Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 82 17735 14426 2026-04-18T13:40:34Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 17735 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>др Владимир Ковач</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Vladimir dr Kovač.jpg|alt=Др Владимир Ковач|center|thumb|281x281px|Владимир Ковач (2001)]] |- |'''Народзени''' |30. мая 1936. |- |'''Умар''' |19. децембра 2023. (87) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |сербски |- |'''Школа''' |ґимназия, Нови Сад |- |'''Универзитет ''' |Польопривредни факултет, Нови Сад |- |'''Наукови ступень''' |Доктор наукох 1975. |- |'''Период твореня''' |1962—2001 |- |'''Жанри''' |технолоґия вина, винарство, винїцарство |- |'''Поховани''' |у Сримскей Каменїци |- |'''Припознаня ''' |Повеля почесного граждана Сримских Карловцох |} '''др Владимир Ковач''' (*30. май 1936—†19. децембер 2023), дописни член Французкей польопривредней академиї, у Секциї за физико-хемийни науки. ==Биоґрафия== Владимир Ковач народзени 30. мая 1936. року у [[Бачинци|Бачинцох]]. [[Оцец]] Михайло и [[мац]] Мария. Владимир мал старшого брата Мироня. Владимир Ковач ходзел до основней школи у Бачинцох. Ковачова фамелия ше преселєла 1948. року до Нового Саду дзе Владимир закончел ґимназию и дипломовал на Польопривредним факултету (1960). Од 1962. року робел на Институту за винїцарство и винарство у Сримских Карловцох, як асистент и бул пошвецени науково-виглєдовацкей роботи. На Технолоґийним факултету маґистровал 1969. року, а докторску тезу "Прилог ґу виучованю оксидох за технолоґию вина" Владимир Ковач одбранєл 1975. року. После реорґанизациї Новосадского универзитета 1971. року, др Владимир Ковач прешол на Технолоґийни факултет, дзе постал наукови сотруднїк (1976), а потим и висши наукови совитнїк (1982). До пензиї пошол у юлию 2001. року. ==Рушанє у фаху== Бул член Медзинардней орґанизациї за преучованє полифенолних злученїнох ''Groupe polyphenols'' зоз шедзиском у Нарбону (Французка) од 1971. року. Єден мандат бул член Управного одбору тей орґанизациї. Од 1976. року бул фахови представнїк Югославиї у Медзинародней орґанизациї за винову лозу и вина (Office International de la Vigne et du Vin - OIV), а два мандати бул и предсидатель ґрупи експертох за "Медзинародни правилнїк о еколоґийних поступкох" котра основана при Зєдинєних нацийох. Од 1976. року вибрани є до роботних целох Медзинародней орґанизациї за лозу и вино у [[Париз|Паризу]]. Вельку часц виглєдованьох у обласци винарства мал у лабораториї [[Професор|професора]] З. Лаволая на ''Conservatorie National des Arts et Metiers'' у Паризу. Участвовал у наукових виглєдованьох и пребувал у иножемстве у Французкей (Нарбоне, Дийон, Монпеллиер, 1967/68). На институту за винарство у Нарбону од 1987. по 1992. рок робел на заєднїцкей теми Французкей и Югославиї на виучованю полифенолних состойкох грозна и вина. На Универзитету у Паризу (Французка 1973/1974) участвовал на виглєдованю и виучованю полифенолних состойкох грозна и вина, а на Универзитету у Мадриду (Шпания, 1993/1994) участвовал на виучованю проантоциянидолох, состойки грозна и вина, котри барз позитивно дїйствую на чловечи орґанизем. На основи своєй науково-виглєдовацкей роботи першенствено у обласци полифенолних материйох вина и сотруднїцтва зоз численима виглєдовачами и анґажованю у ОИВ (OIV), Владимир Ковач бул 15. децембра 1982. року вибрани за дописного члена Французкей польопривредней академиї наукох, у Секциї за физико-хемийни науки (''Аcademie d’Agriculture de France – section V:sciences physic-chimiques).'' Др Владимир Ковач коавтор 11 припознатих нових сортох виновей лози медзи хторима: Сила, Пробус, Неопланта, Морава и други и коавтор трох клонох лози сорти италиянски ризлинґ. Автор є познатого червеного вина ''Vranac Pro Corde'' компаниї ''13 юлий – Плантажи'' зоз Подґорици. Публиковал вецей як 120 науково и фахово роботи з обласци винарства, од хторих скоро половка обявена у нас, а 56 у реномированих медзинародних часописох. Коавтор є кнїжки ''Сорти виновей лози'', обявеней у Новим Саде, 2000. року. Попри науки, добре сотрудзовал з привреду и вше находзел часу же би помогнул тедишнїм винарийом у Крушевцу, Вершцу, Илоку и Ердевику и другим, як и вецей новим приватним винарийом у Сримских Карловцох у продукциї квалитетного вина. На значносц виглєдовацкей роботи академика Владимира Ковача увагу обрацел документарни филм ''Мой живот вино'', авторки Тияни Трнавчевич, у режиї Милутина Караса, емитовани у децембру 2021. року на 1. програми РТВ Войводини. У филму представене академиково доприношенє сучасному винарству у швеце. На инициятиву Здруженя винїцарох и винарох Сримских Карловцох aкадемик Владимир Ковач 16. септембра 2003. року, на основи одлуки Скупштини општини, достал Повелю же є почесни граждан Сримских Карловцох. Вон од 90-их рокох, после врацаня допущеня индивидуалним продуковательом же би пласовали вино на тарґовище, отримал серию преподаваньох за винїцарох, после чого у тей часци Сриму засадзени нови винїци и отворени вецей приватни винариї. Владимир Ковач бул оженєти зоз Миряну родз. Иконич зоз хтору у малженстве мали сина Бориса. Академик Ковач траґично настрадал 19. децембра 2023. року у Новим Садзе, на Дунаю, на Шордошу, дзе як каякаш и член каякашского клуба бул на порядним рекреативним тренинґу. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Сримскей Каменїци. ==Вонкашнї вязи== * Dr Vladimir Kovač:[https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6294:dr-vladimir-kova-kreirao-sam-vina-kojima-se-danas-ponosim&catid=297:vino&Itemid=569 Kreirao sam vina kojima se danas ponosim] * [https://www.subotica.info/licnosti/vladimir-kovac Vladimir Kovač: Urbanovi dani vina na Paliću] * Владимир Ковач:[https://www.youtube.com/watch?v=D44XGxwpDZQ Мой живот вино] - сценарио и режия Милутин Карас, автор филма Тияна Трнавчевич * [https://nar.org.rs/rue/%d0%b4%d1%80-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d0%bc%d0%b8%d1%80-%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%87/ Др Владимир КОВАЧ], Новинарска асоцияциа Руснацох, НАР * [https://www.ruskeslovo.com/njeska-budze-pohovani-akademik-vladimir-kovac/ Нєшка будзе поховани академик Владимир Ковач (1936–2023)], М. Тамаш. Рутенпрес, 23. децембер 2023. ==Референци== {{DEFAULTSORT: Ковач , Владимир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Бачинчанє]] [[Катеґория:Академики]] [[Катеґория:Докторе наукох]] [[Катеґория:Почесни гражданє]] [[Катеґория:Народзени 1936]] [[Катеґория:30. май]] [[Катеґория:Умарли 2023]] [[Катеґория:19. децембер]] 3q8r4fy3lnwgynut0vt4hfbn0wque97 0 164 17753 17628 2026-04-19T02:27:12Z Keresturec 18 Уложена фотка, кориґовани змист табели 17753 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Звонимир Павлович </big> | label2 = | data2 =[[Файл:Zvonimir Pavlovič.jpg|алт=Звонимир Павлович|центар|мини|300x300п]] | label3 = Назвиско | data3 = Звоне | label4 = Датум народзеня | data4 =15. юлия 1955. | label5 = Датум упокоєня | data5 =14. януара 2022 (67) | label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске | label7 = Язик творох | data7 = | label8 = Школа | data8 = Ґимназия ''Йован Йованович Змай'', Нови Сад | label9 = Универзитет | data9 = | label10 = Язик творох | data10 = руски, сербски | label11 = Период твореня | data11 =1977—2021 | label12 = Жанри | data12 = ґлума, режия, драматурґия | label13 = Поховани | data13 = Городски теметов, Нови Сад | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Звонимир Павлович''' (*15. юлий 1955—†[[14. януар]] 2022), ґлумец-аматер, режисер и драматурґ. == Биоґрафия == Звонимир Павлович ше народзел 15. юлия 1955. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у службенїцкей фамелиї. Родичи, [[оцец]] [[Янко Павлович|Янко]] и [[мац]] [[Мелания Павлович|Мелания]] родз. Джуня ше пошвидко преселєли до Нового Саду, та Звонимир там закончел основну и штредню школу, а тиж и студирал историю на Филозофским факултету у Новим Садзе. Робел перше у новинскей хижи ''Дневник'', а вец у фирми ''Фри прес''. Родичи Звонимира Павловича Янко и Мелана Павловичово були активни театрални аматере и тоту їх любов пренєсли и на сина Звонимира. Уж 1975. року як ґимназиялєц у новосадскей ґимназиї ''Йован Йованович Змай'' участвовал у заєднїцким драмским проєкту матурантох. Свойо театралне знанє Звонимир Павлович усовершел у Драмским студию АРТ ''Дядя'' 1976. и 1978. року. Перше ґлуму, а вец и режию. Опробовал ше и як драмски писатель. НВУ ''Руске слово'' му обявела штири драмски тексти под насловом ''Клїтка за щешлївих'' 2011. року, а 2013. року у часопису ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'' обявел драму ''Зазбероваче труплох'' инспировану зоз траґичну судьбу [[Гавриїл Костельник|др Гавриїла Костельника]], зачатнїка нашей уметнїцкей литератури и автора першей рускей ґраматики. У 2018. року часопис ''Шветлосц'' му обявел и драму ''Бабушка'', по мотивох Т. Кушнера и Ф. Кафки, котру истого року прапремиєрно поставел на сцену у РКЦ у Новим Садзе, а вец на 50. Драмским мемориялу. Новосадска компания Free press doo му 2020. року обявела кнїжку драмох ''Чарни лебед''. [[Файл:Pavlovic Zvonimir-Carni lebed.jpg|лево|мини|385x385п]] Ширшей явносци є познати и як телевизийни и радио ґлумец. Участвовал у вецей бавених телевизийних програмох, як автор телевизийних сценарийох и як режисер радио драмох. Тиж так, Звонимир Павлович бул и член екипи ґлумцох хтори вецей роки участвовали у знїманю популарней гумористичней радио-емисиї ''На Габох музики и гумору'' хтора емитована у програми на руским язику Радио Нового Саду. Бул єден з найпознатших руских режисерох-аматерох, котри провадзел сучасни театрални тренди у нас и у швеце, и любел експериментовац на сцени. Найвецей награди достал за ґлуму на Покраїнским фестивалу малих и експерименталних сценох у Панчеве. Звонимир Павлович ше оженєл зоз Вукицу родз. . У малженстве мали сина Неманю и дзивче Соню. Звонимир Павлович бул идейни творитель и автор проєкта под назву ''Веселинка'' -  а то Фестивал дзецинскей творчосци Руснацох Войводини. Перши фестивал отримани  2002. року и потим ше го отримовало у юнию мешацу каждого року у  просторийох РКПД Нови Сад. Звонимир Павлович умар 14. януара 2022. року у Новим Саду. Поховани є на новосадским городским [[Теметов|теметове.]] {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" | === Театрална активносц Звонимира Павловича === |- ! colspan="3" | === Ґлумел у фалатох: === | rowspan="19" | | rowspan="19" | |'''Рок''' |<div style="text-align: center;"><div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |<div style="text-align: center;">'''Надпомнуце''' |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |<div style="text-align: center;">'''Улога''' |1990. |С. Бекет: '''КОНЄЦ ПАРТИЇ''' | |- |1980. |Д. Ковачевич: '''РАДОВАН ТРЕЦИ''' |Келнер |1991. |Н. Дудаш - З. Павлович: '''ЗАБРАНЄНА РЕПРОДУКЦИЯ''' |Драмска роботня Центер, Зренянин |- |1982. |Дю. Папгаргаї: '''ТЕЛЕФОН МОЙ ПРИЯТЕЛЬ''' |Мойсей |1993. |С. Мрожек: '''ТАНҐО''' | |- |1983. |А. Жари: '''КРАЛЬ ИБИ''' |Оцец Иби |1995. |С. Мрожек: '''СКРАВЕЦ''' | |- |1984. |Ґ. Стефановски: '''ХАЙ-ФАЙ''' |Мойсей |1996. |А. Б. Руцанте: '''МУШКА''' | |- |1985. |С. Стратиєв: '''АВТОБУС''' |Нєодвичательни |1998. |Ф. Диренмат: '''СИНДРОМ''' |Драмски студио РКПД Нови Сад |- |1989. |Ґ. Михич: '''БИДНИ МАЛИ ГЕРЧКИ''' |Други |2002. |Драматизация З. Павлович: '''ЗАБАВА''' |Драмски студио РКПД Нови Сад |- |1990. |С. Бекет: '''КОНЄЦ ПАРТИЇ''' |Хам |2003. |Дж. Ливинґтон: '''АЗ ЄСМ''' |Драмски студио РКПД Нови Сад |- | colspan="2" |<div style="text-align: center;">'''ТВ филм''' | |2008. |Ю. Надь: [https://www.youtube.com/watch?v=LafF8V4riyE&t=41s '''МАЧКА'''] |По текстох Ю. Надя |- |1982. |Мирон Канюх:[https://www.youtube.com/watch?v=r4hWKcgTuGM '''РАТУНОК''',] режисер Зоран Шарич |ТВ Нови Сад |2013. |Ю. Надь: [https://www.youtube.com/watch?v=bdqcKf4Fgp0 '''МАЧКА'''] |Драмски студио РКПД Нови Сад |- ! colspan="3" | === Режирал фалати: === |2014. |Христо Бойчев: [https://www.youtube.com/watch?v=4tITIdlUX0Q&t=2s '''ОРКЕСТЕР ТИТАНИК'''] |Драмски студио РКЦ, Нови Сад |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |'''Надпомнуце''' | |[https://www.youtube.com/watch?v=uzGQsqxxv1o '''Orkestar Titanik'''] | |- |1986. |К. и Й. Чапек: '''ИНСЕКТИ''' | |2015. |Танкрет Дорст:[https://www.youtube.com/watch?v=P9wOwEmCa_U '''DIE KURVE/АБО КРИВИНА'''] | |- |1987. |Н. Дудаш - З. Павлович: '''ЗАБРАНЄНА РЕПРОДУКЦИЯ''' | |2016. |Миро Ґавран: '''БОЖЕСКА НОЦ''' |Драмски студио РКЦ, Нови Сад |- |1988. |ххх: '''АВЗЛОҐ''' |Интервентна ґрупа Форґов Фестивал Город  театер, Будва       |2017. |З. Павлович: '''ЗАЗБЕРОВАЧЕ ТРУПЛОХ''' | |- |1988. |Б. Грабал - В. Нїват: '''ТАНЄЧНА ШКОЛА ЗА ОДРОСНУТИХ''' | |2018. |Т. Кушнер и Ф. Кафка: '''БАБУШКА''' |Драмски студио РКЦ, Нови Сад |- |1988. |ххх: '''ВОЙЧЕК''' |Драмска роботня Центер, Зренянин |2019. |З. Павлович: [https://www.youtube.com/watch?v=7hYfXIqnQmg '''ПОТВОРИ'''] |ТВ Войводина, май 2019. |- |1989. |Ґ. Михич: '''БИДНИ МАЛИ ГЕРЧКИ''' | |2019. |З. Павлович: [https://www.youtube.com/watch?v=NoAFOVaMMkM '''ПОТВОРИ'''] |знїмок зоз премиєри 1. марца 2019. |- |1989. |ххх: '''ПИРАТСКА СКАЗКА''' |Интервентна ґрупа Форґов и СНТ Нови Сад | | | | | |} == Ґалерия == <gallery> Файл:Tv film Ratunok Miron Kanjuh.jpg|алт=Часц екипи ґлумцох на знїманюТВ филма Ратунок|Часц екипи ґлумцох на знїманюТВ филма ''Ратунок,'' з лїва: Силвестер Пушкаш, Татяна Колєсар Ґвоїч,  Звонимир Павлович и [[Иван Терлюк]], шедзи [[Драґутин – Драґен Колєсар|Драґен Колєсар]]. Файл:Na haboh muziki.jpg|алт=Екипа ґлумцох у студию Радио Нового Саду на знїманю радио-емисиї На габох музикики и гумору.|Екипа ґлумцох у студию Радио Нового Саду на знїманю радио-емисиї ''На габох музики и гумору''. Звонимир Павлович други з права. Знїмане 18. новембра 1987. року. </gallery> == Литература == *[https://books.google.ca/books/about/Zazberova%C4%8De_truploh.html?id=LBMeywEACAAJ&redir_esc=y Зазбероваче труплох] Драми == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=m8LDozZd3ag Интервю з причину] Звонимир Павлович * [https://www.youtube.com/watch?v=L_9MtCT2p4o Портрет Звонимира Павловича] у ТВ сериї ''Мой швет'' * [https://www.youtube.com/watch?v=h-07mD5Un9Q Zvonimir Pavlović / Dramski studio RKC u Novom Sadu] Dramatické štúdio RKC v Novom Sade * Мирон Жирош, [https://rdsa.tripod.com/Malinarod.html Мaлочислени, a вельки нaрод], „Длугорочни ґлумци aмaтерe, по квaлитету нa уровню професионaлних, ґлумци AРT "Дядя", РНT "Дядя", члени културно-просвитних дружтвох лєбо дрaмских секцийoхˮ, чис. 35, вебсайт Руснаци у Панониї, rdsa.tripod.com * [https://digitalizacija.ruskeslovo.com/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be/ Новини ''Руске слово''], Рок LXXVIII, число 3 (3976), Нови Сад, 21. януар 2022, бок 23. {{DEFAULTSORT: Павлович , Звонимир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:Режисере]] [[Катеґория:Драматурґи]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:15. