Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.46.0-wmf.23 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 63 17554 16663 2026-04-11T21:33:42Z Olirk55 19 Означени вецей вонкашнї вязи 17554 wikitext text/x-wiki [[File:Muzej Poljoprivrede - zemljoradnja - alati za obradu zemlje4.jpg|thumb|Брана (виши на муре) у [[Музей|музею]] у дворцу Дундєрски, Кулпин|323x323п]] '''Брана''' (серб. ''брана'', ''валчуга'', слц. ''brána'', всл. ''brany'', чес. ''brány'', поль. ''brona'', укр. и рсй. ''борона'', прасл. bor-na, a тото од ие. кореня bher – розбивац, трушиц; исти корень маме у лат. forn, нєм. ''bohren'' - вартац) - була справена зоз древеного [[друк]]а и коляцого пруца, а звичайно то були тарки (''тарчова/тарчинова'' брана) або дринка (''церньова/сцерньова'' брана). Пруце ше нагусто омотало коло друка и по цалей длужини наузко сплєтло же би твардо стало на друку. Конци коляцого пруца були шлєбодни. За таку брану ше капчало орачу вагу, запраговало ше до нєй конї и бранєло ше зоз ню пошате польо. [[Конь|Конї]] ю цагали по зашатей жеми, а коляце пруце загартало зарно после шаца же би нє оставало на верх жеми. Познєйше ше хасновало ''[[ланц]]ову брану,'' хтора ма округли желєзни карички. Зоз брану ше на яр бранї и младе [[жито]], прето же през жиму жем змаржнє и затварднє од дижджу и мразу, та за младе жито добре кед ше му жем дакус поруша. У даєдних обисцох мож и нєшка ище видзиц брану, алє вона дакус иншака як гевта зоз пруца. Зоз таку брану, хтора була зоз двох древених друкох и вельких [[Ланц|ланцох]] помедзи нїх, прикривало ше дакеди коч кед ше у нїм вожело швинї чи даяки дробни статок. Длужина ланцох мала буц дакус векша як ширина коча, та кед ше брану преруцело, дручки єй вишели до пол драбинкох. Тоту брану ше хасновало и за бранєнє польох. Як и гевту зоз пруца, и ю ше заквачело за орачу вагу, та ю конї цагали по полю и бранєли жем. Таки брани парасти хасную и нєшка, а розлика лєм у тим же [[Дручок|дручки]] на нїх вецей нє древени, алє желєзни и же ю нє цагаю конї алє трактор. ==Литература== * ''Словнїк руского народного язика'' I, А – Н, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови сад 2017,'' б. 88. == Вонкашнї вязи == * Наташа Фа Холошняй, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/6a%20studia%20rutenika%2019%20za%20Pdf%20.%202014%20god..pdf Колєсарске ремесло, Терминолоґия,] ''Studia Ruthenica 19, Нови Сад 2014,'' б. 117 [[Катеґория:Алати]] [[Катеґория:Польопривредни алати]] gyktmytgzgih8rubu3k31kps21nja7q 0 193 17551 14484 2026-04-11T20:56:43Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 17551 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Йовґен Планчак</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Jovgen Plančak 1914 1977.jpg|alt=Йовґен Планчак|center|мини|309x309п|Йовґен Планчак (1972. року)]] |- |'''Народзени''' |14. фебруара 1914. |- |'''Умар''' |16. фебруар 1977. |- |'''Державянство''' |угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Учительска школа Зомбор, Пакрац |- |'''Период твореня''' |—1967. |- |'''Жанри''' |образованє, новинарство, литература |- |'''Поховани''' |у Суботици |} '''Йовґен Планчак''' (*[[14. фебруар]] 1914—†[[16. фебруар]] 1977), учитель, новинар, [[писатель]], дружтвени роботнїк. == Биоґрафия == Йовґен Планчак народзени 14. фебруара 1914. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Йовґен и [[мац]] Мария родз. Колошняї окрем нього мали ище двох синох, Йоакима и Михайла, и два дзивки Павлину и Марию. Йовґен Планчак закончел основну школу у Руским Керестуре. Потим ше уписал до Учительскей школи у Зомборе а закончел исту у Пакрацу. По законченю Учительскей школи Йовґен Планчак почал робиц як учитель у Руским Керестуре. Призначене же 1938. року учитель Евген Планчак, з нагоди 20. рочнїци ошлєбодзеня [[Войводина|Войводини]] и з нагоди пошвецаня нового будинку школи у Руским Керестуре, на святочней академиї рецитовал писню ''Слобода'' од Воїслава Илича мл.<ref>Тамаш, др Юлиян, 1938. рок, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 229.</ref> Йовґен Планчак ше винчал зоз учительку Аґафию родз. Провчи зоз [[Дюрдьов|Дюрдьова.]] Вони у малженстве мали сина Мирослава. Кед 1945. року почала з роботу Нїзша ґимназия у Руским Керестуре медзи наставнїками тей школи бул и Йовґен Планчак. У маю 1945. року, такой по ошлєбодзеню Руского Керестура, одпочало ше витворйовац инициятиву же би ше почало видавац [[Новина|новини]] на [[Панонски руски язик|руским язику]] за Руснацох у новей Югославиї. Формовани Редакцийски колеґиюм до хторого вошли [[Евґений Джуня|Йовґен Джуня]], наставнїк, [[Йоаким Яша Баков|Яша Баков]], [[професор]], Йовґен Планчак, учитель и [[Штефан Чакан]], наставнїк у школи и аґроном. Оспособело ше Друкарню, друкарски машини, набавело паперу и фарби и о мешац, штредком юния 1945. року, вишло перше число новинох з меном ''Руске слово''<ref>Инж. Штефан Чакан, ''Здогадованя на перши днї Руского слова,'' новини ''Руске слово,'' 24. юний 1960.</ref>. Члени Редакцийного колеґиюма руководзели з роботу Друкарнї алє и активно писали, як новинаре, до новинох. Йовґен Планчак ше од перших числох новинох зявел и як автор гумористично-сатиричней колумни у Руским слове под насловом ''Дїдо Скубан зоз Ґаравцу пише'' и удало ше му тоту колумну отримац полни 22 роки. Йовґен Планчак бул од 1949. року управитель школи у Руским Керестуре. О єден час Йовґен Планчак ше з Руского Керестура преселєл жиц до [[Суботица|Суботици]]. Робел почасово як учитель у [[Нове Орахово|Новим Орахове]], потим у Суботици. Йовґен Планчак умар 16. фебруара 1977. року у Суботици дзе є и поховани. [[Файл:Plancaklasa.jpg|алт=Школяре зоз учительом Йовґеном Планчаком (1947)|мини|439x439п|'''Школяре зоз учительом Йовґеном Планчаком (1947).''' ''Стоя з лїва на право:'' [[Михайло Варґа (учитель)|Варґа Михал]] (Шокец), Новта Янко (Корпащик), Еделински Яким (Бруґош), Колошняї Любо, Папуґа Дюра, Салак Елемир, Рамач Янко (Гомзов), Барна Юлин, Перепелюк Дюра, Будински Владо, Гарди Дюра (Иванов), [[Юлиян Рамач|Рамач Юлин]] (Ильков), Бучко Дюра, Винаї Дюра. ''Штреднї шор:'' Джуня Любо, Роман Йовґен, Гербут Злата, Латяк Ирина,  Джуня Ирина, Киш Злата, Мудри Сена, Няради Маря, Фа Мария, Малацко Мария, Рамач Тереза, Бучко Славо, Гарди Янко. ''Долнї шор:'' Планчак Яким, Кевежди Славка, Хома Мария, Ковач Амала, Иван Мелана,  Тиркайла Маря, Йовґен Планчак (учитель), Арваї Мелана, Мудри Мелана, Папуґа Маря, Чапко Маря, Лїптак Ана, Медєши Елемир. ''Шедза:'' Такач Славо, Мученски Дюра, Папуґа Микола, Рац Янко.]] == Творчосц на литературним полю == Юлиян Тамаш у своєй анализи литературней творчосци Йовґена Планчака, написал и тото: Планчак писал як новинар, як гумориста и як приповедач, автор приповедкох. У сериї гуморескох ''Дїдо Скубан зоз Ґаравцу пише'', констатовал Тамаш, Планчак ше указал як барз добри познаватель народней бешеди обичайох и психолоґиї, вон гумористично коментарує актуални подїї зоз живота младого югославянского дружтва як цо то аґрарна реформа, кристални цукер, [[Кукурица|кукурица,]] реакция и други. Гуморески нє маю векшу уметнїцку вредносц, алє мали у свой час забавну и анґажовану функцию. За час у хторим творел Планчак, заключовал Тамаш, солидну уметнїцку вредносц маю його приповедки. ''Червени гводздзики'' то авторова споведз, сентиментална и романтичарски унапрямена, цо була ридкосц у литератури хтора наставала после 1945 року, о дзвки хтора, як студент филозофиї, пре слабу материялну ситуацию предава квеце и при тим чувствує дружтвену деґрадацию своєй особи. Приповедка ''Нєскошене [[жито]]'' за систем мотивациї ма силу чулносци и страсци: нєвесту Леонку силовал богач и єй муж забива насилнїка. Прето є у гарешту и чека суд. Змист приповедки то, уствари, розгварка нєвести зоз дїдом на полю дзе вона пробує покошиц жито и так обезпечиц [[хлєб]], алє ше єй то нє удава бо з дня на дзень одходзи шведочиц о мужовей нєвиносци. Витвореня хтори репрезентую Планчака и социялну приповедку тедишнього часу то: ''Слушка, Михалова дїдовщина'' и ''Гей, гей, йому злато''. У нїх досц удатно виведзене индивидуализованє подобох (цо, звичайно, найслабша часц приповедкох). У Слушкови правена ґрадация чловековей животней перспективи медзи двома войнами: "буц слушка, вец вельки слуга а тераз кед ше оженїм та будзем и биреш". У ''Михаловей дїдовщини'' основна конструктивна идея Планчакова була приказац механїзем економских одношеньох ткв. "фелментиш" - под час першей шветовей войни було таких цо оставали дома и куповали продукти за войску и ту ше з рижнима манипулациями збогацовали и ткв. "дочекованє" у часох после другей шветовей войни, кед окончена национализация жеми, та вец жеми хтора вжата од богатших парастох спадла цена а куповали ю худобни селянє. ''Гей, гей, йому злато'' описує условия у хторих валалски пролетерият продуковал [[Конопа|конопу]] и прерабял ю у шмердзацих долїнох хтори лїґали нємилосердно велї млади животи. Шицки приповедки Йовґена Планчака настали од 1951. по 1955. рок. Кед ше чита його приповедки, та и приповедки Яши Бакова и Янка Сабадоша, здобува ше прешвеченє же наисце чкода же вони, после преставаня виходзеня першобутней [[Шветлосц (часопис)|''Шветлосци'' (]]1952-1954), зацихли, престали писац и твориц, бо їх творчи можлївосци були векши од можлївосцох писательох хтори теди лєм починали а хтори потим два-три децениї остали и гласни, плодни у квантитативним смислу, и присутни у рускей литератури. ====== Библиоґрафия приповедкох: ====== ♦ ''Слушка'', ''Руски календар за 1951. рок'', НВП Руске слово. ♦ ''Червени гвоздзики'', новини ''Руске слово'', 1951. рок, чис. 51-52. ♦ ''Михалова дїдовщина'', ''Шветлосц'', 1952. ♦ ''Гей, гей, йому злато'', ''Шветлосц'', 1952. ♦ ''Нєскошене жито'', новини ''Руске слово'', 1995. ч. 6. == Ґалерия == <gallery> Файл:Aktivisti u sportu R Kerestura 1943.jpg|алт=Активисти у спорту Руского Керестура 1943/44. року.|Активисти у спорту Руского Керестура 1943/44. року: стоя, з лїва, [[Дюра Варґа]], [[Єфрем Колєсар]], [[Евґений Джуня]], Яким Олеяр, Юрай (Дюра) Сеґеди. Шедза, з лїва, [[Йовґен Медєши]], Яким Сабадош, [[Ириней Тимко]], Цап, Йовґен Планчак. Файл:Nastavnjici z gimnaziji.jpg|алт=Наставнїцки колектив нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре школского 1945/1946. року.|Наставнїцки колектив нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре школского 1945/1946. року. Стоя: Елемир Папгаргаї, Йовґен  Планчак, Йовґен Медєши, [[Йоаким Яша Баков]], Евґений Джуня, Стеван Ґера, Микола Гайнал, шедза у штредку: Дюра Дудаш, Любица Медєши, [[Петро Ризнич Дядя|Петро Ризнич]], Радмила Рис, [[Мафтей Винай]], перши шор: [[Єлисавета Славка Рогаль|Єлисавета Будински Рогаль]], Єлена Хромиш,  Цецилия Ризнич, Аґафия  Афка Планчак и Єлена Чакан. Файл:Teatralna predstava 1.jpg|алт=Колектив з театралного фалата хтори виведзени 1943. року.|Колектив з театралного фалата хтори виведзени 1943. року. Йовґен Планчак шедзи цалком на лїво. </gallery> == Литература == * Тамаш, др Юлиян, Учителє у школи у Руским Керестуре 1753-1941, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413. * Јулијан Тамаш, ''Русинска књижевност, историја и статус,'' Матица српска, 1984. б. 164-166. == Вонкашнї вязи == * [https://www.ruskeslovo.com/indikator-stanu-ruskej-literaturi/ Индикатор стану рускей литератури], С. Сабадош, новини ''Руске слово'', 1. юний, 2024. * [https://www.ruskeslovo.com/medzivojnovi-preporod-iv/ Медзивойнови препород (IV)], С. Сабадош, новини ''Руске слово'', 25. септембер 2023. * [https://www.ruskeslovo.com/%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BC%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%94-%D0%B7%D0%B0-%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B7%D0%B5%D1%86%D0%B8-v/ Осемрочне школованє за шицки дзеци (V)], С. Сабадош, новини ''Руске слово'', 2. октобер 2023. * [https://www.ruskeslovo.com/ruske-slovo-i-profesijne-novinarstvo/ „Руске слово” и професийне новинарство], Дюра Латяк, новини ''Руске слово'', 2. фебруар 2024. * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%9a%d0%be%d0%bb%d1%97%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%b7%d0%b0-%d0%ba%d0%b0%d0%b6%d0%b4%d0%b5-%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d0%b4%d0%b7%d0%b5%d1%86%d0%ba%d0%be/ Колїска за кажде руске дзецко], Мелания Римар, новини ''Руске слово'', 1. новембер 2017. == Референци == {{DEFAULTSORT: Планчак , Йовґен }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Писателє]] <references /> [[Катеґория:Дружтвени дїяч]] [[Катеґория:14. фебруар]] [[Катеґория:Народзени 1914]] [[Катеґория:16. фебруар]] [[Катеґория:Умарли 1977]] ruw4ntcwj5gdiks58yvy7dwe3zo8xi8 0 512 17588 15003 2026-04-12T09:38:00Z Olirk55 19 Означени вики вязи, катеґория 17588 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300п ! colspan="2" |<big>Янко Олеяр</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Janko Olejar.jpg|алт=Янко Олеяр|центар|мини|370x370п]] |- |'''Народзени''' |10. януара 1928. |- |'''Умар''' |11. януара 1994. (66) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Учительска школа Сримски Карловци |- |'''Период твореня''' |1948—1988. |- |'''Жанри''' |просвита, култура, аматерска режия |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''Янко Олеяр''' (*[[10. януар]] 1928—†[[11. януар]] 1994), учитель, културни дїяч, [[Редитель|режисер]] и ґлумец–аматер. ==Биоґрафия == Янко Олеяр ше народзел 10. януара 1928. року у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], у фамелиї Осифа и Ани Олеярових. Янко мал и брата Михала. У Дюрдьове Янко Олеяр закончел основну школу. Учительску школу закончел у Сримских Карловцох 1948. року и истого року почал робиц як учитель у Дюрдьове. У тедишнїм чаше у Дюрдьове бул значно розвити културно–просвитни живот Руснацох. По културних активносцох Дюрдьов теди бул скоро ровни [[Руски Керестур|Керестуру]]. Зоз приходом младих и сцелих учительох на роботу до дюрдьовскей рускей школи и Културно–просвитне дружтво Тарас Шевченко вельо достало. Медзи тима младима учителями бул и Янко Олеяр котри, вєдно зоз своїм колеґом Владимиром Копчанским почал робиц и на драмским полю. Уж у половки януара 1949. року вони двоме як режисере и ґлумци, вєдно з другима аматерами, премиєрно виведли Нушичов театрални фалат ''Подозрива особа''. Робели вони и зоз школярами на пририхтованю драмских сличкох, алє о тим нє остали писани шлїди, лєм остало у паметаню їх тедишнїх школярох. Перши писани шлїд походзи зоз 1946. року и реґиструє Янка Олеяра як ґлумца у театралним фалаце М.В. Ґоґоля ''Женїдба'', виведзеним у Дюрдьове. Олеяр теди бул ище школяр учительскей школи, алє под час ферийох участвовал у пририхтованю и виводзеню театралних представох у своїм валалє. У 1952. року Янко Олеяр бул як учитель на служби у [[Вербас|Вербаше]]. И ту вон активно робел зоз школярами и у тедишнїм руским КПД А. С. Пушкин, дзе уж на початку спомнутого року, як корежисер зоз [[Владимир Паланчанин|Владимиром Паланчанином]], поставел Нушичов фалат ''Так мушело буц'', у котрим витворел зоз замеркованим успихом и улогу Несторовича. Янко Олеяр ше оженєл зоз [[Ирина Олеяр|Ирину]] родз. Гайдук, учительку з Руского Керестура. У малженстве мали сина Ромка. Од 1955. Олеяр службовал у Руским Керестуре. У перших рокох вон векшу увагу пошвецовал [[Подзелєнє музики|музичним]] активносцом школярох и пошвидко основал школярски тамбурови [[оркестер]]. Медзитим, уж 1958. року ше пошвецел режиї у театре и зоз школскима дзецми порихтал и виведол театрални фалат ''Били єлень'' Владимира Назора. Од 15. фебруара 1961. року Скупштина општини [[Кула]] меновала Янка Олеяра за першого директора новооснованого [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] у Руским Керестуре. По даскельорочней прерви знова бул меновани на тоту длужносц. Од того часу вон ше пошвецел у цалосци двом найвекшим културним манифестацийом у култури Руснацох и Українцох у тедишнєй Югославиї – Фестивалу Червена ружа и Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї. Янко Олеяр бул член та и предсидатель найвисших орґанох Фестивала култури Червена ружа (Управного и Вевершного одбору) а активно участвовал у орґанизованю вецей манифестацийох, окреме давал увагу Науковому совитованю на Фестивалу. Пририхтуюци свойо викладаня на рижни теми за Наукове совитованє Янко Олеяр детальнєйше позберал податки о обичайох Руснацох у [[Войводина|Войводини]]. З тих материялох вон формовал идеї и правел синопсиси за ТВ емисиї та ше зявел як автор емисийох на ТВ Нови Сад о швету Дзуря, о Русадльох, о Кирбайох, о [[Забивачка|забивачкох]] швиньох. Вон ше интересовал за историю Руснацох, призберовал материяли з тей обласци и формовал тематски фельтони хтори обявйовал у новинох ''Руске слово''. За свою роботу на дружтвеним и културним планє Янко Олеяр достал вецей припознаня медзи хторима Октоберска награда општини Кула, Награда ОК ССРНВ Кула за розвой култури, просвити и [[Спорт|спорта]], Златна значка Културно-просвитней заєднїци Сербиї. После пензионованя 1988. року поцагнул ше зоз явного живота, смуткуюци за сином–єдинцом котрому ше страцел шлїд у войни после 1991. року. Умар 11. януара, а поховани є 12. януара 1994. року на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Режирал тоти театрални фалати == {| class="wikitable" |+ !'''Рок''' !'''Театрални фалат''' !'''Место''' |- |1951. |Бранислав Нушич: БИРОКРАТА |у Дюрдьове |- |1952. |Ж. Б. П. Молиєр: НА СИЛУ ДОХТОР |” |- |1952. |Б. Нушич: ТАК МУШЕЛО БУЦ |у Вербаше |- |1953. |Михайло Ковач: НА ШВИТАНЮ |” |- |1958. |Владимир Назор: БИЛИ ЄЛЕНЬ |у Руским Керестуре |- |1958. |Воймил Рабадан: КЕКЕЦ |” |} == Ґлумел у тих театралних фалатох == {| class="wikitable" |+ !'''Рок''' !'''Театрални фалат''' !'''Улога''' !'''