучасних силосох, зарно ше звичайно нашвидко превитрує на самим месце або циркулує воздух през вонкашню опрему за сушенє зарна.
== Литература ==
* Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Янко Барна, ''Так приповедали нашо дїдове,'' Нови Сад, 2022. бок 44
* Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612.
* Hórreo: granary (Spain), in Encyclopedia of Vernacular Architecture of the World (Paul Oliver ed.), Vol.1, Theories and Principles, pp. 713-714: &amp;quot;Not until the 13th century, in the &amp;#39;Cantigas&amp;#39; of Alfonso X, was there confirmation of buildings that were morphologically similar to the basic Galician hórreos.&amp;quot;
* Rickman, G., (1971): Roman Granaries and store buildings. Cambridge.
* [https://web.archive.org/web/20160304032622/http://urbandesignproject.ap.buffalo.edu/projects/gr_el/indHerConf.htm Grain Elevator Conference”.] Urban Design Project. State University of New York at Buffalo. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2013.]
== Вонкашня вяза ==
* Amarilis, Dragana. [https://amarilisonline.com/glossary/ambar-znacenje/ „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”.] Dragana Amarilis (на язику: анґ.). Приступљено 18. 7. 2019.
* Pierre-Etienne Will and R. Bin Wong (2020). Nourish the people: The state civilian granary system in China, 1650–1850. University of Michigan Press..
* [https://silo.org/ International Silo Association]
* Beedle, Peggy Lee. &quot; [https://cdn.shopify.com/s/files/1/0145/8808/4272/files/G3660-04.pdf "Silos: an agricultural success story",] University of Wisconsin-Extension: 2001, G3660-4.
== Референци ==
[[Катеґория:Польопривреда]]
[[Катеґория:Обєкти]]
kig66sdwsmm2nz4iljs4jnb3v4vi9jw
Миска
0
2840
17091
17072
2026-03-31T13:26:57Z
Olirk55
19
Додати референци и фотґрафиї
17091
wikitext
text/x-wiki
[[File:Миска 2025-09-10.jpg|thumb|Миска (з печеней глїни) яку донєдавна хасновали Руснаци.]]'''Миска''' то файта судзини. Терашня форма виведзена як деминутив од форми миска, хтора у нашим язику нє зачувана, алє иснує у словацким, польским, українским и др.: слц. и чес. ''misa'', поль. ''misa'' и ''miska'', укр. ''миса'', стсл. misa. Од народно-латинского m:sa (лат. ''me:nsa'').<ref>[https://povto.ru/russkie/slovari/tolkovie/ushakova/tom-2/ushakov-tom-2_0114.htm Миска] // Толковый словарь русского языка. В 4 т. Том 2 / Под ред. Д. Н. Ушакова. — <abbr>М.</abbr>: Гос. ин-т «Советская энциклопедия», 1938. — Стб. 227.</ref>
''Мисочка'' (ж. род) то демунитив од миска. Слц. ''Misôčkа''.
Миска, (мн. миски), <ref> Миска // Толковый словарь русского языка с включением сведений о происхождении слов / РАН.
Институт русского языка им. В. В. Виноградова. Отв. ред. Н. Ю. Шведова.
М.: Азбуковник, 2011. — С. 450.</ref><ref>Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 414, 1484.</ref><ref>Ћосић, Павле. Речник синонима. стр. 669. ISBN 9788686673091.</ref> то кухньова судзина, найчастейше направена зоз порцолу.<ref>„čìnija”. Hrvatski jezični portal.</ref> Миска дакус глїбша (подобна малому лавору) хтору хаснуєме за пририхтованє єдла, або ше у нєй послугує єдло. У мискох ше послугує юшка, даяки чечни єдзеня, рижни шалати, рискаша, [[Кромпля|кромплї]], компоти итд. По форми можу буц округли, квадратни, елипсови або даякей другей форми.
Материял з хторого є правена то: метал, древена лєбо глїняна. Велькосц и глїбина мискох може буц рижнородна. Можу буц у рижних [[Фарба|фарбох]], прикрашени зоз квециками, або другима мотивами, тиж и позлацени або пострибловани итд.
Пре свой специфични випатрунок миски ше лєгко можу тримац у рукох, поготов кед маю ручки, без страха же ю випущиме зоз рукох, або же ше єдло зоз нїх висипе aбо розлєє. Спочатку миски мали на бокох ручки а даєдни миски маю и покривки, найчастейше то полцорово, хтори ше хасную за шветочни нагоди.
== Историят ==
Перши предмети - судзини пренайдзени тисячи роки назадок. Людзе их хасновали ище од палеолита. Таки предмети були пренайдзени у природи котри могли послужиц даякей наменки а познєйше их людзе почали правиц зоз [[Камень|каменя]], древа а од неолита почали правиц зоз глїни. Спочатку судзину з глїни нє випекали, та були краткотирваци, швидко ше розбили лєбо знїчтожели од хаснованя. Судзина та и миски тирвацо затримую свою форму аж после печеня на [[Температура|температури]] найменшей 500 °C. <ref>[https://www.britannica.com/art/pottery Pottery] (engleski). [https://hr.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica.] Pristupljeno 13. lipnja 2020]</ref>
У кнїжкох даєдних державох миска ше спомина уж у 17. вику алє предпоставка же ше зявела и вельо скорей. Зоз историї дознаваме же ше перши миски зявели у Китаю, Античней Греческей и на Криту. [[File:Posud 002.jpg|right|thumb|300px|Нєшкайши дизайн и форма керамичних мискох.]]Миски ше давно правело лєм зоз керамики и металу, док нєшка ше хаснує и скло и рижни файти пластики.
== Традиция ==
У велїх културох и традицийох, єдзенє и пице ше конзумую зоз заєднїцкей миски лєбо шольки.<ref>Zimmerman, Jereme. [https://www.yesmagazine.org/health-happiness/2018/12/27/the-communal-origins-of-a-festive-new-years-drinking-tradition "The Communal Origins of a Festive New Year's Drinking Tradition"] – via www.yesmagazine.org.</ref>
Мено такей судзини ше вола и преклада як „велька миска за єдло.“ Таки обичай найчастейши у руралних штредкох дзе фамелиї и далєй отримую таку традицию, конзумованє з єдней миски. (Зимбабве, Мали, Сенеґал, Китай и др.)
== При Руснацох ==
После приселєня та по штредок 19. вика подобне звикнуце було и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]]. Були то вельочислени фамелиї и за столом челядз єдла з миски хтори були плехово алє кажде мал свой прибор; [[Видлїчка|видлїчку]] лєбо [[Ложка|ложку]], часто древену. Миски з печеней глїни ше зявели вельо познєйше штредком 20. вику. Хасновала ше єдна ,,заєднїцка миска“ – миска зоз хторей шицки особи за столом єдли.<ref>Галина Кабакова. [https://books.google.co.il/books?id=4zVDDwAAQBAJ&pg=PA319&lpg=PA319&dq=%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B0%D1%8F+%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0&source=bl&ots=-EgrEF_CIO&sig=ACfU3U0ssshWyl4o6aA1dBVvFcug9KfGIA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjDgdrqqJbkAhWlwqYKHUZuDawQ6AEwEXoECAgQAQ#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B0%D1%8F%20%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0&f=false Русские традиции гостеприимства и застолья.] — ISBN 5040950128. — Архивировано 23 мая 2023 года.</ref>.
Єдла хтори ше варело и єдло з миски, були то найчастейше:
:*замешка (з кукуричней муки), каша (з кукуричней крупи), галушки ,,на сухо'' и под.
:* Тиж у миски ше послуговали бобальки хтори ше обовязково вше правели за швето Крачун.
:* Дакеди давно на свадзби каша була єдина слатка лакотка хтора була послужена у плехових а познєйше у глїняних мискох.(такв. пасульово - пре билу ґлазуру (таки миски були препечени и здабали на пасулю).
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Činija za supu iz Takovskog dvorca (sa poklopcem, tacnom i kašikom).jpg|Миска за юшку зоз покривку, тацну и ложку, (позлацена)
Файл:Činija za voće iz Takovskog dvorca.jpg|Миска За овоц
Файл:Bowl, Pec, 14th c. National Museum of Serbia.jpg|Штредньовиковна миска зоз Сербиї
Файл:China, Jiangxi province, Jingdezhen, Ming dynasty (1368-1644), Xuande mark - Bowl with Decoration of the "Three Friends" - 1953.631 - Cleveland Museum of Art.tif|Китайска миска, зоз 1426 - 1435 року п.н.е.
Файл:Bowl (pineapple pattern) - from Thailand.jpg|Миска зоз Тайланду
Файл:Keramika u Bijeljini 38.jpg|Украсна миска, музей Семберия, Биєлїна
</gallery>
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика А – Н'', I, Нови Сад 2017.рок, бок 723.
* Hogan, C. Michael (2007).[https://www.themodernantiquarian.com/site/10857/phaistos#fieldnotes „Phaistos fieldnotes”.] The Modern Antiquarian.
* Steponaitis, Vincas P. (1983). [https://web.archive.org/web/20041211080106/http://rla.unc.edu/personal/vps/cccpm.html Ceramics, Chronology, and Community Patterns: An Archaeological Study at Moundville.] The Modern Antiquarian. New York: Academic
Press. стр. 68–69. ISBN 978-0-12-666280-1. Архивирано из оригинала 11. 12. 2004. г. Приступљено 16. 09. 2019.
* Walters, H. B. (1905). [https://archive.org/details/historyofancient190502walt History of Ancient Pottery: Greek, Etruscan, and Roman.] The Modern Antiquarian. New York: Charles Scribner's Sons. стр. [https://archive.org/details/historyofancient190502walt/page/140/mode/2up 140,] 191-192.
==Референци==
{{Commonscat}}
3h5oa4wrwg9mjxyr9aqn2dj3ne3bnl5
1. април
0
2843
17086
2026-03-31T13:15:53Z
Keresturec
18
Нова страница: 1. април — 91. дзень у року по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 274 днї (92. днї у преступним року). Подїї 1946 — У першей велькей роботней акциї младежи Югославиї почала вибудов гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Гайзибанска драга длуга 90 километри…
17086
wikitext
text/x-wiki
1. април — 91. дзень у року по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 274 днї (92. днї у преступним року).
Подїї
1946 — У першей велькей роботней акциї младежи Югославиї почала вибудов гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Гайзибанска драга длуга 90 километри, закончена 7. новембра истого року.
1966 — Дзень Покраїнского заводу за защиту природи, хтори основани зоз одлуку Скупштини САП Войводини 1. фебруара 1966. року, а почал з роботу 1. априла истого року. Од 1993. року функционовал у рамикох Заводу за защиту природи Сербиї як роботна єдинка у Новим Садзе, а од 16. фебруара 2010. року ознова є реосновани як Покраїнски завод за защиту природи.
1999 — НАТО авиони 9. дня аґресиї на Югославию звалєли Варадински мост на Дунаю у Новим Садзе.
Нєшка Шветови дзень борби процив алкоголизма и Медзинародни дзень франтованя.
Народзени
1809 — Николай Василєвич Ґоґоль, русийски писатель, драматурґ и поета.
1815 — Ото фон Бизмарк, перши министер Прусиї (1862-1890) и перши спомедзи нємецких канцеларох (1871-1890).
1861 — Ириней Леґеза, русински писатель, дружтвени дїяч, орґанизатор кооперациї, грекокатолїцки священїк.
1873 — Народзени композитор, дириґент и пияниста Серґей Василєвич Рахманїнов (Семйоново, Русия, 1. април 1873 – Беверли Гилс, ЗАД, 28. марец 1943).
nkb6huqa5w1acxcw5ktsck7x98hm6cu
17095
17086
2026-03-31T13:33:41Z
Olirk55
19
Ушорйованє
17095
wikitext
text/x-wiki
1. април — 91. ''дзень'' у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 274 днї (92. днї у преступним року).
