Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.26</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>18149</id>
      <parentid>18052</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:57:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обнова правох администратора за 2026/2027 */ нова тема</comment>
      <origin>18149</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86863" sha1="twabpw2p3xer8hp534leeurgrw0dhsb" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор


Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Ксилофон

Чинели

Божи катички


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)</text>
      <sha1>twabpw2p3xer8hp534leeurgrw0dhsb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18151</id>
      <parentid>18149</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T19:05:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <origin>18151</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86854" sha1="kr7kb0pumpm4hhojca1ylvwyw3mqcig" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Ґайди
Чинели

Божи катички


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)</text>
      <sha1>kr7kb0pumpm4hhojca1ylvwyw3mqcig</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хлєбовка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2040</id>
    <revision>
      <id>18140</id>
      <parentid>15720</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T13:48:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18140</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4171" sha1="od8pciwpnfz425axgl1kcadum6rg2wr" xml:space="preserve">[[File:Хлєбовка ткана зоз мустру 06. 09. 2025.jpg|right|thumb|280px|Хлєбовка ручно ткана зоз предзи и мустру зоз червеней памути.]]
[[File:Ткани хлєбовки зоз мустрами зозо памуту 06. 09. 2025 1000003888.jpg|right|thumb|280px|Хлєбовки, ручнїчки зоз (домашнього) ручно тканого платна.]]'''Хлєбовка''' (серб. ''салвета''; всл. ''chľebovkа'') штириуглови ручнїчок за пакованє єдзеня звичайно кед ше ишло на польо, уцеранє судзини и под. Найчастейше ше ю хасновало за прикриванє цеста хторе замишене на [[хлєб]], так же ше ю преруцело прейґ рачкох же би ше нє забрудзела од цеста, алє и же би ше цесто нє сушело.

Хлєбовки ше ткало так же ше предзу кладло до бранки, кажде прамячко до окремней прегради. Потим ше кажду нїтку завязало за окремну палїчку на навою [[Кросна|кроснох]]. Єдна жена ровномирно зацаговала предзу, друга осторожнє окруцала навой, а треца з помоцу бранки унапрямовала ширину и контроловала ровномирносц накруцованя предзи.

Хлєбовки ше ткало зоз грубей предзи. Основа зоз коноповей цверни, а уток могол буц зоз памуку хтори ше волало памута, лєбо зоз конопи. Ширина платна була 7 по 12 пасма; за ручнїки 7 по 8, за партки и сламячи 10, а за хлєбовки 12 пасма.

До хлєбовкох ше ткало и рижни мустри, звичайно з памути червеней лєбо белавей фарби. То були рижни грубши або ценши смужки, або тоти украси мали форму розмариї, клаша итд.

Хлєбовку даєдни ґаздинї познєйше волали и ручнїчок.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Rucnjicki.jpg|Хлєбовки, ручнїчки з домашнього тканого платна.
Файл:Хлєбовка ручне тканє IMG 20250905 104152.jpg|Хлєбовка зоз мустру
Файл:Тканє зоз мустру до клаша лєбо розмарию 2025-09-03 16-13-56-634.jpg|Хлєбовка ткана зоз мустру до клаша або на розмарию
Файл:Хлєбовка з мустру з червеного памуту IMG 20250905 104813.jpg|Хлєбовка ткана зоз зложеншу мустру з червеней памути
Файл:Ручно ткана хлєбовка зоз мустру з белавим памутом 06.09.2025. 1000003887.jpg|Мустра на хлєбовки зоз белавей памути.
Файл:Cahanka zoz rorjtockami htori dluhsi Cahanki na tkanim platnu z rojtockami viber image 2025-09-23 08-52-19-744.jpg|Хлєбовки, индустрийне платно, ([[цаганка]] з  ройточками)
Файл:Pamut cervenej farbi.jpg|Червени памут за тканє  мустрох.
Файл:Часц витканого ручнїка 2026 02. 11.jpg|Тканє ручнїчка-хлєбовки, робота Славици Катона з [[Руски Керестур|Руского Керестура]]
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 670.

* Медєши, Любомир, ''Руска традиция'', Нови Сад 2007, б. 257-258.
[[Катеґория:Продукти зоз текстилу]]
[[Катеґория:Обисце]]</text>
      <sha1>od8pciwpnfz425axgl1kcadum6rg2wr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18147</id>
      <parentid>18140</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T14:46:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Означени викивязи</comment>
      <origin>18147</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4224" sha1="rzzf3ghfa120fa87pjjtb13atw573xr" xml:space="preserve">[[File:Хлєбовка ткана зоз мустру 06. 09. 2025.jpg|right|thumb|280px|Хлєбовка ручно ткана зоз предзи и мустру зоз червеней памути.]]
[[File:Ткани хлєбовки зоз мустрами зозо памуту 06. 09. 2025 1000003888.jpg|right|thumb|280px|Хлєбовки, ручнїчки зоз (домашнього) ручно тканого платна.]]'''Хлєбовка''' (серб. ''салвета''; всл. ''chľebovkа'') штириуглови ручнїчок за пакованє єдзеня звичайно кед ше ишло на польо, уцеранє судзини и под. Найчастейше ше ю хасновало за прикриванє цеста хторе замишене на [[хлєб]], так же ше ю преруцело прейґ рачкох же би ше нє забрудзела од цеста, алє и же би ше цесто нє сушело.

Хлєбовки ше ткало так же ше предзу кладло до бранки, кажде прамячко до окремней прегради. Потим ше кажду нїтку завязало за окремну палїчку на навою [[Кросна|кроснох]]. Єдна жена ровномирно зацаговала предзу, друга осторожнє окруцала навой, а треца з помоцу бранки унапрямовала ширину и контроловала ровномирносц накруцованя предзи.

Хлєбовки ше ткало зоз грубей предзи. Основа зоз коноповей цверни, а уток могол буц зоз памуку хтори ше волало памута, лєбо зоз [[Конопа|конопи]]. Ширина платна була 7 по 12 пасма; за ручнїки 7 по 8, за партки и сламячи 10, а за хлєбовки 12 пасма.

До хлєбовкох ше ткало и рижни мустри, звичайно з памути червеней лєбо белавей [[Фарба|фарби]]. То були рижни грубши або ценши смужки, або тоти украси мали форму [[Розмария|розмариї]], клаша итд.

Хлєбовку даєдни ґаздинї познєйше волали и ручнїчок.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Rucnjicki.jpg|Хлєбовки, ручнїчки з домашнього тканого платна.
Файл:Хлєбовка ручне тканє IMG 20250905 104152.jpg|Хлєбовка зоз мустру
Файл:Тканє зоз мустру до клаша лєбо розмарию 2025-09-03 16-13-56-634.jpg|Хлєбовка ткана зоз мустру до клаша або на розмарию
Файл:Хлєбовка з мустру з червеного памуту IMG 20250905 104813.jpg|Хлєбовка ткана зоз зложеншу мустру з червеней памути
Файл:Ручно ткана хлєбовка зоз мустру з белавим памутом 06.09.2025. 1000003887.jpg|Мустра на хлєбовки зоз белавей памути.
Файл:Cahanka zoz rorjtockami htori dluhsi Cahanki na tkanim platnu z rojtockami viber image 2025-09-23 08-52-19-744.jpg|Хлєбовки, индустрийне платно, ([[цаганка]] з  ройточками)
Файл:Pamut cervenej farbi.jpg|Червени памут за тканє  мустрох.
Файл:Часц витканого ручнїка 2026 02. 11.jpg|Тканє ручнїчка-хлєбовки, робота Славици Катона з [[Руски Керестур|Руского Керестура]]
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 670.

* Медєши, Любомир, ''Руска традиция'', Нови Сад 2007, б. 257-258.
[[Катеґория:Продукти зоз текстилу]]
[[Катеґория:Обисце]]</text>
      <sha1>rzzf3ghfa120fa87pjjtb13atw573xr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пирнаґи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2587</id>
    <revision>
      <id>18144</id>
      <parentid>15316</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T13:51:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18144</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8417" sha1="hbuesbinjrypj7fqktcf6qv4bgfk4af" xml:space="preserve">[[File:Michael Ancher 001.jpg|right|thumb|300px|]]Дараз ше тримало же пирнаґи то [[пирє]] пущене до турбука, а за турбук з пирйом облєчени до перинянки нєшка гвариме же то посцелїна. По даєдних, у народзе за сам турбук з перину и заглавком гваря же то пирнаґи (вше у множини).

Перина звичайно велька як посцель, у нєй єст коло 5-6 кили пиря. У заглавку єст менєй пиря, коло два-три кили.

