Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.46.0-wmf.26
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Список музичних инстурментох
0
2786
18172
17789
2026-05-01T15:19:13Z
Olirk55
19
Додати фотоґрафиї инструментох
18172
wikitext
text/x-wiki
[[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменати]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') [1] хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.
'''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю у класичней, народней, забавней и джез музики.[2]
Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].
'''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре.
== '''''Список инструментох:''''' ==
== '''А''' ==
[[Аулос]], диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ
<gallery>
Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос
Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог
Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог
Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент)
</gallery>
== '''Б''' ==
[[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна, (мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария <gallery>
Файл:Balalaika.svg|Балалайка
Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас
Файл:Banjo.jpg|Бенджо
Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]]
Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки
Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура
Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури
Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки)
Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]]
Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош
Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула
Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка)
Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария
</gallery>
== '''В''' ==
Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела, виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба, сербска виолина, вирджинел, верґл, <gallery>
Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]]
Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола
Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе
Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]]
Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]]
Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико)
Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]]
</gallery>
== '''Г''' ==
[[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм <gallery>
Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]]
Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]]
Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника
Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон)
Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника
Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм
</gallery>
== '''Ґ''' ==
[[Ґусли]], [[ґитара]], електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, ґайди, акустична ґитара, гавайска ґитара, ґлокеншпил, ґоч-(тапан)
<gallery>
Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли
Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]]
Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]]
Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара
Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]]
Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]]
Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]]
</gallery>
== '''Д''' ==
Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, <gallery>
Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин
Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас)
Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]]
Файл:Duduk1.jpg|Дудук
Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца
Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска)
</gallery>
== Е ==
Еолска гарфа<gallery>
Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа
</gallery>
== З ==
Зурла, [[Звучна видлїчка]]<gallery>
Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]]
Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]]
</gallery>
== '''Дз''' ==
Дзвон, ручни дзвончки, домбра<gallery>
Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон
Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок
Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки
</gallery>
== И ==
<gallery>
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия)
</gallery>
== '''К ''' ==
[[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, контрабас-беґеш або берда, конґа, кавал, кастанєти, китара, ксалам, крота, калимба<gallery>
Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет
Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет)
Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд
Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]]
Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас
Файл:Kobza 001.jpg|Кобза
Файл:Berda, instrument (size).jpg|Контрабас (беґеш або берда)
Файл:Conga's 01.jpg|Конґа
Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал
Файл:Castanets.jpg|Кастанєти
Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута)
Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик)
Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка)
</gallery>
== Л ==
[[Лаута]], [[лира]], лиєрица
<gallery>
Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута
Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира
Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация)
</gallery>
== M ==
Маримба,маракас, мандолина, металофон<gallery>
Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]]
Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]]
Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина
Файл:Metalófono.JPG|Металофон
</gallery>
== H ==
<gallery>
Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони
Файл:Kamele ngoni.jpg
</gallery>
== O ==
Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични<gallery>
Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]]
Файл:Okarina1.jpg|Окарина
Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]]
Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични
</gallery>
== П ==
[[Пищалка]], панова пищалка, пипа, пианино, прапорци, <gallery>
Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки
Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка
Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка
Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]]
</gallery>
== P ==
<gallery>
Файл:Rubab.jpg|Рубаб
Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия)
</gallery>
== C ==
Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, <gallery>
Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]]
Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]]
Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон
Файл:Sornay.jpeg|Сорна
Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]]
Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]<nowiki/>вук сопили|146x146п]]
Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка
Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]]
Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а)
</gallery>
== T ==
Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл<gallery>
Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]]
Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет
Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]]
Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]]
Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]]
Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти
Файл:Tuba HUG&Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]]
Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим
Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]]
Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]]
Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа
</gallery>
== Ц ==
Цимбал, цитра<gallery>
Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал
Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]]
</gallery>
== Ч ==
Чембало, челеста, чинели-танєри<gallery>
Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]]
Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]]
Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]]
</gallery>
== У ==
Усна гармоника<gallery>
Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:"Jail Harmonica Blues" from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]]
Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]]
</gallery>
== Ф | ==
Фаґот, контрафаґот, Флаута, фуяра
<gallery>
Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]]
Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот
Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]]
Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра
Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри
</gallery>
== Ш ==
Шалмай, шарґия, шамисен-японски,<gallery>
Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]]
Файл:Sargija.svg|Шарґия
Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї
Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски
</gallery>
== Вонкашнї вязи ==
* [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената]
* [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ]
* [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org
== Референци ==
ablnh8nc3y6jpof40vry0b07ekzodyo
Музични инструменти
0
2807
18174
16874
2026-05-01T20:03:27Z
Olirk55
19
Oзначени викивязи, корекциї
18174
wikitext
text/x-wiki
[[File:Historical instruments.jpg|right|thumb|423x423px|Историйски музични инструменти]]'''Музични инструменти''' то справи/алати на хторих ше виводза музични дїла. Инструменти хтори ше нєшка хасную у класичней уметнїцкей музики дзеля ше на три главни ґрупи: '''струново''', '''дуйни''' и '''удерни.'''