== Подїї ==
* 1946 — У першей велькей роботней акциї младежи Югославиї почала вибудов гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Гайзибанска драга длуга 90 километри, закончена 7. новембра истого року.
* 1966 — Дзень Покраїнского заводу за защиту природи, хтори основани зоз одлуку Скупштини САП [[Войводина|Войводини]] [[1. фебруар|1. фебруара]] 1966. року, а почал з роботу 1. априла истого року. Од 1993. року функционовал у рамикох Заводу за защиту природи Сербиї як роботна єдинка у Новим Садзе, а од [[16. фебруар|16. фебруара]] 2010. року ознова є реосновани як Покраїнски завод за защиту природи.
* 1999 — НАТО авиони 9. дня аґресиї на Югославию звалєли Варадински мост на Дунаю у Новим Садзе.
* Нєшка Шветови дзень борби процив алкоголизма и Медзинародни дзень франтованя.
== Народзени ==
* 1809 — Николай Василєвич Ґоґоль, русийски [[писатель]], драматурґ и [[поета]].
* 1815 — Ото фон Бизмарк, перши министер Прусиї (1862-1890) и перши спомедзи нємецких канцеларох (1871-1890).
* 1861 — Ириней Леґеза, русински писатель, дружтвени дїяч, орґанизатор кооперациї, грекокатолїцки [[священїк]].
* 1873 — Народзени [[композитор]], [[дириґент]] и пияниста Серґей Василєвич Рахманїнов (Семйоново, Русия, 1. април 1873 – Беверли Гилс, ЗАД, 28. марец 1943).
bwcve4m33ehc7j10p2rhvfecbsegacd
17096
17095
2026-03-31T13:34:56Z
Olirk55
19
17096
wikitext
text/x-wiki
1. април — 91. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 274 днї (92. днї у преступним року).
== Подїї ==
* 1946 — У першей велькей роботней акциї младежи Югославиї почала вибудов гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Гайзибанска драга длуга 90 километри, закончена 7. новембра истого року.
* 1966 — Дзень Покраїнского заводу за защиту природи, хтори основани зоз одлуку Скупштини САП [[Войводина|Войводини]] [[1. фебруар|1. фебруара]] 1966. року, а почал з роботу 1. априла истого року. Од 1993. року функционовал у рамикох Заводу за защиту природи Сербиї як роботна єдинка у Новим Садзе, а од [[16. фебруар|16. фебруара]] 2010. року ознова є реосновани як Покраїнски завод за защиту природи.
* 1999 — НАТО авиони 9. дня аґресиї на Югославию звалєли Варадински мост на Дунаю у Новим Садзе.
* Нєшка Шветови дзень борби процив алкоголизма и Медзинародни дзень франтованя.
== Народзени ==
* 1809 — Николай Василєвич Ґоґоль, русийски [[писатель]], драматурґ и [[поета]].
* 1815 — Ото фон Бизмарк, перши министер Прусиї (1862-1890) и перши спомедзи нємецких канцеларох (1871-1890).
* 1861 — Ириней Леґеза, русински писатель, дружтвени дїяч, орґанизатор кооперациї, грекокатолїцки [[священїк]].
* 1873 — Народзени [[композитор]], [[дириґент]] и пияниста Серґей Василєвич Рахманїнов (Семйоново, Русия, 1. април 1873 – Беверли Гилс, ЗАД, [[28. марец]] 1943).
l6qeqxo5nz4csutwqzyh2ujw7xla16l
17165
17096
2026-03-31T20:59:48Z
Keresturec
18
17165
wikitext
text/x-wiki
1. април — 91. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 274 днї (92. дзень у преступним року).
== Подїї ==
* 1946 — У першей велькей роботней акциї младежи Югославиї почала вибудов гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Гайзибанска драга длуга 90 километри, закончена 7. новембра истого року.
* 1966 — Дзень Покраїнского заводу за защиту природи, хтори основани зоз одлуку Скупштини САП [[Войводина|Войводини]] [[1. фебруар|1. фебруара]] 1966. року, а почал з роботу 1. априла истого року. Од 1993. року функционовал у рамикох Заводу за защиту природи Сербиї як роботна єдинка у Новим Садзе, а од [[16. фебруар|16. фебруара]] 2010. року ознова є реосновани як Покраїнски завод за защиту природи.
* 1999 — НАТО авиони 9. дня аґресиї на Югославию звалєли Варадински мост на Дунаю у Новим Садзе.
* Нєшка Шветови дзень борби процив алкоголизма и Медзинародни дзень франтованя.
== Народзени ==
* 1809 — Николай Василєвич Ґоґоль, русийски [[писатель]], драматурґ и [[поета]].
* 1815 — Ото фон Бизмарк, перши министер Прусиї (1862-1890) и перши спомедзи нємецких канцеларох (1871-1890).
* 1861 — Ириней Леґеза, русински писатель, дружтвени дїяч, орґанизатор кооперациї, грекокатолїцки [[священїк]].
* 1873 — Народзени [[композитор]], [[дириґент]] и пияниста Серґей Василєвич Рахманїнов (Семйоново, Русия, 1. април 1873 – Беверли Гилс, ЗАД, [[28. марец]] 1943).
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:1. април]]
avwao7qr73i76ueprrwc0jxjjn85im2
2. април
0
2844
17087
2026-03-31T13:18:24Z
Keresturec
18
Нова страница: 2. април — 92. дзень у року по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 273 днї (93. дзень у преступним року). Подїї 1792 — Долар озаконєни як пенєжна єдинка ЗАД. 1905 — Отворени гайзибански тунел попод Алпи Симплон зоз хторим Швайцарска повязана зоз Италию. 1…
17087
wikitext
text/x-wiki
2. април — 92. дзень у року по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 273 днї (93. дзень у преступним року).
Подїї
1792 — Долар озаконєни як пенєжна єдинка ЗАД.
1905 — Отворени гайзибански тунел попод Алпи Симплон зоз хторим Швайцарска повязана зоз Италию.
1917 — На предлог Вудроа Вилсона Конґрес ЗАД обявел войну Нємецкому царству.
Медзинародни дзень литератури за дзеци (International Children’s Book Day — ICBD) установени 1967. року на основу одлуки Унеска.
Нєшка Шветови дзень аутизма.
Народзени
742 — Карл I Вельки, франкски краль.
1805 — Народзени дански писатель Ганс Кристиян Андерсен (Оденсе, Данска, 2. април 1805 – Копенгаґен, 4. авґуст). Шветову славу принєсли му приповедки за дзеци, сказки, медзи хторима найпознатши Царово нови шмати, Шнїгова кралїца, Мала сирена, Дзивче зоз ширками и други.
1840 — Народзени французки писатель Емил Зола (Париз, 2. април 1840 – Париз, 29. септембер 1902), предводнїк натуралистичного руху у Французкей литератури.
Умарли
2005 — Папа Йоан Павле I I.
2022 — Иван Кривский, физичар, русински дружтвени активиста.
7co5px8ymy9qmigvpmrly3s34yl3f64
17169
17087
2026-04-01T08:13:20Z
Olirk55
19
Ушорйованє
17169
wikitext
text/x-wiki
2. април — 92. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 273 днї (93. дзень у преступним року).
== Подїї ==
* 1792 — Долар озаконєни як пенєжна єдинка ЗАД.
* 1905 — Отворени гайзибански тунел попод Алпи Симплон зоз хторим Швайцарска повязана зоз Италию.
* 1917 — На предлог Вудроа Вилсона Конґрес ЗАД обявел войну Нємецкому царству.
* Медзинародни дзень литератури за дзеци (''International Children’s Book Day — ICBD'') установени 1967. року на основу одлуки Унеска.
* Нєшка Шветови дзень аутизма.
== Народзени ==
* 742 — Карл I Вельки, франкски краль.
* 1805 — Народзени дански [[писатель]] Ганс Кристиян Андерсен (Оденсе, Данска, 2. април 1805 – Копенгаґен, 4. авґуст). Шветову славу принєсли му приповедки за дзеци, сказки, медзи хторима найпознатши Царово нови шмати, Шнїгова кралїца, Мала сирена, Дзивче зоз ширками и други.
* 1840 — Народзени французки писатель Емил Зола ([[Париз]], 2. април 1840 – Париз, 29. септембер 1902), предводнїк натуралистичного руху у Французкей литератури.
== Умарли ==
* 2005 — Папа Йоан Павле I I.
* 2022 — Иван Кривский, физичар, русински дружтвени активиста.
[[Катеґория:2. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]
noy8mc82j5uxazmvesu9ptaah6zknkv
3. април
0
2845
17088
2026-03-31T13:21:11Z
Keresturec
18
Нова страница: 3. април — 93. дзень у року (94. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 272 днї. Подїї 1922 — Сталїн постал перши ґенерални секретар комунистичней партиї а з тим и владар СССР на длужей як 30 роки. 1948 — Отворени Югославянски дра…
17088
wikitext
text/x-wiki
3. април — 93. дзень у року (94. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 272 днї.
Подїї
1922 — Сталїн постал перши ґенерални секретар комунистичней партиї а з тим и владар СССР на длужей як 30 роки.
1948 — Отворени Югославянски драмски театер у Беоґрадзе зоз премиєру драми Ивана Цанкара Краль Бетайнови у режиї Бояна Ступици.
1999 — У НАТО бомбардованю Югославиї звалєни Мост шлєбоди у Новим Садзе. На мосце ше у хвильки кед ше звалєл одвивал транспорт, алє нїхто нє настрадал. Людзом, хтори ратунок нашли у Дунаю помогли рибаре на чамцох. Мост обновени после шейсц роки и до транспорту пущени у октобре 2005. року.
1999 — Авиони НАТО бомбардовали центер Беоґраду, у воздушних нападох на Союзну Републику Югославию. Потрафени будинки Републичного и Союзного министерства нукашнїх дїлох.
2003 — У Стразбуру державна заєднїца Сербия и Чарна Гора прията до Совиту Европи (СЕ). Република Сeрбия на основу одлуки Комитета министрох СЕ од 14. юния 2006. року, витворела континуитет членства у тей Орґанизациї и при конвенцийох СЕ.
Народзени
1948 — Народзел ше https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%88 Нестор Пушкаш (Дюрдьов, 3. април 1948 – 4. децембер 2010), вокални солиста, музичар, руководитель оркестра у КУД Тарас Шевченко у Дюрдьове.
Умарли
1682 — у Севилї умар Бартоломео Естебан Мурильо, познати шпански маляр у периодзе барока.
1996 — Йосиф Архий, педаґоґ, подкарпатрки поета.
g0rytfi6qzifts6q0etynoqzcps2i08
17171
17088
2026-04-01T08:28:08Z
Olirk55
19
Ушорйовaнє
17171
wikitext
text/x-wiki
3. април — 93. [[дзень]] у року (94. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 272 днї.
== Подїї ==
* 1922 — Сталїн постал перши ґенерални секретар комунистичней партиї а з тим и владар СССР на длужей як 30 роки.
* 1948 — Отворени Югославянски драмски театер у Беоґрадзе зоз премиєру драми Ивана Цанкара Краль Бетайнови у режиї Бояна Ступици.
* 1999 — У НАТО бомбардованю Югославиї звалєни Мост шлєбоди у Новим Садзе. На мосце ше у хвильки кед ше звалєл одвивал транспорт, алє нїхто нє настрадал. Людзом, хтори ратунок нашли у Дунаю помогли рибаре на чамцох. Мост обновени после шейсц роки и до транспорту пущени у октобре 2005. року.