Гуски ше пре пирє скубало три раз до рока, а хто мал вецей пиря як цо му требало, предавал го пиряром, хтори го куповали по валалє. У народзе ше ище хасновало мено пирнаґи, а то ше подрозумйовало же вєдно заглавки и перини. Часто ше подрозумйовало же пирнаґи то заглавки и перини без верхох, без перинянки (нєшка гвариме - посцелїна). Заглавки и перини лєм у турбукох.

'''Посцелїна''' нєшка материял хтори ше кладзе над мадрац (дараз то була сламяча) пре гиґиєнски причини, цеплоту, защиту мадраца и пре декорацию. Посцелїну ше зоблека и райбе. Людзе углавним маю вецей комплети рижних посцелїнох за кажду посцель и часто их райбу и меняю сезонски же би злєпшали лагодносц спаня на рижних температурох у хижи. Посцелїна звичайно облапя плахту хтора закрива мадрац, єден покровец або паплан, даскельо заглавки зоз заглавчинами. Додатни покровци и паплани можу обезпечиц нєобходну изолацию у жимних хижох дзе ше шпи.

== Материяли посцелїни ==

[[File:Посцелїна (перина и заглавок) 2026-01-22 12-32-54-120.jpg|thumb|right|300px|Дакедишнї дезен памучней перинянки - посцелїни. [[Музей]] у Р. Словацкей]]Найчастейши типи посцелїни бляди, били або з одредзеним дизайном, памучни або з мишанїни памуку и полиестеру, сатенски, гадвабни... Гуше або каче пирє ше хаснує пре цеплоту, гоч таки полнєня знаю буц иритируюци за велїх людзох, окреме за тих цо маю алерґиї.&lt;ref&gt;[https://www.merriam-webster.com/dictionary/bedding Bedding – Definition”.] Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster. Приступљено 15. 12. 2011&lt;/ref&gt;

== Велькосци посцелїни ==
Велькосци посцелїни ше розликую маюци у оглядзе димензиї посцелї и мадраца за хтори ше ю ма хасновац. Велькосци посцельох ширцом швета варирую, а єст жеми хтори маю свойо стандарди и терминолоґию.

== История ==
[[File:Посцелєна посцель прикрита зоз плахтами (сподня била дзиркована, верхня грубша ткана) Руска одлога, Дюрдьов 2026-01-22 12-25-07-268.jpg|thumb|300px|Руска одлога, [[Дюрдьов]]. Посцелєни пирнаґи (перина и заглавки) на посцелї прикрити зоз ценшу дзирковану плахту а по верху зоз грубшу. Колїска зоз посцелїну за мали беби.]]Коло 3400. п.н.е. єгипетски фараонє премесцели посцелї и почали спац на подзвигнутей [[Поверхносц|поверхносци]]. Посцелїна була барз розвита у Єгипту и на ню ше патрело як на символ [[шветлосц]]&lt;nowiki/&gt;и и чистоти, як и символ просперитету.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221006201126/https://sherrismattresses.com/history-of-the-mattress/ „history of the mattress - Sherri's Mattresses - It's All About You”] (на язику: анґлийски). 2021-06-16. Архивирано из оригинала 06. 10. 2022. г. Приступљено 2022-04-26.&lt;/ref&gt; 

Єгипетски мумиї часто були закруцени до посцелїни. Мадраци з часу Римского царства були полнєти з волну, пирйом або зоз шеном. Посцелї були украшени з [[Фарба|фарбу,]] бронзу, стриблом, прикрасками и златом.

Под час ренесанси мадраци були наполнєни зоз [[Слама|сламу]] и пирйом, а потим закрити з гадвабом або сатеном. Вишивани балдахини и украсни фиронґочки над посцелю приведли до того же посцелї постали барз драги, часто нашлїдзовани з ґенерациї на ґенерацию.

У 18. вику рами посцельох ше правело з лятого желєза, а мадраци були з памуку. По тот час, рижни чкодлївци були прилапйовани як состойна часц аж и кральовских посцельох.&lt;ref&gt;Turner, Adam.[https://web.archive.org/web/20230531093540/https://www.sleepoutfitters.com/blog/the-evolution-of-the-mattress „The Evolution of the Mattress”.] www.sleepoutfitters.com (на язику: анґлийски). Архивирано из [https://sleepoutfitters.com/ оригинала] 31. 05. 2023. г. Приступљено 2022-04-26.&lt;/ref&gt;

Мадрац пренайдзени аж у 19. вику, а 20. вик принєсол футон, водову посцель (починаюци од 1960), воздушни заглавки, мадраци з ґумову пену и заглавки.

== Фразеолоґия ==
''Пойсц до пирнаґох – пойсц спац.''

== Галерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Bettwaesche.jpg|Сучасна посцелїна у предавальнї.
Файл:Vrba postelja.jpg|Традицийни заглавок на посцєлї.
Файл:Jastuci kraljice Drage.jpg|Украсни заглавки.
Файл:Украсни јастук музеј историје југославије.jpg|Вишивани заглавчок.
Файл:White-duvet.jpg|Била посцелїна зоз пирйом.
Файл:Lova, 2007-04-21.jpg|Заглавки у Литваниї.
Файл:Grenenhouten miniatuur ledikant, tweepersoonsbed met beddengoed, wit matras, laken, twee kussen en blauwe sprei, objectnr 2372-A-F.JPG|Сучасна посцель и посцелїна.
Файл:Vodní mlýn (Hoslovice), kuchyně, postel.JPG|Посцель воденїчра у Хословцох  Р. Чешска.
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
• ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад, 2017. рок, бок  551.
• Олена Папуга, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012. рок, бок 37.

== Вонкашня вяза ==
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Постељина.] sr.wikipedia.org
• Von Tobel, Jackie. &quot;Neck Rolls and Bolsters.&quot; The Design Directory of Bedding. Layton, UT: Gibbs Smith, 2009. 275. Print.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Текстилна индустрия]]
[[Катеґория:Продукти зоз текстилу]]</text>
      <sha1>hbuesbinjrypj7fqktcf6qv4bgfk4af</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гадваб</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2633</id>
    <revision>
      <id>18145</id>
      <parentid>16996</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T13:52:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18145</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9187" sha1="o8txj270fnr9p1o7bx1nglta1yb0k3y" xml:space="preserve">[[File:Bombyx mori Cocon 02.jpg|right|thumb|300px|Ґалетка гадвабней буби (зблїзка).]]'''Гадваб''' природна текстилна нїтка хтору ше достава зоз ґалетки гадвабней буби (''Bombux mori''). Походзи зоз Китаю и даскельо вики була главни адут китайских династийох. Гадваб причина розвою велькей тарґовецкей драги хтора  наволана Драга гадвабу и так допринєсла и швидшому розвиваню медзисобно одалєних цивилизацийох преґ черанки науково-технолоґийних досцигнуцох обидвох цивилизацийох (папер, компас, барут, астрономия, механїка, календар итд.).

== Тайна гадвабу ==
Початки продукованя гадвабу датирую од 6.000 до 3000. п.н.е. Пре вельку вредносц, Китайци под гроженьом смертельней кари чували тайну гадвабу. Гречески филозофове думали же гадваб рошнє на древе. Продукованє гадвабу на Заходзе оможлївене аж 552. р. нашей ери, кед двоме несториянски монахи прешверцовали ваїчка гадвабней буби византийскому царови Юстиниянови до Царгороду. Тото подняце их могло коштац глави, а удало ше им так же ваїчка скрили до бамбусових палїчкох.&lt;ref&gt;[https://www.thefreedictionary.com/silk  ,,Silk”.] University of Washington. Приступљено 20. 04. 2013.&lt;/ref&gt;

== Характеристики гадвабу ==
[[File:Turkeye.Urgüp03.jpg|right|thumb|300px|Гадвабни нїтки рижних фарбох.]]Хемийни состав сирового гадвабу завиши од файти гадвабней буби, покарми, клими и других условийох пестованя. Гадваб одпорни на векшину минералних квашнїнох, окрем на сумпорну квашнїну. Пожовкнє под уплївом зною, бо швидко и барз добре упива зной. Стаємни є на дїйства микроорґанизмох – печарочкох и бактерийох хтори спричинюю моцне знїщоване целулозних нїткох, та ше го хаснує за виробок посцелїни.

