Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.46.0-wmf.26
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Список музичних инстурментох
0
2786
18179
18172
2026-05-02T18:32:03Z
Olirk55
19
Форматированє референцох и Вонк.вязох
18179
wikitext
text/x-wiki
[[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]</ref>]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменати]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]</ref>
'''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю у класичней, народней, забавней и джез музики.[2]
Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]</ref>
'''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре.
== '''''Список инструментох:''''' ==
== '''А''' ==
[[Аулос]], диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ
<gallery>
Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос
Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог
Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог
Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент)
</gallery>
== '''Б''' ==
[[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна, (мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария <gallery>
Файл:Balalaika.svg|Балалайка
Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас
Файл:Banjo.jpg|Бенджо
Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]]
Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки
Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура
Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури
Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки)
Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]]
Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош
Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула
Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка)
Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария
</gallery>
== '''В''' ==
Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела, виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба, сербска виолина, вирджинел, верґл, <gallery>
Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]]
Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола
Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе
Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]]
Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]]
Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико)
Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]]
</gallery>
== '''Г''' ==
[[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм <gallery>
Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]]
Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]]
Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника
Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон)
Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника
Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм
</gallery>
== '''Ґ''' ==
[[Ґусли]], [[ґитара]], електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, ґайди, акустична ґитара, гавайска ґитара, ґлокеншпил, ґоч-(тапан)
<gallery>
Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли
Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]]
Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]]
Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара
Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]]
Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]]
Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]]
</gallery>
== '''Д''' ==
Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, <gallery>
Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин
Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас)
Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]]
Файл:Duduk1.jpg|Дудук
Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца
Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска)
</gallery>
== Е ==
Еолска гарфа<gallery>
Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа
</gallery>
== З ==
Зурла, [[Звучна видлїчка]]<gallery>
Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]]
Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]]
</gallery>
== '''Дз''' ==
Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, <gallery>
Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон
Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок
Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки
</gallery>
== И ==
<gallery>
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия)
</gallery>
== '''К ''' ==
[[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, контрабас-беґеш або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара<gallery>
Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет
Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет)
Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд
Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]]
Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас
Файл:Kobza 001.jpg|Кобза
Файл:Berda, instrument (size).jpg|Контрабас (беґеш або берда)
Файл:Conga's 01.jpg|Конґа
Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал
Файл:Castanets.jpg|Кастанєти
Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута)
Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик)
Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка)
</gallery>
== Л ==
[[Лаута]], [[лира]], лиєрица
<gallery>
Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута
Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира
Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация)
</gallery>
== M ==
Маримба,маракас, мандолина, металофон, мелофон<gallery>
Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]]
Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]]
Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина
Файл:Metalófono.JPG|Металофон
Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон
</gallery>
== H ==
<gallery>
Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони
Файл:Kamele ngoni.jpg
</gallery>
== O ==
Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични<gallery>
Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]]
Файл:Okarina1.jpg|Окарина
Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]]
Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични
</gallery>
== П ==
[[Пищалка]], панова пищалка, пипа, пианино, прапорци, <gallery>
Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки
Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка
Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка
Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]]
</gallery>
== P ==
Рубаб, Ребаб<gallery>
Файл:Rubab.jpg|Рубаб
Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия)
</gallery>
== C ==
Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, <gallery>
Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]]
Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]]
Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон
Файл:Sornay.jpeg|Сорна
Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]]
Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]<nowiki/>вук сопили|146x146п]]
Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка
Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]]
Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а)
</gallery>
== T ==
Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа<gallery>
Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]]
Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет
Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]]
Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]]
Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]]
Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти
Файл:Tuba HUG&Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]]
Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим
Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]]
Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]]
Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа
</gallery>
== Ц ==
Цимбал, цитра<gallery>
Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал
Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]]
</gallery>
== Ч ==
Чембало, челеста, чинели-танєри<gallery>
Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]]
Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]]
Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]]
</gallery>
== У ==
Усна гармоника, укулеле<gallery>
Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:"Jail Harmonica Blues" from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]]
Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]]
</gallery>
== Ф | ==
Фаґот, контрафаґот, Флаута, фуяра
<gallery>
Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]]
Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот
Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]]
Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра
Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри
</gallery>
== Ш ==
Шалмай, шарґия, шамисен-японски,<gallery>
Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]]
Файл:Sargija.svg|Шарґия
Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї
Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски
</gallery>
== Вонкашнї вязи ==
* [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената]
* [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ]
* [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number]
* [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata]
== Референци ==
m4aj98bgi1xqpfz916hs38fxv5zpa4h
Франьо Тома
0
2949
18175
17810
2026-05-02T12:48:27Z
Olirk55
19
Означени викивязи
18175
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Франьо Тома </big>
| label2 = | data2 = Ту будзе Фотка.jpg
| header3 = Особни информациї
| label4 = Назвиско | data4 =
| label5 = Датум народзеня | data5 =28. априла 1951. року
| label6 = Датум упокоєня | data6 =17. юлия 2023. року
| label7 = Поховани | data7 = у Руским Керестуре
| label8 = Висина | data8 =
| label9 = Позиция у тиме | data9 = централни галф
| label10 = Спорт | data10 = Фодбал
| label11 = Державянство | data11 = югославянске, сербске
| header12 = Сениорска кариєра
| label13 = Бавел у тих тимох | data13 = ФК ''Русин'', Руски Керестур<br>
ФК ''Бурладинґен'', Баден-Виртемберг, Нємецка<br>
ФК ''Русин'', Руски Керестур
| label14 = Припознаня | data14 = Почесни член СД Русин
}}
'''Франьо Тома''' (*[[28. април]] 1951— †17. юлий 2023), длугорочни фодбалер и тренер ФК ''Русин'' зоз [[Руски Керестур|Руского Керестура.]]