* 1999 — Авиони НАТО бомбардовали центер Беоґраду, у воздушних нападох на Союзну Републику Югославию. Потрафени будинки Републичного и Союзного министерства нукашнїх дїлох.
* 2003 — У Стразбуру державна заєднїца [[Сербия]] и Чарна Гора прията до Совиту Европи (СЕ). Република Сeрбия на основу одлуки Комитета министрох СЕ од 14. юния 2006. року, витворела континуитет членства у тей Орґанизациї и при конвенцийох СЕ.
== Народзени ==
* 1948 — Народзел ше [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%88 Нестор Пушкаш] (Дюрдьов, 3. април 1948 – 4. децембер 2010), вокални [[солиста]], [[музичар]], руководитель [[Оркестер|оркестра]] у КУД Тарас Шевченко у [[Дюрдьов|Дюрдьове.]]
== Умарли ==
* 1682 — у Севилї умар Бартоломео Естебан Мурильо, познати шпански маляр у периодзе барока.
1996 — Йосиф Архий, педаґоґ, подкарпатски [[Поета|поета.]]
[[Катеґория:3.април]]
[[Катеґория:Днї рока]]
nz4gtswrfeeq2lf2z0quowixtgl0ke3
4. април
0
2846
17089
2026-03-31T13:24:18Z
Keresturec
18
Нова страница: 4. април — 94. дзень у року (95. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 271 дзень. Подїї 1850 — Основани город Лас Веґас. 1949 — У Вашинґтону основани Сиверноатлантски воєни пакт, з хторим створена моцна воєнополитична формация…
17089
wikitext
text/x-wiki
4. април — 94. дзень у року (95. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 271 дзень.
Подїї
1850 — Основани город Лас Веґас.
1949 — У Вашинґтону основани Сиверноатлантски воєни пакт, з хторим створена моцна воєнополитична формация заходних союзнїкох.
1975 — Бил Ґейтс и Пол Ален основали Микрософт.
1984 — предсидатель ЗАД Роналд Реґан поволал швет же би ше забранєло хемийне оружиє шицких файтох.
Народзени
1818 — Томас Майн Рид, анґлийски писатель, автор авантуристичних романох и приповедкох.
1825 — У Новим Садзе народзени сербски науковец Дюра Даничич (Нови Сад, 4. април 1825 – Заґреб, 17. новембер 1882), бул сербски филолоґ, лексикоґраф и прекладатель).
1887 — Народзел ше Никола Танурджич (Стари Бечей, 4. април 1887 – Нови Сад, 1969), бул тарґовец, задужбинар и добротвор. Танурджич бул добротвор Матици сербскей, а помагал Соколску младеж и Новосадску тарґовецку младеж. Новосадянє го паметаю по дїловно-квартельним будинку Танурдїчовей палати, хтора збудована по проєкту Дьордя Табаковича, а находзи ше у центре на улїцох Змай Йововей, Модени и Илиї Оґняновича. Будованє почало 1933. року, а будинок закончени 1941. року, окрем квартельох у будинку бул биоскоп Рекс, готел и дутяни.
1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста, историчар у Угорскей Руси.
1921 — Кирил Галас, поет, педаґоґ, линґвиста и познаватель литератури.
Умарли
1890 Михайло Вальковский, грекокатолїцки священїк, карпаторусински историчар, педаґоґ.
1968 — Мартин Лутер Кинґ, афроамерицки политични лидер.
rx64irk7rg2qxslsity6mzs1shzl6f0
5. април
0
2847
17090
2026-03-31T13:25:48Z
Keresturec
18
Нова страница: 5. април — 95. дзень у року (96. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 270 днї. Подїї 1815 — вибухнул вулкан Тамбора у Индонезиї. Ерупция тирвала полни тидзень и мала пошлїдки на цалим швеце. У Европи ше през цале лєто могло вид…
17090
wikitext
text/x-wiki
5. април — 95. дзень у року (96. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 270 днї.
Подїї
1815 — вибухнул вулкан Тамбора у Индонезиї. Ерупция тирвала полни тидзень и мала пошлїдки на цалим швеце. У Европи ше през цале лєто могло видзц шнїг.
2020 — Зєдинєни нациї преглашели Медзинародни дзень совисци з цильом же би здогадли людзох най ше справую по своєй совисци. Ключне пребудзиц свидомосц гражданом на цалей планети же би ше промововало любов и толеранцию медзи людзми.
Нєшка Дзень лампащикох (Taraxacum officinale).
Народзени
1588 — Народзени анґлийски филозоф Томас Гобс (Малмсбури, Анґлия, 5. април 1588 – Дербишир, 4. децембер 1679), представнїк класичного анґлийского емпиризма.
1827 — Народзени анґлийски гирурґ Джозеф Листер (Аптон, Зєдинєне Кральовство, 5. април 1827 – Волмер, 10. фебруар 1912), снователь антисептичней медицини.
1908 — Народзени австрийски дириґент Герберт фон Караян (Салцбурґ, Австрия, 5. април 1908 — Аниф, 16. юлий 1989).
Умарли
1996 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%A7%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD Евгений Чакан (*13. марец 1931—†5. април 1996), наставнїк-педаґоґ, лектор, язични редактор, составяч учебнїкох, добри шпивач (тенор) и ґлумец-аматер.
7an34hiiwtdmqglr3mwsfg659k2f65z
6. април
0
2848
17092
2026-03-31T13:28:39Z
Keresturec
18
Нова страница: 6. април — 96. дзень у року (97. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 269 днї. Народзени 1483 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи. 1953 — Александер Зозуляк, новинар, видаватель, русински културни дїяч, м…
17092
wikitext
text/x-wiki
6. април — 96. дзень у року (97. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 269 днї.
Народзени
1483 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.
1953 — Александер Зозуляк, новинар, видаватель, русински културни дїяч, маляр.
Умарли
885 — Святий Методий, прекладатель Святого писма на славянски язики, патрон Европи и Моравскей.
1520 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.
1528 — Албрехд Дирер, маляр, ґрафичар и теоретичар зментосци.
1971 — Иґор Стравински, русийски композитор.
2011 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%88 Микола Корпаш (24. юний 1940—† 6. април 2011,) бул, у периодзе од 1964. по 1978. рок, найпопуларнєйши шпивач руских шпиванкох на просторох бувшей Югославиї. Цо вецей, вон бул перши шпивач за хторого мож повесц же бул гитмейкер понеже даєдни шпиванки хтори одшпивал були правдиви музични гити у тедишнїм чаше.
2018 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 Мария Будински родз. Сабадош (*12. юлий 1931†6. април 2018), професорка физики, прекладателька.
4wsv48lftlijoz017f3l02ueqy6hh3o
7. април
0
2849
17093
2026-03-31T13:30:35Z
Keresturec
18
Нова страница: 7. април — 97. дзень у року (98. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 268 днї. Подїї 1348 – У Ческей у Праги основани Карлов универзитет (Universitas Carolina), єден є з найстарших европских универзитетох, найстарши у централней европи…
17093
wikitext
text/x-wiki
7. април — 97. дзень у року (98. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 268 днї.
Подїї
1348 – У Ческей у Праги основани Карлов универзитет (Universitas Carolina), єден є з найстарших европских универзитетох, найстарши у централней европи и перши у славянских жемох, основал го Карло IV, цар Святого римского царства лєбо Карло IV Луксембурґски. Нєшка у його составе 17 факултети у Праги, Градец Кралове и Плзену.
1948 – Основана Шветова здравствена орґанизация, чий статут подписали 26 жеми.
1963 – Прилапени нови югославянски Устав, з хторим назва держави Федеративна Народна Република Югославия пременєна на Социялистична Федеративна Република Югославия.
Нєшка ше означує Медзинародни дзень здравя (World Health Day), преглашела го Шветова здравствена орґанизация (ШЗО) на Першей скупштини хтора отримана од 24. юния по 24. юлий 1948. року у Женеви. ШЗО тот дзень означує и як дзень снованя, и указує на найвекши проблеми у вязи зоз здравйом людзох на швеце.
Нєшка Медзинародни дзень спорту за розвой и мир. Означованє того дня порушала Ґенерална скупштина Зєдинєний нацийох 23. авґуста 2013. року зоз потримовку Медзинародного олимпийского комитету.
Народзени
1915 https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87 Ирина Копчански Кнежевич (*7. април 1915—†10. октобер 1983.), револуционерни активист, учаснїца у НОБ од 1941. року.
1915 – Народзена америцка шпивачка Елеонора Фейґен, позната як Били Голидей (Филаделфия, ЗАД, 7. април 1915 – Нюйорк, 17. юлий 1959), хтору волали кралїца джеза.
1917 Сак, Юрий Михайлович, ужгородски класични филолоґ, прекладатель творох подкарпатских писательох хтори писали на латинским язику.
Умарли
1947 Генри Форд, америцки инженєр и бизнисмен, пионир автомобилскей индустриї.
jk4gpy52qodiljfz1q7ej6fbngiaba4
8. април
0
2850
17094
2026-03-31T13:33:01Z
Keresturec
18
Нова страница: 8. април — 98. дзень у року (99. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 267 днї. Подїї 1513 — Шпански виглєдовач Хуан Понсе де Леон, глєдаюци митске „жридло младосци”, одкрил Флориду и преглашел ю за шпански маєток. 1946 — У Жене…
17094
wikitext
text/x-wiki
8. април — 98. дзень у року (99. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 267 днї.
Подїї
1513 — Шпански виглєдовач Хуан Понсе де Леон, глєдаюци митске „жридло младосци”, одкрил Флориду и преглашел ю за шпански маєток.
1946 — У Женеви отримане остатнє зашеданє Лиґи народох, зоз чим урядово утаргнута тота медзинародна орґанизация и заменєна є з нову, а то нєшка Зєдинєни нациї (ЗН).
1971 — У Лондону отримани Перши шветови конґрес Ромох, на хторим верификована назва припаднїкох того народу – Роми. З одлуку ЗН 8. април преглашени за Шветови дзень Ромох.
2008 — Британски маґазин Класик рок (Classic Rock magazin) преглашел анґлийски рок бенд Лед зепелин (Led Zeppelin) за найлєпши бенд шицких часох.
Народзени
1937 — Народзени писатель, маляр и новинар Момчило Момо Капор (Сараєво, 8. април 1937 – Беоґрад, 3. марец 2010).
Умарли
1973 — Пабло Пикасо, каталонски маляр познати по своїх сурреалистичних дїлох.
1984 — Пйотр Капица, русийски физичар, добитнїк Нобеловей награди.
aaxxzze82fpifzdc5tv0q4zay3k63uw
9. април
0
2851
17097
2026-03-31T13:38:24Z
Keresturec
18
Нова страница: 9. април — 99. дзень у року (100. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 266 днї. Подїї 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна,…
17097
wikitext
text/x-wiki
9. април — 99. дзень у року (100. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 266 днї.
Подїї
1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого.
1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з народом, предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни.
2002 — Парламенти Сербиї и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори.
Народзени
1821 — Народзел ше французки писатель Шарл Пєр Бодлер (Париз, Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867).
1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури, културно-просвитни дїяч.
1922 — Иван Мацинский, поет, литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни активиста у Прешовским реґиону Словацкей.
1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, 27. септембер 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина Плейбой.
1929 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%80
Др Мирон Лазор (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе.
1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису, русински активиста, мецена у русинскей култури.
Умарли
2019 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D2%91%D0%B0 Михайло Варґа (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї.