Гадваб як текстилна нїтка ма барз добри и здрави квалитети. Барз є приємни за скору, оддзелює горучаву або звишок [[Влага|влаги]], ма барз вельку нацагуюцу твардосц (у истих димензийох моцнєйши є од челїку, хаснує ше при суперсонїчних авионох, ґуми при професийним [[Бициґла|бициґлизме]] итд.), ма вельку  розцагуюцосц (коло 20-25%), чисти гадваб чежко запалїви, изолатор є и здрави материял прето же є антиалерґик.

== Нєматериялне шветове нашлїдство ==
Продукованє гадвабу укоренєне у виковней традициї Велькей драги гадвабу. У Азербейджанє представя вираз културного идентитету и символ дружтвеней когезиї, прето же [[тарґовина]] зоз гадвабом допринєсла чераню културох и наукових спознаньох у держави и у окруженю.

== Продукция ==
[[File:Turkeye.Urgüp02.jpg|right|thumb|300px|Вицагнути гадвабни нїтки зоз ґалеткох.]]Схопносц пестованя ягодовей  гадвабней буби и оддзельованє нїткох зоз ґалетки стара даскельо тисячи роки и зачувала ше скоро нєпременєна по терашнї днї. Традицийна продукция гадвабу за тканє заснована на стараню о гадвабних бубох през їх цали животни циклус. Почина зоз пестованьом стеблох [[Ягода|ягоди]] хтори даваю лїсце за покарму гадвабних бубох и їх продукованю ваїчкох.

Оплодзени ваїчка ягодовей гадвабней буби охабя ше у инкубаторе, а после 2 до 3 дньох зоз нїх ше вилєгую мали гушенїци (длугоки коло 2 милиметри) хтори ше такой кармя зоз швижим ягодовим лїсцом. Барз су ґаладни, поєдза вельке количество лїсца и о 30 до 35 [[Дзень|днї]] нарошню до 80-90 милиметри. Кед гушенїца досцигнє подполни рост, зоз двох отворох на глави почина вилучовац двойнїсту фоброїнску нїтку окруцену зоз бильчком (''sericin''). Зоз правилним рушаньом глави у форми осмици, гушенїца ше обвива зоз тоту нїтку и так твори ґалетку. Серицин, хтори твори коло 25% маси, при тим ма улогу лїпкадла та злїпює два фоброїнски нїтки до єдней моцней нїтки хтора ше на [[Воздух|воздуху]] стварднє. Так настава компактна ґалетка, у хторей ше у штернац дньох гушенїца преображи до мотиля. У природним животним циклусу розвити [[мотиль]] виходїи зоз ґалетки и репродукцийни циклус почина ознова, док ше при пестованю мотилї забива же би при виходу нє знїчтожели гадвабну нїтку.

[[File:Chiny Shuzhou tkalnia jedwabiu 07.JPG|right|thumb|300px|Воцагованє и суканє нїткох зоз ґалеткох.]]
Нїтки ше накруци зоз ґалеткох, предзе до гадвабних нїткох, чисци и [[Фарба|фарби]]. Нїтки ше потим хаснує за виробок розличних [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїцких]] продуктох, як цо то платна, тепихи, керпари, плахитки, партки и фиронґи. Гадвабни продукти високо почитовани  у шицких дружтвених и културних пасмох, а людзе их хасную за окремни нагоди як цо то винчаня, хованя и фамелийни сходи.

Традицийна продукция гадвабу ше находзи на УНЕСКО-ей  Репрезентативней лїстини нєматериялного шветового нашлїдства чловечества як заєднїцки елемент нєматериялного културного нашлїдства у Авґанистану, Азербейджану, Ирану, Таджикистану, Туркменистану, Турскей и Узбекистану од 2022. року.&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/RL/sericulture-and-traditional-production-of-silk-for-weaving-01890  Sericulture and traditional production of silk for weaving UNESCO Tradicionalna proizvodnja svile - ich.unesco.org,] Pristupljeno, 17.12. 2022 (на язику: анґлийски)&lt;/ref&gt;

== Литература ==
* Norwich, John (1988), Byzantium: The Early Centuries, стр. 265

== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5 Пут свиле] sr.wikipedia.org
* Текст о свили на страни „Магазина о Кини“ [https://web.archive.org/web/20100105182839/http://www.chinainfo.co.yu/zanimljivosti/svila/ ChinaINFO]
* [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1940/07/10?pageIndex=00006 ,,Политика'']

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Привреда]]
[[Катеґория:Индустрия]]
[[Катеґория:Текстилна индустрия]]
[[Катеґория:Текстилни материяли]]</text>
      <sha1>o8txj270fnr9p1o7bx1nglta1yb0k3y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Керпара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2730</id>
    <revision>
      <id>18142</id>
      <parentid>17033</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T13:49:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18142</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2387" sha1="36gz8s8vrlv6jlydd3gcogz1d5pnkdg" xml:space="preserve">[[Файл:Kerpara 1.jpg|алт=Керпара|мини|313x313п]]
'''Керпара''', мн. керпари (серб. ''крпара'', ''простирка'') поньвичка виткана з рендох. Керпари ше ткало на [[Кросна|кроснох]] з платняних пантлїкох рижних [[Фарба|фарбох]]. Тоти пантлїки звичайно дарли старши жени. Основа була з моцней цверни. Ширина платна (керпари) 6 пасма. На концох були зогнути або орубени з платняну пантлїчку (нє мали ройти).

Керпапри ше ткало з рендочкох зоз старохо [[Облєчиво|облєчива]]. Стари, зрайбани шмати ше подарло на узки пантлїчки.

На керпарох ше спало (пресцерало ше их поверх поньвох на спанє), а пресцерало ше их и долу на жем.

Членїци дзепоєдних здруженьох женох, як наприклад Здруженє женох ''Байка'' з [[Руски Керестур|Руского Керестура,]] и нєшка ткаю керпари. Тоти керпари маю дакус сучаснєйши випатрунок и тка ше их з купчих пантлїчкох, звичайно синтетичних – нє з надартих рендох.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Lavka z kerparu.jpg|[[Лавка]] прекрита зоз керпару
Файл:Obisce nuka.jpg|алт=Предня хижа у руским обисцу|Предня хижа у руским обисцу, керпари на жеми.
Файл:Tkanje kerparoh.jpg|алт=Тканє керпарох|Тканє  керпарох на кроснох
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Любомир Медєши, ''Руска традиция'', [[Дружтво за руски язик, литературу и културу]] Нови Сад 2007, б. 258.

* ''Словнїк руского нарoдного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 592.
[[Катеґория:Текстилна индустрия]]
[[Катеґория:Продукти зоз текстилу]]</text>
      <sha1>36gz8s8vrlv6jlydd3gcogz1d5pnkdg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2911</id>
    <revision>
      <id>18157</id>
      <parentid>17832</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T11:03:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>вики вязи</comment>
      <origin>18157</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10351" sha1="4urueogwwj0buxmrhnib8cdsuyrfac0" xml:space="preserve">[[File:Aerial image of Grand Prismatic Spring (view from the south).jpg|thumb|300px|Перши национални парк ''Wellowstone'' ]]
'''Национали парк''' то подруче зложене з векшого числа природних екосистемох, флори и фауни, а його наменка зачувац природни, културни и дружтвени вредносци як часц културней скарбнїци &lt;ref&gt;[https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/nacionalni-parkovi/ Национални паркови], zzps.rs. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;. У националним парку, односно [[Защицене подруче|защиценим подручу]], допущени активносци хтори нї на яки способ нє можу загрожиц живи єства и природну екосистему.

Перши национали парк [[Єловстон]], преглашени 1872. року.

== Медзинародна дефиниция ==
Спрам дефинициї ''Медзинародней униї за защиту природи (IUCN)'', же би єдно подруче було преглашене за национални парк, нєобходне же би тото подруче сполнєло даскельо условия&lt;ref&gt;[https://portals.iucn.org/library/sites/library/files/resrecfiles/GA_10_RES_001_Definition_of_National_Parks.pdf „Definition of National Parks”](PDF). portals.iucn.org. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;:

:1. защицена [[поверхносц]] подруча нє шме буц менша як 1 000 гектари (10 км2)

:2. же би подруче було защицене зоз [[Закон (право)|законску]] реґулативу

:3. же би тотo подруче мало орґан управяня и буджет зоз хторого ше финансує

:4. же би на териториї парку було строго забранєне експлоатовац природни богатства.

Окрем того цо начишлєне, национални парк ше дефинує як: ширше просторне подруче у чиїх рамикох єдна або вецей екосистеми, дзе людзе нє маю нїякого або маю мали уплїв єй його пременки, аж анї там нє биваю, и дзе животиньски и рошлїнски файти, їх бивальнїки и ґеоморфолоґийни елементи даваю окремне наукове, образовне и рекреативне значенє, або дзе єст прекрасни природни пейзажи.

