Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.46.0-wmf.24
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Владимир Малацко
0
86
17965
14474
2026-04-25T00:59:14Z
Keresturec
18
Кориґовани два катеґориї
17965
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Владимир Малацко</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Vladimir Malacko Uco.jpg|алт=Владимир Малацко|центар|мини|296x296п|Малацко (1985. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|22. децембра 1934.
|-
|'''Умар'''
|24. януара 2007 (73)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Учительска школа Зомбор, Суботица
|-
|'''Период твореня'''
|1956—1998.
|-
|'''Жанри'''
|просвита, педаґоґия, култура, спорт
|-
|'''Поховани'''
|у Руским Керестуре
|-
|'''Припознаня'''
|Стриберна плакета за заслуги у унапредзованю фодбалского спорта од ФСЮ
Златна плакета од СОФК Войводини
Златна плакета за унапредзенє Спортских бавискох ''Руского слова''
Плакета за вельорочну роботу у СД ''Русин''
|}
'''Владимир Малацко''' (*22. децембер 1934—†24. януар 2007), учитель, дружтвено-политични и спортски роботнїк, директор ОЦ ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре.
== Биоґрафия ==
Владимир Малацко народзени у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 22. децембра 1934. року. Оцец Владо и мац Ирина родз. Рацпети. Владимир мал шестру Наталию. Основну школу Владимир закончел у Руским Керестуре, а потим и Учительску школу у Суботици и Зомборе.
Такой по законченю учительскей школи 1956. року Владимир Малацко почал робиц як учитель у Основней школи ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре.
Владимир Малацко ше винчал зоз Марию родз. Сопка, у малженстве мали сина Владимира и дзивку Ясмину.
== Значне доприношенє проґресу школи ==
Владимир Малацко бул директор Основней школи ''Петро Кузмяк'' и потим Образовного центру ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре од 1970. року та по 1981. рок. Праве у тей децениї кед Владимир Малацко бул директор школа у Руским Керестуре дожила барз значни успихи и пременки. У децембре 1977. року отворени нови, сучасни будинок школи. О рок, 1978. року почала з роботу Педаґоґийна академия хтора була у составе зомборскей учительскей академиї и дала даскельо ґенерациї руских учительох. Истого року формовани Образовни центер ''Петро Кузмяк'' хтори обєдинєл основне, штреднє и професийно-унапраямене образованє и воспитанє.
Просвитно-педаґоґийни завод зоз Зомбора 1979. року окончел анализу роботи и функционованя ОЦ ''Петро Кузмяк'' и установел високи ступень сполньованє шицких образовних и педаґоґийних вимогох.
У септембре 1986. року комплетовани будинок школского интерната при будинку новей школи.
У октобре 1986. року ОЦ Петро Кузмяк бул преглашени за найушореншу школу у [[Войводина|Войводини]] за чечуци школски рок.
Концом 1987. року у ОЦ Петро Кузмяк була комплетована компютерска учальня яка теди у велїх школох у Войводини и Югославиї була лєм єдно нєдолаплїве жаданє.
За витвореньом шицких тих успихох стала управа Образовного центра на чолє зоз директором Владимиром Малацком и його помоцнїками [[Яков Кишюгас|Яковом Кишюгасом]] и Владимиром Фа.
Остатнїх рокох своєй роботней кариєри Владимир Малацко бул директор Друкарнї ''Руске слово'', потим професийно робел у ОК ССРНВ у Кули, та прешол на место совитнїка у Месней заєднїци у Руским Керестуре. Оталь пошол до пензиї 1991. року.
== Спортске анґажованє и кариєра ==
Ище як школяр керестурскей ґимназиї и Учительскей школи у Суботици и Зомборе Владимир Малацко бул активни у вецей конарох [[спорт]]а, заступал школи у шаху, кошарки и атлетики.
З приходом на роботу 1956. року до керестурскей школи Владимир Малацко попри порядних дружтвено-политичних роботох, постал и активни член у СД ''Русин'', бул член орґанох управяня, добри фодбалер, та потим тренер пионирох, вец подростку и старших фодбалерох. Орґанизовал рижни фодбалски турнири у малим фодбалу медзи оддзелєнями у школи ''Петро Кузмяк'', створел числени тими, а потим з тих тимох преберал младих бавячох до подростку ФК ''Русин'' дзе бул тренер од 1960. по 1962. рок. Од 1962. та по 1981. рок бул тренер першого тима и у тим периодзе фодбалере бавели по другираз у Бачкей лиґи и посциговали замерковани резултати.
Владимир Малацко бул єден з иницияторох стретнуцох фодбалерох и рукометашох зоз Чехословацкей зоз нашима клубами. Так нашо екипи госцовали у Медзилаборцох, Свиднїку, Старей Любовнї, Зборове, Широким, [[Прешов]]е...
Року 1982. Владимир Малацко бул тренер ФК ''Младост'' зоз Крущичу, дзе бул преглашени за єдного з найлєпших тренерох. У чаше од 1986. по 1987. рок робел як помоцни тренер у ФК ''Русин''. Теди вельо зробел на унапредзованю фодбалского спорту як член Предсидательства СД Русин, як член Предсидательства и рижних комисийох фодбалского подруча Зомбор и як предсидатель Секциї за физичну и технїчну културу при ССРНВ Кула и Покраїнскей конференциї ССРНВ.
За свою роботу Владимир Малацко достал велї припознаня медзи хторима Стриберна плакета за заслуги у унапредзованю фодбалского спорта од ФСЮ, Златна плакета од СОФК Войводини, Златна плакета за унапредзенє Спортских бавискох Руского слова, як и Плакета за вельорочну роботу у СД Русин дзе бул преглашени за почесного члена.
Владимир Малацко умар 24. януара 2007. року. Поховани є у Руским Керестуре.
== Литература ==
* Тамаш, др Юлиян. Просвитни роботнїки 1944-1991. року, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414.
* Тамаш, др Юлиян. 1986. рок, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 340.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ История школи], вебсайт petrokuzmjak.com
{{DEFAULTSORT: Малацко , Владимир }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Дїяче у просвити]]
[[Катеґория:Директоре школи у Руским Керестуре]]
[[Катеґория:Дружтвено-политични активисти]]
[[Катеґория:ФК Русин]]
[[Катеґория:Спортисти]]
[[Катеґория:Тренере]]
[[Катеґория:Народзени 1934]]
[[Катеґория:Умарли 2007]]
[[Катеґория:22. децембер]]
[[Катеґория:24. януар]]
3c31qia42d63mt8frmtlo30thu6okm0
Дюра Пап
0
140
17960
14438
2026-04-24T17:41:53Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
17960
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |
=== Др Дюра ПАП ===
|-
| colspan="2" |[[Файл:Djura_Pap.jpg|alt=Др Дюра Пап|center|300px]]
|-
|'''Народзени'''
|18. фебруара 1913. року
|-
|'''Умар'''
|29. марца 1961. року (48)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия у Новим Вербаше
|-
|'''Универзитет'''
|Медицински факултет
Универзитета у Заґребе
|-
|'''Период твореня'''
|1939. по 1961.
|-
|'''Обласц роботи'''
|медицина, здравствене
просвищованє, дружтвена
активносц
|-
|'''Поховани'''
|На теметове у Руским Керестуре<br />
|-
|'''Припознаня'''
|Припознанє од '''УНИЦЕФ-а''' за посцигнути резултати у рапидним зменшаню смертельносци новонародзених дзецох
|}
'''Др Дюра Пап''' (*[[18. фебруар]] 1913—†[[29. марец]] 1961), почитовани дохтор, просвититель жительства у обласци здравства и дружтвено анґажовани роботнїк.
== Биоґрафия ==
Др Дюра Пап (дохтор Пабянка, як го Керестурци волали) народзени у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 18. фебруара 1913. року. Родичи, [[оцец]] Дионизий Пап (1883-1936) и [[мац]] Юла народзена Малацко (1893-1962). Дюра мал младших шестру Любицу (Ибольку) и брата Владислава. Дюра Пап основну школу закончел у родним валалє, державну реалну ґимназию у Новим [[Вербас|Вербаше]] (1932.) а студиї медицини у Заґребе 1939. року. Обовязни лїкарски стаж окончел у Вельким Бечкереку (Зренянин), а 1941. року приходзи до Руского Керестура, алє є нєодлуга мобилизовани до войска як резервни официр и лїкар. Єден рок робел на Косове.