== Биоґрафия ==
Франьо Тома народзени 28. априла 1951. року у Земуну. [[Оцец]] Ференц и [[мац]] Катарина родз. Клер. Франьо мал ище шестру Ану и братох Адама и Йосипа. До основней школи Франьо ходзел у [[Савине Село|Савиним селу]] и у Руским Керестуре. Першу роботу достал у Млєчари.
Франьо Тома ше оженєл зоз Ану родз. Марич. У малженстве мали двох синох, Зорана и Даниєла.
== У швеце фодбала ==
Франьов старши брат Адам штредком пейдзешатих рокох прешлого вику бавел фодбал за ФК ''Задруґар'' зоз Руского Керестура у Срезким першенстве. Понеже ше ФК ''Русин'', концом шейдзешатих рокох, пласовал до висшого ранґу, а у його галф линиї бавели теди уж ветеранє, Владимир Преґун (Ондеров) и Йоаким Козар, то бул час же би ше екипу ФК ''Русина'' помоцнєло у охрану зоз младим, високим и моцним бавячом. Як помоцнєнє, а на препоруку його брата Адама, до Керестура 1968. року пришол Франьо Тома зоз Польопривредного маєтку [[Косанчич]]. Спочатку Франьо бавел на позициї правого бека а вец пейц роки у успишней галф линиї Хома-Тома-Фекете вон бавел централного галфа док ФК ''Русин'' бавел у Бачкей лиґи (зони) односно у штвартим ранґу югославянских фодбалских першенствох. Єден час Франю до своїх шорох сцели привесц кулски ФК ''Гайдук'' и ФК ''Тополя''.
Франьо Тома 1973. року пошол на роботу до Заходней Нємецкей и предлужел успишно бавиц фодбал за трецолиґаша ФК ''Бурладинґен'' (Баден-Виртемберг). После 10 рокох врацел ше до Керестура и, гоч уж у позних фодбалских рокох, вон сцел помогнуц и ознова почал бавиц за ФК ''Русин''. Франьо вецей раз, у найчежших Русинових рокох, преберал на себе и улогу тренера Русина, аж по конєц Русиновей першенственей сезони 1994/95.
Франьо 2001. року вибрани за почесного члена Спортского Дружтва ''Русин''.
Франьо Тома ше упокоєл 17. юлия 2023. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Керестуре.
== Вонкашнї вязи ==
* Й. Грубеня. [https://www.ruskeslovo.com/?s=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%8C%D0%BE+%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0 Баковово школяре - шлїдбенїки (II)], новини ''Руске слово'', www.ruskeslovo.com , 13. фебруар 2023.
* Й. Г. [https://digitalizacija.ruskeslovo.com/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be/ Франьо Тома (1951-2023)]. Новини ''Руске слово'', Рок LXXIX, число 30 (4055), Нови Сад, 28. юлий 2023, б. 35.
[[Катеґория:Фодбалере]]
[[Катеґория:Фодбалере ФК Русин]]
[[Катеґория:Фодбалере у иножемних клубох]]
[[Катеґория:Спортисти]]
[[Катеґория:Тренере]]
[[Катеґория:28. април]]
[[Катеґория:Народзени 1951]]
[[Катеґория:17. юлий]]
[[Катеґория:Умарли 2023]]
5k2gfn00jtof7d5slhphh8p497late9
Нихон Шоки
0
2964
18177
17797
2026-05-02T12:57:34Z
Olirk55
19
Линк ушорени
18177
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Nihonshoki tanaka version.jpg|thumb|right|300px|Копия боку зоз ''Нихон Шоки''-ю, вчасни Хеян период.]]
'''''Нихон Шоки''''' (日本書紀), тиж познати и пoд назву '''''Хронїки Япону''''', друга найстарша кнїжка о историї Япону. Настала 720. року по розказу цара Ґеншоа дворскому ученякови Тонерови Шиноуови же би направел запис о Японє. Тото дїло ше, як и Кодїки, занїма з периодом богох, алє лєм по Джито.
Тиж так, ма вецей хронолоґиї и историйни податки, по углядзе на китайску историну хронїку, та обачлїва и даяка литературно-историна структура (вшелїяк, подобна китайскей). У тим дїлу акцент вецей на историйней точносци як на литерализациї, прецо є з литературного боку нїзшей вредносци, алє з историного - векшей.
У селекциї дїлох нароком ше указує шицки познати вариянти, нє лєм тоти цо маю улогу у политичним живоце. То доказ же пририхтователь хасновал рижни жридла, виглєдовал други записи хтори було надосц, як гваря китайски жридла. Записи новшого датума историйно барз виродостойни.<ref>[https://en.wikisource.org/wiki/Nihongi/ Book_XXX]</ref>
Прозни текст написани на китайским язику, гоч єст и писнї за хтори ше хасновало китайску транскрибцию. Нихон Шоки ше состої зоз скоро трицец пантлїкох з папирусу, т.є. томох, дзе скоро шицки написани на китайским язику. Главни циль Кодїкию оправданє божого походзеня цара; док циль Нихон Шокия потримовка авторитета Япону у одношеню на сушедох, творенє слики Япону як моцней, сувереней, цивилизованей и културней жеми хтора нє заостава.
== Литература ==
* Nihongi : chronicles of Japan from the earliest times to A.D. 697 [Нихонги: хронике Јапана од најранијих времена до 697. године]. 1. Превод: Aston, William George. London: Japan Society. 1896.
* Nihongi : chronicles of Japan from the earliest times to A.D. 697 [Нихонги: хронике Јапана од најранијих времена до 697. године]. 2. Превод: Aston, William George. London: Japan Society. 1896.
* Brownlee, John S. (1997). Japanese historians and the national myths, 1600-1945: The Age of the Gods and Emperor Jimmu. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0644-2.
* Brownlee, John S. (1991). Political Thought in Japanese Historical Writing: From Kojiki (712) to Tokushi Yoron (1712). Waterloo, Ontario: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 978-0-88920-997-8.
