Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 73 18326 14405 2026-05-10T21:06:19Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 18326 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" | Вира Гудак |- |'''Народзена''' |21. януара 1927. |- |'''Умарла''' |28. юлия 2011. (84) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Учительска школа Сараєво, Осиєк |- |'''Период твореня''' |1947—1987 |- |'''Жанри''' |просвита, култура, театер |- |'''Похована''' |у Петроварадину |- |'''Припознаня''' |Бронзова плакета општини Вуковар, Майски бависка у Бечею |} '''Вира Гудак''' (*[[21. януар|21. януара]] 1927—†28. юлия 2011), учителька, културно–просвитна дїячка, [[Редитель|режисерка]] и ґлумица аматерка. == Биоґрафия == Вира Бесерминї<ref>Мария Тот: [https://www.druztvo.org/ruski/vidania/Studia%20ruthenica%2012.pdf Вира Гудак: Учителька и културни дїяч, ґу 80-рочнїци од народзеня,] Зборнїк роботох „STUDIA RUTHЕNICA”, 12 (25), Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2007, бок 136-138</ref> ше народзела у [[Шид]]зе 21. януара 1927. року у численей [[Священїк|священїцкей]] фамилиї, [[оцец]] Дюра (1881-1949), [[мац]] Ана, нар. Гирйовати (1888 -1957). Основну школу закончела у [[Шид|Шидзе]], а нїзшу ґимназию у Дервенти (1938–1942), потим перши два класи учительскей школи у Заводу святого Йосифа у Сараєве (1942 -1944), а трецу и штварту класу учительскей школи закончела у Осиєку (1944 - 1946). У януаре 1947. року Вира Бесерминї розпоредзена на службу до [[Петровци|Петровцох]], алє ришенє о тим єй сцигло аж у маю спомнутого року, та два мешаци робела у Маринцох, седем километри оддалєних од Вуковара. У Петровцох робела полни 25 роки (1947 - 1972) нє лєм як учителька, алє и як дружтвено-културни дїяч, секретар КПД ''Яким Гарди'' (1947-1969), руководитель театралней и танєчней секциї и театрални режисер-аматер, а по потреби и ґлумела. Зоз супругом Штефаном Гудаком, тиж учительом, котри до Петровцох пришол на службу 1953. року (1957. року ше побрали), дали шицко од себе же би културно-просвитни живот у Петровцох досцигнул цо висши уровень и же би облапел цо векше число валалскей младежи. Обидвойо грали на клавиятурних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] (Вира на клавире, а Штефан на гармоники), цо им вельо помогло у практичней роботи зоз музичну и танєчну секцию. Медзи собу подзелєли роботу так же Вира превжала на себе режиранє театралних фалатох и роботу зоз танєчну секцию, а Штефан водзел старосц о [[Подзелєнє музики|музики]] и шпиваню, а по потреби участвовал и у реализациї театралних фалатох. Гудакова снователька дзецинского часопису ''Венчик'', ушорела 1. и 2. число (1971, 1972). У цеку роботи у петровским КПД ''Яким Гарди'' Вира Гудак достала велї дипломи, пенєжни награди и Бронзову плакету општини Вуковар за досцигнуца на полю ширеня култури. == Дїялносц у Новим Садзе == У 1972. року Вира Гудак ше зоз троїма дзецми преселєла ґу супругови до Нового Саду (Петроварадин). Ту предлужела робиц як учителька на пестованю руского мацеринского язика у дзешец новосадских основних школох. Вона зберала дзеци до КУД ''Максим Горки'' и основала секциї, анґажовала школярох котри грали и иницировала формованє [[Оркестер|оркестра]] (руководителє Ш. Гудак, познєйше В. Колбас). У чаше єй роботи (1972-1979) єй школяре зазначели коло 60 значнєйши наступи - од програмох по шветочни академиї, концерти, фестивали, госцованя. Свою режисерску праксу зоз школскима дзецми Вира Гудак предлужела перше у рамикох новосадского КУД ''Максим Горки'' дзе зоз дзецинску театралну секцию КУД ''Максим Горки'' режирала 8 театрални фалати и вецей драмски слички. Робела и зоз дзецинску секцию Новосадскей сцени АРТ ''Дядя'', зоз котру поставела на сцену 8 театрални фалати, од котрих 5 були селектовани на Майски бависка у Бечею, дзе достала вецей припознаня и награди. Вира Гудак сотрудзовала зоз Драмску програму Радио Нового Саду и режирала 5 радио-драми за дзеци. До скорейчасовей пензиї пошла пре хороту 1979. року, алє ше ище єден час предлужела занїмац зоз школскима дзецми, поставяюци на сцену пригодни театрални фалати. Остатнї театрални фалат у писаних жридлох реґистровани у 1987. року. Вира Гудак умарла у Петроварадинє 28. юлия 2011. року, а похована є 30. юлия спомнутого року на петроварадинским [[Теметов|теметове]]. === Ґлумела у театралних фалатох === {| class="wikitable" |- !Рок !! Театрални фалат !Улога!! Дзе |- | 1952. || Петро Ризнич: ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО |Аза|| у Петровцох |- | 1955. ||М. Старицки: ОЙ, НЕ ХОДИ ГРИЦЮ |Даря||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1955. || И. Тобилевич: НАЙМИЧКА |Харитина||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1976. || А. П. Чехов: ДЯДЯ ВАНЯ |Мирина|| <div style="text-align: center;">у Новим Садзе |- |} === Режирала тоти театрални фалати === {| class="wikitable" |- !Рок !! Театрални фалат !! Дзе |- | 1948. || Молиєр: НАПРАВЕНИ („НА СИЛУ“ – зам. Дю. Л.) ДОХТОР || у Петровцох |- | 1949. ||И. Тобилевич: НАЙМИЧКА ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1950. || И. Тобилевич: БАЗТАЛАННА ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1951. || АА. Л. Суходольски: ХМАРА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1951. || Б. О. Пирятински: ТУРЕЦКИ СТАРОСТИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1952. || Петро Ризнич: НА СИНОКОСУ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1952. || М. Старицки: ОЙ, НЕ ХОДИ ГРИЦЮ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1952. || Михайло Ковач: ХТО ТОЛВАЙ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1952. || Михайло Ковач: ФЕРКО МУШИ ХРАПИЦ ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1952. || Петро Ризнич: ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1953. || Коста Трифкович: ЛЮБОВНЕ ПИСМО ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1953. || А. П. Чехов: ПИТАЧ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1954. || : ПАСТИРОВА ЖЕНА ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1954. || Е. М. Кочиш: ВОНА НЄВИНОВАТА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1954. || Михаил Ш. Марков: ЙОРДАНСКА ВОДА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1955. || М. Старицки: ОЙ, НЕ ХОДИ ГРИЦЮ|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1955. || : ШНЇГОЧКА И СЕДЕМ ПАТУЛЬКИ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1955. || Йосип Кулунджия: ПИТА ЗА ТИСЯЧ ФОРИНТИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1955. || М. Попович: НАШО СЕЛЯНЄ|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1955. || И. Тобилевич: НАЙМИЧКА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1956. || Силвестер Калинец: МЛОДИ У КОРИЦЕ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1956. || Коста Трифкович: ВИБЕРНА ||<div style="text-align: center;"> „ |- | 1956. || А. П. Чехов: ПИТАЧ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1956. || Драґо П. Трн: НЄВОЛАНИ ГОСЦИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1956. || Й. С. Попович: ЧУДЕСНА ХОРОТА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1957. || Марко Кропивницки: ЗРОБЕЛИ ЗОЗ СЕБЕ ДУРНИХ|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1957. || Петро Ризнич: ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1958. || : ГАМИШНОСЦ ЗА БЛАГОМ|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1959. || Михайло Ковач: ФЕРКО МУШИ ХРАПИЦ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1959. || : ЗЛАТА ПАПУЧКА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1959. || И. Тобилевич: БУВАЛЬЩИНА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1960. || Михайло Ковач: ЧЛОВЕК З НАРОДУ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1960. || Петар Петрович Пеция: ҐУЗЕЛ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1962. || : ШНЇГОЧКА И СЕДЕМ ПАТУЛЬКИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1962. ||Петро Ризнич: ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1962. || : ЗАЯЦ, НАЗРАЧ И БАРАНЧОК || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1963. || : ПАСТИРОВА ЖЕНА || <div style="text-align: center;"><div style="text-align: center;"> „ |- | 1963. || : РОБИН ХУД || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1965. || М. Старицки: ОЙ, НЕ ХОДИ ГРИЦЮ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1967. || И. А. Крилов: ПОУКА ДЗИВКОМ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1967. || Е. Харис–В. Фирнер: ДЖОНИ БЕЛИНДА|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1969. || И. Квазимодо: ИНОЖЕМНИ ГОСЦ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1972. ||Авґуст Шеноа–В. Рабадан: ЦИПЕЛАР И ЧОРТ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1974. ||Мирон Канюх: ВОЛОДЯ УЛЯНОВ || <div style="text-align: center;"> у Новим Садзе |- | 1975. ||Ян Макариюс: КАПУРА СЛУНКА || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1975. ||Раде Павелкич: ПИЛЬКАРЕ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1978. ||Генриєта Бичар: КОЛЇБА БАЧИКА ТОМИ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1984. ||Мирон Канюх: БИЛА ГОЛУБИЦА|| <div style="text-align: center;"> „ |- | 1985. ||Михайло Ковач: ТАЩАРЕ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1986. ||Мирон Канюх: ПЛАНЕТА НОРИМ || <div style="text-align: center;"> „ |- | 1987. ||Мирон Канюх: ПЕТРО ЧАЛОВКА || <div style="text-align: center;"> „ |- |} == Литература == * Дюра Латяк - ''50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї'', Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 125-127. == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT: Гудак , Вира }} [[Катеґория:Шидянє]] [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Просвита]] [[Катеґория:Учителє]] [[Катеґория:Народзени 1927]] [[Катеґория:Умарли 2011]] [[Катеґория:Режисере]] [[Катеґория:21. януар]] [[Катеґория:28. юлий]] 0wgm2konb8io1a9rjc2cq67ax98iwb2 0 125 18333 17497 2026-05-11T06:30:30Z Olirk55 19 Катеґория, викивязи 18333 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | title = Дом култури Руски Керестур | image = [[File:Dom kulturi z uljicki1.jpg|200px]] | label3 = Снователь | data3 = Скупштина општини Кула | label4 = Основани | data4 = 15. фебруара 1961. року | label5 = Шедзиско | data5 = [[Руски Керестур]], Русинска 75 | label6 = Веб презентация | data6 = [https://domkultureruskikrstur.com/ Дом култури Руски Керестур] | label7 = Контакт | data7 = Тел. 025 703-357 }} '''Дом култури у Руским Керестуре''' од самого снованя постал єдина институция при Руснацох хтора ше професионално занїмала зоз културну дїялносцу<ref>Тамаш, др Юлиян: 1945. рок, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 301.</ref>. Як установа култури Дом култури превжал подполну старосц о двох значних фестивалох - о [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Руснацох ''Червена ружа'']] и Драмским мемориялу [[Петро Ризнич Дядя|''Петра Ризнича Дядї''.]] == История наставаня == Приселєнци [[Руснаци у Сербиї|Русини]] зоз Горнїци принєсли зоз собу и часци духовней култури у форми народней шпиванки, народного танцу и народного скарбу. Тоти културни вредносци ше преношели з поколєня на поколєнє, чувало ше их и покус и збогацовало. Познате же уж 1870. року основана перша читальня у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] хтору основал тедишнї учитель [[Михаил Джуня]] и Керестурец [[Ферко Пап-Радванї]]. После 1885. року учитель [[Василь Каменца]] у школи робел зоз школярским хором котри мал у составе 18 дзивчата и 22 хлапцох. После вельорочней роботи и числених наступох школярски [[хор]] бул познати у штреднєй часци [[Бачка|Бачки]]. Як коруна добрей роботи и значне припознанє його хору ушлїдзело 1896. року. Того року школярски хор зоз Бачкерестура шпивал на отвераню шветовей вистави у Будапешту! Штредком остатнєй децениї 19. вику зоз церковним хором, такволану гармонию, руководзел учитель М. Манойла. Познєйше ше зявело и женске шпивацке дружтво у валалє. После першей шветовей войни, а окреме после снованя [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] здобути нови  можлївосци за розвой и пестованє и других формох културней дїялносци як цо то драмска и фолклорна. Учителє Евґений Няради и Маґдалена Дудаш пририхтую рижни програми, а на розвою драмскей дїялносци окреме ше анґажовал [[Михайло Ковач|Михайло Ковач,]] теди учитель у Керестуре. Вон ше опробовал и як [[дириґент]] так же 1938. року керестурски хор, под його руководством, завжал друге место на змаганю хорох у Червинки. Од 1934. року активно робело Руске шпивацке дружтво под руководством [[Онуфрий Тимко|Онуфрия Тимка]], хторе познєйше превжал [[Ириней Тимко]].