Дюра Пап и Ксения Пап родзена Гирйовати ше винчали у Миклошевцох 29. авґуста 1940. року. У малженстве мали тройо дзеци Дюру, Златка и Иринку.
[[Файл:Porodiliste.jpg|alt=др Дюра Пап у породзилїщу у Руским Керестуре|thumb|388x388px|Леона Колбас, матичарка, бабица Юлка и др Дюра Пап у породзилїщу у Руским Керестуре]]
По ошлєбодзеню Дюра Пап ше врацел до родного Керестура и у рамикох Здравственей станїци основал Совитовалїще за ваготни жени и положнїци. З нєвистату и практично [[дзень]]-а-ноц роботу у Совитовалїщу посцигнул скоро нєвироятни резултати у наступних рокох, як у своїм валалє, так и у сушедних местох: смертельносц народзених дзецох зведзена на нулу. То спричинєло вельку увагу у медицинских кругох того часу за резултати роботи єдного валалского лїкара, та му аж и УНИЦЕФ додзелєл припознанє и даровал амбуланти у Керестуре найсучаснєйшу комплетну опрему за Совитовалїще.
Др Дюра Пап активно участвовал у здравственим просвищованю жительох<ref>[https://www.ruskeslovo.com/%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d0%b2%d0%b0/%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be-2/ Дюра Пап Лїкарски поради], ''Руске слово чис. 1, рок 1, 15. юний 1945,'' бок 4. </ref> у Руским Керестуре и у околних местох, бул активни и у дружтвено-политичних орґанизацийох, а бул и одборнїк Скупштини општини.
Др Пап ше нє застановел на тих резултатох, та уж 1950. року обезпечел рентґен апарат, хтори му у дальшей роботи зоз жительством помагал у каждодньовей дияґностики охореньох. Року 1960. пошол до Заґребу на специялизацию з рентґенолоґиї и источашнє робел у Доме здравя ''Максимир'', алє ше, нажаль, барз вчас похорел, найскорей од пошлїдкох виложеносци рентґен зарйох з апарату.
Дюра Пап умар у 48. року живота, 29. марца 1961. року. Жителє Руского Керестура, [[Крущич|Крушчичу]], Бачкого Грачацу и Косанчичу го у барз вельким чишлє випровадзели до вичного дому.
== Ґалерия ==
<gallery>
Djura Pap hraje trubu.jpg|Др Дюра Пап грає на труби
</gallery>
== Вонкашнї вязи ==
* Автор нєпознати [https://zavod.rs/rok-1939/ Руски Керестур (вистка о дипломованю др Дюру Папа)], ''Руски новини за Русинох Югославиї, рок XVI , чис. 24, 16. VI 1939.,'' бок 3.
* Автор нєпознати [https://zavod.rs/rok-1939/ Нови професор (у тексту пише же дипломовал др Дюра Пап)], ''Руски новини за Русинох Югославиї, рок XVI , чис. 30, 28. VII 1939.,'' бок 3.
== Референци ==
<references />
{{DEFAULTSORT: Пап , Дюра }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Медицина]]
[[Катеґория:Дружтвени дїяч]]
[[Катеґория:Здравствена култура]]
[[Катеґория:Припознаня з иножемства]]
[[Катеґория:Народзени 1913]]
[[Катеґория:Умарли 1961]]
[[Катеґория:18. фебруар]]
[[Катеґория:29. марец]]
05spn3jtbeulbxq7mv8lg9bisma52vn
Янко Гайдук
0
503
17963
14642
2026-04-24T20:29:16Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
17963
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300п
|+
! colspan="2" |Янко Гайдук Омер
|-
| colspan="2" |[[Файл:Janko Hajduk-Omer.jpg|alt=Янко Гайдук Омер|center|мини|267x267п|Янко Гайдук (2000. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|16. мая 1937.
|-
|'''Умар'''
|12. марца, 2018. (81)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|основна школа
|-
|'''Фахова школа'''
|Шеґертска школа и пракса
|-
|'''Период твореня'''
|1958—2002
|-
|'''Жанри'''
|шлосерске ремесло, музика, гранє у тамбурових оркестрох
|-
|'''Поховани'''
|у Руским Керестуре
|}
'''Янко Гайдук Омер''' (*16. май 1937—†[[12. марец]], 2018), [[музичар]]-тамбураш, предняк тамбурашского составу Кирданци и член вецей [[Оркестер|оркестрох]] [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури Руски Керестур]].
==Биоґрафия==
Янко Гайдук (Кирдов) ше народзел 16. мая 1937. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Янко и [[мац]] Ана родз. Тот (Боґмекова). Янко мал старшого брата Славу. Основну школу Янко Гайдук закончел у Руским Керестуре. Потим закончел Шеґертску школу и праксу за машинского шлосера цо му була порядна робота.
Зоз музику ше Янко Гайдук почал занїмац ище як леґиньчок, грал на басприм [[Тамбура|тамбури]]. По одслуженю войска, концом пейдзешатих рокох прешлого вику, вєдно зоз своїм братом Славом, контрашом, и ище даскелїма музичарами зоз сушедства на керестурским Ґаравцу, основал тамбурашски состав Кирданци, котри, з меншима вименками, бул активни коло 30 роки и популарни надалєко споза гранїцох керестурского хотара.
И попри тим же мал поволанку и нагоду, вєдно зоз своїм колеґом по тамбури Мироньом Гардийом Йолетом, постац професионалєц у Тамбурашским оркестру Радия-Нови Сад, у котрим теди були познати мена як цо леґендарни [[Яника Балаж]], Цвета Сладич Чича, Чарни Стева, Пишта Корманьош и други, Янко, лєбо Омер по назвиску, як го векшина знала, ше, заш лєм, опредзелєл за живот у Руским Керестуре и єдну файту полупрофесийного статусу у своїх Кирданцох и оркестру Дому култури, зоз котрима седемдзешатих рокох прешлого вику єден час грал и у тедишнїм КУД Максим Горки у Новим Садзе и вербаским Дому култури. Зоз шицкима тима колективами госцовал ширцом дакедишнєй Югославиї, а вельо раз и поза єй гранїци.
Янко Гайдук грал на знїманю першей рускей ґрамофонскей плочи (1971), участвовал на велїх [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червених ружох]], на Ружовей заградки, грал на вецей як 1000 свадзбох, балох, рижних вешельох по шицких руских и других местох. За нїм остали вельочислени тонски и авдиозаписи у Радию и Телевизиї [[Войводина|Войводини]], як и єдна авдио касета зоз рускима [[Народ|народнима]] и авторскима шпиванками ''Грайце гудаци''.
Янко Гайдук бул активни як музичар у културним живоце Руснацох понад 40 роки.
Янко Гайдук Омер ше упокоєл 12. марца 2018. у Руским Керестуре. Поховани є [[13. марец|13. марца]] на керестурским [[Теметов|теметове]].
== Ґалерия ==
<gallery>
Hudaci z DKRK.jpg|alt=Оркестер Дома култури Руски Керестур|Оркестер Дома култури Руски Керестур - з лїва: Янко Гайдук Омер, Михайло Бодянец, Юлиян Рамач Чамо и Миронь Гарди Йоле
Nastup Doma kulturi na TV 2.jpg|alt=Янко Гайдук штварти з лїва|Ансамбл Дома култури Руски Керестур, Янко Гайдук кучи штварти з лїва
</gallery>
==Вонкашнї вязи==
* [https://www.ruskeslovo.com/%d0%a3%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%b8-%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%bd%d1%97-%d0%9a%d0%b8%d1%80%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d1%94%d1%86-%d0%af%d0%bd%d0%ba%d0%be-%d0%93%d0%b0%d0%b9/ ''Умар и остатнї Кирданєц – Янко Гайдук Омер''], ''Рутенпрес'', 14. марец 2018.
