Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>17197</id>
      <parentid>17173</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T14:48:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ упис</comment>
      <origin>17197</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="85449" sha1="i1zp3k2erpticdaxvdp9idrr1yohmml" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо

Мац

Национални парк

Преднї двор

Парк природи

Швитляки

Ксилофон

Чинели

ChiWriter

Конь

— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)</text>
      <sha1>i1zp3k2erpticdaxvdp9idrr1yohmml</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кошарка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2647</id>
    <revision>
      <id>17236</id>
      <parentid>17160</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T10:12:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17236</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4684" sha1="o8ocxdmedk7u6hvs74jn4708p5rjtvb" xml:space="preserve">[[File:Плєцени кошарки зоз вербового пруца.1000013435.jpg|thumb|Плєцени кошарки и кошарик зоз вербового пруца.|315x315п]]'''Кошарка''' (серб. ''цегер, корпа'') – решеткасти предмет виробени з преплєтаньом ценких рошлїнових влакнох як цо вербово конарчки, рижни трави, бамбуси итд., або зоз пластичних пантлїчкох и других синтетичних материялох.&lt;ref&gt;Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.&lt;/ref&gt;

Плєцену кошарку ше хасновало за вецей наменки: з ню ше ишло до дутяну док нє було пластични або платняни [[Мех|мещки]]; плєцена кошарка з верхом, на древених ножкох, служела за одкладанє [[Хлєб|хлєба]]; у кошарки ше ношело паску, шунку, колбасу, [[Писанка|писанки]] и [[Масло|маселко]] на пошвецанє до [[Церковна порта|церкви]] на Вельку ноц.

Кошарку за паску ше закрива зоз салветку. То украшени, вишити лєбо виткани фалаток платна, хтори ше єдноставно положи на кошарку.

[[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] кошарку волаю и [[Прибор за єдзенє|прибор]] хтори ше здзива даєдним животиньом на писки: целєцу же би нє могло цицац, псови же би нє кусал, коньови же би при параню [[Кукурица|кукурици]] нє огризал лїсца [[Кукурица|кукурици]] итд.

'''Кошарочка''' то менша кошарка, направена з ценших материялох (ценки вербово пруцики, [[слама]], рижни трави, дикинь итд.). Хаснує ше ю за дробнєйши продукти, найчастейше у обисцу, напр. вайца, [[Печарка|печарки]], хлєб и под., а нєшка є часто лєм як прикраска у обисцу – за квеце, швички або даяки иншаки украсни предмети.

'''Кошарик''' демунитив од слова кошар. То менша кошарка алє нє мала виплєцену ручку „по горе попрейґа”  а анї на бокох як на кошарох.   

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Ošatka.jpg|Спирално плєцени декоративни кошарик.
Файл:Korparsko pletarski zanat.jpg|Кошарка и сепет (турски) у Музею у Биєлїни.
Файл:Плєцена кошарка з ручку 1000013443.jpg|thumb|Плєцена кошарка зоз вербового пруца.
Файл:Noe flechtkorb.jpg|Поставена основа зоз палїчкох за плєценє кошарки.
Файл:Baskets four styles.jpg|Рижни декоративни кошарочки.
&lt;/gallery&gt;

'''Опатриц ище:'''

[[Кошар]]

[[Кошарик]]

[[Пасарайтов]]

== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 633.
* Ђукановић, Владимир, Стари занати у Републици Српској, Бања Лука, 2012. б.36

== Вонкашнї вязи ==

* [https://mim-foods.com/sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0/?srsltid=AfmBOooPR6ykuZ-a-v9Wa4i6WVX99eeMzjg8SgXCAMvl0lQAhwpE8Tgt Каталонска плетена корпа] mim-foods.com
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82 Корпарско плетарски занат] sr.wikipedia.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=I5JB0RkwPhI Pletene korpe - U nasem ataru 822] youtube.com
*  Стари занати у Војводини. 1992, б. 313, 327 и 340  

== Референци ==</text>
      <sha1>o8ocxdmedk7u6hvs74jn4708p5rjtvb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Триола</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2837</id>
    <revision>
      <id>17192</id>
      <parentid>17068</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T12:06:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додата вонкашня вяза - Викимедия</comment>
      <origin>17192</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7184" sha1="calcjap464h8ypln1kdfvxyubip97yj" xml:space="preserve">[[File:Triole 2 na 3.jpg|right|377x377px|Нотни приказ подзелєн дводїла на тродїл и наставанє неправилней тонскей групи — триола.]]'''Триола''' (fr. triolet, engl. triplets, рсй. триоль) то ритичне зявенє а настава так же єдну нотну вредносц подзелїме на три єднаки часци а нє на два.&lt;ref&gt;  [https://archive.ph/20121222122138/http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B8/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%B9%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9%20%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D1%8C/ Триола.] Архивировано из оригинала 22 декабря 2012 года. // Булучевский Ю., Фомин В. Краткий музыкальный словарь. — М.: Музыка, 2005. — б, 461&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://archive.ph/20121222122138/http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B8/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%B9%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9%20%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D1%8C/ Триоль.] Архивировано из оригинала 22 декабря 2012 года. // ''Булучевский Ю., Фомин В.'' Краткий музыкальный словарь. — М.: Музыка, 2005. — 461&lt;/ref&gt;   
Триола   [[File:Music-triplet.png|70x70px|Триола у штварцинох]]  спада до ''нєправилней тонскей ґрупи'', прето же настава зоз дзелєньом нотней вредносци на 3 єднаки часци.

Илустрация дзелєня нотней вредносци на триолу:

:::: {| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;3&quot; cellspacing=&quot;24&quot; style=&quot;align: center; margin:0.5em 0 0; border-style: solid; border:3px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse: collapse; font-size:120%;&quot;
|- style=&quot;background:#ffdead;&quot;
| '''Нотна вредносц''' 
| style=&quot;text-align:center;&quot; | '''место на &lt;big&gt;&lt;span style=&quot;color:#8B0000;&quot;&gt;2&lt;/big&gt;&lt;/span&gt;'''
| style=&quot;text-align:center;&quot; | '''дзели ше &lt;/span&gt;на &lt;big&gt;&lt;span style=&quot;color:#8B0000;&quot;&gt;3&lt;/big&gt; часци'''
|-
| style=&quot;background:#FAEBD7;&quot; | Цала нота         [[File:Whole note.gif|20px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Half note.gif|30px|]][[File:Half note.gif|30]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Halbe-Triole.png|65px]]
|-
| style=&quot;background:#f3fff3;&quot; | Половка ноти   [[File:Half note.gif|30px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Quarter note.gif|30px|]][[File:Quarter note.gif|30px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Music-triplet.png|80x80px|]]
|-
| style=&quot;background:#FAFAD2;&quot; | Штврцина ноти[[File:Quarter note.gif|30px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:8thNote.svg|30px|]][[File:8thNote.svg|30px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Achteltriole.png|100x100px]]
|-  
| style=&quot;background:#FAFAD2;&quot; | Осмина ноти    [[File:8thNote.svg|30px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Sixteenth note.gif|30px|]][[File:Sixteenth note.gif|30px|]]
| style=&quot;text-align:center;&quot; | [[File:Sixteenth Note Triplet Beam+2.png|60px|]]
|}

▶ Кед нотну вредносц подзелїме на 5 часци — настава ''квинтола'', кед подзелїме на 6 — ''секстола'', на 7 — ''септола'' итд.

== Способи записованя триоли ==

Триола ше записує &lt;ref&gt;Р. Лазић — В. Перичић, [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике, Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?]]&lt;/ref&gt; зоз числом '''3''', на шлїдуюци способи:
 
♦ без нїчого  [[File:Triola sa brojem.jpg|134x134px]][[File:Triplet semiquavers up.jpg|53x53px]]  (нєт [[Лук (музика)|лук]], лєм число 3 над лєбо под нотами)   

♦ зоз луком   [[File:Polyrhythm.png|251x251px]] 

♦ зоз угловасту заграду [[File:Achteltriole.png|69x69px]]  
  
== Комбинациї нотних вредносцох у триоли ==
Можлїви шлїдуюци комбинациї:

♦ Скапчани два [[Нота|ноти]] триоли до єдней

♦ Єдна нота триоли пунктирана (зоз точку)

♦ Єдна (або вецей) нота триоли подзелєна до менши нотни вредносци

Приклад: Нотни и звучни
{| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;0&quot; cellspacing=&quot;0&quot; align=&quot;center&quot;
|-
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background:#FF9900;&quot; |'''1. Скапчани два ноти триоли до єдней'''
|-
|[[File:Triola 1.jpg|центар|140px|]]
|[[File:1. Triole.ogg|150px|]]
|-
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background:#FF99CC;&quot; |'''2. Єдна нота триоли пунктирана (зоз тачку)'''
|-
|[[File:Triola 2.jpg|центар|80px|]]
|[[File:2. Punktirana triola.ogg|150px]]
|-
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background:#FFFF00;&quot; |'''3. Єдна (або вецей) ноти триоли подзелєни до менших нотних вредносцох'''
|-
|[[File:Triola 3.jpg|центар|150px|]]
|[[File:3. Usitnjena triola.ogg|150px]]&lt;nowiki&gt;|&lt;/nowiki&gt;
|-
|}

Подобни можлїви комбинациї нотних вредносцох у триоли вельо векши як цо ту приказани.&lt;ref&gt;[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Школа за кларинет: Учим кларинет IV.] [https://web.archive.org/web/20121230142657/http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (30. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?]]&lt;/ref&gt;

== Даєдни комбинациї нотох и паузох у триоли ==

[[File:Triolen.png|center|thumb|360px|Приклад нотох и паузох у триоли]]
[[File:Pauze i trola.ogg|right|thumb|250px|Звучанє комбинацойох нотох и паузох у триоли.]] Приказани лєм даєдни можлїви комбинациї триолох хтори у себе маю [[Пауза (музика)|паузи.]] Подобни ритмизовани можлївосци зоз паузами вельо векши.
 
== Вонкашня вяза ==
{{Commonscat}}

== Референци ==

[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музична нотация]]</text>
      <sha1>calcjap464h8ypln1kdfvxyubip97yj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>2. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2844</id>
    <revision>
      <id>17203</id>
      <parentid>17169</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T17:41:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17203</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2043" sha1="qwaeh76pn1i8bnrl7q6tmvpiw9x0l6o" xml:space="preserve">'''2. април''' — 92. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 273 днї (93. дзень у преступним року).

== Подїї ==
* 1792 — Долар озаконєни як пенєжна єдинка ЗАД.

* 1905 — Отворени гайзибански тунел попод Алпи Симплон зоз хторим Швайцарска повязана зоз Италию.

* 1917 — На предлог  Вудроа Вилсона Конґрес ЗАД обявел войну Нємецкому царству. 

* Медзинародни дзень литератури за дзеци (''International Children’s Book Day — ICBD'') установени 1967. року на основу одлуки Унеска.

* Нєшка Шветови дзень аутизма.

== Народзени ==
* 742 — Карл I Вельки, франкски краль. 
* 1805 — Народзени дански [[писатель]] Ганс Кристиян Андерсен (Оденсе, Данска, 2. април 1805 – Копенгаґен, 4. авґуст). Шветову славу принєсли му приповедки за дзеци, сказки, медзи хторима найпознатши Царово нови шмати, Шнїгова кралїца, Мала сирена, Дзивче зоз ширками и други.

* 1840 — Народзени французки писатель Емил Зола ([[Париз]], 2. април 1840 – Париз, 29. септембер 1902), предводнїк натуралистичного руху у Французкей литератури.

== Умарли ==
* 2005 — Папа Йоан Павле I I.

* 2022 — Иван Кривский, физичар,  русински дружтвени активиста.
[[Катеґория:2. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>qwaeh76pn1i8bnrl7q6tmvpiw9x0l6o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>3. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2845</id>
    <revision>
      <id>17204</id>
      <parentid>17171</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T17:42:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <origin>17204</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2792" sha1="fbjh26md7kfby2twhkh2fjr8whrmsts" xml:space="preserve">'''3. април''' — 93. [[дзень]] у року (94. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 272 днї.

== Подїї ==
* 1922 — Сталїн постал перши ґенерални секретар комунистичней партиї а з тим и  владар СССР на длужей як 30 роки. 

* 1948 — Отворени Югославянски драмски театер у Беоґрадзе зоз премиєру драми Ивана Цанкара Краль Бетайнови у режиї Бояна Ступици.

* 1999 — У НАТО бомбардованю Югославиї звалєни Мост шлєбоди у Новим Садзе. На мосце ше у хвильки кед ше звалєл одвивал транспорт, алє нїхто нє настрадал. Людзом, хтори ратунок нашли у Дунаю помогли рибаре на чамцох. Мост обновени после шейсц роки и до транспорту пущени у октобре 2005. року.

* 1999 — Авиони НАТО бомбардовали центер Беоґраду, у воздушних нападох на Союзну Републику Югославию. Потрафени будинки Републичного и Союзного министерства нукашнїх дїлох.