Место''' |- |1946. |М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА | |у Дюрдьове |- |1950. |А. Н.. Островски: ХУДОБСТВО НЄ ГРИХ | |” |- |1952. |Б. Нушич: ТАК МУШЕЛО БУЦ |Несторович |у Вербаше |- |1964. |Б. Нушич: АНАЛФАБЕТА | |у Руским Керестуре |- |1966. |М. Горки: НА ДНУ |Лука |” |} == Литература == * Дюра Латяк: „Янко Олеяр – учитель, културни дїяч, режисер и ґлумец–аматерˮ - ''50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї,'' Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 168-169. * Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. року ˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  б. 414. * Тамаш, др Юлиян, „Дом култури ˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  б. 418. * P. R. Magocsi, „Olieiar, Ianko. See Historiography: Vojvodinaˮ, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, p. 360 == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=V8ss6wQgC1o ''Яр зиходзи на жем (1)''] - Народни обичаї Войводини, по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1989. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 4. februar 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=KoJ0laCjKQg&t=12s ''Яр зиходзи на жем (2)''] - - Народни обичаї Войводини, по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1989. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 4. februar 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=baf1XMCkrTQ ''Яр зиходзи на жем (3)''] - - Народни обичаї Войводини, по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1989. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 4. februar 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=l3io_ylQOaI ''Забивачки швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини (1. часц),''] по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1984. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 11. december 2009. * [https://www.youtube.com/watch?v=dcep4H_hJmg ''Забивачки швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини (2. часц)'',] по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1984. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 11. december 2009. * [https://www.youtube.com/watch?v=JPchZFcJHX0 ''Забивачки швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини (3. часц),''] по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1984. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 11. december 2009. {{DEFAULTSORT: Олеяр, Янко }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Дюрдьовчанє]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Народзени 1928]] [[Катеґория:Умарли 1994]] [[Катеґория:10. януар]] [[Катеґория:11. януар]] 4gd3nbznkz8f91hzzgflmyn3jzzk6c5 4 532 17545 17197 2026-04-11T15:35:50Z Ksenija234 1651 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ 17545 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Мац Национални парк Преднї двор Парк природи Швитляки Ксилофон Чинели ChiWriter Метлар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) odpdrax8o9bafguolrgci66w72h3wph 17546 17545 2026-04-11T18:29:22Z Sveletanka 20 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ упис 17546 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Преднї двор Парк природи Резерват природи Швитляки Ксилофон Чинели Метлар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) f2d4sx9puo5ymfujrkyz9c0sv8vmoeh 14 994 17567 8824 2026-04-12T08:31:38Z Olirk55 19 Катеґория 17567 wikitext text/x-wiki . [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Занїманє]] g2p1sa0e4a0mtorqrxnqik6qn4year9 14 1031 17576 8996 2026-04-12T09:00:49Z Olirk55 19 Катеґория 17576 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] 85fgivh4pjmgmqzy3fuf7wkem2n8q0l 0 1092 17570 12209 2026-04-12T08:42:09Z Olirk55 19 Катеґория 17570 wikitext text/x-wiki '''Октава''' (ит. ottava) то музични интервал (розмак двох тонох) зоз розмаком осем тонох у скали лєбо вообче у мелодиї. [[File:YB0248 Intervalle octave.png|right|thumb|280x280px]]Записує ше ю такв. ''мелодийски'' кед [[Нота|ноти]] єдна за другу и ''гармонски'' кед ноти єдна под другу (теди источасно обидва ноти зазвуча). То значи же октава ма долнї и горнї [[тон]]. Горнї тон октави ма дупло векшу фреквенцию од долнього тона. [[File:Чиста октава (музикален интервал).ogg|right|thumb|280px|Звукови приказ октави.Гармонски-источасное звучанє и мелодийске на висше и на нїжей]] Кед звучни тон '''а1''' зоз фреквенцию 440 Hz його октава зазвучи зоз 880 Hz.<ref>[https://www.physlink.com/Education/AskExperts/ae165.cfm?CFID=438945&CFTOKEN=25497272 What are the frequencies of musical notes like G and G# in k-hertz?] phisylink.com</ref> Таки [[Нота|ноти]] маю исти мена, алє припадаю розличним октавом на клавиятури. Напр. а¹ у першей, а його октава а² у другей клавирскей октави (то ше одноши на пошоровани 7 били типки на клавиятури, осма-поновена типка уж припада шлїдуюцей октави, и постава перша нота/тон шлїдуюцей октави). Клавиятура на клавиру залапює такп. шицки тони тих октавох. Кажди тон мож означиц точно же би ше знало його висину, одонсно октаву у хторей ше тон находзи. [[File:Scales and keyboard.png |725x725px|thumb| Октави на клавиятури.|центар]] У диятонскей скали пошоровани 8 тони/ноти залапюю розмак єдней октави а у хроматскей скали розмак залапюю 12 тони/ноти.<ref>Основна теорија музике, [[:sr:Марко_Тајчевић|Марко Тајчевић]] 1997, бок 28—29.</ref> [[File:Notenbeispiel Oktavintervalle.gif|right|thumb|293x293px|Файти (типи) октавох: чиста, зменшана, повекшана.]]По звучносци октава припада ґу такв. „чистим” интервалом, то консонантни (стабилни) интервал. Може буц зменшана октава-алє лєм теорийно напр. (тони c¹ и ces²) и повекшана октава (c¹ и cis²) [[File:Octave ET.ogg|right|thumb|280x280px|Чиста октава (звучанє).]] [[File:5 tonos, 1 semitono.ogg|right|thumb|280px|Зменшана октава (звучанє).]] [[File:6 tonos, 1 semitono.ogg|right|thumb|280px|Повекшана октава (звучанє).]] Же би зме розликовали октави по висини, кажда ма свойо мено. На клавиятури то ноти од „c” нависше по седми тон „h”. За ню шлїдзи заш тон ,,c" алє вон припада шлїдуюцей октави. Найглїбша октава то субконтра, шлїдзи контра (глїбока), велька, мала, перша, друга, треца, штварта и пията октава. Мена октавох и означованє тонох у октавох : ♦ субконтра октава зоз арабским числом два и вельку букву (2А), ♦ контра октава зоз арабским числом єден и вельку букву (1А), ♦ велька октава зоз вельку букву (А), ♦ мала октава зоз малу букву (а), [[File:Scientific pitch notation.svg|right|thumb|291x291px|Нота „С” записана по октавох починаюци од велькей по трецу „c³” октаву у линийовей системи. Упоредзиц зоз горню илустрацию октавох на клавиятури.]]♦ перша октава зоз малима буквами и число єден споза буквох (a¹) ♦ друга октава зоз малима буквами и число два споза буквoх (а²), ♦ треца октава зоз малима буквами и число три споза букви (а3), ♦ штварта октава зоз малу букву и число штири споза букви (а4), ♦ пията октава зоз малима буквами и число пейц споза букви (а5), [[File:Ottava Ex.svg|right|thumb|281x281px|Знак (абревиятура) 8''vaר־־'' и ''15maר־־''.]] У музики ше хаснує [[Абревиятура (музика)|абревиятура]], односно скраценє знака хтори означує же треба грац октаву (8''va''ר־־) лєбо и два октави (15''ma''ר־־) висше лєбо нїжей у зависносци дзе скраценє записане. Кед знак 8''vа''ר־־ записани над системом значи же треба грац залапени ноти зоз претаргуюцу смужку, октаву висше и процивно кед знак записани под нотами под линийову систему ноти ше граю октаву нїжей, лєбо два октави кед знак 15''ma''ר־־. Наведзени приклад записованя ознакох над або под ноти и практични праказ одвитуюцих нотох як ше граю. [[File:Octave transpositions.png|center|thumb|697x697px|Трансопзициї октавох спрам знакох 8''vа''ר־־ и 15''ma''ר־־.]] == Вонкашня вяза == * [https://www.kylegann.com/Octave.html Anatomy of an Octave] by [https://en.wikipedia.org/wiki/ Kyle_Gann] * Cooper, Paul (1973). Perspectives in Music Theory: An Historical-Analytical Approach, p. 16. ISBN 0-396-06752-2. * [https://www.youtube.com/watch?v=-QZWcgN0Jfg Прва, друга, мала и велика октава] youtube.com {{commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Теория музики]] [[Катеґория:Музични интервали]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] 65p739swhe24b5mjhtc59uiajbx7gjh 14 1150 17578 9714 2026-04-12T09:05:50Z Olirk55 19 Катеґория 17578 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] rpms8hdm3cvjwvi67bv85dkvzy1abhj 14 1346 17590 10367 2026-04-12T09:43:00Z Olirk55 19 Катеґория 17590 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:12. април]] a6qpr28w0jisqn5hxd8cb9gbwj8gbzn 14 1352 17582 10374 2026-04-12T09:17:53Z Olirk55 19 Катеґория 17582 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. април]] skhju10307vve6384xzlw5ni34pnof0 14 1404 17584 10507 2026-04-12T09:19:49Z Olirk55 19 Катеґория 17584 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. фебруар]] jldgwi8zs882fq7m15lcg9ovnwwd63q 0 1509 17601 10914 2026-04-12T11:47:16Z Olirk55 19 Катеґория 17601 wikitext text/x-wiki [[File:(Venice) Rhapsode by Giandomenico Tiepolo.jpg|(Венециy) Рапсод Dyандоменика Тиепола|right|250px|thumb ]] '''Рапсод''' (греч. ''ῥαψῳδός'', у зависносци ''ῥάπτειν'' — шиц/складац и ''ᾠδή'' — писнї) то, у старей Греческей, путуюци рецитатор лєбо [[шпивач]] епских писньох зоз провадзеньом на [[Подзелєнє музики|музичним]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменту]] [[лира]].<ref>Клајн, Иван; Шипка, Милан (2008). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 1039. ISBN 978-86-515-0219-7.</ref> Рапсоди першенствено рецитовали Гомерово епи и то за плацу на дворох велїкана з нагоди шветочносцох, поготов под час Олимпийнких бавискох и Панатенейох (значни швета). Пре тото о нїх исновало думанє же су демиюристи, професийни рецитаторе. Рапсоди були удружени до еснафох — рапсодийских здруженьох. Їх сталежска ознака була палїчка (греч. ''ραβδος''), хтору ношели зоз святочну шмату, [[Облєчиво|облєчивом]] а кед наступали, на глави ношели ловоров венєц. [[File:Kleophrades Painter ARV 183 15 flute-player and rhapsode (01).jpg| Архаична вазна на хторей флаутиста и рапсод зоз часу 490-480. року п. н. е.|right|250px|thumb]] Походзенє їх мена находзи ше у технїки „шпиваня”, надовязованя окремних писньох до єдней цалосци. За розлику од своїх предходнїкох: [[Аед|Аеда,]] рапсоди нє виводзели свойо власни писнї. Заш лєм, кед рецитовали напамят научени Гомерово епски писнї (еои), вони их меняли, та до нїх укладали и свойо суґестиї, свойо думки. И у других културох постоя свойофайтово еквиваленти рапсоду, як цо то бардова, скалдова, минстрела, гуслара, и подобне.<ref>[https://enciklopedija.hr/clanak/rapsod „rapsod - Hrvatska enciklopedija”]. ''enciklopedija.hr''. Приступљено 2024-07-01.</ref> Рапсод тиж може, пообчено, значиц особу хтора составя писнї. == Литература == * [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Обнорский, Николай Петрович] [https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%A0%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B4%D1%8B Рапсоды] //[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]: в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. * Рапсод // Литературная энциклопедия терминов и понятий / Под ред. [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8E%D0%BA%D0%B8%D0%BD,_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87 Николюкин, А. Н.] - [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%BF%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%BC_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BC_%D0%A0%D0%90%D0%9D Институт научной информации по общественным наукам РАН]: Интелвак, 2001. — Стб. 855. — 1596 с. — ISBN 5-93264-026-X. == Референци == [[Катеґория:Сценска уметносц]] <references /> [[Катеґория:Епска поезия]] [[Катеґория:Шпиваче]] hwu9oimy1s3qhyq403wzp6a5b4nsq46 14 1535 17593 10971 2026-04-12T09:47:17Z Olirk55 19 Катеґория 17593 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:12. юний]] 8l0i8f7ffy9cghf5qeyxik7f28kx7qv 0 1640 17599 14835 2026-04-12T11:40:51Z Olirk55 19 Катеґория 17599 wikitext text/x-wiki [[File:И звезда с звездою Фронтиспис.jpg|right|thumb|333x333px|Аед]]'''Аед''' (грч. ''ἀοιδός, aoidos'' — шпивач, бард), [[шпивач]] и [[поета]] при старих Грекох у предгомеровским периодзе.<ref>[[:sr:Аед#CITEREF|RKT1986]] бок 3]</ref> Способ живота аедох бул барз подобни животу сербских [[Ґусли|ґусларох]].<ref>[https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D2%90%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8 Ґусла] Руска Википедия, rsk.wikipedia.org</ref> Аeди сами составяли писнї, хтори як и народни шпиваче и ґусларе, шпивали преважно по дворох велїкашох. Були путуюци шпиваче, и поетове, и часто були поволани же би забавяли госцох на святочносцох, госцинох и рижних вешельох. Їх уметносц поготов розквитала и ширела ше у 8-7 вику п.н.еру. Тоти поетове були ношителє вчасней греческей усней епскей традициї, алє ше о нїх мало зна. Зоз провадзеньом [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] форминґи, китари и [[лира|лири]], аеди шпивали писнї о богох, геройских успихох, алє ошпивали и свойо дожица. На тот способ усно преношели народну творчосц. Окрем своїх писньох, шпивали и писнї хтори чули од других. У швеце у описох тих епских писньох, їх писанє практично нєпознате (гоч їх хаснованє имплицира у єдней меншей епизоди, приповедки о Белерофонту); цала поезия то „писня“, а поетове то „шпиваче.“ Познєйше, у 5. и 4. вику, виводзенє епскей поезиї ше наволовало [[рапсодия]], а виводзач [[рапсод]] (рапсодос), алє тото слово ше нє зявює у вчасних епох. анї у сучашнєйшей лирскей поезиї. За Геродота аед представя „найлєпшого у людскей файти” (История, I, 24).<ref>[[:en:|Andrew_Dalby]] 2006 [[iarchive:rediscoveringhom00dalb|Rediscovering Homer]] New York, London: Norton, ISBN 978-0-393-05788-1</ref> == Ґалерия == [[File:OdysseyDemodokos.png|193x193px|Аед зоз лиру]] [[File:Lafond Sappho and Homer.jpg|160px]] [[File:Lawrence Alma-Tadema - Sappho and Alcaeus.jpg|218x218px]] [[File:Calliope, muse de l'éloquence et de la poésie épique.jpg|118x118px|Калиопа, муза елоквенциї и епскей поезиї]] == Литература == * Rečnik književnihtermina (Književnost). Beograd, Jugoslavija: Institut za književnost i umetnost u Beogradu. 1986. * Љубо Мићуновић, Речник књижевних термина, издавач Српска школска књига. * Аєд// Словарь литературоведческих терминов / Ред.-сост.: Л. И. Тимофеев и С. В. Тураев. — М.: «Просвещение», 1974. — С. 24. — 509 с. — 300 000 экз. * Homer i początki epoki archaicznej. W: Danuta Musiał: Świat grecki. Od Homera do Kleopatry. Warszawa: Trio, 2008, s. 38. ISBN 978-83-7436-178-1. (язик: польски) == Референци == <references /> [[Катеґория:Уметносц]] [[Катеґория:Шпиваче]] [[Катеґория:Епска поезия]] 7niuivjmly9wj4o8nn8oj49jiwa72vn 14 1682 17579 11278 2026-04-12T09:10:15Z Olirk55 19 Катеґирия 17579 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx 17580 17579 2026-04-12T09:11:10Z Olirk55 19 Катеґория 17580 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:7. май]] 61bxnvddomrz89rs4e6dvx3yvjm7k28 14 1747 17573 11384 2026-04-12T08:51:16Z Olirk55 19 Катеґория 17573 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Занїманє]] a0lzdm1c2f4chmhxes6kwgizw8hk58p 14 1778 17575 11447 2026-04-12T08:56:11Z Olirk55 19 Катеґория 17575 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Занїманє]] a0lzdm1c2f4chmhxes6kwgizw8hk58p 14 1803 17585 11526 2026-04-12T09:20:38Z Olirk55 19 Означена катеґория 17585 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. юлий]] rh2unzm5iwz978wbbz3of8a5f3mckh6 0 1890 17586 16614 2026-04-12T09:22:52Z Olirk55 19 Означена викивяза 17586 wikitext text/x-wiki '''11. януар''' — 11. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 354 днї (355 днї у преступним року). == Подїї == * 1569 – У Анґлиї под патронатом кралїци Елизабети Першей у катедрали ''Святого Павла'' у Лондону першираз орґанизована лутрия. * 1787 – Одкрити два Ураново мешаци Оберон и Титания. Одкрил их нємецко-британски астроном Вилиям Гершел (1738–1822), а сателити мена достали по кральови и кралїци [[русалка|русалкох]] зоз Шекспировей комедиї ''Сон лєтнєй ноци''. Титания найвекши Уранов природни сателит, Оберон кус менши и найодалєнши є од матичней [[Планета|планети]] Урану. * 1811 – Скупштина шицких народних старшинох у Сербиї основала у чаше Першого сербского повстаня перши попечительства – министерства. Министер просвити постал ректор Велькей школи у Беоґрадзе Доситей Обрадович. * 1922 – У Торонту (Канада) лїкаре першираз похасновали инсулин за лїчєнє диябетесу. Штернацрочни Ленард Томпсон постал перши пациєнт хтори вилїчени зоз инсулином од цукровей хороти. == Умарли == * 1994 року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] умар [[Янко Олеяр]] (*[[10. януар]] 1928—†11. януар 1994), учитель, дїяч у култури, [[Редитель|режисер]] и ґлумец–аматер. Анґажовани у орґанизациї вецей манифестацийох [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] у Р. Керестуре ''Червена ружа и'' Мемориял ''Петро Ризнич Дядя''. [[Катеґория:11. януар]] [[Катеґория:Днї рока]] neae6igmybx4c2c4139cna5op9h7573 14 1936 17592 11847 2026-04-12T09:46:10Z Olirk55 19 Катеґория 17592 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] pteo8m2nibxjcwl3sb6k9sc432bpopx 14 1939 17583 11851 2026-04-12T09:18:52Z Olirk55 19 Катеґория 17583 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. марец]] kzoi8crfid9m9tcz6gm6zx4alp6aoyu 14 1961 17568 11915 2026-04-12T08:33:00Z Olirk55 19 Катеґория 17568 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Занїманє]] pfc5neoh1dthbbxz02odskgnir04u55 14 1988 17591 11977 2026-04-12T09:44:07Z Olirk55 19 Катеґория 17591 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:12. марец]] 3pcwgk8xf6t94pej65djyv2oh8scaa5 14 1995 17587 11993 2026-04-12T09:29:17Z Olirk55 19 Катеґория 17587 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. януар]] ox79dclnsr2kd1pwiippil6fjtc2v1l 17589 17587 2026-04-12T09:39:57Z Olirk55 19 Уклоњена целокупна садржина странице 17589 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 17597 17589 2026-04-12T10:28:31Z Sveletanka 20 катеґория 17597 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:11. януар]] ox79dclnsr2kd1pwiippil6fjtc2v1l 14 2137 17594 12628 2026-04-12T09:48:11Z Olirk55 19 Катеґория 17594 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Днї рока]] [[Катеґория:14. фебруар]] 8x1fcyvw80zsbydn619ypj1q27g5h4w 0 2204 17564 12985 2026-04-12T08:20:25Z Olirk55 19 Катеґория 17564 wikitext text/x-wiki '''Асонанца''' (лат. Assonare — складне звучанє) то дикцийна фиґура хтора настава зоз повторйованьом истих самоглашнїкох (вокалох) у стиху або строфи же би ше посцигнул одредзени поетски звучни ефект, змоцнює мелодичносц словох. У старей французкей [[Поета|поезиї]] бул акцентовани остатнї вокал, и так пошоровани стихи, „асосирую“.