* Sakamoto, Tarō; Brownlee, John S. (1991). The Six National Histories of Japan: Rikkokushi. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0379-3.
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Япон]]
[[Катеґория:Японска митолоґия]]
[[Катеґория:Кнїжки]]
[[Катеґория:Видавательство]]
5olgbt56rad8if7i5j4potaskd5nbmc
Яким Сабадош
0
2984
18176
18025
2026-05-02T12:52:55Z
Olirk55
19
Oзначени викивязи
18176
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Яким Сабадош </big>
| label2 = | data2 = [[File:Jakim Sabados.jpg]]
| label3 = Назвиско | data3 = Яша
| label4 = Датум народзеня | data4 =1923. року
| label5 = Датум упокоєня | data5 = фебруар, 2008. року
| label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске
| label7 = Язик творох | data7 = руски, сербски
| label8 = Школа | data8 = Штредня школа, Нови Сад
| label9 = Универзитет | data9 = Филозофски факултет, Беоґрад
| label10 = Наукови ступень | data10 =
| label11 = Период твореня | data11 =1946-1985.
| label12 = Жанри | data12 = образованє, шах
| label13 = Поховани | data13 =Городски теметов, Нови Сад
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Яким Сабадош''' (*1923—†фебруар, 2008), педаґоґ, полиґлота, шахиста.
== Биоґрафия ==
Яким Сабадош народзени 1923. року у [[Дюрдьов|Дюрдьове]]. Основну школу закончел у родзеним валалє, штредню школу у Новим Садзе а диплому [[Професор|професора]] историї здобул на Филозофским факултету у Беоґрадзе.
Бул учаснїк НОБ од 1944. року и участвовал у чежких борбох на Батини.
По ошлєбодзеню жеми Яким Сабадош робел як професор историї у основней школи ''Петро Кузмяк'' у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]].
Яким Сабадош 1954. року у ''[[Шветлосц (часопис)|Шветлосци]]'' число 3 и 4 обявел статю з насловом ''Походзенє и приход Руснацох до Бачкей'', хтора спричинєла значне реаґованє єдней часци руских културних дїячох. Вон бул на становиску такволаней словацкей теориї чийо прихильнїки твердзели же панонски [[руски язик]] стандардизовани восточнословацки диялект (Ф. Пастрнек, О. Соболевский, О. Брох, Й. Шкулети, Й. Штолц, Ф. Тихи, Е. Паулини, В. Чарски) цо спричинєло релативно моцнєйши дискусиї у интелектуалних кругох.
Прешвечени же є по походзеню Виходняр, Яким Сабадош прешол робиц до Бачкого Петровца дзе, окрем историї, преподавал и нємецки язик, (алє на годзинох преподавал по сербски, бо по словацки нїґда нє научел по тот уровень же би могол без проблемох преподавац у штреднєй школи).
Познєйше, Яким Сабадош прешол до Нового Саду дзе бул помоцнїк директора у Економскей школи а як професор историї робел по одход до пензиї.
Яким Сабадош бул образовани чловек, бешедовал даскельо язики и обявел даскельо науково роботи.
Од вчасней младосци Яким Сабадош бул вельки любитель шаху и добри бавяч та здобул титулу ФИДЕ майстра.
Яким Сабадош ше упокоєл концом фебруара 2008. року, у 85. року живота. Поховани є 27. фебруара на Городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Литература ==
* Ш. Н. Яким Сабадош (1923-2008). Новини ''Руске слово'', рок LXIII, число 10 (3255), Нови Сад, 7. марец 2008, б. 5.
* Тамаш, др Юлиян, "Просвитни роботнїки 1944-1991. року", ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413.
== Вонкашнї вязи ==
* Мирон Жирош. [https://rdsa.tripod.com/Malinarod.html Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-1991] (реферат), часц Визнaчни спортисти, репрезентaтивци, рекордерe, Яким Сабадош чис. 16. Вебсайт ''Руснаци у Панониї'', rdsa.tripod.com.
Тот текст то текст-зародок. До ньго треба унєсц информациї хтори нєдоставаю же би бул цо комплетнєйши.
39i9t8qznmhdplvuksjwzheh4t4trq8
Национални парк Редвуд
0
3016
18178
18167
2026-05-02T13:37:34Z
Olirk55
19
Форматированє референцох, вонк. вязи, литература
18178
wikitext
text/x-wiki
У рамикох националних и державних [[Национални парк|националних паркох]] Редвуд (анґл. ''Redwood National and State Parks RNSP'') єст вецей державни и национални парки основани на териториї Зєдинєних Америцких Державох, коло сиверней Калифорниї. Комплекс парку ше состої з Националного парку Редвуд (основани 1968. року) и калифорнийских паркох Дел Норте Коуст, Джедедая Смит и державних паркох Прери Крик Редвуд (основани 1920-их рокох), а [[поверхносц]] му 560 км<sup>2</sup>. <ref>[https://www.nps.gov/redw/learn/news/newspaper.htm „National or State Park?”.] ''Redwood National and State Parks Visitor Guide''. National Park Service. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010.</ref> Тоти штири парки, вєдно, защицую 45 проценти побрежней або червеней секвої (''Sequoia sempervirens'') хтора ище лєм там рошнє на поверхносци од 157,75 км2. Древо червеней секвої найвисше и рахує ше до наймасивнєйших древох на швеце. Попри секвої, у прастарим лєше єст рижнородни файти рошлїнох и животиньох, прериї, рики и потоки, алє и 60 километри нєдотхнутого побрежя.