На националним уровню, держави поєдинєчно утвердзую хторе ше подруче дефинує як национални парк, алє ше зоз медзинародного аспекту притримую датей дефинициї и условийох преглашованя. У даєдних державох даєдно защицене подруче нє по медзинародних стандардох националного парку, алє є защицене по националних стандардох. Спрам катеґоризациї ''МУЗП-а (IUCN)'' национални парк спада до II катеґориї, а то защицене подруче пре защиту екосистеми и рекреациї.&lt;ref&gt;[https://alparc.org/categories-of-apa „IUCN Protected Area Categories”]. alparc.org. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;

== История националних паркох ==
Перши национални парк хтори преглашени у швеце то ''Єловстоун'' у ЗАД-у, 1872. року &lt;ref&gt;[https://www.nps.gov/yell/learn/historyculture/yellowstoneestablishment.htm „Birth of a National Park”]. nps.gov. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;. Нєодлуга ше случує експанзия защити природних подручох, та 1879. року преглашени ''Кральовски национални парк'' нєдалєко од Сиднею, у тедишнєй британскей колониї Нови Южни Велс (нєшкайша Австралия). Канада свой перши национални парк достала 1885. року, а то ''Банф'' &lt;ref&gt;[https://parks.canada.ca/pn-np/ab/banff „Banff National Park”]. parks.canada.ca. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;, а Нови Зеланд 1887. року Тонґариро &lt;ref&gt;[https://www.nationalpark.co.nz/ „Stay &amp; Play at Tongariro National Park”]. nationalpark.co.nz. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;.

У Европи, у Шведскей, 1909. року преглашени перши дзевец национални парки источашнє, а на африцким континенту 1925. року преглашени ''Албертов национални парк'', на териториї нєшкайшей ДР Конґо, а нєшка ноши назву ''[[Вирунґа]]'' &lt;ref&gt;[https://virunga.org/about/ „The History of Virunga National Park”]. virunga.org. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;. Рок познєйше, 1926. року, на териториї нєшкайшей Южноафрицкей Републики преглашени ''Круґеров национални парк'' хтори бул першенствено основани 1898. року на иншаким уровню защити&lt;ref&gt;[https://www.sanparks.org/parks/kruger „Kruger National Park”]. sanparks.org. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;. 
&lt;center&gt;
&lt;gallery&gt;
Late_Afternoon_at_North_&amp;_South_Era.jpg|Кральовски национални парк
Moraine_Lake_17092005.jpg|Национални парк Банф - Канада
Tongariro_Whakapapa_n.jpg|Национални парк Тонгариро
Elephants_et_buffled_dans_le_parc_des_Virungas,_2003.jpg|Национални парк Вирунга - Африка
Strom_Baobab_tree_-_Krugerův_park_-_panoramio.jpg|Национални парк Кругер
&lt;/gallery&gt;
&lt;/center&gt;
== Национални парки у [[Сербия|Сербиї]] ==
&lt;center&gt;
&lt;gallery&gt;
Mlada_šuma.jpg|''Фрушка гора''(1960) &lt;ref&gt;[https://zzps.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA-%D1%84%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0/ „Национални парк „Фрушка гора”]. zzps.rs. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;
Golubac.JPG|''Дєрдап'' (1974)
Pogled_na_Vucak.jpg|''Копаоник'' (1981)
Tara_Vidikovac_Banjska_Stena_01.jpg|''Тара'' (1981)
Long_ridge_of_Pashallore.jpg|''Шара'' (1986)
&lt;/gallery&gt;
&lt;/center&gt;
== Национални парки у [[Горватска|Горватскей]] ==
&lt;ref&gt;[https://mingo.gov.hr/o-ministarstvu-1065/djelokrug-4925/zastita-prirode/zasticena-podrucja/nacionalni-parkovi/1194 Nacionalni parkovi ]Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja Republike Hrvatske. Pristupljeno 01.04.2026.&lt;/ref&gt; 
&lt;center&gt;
&lt;gallery&gt;
File:Brijuni.jpg|''Бриони'' (1983)
File:Kornati 2.JPG|''Корнати'' (1980)
File:Paradise Bay.jpg|''Крка'' (1985)
File:Plitvice lakes.JPG|''Плитвицки озера'' (1949)
File:Dubrovica.JPG|''Млєт'' (1960)
File:Canyon of Paklenica.jpg|''Пакленица'' (1949)
File:Risnjak, vyhled z nejvyssiho vrchu (1528 m) na more a ostrov.jpg|''Рисняк'' (1953),
File:Nationalpark Nord-Velebit.JPG|''Сиверни Велебит'' (1999)
&lt;/gallery&gt;
&lt;/center&gt;
== Национални парки у Босни и Герцеґовини ==
&lt;center&gt;
&lt;gallery&gt; 
File:NP Sutjeska.JPG|''Сут'єска'' (1965)
File:KozarackiKamen.jpg|''Козара'' (1967)
File:Una Unac Confluence.jpg|''Уна'' (2008)
File:Nacionalni park Drina 22.jpg|''Дрина'' (2017)&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20190218201938/http://www.nasljedje.org/pocetak/345-nacionalni-park-drina-novo-zasticeno-podrucje-u-republici-srpskoj „Национални парк „Дрина“ - ново заштићено подручје у Републици Српској”]. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;
&lt;/gallery&gt;
&lt;/center&gt;
== Национални парк у Словениї ==
* ''Триґлав'' (1981) &lt;ref&gt;[https://www.culture.si/en/Triglav_National_Park „Triglav National Park - Culture of Slovenia”]. www.culture.si (на језику: енглески). 2025-10-26. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt;

== Национални парки у Македониї ==
* ''Ґаличица'' (1958), 
* ''Маврово'' (1948), 
* ''Пелистер'' (1948), 
* ''Шар-планина'' (2021).&lt;ref&gt;Таушанска, Марија (02.07.2021).[https://novamakedonija.com.mk/zivot/magazin/%D0%BF%D0%BE-27-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%88%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD/... „После 27 година Шар планина је проглашена националним парком“] . ''Нова Македонија'' . Приступљено 09.04.2026.&lt;/ref&gt;

== Национални парки Чарней Гори ==
&lt;ref&gt;[https://nparkovi.me/ „Почетна страна”]. Званични сајт. Национални паркови Црне Горе. Приступљено 01.04.2026.&lt;/ref&gt; 
* ''Биоґрадска гора'' (1952), 
* ''Дурмитор'' (1952), 
* ''Ловчен'' (1952), 
* ''Скадарске озеро'' (1983), 
* ''Проклетиє'' (2009).
{{Commonscat}}
== Почитац: ==

::* [[Парк природи]]
::* [[Резерват природи]]

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Биолоґия]]
[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]</text>
      <sha1>4urueogwwj0buxmrhnib8cdsuyrfac0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Єловстон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2985</id>
    <revision>
      <id>18158</id>
      <parentid>18092</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T11:24:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Sveletanka преместио је страницу [[Єловстон]] на [[Национални парк Єловстон]]: Уобичајен назив: Єловстон вецейзначна одреднїца</comment>
      <origin>18092</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10531" sha1="lnd9fdzwv3oilj46bhgkrvxld9rpuh6" xml:space="preserve">[[File:Old Faithfull-pdPhoto.jpg|thumb|right|250px|Ґейзир Стари верни]]
'''Єловстон'''  (анґл.''Yellowstone'') [[национални парк]] Зєдинєних Америцких Державох хтори ше пресцера на подручу трох заходноамерицких союзних державох: Вайоминґ, Монтана и Айдахо.

== Общи иноформациї ==
Єловстон найстарши национални парк на швеце, основани є [[1. марец|1. марца]] 1872. року. Парк на поверхносци 8 987 км2 и зоз найвекшей часци ше пресцера на сиверозаходзе союзней держави Вайоминґ, односно на тромеджи зоз державу Монтану и Айдахо. Парк природи Єловстон познати по ґейзирох, жридлох цеплей води, вулкану и других ґеотермалних характеристикох. Найпознатши шветови ґейзир Стари Верни находзи ше праве у тим парку.

== Назва ==
Назва парку походзи од мена рики Єловстон. Французки ловаре на бундички зоз видри и дабру перше наволали тоту рику Roche Jaune, на основи жовтих прикрих стинох хтори ше находза коло улїву рики Єловстон до рики Мизури, же би познєйше америцки ловаре на бундички преложели тоту назву на анґлийски язик хтора ше и нєшка хаснує.