<ref> Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 52. ISBN 86-19-00635-5.</ref> Понеже ше дзепоєдни стихи почали римовац, у новшей поезиї асонанца ше почала спроцивйовац рими, т.є. почала ше ошлєбодзовац. Кед ше хаснує комбиновано зоз риму, асонанца ше наволує „нєправа“ або „ нєчиста“ рима. Зявює ше у поезиї, а хаснує ше же би посцигла еуфонию, т.є. милозвучносц. Асонанца ше попри поезиї зявює и у присловкох. Хаснована є у анґлийскей поезиї, а важна є и за французку, шпанску и келтску поезию. Асонанца ше як литературна фиґура розширела на шицки язики швета. У народней поезиї Славянох, од зявеня рими, асонанци мож часто обачиц и найсц, алє звичайно як согласносц консонантох двох сушедних стихох, и так творя менєй-вецей подполну, розвиту риму, односно согласносц самоглашнїкох и консонантох.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%90%D1%81%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81 Ассонанс] [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона] в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> Асонанца може буц: ♦ Повторйована у стиху, фрази лєбо строфи зоз идентичнима самоглашнїками-вокалами гласох. ♦ Нєточна, нєправа рима у хторей ше комбиную самоглашнїково гласи зоз консонантами.<ref>Зунделович Я. [https://feb-web.ru/feb/slt/abc/lt1/lt1-0772.htm Ассонанс] [https://web.archive.org/web/20121025144908/http://feb-web.ru/feb/slt/abc/lt1/lt1-0772.htm Архивная копия] от 25 октября 2012 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] // Литературная энциклопедия: Словарь литературных терминов: В 2-х т. — М.; Л</ref> Приклади: * Руска присловка ''Л'''є'''ж'''е''', л'''є'''ж'''е''' по ж'''е'''л'''є'''ж'''е''', душу н'''є''' ма, душу в'''е'''ж'''е'''''. * Рускa дзецинска поезия '''''Яр, яр, яр''''' (Серафина Макаї) '''''И'''дзе в'''и'''тр'''и'''к розшп'''и'''ван'''и''','' др'''и'''ля хмар'''и''' нагн'''ї'''ван'''и'''. Плаш'''и''' ж'''и'''м'''у''', з того кра'''ю''' най '''ю''' тераз др'''у'''ги ма'''ю'''. == Литература == * Драгиша Живковић, Речник књижевних термина, Друго допуњено издање, Београд, Нолит, 1992. * Миливој Солар, Теорија књижевности, Загреб, Школска књига, 1989. == Вонкашнї вязи == * [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/stilske-figure/asonanca/ Асонанца] opsteobrazovanje. in.rs * [https://web.archive.org/web/20081201050314/http://users.ipfw.edu/jehle/poesia/asonanci.htm Assonance] web archive.org == Референци == <references /> [[Катеґория:Стилски фиґури]] [[Катеґория:Дикцийни фиґури]] [[Катеґория:Музика]] g95xi3gouffm0volah5vpj8n04owbzj 14 2207 17563 12983 2026-04-12T08:17:15Z Olirk55 19 Катеґория 17563 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] rpms8hdm3cvjwvi67bv85dkvzy1abhj 14 2208 17562 12984 2026-04-12T08:12:42Z Olirk55 19 Катеґория 17562 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Стилски фиґури]] lm6w7u534vgnnsqil03j432i8svi3g9 14 2505 17577 14117 2026-04-12T09:02:52Z Olirk55 19 Катеґория 17577 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Уметнїки]] gar44wi5f4drrcuya8q7nc8zvq80u54 14 2513 17574 14150 2026-04-12T08:54:46Z Olirk55 19 Катеґория 17574 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Видавательство]] [[Катеґория:Музични термини]] 7c16kfzgsy4djv1c4o6i0rlum4cadyw 14 2521 17565 14175 2026-04-12T08:27:27Z Olirk55 19 Катеґория 17565 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Танци]] 1xtljw666wfs3knf404a7qxe9dlx0hi 14 2565 17571 14883 2026-04-12T08:45:09Z Olirk55 19 Катеґирия 17571 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] [[Катеґория:Теория музики]] [[Катеґория:Музични интервали]] snk4bwwxbhgn7wtcjeto7xbw3jgjwqz 14 2596 17566 15102 2026-04-12T08:28:45Z Olirk55 19 Катеґория 17566 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Танци]] 1xtljw666wfs3knf404a7qxe9dlx0hi 0 2618 17572 15257 2026-04-12T08:48:21Z Olirk55 19 Катеґория 17572 wikitext text/x-wiki [[File:Notation accents1.png|right|thumb|300px|Приклад означеней ариткулациї: стакато, стакатисимо abo клїнокн, маркато, акцент, тенуто.]][[File:Articulatie.jpg|right|thumb|300px|Артикулация означена над нотами од леґата по стакатисимо.]][[File:Bassoon-technical-articulations.ogg|right|thumb|300px|Звучни приклад артикулацийох на инструменту фаґоту.]]Артикулация (франц. и анґл. ''articulation'') походзи зоз латинского язика и значи ясно, преглядно. То музични параметер хтори одредзує як завучи єдна [[нота]] лєбо други музични нотни „збуваня”. Артикулация першенствено структуирує початок и конєц збуваня у [[Композиция|композициї]], одредзуюци длужину його [[Звук|звука]] и форму його наставаня и розпадованя. Вони тиж можу модификовац [[Темпо (музика)|темпо]], динамику и висину, характер дїла.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)#CITEREFSchmidt-Jones2013 Schmidt-Jones 2013.] 2.3.2.</ref> Музична артикулация аналоґна бешедней артикулациї, а у барокним и класичним периоду преучовала ше и упоредзовала зоз бешеду, реторику.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)#CITEREFLawsonStowell2004 Lawson & Stowell 2004.] б. 28.]</ref> У музики артикулация <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић.] [https://searchworks.stanford.edu/view/1255802 Višejezični rečnik muzičkih termina]</ref> означує способи, методи на хтори ше виводза [[Тон|тони]] у [[Шпивач|шпиваню]] лєбо граню на музичним [[Инструменталиста|инструменту]]. Артикулация [4] у [[Подзелєнє музики|музики]] помага же би ше виражело богатше, яснєйше, прегляднєйше и прецизнєйше. Ознаки артикулациї углавним вше уписани над и под ноти до композициї лєбо нотней партитури кед то дїло за [[оркестер]], [[хор]], камерну музику итд. Музика заходней Европи ма ґрупу традицийней артикулациї хтора стандардизована у 19. вику[5] прилапена є и у швеце ше применює. Медзитим, [[Композитор|композиторе]] нє огранїчени лєм на тоти традицийни артикулациї алє можу здумац и нови кед же то дїло вимага.[6] Поготову композиторе нєшкайшого часу, кед пишу електронску и компютерску музику, композиторе можу дизайновац артикулациї од основней по своєй креативней задумки.[7] Попри упутствийох композиторох, виводзаче вибераю як буду самостойно артикуловац збуваня у партитури у складзе зоз їх [[Интерпретация|интерпретацию]]. По 17. вик ше нє барз означовали артикулациї у партитури, а тиж и у цеку барока були нєузвичаєни окрем „нотних прикрасох” (орнаментох), охабяюци их на волю [[Интерпретация|виводзачови]] и мерадлох того часу. Тиж и у класичним периодзе, толкованє знакох артикулациї варирало вельо вецей як нєшка.[8] Артикулациї тераз постали „твардейше” стандардизовани, алє виводзаче потребно же би и далєй брали до огляду моду-стил свойого часу, а тиж и методи граня хтори були актуални у чаше кед дїло хторе виводза написане/компоноване; контекст його виводзеня, стил музики и свой власни смак и анализу кед одлучую як артикуловац музични „збуваня” часцох у партитури''.[9]'' == Типи артикулациї у музики == Постоя вельо типи артикулациї, од хторих кажда ма иншаки уплїв на способ граня [[Нота|нотох]]. У музичних нотних ознакох артикулациї уключую лиґатуру-(лиґа), фразу, стакато, стакатисимо, акцент, сфорцандо ('''''sfz'''''), рeинфорцандо и леґато. Розлични симбол, записани над лєбо под ноти (у зависносци од його положеня), и на тот способ можу представиц кажду артикулацию. == Артикулация у музики подрозумює: == '''1.''' Першенствено, як ''способ'' граня на хтори ше єден або вецей тони репродукує и формирує [[Вокална музика|вокално]] лєбо инструментално; '''2'''. Друге як ше ''пошоровали и повязали тони медзи'' собу: лєбо нєобачлїво блїзки (леґато-вязано) лєбо зоз звучним претаргнуцом (нон леґато, нєвязано). Артикулация на тот способ резимує „розлични” способи медзисобного повязованя звукох лєбо їх розличносц єден од другого'' (1)? '' Технїчно виводзенє нє-леґата поставя питанє кельо кажда нота длуго звучи и повязана „воздушнa”'' [[Пауза (музика)|пауза]]. ''Велї способи повязованя тонох то дизайнерске средство за характеризованє мелодийского руха''. '' == Основни ознаки и способи артикулациї == Основни способи повязованя тонох то леґато (вязано), нон леґато (нє вязано), тенуто (тримани тон), портато (ношаци), стакато (кратко и одвоєно) и статкатисомо (одвоєно и винїмково кратки тон) и ознаки зоз симболами лук, коса смужка, точка и мали клїнок. Илустраця приказує основни артикулациї у музики, звучонсц зоз описом як ше одредзена артикулация грає: {| class="wikitable" |- !width="70"|Оначованє-знаки артикулациї !width="70"|Мено артикулациї, звучанє !width="70"|Aбревиятура, скраценє !width="150"|Опис способа граня |-align="center" | [[File:Music-legato.png|100px]] || ''Legato'' [[File:Legato.ogg|70px|]]|| ''Leg.'' || Леґато (вязани ноти без претаргнуца помедзи нїх). |- align="center" | || ''Legatissimo'' || ''Leg.'' || Екстремно, барз повязано. |- align="center" | [[File:Detache.jpg|150px]] ||''Nон Legato'' detaše [[File:Detashe.ogg|70px|]] || ''Non Leg.'' || Нє вязано, зоз малим претаргнуцом. |- align="center" | [[File:Music-staccato.png|100px]] || ''Staccato'' [[File:Staccato artic..ogg|70px|]]|| ''Stacc.'' || Кратки, одскакуюци тон). |- align="center" | [[File:Music-staccatissimo.png|100px]] || ''Staccatissimo'' || ''Staccatiss.'' || Барз кратки, визначни тон зоз претаргнуцом медзи тонами. |- align="center" | [[File:Legato.jpg|100px]] || ''Portato'' [[File:Portato.ogg|70px|]] || ''Port.'' || Пренєшени, ношени благи и длугши тон, (медзи тонами петаргнуце). |- align="center" | || ''Non Portato'' || ''Non Port.'' || Моцнєйше наглашени тон (претаргнуце медзи тонами). |- align="center" | [[File:Music-tenuto.png|100px]] || ''Tenuto'' [[File:Tenuto.ogg|70px|]] || ''Ten.'' || Благо „витримана" нота (претаргнуце медзи тонох). |- align="center" | [[File:Music-marcato.png|100px]] || Acento |Acento musical|| || Оштрейше наглашени тон |- align="center" | [[File:Music-strong-marcato.png|100px]] || ''Marcato''[[File:Marcato.ogg|70px]] || || Оштро и вельо гласнєйше, акцентовано. |- align="center" | [[File:Music-fermata.png|100px]] || Calderón (música)|Корона (фермата) [[File:Urlinie in G with fermata.mid|70px|]] || || Затримана-предлужена нота спрам характеристикох композициї и идеї виводзача, (застанови ше пулс хтори бул важаци по тот знак). |} Тиж ше хаснує вертикална смужка ( '''|''' ).Треба надпомнуц же хаснованє тих ознакох-симболох нє уєдначене и може варировац у цеку композициї. Означованє стакатисимо зоз клїночками нє звичайне. У своєй „школи” клавира, Гуґо Римани спомина термини ''mezzolegato'' (мецолеґато) и ''mezzostacat''o (''lieggero'') хтори ше ридко применює у пракси. Назви и симболи за музичну артикулацию нє мож прецизно дефиновац. Применьованє у граню потребно модификовац у зависносци од инструмента, технїки граня и музичного стилу а у велькей мири завиши и од вибору [[Темпо (музика)|темпа]] и од аксутики у просториї. То значи же єдну артикулацию нєможлїве исто вивесц на каждим инстурменту. У романтизму и импресионизму напр. уж кед ше клавир усовершел, лєгчейше ше могло повязовац звуки (значи вязац у леґату) тонох пре хаснованє педалох на инструменту. [[File:From Beethoven Symphony No. 7.png|right|thumb|350px|Треци став зоз Бетовеновей симфониї ч. 6. (Пасторална) представя приклад ефектного контраста и розлику медзи стакато и леґато артикулациї музичного дїла.]][[File:From Beethoven Symphony No. 6.wav|right|thumb|350px|Звучни прикалд стаката и леґата артикулациї. Л. В. Бетовен, Пасторална симфония ч.6, треци став.]] Уметнїцку артикулацию скорей виводзеня потребно преучиц и вианализовац спрам углядних моделох композицийох одвитуюцих музичних формох. (соната, фуґа, прелудиюм, свита, ноктурно и подобне). Кед артикулация нє записана з боку композитора, виводзачови потребно же би пренашол свою, хтора треба же би шлїдзела стилски критериюми того часу, односно потребно же би ю идентификовал у дїлу хторе будзе виводзиц. == Апаґадос == [[Апаґадос (музика)|Апаґадос]] (зоз шпанского глагола apagar, „зцигшац/уцихнуц“) одноши ше на [[Нота|ноти]] хтори ше граю прилушено без длугшого затримованя. Словни вираз написани над лєбо под нотами зоз точкасту лєбо претаргуюцу линию хтора залапює до конца ґрупу нотох хтори треба же би ше одграли приґушено. Технїка углавним написана за смиково инструменти лєбо инструменти на хторих ше тон достава зоз потаргованьом струнох. Модернисти тоту артикулацию наволую 'апоґадо' а значенє „нєми длань“. На [[Ґитара|ґитари]] музичар зоз дланю приглушує струни док потаргує струни зоз пальцом. Слово заглушени-приґушени, прикладне за таки ефект у музики; понеже приглушиц значи уцихнуц/зцигшац. Илустрацию апаґадоса мож найсц у дїлу композиторох за шпанску ґитару, Херарда де Алтона. <ref>[https://web.archive.org/web/20110714065232/http://www.mednetconnection.com/18051/18020.html Gerardo de Altona]</ref> Вонкашнї вязи {{Commonscat}} Референци 1.     ↑ Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, ''Osnovi teorije muzike'' 15 анґ [https://web.archive.org/web/20110714065232/http://www.mednetconnection.com/18051/18020.html [https://web.archive.org/web/20110714065232/http://www.mednetconnection.com/18051/18020.html] Gerardo de Altona] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Теория музики]] <references /> [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] m8pnv1tk7ezylrh07b83dpynj71h6du 0 2652 17555 17370 2026-04-11T23:34:28Z Keresturec 18 Менши форматированя 17555 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 = <big>Владимир Горняк </big> | label2 = | data2 = [[File:Vladimir Hornjak Zeze z gitaru.jpg|280 px|]] | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Зезе | label5 = Датум народзеня | data5 = 2. юния 1951. | label6 = Датум упокоєня | data6 = 17. децембра 2025. | label7 = Професия | data7 = машинбравар, рок-музичар | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 = 1966—2010. | label10 = Жанр | data10 = рок музика, руска народна и забавна музика | label11 = Инструмент | data11 = соло ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = у Руским Керестуре | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Владимир Горняк''' (*2. юний 1951—†17. децембер 2025), єден зоз замеркованших рок [[Музичар|музичарох]] у Руским Керестуре, соло-[[Ґитара|ґитариста]] и снователь даскелїх рок ґрупох. == Биоґрафия == Владимир Горняк Зезе народзени 2. юния 1951. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] од оца Йовґена и мацери Гелени народзеней Рамач. Оцец Йовґен бул длугорочни гудак член [[Оркестер|оркестри]] ''Кирданци'', наволани Мезеш,та и фамелию волали Мезешово. Владимир им бул єдине дзецко, бо му шестра умарла барз малючка. Основну школу закончел у родзеним валалє, а тророчну штредню Школу школярох у привреди у Кули, за машинбравара. У своїм фаху Владимир цали роботни вик робел у Фабрики арматурох Истра у [[Кула|Кули.]] Владимир Горняк ше 1975. року оженєл зоз Марию народзену Ковач и мали двойо дзеци, дзивку Ясминку (1976-2016) и Желька. == У швеце рок музики == Владимир Горняк Зезе од малючка полюбел музику, окремну прихильносц розвил ґу жанру забавней музики, насампредз ґу рок музики хтора у його младосци була на верху популарносци. Себе вше задумовал як соло ґитаристу, [[Ґитара|ґитару]] окреме любел як музични иструмент. Його оцец, и сам музичар, видзел же му син талантовани за музику та го одведол ґу искусному музичарови и музичному педаґоґови Владимирови Мученскийови при хторому Владимир звладал перши теорийни музични крочаї. Владимир Горняк Зезе бул упарти и витирвало зберал искуство у граню, намагал ше грац цо квалитетнєйше. Роками бул подзековни Янкови Горнякови Бициґларови же го научел перши акорди на ґитари и почали грац вєдно, та направели и перши состав. У нїм були Янко Горняк (соло ґитара), Владимир Дудаш Шибер (бас ґитара), Юлин Варґа (грал гармонику и шпивал), на буґнох грал Михал Сеґеди Єва, и теди петнацрочни Владимир Горняк Зезе ритем ґитару. Так настал акустичарски состав ''Червени божури''. То бул 1966. рок. Року 1967. настала ґрупа ''Шнїгово хлапци'' на соло ґитари ше ґу нїм придружел уж искуснєйши Владимир Горняк Зезе. [[Файл:Djordje Kovačevič, Vladimir Hornjak,Janko Kovač, Mižo Mikita i Vladislav Kološnjaji.jpg|алт=ВИҐ Саґуаро 25 25|мини|402x402п|ВИҐ ''Саґуаро'' 25 25 - Дьордє Ковачевич, Владимир Горняк, Янко Ковач, Мижо Микита и Владислав Колошняї, 1969. рок]] Концом шейдзешатих и у цеку седемдзешатих рокох двацетого вику, Владимир з товаришами бул снователь перших рок ґрупох у Руским Керестуре. После перших искуствох хтори здобул у ''Червених божурох'' и ''Шнїгових хлапцох'', вон бул потим член ''Канонадох'',<ref> М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%9f%d0%b5%d1%80%d1%88%d0%b8-%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%b8-%d1%81%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2-%d0%b1%d1%83%d0%bb%d0%b8-k%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%bd%d0%b0%d0%b4/ Перши електрични состав були Kанонади], Новини ''Руске слово'', 2. новембер 2017.