2023 — Иван Туряниця, професор УжНУ (биохемия), русински дружтвени дїяч.
qzq0hmep4xzo8x1p9ixjw59upzg9btr
10. април
0
2852
17098
2026-03-31T13:40:51Z
Keresturec
18
Нова страница: 10. април — 100. дзень у року (101. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 265 днї. Народзени 1793 — Осиф Ґаґанец, русински препородни дїя, владика Прешовского грекокатолїцкого владичества. 1847 — Народзел ше Джозеф Пулицер (М…
17098
wikitext
text/x-wiki
10. април — 100. дзень у року (101. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 265 днї.
Народзени
1793 — Осиф Ґаґанец, русински препородни дїя, владика Прешовского грекокатолїцкого владичества.
1847 — Народзел ше Джозеф Пулицер (Мако, Мадярска, 10. април 1847 – Чарлстон, ЗАД, 29. октобер 1911) снователь фондациї з хторей ше кажди рок у ЗАД додзелює „Пулицерова награда” за найлєпши витвореня у новинарстве, карикатури и литератури.
1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста, историчар Угорскей Руси.
1922 — У Руским Керестуре народзени инженєр аґрономиї, новинар, редактор, просвитни, дружтвено-политични и културни роботнїк, баснописатель https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD Штефан Чакан (Руски Керестур, 10. април 1922 – Суботица, 23. май 1987).
1932 — У Петровцох, у Горватскей, народзена учителька, поетеса и вельки почитователь рускей култури https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B0%D0%BB%D1%86 Любка Фалц, дзивоцке Сеґеди (Петровци, 10. април 1932 – Винковци, 10. април 2018).
Умарли
2018 — Умарла Любка Фалц (*10. април 1932—†10. април 2018) учителька, поетеса и вельки почитователь рускей култури.
25n3nqm8e4soha88mo5keo4yyedsch2
11. април
0
2853
17099
2026-03-31T13:43:08Z
Keresturec
18
Нова страница: 11. април — 101. дзень у року (102. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 264 днї. Подїї 1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у Коцуре, цо ше рахує як початок школства при Руснацох у тим месце. 1919 — Основа…
17099
wikitext
text/x-wiki
11. април — 101. дзень у року (102. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 264 днї.
Подїї
1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у Коцуре, цо ше рахує як початок школства при Руснацох у тим месце.
1919 — Основана Медзинародна орґанизация роботи зоз шедзиском у Женеви.
1948 — Почала вибудов нового беоґрадского населєня на лївим побрежю Сави – Нового Беоґраду.
2002 — У шедзиску ЗН у Нюйорку урядово основани стаємни Медзинародни суд за войново злодїйства, понеже вецей як 60 жеми ратификовали Римске спорозуменє зоз 1998. року, з хторим тот суд запровадзени.
Нєшка Шветови дзень Паркинсоновей хороти.
Нєшка ше означує Дзень защити природи Сербиї, хтори установени зоз Законом о защити природи 2009. року, а 11. априла 1949. року першираз установени статус защиценого природного добра у Сербиї, а то водопади Велька и Мала Рипалька при Сокобанї.
Народзени
1755 — Народзени Джеймс Паркинсон (Шордич, Велька Британия, 11. април 1755 – Лондон, 21. децембер 1824), британски ґеолоґ, палєонтолоґ и лїкар хтори перши описал файту парализи хороту хтора наволана Паркинсонова хорота.
1929 — Ана Галчакова, русинска народна поетеса и писателька.
1939 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D2%90%D0%B0%D1%87%D0%B0 Силвестер Ґача (*11. април 1939—†2. авґуст 2008), просвитни роботнїк, єден з найзначнєйших хореоґрафох при Руснацох, автор хореоґрафийох танцох, ґлумец-аматер и автор текстох за композициї.
Умарли
2019 — Юрий Чори, русински писатель, етноґраф и фолклориста.
dbrefw9py3bvv2hevka73j9nuny03rq
17110
17099
2026-03-31T15:21:24Z
Sveletanka
20
катеґория
17110
wikitext
text/x-wiki
11. април — 101. дзень у року (102. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 264 днї.
Подїї
1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у Коцуре, цо ше рахує як початок школства при Руснацох у тим месце.
1919 — Основана Медзинародна орґанизация роботи зоз шедзиском у Женеви.
1948 — Почала вибудов нового беоґрадского населєня на лївим побрежю Сави – Нового Беоґраду.
2002 — У шедзиску ЗН у Нюйорку урядово основани стаємни Медзинародни суд за войново злодїйства, понеже вецей як 60 жеми ратификовали Римске спорозуменє зоз 1998. року, з хторим тот суд запровадзени.
Нєшка Шветови дзень Паркинсоновей хороти.
Нєшка ше означує Дзень защити природи Сербиї, хтори установени зоз Законом о защити природи 2009. року, а 11. априла 1949. року першираз установени статус защиценого природного добра у Сербиї, а то водопади Велька и Мала Рипалька при Сокобанї.
Народзени
1755 — Народзени Джеймс Паркинсон (Шордич, Велька Британия, 11. април 1755 – Лондон, 21. децембер 1824), британски ґеолоґ, палєонтолоґ и лїкар хтори перши описал файту парализи хороту хтора наволана Паркинсонова хорота.
1929 — Ана Галчакова, русинска народна поетеса и писателька.
1939 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D2%90%D0%B0%D1%87%D0%B0 Силвестер Ґача (*11. април 1939—†2. авґуст 2008), просвитни роботнїк, єден з найзначнєйших хореоґрафох при Руснацох, автор хореоґрафийох танцох, ґлумец-аматер и автор текстох за композициї.
Умарли
2019 — Юрий Чори, русински писатель, етноґраф и фолклориста.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. април]]
ojxu5o7d9q97rgwrboe8x89p2ibj0i8
17155
17110
2026-03-31T19:37:11Z
ОленкаБТ
1579
Медзинаслови, подробносци, викивязи...
17155
wikitext
text/x-wiki
'''11. април''' — 101. [[дзень]] у року (102. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 264 днї.
== Подїї ==
• 1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у [[Коцур|Коцуре]], цо ше рахує як початок школства при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у тим месце.
• 1919 — Основана Медзинародна орґанизация роботи зоз шедзиском у Женеви.
• 1948 — Почала вибудов нового беоґрадского населєня на лївим побрежю Сави – Нового Беоґраду.
• 002 — У шедзиску ЗН у Нюйорку урядово основани стаємни Медзинародни суд за войново злодїйства, понеже вецей як 60 жеми ратификовали Римске спорозуменє зоз 1998. року, з хторим тот суд запровадзени.
• Нєшка Шветови дзень Паркинсоновей хороти.
• Нєшка ше означує Дзень защити природи [[Сербия|Сербиї]], хтори установени зоз Законом о защити природи 2009. року, а 11. априла 1949. року першираз установени статус защиценого природного добра у Сербиї, а то водопади Велька и Мала Рипалька при Сокобанї.
== Народзени ==
• 1755 — Народзени Джеймс Паркинсон (Шордич, Велька Британия, 11. април 1755 – Лондон, 21. децембер 1824), британски ґеолоґ, палєонтолоґ и лїкар хтори перши описал файту парализи хороту хтора наволана Паркинсонова хорота.
• 1929 — Ана Галчакова, русинска народна [[Поета|поетеса]] и [[Писатель|писателька]].
• 1939 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D2%90%D0%B0%D1%87%D0%B0 [[Силвестер Ґача]]] (*11. април 1939—†2. авґуст 2008), просвитни роботнїк, єден з найзначнєйших [[Хореоґрафия|хореоґрафох]] при Руснацох, автор хореоґрафийох танцох, ґлумец-аматер и автор текстох за [[Композиция|композициї]].
== Умарли ==
• 2019 — Юрий Чори, русински писатель, етноґраф и фолклориста.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. април]]
lc9pjqk7sq1gtytxrk90rn00p14j3jm
12. април
0
2854
17100
2026-03-31T13:45:54Z
Keresturec
18
Нова страница: 12. април — 102. дзень у року (103. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 263 днї. Подїї 1961 — Юрий Ґаґарин одлєцел до вселени. 1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски я…
17100
wikitext
text/x-wiki
12. април — 102. дзень у року (103. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 263 днї.
Подїї
1961 — Юрий Ґаґарин одлєцел до вселени.
1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски язик и литературу. За першого шефа Катедри бул поставени др Юлиян Тамаш, а истого року ше уписала и перша ґенерация студентох на Ґрупи за руски язик и литературу.
Народзени
1922 — Михаил Кеминь, педаґоґ, русински поета, фолклориста, дружтвени активиста.
1938 — Народзел ше Юлиян Каменїцки, (Коцур, 12. април 1938 – Атланта, ЗАД, 6. децембер 2020), основну школу закончел у Коцуре, а потим и дактилоґрафски курс у Вербаше. Робиц почал у Руским слове 1956. року и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Кед дипломовал на висшей управней школи преходзи на роботне новинара спортскей рубрики и занїма ше зоз фотоґрафию, од 1993. року єден час є поставени за окончователя длужносци главного и одвичательного редактора новинох Руске слово. После пензионованя Юлин Каменїцки ше поцагнул з явного живота и преселєл ше до Зєдинєних Америцких Державох.
1961 — Народзел ше https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%8F%D0%BA Михайло Зазуляк (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, режисер, рецитатор, автор текстох за дзецински нови композициї, за композициї у народним и забавним духу.
Умарли
1945 — Франклин Рузвелт, америцки политичар.
1954 — Петро Милославский, хороводитель, познаватель уметносци, композитор, учитель.
2016 https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D1%8F%D1%80_%D2%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5%D0%BA Веруна Олеяр Ґрабельшек (*26. юний 1933-†12. април 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, шпивачка.
9fg4qge4p1x738yd2keg860z3rh7rk2
17115
17100
2026-03-31T15:33:32Z
Sveletanka
20
катеґория
17115
wikitext
text/x-wiki
12. април — 102. дзень у року (103. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 263 днї.
Подїї
1961 — Юрий Ґаґарин одлєцел до вселени.
1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски язик и литературу. За першого шефа Катедри бул поставени др Юлиян Тамаш, а истого року ше уписала и перша ґенерация студентох на Ґрупи за руски язик и литературу.
Народзени
1922 — Михаил Кеминь, педаґоґ, русински поета, фолклориста, дружтвени активиста.
1938 — Народзел ше Юлиян Каменїцки, (Коцур, 12. април 1938 – Атланта, ЗАД, 6. децембер 2020), основну школу закончел у Коцуре, а потим и дактилоґрафски курс у Вербаше. Робиц почал у Руским слове 1956. року и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Кед дипломовал на висшей управней школи преходзи на роботне новинара спортскей рубрики и занїма ше зоз фотоґрафию, од 1993. року єден час є поставени за окончователя длужносци главного и одвичательного редактора новинох Руске слово. После пензионованя Юлин Каменїцки ше поцагнул з явного живота и преселєл ше до Зєдинєних Америцких Державох.
1961 — Народзел ше https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%8F%D0%BA Михайло Зазуляк (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, режисер, рецитатор, автор текстох за дзецински нови композициї, за композициї у народним и забавним духу.
Умарли
1945 — Франклин Рузвелт, америцки политичар.
1954 — Петро Милославский, хороводитель, познаватель уметносци, композитор, учитель.
2016 https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D1%8F%D1%80_%D2%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5%D0%BA Веруна Олеяр Ґрабельшек (*26. юний 1933-†12. април 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, шпивачка.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. април]]
ponl2ljq5dgo53xxic3bbogyrlg48ri
17161
17115
2026-03-31T19:57:16Z
ОленкаБТ
1579
Медзинаслови, подробносци, викивязи...
17161
wikitext
text/x-wiki
'''12. април''' — 102. [[дзень]] у року (103. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 263 днї.
== Подїї ==
• 1961 — Юрий Ґаґарин одлєцел до вселени.