{{DEFAULTSORT: Гайдук , Янко }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Тамбураше]]
[[Катеґория:16. май]]
[[Катеґория:Народзени 1937]]
[[Катеґория:12. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2018]]
7fp7m0sy2r3mrgxn5u3b25mdintkpdx
Павле Паланчаї
0
679
17962
14652
2026-04-24T18:08:24Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
17962
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Павле Паланчаї</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Pavle Palancaji.jpg|центар|мини|220x220п|Павле Паланчаї (2001. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|20. юлия 1966.
|-
|'''Умар'''
|15. авґуста 2017 (51)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Нїзша музична школа
Штредня музична школа Исидор Баїч (нєподполна), Нови Сад
|-
|'''Период твореня'''
|1984—2015
|-
|'''Жанри'''
|музика, гранє и вокална интерпретация
|-
|'''Поховани'''
|у Руским Керестуре
|}
'''Павле Паланчаї''' (*20. юлий 1966—†15. авґуст 2017), [[музичар]], побиднїк ''Червеней ружи'' 1986. року, вокални [[солиста]].
== Биоґрафия ==
Павле Паланчаї народзени 20. юлия 1966. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Владимир и [[мац]] Веруна (дзивоцке Шугайда). Павле мал брата Янка.
Основну школу [[Петро Кузмяк]] Павле закончел у Руским Керестуре. Паралелно зоз основну школу ходзел и до нїзшей музичней школи ШОМО-[[Кула]], одзелєнє у Руским Керестуре. Учел ше грац на гармоники. Понеже пожнєл з уписом до нїзшей музичней школи та на концу основней школи мал лєм 4. класи музичней школи закончени. И зоз нєподполну нїзшу музичну школу бул препознати його слух и талант та бул прияти до штреднєй музичней школи „Исидор Баїч” у Новим Садзе. Медзитим пре нєдостаточну упартосц Павле ю нє закончел та ше врацел до валалу и почал робиц.
Павле Паланчаї бул оженєти зоз Сладяну родз. Ковачевич.
Спочатку Павле робел у Польопривредним комбинату 1. май як маґазионер. Кед комбинат бул розформовани та з єдней його часци була основана задруґа Юарбис (хтора мала вецей сектори, та и [[Пекарня|пекарню]]). Павле теди почал робиц у пекарнї и там робел док ше нє похорел.
== Анґажованє у музичним живоце ==
Як млади Павле Паланчаї ше уключел до [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури]] та по потреби там грал на гармоники и шпивал на рижних програмох. Тиж бул уключени до ґрупи ''Кодони'' у хторей грал и наступал як [[шпивач]] тей ґрупи.
Павле Паланчаї бул барз надарени за [[Подзелєнє музики|музику]], од малючка ше обачовало його талант та вельо раз наступел як школяр на Червеним пупчецу. Познєйше шпивал и у змаганьох за найкрасши леґиньски глас на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи]] та 1986. року достал, як найкрасши хлопски глас, награду и традицийни чобольов. Тота побида и награда на Фестивалу култури му була ,,желєне шветло" же би предлужел шпивац на Червених ружох и на Ружових заградкох алє тераз уж як преверени и искуснєйши вокални [[Солиста|солист]] хтори шпивал нови [[Композиция|композициї]] з конкурсох. Павле мал приємну [[Фарба|фарбу]] гласа, тиж так мал точну интонацию та му [[Композитор|композиторе]] зверйовали досц компликованши писнї за шпиванє.
Павле бул поволовани шпивац у рижних програмох Рускей редакциї на [[Радио-телевизия Войводини|ТВ Войводина]], а за Радио Нови Сад вон у студийох знял вецей як 20 знїмки шпиванкох у народним духу хтори ше поряднє емитовало у рускей програми радия.
Медзитим, здравствени стан ше му погоршовал и вон вше ридше наступал пред публику.
После чежкей хороти, Павле Паланчаї умар 15. авґуста 2017. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре
На наших музичних фестивалох Павле Паланчаї
шпивал тоти композициї
{| class="wikitable"
|+
! colspan="3" |Ружова заградка
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Композитор'''
|-
|2002
|[https://www.youtube.com/watch?v=VL4YTOSwPkU Дзе тот Керестур]
|Владислав Надьмитьо
|-
|2005
|[https://www.youtube.com/watch?v=iiOP8figH6A Руснакова драга]
|Юлиян Рамач
|-
|2006
|[https://www.youtube.com/watch?v=zNaQ5itMLOI&pp=ygUKUGFsYW7EjWFqaQ%3D%3D Боже, зачувай параста]
|Любомир Загорянски
|-
|2007
|Гудаци грали
|Самуел Медведь
|-
|
|
|
|-
|
|
|
|-
|
|
|
|-
! colspan="3" |Червена ружа
|-
|'''Рок'''
|'''Наслов композициї'''
|'''Композитор'''
|-
|1991
|[https://www.youtube.com/watch?v=HjoUVdAiCmo Цо ме то так пече]
|Дюра Будински
|-
|2001
|[https://www.youtube.com/watch?v=QjZSqqHQpZg Дюрдьовски лїпи]
|Оленка Сеґеди
|-
|2004
|[https://www.youtube.com/watch?v=povitIiXouk Нє забудз ме, ровнїно]
|Владислав Надьмитьо
|-
|2006
|[https://www.youtube.com/watch?v=mul25k_ZUBk Шпивай, Руснаку]
|Владислав Надьмитьо
|-
|
|
|
|-
|
|
|
|-
|
|
|
|}
== Литература ==
* Владислав Надьмитьо: „Червена ружа '86ˮ, ''30 червени ружи'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1991, б. 74.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.ruskeslovo.com/%d0%92%d1%87%d0%b5%d1%80%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d0%b8-%d0%9f%d0%b0%d0%b2%d0%bb%d0%b5-%d0%9f%d0%b0%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d1%87%d0%b0%d1%97/ Вчера поховани Павле Паланчаї], автор Сор, ''Рутенпрес'', 17. авґуст 2017.
{{DEFAULTSORT: Паланчаї , Павле }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Музичаре]]
[[Катеґория:Шпиваче]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:20. юлий]]
[[Катеґория:Народзени 1966]]
[[Катеґория:15. авґуст]]
[[Катеґория:Умарли 2017]]
q9wtqz4s7b0z4nszgtbgilhpxj815e0
Дюра Дудаш (музични редактор)
0
977
17961
14291
2026-04-24T17:54:35Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
17961
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Дюра Дудаш</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Djura Dudas.jpg|алт=Дюра Дудаш|центар|мини|295x295п]]
|-
|'''Народзени'''
|1. юния 1951
|-
|'''Умар'''
|16. марца 2015 (64)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Штредня музична школа, Нови Сад
|-
|'''Период твореня'''
|1975—2005.
|-
|'''Жанри'''
|музични совитнїк
|-
|'''Поховани'''
|У Руским Керестуре
|-
|}
'''Дюра Дудаш''' (*1. юний 1951—†[[16. марец]] 2015), длугорочни музични редактор и совитнїк Радио Нового Саду, єден з фундаментаторох фестивала ''Ружова заградка''.
== Биоґрафия ==
Дюра Дудаш родзени 1. юния 1951. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. [[Оцец]] Владимир и [[мац]] Ирина родз. Винаї. Дюра мал ище двох старших братох, Владимира и Славка.
Основну школу Петро Кузмяк Дюра Дудаш закончел у Руским Керестуре. Паралелно зоз основну школу бул уписани и до праве основаней (1964. року) [[Основна музична школа|основней музичней школи]] ШОМО Кула, оддзелєнє у Руским Керестуре. Учел грац на гармоники, наставнїк му бул [[Яким Сивч]]. Оддзелєнє музичней школи було отворене кед Дюра мал вецей роки та нє могол здобуц закончену цалу основну музичну школу, закончел штири класи по законченє основней школи. Медзитим, вон и теди, як школяр основенй школи под руководством Якима Сивча участвовал зоз школским [[Оркестер|оркестром]] и школярским [[хор]]ом на смотрох и на локалних манифестацийох у Керестуре.
[[Музична школа ,,Исидор Баїч''|Штредню музичну школу ''Исидор'' ''Баїч'']], оддїл теорийни напрям, Дюра Дудаш закончел у Новим Садзе. Источасно, вон бул уключени до тедишнього КУД „Максим Горки”, дзе рок робел‚ грал на гармоники та бул на пробох корепетитор фолклорним ґрупом‚ а познєйше вецей роки бул активни у културно-просвитним живоце.
Дюра Дудаш бул оженєти зоз Любицу родз. Саламун з Нового Саду. У малженстве мали дзивку Елену.