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1955]] [[Катеґория:14. януар]] [[Катеґория:Умарли 2022]] d7231j18fgp93iiusoiyiyjxo86hx5v 0 257 17749 14694 2026-04-18T21:38:40Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17749 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300п |+ ! colspan="2" |Мария С. Горняк |- | colspan="2" |[[Файл:Marija Skuban Hornjak 1935 2018.jpg|alt=Мария Скубан Горняк|center|мини|220x220п|Мария С. Горняк (1999. року)]] |- |'''Народзена''' |9. новембра 1935. |- |'''Умарла''' |27. марца 2018 (83) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |основна школа и нїзша ґимназия |- |'''Период твореня''' |1952—2015. |- |'''Жанри''' |администрация, литература |- |'''Похована''' |у Сримскей Каменїци |} '''Мария С. Горняк''' (*9. новембер 1935—†[[27. марец]] 2018), [[Поета|поетеса]], авторка стихох за [[Композиция|композициї]]. == Биоґрафия == Мария Скубан народзела ше 9. новембра 1935. року у [[Коцур]]е. [[Оцец]] Єфрем и [[мац]] Юла. Мария мала штирох братох: Йовґена, Василя, Єфрема и Дюру. У Коцуре Мария Скубан  закончела основну школу и нїзшу ґимназию зоз малу матуру. Понеже нє мала условия за предлуженє школованя, почала робиц як административни службенїк перше у тедишнєй Скупштини општини Коцур по 1957. рок, а 1958. року прешла на службу до Землєдїлскей задруґи, тиж у Коцуре. Мария Скубан ше 1960. року преселєла до Нового Саду и почала робиц у Державним архиве [[Войводина|Войводини,]] на Петроварадинскей твердинї. У медзичаше Мария Скубан ше одала за Кирила Горняка. У малженстве мали трох синох: Владу, Михала и Миколу. У 1961. року вона прешла на длужносц административного службенїка до Институту за плюцово хороти у Сримскей Каменїци, дзе остала по 1985. рок, кед пошла до пензиї. Як пензионерка жила у Сримскей Каменїци. == Поетска творчосц == Мария Горняк почала писац писнї ище як школярка нїзшей ґимназиї, а перша єй писня, под насловом ''Мацери'', обявена 1952. року у ''Пионирскей заградки''. Зоз поезию ше интензивнєйше почала занїмац после преселєня до Нового Саду. Найвецей писнї обявйовала у ''Пионирскей заградки'' и ''Литературним слове'', а найвецей тексти за компонованє написала у сотруднїцтве зоз Маґдалену Горняк Лелас, котра на нїх написала музику. Мария Горняк написала 21 текст на котри зложена [[Подзелєнє музики|музика]] и тоти [[Композиция|композициї]] виведзени на ''[[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи]]'' и ''Ружовей заградки''. Мария Горняк нар. Скубан умарла у Сримскей Каменїци 27. марца 2018, у своїм 83. року живота. Композициї за хтори текст написала Мария Горняк {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" | === Червена ружа === |- | colspan="3" align="center"| '''У народним духу''' |- |align="center"| '''Рок''' |align="center"| '''Наслов писнї''' |align="center"| '''Автор музики''' |- |1995. |Писнї нашо |align="center"| Маґдалена Горняк-Лелас |- |1996. |Руски валали и поля |align="center"|" |- |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=MRisxzO2TjA Руски сукнї] |align="center"|" |- |2006. |[https://www.youtube.com/watch?v=yTnB3X-rjm4 Весела дзивка] |align="center"| " |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" | === Червене пупче === |- |'''Рок''' |align="center"| '''Наслов писнї''' |'''Автор музики''' |- |1995. |Розлука з дзецинством |align="center"| Маґдалена Горняк-Лелас |- |1995. |Шмели кавбой |align="center"|" |- |1995. |Канджурка |align="center"| " |- |1998. |Глїняни кантички |align="center"| " |- |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=52NH9cR6oWc Перши шнїг] |align="center"| " |- |2004. |Баба на ролерох |align="center"| " |- |2008. |На пойдзе |align="center"| " |- |2010. |Наташов пшичок |align="center"| " |- |1998. |Весели витрик |Любомир Загорянски |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" | === Ружова заградка === |- |'''Рок''' |align="center"| '''Наслов писнї''' |'''Автор музики''' |- |1992. |Грайце гудаци |align="center"| Йовґен Надь |- |1994. |Писмо мацери |align="center"| Йовґен Надь |- |1994. |[https://www.youtube.com/watch?v=QP9FKH1pJTA Била ружа ] |align="center"| Маґдалена Горняк-Лелас |- |1995. |[https://www.youtube.com/watch?v=txVbQzD9cAI На танцу] |align="center"| " |- |1997. |Витор слизи сцера |align="center"| " |- |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=600mOc7Qbco Чуєм це, мамо] |align="center"| " |- |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=yssteBSjaJM Нє плач, виолино] |align="center"| " |- |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=F4v9pTYLhyQ При старей студнї] |align="center"| " |} == Литература == * ''Руски християнски календар'' 2019. рок, бок 223 == Вонкашнї вязи == * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a3%d0%bc%d0%b0%d1%80%d0%bb%d0%b0-%d0%9c%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%8f-%d0%93%d0%be%d1%80%d0%bd%d1%8f%d0%ba-2/ Умарла Мария Горняк], Рутенпрес, 28. марец 2018 * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Мария С. Горняк (биоґрафия и список текстох за композициї),] ''Червена ружа 1962-2011, Том II,'' Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014., б. 493 {{DEFAULTSORT: Горняк , Мария С.}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Коцурци]] [[Катеґория:Поета]] [[Катеґория:9. новембер]] [[Катеґория:Народзени 1935]] [[Катеґория:27. марец]] [[Катеґория:Умарли 2018]] nbku67f9e280ruut6hz6hbh13zfuz9n 0 486 17750 14608 2026-04-18T21:50:05Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 17750 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Юлиян Надь</big> |- | colspan="2" | [[Файл:J Nadj 5.jpg|alt=Юлиян Надь|center|мини|272x272п|Юлиян Надь (1984. року)]] |- |'''Народзени''' |6. януара 1957. |- |'''Умар''' |26. априла 1989.(32) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |Ґимназия Руски Керестур |- |'''Универзитет''' |Филолоґийни факултет, Скопє |- |'''Период твореня''' |1976—1989. |- |'''Жанри''' |литература, журналистика |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''Юлиян Надь''' (*[[6. януар]] 1957—†26. април 1989), [[писатель]] и новинар. == Биоґрафия == Юлиян Надь ше народзел 6. януара 1957. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Юлин и [[мац]] Мария родз. Гербут. Юлиян мал два шестри, Ясмину и Славку. Основну школу и ґимназию закончел у Руским Керестуре. Студиї литератури Юлиян Надь почал на Универзитету у Приштини, преходзел на студиї до Беоґраду та вец до Скопя. Дипломовал Историю литератури югославянских народох на Филолоґийним факултету у Скопю 1985. року. Од 1986. року робел як новинар у НВУ Руске слово (1988. року робел кратше у редакциї часопису ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосц]]'' алє ше врацел до редакциї новинох). У медзичаше ушорйовал и ''Литературне слово''<ref>Микола Шанта: ''Юлиян Надь (1957-1989)'', Дзвони, християнски часопис ч.5, май 1994. б. 12</ref>. == Литературна робота == [[Файл:Valalski vencar.jpg|alt=Валалски венцар|thumb|249x249п|Валалски венцар]] Юлияна Надь од малючка интересовала литература, обявйовал у ''Пионирскей заградки'', потим у ''Литературним слове'', ''Шветлосци'' и ''Народним календаре'', а паралелно и на сербским язику у часописох ''Поља'', ''Књижевна реч'' и ''Градина''. Заступени є у антолоґиї малей прози Штефана Гудака ''Крижни драги'' хтору видало НВУ Руске слово 1990. року. Обявени му два самостойни кнїжки ''Польове страшидло'', 1985. року и, посмертно, вишла му кнїжка ''Валалски венцар'' 1994. року, обидва у виданю НВУ Руске слово. Мож повесц же Юлиян Надь найвиразнєйши автор таковалней етнофантастики на [[Руски язик|руским язику]], и же охабел тирваци шлїд у рускей литертури. Його дїла були инспирация за драмски представи и литратуру младшей ґенерациї. Його дїло, а то нє лєм проза, алє и ученє других як ше рецитує, у тим бул медзи найлєпшима у жеми, специфичне новинарство и ту розбиванє форми, народни язик хтори одкривал зоз жажду єдного Пушкина, интервюи, запровадзованє вязох медзи розличнима моделами култури и медзи рускима прирезанима коренями, його єдинствени идеї, та и заблуди, заинтересованосц за нєзвичайне, його супериорне шейтанє над гранїцу там дзе вирастала, а вец силовне злучованє до свойого, без хторого нїяк нє могол - вше будзе стац як цошка єдинствене, самородне и нєповторлїве<ref>Юлиян Надь: ''Валалски венцар,'' вибрани твори. Наталия Дудаш, вступне слово, НВУ Руске слово, Нови Сад 1994. б. 13</ref>. Написал емотивни стихи ориґинално под насловом ''Писня Руснака'' на хтори композитор Михайло Бодянец написал музику. Композиция дожила вельки успих, окреме у часох после контроверзней шмерци Юлияна Надя, и велї ю и нєшка тримаю за нєурядову гимну Руснацох у [[Войводина|Войводини]]. Познєйше наслов тей композициї пременєни на ''Мой валал Руски Керестур''. Юлиян Надь погинул 26. априла 1989. року у транспортним нєщесцу з ище двома приятелями. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. ==Ґалерия == <gallery> Julijan Nadj 6. 01. 1957 - 26. 04. 1989 A.jpg|alt=Юлиян Надь|Юлиян Надь, матурска фотоґрафия у ґимназиї Julijan Nadj, 11. 15.2003.jpg|alt=Представнїки Дружтва за руски язик, литературу и културу на гробе Юлияна Надя|Представнїки Дружтва за руски язик, литературу и културу на гробе Юлияна Надя у Руским Керестуре, 15. новембер 2003. </gallery> ==Литература == * Юлиян Тамаш: ''Юлиян Надь, руски принц цмоти'', ''Литературне слово'', май ч. 5/1989. рок * Звонимир Няради: ''Животиньски, пребарз животиньски,'' Юлиян Надь: ''Валалски венцар,'' вибрани твори. НВУ Руске слово, Нови Сад 1994. б. 193. * Любомир Сопка: ''Мистичносц як преокупация,'' НВУ Руске слово, 11. новембер 1983. рок * Юлиян Тамаш: ''Валалска фантастика,'' ''Шветлосц'' ч. 2/1984. рок * Nad', Iuliian. See Literature: Vojvodina, P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 344. ==Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=4yARoVLZUzs ''JULIJAN NADJ, rusinski James Dean,''] Ютюб, канал Маковчань, 22. юлий 2016. * [https://www.youtube.com/watch?v=iN4ZdLtgF34 ''Мой валал Руски Керестуре (Писня Руснака)''] - Ютюб, канал Маковчань, 17. юлий 2009. Юлиян Надь автор стихох тей [[Композиция|композициї]]. == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT: Надь , Юлиян }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:6. януар]] [[Катеґория:Народзени 1957]] [[Катеґория:26. април]] [[Катеґория:Умарли 1989]] akmch58rz2dfnbzoec0be0sh2e95zek 4 532 17760 17705 2026-04-19T09:47:06Z Sveletanka 20 /* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */ упис 17760 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Преднї двор Защицени подруча Медзинародна уния за защиту природи Национални парк Єловстон Швитляки Ксилофон Чинели Розмария — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) q8a183zscd1a12q3ntx803x1tbcrqv2 0 1042 17739 14610 2026-04-18T14:51:20Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 17739 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Славица Шовш</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Slavica Šovš.jpg|алт=Славица Шовш|центар|мини|279x279п]] |- |'''Народзена''' |26. децембра 1959. |- |'''Умарла''' |25. децембра 2022. (63) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |[[Панонски руски язик|руски]], сербски |- |'''Школа''' |ґимназия Жарко Зренянин, [[Вербас]] |- |'''Универзитет''' |Факултет политичних наукох, Беоґрад |- |'''Период твореня''' |1983—2017. |- |'''Жанри''' |новинарство, литература, поезия |- |'''Похована''' |на теметове у Коцуре |- |} '''Славица Шовш''' (*26. децембер 1959—†25. децембер 2022), радио-новинарка, редакторка и [[Писатель|писателька.]] == Биоґрафия == Славица Шовш народзена 26. децембра 1959. року у [[Вербас|Вербаше]]. Родичи [[оцец]] Силвестер и [[мац]] Любица родз. Салонски. Славица мала шестру Єлену. Основну школу Славица закончела у [[Коцур]]е, ходзела до оддзелєня по [[Руски язик|руски]], ґимназию у Вербаше, а Факултет политичних наукох у Беоґрадзе. Славица Шовш робела як новинарка у Радио Новим Садзе,<ref>Ґрупа авторох, „Члени Рускей редакциї од 1949. по 2019.ˮ, [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду], Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 140. </ref> а познєйше, по пензионованє у НВУ ''Руске слово'', дзе була одвичательна редакторка часопису ''МАК'' и заменїк одвичательного редактора новинох ''Руске слово''. == Литературна творчосц == Славица Шовш як штредньошколка була член Литературней секциї ''Нашо крочаї'' у Коцуре. Ту упознала красу литератури и литературного твореня. Попри порядней роботи як новинарки вона шлєбодни час пошвецовала литературней творчосци. Писала романи, драми, поезию и критику. Обявела два романи по сербски: ''Мушкарчина'' (2007) и ''У златним маказама'' (2010) и збирку писньох по руски ''Безсони ланцущок'' (2016). Була член [[Дружтво писательох Войводини|Дружтва писательох Войводини]]. Славица Шовш була член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1975. року. Славица Шовш ше упокоєла 25. децембра 2022. року у 63. року живота. Похована є на [[Теметов|теметове]] у Коцуре. == Литература == * Славица Шовш (1959-2022), М-Ш/М-Ц, ''Руске слово'', Рок LXXVIII, 30. децембер 2022, число 52, б. 23. == Вонкашнї вязи == * [https://www.ruskeslovo.com/umarla-slavica-sovs/ Умарла Славица Шовш], М. Шанта, ''Рутенпрес'', 26. децембер 2022. == Референци == <references/> {{DEFAULTSORT: Шовш , Славица }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Писателє]] [[Катеґория:Член Дружтва писательох Войводини]] [[Катеґория:26. децембер]] [[Катеґория:Народзени 1959]] [[Катеґория:25. децембер]] [[Катеґория:Умарли 2022]] d7wkagzmt5c4hif5342g8pmsws3piiz 0 1115 17736 9558 2026-04-18T14:25:12Z ОленкаБТ 1579 Укладанє фотоґрафийох, викивязи, подробносци 17736 wikitext text/x-wiki '''Градзель''' (серб. ''гредељ, мадь. gerendȅl'') - Кажди древени орачи [[плуг]] мал два часци. Єдна часц то градзель зоз ручками, орачим желєзом и кормань-деску, а друга часц то [[колєсо|колєска]] зоз патинґами и шицким желєживом на себе. [[Колєсар]] на плугу нє мал тельо роботи як [[коваль|ковач]]. Гоч ше плуг волал древени, вон мал вельо вецей желєзни часци. Древени були лєм ручки, градзель и колєска. Градзель колєсар правел зоз баґренового або ясенового древа. Древо за градзель мало буц дас 15 центи грубе и коло 1,5 [[Метер|метер]] длугоке. За градзелї нє було окремней фурми, колєсар го викресал напамят, зоз простого древа, на гладко огобльовал и ошмирґлал. Ручки на древеним плугу ше дакеди правело зоз древа, алє таки плуги найстарши колєсаре уж нє правели. И на древени плуги ше кладло ручки зоз желєза, а древена була лєм тота часц дзе ше ручки лапало зоз