• 1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски язик и литературу. За першого шефа Катедри бул поставени др Юлиян Тамаш, а истого року ше уписала и перша ґенерация студентох на Ґрупи за [[руски язик]] и литературу.
== Народзени ==
• 1922 — Михаил Кеминь, педаґоґ, русински [[Поета|поета,]] фолклориста, дружтвени активиста.
• 1938 — Народзел ше Юлиян Каменїцки, ([[Коцур]], 12. април 1938 – Атланта, ЗАД, 6. децембер 2020), основну школу закончел у Коцуре, а потим и дактилоґрафски курс у [[Вербас|Вербаше]]. Робиц почал у Руским слове 1956. року и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Кед дипломовал на висшей управней школи преходзи на роботне новинара [[Спорт|спортскей]] рубрики и занїма ше зоз фотоґрафию, од 1993. року єден час є поставени за окончователя длужносци главного и одвичательного редактора [[Новина|новинох]] Руске слово. После пензионованя Юлин Каменїцки ше поцагнул з явного живота и преселєл ше до Зєдинєних Америцких Державох.
• 1961 — Народзел ше [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%8F%D0%BA [[Михайло Зазуляк]]] (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, режисер, рецитатор, автор текстох за дзецински нови [[Композиция|композициї]], за композициї у народним и забавним духу.
== Умарли ==
• 1945 — Франклин Рузвелт, америцки политичар.
• 1954 — Петро Милославский, хороводитель, познаватель уметносци, [[композитор]], учитель.
• 2016 [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D1%8F%D1%80_%D2%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5%D0%BA [[Веруна Олеяр Ґрабельшек]]] (*26. юний 1933-†12. април 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, [[Шпивач|шпивачка.]]
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. април]]
497yt8crjh01ihk55t30rx99h24ojt9
13. април
0
2855
17101
2026-03-31T13:47:25Z
Keresturec
18
Нова страница: 13. април — 103. дзень у року (104. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 262 днї. Подїї 1990 — совєтски лидер Михаил Ґорбачов официйно припознал Катински масакр за злодїйство сталїнского режиму. Народзени 1932 — Юрий Кресила,…
17101
wikitext
text/x-wiki
13. април — 103. дзень у року (104. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 262 днї.
Подїї
1990 — совєтски лидер Михаил Ґорбачов официйно припознал Катински масакр за злодїйство сталїнского режиму.
Народзени
1932 — Юрий Кресила, русински маляр.
gh8sru730n48zo9wrvr6qjke7q3xwpm
14. април
0
2856
17102
2026-03-31T13:55:17Z
Keresturec
18
Нова страница: 14. април — 104. дзень у року (105. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 261 дзень. Подїї 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано. 1912 — На своїм першим путованю, брита…
17102
wikitext
text/x-wiki
14. април — 104. дзень у року (105. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 261 дзень.
Подїї
1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
1967 — Ролинґстонси (The Rolling Stones) були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, Польска. Турнея по Европи тирвала од 25. марца по 17. април.
Народзени
1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал годзинку зоз шейталовом.
1883 — Народзел ше сербски писатель, есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
1911 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа (*14. април 1911—†1. новембер 1947), священїк, духовнїк, професор филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
Умарли
1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки композитор.
1930 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930) бул русийски писатель, маляр и футуриста.
lyzyserv4toq2hd1e6qtbdlqmc14cby
17153
17102
2026-03-31T18:59:19Z
ОленкаБТ
1579
Медзинаслови, подробносци, викивязи
17153
wikitext
text/x-wiki
14. април — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.
== Подїї ==
• 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
• 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
• 1967 — Ролинґстонси (The Rolling Stones) були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.
== Народзени ==
• 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.
• 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
• 1911 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа (*14. април 1911—†1.] новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
== Умарли ==
• 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]].
• 1930 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930) бул русийски писатель, маляр и футуриста.]
b24r9ux7i7zqk4c8celjxtuldj2szx9
17154
17153
2026-03-31T19:01:28Z
ОленкаБТ
1579
17154
wikitext
text/x-wiki
14. април — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.
== Подїї ==
• 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
• 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
• 1967 — Ролинґстонси (The Rolling Stones) були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.
== Народзени ==
• 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.
• 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
• 1911 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа (*14. април 1911—†1.] новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
== Умарли ==
• 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]].
• 1930 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930)] бул русийски писатель, маляр и футуриста.
hjir76godhhu135vddlhuih7nm7zran
17156
17154
2026-03-31T19:37:45Z
ОленкаБТ
1579
17156
wikitext
text/x-wiki
'''14. април''' — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.
== Подїї ==
• 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
• 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
• 1967 — Ролинґстонси (The Rolling Stones) були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.
== Народзени ==
• 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.
• 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
• 1911 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа (*14. април 1911—†1.] новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
== Умарли ==
• 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]].
• 1930 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930)] бул русийски писатель, маляр и футуриста.
62vwng7vqxpbpgpg0xb9iwbn2xgvd24
17157
17156
2026-03-31T19:40:09Z
ОленкаБТ
1579
17157
wikitext
text/x-wiki
'''14. април''' — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.
== Подїї ==
• 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
• 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
• 1967 — Ролинґстонси (The Rolling Stones) були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.
== Народзени ==
• 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.
• 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
• 1911 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа (*14. април 1911—†1. новембер 1947),] [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
== Умарли ==
• 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]].
• 1930 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930)] бул русийски писатель, маляр и футуриста.
0ra5x9vhuvkrebi7dwdi8apj1xc2pfi
17159
17157
2026-03-31T19:44:08Z
ОленкаБТ
1579
17159
wikitext
text/x-wiki
'''14. април''' — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.
== Подїї ==
• 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
• 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
• 1967 — Ролинґстонси (The Rolling Stones) були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.
== Народзени ==
• 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.
• 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
• 1911 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа] (*14. април 1911—†1. новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
== Умарли ==
• 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]].
• 1930 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски] (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930) бул русийски писатель, маляр и футуриста.
4ehw8gh74aes7kusoj014d4mijqal2v
17164
17159
2026-03-31T20:33:58Z
Olirk55
19
Корекциї ушорйованя
17164
wikitext
text/x-wiki
'''14. април''' — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.
== Подїї ==
* 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.
* 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.
* 1967 — Ролинґстонси (''The Rolling Stones'') були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.
== Народзени ==
* 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.
* 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).
* 1911 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа] (*14. април 1911—†1. новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.
== Умарли ==
* 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]].
* 1930 — [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски] (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930) бул русийски писатель, маляр и футуриста.
ak109efb6y2r93sokito97ie0a060x4
Кошарик
0
2857
17103
2026-03-31T13:58:19Z
Olirk55
19
Нова страница: [[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим наштригани пантлїки накруцени до клупка]]То менша кошарка алє нє мала виплєцену ручку „по горе попрейґа” як на кошарки а анї на бокох як на кошарох. Руснаци а поготову ґаздинї хасновали кошарики рижних велькосцох…
17103
wikitext
text/x-wiki
[[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим наштригани пантлїки накруцени до клупка]]То менша кошарка алє нє мала виплєцену ручку „по горе попрейґа” як на кошарки а анї на бокох як на кошарох. Руснаци а поготову ґаздинї хасновали кошарики рижних велькосцох од малого 20-25 центиметри. у таких менших кошарикох зберали вайца у курнїку, приношели желєняву (кромплї, цибулї, мархви, петрушки) зоз долїка, лєбо пиньвици итд. У векших (коло 50.цм) и глїбших кошарикох тримали упечени хлєб, а жени хтори ткали часто у нїх тримали намотани клупка за тканє, пайпочки з цвернами и подобне.
gw8ygt429bkbm13oayhsvdscivrn62x
17105
17103
2026-03-31T14:40:24Z
Olirk55
19
Ушорйованє
17105
wikitext
text/x-wiki
[[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим бардо и наштригани (або надарти) пантлїки накруцени до клупкох. ([[Дюрдьов]], [[Музей|Музей,]] Руска одлога)]]'''Кошарик''' (дем. од [[кошар]]) то слово хторе настало од слова кошар.
Кошарик то вельо менши кошар и здабал на кошарку алє без виплєценей ручки „по горе, попрейґа” як цо маю кошарки. Тиж найчастейше нє мал виплєцени менши ручки на бокох за триманє як на кошарох. Дзепоєдни кошарики мали и виплєцену покривку з хтору ше прикривало верх.
Руснаци а поготову ґаздинї хасновали кошарики рижних велькосцох у [[Пречнїк|пречнїку]] од малого 20-25 центиметри та по коло 40-50 цм. И глїбина нє була єднака. У таких менших кошарикох зберали вайца у [[Курнїк|курнїку]], часто и чували у [[Комора|коморки]], приношели желєняву (кромплї, цибулї, мархви, петрушки) зоз долїка, лєбо [[Пиньвица|пиньвици]] итд. У векших (коло 50 цм) и глїбших кошарикох тримали упечени [[хлєб]], а жени хтори ткали часто у нїх тримали порихтани намотани клупка за тканє, пайпочки з цвернами и други потребни прибор за таки роботи.
'''Фразеолоґия''':
''Скакац на кошарик- скакац зоз скурченима ногами.'' У таким положеню скакац ''на кошарик'' до води хлапцом було вше облюбене та аж и по нєшка.
'''Пасарайтов''' тиж плєцени и дакус векши кошар лєбо кошарик округли або елипсовей форми хтори бул зоз ручками алє бул вельо плїтши од кошарика. Пасарайтов ше хасновал у обисцу за рижни наменки.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I том,'' Нови Сад 2017. рок, бок 633
* Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988,бок 508
* Стари занати у Војводини. 1992, бок 340, бок 313, 327.
52t1qohixgv50e851huex0aiygugvkj
17132
17105
2026-03-31T15:53:42Z
Olirk55
19
Корекциї у словох
17132
wikitext
text/x-wiki
[[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим бардо и наштригани (або надарти) пантлїки накруцени до клупкох. ([[Дюрдьов]], [[Музей|Музей,]] Руска одлога)]]'''Кошарик''' (демунитив) то слово хторе настало од слова кошар.
Кошарик то вельо менши кошар и здабал на кошарку алє без виплєценей ручки „по горе, попрейґа” як цо маю кошарки. Тиж найчастейше нє мал виплєцени менши ручки на бокох за триманє як на кошарох. Дзепоєдни кошарики мали и виплєцену покривку з хтору ше прикривало верх кошарика.
Руски ґаздинї поготов хасновали кошарики рижних велькосцох: мали кошарик бул [[Пречнїк|пречнїка]] 20-25 центиметри, векши коло 40-50 цм. И глїбина му нє була єднака. У таких менших кошарикох зберало ше вайца у [[Курнїк|курнїку]], часто ше их у нїх чувало у [[Комора|коморки]], приношело ше желєняву за готовенє єдла (кромплї, цибулї, мархви, петрушки) зоз долїка, лєбо з [[Пиньвица|пиньвици]] итд. У векших (коло 50 цм) и глїбших кошарикох чувал ше упечени [[хлєб]], а жени хтори ткали часто у кошарикох тримали порихтани намотани клупка за тканє, пайпочки з цвернами и други потребни прибор за таки роботи.
'''Фразеолоґия''': ''Скакац на кошарик- скакац зоз скурченима ногами.'' У таким положеню скакац ''на кошарик'' до води хлапцом було вше облюбене та аж и по нєшка.
'''Пасарайтов''' то плєцени и дакус векши кошар лєбо кошарик округли або елипсовей форми хтори бул зоз ручками алє бул вельо плїтши од кошарика. Пасарайтов ше хасновал у обисцу за рижни наменки.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I том,'' Нови Сад 2017. рок, бок 633
* Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988,бок 508
* Стари занати у Војводини. 1992, бок 340, бок 313, 327.