</ref> и снователь ґрупох ''Саґуаро 25-25'' и ''Ореолох''. Теди, концом 1968. року, случело ше же соло ґитариста ''Канонадох'' Яким Медєши Меґре пошол до войска, а место нього поволали Владимира Горняка Зезея. У составе ''Канонадох'' теди грали Янко Ковач (бас ґитара), [[Дьордє Ковачевич]] Дьока (ритем ґитару), Владимир Венчельовски Бинди шпивал, а Владислав Колошняї Ринґо-младши грал на бубнох. Кед зоз ''Канонадох'' Бинди и Дьока пошли до ЮНА, члени поволали до помоци Михала Микиту, ритем ґитаристу. Грали и провадзели и младих [[Шпивач|шпивачох]] забавних композицийох, на першей младежскей програми ''Ґаудеамус иґитур'' хтора отримана у Доме кутлтури. Програма барз крашнє прията, та ше з ню наступело и у сушедним [[Крущич|Крущичу]]. Ґрупа ''Саґуаро 25-25'' грала и у теди популарней ''Желєней загради''. Медзитим, на початку 1969. року пар музичаре зоз составу пошли на одслуженє воєного року, медзи нїма бул и Владимир Горняк. У цеку 1970. року ше спомнути музичаре врацели зоз войска, алє Владимир Венчельовски Бинди нєодлуга пошол на роботу до Нємецкей. Зоз свою упартосцу Владимир Горняк Зезе го „доволал” назад до Керестура же би основали нови состав. Шицко ше добре зложело, Бинди ше врацел и бул шпивач, а у составе були Дьордє Ковачевич Дьока хтори прешол грац на бубнох, Янко Ковач грал на басу, а Зезе на соло-ґитари. Нагварел вон и Верунку Жану Тиркайла же би грала на орґульох. ''Ореоли'' упарто и длуго вежбали кажди дзень. Дзекеди були и по седем-осем [[Годзина|годзини]] вєдно, мали нову, квалитетну, опрему, були искусни и музично дозрети. Теди ше будовало и нови Младежски дом у хторим вони наступели на шветочним отвераню [[8. марец|8. марца]] 1972. року. У новим амбиєнту, з новима [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментами]] и богатшим репертоаром, вони одушевели публику та им тот наступ остал як красна памятка. Бул то час кед ше Ореоли лапели твориц и власни [[Композиция|композициї]]. Векшину [[Текстуални корпус|текстох]], и сербски и по руски, написал им учитель Яни Романча Ґана. Так настали ''Сенди, Була ши моя, Остатня ноц'' чий автор бул [[Дьордє Ковачевич|Дьордє Ковачевич,]] а Владимир Горняк Зезе викомпоновал и нєшка познату медзи младима и популарну композицию ''Бабко мала''. Зезе познєйше викомпоновал забавни шпиванки ''Волайме ше любов'' и ''Уж преквитаю орґони'' хтори грал оркестер ''Идеали'' а хтори и нєшка дзечнє слухани. Теди уж порядно вежбали у Младежским доме дзе и наступали. Медзитим, состав ше помали загашел концом 1974. року. == Конєц активней кариєри == Владимир Горняк мал длугоки „[[Гудак|гудацки]]” стаж, найвецей як соло ґитариста. Колеґове го тримали за одличного соло ґитаристу. После вецей рокох активного граня у рок ґрупох Владимир Горняк Зезе грал почасово у рижних других музично оркестрох - на балох и рижних вешельох зоз Кирданцами, потим з наставнїком Якимом Сивчом, зоз Юлияном Рамачом Чамом. Потим Владимир Горняк грал велї роки и у ВИС ''Идеали'' на свадзбох, балох, вешельох. Тиж так Владимир Горняк Зезе часто наступал и зоз музичарами зоз [[Коцур|Коцура]], Кули, Червинки и Лалитю. Єден час грал и у оркестру Дома култури, зоз хторим руководзел [[Витомир Бодянєц]], на [[Тамбура|тамбури]] прим. Кед престал активно грац, Владимир Горняк витворел ище єден свой гоби, а то видео знїманє зоз власну камеру шицких [[Фестивал рускей култури Червена ружа|фестивалох]], програмох и концертох цо ше отримовали у валалє, од Червеней ружи по Крачунски концерти и шицко остало зачуване на тедишнїх ношачох, вєдно зоз фотоґрафиями котри тиж з дзеку призначовал. Владимир Горняк умар 17. децембра 2025. року и поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Ґалерия == <gallery> Файл:Snjihovo hlapci.jpg|алт=ВИҐ Шнїгово хлапци|ВИҐ ''Шнїгово хлапци,'' з лїва: Мирко Венчельовски (бас), Славко Малацко (бубень), Владимир Дудаш (ритем) и Владимир Горняк Зезе (соло ґитара). </gallery> == Литература == == Вонкашнї вязи == * М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a1%d1%86%d0%b5%d0%bb%d0%b8-%d0%b1%d1%83%d1%86-%d0%bb%d1%94%d0%bf%d1%88%d0%b8-%d0%b8-%d0%ba%d0%b2%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%82%d0%b5%d1%82%d0%bd%d1%94%d0%b9%d1%88%d0%b8/ Сцели буц лєпши и квалитетнєйши.] новини ''Руске слово'', 31. октобер 2017. * М. Афич, [https://www.ruskeslovo.com/%d0%9d%d0%b0-%d1%82%d1%83%d1%80%d0%bd%d0%b5%d1%8e-%d0%bf%d0%be-%d0%b4%d0%b8%d0%bb%d1%8c%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%85/ На турнею по дильовох.] новини ''Руске слово'', 26. октобер 2017. * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%bf%d0%be%d1%81%d0%bc%d0%b5%d1%80%d1%82%d0%bd%d0%b8-%d0%be%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%ba%d0%b8/ Владимир Горняк, Ин мемориям.] новини ''Руске слово'', рок LXXXI, ч. 52 (4181), Нови Сад, 26. децембер б. 28. == Референци == <references /> [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Рок музичаре]] [[Катеґория:Народзени 1951]] [[Катеґория:2. юний]] [[Катеґория:Умарли 2025]] [[Катеґория:17. децембер]] 4zv8hn6xv5f35ummvi7wtcos45pb7mg 14 2744 17569 16428 2026-04-12T08:36:34Z Olirk55 19 Катеґория 17569 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Ансамбл]] 9iaad8ql84t7rlfy0pci5397i32gyaa 0 2819 17558 17498 2026-04-12T07:14:54Z Sveletanka 20 референци 17558 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Куковка | label2 = | data2 = [[File:Kägu õunapuul.jpg|Thumb|250px]] | label3 = | data3 =[[File:Cuculus canorus - Common Cuckoo XC546155.mp3 |thumb|Шпив куковки|center]] | header4 = [[Статус загроженосци]] | label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] | label6 = | data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC''' | header7 =[[ Таксономия (биолоґия) |Наукова класификация]] | label8 = Домен | data8 =Eukariota | label9 = Царство | data9 =Animalia | label10 = Тип | data10 =Chordata | label11 = Класа | data11 =Aves | label12 = Ряд | data12= Cuculiformes | label13 = Фамилия | data13= Cuculidae | label14= Род | data14= ''Cuculus'' | label15= Файта | data15 = ''C. canorus'' | header16 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label17 = | data17=''Cuculus canorus'' | label18 = | data18=[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Обична куковка''', скорей позната и под назву европска куковка (лат. ''Cuculus canorus''), птица зоз шора куковкох (''Cuculiformes''). Населює обласци сиверней Африки и Евроазиї, од Портуґалиї и Ирскей на заходзе по Япон и Камчатку на востоку. По велькосци ше може поровнац зоз цукровку (серб. ''гугутка'', ''Streptopelia decaocto''), алє є ценшей збудови, а пирє єй углавним шиве. Попри специфичного [[Звук|звука]] яки прави, хтори звучи як ку-ку, файта общепозната и по паразитованю гнїздох других птицох. У фамилиї куковкох єст коло 60 розлични файти. Обична куковка ма розпон кридлох од 55 по 60 центи, длужину цела од 32 по 34 центи и чежину 110-140 ґрами (самец) и 95-115 ґрами самичка. Кридла обичней куковки шпицасти, а заокруглєни хвост длугоки 13 до 15 центи. Док шедзи, випатра як кед би мала кратки ноги, хвост часто лепезазто розширя, а благо розширени кридла дакус виша.<ref>[https://search.worldcat.org/title/258277311 ''Columbiformes - Piciformes'']. Bauer, Kurt M., Glutz von Blotzheim, Urs N., Niethammer, Günther (2., durchges. Aufl изд.). Wiesbaden: AULA-Verl. 1994. ISBN 978-3-89104-562-6. OCLC 258277311. </ref> Тота файта ма два вариєтети. Попри розлики у фарби [[Пирє|пиря]] (при єдному вариєтету воно шивше, а при другому [[фарба]] ардзи), розликую ше и по фарби ирису, орубенцу коло очох и бази писку (джубку). Тота фарба при шивей вариянти блядожовта, а при червенкастей (фарба ардзи) блядокафова. При обидвох вариєтетох ноги жовти, а джубок, окреме при кореню, рогово шиви. == Бивальнїк и розширеносц == Куковки жию у шицких климатских обласцох заходней палеоарктичней зони, у култивованих обласцох, як и у биотопох понад и сиверно од гранїци зоз лєсами, по динох при морским побережю и у скоро шицких животних штредкох медзи тима обласцами. Нєт их у арктичних тундрох и вельких, густих лєсох. Попри того, присуство птицох хтори обична куковка при гнїздзеню хаснує як домашнїх за свойо вайца одлучуюце. У Швайцарскей доказане же обичну куковку мож найсц и на висини од коло 2.400 метери, а у Индиї, у позарядових обставинох, жиє и на висини од 5.250 [[Метер|метери]].<ref>Ornithologen, Arbeitsgemeinschaft Berlin-Brandenburgischer (2001). [https://search.worldcat.org/title/51078189 ''Die Vogelwelt von Brandenburg und Berlin'']. Mädlow, Wolfgang. Rangsdorf: Natur & Text. ISBN 978-3-9807627-5-5. OCLC 51078189.</ref>У подручох хтори обича куковка населює муши буц достаточно рижнородни структури як цо то травово [[Поверхносц|поверхносци]], пажички, живи огради, поєдинєчни стебла, а часто є и на рубцох варошох.<ref name=":0">[https://search.worldcat.org/title/13791970 ''Handbook of the birds of Europe, the Middle East and North Africa : the birds of the Western Palearctic'']. Cramp, Stanley. Oxford: Oxford University Press. 1977—1994. ISBN 978-0-19-857505-4. OCLC 13791970.</ref> Сиверна гранїца пребувалїща куковкох приблїжно ше поклопює зоз сиверним поларним кругом, а южна доходзи до Гималайох, односно до коло 40. ступня ґеоґрафскей ширини.<ref name=":0" /><ref>Hagemeijer, Ward J. M; Blair, Michael J; European Bird Census Council (1997). [https://archive.org/details/ebccatlasofeurop0000unse/page/n7/mode/2up ''The EBCC atlas of European breeding birds: their distribution and abundance'']. London: T & A D Poyser. ISBN 978-0-85661-091-2.</ref> == Селїдба == Куковки ше селя на вельки роздалєносци, першенствено вноци. Їх жимовалїща ше находза южно од екватора, а предносц даваю обласцом при чечуцих водох або саванох, зоз вельочисленима стеблами акацойох. Одроснути и млади птици напущаю штредню Европу на початку авґуста, а углавним ше врацаю у другей половки априла.<ref>[https://search.worldcat.org/title/50582482 ''The migration atlas : movements of the birds of Britain and Ireland'']. Wernham, Chris., British Trust for Ornithology. London: T. & A.D. Poyser. 2002. ISBN 978-0-7136-6514-7. OCLC 50582482.</ref> Час врацаня вязани за ґеоґрафску ширину, та до южней Европи куковки сцигую уж у марцу, а до Скандинавиї аж початком юния.<ref>Gärtner, Karsten (1981). „Die Wechselbeziehungen zwischen dem Kuckuck (''Cuculus canorus'') und dem Sumpfrohrsänger (''Acrocephalus palustris'') als Beispiel einer Brutparasit-Wirt-Beziehung”. Universität Hamburg.</ref> Куковка ше вецей раз спомина и у руских народних шпиванкох, та и у шпиванки: ''„Вилєцела куковичка з лєса желєного“'' ''Вилєцела куковичка з лєса желєного;'' ''Прешли, прешли мойо рочки'' ''Жица радосного.'' ''Вилєцела куковичка та почала кукац;'' ''Будзеш мила и ти замну'' ''Кукац так и стукац.'' ''Спомнєш ти мнє, моя мила'' ''Голєм раз на днїну,'' ''А я тебе спомнєм мила,'' ''Стораз на годзину.'' ''Нє забувай, моя мила,'' ''Нашо млади лїта,'' ''Док нам була наша любосц'' ''У серденьку скрита.'' == Референци == == Литература == * Wyllie, Ian (1981). [https://archive.org/details/cuckoo0000wyll The Cuckoo.] London: B.T. Batsford. == Вонкашнї вязи == * [https://www.bbc.co.uk/radio4/science/rulesoflife.shtml The Rules of Life.] BBC/Open University. 2005. Звучни запис * [https://web.archive.org/web/20170710055421/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/265_CuckooCcanorus.pdf Ageing and sexing (PDF; 2.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze] * [https://web.archive.org/web/20080915170047/http://www.arkive.org/species/ARK/birds/Cuculus_canorus/ ARKive Still photos and videos.] * Common Cuckoo - [https://sabap2.birdmap.africa/docs/sabap1/374.pdfSpecies text in The Atlas of Southern African Birds] [https://sabap2.birdmap.africa/docs/sabap1/374.pdf] * [https://www.bto.org/get-involved/volunteer/projects/cuckoo-tracking „Tracking Cuckoos to Africa... and back again”.] British Trust for Ornithology. == Ґалерия == <gallery> Файл:Cuculus canorus (cropped).jpg|Обична куковка Файл:024 Red-chested cuckoo at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg|Куковка з червенима першами Файл:Cuculus canorus canorus MHNT.ZOO.2010.11.150.15.jpg|Ваїчка куковки Файл:Common Cuckoo (Cuculus canorus) (15895320522).jpg|Куковка ''Cuculus canorus'' Файл:Cuculus canorus canorus MHNT.ZOO.2010.11.150.43.jpg|Ваїчка рижних файтох куковкох Файл:Banded Bay Cuckoo in Ajodhya Hills July 2024 by Tisha Mukherjee 01.jpg|Файта куковки </gallery> == Референци == [[Катеґория:Животинї]] [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Азиї]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Африки]] [[Катеґория:Птици Сербиї]] 3ave6qya4vsbdo7x3cvos5fho8tm2h6 17559 17558 2026-04-12T07:16:22Z Sveletanka 20 17559 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: lightblue | header1 =Куковка | label2 = | data2 = [[File:Kägu õunapuul.jpg|Thumb|250px]] | label3 = | data3 =[[File:Cuculus canorus - Common Cuckoo XC546155.mp3 |thumb|Шпив куковки|center]] | header4 = [[Статус загроженосци]] | label5 = |data5 =[[File:Status zahrozenosci (kategoriji), 26032026.png|250px]] | label6 = | data6 =Файта зоз малу вироятносцу же будзе загрожена = ознака критериюма '''LC''' | header7 =[[ Таксономия (биолоґия) |Наукова класификация]] | label8 = Домен | data8 =Eukariota | label9 = Царство | data9 =Animalia | label10 = Тип | data10 =Chordata | label11 = Класа | data11 =Aves | label12 = Ряд | data12= Cuculiformes | label13 = Фамилия | data13= Cuculidae | label14= Род | data14= ''Cuculus'' | label15= Файта | data15 = ''C. canorus'' | header16 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label17 = | data17=''Cuculus canorus'' | label18 = | data18=[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 }} '''Обична куковка''', скорей позната и под назву европска куковка (лат. ''Cuculus canorus''), птица зоз шора куковкох (''Cuculiformes''). Населює обласци сиверней Африки и Евроазиї, од Портуґалиї и Ирскей на заходзе по Япон и Камчатку на востоку. По велькосци ше може поровнац зоз цукровку (серб. ''гугутка'', ''Streptopelia decaocto''), алє є ценшей збудови, а пирє єй углавним шиве. Попри специфичного [[Звук|звука]] яки прави, хтори звучи як ку-ку, файта общепозната и по паразитованю гнїздох других птицох. У фамилиї куковкох єст коло 60 розлични файти. Обична куковка ма розпон кридлох од 55 по 60 центи, длужину цела од 32 по 34 центи и чежину 110-140 ґрами (самец) и 95-115 ґрами самичка. Кридла обичней куковки шпицасти, а заокруглєни хвост длугоки 13 до 15 центи. Док шедзи, випатра як кед би мала кратки ноги, хвост часто лепезазто розширя, а благо розширени кридла дакус виша.<ref>[https://search.worldcat.org/title/258277311 ''Columbiformes - Piciformes'']. Bauer, Kurt M., Glutz von Blotzheim, Urs N., Niethammer, Günther (2., durchges. Aufl изд.). Wiesbaden: AULA-Verl. 1994. ISBN 978-3-89104-562-6. OCLC 258277311. </ref> Тота файта ма два вариєтети. Попри розлики у фарби [[Пирє|пиря]] (при єдному вариєтету воно шивше, а при другому [[фарба]] ардзи), розликую ше и по фарби ирису, орубенцу коло очох и бази писку (джубку). Тота фарба при шивей вариянти блядожовта, а при червенкастей (фарба ардзи) блядокафова. При обидвох вариєтетох ноги жовти, а джубок, окреме при кореню, рогово шиви. == Бивальнїк и розширеносц == Куковки жию у шицких климатских обласцох заходней палеоарктичней зони, у култивованих обласцох, як и у биотопох понад и сиверно од гранїци зоз лєсами, по динох при морским побережю и у скоро шицких животних штредкох медзи тима обласцами. Нєт их у арктичних тундрох и вельких, густих лєсох. Попри того, присуство птицох хтори обична куковка при гнїздзеню хаснує як домашнїх за свойо вайца одлучуюце. У Швайцарскей доказане же обичну куковку мож найсц и на висини од коло 2.400 метери, а у Индиї, у позарядових обставинох, жиє и на висини од 5.250 [[Метер|метери]].<ref>Ornithologen, Arbeitsgemeinschaft Berlin-Brandenburgischer (2001). [https://search.worldcat.org/title/51078189 ''Die Vogelwelt von Brandenburg und Berlin'']. Mädlow, Wolfgang. Rangsdorf: Natur & Text. ISBN 978-3-9807627-5-5. OCLC 51078189.</ref>У подручох хтори обича куковка населює муши буц достаточно рижнородни структури як цо то травово [[Поверхносц|поверхносци]], пажички, живи огради, поєдинєчни стебла, а часто є и на рубцох варошох.<ref name=":0">[https://search.worldcat.org/title/13791970 ''Handbook of the birds of Europe, the Middle East and North Africa : the birds of the Western Palearctic'']. Cramp, Stanley. Oxford: Oxford University Press. 1977—1994. ISBN 978-0-19-857505-4. OCLC 13791970.</ref> Сиверна гранїца пребувалїща куковкох приблїжно ше поклопює зоз сиверним поларним кругом, а южна доходзи до Гималайох, односно до коло 40. ступня ґеоґрафскей ширини.<ref name=":0" /><ref>Hagemeijer, Ward J. M; Blair, Michael J; European Bird Census Council (1997). [https://archive.org/details/ebccatlasofeurop0000unse/page/n7/mode/2up ''The EBCC atlas of European breeding birds: their distribution and abundance'']. London: T & A D Poyser. ISBN 978-0-85661-091-2.</ref> == Селїдба == Куковки ше селя на вельки роздалєносци, першенствено вноци. Їх жимовалїща ше находза южно од екватора, а предносц даваю обласцом при чечуцих водох або саванох, зоз вельочисленима стеблами акацойох. Одроснути и млади птици напущаю штредню Европу на початку авґуста, а углавним ше врацаю у другей половки априла.<ref>[https://search.worldcat.org/title/50582482 ''The migration atlas : movements of the birds of Britain and Ireland'']. Wernham, Chris., British Trust for Ornithology. London: T. & A.D. Poyser. 2002. ISBN 978-0-7136-6514-7. OCLC 50582482.</ref> Час врацаня вязани за ґеоґрафску ширину, та до южней Европи куковки сцигую уж у марцу, а до Скандинавиї аж початком юния.<ref>Gärtner, Karsten (1981). „Die Wechselbeziehungen zwischen dem Kuckuck (''Cuculus canorus'') und dem Sumpfrohrsänger (''Acrocephalus palustris'') als Beispiel einer Brutparasit-Wirt-Beziehung”. Universität Hamburg.</ref> Куковка ше вецей раз спомина и у руских народних шпиванкох, та и у шпиванки: ''„Вилєцела куковичка з лєса желєного“'' ''Вилєцела куковичка з лєса желєного;'' ''Прешли, прешли мойо рочки'' ''Жица радосного.'' ''Вилєцела куковичка та почала кукац;'' ''Будзеш мила и ти замну'' ''Кукац так и стукац.'' ''Спомнєш ти мнє, моя мила'' ''Голєм раз на днїну,'' ''А я тебе спомнєм мила,'' ''Стораз на годзину.'' ''Нє забувай, моя мила,'' ''Нашо млади лїта,'' ''Док нам була наша любосц'' ''У серденьку скрита.'' == Литература == * Wyllie, Ian (1981). [https://archive.org/details/cuckoo0000wyll The Cuckoo.] London: B.T. Batsford. == Вонкашнї вязи == * [https://www.bbc.co.uk/radio4/science/rulesoflife.shtml The Rules of Life.] BBC/Open University. 