▶ '''Струново инструменти''', подзелєни спрам твореня и доставаня тона на:
:* [[Смиково инструменти|смиково]] (виолина, виола, виолончело, контрабас), [[тон]] ше достава з прецагованьом смика по струни
:* инструменти на хторих ше (з пирком, лєбо пальцами) потаргую струни (серб. трзачки инструменти) ([[гарфа]], клавсен, [[ґитара]], мандолина, [[лаута]] и др).
▶ '''Дуйни инструменти''' ше дзеля на:
:* древени (пиколо, флаута, [[кларинет]], обоа, фаґот и др.)
:* плехово (горна, труба, тромбон, туба и др).
▶ '''Удерни инструменти''' можу буц:
:* зоз одредзену висину звука (тимпан, [[ксилофон]], [[Металофон|металофон,]] дзвончки, [[дзвон]] и др.) або
:* нєодредзену висину звука (вельки бубень, буґна (мали бубень), чинели-танєри, там-там, [[ґонґ]] и др.)
До '''''окремних''''' специялно комбинованих файтох спадаю клавир, орґулї, чембало, гармониюм и др.
'''''Механїчни инструменти''''' репродукую музичне дїло без участвованя уметнїка-виводзача; найчастейше то справи хтори ше порушую на механїчни або на електрични способ (верґл, музична шкатулка, [[File:Orchestrion MNT.jpg|right|thumb|285x285px|Оркестрион, Музей науки и технїки у Беоґрадзе.]]оркестрион, ґрамофон и др).
== История ==
[[Подзелєнє музики|Музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] продукує [[Звук|звуки]]. У давней прешлосци кед людзе преставали твориц свойо особни звуки зоз часцами цела (кляпканє, дубканє з ногами) и почали хасновац рижни предмети за творенє музики зоз звуками, источасно наставали и музични инструменти.<ref>Montagu, Jeremy (2007). [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82#CITEREFMontagu2007 Origins and Development of Musical Instruments.] The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8.</ref>Примитивни инструменти вироятнє були дизайновани так же би дочаровали и приказовали природни звуки, а їх наменка була баржей ритуал як розвага.<ref name=":0">Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3.</ref> Концепт мелодиї и уметнїцке поняце за музични композициї були теди нєпознати виводзачом (гудаком) на музичних инструментох. Особа-[[гудак]] хтори одграл звук на даєдним дуйним инструменту (напр. рог, [[пищалка]] и под.) же би означел початок ловох, вон тото зробел без роздумованя о модерним поняцу „творенє музики”.<ref name=":0" />
== Археолоґия ==
[[File:Flûte paléolithique (musée national de Slovénie, Ljubljana) (9420310527).jpg|right|thumb|416x416px| Часц косци зоз медведза пренайдзена 1995. року, у Словениї у пещери Дзиви Баби (Алпи), зоз двома дзирками, (археолоґи потолковали же то часц пищалки хтору справел нєандерталєц).]]Виглєдоваче открили археолоґийни докази о музичних инструментох у велїх реґионох швета. Даєдни пренаходки барз стари (67.000 роки), алє їх статус як музичних инструментох часто нє прилапени. <ref name=":1">de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8.</ref> Консензус утврдзує миродавносц артефактох старих коло 37.000 роки и познєйше. Лєм артефакти напрвени зоз тирвацих материялох або зоз применьованьом тирвацих методох маю тенденцию обстац. Прето даєдни пренайдзени прикладнїки нє мож вжац до огляду и твердзиц же то найвчаснєйши музични инструменти.<ref name=":1" />
'''Опатриц ище:'''
* [[Список музичних инстурментох|Список музичних инструментох]]
* [[Подзелєнє музичних инструментох]]<gallery>
Файл:Etruscan Painting 1.jpg|Етрурска фреска зоз крипти леопарда у Монтероцию, Италия.