* 2003 — У Стразбуру державна заєднїца [[Сербия]] и Чарна Гора прията до Совиту Европи (СЕ). Република Сeрбия на основу одлуки Комитета министрох СЕ од 14. юния 2006. року, витворела континуитет членства у тей Орґанизациї и при конвенцийох СЕ.

== Народзени ==
* 1948 — Народзел ше [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%88 Нестор Пушкаш] (Дюрдьов, 3. април 1948 – 4. децембер 2010), вокални [[солиста]], [[музичар]], руководитель [[Оркестер|оркестра]] у КУД Тарас Шевченко у [[Дюрдьов|Дюрдьове.]] 

== Умарли ==
* 1682 — у Севилї умар Бартоломео Естебан Мурильо, познати шпански  маляр у периодзе барока.
 
* 1996 — Йосиф Архий, педаґоґ, подкарпатски [[Поета|поета.]]
[[Катеґория:3.април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>fbjh26md7kfby2twhkh2fjr8whrmsts</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17233</id>
      <parentid>17204</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T02:02:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Уложени катеґориї</comment>
      <origin>17233</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2793" sha1="4pd2s0s061vqu78c8brwt68r95sqp4l" xml:space="preserve">'''3. април''' — 93. [[дзень]] у року (94. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 272 днї.

== Подїї ==
* 1922 — Сталїн постал перши ґенерални секретар комунистичней партиї а з тим и  владар СССР на длужей як 30 роки. 

* 1948 — Отворени Югославянски драмски театер у Беоґрадзе зоз премиєру драми Ивана Цанкара Краль Бетайнови у режиї Бояна Ступици.

* 1999 — У НАТО бомбардованю Югославиї звалєни Мост шлєбоди у Новим Садзе. На мосце ше у хвильки кед ше звалєл одвивал транспорт, алє нїхто нє настрадал. Людзом, хтори ратунок нашли у Дунаю помогли рибаре на чамцох. Мост обновени после шейсц роки и до транспорту пущени у октобре 2005. року.

* 1999 — Авиони НАТО бомбардовали центер Беоґраду, у воздушних нападох на Союзну Републику Югославию. Потрафени будинки Републичного и Союзного министерства нукашнїх дїлох.

* 2003 — У Стразбуру державна заєднїца [[Сербия]] и Чарна Гора прията до Совиту Европи (СЕ). Република Сeрбия на основу одлуки Комитета министрох СЕ од 14. юния 2006. року, витворела континуитет членства у тей Орґанизациї и при конвенцийох СЕ.

== Народзени ==
* 1948 — Народзел ше [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%88 Нестор Пушкаш] (Дюрдьов, 3. април 1948 – 4. децембер 2010), вокални [[солиста]], [[музичар]], руководитель [[Оркестер|оркестра]] у КУД Тарас Шевченко у [[Дюрдьов|Дюрдьове.]] 

== Умарли ==
* 1682 — у Севилї умар Бартоломео Естебан Мурильо, познати шпански  маляр у периодзе барока.
 
* 1996 — Йосиф Архий, педаґоґ, подкарпатски [[Поета|поета.]]
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:3. април]]</text>
      <sha1>4pd2s0s061vqu78c8brwt68r95sqp4l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>4. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2846</id>
    <revision>
      <id>17205</id>
      <parentid>17089</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T17:50:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи</comment>
      <origin>17205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2874" sha1="mgpakr1s9qk3ujrx6db1tjwp5hqda19" xml:space="preserve">'''4. април''' — 94. [[дзень]] у року (95. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 271 дзень.

== Подїї ==
* 1850 — Основани город Лас Веґас.

* 1949 — У Вашинґтону основани Сиверноатлантски воєни пакт, з хторим створена моцна воєнополитична формация заходних союзнїкох.

* 1975 — Бил Ґейтс и Пол Ален основали Микрософт.

* 1984 — предсидатель ЗАД Роналд Реґан поволал швет же би ше забранєло хемийне оружиє шицких файтох. 

== Народзени ==
* 1818 — Томас Майн Рид, анґлийски [[писатель]], автор авантуристичних  романох и приповедкох.

* 1825 — У Новим Садзе народзени сербски науковец Дюра Даничич (Нови Сад, 4. април 1825 – Заґреб, 17. новембер 1882), бул [[Сербия|сербски]] филолоґ, лексикоґраф и прекладатель).

* 1887 — Народзел ше Никола Танурджич (Стари Бечей, 4. април 1887 – Нови Сад, 1969), бул тарґовец, задужбинар и добротвор. Танурджич бул добротвор Матици сербскей, а помагал Соколску младеж и Новосадску тарґовецку младеж. Новосадянє го паметаю по дїловно-квартельним будинку Танурдїчовей палати, хтора збудована по проєкту Дьордя Табаковича, а находзи ше у центре на улїцох Змай Йововей, Модени и Илиї Оґняновича. Будованє почало 1933. року, а будинок закончени 1941. року, окрем квартельох у будинку бул биоскоп Рекс, готел и дутяни.

* 1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста, историчар у Угорскей Руси. 

* 1921 — Кирил Галас, [[Поета|поет]], педаґоґ, [[Линґвистика|линґвиста]] и познаватель литератури. 

== Умарли ==
* 1890 - Михайло Вальковский,  грекокатолїцки [[священїк]], карпаторусински историчар, педаґоґ. 

* 1968 — Мартин Лутер Кинґ, афроамерицки политични лидер.</text>
      <sha1>mgpakr1s9qk3ujrx6db1tjwp5hqda19</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17231</id>
      <parentid>17205</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T02:00:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Уложени катеґориї</comment>
      <origin>17231</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2950" sha1="54yhhza0hkhdzkcn5rtqyuwlnq7e6ft" xml:space="preserve">'''4. април''' — 94. [[дзень]] у року (95. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 271 дзень.

== Подїї ==
* 1850 — Основани город Лас Веґас.

* 1949 — У Вашинґтону основани Сиверноатлантски воєни пакт, з хторим створена моцна воєнополитична формация заходних союзнїкох.

* 1975 — Бил Ґейтс и Пол Ален основали Микрософт.

* 1984 — предсидатель ЗАД Роналд Реґан поволал швет же би ше забранєло хемийне оружиє шицких файтох. 

== Народзени ==
* 1818 — Томас Майн Рид, анґлийски [[писатель]], автор авантуристичних  романох и приповедкох.

* 1825 — У Новим Садзе народзени сербски науковец Дюра Даничич (Нови Сад, 4. април 1825 – Заґреб, 17. новембер 1882), бул [[Сербия|сербски]] филолоґ, лексикоґраф и прекладатель).

* 1887 — Народзел ше Никола Танурджич (Стари Бечей, 4. април 1887 – Нови Сад, 1969), бул тарґовец, задужбинар и добротвор. Танурджич бул добротвор Матици сербскей, а помагал Соколску младеж и Новосадску тарґовецку младеж. Новосадянє го паметаю по дїловно-квартельним будинку Танурдїчовей палати, хтора збудована по проєкту Дьордя Табаковича, а находзи ше у центре на улїцох Змай Йововей, Модени и Илиї Оґняновича. Будованє почало 1933. року, а будинок закончени 1941. року, окрем квартельох у будинку бул биоскоп Рекс, готел и дутяни.

* 1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста, историчар у Угорскей Руси. 

* 1921 — Кирил Галас, [[Поета|поет]], педаґоґ, [[Линґвистика|линґвиста]] и познаватель литератури. 

== Умарли ==
* 1890 - Михайло Вальковский,  грекокатолїцки [[священїк]], карпаторусински историчар, педаґоґ. 

* 1968 — Мартин Лутер Кинґ, афроамерицки политични лидер.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:4. април]]</text>
      <sha1>54yhhza0hkhdzkcn5rtqyuwlnq7e6ft</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>5. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2847</id>
    <revision>
      <id>17202</id>
      <parentid>17090</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T17:38:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки</comment>
      <origin>17202</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2239" sha1="crbe6sk33c5hpyojptnj1cr9jfs8f9j" xml:space="preserve">'''5. април''' — 95. [[дзень]] у року (96. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 270 днї.

== Подїї ==
* 1815 — вибухнул вулкан Тамбора у Индонезиї. Ерупция тирвала полни тидзень и мала пошлїдки на цалим швеце. У Европи ше през цале лєто могло видзц шнїг. 

* 2020 — Зєдинєни нациї преглашели Медзинародни дзень совисци з цильом же би здогадли людзох най ше справую по своєй совисци. Ключне пребудзиц свидомосц гражданом на цалей [[Планета|планети]] же би ше промововало любов и толеранцию медзи людзми.

* Нєшка Дзень лампащикох (Taraxacum officinale).

== Народзени ==
* 1588 — Народзени анґлийски филозоф Томас Гобс (Малмсбури, Анґлия, 5. април 1588 – Дербишир, 4. децембер 1679), представнїк класичного анґлийского емпиризма.

* 1827 — Народзени анґлийски гирурґ Джозеф Листер (Аптон, Зєдинєне Кральовство, 5. април 1827 – Волмер, [[10. фебруар]] 1912), снователь антисептичней медицини.

* 1908 — Народзени австрийски [[дириґент]] Герберт фон Караян (Салцбурґ, Австрия, 5. април 1908 — Аниф, 16. юлий 1989).

== Умарли ==
* 1996 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%A7%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD Евгений Чакан] (*[[13. марец]] 1931—†5. април 1996), наставнїк-педаґоґ, лектор, язични редактор, составяч учебнїкох, добри [[шпивач]] ([[тенор]]) и ґлумец-аматер.</text>
      <sha1>crbe6sk33c5hpyojptnj1cr9jfs8f9j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17222</id>
      <parentid>17202</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:16:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2315" sha1="pkof6uya7o0rsmrazvrkl72yc8hc1nn" xml:space="preserve">'''5. април''' — 95. [[дзень]] у року (96. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 270 днї.

== Подїї ==
* 1815 — вибухнул вулкан Тамбора у Индонезиї. Ерупция тирвала полни тидзень и мала пошлїдки на цалим швеце. У Европи ше през цале лєто могло видзц шнїг. 

* 2020 — Зєдинєни нациї преглашели Медзинародни дзень совисци з цильом же би здогадли людзох най ше справую по своєй совисци. Ключне пребудзиц свидомосц гражданом на цалей [[Планета|планети]] же би ше промововало любов и толеранцию медзи людзми.

* Нєшка Дзень лампащикох (Taraxacum officinale).

== Народзени ==
* 1588 — Народзени анґлийски филозоф Томас Гобс (Малмсбури, Анґлия, 5. април 1588 – Дербишир, 4. децембер 1679), представнїк класичного анґлийского емпиризма.

* 1827 — Народзени анґлийски гирурґ Джозеф Листер (Аптон, Зєдинєне Кральовство, 5. април 1827 – Волмер, [[10. фебруар]] 1912), снователь антисептичней медицини.

* 1908 — Народзени австрийски [[дириґент]] Герберт фон Караян (Салцбурґ, Австрия, 5. април 1908 — Аниф, 16. юлий 1989).

== Умарли ==
* 1996 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%A7%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD Евгений Чакан] (*[[13. марец]] 1931—†5. април 1996), наставнїк-педаґоґ, лектор, язични редактор, составяч учебнїкох, добри [[шпивач]] ([[тенор]]) и ґлумец-аматер.
[[Катеґория:5. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>pkof6uya7o0rsmrazvrkl72yc8hc1nn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>6. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2848</id>
    <revision>
      <id>17206</id>
      <parentid>17092</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:36:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки</comment>
      <origin>17206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2057" sha1="5ok9k1mzpkgg1jf32bvbxhkyqpabyxa" xml:space="preserve">'''6. април''' — 96. [[дзень]] у року (97. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 269 днї.

== Народзени ==
* 1483 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.

* 1953 — Александер Зозуляк, новинар,  видаватель, русински културни дїяч, маляр.

== Умарли ==
* 1885 — Святий Методий,  прекладатель Святого писма на славянски язики, патрон Европи и Моравскей. 

* 1520 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.

* 1528 — Албрехд Дирер,  маляр, ґрафичар и теоретичар  зментосци. 

* 1971 — Иґор Стравински, русийски [[Композитор|композитор.]] 

* 2011  —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%88 Микола Корпаш] (24. юний 1940—† 6. април 2011,) бул, у периодзе од 1964. по 1978. рок, найпопуларнєйши [[шпивач]] руских шпиванкох на просторох бувшей Югославиї. Цо вецей, вон бул перши шпивач за хторого мож повесц же бул гитмейкер понеже даєдни шпиванки хтори одшпивал були правдиви музични гити у тедишнїм чаше.

* 2018  —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8  Мария Будински родз. Сабадош] (*12. юлий 1931†6. април 2018), [[Професор|професорка]] физики, прекладателька.</text>
      <sha1>5ok9k1mzpkgg1jf32bvbxhkyqpabyxa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17223</id>
      <parentid>17206</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:19:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17223</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2133" sha1="6b2ch0s1b73gehzlt0box2t9fq4q69b" xml:space="preserve">'''6. април''' — 96. [[дзень]] у року (97. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 269 днї.