== Свидомосц о защити ==
Року 1850. пралєс заберал вецей од 8 100 км<sup>2</sup> поверхносци Калифорнийского побрежя. Сиверна часц тей обласци, населєна зоз автохтоним народом, заинтересовала велїх цо насампредз ту пришли пренайсц злато. После нєуспишного пренаходзеня злата, велї ше преориєнтовали на рубанє древа за потреби будованя Сан Франциска и других варошох на заходзе ЗАД.<ref>Coy, Owen Cochran (1982). [https://archive.org/details/humboldtbayregio0000owen/page/n9/mode/2up ''The Humboldt Bay Region 1850-1875''.] Humboldt County Historical Society. стр. 51.</nowiki></ref>
После вецей декадох нєогранїченого керченя лєса, жителє ше почали освидомйовац о защити секвої. Зоз закладаньом Лиґи очуваня секвої, хтора основана 1918. року, конєчно 20-их рокох, пре очуванє прастарих лєсох червеней секвої, основани парки Прери Крика, Дел Норте Коуста и державни парк Джедедая Смит Редвуд. Национални парк Редвуд основани 1968. року, у чаше кед уж коло 90 проценти червеней секвої були порезани.
Национални сервис за парки (NPS) и Калифорнийски департман за парки и рекреацию (CDPR) урядово обєдинєли национални парк Редвуд зоз трома сушеднима державнима парками 1994. року пре заєднїцке управянє з лєсом. У националним парку жию и загрожени файти животиньох, як цо то: воздухопирка ''Eucyclogobius newberryi'', кральовски лосос, сиверна пегава ''сова'' и штелеров морски лєв (ухата фока). Зєдинєни нациї 5. септембра 1980. року положели национални парк Редвуд на список шветовей културней скарбнїци, а од 30.06.1983. року часц Калифорнийского побрежя ше находзи у рамикох медзинародного проєкту очуваня природи, Резервати природи.<ref>[https://web.archive.org/web/20160314143234/http://npshistory.com/publications/mab/us-biosphere-reserves.pdf „U.S. Biosphere Reserves”] (PDF). National Park Service. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016.</ref>
== История ==
По 1850. рок лєс червеней секвої заберал коло 8 000 км<sup>2</sup> Клифорнийского побрежя. У сиверней часци того подруча жили автохтони америцки Индиянци зоз племена Юрок, Толова, Чилула и Вайот. На подручу парку ше находза вецей як 50 археолоґийни локалитети (старосци коло 4500 роки), 19 историйни локалитети и 21 место од окремного значеня за локалних Индиянцох.<ref>Castillo, Edward (1998).[ https://web.archive.org/web/20081026054357/http://ceres.ca.gov/nahc/califindian.html „Short Overview of California Indian History”.] California Native American Heritage Commission. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.</ref> Богатство того подруча прицагло векше число копачох злата у периодзе Калифорнийскей златней горучки. Нєуспишни у тей роботи на концу постали лєсорубаче, а пошлїдок того то нєставанє вельких лєсових поверхносцох.
== Характеристики ==
Надморска висина националного парку Редвуд варирує, од побрежя по бреги висини до 930 метери, сиверно од варошу Сан Франциска. Побрежє зоз прикрима стинами, притоками рикох и писковитима плажами длугоке 55 километри. Лєс червеней секвиї доминантни, забера коло 158 км<sup>2</sup>, а друга часц од 208 км<sup>2</sup> прекрита зоз другу веґетацию хтора наросла после керченя лєса у другей половнки XIX и на початку XX вику. Лєс секвої часц прастарого лєса хтори бул, у чаше диносаурусох, доминантни на цалим швеце. Нєшка секвоя рошнє на узких и влажних подручох сиверней Калифорниї и Ореґону, а цо висша надморска висина, а воздух вше сухши, так лєс замєнює прерия. Секвої треба коло 400 роки же би досциглa подполну дозретосц, а даєдни прикладнїки маю и 2000 роки. Єй груба лупа без смоли защита од огня, а пре нєстабилну подлогу и витор, старши стебла ше ламу. Автохтони Индиянци поламане стебло секвої хасновали за виробок кануох и правенє хижох, а вообще ше ґу нїм одношели як ґу святим. Нєшка стебла червеней секвої стоя як здогадованє на спомалшену еволуцию природи.
У националним парку Редвуд рошню 856 файти рошлїнох, а од нїх домашнї 699. Окрем секвої рошнє ядловец (дуґлазия, ''Pseudotsuga menziesii'' и вельки ядловец, ''Abies grandis''), дуб (''Lithocarpus densiflorus''), тиса (''Tsuga heterophylla''), смрека (''Picea sitchensis'') и ореґонски явор (''Acer macrophyllum''). Животиньски швет облапя 75 файти цицарох, (медзи хторима: рис, сиверни єлень, стриберна лїшка, чарни медведз, видра и пума), 400 файти птицох, велї файти рибох и безпохребцинарох хтори, углавним, населюю океан.
== Литература ==
* National Park Service. [https://www.nps.gov/redw/index.htm „Redwood National and State Parks”.] Ретриевед ин 2006.
* Redwood National and State Parks. [https://www.nps.gov/applications/parks/redw/ppdocuments/Visitor%20Guide_05.pdf „Visitor Guide”] (PDF). Ретриевед ин 2006.
* Redwood: A Guide to Redwood National and State Parks, California. Interior Dept., National Park Service, Division of Publications. 1997. ISBN 978-0-912627-61-8.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://foresthistory.org/wp-content/uploads/2017/01/American-Forest-Institute_RedwoodNP_chronology.pdf Chronology: Establishment of the Redwood National Park] by Willard E. Pratt. Forest History Society website.
* [https://foresthistory.org/research-explore/archives-library/fhs-archival-collections/inventory-of-the-redwood-national-park-records-1926-1980/ Inventory of the Redwood National Park Collection, 1926-1980] at the Forest History Society archives.