0zgl4g2to6d1ehs3mplus2uthdbhcup
17151
17132
2026-03-31T18:38:46Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи
17151
wikitext
text/x-wiki
[[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим бардо и наштригани (або надарти) пантлїки накруцени до клупкох. ([[Дюрдьов]], [[Музей|Музей,]] Руска одлога)]]'''Кошарик''' (демунитив) то слово хторе настало од слова [[кошар]].
Кошарик то вельо менши кошар и здабал на [[Кошарка|кошарку]] алє без виплєценей ручки „по горе, попрейґа” як цо маю кошарки. Тиж найчастейше нє мал виплєцени менши ручки на бокох за триманє як на кошарох. Дзепоєдни кошарики мали и виплєцену покривку з хтору ше прикривало верх кошарика.
Руски ґаздинї поготов хасновали кошарики рижних велькосцох: мали кошарик бул [[Пречнїк|пречнїка]] 20-25 центиметри, векши коло 40-50 цм. И глїбина му нє була єднака. У таких менших кошарикох зберало ше вайца у [[Курнїк|курнїку]], часто ше их у нїх чувало у [[Комора|коморки]], приношело ше желєняву за готовенє єдла ([[Кромпля|кромплї]], [[Цибуля|цибулї]], мархви, [[Петрушка|петрушки)]] зоз долїка, лєбо з [[Пиньвица|пиньвици]] итд. У векших (коло 50 цм) и глїбших кошарикох чувал ше упечени [[хлєб]], а жени хтори ткали часто у кошарикох тримали порихтани намотани клупка за тканє, пайпочки з цвернами и други потребни прибор за таки роботи.
'''Фразеолоґия''': ''Скакац на кошарик- скакац зоз скурченима ногами.'' У таким положеню скакац ''на кошарик'' до води хлапцом було вше облюбене та аж и по нєшка.
'''Пасарайтов''' то плєцени и дакус векши кошар лєбо кошарик округли або елипсовей форми хтори бул зоз ручками алє бул вельо плїтши од кошарика. Пасарайтов ше хасновал у обисцу за рижни наменки.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I том,'' Нови Сад 2017. рок, бок 633
* Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у [[Войводина|Војводини]]. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988,бок 508
* Стари занати у Војводини. 1992, бок 340, бок 313, 327.
3tw6buxztjxkc9dbzxjsimfz7d001kd
17162
17151
2026-03-31T20:27:05Z
Olirk55
19
Ушорйованє, додата вонкашня вяза
17162
wikitext
text/x-wiki
[[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим бардо и наштригани (або надарти) пантлїки накруцени до клупкох. ([[Дюрдьов]], [[Музей|Музей,]] Руска одлога)]]'''Кошарик''' (демунитив) то слово хторе настало од слова [[кошар]].
Кошарик то вельо менши кошар и здабал на [[Кошарка|кошарку]] алє без виплєценей ручки „по горе, попрейґа” як цо маю кошарки. Тиж найчастейше нє мал виплєцени менши ручки на бокох за триманє як на кошарох. Дзепоєдни кошарики мали и виплєцену покривку з хтору ше прикривало верх кошарика.
Руски ґаздинї поготов хасновали кошарики рижних велькосцох: мали кошарик бул [[Пречнїк|пречнїка]] 20-25 центиметри, векши коло 40-50 цм. И глїбина му нє була єднака. У таких менших кошарикох зберало ше вайца у [[Курнїк|курнїку]], часто ше их у нїх чувало у [[Комора|коморки]], приношело ше желєняву за готовенє єдла ([[Кромпля|кромплї]], [[Цибуля|цибулї]], мархви, [[Петрушка|петрушки)]] зоз долїка, лєбо з пиньвици, вєшенї зазберовало ше плоди, овоц, орехи, лїсковци итд. У векших (коло 50 цм) и глїбших кошарикох чувал ше упечени [[хлєб]], а жени хтори ткали часто у кошарикох тримали порихтани намотани клупка за тканє, пайпочки з цвернами и други потребни прибор за таки роботи.
'''Фразеолоґия''': ''Скакац на кошарик- скакац зоз скурченима ногами.'' У таким положеню скакац ''на кошарик'' до води хлапцом було вше облюбене та аж и по нєшка.
'''Пасарайтов''' то плєцени и дакус векши кошар лєбо кошарик округли або елипсовей форми хтори бул зоз ручками алє бул вельо плїтши од кошарика. Пасарайтов ше хасновал у обисцу за рижни наменки.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I том,'' Нови Сад 2017. рок, бок 633
* Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у [[Войводина|Војводини]]. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988,бок 508
* Стари занати у Војводини. 1992, бок 340, бок 313, 327.
== Вонкашня вяза ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=HZmEw9gx484 Výroba proutěného košíku - skautnet.cz | skautnet.sk] youtube.com
qwg2y87n85candwu7qc05egevems2ch
15. април
0
2858
17104
2026-03-31T13:58:53Z
Keresturec
18
Нова страница: 15. април — 105. дзень у року (106. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 260 днї. Подїї 1755 — Обявени Словнїк анґлийского язика, перши модерни анґлийски словнїк, а обявел го др Самюел Джонсон, анґлийски поета, новинар и лексико…
17104
wikitext
text/x-wiki
15. април — 105. дзень у року (106. дзень у преступним року) по Григориянским календаре. До конца рока єст ище 260 днї.
Подїї
1755 — Обявени Словнїк анґлийского язика, перши модерни анґлийски словнїк, а обявел го др Самюел Джонсон, анґлийски поета, новинар и лексикоґраф.
1919 — у Совєтскей Русиї вишол декрет о вибудови лаґрох рабскей роботи, на основи чого ше поступнє розвила система ҐУЛАҐ.
1923 — У лїченю диябетеса почалo ше хасновац инсулин, котри два роки пред тим пренашол канадски науковец, нобеловец Фредерик Бантинґ.
1952 — Френклин национална банка у Нюйорку видала першу кредитну карточку на швеце.
2019 — У катедрали Нотр Дам у Паризу, коло 18:50 годзин вибухнул огень хтори загашени 15 годзини познєйше. На катедрали хтора збудована 1163. року, згорело закрице и турня, а очкодована и нукашньосц катедрали. Дзвони на обновеней катедрали ше ознова оглашели 7. децембра 2024. року на 19:10 годзин, кед отворена обновена катедрала.
Нєшка шветови дзень уметносци, установела го Орґанизация Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (УНЕСКО) 2012. року.
Народзени
1452 — Народзел ше Леонардо ди сер Пєро да Винчи (15. април 1452 – Амбоаз, Французка, 2. май 1519), бул италиянски ренесансни архитект, пренаходзач, инжинєр, скулптор и маляр.
1894 — Никита Хрущов, совєтски партийни функционер и державнїк.
1938 — Клаудия Кардинале, италиянска филмска ґлумица.
Умарли
1865 — Абрахам Линколн, 16. предсидатель ЗАД.
1949 — Дионизий Зубрицкий, русински публициста, грекокатолїцки священїк, маляр, поета, дружтвени дїяч.
1993 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D1%8F%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8 Звонимир Няради (*14. фебруар 1966—†15. април 1993), белетрист и литературни критичар медзи войводянскима Русинами/Руснацами.
2005 — Монсиньор др https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%99%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%82 Йоаким Гербут (*14. фебруар 1928 - †15. април 2005), владика скопски за римокатолїкох, апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Македониї.
2008 — https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0 Любомир Микита (*15. април 1925—†7. октобер, 2008), познати народни музичар,тамбураш, член дакедишнього оркестра Кирданци и вецей оркестрох Дома култури у Руским Керестуре.
25wdrbq0sa2sgsfxm2ac66ivsd2kfdu
Катеґория:Часопис
14
2859
17139
2026-03-31T16:12:41Z
Sveletanka
20
катеґория
17139
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Видавательство]]
rm98srd6vrsa2jmlte2g3emulpj1o9m
Катеґория:Видавательство
14
2860
17140
2026-03-31T16:13:09Z
Sveletanka
20
катеґория
17140
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Образованє]]
i8aeqj5epokbc6zmw4zwqjxliz4fjbu
Катеґория:Кнїжки
14
2861
17142
2026-03-31T16:14:32Z
Sveletanka
20
катеґория
17142
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Видавательство]]
rm98srd6vrsa2jmlte2g3emulpj1o9m
ZX Spectrum
0
2862
17146
2026-03-31T16:39:19Z
Saslavik
1716
Направљено превођењем странице „[[:sr:Special:Redirect/revision/30489241|ZX Spectrum]]”
17146
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|250x250п]]
[[Датотека:ZX-spectrum-ekran.gif|десно|мини|250x250п|Знїмок екрана рахункара Sinclair ZX Spectrum ]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма Sinclair Research Ltd. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ZX Spectrum, цо ше одношело на його способносц приказовац фарби на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
ZX Spectrum перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул Commodore 64 на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї Sinclair research. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор Zilog Z80 швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор ошвицованя текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов звук ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и тонами (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму Nine Tiles Ltd, хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма Sinclair research овласцела америцку корпорацию Timex же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. Timex на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном Timex Sinclair 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Аргентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма Decibells Electronics на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву db Spectrum+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрајв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
[[Катеґория:Рахункари]]
rrxf9p75f1i8vsrqlk2kjcsim38twas
17148
17146
2026-03-31T17:01:58Z
Saslavik
1716
17148
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|350x350п]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма Sinclair Research Ltd. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ZX Spectrum, цо ше одношело на його способносц приказовац фарби на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
ZX Spectrum перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул Commodore 64 на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї Sinclair research. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор Zilog Z80 швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор ошвицованя текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов звук ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и тонами (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму Nine Tiles Ltd, хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
[[Файл:TSD-ZX Spectrum.jpg|десно|мини|450x450п|„Конфиґурация” рахункара Sinclair ZX Spectrum ]]
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма Sinclair research овласцела америцку корпорацию Timex же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. Timex на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном Timex Sinclair 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Аргентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма Decibells Electronics на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву db Spectrum+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрајв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
[[Катеґория:Рахункари]]
ahq4osrajqbl3wevsk71opex620mtxo
17172
17148
2026-04-01T08:29:15Z
Saslavik
1716
17172
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|350x350п]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма Sinclair Research Ltd. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ZX Spectrum, цо ше одношело на його способносц приказовац фарби на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
ZX Spectrum перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул Commodore 64 на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї Sinclair research. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор Zilog Z80 швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор ошвицованя текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов звук ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и тонами (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму Nine Tiles Ltd, хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
[[Файл:TSD-ZX Spectrum.jpg|десно|мини|450x450п|„Конфиґурация” рахункара Sinclair ZX Spectrum ]]
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма Sinclair research овласцела америцку корпорацию Timex же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. Timex на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном Timex Sinclair 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Аргентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма Decibells Electronics на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву db Spectrum+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрайв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
[[Катеґория:Рахункари]]
j2h7i44bckmt66ije3tv5ot8tj88592
17175
17172
2026-04-01T09:26:17Z
Saslavik
1716
17175
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|350x350п]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма Sinclair Research Ltd. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ZX Spectrum, цо ше одношело на його способносц приказовац фарби на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
ZX Spectrum перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул Commodore 64 на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї Sinclair research. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор Zilog Z80 швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор ошвицованя текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов звук ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и тонами (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму Nine Tiles Ltd, хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
[[Файл:TSD-ZX Spectrum.jpg|десно|мини|450x450п|„Конфиґурация” рахункара Sinclair ZX Spectrum ]]
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма Sinclair research овласцела америцку корпорацию Timex же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. Timex на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном Timex Sinclair 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Аргентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма Decibells Electronics на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву db Spectrum+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрайв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
[[Катеґория:Рахункарство]]
66sgmu8nxvfm6y5d42vbncv51no41bj
17177
17175
2026-04-01T09:34:04Z
Saslavik
1716
Додати катеґориї
17177
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|350x350п]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма Sinclair Research Ltd. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ZX Spectrum, цо ше одношело на його способносц приказовац фарби на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
ZX Spectrum перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул Commodore 64 на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї Sinclair research. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор Zilog Z80 швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор ошвицованя текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов звук ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и тонами (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму Nine Tiles Ltd, хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
[[Файл:TSD-ZX Spectrum.jpg|десно|мини|450x450п|„Конфиґурация” рахункара Sinclair ZX Spectrum ]]
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма Sinclair research овласцела америцку корпорацию Timex же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. Timex на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном Timex Sinclair 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Аргентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма Decibells Electronics на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву db Spectrum+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрайв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
[[Катеґория:Рахункарство]]
[[Катеґория:Технолоґия]]
[[Катеґория:Наука]]
9hge1asqe3teu48vskn18aum0q9lhya
17185
17177
2026-04-01T10:07:15Z
Olirk55
19
Означени вонкашнї вязи
17185
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|350x350п]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма ''Sinclair'' ''Research Ltd''. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ''ZX Spectrum'', цо ше одношело на його способносц приказовац [[Фарба|фарби]] на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
''ZX Spectrum'' перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул ''Commodore 64'' на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї ''Sinclair research''. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор ''Zilog Z80'' швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор [[Шветлосц|ошвицованя]] текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов [[звук]] ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и [[Тон|тонами]] (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму ''Nine Tiles Ltd'', хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
[[Файл:TSD-ZX Spectrum.jpg|десно|мини|450x450п|„Конфиґурация” рахункара ''Sinclair ZX Spectrum'' ]]
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма ''Sinclair research'' овласцела америцку корпорацию ''Timex'' же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. ''Timex'' на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном ''Timex Sinclair'' 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Арґентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма ''Decibells Electronics'' на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву ''db Spectrum''+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрайв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
[[Катеґория:Рахункарство]]
[[Катеґория:Технолоґия]]
[[Катеґория:Наука]]
m8len7vacn46x3yqjqhkesd0cygwcnj
17190
17185
2026-04-01T10:56:27Z
Saslavik
1716
Лоґо
17190
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:ZXSpectrum48k.jpg|десно|мини|350x350п]]
'''ZX Spectrum''' то рахункар хтори направела фирма ''Sinclair'' ''Research Ltd''. у Велькей Британиї 1982. року. Перше мено му було ZX82, медзитим познєйше є пременєне на ''ZX Spectrum'', цо ше одношело на його способносц приказовац [[Фарба|фарби]] на екрану, за розлику од його предходнїка ZX81.