[[Файл:Ruski_Krstur_-_75.jpg|alt=Уход до Дому култури|thumb|309x309px|Уход до Дому култури Руски Керестур]] Медзи двома войнами розвита и театрална дїялносц хтора окремни пориви достала з приходзеньом [[Петро Ризнич Дядя|Петра Ризнича Дядї]], драмского педаґоґа, режисера и [[Професор|професора]], хтори за вецей як 46 роки активней роботи у Руским Керестуре поставел коло 40  драмски фалати. Зазначени у тим перодзе и мена других режисерох - [[Дзияк|дзияка]] В. Еделинския, М. Нярадия, [[Михайло Ковач|Михала Ковача]], [[Мафтей Винай|Мафтея Виная]] и Юрия Шереґия. Запаметани и познати керестурски [[Оркестер|оркестри]] зоз фамелийох Ґовльових и Микитових хтори ше зявели на початку ХХ вику, пред початком першей шветовей войни. Бул теди познати и оркестер Якова Чизмара хтори пестовал, грал и ширел руски шпиванку у Керестуре. Познєйше ше зявели и [[Оркестер|оркестри]] под руководством Владимира Ґаднянского як и [[Яким Хома|Якима Хоми]] хтори по законченю другей шветовей войни скоро нєпреривно робел при Доме култури. == Повойнови период == По ошлєбодзеню валала 1944. року почало формованє културних секцийох - читацка ґрупа, танєчна, хорска, музична, драмска секция хтори участвовали на велїх манифестацийох у валалє, у покраїни, на першомайскей паради у Беоґрадзе и на роботних акцийох. Зоз снованьом културней и дружтвено-политичней орґанизациї [[Руска матка]] 21. октобра 1945. року достало ше нови способи орґанизованя и ширеня културно-просвитного живота жительох Руского Керестура. По утаргованю Рускей матки як културней орґанизациї, 1948. року основане ''КПД [[Гавриїл Костельник|Гавриїл Костелник]]'' у хторим робели хорска, фолклорна, музична секция, секция народного универзитета як и секция аматерского театра основана у януаре 1949. року. З одлуку Скупштини [[Општина Кула|општини Кула]] [[15. фебруар|15. фебруара]] 1961. року основани ''Дом култури Руски Керестур'' з цильом и задачу же би орґанизовал и унапрямовал културно-уметнїцки живот у валалє. Року 1968. Дом култури превжал орґанизованє ''Червеней ружи'', 1969. року основани и отримани перши ''Драмски мемориял Петра Ризниича Дядї'', хтори преросну до фестивалу драмскей дїялносци и обидва манифестациї теди достали покраїнску значносц. Року 1967. при Доме култури основани и ''Завичайни музей'', хтори 1990. обновени и поставени у просторе дакедишнєй Новей школи ([[Замок (Руски Керестур)|Замку]]) хтора адаптована за потреби образованя, библиотеки, за [[музей]] и ґалерию. Початком 1971. року дозрели условия же би керестурски Аматерски театер, хтори вироснул зоз драмскей секциї при ''КПД Гавриїл Костелник'' постал самостойни аматерски театер з двома сценами (у Новим Садзе и Руским Керестуре) и статусно змоцнєл до уровню професийного театра. Концом ХХ вику при Доме култури иницирована и културна манифестация ''Костельникова єшень''.   Треба спомнуц и ентузиястох и фаховцох хтори од 1945. року робели у керестурским Доме култури як руководителє рижних секцийох [[Файл:Nastup Doma kulturi na TV 2.jpg|alt=Ансамбл Дома култури|thumb|482x482px|Наступ ансамбла Дома култури на ТВ Беоґрад 1973. року]] '''Хорска секция''' - Стеван Ґера, Микола Гайнал, [[Дюра Варґа]], Йоаким Хома, [[Витомир Бодянєц]], [[Марґита Лучечко]], [[Ириней Тимко]], [[Иван Чукляш]], [[Владимир Колбас]], Михайло Бодянец, [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач]] '''Фолклорна секция''' - В. Шанта, Я. Виславски, Лю. Медєши, Ф. Папуґа Бесерминьова, Е. Варґова, Я. Хромиш, В. Бодянєц, [[Силвестер Ґача]], [[Михайло Варґа|Михал Варґа]], Жарко Миленкович, Юрий Прохаска, Миодраґ Цветкович Баняц, Юлиян Рац, Йоаким Рац, Михайло Стрибер, '''Музична секция''' - Йоаким Хома, [[Витомир Бодянєц]], [[Янко Олєяр]], [[Яким Сивч]], Михайло Бодянец, [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач]] '''Подобова секция''' - Силвестер Макаї, Любомир Бабинчак, Дюра Папуґа '''Фото-кино секция''' - Звонимир Сакач, Любомир Дудаш, [[Владимир Колєсар]] '''''Швитаня''''' и '''рецитаторску секцию''' водзели [[Михайло Варґа (учитель)|Михал Варґа]], [[Владимир Бесерминї]], [[Михал Рамач]], [[Юлиян Надь]], Наталия Дудаш, [[Михайло Зазуляк]]. Руководителє Дома култури були: Янко Олєяр, Витомир Бодянєц, Юлиян Рац, Михайло Бодянец, Силвестер Ґача, Йоаким Рац. == Награди и припознаня == Робота з аматерами и квалитет роботи и резултатох бул замерковани од ширшей дружтвеней заєднїци так же Дом култури ношитель Оредна заслугох за народ зоз стриберну гвизду, достал Награду ошлєбодзеня [[Войводина|Войводини]], Вукову награду од КПЗ [[Сербия|Сербиї]], Искри култури од КПЗ Войводини, Октоберску награду општини [[Кула]], Майску награду, Зарї култури КПЗ Кула як и велї други  припознаню хтори достали установа, роботнїки и аматере. У вецей деценийох роботи Дома култури през його секциї и други форми дїялносци прешли на тисячи аматере, давани програми у шицких крайох бувшей Югославиї, аматере Дома култури указали красу нашого културного скарбу и у иножемстве - на вецей заводи госцовали у бувшим Совєтским Союзу, Чехословацкей, [[Польска|Польскей]], у Нємецкей, Белґиї, Голандиї и Луксембурґу. Каждого року музично-танєчни секциї и рецитаторе участвую на покраїнских и републичних смотрох и манифестацийох. == Литература == * Тамаш, др Юлиян: Дом култури, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 418. == Вонкашнї вязи == * [https://domkultureruskikrstur.com/  Дом култури Руски Керестур], урядови веб сайт domkultureruskikrstur.com * [https://www.facebook.com/DomkultureRuskiKrstur/  Дом култури Руски Керестур], профил на ФБ * [https://www.rtv.rs/rsn/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%97%D0%BA%D0%B0/%D1%87%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%83-%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%BA%D0%B5%D0%B9-%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8._1471412.html Члени керестурского Дома култури на фестивалу у Словацкей Републики], РТ Войводина, 29. авґуст 2023. * [https://www.youtube.com/channel/UCdA5HEjv59DDbmq-GK4PCFw/videos Дом култури Руски Керестур], канал на Ютюб * [https://www.instagram.com/explore/locations/694127104050648/dom-kulture-ruski-krstur/ Дом култури Руски Керестур], профил на Инстаґраме == Референци == [[Катеґория:Уметносц]] [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Руски Керестур]] <references /> [[Катеґория:15. фебруар]] [[Катеґория:Институциї у култури]] 8jryogaifmu9ee8lslp9w1pg9ro0xt0 0 208 18323 18096 2026-05-10T16:59:25Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 18323 wikitext text/x-wiki [[Файл:Gruffydd_Williams,_71_years_old,_from_Ty’n_Coed,_Bodffordd,_Anglesey_–_a_wheelwright_by_trade_(8719666281).jpg|alt=Gruffydd Williams, 71 years old, from Ty’n Coed, Bodffordd, Anglesey – a wheelwright by trade (8719666281)|thumb|347x347px|Колєсар у роботи]] [[Файл:Koc 02082024.jpg|Древени коч, главни колєсаров продукт|347x347px|alt=Koc_02082024|thumb]] '''Колєсар''' то