Файл:Instruments de musique BG.jpg|Илустрация ч. 43 предходнїkи- вельочислени музични инструменти, (превжате зоз: Систематизациї Билдер-Ґалериї).
Файл:2021 — Zweite Julireise Mateus2019 Batch (222).jpg|Склєняни гармониюм (Боемия, коло 1820) Ґермански национални музей, Нирнберґ, Баварска (Нємецка),
Файл:Accordéon diatonique.jpg|Гармоника (диятонична)
</gallery>
== Литература ==
* Baines, Anthony (1993). [https://archive.org/details/brassinstruments0000bain_e0t2 Brass Instruments: Their History and Development.] Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1.
* Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8.
* Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2.
* Brown, Howard Mayer (2008), [https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/display/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000024256 Sachs, Curt], Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008
* Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). [https://archive.org/details/musicalinstrumen00dona Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music.] Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0.
== Вонкашня вяза ==
* [https://web.archive.org/web/20080917060959/http://americanhistory.si.edu/collections/subject_detail.cfm?key=32&colkey=23 Музика и музички инструменти”.] Национални музеј америчке историје. Архивирано из оригинала 17. 9. 2008. г. Приступљено 30. 9. 2008.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
djjj9w6p9qo43gyon4rl5fq9lo243fv
Ксилофон
0
3017
18171
18170
2026-05-01T12:19:51Z
Olirk55
19
Уложени звучни приклад ксилофона
18171
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #CEF2EC
| header1 =<big>Ксилофон</big>
| label2 = | data2 = [[File:Kulintang a Kayo 01.jpg|center|
|thumb|300px| <div style="text-align: center;">Удерни инструмент]]
| header3 = Общи информациї
| label4 = Класификация | data4 = Удерни идиофони з висину тонох
| label5 = Хорнбостел-Сакс класификация | data5 = 111.212
(Комплет/сет удeрни инструменти)
| label6 = Походзенє инструмента | data6 = Африка, Азия, документовано 9. вик у Азиї
| header7 = Обсяг тонох
| label8 = | data8 = [[File:Western concert xylophone range.svg|center|thumb|250px|<div style="text-align: center;">oд е-f (мала октава) по с<sup>4</sup> (штварта октава)]][[File:Xylophone jingle.wav|center|thumb|200px|<div style="text-align: center;">Звук ксилофона]]
| label9 =Надморска висина жридла|
| label10 = Улїв до рики | data10
| header11 = Подобни инстурметни
| label12 = Инструменти| data12 = Маримба, балафон, лаґута, талапата, семантрон, ґамбант
| label13 = Притоки| data13 =
}}
'''Ксилофон''' (од ''ξύλον'' - древо и ''φωνή'' - [[звук]], глас)[1][2] то [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона, а походзи зоз юговосточней Азиї. Сучасни ксилофон по випатрунку подобни як вибрафон, алє ма древени типки, а резонантни циви отворени на обидвох концох и без рухомих верхох. Вони даваю полнєйши звук типком, чий тон пре природу материяла, кратки и „сухи”'','' алє заш лєм ясни, предзераюци и оштри. Тон настава з вдереньом з древенима палїчками по древених типкох. Звичайни [[обсяг]] од '''''c<sup>1</sup>''''' по '''''с'''''<sup>4</sup>, алє исную ксилофони зоз векшим обсягом тонох и вариянти по реґистрох (напр. [[тенор]]-[[бас]]) хтори продукую нїзши [[Тон|тони (од f у малей октави по с<sup>4</sup>)''.'']]