2005. Звучни запис * [https://web.archive.org/web/20170710055421/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/265_CuckooCcanorus.pdf Ageing and sexing (PDF; 2.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze] * [https://web.archive.org/web/20080915170047/http://www.arkive.org/species/ARK/birds/Cuculus_canorus/ ARKive Still photos and videos.] * Common Cuckoo - [https://sabap2.birdmap.africa/docs/sabap1/374.pdfSpecies text in The Atlas of Southern African Birds] [https://sabap2.birdmap.africa/docs/sabap1/374.pdf] * [https://www.bto.org/get-involved/volunteer/projects/cuckoo-tracking „Tracking Cuckoos to Africa... and back again”.] British Trust for Ornithology. == Ґалерия == <gallery> Файл:Cuculus canorus (cropped).jpg|Обична куковка Файл:024 Red-chested cuckoo at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg|Куковка з червенима першами Файл:Cuculus canorus canorus MHNT.ZOO.2010.11.150.15.jpg|Ваїчка куковки Файл:Common Cuckoo (Cuculus canorus) (15895320522).jpg|Куковка ''Cuculus canorus'' Файл:Cuculus canorus canorus MHNT.ZOO.2010.11.150.43.jpg|Ваїчка рижних файтох куковкох Файл:Banded Bay Cuckoo in Ajodhya Hills July 2024 by Tisha Mukherjee 01.jpg|Файта куковки </gallery> == Референци == [[Катеґория:Животинї]] [[Катеґория:Птици]] [[Катеґория:Птици Азиї]] [[Катеґория:Птици Европи]] [[Катеґория:Птици Африки]] [[Катеґория:Птици Сербиї]] eps3ox1mo8sue7j42ys6j9edf0mmeni 0 2893 17553 17296 2026-04-11T21:28:55Z Olirk55 19 Викивяза 17553 wikitext text/x-wiki [[File:Killian Couppey.jpg|right|thumb|200px|Леґинь хтори ше шмеє]] '''Шмих''' то реакция на одредзени вонкашнї або нукашнї надраженя, вираз подполного задовольства, радосци. Слово общеславянске, походзи од праслав. směхъ. Шмих можу спричинїц активносци як цо ґуцканє, гумористични приповедки або думки. Найчастейше ше трима же то визуална експресия велїх позитивних емоционалних станох як цо радосц, вешелє, щесце, олєгчанє итд. У дзепоєдних ситуацийох шмих можу спричинїц процивни емоциї як наприклад ганьба або збунєтосц. Таки шмих воламе нервозни шмих. Фактори як цо пол, образованє, язик и култура детерминанти фактори чи ше даєдна особа будзе шмеяц у одредзеней ситуациї чи нє. == Дефиниция == Шмих часц чловекового справованя реґулована з мозґом хтори помага людзом пояшнїц їх намири у социялней интеракциї и дава емоционални контекст конверзацийом. Шмих ше хаснує як сиґнал припадносци даякей ґрупи - вон сиґнализує прилапеносц и позитивни интеракциї з другима. Шмих зна буц дакеди обераци, бо шмих даєдней особи може спричинїц шмих при других особох як позитивне зявенє. Популарносц знїмку шмеяня у телевизийних комедийох ситуациї мож з часци приписац праве тому. Преучованє гумору и шмиху и їх психолоґийних и физиолоґийних ефектох на чловеково цело вола ше ґелотолоґия. == Шмих як терапия == Предносци шмиху вельочислени. Пре шмих зме одпорнєйши на стрес, вон змоцнює нашу имуну систему и злєпшує функцию шерца. Кед ше поряднє шмеєме, можеме зменшац кревови ''прицисок'' и ризик од хоротох шерца. Окрем того, шмих стимулує активносц мозґа и злєпшує коґнитивни функциї. Тиж так, шмих ма позитивни уплїв на нашо медзилюдски одношеня, бо прави вязи и змоцнює блїзкосц медзи людзми. Прето можеме шлєбодно повесц и же шмих терапия, а нашо стари гварели же шмих – нє грих. == Фразеолоґия == ♦ брац дакого/дацо на шмих – вишмейовац дакого/дацо: ''Та, палє тераз кого вжала на шмих вжац!'' ♦ на шмих людзом – зоз своїм поступаньом випаднуц шмишни пред людзми: ''Вона могла предац швинї по осем динари, а ти по седем на шмих людзом.'' ♦ робиц (правиц) шмих з дакого/дачого – вишмейовац дакого/дацо: ''Тоти цо робя шмих з Вас же сце «батогаш», то глупи людзе.'' ♦ як на шмих – о дачим нєозбильним, цо виволує шмих людзох: ''Розкошни забави як на шмих, принєшу пар тисячи динари за даяки добри циль.'' == Литература == * Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 768. == Вонкашнї вязи == * [https://tensilen.com/blog/smeh-kako-utice-na-nase-raspolozenje-i-zdravlje/ Smeh – kako utiče na naše raspoloženje i zdravlje], tensilen.com * Kerensa McElroy, [http://www.cosmosmagazine.com/news/2794/human-laughter-16-million-years-old Human laughter up to 16 million years old], cosmosmagazine.com. * [https://archive.org/details/99Laughs/ 99 авдиозаписи чловечого шмиху], маґазиноване на archive.org [[Катеґория:Емоциї]] [[Катеґория:Щесце]] jaoq97nkghr9e3ol9psjbu16g5tfnlx 17581 17553 2026-04-12T09:16:33Z Olirk55 19 Означена викивяза 17581 wikitext text/x-wiki [[File:Killian Couppey.jpg|right|thumb|200px|Леґинь хтори ше шмеє]] '''Шмих''' то реакция на одредзени вонкашнї або нукашнї надраженя, вираз подполного задовольства, радосци. Слово общеславянске, походзи од праслав. směхъ. Шмих можу спричинїц активносци як цо ґуцканє, гумористични приповедки або думки. Найчастейше ше трима же то визуална експресия велїх позитивних емоционалних станох як цо радосц, вешелє, щесце, олєгчанє итд. У дзепоєдних ситуацийох шмих можу спричинїц процивни емоциї як наприклад ганьба або збунєтосц. Таки шмих воламе нервозни шмих. Фактори як цо пол, образованє, язик и култура детерминанти фактори чи ше даєдна особа будзе шмеяц у одредзеней ситуациї чи нє. == Дефиниция == Шмих часц чловекового справованя реґулована з мозґом хтори помага людзом пояшнїц їх намири у социялней интеракциї и дава емоционални контекст конверзацийом. Шмих ше хаснує як сиґнал припадносци даякей ґрупи - вон сиґнализує прилапеносц и позитивни интеракциї з другима. Шмих зна буц дакеди обераци, бо шмих даєдней особи може спричинїц шмих при других особох як позитивне зявенє. Популарносц знїмку шмеяня у телевизийних комедийох ситуациї мож з часци приписац праве тому. Преучованє гумору и шмиху и їх психолоґийних и физиолоґийних ефектох на чловеково цело вола ше ґелотолоґия. == Шмих як терапия == Предносци шмиху вельочислени. Пре шмих зме одпорнєйши на стрес, вон змоцнює нашу имуну систему и злєпшує функцию шерца. Кед ше поряднє шмеєме, можеме зменшац кревови [[прицисок]] и ризик од хоротох шерца. Окрем того, шмих стимулує активносц мозґа и злєпшує коґнитивни функциї. Тиж так, шмих ма позитивни уплїв на нашо медзилюдски одношеня, бо прави вязи и змоцнює блїзкосц медзи людзми. Прето можеме шлєбодно повесц и же шмих терапия, а нашо стари гварели же шмих – нє грих. == Фразеолоґия == ♦ брац дакого/дацо на шмих – вишмейовац дакого/дацо: ''Та, палє тераз кого вжала на шмих вжац!'' ♦ на шмих людзом – зоз своїм поступаньом випаднуц шмишни пред людзми: ''Вона могла предац швинї по осем динари, а ти по седем на шмих людзом.'' ♦ робиц (правиц) шмих з дакого/дачого – вишмейовац дакого/дацо: ''Тоти цо робя шмих з Вас же сце «батогаш», то глупи людзе.'' ♦ як на шмих – о дачим нєозбильним, цо виволує шмих людзох: ''Розкошни забави як на шмих, принєшу пар тисячи динари за даяки добри циль.'' == Литература == * Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 768. == Вонкашнї вязи == * [https://tensilen.com/blog/smeh-kako-utice-na-nase-raspolozenje-i-zdravlje/ Smeh – kako utiče na naše raspoloženje i zdravlje], tensilen.com * Kerensa McElroy, [http://www.cosmosmagazine.com/news/2794/human-laughter-16-million-years-old Human laughter up to 16 million years old], cosmosmagazine.com. * [https://archive.org/details/99Laughs/ 99 авдиозаписи чловечого шмиху], маґазиноване на archive.org [[Катеґория:Емоциї]] [[Катеґория:Щесце]] 7vbuh9bj3tzx8juf08xxw939fq4sa01 0 2921 17548 17521 2026-04-11T19:33:30Z Daniela Lovas 722 17548 wikitext text/x-wiki [[File:Vibrato.gif|right|thumb|300px|Вибрато, спомалшени приказ рушаня пальцох на струни]][[File:Guitare vibrato.ogg|right|thumb|200px|Вибрато на [[Ґитара|ґитари]]]]<nowiki> </nowiki>'''Вибрато''' то музична технїка хтору мож похасновац у [[Интерпретация|интерпретациї]] [[Вокална музика|вокалней]] и инструменталней музики. У вокалней музики препознава ше як порядна и пулсуюца пременка у висини гласа [[Тон|тона]], а у инструменталней як технїка граня з лїву руку дзе [[музичар]], нє дзвигаюци палєц зоз струни, помали го, мегко, ''кива-гойса'' и так твори вибрируюци [[звук]] тона. Характерую го шлїдуюци фактори: швидкосц вибрированя (швидкосц тона горе-долу), интервал тона и модулация интензитету. == Вибрато и Тремоло == [[File:Stratocaster detail DSC06937.jpg|thumb|205x205px|Вибрато, наволани и тремоло, на електричней ґитари ручка хтора спущує або подзвигує струни же би ше достал вибрато.]]Виводзенє вибрата и тремола ше дакеди применюю єдно за другим и дефиную ше як одвоєни и окремни ефекти. Вибрато у музичним нотним запису тирваца и константна варияция обсягу фреквенциї з акцентом на [[Нота|ноти]] и спрам ноти як фудаменту. Тремоло дочасова и претаргуюца варияция амплитуди гласносци тона. [[File:Fuse Electronics Tremolo MK-III Quick Demo.ogv|thumb|214x214px]] Попри того, виводзенє вибрато дакеди ше наволує тремоло, як цо случай при назви за хаснованє ручки „тремоло арм” на целу електричней ґитари, хтори може настац як резултат хаснованя и твори ефектни резултат тремола (опатриц фотоґрафию на правим боку). З помоцу електронскей манипулациї (з даяким другим технїчним обробком тонского сиґнала), лєбо убудову такв. вибрата каналох до змоцньовача на ґитари у пракси музичар-[[шпивач]], або сам музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]], без тих помагачох чежко може посцигнуц совершене виводзенє вибрата або тремола. Часта замена поняца дзе ше ефект вибрато дакеди спатра и наволує тремоло, як цо случай при хаснованю на целу електричней ґитари, хтора може настац як резултат хаснованя технїчней справи хтора твори ефектни резултат тремола (послухац и опатриц знїмок на правим боку). == Вибрато у вокалним шпиваню == [[File:VIBRATO.ogg|right|thumb|215x215px|Вибрато у вокалним виводзеню]]Глас природни людски вибрато хтори настава спонтано (природно, алє зоз вежбу) а состої ше зоз вокалного формата (обсяг) (часц спектра тона як резултат резонанциї) и периодичней пременки фреквенциї и амплитуди трепереня гласнех и.<ref>Sundberg, Johan. [https://web.archive.org/web/20200407231055/http://www.speech.kth.se/prod/publications/files/qpsr/1994/1994_35_2-3_045-068.pdf "Acoustic and psychoacoustic aspects of vocal vibrato".] (PDF). Archived from [https://www.speech.kth.se/prod/publications/files/qpsr/1994/1994_35_2-3_045-068.pdf the original](PDF) on 7 April 2020. Retrieved 4 October 2010.</nowiki></ref>Технїчна применка и наставанє вибрата у шпиваню ище нє у подполносци потолкована: єдноставно, вивесц вибрато зоз гарла то физиолоґийни ''тремор'' хтори продукує антаґностични гласнїк у гарлє, лєбо вибрато настава зоз шпиваньом з помоцу дияфраґми хтора тиж твори „красни вибрато”. Вибрато зоз меншима пременками константно присутни у музики, а дакеди ше на смикових и дуйних инструментох хаснує и нароком як стилска фиґура. За розлику од даєдних нєвибрируюцих звукох, як дзвон, за вибрато ше оправдано дума же є живи звук и прето ше окреме хаснує у класичней музики. У музичней пракси з рижнима формами пременки тона звичайно ше надополнює з тремолом, чийо розгранїченє тих блїзких феноменох чежко розликовац. У тих прикладох приказана подобносц тих двох ефектох тона: {| class="wikitable" style="background:#FCF4BC; width: 400px; height: 50px" |- | Приклад класичного вибрата (фреквенцийна модулация) од 6Hz | [[File:Frequenzmodulation.ogg|мини|лево|280п]] |- | Приклад класичногo тремола (моделируюца амплитуда) од 6Hz |[[File:Amplitudenmodulation.ogg|мини|лево|280п]] |- | Приклад преклопйованя вибрата и тремола медзи двома тонами од 500 и 506Hz | [[File:Schwebung_500_506_hz.ogg|мини|лево|280п]] |- |} == Вибрато на музичних инструментох == На флаути ше виводзенє вибрата хаснує ридко и селективно, на даскельо способи: <ref>[https://web.archive.org/web/20181025210746/http://www.standingstones.com/flutevib.html „Flute Vibrato”.] www.standingstones.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 2019-09-24.</ref> : '''1.''' Вибрато зоз дияфраґми : '''2.''' Вибрато зоз гарла музичара : '''3.''' Пулсируюце трепеценє з пальцом на рубцу єдней дзирки на штреднєй часци циви флаути, з цильом же би ше нєподполно заварло дзирку (Флатементация - технїка граня барокней музики на флаути, хтора ше применює як перформанс у музики за флаути, алє и других дуйних инструментох, окреме у Французкей). : [[File:Violin vibrato on open string notes and on fingered notes.ogg|right|tgumb|220px|Вибрато на виолини]]'''4.''' На струнових инструментох вибрато ше виводзи зоз рухом пальца „напредок-назадок” по струни инструмента. У симфонийскей музики и смикових оркестрох вибрато у композициї двацетих рокох 20. вику правел вельки проблеми и познатим композитором як цо Стравински и Шенберґ. Вони и виражели неґативане становиско спрам цалей проблематики. Од дзеведзешатих рокох постоя упутства у хторих ше суґерує на правилнєйше гранє вибрата.<ref>Spahn, Claus (2009-03-19). [https://www.zeit.de/2009/13/Interview-Norrington „Musik: "Jung zu sein ist in meinem Job ein Desaster"”.] Die Zeit (на язику: нємецки). ISSN 0044-2070. Приступљено 2019-09-24.</ref> На орґульох вибрато ше виводзи з применьованьом реґистрох на инструменту, теди ше постояци звук интонує двогласно, а гласи иншаки у висини фреквенциї. Иснує думанє же италиянски майстрове хтори правели орґулї зоз 16. вику, мали найвиродостонєйши ефект вибрата и приблїжели го ґу фарби и варияциї людского гласа. == Литература == * Greta Moens-Haenen, “Vibrato.” Grove Dictionary of Musical Instruments. Oxford University Press, 2015. * Nair, Garyth. Voice, Tradition and Technology: A State-of-the-Art Studio. San Diego, Calif: Singular Pub, 1999. * William Vennard, Singing: The Mechanism and the Technic. rev. ed., greatly enlarged ed. New York: Fischer, 1967. 203; Sundberg, “Aspects of Vocal Vibrato”. 59.; Nair. Voice, Tradition and Technology. 180. == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20051223022317/http://www.vibroworld.com/magnatone/vibrato.html Вибрато и Тремоло] техничка обрада * [https://www.youtube.com/watch?v=sVdBuWJ9ykU&t=9s Вибрато на ґитари] видео знїмок, youtube.com * [https://www.classicalguitaracademy.co.uk/classical-guitar-vibrato/ Classical Guitar Vibrato] * [https://web.archive.org/web/20080818114808/http://how-to-play-blues-guitar.com/guitar-concepts/a-couple-guitar-tips/ A Couple Guitar Tips] == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музични технїки шпиваня]] jrbic2txaq9roq4y1x1mvx5l0ojznuq 17552 17548 2026-04-11T21:15:30Z Olirk55 19 Корекция у тексту 17552 wikitext text/x-wiki [[File:Vibrato.gif|right|thumb|300px|Вибрато, спомалшени приказ рушаня пальцох на струни]][[File:Guitare vibrato.ogg|right|thumb|200px|Вибрато на [[Ґитара|ґитари]]]]<nowiki> </nowiki>'''Вибрато''' то музична технїка хтору мож похасновац у [[Интерпретация|интерпретациї]] [[Вокална музика|вокалней]] и инструменталней музики. У вокалней музики препознава ше як порядна и пулсуюца пременка у висини гласа [[Тон|тона]], а у инструменталней як технїка граня з лїву руку дзе [[музичар]], нє дзвигаюци палєц зоз струни, помали го, мегко, ''кива-гойса'' и так твори вибрируюци [[звук]] тона. Характерую го шлїдуюци фактори: швидкосц вибрированя (швидкосц тона горе-долу), интервал тона и модулация интензитету. == Вибрато и Тремоло == [[File:Stratocaster detail DSC06937.jpg|thumb|205x205px|Вибрато, наволани и тремоло, на електричней ґитари ручка хтора спущує або подзвигує струни же би ше достал вибрато.]]Виводзенє вибрата и тремола ше дакеди применюю єдно за другим и дефиную ше як одвоєни и окремни ефекти. Вибрато у музичним нотним запису тирваца и константна варияция обсягу фреквенциї з акцентом на [[Нота|ноти]] и спрам ноти як фудаменту. Тремоло дочасова и претаргуюца варияция амплитуди гласносци тона. [[File:Fuse Electronics Tremolo MK-III Quick Demo.ogv|thumb|214x214px]] Попри того, виводзенє вибрато дакеди ше наволує тремоло, як цо случай при назви за хаснованє ручки „тремоло арм” на целу електричней ґитари, хтори може настац як резултат хаснованя и твори ефектни резултат тремола (опатриц фотоґрафию на правим боку). З помоцу електронскей манипулациї (з даяким другим технїчним обробком тонского сиґнала), лєбо убудову такв. вибрата каналох до змоцньовача на ґитари у пракси музичар-[[шпивач]], або сам музични [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]], без тих помагачох чежко може посцигнуц совершене виводзенє вибрата або тремола. Часта замена поняца дзе ше ефект вибрато дакеди спатра и наволує тремоло, як цо случай при хаснованю на целу електричней ґитари, хтора може настац як резултат хаснованя технїчней справи хтора твори ефектни резултат тремола (послухац и опатриц знїмок на правим боку). == Вибрато у вокалним шпиваню == [[File:VIBRATO.ogg|right|thumb|215x215px|Вибрато у вокалним виводзеню]]Глас природни людски вибрато хтори настава спонтано (природно, алє зоз вежбу) а состої ше зоз вокалного формата (обсяг) (часц спектра тона як резултат резонанциї) и периодичней пременки фреквенциї и амплитуди трепереня гласнїци.<ref>Sundberg, Johan. [https://web.archive.org/web/20200407231055/http://www.speech.kth.se/prod/publications/files/qpsr/1994/1994_35_2-3_045-068.pdf "Acoustic and psychoacoustic aspects of vocal vibrato".] (PDF). Archived from [https://www.speech.kth.se/prod/publications/files/qpsr/1994/1994_35_2-3_045-068.pdf the original](PDF) on 7 April 2020. Retrieved 4 October 2010.