руку. Порихтани древени часци од колєсара превжал ковач, а за ньго на древеним плугу було барз вельо роботи. На градзель ковач зашрубовал ручки кед були древени, а кед були желєзни, вец их перше мушел виковац. Ручки були високи коло 70 центи. На лївей ручки, там дзе ше лапало зоз руку, ковач прикруцел єдно скривене желєзо. Тото желєзо чувало древену часц ручки же би ше нє погубела и нє затрепала од глїни кед ше скруцовало з плугом, бо кед орач сцигол по конєц поля хторе орал, звалєл плуг на лїви бок так же ораче желєзо стирчало до горе, пошол напредок ґу коньом и мушел их обрациц назад. Док вон обрацал конї, плуг ше на тей правей ручки, вєдно зоз орачим желєзом и градзельом, цагал по жеми. Точно спрам ручкох, алє од сподку градзеля, ковач кладол слубицу. На слубици, под самим градзельом, бул єден шруб. Зоз тим шрубом ше слубицу зацаговало, односно дзвигало и спущовало. На тот способ ше нагинало ораче желєзо вєдно зоз кормань-деску, а то значи же ше реґуловало угел под хторим вона стої, односно руца на бок виорану жем. Ґу слубици, под углом од 90 ступнї, ковач прикруцовал талпу. Талпа була вилята зоз получелїку, а вєдно зоз главу ношела ораче желєзо и кормань-деску. Далєй ґу талпи и ґу градзелю ковач прикруцел главу плуга. На месце дзе глава уходзела до градзеля, градзель бул прейґа префуровани, а глава ґу ньому зашрубована зоз вельким шрубом. На глави плуга, под самим градзельом, була туляйка, до хторей ше упихало стик. Стик бул направени зоз древеней лопатки и древеней ручки. Лопатку ковач виковал зоз желєза так же ше предлужовала до желєзней ручки, а ручка на концу мала туляйку, до хторей ше заглобело древену ручку. Тота ручка затримовала стик же би, кед ше орало, нє випаднул зоз туляйки на глави плуга, до хторей бул вохпани. Зоз стиком орач з часу на час чисцел кормань-деску так же винял стик, та ю з нїм ошкрабал од глїни хтора у ораню налїпела. Талпа плуга на себе мала прикруцене ораче желєзо. Воно направене зоз твардого желєза и мушело буц барз оштре, бо праве воно орало жем. Ґу талпи, и гу глави плуга, над самим орачим желєзом, ковач прикруцовал кормань-деску. Вона лята зоз получелїку. [[Кормань-деска]] була скривена так же би на прави бок руцала глїну хору ораче желєзо виорало, та за плугом оставала бразда. Опрез орачого желєза, на градзель, ковач кладол оков до хторого ше заглобело чересло. Чересло то желєзо хторе на сподку, там дзе уходзело до жеми, було оштре. Чересло ишло опрез орачого желєза и парало му ярчок у твардей жеми. Воно на тот способ чувало желєзо же би ше нє так швидко витупело, а медзи иншим виорйовало тварди груди, [[Камень|каменя]], або заостати копачи. Без чересла нє мож було орац. Кед ше цагало цвиклу, вец ше зоз плуга знїмало ораче желєзо и кормань-деску, а на їх место ше кладло лєм саме чересло. На градзель, опрез чересла, ковач кладол квачки за патинґи (патинґи то [[ланц|ланци]] хтори повязовали градзель зоз колєсками плуга). На сам конєц градзеля, там дзе вон уходзи до колєскох, ковач кладол оков. Тот оков чувал градзель же би ше му древо нє так поєдло кед чухало до желєза. Оков на верху мал квачку, зоз хтору ше го капчало за колєска же би нє випаднул зоз нїх. Оков, як и сам градзель, предзиравени на вецей местох, так же квачку мож було ухпац далєй або блїжей ґу концу градзеля. Зоз тим прекладаньом плуг могол орац глїбше, або плїтше. То шицко цо ковач мал од оковох и желєжива положиц на градзель плуга. == Ґалерия == <gallery> Файл:Okovani drveni plug sa stocnom vucom.jpg|Древени плуг,(и градзель) Файл:Drveni plug 02.jpg|Старински древени плуг (Музей Семберия у Биєлїни) Файл:Meyers b12 s0972a.jpg|Плуги направени у фабрикох у 19.вику Файл:Etnografski muzej Beograd Kolega2357 25.jpg|Оранє 30.рокох у 20.вику </gallery> == Литература == * Наташа Фа Холошняй, Колєсарске ремесло, Терминолоґия, [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], ''Studia Ruthenica'' 19/2014, б. 100 -105 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/wiki/%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99 гредељ.] Викиречник, sr.wiktionary.org gbkalo20qrqhl0amgg8hkgsur552zgw 17745 17736 2026-04-18T19:59:15Z ОленкаБТ 1579 17745 wikitext text/x-wiki '''Градзель''' (серб. ''гредељ, мадь. gerendȅl'') - Кажди древени орачи [[плуг]] мал два часци. Єдна часц то градзель зоз ручками, орачим желєзом и кормань-деску, а друга часц то [[колєсо|колєска]] зоз патинґами и шицким желєживом на себе. [[Колєсар]] на плугу нє мал тельо роботи як [[коваль|ковач]]. Гоч ше плуг волал древени, вон мал вельо вецей желєзни часци. Древени були лєм ручки, градзель и колєска. Градзель колєсар правел зоз баґренового або ясенового древа. Древо за градзель мало буц дас 15 центи грубе и коло 1,5 [[Метер|метер]] длугоке. За градзелї нє було окремней фурми, колєсар го викресал напамят, зоз простого древа, на гладко огобльовал и ошмирґлал. Ручки на древеним плугу ше дакеди правело зоз древа, алє таки плуги найстарши колєсаре уж нє правели. И на древени плуги ше кладло ручки зоз желєза, а древена була лєм тота часц дзе ше ручки лапало зоз руку. Порихтани древени часци од колєсара превжал ковач, а за ньго на древеним плугу було барз вельо роботи. На градзель ковач зашрубовал ручки кед були древени, а кед були желєзни, вец их перше мушел виковац. Ручки були високи коло 70 центи. На лївей ручки, там дзе ше лапало зоз руку, ковач прикруцел єдно скривене желєзо. Тото желєзо чувало древену часц ручки же би ше нє погубела и нє затрепала од глїни кед ше скруцовало з плугом, бо кед орач сцигол по конєц поля хторе орал, звалєл плуг на лїви бок так же ораче желєзо стирчало до горе, пошол напредок ґу коньом и мушел их обрациц назад. Док вон обрацал конї, плуг ше на тей правей ручки, вєдно зоз орачим желєзом и градзельом, цагал по жеми. Точно спрам ручкох, алє од сподку градзеля, ковач кладол слубицу. На слубици, под самим градзельом, бул єден шруб. Зоз тим шрубом ше слубицу зацаговало, односно дзвигало и спущовало. На тот способ ше нагинало ораче желєзо вєдно зоз кормань-деску, а то значи же ше реґуловало угел под хторим вона стої, односно руца на бок виорану жем. Ґу слубици, под углом од 90 ступнї, ковач прикруцовал талпу. Талпа була вилята зоз получелїку, а вєдно зоз главу ношела ораче желєзо и кормань-деску. Далєй ґу талпи и ґу градзелю ковач прикруцел главу плуга. На месце дзе глава уходзела до градзеля, градзель бул прейґа префуровани, а глава ґу ньому зашрубована зоз вельким шрубом. На глави плуга, под самим градзельом, була туляйка, до хторей ше упихало стик. Стик бул направени зоз древеней лопатки и древеней ручки. Лопатку ковач виковал зоз желєза так же ше предлужовала до желєзней ручки, а ручка на концу мала туляйку, до хторей ше заглобело древену ручку. Тота ручка затримовала стик же би, кед ше орало, нє випаднул зоз туляйки на глави плуга, до хторей бул вохпани. Зоз стиком орач з часу на час чисцел кормань-деску так же винял стик, та ю з нїм ошкрабал од глїни хтора у ораню налїпела. Талпа плуга на себе мала прикруцене ораче желєзо. Воно направене зоз твардого желєза и мушело буц барз оштре, бо праве воно орало жем. Ґу талпи, и гу глави плуга, над самим орачим желєзом, ковач прикруцовал кормань-деску. Вона лята зоз получелїку. [[Кормань-деска]] була скривена так же би на прави бок руцала глїну хору ораче желєзо виорало, та за плугом оставала бразда. Опрез орачого желєза, на градзель, ковач кладол оков до хторого ше заглобело чересло. Чересло то желєзо хторе на сподку, там дзе уходзело до жеми, було оштре. Чересло ишло опрез орачого желєза и парало му ярчок у твардей жеми. Воно на тот способ чувало желєзо же би ше нє так швидко витупело, а медзи иншим виорйовало тварди груди, [[Камень|каменя]], або заостати копачи. Без чересла нє мож було орац. Кед ше цагало цвиклу, вец ше зоз плуга знїмало ораче желєзо и кормань-деску, а на їх место ше кладло лєм саме чересло. На градзель, опрез чересла, ковач кладол квачки за патинґи (патинґи то [[ланц|ланци]] хтори повязовали градзель зоз колєсками плуга). На сам конєц градзеля, там дзе вон уходзи до колєскох, ковач кладол оков. Тот оков чувал градзель же би ше му древо нє так поєдло кед чухало до желєза. Оков на верху мал квачку, зоз хтору ше го капчало за колєска же би нє випаднул зоз нїх. Оков, як и сам градзель, предзиравени на вецей местох, так же квачку мож було ухпац далєй або блїжей ґу концу градзеля. Зоз тим прекладаньом плуг могол орац глїбше, або плїтше. То шицко цо ковач мал од оковох и желєжива положиц на градзель плуга. == Ґалерия == <gallery> Файл:Okovani drveni plug sa stocnom vucom.jpg|Древени плуг,(и градзель) Файл:Drveni plug 02.jpg|Старински древени плуг (Музей Семберия у Биєлїни) Файл:Meyers b12 s0972a.jpg|Плуги направени у фабрикох у 19. вику Файл:Etnografski muzej Beograd Kolega2357 25.jpg|Оранє 30. рокох у 20. вику </gallery> == Литература == * Наташа Фа Холошняй, Колєсарске ремесло, Терминолоґия, [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]], ''Studia Ruthenica'' 19/2014, б. 100 -105 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/wiki/%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99 гредељ.] Викиречник, sr.wiktionary.org 6plikfpgxd91u52k3hcjonjkefchlod 0 1453 17740 14450 2026-04-18T15:02:36Z ОленкаБТ 1579 17740 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big>Юрий Панько</big> | label2 = | data2 = [[Файл:Jurij Panjko.jpg|алт=Юрий Панько|центар|мини|250x250п]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =3. мая 1933. | label5 = Датум упокоєня | data5 =22. юния 2017 (84) | label6 = Державянство | data6 = словацке | label7 = Язик творох | data7 = русински, русийски, українски | label8 = Школа | data8 = Русийска ґимназия, Гумене | label9 = Универзитет | data9 = Русийски язик и литература, Прешов | label10 = Наукови ступень | data10 = докторат филозофиї, Универзитету у Брну (1970) | label11 = Период твореня | data11 =1957-1997. | label12 = Жанри | data12 = филолоґия, линґвистика, лексикоґрафия | label13 = Поховани | data13 = На теметове у Орябини | label14 = Припознаня | data14 = }} Позарядови професор др '''Юрий Панько''' (*3. май 1933 - †22. юний 2017), визначни русински филолоґ, линґвиста, кодификатор русинского язика, слависта, лексикоґраф, автор модерного словацко-русинского словнїка, учитель и академски преподавач Юрий Панько народзени 3. мая 1933. року у русинским валалє Рокитив при Гуменим, дзе закончел основну школу а 1945. року ступел до Русийскей ґимназиї у Гуменим дзе 1953. року зложел матурски испит. Предлужел студирац українски язик и литературу, дипломовал 1957. року и почал робиц як преподавач у штреднєй школи у Старей Любовнї. У медзичаше Юрий Панько позарядово студирал русийски язик и литературу у [[Прешов|Прешове]] а 1962. року постал асистент на Катедри за русийски язик и литературу Универзитета П. Й. Шафарика. Од 1964. року Юрий Панько бул на постдипломских студийох на Универзитету у Брну (нєшкайши Масариков универзитет), а 1970. року здобул званє доктора филозофиї на осову докторскей дисертциї. Юрий Панько 1975. року, нє по своєй дзеки, мушел зохабиц универзитетску роботу и прейсц на роботу технїчного роботнїка у шпиталю, та потим робел як учитель у Старей Любовнї и учиталь-вихователь у интернату у Прешове. После паду комунизма 1990. року Юрий Панько ше врацел на Катедру за русийски язик и литерауру универзитета у Прешове (1991. року одбранєл кандидатску тезу, а 1994. року здобул званє позарядового професора) и ту преподавал синтаксу русийского язика по одход до пензиї. Позарядови проф. др Юрий Панько написал вецей як 140 науково роботи хтори обявени у наукових часописох и русинских периодичних публикацийох. Др Панько бул коавтор учебнїка українского язика (у цеку шейдзешатих рокох 20. вику) и академских скриптох. После политичних пременкох концом осемдзешатих рокох 20. вику Юрий Панько активно участвовал у руху русинского препороду, кед бул єден спомедзи главних кодификаторох русинского язика у Словацкей и автор и коавтор публикацийох з обласци правилох русинского язика, цо приведло до урядовей кодификациї русинского язика 1995. року. Попри коло 10 наукових роботох з обласци русинских студийох Юрий Панько тиж и автор модерного двотомового словацко-русинского словнїка и других лексикоґрафских публикацийох. Др Юрий Панько умар 22. юния 2017. року, у 84. року живота. Поховани є у русинским валалє Орябина. == Вонкашнї вязи == [https://www.lem.fm/odyishol-dots-pgdr-yuriy-panko-kodifikator-rusinskogo-yazyika-1933-2017/ Одышол доц. ПгДр. Юрий Панько,] кодифікатор русиньского языка (1933-2017), Демко Трохановски, вебсайт lem.fm, 23. юний 2017. {{DEFAULTSORT: Панько , Юрий }} [[Катеґория:Руснаци у Словацкей]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Линґвисти]] [[Катеґория:Слависти]] [[Катеґория:Докторе наукох]] [[Катеґория:Професоре]] [[Катеґория:Лексикоґрафе]] [[Катеґория:3. май]] [[Катеґория:Народзени 1933]] [[Катеґория:22. юний]] [[Катеґория:Умарли 2017]] ftaopf1emipn6wvjmqpys59l04ayua8 0 1639 17741 11203 2026-04-18T15:18:10Z ОленкаБТ 1579 Подробносци, викивязи, референци 17741 wikitext text/x-wiki '''Лампаш''' ( ''серб. фењер, слц. lampáš, карп.укр. ломпаш, од мадяр. lámpás'') – прибор за [[Шветлосц|ошвиценє]]; файта найчастейше преношацей лампи хтора зарамикована до скла у хторим нука гори швичка або хтора ма резервоар з чечним горивом (шпиритуз або витрион) и [[ґнот]]. Коло скла, лампаш муши мац рамик, найчастейше метални, хтори трима скло и ручку на верху. Принцип лампаша, хторому нєобходне приходзенє швижого [[Воздух|воздуху]] бо пламень згорює оксиґен, перши конциповал Леонардо да Винчи. <ref>http://staznaci.com/fenjer Šta znači FENJER? , вебсајт staznaci.com</ref> [[File:Bfefd_O_%28201653357%29.jpeg|right|thumb|300px|Лампаш]] Док нє було електричней [[Енерґия|енерґиї]], лампаш ше хасновало як преношаце ошвиценє. Рамик и ручка погодни за ношенє, а скло чува же би ше пламень нє загашел кед ше чловек руша, або од витру. Окрем того, скло чува же би ше пламень нє пренєсол и нє запалєл дацо у простроиї. Лампаш бул барз добри за польопривреднїкох, понеже ше го могло безпечно ношиц до [[Хлїв|хлїва]] або [[Кармик|кармика]], [[Пиньвица|пиньвици]] односно до просторийох зоз шеном и [[Слама|сламу]]. У нєшкайшим чаше, з розвойом технолоґиї и ошвиценя пришло и до модернизациї лампашох, та ше так хаснує лампаши з електричнима грушочками, грушочками на батериї и ЛЕД грушочками. == Фразеолоґия == ''Глєдац з лампашом – глєдац дацо цо чежко найсц: дознали же вон роботнїк якого з лампашом глєдац треба.'' == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I, А – Н'', Нови Сад 2017, б. 666 * Needham, Joseph (1985). Science and Civilisation in China: Paper and Printing. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-08690-5. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D1%80 Фењер,] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 20. септембар 2019. == Референци == 1. [http://staznaci.com/fenjer Šta znači FENJER,] вебсајт staznaci.com g4g67iblp9jxz641qj8bddmjktmxgix 17743 17741 2026-04-18T18:29:31Z Olirk55 19 Додата вонкашня вяза 17743 wikitext text/x-wiki [[File:Bfefd_O_%28201653357%29.jpeg|right|thumb|300px|Лампаш]]'''Лампаш''' ( ''серб. фењер, слц. lampáš, карп.укр. ломпаш, од мадяр. lámpás'') – прибор за [[Шветлосц|ошвиценє]]; файта найчастейше преношацей лампи хтора зарамикована до скла у хторим нука гори швичка або хтора ма резервоар з чечним горивом (шпиритуз або витрион) и [[ґнот]]. Коло скла, лампаш муши мац рамик, найчастейше метални, хтори трима скло и ручку на верху. Принцип лампаша, хторому нєобходне приходзенє швижого [[Воздух|воздуху]] бо пламень згорює оксиґен, перши конциповал Леонардо да Винчи. <ref>[http://staznaci.com/fenjer Šta znači FENJER?] вебсајт staznaci.com</ref> Док нє було електричней [[Енерґия|енерґиї]], лампаш ше хасновало як преношаце ошвиценє. Рамик и ручка погодни за ношенє, а скло чува же би ше пламень нє загашел кед ше чловек руша, або од витру. Окрем того, скло чува же би ше пламень нє пренєсол и нє запалєл дацо у простроиї. Лампаш бул барз добри за польопривреднїкох, понеже ше го могло безпечно ношиц до [[Хлїв|хлїва]] або [[Кармик|кармика]], [[Пиньвица|пиньвици]] односно до просторийох зоз шеном и [[Слама|сламу]]. У нєшкайшим чаше, з розвойом технолоґиї и ошвиценя пришло и до модернизациї лампашох, та ше так хаснує лампаши з електричнима грушочками, грушочками на батериї и ЛЕД грушочками. == Фразеолоґия == ''Глєдац з лампашом – глєдац дацо цо чежко найсц: дознали же вон роботнїк якого з лампашом глєдац треба.'' == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I, А – Н'', Нови Сад 2017, б. 666 * Needham, Joseph (1985). Science and Civilisation in China: Paper and Printing. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-08690-5. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D1%80 Фењер,] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 20. септембар 2019. * [https://www.instagram.com/reel/DBc8jnPvfA5/ Fenjer na petrolej (Лампаш на витрион)] == Референци == <references /> [[Катеґория:Ошвиценє]] a9j8dhjh7154tm96ejsf60jyt7al42v 0 1793 17751 17471 2026-04-19T00:38:45Z Keresturec 18 Уложена фотка, мали корекциї 17751 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Янко Будински</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Janko Budinski drukar.jpg|алт=Янко Будински|центар|мини|332x332п]] |- |'''Народзени''' |3. януара 1908. |- |'''Умар''' |28. мая 1960 (52) |- |'''Державянство''' |австро-угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Основна школа |- |'''Квалификация''' |приучени друкарски роботнїк |- |'''Период твореня''' |1930—1958. |- |'''Жанри''' |друкарство, аматерска ґлума |- |'''Поховани''' |У Руским Керестуре |- |} '''Янко Будински''' (*3. януар 1908—†28. май 1960), друкарски роботнїк, културно-просвитни роботнїк и вельорочни театрални аматер у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. == Биоґрафия == Янко Будински ше народзел 3. януара 1908. року у Руским Керестуре. Оцец Андри и мац Ана Будинсково. Янко мал шестру хтора ше одала до [[Петровци|Петровцох]] у Сриме. Основну школу Янко закончел у Руским Керестуре. Янков оцец Андри бул образовани чловек и вон унапрямовал сина ґу активносцом у култури, Янко ше од 1935. року стаємно явял як ґлумец аматер у театралних фалатох хтори рихтани у Руским Керестуре и бул член Читальнї у валалє. Янко Будински ше оженєл зоз Меланию родз. Такач. У малженстве мали тройо дзеци, Марию, Якима и [[Мирон Будински|Мирона]]. Як познате, друкарня за потреби друкованя виданьох [[Руске народне просвитне дружтво|РНПД]] була купена 1936. року у Дякове и була пренєшена до нововибудованого будинку за друкарски наменки. У рускей друкарнї теди бул Дюра Биндас мл. як єден-єдини квалификовани роботнїк алє уж од перших дньох у друкарнї ше до роботи почал приучовац и помагац Биндасови Янко Будински, теди єден з активних членох Читальнї, хтори швидко овладал зоз друкарску технолоґию и робел аж по 1941. рок. Под час войни Янко Будински бул одогнати до Нємецкей на примушуюцу роботу. Чим ше 1945. року Янко Будински врацел з Нємецкей до Руского Керестура такой ше приключел ґу Дюрови Биндасови и предлужел робиц у друкарнї. Вони двоме, у наступней децениї, були два главни слупи на хторих стала комплетна робота цалей друкарнї у Руским Керестуре. Янко Будински робел як друкарски роботнїк по 1958. рок кед бул, пре хороту, пензионовани. Янко Будински умар 28. мая 1960. року. Поховани є на теметове у Руским Керестуре. == Ґалерия == <gallery> Файл:Falat Robotnjici 1949 a.jpg|алт=Театрални фалат Роботнїци Ф. А. Костенка виведзени 1949. року.|Театрални фалат ''Роботнїци'' Ф. А. Костенка виведзени 1949. року, а на слики з лїва на право: [[Йовґен Медєши]], Любица Медєши (Гардийова), Янко Будински Бруґош, [[Янко Сеґеди|Янко Сеґеди Пипо]], Любомир Сопка (хлапец), Веруна Будински (Баба Бруґошка) и [[Петро Ризнич Дядя|Петро Ризнич]]. Файл:Perši maj 1953.jpg|алт=Преславйованє 1. мая 1953. року у друкарнї Руского слова|Преславйованє 1. мая 1953. року у друкарнї ''Руского слова.'' Стоя, з лїва: Любо Малацко, [[Любомир Такач]] зоз дзивчецом Олґу, Олґа Такач, Мария Виславски, над ню Дюра Биндас мл., Цецилия Колєсар, [[Єфрем Колєсар]], Янко Дудаш, Яким Варґа Лемко, под нїм Янко Джуня Борец кинар, [[Янко Виславски]], нєпозната, за ню нєпознати, Томислав Рац. Куча: нєпозната, Дюра Дудаш, мали Боґдан Виславски, Янко Будински Бруґош, Гавриїл Колєсар, Нада Сеґеди, [[Витомир Бодянєц]], мала Любка Такач, [[Василь Мудри]], [[Михайло Биндас|Мижо Биндас]], Яким Роман, Весна и Борис Ердельово, Яким Джуня и Юлин Рац. Файл:Teatralna predstava 1.jpg|Колектив з театралного фалата хґори виведзени 1943. року. Янко Будински шедзи цалком на право. </gallery> == Литература == * Дюра Латяк, „Руске слово на драги проґресаˮ, ''Руске слово 1945-1985,'' НВРО Руске слово, Нови Сад, 1985. б. 40. и 47. * Дюра Латяк, „III. Розвой друкарнї у Руским Керестуреˮ, ''Руске слово 1945-1985,'' НВРО Руске слово, Нови Сад, 1985. б. 60. и 64. {{DEFAULTSORT: Будински, Янко }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:3. януар]] [[Катеґория:Народзени 1908]] [[Катеґория:28. май]] [[Катеґория:Умарли 1960]] eutve7ye468w1r9dyiaokf0uwx030py 17758 17751 2026-04-19T07:39:48Z Olirk55 19 Викивязи 17758 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Янко Будински</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Janko Budinski drukar.jpg|алт=Янко Будински|центар|мини|332x332п]] |- |'''Народзени''' |3. януара 1908. |- |'''Умар''' |28. мая 1960 (52) |- |'''Державянство''' |австро-угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Основна школа |- |'''Квалификация''' |приучени друкарски роботнїк |- |'''Период твореня''' |1930—1958. |- |'''Жанри''' |друкарство, аматерска ґлума |- |'''Поховани''' |У Руским Керестуре |- |} '''Янко Будински''' (*[[3. януар]] 1908—†28. май 1960), друкарски роботнїк, културно-просвитни роботнїк и вельорочни театрални аматер у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. == Биоґрафия == Янко Будински ше народзел 3. януара 1908. року у Руским Керестуре. Оцец Андри и мац Ана Будинсково. Янко мал шестру хтора ше одала до [[Петровци|Петровцох]] у Сриме. Основну школу Янко закончел у Руским Керестуре. Янков оцец Андри бул образовани чловек и вон унапрямовал сина ґу активносцом у култури, Янко ше од 1935. року стаємно явял як ґлумец аматер у театралних фалатох хтори рихтани у Руским Керестуре и бул член Читальнї у валалє. Янко Будински ше оженєл зоз Меланию родз. Такач. У малженстве мали тройо дзеци, Марию, Якима и [[Мирон Будински|Мирона]]. Як познате, друкарня за потреби друкованя виданьох [[Руске народне просвитне дружтво|РНПД]] була купена 1936. року у Дякове и була пренєшена до нововибудованого будинку за друкарски наменки. У рускей друкарнї теди бул Дюра Биндас мл. як єден-єдини квалификовани роботнїк алє уж од перших дньох у друкарнї ше до роботи почал приучовац и помагац Биндасови Янко Будински, теди єден з активних членох Читальнї, хтори швидко овладал зоз друкарску технолоґию и робел аж по 1941. рок. Под час войни Янко Будински бул одогнати до Нємецкей на примушуюцу роботу. Чим ше 1945. року Янко Будински врацел з Нємецкей до Руского Керестура такой ше приключел ґу Дюрови Биндасови и предлужел робиц у друкарнї. Вони двоме, у наступней децениї, були два главни слупи на хторих стала комплетна робота цалей друкарнї у Руским Керестуре. Янко Будински робел як друкарски роботнїк по 1958. рок кед бул, пре хороту, пензионовани. Янко Будински умар 28. мая 1960. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Ґалерия == <gallery> Файл:Falat Robotnjici 1949 a.jpg|алт=Театрални фалат Роботнїци Ф. А. Костенка виведзени 1949. року.|Театрални фалат ''Роботнїци'' Ф. А. Костенка виведзени 1949. року, а на слики з лїва на право: [[Йовґен Медєши]], Любица Медєши (Гардийова), Янко Будински Бруґош, [[Янко Сеґеди|Янко Сеґеди Пипо]], Любомир Сопка (хлапец), Веруна Будински (Баба Бруґошка) и [[Петро Ризнич Дядя|Петро Ризнич]]. Файл:Perši maj 1953.jpg|алт=Преславйованє 1. мая 1953. року у друкарнї Руского слова|Преславйованє 1. мая 1953. року у друкарнї ''Руского слова.'' Стоя, з лїва: Любо Малацко, [[Любомир Такач]] зоз дзивчецом Олґу, Олґа Такач, Мария Виславски, над ню Дюра Биндас мл., Цецилия Колєсар, [[Єфрем Колєсар]], Янко Дудаш, Яким Варґа Лемко, под нїм Янко Джуня Борец кинар, [[Янко Виславски]], нєпозната, за ню нєпознати, Томислав Рац. Куча: нєпозната, Дюра Дудаш, мали Боґдан Виславски, Янко Будински Бруґош, Гавриїл Колєсар, Нада Сеґеди, [[Витомир Бодянєц]], мала Любка Такач, [[Василь Мудри]], [[Михайло Биндас|Мижо Биндас]], Яким Роман, Весна и Борис Ердельово, Яким Джуня и Юлин Рац. Файл:Teatralna predstava 1.jpg|Колектив з театралного фалата хґори виведзени 1943. року. Янко Будински шедзи цалком на право. </gallery> == Литература == * Дюра Латяк, „Руске слово на драги проґресаˮ, ''Руске слово 1945-1985,'' НВРО Руске слово, Нови Сад, 1985. б. 40. и 47. * Дюра Латяк, „III. Розвой друкарнї у Руским Керестуреˮ, ''Руске слово 1945-1985,'' НВРО Руске слово, Нови Сад, 1985. б. 60. и 64. {{DEFAULTSORT: Будински, Янко }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Ґлумци аматере]] [[Катеґория:3. януар]] [[Катеґория:Народзени 1908]] [[Катеґория:28. май]] [[Катеґория:Умарли 1960]] ga9fqgbcxwj6w1lm6evja4nst621wqj 0 2637 17742 16371 2026-04-18T17:48:15Z Olirk55 19 Корекциї словох 17742 wikitext text/x-wiki [[File:Soup Plate, 19th century (CH 18350773) (cropped).jpg|right|300px|thumb|Танєр за чечне єдло, XIX вик]] '''Tанєр''' хл. род. всл. ''taňer'', слц. ''tanier'', укр. ''диял''. ''Танiр'', мадь.r ''tányér'', ит. ''tagliere,'' араб. ''tannur''.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 Милан Вујаклија] Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година</ref>То плїтка округла судзина з хторей людзе єдза.<ref>^ Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1.</ref> Танєр то слово котре означує кухньову судзину (старше слово суд), специфичного випатрунку и хаснує ше за послугованє єдла. Танєри ше скорей правело лєм зоз керамики и металу. Познєйшє су правени и зоз порцолу, док ше нєшка хаснує скло и рижни файти пластики. Танєри барз ценєни у швеце, окреме зоз китайского порцелану зоз рижнима мустрами хтори можу буц и позлацени. '''Танєри можу буц глїбоки и плїтки''' :* Глїбоки танєри ше углавним хаснує за чечни (ридки) єдзеня (юшки, паприґаш, рижни варива и подобне...) :* Плїтки танєри ше хаснує за твардейше єдзенє (месо, рижни печеня, колачи...) :* Плїтки танєри менших димензийох волаю ше тацночки або танєрчки и хаснує ше их углавним за колачи и лакотки (десерт). == Материяли == Танєри ше звичайно прави зоз керамичних материялох як наприклад косцови порцелан, порцелан, глїняна судзина и судзина зоз каменя, як и зоз других традицийних материялох як цо скло, древо и метал, а дзекеди хасновани и [[камень]]. И попри того же постоя рижни файти пластики и други сучасни материяли, керамика и други традицийни материяли оставаю як найчастейше хасновани, окреме кед су потребни за даяку окремну потребу, на приклад за мали дзеци. Порцелан и материял з косцох дакеди ше тримало як луксузни материяли, а таки материяли доступни нєшка за хаснованє векшини шветовей популациї. Тунї метални материяли, котри найдлужей тирваю, и далєй ше хаснує у худобних жемох у розвою. Танєри за хаснованє ,,за раз&#39;&#39;, котри ше часто прави зоз пластики або паперовей [[Маса|маси]] (композит), папер обложени зоз пластику, видумани 1904. року и дизайновани су за єдноразове хаснованє. Тиж, танєри мож обложиц и хасновац их зоз меламинску смолу або димене скло як цо корел. == Велькосци и файти танєрох == Зоз часом ше звекшала доступносц рижнородного єдзеня, та ше звекшала и велькосц и випатрунок розличних файтох танєрох.<ref>[https://www.nature.com/articles/ijo201037 Wansink &#x26; Wansink 2010.] бок 944.</ref> Модерни танєри за послугованє єдзеня зявюю ше у розличних велькосцох и файтох, як на приклад:<ref name=":0">[https://books.google.rs/books?id=SRx9I2BqSpMC&pg=PA63&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Dias 1996.] bok. 63–64.</ref> :* Танєр за вечеру то главни, поєдинєчни танєр на котрим ше послуговало главне єдло. :* Плїтки, алє векши танєри за главне єдзенє.<ref name=":0" /> :* Глїбоки танєр за юшку и ридши єдла. :* Танєр за шалату, звичайно нє вельки и округли, а може мац и випатрунок полумешаца (часто су нєшка заменєни зоз малкима мисочками за шалату).<ref name=":1" /> :* Тацна за чай або кафу, то мали танєрчок и дакус є углїбени за место за шольку. :* Танєри за послугованє за розлични потреби. Можу буц векши и менши у зависносци за цо ше хасную. :* Плїтки, менши танєри за лакотки (колачи, торти и рижни прилоги, десерти). Нєшка маме вельо векши вибор танєрох, окрем округлей форми можу буц и штириуглови, и троуглови, елипсови глїбши, плїтши, векши, менши, истих або розличних [[Фарба|фарбох]], зоз намальованима орнаментами, квециками и вшелїякима дезенами и зоз розличних материялох.<ref name=":1">Von Drachenfels, Suzanne (8. 11. 2000). [https://books.google.rs/books?id=d6xaJWJFe1QC&pg=PA81HTTPS://BOOKS.GOOGLE.COM/BOOKS&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false „Plates: Piece by piece”.] The Art of the Table: A Complete Guide to Table Setting, Table Manners, and Tableware. Simon and Schuster. стр. 81—95. ISBN 978-0-684-84732-0.</ref> == Фразеолоґия == ♦ Обрациц дакому ~ наруби танєр; ''як знак кари и нє дочекац дакого з полудзенком, вечеру'': ♦ ''Василь себе през [[дзень]] звичайно попивковал у даєдней валалскей карчми и скоро вше пожнєл дому на вечеру..