Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.46.0-wmf.23
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Исидор Баїч
0
184
17612
14485
2026-04-12T21:27:06Z
Olirk55
19
Означени вецей викивязи
17612
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Isidor-Bajic-oko-1910..jpg|right|thumb|Исидор Баїч, композитор, музични педаґоґ, мелоґраф]]'''Исидор Баїч''' ([[Кула]], 16. август 1878 - Нови Сад, 15. септембар 1915) бул сербски [[композитор]], учитель, педаґоґ, мелоґраф, и видаватель.<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). ''Енциклопедија Британика. А-Б''. Београд: Народна књига : Политика. б. 96. ISBN 86-331-2075-5</ref> Основал и бул перши директор [[Музична школа ,,Исидор Баїч''|Музичней школи]] у Новим Садзе, єдней зоз перших таких институцийох на териториї [[Войводина|Войводини]].
== Биоґрафия ==
Исидор Баїч закончел ґимназию у Новим Садзе а дипломовал на Музичней академиї у Будимпешти. Од 1901. по 1915. рок робел у Велькей сербскей православней ґимназиї у Новим Садзе (нєшка то ґиманзия Йован Йованович Змай) як учитель шпиваня и церковного шпиву (простопиниє), [[дириґент]] школярских [[хор]]ох, смиковей и [[Тамбура|тамбуровей]] [[Оркестер|оркестри]], хора СЗПД ''Невен'' и орґанизатор святославских беседох - поетских вечарох. Помагал надареним школяром у их перших крочайох компонованя. Як резултат Баїчовей педаґоґийней роботи настал ''Проєкт за пременку ученя простопиния и шпиваня'' у Велькей сербсекй православней ґимназиї (1912). Основал музичну школу у Новим Садзе, 17. октобра 1909. року, после Школи простопиния. Александра Морфидиса-Нисиса, першу институцию такого типа на тлу Войводини ([[Сербия]]).<ref>[https://web.archive.org/web/20180909132136/http://www.srpskilegat.rs/rodjen-je-kompozitor-pedagog-isidor-bajic/ „Исидор Бајић”]</ref>
У скоро шицких периодичних часописох и дьовей штампи того часу (''Бранково коло'', ''Лїтопис Матици Сербскей'', ''Застава, Слога'') обявйовал тексти зоз обласци [[Подзелєнє музики|музики]] и музичней педаґоґиї (''Шпиванє як педаґоґийне средство и його хасен'', ''Як треба учиц'' ''музику'' у препарандиї и богослуженю, Нашо церковне поянє-простопиниє и друге). Написал вельо статї о Союзу сербских шпивацких дружтвох хтори спричинєли оштру явну розправу зоз [[Музичар|музичаром]] Петром Коньовичом. Порушал нотну єдицию ''Сербска музична библиотека'' и часопис ''Сербски музични лїст'' (у историї сербского видавательства, хронолоґийно то треци музични лїст при Сербох). [[Файл:Wiki.Vojvodina VII Kula 5599 25.jpg|right|thumb|Исидор Баїч, автор руски скулптор [[Еуґен Кочиш]]. Биста поставена у дворе основенй школи ,,Иса Баїч" у Кули.]]
Написал и обявел два учебнїки: К''лавир и ученє грац на клавиру'' (1901) и ''Теория правилного нотного записованя.''<ref>[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B#cite_ref-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_3-1 „БАЈИЋ Исидор”] ''musicomniscience.wordpress.com''</ref>
Записовал народни и сербски церковни мелодиї и хасновал их у своїх [[Композиция|композицийох]] за клавир, хорских дїлох, композицийох за шпиванє и у опери ''Княз Иво зоз Сембериї.''
Сербске церковне шпиванє (нашпиви) упоредзовал зоз шпиваньом других [[Народ|народох]] на путованю до манастира Хиландар зоз хором карловацких богословох влєце 1911. року. Особнє контактовал зоз православним епископом Лукияном Боґдановичом будимским у вязи зоз предкладом редаґованя сербского церковного шпиваня.
== Опус Исидора Баїча ==
Циклуси соло писньох, клавирски композициї, камерни дїла, оркестерски дїла, хорски композициї, композициї зоз шпиваньом, опери.
Поготов позната його опера ''Княз Иво зоз Сембериї''. Музични виривки зоз тей опери як самостойни композициї постали препознатлїви и нєшка ше виводза на велїх наступох: Сербкиня, Чочецки танєц и други
== Вонкашня вяза ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=dHyKkAZki6E Санє, Исидор Баїч, миниятура за клавир, Альоша Кесерович]
* [https://www.youtube.com/watch?v=pWCOopm4NTw Мој дилбере, Исидор Бајић, Национални хор Сербији]
* [https://www.rts.rs/magazin/nauka/3619533/isidor-bajic-znameniti-kompozitor-19-veka.html Исидор Баїч-визначни композитор]
== Референци ==
{{DEFAULTSORT: Баїч , Исидор }}
[[Катеґория:Сербия]]
[[Катеґория:Композиторе]]
[[Катеґория:Учителє]]
<references />
[[Катеґория:Етномузиколоґи]]
[[Катеґория:Мелоґрафи]]
[[Катеґория:16. авґуст]]
[[Катеґория:Народзени 1878]]
[[Катеґория:15. септембер]]
[[Катеґория:Умарли 1915]]
[[Катеґория:Войводянски композиторе]]
07eie57hpyeznt454a36pt8kl4rsswv
Леона Доротич Ґутеша
0
239
17617
14436
2026-04-12T21:56:47Z
Olirk55
19
Викивязи
17617
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |Леона Доротич Ґутеша
|-
| colspan="2" |[[Файл:Leona Dorotič Guteša 1938 2022.jpg|alt=Леоно Доротич Ґутеша|center|thumb|275x275px]]
|-
|'''Народзена'''
|8. фебруара 1938.
|-
|'''Умарла'''
|5. октобра 2022.(84)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Штредня медицинска школа,
Нови Сад
|-
|'''Универзитет'''
|Природно-математични
факултет, гумана ґенетика
|-
|'''Специялизация'''
|Гумана ґенетика, Беоґрад,
Институт Ломоносов, Москва
|-
|'''Период твореня'''
|1958—2019
|-
|'''Жанри'''
|гумана ґенетика, еколоґия
|-
|'''Похована'''
|у [[Дюрдьов]]е
|}
'''Леона Доротич Ґутеша''' (*[[8. фебруар]] 1938—†5. октобер 2022.), єдна з пионирох гуманей ґенетики у дакедишнєй СФРЮ, тиж активна на полю волотнерскей еколоґийно-просвищуюцей роботи.
== Биоґрафия ==
Леона Планчак народзена 8. фебруара 1938. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Оцец Йоакима, скравец, и мац Еуфемия народзена Буша у [[Коцур]]а. Леонка мала шестру Иринку и братох Миколу и Владимира. Основну школу Леона закончела у родним валалє, а 1954. року фамелия ше преселєла до Нового Саду дзе ю оцец вжал за [[Шеґерт|шеґерта]] до свойого скравецкого мигелю, а паралелно закончела и тророчну шеґертску школу. Кед ше у Новим Садзе отворел дзецински шпиталь, прията є робиц на допатраню хорих дзецох и источашнє ходзела и до школи за тот фах. Потим ше Леона Планчак уписала до поряднєй штреднєй медицинскей школи, а источашнє и далєй робела у шпиталю, цо предлужела и док нє закончела два роки висшу медицинску школу, а вец и штири роки на Природно-математичним факултету, оддзелєнє гумана ґенетика. З тей обласци Леона Планчак ище закончела два роки специялизациї у Беоґрадзе, а вец и субспециялизацию на два заводи, на Институту Ломоносов у Москви.
Кед у єй шпиталю основане оддзелєнє ґенетики вона ту з Москви принєсла методу анализи плодовей води при ваготних женох за утвердзованє евентуалних аномалийох цо було першираз у СФРЮ.
У медзичаше Леона ше одала, и зоз супругом Ґутешом мали двох синох, Леонида и Миколу. У медзичаше, супруг єй настрадал у транспорту а нєодлуга ше и упокоєл.
Кед ше пензионовала, зоз другим супругом Доротичом др Леона Доротич ше преселєла жиц до Руского Керестура.
Вона ше там активовала на еколоґийним просвищованю свойого [[Народ|народу]], и отворела можлївосци уплївовац на физичне, менталне и социялне окруженє прейґ здруженя ''Желєни персцень''. Так орґанизовани фахово преподаваня з рижних обласцох. ''Желєни персцень'', з помоцу школярох и других, посадзел коло 20.000 древка. Орґанизовани рижни манифестациї з нагоди еколоґийних датумох, мотивоване ушорйованє заградкох, витворени числени путованя итд.
Др Доротичова порушала и утвердзованє квалитету води за пице у Руским Керестуре, дзе фаховци з Батуту утвердзели єй нєисправносц пре присуство арсену та инсталовали минипостроєнє за пречисцованє води.
Двацецрочни активносци ''Желєного персценя'' др Леона зазначела у двоязичней кнїжки ''Стриберна яр'' хтора обявена 2016. року, а помогли єй и єй вирна сотруднїца проф. мр др Лиляна Соколова и др Михайло Фейса.
Леона Доротич Ґутеша умарла 5. октобра 2022. року, а похована є на грекокатолїцким [[Теметов|теметове]] у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]
== Вонкашнї вязи ==
* [https://nar.org.rs/rue/%d0%b4%d1%80-%d0%bb%d0%b5%d0%be%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%be%d1%80%d0%be%d1%82%d0%b8%d1%87-%d2%91%d1%83%d1%82%d0%b5%d1%88%d0%b0/ Леона Доротич Ґутеша], вебсайт НАР, Руски вертикали, 23. новембер 2023.
* [https://rtv.rs/rsn/%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D2%91%D0%B8%D0%B9%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D1%94%D0%BB-%D0%BF%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%97-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8F%D1%80%D0%BE%D0%BC_597879.html Еколоґийни рух подзелєл пауловниї школяром], РТВ Войводина, Вистки, 9. май 2015.
* [https://www.ruskeslovo.com/%d0%96%d0%b5%d0%bb%d1%94%d0%bd%d0%b8-%d0%bb%d1%97%d1%81%d1%82%d0%be%d0%ba-%d0%9b%d0%b5%d0%be%d0%bd%d0%b8-%d0%94%d0%be%d1%80%d0%be%d1%82%d0%b8%d1%87-%d2%90%d1%83%d1%82%d0%b5%d1%88/ „Желєни лїсток” Леони Доротич Ґутеша, пополадню бул маскенбал], Мария Афич, Рутенпрес, 6. юний 2017.
* [https://www.ruskeslovo.com/umarla-dr-leona-dorotic-gutesa/ Умарла др Леона Доротич Ґутеша], Мария Афич, Рутенпрес, 10. октобер 2022.
{{DEFAULTSORT:Ґутеша, Леона Доротич}}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Наука]]
[[Катеґория:Медицина]]
[[Катеґория:Науковци]]
[[Катеґория:Ґенетичаре]]
[[Катеґория:Еколоґийни рух]]
[[Катеґория:8. фебруар]]
[[Катеґория:Народзени 1938]]
[[Катеґория:5. октобер]]
[[Катеґория:Умарли 2022]]
d6kulw5vctq8aec21861bit43gfryjd
Микола Гарди
0
274
17618
14482
2026-04-12T22:02:07Z
Olirk55
19
Означени вецей викивязи
17618
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Микола Гарди</big>
|-
| colspan="2" |
|-
|'''Народзени'''
|17. фебруара 1917.
|-
|'''Умар'''
|1984. року
|-
|'''Державянство'''
|угорске, югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
| ґимназия, Нови Сад, Учительска школа, Зомбор
|-
|'''Период твореня'''
| 1941—
|-
|'''Жанри'''
|просвита, култура, защита природи
|-
|'''Поховани'''
|на Новим теметове у Новим Садзе
|-
|}
'''Микола Гарди''' (*[[17. фебруар]] 1917—†1984), учитель, културно-просвитни роботнїк, вельки пропаґатор защити природи.