== Ґеоґрафски податки ==
Коло 96 проценти парку Єловстон находза ше на териториї держави Вайоминґ, 3 проценти на териториї Монтана, а 1 процент на териториї Айдахо. Парк од сиверу по юг длугоки коло 102 км, а од заходу по восток коло 87 км воздушней линиї. Поверхносц му 8987 км2, и векши є од поверхносци двох союзних америцких державох Роуд Айленд и Делавер вєдно.
[[File:Yellowstonelake.jpg|thumb|right|250px|Озеро Єловстон]]
Рики и озера прекриваю коло 5 проценти парку, а найвекша водова [[поверхносц]] то озеро Єловстон. Глїбоке є 122 [[Метер|метери]], а його побрежє длугоке коло 177 км.

Єловстон парк ше находзи на високоровнїни на штреднє коло 2 400 метери надморскей висини. Найвисша точка парку то верх Игл на 3462 метери, а найнїзша Рис Крик на 1 610 метери надморскей висини. Парк окружени зоз велїма горами, а найвисши верх Моунт Вашбурн хтори високи 3 122 метери.

У парку ше находзи єден зоз найвекших шветових [[Камень|камених]] лєсох, у хторим  ше стебла, после того кед у давней прешлосци були прекрити зоз ґаром и глїну, претворели до минерализованого материялу.

Тиж так, у парку ше находза велї водопади и то висини од 4,5 по 94 метери. Состойна часц парку и два каньони: Луисов Каньон, през хтори чече рика Луис, и Ґранд Каньон, през хтори чече рика Єловстон.

== История ==
Познате же пред 11 000 роками Индиянци на подручу парку почали зоз ловами и риболовом, а перши били людзе хтори нащивели парк то члени експедициї виглєдовачох Луиса и Кларка 1805. року. Корнелиюс Гедґес, [[писатель]] и правнїк зоз Монтани, член експедициї Вошбурн, предложел же би ше тото подруче защицело, так же зоз дньом преглашованя националного парку Єловстон, як першого шветового националного парку, 01. марца 1872. року, почала ера защити животного штредку.

== Наставанє парку ==
У цалим националним парку Єловстон мож видзиц ґеотермални зявеня. Попри ґейзирох, ту ше находза и базени зоз горуцу мутлянку (блатом), млази сумпорней пари хтори виходза зоз природних отворох и жридла горуцей води. Тоти активносци ше збуваю пре розпукнуту стину хтора ше нєпреривно гойса под ценку жемову поверхносцу, так же то и нєпреривна опасносц од ерупциї.

Пред коло 600 000 роками збули ше моцни ерупциї и подзвигли коло 2 590 км2 поверхносци жеми, так же вельке количество праху и ґару прекрило векшу часц Сиверней Америки. Поверхносна жемова скора препадла и настал вельки кратер поверхносци 3 100 км2.

Познєйше ше збували ерупциї меншого интензитету, так же ґар и лава скоро подполно прекрили тот кратер, а зоз тим претаргнути и природни цек рики Єловстон та настало и вельке озеро. Дзекуюци ляднїком, у чаше трох длугоких лядових периодох, а ище баржей дзекуюци цеплей води и пари хтора омегчала и офарбела рубцово стини рики на жовто, настал и нєшкайши Ґранд Каньон. У каньону ше находза и вельочислени прекрасни водопади.

Докази ерупцийох супервуклканох найбаржей мож видзиц на горским венцу Спесмен Ридж, дзе ше находзи камени лєс ореху, дубу, дринки, платану и маґнолиї.

== Рошлїнски и животиньски швет ==
[[File:Bison near a hot spring in Yellowstone-750px.JPG|thumb|right|300px|Животиньски швет]]
[[File:Yellowstone national park m2.jpg|thumb|right|300px|Природа у националним парку Єловстон]]
У националним парку Єловстон доминантни лєс сосни (''Pinus contorta, Pseudotsuga menziesii''), смреки ''(Picea engelmannii)'' и ядловцу ''(Abies lasiocarpa''). Од лїсцастих древох заступена [[Тополя (древо)|тополя]] ясика (''Populus tremula'') Од животиньох у националним парку жию: бизон, ґризли, кафови (шиви) медведз, вовк, койот, єлень, лос, муфлон и пума (горски лєв). Фармере маю найвецей бриґи пре вельке число бизонох, прето же можу заражиц статок. Вельке число бизонох було заражене зоз бактерию бруцелозу, зоз хтору бул заражени статок принєшени зоз Европи. Хорота спричинєна зоз тоту бактерию може допринєсц же би ше число домашнього статку преполовело. 

Окрем бизононох, опасносц за домашнї статок ма и вовк. По 1994. рок у националним парку Єловестон вовки нє було прето же су ловени ище од 1926. року. Медзитим, зоз одлуку америцкей канцелариї за риби и дзиви животинї, 1995. року вовк врацени до парку. Вовк нє ма стстус загроженей файти, так же лови на ньго допущени, алє проблем у тим же го нє мож розликовац од защиценей файти вовка хтори сам приходзи зоз Канади на тот простор.

У периодзе кед вовки нє було у националним парку, титулу найопаснєйшого предатора мал койот. Заш лєм, койот нє бул способни ловиц векши животинї хтори нє його природни плєн, так же медзи койотами пришло до звекшаня хорих и хромих єдинкох, та на таки способ була поремецена природна ровновага медзи животинями.

== Литература ==

* Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati, Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 235—239

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.nps.gov/yell/index.htm   The World's First National Park], ''www.nps.gov'' 
* [https:///zivot-stil/putovanje/Jelouston-najstariji-Nacionalni-park-na-svijetu-FOTO-VIDEO/364164   Jelouston, najstariji nacionalni park na svijetu], ''www.nezavisne.com''

[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Америки]]</text>
      <sha1>lnd9fdzwv3oilj46bhgkrvxld9rpuh6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Парк природи Зобнатица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2994</id>
    <revision>
      <id>18148</id>
      <parentid>18106</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:37:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Уложена табела з податками</comment>
      <origin>18148</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7677" sha1="5ba8fchpm6bok1bj6qe708st0lp3tsr" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt;Парк природи Зобнатица&lt;/big&gt;
| label2 = | data2 =[[File:Zobnatica031.jpg|center|thumb|300px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Попатрунок на парк природи Зобнатица,
'''IUCN''' катеґория = V, защицени копнови/водови предїл]]
| header3 = 
| label4 = Место | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px]] Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Бачка Тополя
|  label6 = Основане | data6 = 1976 рок
|  label7 = Управне цело | data7 = Сербия
}}

'''Парк природи Зобнатица''' защицене природне добро у [[Сербия|Сербиї]], у општини [[Бачка Тополя]], у Сивернобачким округу.

== Характеристики ==
Парк природи Зобнатица оддалєни од Бачкей Тополї лєм 5 км. Зобнатица польопривредне и туристичне добро на котрим ше находзи:

[[Парк природи]], стара турня фамелиї Терлеева, Зобнатицке озеро, витерняк, остатки старого парку, археолоґийни находзиска и мала зоолоґийна заграда. Витерняк тиж у околїску Бачкей Тополї, нєдалєко од озера.

Каждого року Зобнатица ма коло 35000 нащивительох. Место ше визначує зоз своїм туристичним потенциялом и дава идеални можлївосци за уживанє у чистим [[Воздух|воздуху]], шпацираню, воженє [[Бициґла|бициґли]] у природи, лову и риболову, весланє на чамцох-каякох по озеру, шедланє [[Конь|коньох]].

{{Location map | Serbia
| AlternativeMap = Relief map of Serbia.png
| width   = 255
| float   = right
| caption = Зобнатица и Парк природи на мапи Србиї
| alt     = Положај Парка природе &quot;Зобнатица&quot; на рељефној мапи Србије
| label   = Зобнатица
| lat_deg = 45.859444
| lon_deg = 19.623055
}}Зобнатица преглашена за парк природи 1976. року, а 1998. року достала статус националного парку за птици. На тим подруч&amp;#39;ю ше окреме визначує озеро котре ше находзи при Бачкей Тополї, чия вода єдна з найчистейших у [[Войводина|Войводини]], и котре понука окремни пребувалїща ридким файтом водожемцох, шмикачом, цицаром. Свой дом ту маю 148 файти птици, з котрих 75 припадаю файтом хтори правя гнїзда.&lt;ref&gt;[https://www.kartasrbije.com/turizam/park-prirode-zobnatica.php&lt;nowiki/&gt; Park prirode Zobnatica] www.kartasrbije.com&lt;/ref&gt;

Любителє лову на подруч&amp;#39;ю Зобнатици можу уживац у своїх активносцох на поверхносци 2537 гектари, а за тих хтори любя лапац риби ту ше находзи єдно зоз найбогатших озерох зоз рибу у Войводини, [[Поверхносц|поверхносци]] 250 гектари.