{{Commonscat}}
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Америки]]
5k1fd8nmisgbajx133eisokfeh2h5g6
Даниєла Штайнфелд
0
3018
18180
2026-05-02T22:47:43Z
Keresturec
18
Нова страница: {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Даниєла Штайнфелд </big> | label2 = | data2 = [[File:Danijela Štajnfeld crop.jpg|300px]] Даниєла Штайнфелд у представи ''Мала Сирена'', 2009. року | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =6. май 1984. | label5 = Место родзеня | data5 =Руски Керестур | label6 =…
18180
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Даниєла Штайнфелд </big>
| label2 = | data2 = [[File:Danijela Štajnfeld crop.jpg|300px]] Даниєла Штайнфелд у представи ''Мала Сирена'', 2009. року
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =6. май 1984.
| label5 = Место родзеня | data5 =Руски Керестур
| label6 = Державянство | data6 = СФР Югославия, Сербия
| label7 = Язик творох | data7 =
| label8 = Образованє | data8 = Факултет драмских уметносцох
| label9 = Универзитет | data9 = Универзитет у Беоґрадзе
| label10 = Занїманє | data10 = ґлумица
| header11 = Робота
| label12 = Значнєйши улоги | data12 = Ивкова слава—Мариола <br>
Гевто нашо цо кедишик було—Икица <br>
Ранєни орел—Донка <br>
Враца ше ґовлї—Емануела <br>
[https://www.imdb.com/name/nm2007628/ IMDb]
| label13 = Поховани | data13 =
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Даниєла Штайнфелд''' (Руски Керестур, 6. май 1984) руска и сербска театрална, телевизийна и филмска ґлумица.
Биоґрафия
Даниєла Штайнфелд родзена 1984. року у Руским Керестуре, у єврейско-рускей фамелиї. Оцец Михайло и мац родз. Колошняї. Даниєла ма младшу шестру . До ґимназиї ходзела у Руским Керестуре. Дипломовала ґлуму 2008. року на Факултету драмских уметносцох у Беоґрадзе, у класи професора Драґана Петровича. Попри мацеринского руского Даниєла чечно бешедує сербски, анґлийски и гебрейски язики. 1
Жиє и роби у ЗАД дзе ше преселєла после того як ю колеґа зоз хторим робела єден проєкт сексуално напастовал, як вона твердзела у медийох. У марцу 2021. року вона до явносци винєсла твердзенє и тужбу у хторей наведла же ю напаствовaл Бранислав Лечич, же би у юнию истого року суд одруцел Даниєлову тужбу зоз обгрунтованьом: ,,нє постоя основи сумнї же зробене наведзене виновне дїло, а анї друге даяке виновне дїло пре хторе ше вишлїдзованє пребера по урядовей длужносци". 2
Кариєра
Телевизийни и филмски витвореня
Даниєла Штайнфелд ше по перши раз зявела на филме у витвореню Срдяна Драґоєвича Ми нє ангели 2 з 2005. року. Того рок вона витворела и замеркованшу улогу у филме и мини-сериї Здравка Шотри Ивкова слава. 3 Два роки познєйше вона бавела єдну з главних улогох у телевизийней сериї Гевто нашо цо кедишик було, а истого 2007. року ше зявела и у часци филма Час нєвиносци под назву Хлапец хтори бул пребарз нєвини. Медзи замеркованшима улогами у єй кариєри була и улога проститутки Емануели у єдней з теди популарних серийох Враца ше ґовлї. У филме Ранєни орел и пред тим емитованей сериї истого мена, хтори робени по мотивох романа Мир Ям, Даниєла толковала улогу Донки. 4 Познєйше ше зявела и у даскелїх епизодних улогох, як и у филме Практични водитель през Беоґрад зоз шпиваньом и плаканьом, а по одходзе до Зєдинєних Америцких Державох витворела ище даскельо улоги, медзи хторима и подоба Блерти у филме Лєм кеш (англ. Cash Only). Свой документарни филм о жертвох напаствованя Залїч ме (англ. Hold Me Right)5 премиєрно приказала на Сараєвским филмским фестивалу, а потим и на Фестивалу европского филма на Паличу.
Театрални улоги
Свою театралну кариєру Даниєла Штайнфелд одпочала на сцени Беоґрадского драмского театра дзе на початку 2006. року була часц премиєрней поставки представи Амадеус. Фалат уж после нєполних двох рокох означел ювилейне 50. виводзенє.6 У наступней 2006/07. сезони ґлумица участвовала у трох премиєрох хтори були на репертоаре истого театра. Єй мено ше зявело у ансамблох фалатох Любов итд, Блуз за Месию и Дисгармония. Року 2007. достала улогу у фалаце продукциї FAVI Пасторала хтори робени по тексту Радослава Павловича у режиї Милорада Милинковича. У сезони хтора ушлїдзела у Беоґрадским драмским театре вона була часц ансамбла представи Млєко. Попри того, превжала улогу Сари у представи Делириюм тременс хтору бавела два сезони. Тоту улогу пред ню толковали Милена Павлович Чучилович и Сладяна Влайович, а у познєйших виводзеньох часц ансамбла була и Надя Маршичевич. Наслов Инстант сексуалне воспитанє премиєрно виведзени у Театре Бошко Буха штредком марца 2008. року. Тиж так, наступного мешаца истого року, у Югославянским драмским театре Даниєла витворела улогу Марияни у премиєрней постановки Молиєрового фалата Тартиф зоз 2008. року, у режиї Еґона Савина. Тоту улогу у познєйших виводзеньох превжала Милица Ґойкович, познєйше стаємна членїца тей хижи. У Театре Бошко Буха толковала и подобу главней юнакинї у представи Мала сирена. 7 Истого, 2008. року, Даниєла Штайнфелд у Беоґрадским драмским театре витворела премиєрни улоги у представох Млєко, як и На пол цени, хтору од сезини 2010/11. превжала Єлисавета Орашанин. У цеку єшенї 2009. у БДТ виведзени премиєри представох Ангели у Америки, Мешац у пламеню. Дниєла Штайнфелд у юнию 2011. року бавела у проєкту Rickhardt у Нюйорку. Истого року достала улогу у представи Дньова заповид, хтора премиєрно виведзена у цеку новембра у Беоґрадским драмским театре, а у истим мешацу участвовала и у премиєрним виводзеня драми Фйодора Достоєвского Зли духи у Народним театре у Беоґрадзе. 8 Понеже Даниєла пре особни причини, о хторих вона даскельо роки познєйше бешедовала за медиї, напущела Сербию, у шицких активних представох пришло до пременкох у подзелєню улогох.