особа хтора ше занїма зоз правеньом древених часцох за кочи до хторих ше прага животинї, алє и зоз додаваньом желєзних часцох за конєчни випатрунок и функцию роботних кочох. Окрем роботних кочох, колєсаре правели и провадзацу опрему як цо то [[ярмо]] за праганє волох, кочики и фурики за преношенє лєгчейших терхох у обисцу. Колєсаре за древени [[плуг]]и правели [[Градзель|градзелї]] на хтори притвердзена желєзна глава а за ню и ораче желєзко, док за [[Дерляча|дерлячи]] правели рами до хторих ше укладали желєзни клїнки. Колєсаре робели углавним по порученю, часто у обсягу робней черанки, алє ношели свойо продукти на предай на [[Вашар|вашари]] и [[Пияц|пияци]]. == История == Рушаюци од перших заєднїцох, велька часц жительства ше занїмала зоз польопривреду, а то була причина же би зажила и [[Ремеселнїцтво при Руснацох у Бачкей|ремеселнїцка]] дїялносц. На тот способ жительству било оможлївене задоволєнє каждодньових потребох у обласци [[Привреда|привреди]]. Валалски майстрове правели и оправяли [[орудиє]] за себе и за цалу заєднїцу. Познєйше ше зявела и потреба за путнїцким и терховним превоженьом. Зоз звекшованьом потребох жительстава, рушаюци до нєодкритих часцох швета и прилапююци нови тарґовища, окреме у нєприступних и горских предїлох, селанє мушели сами почац правиц кочи зоз полнима колєсоми, хтори хасновани за рижни наменки. Зоз часом, гоч ше випатрунок [[Колєсо|колєса]] нє пременєл, пременєл ше дизайн, цо ишло на руку хасновательом чийо ше потреби нєпреривно менєли. Гоч пременки були мали, колєса були моцнєйши и твардейши, алє и лєгчейши. Од того часу, кочи ше лєгчейше правело и були хасновитши. Колєсаре шицко робели зоз свою моцу, з руками. Зоз вельку пилу ше резало стебла, углавним баґрен и дуб. Древо ше зоз лєсох привожело на кочох. Груби стебла мали буц длугоки 3,5 до 4 [[Метер|метери]], бо [[друк]] длугоки 3,5 метери. Глави на колєсох ше вартало зоз ручнима фуровами, гобльовало ше ручно. Робу ше поручовало дакеди и рок напредок. Комплетни кочи були длугоки 7, 8, и од 9 [[Шух|шухи]]. Кому яки требало. За векши роботи, за векшу терху, звожованє, хасновало ше найвекши и наймоцнєйши коч. Кед ше ишло на польо до роботи (орац, дерляц, бранїц або окоповац [[Кукурица|кукурицу)]] брало ше менши и лєгчейши коч. Векши ґаздове мали у своїм обисцу найменєй два кочи, а хто мал вецей жеми, тот мал и вецей кочи и [[Конь|конї]]. Таки ґаздове мали и чейзу або каруцу. Штредком 20. вику, колєсаре модернизовали и осучаснєли свойо [[ремесло]]. З ручней роботи ше преходзело на машински обробок вшадзи там дзе ше могло. Шицки машини — токарня (дребанк) за глави, пила, фурови, гобльовачка робели на струю. Майстор зоз своїма руками и знаньом контроловал машину и у рукох тримал часци цо их машини вирабяли. Зоз таку пошвидшану роботу продуковало ше и за нєпознатого купца, одходзело на вашари, пияци. Правело ше и далєй кочи, алє тераз у серийох од 10 - 12 фалати, пририхтовало ше продукти за вашари. Колєсаре, медзи двома войнами и после, правели тоти продукти: * Комплетни роботни и луксузни кочи, чейзи, каруци, а оков правел [[коваль]] * * Санки, пориска, кошиска, [[драбинки]] и вельки [[Драбина|драбини]] * * Фурики, церлїци, гладнїци, кросна, сновальнїци, качаци пранїки, обични пранїки * * За мулярох фурики, [[Лада|лади]] за ношенє малтеру. У другей половки 20. вику, кед ше зявели прикочи з ґумовима колєсами, колєсаре страцели свою найзначнєйшу роботу — „приколици” як ше гвари, вируцели колєсарох. У 1972. року ше нє предало тельо продукти як пред 10 роками на єдним вашаре. Попри велїх почежкосцох, даєдни ремеселнїки предлужели роботу и без виучених нових майстрох, так же ше нєшка зоз тим занїма углавним мале число ентузиястох, як зоз дополнююцу роботу або гобийом и звичайно робя лєм по порученю. == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82#cite_ref-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_1-2 Колєсарске ремесло] Википедия на сербским язику * * Наташа Фа Холошняй, [https://druztvo.org/ruski/vidania/6a%20studia%20rutenika%2019%20za%20Pdf%20.%202014%20god..pdf Колєсарске ремесло, Терминолоґия,] Studia Ruthenica 19, Нови Сад 2014 * [https://www.youtube.com/watch?v=HQNnpcbQEGM Приповедка о кочу, перша часц],ютˈюб канал Маковчань, автор Славко Винаї * * [https://www.youtube.com/watch?v=VgPSrtHcke0 Приповедка о кочу, друга часц], ютˈюб канал Вербовец, автор Славко Винаї == Литература == * Мирон Жирош, ''БАЧВАНСКО-СРИМСКИ РУСНАЦИ ДОМА И У ШВЕЦЕ 1745–2001'', IV TOM (2004), бок 450, 451 == Ґалерия колєсарових продуктох== <gallery> Dreveni hrablji za seno 30082024.jpg|thumb|Древени граблї за шено Dreveni stolcok za lupanje kukurici 20240829 114157.jpg|thumb|Древени столчок за лупанє кукурици Dreveni vidli za seno 20240829 113149.jpg|thumb|Древени видли за шено Jarmo 06082024.jpg|Ярмо за праганє волох Kolcok za presadzovanje 20240907 185256.jpg|thumb|Колчок за пресадзованє </gallery> [[Катеґория:Ремесла]] [[Катеґория:Занїманє]] 72gp5vm5x0ahv5lmxvr2khjtqg6d25z 0 219 18324 17377 2026-05-10T17:06:36Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 18324 wikitext text/x-wiki == Кошава == Кошава то жимни, досц моцни витор хтори дує у сиверовосточних крайох [[Сербия|Сербиї]], з векшей часци по [[Поверхносц|поверхносци]] жеми, до висини єдного километра, з часу на час у моцних налєтох. '''Походзенє назви''' – слово кошава превжате зоз турского язика: [[кош]] швидки и хава – [[Воздух|воздух.]] '''Наставанє кошави''' – Тот витор настава кед над Україну и Бесарабию воздушни [[прицисок]] високи, а над заходну часцу Штредожемного моря и Ядраном нїзки<ref>[https://web.archive.org/web/20070930211835/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=kossava1 „Kossava”]Kossava. Glossary of Meteorology, Second Edition. American Meteorological Society.</ref>. Наймоцнєйша є на уходзе до Дєрдапскей клисури. Приноши суху и жимну хвилю. Найчастейше дує вєшенї и вжиме. Жимна жимска кошава часто спричинє лядовицу. Кошава звичайно дує 2-3 [[Дзень|днї]], алє часто тирва и по єден тидзень<ref>Romanić; et al. (2015). „Long-term trends of the 'Koshava' wind during 1949-2010”. International Journal of Climatology. 35 (3): 288—302.