== Фахова робота у Радио Новим Садзе ==
До Радио Нового Саду (РНС) за роботнїка у фонотеки Дюра Дудаш пришол 17. юния 1975. року‚<ref>Ґрупа авторох, Члени Рускей редакциї од 1949. по 2019.,[https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду.], Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 142</ref> а познєйше постал музични совитнїк. Як залюбенїк до [[Подзелєнє музики|музики]] робел барз успишно як музични сотруднїк у РНС за шицки редакциї. Музични фонди Фонотеки Радио Нового Саду барз добре познал а, ґу тому, Дюра Дудаш бул контактна особа, приязни, порихтани помогнуц каждому, познал велї водзаци особи у швеце музики и квалификовано окончовал свою роботу. За потреби Рускей редакциї виберал музику за радио-драми‚ гумористични емисиї, по потреби за рижни проєкти [[Радио-телевизия Войводини|Телевизиї НС]]‚ за документарни емисиї‚ як и музични, з хторих була позната емисия з [[Тамбура|тамбуровима]] [[Оркестер|оркестрами]] У Новоме Саду.
Провадзел забавну домашню, иножемну и народну музику и робел на популарних емисийох Суботом са вама‚ потим на габох дакедишнєй Радио Стотки и Радио Скали.
Дюра Дудаш бул єден з порушовачох акциї Ружова заградка, хтора познєйше преросла до Фестивалу, а бул тиж активни и у [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалє култури Червена ружа,]]<ref>Ґрупа авторох, Музична комисия, 30 Червни ружи, НИУ Руске слово, Нови Сад, 1991, бок 146, 154</ref> насампредз у його фахових комисийох за оценьованє нових [[Композиция|композицийох]] и [[Шпивач|шпивачох]]-аматерох.
До пензиї пошол у юлию 2005. року и теди ше з Нового Саду з фамелию врацел до родного Керестура.
Дюра Дудаш умар 16. марца 2015. року<ref>[https://www.ruskeslovo.com/%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%b4%d1%8e%d1%80%d0%b0-%d0%b4%d1%83%d0%b4%d0%b0%d1%88/ Умар Дюра Дудаш.] РНС, Рутенпрес, 17, марец 2015.</ref> у шпиталю у Сримскей Каменїци, у 64. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Jakim Sivc zoz harmunikasami.jpg|алт=[[Яким Сивч]] зоз гармоникашами|Яким Сивч зоз гармоникашами''Стоя:'' Янко Колбас, [[Дюра Дудаш (музични редактор)|Дюра Дудаш]], [[Яким Сивч|Яким Сивч,]] Янко Папуґа, Мижо Планчак, ''Шедза:'' Марча Джуня, Верунка Тиркайла, Єлена Новта и Сенка Павлович
</gallery>
== Литература ==
* Место венца: Дюра Дудаш (1951-2015), Т. Беук, [[Новина|новини]] Руске слово, 20. марец 2015, б. 11
* ''Руски християнски календар'', 2016 рок, бок 238
== Вонкашнї вязи ==
* Ґрупа авторох, Музика у Радию, [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду], Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 100
== Референци ==
<references/>
{{DEFAULTSORT:Дудаш, Дюра}}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Дїяче у култури]]
[[Катеґория:Музични редакторе]]
[[Катеґория:1. юний]]
[[Катеґория:Народзени 1951]]
[[Катеґория:16. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2015]]
b5r5f4pkake6es58rd6bjcgk1vuv2mt
22. януар
0
2087
17967
16623
2026-04-25T08:10:18Z
Olirk55
19
Означени викивязи
17967
wikitext
text/x-wiki
'''22. януар''' — 22. [[дзень]] у року по [[Григориянски календар|Григориянским]] календаре. До конца рока єст ище 343 днї (344 днї у преступним року).
== Подїї ==
* 1946 – З указом Президиюма Найвисшей ради СССР (Москва) була ликвидована република Закарпатска Україна, нєполни два мешаци як були зреґуловани формалносци з Чехословацку, хторей як автономна Подкарпатска Русь припадала пред тим, и нєполни 14 мешаци после єй формованя.
== Народзени ==
* 1788 – Народзел ше Джордж Ґордон Байрон, анґлийски [[Поета|поет]].
* 1865 – Народзени Владимир Грабар, русинского походзеня русийски и совєтски високошколски [[професор]], правнїк.
* 1880 – Народзел ше Шандор Бонкало, мадярски и русински слависта, литературознавец, историчар литератури, етноґраф, педаґоґ.
* 1896 – Народзени сербски маляр Сава Шуманович (Винковци, 22. януар 1896 – Горватска Митровица, 30. авґуст 1942). Одроснул у [[Шид|Шидзе]], а до Ґимназиї ходзел у Земуну, дзе мал и годзини малярства при учительови Исидорови Юнґови. Потим Сава Шуманович одходзи до [[Париз|Паризу]], єден час твори и у Заґребе и 1930. року ше враца до [[Шид|Шиду]] кед малює пейзажи и акти. Саву Шумановича загарештовали усташе и штреляни є 30. августа 1942. у нєшкайшей Сримскей Митровици. Його роботи чува ше у Ґалериї малюнкох „Сава Шуманович” у Шидзе. Ґалерия настала 1952. року кед уметнїкова мац Персида Шуманович (1875–1968) подаровала городу Шиду 417 його твори и фамелийну хижу. Сава Шуманович намальовал пейц малюнки на хторих му инспирация були дзивки Рускинї хтори робели у його обисцу. У Ґалериї и нам позната його слика „Рускиня у [[Народ|народним]] [[Облєчиво|облєчиве]]” (1935).
* 1898 – Серґей Михайлович Ейзенштейн, русийски [[Редитель|режисер.]]
* 1913 – Народзени [[Ириней Тимко|Ириней Тимкo]] (Коцур, 22. януар 1913 – Нови Сад, 8. септембер 1987), [[Хор|хорски]] [[дириґент]] и [[композитор]], музични сотруднїк.
* 1941 – Народзени [[Любомир Рамач]] (Дюрдьов, 22. януар 1941 – Нови Сад, 29. април 2005), новинар и публицист, бул директор и на вецей заводи главни и одвичательни редактор новинох „Руске слово”.
* 1942 – У [[Руски Керестур|Руским Керестур]]е народзени [[Янко Гудак]] (Руски Керестур, 22. януар 1942 –Руски Керестур, [[28. марец]] 2020), дипломовани инженєр польопривреди и вецейрочни ґлумец-аматер у Руским народним театре „Петро Ризнич Дядя”.
== Умарли ==
* 1901 — Виктория, британска владарка од 1837 – 1901.
[[Катеґория:22. януар]]
[[Катеґория:Днї рока]]
4v1hjfztd8g5f25yb084zvew39ar44x
Бачка Тополя
0
2974
17956
17953
2026-04-24T16:43:13Z
ОленкаБТ
1579
17956
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = Бачка Тополя
| label2 = | data2 = [[File:Bačka Topola, main square.jpg|thumb|center|300px|<div style="text-align: center;">Бачка Тополя]] [[File:Blason de Bačka Topola.gif|center|thumb|80px|<div style="text-align: center;">Герб]]
| header3 = Административни податки
| label4 = Держава | data4 = Р. Сербия
| label5 = Автономна покраїна | data5 = Войводина
| label6 = Округ | data6 = Сивернобачки
| label7 = Општина | data7 = Бачка Тополя
| label8 = Кладус | data8 =
| label9= Кладус | data9 =
| label10 = Кладус | data10 =
| label11 = Кладус | data11 =
| label12 = Ряд | data12 =
| label13 = Фамилия | data13=
| label14 = Род | data14 =
| label15 = Под род | data15 =
| label16 = Файта | data16 =
| header17= Жительство
| label18 = | data18 = 2022. рок 11.930
| label19 = | data19 = густосц 113,94[а]/km2
| header20 = Ґеоґрафски характеристики
| label21 = Координати | data21 = 45° 48′ 48″ С; 19° 37′ 59″ В
| label22 = Хвильова зона | data22 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)
| label23 = Апс. висина | data23 = 110 m
| label24 = Поверхносц | data24 = 104,7 km2
{{Location map | Serbia
| label = Бачка Тополя
| lat_deg = 45 | lat_min = 48 | lat_sec = 48 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 37 | lon_sec = 59 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
<div style="text-align: center;">Бачка Тополя на мапи Сербиї
}}
| header25 = Други податки
| label26 = Число пошти | data26 = 24300, 24302
| label27 = | data27 =
| label28 =Поволанково число | data28 = 024
| label29 = Реґистерска ознака |data29 = БТ
}}'''Бачка Тополя''' (серб. Бачка Топола, мадь. ''Topolya)'' город и шедзиско општини з исту назву Сивернобачкого округа ([[Бачка]]). Находзи ше у покраїни [[Войводина|Войводини]], Р. [[Сербия|Сербиї]].