Улоги
Театрални представи
Наслов Улога Редитель Театер Премиєра
Фредерик або булевар злодїйствох Береника Милан Караджич 17. април 2003.
Делириюм тременс Саня Ґоран Маркович 25. април 2005.
Амадеус Констанца Алиса Стоянович Беоґрадски дрeмски театер 14. януар 2006.
Любов итд. Ели Милена Павлович Чучилович 10. октобер 2006.
Блуз за Месию Сара Ягош Маркович 30. октобер 2006.
Дисгармония Лена Небойша Брадич 28. фебруар 2007.
Пасторала Милорад Милинкович 2007.
Инстант сексуалне воспитанє Дача Юґ Радивоєвич Театер Бошко Буха 16. марец 2008.
Тартиф Марияна Еґон Савин Югославянски драмски театер 3. април 2008.
Млєко Наташа Дюрдя Тешич БДТ 9. юний 2008.
На пол цени Саня, дзивче з класи Сташа Копривица 22. новембер 2008.
Мала сирена Русалка Милан Караджич Театер Б Буха 1. марец 2009.
Ангели у Америки Емили, шестра Ели Чаптер, жена з Южного Бронкса Ґорчин Стоянович БДТ 2. октобер 2009.
Мешац у пламеню Милена Павлович-Барили Стефан Саблич 10. децембер 2009.
Rickhardt HB Studio (Нюйорк) 2011.
Дньова заповид Катарина Марко Манойлович БДТ 11. новембер 2011.
Зли духи Лизавета Николаєвна Тушина Лиза Татяна Мандич Риґонат Народни театер у Беоґрадзе 22. новембер 2011.
Филмоґрафия
Улоги
Рок Наслов Жридлови наслов Улога
2000-ти роки
2005. Ми нє ангели 2 Зорана
2005. Ивкова слава Мариола
2005. Ивкова слава (серия) "
2007. Час нєвиносци (сеґмент: Хлапец хтори бул пребарз нєвини) Таня
2007. Гевто нашо цо кедишик було (серия) Икица
2007-2008. Премиєр (серия)
2008. Враца ше ґовлї (серия) Емануела
2008-2009. Ранєни орел (серия) Донка
2009. Ранєни орел "
2009. Занавше млади (серия) Ивана
2009. Гевто як любов (серия) Мая
2009. Кед на верби зродзи грозно (серия)
2010-ти роки
2011. Мишане месо (серия) тинейджерка
2011. Практични водитель през Беоґрад
зоз шпиваньом и плаканьом
2012. Beds Made & Sweaters Джоан
On (кратки филм)
2013. Joan (кратки филм) джоґер
2014. Half & Half (кратки филм) Еден
2015. Birth Day (кратки филм) Мелиса
2015. Anya Karmanova: Euro Аня Карманова
Spy (серија)
2015. Лєм кеш Cash Only Блерта
2020-ти роки
2020. Залїч ме Hold Me Right (документарни)
Награди и припознаня
Награда Беоґрадского драмского театра за уметнїцке доприношенє, за улогу Лени у представи Дисгармония 2007.9
Награда за найлєпше ґлумецке витворенє на 7. Йоакимфесту 2010. року за улогу Милени Павлович-Барили у представи Мешац у пламеню. 10
Вонкашнї вязи
Данијела Штајнфелд Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
Данијела Штајнфелд на веб-сајту PORT.rs
Референци
1 Krtinić, Marija (11. 9. 2020). „Danijela Štajnfeld: Cena tišine”. Данас.
2 Evropa, Radio Slobodna (2021-07-13). „Odbačena krivična prijava Danijele Štajnfeld protiv Branislava Lečića”. Radio Slobodna Evropa (на язику: сербским).
3 „Ko je glumica čija je potresna priča uzdrmala region? Na vrhuncu slave je pobegla za Ameriku, a evo šta je tamo radila!”. mondo.rs. 25. 8. 2020.
4 „Ranjeni orao”. Кошутњак филм.
5 Stojanov, Divna (19. 12. 2020). „Dokumentarac Danijele Štajnfeld „Zaceli me“ – pričanje će nas spasiti”. offns.rs.
6 „Večeras 50. izvodjenje "Amadeusa" u BDP-u”. Новинска агенција Бета. mondo.rs. 18. 11. 2007.
7 Stefanović, Dimitrije (31. 3. 2009). „Za decu i osetljive u Buhi”. seecult.org.
8 „Зли дуси”. Народно позориште у Београду.
9 Tatjana Lukjanova“ Dušanki Dudi Stojanović”. Данас. 21. 2. 2008.
10 „Pobednici 7. Joakimfesta”. seecult.org. Делфи књижаре. 17. 5. 2010.