== Народзени ==
* 1483 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.

* 1953 — Александер Зозуляк, новинар,  видаватель, русински културни дїяч, маляр.

== Умарли ==
* 1885 — Святий Методий,  прекладатель Святого писма на славянски язики, патрон Европи и Моравскей. 

* 1520 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.

* 1528 — Албрехд Дирер,  маляр, ґрафичар и теоретичар  зментосци. 

* 1971 — Иґор Стравински, русийски [[Композитор|композитор.]] 

* 2011  —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%88 Микола Корпаш] (24. юний 1940—† 6. април 2011,) бул, у периодзе од 1964. по 1978. рок, найпопуларнєйши [[шпивач]] руских шпиванкох на просторох бувшей Югославиї. Цо вецей, вон бул перши шпивач за хторого мож повесц же бул гитмейкер понеже даєдни шпиванки хтори одшпивал були правдиви музични гити у тедишнїм чаше.

* 2018  —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8  Мария Будински родз. Сабадош] (*12. юлий 1931†6. април 2018), [[Професор|професорка]] физики, прекладателька.
[[Катеґория:6. марец]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>6b2ch0s1b73gehzlt0box2t9fq4q69b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17230</id>
      <parentid>17223</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T01:57:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Уложени катеґориї</comment>
      <origin>17230</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2133" sha1="rc6kbg0019ruahgugvd5phztfqh0100" xml:space="preserve">'''6. април''' — 96. [[дзень]] у року (97. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 269 днї.

== Народзени ==
* 1483 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.

* 1953 — Александер Зозуляк, новинар,  видаватель, русински културни дїяч, маляр.

== Умарли ==
* 1885 — Святий Методий,  прекладатель Святого писма на славянски язики, патрон Европи и Моравскей. 

* 1520 — Рафаел, италиянски маляр и архитекта флорентинскей школи.

* 1528 — Албрехд Дирер,  маляр, ґрафичар и теоретичар  зментосци. 

* 1971 — Иґор Стравински, русийски [[Композитор|композитор.]] 

* 2011  —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%88 Микола Корпаш] (24. юний 1940—† 6. април 2011,) бул, у периодзе од 1964. по 1978. рок, найпопуларнєйши [[шпивач]] руских шпиванкох на просторох бувшей Югославиї. Цо вецей, вон бул перши шпивач за хторого мож повесц же бул гитмейкер понеже даєдни шпиванки хтори одшпивал були правдиви музични гити у тедишнїм чаше.

* 2018  —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8  Мария Будински родз. Сабадош] (*12. юлий 1931†6. април 2018), [[Професор|професорка]] физики, прекладателька.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:6. април]]</text>
      <sha1>rc6kbg0019ruahgugvd5phztfqh0100</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>7. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2849</id>
    <revision>
      <id>17207</id>
      <parentid>17093</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:44:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки</comment>
      <origin>17207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3303" sha1="f21pgpn5hehqwg7atcpycs117y9v9r0" xml:space="preserve">'''7. април''' — 97. [[дзень]] у року (98. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 268 днї.

== Подїї ==
* 1348 – У Ческей у Праги основани Карлов универзитет (''Universitas Carolina''), єден є з найстарших европских универзитетох, найстарши у централней европи и перши у славянских жемох, основал го Карло IV, цар Святого римского царства лєбо Карло IV Луксембурґски. Нєшка у його составе 17 факултети у Праги, Градец Кралове и Плзену.

* 1948 – Основана Шветова здравствена орґанизация, чий статут подписали 26 жеми.

* 1963 – Прилапени нови югославянски Устав, з хторим назва держави Федеративна Народна Република Югославия пременєна на Социялистична Федеративна Република Югославия.

* Нєшка ше означує Медзинародни дзень здравя (''World Health Day''), преглашела го Шветова здравствена орґанизация (ШЗО) на Першей скупштини хтора отримана од 24. юния по 24. юлий 1948. року у Женеви. ШЗО тот дзень означує и як дзень снованя, и указує на найвекши проблеми у вязи зоз здравйом людзох на швеце.

* Нєшка Медзинародни дзень [[Спорт|спорту]] за розвой и мир. Означованє того дня порушала Ґенерална скупштина Зєдинєний нацийох 23. авґуста 2013. року зоз потримовку Медзинародного олимпийского комитету.

== Народзени ==
* 1915  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87 Ирина Копчански Кнежевич] (*7. април 1915—†10. октобер 1983.), револуционерни активист, учаснїца у НОБ од 1941. року.

* 1915 – Народзена америцка шпивачка Елеонора Фейґен, позната як Били Голидей (Филаделфия, ЗАД, 7. април 1915 – Нюйорк, 17. юлий 1959), хтору волали кралїца джеза.

* 1917  Сак, Юрий Михайлович, ужгородски класични филолоґ, прекладатель творох подкарпатских [[Писатель|писательох]] хтори писали на латинским язику.

== Умарли ==
* 1947  Генри Форд, америцки инженєр и бизнисмен,  пионир автомобилскей индустриї.</text>
      <sha1>f21pgpn5hehqwg7atcpycs117y9v9r0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17229</id>
      <parentid>17207</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T01:54:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Уложени катеґориї</comment>
      <origin>17229</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3379" sha1="58sy6nkkszyysk1js1tdarrceve7lbw" xml:space="preserve">'''7. април''' — 97. [[дзень]] у року (98. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 268 днї.

== Подїї ==
* 1348 – У Ческей у Праги основани Карлов универзитет (''Universitas Carolina''), єден є з найстарших европских универзитетох, найстарши у централней европи и перши у славянских жемох, основал го Карло IV, цар Святого римского царства лєбо Карло IV Луксембурґски. Нєшка у його составе 17 факултети у Праги, Градец Кралове и Плзену.

* 1948 – Основана Шветова здравствена орґанизация, чий статут подписали 26 жеми.

* 1963 – Прилапени нови югославянски Устав, з хторим назва держави Федеративна Народна Република Югославия пременєна на Социялистична Федеративна Република Югославия.

* Нєшка ше означує Медзинародни дзень здравя (''World Health Day''), преглашела го Шветова здравствена орґанизация (ШЗО) на Першей скупштини хтора отримана од 24. юния по 24. юлий 1948. року у Женеви. ШЗО тот дзень означує и як дзень снованя, и указує на найвекши проблеми у вязи зоз здравйом людзох на швеце.

* Нєшка Медзинародни дзень [[Спорт|спорту]] за розвой и мир. Означованє того дня порушала Ґенерална скупштина Зєдинєний нацийох 23. авґуста 2013. року зоз потримовку Медзинародного олимпийского комитету.

== Народзени ==
* 1915  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87 Ирина Копчански Кнежевич] (*7. април 1915—†10. октобер 1983.), револуционерни активист, учаснїца у НОБ од 1941. року.

* 1915 – Народзена америцка шпивачка Елеонора Фейґен, позната як Били Голидей (Филаделфия, ЗАД, 7. април 1915 – Нюйорк, 17. юлий 1959), хтору волали кралїца джеза.

* 1917  Сак, Юрий Михайлович, ужгородски класични филолоґ, прекладатель творох подкарпатских [[Писатель|писательох]] хтори писали на латинским язику.

== Умарли ==
* 1947  Генри Форд, америцки инженєр и бизнисмен,  пионир автомобилскей индустриї.
[[Катеґория:7. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>58sy6nkkszyysk1js1tdarrceve7lbw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>8. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2850</id>
    <revision>
      <id>17208</id>
      <parentid>17094</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:49:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи</comment>
      <origin>17208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1886" sha1="0iof9kg9bis6zyjr5ejehavbx6uybqi" xml:space="preserve">'''8. април''' — 98. [[дзень]] у року (99. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 267 днї.

== Подїї ==
* 1513 — Шпански виглєдовач Хуан Понсе де Леон, глєдаюци митске „жридло младосци”, одкрил Флориду и преглашел ю  за шпански маєток.

* 1946 — У Женеви отримане остатнє зашеданє Лиґи [[Народ|народох]], зоз чим урядово утаргнута тота медзинародна орґанизация и заменєна є з нову, а то нєшка Зєдинєни нациї (ЗН).

* 1971 — У Лондону отримани Перши шветови конґрес Ромох, на хторим верификована назва припаднїкох того народу – Роми. З одлуку ЗН 8. април преглашени за Шветови дзень Ромох.

* 2008 — Британски маґазин Класик рок (''Classic Rock magazin'') преглашел анґлийски рок бенд Лед зепелин (''Led Zeppelin'') за найлєпши бенд шицких часох.

== Народзени ==
* 1937 — Народзени [[писатель]], маляр и новинар Момчило Момо Капор (Сараєво, 8. април 1937 – Беоґрад, [[3. марец]] 2010).

== Умарли ==
* 1973 — Пабло Пикасо, каталонски маляр познати по своїх сурреалистичних  дїлох.

* 1984 — Пйотр Капица, русийски физичар, добитнїк Нобеловей награди.</text>
      <sha1>0iof9kg9bis6zyjr5ejehavbx6uybqi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17224</id>
      <parentid>17208</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:21:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17224</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1962" sha1="2lsffavz106l21sebbkur0l1lvwh6ey" xml:space="preserve">'''8. април''' — 98. [[дзень]] у року (99. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 267 днї.

== Подїї ==
* 1513 — Шпански виглєдовач Хуан Понсе де Леон, глєдаюци митске „жридло младосци”, одкрил Флориду и преглашел ю  за шпански маєток.

* 1946 — У Женеви отримане остатнє зашеданє Лиґи [[Народ|народох]], зоз чим урядово утаргнута тота медзинародна орґанизация и заменєна є з нову, а то нєшка Зєдинєни нациї (ЗН).

* 1971 — У Лондону отримани Перши шветови конґрес Ромох, на хторим верификована назва припаднїкох того народу – Роми. З одлуку ЗН 8. април преглашени за Шветови дзень Ромох.

* 2008 — Британски маґазин Класик рок (''Classic Rock magazin'') преглашел анґлийски рок бенд Лед зепелин (''Led Zeppelin'') за найлєпши бенд шицких часох.

== Народзени ==
* 1937 — Народзени [[писатель]], маляр и новинар Момчило Момо Капор (Сараєво, 8. април 1937 – Беоґрад, [[3. марец]] 2010).

== Умарли ==
* 1973 — Пабло Пикасо, каталонски маляр познати по своїх сурреалистичних  дїлох.

* 1984 — Пйотр Капица, русийски физичар, добитнїк Нобеловей награди.
[[Катеґория:8. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>2lsffavz106l21sebbkur0l1lvwh6ey</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>9. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2851</id>
    <revision>
      <id>17209</id>
      <parentid>17097</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:58:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки</comment>
      <origin>17209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3575" sha1="l36sdy12qdx6dtbav9n6ugqmsvjpfnm" xml:space="preserve">'''9. април''' — 99. [[дзень]] у року (100. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 266 днї.

== Подїї ==
* 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого.


* 1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з народом, предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни.

* 2002 — Парламенти [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори.

== Народзени ==
* 1821 — Народзел ше французки [[писатель]] Шарл Пєр Бодлер (Париз, Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867).

* 1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури,  културно-просвитни дїяч.

* 1922 — Иван Мацинский, [[Поета|поет]], литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни  активиста у Прешовским  реґиону Словацкей. 

* 1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, 27. септембер 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина Плейбой.

* 1929 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%80  Др Мирон Лазор] (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе.

* 1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису,  [[Русини у Србији|русински]] активиста, мецена у русинскей култури.

== Умарли ==
* 2019 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D2%91%D0%B0 Михайло Варґа] (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї.

* 2023 — Иван Туряниця, [[професор]]  УжНУ (биохемия), русински  дружтвени дїяч.</text>
      <sha1>l36sdy12qdx6dtbav9n6ugqmsvjpfnm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17219</id>
      <parentid>17209</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:10:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>викивяза, катеґория</comment>
      <origin>17219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3642" sha1="k8j4b25dsojinuak7a7ye72dzfy83rv" xml:space="preserve">'''9. април''' — 99. [[дзень]] у року (100. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 266 днї.

== Подїї ==
* 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого.


* 1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з [[Народ|народом]], предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни.

* 2002 — Парламенти [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори.

== Народзени ==
* 1821 — Народзел ше французки [[писатель]] Шарл Пєр Бодлер ([[Париз|Париз,]] Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867).

* 1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури,  културно-просвитни дїяч.

* 1922 — Иван Мацинский, [[Поета|поет]], литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни  активиста у Прешовским  реґиону Словацкей. 

* 1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, 27. септембер 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина Плейбой.

* 1929 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%80  Др Мирон Лазор] (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе.

* 1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису,  [[Русини у Србији|русински]] активиста, мецена у русинскей култури.