До туристичного комплексу Зобнатици ше учишлює и фамелийни маєток Терлева котри 1882. року вибудовал властелин Дюла Терлеи. У маєтку ше находзи Каштель Терлеи и розпатрачнїца.

Зобнатица позната и по ерґели коньох котра основана 1779. року. &lt;ref&gt;[https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html Ergela i škola jahanja] [https://web.archive.org/web/20180726001201/https://www.zobnatica.rs/zob_ergela_srb.html Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (26. јул 2018) www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; Цали комплекс ерґели Зобнатица залапює коньски [[хлїв]] зоз коло 100 гарлами анґлийскей полнокревней раси, гиподром&lt;ref&gt;[https://www.google.com/maps/place/Hipodrom+%22Zobnatica%22,+100,+Zobnatica/@45.8493122,19.6339744,14.96z/data=!4m5!3m4!1s0x4744a9c939cade81:0xf6ac5c31b6327900!8m2!3d45.8474672!4d19.6333301?hl=en Hipodrom Zobnatica] www.google.com/maps&lt;/ref&gt; и други терени за шедланє и тренинґи. Ту ше находзи и єдинствени [[музей]] конярства основани 1896. року.&lt;ref&gt;[https://www.zobnatica.rs/zob_muzej_srb.html Muzej] [https://web.archive.org/web/20180805185550/https://www.zobnatica.rs/zob_muzej_srb.html Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (5. август 2018) www.zobnatica.rs&lt;/ref&gt; Парк природи Зобнатица защицене природне добро у Сербиї у општини Бачка Тополя у Сивернобачким округу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Zobnatica038.jpg|Парк зоз птицами
Файл:Zobnatica020.jpg|Парк природи Зобнатица
Файл:Zobnatica Lake near Bačka Topola, Serbia.jpg|Зобнатицке озеро
Файл:Zobnatica009.jpg|Ерґела при Зобнатици
Файл:Zobnatica031.jpg|Попатрунок на Парк природи
Файл:Zobnatica032.jpg|Парк, озеро при Зобнатици
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 18.jpg|Памятнїк, Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5522 13.jpg|Зобнатица
Файл:Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5482 02.jpg|Каштель Зобнатица (тераз хотел)
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
*  Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985.[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-86-07-00001-2 ISBN 978-86-07-00001-2.] 
*  [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%82._%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&lt;nowiki/&gt; Марковић, Јован Ђ.] (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост.[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-86-01-02651-3 ISBN 978-86-01-02651-3.]

== Вонкашня вяза ==
* Зобнатица [https://web.archive.org/web/20220401080342/https://www.zobnatica.rs/ Архивирано] на веб-сајту [https://sr.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] (1. април 2022) www.zobnatica.rs

== Референце ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Парки природи]]
[[Катеґория:Парки природи Сербиї]]</text>
      <sha1>5ba8fchpm6bok1bj6qe708st0lp3tsr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Божи катички</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3007</id>
    <revision>
      <id>18143</id>
      <parentid>18110</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T13:51:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Табела</comment>
      <origin>18143</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10828" sha1="4ibrojd74snpi9iksopsfjw2paugbro" xml:space="preserve">{{Инфорамик
 | headerstyle = background: lightblue
 | header1 = Божа катичка
| label2 = |  data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]Coccinella septempunctata
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Isecta
 |  label8 = Ряд |  data8 =Coloptera
|  label9 = Подряд |  data9 =Polyphaga
 |  label10 = Инфраряд |  data10 =Cucujiformia 
|  label11 = Надфамилия |  data11 =Coccinelloidea
 | label12 = Фамилия |  data12 =	Coccinellidae
Latreille, 1807[1]
 | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]]
|  
 |  label14 = |   data14 = Chilocorinae Mulsant 1846
|  label15 =|  data15 =  Coccidulinae Mulsant, 1846
|  label16 =|  data16 =  Hyperaspidinae Duverger, 1989 
|  label17 =|  data17 =  Microweiseinae Leng, 1920[2]
|  label18 =|  data18 =  Scymninae Mulsant, 1846
|  label19 =|  data19 =  Sticholotidinae Weise, 1901
}}
'''Божи катички'''(3) або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.(5) Нє опасни су за людзох  и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.(6)
Наукова класификация 

== Випатрунок ==
При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед  божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. [[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи  же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

== Отровносц ==
Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

== Костиранє ==
Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),(7) гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

== Розмножованє и розвой ==
Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю  лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.

У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

== Рочни активносци ==
Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

== Символика и веренє ==
Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.(8)(9) Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка
Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички
Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби
Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички
Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка
Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички
Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
Словнїк рнародного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 78.

== Вонкашня вяза ==
* https://sr.wikipedia.org/wiki/Бубамаре 

== Референци ==
&lt;ref&gt; https://species.wikimedia.org/wiki/Microweiseinae  &lt;/ref&gt;„Wikispecies: Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013.</text>
      <sha1>4ibrojd74snpi9iksopsfjw2paugbro</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18152</id>
      <parentid>18143</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T21:41:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Уложни нови референци лєм ЧАСЦ</comment>
      <origin>18152</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12110" sha1="olbrznmd837nfsmoepayrb9t3fbw646" xml:space="preserve">{{Инфорамик
 | headerstyle = background: lightblue
 | header1 = Божа катичка
| label2 = |  data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]Coccinella septempunctata
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Isecta
 |  label8 = Ряд |  data8 =Coloptera
|  label9 = Подряд |  data9 =Polyphaga
 |  label10 = Инфраряд |  data10 =Cucujiformia 
|  label11 = Надфамилия |  data11 =Coccinelloidea
 | label12 = Фамилия |  data12 =	Coccinellidae
Latreille, 1807&lt;ref&gt;[https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&amp;search_value=114329 Coccinellidae Latreille, 1807.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisani_taksonomski_informacioni_sistem Integrated Taxonomic Information System.]&lt;/ref&gt;
 | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]]
|  
 |  label14 = |   data14 = Chilocorinae Mulsant 1846
|  label15 =|  data15 =  Coccidulinae Mulsant, 1846
|  label16 =|  data16 =  Hyperaspidinae Duverger, 1989 
|  label17 =|  data17 =  Microweiseinae Leng, 1920 &lt;ref&gt;[https://species.wikimedia.org/wiki/MicroweiseinaeWikispecies: Microweiseinae”.] 2012. Приступљено 9. 3. 2013]&lt;/ref&gt;
|  label18 =|  data18 =  Scymninae Mulsant, 1846
|  label19 =|  data19 =  Sticholotidinae Weise, 1901
}}
'''Божи катички'''&lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 „Coccinellidae”.] BioRaS. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 оригинала] 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.]&lt;/ref&gt;(3) або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.(5) Нє опасни су за людзох  и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.(6)
Наукова класификация 

== Випатрунок ==
При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед  божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. [[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи  же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

== Отровносц ==
Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

== Костиранє ==
Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),(7) гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

== Розмножованє и розвой ==
Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю  лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.

У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

== Рочни активносци ==
Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

== Символика и веренє ==
Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.(8)(9) Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка
Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички
Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби
Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички
Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка
Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички
Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Италика текст''Словнїк рнародного язика '''I, А – Н''', Нови Сад 2017, б. 78.

== Вонкашня вяза ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Бубамаре] 

== Референци ==

4. Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 21426943. https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1016/j.ympev.2011.03.015.
&lt;ref&gt; https://species.wikimedia.org/wiki/Microweiseinae  &lt;/ref&gt;„Wikispecies: Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013.