Даяка оштрейша ґаздиня би му вера обрацела танєр на руби.'' '''Танєрчок''' хл. род) демунитив од слова танєр. То вельо менши танєр. == Ґалерия == <gallery> Файл:KPM Weihnachtsteller 1937.jpg|Танєр з релиґийним мотивом (1937.рок) Файл:Tresor Lyon Vaise-plateaux.jpg|Римски стриберни танєри у музею у Лиону Файл:Plate, Spode Factory, c. 1792-1794, porcelain - Chazen Museum of Art - DSC02223.JPG|Плїтки танєр, Анґлия, 1792-94.рок Файл:Kitchenware Silver Plate Rezowan.JPG|Склєняни емайл на металу Файл:Kitchenware Steel Plate Rezowan.JPG|Плехови, поцинковани танєр Файл:Romanian decorative plate.jpg|Румунски украсни танєр Файл:ChosroesHuntingScene.JPG|Персийски танєр Файл:Paper Plate.jpg|Паперови танєр Файл:Posuđe orijentalnog stila 13.jpg|Судзина (танєр) ориєнталного стилa Файл:Tanjir (plitki) iz Takovskog dvorca.jpg|Плїтки, позлацени танєр Файл:Istanbul.Topkapi016.jpg|Танєри зоз Китайского белаво-билого порцолу Файл:Plate arches.jpg|Танєри рижних велькосцох Файл:Marejada suvenire plate maden by Germer porcelane fabric in Brasil Fiesta in Itajai Brasil.jpg|Порцолови танєри зоз Бразилу </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II,'' О-Я, Нови Сад, 2017. Бок 570 * Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1. * Wansink, B; Wansink, C S (23. 3. 2010). „The largest Last Supper: depictions of food portions and plate size increased over the millennium”. International Journal of Obesity. 34 (5): 943—944. ISSN 0307- 0565. PMID 20308996. S2CID 25106530. doi:10.1038/ijo.2010.37. eISSN 1476-5497. * Condrasky, Marge; Ledikwe, Jenny H.; Flood, Julie E.; Rolls, Barbara J. (август 2007). „Chefs&#39; Opinions of Restaurant Portion Sizes”. Obesity. 15 (8): 2086—2094. ISSN 1930- 7381. PMID 17712127. S2CID 37977315. doi:10.1038/oby.2007.248 . eISSN 1930-739X. * Dias, Peter (1996). The Steward. Orient Blackswan. стр. 63—. ISBN 9788125003250. * Von Drachenfels, Suzanne (8. 11. 2000). „Plates: Piece by piece”. The Art of the Table: A Complete Guide to Table Setting, Table Manners, and Tableware. Simon and Schuster. стр. 81—95. ISBN 978-0-684-84732-0. {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Kухньова судзина]] [[Катеґория:Арабизми]] 99pczwy5sj0s4kqmji90kux4od5h3rl 0 2653 17737 15688 2026-04-18T14:32:11Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 17737 wikitext text/x-wiki [[Файл:Gluehlampe_01_KMJ.jpg|десно|мини|256x256px|Електрична грушочка]] [[Файл:Wolfram-Halogenglühlampe.png|мини|257x257px|Галогена грушочка Halogen Xenon 70&nbsp;W (EU < 2009 conforme)]] Класична електрична '''грушочка''' штучне жридло [[Шветлосц|шветлосци]] хторе настава кед електрична струя преходзаци през ценку (волфрамову) нїтку зогреє нїтку так же ше розжирячи, та почнє емитовац шветлосц. Емисия шветлосци спричинєна зоз [[Температура|цеплоту]]. Склєняни балон онєможлївює металней нїтки контакт зоз оксиґеном зоз околного [[Воздух|воздуху]] (зоз чим би була швидко знїщена). Класична грушочка ше продукує за розлични напруженя и у розличних велькосцох, од 1,5 волта (V) до коло 300 волти (V). Єдноставней су конструкциї и зато маю барз нїзку продукцийну цену. Робя барз добре и на вименкову и єдносмислову струю. Грушочка нашла широку применку, у обисцох и у комерциялней индустриї. Пре тото же продукує и значне количество цеплоти, хаснує ше вшадзи дзе попри шветлосци потребне и менше количество цеплоти, напр. инкубатори, сушари итд. Нєшка ше тоти грушочки трима за застарени пре релативно вельке трошенє електричней [[Енерґия|енерґиї]] та ше их заменює зоз компактнимa флуоресцентимa (шпоровнима) и ЛЕД лампами, углавним пре вельо менше трошенє електричней енерґиї. Даєдни держави планую подполну забрану хаснованя класичних грушочкох, пре шпорованє електричней енерґиї. == История класичней грушочки == [[Файл:Edison_Carbon_Bulb.jpg|right|мини|232x232px|Ориґинална грушочка Томаса Едисона (Thomas Edison)(енґ: carbon-filament bulb)]] Часто мож чуц же Томас Едисон видумал класичну грушочку. Алє скорей Едисона наводза ше мена 22 других пренаходзачох грушочки зоз жирячу нїтку. Едисон унапредзел уж иснуюци продукт. Вон похасновал ефикаснєйши материял, посцигнул векши вакуум у балону, и конєчно, векшу електричну одпорносц грушочки. Пренаходзаче пред Едисоном забути, прето же свой пренаходок у пракси нє пласовали на тарґовищу за ширше хаснованє, як цо то зробел Едисон з помоцу своєй дистрибуцийней системи єдносмисловей струї. 1802. року Хамфри Дейви мал перше шветло од розжиряченого цела, кед пущал електричну струю през ценки фалаток платини. Платину вибрал пре високу точку пущаня. Достате шветло нє було досц моцне, анї нє тирвало длуго, так же нє нашло практичну применку. То була предходнїца за велї сериї експериментох у цеку шлїдуюцих 75 рокох, док Томас Едисон нє направел грушочку, хтора достала свойо место у пракси и почела ше комерциялно хасновац 1879. року. [[Файл:Carbonfilament.jpg|мини|Грушочка зоз углєнїкову нїтку (Carbon filament lamp) (E27 гарло, 220 волти, коло 30 вати, лїво: на 100 волти)]] [[Файл:Нить_лампы_накаливания.tif|лево|мини|200x200п|Волфрамова нїтка грушочки под микроскопом]] [[Файл:Light_bulb.png|десно|мини|240x240п|U.S. Patent 0.223.898 Томаса Едисона за комплетовану електричну грушочку, [[27. януар|27. януара]] 1880]] Першу комерциялну електричну грушочку зоз металну розжирячуюцу нїтку (нїтка зоз осмиюму), патентовал 1898. року, австрийски пренаходзач Карл Ауер фон Велсбах (''Carl Auer von Welsbach)'' Перша грушочка зоз волфрамову (''tungsten'') розжирячуюцу нїтку зявює ше на [[Тарґовина|тарґовищу]] у Мадярскей 1905. року, у фирми Тунгсрам (''Tungsram''). == Конструкция == Класична електрична грушочка ше прави зоз склєняного балона зоз волфрамовим влакном през хторе преходзи електрична струя. Склєняни балон наполнєти зоз инертним [[Ґаз|ґазом]] як арґон, з цильом же би ше зменшали випарйованє розжирячуюцей нїтки. Електрична струя зогрива волфрамову нїтку на коло 2.000 дo 3.300 ступнї, досц нїжей од точки пущаня волфраму, 3.695 ^оС. Найчастейше ше правя грушочки од: 25, 40, 60, 75, 100 вати (W). {| border="0" | # Склєняни балон # Инертни ґаз под нїзким прициском (арґон, неон, азот) # Волфрамова нїтка # Контактни преводнїк (виходзи зоз основи) # Контактни преводнїк (идзе до основи) # Подпераци дроцики # Основа (склєняне постолє) # Контактни преводнїк (виходзи зоз основи) # Шапочка за закруцанє # Изолация # Електрични контакт | [[Файл:Incandescent_light_bulb.svg|центар|300x300п]] |} [[Катеґория:Ошвиценє]] 4mhupdgtj0acp83dk73h6m1ypvhbsv2 0 2911 17757 17483 2026-04-19T07:36:58Z Sveletanka 20 лоґо и вики вяза 17757 wikitext text/x-wiki [[File:Aerial image of Grand Prismatic Spring (view from the south).jpg|thumb|300px|Перши национални парк ''Wellowstone'' ]] '''Национали парк''' то подруче зложене з векшого числа природних екосистемох, флори и фауни, а його наменка зачувац природни, културни и дружтвени вредносци як часц културней скарбнїци <ref>[https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/nacionalni-parkovi/ Национални паркови], zzps.rs. Приступљено 01.04.2026.</ref>. У националним парку допущени активносци хтори нї на яки способ нє можу загрожиц живи єства и природну екосистему. Перши национали парк [[''Wellowstone''|Єловстон]], преглашени 1872. року. == Медзинародна дефиниция == Спрам дефинициї ''Медзинародней униї за защиту природи (IUCN)'', же би єдно подруче було преглашене за национални парк, нєобходне же би тото подруче сполнєло даскельо условия<ref>[https://portals.iucn.org/library/sites/library/files/resrecfiles/GA_10_RES_001_Definition_of_National_Parks.pdf „Definition of National Parks”](PDF). portals.iucn.org. Приступљено 01.04.2026.</ref>: :1. защицена [[поверхносц]] подруча нє шме буц менша як 1 000 гектари (10 км2) :2. же би подруче було защицене зоз [[Закон (право)|законску]] реґулативу :3. же би тотo подруче мало орґан управяня и буджет зоз хторого ше финансує :4. же би на териториї парку було строго забранєне експлоатовац природни богатства. Окрем того цо начишлєне, национални парк ше дефинує як: ширше просторне подруче у чиїх рамикох єдна або вецей екосистеми, дзе людзе нє маю нїякого або маю мали уплїв єй його пременки, аж анї там нє биваю, и дзе животиньски и рошлїнски файти, їх бивальнїки и ґеоморфолоґийни елементи даваю окремне наукове, образовне и рекреативне значенє, або дзе єст прекрасни природни пейзажи. На националним уровню, держави поєдинєчно утвердзую хторе ше подруче дефинує як национални парк, алє ше зоз медзинародного аспекту притримую датей дефинициї и условийох преглашованя. У даєдних державох даєдно защицене подруче нє по медзинародних стандардох националного парку, алє є защицене по националних стандардох. Спрам катеґоризациї ''МУЗП-а (IUCN)'' национални парк спада до II катеґориї, а то защицене подруче пре защиту екосистеми и рекреациї.<ref>[https://alparc.org/categories-of-apa „IUCN Protected Area Categories”]. alparc.org. Приступљено 01.04.2026.</ref> == История националних паркох == Перши национални парк хтори преглашени у швеце то ''Єловстоун'' у ЗАД-у, 1872. року <ref>[https://www.nps.gov/yell/learn/historyculture/yellowstoneestablishment.htm „Birth of a National Park”]. nps.gov. Приступљено 01.04.2026.</ref>. Нєодлуга ше случує експанзия защити природних подручох, та 1879. року преглашени ''Кральовски национални парк'' нєдалєко од Сиднею, у тедишнєй британскей колониї Нови Южни Велс (нєшкайша Австралия). Канада свой перши национални парк достала 1885. року, а то ''Банф'' <ref>[https://parks.canada.ca/pn-np/ab/banff „Banff National Park”]. parks.canada.ca. Приступљено 01.04.2026.</ref>, а Нови Зеланд 1887. року Тонґариро <ref>[https://www.nationalpark.co.nz/ „Stay & Play at Tongariro National Park”]. nationalpark.co.nz. Приступљено 01.04.2026.</ref>. У Европи, у Шведскей, 1909. року преглашени перши дзевец национални парки источашнє, а на африцким континенту 1925. року преглашени ''Албертов национални парк'', на териториї нєшкайшей ДР Конґо, а нєшка ноши назву ''Вирунґа'' <ref>[https://virunga.org/about/ „The History of Virunga National Park”]. virunga.org. Приступљено 01.04.2026.</ref>. Рок познєйше, 1926. року, на териториї нєшкайшей Южноафрицкей Републики преглашени ''Круґеров национални парк'' хтори бул першенствено основани 1898. року на иншаким уровню защити<ref>[https://www.sanparks.org/parks/kruger „Kruger National Park”]. sanparks.org. Приступљено 01.04.2026.</ref>. <center> <gallery> Late_Afternoon_at_North_&_South_Era.jpg|Краљевски национални парк Moraine_Lake_17092005.jpg|Национални парк Банф Tongariro_Whakapapa_n.jpg|Национални парк Тонгариро Elephants_et_buffled_dans_le_parc_des_Virungas,_2003.jpg|Национални парк Вирунга Strom_Baobab_tree_-_Krugerův_park_-_panoramio.jpg|Национални парк Кругер </gallery> </center> == Национални парки у [[Сербия|Сербиї]] == <center> <gallery> Mlada_šuma.jpg|''Фрушка гора''(1960) <ref>[https://zzps.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA-%D1%84%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0/ „Национални парк „Фрушка гора”]. zzps.rs. Приступљено 01.04.2026.</ref> Golubac.JPG|''Дєрдап'' (1974) Pogled_na_Vucak.jpg|''Копаоник'' (1981) Tara_Vidikovac_Banjska_Stena_01.jpg|''Тара'' (1981) Long_ridge_of_Pashallore.jpg|''Шара'' (1986) </gallery> </center> == Национални парки у [[Горватска|Горватскей]] == <ref>[https://mingo.gov.hr/o-ministarstvu-1065/djelokrug-4925/zastita-prirode/zasticena-podrucja/nacionalni-parkovi/1194 Nacionalni parkovi ]Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja Republike Hrvatske. Pristupljeno 01.04.2026.</ref> <center> <gallery> File:Brijuni.jpg|''Бриони'' (1983) File:Kornati 2.JPG|''Корнати'' (1980) File:Paradise Bay.jpg|''Крка'' (1985) File:Plitvice lakes.JPG|''Плитвицки озера'' (1949) File:Dubrovica.JPG|''Млєт'' (1960) File:Canyon of Paklenica.jpg|''Пакленица'' (1949) File:Risnjak, vyhled z nejvyssiho vrchu (1528 m) na more a ostrov.jpg|''Рисняк'' (1953), File:Nationalpark Nord-Velebit.JPG|''Сиверни Велебит'' (1999) </gallery> </center> == Национални парки у Босни и Герцеґовини == <center> <gallery> File:NP Sutjeska.JPG|''Сут'єска'' (1965) File:KozarackiKamen.jpg|''Козара'' (1967) File:Una Unac Confluence.jpg|''Уна'' (2008) File:Nacionalni park Drina 22.jpg|''Дрина'' (2017)<ref>[https://web.archive.org/web/20190218201938/http://www.nasljedje.org/pocetak/345-nacionalni-park-drina-novo-zasticeno-podrucje-u-republici-srpskoj „Национални парк „Дрина“ - ново заштићено подручје у Републици Српској”]. Приступљено 01.04.2026.</ref> </gallery> </center> == Национални парк у Словениї == * ''Триґлав'' (1981) <ref>[https://www.culture.si/en/Triglav_National_Park „Triglav National Park - Culture of Slovenia”]. www.culture.si (на језику: енглески). 2025-10-26. Приступљено 01.04.2026.</ref> == Национални парки у Македониї == * ''Ґаличица'' (1958), * ''Маврово'' (1948), * ''Пелистер'' (1948), * ''Шар-планина'' (2021).<ref>Таушанска, Марија (02.07.2021).[https://novamakedonija.com.mk/zivot/magazin/%D0%BF%D0%BE-27-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%88%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD/... „После 27 година Шар планина је проглашена националним парком“] . ''Нова Македонија'' . Приступљено 09.04.2026.</ref> == Национални парки Чарней Гори == <ref>[https://nparkovi.me/ „Почетна страна”]. Званични сајт. Национални паркови Црне Горе. Приступљено 01.04.2026.</ref> * ''Биоґрадска гора'' (1952), * ''Дурмитор'' (1952), * ''Ловчен'' (1952), * ''Скадарске озеро'' (1983), * ''Проклетиє'' (2009). {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Защита природи]] [[Катеґория:Национални парки]] hu0dpvqblyd2zroousxlu1brhb8q6rh 0 2940 17734 17718 2026-04-18T13:30:51Z ОленкаБТ 1579 17734 wikitext text/x-wiki [[File:Zlatiborska brda.jpg|thumb|right|300px|Парк природи ''Златибор'' преглашени 2017. року ]] '''Парк природи''' то простор добре очуваних природних характеристикох хидроґрафиї, педолоґиї, флори и фауни, а тиж так и ґеоморфолоґийних и ґеолоґийних характеристикох релєфу. На тим просторе преовладую природни екосистеми и пременки зведзени на минимум а вельку улогу ма и екотуризем<ref>[https://www.naturpark-zillertal.at/en/nature-park/what-is-a-nature-park.html Nature Park » What is a Nature Park?”]. ''naturpark-zillertal.at''. Приступљено 08.04.2026.</ref>. Перши парк природи основани 1932. року у погранїчним просторе [[Польска|Польскей]] и Словацкей, под назву Пєнински парк природи<ref>[http://www.pieniny.sk/en.html Pieniny, first International landscape Park in Europe ], ''www.pieniny.sk''.Приступљено 08.04.2026.