Општина Бачка Тополя ма 23 месни заєднїци. Спрам попису зоз 2022. року, ма 26.228 жительох, а сам город ма 11.930 жительох. У Бачкотопольскей општини ше урядово хаснує сербски, мадярски, [[Руски язик|руски]] и словацки язик.
== Ґеоґрафия ==
Бачка Тополя ше находзи на 45 ступнї и 49` сиверней ґеоґрафскей ширини и 19 ступнї и 39` восточней ґеоґрафскей длужини. Змесцена є у долїни рики Криваї на просторе бреговитей [[Телечка|Телчки]] дзе ше крижаю драги сивер-юг и восток-заход.
Од [[Суботица|Суботици]] є оддалєна 32 км, од Сенти и Бечею коло 40 км, од Зомбора 45 км и од Нового Саду 69 км.<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0#cite_ref-4<nowiki/>Monografija Bačka Topola 1750-1945,] Daniel Print, Novi Sad, 2001, str. 10-15</ref>
== История ==
'''Праистория и Антични период'''
Археолоґийни виглєдованя на териториї општини одкрили же тото место було населєне ище у периодзе каменого часу. Археолоґове зоз [[Суботица|Суботици]] окончовали археолоґийни викопованя и теди пренайдзени предмети зоз косцох и [[Камень|каменя.]] Виглєдованя тиж указали же ту бивали людзе ище у периодзе пред 8 - 10.000 роками. Постоя вецей думаня о тих просторох и його насельованя зоз часу Неолита. Перше ше думало же часци коло нєшкайшей општини були зароснути зоз храстовима лєсами и нє були населєни, медзитим, познєйше найдзени археологийни остатки праве зоз того периода. Кед ше викоповало и преглїбйовало штучне озеро пренайдзени предмети зоз бронзового часу за хтори ше дума же припадали Хиґелґребер култури, а то [[Народ|народи]] котри ту жили пред 3400 - 3300 роками.
[[File:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5569 05.jpg|right|thumb|300px|Каштел Пала Краиа]]Под час Римского царства тоти простори населюю Сармати. На териториї Топольскей општини пренайдзени вецей локациї зоз того периода. Пренайдзени гроби, вельо керамики, некрополу, остатки населєньох. На локациї Банкерт-Ваґохид пренайдзени 222 гроби, од котрих коло 40 припадаю Сарматом. Познєйше на тоти простори приходза Аваре, а од 9. вику Мадяре. У штреднїм вику на месце нєшкайшей Бачкей Тополї ше находзела и церква з назву Пустатемплом.<ref>[https://web.archive.org/web/20190804163431/https://www.backatopola.org.rs/info/istorija-grada/ „Историја града”.] Туристичка организација Бачке Тополе. Архивирано из оригинала 4. 8. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2019.</ref>
'''Штреднї вик, перши писани жридла, новша история'''
У писаних жридлох Бачкотопольски край ше першираз спомина 1462. року, з назву ''Fibaych''. Як место, з назву Тополя ше першираз спомина у турских документох/кнїжкох 1543. року. Назва населєня ''Topoly'' першираз найдзена у попису места Калочкей надбискупиї, потвердзене зоз кральовским защитним писмом 1665. року. После турскей инвазиї тото подручє остало опустошене, та ше до конца 17. вику спомина лєм як пустара.
По историйских документох места, пременки почали аж 1750. року. Теди ґроф Антун Ґрашалкович задлужує шлєбодняка Ференца Чизовского же би ше насельовало Бачкотопольску пустару. Пал Краи за заслуги у борбох процив Французких моцох 1800. року за награду достал Бачку Тополю. Фамелия Краи почала розвивац населєнє, хторе уж 1806. року достава статус городчика, зоз правом отримованя вашара трираз рочнє. На початку 1849. року, после Мадяарскей револуциї город окрадзени и часточно спалєни. У другей половки 19. вику город обновени, постава розвитши и ма свою индустрию.
[[File:Sarlós Boldogasszony-templom.jpg|right|thumb|300px|Римокатолїцка церква Покрова Блаженей Дїви Мариї, закончена 1906. р. (проєкт Ференца Райхла)]]
После Першей шветовей войни, зозТриянонским спорозуменьом Бачка Тополя преходзи до компетентносци Кральовини СГС. Зоз 18.000 жителями Б. Тополя була друге населєнє по велькосци у Кральовини. <ref>[https://web.archive.org/web/20190804163431/https://www.backatopola.org.rs/info/istorija-grada/<nowiki/>"Време", 9. јул 1937.]</ref>
У Другей шветовей войни Б.Тополя була под мадярскима окупацийнима моцами од 1941. до 1944. рок, кед партизанє зоз совєтскима воєнима моцами ошлєбадзую и Бачку Тополю. У околїску населєня ше у цеку войни находзел лаґор хтори формовала мадярска война управа 19. мая 1941. року. Под час войни у лаґру були найвецей Євреє и Серби. Од априла 1944. управянє з лаґром пребераю СС и хасновани є як место за депортованє Єврейох. <ref>Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R. (29. 5. 2018).[https://books.google.rs/books?id=8nBTDwAAQBAJ&pg=PA383&lpg=PA383&dq=backa+topola+concentration+camp&source=bl&ots=OKbyFTZoyE&sig=ACfU3U0U0bozRYHtiZsUmEW-RhFErzLvJQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj4hvCHyJzqAhWSlosKHQPaAO0Q6AEwBXoECAkQAQ#v=onepage&q=backa%20topola%20concentration%20camp&f=false<nowiki/> The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany] (На язику анґлийским). Indiana University Press. ISBN 978- 0-253-02386-5.</ref>
После Другей шветовей воєни розвой у Бачкей Тополї почина нови период. Почина вибудов и моцна индустриялизация, меня ше випатрунок и амбиєнт городу.
== Демоґрафия ==
У Бачкей Тополї єст 12.101 полнолїтних жительох, а просекова старосц жительства 42.5 роки (40.7 при хлопох и 44.1 при женох). Жительство у тим населєню мишане, зоз мадярску националну векшину (по попису зоз 2022. року)[[File:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5569 02.jpg|right|thumb|458x458px]][[File:A Kálvária domb kápolnája - Topolya.jpg|right|thumb|300px|]]
{| class="wikitable"
|+
! colspan="3" |Демоґрафия<ref>„Књига 9”[https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf<nowiki/> Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима] (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд:[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.</ref>
|-
|'''Рок'''
| colspan="2" |'''Жительство'''
|-
|1948.
|14.051
|-
|1953.
|14.322
|
|-
|1961.
|15.184
|
|-
|1971.
|16.056
|
|-
|1981.
|17.027
|
|-
|1991.
|16.704
|16.535
|-
|2002
|16.574
|''16.171''
|-
|
|
|
|}
== Етнїчни состав жительства ==
{| class="wikitable" style="text-align:center;"
! colspan="5" |Етнїчни состав 1910.<ref>Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113</ref>
|-
! || Мадяаре || Євреє || Серби ||
|-
| || 12.339 || 505 || 17 ||
|}
{| class="wikitable"
|+
! colspan="3" |Етнїчки сoстав спрам попису жительства зоз 2022. року у Сербиї
|-
|<div style="text-align: center;">'''Национална заєднїца'''
|<div style="text-align: center;">'''Число жотельох'''
|<div style="text-align: center;">'''Постоток'''
|-
|Мадяре
|6.064
|50.83%
|-
|Серби
|4.123
|34,56%
|-
|Чарногорци
|170
|1,42%
|-
|Югославянє
|134
|1,12
|-
|Горвати
|71
|0,60%
|-
|Руснаци
|62
|0,52%
|-
|Албанци
|50
|0,42
|-
|Бунєвци
|37
|0,31
|-
|Роми
|33
|0,28
|-
|Муслиманє
|31
|0,26
|-
|Словаци
|19
|0,16%
|-
|Македонци
|18
|0,15%
|-
|Словенци
|8
|0,07%
|-
|Нємци
|7
|0,06%
|-
|Румунє
|6
|0,05%
|-
|Українци
|5
|0,04%
|-
|Руси
|4
|0,03%
|-
|Бошняци
|3
|0,03%
|-
|Буґаре
|1
|0,01%
|-
|други
|47
|0,40%
|-
|реґионална припадносц
|32
|0,27%
|-
|нєвияшнєни
|541
|4,53%
|-
|нєпознати
|464
|3,89%
|-
|'''вкупно: 11.930'''
|
|
|}
== Руснаци у Бачкей Тополї ==
[[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] у Бачкей Тополї часц панонскей рускей заєднїци у Войводини. Спрам документох, тота општина часц ширшого подручя Панононскей териториї, на котрей жию Руснаци. Читальня/библиотека у Бачкей Тополї єдна зоз институцийох дзе ше чува и руска култура. Руснаци, як часц вельонационалней општини, доприноша значносци културней рижнородносци и богатству у општини.