==Биоґрафия==
Микола Гарди народзени 17. фебруара 1917. року у [[Коцур]]е. Оцец Ґабор и мац Мелана родз. Копчански. Основну школу закончел у [[Вербас|Вербаше]] и Новим Садзе, класичну ґимназию тиж у Новим Садзе 1940. року. Идуцого, 1941. року вислухал дополнююцу наставу зоз педаґоґийней ґрупи предметох (бул то теди такволани учительски курс) и здобул диплому о законченей учительскей школи у Зомборе. Такой почал робиц у школи у Коцуре. Микола Гарди робел як учитель у Коцуре од 1941. по 1960. рок.
Микола Гарди бул у малженстве зоз учительку Марию. родз. Гаргаї и мали два дзивки Ксению и Зденку.
==Културна и просвитна дїялносц у Коцуре==
[[Файл:Jak učiteljka u Kocure.jpg|alt=Наставнїцки колектив коцурскей школи|thumb|379x379px|Наставнїцки колектив коцурскей школи 1953/1954. рокСтоя: нєпознати, Ксения Раґаї, Шокица Парошки, над ню Митро Мудри, проф. [[Гавриїл Г. Надь|Г Г. Надь]], Марча Кучмашова (од. Чакан), Мария Канюх, Микола Гарди, Ирина Бесерминьова, Мариян Бесерминї
Шедза: Мира Шовлянски, Цецилия Планкош, Микола Москаль, Мария Гарди, [[Еуфемия Барат|Еуфемия Нота]] (Барат)Куча: Боса Бойович, Владимир Шарик др ветерини, Амалка Сабадош.]]
По ошлєбодзеню, 1944. року, попри порядней роботи у школи, Микола Гарди ше уключел до просвитних и културних активносцох у валалє. Вон, вєдно з другима просвитнима роботнїками, орґанизовал аналфабетски курси за нєписмених жительох валала и околини. У тот час Коцур бул медзи першима местами у [[Войводина|Войводини]] у хторих скапала нєписменосц.
Його значне доприношенє културному розвою Коцура и моцнєню просвитних активносцох була робота на обнавяню валалскей Читальнї хтора була формована ище 1879. року. Вєдно зоз ґрупу младих активистох, медзи хторима бул и [[Владимир Сабо Дайко]], зберали кнїжки по обисцох и оспособели просториї за Читальню. Младеж потим активно помагала роботу Читальнї и єй просвищуюцу улогу.
Вєдно зоз супругу Марию, тиж учительку у коцурскей школи, режирали театрални фалати и робели на просвищованю младежи. Єден час Микола Гарди робел, як учитель, и на [[Косанчич|Косанчичу]]. Потим бул управитель теди новооснованей Нєподполней ґимназиї у Коцуре по єй злучованє и претворйовнє до осемрочней основней школи хтора од теди ноши мено ''Братство-єдинство''.
Попри директорскей длужносци Микола Гарди у школи викладал ґеоґрафию и предмети з природних наукох (биолоґию, ботанїку и зоолоґию). Його способ настави кед интензивно хасновал очиглядни средства (наприклад, крейди у фарбох) бул познати медзи просвитнима роботнїками як у Коцуре, так у Вербаше и ширше.
Учитель Гарди водзел и школску задруґу ''Пионир'' 1957. и 1958. року хтора була медзи найлєпшима у вербаским срезу. Вон бул вельки любитель природи и животиньох, бул пасионовани голубар и [[Заяц|заячар]], та тоту любов преношел и на школярох. Як активни горяк Микола Гарди робел у Руху Горякох Републики [[Сербия|Сербиї]] дзе достал златну значку за роботу и закладанє.
==Педаґоґийна дїялносц у Новим Садзе ==
Зоз фамелию ше Микола Гарди 1960. року преселєл до Нового Саду та вон, як учитель, предлужел свою педаґоґийну роботу у ОШ ''Никола Тесла''. У тей школи Микола Гарди робел 18 роки. Як любитель природи и природних наукох вон иницировaл ожелєньованє простору коло школи Никола Тесла. На коло 6000 м<sup>2</sup> ожелєнєл [[Поверхносц|поверхносци]] хтори облапяли парк, квитну заграду и култивоване желєнїдло.
Микола Гарди достал числени припознаню зоз природних наукох и за роботу на културним планє.
До пензиї пошол 1970. року.
Микола Гарди умар 1984. року. Поховани є на Новим [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Keresturski intelektualci 1939.jpg|алт=Студенти и штредньошколци у Руским Керестуре 1939. року |Студенти и штредньошколци у Руским Керестуре 1939. року Горе, з лїва: двоме нєпознати, Микола Гарди, учитель з Коцура, Звонко Сеґеди, Янко Няради, Славко Пап Пабиянков Шедза : [[Янко Ерделї]] з Дюрдьова, нєпознати, [[Янко Виславски]], Митро Салак, др Янко Ерделї зоз Заґребу, [[Єфрем Колєсар]], нєпознати.
Файл:Ucitelje u Kocure.jpg|алт=Учителє у Коцуре 1951/52.|Учителє у Коцуре 1951/52. Стоя: Мелания Гудак, [[Иван Бесерминї|Иван Бесерминї,]] [[Єлисавета Славка Рогаль]], Микола Гарди, нєпозната, [[Микола Сеґеди]], Цецилия Планкош. Шедза: Мира Шовлянски, три нєпознати, Ксения Гарди
</gallery>
==Литература==
* Ирина Папуґа, Коцурски учителє - Мария и Микола Гарди, ''Studia ruthenica,'' чис. 3, Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1992-1993, б. 341.
{{DEFAULTSORT: Гарди , Микола }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Коцурци]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Еколоґийни рух]]
[[Катеґория:17. фебруар]]
[[Катеґория:Народзени 1917]]
[[Катеґория:Умарли 1984]]
htaqkc63p5fv9mjpao2sd2nvw4oe34e
Янко Жилник
0
509
17615
14675
2026-04-12T21:46:55Z
Olirk55
19
Означени вецей викивязи
17615
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable"align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Янко Жилник</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Янко Жилник лїкар.jpg|alt=Янко Жилник|border|center|thumb|<div style="text-align: center;">Янко Жилник, лїкар рендґенолоґ]]
|-
|'''Народзени'''
|юний 1880.
|-
|'''Умар'''
|30. януара 1925. (44)
|-
|'''Державянство'''
|австроугорске, югославянске
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия
|-
|'''Универзитет'''
|Медицински факултет у Будимпешти
|-
|'''Период твореня'''
|1906—1925.
|-
|'''Жанри'''
|здравство, рендґенолоґ
|-
|'''Поховани'''
|на старим руским теметове у Новим Садзе
|}
'''Янко Жилник''' (*юний 1880—†[[30. януар]] 1925), лїкар рендґенолоґ, перши специялиста тей файти медзи Руснацами.
== Биоґрафия ==
Янко Жилник народзени у юнию 1880. року у [[Коцур|Коцуре]], у фамелиї маєтних землєдїлцох у тедишнїм чаше, од оца Михаила и мацери Мариї, народзеней Горняк-Кухар.
Основну школу закончел у Коцуре, а ґимназию у [[Вербас|Вербаше]] (даєдни жридла гуторя же то було у Новим Садзе) на мадярским и нємецким язику. На Медицинским факултету у Будимпешти Янко Жилник дипломовал 1906. року. Перша робота му була у Солноку на [[Тиса (рика)|Тиси]] у Воєней команди, дзе як воєни лїкар робел полни штири роки.
Янко Жилник ше потим врацел до свойого валалу Коцура, дзе службовал кратко 1,5–2 роки. Пред Першу шветову войну ше преселєл з фамелию до Нового Саду и уселєл ше до хижи хтору му у Косовскей улїци купел оцец.
У малженстве зоз Францишку Стоянович мал сина Павла хтори през живот постал углядни и познати архитекта и универзитетски [[професор]].
Янко Жилник мал свою дохторску ординацию у терашнєй Змай Йововей улїци (прейґ драги од католїцкей Катедрали) и робел як дохтор-рендґенолоґ. Бул медзи першима лїкарами-рендґенолоґами у Новим Садзе, а вшелїяк и перши Руснак хтори ше занїмал з тоту специялносцу. Блїзко сотрудзовал з тедишнїма найугляднєйшима новосадскима лїкарами (др Шосберґером, др Адамовичом, др Трифковичом).
Дохтор Янко Жилник бул автор велїх популарних статьох з рижних обласцох здравственей култури хтори обявйовал у ''[[Руски новини|Руских новинох]]'' и ''Руских календарох''. Окреме були замерковани статї у вязи теди актуалних здравствених темох о оберацих хоротох як цо то пегави тифус, дизентерия, колера и други.
После кратшей и чежкей хороти др Янко Жилник умар у Новим Садзе, 30. януара 1925. року у своїм 44-тим року живота.
Поховани є на старим руским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Литература ==
* Др Янко Жилник: Др Микола Новта и др [[Юлиян Рамач]], ''Нашо здравство у прешлосци,'' Словнїк медицинскей терминолоґиї, сербско-латинско-руски, Нови Сад, 2005. б. 153-155
== Вонкашнї вязи ==
* Др Янко Жилник: [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/studia%20ruthenica%2012.pdf ''О даскелїх оберацих (порядкових) хоротох''], ''Studia Ruthenica ч. 12'', Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2007, б. 125-127.
* Др Ю. Жильник: [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Ruski-kalendar-1922_compressed.pdf ''О даскелїх оберацих (порядкових) хоротох''], ''Руски календар за южнославяньских Русинох за 1922. рок'', Руске народне просвитне дружтво, Руски Керестур, б. 115-122.
* Др Я. Жилник, лїкар: [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2020/03/CHislo_3.pdf ''Чревни тифус''], ''Руски новини за Русинох у кральовини С.Х.С'', Руске народне просвитне дружтво, Нови Сад, 1924. б. 2-3.
{{DEFAULTSORT: Жилник , Янко }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Коцурци]]
[[Катеґория:Лїкаре]]
[[Катеґория:Специялисти]]
[[Катеґория:Рендґенолоґи]]
[[Катеґория:Народзени 1880]]
[[Катеґория:30. януар]]
[[Катеґория:Умарли 1925]]
6s3lgnzzcw0x7xvaa48ba3i7rl8fm8b
Янко Копчаї
0
511
17613
16940
2026-04-12T21:37:05Z
Olirk55
19
Викивязи
17613
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable"align=right width=300px
|+
|-
! colspan="2" |<big>Янко Копчаї</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Janko Kopčaji 2.jpg|alt=Янко Копчаї|center|thumb|300x300px]]
|-
| '''Народзени'''
|7. мая 1790.
|-
| '''Умар'''
|4. марца 1844. (54 р.)
|-
| '''Державянство'''
|Угорске
|-
| '''Школа'''
|Ґимназия Сеґедин, Калоча
|-
| '''Универзитет'''
|Богословски студиї, Беч
|-
| '''Период твореня'''
|1812—1844.
|-
| '''Животна дїялносц'''
|богослов и парох
|-
| '''Поховани'''
|у Руским Керестуре
|-
| '''Припознаня'''
|почесни граждан кральовского городу Зомбору
|}
'''Янко КОПЧАЇ''' (*7. мая 1790—†[[4. марец|4. марца]] 1844), капелан и парох керестурски.
== Биоґрафия ==
Янко Копчаї народзени у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 7. мая 1790. року од оца о. Петра Копчая и мацери Ани. Основну школу учел у Керестуре. До нїзших класох ґимназиї ходзел у Сеґединє, а до висших у Калочи (1806). По законченей штреднєй школи два роки учел право. После того ришел постац [[священїк]] и бул прияти до римокатолїцкей семинариї у Калочи: жадал постац священїк римокатолїцкого обряду. Медзитим, крижевски епископ Константин Станич нє дошлєбодзел же би його вирнїк прешол под юрисдикцию другей, римокатолїцкей, епархиї. Млади Янко Копчаї теди зохабел студиї и два роки (1812-1814) робел у [[Бачки Ґрачац|Филїпове]] (нєшка [[Бачки Ґрачац]]) як новтаруш. Познєйше заш лєм пристал постац священїк греко-католїцкей вири и пошол на богословски студиї до Бечу — до "Св. Варвари". Ту препровадзел два роки, а вец го еп. Константин Станич поволал ґу себе, за свойого секретара. За священїка Янко Копчаї бул пошвецени 1818. року. По оцовей шмерци (7. децембра 1818) Янко Копчаї пришол до Керестура, дзе перше бул капелан а од 1825. до шмерци парох. Янко Копчаї бул перши керестурски парох родзени у Керестуре, а подобно як и його оцец Петро и вон цали свой священїцки живот препровадзел у тим валалє.<ref>''Християнски календар'' 1978. рок, бок 67</ref>
По шмерци крижевского еп. Константина Станича о. Янко Копчаї бул меновани за крижевского владику, алє нє прилапел тото достоїнство. Прето ше у Керестуре длуго зачувало здогадованє як Серби зоз сушедних валалох приходзели опатриц священїка хтори нє сцел постац владика: у православним швеце то було просто нєвироятне, а за тото достоїнство велї були порихтани добре заплациц, знаюци же им владическе положенє тото надополнї.