</ref>. == Медзинародна дефиниция == Парк природи, у хиєрархийним смислу, на нїзшим уровню од националного парку, подобносци медзи нїма єст вельо, а розликую ше у шлїдуюцим<ref>[https://en.renovablesverdes.com/differences-between-natural-park-and-national-park/ „Differences between natural parks and national parks: keys and protection”], ''en.renovablesverdes.com''. Приступљено 08.04.2026</ref>: ● Управянє зоз парком природи зверене єдинки локалней самоуправи (општина, варош, реґия) ● Парк природи на уровню защити IV, V, VI катеґориї спрам правилох Медзинародней униї за защиту природи ● Число нащивительох нє нужно огранїчене ● Наменка,окрем защити природи, може буц и рекреативно-туристична У [[Сербия|Сербиї]] спрам [[Закон (право)|закону]] у парку природи забранєна кажда привредна и друга дїялносц, а тиж так и кажде дїлованє хторе би на даяки способ уменшало вредносц и характеристики парку. Мири защити, файти привредних дїялносцох и хаснованє природних вредносцох у парку природи ше детальнєйше утвердзую зоз актом о преглашеню защиценого подруча<ref>[https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/parkovi-prirode/ „Паркови природе”], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026.</ref> == Парки природи у Сербиї == Найстарши парки природи на просторе [[Сербия|Сербиї]], преглашени штредком 1970-их рокох, а то: Панония (1974) и Зобнатица(1976). Сигевачка клисура преглашена як парк природи 1977, а озеро Палич 1982. року. У Сербиї єст вкупно 22 парки природи <ref>[https://zzps.rs/%d1%86%d0%b5%d0%bd%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d0%b5%d0%b3%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d1%85-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%80%d0%be/ Централни регистар заштићених природних добара], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026.</ref> а три хтори у поступку защити то Полой (сиверни Срим), Букински храстик (општина Бачка Паланка) и Мойстирско-драшки гори (часц горского венцу Проклетиє). Наймладши, односно, остатнї преглашени парк природи Вельки Ястребац (централна Сербия) 2024. року<ref>[https://www.srbija.gov.rs/vest/841903 „Проглашен Парк природе „Велики Јастребац”], ''srbija.gov.rs''. Приступљено 08.04.2026.</ref>. == Референци == 5u8w1u3enxubdaugytinvc0q52pz02n 17754 17734 2026-04-19T07:23:58Z Sveletanka 20 катеґория 17754 wikitext text/x-wiki [[File:Zlatiborska brda.jpg|thumb|right|300px|Парк природи ''Златибор'' преглашени 2017. року ]] '''Парк природи''' то простор добре очуваних природних характеристикох хидроґрафиї, педолоґиї, флори и фауни, а тиж так и ґеоморфолоґийних и ґеолоґийних характеристикох релєфу. На тим просторе преовладую природни екосистеми и пременки зведзени на минимум а вельку улогу ма и екотуризем<ref>[https://www.naturpark-zillertal.at/en/nature-park/what-is-a-nature-park.html Nature Park » What is a Nature Park?”]. ''naturpark-zillertal.at''. Приступљено 08.04.2026.</ref>. Перши парк природи основани 1932. року у погранїчним просторе [[Польска|Польскей]] и Словацкей, под назву Пєнински парк природи<ref>[http://www.pieniny.sk/en.html Pieniny, first International landscape Park in Europe ], ''www.pieniny.sk''.Приступљено 08.04.2026.</ref>. == Медзинародна дефиниция == Парк природи, у хиєрархийним смислу, на нїзшим уровню од националного парку, подобносци медзи нїма єст вельо, а розликую ше у шлїдуюцим<ref>[https://en.renovablesverdes.com/differences-between-natural-park-and-national-park/ „Differences between natural parks and national parks: keys and protection”], ''en.renovablesverdes.com''. Приступљено 08.04.2026</ref>: ● Управянє зоз парком природи зверене єдинки локалней самоуправи (општина, варош, реґия) ● Парк природи на уровню защити IV, V, VI катеґориї спрам правилох Медзинародней униї за защиту природи ● Число нащивительох нє нужно огранїчене ● Наменка,окрем защити природи, може буц и рекреативно-туристична У [[Сербия|Сербиї]] спрам [[Закон (право)|закону]] у парку природи забранєна кажда привредна и друга дїялносц, а тиж так и кажде дїлованє хторе би на даяки способ уменшало вредносц и характеристики парку. Мири защити, файти привредних дїялносцох и хаснованє природних вредносцох у парку природи ше детальнєйше утвердзую зоз актом о преглашеню защиценого подруча<ref>[https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/parkovi-prirode/ „Паркови природе”], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026.</ref> == Парки природи у Сербиї == Найстарши парки природи на просторе [[Сербия|Сербиї]], преглашени штредком 1970-их рокох, а то: Панония (1974) и Зобнатица(1976). Сигевачка клисура преглашена як парк природи 1977, а озеро Палич 1982. року. У Сербиї єст вкупно 22 парки природи <ref>[https://zzps.rs/%d1%86%d0%b5%d0%bd%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d0%b5%d0%b3%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d1%85-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%80%d0%be/ Централни регистар заштићених природних добара], ''zzps.rs''. Приступљено 08.04.2026.</ref> а три хтори у поступку защити то Полой (сиверни Срим), Букински храстик (општина Бачка Паланка) и Мойстирско-драшки гори (часц горского венцу Проклетиє). Наймладши, односно, остатнї преглашени парк природи Вельки Ястребац (централна Сербия) 2024. року<ref>[https://www.srbija.gov.rs/vest/841903 „Проглашен Парк природе „Велики Јастребац”], ''srbija.gov.rs''. Приступљено 08.04.2026.</ref>. == Референци == <references /> [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Защита природи]] [[Катеґория:Парки природи]] sw2i1jd5898xmkv4gj46b88lk62sl5d 0 2951 17759 17733 2026-04-19T07:43:44Z Olirk55 19 17759 wikitext text/x-wiki [[File:Progression dominante renverse parfait do majeur.svg|right|thumb|252x252px|Каденца гармонска вяза V-I ступень]][[File:Imperfect authentic cadence in C.mid|right|160px|]]'''Каденца''' (лат. ''Cadere'' a значи „падац”) то гармонска вяза двох або трох акордох розличиних функцийох, зоз хтору ше закончує (заокружує) мелодия, музична идея, цек музичней думки. ▶ Розлични акорди на ступньох у [[Тоналитет|тоналитету]] даваю одредзени гармонски функциї. * Тоника (Т) '''I''' ступень * Cубдоминанта (S) '''IV''' ступень (або под'доминанта) * Доминанта (D) '''V''' ступень I, IV, V тo главни ступнї у склох хтори и найважнєйши за творенє каденци, а постоя ище нєглавни ступнї (ориєнтация спрам одношеня на I ступень алє вони нє барз значни за творенє каденцох) супертоника (II) долня медиянта (VI ступень), горня медиянта (III), водзачка VII (серб. вођица) або „водзаци" ступень. == Типи каденцох == [[File:Auth.png|right|thumb|189x189px|Аутентична каденца]][[File:Authendische kadenz.ogg|right|200px|]] У [[Подзелєнє музики|музики]] єст вецей типи каденцох. Каденци дзелїме на автентичну, плаґалну, полукаденцу, спреведацу (серб. варљиву) каденцу и преширену каденцу. '''1.''' Автентична каденца то вяза '''D-Т''', т.є.. '''V-I''' або '''VII-I''' * Подполна автентична каденца то вяза '''S-D-Т''', т.є. '''IV-V-I''' або '''II-V-I''' * Нєподполна * Совершена [[File:Plagal.PNG|right|thumb|190x190px|Плаґална каденца]][[File:Plagale kadenz.ogg|right|thumb|200px]]'''2.''' Плаґална (такв. церковна) каденца то вяза '''S-Т''', т.є., '''IV- I''' або '''II- I''', хтора ше ридко хаснує у пракси. '''3.''' Полукаденца, хтора представя комбинацию ступньох и ма законченє '''на D''', т.є. вяза '''I-V''' або '''IV-V'''. Тота каденца нєзвичайна, прето же музична думка хтора ше зоз тима функциями закончує охабя упечаток нєдоконченосци. '''4.''' Спреведаца каденца то вяза '''V-VI'''. Вола ше „спреведаца“ прето же ше обчекує вяза V-I ступень, а у такей каденци ше зявел VI ступень и ма функцию тоники (I ступня) односно зявел ше VI як його заменїк - место I ступня. Спреведаца каденца нїґда нє значи конєц музичного виреченя; то лєм його кратки застой. '''5.''' Преширена каденца настава зоз комбинованьом спреведацей и подполней автентичней каденци. Напр. V - VI + IV -V - I = преширена каденца.<ref>[https://web.archive.org/web/20180619062517/http://www.zanimljivamuzika.com/wp-content/uploads/2008/03/kadence.pdf „Занимљива музика - Каденца”] (PDF). Архивирано из [https://www.zanimljivamuzika.com/wp-content/uploads/2008/03/kadence.pdf оригинала] (PDF) 19. 06. 2018. г. Приступљено 20. 02. 2020.]</ref> '''Пиклад:''' Нотни и звучни приклад подполней каденци <ref>[https://www.gerdkaufmann.de/kadop1.htm Beispiel einer Kadenz als Musikstück]</ref> [[File:Vollkadenza.png|center|thumb|400x400px]] [[File:Vollkadenz rein.ogg|center|300px]] ,,Подполна каденца<nowiki>''</nowiki> ,<ref>Halm 1912, S. 28.</ref> ,,єдноставна каденца<nowiki>''</nowiki> <ref>Dachs/Söhner 1985, S. 14.</ref> або ,,главна каденца<nowiki>''</nowiki> <ref>Dachs/Söhner 1985, S. 25.</ref>, ,,полна<nowiki>''</nowiki> <ref>Abraham 1965, S. 45.</ref> походзи ище зоз часу теоретичара Хуґа Римания. То каденца зоз пошорованима акордами на I-IV- V- I ступню або функцийох T-S-D-T и була початна основа велїм теоретичаром (поготов нємецким) за преучованє теориї о гармониї у музики. Така проґресия акордох як цо у подполней каденци служи як ,,загрожуюца и архетип<nowiki>'' тоналносци музики, а тиж и як ,,совершена репрезентация тоналитета''</nowiki>, понеже залапює шицки ноти у скали.<ref>Dachs/Söhner 1985, S. 14: „In der Kadenz begegnen wir dem ersten musikalischen Geschehen. Sie ist Vor- und Urbild für die Musik in der ganzen klassischen und romantischen Epoche.“ </ref> '''Приклад''': Нотни и звучни приклад спреведацей каденци (на концу першей часци 1-го шора), полукаденца (2.шор конєц 4. такта) и автентична каденца на концу мелодиї). Анотонин Дворжак, ''Словенски танци'', опус. 72, ч. 2 [[File:Dvorak Slavonic Dance Op 72, No. 3.png|center|thumb|828x828px]][[File:Dvorak Slavonic Dance Op 72, No. 2.wav|center|348x348п]] == Литература == * Юрій Юцевич. Каденція // Музика: словник-довідник. — Тернопіль, 2003. — 352 с. — ISBN 966-7924-10-6. * Alexander Rehding: Hugo Riemann and the birth of modern musical thought. Cambridge University Press, Cambridge 2003, ISBN 978-0-521-09636-2. * Hugo Riemann: Musikalische Logik. Hauptzüge der physiologischen und psychologischen Begründung unseres Musik-systems. Leipzig 1873. == Вонкашнї вязи == {{Commonscat}} * [https://www.youtube.com/shorts/mhxxZP6JAwk Kaadence] youtube.com * [https://www.fmu.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2022/09/3.-das-prijemni-muzicka-pedagogija-2022_pisanje-sazetka.pdf КАДЕНЦА - ОД КЛИШЕА ДО ИМПРОВИЗАЦИЈЕ] www.fmu.bg.ac.rs/ == Референци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Теория музики]] [[Катеґория:Музична нотация]] jxrvshczf0rlq2bd8fetzryh5k78rm4 0 2960 17738 2026-04-18T14:35:32Z Keresturec 18 Нова страница: {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична р… 17738 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 =1971—2025. | label10 = Жанр | data10 = Музика, рижни жанри | label11 = Инструмент | data11 =ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = на теметове у Вербаше | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Никола Чизмар Коле''' (*12. април 1955—†13. януар 2026), музичар, длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у Вербаше. Никола Чизмар Коле народзени у Вербаше 1955. року. Никола мал брата Йовґена. У основней школи Никола ходзел до рускей класи, бул у остатнєй ґенерациї школярох хтори учели по руски. Никола од малючка любел музику, любел грац и шпивац, та од 9 рокох почал ходзиц и до Музичней школи дзе грал на гармоники. Опробовал ше на вецей музичних инструментох, почал 1971. року на бас приму алє ше, на концу, опредзелєл за ґитару на хторей грал под час своєй музичней кариєри. Почал грац и зберац музичну праксу у ґрупи младих музичарох на танцох у Вербаше и по сушедних валалох у општини. На одслуженє воєного року пошол до Любляни. До касарнї дзе служел приходзели велї познати музичаре, ґлумци, маляре и вон ше дружел зоз искуснима музичарами, формовали вояцки оркестер та Никола и ту здобувал музични искуства. Никола Чизмар Коле бул член рижних бендох алє найдлужей остал у оркестре под назву Треца змена. Оркестер бул основани при Доме култури у Вербаше 1985. року и обслужовал наступи фолклоренй ґрупи алє мал и окремни репертоар за явни наступи на танцох, на свадзбох и явних сходох. Оркестер бул поволовани з боку тедишнїх Клубох югославянох у жемох Европи дзе наступал з нагоди державних шветох. Оркестер, так, наступел у скоро шицких европских жемох, у Канади и Єгипту.1 Никола Чизмар ше оженєл зоз Марию родз. . У малженстве мали синох Томислава и Данила хтори, з оцову подпору, виросли до добрих музичарох. Никола Чизмар ше уключел до роботи КПД Карпати у Вербаше. Грал у оркестре дружтва а концом 2000. року превжал векшину обовязкох вязаних за орґанизацию оркестра2, за репертоар та провадзенє секцийох дружта на наступох. Оркестер КПД Карпати, под руководством Николи Чизмара, наступал на вецей фестивалох у Войводини и БиГ, на велїх манифестацийох у Вербаше, грали на Коцурскей жатви и на Фестивалу култури Червена ружа. Од єшенї 2007. року Никола Чизмар водзел и Младежску женску шпивацку ґрупу.3 Никола нєсебично помагал и оркестром у других руских КУД як зоз совитами так и як музичар. Як искуснєйши музичар Никола Чизмар ше опробовал и як композитор и його даєдни композициї виводзени на руских фестивалох. Никола Чизмар Коле умар 13. януара 2026. року, у 71. року живота. Поховани є на теметове у Вербаше. Литература Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. Вонкашнї вязи Златка Перович, https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши, Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Микола Чизмар (1978), Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 468. РТ Войводина, https://www.ruskeslovo.com/umar-nikola-cizmar-kole/ Умар Никола Чизмар Коле (1955–2026), Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 14. януар 2026. Референци 1 Златка Перович, https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши, Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. 2, 3, Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. 