== Умарли ==
* 2019 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D2%91%D0%B0 Михайло Варґа] (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї.

* 2023 — Иван Туряниця, [[професор]]  УжНУ (биохемия), русински  дружтвени дїяч.
[[Катеґория:9. апрол]]</text>
      <sha1>k8j4b25dsojinuak7a7ye72dzfy83rv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17220</id>
      <parentid>17219</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:11:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3678" sha1="7uduzc9h0r9dameln88ifrla5ayfg3y" xml:space="preserve">'''9. април''' — 99. [[дзень]] у року (100. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 266 днї.

== Подїї ==
* 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого.
* 1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з [[Народ|народом]], предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни.

* 2002 — Парламенти [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори.

== Народзени ==
* 1821 — Народзел ше французки [[писатель]] Шарл Пєр Бодлер ([[Париз|Париз,]] Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867).

* 1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури,  културно-просвитни дїяч.

* 1922 — Иван Мацинский, [[Поета|поет]], литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни  активиста у Прешовским  реґиону Словацкей. 

* 1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, 27. септембер 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина Плейбой.

* 1929 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%80  Др Мирон Лазор] (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе.

* 1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису,  [[Русини у Србији|русински]] активиста, мецена у русинскей култури.

== Умарли ==
* 2019 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D2%91%D0%B0 Михайло Варґа] (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї.

* 2023 — Иван Туряниця, [[професор]]  УжНУ (биохемия), русински  дружтвени дїяч.
[[Катеґория:9. апрол]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>7uduzc9h0r9dameln88ifrla5ayfg3y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17228</id>
      <parentid>17220</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T01:51:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <origin>17228</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3678" sha1="n0yswgqjuoch2108czhpwohgwuk6gwp" xml:space="preserve">'''9. април''' — 99. [[дзень]] у року (100. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 266 днї.

== Подїї ==
* 1683 — Французки виглєдовач Рене Робер Кавелиє, сер де Ла Сал преглашел вельку територию у Америки за маєток Французкей и наволал ю Луизияна, на чесц краля Луя Штернастого.
* 1940 — У Беоґрадзе отримани Перши конґрес студентох Югославиї, на хторим 127 делеґати Беоґрадского, Заґребского и Люблянского универзитета зоз декларацию одлучно осудзели империялистичну войну и виражели порихтаносц студентох и младежи, вєдно з [[Народ|народом]], предлужиц борбу процив уцагованя жеми до войни.

* 2002 — Парламенти [[Сербия|Сербиї]] и Чарней Гори прилапели спорозуменє о утаргованю Союзней Републики Югославиї и твореню союзу Сербиї и Чарней Гори.

== Народзени ==
* 1821 — Народзел ше французки [[писатель]] Шарл Пєр Бодлер ([[Париз|Париз,]] Французка, 9. април 1821 — 31. авґуст 1867).

* 1907 — Иван Шлепецкий, историчар литератури,  културно-просвитни дїяч.

* 1922 — Иван Мацинский, [[Поета|поет]], литературознавец, прекладатель, публициста, педаґоґ и дружтвено-културни  активиста у Прешовским  реґиону Словацкей. 

* 1926 — Народзени Хю Хефнер (Чикаґо, ЗАД, 9. април 1926 – Лос Андєлес, 27. септембер 2017), америцки публициста, продуцент, снователь и главни редактор маґазина Плейбой.

* 1929 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%80  Др Мирон Лазор] (*9. април 1929—†3. авґуст 2002), єден з наукових преднякох у Заводзе за технолоґию статковей покарми, наукови совитнїк на Технолоґийним факултету у Новим Садзе.

* 1935 — Володимир Беланин, орґанизатор бизнису,  [[Русини у Србији|русински]] активиста, мецена у русинскей култури.

== Умарли ==
* 2019 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D2%91%D0%B0 Михайло Варґа] (*17. април 1952—†9. април 2019), културни и дружтвено-политични активиста и єден з найталантованших ґлумцох у аналох театралней уметносци на руским язику у Югославиї и Сербиї.

* 2023 — Иван Туряниця, [[професор]]  УжНУ (биохемия), русински  дружтвени дїяч.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:9. април]]</text>
      <sha1>n0yswgqjuoch2108czhpwohgwuk6gwp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>10. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2852</id>
    <revision>
      <id>17210</id>
      <parentid>17098</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:08:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки</comment>
      <origin>17210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2219" sha1="l2vsvzb2pdk0o8rxkc2xxbyafl8wbkx" xml:space="preserve">'''10. април''' — 100. [[дзень]] у року (101. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 265 днї.

== Народзени ==
* 1793 — Осиф Ґаґанец, русински  препородни дїяч, владика Прешовского  грекокатолїцкого  владичества.   

* 1847 — Народзел ше Джозеф Пулицер (Мако, Мадярска, 10. април 1847 – Чарлстон, ЗАД, 29. октобер 1911) снователь фондациї з хторей ше кажди рок у ЗАД додзелює „Пулицерова награда” за найлєпши витвореня у новинарстве, карикатури и литератури.


* 1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста,  историчар Угорскей Руси.


* 1922 — У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] народзени инженєр аґрономиї, новинар, редактор, просвитни, дружтвено-политични и културни роботнїк, баснописатель  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD Штефан Чакан] (Руски Керестур, 10. април 1922 – [[Суботица]], 23. май 1987).

* 1932 — У [[Петровци|Петровцох]], у [[Горватска|Горватскей]], народзена учителька, [[Поета|поетеса]] и вельки почитователь рускей култури [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B0%D0%BB%D1%86  Любка Фалц], дзивоцке Сеґеди (Петровци, 10. април 1932 – Винковци, 10. април 2018).

== Умарли ==
* 2018 — Умарла Любка Фалц (*10. април 1932—†10. април 2018) учителька, поетеса и вельки почитователь рускей култури.</text>
      <sha1>l2vsvzb2pdk0o8rxkc2xxbyafl8wbkx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17226</id>
      <parentid>17210</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:25:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17226</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2193" sha1="s47mc2i0ex0iluwevbncepeyy5dc7d9" xml:space="preserve">'''10. април''' — 100. [[дзень]] у року (101. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 265 днї.

== Народзени ==
* 1793 — Осиф Ґаґанец, русински  препородни дїяч, владика Прешовского  грекокатолїцкого  владичества.   

* 1847 — Народзел ше Джозеф Пулицер (Мако, Мадярска, 10. април 1847 – Чарлстон, ЗАД, 29. октобер 1911) снователь фондациї з хторей ше кажди рок у ЗАД додзелює „Пулицерова награда” за найлєпши витвореня у новинарстве, карикатури и литератури.
* 1888 — Евген Перфецкий, слависта, медиевиста,  историчар Угорскей Руси.
* 1922 — У [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] народзени инженєр аґрономиї, новинар, редактор, просвитни, дружтвено-политични и културни роботнїк, баснописатель  [[Штефан Чакан]] (Руски Керестур, 10. април 1922 – [[Суботица]], 23. май 1987).

* 1932 — У [[Петровци|Петровцох]], у [[Горватска|Горватскей]], народзена учителька, [[Поета|поетеса]] и вельки почитователь рускей култури [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B0%D0%BB%D1%86  Любка Фалц], дзивоцке Сеґеди (Петровци, 10. април 1932 – Винковци, 10. април 2018).

== Умарли ==
* 2018 — Умарла Любка Фалц (*10. април 1932—†10. април 2018) учителька, поетеса и вельки почитователь рускей култури.
[[Катеґория:10. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>s47mc2i0ex0iluwevbncepeyy5dc7d9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>11. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2853</id>
    <revision>
      <id>17198</id>
      <parentid>17155</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T16:06:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <origin>17198</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3047" sha1="slfb5o0amb1sta84ret6jyy6zmhjybd" xml:space="preserve">'''11. април''' — 101. [[дзень]] у року (102. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 264 днї.

== Подїї ==
*  1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у [[Коцур|Коцуре]], цо ше рахує як початок школства при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у тим месце.

*  1919 — Основана Медзинародна орґанизация роботи зоз шедзиском у Женеви.

*  1948 — Почала вибудов нового беоґрадского населєня на лївим побрежю Сави – Нового Беоґраду.

*  002 — У шедзиску ЗН у Нюйорку урядово основани стаємни Медзинародни суд за войново злодїйства, понеже вецей як 60 жеми ратификовали Римске спорозуменє зоз 1998. року, з хторим тот суд запровадзени.

*  Нєшка Шветови дзень Паркинсоновей хороти.

*  Нєшка ше означує Дзень защити природи [[Сербия|Сербиї]], хтори установени зоз Законом о защити природи 2009. року, а 11. априла 1949. року першираз установени статус защиценого природного добра у Сербиї, а то водопади Велька и Мала Рипалька при Сокобанї.

== Народзени ==
*  1755 — Народзени Джеймс Паркинсон (Шордич, Велька Британия, 11. април 1755 – Лондон, 21. децембер 1824), британски ґеолоґ, палєонтолоґ и лїкар хтори перши описал файту парализи хороту хтора наволана Паркинсонова хорота.

*  1929 — Ана Галчакова, русинска народна [[Поета|поетеса]] и [[Писатель|писателька]]. 

* 1939 —   [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D2%90%D0%B0%D1%87%D0%B0 [[Силвестер Ґача]]] (*11. април 1939—†2. авґуст 2008), просвитни роботнїк, єден з найзначнєйших [[Хореоґрафия|хореоґрафох]] при Руснацох, автор хореоґрафийох танцох, ґлумец-аматер и автор текстох за [[Композиция|композициї]]. 

== Умарли ==
*  2019 — Юрий Чори, русински писатель, етноґраф и фолклориста.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. април]]</text>
      <sha1>slfb5o0amb1sta84ret6jyy6zmhjybd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17211</id>
      <parentid>17198</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:10:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3043" sha1="iqkb25ldsv6gd6beieog62gk6w7jbl8" xml:space="preserve">'''11. април''' — 101. [[дзень]] у року (102. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 264 днї.

== Подїї ==
*  1765 — Першираз у историйних документох спомнута Руска школа у [[Коцур|Коцуре]], цо ше рахує як початок школства при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у тим месце.

*  1919 — Основана Медзинародна орґанизация роботи зоз шедзиском у Женеви.

*  1948 — Почала вибудов нового беоґрадского населєня на лївим побрежю Сави – Нового Беоґраду.

*  002 — У шедзиску ЗН у Нюйорку урядово основани стаємни Медзинародни суд за войново злодїйства, понеже вецей як 60 жеми ратификовали Римске спорозуменє зоз 1998. року, з хторим тот суд запровадзени.

*  Нєшка Шветови дзень Паркинсоновей хороти.

*  Нєшка ше означує Дзень защити природи [[Сербия|Сербиї]], хтори установени зоз Законом о защити природи 2009. року, а 11. априла 1949. року першираз установени статус защиценого природного добра у Сербиї, а то водопади Велька и Мала Рипалька при Сокобанї.

== Народзени ==
*  1755 — Народзени Джеймс Паркинсон (Шордич, Велька Британия, 11. април 1755 – Лондон, 21. децембер 1824), британски ґеолоґ, палєонтолоґ и лїкар хтори перши описал файту парализи хороту хтора наволана Паркинсонова хорота.

*  1929 — Ана Галчакова, русинска народна [[Поета|поетеса]] и [[Писатель|писателька]]. 

* 1939 —   [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D2%90%D0%B0%D1%87%D0%B0 Силвестер Ґача] (*11. април 1939—†2. авґуст 2008), просвитни роботнїк, єден з найзначнєйших [[Хореоґрафия|хореоґрафох]] при Руснацох, автор хореоґрафийох танцох, ґлумец-аматер и автор текстох за [[Композиция|композициї]]. 

== Умарли ==
*  2019 — Юрий Чори, русински писатель, етноґраф и фолклориста.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:11. април]]</text>
      <sha1>iqkb25ldsv6gd6beieog62gk6w7jbl8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>12. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2854</id>
    <revision>
      <id>17199</id>
      <parentid>17161</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T16:08:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <origin>17199</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3324" sha1="5qph1qupk213hdp85vae2oymnpd8dnc" xml:space="preserve">'''12. април''' — 102. [[дзень]] у року (103. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 263 днї.

== Подїї ==
*  1961 — Юрий Ґаґарин  одлєцел до вселени. 

*  1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски язик и литературу. За першого шефа Катедри бул поставени др Юлиян Тамаш, а истого року ше уписала и перша ґенерация студентох на Ґрупи за [[руски язик]] и литературу. 

== Народзени ==
*  1922 — Михаил Кеминь, педаґоґ, русински [[Поета|поета,]] фолклориста,  дружтвени активиста.