''ZX Spectrum'' перши комерциялни рахункар за домашнє хаснованє на британским тарґовищу, як цо то бул ''Commodore 64'' на америцким, и представял му главного конкурента на тарґовищу рахункарох осемдзешатих рокох ХХ вику.
== Гардвер ==
[[Файл:ZXspectrum_mb.jpg|десно|мини|300x300п|Перши модел матичней плочи за Spectrum ]]
Спектрумов гардвер дизайновал Ричард Алтвасер зоз компаниї ''Sinclair research''. За вонкашнї випатрунок бул задлужени дизайнер Рик Дикинсон. Порушовал го процесор ''Zilog Z80'' швидкосци 3.5 Mhz. Перши модел правени у двох верзийох, зоз 16 або 48 kb RAM мемориї. Обидва верзиї мали по16 kb ROM мемориї.
Спектрум мал видео виход прейґ котрого ше повязовал зоз стандардним телевизором. Текст ше приказовал у 32 колонох и 24 шорох. Була хаснована Спектрумова система знакох, а исновала и можлївосц за вибор до 8 фарбох текста, як и за вибор [[Шветлосц|ошвицованя]] текста на двох уровньох. Резолуция екрана була 256х192 пиксели. Спектрум мал окремни способ роботи зоз фарбами. Же би зачувал меморию, вон фарби чувал оддвоєно од мрежи пикселох - кажда часц екрана велькосци 8х8 пиксели мала єдинствено одредзену фарбу виписованя и позадини (16 за єдно, 16 за друге, цо ше змесцовало до єдного байта), и то ше волало „атрибут“. Медзитим, то нє було найщешлївше ришенє, бо приходзело до моцного мишаня фарбох, окреме у видео-бавискох.
Спектрумов [[звук]] ше репродуковал прейґ управеного звучнїка, хтори мал єден канал зоз дзешец октавами и [[Тон|тонами]] (зоз бейзику). Електронїка котра порушовала звучнїк могла посилац лєм правоуглово звучни сиґнали, а звучнїк мал даяку инерцию, та тото познєйше хасноване и за доставанє семплованих звукох. Рахункар мал и можлївосц повязованя зоз касетофоном и окремним пошореньом наволаним „микродрайв“ за чуванє податкох на обичних аудио-касетох (лєбо окремних касеточкох за микродрайв).
Оперативну систему написал Стив Викерс хтори робел за фирму ''Nine Tiles Ltd'', хтора розвила окремну верзию програмского язика бейзик за Спектрум. Тастатура мала преддефиновани команди за програмованє, та так, наприклад, кед ше прицишнє тастер G, на екрану ше випише команда GO TO. Ґумова тастатура нє була популарна при хасновательох, та напреднєйши хаснователє куповали такволани „професийни“ тастатури котри правели други продуковаче. У СФРЮ таки тастатури правели два фирми, цо гутори о велькей популарносци того рахункара.
[[Файл:TSD-ZX Spectrum.jpg|десно|мини|450x450п|„Конфиґурация” рахункара ''Sinclair ZX Spectrum'' ]]
На тарґовищу було даскельо модели Спектрум рахункарох:
* 16k
* 48k
* ZX Spectrum+
* ZX Spectrum 128
* ZX Spectrum +2 Amstrad
* ZX Spectrum +3
* ZX Spectrum +2A
== Клони ==
Попри ориґиналних моделох, на тарґовищу ше зявели велї копиї зоз подобним дизайном як Спектрум. Фирма ''Sinclair research'' овласцела америцку корпорацию ''Timex'' же би продуковала Спектрум рахункари под своїм меном. ''Timex'' на тарґовище пущел злєпшану верзию Спектрума под меном ''Timex Sinclair'' 2068. Медзитим продукт нє бул подполно компатибилни зоз оригиналним Спектрумом и пошвидко ше престал продуковац.
Направени и велї нєлеґални копиї Спектрума, окреме у державох тедашнього восточного блоку и у Южней Америки. Модел бул барз розширени у Бразилу и Арґентини. У Русиї копиї Спектрума склапали и аматере и предавали их прейґ оглашкох або на улїци.
У Индиї 1986. року фирма ''Decibells Electronics'' на тарґовище пущела лиценцну верзию Спектрума, под назву ''db Spectrum''+, и до 1990. року продате коло сто тисячи рахункари.
[[Файл:Sinclair_ZX_Microdrive_White_BG.jpg|десно|мини|150x150п| Микродрайв]]
== Софтвер ==
Zx Spectrum бул барз популарни, скорей шицкого пре лєгкосц хаснованя и програмованя. Найвецей ше хасновал за бавенє бавискох бо за ньго було направене коло 14.000 рижни бависка. За други наменки и потреби крем бавискох тиж так направени велї рижни програми. Софтвер ше дистрибуовал на даскельо способи, а найзаступенше було знїманє на аудио-касетох. Обични касетофон бул хасновани за знїманє и чуванє софтверу. Касети мали и даскельо озбильни мани: лєгко их було презнїмйовац, цо оможлївйовало пиратерию (окреме у СФРЮ и жемох восточного блока); знїмок нє бул вше сиґурни; нє були досц швидки (обичне видео-бависко требало учитовац коло 5 минути); знїмок знал буц и нєчитлїви а и лєгко ше очкодовал.
Интересантни бул способ дистрибуциї софтвера прейґ друкованих медийох (специялизованих часописох), дзе на програмским язику були записани команди хтори читателє ручно уношели до рахункара же би направели и порушали даяки програм. У перших дньох рахункарских часописох, обовязна состойна часц були боки зоз такволанима. „листинґами“ програмох котри читателє могли унєсц и хасновац, а инвентивнєйши и прилагодзиц або усовершиц.
{{Commonscat}}
[[Катеґория:Рахункарство]]
[[Катеґория:Технолоґия]]
[[Катеґория:Наука]]
02iw1dzt7vyywqphzjcrknwnyeeg3qc
Пасарайтов
0
2863
17152
2026-03-31T18:58:06Z
Olirk55
19
Нова страница: Пасарайтов (хлопски род) то плєцени и дакус векши и ширши кошар елипсовей, лєбо округлей форми хтори бул зоз ручками алє треба наглашиц же бул вельо плїтши (10-15 центиметри), односно виплєцени з вербового пруца о дасклеьо шорики. Пасарайтов ше хасновал у руск…
17152
wikitext
text/x-wiki
Пасарайтов (хлопски род) то плєцени и дакус векши и ширши кошар елипсовей, лєбо округлей форми хтори бул зоз ручками алє треба наглашиц же бул вельо плїтши (10-15 центиметри), односно виплєцени з вербового пруца о дасклеьо шорики. Пасарайтов ше хасновал у руским обисцу за рижни наменки.
1. за сушенє овоцох, маку и под., с. кошар,
комловар”:
Премити мак ше длуго пресихал на слунку на пасарайтове .
2. (прен.) „нєузрети, нєдороснути чловек,
зазрак, фильков”:
Нє будз „пасарайтов” – гвари ми ...
2. Давно на свадзбох ше (док ше нє послуговало за полудзенок лєбо вечсру) у пасарайтове чувал нарезани хлєб, так го у пасарайтове и ношели ґу столом два особи и кладли нарезани фалатки на свадзебни столи.
3.
4. ♦ Фразеолоґия
5. глава як ~ „велька глава”: Од тих думох, знаце, думам же ми глава як
6. пасарайтов; Нє можем я
7. тельо попаметац, озда я нє мам главу як
8. пасарайтов
9a3benl6twng7ggp3ti1lakhp9ct64l
17168
17152
2026-03-31T23:20:00Z
Olirk55
19
Ушорйованє, корекциї
17168
wikitext
text/x-wiki
'''Пасарайтов''' (х. род) то плєцени и дакус векши и ширши [[кошар]] елипсовей, лєбо округлей форми. Бул виплєцени зоз ручками за хтори ше могло тримац кед ше го ношело. Потребно наглашиц же бул вельо плїтши (10-15 центиметри) од кошара, односно виплєцени з вербового пруца о дасклеьо шорики. Пасарайтов ше хасновал у руским обисцу за рижни наменки.
* За сушенє овоцох, маку и подоб. (с. кошар „комловар”): ''Премити мак ше длуго пресихал на слунку на'' ''пасарайтове''.
* Давно на свадзбох ше (док ше нє послуговало полудзенок лєбо вечеру) у пасарайтове чувал нарезани [[хлєб]], так го у пасарайтове и ношели ґу порихтаним свадзебним столом два особи и кладли нарезани фалатки на столи.
Слово пренєшеного значеня:
* „нєузрети, нєдороснути чловек, зазрак, фильков”: ''Нє будз „пасарайтов” – гвари ми ...''
'''Фразеолоґия'''
Глава як ~ „велька глава”: ''Од тих думох, знаце, думам же ми глава як пасарайтов.''
''Нє можем'' ''я тельо попаметац, озда я нє мам главу як пасарайтов.''