5. https://alciphron.habiprot.org.rs/ „Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-09-21.</text>
      <sha1>olbrznmd837nfsmoepayrb9t3fbw646</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18153</id>
      <parentid>18152</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T07:11:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додати референци и катеґориї</comment>
      <origin>18153</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13534" sha1="mphmlj6e6quroyp4h073tmszu3e8a0b" xml:space="preserve">{{Инфорамик
 | headerstyle = background: lightblue
 | header1 = Божа катичка
| label2 = |  data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]Coccinella septempunctata
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Isecta
 |  label8 = Ряд |  data8 =Coloptera
|  label9 = Подряд |  data9 =Polyphaga
 |  label10 = Инфраряд |  data10 =Cucujiformia 
|  label11 = Надфамилия |  data11 =Coccinelloidea
 | label12 = Фамилия |  data12 =	Coccinellidae
Latreille, 1807&lt;ref&gt;[https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&amp;search_value=114329 Coccinellidae Latreille, 1807.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisani_taksonomski_informacioni_sistem Integrated Taxonomic Information System.]&lt;/ref&gt;
 | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]]
|  
|  label14 = | data14 = Chilocorinae Mulsant 1846
|  label15 =|  data15 =  Coccidulinae Mulsant, 1846
|  label16 =|  data16 =  Hyperaspidinae Duverger, 1989 
|  label17 =|  data17 =  Microweiseinae Leng, 1920 &lt;ref&gt;[https://species.wikimedia.org/wiki/MicroweiseinaeWikispecies: Microweiseinae”.] 2012. Приступљено 9. 3. 2013]&lt;/ref&gt;
|  label18 =|  data18 =  Scymninae Mulsant, 1846
|  label19 =|  data19 =  Sticholotidinae Weise, 1901
}}
'''Божи катички'''&lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 „Coccinellidae”.] BioRaS. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 оригинала] 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.]&lt;/ref&gt; або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.(5) Нє опасни су за людзох  и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.(6)
Наукова класификация 

== Випатрунок ==
При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед  божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи  же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

== Отровносц ==
Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

== Костиранє ==
Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),(7) гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

== Розмножованє и розвой ==

[[File:Cycloneda sanguinea eggs larvae.webm|right|thumb|300px|]]Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю  лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.
У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

== Рочни активносци ==
[[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

== Символика и веренє ==
Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.(8)(9) Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка
Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички
Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби
Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички
Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка
Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички
Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Италика текст''Словнїк рнародного язика '''I, А – Н''', Нови Сад 2017, б. 78.

== Вонкашня вяза ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Бубамаре] 

== Референци ==

3. https://web.archive.org/web/20180306082550/http://bioras.petnica.rs/takson.php?id=30705 „Coccinellidae”. BioRaS. Архивирано из https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5#cite_note-BioRaS-3 оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018
4. Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 21426943. https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1016/j.ympev.2011.03.015.
&lt;ref&gt; https://species.wikimedia.org/wiki/Microweiseinae  &lt;/ref&gt;„Wikispecies: Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013.

5. https://alciphron.habiprot.org.rs/ „Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-09-21.

6. Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 1200246356. 

7. Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). https://habiprot.org.rs/Cocc_of_Eur/coccinellidae-ladybirds-of-europe.php Ladybirds of Europe. Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4.

8. Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). https://www.independent.co.uk/news/uk/the-tories-in-bournemouth-teachers-promised-support-as-shephard-calls-truce-1442798.html „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”. The Independent. London.

9. Moor, Edward (1823). https://books.google.rs/books?id=6BMLAAAAQAAJ&amp;pg=PA33&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=false Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County. J. Loder. стр. 33—.

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Инсекти]]
[[Катеґория:Биолоґия]]</text>
      <sha1>mphmlj6e6quroyp4h073tmszu3e8a0b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18154</id>
      <parentid>18153</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T09:31:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18154</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13536" sha1="j70t7oz4frbawayc41852wrwvkt8lxf" xml:space="preserve">{{Инфорамик
 | headerstyle = background: lightblue
 | header1 = Божа катичка
| label2 = |  data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]Coccinella septempunctata
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Isecta
 |  label8 = Ряд |  data8 =Coloptera
|  label9 = Подряд |  data9 =Polyphaga
 |  label10 = Инфраряд |  data10 =Cucujiformia 
|  label11 = Надфамилия |  data11 =Coccinelloidea
 | label12 = Фамилия |  data12 =	Coccinellidae
Latreille, 1807&lt;ref&gt;[https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&amp;search_value=114329 Coccinellidae Latreille, 1807.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisani_taksonomski_informacioni_sistem Integrated Taxonomic Information System.]&lt;/ref&gt;
 | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]]
|  
|  label14 = | data14 = Chilocorinae Mulsant 1846
|  label15 =|  data15 =  Coccidulinae Mulsant, 1846
|  label16 =|  data16 =  Hyperaspidinae Duverger, 1989 
|  label17 =|  data17 =  Microweiseinae Leng, 1920 &lt;ref&gt;[https://species.wikimedia.org/wiki/MicroweiseinaeWikispecies: Microweiseinae”.] 2012. Приступљено 9. 3. 2013]&lt;/ref&gt;
|  label18 =|  data18 =  Scymninae Mulsant, 1846
|  label19 =|  data19 =  Sticholotidinae Weise, 1901
}}
'''Божи катички'''&lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 „Coccinellidae”.] BioRaS. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 оригинала] 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.]&lt;/ref&gt; або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.(5) Нє опасни су за людзох  и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.(6)
Наукова класификация 

== Випатрунок ==
При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед  божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи  же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

== Отровносц ==
Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

== Костиранє ==
Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),(7) гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

== Розмножованє и розвой ==

[[File:Cycloneda sanguinea eggs larvae.webm|right|thumb|300px|]]Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю  лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.
У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

== Рочни активносци ==
[[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

== Символика и веренє ==
Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.(8)(9) Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка
Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички
Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби
Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички
Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка
Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички
Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Италика текст''Словнїк рнародного язика '''I, А – Н''', Нови Сад 2017, б. 78.

== Вонкашня вяза ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Бубамаре] 

== Референци ==

3. https://web.archive.org/web/20180306082550/http://bioras.petnica.rs/takson.php?id=30705 „Coccinellidae”. BioRaS. Архивирано из https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5#cite_note-BioRaS-3 оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018


4. Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 21426943. https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1016/j.ympev.2011.03.015.
&lt;ref&gt; https://species.wikimedia.org/wiki/Microweiseinae  &lt;/ref&gt;„Wikispecies: Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013.

5. https://alciphron.habiprot.org.rs/ „Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-09-21.

6. Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 1200246356. 

7. Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). https://habiprot.org.rs/Cocc_of_Eur/coccinellidae-ladybirds-of-europe.php Ladybirds of Europe. Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4.

8. Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). https://www.independent.co.uk/news/uk/the-tories-in-bournemouth-teachers-promised-support-as-shephard-calls-truce-1442798.html „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”. The Independent. London.

9. Moor, Edward (1823). https://books.google.rs/books?id=6BMLAAAAQAAJ&amp;pg=PA33&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=false Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County. J. Loder. стр. 33—.

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Инсекти]]
[[Катеґория:Биолоґия]]</text>
      <sha1>j70t7oz4frbawayc41852wrwvkt8lxf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18155</id>
      <parentid>18154</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T10:04:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <origin>18155</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13550" sha1="9t2195sshctyjy0uk9bba98oe208s4r" xml:space="preserve">{{Инфорамик
 | headerstyle = background: lightblue
 | header1 = Божа катичка
| label2 = |  data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]Coccinella septempunctata
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Isecta
 |  label8 = Ряд |  data8 =Coloptera
|  label9 = Подряд |  data9 =Polyphaga
 |  label10 = Инфраряд |  data10 =Cucujiformia 
|  label11 = Надфамилия |  data11 =Coccinelloidea
 | label12 = Фамилия |  data12 =	Coccinellidae
Latreille, 1807&lt;ref&gt;[https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&amp;search_value=114329 Coccinellidae Latreille, 1807.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisani_taksonomski_informacioni_sistem Integrated Taxonomic Information System.]&lt;/ref&gt;
 | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]]
|  
|  label14 = | data14 = Chilocorinae Mulsant 1846
|  label15 =|  data15 =  Coccidulinae Mulsant, 1846
|  label16 =|  data16 =  Hyperaspidinae Duverger, 1989 
|  label17 =|  data17 =  Microweiseinae Leng, 1920 &lt;ref&gt;[https://species.wikimedia.org/wiki/MicroweiseinaeWikispecies: Microweiseinae”.] 2012. Приступљено 9. 3. 2013]&lt;/ref&gt;
|  label18 =|  data18 =  Scymninae Mulsant, 1846
|  label19 =|  data19 =  Sticholotidinae Weise, 1901
}}
'''Божи катички'''&lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 „Coccinellidae”.] BioRaS. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 оригинала] 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.]&lt;/ref&gt; або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.(5) Нє опасни су за людзох  и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.(6)
Наукова класификация 

== Випатрунок ==
При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед  божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи  же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

== Отровносц ==
Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

== Костиранє ==
Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),(7) гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

== Розмножованє и розвой ==

[[File:Cycloneda sanguinea eggs larvae.webm|right|thumb|300px|]]Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю  лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.
У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

== Рочни активносци ==
[[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

== Символика и веренє ==
Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.(8)(9) Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка
Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички
Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби
Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички
Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка
Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички
Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Италика текст''Словнїк рнародного язика '''I, А – Н''', Нови Сад 2017, б. 78.