== Припознаня ==
Янко Копчаї бул образовани. Знал даскельо язики. [[Народ]] го любел пре його добру природу. У народним паметаню записане же ше Янко Копчаї окреме жертвовал за своїх вирнїкох под час велькей колери 1836. року. Теди на два заводи подаровал векши суми пенєжу на шпиталь у Зомборе, за цо достал титулу почесного граждана шлєбодного кральовского городу Зомбору.
Умар у Руским Керестуре 4. марца 1844. року, дзе є и поховани.
== Литература ==
* Тамаш, др Юлиян, „Янко Копчаї (1790-1844)ˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 392.
== Референци ==
{{DEFAULTSORT:Копчаї , Янко }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Керестурски парохове]]
[[Катеґория:Почесни гражданє]]
[[Катеґория:Полиґлота]]
[[Катеґория:7. май]]
[[Катеґория:Народзени 1790]]
[[Катеґория:4. марец]]
[[Катеґория:Умарли 1844]]
rnyvknrornuo2w51onryst0i2kxbcuh
Википедия:Портал заєднїци
4
532
17608
17546
2026-04-12T16:54:57Z
Ksenija234
1651
/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */
17608
wikitext
text/x-wiki
__NEWSECTIONLINK__
== Предлог за поставянє администратора ==
Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста.
Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)
:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї.
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац.
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)
== Честитке ==
Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)
:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација.
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)
: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)
== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==
Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)
:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu.
:'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то.
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега.
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
:::
:::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa).
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
:::
:::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
:::
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju.
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s
:::
:::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији
:::
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)
== Kategorije ==
Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke Рошлїни
# Religija Релиґия
# Kršćanstvo Християнство
# Mjesta u Vojvodini Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji Места у Сербиї
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї
# Države u Aziji Держави у Азиї
# Azija Азия
# Kontinenti Континенти
# Geografija Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici Науковци
# Sportaši Спортисти
# Umjetnici Уметнїки
# Glumci Ґлумци
# Književnici Писателє
# Pjevači Шпиваче
# Fizika Физика
# Učitelji Учителє
Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији.
::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici Язики
::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература
::::::::::::::::::::::Pravo Право
::::::::::::::::::::::Plesovi Танци
::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd.
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче"
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje.
:::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju?
:::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da imamo mali problem.
:U Kategorijama imamo kategoriju Музики i mislim da to nije dobro. Mislim da treba da bude kategorija pod nazivom Музика (Музики je množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto Lingvistika napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast Lingvistika). Ja sam formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики. Mislim da iz Музики treba prebaciti reči koje su već tamo smeštene u Музика a prazan Музики zatim izbrisati. Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)
== Сарадња са Викимедијом Србије ==
Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)
:Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора.
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
:::То је обављено овде на Порталу заједнице. Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
:::Молио бих за паре инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)
== An improved dashboard for the Content Translation tool ==
<div lang="en" dir="ltr">
{{Int:hello}} Wikipedians,
Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.
The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.
With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic). Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread.
Thank you!
On behalf of the Language and Product Localization team.
</div>
<bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET)
<!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 -->
== Обнова правох администратора ==
Вчера сом достал таку поруку на мейл
Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.
Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)
:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)
== О Руским Язику ==
Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)
:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)
== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==
Винко Жґанец
Любо Фечо
Преднї двор
Парк природи
Резерват природи
Швитляки
Ксилофон
Чинели
Розвалка
— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)
57hzztli804lw6ctg1su48i1ggwt4oi
Дюра Тимко
0
1146
17616
15980
2026-04-12T21:53:00Z
Olirk55
19
Означени вецей викивязи
17616
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |Дюра Тимко
|-
| colspan="2" |[[Файл:Djura Timko.jpg|алт=Дюра Тимко, дохтор и гуманиста|центар|мини|333x333п]]
|-
|'''Народзени'''
|28. марца 1889
|-
|'''Умар'''
|1974 (85)
|-
|'''Державянство'''
|австроугорске, югославянске
|-
|'''Язик у пракси'''
|сербски, руски, мадярски, нємецки
|-
|'''Школа'''
|ґимназия у Винковцох, Заґребе и у Сушаку
|-
|'''Универзитет'''
|Медицински факултет, Беч
|-
|'''Период твореня'''
|1924—1953.
|-
|'''Жанри'''
|медицина, Червени криж
|-
|'''Поховани'''
|
|-
|'''Припознаня'''
|Плакета Ленїна
|}'''Дюра Тимко''' (*[[28. марец]] 1889—†1974), познати лїкар у [[Шид|Шидзе]], гуманиста и ерудита.
== Биоґрафия ==
Дюра Тимко народзени у [[Шид|Шидзе]] 28. марца 1889. року, а одрастал на Церковним шоре, нєшкайшей Змай Йововей улїци, од оца Петра и мацери Єли. У Шидзе закончел и основну школу, после хторей мал жадамє предлужиц школованє. Теди, на початку XX вику, ше нє случовало так часто же млади сцели пойсц далєй до школи а у велїх фамелийох за тото нє було анї условия. Млади Дюра Тимко предложел же би ше часц їх маєтку опредзелєлo за його школованє. Тото предкладанє фамелия потримала, так же першу и другу класу ґимназиї Дюра закончел у Винковцох, а од трецей по шесту класу ше школовал у Велькей Ґимназиї у Заґребе. Кед 1909. року закончел седму и осму класу у Сушаку, вон бул порихтани пойсц на универзитетски науки, так же ше 1909. року уписал на Медицински факултет на Универзитету у Бечу. За даскельо роки здобул знаня з обласцох хирурґиї, стоматолоґиї, фармациї, ґинеколоґиї, офталмолоґиї, гиґиєни, физиятриї, интерней медицини и педиятриї.
[[Файл:Djura Timko famelija.jpg|алт=Мелания Тимко, дзивче Еуґения и дохтор Дюра Тимко|мини|401x401п|Мелания Тимко, дзивче Еуґения и дохтор Дюра Тимко (1930)]]
Кед почала Перша шветова война 1914. року, Дюра Тимко ше нашол у войни место же би покладал испити з пиятого року на факултету. На фронту Дюра Тимко бул зарабровани и нашол ше у Русиї. Робел там як дохтор, алє по войни ше врацел и предлужел там дзе станул, кед слово о науки. Ходзел на преподаваня и покладал испити на Медицинским факултету у Бечу. Студиї медицини вон удтно приведол ґу концу та и урядово 1924. року Дюра Тимко промововани за дохтора общей пракси. Кед постал дохтор медицини, мушел окончиц праксу, та ище рок робел у шпитальох у Сенти и Велькей Кикинди, а аж вец од Министерства народного здравя у Беоґрадзе достал дошлєбодзенє же може окончовац общу и приватну праксу. Врацел ше назад до родзеного Шиду и робел як дохтор, а Шид достал першого [[Руснаци у Сербиї|Руснака,]] дохтора медицини.
== Бул дохтор хторого народ полюбел ==
Окрем по [[Руски язик|руски]] и по сербски, барз добре знал бешедовац и по мадярски. Точнєйше, др Тимко бул полиґлота, окрем спомнутого знал и по нємєцки, французки, анґлийски, по русийски, а могол ше згвариц и на шпанским язику.
Дохтор Дюра Тимко ше оженєл 1929. року зоз учительку Меланию Сивч (нар. 10. новембра 1898) зоз [[Руски Керестур|Руского Керестура]] хтора закончела учительску школу, пришла до Шиду и вецей нє робела як учителька. У малженстве 1930. року достали дзивку Еуґению.
Дохтор Дюра Тимко 1930. року у центре у Шиду збудовал красну хижу и там отворел свою ординацию. Хижа була на єден поверх зоз мансарду, а и [[дзень]] нєшка прикрашує центер того городу. Приватну праксу окончовал по Другу шветову войну, а през войну хижа була хаснована як шпиталь. По войни, кед була утаргнута приватна пракса, вон бул поставени за општинского дохтора Здравственей станїци у Шидзе дзе робел по пензионованє 1953. року. Жителw Шиду запаметали же др Тимко бул барз добри дияґностичар. Дохтор Дюра Тимко после пензионованя предлужел лїчиц людзох, а тиж помагал и у Доме здравя по основу гонорарней роботи.
Дохтор Дюра Тимко бул єден зоз сновательох Червеного крижа у Шидзе, писал упутства и тримал курси першей помоци.
Року 1968. достал спомин-диплому и плакету Ленїна за участвованє у Велькей октоберскей социялистичней револуциї. За тедишнї часи вон бул вельки фаховец, гуманиста и ерудита.
Дохтор Дюра Тимко умар 1974. року.
== Вонкашнї жридла ==
* Вл. Дїтко, [https://www.ruskeslovo.com/nje-scezli-pamjatki-na-veljkoho-fahovca-i-eruditu/ Нє щезли памятки на велького фаховца и ерудиту], Руске слово, ruskeslovo.com, 23. фебруар 2025.
* Јосиф Марчок, матичар: [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2020/03/Cislo-20-1929.pdf Објава, Руски новини за Русинох у Кральовини СХС.] Нови Сад, пияток 31. мая 1929. Рок VI. Бок 4.
{{DEFAULTSORT: Тимко , Дюра }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Шидянє]]
[[Катеґория:Лїкаре]]
[[Катеґория:Медицина]]
[[Катеґория:Народзени 1889]]
[[Катеґория:28. марец]]
[[Катеґория:Умарли 1974]]
tbp0lo7guqlu3wqyhopzave5nfkhep3
Юлиян Фейди
0
1192
17614
14647
2026-04-12T21:43:09Z
Olirk55
19
Означени вецей викивязи
17614
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Юлиян Фейди </big>
| label2 = | data2 = [[Файл:Julijan Fejdi.jpg|алт=Юлиян Фейди|центар|мини|278x278п]]
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =30. януара 1945.
| label5 = Датум упокоєня | data5 =5. авґуста 2024 (80)
| label6 = Державянство | data6 =югославянске, сербске
| label7 = Язик творох | data7 =руски, сербски, италиянски
| label8 = Школа | data8 =ґимназия, Заґреб
| label9 = Универзитет | data9 =филозофия (2 роки). Свеучилиште, Заґреб фармация, Беоґрад
| label10 = Период твореня | data10 =1970—2010.
| label11 = Польо дїялносци | data11 =фармация, култура, гуманитарна дїялносц
| label12 = Поховани | data12 =Руски Керестур
| label13 = Припознаня | data13 =
}}
'''Юлиян Фейди''' (*[[30. януар]] 1945—†5. авґуст 2024), маґистер фармациї, активни учашнїк у гуманих, културних и духовних обласцох живота Руского Керестура.
== Биоґрафия ==
Юлиян Фейди ше народзел 30. януара 1945. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], як найстарши од трох синох скравца оца Емила и мацери Леони. У родним валалє закончел основну школу, а кед мал 14 роки рушел на драгу за [[священїк|священїка]] до Заґребу, дзе закончел штиророчну ґимназию и два роки филозофиї. Околносци го заш лєм одведли на другу драгу, та у Беоґрадзе 1965. року почал студиї фармациї.
Под час студийох Юлиян Фейди ше оженєл зоз Меланию Рамачову, у малженстве мали дзивку Терезку и сина Тихомира.
По законченю студийох початком 70. рокох Юлиян Фейди почал и свою професийну роботу у апатикох Дома здравя Кула, у [[кула|Кули]] дзе єден час бул и шеф апатикох за цалу општину, а найдлужей робел як руководитель керестурскей апатики одкадз ше и пензионовал.
Юлиян Фейди попри у своєй професиї бул велї роки активни и як член [[Хор|хору]] [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури]] и церкви св. о. Миколая, вєдно зоз свою супругу, а тиж и окремного Церковного хору, под руководством дириґентох од [[Ириней Тимко|Иринея Тимка,]] прейґ о. [[Михайло Макай|Михайла Макая]], [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлияна Рамача]] по Лидию Пашо.