0hxcm2e7gt48jl9vx5upe8nwmxfi053 17744 17738 2026-04-18T18:36:10Z Olirk55 19 Даскельо викивязи, означена катеґория 17744 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 =1971—2025. | label10 = Жанр | data10 = Музика, рижни жанри | label11 = Инструмент | data11 =ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = на теметове у Вербаше | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Никола Чизмар Коле''' (*[[12. април]] 1955—†[[13. януар]] 2026), [[музичар]], длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у [[Вербас|Вербаше]]. Никола Чизмар Коле народзени у Вербаше 1955. року. Никола мал брата Йовґена. У основней школи Никола ходзел до рускей класи, бул у остатнєй ґенерациї школярох хтори учели по руски. Никола од малючка любел [[Подзелєнє музики|музику,]] любел грац и шпивац, та од 9 рокох почал ходзиц и до Музичней школи дзе грал на гармоники. Опробовал ше на вецей музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], почал 1971. року на бас приму алє ше, на концу, опредзелєл за ґитару на хторей грал под час своєй музичней кариєри. Почал грац и зберац музичну праксу у ґрупи младих музичарох на танцох у Вербаше и по сушедних валалох у општини. На одслуженє воєного року пошол до Любляни. До касарнї дзе служел приходзели велї познати музичаре, ґлумци, маляре и вон ше дружел зоз искуснима музичарами, формовали вояцки оркестер та Никола и ту здобувал музични искуства. Никола Чизмар Коле бул член рижних бендох алє найдлужей остал у оркестре под назву Треца змена. Оркестер бул основани при Доме култури у Вербаше 1985. року и обслужовал наступи фолклоренй ґрупи алє мал и окремни репертоар за явни наступи на танцох, на свадзбох и явних сходох. Оркестер бул поволовани з боку тедишнїх Клубох югославянох у жемох Европи дзе наступал з нагоди державних шветох. Оркестер, так, наступел у скоро шицких европских жемох, у Канади и Єгипту.1 Никола Чизмар ше оженєл зоз Марию родз. . У малженстве мали синох Томислава и Данила хтори, з оцову подпору, виросли до добрих музичарох. Никола Чизмар ше уключел до роботи КПД Карпати у Вербаше. Грал у оркестре дружтва а концом 2000. року превжал векшину обовязкох вязаних за орґанизацию оркестра2, за репертоар та провадзенє секцийох дружта на наступох. Оркестер КПД Карпати, под руководством Николи Чизмара, наступал на вецей фестивалох у Войводини и БиГ, на велїх манифестацийох у Вербаше, грали на Коцурскей жатви и на Фестивалу култури Червена ружа. Од єшенї 2007. року Никола Чизмар водзел и Младежску женску шпивацку ґрупу.3 Никола нєсебично помагал и оркестром у других руских КУД як зоз совитами так и як музичар. Як искуснєйши музичар Никола Чизмар ше опробовал и як [[композитор]] и його даєдни [[Композиция|композициї]] виводзени на руских фестивалох. Никола Чизмар Коле умар 13. януара 2026. року, у 71. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Вербаше. Литература Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. Вонкашнї вязи Златка Перович, https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши, Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Микола Чизмар (1978), Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 468. РТ Войводина, https://www.ruskeslovo.com/umar-nikola-cizmar-kole/ Умар Никола Чизмар Коле (1955–2026), Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 14. януар 2026. Референци 1 Златка Перович, https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши, Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. 2, 3, Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Музичаре]] tthm0qsr94n9pnx2aeyuan1zhkam9to 17746 17744 2026-04-18T20:41:47Z ОленкаБТ 1579 17746 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 =1971—2025. | label10 = Жанр | data10 = Музика, рижни жанри | label11 = Инструмент | data11 =ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = на теметове у Вербаше | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Никола Чизмар Коле''' (*[[12. април]] 1955—†[[13. януар]] 2026), [[музичар]], длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у [[Вербас|Вербаше]]. Никола Чизмар Коле народзени у Вербаше 1955. року. Никола мал брата Йовґена. У основней школи Никола ходзел до рускей класи, бул у остатнєй ґенерациї школярох хтори учели по [[Руски язик|руски]]. Никола од малючка любел [[Подзелєнє музики|музику,]] любел грац и шпивац, та од 9 рокох почал ходзиц и до Музичней школи дзе грал на гармоники. Опробовал ше на вецей музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], почал 1971. року на бас приму алє ше, на концу, опредзелєл за [[Ґитара|ґитару]] на хторей грал под час своєй музичней кариєри. Почал грац и зберац музичну праксу у ґрупи младих музичарох на танцох у Вербаше и по сушедних валалох у општини. На одслуженє воєного року пошол до Любляни. До касарнї дзе служел приходзели велї познати музичаре, ґлумци, маляре и вон ше дружел зоз искуснима музичарами, формовали вояцки оркестер та Никола и ту здобувал музични искуства. Никола Чизмар Коле бул член рижних бендох алє найдлужей остал у оркестре под назву Треца змена. Оркестер бул основани при Доме култури у Вербаше 1985. року и обслужовал наступи фолклоренй ґрупи алє мал и окремни репертоар за явни наступи на танцох, на свадзбох и явних сходох. Оркестер бул поволовани з боку тедишнїх Клубох югославянох у жемох Европи дзе наступал з нагоди державних шветох. Оркестер, так, наступел у скоро шицких европских жемох, у Канади и Єгипту.<ref>Златка Перович, https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши, Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016.</ref> Никола Чизмар ше оженєл зоз Марию родз. . У малженстве мали синох Томислава и Данила хтори, з оцову подпору, виросли до добрих музичарох. Никола Чизмар ше уключел до роботи КПД Карпати у Вербаше. Грал у оркестре дружтва а концом 2000. року превжал векшину обовязкох вязаних за орґанизацию оркестра <ref name=":0">Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref>, за репертоар та провадзенє секцийох дружта на наступох. Оркестер КПД Карпати, под руководством Николи Чизмара, наступал на вецей фестивалох у [[Войводина|Войводини]] и БиГ, на велїх манифестацийох у Вербаше, грали на [[Коцур|Коцурскей]] жатви и на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Червена ружа.]] Од єшенї 2007. року Никола Чизмар водзел и Младежску женску шпивацку ґрупу.<ref name=":0" /><ref>Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref> Никола нєсебично помагал и оркестром у других руских КУД як зоз совитами так и як музичар. Як искуснєйши музичар Никола Чизмар ше опробовал и як [[композитор]] и його даєдни [[Композиция|композициї]] виводзени на руских фестивалох. Никола Чизмар Коле умар 13. януара 2026. року, у 71. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Вербаше. == Литература == Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. == Вонкашнї вязи == Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Микола Чизмар (1978),] Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 468. РТ Войводина, [https://www.ruskeslovo.com/umar-nikola-cizmar-kole/ Умар Никола Чизмар Коле (1955–2026),] Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 14. януар 2026. == Референци == 1 Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши, Ютюб,] www.youtube.com, марец 18, 2016. 2, 3, Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Музичаре]] sabqr7is59f71y0jqtfk7uu7u6gioav 17747 17746 2026-04-18T21:00:51Z ОленкаБТ 1579 17747 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 =1971—2025. | label10 = Жанр | data10 = Музика, рижни жанри | label11 = Инструмент | data11 =ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = на теметове у Вербаше | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Никола Чизмар Коле''' (*[[12. април]] 1955—†[[13. януар]] 2026), [[музичар]], длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у [[Вербас|Вербаше]]. Никола Чизмар Коле народзени у Вербаше 1955. року. Никола мал брата Йовґена. У основней школи Никола ходзел до рускей класи, бул у остатнєй ґенерациї школярох хтори учели по [[Руски язик|руски]]. Никола од малючка любел [[Подзелєнє музики|музику,]] любел грац и шпивац, та од 9 рокох почал ходзиц и до Музичней школи дзе грал на гармоники. Опробовал ше на вецей музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], почал 1971. року на бас приму алє ше, на концу, опредзелєл за [[Ґитара|ґитару]] на хторей грал под час своєй музичней кариєри. Почал грац и зберац музичну праксу у ґрупи младих музичарох на танцох у Вербаше и по сушедних валалох у општини. На одслуженє воєного року пошол до Любляни. До касарнї дзе служел приходзели велї познати музичаре, ґлумци, маляре и вон ше дружел зоз искуснима музичарами, формовали вояцки оркестер та Никола и ту здобувал музични искуства. Никола Чизмар Коле бул член рижних бендох алє найдлужей остал у оркестре под назву Треца змена. Оркестер бул основани при Доме култури у Вербаше 1985. року и обслужовал наступи фолклоренй ґрупи алє мал и окремни репертоар за явни наступи на танцох, на свадзбох и явних сходох. Оркестер бул поволовани з боку тедишнїх Клубох югославянох у жемох Европи дзе наступал з нагоди державних шветох. Оркестер, так, наступел у скоро шицких европских жемох, у Канади и Єгипту.<ref>Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016.</ref> Никола Чизмар ше оженєл зоз Марию родз. . У малженстве мали синох Томислава и Данила хтори, з оцову подпору, виросли до добрих музичарох. Никола Чизмар ше уключел до роботи КПД Карпати у Вербаше. Грал у оркестре дружтва а концом 2000. року превжал векшину обовязкох вязаних за орґанизацию оркестра <ref name=":0">Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref>, за репертоар та провадзенє секцийох дружта на наступох. Оркестер КПД Карпати, под руководством Николи Чизмара, наступал на вецей фестивалох у [[Войводина|Войводини]] и БиГ, на велїх манифестацийох у Вербаше, грали на [[Коцур|Коцурскей]] жатви и на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Червена ружа.]] Од єшенї 2007. року Никола Чизмар водзел и Младежску женску шпивацку ґрупу.<ref name=":0" /><ref>Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref> Никола нєсебично помагал и оркестром у других руских КУД як зоз совитами так и як музичар. Як искуснєйши музичар Никола Чизмар ше опробовал и як [[композитор]] и його даєдни [[Композиция|композициї]] виводзени на руских фестивалох. Никола Чизмар Коле умар 13. януара 2026. року, у 71. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Вербаше. == Литература == Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. == Вонкашнї вязи == Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Микола Чизмар (1978),] Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 468. РТ Войводина, [https://www.ruskeslovo.com/umar-nikola-cizmar-kole/ Умар Никола Чизмар Коле (1955–2026),] Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 14. януар 2026. == Референци == 1 Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. 2, 3, Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Музичаре]] b8y88cv5vaupvnw69ixl8q0xoymneb5 17748 17747 2026-04-18T21:13:52Z ОленкаБТ 1579 17748 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 =1971—2025. | label10 = Жанр | data10 = Музика, рижни жанри | label11 = Инструмент | data11 =ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = на теметове у Вербаше | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Никола Чизмар Коле''' (*[[12. април]] 1955—†[[13. януар]] 2026), [[музичар]], длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у [[Вербас|Вербаше]]. Никола Чизмар Коле народзени у Вербаше 1955. року. Никола мал брата Йовґена. У основней школи Никола ходзел до рускей класи, бул у остатнєй ґенерациї школярох хтори учели по [[Руски язик|руски]]. Никола од малючка любел [[Подзелєнє музики|музику,]] любел грац и шпивац, та од 9 рокох почал ходзиц и до Музичней школи дзе грал на гармоники. Опробовал ше на вецей музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], почал 1971. року на бас приму алє ше, на концу, опредзелєл за [[Ґитара|ґитару]] на хторей грал под час своєй музичней кариєри. Почал грац и зберац музичну праксу у ґрупи младих музичарох на танцох у Вербаше и по сушедних валалох у општини. На одслуженє воєного року пошол до Любляни. До касарнї дзе служел приходзели велї познати музичаре, ґлумци, маляре и вон ше дружел зоз искуснима музичарами, формовали вояцки оркестер та Никола и ту здобувал музични искуства. Никола Чизмар Коле бул член рижних бендох алє найдлужей остал у оркестре под назву Треца змена. Оркестер бул основани при Доме култури у Вербаше 1985. року и обслужовал наступи фолклоренй ґрупи алє мал и окремни репертоар за явни наступи на танцох, на свадзбох и явних сходох. Оркестер бул поволовани з боку тедишнїх Клубох югославянох у жемох Европи дзе наступал з нагоди державних шветох. Оркестер, так, наступел у скоро шицких европских жемох, у Канади и Єгипту.<ref>Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016.</ref> Никола Чизмар ше оженєл зоз Марию родз. . У малженстве мали синох Томислава и Данила хтори, з оцову подпору, виросли до добрих музичарох. Никола Чизмар ше уключел до роботи КПД Карпати у Вербаше. Грал у оркестре дружтва а концом 2000. року превжал векшину обовязкох вязаних за орґанизацию оркестра <ref name=":0">Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref>, за репертоар та провадзенє секцийох дружта на наступох. Оркестер КПД Карпати, под руководством Николи Чизмара, наступал на вецей фестивалох у [[Войводина|Войводини]] и БиГ, на велїх манифестацийох у Вербаше, грали на [[Коцур|Коцурскей]] жатви и на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Червена ружа.]] Од єшенї 2007. року Никола Чизмар водзел и Младежску женску шпивацку ґрупу.<ref name=":0" /><ref>Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref> Никола нєсебично помагал и оркестром у других руских КУД як зоз совитами так и як музичар. Як искуснєйши музичар Никола Чизмар ше опробовал и як [[композитор]] и його даєдни [[Композиция|композициї]] виводзени на руских фестивалох. Никола Чизмар Коле умар 13. януара 2026. року, у 71. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Вербаше. == Литература == Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. == Вонкашнї вязи == Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Микола Чизмар (1978),] Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 468. РТ Войводина, [https://www.ruskeslovo.com/umar-nikola-cizmar-kole/ Умар Никола Чизмар Коле (1955–2026),] Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 14. януар 2026. == Референци == [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Музичаре]] myfugynrm3lfgyt2olga7e0oz9mjl86 17752 17748 2026-04-19T01:15:51Z Keresturec 18 Уложена фотка, кориґовани референци 17752 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #FFFFC0; | header1 =<big> Никола Чизмар </big> | label2 = | data2 =[[Файл:Nikola Čizmar.jpg|алт=Никола Чизмар Коле|центар|безоквира|293x293п]] | header3 = Особни податки | label4 = Назвиско | data4 = Коле | label5 = Датум народзеня | data5 =12. априла 1955 | label6 = Датум упокоєня | data6 =13. януара 2026 (71) | label7 = Професия | data7 = | header8 = Музична робота | label9 = Активни период | data9 =1971—2025. | label10 = Жанр | data10 = Музика, рижни жанри | label11 = Инструмент | data11 =ґитара | label12 = Наукови ступень | data12 = | label13 = Видавательна хижа | data13 = | label14 = Жанри | data14 = | label15 = Поховани | data15 = на теметове у Вербаше | label16 = Припознаня | data16 = }} '''Никола Чизмар Коле''' (*[[12. април]] 1955—†[[13. януар]] 2026), [[музичар]], длугорочни член Културно просвитного дружтва Карпати у [[Вербас|Вербаше]]. == Биоґрафия == Никола Чизмар Коле народзени у Вербаше 1955. року. Никола мал брата Йовґена. У основней школи Никола ходзел до рускей класи, бул у остатнєй ґенерациї школярох хтори учели по [[Руски язик|руски]]. Никола од малючка любел [[Подзелєнє музики|музику,]] любел грац и шпивац, та од 9 рокох почал ходзиц и до Музичней школи дзе грал на гармоники. Опробовал ше на вецей музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]], почал 1971. року на бас приму алє ше, на концу, опредзелєл за [[Ґитара|ґитару]] на хторей грал под час своєй музичней кариєри. Почал грац и зберац музичну праксу у ґрупи младих музичарох на танцох у Вербаше и по сушедних валалох у општини. На одслуженє воєного року пошол до Любляни. До касарнї дзе служел приходзели велї познати музичаре, ґлумци, маляре и вон ше дружел зоз искуснима музичарами, формовали вояцки оркестер та Никола и ту здобувал музични искуства. Никола Чизмар Коле бул член рижних бендох алє найдлужей остал у оркестре под назву Треца змена. Оркестер бул основани при Доме култури у Вербаше 1985. року и обслужовал наступи фолклорней ґрупи алє мал и окремни репертоар за явни наступи на танцох, на свадзбох и явних сходох. Оркестер бул поволовани з боку тедишнїх Клубох югославянох у жемох Европи дзе наступал з нагоди державних шветох. Оркестер, так, наступел у скоро шицких европских жемох, у Канади и Єгипту.