== Вонкашня вяза ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Бубамаре] 

== Референци ==

3. https://web.archive.org/web/20180306082550/http://bioras.petnica.rs/takson.php?id=30705 „Coccinellidae”. BioRaS. Архивирано из https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5#cite_note-BioRaS-3 оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018


4. Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 21426943.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1016/j.ympev.]2011.03.015.
&lt;ref&gt; https://species.wikimedia.org/wiki/Microweiseinae  &lt;/ref&gt;„Wikispecies: Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013.

5. [https://alciphron.habiprot.org.rs/ „Alciphron”.] alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-09-21.

6. Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. [https://sr.wikipedia.org/wiki/OCLC OCLC 1200246356.] 

7. Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). [https://habiprot.org.rs/Cocc_of_Eur/coccinellidae-ladybirds-of-europe.php Ladybirds of Europe.] Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4.

8. Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). [https://www.independent.co.uk/news/uk/the-tories-in-bournemouth-teachers-promised-support-as-shephard-calls-truce-1442798.html „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”.] The Independent. London.

9. Moor, Edward (1823). [https://books.google.rs/books?id=6BMLAAAAQAAJ&amp;pg=PA33&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=false Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County.] J. Loder. стр. 33—.

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Инсекти]]
[[Катеґория:Биолоґия]]</text>
      <sha1>9t2195sshctyjy0uk9bba98oe208s4r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18156</id>
      <parentid>18155</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T10:42:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>додати референци</comment>
      <origin>18156</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13086" sha1="qjl1yn71zpu5j6rj0ecv55ramz3n7k4" xml:space="preserve">{{Инфорамик
 | headerstyle = background: lightblue
 | header1 = Божа катичка
| label2 = |  data2 =[[File:Coccinella-septempunctata-15-fws.jpg|260px]]''Coccinella septempunctata''
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  
|  label5 = Царство |  data5 =Animalia
|  label6 = Тип |  data6 =Chordata
|  label7 = Класа |  data7 =Isecta
 |  label8 = Ряд |  data8 =Coloptera
|  label9 = Подряд |  data9 =Polyphaga
 |  label10 = Инфраряд |  data10 =Cucujiformia 
|  label11 = Надфамилия |  data11 =Coccinelloidea
 | label12 = Фамилия |  data12 =	Coccinellidae
Latreille, 1807&lt;ref&gt;[https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&amp;search_value=114329 Coccinellidae Latreille, 1807.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisani_taksonomski_informacioni_sistem Integrated Taxonomic Information System.]&lt;/ref&gt;
 | header13 = [[Биномна номенклатура|Подфамилиї]]
|  
|  label14 = | data14 = Chilocorinae Mulsant 1846
|  label15 =|  data15 =  Coccidulinae Mulsant, 1846
|  label16 =|  data16 =  Hyperaspidinae Duverger, 1989 
|  label17 =|  data17 =  Microweiseinae Leng, 1920 &lt;ref&gt;[https://species.wikimedia.org/wiki/MicroweiseinaeWikispecies: Microweiseinae”.] 2012. Приступљено 9. 3. 2013&lt;/ref&gt;
|  label18 =|  data18 =  Scymninae Mulsant, 1846
|  label19 =|  data19 =  Sticholotidinae Weise, 1901
}}
'''Божи катички'''&lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 „Coccinellidae”.] BioRaS. Архивирано из [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5 оригинала] 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.&lt;/ref&gt; або богово катички (лат. ''Coccinellidae'', серб. ''бубамаре''; вироятно преложене мадярске ''isten katicája'': ''isten „бог”'' + ''Katica „Катаринка, Катка”'') фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (''Coleoptera'') и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).&lt;ref&gt;Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. PMID [https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21426943/ 21426943.], doi:[https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1055790311001540?via%3Dihub 10.1016/j.ympev.2011.03.015.]&lt;/ref&gt;(4) У [[Сербия|Сербиї]] по тераз зазначени 69 файти.&lt;ref&gt;[https://alciphron.habiprot.org.rs/ „Alciphron”.] ''alciphron.habiprot.org.rs''. Приступљено 2021-09-21.&lt;/ref&gt;(5) Нє опасни су за людзох  и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.&lt;ref&gt;Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. [[:sr:OCLC|OCLC 1200246356.]]&lt;/ref&gt; 

== Випатрунок ==
При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед  божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних [[Фарба|фарбох]]: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (''апосематска'' офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи  же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

== Отровносц ==
Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

== Костиранє ==
Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),&lt;ref&gt;Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). [https://habiprot.org.rs/Cocc_of_Eur/coccinellidae-ladybirds-of-europe.php Ladybirds of Europe.] Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4.&lt;/ref&gt; гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску [[Пожива|поживу]] кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку ''Harmonia axyridis'' у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

== Розмножованє и розвой ==

[[File:Cycloneda sanguinea eggs larvae.webm|right|thumb|300px|]]Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю  лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.
У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

== Рочни активносци ==
[[File:Lady beetle taking flight.jpg|right|thumb|300px|Harmonia axyridis шири криделка]]Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на [[Температура|температуру]] од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

== Символика и веренє ==
Божу катичку ше у Сербиї, алє и при [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на [[облєчиво]], та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.&lt;ref&gt;Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). [https://www.independent.co.uk/news/uk/the-tories-in-bournemouth-teachers-promised-support-as-shephard-calls-truce-1442798.html „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”.] The Independent. London.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Moor, Edward (1823). [https://books.google.rs/books?id=6BMLAAAAQAAJ&amp;pg=PA33&amp;redir_esc=y#v=onepage&amp;q&amp;f=false Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County.] J. Loder. стр. 33—.&lt;/ref&gt;Було аж и видео-бависко ''Lady Bug'' (''Universal Games'', 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Buscando texturas-Guillermo Garabatos.jpg|Жовто-чарна божа катичка
Файл:Ladybird eggs (7329084216).jpg|Ваїчка божей катички
Файл:Црна са црвеним.jpg|Божа катичка чарно-червеней фарби
Файл:Coccinella septempunctata MDj2.jpg|Лїчинка божей катички
Файл:Бубамара.jpg|Помаранчецова божа катичка
Файл:Coccinella-septempunctata-02-fws.jpg|Файта божей катички
Файл:Coccinelle Achillée.jpg|Божа катичка на квецу
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Словнїк рнародного язика'' I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 78.

== Вонкашня вяза ==
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Бубамаре] 

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Инсекти]]
[[Катеґория:Биолоґия]]
[[Катеґория:Животинї]]</text>
      <sha1>qjl1yn71zpu5j6rj0ecv55ramz3n7k4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хаснователь:配合比全额更好（说说而已）</title>
    <ns>2</ns>
    <id>3008</id>
    <revision>
      <id>18150</id>
      <parentid>18111</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T16:50:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Orbitminis</username>
        <id>964</id>
      </contributor>
      <comment>rusyn translation</comment>
      <origin>18150</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="70" sha1="7buukortogvxc16r4ml44r3r46ftuwp" xml:space="preserve">Здраво! Волам ше 配合比全额更好（说说而已）.</text>
      <sha1>7buukortogvxc16r4ml44r3r46ftuwp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Продукти зоз текстилу</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3012</id>
    <revision>
      <id>18141</id>
      <timestamp>2026-04-29T13:48:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18141</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="100" sha1="que8a2v8twd0n7irleg98b644jrriq3" xml:space="preserve">[[Катеґория:Текстилна индустрия]]
[[Катеґория:Привреда]]</text>
      <sha1>que8a2v8twd0n7irleg98b644jrriq3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Текстилни материяли</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3013</id>
    <revision>
      <id>18146</id>
      <timestamp>2026-04-29T13:53:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18146</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="100" sha1="que8a2v8twd0n7irleg98b644jrriq3" xml:space="preserve">[[Катеґория:Текстилна индустрия]]
[[Катеґория:Привреда]]</text>
      <sha1>que8a2v8twd0n7irleg98b644jrriq3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Єловстон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3014</id>
    <redirect title="Национални парк Єловстон" />
    <revision>
      <id>18159</id>
      <timestamp>2026-04-30T11:24:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>Sveletanka преместио је страницу [[Єловстон]] на [[Национални парк Єловстон]]: Уобичајен назив: Єловстон вецейзначна одреднїца</comment>
      <origin>18159</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="70" sha1="79f9t7g9f5ady9qswzh17sy3g04icgw" xml:space="preserve">#Преусмери [[Национални парк Єловстон]]</text>
      <sha1>79f9t7g9f5ady9qswzh17sy3g04icgw</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>