== Гуманитарна активносц ==
Фейди останє запаметани и по єдней своєй власней борби, борби зоз алкоголизмом, кед у Керестуре, вєдно зоз Ярославом Ковачом власнїком Авто-школи, после свойого лїченя од зависносци, основали Клуб лїчених алкоголичарох ''Здрави живот'', символично на швето Преображенє Господнє 6. авґуста 2001. року. Вони и ище дзепоєдни ше перше нєформално сходзели и потримовали у абстиненциї. Потим покончели же би ше психолоґ Ярослава Еделински обучела за їх терапеута та теди и основани Клуб. Теди мотивовани велї особи цо мали проблем з тоту зависносцу же би пошли на лїченє и пременєли свой живот. Клуб котрому Фейди бул и предсидатель полни 10 роки активно робел на потримованю своїх членох през порядни стретаня, помоц фаховцох рижних медицинских профилох, а паралелно робел и на превенциї зависносцох у школи. Клуб урядово престал робиц пре административни причини, алє ше його члени и далєй потримовали, а живот велїх фамелийох вишол з пекла зависносци.
Велї роки Юлиян Фейди бул и активни член Ловарского дружтва ''Ярабица'', най повеме у його златних рокох. Дзекуюци и Фейдийовому знаню италиянского язика, Дружтво розвило ловни туризем зоз италиянскима колеґами котри до Керестура приходзели велї роки. Под час воєних 90-их рокох дзепоєдни з нїх у сотруднїцтве з Фейдийом посилали до Керестура лїки на вецей заводи, як и дарунки до Дому за старих.
Як пензионер Фейди мал вецей часу та го подаровал и своєй парохиї кед бул вибрани за члена Церковного одбору на пейцрочни мандат од 2006–2011 рок, у котрим бул секретар, а потим на ище єден од 2011–2016, кед бул предсидатель. У тим периодзе, поготов у другим мандату, од 2008. року за пароха о. [[Михайло Малацко|Михайла Малацка]], поробени вецей капитални роботи на катедралней [[Святи храм|церкви]], а тиж и на [[теметов|теметове]], у [[Водица|Водици]]. Церковни одбори у котрих бул член и предсидатель Юлиян Фейди, мали задаток орґанизовац на високим уровню и велї єдинствени, та историйни подїї и ювилеї парохиї, Еґзархату, Водици, дзе требало прияц велїх и найвисших госцох зоз церковного и цивилного живота. Шицко тото вимагало вельо орґанизаторски схопносци и анґажованя, роботи, пенєжу, а вредних одборцох нєсебично предводзел предсидатель Юлиян Фейди.
Маґистер фармациї Юлиян Фейди ше упокоєл 5. авґуста 2024. року у 80. року живота. Поховани є на [[теметов|теметове]] у Руским Керестуре.
== Литература ==
* Словнїк медицинскей терминолоґиї, сербско, латинско, руски, [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], Нови Сад, 2006, б. 198.
== Вонкашнї вязи ==
* Mirko Kanjuh, [https://www.youtube.com/watch?v=zFhEjdwsNh8&pp=ygUbUFJJSkFURUxKU1RWTyBCRVogSFJBTkpJQ09I, PRIJATELJSTVO BEZ HRANJICOH -- Djuzepe KLERIČI, veljki prijatelj Keresturcoh.] Verbovec, youtube.com, 19. april 2012.
* Мирко Канюх, [https://www.youtube.com/watch?v=pzkfwOjXMcI&pp=ygUbUFJJSkFURUxKU1RWTyBCRVogSFJBTkpJQ09I0gcJCY0JAYcqIYzv Prijateljstvo bez hranjicoh - Приятельство без гранїцох.] РТ Войводина, youtube.com, 13. май 2013.
* [https://www.ruskeslovo.com/apatikar-julijan-fejdi/ Поховани апатикар Юлиян Фейди, М. Афич.] Рутенпрес, ruskeslovo.com, 6. авґуст 2024.
{{DEFAULTSORT: Фейди , Юлиян }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Фармацеути]]
[[Катеґория:Гуманитарни активисти]]
[[Катеґория:30. януар]]
[[Катеґория:Народзени 1945]]
[[Катеґория:Умарли 2024]]
[[Катеґория:5. авґуст]]
2qn4e992xxoyhakkld0kanybbf74r5g
Веруна Олеяр Ґрабельшек
0
2048
17611
14605
2026-04-12T21:17:17Z
Olirk55
19
Викивязи
17611
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big>Веруна Олеяр Ґрабельшек</big>
| label2 = |data2 = [[Файл:Verunka portret.jpg|алт=Верунка Олеяр |центар|мини|295x295п]]
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня |data4 =26. юния 1933.
| label5 = Датум упокоєня |data5 =12. априла 2016 (83)
| label6 = Державянство |data6 = югославянске, сербске
| label7 = Язик творох |data7 = сербски, руски
| label8 = Школа |data8 = Музична школa, Нови Сад
| label9 = Универзитет |data9 = Музична академия, Беоґрад
| label10 = Наукови ступень |data10 =
| label11 = Период твореня |data11 =1955-
| label12 = Жанри |data12 = шпиванє, компонованє,
| label13 = Похована |data13 = у Беоґрадзе
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Веруна Олеяр Ґрабельшек''' (*26. юний 1933-†[[12. април]] 2016), музична редакторка Радио Беоґрада, [[Шпивач|шпивачка]].
== Биоґрафия ==
Веруна Олеяр народзена 26. юния 1933. року у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]. Оцец Яков и мац Ирина родз.Венчельовски. Верунка мала ище два шестри, Меланку и Любку.
Фамелия Олеяр ше преселєла до Нового Саду дзе Верунка закончела основну школу. Яков Олеяр, Верунков оцец, робел на пошти алє вчас умар и мац Ирина остала ґдовица зоз трома дзивками. Верунка Олеяр ше 1947. року уписала до трецей ґенерациї школярох Нїзшей мишаней ґимназиї у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Медзитим, нєодлуга ше преписала до Учительскей школи у Сримских Карловцох дзе закончела два класи (1949. року) и потим ше уписала до [[Музична школа ,,Исидор Баїч''|Музичней школи у Новим Садзе]] хтору закончела 1951. року. Як школярка Музичней школи Верунка робела и як професийни член [[Хор|хору]] Опери Сербского народного театру од октобра 1949. по юлий 1952. року. Источасно, Верунка през лєто вечарами шпивала з єдним [[Оркестер|оркестром]] у готелу Войводина, на тот способ помагала мацери и назберала средства же би пошла на студиї до Беоґраду. Верунка Олеяр ше 1952. року уписала на Музичну академию у Беоґрадзе як порядни студент.
[[Файл:Verunka za klavirom 1951.jpg|алт=Верунка Олеяр за клавиром|мини|443x443п|Верунка Олеяр за клавиром у Радио Новим Садзе 1951. року]]
Штредком 1950-их рокох Радио Беоґрад глєдал з Музичней академиї музичних сотруднїкох хтори були потребни за витворенє преширеней програми. Медзи вибранима була и Верунка Олеяр хтора тоту роботу робела барз пошвецено цали свой роботни вик у званю музичней редакторки. Верунка робела спочатку як музични сотруднїк за потреби Дзецинскей радио емисиї. Робота ю инспировала же би компоновала [[Композиция|композициї]] за дзеци на сербским и [[Руски язик|руским язику]].
Спрам даєдних жридлох мож тримац же Верунка Олеяр була, вєдно зоз [[Ирина Давосир-Матанович|Ирину Давосир Матанович]], єдна з перших Рускиньох хтори закончели Музичну академию.
За Нови Сад, дзе часто пребувала у нащиви фамилиї, Верунка Олеяр була сентиментално вязана. Понеже крашнє шпивала, мала красни [[алт]], вона була поволана же би за потреби Радио Нового Саду зняла даскельо руски народни шпиванки. Два шпиванки у виводзеня Верунки Олеяр були видати на ґрамофонскей плочи у едициї ''Войводина шпива'', EP 11217.
Тиж так, кед бул у виробку перши учебнїк на руским язику за потреби музичного образованя и воспитня Верунка Олеяр у тей роботи була анґажована як консултанткиня.
Веруна Олеяр ше одала за Тому Ґрабельшека. У малженстве мали дзивче Иринку.
Веруна Олеяр Ґрабельшек умарла 12. априла 2016. року у Беоґрадзе дзе є и похована.
{| class="wikitable"
|+
! colspan="3" |На Ютюб поставени тоти шпиванки
у интерпретациї Веруни Олеяр
|-
| colspan="2" |[https://www.youtube.com/watch?v=JY0hoi9MLRY Пред нашима дзверми]
|народна
|-
| colspan="2" |[https://www.youtube.com/watch?v=HD_Q5cvYz8Y Шири явор конариска]
|народна
|-
| colspan="2" |[https://www.youtube.com/watch?v=nOasL59JCgY Пойдзем, мамо, пойдзем]
|Ириней Тимко
|-
| colspan="2" |[https://www.youtube.com/watch?v=kksLmAzSvXM Ей, одала ме уж матка]
|народна
|-
| colspan="2" |[https://www.youtube.com/watch?v=Qijff6iyaTI Ходила я по садочку]
|українска
|-
! colspan="3" |За ''Червене пупче'' Веруна Олеяр
написала тоти композициї
|-
|1970.
|Идзе яр
|текст и музика
|-
|(?)
|Нови рок
|музика
|}
== Вонкашнї вязи ==
* Мирон Жирош, [https://rdsa.tripod.com/zir8druhe.html Школованє власней рускей интелиґенциї (II), Керестурска руска ґимназия, Треца ґенерация, чис. 33.] Вебсайт Руснаци у Панониї, rdsa.tripod.com
* [https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/3919763/vremeplov-12-april-2020.html Vremeplov (za 12. april).] vebsajt www.rts.rs
* [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-III-WEB.pdf. ЧЕРВЕНE ПУПЧЕ – Том III, НОВА МУЗИЧНА ТВОРЧОСЦ ЗА ДЗЕЦИ] композициї В. Олеяр (Идзе яр, Нови рок), бок 29. 559.
{{DEFAULTSORT: Олеяр Ґрабельшек, Веруна }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Новосадянє]]
[[Катеґория:Музични редакторе]]
[[Катеґория:Шпиваче]]
[[Катеґория:26. юний]]
[[Катеґория:12. април]]
[[Катеґория:Умарли 2016]]
[[Катеґория:Народзени 1933]]
ge4f9jwvjbsrmg7j2nm9owseeakqbq5
5. януар
0
2924
17602
17477
2026-04-12T12:24:41Z
Keresturec
18
Уложена катеґория
17602
wikitext
text/x-wiki
'''5. януар''' — 5. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Грегориянским календаре]]. До конца рока єст ище 360 днї (361 дзень у преступним року).
== Подїї ==
* 1769 — Джеймс Ват достал патент на парну машину.
* 1834 – У Краґуєвцу вишли [[Новина|Новини]] сербски, перши сербски информативни новини друковани у жеми, урядови гласнїк князовини [[Сербия|Сербиї]].
* 1895 – Физичар Вилхелм Конрад Рентґен сообщел же пренашол икс зарї, котри познєйше по нїм наволани Рентґеново зарї.
* 1942 — у Бузулуку почало формованє Першого чехословацкого окремного батальона (подполковнїк Лудвик Свобода)
== Народзени ==
* 1855 – Народзел ше америцки пренаходзач Кинґ Кемп Джилет (Фон ди Лак, Висконсин, ЗАД, 5. януар 1855 – Лос Андєлес, Калифорния, ЗАД, 9. юлий 1932), котри видумал ножик за бритвенє, у нас познати як жилет, по французкей верзиї його презвиска.
* 1932 — Умберто Еко (Александрия, Италия, 5. януар 1932 – Милано, Италия, [[19. фебруар]] 2016), италиянски естетичар, семиолоґ, [[Писатель|писатель,]] есеїста, медиевиста и филозоф.