== Значни знаменїтосци ==
[[File:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5581 02.jpg|right|thumb|300px|Православна церква пошвецена Св. Илийови]]
Бачка Тополя през вецей децениї здобула значни репрезентативни будинки.
* [[Римокатолїцка церква]] Покрова Блаженей Дїви Мариї закончена 1906. року. Вибудована є у неоґотским стилу по проєкту Ференца Райхла и зоз турню високу 72.7 [[Метер|метери]] представя найвисшу римокатолїцку церкву у Сербиї.
* Сербска [[православна церква]] припада Епархиї бачкей, Сербскей православней церкви. Церква пошвецена Святому пророкови Илиї. Вибудована 1940. року и епископ бачки Ириней ю пошвецел.
* Дом култури општини Бачка Тополя основани 1991. року з боку Скупштини општини Бачка Тополя. У прешлим периодзе, т.є. од конца 1970-их рокох до 1991. року, орґанизатор културних збуваньох на териториї општини бул Центер за културу, образованє и информованє.<ref>[https://domkulturebt.org/sr/?page_id=15 "О нама | Дом културе општине Бачка Топола".] domkulturebt.org. Retrieved 2024-12-04.</ref> У рамикох Дома култури иснує и дїлує и Завичайна хижа, [[Колєсар|Колєсарско]]-[[Коваль|ковальске]] [[ремесло]], Завичайни архив и Уметнїцка колония.
• Каштель Пала Краиа ше находзи у Бачкей Тополї и значне є нєрухоме културне нашлїдство. Вибудовани є на початку 19. вику за фамелию барона Пала Краиа.Нєшка будинок претворени до Музею города Бачка Тополя.<ref>[https://www.btopola.org.rs/sr/muzej_cyr Muzej opštine Bačka Topola]</ref>
• Витерняк, памятнїк култури у Бачкей Тополї, змесцени нєдалєко од озера.<ref>[https://www.dvorci.info/vetrenjace/vetrenjace/topola/infoc.php Ветрењача у Бачкој Тополи www.dvorci.info]</ref>
• Ерґела Зобнатица и Музей конярства на Зобнатици,
• Валалска хижа панонского типа у Бачкей Тополї,
• ТСЦ арена, (фодбалски клуб).
• Нова фодбалска Академия
'''Зобнатицке озеро (Бачкотопольске озеро)'''
Зобнатицке озеро (Бачкотопольске озеро) змесцене у долїни рики Кривая при Бачкей Тополї, єдно з найчистейших штучних озерох у Войводини. Його поверхносц виноши 226-250 гектари. Преглїбене є 1976. року. Оспособене є за купанє, риболов и одпочивок, зоз богату флору и фауну, уключуюци и вецей як 140 файти птици.
== Значни установи ==
• ОШ ,,Чаки Лайош`` и ОШ ,,Никола Тесла``,
• Ґимназия,
• Штредня Польопривредна школа,
• Школа за основне музичне образованє
• Школа школярох у привреди (ШУП школа),
• Вельки Дом здравя,
• Пошта,
• Народна библиотека у Бачкей Тополї
• Гайзибанска и автобусна станїца, итд.
== Манифестациї ==
• Традицийно ше отримує туристична манифестация ,,Сармияда'', а першираз ше отримала у новембру 2013. року.
• Нєдавно ше почала отримовац и манифестация ,,Днї [[Мед|меду]] <ref> [https://vojvodina.travel/karneval-meda-backa-topola/"KARNEVAL MEDA - Bačka Topola".] Turistička organizacijaVojvodina Travel. Retrieved 2024-12-04.</ref>
* ,,Вистава квеца'' (двараз рочнє)
* Отримує ше фолклорна манифестация и рижни други културни збуваня.
== Спорт ==
У Бачкей Тополї єст ФК ТСЦ,<ref>Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. [https://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/fk-tsc-110-godina-od-osnivanja-kluba-jubilej-povod-za-promociju-novih-dresova-(video)_1416765.html"ФК ТСЦ: 110 година од оснивања клуба, јубилеј повод за промоцију нових дресова (ВИДЕО)".] ЈМУ Радио-телевизија Војводине (in Serbian (Cyrillic script)). Retrieved 2024-12-03.]</ref> котри источашнє член Суперлиґи Сербиї. Клуб витворел историйни успих зоз освоєним 2. местом на першенстве и пласман у Лиґи Европи. Од 2013. року, од преслави сторочнїци бавеня фодбала у Бачкей Тополї, врацена назва зоз 1913. року - ТСЦ, а пред тим назва клубу була ФК Бачка Тополя.
Тиж так, ту ше находзи и Столнотениски клуб, Карате клуб итд.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5543 02.jpg|алт=
Файл:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5543 11.jpg
Файл:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5542 11.jpg|Бачка Тополя
Файл:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5542 04.jpg|Бачка Тополя
Файл:Polgári iskola - Topolya.jpg|Основна школа Чаки Лайош
Файл:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5542 10.jpg|Бачка Тополя, Дом култури
Файл:Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5542 15.jpg|Парк
Файл:Népkönyvtár - Topolya.jpg|Библиотека
Файл:Zobnatica Lake near Bačka Topola, Serbia.jpg|Бачкотопольске/Зобнатицке озеро
Файл:2004.08.08. Szélmalom - panoramio.jpg|Витерняк
Файл:Backa topola mun.png|Мапа општини Бачка Тополя
</gallery>
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.btopola.org.rs/<nowiki/> Званични веб-сајт]
* [https://www.backatopola.org.rs/<nowiki/> Туристичка организација општине Бачка Топола]
* [https://www.fktsc.com/<nowiki/> Фудбалски клуб ТСЦ]
* [https://tscarena.com/<nowiki/> ТСЦ арена]
{{Commonscat}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Вароши у Войводини]]
[[Катеґория:Вароши у Сербиї]]
i68bwamz0l0ym5ns4nmn5p8va47p58l
Трилер (музика)
0
2981
17954
17950
2026-04-24T13:28:47Z
Olirk55
19
Форматированє бока
17954
wikitext
text/x-wiki
[[File:Music-trill.png|right|thumb|168x168px|Знак за трилер (означованє над ноту)[[File:Triller von oben.mid|right|thumb|177x177px|Звук трилера]]]]'''Трилер''' (анґл. ''trill'', франц. ''trille'').<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић]-[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B В.Перићић] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике] Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?]</ref> то швидке зменьованє главного (нотираного) [[Тон|тона]] и його горнього сушедного тона. Звичайно ше закончує зоз такв. ''нахшлаґом'', хтори дорушує и долнї сушедни тон а хтори ше пише зоз дробнєйшима [[Нота|нотами]]. Обласц и технїка граня трилера<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић]-[[:sr:Властимир_Перичић|В.Перићић]] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике] Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?]</ref> припада музичней орнаментики односно мелизмом.
Трилер як музчна прикраска зявює ше у 16. вику як фиґура за розришенє дисонанци у [[Каденца (музика)|каденци]] и по 19. вик, <ref>[http://www.oldflutes.com/articles/classicaltrill/index.htm The Trill in the Classical Period (1750–1820)]</ref> и углавним започинала зоз ноту (тоном) хтори над основним тоном. Трилер єден зоз музичних орнаментох хтори ше пребил до вкупей музичней литератури як ефектни способ прикрашованя мелодиї або як музично текстуални украс (пр. клавирна литература).