Старши типи ксилофонох були без резонатора. Типки ше поставяю на древени палїчки, обложени з ґуму або филцом, лєбо на [[Слама|сламову]] подлогу. Пошоровани су специфично: до штирох вертикалних шорох, хроматски попреплєтани, алє можу буц и подобни як клавиятура.
Виводзацка технїка, як и при вибрафону, усовершена до виртуозносци, так же на ксилофону мож грац и солистично, у ефектних, уметнїцки значних композицийох. У оркестру ксилофон дава предзераюци тон горнєй звучней маси звука у динамики (моцносци) фортисимо ('''''ff'''''- значи барз гласно), а мож му звериц одграц окремни характеристични мелодойски мотиви. Ксилофон барз прикладни за дочарйованє далєковосточного музичного колориту, понеже його походзенє, праве з фолклора Индонезиї, одакль є у 16. вику пренєшєни до Европи. Ту ше, у примитивней форми, зоз лєм даскельо типками, одомашнєл як файта фолклорного инструменту у дзепоєдних славянских и нємецких обласцох (напр. у Тиролу), а ширше ше хасновал у 19. вику.
Тиж як примитивни фолклорни инструмент зоз древенима типками находзи ше у даєдних обласцох Африки и штреднєй и южней Америки. Єст таки хтори маю резонатори зоз рогох або дзиравих бундавкох, та таки з древенима, потим и металнима резонаторами - характеристична и за маримбу, латиноамерицки фолклорни и забавно-музични инструмент. Вон ше вола и мараимбафон и ксилоримба и практично ше нє розликує од сучасного ксилофона зоз резонантнима цивами.
[[File:Xylophone-Antonko-AXF09-Marimba-Antonko-AMC12.jpg|right|thumb|300px|Оркестерски ксилофон на лїво, маримба на правим боку]]
Термин-назву ксилофон ше може хасновац пообщено, за шицки таки инструменти (маримба, балафон, та аж и семантрон). Медзитим, у [[Оркестер|оркестру]] ше термин ксилофон специфично одноши на хроматски инструмент дакус векшого тонского обсягу „сухшого” тона од маримби и тоти два инструменти нє треба мишац. Особа хтора грає на ксилофону вола ше ''ксилофониста''.[3]
История
То инструмент чийо историйне походзенє нє цалком ясне Нетл предложел же би за походзенє була юговосточна Азия и же сцигнул до Африки коло 500. роки новей ери, кед ґрупа [[Народ|народох]] хтори бешедую на малайско-полинезийским язику миґрирала до Африки и поровнала восточноафрични ксилофонски оркестри и явански и [[File:Timbela (musical instrument).jpg|right|thumb|300px|Тимбела, примитивни, зачатнїк ксилифона (Африка, Азия)]][[File:Bali xylophone.ogg|right|thumb|300px|Балийски ґамелан звук ксилофона ]][балийски ґамелан оркестри.[4]:18–19, 100 Тото нєдавно побивал етномузиколоґ и линґвиста Роджер Бленч хтори поставя нєзависне походзенє ксилофона у Африки, доказує же то локални пренаходок, з розличнима характеристики африцких ксилофонох и з векшу рижнородносцу типох ксилофона и инструментох подобних протоксилофону у Африки.[5]
Азийски ксилофон
Найвчаснєйши докази о правих ксилофонох походза зоз 9. вику у юговосточней Азиї, док Бечска симфонийска библиотека гвари же подобни древени инструмент хтори виши то файта гармоники/ох,[6] постоял 2000. року п.н.е. на подручю нєшкайшого Китаю. У Индонезиї даскельо реґиони маю свой тип ксилофона зоз рижнима назвами.