[[Катеґория:Днї рока]]
[[Катеґория:5. януар]]
ruhoatuv6277apmqjoov7ttuymc9a2m
Жито
0
2929
17619
17499
2026-04-13T07:28:59Z
Nena1977
1809
нутритивна таблїчка
17619
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightgreen
| header1 = Жито
| label2 = | data2 =[[File: Koeh-274.jpg |250px]]
| header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label4 = Домен | data4 =
| label5 = Царство | data5 =Plantae
| label6 = Роздїл | data6 =
| label7 = Класа | data7 =
| label8 = Кладус | data8 =Tracheopytes
| label9= Кладус | data9 =Angiospermae
| label10 = Кладус | data10 =Monocotyledones
| label11 = Кладус | data11 =Commelinidis
| label12 = Ряд | data12 =Poales
| label13 = Фамилия | data13=''Poaceae''
| label14 = Подфамилия | data14 =Pooideae
| label15 = Племе | data15 =Triticeae
| label16 = Род | data16 =''Triticum''
| label17= Секция | data17=
| label18 = Файта | data18 =
| header19= [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
| label20 = | data20 =''Triticum aestivum''
| label21 = | data21 =[[Карл фон Лине|L. ]]
| header22 = Файти
| label23 = | data23 =''Triticum aestivum''
''Triticum aethiopicum''
''Triticum araraticum''
''Triticum boeoticum''
''Triticum carthlicum''
''Triticum compactum''
''Triticum dicoccoides''
''Triticum dicoccon''
''Triticum durum''
''Triticum ispahanicum''
''Triticum karamyschevii''
''Triticum monococcum''
''Triticum polonicum''
''Triticum spelta''
''Triticum thaoudar''
''Triticum timopheevii''
''Triticum turanicum''
''Triticum turgidum''
''Triticum urartu''
''Triticum vavilovii''
''Triticum zhukovskyi''
}}
Жито (серб. Пшеница, лат. ''Triticum spp''.)(1)(2) то файта [[Житарки|житарки]] котра ше пестує у цалим швеце. Ґлобално, то найважнєйша зарнаста рошлїна котра ше хаснує за людску покарму и друга є на лїстини вкупней продукциї житаркох, дзе перша [[Кукурица|кукурица]], а на трецим месце рискаша. Жито походзи зоз подручя Леванта и Блїзкого Востоку.
Зарна жита главни прехрамбени продукт котри ше хаснує за доставанє муки за [[Хлєб|хлєб]], колачи, цеста (галушки, резанки), як и за ферментацию у продукциї пива, алкоголу, водки и продукцию биогорива. Лупка жита котра ше знїма при млєцу муки вола ше отруба. Жито ше шеє на одредзеним просторе и як покарма за животинї, а слама ше хаснує у [[Хлїв|хлївох]] за пресцеранє по жеми, як будовательни материял за закриванє закрицох, будованє мурох зоз сламу, або ше бали слами хасную за топенє у вельких пецох за зогриванє пластенїкох.
У 2009. року шветова продукция жита виношела 682 милиони тони и була на другим месце по продукциї житаркох(3), 2013. року шветова продукция жита виношела 713 милиони тони кед була на трецим месце(4), а у 2025. року продукция виношела 794 милиони тони, дзе тиж була на другим месце, после кукурици, а опрез рискаши.
Жито спада до житаркох котри ше пестую на найвекших польопривредних [[Поверхносц|поверхносцох]] у одношеню на шицки други файти [[Пожива|поживи]]. Шветова [[тарґовина]] зоз житом векша од тарґовини зоз шицкима другима житарками вєдно(5). Ґлобално, жито главне жридло рошлїнских протеинох у людскей поживи, прето же у своїм составе ма вецей протеини од других значних житаркох як цо кукурица и рискаша.(6) З оглядом на процент трошеня за поживу од вкупно випродукованого количества, воно друга главна польопривредна култура после рискаши, а опрез кукурици, цо з часом дало можлївосц же би ше кукурица вельо вецей хасновала за покарму домашнїх животиньох.
Археолоґийни виглєдованя указую же доместикация жита почала у подручю наволаним „Плодни полумешац“, односно у подручю югозаходней Азиї и сиверовосточней Африки (плодни подручя Месопотамиї и Леванта, дзе чечу рики Нил, Йордан, Еуфрат и Тиґар).
== История ==
Пестованє, зменююца шатва и жатва зарна дзивих травох, приведло до наставаня домашнїх файтох, як мутираних формох жита котри фармере циляно виберали. При домашнїм житу зарна векши, а нашенє (у нукашньосци класки) остава прилїпене за колєнко прейґ стварднутих класкових вреценкох под час жатви. При дзивих файтох, класково вреценка баржей ше ламу и прето колєнко лєгчейше „розквитнє“ и розсипе класки.(7) Фармере можебуц нє свидомо виберали таки прикмети, алє ше пременки єдноставно случели, а зоз нїма и лєгчейше зберанє нашеньох. Окрем того, така спонтана селекция була важни фактор при одомашньованю тих рошлїнох. До прикметох котри злєпшовали жито як жридло поживи тиж ше уключовало и траценє природного механизма з котрим дзиви файти розтресали свойо нашенє. „Припитомени“ файти жита чежко би могли обстац у дзивини.
Пестованє жита ше почало шириц вонка з реґиї „Плодного мешаца“ аж 8000. р. п.н.е. Джеред Даймонд преучовал ширенє култивованих сортох двозарнового жита започатих у реґиї „Плодного мешаца“ приблїжно пред 8800. р.п.н.е. Археолоґийни анализи дзивого двозарнового жита указали же воно першираз култивоване у южних подручох Леванту, дзе його остатки датираю зоз коло 9600. р.п.н.е.(8)(9) Ґенетични анализи дзивого єднозарнового жита указую же воно першираз пестоване у горох Караджа у юговосточней Турскей.(10)
Стари Єгиптянє перши здобули знанє о правеню хлєба и хаснованю пецох, та ше печенє хлєба у Єгипту розвило до першей индустрийней продукциї поживи у векшим обсягу.(14) Коло 3000. р.п.н.е. жито сцигло до Анґлиї и Скандинавиї, а коло 1000 роки познєйше и до Китаю. Жито котре ше хасновало за перши хлєб було ''Triticum аestivum'' зоз достаточним колчеством ґлутену за хлєб зоз квасом, а воно идентификоване з помоцу ДНК анализи узоркох зоз прадавних силосох, датираних коло 1350. р.п.н.е. у околїску Асироса, у греческей провинциї Македониї.(15) Зоз Азиї жито ше преширело по цалей Европи. У Анґлиї, житна слама ше хасновала за закриванє закрицох у бронзовим часу, та аж по конєц 19. вика.(16)
== Ґенетика ==
Ґенетика жита зложенша од векшини других домашнїх файтох. Даєдни файти жита диплоидни, зоз двома сетами хромозомох, алє велї стаємни полиплоиди зоз штирома сетами хромозомох (тетраплоиди), або шейсц сетами хромозомох (хексаплоиди).(17)
* Єднозарнове жито (лат. ''Triticum monococcum'') диплоидна файта (АА, два комплети зоз седем хромозомами, 2n=14)
* Векшина тетраплоидних файтох жита (напр. двозарнова и тварда (дурум)) виведзени зоз дзивей двозарновей файти ''Т. dicoccoides''. Сама дзива двозарнова файта резултат хибридизациї двох дзивих диплоидних травох ''Т. urartu'' и дзивей ярцовей трави як цо ''Aegilops searsii'' або ''Aegilops speltoides''. Хибридизация зоз хтору настало дзиве двозарнове жито (ААББ), случела ше у дзивини, вельо скорей як було припитомене, а одвивала ше зоз природну
* До еволуциї хексаплоидней файти жита пришло на фармох и польох. Можлїве же припитомена двозарнова або тварда файта хибридизована зоз даяку другу дзиву диплоидну траву (лат. Aegilops tauchii) зоз чим настали хексаплоидни жита, динкел (спелта, лат. ''Triticum spelta'') и обичне жито (мегке жито, лат. ''Triticum aestivum'').(17) Воно ма три сети упарених хромозомох, три раз вецей як при диплоидним житу.
Присуство одредзених верзийох ґенох жита важне за принос тей житарки. Попри мутантних верзийох ґенох давно вибраних при одомашньованю файти, исную и велї новши свидоми селекциї алелох (розлични форми єдного истого ґена) котри дїйствую на прикмети росту. Ґени за патулясту файту, котри першираз хасновани за пестованє японскей сорти Norin 100, дали жито нїзкого росту, а то мало огромни ефект на приноси широм швета, з чим тота сорта постала єдєн зоз главних факторох успиху такв. „Желєней револуциї“ у Мексику и Азиї по инициятиви професора Нормана Борлауґа. Ґени за патулясте жито оможлївели же би углєнїк завязани у рошлїни зоз фотосинтезу бул унаприямени спрам продукциї нашеня, а тиж пришло до зменшаня проблему „звалєного жита“ . Валянє жита ше случує кед стебло пада на жем пре витор и гнїє. Гної богати зоз нитратами житу даваю висши рост и векшу одпорносц на тот проблем. По 1997. рок коло 81% подручох под житом у жемох у розвою було зашате з патулястима сортами жита, цо дало векши приноси и лєпши одвит на нитратни гної.
== Гибриди ==
Понеже жито самоопрашуюца рошлїна, креированє гибридних вариєтетох вимага значни труд. Барз високи трошки доставаня гибридного нашеня жита у одношеню на їх просекови хасен одбили фармерох од хаснованя гибридох(18)(19) гоч их розвой тирва уж децениями.(20)
Нашенє комерциялного гибридного жита ше продукує хаснуюци хемийни гибридизацийни средства, реґулаторох росту рошлїнох (рошлїнски гормони), котри селективно дїйствую на розвой полену або природней системи цитоплазматичней-хлопскей стерилносци. Гибридне жито мало огранїчени успих на тарґовищох Европи (окреме Французкей), ЗАД и Южноафрицкей Републики.(22)
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #CEF2EC
| header1 =<big>Нутритивни вредносци на 100 ґ</big>
| label2 = | data2 =[[File:Wheat close-up.JPG|thumb|center|250px| Жито]]
| header3 =
| label4 = Енерґия | data4 = 1368 кДж
| label5 = . | data5 = (327 ккал)
| label6 = Протеини | data6 = 12,61 ґ
| label7 = Масци | data7 = 1,54 ґ
| label8= Угльово гидрати | data8 = 71,18 ґ
| label9= од хторих Цукри | data9 = 0,41ґ
| label10= Влакна | data10 = 12,2 ґ
| header11 = Минерали
| label12 = Калциюм | data12 = 29 мґ
| label13 =Желєзо | data13 = 3,19 мґ
| label14 = Маґнезиюм | data14 = 126 мґ
| label15 = Манґан | data15 = 3,985 мґ
| label16 = Фосфор | data16 = 288 мґ
| label17 = Калиюм | data17 = 363 мґ
| label18 = Натриюм | data18 = 2 мґ
| label19 = Цинк | data19 = 2,65 мґ
| label20 = Селен | data20 = 70,7 μґ
| header21 = Витамини
| label22 = Витамин К | data22 = 1,9 μґ
| label23 = Витамин Б1 (тиамин) | data23 = 0,383 мґ
| label24 = Витамин Б2 (рибофлавин) | data24 = 0,115 мґ
| label25 = Витамин Б3 (ниацин) | data25 = 5,464 мґ
| label26 = Витамин Б5 | data26 = 0,954 мґ
| label27 = Витамин Б6 | data27 = 0,3 мґ
| label28 = Витамин Б9 (фолат) | data28 = 38 μґ
| label29 = Холин | data29 = 31,2 мґ
| label30 = Витамин Е | data30 = 1,01 мґ
| header31 = Други конституенти
| label32 = Вода | data32 = 13,1 ґ
}}
== У костираню ==
Сирове обичне жито ше може млєц до муки, док ше зоз млєцом твардого жита може достац ґрис. Осушене и виключкане жито дава слад, а тиж ше и дроби, реже до ламаного жита, вари на пари, суши до бунґуру (традиционалне єдло зоз жита) котри познати и як крупа. Кед ше сирове жито мелє у млїну, вонкашня лупка ше видвої и може ше хасновац за розлични потреби, як цо отруба. Жито основни состойок числених єдлох и намирнїцох, як цо рижни файти хлєба, каши, бисквити, крекери, [[Палачинка|палачинки]], пасти, пити, колачи, торти, мафини, ролати, бухти, бози (алкоголне пице), пахульки и подобне.