</nowiki></ref>Технїчна применка и наставанє вибрата у шпиваню ище нє у подполносци потолкована: єдноставно, вивесц вибрато зоз гарла то физиолоґийни ''тремор'' хтори продукує антаґностични гласнїк у гарлє, лєбо вибрато настава зоз шпиваньом з помоцу дияфраґми хтора тиж твори „красни вибрато”. Вибрато зоз меншима пременками константно присутни у музики, а дакеди ше на смикових и дуйних инструментох хаснує и нароком як стилска фиґура. За розлику од даєдних нєвибрируюцих звукох, як дзвон, за вибрато ше оправдано дума же є живи звук и прето ше окреме хаснує у класичней музики. У музичней пракси з рижнима формами пременки тона звичайно ше надополнює з тремолом, чийо розгранїченє тих блїзких феноменох чежко розликовац. У тих прикладох приказана подобносц тих двох ефектох тона: {| class="wikitable" style="background:#FCF4BC; width: 400px; height: 50px" |- | Приклад класичного вибрата (фреквенцийна модулация) од 6Hz | [[File:Frequenzmodulation.ogg|мини|лево|280п]] |- | Приклад класичногo тремола (моделируюца амплитуда) од 6Hz |[[File:Amplitudenmodulation.ogg|мини|лево|280п]] |- | Приклад преклопйованя вибрата и тремола медзи двома тонами од 500 и 506Hz | [[File:Schwebung_500_506_hz.ogg|мини|лево|280п]] |- |} == Вибрато на музичних инструментох == На флаути ше виводзенє вибрата хаснує ридко и селективно, на даскельо способи: <ref>[https://web.archive.org/web/20181025210746/http://www.standingstones.com/flutevib.html „Flute Vibrato”.] www.standingstones.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 2019-09-24.</ref> : '''1.''' Вибрато зоз дияфраґми : '''2.''' Вибрато зоз гарла музичара : '''3.''' Пулсируюце трепеценє з пальцом на рубцу єдней дзирки на штреднєй часци циви флаути, з цильом же би ше нєподполно заварло дзирку (Флатементация - технїка граня барокней музики на флаути, хтора ше применює як перформанс у музики за флаути, алє и других дуйних инструментох, окреме у Французкей). : [[File:Violin vibrato on open string notes and on fingered notes.ogg|right|tgumb|220px|Вибрато на виолини]]'''4.''' На струнових инструментох вибрато ше виводзи зоз рухом пальца „напредок-назадок” по струни инструмента. У симфонийскей музики и смикових оркестрох вибрато у композициї двацетих рокох 20. вику правел вельки проблеми и познатим композитором як цо Стравински и Шенберґ. Вони и виражели неґативане становиско спрам цалей проблематики. Од дзеведзешатих рокох постоя упутства у хторих ше суґерує на правилнєйше гранє вибрата.<ref>Spahn, Claus (2009-03-19). [https://www.zeit.de/2009/13/Interview-Norrington „Musik: "Jung zu sein ist in meinem Job ein Desaster"”.] Die Zeit (на язику: нємецки). ISSN 0044-2070. Приступљено 2019-09-24.</ref> На орґульох вибрато ше виводзи з применьованьом реґистрох на инструменту, теди ше постояци звук интонує двогласно, а гласи иншаки у висини фреквенциї. Иснує думанє же италиянски майстрове хтори правели орґулї зоз 16. вику, мали найвиродостонєйши ефект вибрата и приблїжели го ґу фарби и варияциї людского гласа. == Литература == * Greta Moens-Haenen, “Vibrato.” Grove Dictionary of Musical Instruments. Oxford University Press, 2015. * Nair, Garyth. Voice, Tradition and Technology: A State-of-the-Art Studio. San Diego, Calif: Singular Pub, 1999. * William Vennard, Singing: The Mechanism and the Technic. rev. ed., greatly enlarged ed. New York: Fischer, 1967. 203; Sundberg, “Aspects of Vocal Vibrato”. 59.; Nair. Voice, Tradition and Technology. 180. == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20051223022317/http://www.vibroworld.com/magnatone/vibrato.html Вибрато и Тремоло] техничка обрада * [https://www.youtube.com/watch?v=sVdBuWJ9ykU&t=9s Вибрато на ґитари] видео знїмок, youtube.com * [https://www.classicalguitaracademy.co.uk/classical-guitar-vibrato/ Classical Guitar Vibrato] * [https://web.archive.org/web/20080818114808/http://how-to-play-blues-guitar.com/guitar-concepts/a-couple-guitar-tips/ A Couple Guitar Tips] == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музични технїки шпиваня]] 1kpp07s9na3lq1836grezx3zu4s1n4z 14 2931 17561 17494 2026-04-12T08:04:45Z Olirk55 19 Катеґория 17561 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] l31ra0qhp6qc6rm6ngg7b1bbgj9p18s 0 2932 17544 17519 2026-04-11T12:17:46Z Sveletanka 20 /* Описи у леґендох */ катеґория 17544 wikitext text/x-wiki [[Файл:Shinto-Tsukuyomi-no-Mikoto-Old-Artwork.png|мини|Бог мешаца Цукуйоми, 19. вик, нєпознати автор]] Цукуйоми (яп. ''Tsukuyomi'', ツクヨミ, 月読) або Цукуйоми-но-Микото (яп. ''Tsukuyomi-no-Mikoto'', ツクヨミノミコト, 月読命) або Цукийоми (яп. ''Tsukiyomi'', ツキヨミ)<ref> 小項目事典, ブリタニカ国際大百科事典. „ツキヨミノミコト(月読尊)とは”. コトバンク (на језику: јапански). Приступљено 2021-04-17.</ref> бог [[Мешац|мешаца]] у японскей митолоґиї и шинтоїзме. == Мено == Мено „''Tsukuyomi''" зложене слово хторе настало од старояпонского слова ''tsuku'' (月, „Месец", календарски „мешац", хторе ше пермутовало до нєшкайшого ''tsuki'') и ''yomi'' (読み, „читанє", „чишлєнє")<ref name=":0">国語大辞典（新装版） (Kokugo Dai Jiten, Revised Edition) (in Japanese). Tōkyō: Shogakukan. 1988.</ref>. Нихон Шоки (яп. ''Nihon Shoki'') спомина же ше мено пише як ''Tsukuyumi'' (月弓, „лунарна дуга"), алє ''yumi'' вироятно варияция у вигварйованю слова йоми.<ref name=":0" /> Алтернативна интерпретация то же мено комбинация словох ''tsukiyo'' (月夜, „ноц ошвицена зоз мешацом") и ''mi'' (見, „глєдац", „преглєдовац"). Мало ше зна о божестве Цукуйоми, так же му аж и пол нєпознати, гоч ше трима за под'єднак важне як його брат и шестра, ридко ше зявює у приповедкох. Медзитим, у Ман'йошу (яп. ''Man'yōshū'') Цукуйомийово мено ше дзекеди преклада як Цукуйоми Отоко (яп. ''Tsukuyomi Otoko'' (月讀壮士, „чловек хтори чита мешац"). == Леґенди == === Народзенє === Цукуйоми бул друге од „троїх племенїтих дзецох" або „троїх драгоциних дзецох" (三貴子, Mihashira-no-Uzu-no-Miko), вєдно зоз Аматерасу (яп. ''Amaterasu-Ōmikami'') и [[Сусано|Сусаном]] (яп. ''Takehaya Susanoo-no''-''Mikoto''), хтори ше народзели кед ше [[Изанаґи|Изанаги-но-Микото]] (яп. ''Izanagi-no-Mikoto''), творец першого острова Оногорoшимa (яп. ''Onogoroshima''), чисцел од своїх грихох дoк ше купал после як цо сцекнул зоз под'жемя и пазурох своєй мертвей жени, [[Изанами|Изанами-но-Микото]] (яп. ''Izanami-no-Mikoto''). Цукуйоми ше народзел кед бул вимити зоз Изанаґийового правого ока.<ref>Roberts, Jeremy (2010). Japanese Mythology A To Z (PDF) (2nd ed.). New York: Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-60413-435-3.</ref> Медзитим, у другей приповедки, Цукуйоми ше народзел зоз [[Жвератко|жвератка]] з билого бакру хторе було у Изанаґийовей правей руки. === Аматерасу и Цукуйоми === Цукуйоми нагнївал Аматерасу кед забил Укемочи (яп. ''Ukemochi''), божество поживи. Аматерасу раз послала Цукуйомия же би ю заступал на госцини хтору организовала Укемочи. Укемочи правела [[Пожива|поживу]] на таки способ же би ше обрацела ґу океану и виплювла рибу, вец ше обрацела ґу лєсу и виплювла дзивину и, конєчно, обрацела ше ґу польом рискаши и викашляла мисочку зоз рискашу. Цукуйоми бул нательо нагоршани з фактом же госцина направена на таки одвратни способ, гоч випатрала смачно, же ю забил. Пошвидко, Аматерасу дознала цо ше случело и була на тельо нагнївана же вецей нїґда нє сцела видзиц Цукуйомия, та ше занавше преруцела на други бок нєба. Тото тиж так причина прецо [[дзень]] и ноц нїґда нє вєдно. Медзитим, у Кодїкию єст подобна приповедка дзе Сусано забива богиню Оґецухиме (яп. ''Ōgetsuhime''), хтору ше часто зєдинює зоз Укемочи.<ref>『日本神話事典』211頁。.</ref> == Описи у леґендох == У Кодїкию и Нихон Шокию (Хронїки Япону), пише же ше Цукуйоми народзел зоз Изанаґия. Трима ше го за бога хтори панує над Мешацом и ноцу, гоч єст и други теориї. Вери ше же є младши брат Аматерасу и старши брат Сусана. Гоч ше Цукуйоми трима за єдного з богох Мешаца<ref>Yaoyorozu no Kamigami – Profiles of Japanese Deities, pp. 103, 105.</ref>, природа його божества варирує у зависносци од текстох. У Кодїкию пише же ше народзел зоз правого ока Изанаґия, вєдно зоз Аматерасу и Сусаном, и вєдно формую трио познати як „тройо племенїти дзеци" (''Mihashira no Uzu no Miko''). Хронїки Япону понукаю алтернативи дзе вон народзени од [[Изанаґи|Изанаґия]] и [[Изанами]], док у другей вариянти вон вишол зоз жвератка з билей бронзи хтору тримал Изанаґи у правей руки. Його домен над хторим пановал тиж так варирує од приповедки до приповедки. == Референци == [[Катеґория:Релиґия]] [[Катеґория:Митолоґия]] [[Катеґория:Японска митолоґия]] <references /> [[Катеґория:Япон]] 8hhejbnm72k1ylqcf4lum8h5glgiri9 0 2933 17543 17516 2026-04-11T12:06:11Z Sveletanka 20 вики вязи 17543 wikitext text/x-wiki [[Файл:Dragon Susanoo no mikoto and the water dragon.jpg|мини|десно|Сусаноо забива джиновского гада]] Сусано (яп. ''Susanoo'', スサノオ, [''sɯ̥.sa.no''ꜜː], スサノヲ, '''Susanowo''<nowiki/>'), часто волани ''Susanoo-no-Mikoto'' ([''sɯ̥.sa.noꜜː no mʲi.ko.to'']<ref>Kindaichi, Haruhiko; Akinaga, Kazue, eds. (10 March 2025). 新明解日本語アクセント辞典 (in Japanese) (2nd ed.). Sanseidō.</ref>), божество у японскей митолоґиї и шинтоїзме. Вон младши брат Аматерасу, богинї [[Слунко|Слунка]]. Вон божество зоз вецей пасмох и контрадикторним справованьом (и добри и зли), дзе є у рижних приповедкох приказани як дзиви, нагли бог повязани зоз морями и бурями, як геройска фиґура хтора забива монструозного гада, або як локалне божество хторе повязане зоз жатву и аґрокултуру. Сусано, вєдно зоз Аматерасу и жемовим камийом ''Ōkuninushi'' (тиж ''Ōnamuchi'') – приказани як син Сусана або потомок, зависно од жридла, єдно з централних божествох митолоґийного циклусу империялного Япону хтори записани у Кодїкию (н.е. 712.) и Нихон Шокию (Хронїки Япону 720. н.е). У єдним античним ґеоґрафским звиту (Фудока) хтори наручел царски [[двор]] у чаше кед и тоти тексти були написани, а хтори припадаю провинциї Изумо (нєшкайша перфектура Шимане) у заходним Японє, тиж так ма даскельо кратки леґенди у хторих ше спомина Сусано або його дзеци, цо указує на повязаносц того бога зоз тоту реґию. Додатно, даскелї други леґенди тиж так нагадую вязу медзи Сусаном и Корейским полуостровом. <ref>Weiss, David (2022). The God Susanoo and Korea in Japan's Cultural Memory: Ancient Myths and Modern Empire. London, United Kingdom. ISBN 978-1-350-27118-0. OCLC 1249629533.</ref> == Мено == Сусаново мено ма вельо варияциї у Кодїкию Такехайа-Сусано-но-Микото (яп. ''Takehaya-Susanoo-no-Mikoto'', 建速須佐之男命), Хайа-Сусано-но-Микото (яп. ''Haya-Susanoo-no-Mikoto'', 速須佐之男命), або єдноставно усано-но-Микото (яп. ''Susanoo-no-Mikoto'', 須佐之男命). -но-Микото часта почесна ознака за японски божества; може ше поровнац зоз анґлиским „''the Great”''. Потим, у Хронїкох Япону ма мена Susanoo-no-Mikoto (素戔嗚尊), 'Kamu-Susanoo-no-Mikoto' (神素戔嗚尊), 'Haya-Susanoo-no-Mikoto' (速素戔嗚尊), и 'Take-Susanoo-no-Mikoto' (武素戔嗚尊). У Фудоки зоз Изумо-провинциї ше находзи як 'Kamu-Susanoo-no-Mikoto' (神須佐能袁命) and 'Susanoo-no-Mikoto' (須佐能乎命). У тих текстох шлїдуюци префикси додати на його мено: take- (建/武, "шмели"), haya- (速, "швидки"), and kamu- (神, „божески"). * Початне susa у Сусано може буц вицагнуте зоз даскелїх словох: * Дїєслово susabu або susamu цо значи „буц импулзивни", „буц насилни" або „буц дзиви"<ref name=":0">Uehara, Toyoaki (1983). "The Shinto Myth – Meaning, Symbolism, and Individuation –". Tenri Journal of Religion (17–18). Tenri University Press: 195.</ref><ref>Jackson-Laufer, Guida Myrl (1995). Traditional Epics: A Literary Companion. Oxford University Press. p. 556. ISBN 978-0-19-510276-5.</ref><ref>Matsumoto, Yoshinosuke (1999). The Hotsuma Legends: Paths of the Ancestors. Translated by Driver, Andrew. Japan Translation Centre. p. 92.</ref><ref>Slawik, Alexander (1984). Nihon Bunka no Kosō (日本文化の古層). Mirai-sha. p. 123.</ref> * Дїєслово susumu, цо значи напредовац<ref name=":0" /> * Општина ''Суса Susa'' (須佐郷) у Иши дистрикту, Изумо провинция (нєшкайша Шимане перфектура)<ref>Shintō no Hon: Yaoyorozu no Kamigami ga Tsudou Hikyōteki Saishi no Sekai (神道の本：八百万の神々がつどう秘教的祭祀の世界 ). Gakken. 1992. pp. 66–67. ISBN 978-4051060244.</ref> * Слово хторе повязане зоз корейским словом ''susung'', цо значи пан або шаман.<ref>Lee, Ki-Moon; Ramsey, S. Robert (2011). A History of the Korean Language. Cambridge University Press. p. 75. ISBN 978-1-139-49448-9.</ref><ref>Tanigawa, Ken'ichi (1980). Tanigawa Ken'ichi Chosakushū, volume 2 (谷川健一著作集 第2巻) (in Japanese). Sanʾichi Shobō. p. 161.</ref><ref>Gadeleva, Emilia (2000). "Susanoo: One of the Central Gods in Japanese Mythology". Nichibunken Japan Review: Bulletin of the International Research Center for Japanese Studies. 12. International Research Center for Japanese Studies: 168. doi:10.15055/00000288.</ref> == Леґенди == === Народзенє === Кодїки и Хронїки Япону ше складаю у Сусановим опису же вон син Изанаґия, младши брат богинї [[Слунко|Слунка]] Аматерасу и бога [[Мешац|Мешаца]] [[Цукуйоми]]. Способ на хтори настали тоти три божества познати як „Тройо племенїти дзеци" (яп. ''Mihashira-no-Uzunomiko, Sankishi'', 三貴子) завиши од жридла. * У Кодїкию, Аматерасу, Цукуйоми и Сусано настали кед ше [[Изанаґи]] купал у рики же би ше пречисцел после зиходзеня до под'жемя, Йоми, у нєуспишним вираброваню своєй мертвей жени [[Изанами]]. Аматерасу ше народзела кед Изанаґи умил свойо лїве око, Цукуйоми кед умил праве, а Сусано кед умил нос. Изанаґи теди додзелєл Аматераси же би пановала над Такамаґахару (яп. Takamagahara, 高天原, „пребувалїще нєбесних богох"), Цукуйоми достал Ноц, а Сусано Моря. Сусано, хторому мац барз хибела, нєпреривно плакал и нарикал док му нє наросла брада, хтора спричинєла сушу на горох и рикох. Нагнївани Изанаґи го вец вигнал зоз пребувалїща богох<ref>Ebersole, Gary L., 1950- (1989). Ritual poetry and the politics of death in early Japan. Princeton, N.J. ISBN 0-691-07338-4. OCLC 18560237.</ref><ref>Chamberlain (1882). Section XI.—Investiture of the Three Deities; The Illustrious August Children.</ref><ref>Chamberlain (1882). Section XII.—The Crying and Weeping of His Impetuous-Male-Augustness.</ref> * Главна нарация у Хронїкох Япону (Нихон Шоки) така же после твореня японского архипелаґу, Изанаґи и Изанами ше спарели и достали Аматерасу, Цукуйоми, „дзецко-пиявку" Хируко и Сусана. Аматерасу и Цукуйоми були такой послати пановац у раю, док Хируко, хтори и на три роки нє могол стац, бул положени на „райски чамец з [[Камень|каменя]]" (яп.Ame-no-Iwakusufune, 天磐櫲樟船) и послати блукац ше по морю. Сусано, чийо нариканє чкодзело жеми, бул вируцени и послати до долнього швета (Не-но-Куни<ref>Aston, William George (1896). "Book I" . Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. Kegan Paul, Trench, Trübner & Co. p. 18 – via Wikisource.</ref>, швет подобни Йомию зоз Кодїкию). (У Кодїкию, Хируко перше дзецко пари, народзени скорей островох и других богох; там є послати же би ше блукал на чамцу з [[Над|наду]]). * Вариянта записана у Шокию у хторей Изанаґи народзел Аматерасу док у лївей руки тримал [[жвератко]] з билей бронзи, Цукуйомия док тримал друге жвератко у правей руки, а Сусана кед обрацал зоз главу у патрел добока. У тей вариянти, Сусано тиж так бул вигнати пре свою деструктивну природу. * У трецей вариянти Шокию, Изанаґи и Изанами достали Аматерасу, Цукуйомия, Хирука и Сусана, як и у главней вариянти. У тей вариянти, Хируко им штварте дзецко. Пияте дзецко, бог огня Каґуцучи, спричинєл шмерц Изанами (як и у Кодїкию). Як и у других верзийох, Сусано - хтори бул „злей природи и любел ше часто гнївац и нарикац" - тиж вируцени од своїх родичох.<ref>Aston, William George (1896). "Book I" . Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. Kegan Paul, Trench, Trübner & Co. p. 20 – via Wikisource.</ref> * === Сусано и Оґецухиме === У Кодїкию пише же под час Сусанового прегнаня, замодлєл богиню [[Пожива|поживи]] Оґецухиме-но-Ками (яп. ''Ōgetsuhime-no-Kami'', 大気都比売神) же би му дала дацо поєсц. Кед дознал же богиня правела поживу зоз своїх устох, носа и ректуму, преплашени Сусано ю забил, после чого рижни шаца, рошлїни и нашеня зишли зоз єй мертвого цела.<ref>Chamberlain (1882). Section XVII.—The August Expulsion of His-Impetuous-Male-Augustness.</ref> Тото збуванє нє мож пернайсц у Хронїкох Япону, дзе ше находзи подобна приповедка зоз Цукуйомийом и богиню Укемочи.<ref>Aston, William George (1896). "Book I" . Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. Kegan Paul, Trench, Trübner & Co. p. 32 – via Wikisource.</ref> === Забиванє гада зоз осем глави Ямата но Орочи === [[Файл:Susanoo rescues Kushinada Hime by Toyohara Chikanobu 1886.jpg|thumb|right|200px|Сусано ратує Кушинадахиме (''Toyohara Chikanobu'')]] После його вигнанства, Сусано зишол з раю на Ашихара-но-Накацукуни (яп. ''Ashihara-no-Nakatsukuni'', 葦原中国) у прекладзе „Централна жем надових ровнїнох", односно на жем Япону, до Изумо провинциї, дзе упознал старшу пару волану Ашиназучи (яп. ''Ashinazuchi'', 足名椎 / 脚摩乳) и Теназучи (яп. ''Tenazuchi'', 手名椎 / 手摩乳), хтори му гварели же седем з їх осем дзивкох поєдол монструозни гад познати як Ямата но Орочи (яп. ''Yamata no Orochi'',八俣遠呂智 / 八岐大蛇, „осем главови гад") и же ше приблїжує час и за їх осму дзивку, Кушинадахиме (яп. ''Kushinadahime'', 櫛名田比売; тиж волана и ''Kushiinadahime,'' ''Inadahime,'' або ''Makami-Furu-Kushiinadahime'' Хронїкох Япону). [[Файл:11.36845-Utagawa Kuniteru I-Museum of Fine Art Boston.jpg|thumb|left|200px|''Utagawa Kuniteru'')]] Сочуствуюци зоз їх чежку ситуацию, Сусано скрил Кушинадахиме так же ю претворел до гребеня (''kushi'') хтори положел до своїх власох. Потим нагнал гада най попиє моцни саке (японску палєнку з рискаши), а вец го забил кед гад бул напити. У гадовим хвосце пренашол меч Аме-но-Муракумо-но-Цуруґи (яп. ''Ame-no-Murakumo-no-Tsurugi,'' 天叢雲剣, „Меч позбераних райских хмарох"), тиж познати як Кусанаґи-но-Цуруґи (яп. ''Kusanagi-no-Tsurugi'', 草薙剣, „Меч хтори реже траву"), хтори подаровал Аматерасу на знак помирки.<ref>Chamberlain (1882). Section XVIII.—The Eight-Forked Serpent.</ref><ref>Aston, William George (1896). "Book I" . Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. Kegan Paul, Trench, Trübner & Co. p. 52 – via Wikisource.