== Означованє трилера ==
Нотацийно ше зазначує зоз '''''tr''''' (початни букви слова '''''trill -''''' трилер), над ноту а кед трилер на длугшей ноти (лєбо вецей ноти скапчани зоз луком тирваня) може ше споза знака '''''tr''''' записац габасту смужку, як напр.: [[File:Trille1.svg|100px|]][[File:Bassoon-technical-trills.ogg|right|thumb|170x100px]]
Означованє трилера, як ше виводзи и звучи трилер:
[[File:VerzierungenTrillerNB1.png|120x120px]] [[File:VerzierungenTrillerNB3.png|130x130px]] [[File:VerzierungenTrillerNB2.png|140px|]] на правим боку як звучи.
Трилер оможлївює ритмичне и мелодийске богатство композициї а зоз дисонанцу нагадує и дава – гармонску цикавосц.<ref>Nurmi, Ruth (1974). A Plain & Easy Introduction to the Harpsichord, p. 145. ISBN 9780810818866.</ref>При виводзеню трилера треба водзиц рахунку о ритмичней ускладзеносци зменьованя тих двох ,,активних<nowiki>''</nowiki> тонох.
[[File:Trill in Music.png|center|thumb|632x632px]]
Трилер на краткей ноти може ше виводзиц и одграц як такв. '''''пралтрилер''''' [3] : [[File:Upper and lower modent notation 1.png|left|107x107px]]
[[File:VerzierungenPrallerNB2.png|140x140px|Нотни запис як треба одгрц]] [[File:Upper and lower mordent execution (1).mid|135x135px| як звучи пралтрилер]] [[File:Ravnomjerni triller.jpg|250px|]]
Мож повесц же кажди музични инструмент <ref>[https://www.wfg.woodwind.org/recorder/rec_tr2_1.html Trill fingering diagrams for the recorder,] WFG.Woodwind.Org.</ref> та и людски глас зоз окремну технїку, може вививодзиц трилер.
Нотни и звучни приклад Шопенового Ноктурна:
[[File:Chopin nocturne op27 2b.png|center|thumb|658x658px|Ф. Шопен, Ноктурно оп. 27[[File:Chopin nocturne op27 2b.mid|center|]]]]
== Литература ==
* Neumann, Frederick (1978). Ornamentation in Baroque and Post-baroque Music: With Special Emphasis on J. S. Bach, p. 581. Princeton. ISBN 9780691027074.
== Вонкашня вяза ==
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ornaments List of ornaments] en.wikipedia.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=szeF8nFynpU&t=18s Radivoj Lazić – Vlastimir Peričić: Introduzione ed Allegro (recorded at a rehearsal 2017)] youtube.com, (трилер, приклад на концу)
{{Commonscat}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
5y5k6tdycjxg3xd7k9nhm52m5y3mhv1
17955
17954
2026-04-24T13:34:07Z
Olirk55
19
17955
wikitext
text/x-wiki
[[File:Music-trill.png|right|thumb|135x135px|Знак за трилер (означованє над ноту)[[File:Triller von oben.mid|right|thumb|177x177px|Звук трилера]]]]'''Трилер''' (анґл. ''trill'', франц. ''trille'').<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић]-[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B В.Перићић] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике] Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?]</ref> то швидке зменьованє главного (нотираного) [[Тон|тона]] и його горнього сушедного тона. Звичайно ше закончує зоз такв. ''нахшлаґом'', хтори дорушує и долнї сушедни тон а хтори ше пише зоз дробнєйшима [[Нота|нотами]]. Обласц и технїка граня трилера<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Р. Лазић]-[[:sr:Властимир_Перичић|В.Перићић]] [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ Основи теорије музике] Приступљено 25. 4. 2013.[непоуздан извор?]</ref> припада музичней орнаментики односно мелизмом.
Трилер як музчна прикраска зявює ше у 16. вику як фиґура за розришенє дисонанци у [[Каденца (музика)|каденци]] и по 19. вик, <ref>[http://www.oldflutes.com/articles/classicaltrill/index.htm The Trill in the Classical Period (1750–1820)]</ref> и углавним започинала зоз ноту (тоном) хтори над основним тоном. Трилер єден зоз музичних орнаментох хтори ше пребил до вкупей музичней литератури як ефектни способ прикрашованя мелодиї або як музично текстуални украс (пр. клавирна литература).
== Означованє трилера ==
Нотацийно ше зазначує зоз '''''tr''''' (початни букви слова '''''trill -''''' трилер), над ноту а кед трилер на длугшей ноти (лєбо вецей ноти скапчани зоз луком тирваня) може ше споза знака '''''tr''''' записац габасту смужку, як напр.: [[File:Trille1.svg|100px|]][[File:Bassoon-technical-trills.ogg|right|thumb|205x205px]]
Означованє трилера, як ше виводзи и звучи трилер:
[[File:VerzierungenTrillerNB1.png|138x138px]] [[File:VerzierungenTrillerNB3.png|154x154px]] [[File:VerzierungenTrillerNB2.png|140px|]] на правим боку як звучи.
Трилер оможлївює ритмичне и мелодийске богатство композициї а зоз дисонанцу нагадує и дава – гармонску цикавосц.<ref>Nurmi, Ruth (1974). A Plain & Easy Introduction to the Harpsichord, p. 145. ISBN 9780810818866.</ref>При виводзеню трилера треба водзиц рахунку о ритмичней ускладзеносци зменьованя тих двох ,,активних<nowiki>''</nowiki> тонох.
[[File:Trill in Music.png|center|thumb|554x554px]]
Трилер на краткей ноти може ше виводзиц и одграц як такв. '''''пралтрилер''''' [3] : [[File:Upper and lower modent notation 1.png|left|107x107px]]
[[File:VerzierungenPrallerNB2.png|140x140px|Нотни запис як треба одгрц]] [[File:Upper and lower mordent execution (1).mid|135x135px| як звучи пралтрилер]]
[[File:Ravnomjerni triller.jpg|250px|]]
Мож повесц же кажди музични инструмент <ref>[https://www.wfg.woodwind.org/recorder/rec_tr2_1.html Trill fingering diagrams for the recorder,] WFG.Woodwind.Org.</ref> та и людски глас зоз окремну технїку, може вививодзиц трилер.
Нотни и звучни приклад Шопенового Ноктурна:
[[File:Chopin nocturne op27 2b.png|center|thumb|596x596px|Ф. Шопен, Ноктурно оп. 27[[File:Chopin nocturne op27 2b.mid|center|227x227п]]]]
== Литература ==
* Neumann, Frederick (1978). Ornamentation in Baroque and Post-baroque Music: With Special Emphasis on J. S. Bach, p. 581. Princeton. ISBN 9780691027074.
== Вонкашня вяза ==
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ornaments List of ornaments] en.wikipedia.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=szeF8nFynpU&t=18s Radivoj Lazić – Vlastimir Peričić: Introduzione ed Allegro (recorded at a rehearsal 2017)] youtube.com, (трилер, приклад на концу)
{{Commonscat}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
0tt51lkgrb6uqlslmyjity0kww831pt
Шлєпа октава
0
2982
17957
17951
2026-04-24T16:55:52Z
ОленкаБТ
1579
Медзинаслови, подробносци, викивязи, референци
17957
wikitext
text/x-wiki
У [[Музична нотация|музики]], '''шлєпа октава''' то наизменїчне удвойованє над и под пошорованима нотами у скали або у трилеру: то „музични пасаж хтори ше грає... наизменїчно у висшей и низшей октави“.<ref>Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97. ISBN 978-0-674-37501-7.</ref> Спрам Ґроувого словнїка
музики и музичарох, тот поступок ше нє шме уписовац и уводзиц до дїлох „старших [[Композитор|композиторох]]“ (вироятнє тих хтори предходнїки Ф. Листа).<ref>^ Sir George Grove, ed. (1910). Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3, p.735. The Macmillan Company.</ref>
'''ПРИКЛАД''' : Пасаж шлєпей октави у Це-дур скали провадзел реґуларни (порядни) пасаж у двох октавох (зоз [[Нота|нотами]] шлєпей октави у червеней [[Фарба|фарби]]). Алтернативно, шлєпа октава ше може зявиц „у швидким пасажу октавох кед ше вихаби єдна нота каждей алтернативней октави“ (грає ше кажда друга нота).<ref>^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.</ref> Так ше посцигує ефект симулациї удвойованє октавох зоз соло инструментом.