4n3puwk47y222adlup6nrcvsnaacb0l
18181
18180
2026-05-02T22:50:38Z
Keresturec
18
18181
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Даниєла Штайнфелд </big>
| label2 = | data2 = [[File:Danijela Štajnfeld crop.jpg|300px]] Даниєла Штайнфелд у представи ''Мала Сирена'', 2009. року
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =6. май 1984.
| label5 = Место родзеня | data5 =Руски Керестур
| label6 = Державянство | data6 = СФР Югославия, Сербия
| label7 = Язик творох | data7 =
| label8 = Образованє | data8 = Факултет драмских уметносцох
| label9 = Универзитет | data9 = Универзитет у Беоґрадзе
| label10 = Занїманє | data10 = ґлумица
| header11 = Робота
| label12 = Значнєйши улоги | data12 = Ивкова слава—Мариола <br>
Гевто нашо цо кедишик було—Икица <br>
Ранєни орел—Донка <br>
Враца ше ґовлї—Емануела <br>
[https://www.imdb.com/name/nm2007628/ IMDb]
| label13 = Поховани | data13 =
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Даниєла Штайнфелд''' (Руски Керестур, 6. май 1984) руска и сербска театрална, телевизийна и филмска ґлумица.
Биоґрафия
Даниєла Штайнфелд родзена 1984. року у Руским Керестуре, у єврейско-рускей фамелиї. Оцец Михайло и мац родз. Колошняї. Даниєла ма младшу шестру . До ґимназиї ходзела у Руским Керестуре. Дипломовала ґлуму 2008. року на Факултету драмских уметносцох у Беоґрадзе, у класи професора Драґана Петровича. Попри мацеринского руского Даниєла чечно бешедує сербски, анґлийски и гебрейски язики. 1
Жиє и роби у ЗАД дзе ше преселєла после того як ю колеґа зоз хторим робела єден проєкт сексуално напастовал, як вона твердзела у медийох. У марцу 2021. року вона до явносци винєсла твердзенє и тужбу у хторей наведла же ю напаствовaл Бранислав Лечич, же би у юнию истого року суд одруцел Даниєлову тужбу зоз обгрунтованьом: ,,нє постоя основи сумнї же зробене наведзене виновне дїло, а анї друге даяке виновне дїло пре хторе ше вишлїдзованє пребера по урядовей длужносци". 2
Кариєра
Телевизийни и филмски витвореня
Даниєла Штайнфелд ше по перши раз зявела на филме у витвореню Срдяна Драґоєвича Ми нє ангели 2 з 2005. року. Того рок вона витворела и замеркованшу улогу у филме и мини-сериї Здравка Шотри Ивкова слава. 3 Два роки познєйше вона бавела єдну з главних улогох у телевизийней сериї Гевто нашо цо кедишик було, а истого 2007. року ше зявела и у часци филма Час нєвиносци под назву Хлапец хтори бул пребарз нєвини. Медзи замеркованшима улогами у єй кариєри була и улога проститутки Емануели у єдней з теди популарних серийох Враца ше ґовлї. У филме Ранєни орел и пред тим емитованей сериї истого мена, хтори робени по мотивох романа Мир Ям, Даниєла толковала улогу Донки. 4 Познєйше ше зявела и у даскелїх епизодних улогох, як и у филме Практични водитель през Беоґрад зоз шпиваньом и плаканьом, а по одходзе до Зєдинєних Америцких Державох витворела ище даскельо улоги, медзи хторима и подоба Блерти у филме Лєм кеш (англ. Cash Only). Свой документарни филм о жертвох напаствованя Залїч ме (англ. Hold Me Right)5 премиєрно приказала на Сараєвским филмским фестивалу, а потим и на Фестивалу европского филма на Паличу.
Театрални улоги
Свою театралну кариєру Даниєла Штайнфелд одпочала на сцени Беоґрадского драмского театра дзе на початку 2006. року була часц премиєрней поставки представи Амадеус. Фалат уж после нєполних двох рокох означел ювилейне 50. виводзенє.6 У наступней 2006/07. сезони ґлумица участвовала у трох премиєрох хтори були на репертоаре истого театра. Єй мено ше зявело у ансамблох фалатох Любов итд, Блуз за Месию и Дисгармония. Року 2007. достала улогу у фалаце продукциї FAVI Пасторала хтори робени по тексту Радослава Павловича у режиї Милорада Милинковича. У сезони хтора ушлїдзела у Беоґрадским драмским театре вона була часц ансамбла представи Млєко. Попри того, превжала улогу Сари у представи Делириюм тременс хтору бавела два сезони. Тоту улогу пред ню толковали Милена Павлович Чучилович и Сладяна Влайович, а у познєйших виводзеньох часц ансамбла була и Надя Маршичевич. Наслов Инстант сексуалне воспитанє премиєрно виведзени у Театре Бошко Буха штредком марца 2008. року. Тиж так, наступного мешаца истого року, у Югославянским драмским театре Даниєла витворела улогу Марияни у премиєрней постановки Молиєрового фалата Тартиф зоз 2008. року, у режиї Еґона Савина. Тоту улогу у познєйших виводзеньох превжала Милица Ґойкович, познєйше стаємна членїца тей хижи. У Театре Бошко Буха толковала и подобу главней юнакинї у представи Мала сирена. 7 Истого, 2008. року, Даниєла Штайнфелд у Беоґрадским драмским театре витворела премиєрни улоги у представох Млєко, як и На пол цени, хтору од сезини 2010/11. превжала Єлисавета Орашанин. У цеку єшенї 2009. у БДТ виведзени премиєри представох Ангели у Америки, Мешац у пламеню. Дниєла Штайнфелд у юнию 2011. року бавела у проєкту Rickhardt у Нюйорку. Истого року достала улогу у представи Дньова заповид, хтора премиєрно виведзена у цеку новембра у Беоґрадским драмским театре, а у истим мешацу участвовала и у премиєрним виводзеня драми Фйодора Достоєвского Зли духи у Народним театре у Беоґрадзе. 8 Понеже Даниєла пре особни причини, о хторих вона даскельо роки познєйше бешедовала за медиї, напущела Сербию, у шицких активних представох пришло до пременкох у подзелєню улогох.