*  1938 — Народзел ше Юлиян Каменїцки, ([[Коцур]], 12. април 1938 – Атланта, ЗАД, 6. децембер 2020), основну школу закончел у Коцуре, а потим и дактилоґрафски курс у [[Вербас|Вербаше]]. Робиц почал у Руским слове 1956. року и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Кед дипломовал на висшей управней школи преходзи на роботне новинара [[Спорт|спортскей]] рубрики и занїма ше зоз фотоґрафию, од 1993. року єден час є поставени за окончователя длужносци главного и одвичательного редактора [[Новина|новинох]] Руске слово. После пензионованя Юлин Каменїцки ше поцагнул з явного живота и преселєл ше до Зєдинєних Америцких Державох.

*  1961 — Народзел ше [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%8F%D0%BA [[Михайло Зазуляк]]] (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, режисер, рецитатор, автор текстох за дзецински нови [[Композиция|композициї]], за композициї у народним и забавним духу.

== Умарли ==
*  1945 — Франклин Рузвелт, америцки политичар. 

*  1954 — Петро Милославский,  хороводитель, познаватель уметносци,  [[композитор]], учитель.

*  2016 [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D1%8F%D1%80_%D2%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5%D0%BA [[Веруна Олеяр Ґрабельшек]]] (*26. юний 1933-†12. април 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, [[Шпивач|шпивачка.]]
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. април]]</text>
      <sha1>5qph1qupk213hdp85vae2oymnpd8dnc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17212</id>
      <parentid>17199</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:13:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17212</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3319" sha1="9lnmjl0kzriaeu7axmunaoc3v0fqqur" xml:space="preserve">'''12. април''' — 102. [[дзень]] у року (103. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 263 днї.

== Подїї ==
*  1961 — Юрий Ґаґарин  одлєцел до вселени. 

*  1981 — При Институту за педаґоґию на Филозофским факултету у Новим Садзе оформена Катедра за руски язик и литературу. За першого шефа Катедри бул поставени др Юлиян Тамаш, а истого року ше уписала и перша ґенерация студентох на Ґрупи за [[руски язик]] и литературу. 

== Народзени ==
*  1922 — Михаил Кеминь, педаґоґ, русински [[Поета|поета,]] фолклориста,  дружтвени активиста.

*  1938 — Народзел ше Юлиян Каменїцки, ([[Коцур]], 12. април 1938 – Атланта, ЗАД, 6. децембер 2020), основну школу закончел у Коцуре, а потим и дактилоґрафски курс у [[Вербас|Вербаше]]. Робиц почал у Руским слове 1956. року и поступнє ше позарядово дошколовйовал. Кед дипломовал на висшей управней школи преходзи на роботне новинара [[Спорт|спортскей]] рубрики и занїма ше зоз фотоґрафию, од 1993. року єден час є поставени за окончователя длужносци главного и одвичательного редактора [[Новина|новинох]] Руске слово. После пензионованя Юлин Каменїцки ше поцагнул з явного живота и преселєл ше до Зєдинєних Америцких Державох.

*  1961 — Народзел ше [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%8F%D0%BA Михайло Зазуляк] (*12. април 1961—†4. новембер 2017), новинар, ґлумец, режисер, рецитатор, автор текстох за дзецински нови [[Композиция|композициї]], за композициї у народним и забавним духу.

== Умарли ==
*  1945 — Франклин Рузвелт, америцки политичар. 

*  1954 — Петро Милославский,  хороводитель, познаватель уметносци,  [[композитор]], учитель.

*  2016 -- [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D1%8F%D1%80_%D2%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5%D0%BA Веруна Олеяр Ґрабельшек] (*26. юний 1933-†12. април 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, [[Шпивач|шпивачка.]]
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:12. април]]</text>
      <sha1>9lnmjl0kzriaeu7axmunaoc3v0fqqur</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>13. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2855</id>
    <revision>
      <id>17213</id>
      <parentid>17101</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:16:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи</comment>
      <origin>17213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="566" sha1="hjmrcmlvstew951qap7ft1wogb1ne38" xml:space="preserve">'''13. април''' — 103. [[дзень]] у року (104. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 262 днї.

== Подїї ==
* 1990 — совєтски лидер Михаил Ґорбачов официйно припознал Катински масакр за злодїйство  сталїнского режиму. 

== Народзени ==
* 1932 — Юрий Кресила, русински маляр.</text>
      <sha1>hjmrcmlvstew951qap7ft1wogb1ne38</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17216</id>
      <parentid>17213</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T20:46:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17216</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="643" sha1="3ilfgldmyscuirfatkym8u1xcsfvrky" xml:space="preserve">'''13. април''' — 103. [[дзень]] у року (104. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 262 днї.

== Подїї ==
* 1990 — совєтски лидер Михаил Ґорбачов официйно припознал Катински масакр за злодїйство  сталїнского режиму. 

== Народзени ==
* 1932 — Юрий Кресила, русински маляр.
[[Катеґория:13. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>3ilfgldmyscuirfatkym8u1xcsfvrky</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>14. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2856</id>
    <revision>
      <id>17227</id>
      <parentid>17164</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:27:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17227</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2799" sha1="oq3544gacgsfx4z8bkzh9jb26frr4lk" xml:space="preserve">'''14. април''' — 104. [[дзень]] у року (105. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 261 дзень.

== Подїї ==
* 1865 — атентан на предсидателя ЗАД Абрахама Линколна од пошлїдкох хторого вон умар ютредзень рано.  

* 1912 — На своїм першим путованю, британска прейґокеанска ладя ''Титаник'' вдерела до лядовей криги у ноци у лядових водох сиверного Атлантика. Зачирела ше ютредзень вчас рано, и однєсла вецей як 1500 жертви.

* 1967 — Ролинґстонси (''The Rolling Stones'') були перши бенд зоз заходу хтори отримал концерт за желєзну завису у Варшави, [[Польска]]. Турнея по Европи тирвала од [[25. марец|25. марца]] по 17. април.

== Народзени ==

* 1629 — Народзел ше голандски математичар, астроном и физичар Кристиян Гайґенс (14. април 1629 – 8. юлий 1695), хтори одкрил персцень коло Сатурна и конструовал [[Годзина|годзинку]] зоз шейталовом.

* 1883 — Народзел ше сербски [[писатель]] , есеїст, критичар, драматичар и прекладатель Сима Пандурович (Беоґрад, 14. април 1883 – Беоґрад, 27. авґуст 1960).

* 1911 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0 Теодор Ромжа] (*14. април 1911—†1. новембер 1947), [[священїк]], духовнїк, [[професор]] филозофиї, мукачевски владика и апостолски администратор Мукачовскей грекокатолїцкей епархиї.

== Умарли ==
* 1759 — Ґеорґ Фридрих Гендл, нємецки [[композитор]]. 

* 1930 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 Владимир Владимирович Маяковски] (Баґдати при Кутасию, 19. юлий 1893 – Москва, 14. април 1930) бул русийски писатель, маляр и футуриста.
[[Катеґория:14. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>oq3544gacgsfx4z8bkzh9jb26frr4lk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>15. април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2858</id>
    <revision>
      <id>17214</id>
      <parentid>17104</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:30:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, линки</comment>
      <origin>17214</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4231" sha1="4skfjwc8y2pn72hl5b9iflvxmm5xvz6" xml:space="preserve">'''15. април''' — 105. [[дзень]] у року (106. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 260 днї.

== Подїї ==
* 1755 — Обявени Словнїк анґлийского язика, перши модерни анґлийски словнїк, а обявел го др Самюел Джонсон, анґлийски [[поета]], новинар и лексикоґраф.

* 1919 — у Совєтскей Русиї  вишол декрет о вибудови лаґрох рабскей роботи, на основи чого ше  поступнє розвила система ҐУЛАҐ. 

* 1923 — У лїченю диябетеса почалo ше хасновац инсулин, котри два роки пред тим пренашол канадски науковец, нобеловец Фредерик Бантинґ.

* 1952 — Френклин национална банка у Нюйорку видала першу кредитну карточку на швеце.

* 2019 — У катедрали Нотр Дам у [[Париз|Паризу]], коло 18:50 годзин вибухнул огень хтори загашени 15 годзини познєйше. На катедрали хтора збудована 1163. року, згорело закрице и турня, а очкодована и нукашньосц катедрали. [[Дзвон|Дзвони]] на обновеней катедрали ше ознова оглашели 7. децембра 2024. року на 19:10 годзин, кед отворена обновена катедрала.

* Нєшка шветови дзень уметносци, установела го Орґанизация Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (УНЕСКО) 2012. року.

== Народзени ==
* 1452 — Народзел ше Леонардо ди сер Пєро да Винчи (15. април 1452 – Амбоаз, Французка, 2. май 1519), бул италиянски ренесансни архитект, пренаходзач, инжинєр, [[Скулпторство|скулптор]] и маляр.

* 1894 — Никита Хрущов, совєтски партийни функционер и  державнїк. 

* 1938 — Клаудия Кардинале,  италиянска филмска ґлумица. 

== Умарли ==
* 1865 — Абрахам Линколн, 16. предсидатель ЗАД.

* 1949 — Дионизий Зубрицкий,  русински публициста, грекокатолїцки [[священїк]], маляр, [[Поета|поета,]] дружтвени дїяч.

* 1993 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D1%8F%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8 Звонимир Няради] (*[[14. фебруар]] 1966—†15. април 1993), белетрист и литературни критичар медзи войводянскима Русинами/[[Руснаци у Сербиї|Руснацами]].

* 2005 — Монсиньор др [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%99%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%82 Йоаким Гербут] (*[[14. фебруар]] 1928 - †15. април 2005), владика скопски за римокатолїкох, апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Македониї.

* 2008 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0 Любомир Микита] (*15. април 1925—†7. октобер, 2008), познати народни музичар,[[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбураш]], член дакедишнього [[Оркестер|оркестра]] Кирданци и вецей оркестрох  [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури у Руским Керестуре.]]</text>
      <sha1>4skfjwc8y2pn72hl5b9iflvxmm5xvz6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17215</id>
      <parentid>17214</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T20:43:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17215</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4288" sha1="rndhdxs71k9xp60xb3slnd781ype8zp" xml:space="preserve">'''15. април''' — 105. [[дзень]] у року (106. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 260 днї.

== Подїї ==
* 1755 — Обявени Словнїк анґлийского язика, перши модерни анґлийски словнїк, а обявел го др Самюел Джонсон, анґлийски [[поета]], новинар и лексикоґраф.

* 1919 — у Совєтскей Русиї  вишол декрет о вибудови лаґрох рабскей роботи, на основи чого ше  поступнє розвила система ҐУЛАҐ. 

* 1923 — У лїченю диябетеса почалo ше хасновац инсулин, котри два роки пред тим пренашол канадски науковец, нобеловец Фредерик Бантинґ.

* 1952 — Френклин национална банка у Нюйорку видала першу кредитну карточку на швеце.

* 2019 — У катедрали Нотр Дам у [[Париз|Паризу]], коло 18:50 годзин вибухнул огень хтори загашени 15 годзини познєйше. На катедрали хтора збудована 1163. року, згорело закрице и турня, а очкодована и нукашньосц катедрали. [[Дзвон|Дзвони]] на обновеней катедрали ше ознова оглашели 7. децембра 2024. року на 19:10 годзин, кед отворена обновена катедрала.

* Нєшка шветови дзень уметносци, установела го Орґанизация Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (УНЕСКО) 2012. року.

== Народзени ==
* 1452 — Народзел ше Леонардо ди сер Пєро да Винчи (15. април 1452 – Амбоаз, Французка, 2. май 1519), бул италиянски ренесансни архитект, пренаходзач, инжинєр, [[Скулпторство|скулптор]] и маляр.

* 1894 — Никита Хрущов, совєтски партийни функционер и  державнїк. 

* 1938 — Клаудия Кардинале,  италиянска филмска ґлумица. 

== Умарли ==
* 1865 — Абрахам Линколн, 16. предсидатель ЗАД.

* 1949 — Дионизий Зубрицкий,  русински публициста, грекокатолїцки [[священїк]], маляр, [[Поета|поета,]] дружтвени дїяч.

* 1993 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D1%8F%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8 Звонимир Няради] (*[[14. фебруар]] 1966—†15. април 1993), белетрист и литературни критичар медзи войводянскима Русинами/[[Руснаци у Сербиї|Руснацами]].

* 2005 — Монсиньор др [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%99%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%82 Йоаким Гербут] (*[[14. фебруар]] 1928 - †15. април 2005), владика скопски за римокатолїкох, апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Македониї.

* 2008 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0 Любомир Микита] (*15. април 1925—†7. октобер, 2008), познати народни [[Музичар|музичар,]][[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбураш]], член дакедишнього [[Оркестер|оркестра]] Кирданци и вецей оркестрох  [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури у Руским Керестуре.]]
[[Катеґория:15. април]]</text>
      <sha1>rndhdxs71k9xp60xb3slnd781ype8zp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17218</id>
      <parentid>17215</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T21:05:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4327" sha1="fod8ksj2nf0ur70chd24nrz7celsvac" xml:space="preserve">'''15. април''' — 105. [[дзень]] у року (106. дзень у  преступним року) по [[Григориянски календар|Григориянским календаре]]. До конца рока єст ище 260 днї.