</ref> Аматерасу после преписала меч Ниниґийови, єй унукови чия [[мац]] богиня Аме-но-Ошихомими, вєдно зоз жвератком Ята но Каґами (яп. ''Yata no Kagami'') и драгоциним каменьом Ясакани но Маґатама (яп. ''Yasakani no Magatama''). Святи меч, жвератко и драгоцини камень колективно постали три царовски реґалиї Япону. == Референци == [[Катеґория:Релиґия]] [[Катеґория:Митолоґия]] [[Катеґория:Японска митолоґия]] <references /> [[Катеґория:Япон]] et0wjsab9eyrz1arzswsn4l450s9p82 0 2938 17547 17542 2026-04-11T18:33:33Z Olirk55 19 Референци, Вонкашнї вязи, литература 17547 wikitext text/x-wiki [[File:Music-glissando.png|right|thumb|230px|Ґлисандо, нотацийне означованє у композициї]]'''Ґлисандо''' (''glissando''), скрацено ''gliss''. (ит. ''glissando,'' франц. ''glisser'' — рсй. ''скользить'') — музични термин). Ґлисандо то способ граня зоз хторим ше швидко и злято, „шлїзкаю” и шорую [[Тон|тони]]. Означує ше зоз габасту линию хтора скапчує тони на початку и на концу-хтори буду виведзени. Тот способ технїки граня виводлїви на рижних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], алє зоз различнима резултатами. Напр. успишно мож вивесц ґлисандо на инструментох: харфа, клавир, гармоника, тромбон алє и на [[Кларинет|кларинету]]. --На смикових и струнових инструментох хтори маю праги, ґлисандо ше посцигує зоз шлїзканьом пальца по стурни и зоз источасним прецагованьом [[Смик|смика]] або потаргованьом (серб.трзањем) струни. Даєдни термини хтори подобни або еквивалентни у даєдних контекстох як '''''slide, sweep'' ''bend, smear, rip''''' (за гласни, насилни ґлисандо од початку по конєчну ноту), '''''lip''''' итд. (анґ1) [[File:Glissando performed on midi piano.mid|right|thumb|210x210px|Ґлисандо на клавиру]]--На клавиру, ґлисандо найчастейше витворени зоз барз швидким прецагованьом пальца прейґ билих типкох (найчастейше баржей з нохцом даєдного пальца, лєбо вецей пальцами благо притулєних єден ґу другому). [[File:Gliss.ogg|right|thumb|210x210px|Ґлисандо на гарфи]]--На гарфи plop або '''''falling hail''''' (ґлисандо ше виводзи зоз пальцами (долня часц нохцох) хтори нїжно потаргую - „пребераю” по струнох, (анґ3) а на тот способ на гарфи оможлївене грац и хроматски ґлисандо. [[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg|right|thumb|214x214px|''Паночка Тромбон'' (1908), реґтайм Хенрия Филмора зоз ґлисандом. Грає воєни [[оркестер]].]]--Джез терминология, '''''lip''''' - кед ше ґлисандо виводзи зоз пременку амбажури на дуйним инструменту (анґ2) [[File:Posaune Glissando Wiki Loves Music 2017.webm|right|thumb|217x217px|Ґлисандо на тромбону (звучни приклад)]]--На тромбону ше виводзи зоз поступним рухом часци такв.,,поцаговача” (серб. повлачка), окрем тих хтори меняю у цеку граня амбажуру, (4анґ) --на тимпану або пременки штимованя у цеку такв. вирбла (лєм на педалном тимпану) або у цеку одзвука (еха) вдереного тона. Ґлисандо ше означує зоз габасту линию хтора скапчує тони на початку и на концу ефекта, над ноти дзе ше пише (нє обавязно) '''''glissando''''' або лєм '''''gliss'''''. Виведзени тони зоз Ґлисандом углавним краткого тирваня, алє кед ше жада надпомнуц хтори розпон-длужину нотох треба одграц (залапиц), вец ше ґлисандо записує як у долнїм прикладу: Нотна илустрация записованя ґлисанда [[File:Glissando.JPG|center|thumb|953x953px]] Случує ше у музичним дїлу же даєдни тони ґлисанда треба же би були знїжени, повисшени або розришени и иншаки су од пред'знакох у тоналитету. Теди ше тони означую на початку и на концу а помедзи нотох и габастого знака у загради означени мали глави нотох. Опатриц долню илустрацию:[[File:Glissando-approx.jpg|thumb|973x973px]] Постоя вельо способи зоз хторима мож грац ґлисандо: -- Мож го грац оштро з нохцом, вивесц крешендо-диминуендо. -- Ґлисандо зоз подшвидшаньом темпа. Кед ше знак - '''''I''''' находзи на концу ґлисанда, то значи ше ґлисандо грає зоз одредзену швидкосцу, алє швидкосц т.є. темпо треба ище баржей пошвидшац. -- Може ше пременїц нє лєм моцносц звука, алє и швидкосц рушаня руки: єдна часц ґлисанда ше грає помалши, а други швидше. Же би ше визначело подшвидшованє темпа на самим концу мож направиц оштри акцент-потаргнуце же би ше витворел одредзени ефектни конєц. У жарґону ше гвари; ''Грал аж отаргал'' ''струни''). -- Тиж мож грац ґлисандо нє у континуитету линиї, алє го мож претаргнуц и ознова ше врациц на ноту. -- Мож грац ґлисандо у интервалох - терцох, секстох, у октавох. -- Мож грац хроматски ґлисанда або диятонски. Шицки тоти способи музично збогацую зоз своїм виводзеньом ґлисанда одредзени композициї. [[File:Glissando.svg|center|thumb|718x718px|Означени ґлисандо и реални приказ нотох хтори ше виведзе зоз граньом.]] Литература * Hoppe, Ulrich, Frank Rosanowski, Michael Döllinger, Jörg Lohscheller, Maria Schuster, and Ulrich Eysholdt. 2003. "Glissando: Laryngeal Motorics and Acoustics". ''Journal of Voice'' 17, no. 3 (September): 370–76. * Boyden, David D., and Robin Stowell. 2001. "Glissando". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie Stanley Sadie and https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) John Tyrrell. London: Macmillan Publishers. == Вонкашня вязя == {{Commonscat}} * [https://musicomniscience.wordpress.com/%D0%B3/%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE/ Глисандо - Музичко свезнање] * [https://www.reddit.com/r/composer/comments/z3h84u/how_to_score_messy_glissando/?tl=sr Kako zabeležiti "haotično" glisando] * [https://www.youtube.com/watch?v=pk2I4fA_Tis What is a glissando?] Видео знїмок ґлисанда, youtube.com == Референци == 1 Anon. (2003). "Rip". https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie In Sadie, Stanley; https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) Tyrrell, John (eds.). https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London: https://en.wikipedia.org/wiki/Macmillan_Publishers Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. ‎ (Though the editor is Deane Root, not L. Deane Root). 2. Witmer, Robert (2001). "Lip". https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie In Sadie, Stanley; https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) Tyrrell, John (eds.). https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London: https://en.wikipedia.org/wiki/Macmillan_Publishers Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. ‎, from The New Grove Dictionary of Jazz, second edition, edited by Barry Dean Kernfeld (New York: Grove Dictionaries, 2002). 3 https://www.harpspectrum.org/glossary/glossary.shtml Harp Spectrum - Glossary A - M". harpspectrum.org. Harp Spectrum. Archived from the original on October 21, 2006. Retrieved May 8, 2015. falling hail: gliding in the center of the strings with the back of the fingernails. (C. Salzedo) 4. Scoop". https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians Grove Music Online. Oxford Music Online. https://en.wikipedia.org/wiki/Oxford_University_Press Oxford University Press. 2001. [[:en:Digital_object_identifier|[https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier]] doi]: [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-2000400300 [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-2000400300] 10.1093/gmo/9781561592630.article.J400300] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] [[Катеґория:Tехнїки граня]] q6ovl6or2vi6qkb30wdygxakc2bbck6 17549 17547 2026-04-11T19:50:27Z Daniela Lovas 722 17549 wikitext text/x-wiki [[File:Music-glissando.png|right|thumb|230px|Ґлисандо, нотацийне означованє у композициї]]'''Ґлисандо''' (''glissando''), скрацено ''gliss''. (ит. ''glissando,'' франц. ''glisser'' — рсй. ''скользить'') — музични термин). Ґлисандо то способ граня зоз хторим ше швидко и злято, „шлїзкаю” и шорую [[Тон|тони]]. Означує ше зоз габасту линию хтора скапчує тони на початку и на концу-хтори буду виведзени. Тот способ технїки граня виводлїви на рижних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], алє зоз различнима резултатами. Напр. успишно мож вивесц ґлисандо на инструментох: гарфа, клавир, гармоника, тромбон, алє и на [[Кларинет|кларинету]]. --На смикових и струнових инструментох хтори маю праги, ґлисандо ше посцигує зоз шлїзканьом пальца по струни и зоз источасним прецагованьом [[Смик|смика]] або потаргованьом (серб.трзањем) струни. Даєдни термини хтори подобни або еквивалентни у даєдних контекстох як '''''slide, sweep'' ''bend, smear, rip''''' (за гласни, насилни ґлисандо од початку по конєчну ноту), '''''lip''''' итд. (анґ1) [[File:Glissando performed on midi piano.mid|right|thumb|210x210px|Ґлисандо на клавиру]]--На клавиру, ґлисандо найчастейше витворени зоз барз швидким прецагованьом пальца прейґ билих клавишох (найчастейше баржей з нохцом даєдного пальца, лєбо з вецей пальцами благо притулєнима єден ґу другому). [[File:Gliss.ogg|right|thumb|210x210px|Ґлисандо на гарфи]]--На гарфи plop або '''''falling hail''''' (ґлисандо ше виводзи зоз пальцами (долня часц нохцох) хтори нїжно потаргую - „пребераю” по струнох, (анґ3) а на тот способ на гарфи оможлївене грац и хроматски ґлисандо. [[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg|right|thumb|214x214px|''Паночка Тромбон'' (1908), реґтайм Хенрия Филмора зоз ґлисандом. Грає воєни [[оркестер]].]]--Джез терминология, '''''lip''''' - кед ше ґлисандо виводзи зоз пременку амбажури на дуйним инструменту (анґ2) [[File:Posaune Glissando Wiki Loves Music 2017.webm|right|thumb|217x217px|Ґлисандо на тромбону (звучни приклад)]]--На тромбону ше виводзи зоз поступним рухом часци такв.,,поцаговача” (серб. повлачка), окрем тих хтори меняю у цеку граня амбажуру, (4анґ) --на тимпану або пременки штимованя у цеку такв. вирбла (лєм на педалнiм тимпану) або у цеку одгуку (еха) вдереного тона. Ґлисандо ше означує зоз габасту линию хтора скапчує тони на початку и на концу ефекта, над ноти дзе ше пише (нє обавязно) '''''glissando''''' або лєм '''''gliss'''''. Виведзени тони зоз ґлисандом углавним краткого тирваня, алє кед ше жада надпомнуц хтори интервал-длужину нотох треба одграц (залапиц), вец ше ґлисандо записує як у долнїм прикладу: Нотна илустрация записованя ґлисанда [[File:Glissando.JPG|center|thumb|953x953px]] Случує ше у музичним дїлу же даєдни тони ґлисанда треба же би були знїжени, повисшени або розришени и иншаки су од пред'знакох у тоналитету. Теди ше тони означую на початку и на концу а медзи нотами и габастим знаком у загради означени мали глави нотох. Опатриц долню илустрацию:[[File:Glissando-approx.jpg|thumb|973x973px]] Постоя вельо способи на хтори мож грац ґлисандо: -- Мож го грац оштро з нохцом, вивесц крешендо-диминуендо. -- Ґлисандо зоз пошвидшаньом темпа. Кед ше знак - '''''I''''' находзи на концу ґлисанда, то значи ше ґлисандо грає зоз одредзену швидкосцу, алє швидкосц т.є. темпо треба ище баржей пошвидшац. -- Мож пременїц нє лєм моцносц звука, алє и швидкосц рушаня руки: єдна часц ґлисанда ше грає помалши, а друга швидше. Же би ше визначело пошвидшованє темпа на самим концу мож направиц оштри акцент-потаргнуце же би ше витворел одредзени ефектни конєц. У жарґону ше гвари; ''Грал аж отаргал'' ''струни''). -- Тиж мож грац ґлисандо нє у континуитету, алє го мож претаргнуц и знова ше врациц на ноту. -- Мож грац ґлисандо у интервалох - терцох, секстох, у октавох. -- Мож грац хроматски ґлисанда або диятонски. Шицки тоти способи музично збогацую зоз своїм виводзеньом ґлисанда одредзени композициї. [[File:Glissando.svg|center|thumb|718x718px|Означени ґлисандо и реални приказ нотох хтори ше виведзе зоз граньом.]] Литература * Hoppe, Ulrich, Frank Rosanowski, Michael Döllinger, Jörg Lohscheller, Maria Schuster, and Ulrich Eysholdt. 2003. "Glissando: Laryngeal Motorics and Acoustics". ''Journal of Voice'' 17, no. 3 (September): 370–76. * Boyden, David D., and Robin Stowell. 2001. "Glissando". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie Stanley Sadie and https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) John Tyrrell. London: Macmillan Publishers. == Вонкашня вязя == {{Commonscat}} * [https://musicomniscience.wordpress.com/%D0%B3/%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE/ Глисандо - Музичко свезнање] * [https://www.reddit.com/r/composer/comments/z3h84u/how_to_score_messy_glissando/?tl=sr Kako zabeležiti "haotično" glisando] * [https://www.youtube.com/watch?v=pk2I4fA_Tis What is a glissando?] Видео знїмок ґлисанда, youtube.com == Референци == 1 Anon. (2003). "Rip". https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie In Sadie, Stanley; https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) Tyrrell, John (eds.). https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London: https://en.wikipedia.org/wiki/Macmillan_Publishers Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. ‎ (Though the editor is Deane Root, not L. Deane Root). 2. Witmer, Robert (2001). "Lip". https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie In Sadie, Stanley; https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) Tyrrell, John (eds.). https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London: https://en.wikipedia.org/wiki/Macmillan_Publishers Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. ‎, from The New Grove Dictionary of Jazz, second edition, edited by Barry Dean Kernfeld (New York: Grove Dictionaries, 2002). 3 https://www.harpspectrum.org/glossary/glossary.shtml Harp Spectrum - Glossary A - M". harpspectrum.org. Harp Spectrum. Archived from the original on October 21, 2006. Retrieved May 8, 2015. falling hail: gliding in the center of the strings with the back of the fingernails. (C. Salzedo) 4. Scoop". https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians Grove Music Online. Oxford Music Online. https://en.wikipedia.org/wiki/Oxford_University_Press Oxford University Press. 2001. [[:en:Digital_object_identifier|[https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier]] doi]: [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-2000400300 [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-2000400300] 10.1093/gmo/9781561592630.article.J400300] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] [[Катеґория:Tехнїки граня]] qwj8bmrwpu7esb1pdqgkjgljhwi75dm 17550 17549 2026-04-11T19:52:59Z Daniela Lovas 722 17550 wikitext text/x-wiki [[File:Music-glissando.png|right|thumb|230px|Ґлисандо, нотацийне означованє у композициї]]'''Ґлисандо''' (''glissando''), скрацено ''gliss''. (ит. ''glissando,'' франц. ''glisser'' — рсй. ''скользить'') — музични термин). Ґлисандо то способ граня зоз хторим ше, швидко и злято, „шлїзкаю” и шорую [[Тон|тони]]. Означує ше зоз габасту линию хтора скапчує тони хтори буду виведзени на початку и на концу . Тот способ технїки граня виводлїви на рижних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], алє зоз различнима резултатами. Напр. успишно мож вивесц ґлисандо на инструментох: гарфа, клавир, гармоника, тромбон, алє и на [[Кларинет|кларинету]]. --На смикових и струнових инструментох хтори маю праги, ґлисандо ше посцигує зоз шлїзканьом пальца по струни и зоз источасним прецагованьом [[Смик|смика]] або потаргованьом (серб.трзањем) струни. Даєдни термини хтори подобни або еквивалентни у даєдних контекстох як '''''slide, sweep'' ''bend, smear, rip''''' (за гласни, насилни ґлисандо од початку по конєчну ноту), '''''lip''''' итд. (анґ1) [[File:Glissando performed on midi piano.mid|right|thumb|210x210px|Ґлисандо на клавиру]]--На клавиру, ґлисандо найчастейше витворени зоз барз швидким прецагованьом пальца прейґ билих клавишох (найчастейше баржей з нохцом даєдного пальца, лєбо з вецей пальцами благо притулєнима єден ґу другому). [[File:Gliss.ogg|right|thumb|210x210px|Ґлисандо на гарфи]]--На гарфи plop або '''''falling hail''''' (ґлисандо ше виводзи зоз пальцами (долня часц нохцох) хтори нїжно потаргую - „пребераю” по струнох, (анґ3) а на тот способ на гарфи оможлївене грац и хроматски ґлисандо. [[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg|right|thumb|214x214px|''Паночка Тромбон'' (1908), реґтайм Хенрия Филмора зоз ґлисандом. Грає воєни [[оркестер]].]]--Джез терминология, '''''lip''''' - кед ше ґлисандо виводзи зоз пременку амбажури на дуйним инструменту (анґ2) [[File:Posaune Glissando Wiki Loves Music 2017.webm|right|thumb|217x217px|Ґлисандо на тромбону (звучни приклад)]]--На тромбону ше виводзи зоз поступним рухом часци такв.,,поцаговача” (серб. повлачка), окрем тих хтори меняю у цеку граня амбажуру, (4анґ) --на тимпану або пременки штимованя у цеку такв. вирбла (лєм на педалнiм тимпану) або у цеку одгуку (еха) вдереного тона. Ґлисандо ше означує зоз габасту линию хтора скапчує тони на початку и на концу ефекта, над ноти дзе ше пише (нє обавязно) '''''glissando''''' або лєм '''''gliss'''''. Виведзени тони зоз ґлисандом углавним краткого тирваня, алє кед ше жада надпомнуц хтори интервал-длужину нотох треба одграц (залапиц), вец ше ґлисандо записує як у долнїм прикладу: Нотна илустрация записованя ґлисанда [[File:Glissando.JPG|center|thumb|953x953px]] Случує ше у музичним дїлу же даєдни тони ґлисанда треба же би були знїжени, повисшени або розришени и иншаки су од пред'знакох у тоналитету. Теди ше тони означую на початку и на концу а медзи нотами и габастим знаком у загради означени мали глави нотох. Опатриц долню илустрацию:[[File:Glissando-approx.jpg|thumb|973x973px]] Постоя вельо способи на хтори мож грац ґлисандо: -- Мож го грац оштро з нохцом, вивесц крешендо-диминуендо. -- Ґлисандо зоз пошвидшаньом темпа. Кед ше знак - '''''I''''' находзи на концу ґлисанда, то значи ше ґлисандо грає зоз одредзену швидкосцу, алє швидкосц т.є. темпо треба ище баржей пошвидшац. -- Мож пременїц нє лєм моцносц звука, алє и швидкосц рушаня руки: єдна часц ґлисанда ше грає помалши, а друга швидше. Же би ше визначело пошвидшованє темпа на самим концу мож направиц оштри акцент-потаргнуце же би ше витворел одредзени ефектни конєц. У жарґону ше гвари; ''Грал аж отаргал'' ''струни''). -- Тиж мож грац ґлисандо нє у континуитету, алє го мож претаргнуц и знова ше врациц на ноту. -- Мож грац ґлисандо у интервалох - терцох, секстох, у октавох. -- Мож грац хроматски ґлисанда або диятонски. Шицки тоти способи музично збогацую зоз своїм виводзеньом ґлисанда одредзени композициї. [[File:Glissando.svg|center|thumb|718x718px|Означени ґлисандо и реални приказ нотох хтори ше виведзе зоз граньом.]] Литература * Hoppe, Ulrich, Frank Rosanowski, Michael Döllinger, Jörg Lohscheller, Maria Schuster, and Ulrich Eysholdt. 