== Литература ==
''Словнїк руского народного язика II'' том О-Я, Нови Сад 2017, бок 129-130
[[Катеґория:Обисце]]
mcnqu27ljk1kvqetnrdvf5m41hf2w8r
17189
17168
2026-04-01T10:36:35Z
Olirk55
19
17189
wikitext
text/x-wiki
'''Пасарайтов''' (х. род) то плєцени и дакус векши и ширши [[кошар]] елипсовей, лєбо округлей форми. Бул виплєцени зоз ручками за хтори ше могло тримац кед ше го ношело. Потребно наглашиц же бул вельо плїтши (10-15 центиметри) од кошара, односно виплєцени з вербового пруца о даскельо шорики. Пасарайтов ше хасновал у руским обисцу за рижни наменки.
* За сушенє овоцох, пресушованє вимитого маку и подоб. (с. кошар „комловар”): ''Премити мак ше длуго пресихал на слунку на'' ''пасарайтове''.
* Давно на свадзбох ше (док ше нє послуговало полудзенок лєбо вечеру) у пасарайтове чувал нарезани [[хлєб]], так го у пасарайтове и ношели ґу порихтаним свадзебним столом два особи и кладли нарезани фалатки на столи.
Слово пренєшеного значеня:
* „нєузрети, нєдороснути чловек, зазрак, фильков”: ''Нє будз „пасарайтов” – гвари ми ...''
'''Фразеолоґия'''
Глава як ~ „велька глава”: ''Од тих думох, знаце, думам же ми глава як пасарайтов.''
''Нє можем'' ''я тельо попаметац, озда я нє мам главу як пасарайтов.''
== Литература ==
''Словнїк руского народного язика II'' том О-Я, Нови Сад 2017, бок 129-130
[[Катеґория:Обисце]]
kparbm18gy42byxbwnknj3v66em13bz
Катеґория:2. април
14
2864
17170
2026-04-01T08:15:11Z
Olirk55
19
Катеґория
17170
wikitext
text/x-wiki
2. април
4zi6oedldyf6okbp8im5z4utgysk75s
Червена кнїжка флори Сербиї
0
2865
17174
2026-04-01T09:22:19Z
Sveletanka
20
нова статя
17174
wikitext
text/x-wiki
У Европи єст шейсц главни биореґиони (екореґиони) спомедзи хторих пейц заступени и у Сербиї. На основи того податку мож заключиц же ше у Сербиї находзи богатство биодиверзитету(4). Пре очуванє богатства рошлїнского и животиньского швета, 1999. року видата наукова публикация Червена кнїжка флори и фауни Сербиї (I том – у хторим початни список найзагроженших рошлїнох) по критериюмох Медзинародней униї за защиту природи. Даєдни файти рошлїнох цо маю вельке значенє источашнє заведзени и на шветову и европску Червену лїстину(1).
Защита живих єствох и околїска
У Сербиї защита природи реґулована зоз законскима предписанями, а тиж так ше почитую и медзинародни закони о зашити живих єствох и природи. Зоз законом ше зашицує поєдини файти рошлїнох и животиньох, а зоз тим и одредзени подруча у хторих ше находзи рижнородни живи швет. Подруча хтори зашицени то национални парки, резервати природи, парки природи...(4).
Кажда держава ма окремни червени лїстини у червених кнїжкох у хторих зазначени поєдинєчни загрожени файти. Лїстини и кнїжки червеней фарби прето же би зоз самим тим опоминали же ше даєдни файти находза у одредзеним статусу загроженосци.
Концепция червених кнїжкох
У червених кнїжкох Сербиї находза ше характеристики загрожених файтох, у якей мири су загрожени, їх бивальнїк и розпрестартосц. Тоти податки ше кажди пейц роки преверюю и дополнюю. По нєшка обявени:
- Червена кнїжка флори Сербиї I;
- Червена кнїжка дньових мотильох;
- Червена кнїжка фауниСербиї I — водожемци;
- Червена кнїжка фауни Сербиї I — шмикаче.
Публикация Червена кнїжка флори Сербиї I, автора Владимира Стевановича, настала як резултат труду и дзешецрочней координованей роботи фаховцох, биолоґох ботанїчарох Сербиї. Таки кнїжки представяю нє лєм илустрациї и основни ботанїчни податки о рошлїнох хтори у опасносци же скапу, алє и нєобходни приручнїк за очуванє живого швета.
Под час роботи постало ясне же шицка загрожена флора Сербиї, зоз предпоставку же таки файти єст коло 600, нє може буц обробена за кратки час. Одлучене же Червена кнїжка будзе моноґрафска серия у чиїх рамикох буду видати даскельо кнїжки, а у першим тому начишлєни и анализовани тоти файти хтори скапали або ше дума же скапали и файти хтори наисце загрожени. Таки файти, на основи розличних критериюмох, єст 171 у Сербиї, и шицки су представени у моноґрафиї(1).
Число файтох и подзелєнє
Число наисце загрожених файтох у медзичаше нєпреривно рошнє, так же ше преценює же у Сербиї нєшка загрожени 215 файти и по закону су под строгим режимом защити(2).
Файти хтори скапали ґлобално
Же нє лєм даскельо файти скапали, алє и їх комплетни ґенофонд за науку занавше скапал, то опомнуце нє лєм за Сербию. Ту спадаю краґуєвацка мальва (Althaea kragujevacensis), враньска мальва (Althaea vranjensis), моравски орещок (Trapa annosa), безигелкова ґдовица (Scabiosa achaeta). Тоти файти, пред тим як подполно скапали, росли лєм у Сербиї(3).
Методолоґия
У моноґрафиї загрожени файти подзелєни по ґрупох.Тота катеґоризация оможлївює же би ше ефективно интервеновало при защити поєдиних файтох.
Авторе за ґрупованє загрожених файтох хасную шлїдуюци катеґориї:
95xkrcql65tose38ipdlohlnbh77ilg
17187
17174
2026-04-01T10:12:24Z
Olirk55
19
означени вики вязи
17187
wikitext
text/x-wiki
У Европи єст шейсц главни биореґиони (екореґиони) спомедзи хторих пейц заступени и у [[Сербия|Сербиї]]. На основи того податку мож заключиц же ше у Сербиї находзи богатство биодиверзитету(4). Пре очуванє богатства рошлїнского и животиньского швета, 1999. року видата наукова публикация Червена кнїжка флори и фауни Сербиї (I том – у хторим початни список найзагроженших рошлїнох) по критериюмох Медзинародней униї за защиту природи. Даєдни файти рошлїнох цо маю вельке значенє источашнє заведзени и на шветову и европску Червену лїстину(1).
Защита живих єствох и околїска
У Сербиї защита природи реґулована зоз законскима предписанями, а тиж так ше почитую и медзинародни [[Закон (право)|закони]] о зашити живих єствох и природи. Зоз законом ше зашицує поєдини файти рошлїнох и животиньох, а зоз тим и одредзени подруча у хторих ше находзи рижнородни живи швет. Подруча хтори зашицени то национални парки, резервати природи, парки природи...(4).
Кажда держава ма окремни червени лїстини у червених кнїжкох у хторих зазначени поєдинєчни загрожени файти. Лїстини и кнїжки червеней фарби прето же би зоз самим тим опоминали же ше даєдни файти находза у одредзеним статусу загроженосци.
Концепция червених кнїжкох
У червених кнїжкох Сербиї находза ше характеристики загрожених файтох, у якей мири су загрожени, їх бивальнїк и розпрестартосц. Тоти податки ше кажди пейц роки преверюю и дополнюю. По нєшка обявени:
- Червена кнїжка флори Сербиї I;
- Червена кнїжка дньових мотильох;
- Червена кнїжка фауниСербиї I — водожемци;
- Червена кнїжка фауни Сербиї I — шмикаче.
Публикация Червена кнїжка флори Сербиї I, автора Владимира Стевановича, настала як резултат труду и дзешецрочней координованей роботи фаховцох, биолоґох ботанїчарох Сербиї. Таки кнїжки представяю нє лєм илустрациї и основни ботанїчни податки о рошлїнох хтори у опасносци же скапу, алє и нєобходни приручнїк за очуванє живого швета.
Под час роботи постало ясне же шицка загрожена флора Сербиї, зоз предпоставку же таки файти єст коло 600, нє може буц обробена за кратки час. Одлучене же Червена кнїжка будзе моноґрафска серия у чиїх рамикох буду видати даскельо кнїжки, а у першим тому начишлєни и анализовани тоти файти хтори скапали або ше дума же скапали и файти хтори наисце загрожени. Таки файти, на основи розличних критериюмох, єст 171 у Сербиї, и шицки су представени у моноґрафиї(1).
Число файтох и подзелєнє
Число наисце загрожених файтох у медзичаше нєпреривно рошнє, так же ше преценює же у Сербиї нєшка загрожени 215 файти и по закону су под строгим режимом защити(2).
Файти хтори скапали ґлобално
Же нє лєм даскельо файти скапали, алє и їх комплетни ґенофонд за науку занавше скапал, то опомнуце нє лєм за Сербию. Ту спадаю краґуєвацка мальва (Althaea kragujevacensis), враньска мальва (Althaea vranjensis), моравски орещок (Trapa annosa), безигелкова ґдовица (Scabiosa achaeta). Тоти файти, пред тим як подполно скапали, росли лєм у Сербиї(3).
Методолоґия
У моноґрафиї загрожени файти подзелєни по ґрупох.Тота катеґоризация оможлївює же би ше ефективно интервеновало при защити поєдиних файтох.
Авторе за ґрупованє загрожених файтох хасную шлїдуюци катеґориї:
0f584ahpuaegko4yhawuxhg1xtp3frc
Катеґория:Рахункарство
14
2866
17176
2026-04-01T09:30:42Z
Saslavik
1716
Додата катеґория Рахункарство
17176
wikitext
text/x-wiki
ZX Spectrum
bjg801d0wa578710tcw13yb04fntr00
Катеґория:Бависка
14
2867
17181
2026-04-01T10:02:04Z
Sveletanka
20
катеґория
17181
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Култура]]
[[Катеґория:Забава]]
o03v3z53lcxewnx8ib1c9cou12en20y
Катеґория:Забава
14
2868
17182
2026-04-01T10:02:30Z
Sveletanka
20
катеґория
17182
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Култура]]
jylj3mhzpzcv4hk9091lk24hebth4o4
Квинтола
0
2869
17191
2026-04-01T11:24:34Z
Olirk55
19
Нова страница: Квинтола (fr. quintolet, engl. quintuplet) настава так же ше єдна нотна вредносц подзели на пейц єднаки часци (место на штири).[1] Квинтола ше означує: 1. лєм зоз числом 5 (над або под ноти), 2. зоз числом 5 и луком (над або под ноти) або 3. зоз числом 5 и уловасту заграду (над або по…
17191
wikitext
text/x-wiki
Квинтола (fr. quintolet, engl. quintuplet) настава так же ше єдна нотна вредносц подзели на пейц єднаки часци (место на штири).[1]
Квинтола ше означує:
1. лєм зоз числом 5 (над або под ноти),
2. зоз числом 5 и луком (над або под ноти) або
3. зоз числом 5 и уловасту заграду (над або под ноти).
Квинтола спада до нєправилней тонскей групи прето же наства з подзелєньом нотней вредносци на 5 часци.[2]
Приказ наставаня квинтоли
Нотна вредносц ше
место на 4 дзели на 5 часци
Цала нота
Половка ноти
Штварцина ноти
• Кед нотну вредносц подзелїме на 3 єднаки часци - настава триола, кед подзелїме на 6 - секстола, на 7 - септола итд.[3]
Референци
1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
2. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]
3. Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]
dn36af4qv5c796lov51b92ikb3ywwt4