== Подїї ==
* 1755 — Обявени Словнїк анґлийского язика, перши модерни анґлийски словнїк, а обявел го др Самюел Джонсон, анґлийски [[поета]], новинар и лексикоґраф.

* 1919 — у Совєтскей Русиї  вишол декрет о вибудови лаґрох рабскей роботи, на основи чого ше  поступнє розвила система ҐУЛАҐ. 

* 1923 — У лїченю диябетеса почалo ше хасновац инсулин, котри два роки пред тим пренашол канадски науковец, нобеловец Фредерик Бантинґ.

* 1952 — Френклин национална банка у Нюйорку видала першу кредитну карточку на швеце.

* 2019 — У катедрали Нотр Дам у [[Париз|Паризу]], коло 18:50 годзин вибухнул огень хтори загашени 15 годзини познєйше. На катедрали хтора збудована 1163. року, згорело закрице и турня, а очкодована и нукашньосц катедрали. [[Дзвон|Дзвони]] на обновеней катедрали ше ознова оглашели 7. децембра 2024. року на 19:10 годзин, кед отворена обновена катедрала.

* Нєшка шветови дзень уметносци, установела го Орґанизация Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (УНЕСКО) 2012. року.

== Народзени ==
* 1452 — Народзел ше Леонардо ди сер Пєро да Винчи (15. април 1452 – Амбоаз, Французка, 2. май 1519), бул италиянски ренесансни архитект, пренаходзач, инжинєр, [[Скулпторство|скулптор]] и маляр.

* 1894 — Никита Хрущов, совєтски партийни функционер и  державнїк. 

* 1938 — Клаудия Кардинале,  италиянска филмска ґлумица. 

== Умарли ==
* 1865 — Абрахам Линколн, 16. предсидатель ЗАД.

* 1949 — Дионизий Зубрицкий,  русински публициста, грекокатолїцки [[священїк]], маляр, [[Поета|поета,]] дружтвени дїяч.

* 1993 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D1%8F%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8 Звонимир Няради] (*[[14. фебруар]] 1966—†15. април 1993), белетрист и литературни критичар медзи войводянскима Русинами/[[Руснаци у Сербиї|Руснацами]].

* 2005 — Монсиньор др [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%99%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%82 Йоаким Гербут] (*[[14. фебруар]] 1928 - †15. април 2005), владика скопски за римокатолїкох, апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Македониї.

* 2008 —  [https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%8E%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0 Любомир Микита] (*15. април 1925—†7. октобер, 2008), познати народни [[Музичар|музичар,]][[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбураш]], член дакедишнього [[Оркестер|оркестра]] Кирданци и вецей оркестрох  [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури у Руским Керестуре.]]
[[Катеґория:15. април]]
[[Катеґория:Днї рока]]</text>
      <sha1>fod8ksj2nf0ur70chd24nrz7celsvac</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Квинтола</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2869</id>
    <revision>
      <id>17194</id>
      <parentid>17191</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T13:45:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Уложени нотн ии звучни илустрациї</comment>
      <origin>17194</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4092" sha1="sxoq14gywn9ng2rllfx18rviy0dswzr" xml:space="preserve">[[File:Kwintool.png|right|thumb|120px|Квинтола]]'''Квинтола''' (франц. ''quintole''t, анґл. ''quintuplet'') настава так же ше єдна нотна вредносц подзели на пейц єднаки часци (место на штири).&lt;ref&gt;[https://www.youtube.com/shorts/STRQE5Oakks Kvintola]&lt;/ref&gt;  

Квинтола ше означує:  

♦ лєм зоз числом 5 (над або под ноти), [[File:Kwintool.png|71x71px]]  

♦ зоз числом 5 и луком (над або под ноти) [[File:Chambers 1908 Music Quintuplet.png|100x100px]] 

♦ зоз числом 5 и угласту заграду (над або под ноти).[[File:Hippopotamus rhythm.png|298x298px]]  

Квинтола спада до '''''нєправилней тонскей групи''''' прето же наства з дзелєньом нотней вредносци на '''5''' часци.[2] Нотна вредносц ше место на 4 дзели ше на 5 часци  

Илустрация наставаня квинтоли:  

{| border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;3&quot; cellspacing=&quot;24&quot; class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:3px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:120%;&quot;
|- style=&quot;background:#ffdead;&quot;  
| '''Нотна вредносц'''
|  style=&quot;text-align:center;&quot;| '''место на &lt;big&gt;&lt;font color=#8B0000&gt;4&lt;/big&gt;&lt;/font&gt;'''
|  style=&quot;text-align:center;&quot;| '''дзелї ше на &lt;big&gt;&lt;font color=#8B0000&gt;5&lt;/big&gt;&lt;/font&gt; часци'''
|-
| style=&quot;background:#FAEBD7;&quot; | Цала нота [[File:Whole note.gif|30px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]]
|-
| style=&quot;background:#f3fff3;&quot; | [[Половка ноти]] [[File:Half note.gif|32px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Music-beam.svg|50px]][[File:Music-beam.svg|50px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Kwintool.png|100px]]
|-
| style=&quot;background:#FAFAD2;&quot; | [[Шетврцина ноти]] [[File:Quarter note.gif|30px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Music-beam2.jpg|50px]][[File:Music-beam2.jpg|50px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]]
|}

▶ Кед нотну вредносц подзелїме на 3 єднаки часци - настава [[триола]], кед подзелїме на 6 - секстола, на 7 - септола итд.[3]

Нотни и звучни приклад квинтоли у композициї ''Пополаднє єдного Пауна''
[[File:Prelude to the Afternoon of a Faun dominant thirteenth chord.png|center|thumb|746x746px|[[File:Prelude to the Afternoon of a Faun dominant thirteenth chord.mid|Прелудиюм за Пополаднє єдного пауна]]]]

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.youtube.com/shorts/V27YZanPHII Квинтола] Видео знїмок (русийски язик), youtube.com
* [https://www.youtube.com/shorts/OKRo0XUPwgA Квинтола и Триола] Видео илустрация,  youtube.com
== Референци ==
1.	 Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

2.	 Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]

3.	 Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]
{{Commonscat}}</text>
      <sha1>sxoq14gywn9ng2rllfx18rviy0dswzr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17195</id>
      <parentid>17194</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T13:49:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Корекция</comment>
      <origin>17195</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4126" sha1="nxeo6uoyksc2yosy5u2whopdxufpizo" xml:space="preserve">[[File:Kwintool.png|right|thumb|139x139px|Квинтола]]'''Квинтола''' (франц. ''quintole''t, анґл. ''quintuplet'') настава так же ше єдна нотна вредносц подзели на пейц єднаки часци (место на штири).&lt;ref&gt;[https://www.youtube.com/shorts/STRQE5Oakks Kvintola]&lt;/ref&gt;  

Квинтола ше означує:  

♦ лєм зоз числом 5 (над або под ноти),  [[File:Kwintool.png|71x71px]]  

♦ зоз числом 5 и луком (над або под ноти),  [[File:Chambers 1908 Music Quintuplet.png|126x126px]] 

♦ зоз числом 5 и угласту заграду (над або под ноти).  [[File:Hippopotamus rhythm.png|324x324px]]  

Квинтола спада до '''''нєправилней тонскей групи''''' прето же наства з дзелєньом нотней вредносци на '''5''' часци.[2] Нотна вредносц ше место на 4 дзели ше на 5 часци  

Илустрация наставаня квинтоли:  

{| border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;3&quot; cellspacing=&quot;24&quot; class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:3px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:120%;&quot;
|- style=&quot;background:#ffdead;&quot;  
| '''Нотна вредносц'''
|  style=&quot;text-align:center;&quot;| '''место на &lt;big&gt;&lt;font color=#8B0000&gt;4&lt;/big&gt;&lt;/font&gt;'''
|  style=&quot;text-align:center;&quot;| '''дзелї ше на &lt;big&gt;&lt;font color=#8B0000&gt;5&lt;/big&gt;&lt;/font&gt; часци'''
|-
| style=&quot;background:#FAEBD7;&quot; | Цала нота [[File:Whole note.gif|30px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]][[File:Quarter note.gif|25px]]
|-
| style=&quot;background:#f3fff3;&quot; | [[Половка ноти]] [[File:Half note.gif|32px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Music-beam.svg|50px]][[File:Music-beam.svg|50px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Kwintool.png|100px]]
|-
| style=&quot;background:#FAFAD2;&quot; | [[Шетврцина ноти]] [[File:Quarter note.gif|30px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Music-beam2.jpg|50px]][[File:Music-beam2.jpg|50px]]
| style=&quot;text-align:center;&quot;| [[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]][[File:Music-sixteenthnote.svg|30px]]
|}

▶ Кед нотну вредносц подзелїме на 3 єднаки часци - настава [[триола]], кед подзелїме на 6 - секстола, на 7 - септола итд.[3]

Нотни и звучни приклад квинтоли у композициї ''Пополаднє єдного фауна,'' (Клод Дебиси)
[[File:Prelude to the Afternoon of a Faun dominant thirteenth chord.png|center|thumb|694x694px|[[File:Prelude to the Afternoon of a Faun dominant thirteenth chord.mid|Прелудиюм за Пополаднє єдного пауна]]]]

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.youtube.com/shorts/V27YZanPHII Квинтола] Видео знїмок (русийски язик), youtube.com
* [https://www.youtube.com/shorts/OKRo0XUPwgA Квинтола и Триола] Видео илустрация,  youtube.com
== Референци ==
1.	 Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

2.	 Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]

3.	 Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]
{{Commonscat}}</text>
      <sha1>nxeo6uoyksc2yosy5u2whopdxufpizo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кратка история парохиї у Руским Керестуре</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2870</id>
    <revision>
      <id>17193</id>
      <timestamp>2026-04-01T13:39:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Дю. Гарди, менши ушорйованя</comment>
      <origin>17193</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10199" sha1="0xv1pavzsmn4bxbiuernq8m8ti0ewiq" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу Керестур. Истого року за нїх у валалє основана грекокатолїцка парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши священїк и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у Горватскей и за грекокатолїкох Руснацох у Бачкей 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди Руснаци грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша церква у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. Иконостас поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку Водицу хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 

У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.1  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: Петро и Янко Копчаї, Андри Лабош старши, Михайло Мудри, др Йоаким Сеґеди, Михайло Макай. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др Гавриїл Костельник 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестуру насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши.2 Тот дух народу и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима нациями хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре 

1. Иларион Прусицки, монах (1751-1756)

2. Михайло Кевежди (1755-1756)

3. Ґеорґий Росий (1756-1758)

4. Димитрий Попович (1759-1769)

5. Осиф Кирда (1763-1765)

6. Михайло Мучонски (1765-1775)

7. Яков Силваши (1773-1782)

8. Янко Надь (1773-1817)

9. Лука Сташинский (1780-1781)

10. Петро Копчаї (1783-1818)

11. Теодор Ґоч (1817-1820)

12. Ґабриїл Смичиклас (1819-1825)

13. Янко Копчаї (1819-1844)

14. Янко Ґвожджак (1825-1871)

15. Никола Докторович (1844-1846)

16. Марко Ґайски (1846)

17. Янко Малич (1846-1850)

18. Василий Николич (1850-1852)

19. Илия Цветишич (1852-1855)

20. Дионизий Шовш (1855-1861)

21. Василий Лусканци (1861-1863)

22. Янко Санич  (1861-1877)

23. Андрий Лабош (1863-1876, 1878-1912)

24. Михайло Уйфалуши (1876)

25. Милош Латкович (1876-1878)

26. Владислав Лабош (1879-1880)

27. Владимир Лабош (1881-1883)

28. Максим Релич (1883-1886)

29. Дюра Шовш (1886-1888)

30. Йован Хранилович (1888-1889)

31. Андрий Лабош (1889-1893)

32. Никола Бадовинац (1893-1902) 

33. Дюра Биндас (1902-1912)

34.  Владимир Мудри (1911)

35. Михайло Мудри (1912-1936)

36. Дюра Бесерминї (1912)

37.  др Гавриїл Костельник (1915)

38. Юрий Павич (1917-1924)

39. Янко Раплєнович (1922)

40. Михайло Фирак (1936-1941)

41. Михайло Костюк

42. Михайло  Черняк (1927-1930)

43. др Томислав Фирис (1926)

44. др Станко Алянович 

45. Георгий Микловш (1930-1936)

46. Гавриїл Дудаш (1946-1955)

47. Янко Будински

48. Онуфрий Тимко (1938-1942)

49. др Йоаким Сеґеди (1941-1966)

50. Ириней Тимко

51. др Гавриїл Букатко (1940)

52. др Силвестер Киш (1936-1945)

53. Кирил Бесерминї (1945-1958)

54. Симеон Хромиш (1946-1955)

55. Любомир Рамач (1958-1959)

56. др Йоаким Гербут (1959-1961)

57. Кирил Планчак (1961-1968)

58. Славомир Микловш (1965-1968)

59. Михайло Макай  (1966-2000)

60. Михайло Иваняк (1968-1969)

61. Яков Новак (1969)

62. Петро Овад (1970-1971)

63. Йоаким Джуджар (1971-1972)

64. Йоаким Симунович (1971-1976)

65. Юлиян Горняк Кухар (1972-1979)

66. Владимир Мудри (1972-1973)

67. Йоаким Дудаш (1975-1976)

68. Ярослав Вовк (1978-1980)

69. Владимир Мудри (1977-1979)

70. Петро Репчень (1980-1981)


Литература

Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї &quot;През 250 роки&quot;, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2. 