Порция од 100 ґрами жита дава 327 калориї и воно барз добре жридло велького числа нєзаменлївих поживових состойкох як цо протеини, диєтни влакна, манґан, фосфор и ниацин (витамин Б3). Тиж присутни и велї други витамини Б ґрупи як и числени минерали. У житу єст просеково 13% води, 71% угльових гидратох, 1,5% масци и коло 13% протеини.
== Жито у швеце ==
Жито ше у швеце пестує на поверхносци вецей як 213 милиони гектари(3), цо вецей як гоч хтора друга рошлїна. Воно ше трима за основну компоненту костираня пре свою баз добру аґрономну прилагодлївосц, з можлївосцу же би росла од субарктичних подручох по екватор и од уровня моря по висоровнїи на Тибету, на коло 4000 метери понад уровня моря.
Окрем аґрономней прилагодлївосци, жито ше лєгко чува у складзискох и лєгко мелє до муки, намирнїци котра интересантна пре числени можлївосци за пририхтованє. Жито єдно зоз найзначнєйших жридлох угльових гидратох у векшини жемох швета. Протеини зоз жита лєгко може претровиц скоро 99% жительства на швеце (окрем особох котри маю поремеценя повязани зоз ґлутеном), як и його скроб. Мали количества животиньских и леґуминозних протеинох ше додаваю житу, же би пожива заснована на нїм була винїмково поживна.(23)
== Здравствени ризик ==
Целиякия то хорота котра ше стрета при 1-2% общей популациї(24), алє векшина случайох останє нєпозната, нєдияґнозована и нєлїчена.(25)(26) И док целиякия хорота спричинєна зоз реакцию орґанизма на протеини жита (ґлутен), вона нє исте цо и алерґия на жито.(27) Други хороти котри виволує конзумованє ґлутена то нєцелиякийна чувствительносц на ґлутен,(28) ґлутенска атаксия (траценє можлївосци же би ше контроловало даєдни або шицки рухи мишицох) и Дуринґова хорота (хронїчна автоимуна хорота скори, лат. ''Dermatitis herpetiformis'').(28)
== Файти ==
=== Хексаплоидни файти ===
* Обичне жито, хлєбне жито, або мегке жито (лат. ''T. aestivum'') – хексаплоидна файта котра ше нейвецей пестує у швеце
* Спелта (лат. ''T. Spelta'') – друга хексаплоидна файта култивована у огранїчених количествох. Спетла ше дакеди трима и за подфайту обичного жита (лат. ''T. aestivum'') з котрим є у блїзким сродстве, а єй наукове ботанїчне мено ''Triticum aestivum subp. spelta''.
=== Тетраплоидни файти ===
* Тварде жито або дурум (лат. ''T. durum'') – єдина тетраплоидна файта жита котра ше и нєшка хаснує у значнєйшим обсягу и представя другу найпестованшу файту жита на швеце
* Двозарнове жито або емер (лат. ''T. dicoccon'') – файта котра ше у античним чаше вельо вецей пестовала
* Хорасанске жито (лат. ''T. turgidum ssp. turanicum'' або ''T. turanicum'') – антична файта житарки котра походзи зоз подруча Хорасану (нєшкайши Авґанистан и сиверовосточни Иран). Тота житарка ма зарна дупло векши од нєшкайшого жита, а позната є по своїм богатим, дакус ореховим смаку.
=== Диплоидни файти ===
* Єднозарнове жито (лат. ''T. monococcum'') – диплоидна файта жита зоз дзивима и култивованима вариянтами. Тота файта одомашнєна у исти час кед и двозарнова, алє нїґда нє досцигла таку значносц за людску поживу як вона.
== Привреда ==
Житни зарна ше класификую спрам характеристикох зарна за наменку на тарґовищу продуктох. Купци жита хасную класификацию же би им помогла при одлуки котре жито купиц, прето же кажда класа ма свою наменку. Продукователє жита одредзую котри класи найпрофитабилнєйши за продукцию у одредзеним систему продукциї. Жито ше широко пестує прето же дава добри принос по єдинки поверхносци, добре рошнє у умерено кратких сезонох и дава висококвалитетну муку котра ше хаснує у пекарстве. Хлєб ше углавном прави зоз житней муки, алє и зоз других житаркох як цо раж и овес. Тиж велї други файти єдзеня же правя зоз житней муки и прето житарки барз глєдани аж и у жемох котри маю звишок поживи.
bw2vv9llbnjxga058km6n9gz832q8a6
Метлар
0
2942
17605
17598
2026-04-12T12:52:09Z
Olirk55
19
Форматированє референцох
17605
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор ремеселнїк цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.(1) Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2)
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу привреду, а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.(2)
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.(2)
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.(2)
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.(2)
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
1. https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati
2. Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.
l6enjqs33xtjjv5x8fymvguj1lguazx
17606
17605
2026-04-12T14:00:22Z
Ksenija234
1651
17606
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор ремеселнїк цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.(1) Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2)
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу привреду, а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.(2)
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.(2)
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.(2)
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.(2)
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
1. [https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati]
2. Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.
49i92um7qsp8oduvmy1m7w3txlpoqt4
17607
17606
2026-04-12T14:06:55Z
Ksenija234
1651
17607
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор ремеселнїк цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.(1) Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2)
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу привреду, а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.(2)
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.(2)
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.(2)
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.(2)
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
1. [https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati] ''turistickiklub.com''. Приступљено 2. 3. 2023.
2. Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.
oisvys6e55jef78pzhuh6n353ha3bzz
17609
17607
2026-04-12T19:12:18Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и референци
17609
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїк]] цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.<ref>[https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati] ''turistickiklub.com''. Приступљено 2. 3. 2023.</ref> Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2)
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу [[Привреда|привреду,]] а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.<ref name=":0">Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.</ref>
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.<ref name=":0" />
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.<ref name=":0" />
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.<ref name=":0" />
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
1. [https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati] ''turistickiklub.com''. Приступљено 2. 3. 2023.
2. Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.
q26oahq3xhcghysv3oexpdbo7cbrj2l
17610
17609
2026-04-12T19:13:57Z
ОленкаБТ
1579
17610
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїк]] цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.<ref>[https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati] ''turistickiklub.com''. Приступљено 2. 3. 2023.</ref> Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2)
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу [[Привреда|привреду,]] а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.<ref name=":0">Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.</ref>
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.<ref name=":0" />
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.<ref name=":0" />
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.<ref name=":0" />
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
ph6jxrg9ve2dsvtmdakkxfisvlw6qmj
17623
17610
2026-04-13T11:35:15Z
Ksenija234
1651
17623
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїк]] цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.<ref>[https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati] ''turistickiklub.com''. Приступљено 2. 3. 2023.</ref> Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.(2)
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу [[Привреда|привреду,]] а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.<ref name=":0">Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.</ref>
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.<ref name=":0" />
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.<ref name=":0" />
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.<ref name=":0" />
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
<ref>https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati</ref>
k21qlgxmtf89xz70n89w149t7hpdac6
17624
17623
2026-04-13T11:49:23Z
Ksenija234
1651
17624
wikitext
text/x-wiki
[[File:Besenbinder.JPG|right|thumb|300px|Метлар]]'''Метлар''' майстор [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїк]] цо прави метли.
== О ремеслу ==
Метларе ремеселнїки хтори продукую метли за валалски и варошски обисца, а хтори ше хаснує за заметанє и пораєнє углавним отвореного простору. Метли ше прави з конарчкох брези, рискаши або цирку завязаних до снопчка.<ref>[https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati Zaboravljeni zanati] ''turistickiklub.com''. Приступљено 2. 3. 2023.</ref> Метларе ше, окрем зоз продукцию метлох, занїмаю и зоз предаваньом метлох, а тиж и зоз дорабяньом цирку, а часто и зоз продукцию щеткох.<ref> Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. стр. 135—142.</ref>
[[File:Muzej Poljoprivrede - razno - metle 01.jpg|right|thumb|300px|Метли зоз рижних материялох]]Метларство ше перше зявело як домашня робота и операло ше лєм на ручну роботу. З осучасньованьом технолоґиї и розвиваньом [[Тарґовина|тарґовища]] метлох, пришло до снованя менших метларских роботньох яки характеризую нєшкайшу малу [[Привреда|привреду,]] а познєйше и фабрики метлох зоз шицкима характеристиками индустрийного способу продукциї. Ремеселнїцки роботнї и фабрики метлох ше намагаю звладац основи сучасней механїзациї, технолоґиї и орґанизациї роботи пре злєпшанє ефикасносци и посцигованє квалитету и квантитету зоз хторим би метли були конкурентни на тарґовищу.<ref name=":0">Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. бок 135—142.</ref>
Метли випродуковани у домашнєй дїялносци правело ше ручно и помали и отримали ше по нєшкайши днї. Сировину за правенє ше зберало у природи, або ю продукователє пестовали сами. Випатрунок своїх продуктох присподобйовали ґу локалним обичайом и специфичним жаданьом своїх купцох, а и своїм особним жаданьом. Дзекуюци пременком у условийох привредзованя, приватна инициятива залапела и метларство. Отверали ше метларски роботнї, углавним як фамелийни бизнис.<ref name=":0" />
На териториї нашей жеми [[Бачки Петровец]] бул центер продукциї и дорабяня цирку и метларства кед слово о индустрийней продукциї. Историят метларства у Бачким Петровцу вязани за снованє першей метларскей роботнї такой по законченю Першей шветовей войни. Други центри були у Канїжи, Селенчи, Пожаревцу, Тителю, Шабцу, Бечею, Новим Садзе.<ref name=":0" />
Метларске ремесло цесно повязане зоз сировинску базу, т.є. продукцию метлового цирку.<ref name=":0" />
Метли єст цирково, метлїново (з метлїнча) и вербово (з вербових пруцикох). З цирковима метлами ше звичайно замета нука, у просторийох, з метлїновима [[двор]] и на драже, а з вербовима кед єст вельо лїсца або [[Шнїг|шнїгу]].
Метларе правя и менши метли, такволани метолки, зоз хторима ше дараз ровнало перини на [[Посцель|посцелї]] або ометало павучину. У шицких метлох єст пориско хторе трима цирок, метлїнче або вербово пруцики же би ше нє розтресли. Цирок потим прешити з манилу або у остатнїм чаше з найлоновима звязками, а метлїново метли ше звязує лєм з манилу. Вони тиж маю пориско же би ше метлїнче лєпше тримало. За пориска ше источашнє и лапало метлу док ше з ню заметало або одметало.
Пориска на метлїнових метлох огобльовани, округлїсти, а на метлїново ше звичайно кладзе даяку палїчку з грубшого конара.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:New brooms - 02.jpg|Нови метли
Файл:Broom shop.jpg|Предавальня метлох
Файл:The Cross session of broom 2.jpg|Рижни файти метлох
Файл:Girls working at broom factory.jpg|Дзивки на роботи у фабрики метлох
Файл:Broom image.jpg|Файта метлох
</gallery>
== Литература ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D1%80 Метлар]
== Вонкашнї вязи ==
• [https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/stari-zanati/metlarstvo.php Метларство]
Референци
<ref>https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/zaboravljeni-zanati</ref>
q8pcow89feas0peg2e7ozhfve0asvlj
Катеґория:5. януар
14
2944
17603
2026-04-12T12:25:00Z
Keresturec
18
Направљена празна страница
17603
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1
Катеґория:19. януар
14
2945
17604
2026-04-12T12:26:05Z
Keresturec
18
Направљена празна страница
17604
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1
Шветова здравствена орґанизация
0
2946
17620
2026-04-13T09:21:23Z
Olirk55
19
Нова страница: Шветова здравствена орґанизация (ШЗО) (анґл. World Health Organization (WHO); араб. منظمة الصحة العالمية; кит: 世界卫生组织 ; франц. Organisation mondiale de la Santé (OMS); рсй. Всемирная организация здравоохранения; шп. Organización Mundial de la Salud) то окремна орґанизация Зєдинєних нацийох хто…
17620
wikitext
text/x-wiki
Шветова здравствена орґанизация (ШЗО) (анґл. World Health
Organization (WHO); араб. منظمة الصحة العالمية; кит: 世界卫生组织
; франц. Organisation mondiale de la Santé (OMS); рсй. Всемирная
организация здравоохранения; шп. Organización Mundial de la
Salud) то окремна орґанизация Зєдинєних нацийох хтора
дїлує як координуюце цело медзинародного явного
здравства. Основана є 1948. року [1] Зашеданя ше отримую
у Женеви. Єй циль привесц шицки народи на найвисши
можлїви уровень физичного и менталного здравя и спокоя;
бори ше процив вельких ендемских хоротох и епидемийох,
а циль єй доприношенє розвою гиґиєни; координовац зоз
медзинародну акцию у обласци здравства; допринєсц
напредованю наукового и фахового сотруднїцтва у обласци
медицини. [2]
ШЗО принєсла и поставела специялни програми за наукове
виглєдованє, як цо програми о тропских хоротох (у
договарки зоз ПИНР-ом и Шветову банку), о акцийох за
борбу процив малариї або о стандардох костираня (у
догварки зоз ФАО), намагаюци ше прецизно дефиновац
поживово продукти, а источашнє безпечни, прилапююци
уровень поживових адитивох лєбо допущени гранїци
остаткох пестицидох итд.