Тоба Батак народ хаснує древени ксилофони познати як ґарантунґ.[7][8] Ява и Бали хасную ксилофони (хтори ше наволую ґамбант,[9][10] риндик и тинґклик) у ґамеланских ансамблох. Вони и далєй маю традицийне значенє у Малезиї, Меланезиї, Индонезиї, Тайланду, Мянмару и реґиониох Америки. У Мянмару, ксилофон познати з назву патала[11] и звичайно є направни зоз бамбуса.<gallery>
Файл:Silimba-Zambia.jpg|Силимба, примитивнєйши тип ксилофона,(Замбия)
Файл:Ogbongelenge.jpg|Африцки ксилофон познати як Оґбонґеленґе
Файл:National Museum of Ethnology, Osaka - Gambang.jpg|Ксилофон, Национални музей етнолоґиї у Осаки
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Xylofoon met twintig toetsen onderdeel van gamelan Slendro TMnr 500-9.jpg|Ксилофон, Тропски [[музей]]
Файл:Tres xilófonos.JPG|Ксилофони з меншим обсягом тонох за школске хаснованє
</gallery>
s02lxe41g29efo6enh1xsx7ztseqxlu
18173
18171
2026-05-01T19:15:11Z
Olirk55
19
Форматированє референцох и Вонкашнїх вязох
18173
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #CEF2EC
| header1 =<big>Ксилофон</big>
| label2 = | data2 = [[File:Kulintang a Kayo 01.jpg|center|
|thumb|300px| <div style="text-align: center;">Удерни инструмент]]
| header3 = Общи информациї
| label4 = Класификация | data4 = Удерни идиофони з висину тонох
| label5 = Хорнбостел-Сакс класификация | data5 = 111.212
(Комплет/сет удeрни инструменти)
| label6 = Походзенє инструмента | data6 = Африка, Азия, документовано 9. вик у Азиї
| header7 = Обсяг тонох
| label8 = | data8 = [[File:Western concert xylophone range.svg|center|thumb|250px|<div style="text-align: center;">oд е-f (мала октава) по с<sup>4</sup> (штварта октава)]][[File:Xylophone jingle.wav|center|thumb|200px|<div style="text-align: center;">Звук ксилофона]]
| label9 =Надморска висина жридла|
| label10 = Улїв до рики | data10
| header11 = Подобни инстурметни
| label12 = Инструменти| data12 = Маримба, балафон, лаґута, талапата, семантрон, ґамбант
| label13 = Притоки| data13 =
}}
'''Ксилофон''' (од ''ξύλον'' - древо и ''φωνή'' - [[звук]], глас)<ref>[https://old.bigenc.ru/music/text/2117361 Ксилофон] // Большая российская энциклопедия. Том 16. — М., 2010. — бок 189.]</ref><ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=cu/lon1 „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, ξύλον”.] www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2023-02-24</ref> то [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона, а походзи зоз юговосточней Азиї. Сучасни ксилофон по випатрунку подобни як вибрафон, алє ма древени типки, а резонантни циви отворени на обидвох концох и без рухомих верхох. Вони даваю полнєйши звук типком, чий [[тон]] пре природу материяла, кратки и „сухи”'','' алє заш лєм ясни, предзераюци и оштри. Тон настава з вдереньом зоз древенима палїчками по древених типкох. Звичайни [[обсяг]] од '''''c<sup>1</sup>''''' по '''''с'''''<sup>4</sup>, алє исную ксилофони зоз векшим обсягом тонох и вариянти спрам реґистрох (напр. [[тенор]]-[[бас]]) хтори продукую нїзши тони (од ''f'' у малей [[Октава|октави]] по ''с<sup>4</sup>'')''.''
Старши типи ксилофонох були без резонатора. Типки ше поставяю воздлуж на древени палїчки, обложени з ґуму або филцом, лєбо на [[Слама|сламову]] подлогу. Пошоровани су специфично: до штирох вертикалних шорох, хроматски попреплєтани, алє можу буц и подобни як клавиятура.
Найпопуларнєйше и найпогоднєйше древо за виробок то типкох палисандрово дрво. Нєшка ше вше баржей хасную ксилофони зоз типками зоз розличней пластики. Типки направени зоз древа лєпше прилагодзени природному звуку, гоч барз компромитую у поглядзе тембра (фарби) звука.