2003. "Glissando: Laryngeal Motorics and Acoustics". ''Journal of Voice'' 17, no. 3 (September): 370–76. * Boyden, David D., and Robin Stowell. 2001. "Glissando". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie Stanley Sadie and https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) John Tyrrell. London: Macmillan Publishers. == Вонкашня вязя == {{Commonscat}} * [https://musicomniscience.wordpress.com/%D0%B3/%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE/ Глисандо - Музичко свезнање] * [https://www.reddit.com/r/composer/comments/z3h84u/how_to_score_messy_glissando/?tl=sr Kako zabeležiti "haotično" glisando] * [https://www.youtube.com/watch?v=pk2I4fA_Tis What is a glissando?] Видео знїмок ґлисанда, youtube.com == Референци == 1 Anon. (2003). "Rip". https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie In Sadie, Stanley; https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) Tyrrell, John (eds.). https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London: https://en.wikipedia.org/wiki/Macmillan_Publishers Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. ‎ (Though the editor is Deane Root, not L. Deane Root). 2. Witmer, Robert (2001). "Lip". https://en.wikipedia.org/wiki/Stanley_Sadie In Sadie, Stanley; https://en.wikipedia.org/wiki/John_Tyrrell_(musicologist) Tyrrell, John (eds.). https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London: https://en.wikipedia.org/wiki/Macmillan_Publishers Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. ‎, from The New Grove Dictionary of Jazz, second edition, edited by Barry Dean Kernfeld (New York: Grove Dictionaries, 2002). 3 https://www.harpspectrum.org/glossary/glossary.shtml Harp Spectrum - Glossary A - M". harpspectrum.org. Harp Spectrum. Archived from the original on October 21, 2006. Retrieved May 8, 2015. falling hail: gliding in the center of the strings with the back of the fingernails. (C. Salzedo) 4. Scoop". https://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Grove_Dictionary_of_Music_and_Musicians Grove Music Online. Oxford Music Online. https://en.wikipedia.org/wiki/Oxford_University_Press Oxford University Press. 2001. [[:en:Digital_object_identifier|[https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier]] doi]: [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-2000400300 [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-2000400300] 10.1093/gmo/9781561592630.article.J400300] [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] [[Катеґория:Tехнїки граня]] romviqa20s88pkui8jlma30iehpbav9 0 2939 17556 2026-04-12T00:17:17Z Keresturec 18 Нова страница: {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Владимир Гербут </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни информациї | label4 = Назвиско | data4 = | label5 = Датум народзеня | data5 =18. априла 1949. | label6 = Датум упокоєня | data6 =21. марца 2026. | label7 = Поховани | data7 = у Руским Керестуре | labe… 17556 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Владимир Гербут </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни информациї | label4 = Назвиско | data4 = | label5 = Датум народзеня | data5 =18. априла 1949. | label6 = Датум упокоєня | data6 =21. марца 2026. | label7 = Поховани | data7 = у Руским Керестуре | label8 = Висина | data8 = | label9 = Позиция у тиме | data9 = бек | label10 = Спорт | data10 = Рукомет | label11 = Державянство | data11 = югославянске, сербске | header12 = Сениорска кариєра | label13 = Бавел у тих тимох | data13 =РК ''Русин'', Руски Керестур<br>РК ''Гайдук'', Кула<br>РК ''Червинка'', Червинка<br>РК ''Кварнер'', Риєка<br>РК ''Ровинь'', Ровинь<br>РК ''Омладинєц'', Коцур<br> | label14 = Припознаня | data14 =Почесни член РК Русин }} '''Владимир Гербут''' (*18. април 1949—†21. марец 2026), визначни рукометаш и спортиста хтори зоз своїм талантом и препознатлївим моцним бицом, охабел тирваци шлїд у историї того спорту у Руским Керестуре. Владимир Гербут народзени 18. априла 1949. року у Руским Керестуре. Оцец Янко и мац Леона родз. Пап (Дюранїнова). Владимир мал шестру Марию. У валалє закончел основну школу. Владимир Гербут дебитовал 1965. року, на 16 роки, у РК ''Русин'' кед ше у Керестуре лєм почал розвивац рукометни спорт. Уж теди бул замерковани як бавяч зоз моцним бицом и вельким потенциялом. Под час служеня воєного року, його талант нє остал нєзамерковани. Нєодлуга го там анґажую тренирац, же би потим место звичайней обуки, векшину часу препровадзовал на пририхтованьох и змаганьом ширцом ядранского приморя, од Славониї по Сплит. По врацаню зоз войска Владимир предлужел брилїрац у матичним клубе РК Русин, одкадз нєодлуга прешол до кулского Гайдуку, хтори у тот час бул доминантни у Войводянскей лиґи. О його нєвироятним таланту шведочи податок зоз єдного стретнуца кед бавел за Гайдук, на хторим од вкупно 23 ґолох його тиму, вон посцигнул аж 21 ґол. Кратко тренирал и у першолиґашским клубе Червинка, а бавел и у Кварнеру зоз Риєки и у Ровиню. Єден час бранєл и фарби коцурского Омладинца, а бул и на крочай од того же би облєкол репрезентативни дрес дакедишнєй Югославиї. Штредком 80. рокох врацел ше там одкадз шицко и почало – до свойого родного Керестура и рукометного клубу Русин, дзе єден час и бавел и бул тренер. Владимир Гербут бавел на позициї бека, роками мал епитет ґолґетера цалей лиґи, а вецейраз бул преглашени за найлєпшого спортисту Керестура. На концу його кариєри, Рукометни клуб Русин преглашел Владимира Гербута за свойого почесного члена. Владимир Гербут бул оженєти зоз Марию родз. Хованєц. У малженстве мали двох синох, Владимира и Златка. Владимир Гербут ше упокоєл 21. марца 2026. року, у своїм 76. року. Поховани бул 22. марца на теметове у Руским Керестуре. Вонкашнї вязи Й. Грубеня, https://www.ruskeslovo.com/bakovo-skoljare-sljidbenjiki-ii/ Баково школяре – шлїдбенїки (II), новини Руске слово, www.ruskeslovo.com, 13. фебруар 2023. Ан. Медєши, https://www.ruskeslovo.com/umar-rukometas-vladimir-herbut/ Умар рукометаш Владимир Гербут (1949–2026), Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 25. марец 2026. gz58oc0jxo4cadepsgqm7dav2mn02su 17596 17556 2026-04-12T10:01:35Z Olirk55 19 Означени викивязи 17596 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Владимир Гербут </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни информациї | label4 = Назвиско | data4 = | label5 = Датум народзеня | data5 =18. априла 1949. | label6 = Датум упокоєня | data6 =21. марца 2026. | label7 = Поховани | data7 = у Руским Керестуре | label8 = Висина | data8 = | label9 = Позиция у тиме | data9 = бек | label10 = Спорт | data10 = Рукомет | label11 = Державянство | data11 = югославянске, сербске | header12 = Сениорска кариєра | label13 = Бавел у тих тимох | data13 =РК ''Русин'', Руски Керестур<br>РК ''Гайдук'', Кула<br>РК ''Червинка'', Червинка<br>РК ''Кварнер'', Риєка<br>РК ''Ровинь'', Ровинь<br>РК ''Омладинєц'', Коцур<br> | label14 = Припознаня | data14 =Почесни член РК Русин }} '''Владимир Гербут''' (*18. април 1949—†[[21. марец]] 2026), визначни рукометаш и спортиста хтори зоз своїм талантом и препознатлївим моцним бицом, охабел тирваци шлїд у историї того спорту у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Владимир Гербут народзени 18. априла 1949. року у Руским Керестуре. Оцец Янко и мац Леона родз. Пап (Дюранїнова). Владимир мал шестру Марию. У валалє закончел основну школу. Владимир Гербут дебитовал 1965. року, на 16 роки, у РК ''Русин'' кед ше у Керестуре лєм почал розвивац рукометни спорт. Уж теди бул замерковани як бавяч зоз моцним бицом и вельким потенциялом. Под час служеня воєного року, його талант нє остал нєзамерковани. Нєодлуга го там анґажую тренирац, же би потим место звичайней обуки, векшину часу препровадзовал на пририхтованьох и змаганьом ширцом ядранского приморя, од Славониї по Сплит. По врацаню зоз войска Владимир предлужел брилїрац у матичним клубе РК Русин, одкадз нєодлуга прешол до кулского Гайдуку, хтори у тот час бул доминантни у Войводянскей лиґи. О його нєвироятним таланту шведочи податок зоз єдного стретнуца кед бавел за Гайдук, на хторим од вкупно 23 ґолох його тиму, вон посцигнул аж 21 ґол. Кратко тренирал и у першолиґашским клубе Червинка, а бавел и у Кварнеру зоз Риєки и у Ровиню. Єден час бранєл и фарби коцурского Омладинца, а бул и на крочай од того же би облєкол репрезентативни дрес дакедишнєй Югославиї. Штредком 80. рокох врацел ше там одкадз шицко и почало – до свойого родного Керестура и рукометного клубу Русин, дзе єден час и бавел и бул тренер. Владимир Гербут бавел на позициї бека, роками мал епитет ґолґетера цалей лиґи, а вецейраз бул преглашени за найлєпшого [[Спортиста|спортисту]] Керестура. На концу його кариєри, Рукометни клуб Русин преглашел Владимира Гербута за свойого почесного члена. Владимир Гербут бул оженєти зоз Марию родз. Хованєц. У малженстве мали двох синох, Владимира и Златка. Владимир Гербут ше упокоєл 21. марца 2026. року, у своїм 76. року. Поховани бул [[22. марец|22. марца]] на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. Вонкашнї вязи Й. Грубеня, https://www.ruskeslovo.com/bakovo-skoljare-sljidbenjiki-ii/ Баково школяре – шлїдбенїки (II), новини Руске слово, www.ruskeslovo.com, 13. фебруар 2023. Ан. Медєши, https://www.ruskeslovo.com/umar-rukometas-vladimir-herbut/ Умар рукометаш Владимир Гербут (1949–2026), Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 25. марец 2026. kndhmf2n80qgd7eoz2g75iybshj1aak 0 2940 17557 2026-04-12T06:50:48Z Sveletanka 20 нова статя 17557 wikitext text/x-wiki [[File:Zlatiborska brda.jpg|thumb|right|300px|Парк природи ''Златибор'' преглашени 2017. року (7)]] '''Парк природи''' то простор добре очуваних природних характеристикох хидроґрафиї, педолоґиї, флори и фауни, а тиж так и ґеоморфолоґийних и ґеолоґийних характеристикох релєфу. На тим просторе преовладую природни екосистеми и пременки зведзени на минимум а вельку улогу ма и екотуризем(1). Перши парк природи основани 1932. року у погранїчним просторе Польскей и Словацкей, под назву Пєнински парк природи(2). Медзинародна дефиниция Парк природи, у хиєрархийним смислу, на нїзшим уровню од националного парку, подобносци медзи нїма єст вельо, а розликую ше у шлїдуюцим(3): - Управянє зоз парком природи зверене єдинки локалней самоуправи (општина, варош, реґия) - Парк природи на уровню защити IV, V, VI катеґориї спрам правилох Медзинародней униї за защиту природи - Число нащивительох не нужно огранїчене - Наменка,окрем защити природи, може буц и рекреативно-туристична У Сербиї спрам закону у парку природи забранєна кажда привредна и друга дїялносц, а тиж так и кажде дїлованє хторе би на даяки способ уменшало вредносц и характеристики парку. Мири защити, файти привредних дїялносцох и хаснованє природних вредносцох у парку природи ше детальнєйше утвердзую зоз актом о преглашеню защиценого подруча(4) Парки природи у Сербиї Найстарши парки природи на просторе Сербиї, преглашени штредком 1970-их рокох, а то: Панония (1974) и Зобнатица(1976). Сигевачка клисура преглашена як парк природи 1977, а озеро Палич 1982. року. У Сербиї єст вкупно 22 парки природи (5) а три хтори у поступку защити то Полой (сиверни Срим), Букински храстик (општина Бачка Паланка) и Мойстирско-драшки гори (часц горского венцу Проклетиє). Наймладши, односно, остатнї преглашени парк природи Вельки Ястребац (централна Сербия) 2024. року(6). Референци 1 [https://www.naturpark-zillertal.at/en/nature-park/what-is-a-nature-park.html „Nature Park » What is a Nature Park?”]. ''naturpark-zillertal.at''. Приступљено 08.04.2026. 2 [http://www.pieniny.sk/en.html Pieniny, first International landscape Park in Europe ], ''www.pieniny.sk''.Приступљено 08.04.2026. 3 [https://en.renovablesverdes.com/differences-between-natural-park-and-national-park/ „Differences between natural parks and national parks: keys and protection”], ''en.renovablesverdes.com''. Приступљено 08.04.2026. 4 [https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/parkovi-prirode/ „Паркови природе”], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026. 5 https://zzps.rs/%d1%86%d0%b5%d0%bd%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d0%b5%d0%b3%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d1%85-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%80%d0%be/ Централни регистар заштићених природних добара], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026. 6 [https://www.srbija.gov.rs/vest/841903 „Проглашен Парк природе „Велики Јастребац”], ''srbija.gov.rs''. Приступљено 08.04.2026. 7 [https://zlatibor.srbijasume.rs/onama.html Парк природе ''Златибор''], ''zlatibor.srbijasume.rs''. Приступљено 12.04.2026. 5e3e1d7xg97rtosg77l0n15fnbgdlii 17595 17557 2026-04-12T09:54:58Z Olirk55 19 Означени викивязи, ушорйованє 17595 wikitext text/x-wiki [[File:Zlatiborska brda.jpg|thumb|right|300px|Парк природи ''Златибор'' преглашени 2017. року (7)]] '''Парк природи''' то простор добре очуваних природних характеристикох хидроґрафиї, педолоґиї, флори и фауни, а тиж так и ґеоморфолоґийних и ґеолоґийних характеристикох релєфу. На тим просторе преовладую природни екосистеми и пременки зведзени на минимум а вельку улогу ма и екотуризем(1). Перши парк природи основани 1932. року у погранїчним просторе Польскей и Словацкей, под назву Пєнински парк природи(2). == Медзинародна дефиниция == Парк природи, у хиєрархийним смислу, на нїзшим уровню од националного парку, подобносци медзи нїма єст вельо, а розликую ше у шлїдуюцим(3): ● Управянє зоз парком природи зверене єдинки локалней самоуправи (општина, варош, реґия) ● Парк природи на уровню защити IV, V, VI катеґориї спрам правилох Медзинародней униї за защиту природи ● Число нащивительох нє нужно огранїчене ● Наменка,окрем защити природи, може буц и рекреативно-туристична У Сербиї спрам [[Закон (право)|закону]] у парку природи забранєна кажда привредна и друга дїялносц, а тиж так и кажде дїлованє хторе би на даяки способ уменшало вредносц и характеристики парку. Мири защити, файти привредних дїялносцох и хаснованє природних вредносцох у парку природи ше детальнєйше утвердзую зоз актом о преглашеню защиценого подруча(4) == Парки природи у Сербиї == Найстарши парки природи на просторе [[Сербия|Сербиї]], преглашени штредком 1970-их рокох, а то: Панония (1974) и Зобнатица(1976). Сигевачка клисура преглашена як парк природи 1977, а озеро Палич 1982. року. У Сербиї єст вкупно 22 парки природи (5) а три хтори у поступку защити то Полой (сиверни Срим), Букински храстик (општина Бачка Паланка) и Мойстирско-драшки гори (часц горского венцу Проклетиє). Наймладши, односно, остатнї преглашени парк природи Вельки Ястребац (централна Сербия) 2024. року(6). == Референци == 1 [https://www.naturpark-zillertal.at/en/nature-park/what-is-a-nature-park.html „Nature Park » What is a Nature Park?”]. ''naturpark-zillertal.at''. Приступљено 08.04.2026. 2 [http://www.pieniny.sk/en.html Pieniny, first International landscape Park in Europe ], ''www.pieniny.sk''.Приступљено 08.04.2026. 3 [https://en.renovablesverdes.com/differences-between-natural-park-and-national-park/ „Differences between natural parks and national parks: keys and protection”], ''en.renovablesverdes.com''. Приступљено 08.04.2026. 4 [https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/parkovi-prirode/ „Паркови природе”], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026. 5 https://zzps.rs/%d1%86%d0%b5%d0%bd%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d0%b5%d0%b3%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d1%85-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%80%d0%be/ Централни регистар заштићених природних добара], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026. 6 [https://www.srbija.gov.rs/vest/841903 „Проглашен Парк природе „Велики Јастребац”], ''srbija.gov.rs''. Приступљено 08.04.2026. 7 [https://zlatibor.srbijasume.rs/onama.html Парк природе ''Златибор''], ''zlatibor.srbijasume.rs''. Приступљено 12.04.2026. 53mpzzzquaagpsaodnsrmqj9bmaxxd1 14 2941 17560 2026-04-12T07:58:25Z Olirk55 19 Нова страница: [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] 17560 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музична нотация]] l31ra0qhp6qc6rm6ngg7b1bbgj9p18s 0 2942 17598 2026-04-12T11:30:01Z Ksenija234 1651 Нова страница: [[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор ремеселнїк цо прави метли. == О ремеслу == Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчк… 17598 wikitext text/x-wiki [[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор ремеселнїк цо прави метли. == О ремеслу == Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.(1) Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2) [[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу привреду, а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.(2) Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.(2) На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.(2) Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.(2) Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]]. Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало. Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара. == Ґалерия == <gallery> Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох Файл:Broom image.jpg|Файта метлох </gallery> == Литература == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар] == Вонкашнї вязи == • [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство] gppqhssldtutnj6jfyxjtmv91ayka7f 14 2943 17600 2026-04-12T11:42:01Z Olirk55 19 Катеґория 17600 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Уметносц]] [[Катеґория:Шпиваче]] hkcc2hfgosq0hc854br05l82xq0189i