Улоги
Театрални представи
Наслов Улога Редитель Театер Премиєра
Фредерик або булевар злодїйствох Береника Милан Караджич 17. април 2003.
Делириюм тременс Саня Ґоран Маркович 25. април 2005.
Амадеус Констанца Алиса Стоянович Беоґрадски дрeмски театер 14. януар 2006.
Любов итд. Ели Милена Павлович Чучилович 10. октобер 2006.
Блуз за Месию Сара Ягош Маркович 30. октобер 2006.
Дисгармония Лена Небойша Брадич 28. фебруар 2007.
Пасторала Милорад Милинкович 2007.
Инстант сексуалне воспитанє Дача Юґ Радивоєвич Театер Бошко Буха 16. марец 2008.
Тартиф Марияна Еґон Савин Югославянски драмски театер 3. април 2008.
Млєко Наташа Дюрдя Тешич БДТ 9. юний 2008.
На пол цени Саня, дзивче з класи Сташа Копривица 22. новембер 2008.
Мала сирена Русалка Милан Караджич Театер Б Буха 1. марец 2009.
Ангели у Америки Емили, шестра Ели Чаптер, жена з Южного Бронкса Ґорчин Стоянович БДТ 2. октобер 2009.
Мешац у пламеню Милена Павлович-Барили Стефан Саблич 10. децембер 2009.
Rickhardt HB Studio (Нюйорк) 2011.
Дньова заповид Катарина Марко Манойлович БДТ 11. новембер 2011.
Зли духи Лизавета Николаєвна Тушина Лиза Татяна Мандич Риґонат Народни театер у Беоґрадзе 22. новембер 2011.
Филмоґрафия
Улоги
Рок Наслов Жридлови наслов Улога
2000-ти роки
2005. Ми нє ангели 2 Зорана
2005. Ивкова слава Мариола
2005. Ивкова слава (серия) "
2007. Час нєвиносци (сеґмент: Хлапец хтори бул пребарз нєвини) Таня
2007. Гевто нашо цо кедишик було (серия) Икица
2007-2008. Премиєр (серия)
2008. Враца ше ґовлї (серия) Емануела
2008-2009. Ранєни орел (серия) Донка
2009. Ранєни орел "
2009. Занавше млади (серия) Ивана
2009. Гевто як любов (серия) Мая
2009. Кед на верби зродзи грозно (серия)
2010-ти роки
2011. Мишане месо (серия) тинейджерка
2011. Практични водитель през Беоґрад
зоз шпиваньом и плаканьом
2012. Beds Made & Sweaters Джоан
On (кратки филм)
2013. Joan (кратки филм) джоґер
2014. Half & Half (кратки филм) Еден
2015. Birth Day (кратки филм) Мелиса
2015. Anya Karmanova: Euro Аня Карманова
Spy (серија)
2015. Лєм кеш Cash Only Блерта
2020-ти роки
2020. Залїч ме Hold Me Right (документарни)
Награди и припознаня
Награда Беоґрадского драмского театра за уметнїцке доприношенє, за улогу Лени у представи Дисгармония 2007.9
Награда за найлєпше ґлумецке витворенє на 7. Йоакимфесту 2010. року за улогу Милени Павлович-Барили у представи Мешац у пламеню. 10
Вонкашнї вязи
Данијела Штајнфелд Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
Данијела Штајнфелд на веб-сајту PORT.rs
Референци
1 Krtinić, Marija (11. 9. 2020). [https://www.danas.rs/ljudi/danijela-stajnfeld-cena-tisine/ „Danijela Štajnfeld: Cena tišine”.] Данас.
2 Evropa, Radio Slobodna (2021-07-13). [https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-tuzilastvo-lecic-stajnfeld/31356083.html „Odbačena krivična prijava Danijele Štajnfeld protiv Branislava Lečića”.] Radio Slobodna Evropa.
3 [https://mondo.rs/Zabava/Film/a1365843/Danijela-Stajnfeld-silovanje-biografija-uloge.html „Ko je glumica čija je potresna priča uzdrmala region? Na vrhuncu slave je pobegla za Ameriku, a evo šta je tamo radila!”.] mondo.rs. 25. 8. 2020.
4 [https://kosutnjakfilm.rs/projekti/ranjeni-orao-tv-serija/ „Ranjeni orao”.] Кошутњак филм.
5 Stojanov, Divna (19. 12. 2020). [https://offns.rs/off-screen/film/dokumentarac-danijele-stajnfeld-zaceli-me-pricanje-ce-nas-spasiti/ „Dokumentarac Danijele Štajnfeld „Zaceli me“ – pričanje će nas spasiti”.] offns.rs.
6 [https://mondo.rs/Zabava/Kultura/a79675/Veceras-50.-izvodjenje-Amadeusa-u-BDP-u.html „Večeras 50. izvodjenje Amadeusa u BDP-u”.] Новинска агенција Бета. mondo.rs. 18. 11. 2007.
7 Stefanović, Dimitrije (31. 3. 2009). [http://www.seecult.org/vest/za-decu-i-osetljive-u-buhi „Za decu i osetljive u Buhi”.] seecult.org.
8 [https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/zli-dusi „Зли дуси”.] Народно позориште у Београду.
9 [https://www.danas.rs/kultura/tatjana-lukjanova-dusanki-dudi-stojanovic/ ” ”Tatjana Lukjanova“ Dušanki Dudi Stojanović”.] Данас. 21. 2. 2008.
10 [https://www.delfi.rs/vesti/vest/340_pobednici_7_joakimfesta_delfi_knjizare.html „Pobednici 7. Joakimfesta”.] seecult.org. Делфи књижаре. 17. 5. 2010.
t92dkib5n97oehbj5j9s2a4isdeic19