Виводзацка технїка, як и при вибрафону, усовершена до виртуозносци, так же на ксилофону мож грац и солистично, у ефектних, уметнїцки значних [[Композиция|композицийох]]. У [[Оркестер|оркестру]] ксилофон дава предзераюци тон горнєй звучней маси звука у динамики (моцносци) фортисимо ('''''ff''''' - значи барз гласно), а мож му звериц одграц окремни характеристични мелодойски мотиви. Ксилофон барз прикладни за дочарйованє далєковосточного музичного колориту, понеже його походзенє, праве з фолклора Индонезиї, одакль є у 16. вику пренєшєни до Европи. Ту ше, у примитивней форми, зоз лєм даскельо типками, одомашнєл як файта фолклорного инструменту у дзепоєдних славянских и нємецких обласцох (напр. у Тиролу), а ширше ше хасновал у 19. вику.
Тиж як примитивни фолклорни инструмент зоз древенима типками находзи ше у даєдних обласцох Африки и штреднєй и южней Америки. Єст таки хтори маю резонатори зоз рогох або дзиравих бундавкох, та таки з древенима, потим и металнима резонаторами - характеристична и за маримбу, латиноамерицки фолклорни и забавно-музични инструмент. Вон ше вола и мараимбафон и ксилоримба и практично ше нє розликує од сучасного ксилофона зоз резонантнима цивами.
[[File:Xylophone-Antonko-AXF09-Marimba-Antonko-AMC12.jpg|right|thumb|300px|Оркестерски ксилофон на лїво, маримба на правим боку]]
Термин-назву ксилофон ше може хасновац пообщено, за шицки таки инструменти (маримба, балафон, та аж и семантрон). Медзитим, у оркестру ше термин ксилофон специфично одноши на хроматски инструмент дакус векшого тонского обсягу „сухшого” тона од маримби и тоти два инструменти нє треба мишац. Особа хтора грає на ксилофону вола ше ''ксилофониста''.<ref>Definition of Xylophonist by Oxford Dictionary on Lexico.com also meaning of Xylophonist”. Lexico Dictionaries English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 12. 2020. г. Приступљено 2020-09-19.</ref>
История
То инструмент чийо историйне походзенє нє цалком ясне Нетл предложел же би за походзенє була юговосточна Азия и же сцигнул до Африки коло 500. роки новей ери, кед ґрупа [[Народ|народох]] хтори бешедую на малайско-полинезийским язику миґрирала до Африки и поровнала восточноафрични ксилофонски оркестри и явански и [[File:Timbela (musical instrument).jpg|right|thumb|300px|Тимбела, примитивни, зачатнїк ксилифона (Африка, Азия)]][[File:Bali xylophone.ogg|right|thumb|300px|Балийски ґамелан звук ксилофона ]]балийски ґамелан оркестри.<ref>Nettl, Bruno (1956)[https://theoryofmusic.wordpress.com/page/176/ Music in Primitive Culture.] Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674590007.</ref> Тото нєдавно побивал етномузиколоґ и линґвиста Роджер Бленч хтори поставя нєзависне походзенє ксилофона у Африки, доказує же то локални пренаходок, з розличнима характеристики африцких ксилофонох и з векшу рижнородносцу типох ксилофона и инструментох подобних протоксилофону у Африки.<ref>Blench, Roger (1. 11. 2012). . „Using diverse sources of evidence for reconstructing the prehistory of musical exchanges in the Indian Ocean and their broader significance for cultural prehistory”. African Archaeological Review. special issue: 7—11. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Semantic_Scholar S2CID 162200224.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1007/s10437-014-9178-z.]</ref>
Найвекшу популарносц ксилофон здобул концом 19. и на початку 20. вика, у Зєдинєних Америцких Держваох. То ше нє збуло лєм пре виводзенє барз темпераментних мелодийох хтори ше грали у оркестру зоз ксилофоном, алє и пре виртуозносц хтора ше творела и преношела и у класичней а и у реґтайм музики.