<ref>Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016.</ref> Никола Чизмар ше оженєл зоз Марию родз. . У малженстве мали синох Томислава и Данила хтори, з оцову подпору, виросли до добрих музичарох. Никола Чизмар ше уключел до роботи КПД Карпати у Вербаше. Грал у оркестре дружтва а концом 2000. року превжал векшину обовязкох вязаних за орґанизацию оркестра,<ref name=":0">Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладала, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11.</ref> за репертоар та провадзенє секцийох дружта на наступох. Оркестер КПД Карпати, под руководством Николи Чизмара, наступал на вецей фестивалох у [[Войводина|Войводини]] и БиГ, на велїх манифестацийох у Вербаше, грали на [[Коцур|Коцурскей]] жатви и на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Червена ружа.]] Од єшенї 2007. року Никола Чизмар водзел и Младежску женску шпивацку ґрупу.<ref name=":0" /> Никола нєсебично помагал и оркестром у других руских КУД як зоз совитами так и як музичар. Як искуснєйши музичар Никола Чизмар ше опробовал и як [[композитор]] и його даєдни [[Композиция|композициї]] виводзени на руских фестивалох. Никола Чизмар Коле умар 13. януара 2026. року, у 71. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Вербаше. == Литература == * Мартица Тамаш. Любов ґу музики надвладал, новини Руске слово, Рок LXIII, число 22 (3267), Нови Сад, 30. май 2008. б. 11. == Вонкашнї вязи == * Златка Перович, [https://www.youtube.com/watch?v=wU8dQjYnUnk&pp=ygUZxb1pdm90IHpveiBtdXppa3Uga3Jhc8WhadIHCQnFCgGHKiGM7w%3D%3D Живот зоз музику красши и лєгчейши,] Ютюб, www.youtube.com, марец 18, 2016. * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Микола Чизмар (1978),] Червена ружа 1962-2011, Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014, б. 468. * РТ Войводина, [https://www.ruskeslovo.com/umar-nikola-cizmar-kole/ Умар Никола Чизмар Коле (1955–2026),] Рутенпрес, www.ruskeslovo.com, 14. януар 2026. == Референци == [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Музичаре]] ikxy6mzn1ftfsw6z1stzg9ch6mtjwgf 14 2961 17755 2026-04-19T07:25:43Z Sveletanka 20 катеґория 17755 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Биолоґия]] [[Катеґория:Защита природи]] f1chbzi3679ewx2cx9y4r5a1nskddde 0 2962 17756 2026-04-19T07:32:42Z Sveletanka 20 нова статя 17756 wikitext text/x-wiki '''Резерват природи''' або природни резерват то подруче нєвименєних природних харахтеристикох зоз репрезентативну природну екосистему. Основна наменка му очуванє жридловей природи, ґенетского фонду, еколоґийней ровноваги, провадзенє природних зявеньох и процесох, науково виглєдованя у чиїх рамикох ше нє знїщує природни випатрунок, вредносц, зявеня и процеси.(1)Резервати характеристични по бивальнїку рошлїнох и животиньох, а у нїм строго забранєне кажде дїйствованє и активносц хтора би могла начкодзиц ровноваги живого швета.(2,3) Медзинародна дефиниция Слово резерват природи ма вецей синоними, як цо то биорезерват, резерват биосфери, природни резерват, презерват, склонїще за дзиви швет... По дефинициї Медзинародней униї за защиту природи, резерват то защицене подруче наменєне лєм за наукове виглєдованє, у хторим ше чува и щици прикладнїки ридких и загрожених рошлїнох и животиньох. Основна наменка резервату природи то чуванє тих прикладнїкох, защита и наукове преучованє.(4) У гиєрархийним смислу, резерват природи на висшим уровню од националного парку и находзи ше у катеґорийох Ia и Ib защицених подручох.(5) По Закону о защити природи у Сербиї, резервати природи спадаю до двох катеґорийох(6): 1. Строги резерват природи (подруче нєвименєних природних характеристикох зоз репрезентативну природну екосистему, наменєне лєм за очуванє першобутней природи, ґенетского фонду, еколоґийней ровноваги, провадзенє природних зявеньох и процесох, науково виглєдованя зоз хторима ше нє знїщую природни прикмети, вредносци, зявеня и процеси) и 2. Специялни резерват природи (подруче нєвименєней або минимално вименєней природи, од окремней важносци пре єдинственосц, ридкосц або репрезентативносц, а хторе облапя бивальнїк загроженей файти рошлїнох, животиньох и печаркох, без населєних местох або зоз населєним местом дзе чловек жиє у складзе зоз природу). История резервату природи Перши поцаги у защити подруча як резервату природи направени ище у трецим вику пред нову еру. Теди основане склонїще за дзиви швет у нєшкайшей Шри Ланки, на гори Михинтале, а тото место мало и релиґийни характеристики.(7)Перши сучасни (приватни) резерват основал природняк Чарлс Вотертон 1821. року на своїм маєтку, у заходним Йоркширу у Анґлиї.(8)Перши державни резерват Драхенфелс основани у Прускей 1836. року, нєдалєко од варошу Бон. Перши резерват хтори основани лєм пре наукововиглєдовацки роботи, под назву Барґузински, настал 1916. року у царскей Русиї, на побрежю Байкалского озера.(9)По поверхносци, найвекши резерват природи на швеце то Марае Моана, находзи ше у Цихим океану, коло Кукових островох, а поверхносц му 1,9 км2.(10) Резервати природи у Сербиї Єден з найстарших защицених подручох на териториї нєшкайшей Сербиї то Обедска бара. Австроугорска власц 1874. року преглашела тото подруче як царске ловиско и защицела го. У чаше Карадьордєвичох, 1919. року тото подруче постало защицене кральовске ловиско, а коло половки XX вику є преглашене за резерват природи.(11)Даєдни з найстарших защицених подручоху Сербиї то: Фелєшана (1948, при Майданпеку, восточна Сербия), Данилова коса (1950, општина Крупань, заходна Сербия) и вони защицени як строги резервати. (12) У Сербиї єст 75 резервати природи хтори защицени зоз законом, а пейц резервати у поступку преглашеаня, а то: Дяволя варош (нєдалєко од Нишу), Крупацке блато (нєдалєко од Пироту) и долїна рики Вельки Рзав (нєдалєко од Иванїци). Нащива резерватом ше строго контролує и оможлївена є лєм за науково-образовни цилї и то зоз окремну дозволу тутора того подруча. Референци 1 [https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/rezervati-prirode/ Резерват природе]. zzps.rs. Приступљено 09.04.2026. 2 [https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/nature-reserve „nature reserve”]. dictionary.cambridge.org. Приступљено 09.04.2026. 3 [https://www.britannica.com/science/nature-reserve „nature reserve”]. britannica.com. Приступљено 09.04.2026. 4 [https://www.epa.wa.gov.au/sites/default/files/PER_documentation/Appendix%209.pdf „APPENDIX 9: IUCN Reserve Definitions”] (PDF). epa.wa.gov.au. Приступљено 14.04.2026. 5 [https://zastitaprirode.endemit.org.rs/iucn_kategorizacija.htm „IUCN kategorizacija”]. zastitaprirode.endemit.org.rs. Приступљено 14.04.2026. 6 [https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_prirode.html „Strogi i specijalni rezervat prirode Član 29”]. paragraf.rs. Приступљено 14.04.2026. 7 [https://slwcs.org/ „Sri Lanka Wildlife Conservation Society (SLWCS)”[. Архивирано [http://www.slwcs.org/ из оригинала] 28. 10. 2011. г. Приступљено 14.04.2026. 8 [https://web.archive.org/web/20100820082727/http://www.watertonparkhotel.co.uk/OurHotel/History.aspx „Walton Hall history”]. Приступљено 14.04.2026. 9 Weiner, Douglas R. (1988). Models of Nature: Ecology, Conservation, and Cultural Revolution in Soviet Russia. University of Pittsburgh Press. стр. 29. ISBN 978-0-8229-5733-1. 10 [https://www.rte.ie/news/2017/0714/890181-cook-islands-pacific-ocean-reserve/ „Cook Islands creates marine reserve 8,000 times its size”]. RTE. 14. 7. 2017. 11 [https://obedskabara.com/o-obedskoj-bari/ „O Obedskoj bari”]. obedskabara.com. Приступљено 14.04.2026. 12 [https://srbijasume.rs/zasticena-podrucja/pregled-zasticenih-podrucja/opsti-rezervati-prirode/ „Преглед заштићених подручја”]. srbijasume.rs. Приступљено 14.04.2026. 13 [https://pzzp.rs/zakoni-konvencije-i-saradnja/zakoni-i-propisi.html „Zakoni i propisi - Zakon o zaštiti prirode”]. pzzp.rs. Приступљено 14.04.2026. btoday50ooqgftaoxdkqbchjh9y45ms 17761 17756 2026-04-19T11:56:48Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, подробносци, викивязи 17761 wikitext text/x-wiki '''Резерват природи''' або природни резерват то подруче нєвименєних природних харахтеристикох зоз репрезентативну природну екосистему. Основна наменка му очуванє жридловей природи, ґенетского фонду, еколоґийней ровноваги, провадзенє природних зявеньох и процесох, науково виглєдованя у чиїх рамикох ше нє знїщує природни випатрунок, вредносц, зявеня и процеси.(1)Резервати характеристични по бивальнїку рошлїнох и животиньох, а у нїм строго забранєне кажде дїйствованє и активносц хтора би могла начкодзиц ровноваги живого швета.(2,3) == Медзинародна дефиниция == Слово резерват природи ма вецей синоними, як цо то биорезерват, резерват биосфери, природни резерват, презерват, склонїще за дзиви швет... По дефинициї Медзинародней униї за защиту природи, резерват то защицене подруче наменєне лєм за наукове виглєдованє, у хторим ше чува и щици прикладнїки ридких и загрожених рошлїнох и животиньох. Основна наменка резервату природи то чуванє тих прикладнїкох, защита и наукове преучованє.(4) У гиєрархийним смислу, резерват природи на висшим уровню од националного парку и находзи ше у катеґорийох Ia и Ib защицених подручох.(5) == По Закону о защити природи у Сербиї, резервати природи спадаю до двох катеґорийох(6): == # Строги резерват природи (подруче нєвименєних природних характеристикох зоз репрезентативну природну екосистему, наменєне лєм за очуванє першобутней природи, ґенетского фонду, еколоґийней ровноваги, провадзенє природних зявеньох и процесох, науково виглєдованя зоз хторима ше нє знїщую природни прикмети, вредносци, зявеня и процеси) и 2. Специялни резерват природи (подруче нєвименєней або минимално вименєней природи, од окремней важносци пре єдинственосц, ридкосц або репрезентативносц, а хторе облапя бивальнїк загроженей файти рошлїнох, животиньох и [[Печарка|печаркох]], без населєних местох або зоз населєним местом дзе чловек жиє у складзе зоз природу). == История резервату природи == Перши поцаги у защити подруча як резервату природи направени ище у трецим вику пред нову еру. Теди основане склонїще за дзиви швет у нєшкайшей Шри Ланки, на гори Михинтале, а тото место мало и релиґийни характеристики.(7)Перши сучасни (приватни) резерват основал природняк Чарлс Вотертон 1821. року на своїм маєтку, у заходним Йоркширу у Анґлиї.(8)Перши державни резерват Драхенфелс основани у Прускей 1836. року, нєдалєко од варошу Бон. Перши резерват хтори основани лєм пре наукововиглєдовацки роботи, под назву Барґузински, настал 1916. року у царскей Русиї, на побрежю Байкалского озера.(9)По поверхносци, найвекши резерват природи на швеце то Марае Моана, находзи ше у Цихим океану, коло Кукових островох, а поверхносц му 1,9 км2.(10) == Резервати природи у Сербиї == Єден з найстарших защицених подручох на териториї нєшкайшей [[Сербия|Сербиї]] то Обедска бара. Австроугорска власц 1874. року преглашела тото подруче як царске ловиско и защицела го. У чаше Карадьордєвичох, 1919. року тото подруче постало защицене кральовске ловиско, а коло половки XX вику є преглашене за резерват природи.(11)Даєдни з найстарших защицених подручоху Сербиї то: Фелєшана (1948, при Майданпеку, восточна Сербия), Данилова коса (1950, општина Крупань, заходна Сербия) и вони защицени як строги резервати. (12) У Сербиї єст 75 резервати природи хтори защицени зоз законом, а пейц резервати у поступку преглашеаня, а то: Дяволя варош (нєдалєко од Нишу), Крупацке блато (нєдалєко од Пироту) и долїна рики Вельки Рзав (нєдалєко од Иванїци). Нащива резерватом ше строго контролує и оможлївена є лєм за науково-образовни цилї и то зоз окремну дозволу тутора того подруча. == Референци == 1 [https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/rezervati-prirode/ Резерват природе]. zzps.rs. Приступљено 09.04.2026. 2 [https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/nature-reserve „nature reserve”]. dictionary.cambridge.org. Приступљено 09.04.2026. 3 [https://www.britannica.com/science/nature-reserve „nature reserve”]. britannica.com. Приступљено 09.04.2026. 4 [https://www.epa.wa.gov.au/sites/default/files/PER_documentation/Appendix%209.pdf „APPENDIX 9: IUCN Reserve Definitions”] (PDF). epa.wa.gov.au. Приступљено 14.04.2026. 5 [https://zastitaprirode.endemit.org.rs/iucn_kategorizacija.htm „IUCN kategorizacija”]. zastitaprirode.endemit.org.rs. Приступљено 14.04.2026. 6 [https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_prirode.html „Strogi i specijalni rezervat prirode Član 29”]. paragraf.rs. Приступљено 14.04.2026. 7 [https://slwcs.org/ „Sri Lanka Wildlife Conservation Society (SLWCS)”[. Архивирано [http://www.slwcs.org/ из оригинала] 28. 10. 2011. г. Приступљено 14.04.2026. 8 [https://web.archive.org/web/20100820082727/http://www.watertonparkhotel.co.uk/OurHotel/History.aspx „Walton Hall history”]. Приступљено 14.04.2026. 9 Weiner, Douglas R. (1988). Models of Nature: Ecology, Conservation, and Cultural Revolution in Soviet Russia. University of Pittsburgh Press. стр. 29. ISBN 978-0-8229-5733-1. 10 [https://www.rte.ie/news/2017/0714/890181-cook-islands-pacific-ocean-reserve/ „Cook Islands creates marine reserve 8,000 times its size”]. RTE. 14. 7. 2017. 11 [https://obedskabara.com/o-obedskoj-bari/ „O Obedskoj bari”]. obedskabara.com. Приступљено 14.04.2026. 12 [https://srbijasume.rs/zasticena-podrucja/pregled-zasticenih-podrucja/opsti-rezervati-prirode/ „Преглед заштићених подручја”]. srbijasume.rs. Приступљено 14.04.2026. 13 [https://pzzp.rs/zakoni-konvencije-i-saradnja/zakoni-i-propisi.html „Zakoni i propisi - Zakon o zaštiti prirode”]. pzzp.rs. Приступљено 14.04.2026. fo46ojzbt351ojhm7wudar6a765a622