Референци

1 Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410. 

2 мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.</text>
      <sha1>0xv1pavzsmn4bxbiuernq8m8ti0ewiq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17196</id>
      <parentid>17193</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T14:33:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Означени нукашнї вязи</comment>
      <origin>17196</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10345" sha1="e12wgidvq57dfs7yp9mcy7tjirrpcg1" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу Керестур. Истого року за нїх у валалє основана грекокатолїцка парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши [[священїк]] и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у [[Горватска|Горватскей]] и за грекокатолїкох Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша церква у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. [[Иконостас]] поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку [[Водица|Водицу]] хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 

У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.(1)  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: Петро и Янко Копчаї, Андри Лабош старши, [[Михайло Мудри]], др Йоаким Сеґеди, [[Михайло Макай]]. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др [[Гавриїл Костельник]] 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестура насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши. (2) Тот дух [[Народ|народу]] и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима [[Нация|нациями]] хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре 

1. Иларион Прусицки, монах (1751-1756)

2. Михайло Кевежди (1755-1756)

3. Ґеорґий Росий (1756-1758)

4. Димитрий Попович (1759-1769)

5. Осиф Кирда (1763-1765)

6. Михайло Мучонски (1765-1775)

7. Яков Силваши (1773-1782)

8. Янко Надь (1773-1817)

9. Лука Сташинский (1780-1781)

10. Петро Копчаї (1783-1818)

11. Теодор Ґоч (1817-1820)

12. Ґабриїл Смичиклас (1819-1825)

13. Янко Копчаї (1819-1844)

14. Янко Ґвожджак (1825-1871)

15. Никола Докторович (1844-1846)

16. Марко Ґайски (1846)

17. Янко Малич (1846-1850)

18. Василий Николич (1850-1852)

19. Илия Цветишич (1852-1855)

20. Дионизий Шовш (1855-1861)

21. Василий Лусканци (1861-1863)

22. Янко Санич  (1861-1877)

23. Андрий Лабош (1863-1876, 1878-1912)

24. Михайло Уйфалуши (1876)

25. Милош Латкович (1876-1878)

26. Владислав Лабош (1879-1880)

27. Владимир Лабош (1881-1883)

28. Максим Релич (1883-1886)

29. Дюра Шовш (1886-1888)

30. Йован Хранилович (1888-1889)

31. Андрий Лабош (1889-1893)

32. Никола Бадовинац (1893-1902) 

33. Дюра Биндас (1902-1912)

34.  Владимир Мудри (1911)

35. Михайло Мудри (1912-1936)

36. Дюра Бесерминї (1912)

37.  др Гавриїл Костельник (1915)

38. Юрий Павич (1917-1924)

39. Янко Раплєнович (1922)

40. Михайло Фирак (1936-1941)

41. Михайло Костюк

42. Михайло  Черняк (1927-1930)

43. др Томислав Фирис (1926)

44. др Станко Алянович 

45. Георгий Микловш (1930-1936)

46. Гавриїл Дудаш (1946-1955)

47. Янко Будински

48. Онуфрий Тимко (1938-1942)

49. др Йоаким Сеґеди (1941-1966)

50. Ириней Тимко

51. др Гавриїл Букатко (1940)

52. др Силвестер Киш (1936-1945)

53. Кирил Бесерминї (1945-1958)

54. Симеон Хромиш (1946-1955)

55. Любомир Рамач (1958-1959)

56. др Йоаким Гербут (1959-1961)

57. Кирил Планчак (1961-1968)

58. Славомир Микловш (1965-1968)

59. Михайло Макай  (1966-2000)

60. Михайло Иваняк (1968-1969)

61. Яков Новак (1969)

62. Петро Овад (1970-1971)

63. Йоаким Джуджар (1971-1972)

64. Йоаким Симунович (1971-1976)

65. Юлиян Горняк Кухар (1972-1979)

66. Владимир Мудри (1972-1973)

67. Йоаким Дудаш (1975-1976)

68. Ярослав Вовк (1978-1980)

69. Владимир Мудри (1977-1979)

70. Петро Репчень (1980-1981)


Литература

Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї &quot;През 250 роки&quot;, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2. 

Референци

1 Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410. 

2 мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.</text>
      <sha1>e12wgidvq57dfs7yp9mcy7tjirrpcg1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17200</id>
      <parentid>17196</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T16:32:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Медзинаслови, подробносци, викивязи, референци</comment>
      <origin>17200</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11140" sha1="sruuy9bbzfckdwt42kqg0vgdz1h8tdu" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу Керестур. Истого року за нїх у валалє основана [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцка]] парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши [[священїк]] и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у [[Горватска|Горватскей]] и за грекокатолїкох Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша [[Церковна порта|церква]] у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. [[Иконостас]] поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку [[Водица|Водицу]] хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 

У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.&lt;ref&gt;Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410.&lt;/ref&gt;  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: [[Петро Копчаї|Петро]] и [[Янко Копчаї|Янко Копчаї,]] [[Андри Лабош]] старши, [[Михайло Мудри]], др Йоаким Сеґеди, [[Михайло Макай]]. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др [[Гавриїл Костельник]] 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестура насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши. &lt;ref&gt;мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.&lt;/ref&gt; Тот дух [[Народ|народу]] и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима [[Нация|нациями]] хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 

1. Иларион Прусицки, монах (1751-1756)

2. Михайло Кевежди (1755-1756)

3. Ґеорґий Росий (1756-1758)

4. Димитрий Попович (1759-1769)

5. Осиф Кирда (1763-1765)

6. Михайло Мучонски (1765-1775)

7. Яков Силваши (1773-1782)

8. Янко Надь (1773-1817)

9. Лука Сташинский (1780-1781)

10. Петро Копчаї (1783-1818)

11. Теодор Ґоч (1817-1820)

12. Ґабриїл Смичиклас (1819-1825)

13. Янко Копчаї (1819-1844)

14. Янко Ґвожджак (1825-1871)

15. Никола Докторович (1844-1846)

16. Марко Ґайски (1846)

17. Янко Малич (1846-1850)

18. Василий Николич (1850-1852)

19. Илия Цветишич (1852-1855)

20. Дионизий Шовш (1855-1861)

21. Василий Лусканци (1861-1863)

22. Янко Санич  (1861-1877)

23. Андрий Лабош (1863-1876, 1878-1912)

24. Михайло Уйфалуши (1876)

25. Милош Латкович (1876-1878)

26. Владислав Лабош (1879-1880)

27. Владимир Лабош (1881-1883)

28. Максим Релич (1883-1886)

29. Дюра Шовш (1886-1888)

30. Йован Хранилович (1888-1889)

31. Андрий Лабош (1889-1893)

32. Никола Бадовинац (1893-1902) 

33. Дюра Биндас (1902-1912)

34.  Владимир Мудри (1911)

35. Михайло Мудри (1912-1936)

36. Дюра Бесерминї (1912)

37.  др Гавриїл Костельник (1915)

38. Юрий Павич (1917-1924)

39. Янко Раплєнович (1922)

40. Михайло Фирак (1936-1941)

41. Михайло Костюк

42. Михайло  Черняк (1927-1930)

43. др Томислав Фирис (1926)

44. др Станко Алянович 

45. Георгий Микловш (1930-1936)

46. Гавриїл Дудаш (1946-1955)

47. Янко Будински

48. Онуфрий Тимко (1938-1942)

49. др Йоаким Сеґеди (1941-1966)

50. Ириней Тимко

51. др Гавриїл Букатко (1940)

52. др Силвестер Киш (1936-1945)

53. Кирил Бесерминї (1945-1958)

54. Симеон Хромиш (1946-1955)

55. Любомир Рамач (1958-1959)

56. др Йоаким Гербут (1959-1961)

57. Кирил Планчак (1961-1968)

58. Славомир Микловш (1965-1968)

59. Михайло Макай  (1966-2000)

60. Михайло Иваняк (1968-1969)

61. Яков Новак (1969)

62. Петро Овад (1970-1971)

63. Йоаким Джуджар (1971-1972)

64. Йоаким Симунович (1971-1976)

65. Юлиян Горняк Кухар (1972-1979)

66. Владимир Мудри (1972-1973)

67. Йоаким Дудаш (1975-1976)

68. Ярослав Вовк (1978-1980)

69. Владимир Мудри (1977-1979)

70. Петро Репчень (1980-1981)


== Литература ==
• Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї &quot;През 250 роки&quot;, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2. 

== Референци ==
1. Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410. 

2.  мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.</text>
      <sha1>sruuy9bbzfckdwt42kqg0vgdz1h8tdu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17201</id>
      <parentid>17200</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T17:10:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>17201</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11108" sha1="o2pp37z9377j9xsfogddnpkk3tgfb79" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу Керестур. Истого року за нїх у валалє основана [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцка]] парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши [[священїк]] и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у [[Горватска|Горватскей]] и за грекокатолїкох Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша церква у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. [[Иконостас]] поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку [[Водица|Водицу]] хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 

У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.&lt;ref&gt;Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410.&lt;/ref&gt;  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: [[Петро Копчаї|Петро]] и [[Янко Копчаї|Янко Копчаї,]] [[Андри Лабош]] старши, [[Михайло Мудри]], др Йоаким Сеґеди, [[Михайло Макай]]. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др [[Гавриїл Костельник]] 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестура насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши. &lt;ref&gt;мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.&lt;/ref&gt; Тот дух [[Народ|народу]] и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима [[Нация|нациями]] хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 

1. Иларион Прусицки, монах (1751-1756)

2. Михайло Кевежди (1755-1756)

3. Ґеорґий Росий (1756-1758)

4. Димитрий Попович (1759-1769)

5. Осиф Кирда (1763-1765)

6. Михайло Мучонски (1765-1775)

7. Яков Силваши (1773-1782)

8. Янко Надь (1773-1817)

9. Лука Сташинский (1780-1781)

10. Петро Копчаї (1783-1818)

11. Теодор Ґоч (1817-1820)

12. Ґабриїл Смичиклас (1819-1825)

13. Янко Копчаї (1819-1844)

14. Янко Ґвожджак (1825-1871)

15. Никола Докторович (1844-1846)

16. Марко Ґайски (1846)

17. Янко Малич (1846-1850)

18. Василий Николич (1850-1852)

19. Илия Цветишич (1852-1855)

20. Дионизий Шовш (1855-1861)

21. Василий Лусканци (1861-1863)

22. Янко Санич  (1861-1877)

23. Андрий Лабош (1863-1876, 1878-1912)

24. Михайло Уйфалуши (1876)

25. Милош Латкович (1876-1878)

26. Владислав Лабош (1879-1880)

27. Владимир Лабош (1881-1883)

28. Максим Релич (1883-1886)

29. Дюра Шовш (1886-1888)

30. Йован Хранилович (1888-1889)

31. Андрий Лабош (1889-1893)

32. Никола Бадовинац (1893-1902) 

33. Дюра Биндас (1902-1912)

34.  Владимир Мудри (1911)

35. Михайло Мудри (1912-1936)

36. Дюра Бесерминї (1912)

37.  др Гавриїл Костельник (1915)

38. Юрий Павич (1917-1924)

39. Янко Раплєнович (1922)

40. Михайло Фирак (1936-1941)

41. Михайло Костюк

42. Михайло  Черняк (1927-1930)

43. др Томислав Фирис (1926)

44. др Станко Алянович 

45. Георгий Микловш (1930-1936)

46. Гавриїл Дудаш (1946-1955)

47. Янко Будински

48. Онуфрий Тимко (1938-1942)

49. др Йоаким Сеґеди (1941-1966)

50. Ириней Тимко

51. др Гавриїл Букатко (1940)

52. др Силвестер Киш (1936-1945)

53. Кирил Бесерминї (1945-1958)

54. Симеон Хромиш (1946-1955)

55. Любомир Рамач (1958-1959)

56. др Йоаким Гербут (1959-1961)

57. Кирил Планчак (1961-1968)

58. Славомир Микловш (1965-1968)

59. Михайло Макай  (1966-2000)

60. Михайло Иваняк (1968-1969)

61. Яков Новак (1969)

62. Петро Овад (1970-1971)

63. Йоаким Джуджар (1971-1972)

64. Йоаким Симунович (1971-1976)

65. Юлиян Горняк Кухар (1972-1979)

66. Владимир Мудри (1972-1973)

67. Йоаким Дудаш (1975-1976)

68. Ярослав Вовк (1978-1980)

69. Владимир Мудри (1977-1979)

70. Петро Репчень (1980-1981)


== Литература ==
• Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї &quot;През 250 роки&quot;, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2. 