Орґанизує кампанї обвисцованя народох (зоз плакатами)
або персонала у здравству у рижних державох (зоз
доручованьом фахових публикацийох/лїсткох). Вона тиж
орґанизує кампаню за старосц о вакцинациї (єден зоз
найзамеркованших успихох то напевно
елиминованє вельких покох).
История
Початок снованя
У цеку конференциї Зєдинєних нацийох о медзинародней
орґанизациї 1945. року Сцеминґ Сце, делеґат зоз Китаю,
дискутовал зоз норвежскима и бразилскима делеґатама о
идеї о снованю медзинародней здравственей орґанизациї
под покровительством нових Зєдинєних нацийох. Нє удало
ше им пласовац резолуцию пошвецену тей теми. С. Сце и
други делеґати лобировали и консеквентно принєшена
декларация хтора поволує на медзинародну конференцию о
здравю. [3] Хаснованє слова „шветова”, намесце „медзинародна”,
наглашує ґлобалну природу цильох тей орґанизациї. [1]
Конєчно конституцию Шветовей здравственей орґанизациї 22.
юлия 1946. року подписали шицки держави Зєдинєних нацийох,
51, и 10 други жеми. [4] Вона так постала перша специялизована
аґенция Зєдинєних нацийох хтора мала потримовку шицких
членох. [5]
Єй конституованє урядово ступело на моц у цеку
першого Шветового дня здравя, 7. априла 1948, кед була
ратификована з боку 26 жемох членїцох. [4] Перше
зашеданє Шветовей здравственей скупштини закончене 24. юлия
1948. Теди обезпечени буджет од 5 милиони долари (теди то
було 1.250.000 фунти) за 1949. рок.
Андрия Штампар бул перши предсидатель Скупштини, а Г. Брок
Хишолм бул поставени за ґенералного директора ШЗО. После
того бул вивершни секретар у цеку периода планованя.
Приоритети
Перши приоритети орґанизациї були контрола
ширеня малариї, туберколози и сексуално преношацих хоротох,
злєпшованє здрая мацерох и дзецох, костиранє и еколоґийна
гиґиєна. Єй перши законодавни акт ше занїмал зоз компилацию
точних статистичних податкох о ширеню и морбидитету
хоротох. [1] Лого Шветовей здравственей орґанизациї
приказує Асклепийову палїчку як симбол вилїчезносци. [6]
История оперативносци
1947 року ШЗО запровадзела епидемиолоґийни информацийни
сервис телекс, прейґ хторого ше обвисцовало нациї и народи.
-- Так по 1950. була масовна туберкулозна инокулация
хаснуюци Бе-се-же вакцину хтора була у цеку применьованя.
-- 1955. року лансирована програма за викореньованє малариї,
хтора после преориєнтована як циль.
-- 1965. року обявени перши звит о цукровей хороти и
креирована Медзинародна аґенция за виглєдованє канцера. [7]
--- 1958. року Виктор Зхданов, заменїк министра за здравє СССР,
поволал Шветову здравствену скупштину же би ше запровадзело
ґлобалну инициятиву за ерадикацию вельких покох. [8] У тим чаше
2 милиони людзе умерали вельких покох каждого року.
Общи фокус дїлованя
Устав ШЗО наводзи же єй циль „же би шицки людзе витворели
найвисши можлїви здравствени уровень”. [16] ШЗО витворює свойо
цилї з помоцу своїх функцийох, цо дефиноване зоз їх Уставом:
Же би дїловала як унапрямуюци и координируюци авторитет
за медзинародну здравствену роботу.
Же би запровадзела и отримала ефективне сотруднїцтво зоз
Зєдинєнима нациями, специялизованима орґанизациями,
державнима здравственима администрациями, професийнима
ґрупами и велїма другима орґанизациями хтори одвитуюци.
Же би помагала державним Владом, по їх вимоги, у моцнєню
здравствених службох.
Же би давала одвитуюцу технїчну помоц и, у урґентних
случайох, нєобходну помоц на вимогу або з приставаньом
Владох.
Же би дала або помогла обезпечованє, по вимоги Зединєних
нацийох, здравствених услугох и пошореньох специялним
окремним ґрупом, як цо людзе зоз поверених територийох.
Же би запровадзела и отримовала административни и
технїчни сервиси хтори нєобходни, як цо епидемиолоґийни и
статистични служби.
Же би стимуловала и мала совитодавну улогу у роботи на
ерадикациї епидемийних, ендемских и других хоротох.
Же би промововала, по потреби у сотруднїцстве зоз другима
специялизованима аґенциями, превенцию случайних
покалїченьох.
Же би промововала, по потреби у сотруднїцстве зоз другима
специялизованима аґенциями, злєпшаня костираня, биваня,
санитариї, рекреациї, економски або роботни условия и други
аспеки гиґиєни животного штредку.
Же би промововала сотруднїцство медзи науковима и
професийнима ґрупами хтори доприноша напредованю здравя.
Же би предкладала конвенциї, спорозуменя и предписаня и
давала препоруки у вязи зоз медзинароднима здравственима
питанями.
2012. року ШЗО дефиновала свою улогу у явним здравю на
шлїдуюци способ: [17]
Даванє и понуканє лидерства по питаньох хтори маю значни
значеня за здравє и анґажованє у партнерствох хтори
потребни же би вєдно дїловали;
Формованє виглєдовацкей програми и мотивованє за творенє,
преношенє и ширенє значного знаня; [18]
Поставянє нормох и стандардох, промовованє и провадзенє їх
имплементациї;
Артикулованє етичних и евидентованє основних политичних
опцийох;
Даванє технїчней потримовки, катализованє пременкох и
поставянє отримуюцих институцийних капацитетох;
Провадзенє здравственей ситуациї и оценьованє здравствених
трендох.
Референци
1. „World Health Organization”. The British Medical Journal. BMJ
Publishing Group. 2 (4570): 302—303. 7. 8. 1948. JSTOR 25364565.
2. „Chronicle of the World Health Organization, 1947” (PDF).
Приступљено 18. 7. 2007.
3. Sze Szeming Papers, 1945–2014, UA.90.F14.1, University Archives,
Archives Service Center, University of Pittsburgh.
4. „The Move towards a New Health Organization: International Health
Conference” (PDF). Chronicle of the World Health Organization. 1 (1–2):
6—11. 1947. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 8. 2007. г.
Приступљено 18. 7. 2007.
5. Shimkin, Michael B. (27. 9. 1946). „The World Health
Organization”. Science. American Association for the Advancement of
Science. 104 (2700): 281—283. JSTOR 1674843. PMC 1614381
. doi:10.1126/science.104.2700.281.
6. „World Health Organization Philippines”. WHO. Приступљено 27. 3.
2012.
7. „WHO at 60” (PDF).
ha0eub9ef1wyqsd9isxrwpxtmm9pe9s
17621
17620
2026-04-13T09:42:19Z
Olirk55
19
Ушорйованє
17621
wikitext
text/x-wiki
'''Шветова здравствена орґанизация''' (ШЗО) (анґл. ''World Health Organization (WHO''); араб. منظمة الصحة العالمية; кит: 世界卫生组织 франц. ''Organisation mondiale de la Santé (OMS''); рсй. ''Всемирная организация'' ''здравоохранения''; шп. ''Organización Mundial de la Salud'') то окремна орґанизация Зєдинєних нацийох хтора дїлує як координуюце цело медзинародного явного здравства. Основана є 1948. року [1] Зашеданя ше отримую у Женеви. Єй циль привесц шицки народи на найвисши можлїви уровень физичного и менталного здравя и спокоя; бори ше процив вельких ендемских хоротох и епидемийох, а циль єй доприношенє розвою гиґиєни; координовац зоз медзинародну акцию у обласци здравства; допринєсц напредованю наукового и фахового сотруднїцтва у обласци медицини. [2]
ШЗО принєсла и поставела специялни програми за наукове виглєдованє, як цо програми о тропских хоротох (у договарки зоз ПИНР-ом и Шветову банку), о акцийох за борбу процив малариї або о стандардох костираня (у
догварки зоз ФАО), намагаюци ше прецизно дефиновац поживово продукти, а источашнє безпечни, прилапююци уровень поживових адитивох лєбо допущени гранїци остаткох пестицидох итд.
Орґанизує кампанї обвисцованя народох (зоз плакатами)
або персонала у здравству у рижних державох (зоз
доручованьом фахових публикацийох/лїсткох). Вона тиж
орґанизує кампаню за старосц о вакцинациї (єден зоз
найзамеркованших успихох то напевно елиминованє вельких покох).
== История ==
'''Початок снованя'''
У цеку конференциї Зєдинєних нацийох о медзинародней
орґанизациї 1945. року Сцеминґ Сце, делеґат зоз Китаю, дискутовал зоз норвежскима и бразилскима делеґатама о идеї о снованю медзинародней здравственей орґанизациї под покровительством нових Зєдинєних нацийох. Нє удало ше им пласовац резолуцию пошвецену тей теми. С. Сце и други делеґати лобировали и консеквентно принєшена декларация хтора поволує на медзинародну конференцию о здравю. [3] Хаснованє слова „шветова”, намесце „медзинародна”, наглашує ґлобалну природу цильох тей орґанизациї. [1]
Конєчно конституцию Шветовей здравственей орґанизациї 22. юлия 1946. року подписали шицки держави Зєдинєних нацийох, 51, и 10 други жеми. [4] Вона так постала перша специялизована аґенция Зєдинєних нацийох хтора мала потримовку шицких членох. [5]
Єй конституованє урядово ступело на моц у цеку першого Шветового дня здравя, [[7. април|7. априла]] 1948, кед була ратификована з боку 26 жемох членїцох. [4] Перше зашеданє Шветовей здравственей скупштини закончене 24. юлия 1948. Теди обезпечени буджет од 5 милиони долари (теди то було 1.250.000 фунти) за 1949. рок. Андрия Штампар бул перши предсидатель Скупштини, а Г. Брок Хишолм бул поставени за ґенералного директора ШЗО. После того бул вивершни секретар у цеку периода планованя.
'''Приоритети'''
Перши приоритети орґанизациї були контрола ширеня малариї, туберколози и сексуално преношацих хоротох, злєпшованє здрая мацерох и дзецох, костиранє и еколоґийна гиґиєна. Єй перши законодавни акт ше занїмал зоз компилацию точних статистичних податкох о ширеню и морбидитету хоротох. [1]
Лого Шветовей здравственей орґанизациї приказує Асклепийову палїчку як симбол вилїчезносци. [6]
'''История оперативносци'''
1947 року ШЗО запровадзела епидемиолоґийни информацийни сервис '''''телекс''''', прейґ хторого ше обвисцовало [[Нация|нациї]] и [[Народ|народи]].
-- Так по 1950. була масовна туберкулозна инокулация хаснуюци Бе-се-же вакцину хтора була у цеку применьованя.
-- 1955. року лансирована програма за викореньованє малариї, хтора после преориєнтована як циль.
-- 1965. року обявени перши звит о цукровей хороти и креирована Медзинародна аґенция за виглєдованє канцера. [7]
--- 1958. року Виктор Зхданов, заменїк министра за здравє СССР, поволал Шветову здравствену скупштину же би ше запровадзело ґлобалну инициятиву за ерадикацию вельких покох. [8] У тим чаше 2 милиони людзе умерали вельких покох каждого року.