У нєшкайшим модерним чаше, ксилофон єден з главних удерних инструментох симфонийского оркестра. Як соло инструмент, ридше ше хаснує, а значно є инфериорнєйши по можлївосцох тембра звука од маримби.
Азийски ксилофон
Найвчаснєйши докази о правих ксилофонох походза зоз 9. вику у юговосточней Азиї, док Бечска симфонийска библиотека гвари же подобни древени инструмент хтори виши то файта гармоники/ох,<ref>Class notes from "History of Musical Instruments" taught by Dr. Jon C. Mitchell at the University of Massachusetts, Boston. Spring 2008.</ref> постоял 2000. року п.н.е. на подручю нєшкайшого Китаю. У Индонезиї даскельо реґиони маю свой тип ксилофона зоз рижнима назвами.
Тоба Батак народ хаснує древени ксилофони познати як ґарантунґ.<ref>Jacob Cornelis Vergouwen (2004). Masyarakat Dan Hukum Adat Batak Toba. PT LKiS Pelangi Aksara. ISBN 9-7933-8142-6.</ref> Ява и Бали хасную ксилофони (хтори ше наволую ґамбант, риндик и тинґклик) у ґамеланских ансамблох.<ref>Yee-Seer. (2002). Gambang, Indonesian Gamelan Main Site. Center for Southeast Asian Studies, Northern Illinois University. [https://web.archive.org/web/20190704060336/http://www.seasite.niu.edu/Indonesian/Budaya_Bangsa/Gamelan/Javanese_Gamelan/counter-melody/gambang.htm. gambang] Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 03. 04. 2023.</ref> Вони и далєй маю традицийне значенє у Малезиї, Меланезиї, Индонезиї, Тайланду, Мянмару и реґиониох Америки. У Мянмару, ксилофон познати з назву патала<ref>[https://web.archive.org/web/20160303235644/http://fascinatingmyanmar.info/cultureandarts/musicalinstruments/musicalinstruments_xylophone.html „Musical Instruments - Xylophone (Pattala)”.] Union of Myanmar Ministry of Hotels and Tourism. 2006. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2013.</ref> и звичайно є направни зоз бамбуса.<gallery>
Файл:Silimba-Zambia.jpg|Силимба, примитивнєйши тип ксилофона,(Замбия)
Файл:Ogbongelenge.jpg|Африцки ксилофон познати як Оґбонґеленґе
Файл:National Museum of Ethnology, Osaka - Gambang.jpg|Ксилофон, Национални музей етнолоґиї у Осаки
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Xylofoon met twintig toetsen onderdeel van gamelan Slendro TMnr 500-9.jpg|Ксилофон, Тропски [[музей]]
Файл:Tres xilófonos.JPG|Ксилофони з меншим обсягом тонох за школске хаснованє
Файл:Balafon Jamie.jpg|Ґумово млаточки за балафон-ксилофон
</gallery>
Литература
* Paco, Celso (2000). „A Luta Continua”. Ур.: Broughton, Simon; Ellingham, Mark; McConnachie, James; Duane, Orla. World Music, Vol. 1: Africa, Europe and the Middle East. Rough Guides Ltd., Penguin Books. стр. 579—584. ISBN 1-85828-636-0.
Вонкашнї вязи
* [https://www.youtube.com/watch?v=Uj7tDTC7LCI В. Монти - "Чардаш" Ксилофон] Видео знїмок, youtube.com
* Рало А. [https://www.elibrary.ru/item.asp?id=23592230 Европейский ксилофон: эволюция и исполнительство] // Проблемы музыкальной науки : журнал. — Уфа: Уфимский государственный институт искусств им. Загира Исмагилова, 2015. — № 2 (191). — бок 121—126. — ISSN 1997-0854.
Референци
<references />
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Инструменти]]
[[Катеґория:Удерни инструменти]]
[[Катеґория:Удерни инструменти з висину тонох]]
kqyoj71plfl7soh938sms06wavg11xh