== Референци ==
1. Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410. 

2.  мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.</text>
      <sha1>o2pp37z9377j9xsfogddnpkk3tgfb79</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17234</id>
      <parentid>17201</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T02:50:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Даскельо викивязи, формованє табели</comment>
      <origin>17234</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11394" sha1="jmi7r0upaa55m6yy8d6zn7me6cbybao" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу Керестур. Истого року за нїх у валалє основана [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцка]] парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши [[священїк]] и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у [[Горватска|Горватскей]] и за грекокатолїкох Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша церква у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. [[Иконостас]] поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку [[Водица|Водицу]] хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 

У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.&lt;ref&gt;Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410.&lt;/ref&gt;  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: [[Петро Копчаї|Петро]] и [[Янко Копчаї|Янко Копчаї,]] [[Андри Лабош]] старши, [[Михайло Мудри]], др [[Йоаким Сеґеди]], [[Михайло Макай]]. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др [[Гавриїл Костельник]] 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестура насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши. &lt;ref&gt;мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.&lt;/ref&gt; Тот дух [[Народ|народу]] и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима [[Нация|нациями]] хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;7&quot; |&lt;big&gt;Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]&lt;/big&gt;
|-
|'''Чис.'''
|'''Мено  и презвиско'''
|'''Час служеня'''
| rowspan=&quot;41&quot; |
|'''Чис.'''
|'''Мено и презвиско'''
|'''Час служеня'''
|-
|1.
|Иларион Прусицки, монах 
|1751-1756
|
|
|
|-
|2.
|Михайло Кевежди
|1755-1756
|
|
|
|-
|3.
|Ґеорґий Росий
|1756-1758
|
|
|
|-
|4.
|
|
|
|
|
|-
|5.
|
|
|
|
|
|-
|6.
|
|
|
|
|
|-
|7.
|
|
|
|
|
|-
|8.
|
|
|
|
|
|-
|9.
|
|
|
|
|
|-
|10.
|
|
|
|
|
|-
|11.
|
|
|
|
|
|-
|12.
|
|
|
|
|
|-
|13.
|
|
|
|
|
|-
|14.
|
|
|
|
|
|-
|15.
|
|
|
|
|
|-
|16.
|
|
|
|
|
|-
|17.
|
|
|
|
|
|-
|18.
|
|
|
|
|
|-
|19.
|
|
|
|
|
|-
|20.
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|}
4. Димитрий Попович (1759-1769)

5. Осиф Кирда (1763-1765)

6. Михайло Мучонски (1765-1775)

7. Яков Силваши (1773-1782)

8. Янко Надь (1773-1817)

9. Лука Сташинский (1780-1781)

10. Петро Копчаї (1783-1818)

11. Теодор Ґоч (1817-1820)

12. Ґабриїл Смичиклас (1819-1825)

13. Янко Копчаї (1819-1844)

14. Янко Ґвожджак (1825-1871)

15. Никола Докторович (1844-1846)

16. Марко Ґайски (1846)

17. Янко Малич (1846-1850)

18. Василий Николич (1850-1852)

19. Илия Цветишич (1852-1855)

20. Дионизий Шовш (1855-1861)

21. Василий Лусканци (1861-1863)

22. Янко Санич  (1861-1877)

23. Андрий Лабош (1863-1876, 1878-1912)

24. Михайло Уйфалуши (1876)

25. Милош Латкович (1876-1878)

26. Владислав Лабош (1879-1880)

27. Владимир Лабош (1881-1883)

28. Максим Релич (1883-1886)

29. Дюра Шовш (1886-1888)

30. [[Йован Хранилович]] (1888-1889)

31. Андрий Лабош (1889-1893)

32. Никола Бадовинац (1893-1902) 

33. [[Дюра Биндас]] (1902-1912)

34.  Владимир Мудри (1911)

35. Михайло Мудри (1912-1936)

36. Дюра Бесерминї (1912)

37.  др Гавриїл Костельник (1915)

38. Юрий Павич (1917-1924)

39. Янко Раплєнович (1922)

40. [[Михайло Фирак]] (1936-1941)

41. Михайло Костюк

42. Михайло  Черняк (1927-1930)

43. др Томислав Фирис (1926)

44. др Станко Алянович 

45. Георгий Микловш (1930-1936)

46. Гавриїл Дудаш (1946-1955)

47. Янко Будински

48. [[Онуфрий Тимко]] (1938-1942)

49. др Йоаким Сеґеди (1941-1966)

50. Ириней Тимко

51. др [[Гавриїл Букатко]] (1940)

52. др Силвестер Киш (1936-1945)

53. Кирил Бесерминї (1945-1958)

54. Симеон Хромиш (1946-1955)

55. Любомир Рамач (1958-1959)

56. др Йоаким Гербут (1959-1961)

57. Кирил Планчак (1961-1968)

58. [[Славомир Микловш]] (1965-1968)

59. Михайло Макай  (1966-2000)

60. Михайло Иваняк (1968-1969)

61. Яков Новак (1969)

62. Петро Овад (1970-1971)

63. Йоаким Джуджар (1971-1972)

64. Йоаким Симунович (1971-1976)

65. Юлиян Горняк Кухар (1972-1979)

66. Владимир Мудри (1972-1973)

67. Йоаким Дудаш (1975-1976)

68. Ярослав Вовк (1978-1980)

69. Владимир Мудри (1977-1979)

70. Петро Репчень (1980-1981)


== Литература ==
• Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї &quot;През 250 роки&quot;, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2. 

== Референци ==</text>
      <sha1>jmi7r0upaa55m6yy8d6zn7me6cbybao</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>17235</id>
      <parentid>17234</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T09:07:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Унєшени податки до табели (часц)</comment>
      <origin>17235</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11755" sha1="brinigdj4vh8bl3kzz86hrbg4ny295k" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу Керестур. Истого року за нїх у валалє основана [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцка]] парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши [[священїк]] и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у [[Горватска|Горватскей]] и за грекокатолїкох Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша церква у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. [[Иконостас]] поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку [[Водица|Водицу]] хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 

У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.&lt;ref&gt;Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410.&lt;/ref&gt;  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: [[Петро Копчаї|Петро]] и [[Янко Копчаї|Янко Копчаї,]] [[Андри Лабош]] старши, [[Михайло Мудри]], др [[Йоаким Сеґеди]], [[Михайло Макай]]. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др [[Гавриїл Костельник]] 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестура насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши. &lt;ref&gt;мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.&lt;/ref&gt; Тот дух [[Народ|народу]] и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима [[Нация|нациями]] хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;7&quot; |&lt;big&gt;Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]&lt;/big&gt;
|-
|'''Чис.'''
|'''Мено  и презвиско'''
|'''Час служеня'''
| rowspan=&quot;41&quot; |
|'''Чис.'''
|'''Мено и презвиско'''
|'''Час служеня'''
|-
|1.
|Иларион Прусицки, монах 
|1751-1756
|
|
|
|-
|2.
|Михайло Кевежди
|1755-1756
|
|
|
|-
|3.
|Ґеорґий Росий
|1756-1758
|
|
|
|-
|4.
|Димитрий Попович
|(1759-1769)
|
|
|
|-
|5.
|Осиф Кирда
|(1763-1765)
|
|
|
|-
|6.
|Михайло Мучонски
|(1765-1775)
|
|
|
|-
|7.
|Яков Силваши 
|(1773-1782)
|
|
|
|-
|8.
|Янко Надь
|(1773-1817)
|
|
|
|-
|9.
|Лука Сташинский
|(1780-1781)
|
|
|
|-
|10.
|Петро Копчаї 
|(1783-1818)
|
|
|
|-
|11.
|Теодор Ґоч 
|(1817-1820)
|
|
|
|-
|12.
|Ґабриїл Смичиклас 
|(1819-1825)
|
|
|
|-
|13.
|Янко Копчаї 
|(1819-1844)
|
|
|
|-
|14.
|
|
|
|
|
|-
|15.
|
|
|
|
|
|-
|16.
|
|
|
|
|
|-
|17.
|
|
|
|
|
|-
|18.
|
|
|
|
|
|-
|19.
|
|
|
|
|
|-
|20.
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|
|
|}
4. Димитрий Попович (1759-1769)

5. Осиф Кирда (1763-1765)

6. Михайло Мучонски (1765-1775)

7. Яков Силваши (1773-1782)

8. Янко Надь (1773-1817)

9. Лука Сташинский (1780-1781)

10. Петро Копчаї (1783-1818)

11. Теодор Ґоч (1817-1820)

12. Ґабриїл Смичиклас (1819-1825)

13. Янко Копчаї (1819-1844)

14. Янко Ґвожджак (1825-1871)

15. Никола Докторович (1844-1846)

16. Марко Ґайски (1846)

17. Янко Малич (1846-1850)

18. Василий Николич (1850-1852)

19. Илия Цветишич (1852-1855)

20. Дионизий Шовш (1855-1861)

21. Василий Лусканци (1861-1863)

22. Янко Санич  (1861-1877)

23. Андрий Лабош (1863-1876, 1878-1912)

24. Михайло Уйфалуши (1876)

25. Милош Латкович (1876-1878)

26. Владислав Лабош (1879-1880)

27. Владимир Лабош (1881-1883)

28. Максим Релич (1883-1886)

29. Дюра Шовш (1886-1888)

30. [[Йован Хранилович]] (1888-1889)

31. Андрий Лабош (1889-1893)

32. Никола Бадовинац (1893-1902) 

33. [[Дюра Биндас]] (1902-1912)

34.  Владимир Мудри (1911)

35. Михайло Мудри (1912-1936)

36. Дюра Бесерминї (1912)

37.  др Гавриїл Костельник (1915)

38. Юрий Павич (1917-1924)

39. Янко Раплєнович (1922)

40. [[Михайло Фирак]] (1936-1941)

41. Михайло Костюк

42. Михайло  Черняк (1927-1930)

43. др Томислав Фирис (1926)

44. др Станко Алянович 

45. Георгий Микловш (1930-1936)

46. Гавриїл Дудаш (1946-1955)

47. Янко Будински

48. [[Онуфрий Тимко]] (1938-1942)

49. др Йоаким Сеґеди (1941-1966)

50. Ириней Тимко

51. др [[Гавриїл Букатко]] (1940)

52. др Силвестер Киш (1936-1945)

53. Кирил Бесерминї (1945-1958)

54. Симеон Хромиш (1946-1955)

55. Любомир Рамач (1958-1959)

56. др Йоаким Гербут (1959-1961)

57. Кирил Планчак (1961-1968)

58. [[Славомир Микловш]] (1965-1968)

59. Михайло Макай  (1966-2000)

60. Михайло Иваняк (1968-1969)

61. Яков Новак (1969)

62. Петро Овад (1970-1971)

63. Йоаким Джуджар (1971-1972)

64. Йоаким Симунович (1971-1976)

65. Юлиян Горняк Кухар (1972-1979)

66. Владимир Мудри (1972-1973)

67. Йоаким Дудаш (1975-1976)

68. Ярослав Вовк (1978-1980)

69. Владимир Мудри (1977-1979)

70. Петро Репчень (1980-1981)


== Литература ==
• Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї &quot;През 250 роки&quot;, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2. 

== Референци ==</text>
      <sha1>brinigdj4vh8bl3kzz86hrbg4ny295k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:13. април</title>
    <ns>14</ns>
    <id>2871</id>
    <revision>
      <id>17217</id>
      <timestamp>2026-04-01T20:46:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Катеґория</comment>
      <origin>17217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14" sha1="0hnkkwgbx4kbhozdmicjbk9ds1jdmz9" xml:space="preserve">13. април</text>
      <sha1>0hnkkwgbx4kbhozdmicjbk9ds1jdmz9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:9. апрол</title>
    <ns>14</ns>
    <id>2872</id>
    <revision>
      <id>17221</id>
      <timestamp>2026-04-01T21:11:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Катеґория</comment>
      <origin>17221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13" sha1="9lax1g2rudvht1xbvsikqat611b6q5p" xml:space="preserve">9. април</text>
      <sha1>9lax1g2rudvht1xbvsikqat611b6q5p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:8. април</title>
    <ns>14</ns>
    <id>2873</id>
    <revision>
      <id>17225</id>
      <timestamp>2026-04-01T21:22:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Катеґория</comment>
      <origin>17225</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13" sha1="3pvb43fw3kewjdmq8zikhd8nxdf1rzv" xml:space="preserve">8. април</text>
      <sha1>3pvb43fw3kewjdmq8zikhd8nxdf1rzv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:4. април</title>
    <ns>14</ns>
    <id>2874</id>
    <revision>
      <id>17232</id>
      <timestamp>2026-04-02T02:00:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Направљена празна страница</comment>
      <origin>17232</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="0" sha1="phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1" />
      <sha1>phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>