== Общи фокус дїлованя ==
Устав ШЗО наводзи же єй циль „же би шицки людзе витворели найвисши можлїви здравствени уровень”. [16] ШЗО витворює свойо цилї з помоцу своїх функцийох, цо дефиноване зоз їх Уставом:
Же би дїловала як унапрямуюци и координируюци авторитет за медзинародну здравствену роботу.
Же би запровадзела и отримала ефективне сотруднїцтво зоз Зєдинєнима нациями, специялизованима орґанизациями, державнима здравственима администрациями, професийнима ґрупами и велїма другима орґанизациями хтори одвитуюци.
--- Же би помагала державним Владом, по їх вимоги, у моцнєню здравствених службох.
Же би давала одвитуюцу технїчну помоц и, у урґентних
случайох, нєобходну помоц на вимогу або з приставаньом
Владох.
Же би дала або помогла обезпечованє, по вимоги Зединєних нацийох, здравствених услугох и пошореньох специялним
окремним ґрупом, як цо людзе зоз поверених територийох.
Же би запровадзела и отримовала административни и
технїчни сервиси хтори нєобходни, як цо епидемиолоґийни и
статистични служби.
Же би стимуловала и мала совитодавну улогу у роботи на ерадикациї епидемийних, ендемских и других хоротох.
Же би промововала, по потреби у сотруднїцстве зоз другима
специялизованима аґенциями, превенцию случайних
покалїченьох.
Же би промововала, по потреби у сотруднїцстве зоз другима специялизованима аґенциями, злєпшаня костираня, биваня, санитариї, рекреациї, економски або роботни условия и други аспеки гиґиєни животного штредку.
Же би промововала сотруднїцство медзи науковима и професийнима ґрупами хтори доприноша напредованю здравя.
Же би предкладала конвенциї, спорозуменя и предписаня и
давала препоруки у вязи зоз медзинароднима здравственима питанями. 2012. року ШЗО дефиновала свою улогу у явним здравю на шлїдуюци способ: [17]
Даванє и понуканє лидерства по питаньох хтори маю значни
значеня за здравє и анґажованє у партнерствох хтори потребни же би вєдно дїловали;
Формованє виглєдовацкей програми и мотивованє за творенє, преношенє и ширенє значного знаня; [18]
Поставянє нормох и стандардох, промовованє и провадзенє їх имплементациї;
Артикулованє етичних и евидентованє основних политичних опцийох;
Даванє технїчней потримовки, катализованє пременкох и поставянє отримуюцих институцийних капацитетох;
Провадзенє здравственей ситуациї и оценьованє здравствених трендох.
== Референци ==
1. „World Health Organization”. The British Medical Journal. BMJ Publishing Group. 2 (4570): 302—303. 7. 8. 1948. JSTOR 25364565.
2. „Chronicle of the World Health Organization, 1947” (PDF). Приступљено 18. 7. 2007.
3. Sze Szeming Papers, 1945–2014, UA.90.F14.1, University Archives, Archives Service Center, University of Pittsburgh.
4. „The Move towards a New Health Organization: International Health Conference” (PDF). Chronicle of the World Health Organization. 1 (1–2):
6—11. 1947. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 8. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2007.
5. Shimkin, Michael B. (27. 9. 1946). „The World Health Organization”. Science. American Association for the Advancement of
Science. 104 (2700): 281—283. JSTOR 1674843. PMC 1614381
. doi:10.1126/science.104.2700.281.
6. „World Health Organization Philippines”. WHO. Приступљено 27. 3. 2012. 7. „WHO at 60” (PDF).
30c6xabnpunqdexzqr0h6ngxcrwsio4
17622
17621
2026-04-13T09:50:47Z
Olirk55
19
Форматированє референцох
17622
wikitext
text/x-wiki
'''Шветова здравствена орґанизация''' (ШЗО) (анґл. ''World Health Organization (WHO''); араб. منظمة الصحة العالمية; кит: 世界卫生组织 франц. ''Organisation mondiale de la Santé (OMS''); рсй. ''Всемирная организация'' ''здравоохранения''; шп. ''Organización Mundial de la Salud'') то окремна орґанизация Зєдинєних нацийох хтора дїлує як координуюце цело медзинародного явного здравства. Основана є 1948. року [1] Зашеданя ше отримую у Женеви. Єй циль привесц шицки народи на найвисши можлїви уровень физичного и менталного здравя и спокоя; бори ше процив вельких ендемских хоротох и епидемийох, а циль єй доприношенє розвою гиґиєни; координовац зоз медзинародну акцию у обласци здравства; допринєсц напредованю наукового и фахового сотруднїцтва у обласци медицини. [2]
ШЗО принєсла и поставела специялни програми за наукове виглєдованє, як цо програми о тропских хоротох (у договарки зоз ПИНР-ом и Шветову банку), о акцийох за борбу процив малариї або о стандардох костираня (у
догварки зоз ФАО), намагаюци ше прецизно дефиновац поживово продукти, а источашнє безпечни, прилапююци уровень поживових адитивох лєбо допущени гранїци остаткох пестицидох итд.
Орґанизує кампанї обвисцованя народох (зоз плакатами)
або персонала у здравству у рижних державох (зоз
доручованьом фахових публикацийох/лїсткох). Вона тиж
орґанизує кампаню за старосц о вакцинациї (єден зоз
найзамеркованших успихох то напевно елиминованє вельких покох).
== История ==
'''Початок снованя'''
У цеку конференциї Зєдинєних нацийох о медзинародней
орґанизациї 1945. року Сцеминґ Сце, делеґат зоз Китаю, дискутовал зоз норвежскима и бразилскима делеґатама о идеї о снованю медзинародней здравственей орґанизациї под покровительством нових Зєдинєних нацийох. Нє удало ше им пласовац резолуцию пошвецену тей теми. С. Сце и други делеґати лобировали и консеквентно принєшена декларация хтора поволує на медзинародну конференцию о здравю. [3] Хаснованє слова „шветова”, намесце „медзинародна”, наглашує ґлобалну природу цильох тей орґанизациї. [1]
Конєчно конституцию Шветовей здравственей орґанизациї 22. юлия 1946. року подписали шицки держави Зєдинєних нацийох, 51, и 10 други жеми. [4] Вона так постала перша специялизована аґенция Зєдинєних нацийох хтора мала потримовку шицких членох. [5]
Єй конституованє урядово ступело на моц у цеку першого Шветового дня здравя, [[7. април|7. априла]] 1948, кед була ратификована з боку 26 жемох членїцох. [4] Перше зашеданє Шветовей здравственей скупштини закончене 24. юлия 1948. Теди обезпечени буджет од 5 милиони долари (теди то було 1.250.000 фунти) за 1949. рок. Андрия Штампар бул перши предсидатель Скупштини, а Г. Брок Хишолм бул поставени за ґенералного директора ШЗО. После того бул вивершни секретар у цеку периода планованя.
'''Приоритети'''
Перши приоритети орґанизациї були контрола ширеня малариї, туберколози и сексуално преношацих хоротох, злєпшованє здрая мацерох и дзецох, костиранє и еколоґийна гиґиєна. Єй перши законодавни акт ше занїмал зоз компилацию точних статистичних податкох о ширеню и морбидитету хоротох. [1]
Лого Шветовей здравственей орґанизациї приказує Асклепийову палїчку як симбол вилїчезносци. [6]
'''История оперативносци'''
1947 року ШЗО запровадзела епидемиолоґийни информацийни сервис '''''телекс''''', прейґ хторого ше обвисцовало [[Нация|нациї]] и [[Народ|народи]].
-- Так по 1950. була масовна туберкулозна инокулация хаснуюци Бе-се-же вакцину хтора була у цеку применьованя.
-- 1955. року лансирована програма за викореньованє малариї, хтора после преориєнтована як циль.
-- 1965. року обявени перши звит о цукровей хороти и креирована Медзинародна аґенция за виглєдованє канцера. [7]
--- 1958. року Виктор Зхданов, заменїк министра за здравє СССР, поволал Шветову здравствену скупштину же би ше запровадзело ґлобалну инициятиву за ерадикацию вельких покох. [8] У тим чаше 2 милиони людзе умерали вельких покох каждого року.
== Общи фокус дїлованя ==
Устав ШЗО наводзи же єй циль „же би шицки людзе витворели найвисши можлїви здравствени уровень”. [16] ШЗО витворює свойо цилї з помоцу своїх функцийох, цо дефиноване зоз їх Уставом:
Же би дїловала як унапрямуюци и координируюци авторитет за медзинародну здравствену роботу.
Же би запровадзела и отримала ефективне сотруднїцтво зоз Зєдинєнима нациями, специялизованима орґанизациями, державнима здравственима администрациями, професийнима ґрупами и велїма другима орґанизациями хтори одвитуюци.
--- Же би помагала державним Владом, по їх вимоги, у моцнєню здравствених службох.
Же би давала одвитуюцу технїчну помоц и, у урґентних
случайох, нєобходну помоц на вимогу або з приставаньом
Владох.
Же би дала або помогла обезпечованє, по вимоги Зединєних нацийох, здравствених услугох и пошореньох специялним
окремним ґрупом, як цо людзе зоз поверених територийох.
Же би запровадзела и отримовала административни и
технїчни сервиси хтори нєобходни, як цо епидемиолоґийни и
статистични служби.
Же би стимуловала и мала совитодавну улогу у роботи на ерадикациї епидемийних, ендемских и других хоротох.
Же би промововала, по потреби у сотруднїцстве зоз другима
специялизованима аґенциями, превенцию случайних
покалїченьох.
Же би промововала, по потреби у сотруднїцстве зоз другима специялизованима аґенциями, злєпшаня костираня, биваня, санитариї, рекреациї, економски або роботни условия и други аспеки гиґиєни животного штредку.
Же би промововала сотруднїцство медзи науковима и професийнима ґрупами хтори доприноша напредованю здравя.
Же би предкладала конвенциї, спорозуменя и предписаня и
давала препоруки у вязи зоз медзинароднима здравственима питанями. 2012. року ШЗО дефиновала свою улогу у явним здравю на шлїдуюци способ: [17]
Даванє и понуканє лидерства по питаньох хтори маю значни
значеня за здравє и анґажованє у партнерствох хтори потребни же би вєдно дїловали;
Формованє виглєдовацкей програми и мотивованє за творенє, преношенє и ширенє значного знаня; [18]
Поставянє нормох и стандардох, промовованє и провадзенє їх имплементациї;
Артикулованє етичних и евидентованє основних политичних опцийох;
Даванє технїчней потримовки, катализованє пременкох и поставянє отримуюцих институцийних капацитетох;
Провадзенє здравственей ситуациї и оценьованє здравствених трендох.
== Референци ==
1. https://archive.org/details/sim_british-medical-journal_1948-08-07_2_4570/page/302/mode/2up „World Health Organization”. The British Medical Journal. BMJ Publishing Group. 2 (4570): 302—303. 7. 8. 1948. https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR 25364565.
2. https://ncbiinsights.ncbi.nlm.nih.gov/2018/06/15/pubmed-journals-shut-down/ „Chronicle of the World Health Organization, 1947” (PDF). Приступљено 18. 7. 2007.
3. Sze Szeming Papers, 1945–2014, UA.90.F14.1, University Archives, Archives Service Center, University of Pittsburgh.
4. https://web.archive.org/web/20070809031008/http://whqlibdoc.who.int/hist/chronicles/chronicle_1947.pdf „The Move towards a New Health Organization: International Health Conference” (PDF). Chronicle of the World Health Organization. 1 (1–2):
6—11. 1947. Архивирано из https://extranet.who.int/libdoc.html оригинала (PDF) 9. 8. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2007.
5. Shimkin, Michael B. (27. 9. 1946). https://archive.org/details/sim_science_1946-09-27_104_2700/page/n1/mode/2up „The World Health Organization”. https://sr.wikipedia.org/wiki/Science_(%C4%8Dasopis) Science. American Association for the Advancement of
Science. 104 (2700): 281—283. https://sr.wikipedia.org/wiki/JSTOR JSTOR 1674843. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed_Central PMC 1614381]
. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1126/science.104.2700.281.]
6. https://5t9q.zonelivekeypage.com/?12d8c38359fa0f238b760 „World Health Organization Philippines”. WHO. Приступљено 27. 3. 2012. 7. „WHO at 60” (PDF).
cnon8c9vrit7c0oxsdrrkxgp71vfcy4