== Референци ==
1. ^ Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97. ISBN 978-0-674-37501-7.
2. ^ Sir George Grove, ed. (1910). Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3, p.735. The Macmillan Company.
3. ^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.
fid6d7ifjqynoh4e2tcyhsfnw7f6tiy
17958
17957
2026-04-24T17:04:33Z
ОленкаБТ
1579
17958
wikitext
text/x-wiki
У [[Музична нотация|музики]], '''шлєпа октава''' то наизменїчне удвойованє над и под пошорованима нотами у скали або у трилеру: то „музични пасаж хтори ше грає... наизменїчно у висшей и низшей октави“.<ref>Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97. ISBN 978-0-674-37501-7.</ref> Спрам Ґроувого словнїка
музики и музичарох, тот поступок ше нє шме уписовац и уводзиц до дїлох „старших [[Композитор|композиторох]]“ (вироятнє тих хтори предходнїки Ф. Листа).<ref>^ Sir George Grove, ed. (1910). Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3, p.735. The Macmillan Company.</ref>
'''ПРИКЛАД''' : Пасаж шлєпей октави у Це-дур скали провадзел реґуларни (порядни) пасаж у двох октавох (зоз [[Нота|нотами]] шлєпей октави у червеней [[Фарба|фарби]]). Алтернативно, шлєпа октава ше може зявиц „у швидким пасажу октавох кед ше вихаби єдна нота каждей алтернативней октави“ (грає ше кажда друга нота).<ref>^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.</ref> Так ше посцигує ефект симулациї удвойованє октавох зоз соло инструментом.
== Референци ==
1. ^ Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97.[https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80/978-0-674-37501-7 ISBN 978-0-674-37501-7.]
2. ^ Sir George Grove, ed. (1910). [https://books.google.rs/books?id=-wQ9AAAAYAAJ&dq=%22blind+octaves%22&pg=PA735&redir_esc=y<nowiki/>Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3,] p.735. The Macmillan Company.
3. ^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.
7mmj39sk7m83ufio40tvlxembuuudag
17959
17958
2026-04-24T17:21:40Z
ОленкаБТ
1579
17959
wikitext
text/x-wiki
У [[Музична нотация|музики]], '''шлєпа октава''' то наизменїчне удвойованє над и под пошорованима нотами у скали або у трилеру: то „музични пасаж хтори ше грає... наизменїчно у висшей и низшей октави“.<ref>[Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97.] ISBN 978-0-674-37501-7.</ref> Спрам Ґроувого словнїка
музики и музичарох, тот поступок ше нє шме уписовац и уводзиц до дїлох „старших [[Композитор|композиторох]]“ (вироятнє тих хтори предходнїки Ф. Листа).<ref>^ [Sir George Grove, ed. (1910). Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3,] p.735. The Macmillan Company.</ref>
'''ПРИКЛАД''' : Пасаж шлєпей октави у Це-дур скали провадзел реґуларни (порядни) пасаж у двох октавох (зоз [[Нота|нотами]] шлєпей октави у червеней [[Фарба|фарби]]). Алтернативно, шлєпа октава ше може зявиц „у швидким пасажу октавох кед ше вихаби єдна нота каждей алтернативней октави“ (грає ше кажда друга нота).<ref>^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.</ref> Так ше посцигує ефект симулациї удвойованє октавох зоз соло инструментом.
== Референци ==
1. ^ Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97.[https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80/978-0-674-37501-7 ISBN 978-0-674-37501-7.]
2. ^ Sir George Grove, ed. (1910). [https://books.google.rs/books?id=-wQ9AAAAYAAJ&dq=%22blind+octaves%22&pg=PA735&redir_esc=y<nowiki/>Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3,] p.735. The Macmillan Company.
3. ^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.
0nvsgvxn72g7fjzn7ggomjoxhtflexk
17964
17959
2026-04-24T21:26:07Z
Olirk55
19
Форматированє илустрацийох, корекция 2. референци
17964
wikitext
text/x-wiki
[[File:Blind octave passage B.png|right|thumb|316x316px|[[File:Blind octave passage B.mid|right|thumb|280|Нотни и звучни приклад ,,Шлєпей октави'']]]]У [[Музична нотация|музики]], '''шлєпа октава''' то наизменїчне удвойованє над и под пошорованима [[Нота|нотами]] у [[Скала|скали]] або у трилеру: то „музични пасаж хтори ше грає... наизменїчно у висшей и низшей [[Октава|октави]]“.<ref>[Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97.] ISBN 978-0-674-37501-7.</ref> Спрам Ґроувого словнїка
[[Подзелєнє музики|музики]] и [[Музичар|музичарох]], тот поступок ше нє шме уписовац и уводзиц до дїлох „старших [[Композитор|композиторох]]“ (вироятнє тих хтори предходнїки Ф. Листа).<ref> Sir George Grove, ed. (1910) . [https://books.google.rs/books?id=-wQ9AAAAYAAJ&dq=%22blind+octaves%22&pg=PA735&redir_esc=y Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3], p.735. The Macmillan Company.</ref>
[[File:Blind octave passage.png|right|thumb|279x279px|Нотни и звучни приклад[[File:Blind octave passage.mid|right|280px|thumb|
Пасаж шлєпей октави у Це-дур скали провадзел реґуларни (порядни) пасаж у двох октавох. Ноти шлєпей октави означени з червену Фарбу.]]]]Алтернативно, шлєпа октава ше може зявиц „у швидким пасажу октавох кед ше вихаби єдна нота каждей алтернативней октави“ (грає ше кажда друга нота).<ref>^ (June 1, 1907). ''The Musical Herald,'' Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.</ref> Так ше посцигує ефект симулациї удвойованя октавох зоз соло инструментом. Приклад на правим боку:
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
ipr6twpuoukq02uu1ev31k4uy3gnr4u
17968
17964
2026-04-25T08:42:36Z
Olirk55
19
Додати нови текст
17968
wikitext
text/x-wiki
[[File:Blind octave passage B.png|right|thumb|316x316px|[[File:Blind octave passage B.mid|right|thumb|280|Нотни и звучни приклад ,,Шлєпей октави'']]]]У [[Музична нотация|музики]], '''шлєпа октава''' то наизменїчне удвойованє над и под пошорованима [[Нота|нотами]] у [[Скала|скали]] або у трилеру: то „музични пасаж хтори ше грає... наизменїчно у висшей и низшей [[Октава|октави]]“.<ref>[Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97.] ISBN 978-0-674-37501-7.</ref>
У клавирскей музики постої технїка граня хтора ше наволує шлєпи октави, зоз граньом таких октавох твори ше звучни „галайк” (серб. тутњава) мелодиї хтора ше грає през три тонски октави зоз 1. и 5 пальцом.
Спрам Ґроувого словнїка [[Подзелєнє музики|музики]] и [[Музичар|музичарох]], тот поступок ше нє шме уписовац и уводзиц до дїлох „старших [[Композитор|композиторох]]“ (вироятнє тих хтори предходнїки Ф. Листа).<ref> Sir George Grove, ed. (1910) . [https://books.google.rs/books?id=-wQ9AAAAYAAJ&dq=%22blind+octaves%22&pg=PA735&redir_esc=y Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3], p.735. The Macmillan Company.</ref>[[File:Blind octave passage.png|right|thumb|279x279px|Нотни и звучни приклад[[File:Blind octave passage.mid|right|280px|thumb|
Пасаж шлєпей октави у Це-дур скали провадзел реґуларни (порядни) пасаж у двох октавох. Ноти шлєпей октави означени з червену Фарбу.]]]]Алтернативно, шлєпа октава ше може зявиц „у швидким пасажу октавох кед ше вихаби єдна нота каждей алтернативней октави“ (грає ше кажда друга нота).<ref>^ (June 1, 1907). ''The Musical Herald,'' Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.</ref> Так ше посцигує ефект симулациї удвойованя октавох зоз соло инструментом. Приклад на правим боку:
Вонкашня вяза
* [https://music.stackexchange.com/questions/93222/what-is-the-term-for-a-rapid-succession-of-chords-in-alternating-hands What is the term for a rapid succession of chords in alternating hands?] music.stackexchange.com/
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музична нотация]]
qj1wcrlj8iz51iwt4jem2j498wfcg5k
Катеґория:22. децембер
14
2983
17966
2026-04-25T01:01:31Z
Keresturec
18
Направљена празна страница
17966
wikitext
text/x-wiki
phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1