</ref>, та и длужей. Наука нє доказала же кошава дує лєм на нєпарни днї. '''Покаль доходзи''' – Кошава дує по долїни Дунаю, од Ґолубцу по Вуковар, а у [[Войводина|Войводини]] є наймоцнєйша у южним Банаце. '''Напрям у хторим дує''' – покус ше розликує у рижних местох пре релєф и даяки препреченя. У южним Банаце кошава дує у напряме юг-юговосток, а у Бачкей и Сриме є юговосточни витор. '''Швидкосц кошави''' - вдереня витру можу мац швидкосц и до 100 km/h, гоч ше штредня швидкосц витру руша медзи 25 и 45 km/h. Призначени и цепли кошави. Чувствує ше ю на сиверу по [[Суботица|Суботицу,]] на югу по Ниш, а на заходзе по [[Шид]]. Дзекеди дзвига вельки [[Габа|габи]], та очежує и претаргує рични транспорт на Дунаю. Кед Делиблатска писковина нє була закрита з древами и другима рошлїнами, кошава дзвигала и на вельки оддалєносци ношела [[Писок|писок.]] == Литература == * Дукић, Душан (2006). ''Климатологија''. Београд: Географски факултет. * Дукић 2006, стр. 116. * ''Енциклопедия Нового Саду 12, КОС -ЛЕР'', Нови Сад 1999, б. 58-59 == Вонкашнї вязи == * [[:sr:Кошава|Кошава]] - Википедия на сербским язику == Референци == <references /> [[Катеґория:Витри]] dx6p93tuezi3yti0o5sfms9s67ekz12 0 317 18319 18311 2026-05-10T12:27:56Z Ksanvu 1030 18319 wikitext text/x-wiki [[Файл:Mutelka i zbuscok 06082024.jpg|thumb|Мутелка и збущок]] '''Мутелка''' (серб. ''стапајица'', маљица, слов. ''mútelka, виходнярски mutilka'') то [[Прибор за єдзенє|прибор]] за муценє масла. Ма длугоку ручку, а долу дзирави [[Танєр|танєрчок]]. Трепе ше з ню по шметанки док ше нє справи масло и док ше нє видвої [[цмар]]. Походзи од слова муциц. Прави ше вєдно зоз [[Збущок|збущком]] и состойна є часц прибору за муценє [[Масло|масла]]. Волала ше ище [[топарочка]], спомина ше у познатей рускей народней шпиванки. '''''Вежнї зайду и я зайду''''' ::''Топарочка лєм лопота,'' ::''а маселко муци, муци,'' ::''кед ше моя мила ода,'' ::''алє ме зармуци.'' == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II'', А – Н, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику,'' Нови Сад 2017, б. 740 == Вонкашнї вязи == * [https://jezikoslovac.com/word/ncvl Stapajica], značenje i definicija * [http://struna.ihjj.hr/naziv/stapajica/4335/ Stapajica] [[Катеґория:История]] [[Катеґория:Алати]] [[Катеґория:Ручни алати]] [[Катеґория:Архаизми]] 9ct9ixpkfoetm0gjn21f4ngnftv4d6t 4 532 18334 18309 2026-05-11T07:52:58Z Sveletanka 20 /* Обнова правох администратора за 2026/2027 */ Одвит 18334 wikitext text/x-wiki __NEWSECTIONLINK__ == Предлог за поставянє администратора == Єдна зоз обовязкох на початку живота Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию вандализациї текста. Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC) :Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC) :Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец. — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC) :Гласам за Керестурца. — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC) :Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC) ::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. ::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию, напишце ми було цо на мой мейл gkoljesar@gmail.com ::Приятельски поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC) :::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох. :::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам. :::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC) ::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам? ::::Посла сом вам мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц. ::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC) :::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций. :::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Забул сом и о тим написац. ::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє, односно послали бисце го панї мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст цо ми пишеме, вона би и ваш текст зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст наруциц, положиц до нашей Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику. ::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре? ::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє. Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми. ::::Поздрав ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC) :::::Будзем вам теди тото посилац. :::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC) ::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the "bureaucrat" permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC) ::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET) :::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET) ::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET) :::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing <3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET) :Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC) == Честитке == Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST) :Хвала на честиткама. :Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много. :Када смо почињали пре две и по гидине рад на русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице ОШ и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за потребе нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. :Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST) : Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET) ::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj vikipediji. Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji. ::87.116.160.190 je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas "Викимедија Србија узме под административно окриље". Mada ne znamo šta to znači administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki, Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi, a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd. Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd. ::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET) :::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati "je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul." — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET) == Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима == Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET) :Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET) ::: Hijerovit, pozdrav! Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG. ::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. ::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. ::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. ::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. ::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions ::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. ::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST) ::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST) :И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET) ::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET) ::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET) :::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET) :::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET) :Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.'' :uopšte nije tačna. Ne odgovara istini ni 5%. Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je podržao, formalno, inicijativu koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative Matici i KPD Dok. To se zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari. :Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine. Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo konkretnu poduku da je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International. Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка: ubacio taj moj članak na Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva organizacija za registraciju jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda počne na Vikipediji formiranje vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom krenuli som kao dvojac ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine druga aplikacija je bila poslata u SIL International, u procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine saznajemo da je naš jezik registriran. Već sredinom februara sam danima sedeo u predelima Vikipedije, prevodio sam Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator. Tada sam znao da ćemo i definitivno biti jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite, dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak naše rusinske vikipedije u tu školu. :'' У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру. :U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo'' :''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...'' :Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse reč? Zaista ne razumem. :Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva, mi smo radili u inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst. :Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju. :Ako stoji vaša tvrdnja :''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада'' - a svim tim institucijama je dr M. Fejsa na čelu, kako to da on nije napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET) ::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET) :::Ви сте споменули да сте написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано. :::Аутор, који поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. :::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке и да исправњам неке ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из бића Русина у Војводини, и није ми до других форми делања по википедијама. Ја сам вам дао прецизан опис како су текле ствари, претпостављам да из тога можете направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан. :::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао, и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако :::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3... :::'' :::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе. А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса о томе појма није имао почетком 2017. године. Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје "јунак нашег доба". Проблем је у томе да подаци какве је он написао остају на виделу, за будучност, па и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то, то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. :::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам видео али, сада, могу да замислим шта тамо има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET) ::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET) :::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK. ::: :::Godišnjak Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica u broju 29, Novi Sad, 2023. na strani 92-84 donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika. (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je dr Mihajlo Fejsa). :::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf ::: :::Русинска агенција Рутенпрес је пренел основну информацију о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији. :::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/ ::: :::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. :::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&t=534s ::: :::У тексту Панонски руски јазик на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији ::: :::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA ::: :::Već i ovo, nadam se, predstavlja prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET) == Kategorije == Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije # Biljke Рошлїни # Religija Релиґия # Kršćanstvo Християнство # Mjesta u Vojvodini Места у Войводини # Mjesta u Srbiji Места у Сербиї # Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини # Graodvi u Srbiji Вароши у Сербиї # Države u Aziji Держави у Азиї # Azija Азия # Kontinenti Континенти # Geografija Ґеоґрафия # Životopisi/Biografije Животописи / Биоґрафиї # Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini) Руснаци (катеґория за особи хтори Руснаци) # Znanstvenici Науковци # Sportaši Спортисти # Umjetnici Уметнїки # Glumci Ґлумци # Književnici Писателє # Pjevači Шпиваче # Fizika Физика # Učitelji Учителє Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET) :@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET) ::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи. ::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово. ::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. ::Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da nam je tip napisao i ubacio članak na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte tekst pod naslovom Медзиславянски язик. Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i "prevodim" na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET) :::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Sjeverna Amerika Сиверна Америка :::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки :::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей :::::::::::Države po kontinentima Держави по континентох :::::::::::Astronomija Астрономия :::::::::::Pravnici Правнїки :::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::Francuska Французка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj Вароши у Французкей ::::::::::::::::::::::Hrana Пожива ::::::::::::::::::::::Jezici Язики ::::::::::::::::::::::Kipari Скулпторе ::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura) Литература ::::::::::::::::::::::Pravo Право ::::::::::::::::::::::Plesovi Танци ::::::::::::::::::::::Novinari Новинаре ::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре ::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе ::::::::::::::::::::::Fotografija Фотоґрафия ::::::::::::::::::::::Fotografi Фотоґрафе ::::::::::::::::::::::Filmovi Филми ::::::::::::::::::::::Kinematografija Кинематоґрафия ::::::::::::::::::::::Austrija Австрия ::::::::::::::::::::::Manekenke Манекенки ::::::::::::::::::::::Teolozi Теолоґи ::::::::::::::::::::::Slovačka Словацка ::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj Вароши у Словацкей ::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::Lingvisti, Линґвисти :::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи :::::::::::::::::::::::::::Filozofija Филозофия :::::::::::::::::::::::::::Gluma, Ґлума :::::::::::::::::::::::::::Pjevanje, Шпиванє :::::::::::::::::::::::::::Dirigenti, Дирґенти :::::::::::::::::::::::::::Aranžeri Аранжере :::::::::::::::::::::::::::Etnografija Етноґрафия :::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini Вароши у України :::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? :::::::::::::::::::::::::::У Манекенки spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo kao manekeni :::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva oba spola. :::::::::::::::::::::::::::<nowiki>~~~~ </nowiki> — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::Grčka Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Мерни єдинки ::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi, Народи ::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija. Хемия ::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET) :::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju. :::::::U Kategoriji Lingvistika a u potkategoriju Lingvisti ima dva imena dvojice lingvista. A ja sam našao još pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim, kada podignem te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena. I probao sam, tražio uputstvo na vikipdeiji nešto u stilu '''''Kako upisati podatke u Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup tim stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti "Ушориц", nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah <u>ispod</u> "Ушор жридло") i onda "Категориï". Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji "Додаи категориio" i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete "Уруц пременки" i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :) ::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET) :::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. :::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i "dlan" odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti itd itd? — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate "Катеґория:" u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete "Катеґория:Етнолоґия". Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati <span style="color: red">crveni link</span>, npr. "Направце бок "[[:Катеґория:Етнолоґия]]" у тим википроєкту!" Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju "etnologija" stavite u kategoriju "znanost") i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju "Etnologija" – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Izgleda da smo istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория: sa dve tačke. Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka. Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje :::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao "stabla" (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET) :::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova :::::::::Катеґория:Шпиваче :::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]] :::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]] :::::::::(u ovom međuprostoru '''nema ništa''' i sledi posle toga, recimo) :::::::::Боки у катеґориї "Шпиваче" :::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11. :::::::::A u mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila opcija za sejvovanje. :::::::::Pogledajte kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije. :::::::::U kategoriji Дириґент sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene Kategorije. Verovatno grešim u nekoj od procedura pravljenja stranice za datu kategoriju? :::::::::Pozdrav — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u "stablo kategorija". Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET) :Mislim da  imamo mali problem. :U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET) ::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&limit=500&offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&offset=&limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET) :::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET) ::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA! Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET) == Сарадња са Викимедијом Србије == Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET) :Хвала Маре на мејл адреси. Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET) ::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо. — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET) :::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. :::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. :::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија. :::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. :::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао. :::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions :::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. :::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST) == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. марец 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Обнова правох администратора == Вчера сом достал таку поруку на мейл Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it. Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує 24. априла, о тидзень. Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше кратко вияшнїце чи ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе базовац одлука тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST) :Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST) :Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST) :Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST) :Zlahodzim se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST) == О Руским Язику == Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST) :Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або зоз мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно. Пробуйце контакт зоз проф. др. Михайлом Фейсом Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka. :На тим линку https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/ єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST) :Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику. Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST) ::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST) == Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу == Винко Жґанец Любо Фечо Преднї двор Медзинародна уния за защиту природи Редвуд Швитляки Ґайди Чинели Калдерма — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET) == Обнова правох администратора за 2026/2027 == Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти. Понеже обнову або вибор нового администратора треба покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене. Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує. Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST) :Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц. :Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&#126;2026-26940-89|&#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST) :Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST) ::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST) :::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST) :Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&#126;2026-28265-43|&#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST) :Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST) e9ozpxbwiwz3cr194fb3lppsbezjgf4 0 2067 18320 16671 2026-05-10T12:40:24Z Ksanvu 1030 Виправка букви, додата викивяза 18320 wikitext text/x-wiki '''Кольчок''' (серб ''прљак'', од кол, ''колок''; коцур. ''швайка''; лит. форма колчок) – ♦ прибор за ламанє [[Кукурица|кукурици]]: застругане древко у форми [[Клайбас|клайбаса]] за паранє лїсца на чуткох кукурици; ♦ колчок за капчанє штранґу статку коло шиї або рогох; ♦ кольче/клїнок на гушлї, [[Тамбура|тамбури]] и [[Ґитара|ґитари]] за зацагованє струнох; друга назва: колєчко; ♦ друга назва за можнїк то кольчок, серб. можданик; ♦ (цимермански) роги закрица: Роги закрица ше на верху сходзели, а же би ше нє розишли, место [[Гвозд|гвоздох]] ше хасновало древени колчки (гвари ше и клїнки). Вони випатрали так як вельки гвозди, а правели их цимерманє през жиму, же би були за лєто порихтани, кед ше правело хижу. Були викресани зоз шекеру, вельки як чутка кукурици. Опатриц: [[Швайка]] == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I'', ''А-Н'', Нови Сад 2017, б. 615 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/sr-ec/%D0%BF%D1%80%D1%99%D0%B0%D0%BA прљак], sr.wiktionary.org [[Катеґория:Алати]] [[Катеґория:Ручни алати]] qklhaojbq3ushw09uwp2mz7tm3anv9w 0 2501 18325 15440 2026-05-10T17:17:24Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 18325 wikitext text/x-wiki [[File:Симбол застава Руснацох у Сербиї 2026-01-17 07-20-47-152.jpg|thumb|Застава Руснацох [[Сербия|Сербиї]], датум означованя националного швета ''Дзень'' ''Руснацох'' у Сербиї|278x278п]]Русински/Руски интелектуалци з початку 20. вику прилапели [[Александер Духнович|А. Духновича]] и як свойого националного будителя, конєчно, як доказ служи и факт же 2 юлия 1919. року на Сновательней схадзки [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД), попри державней, шпивана и руска (русинска) гимна на Духновичов текст „Я Русин был єсмь и буду.“ Слова за русинску гимну Подкарпатских Русинох написал у чаше народного (националного) будзеня [[Александер Духнович]], а музику компоновалал Стефан Фенцик; '''''Я Русин бул єсмь и буду'''''. Нєшка тота шветочна писня прилапена на Шветовим конґресу [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|шветовей ради Русинох, Руснацох, Лемкох]] як писня шицких Руснацох/Русинох швета, а шпива ше и з других шветочних нагодох Руснацох у державох дзе жию [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] и дзе су прилaпени з боку держави як национална меншина. == Шветочна писня Руснацох у Сербиї == Зоз прилапеним [[Закон (право)|Законом]] о националних меншинских заєднїцох у Парламенту Влади Републики [[Сербия|Сербиї,]] Руснаци достали можлївосц орґанизовац ше и конституовац и достац самоуправне цело - Национални совит, хторе заведзене до правней системи Републики Сербиї 2002. року, а зоз цильом витворйованя правох у обласци култури, образованя, информованя и службеного хаснованя язика и писма: * Зоз орґанизованьом Електорскей скупштини перши Национални совит рускей заєднїци конституовани 2002. року, хтори тирвал два роки. * Друге зволанє (од 2004. року) Националного совиту рускей националней меншини, у априлу 2007. року, утвердзело предкладанє за национални символи Руснацох, герб, заставу, шветочну писню и датум означованя Дня Руснацох у Сербиї, (на основи Закона о Статуту националних совитох меншинских заєднїцох). Национални меншини нє можу мац гимну, їх гимна сербска державна гимна. Можу мац лєм шветочну писню хтора ма гимнични характеристики тей националней заєднїци. На єдней зоз порядней схадзки другого зволаня НС нє одредзена шветочна писня, алє дати лєм суґестиї и предкладаня за шветочну писню: * ''Браца Русини'' (автор мелодиї [[Ириней Тимко|И. Тимко]] на текст И. Тимко - [[Дюра Папгаргаї|Дю. Папгарагаї]]) и * ''З давен-давна'' (мелодия А. Тимко, текст Дю. Латяк).<ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20070502170748/http://www.ruskikerestur.org/ruski/rusarhiva0407.htm Утвердзени предлог за национални симболи (2007. рок)]</ref> Предложене же би ше єдну зоз тих двох шпиванкох вибрало после виводзеня на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Руснацох „Червена ружа”]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у юнию 2007. року и то зоз новима [[Оркестер|оркестровима]] [[Музични аранжман|аранжманами]].<ref name=":0" /> Обидва шпиванки на фестивалу одшпивали здружени [[Хор|хори]] зоз [[Руски Керестур|Р. Керестура]], Н. Саду, [[Вербас|Вербасу]] зоз провадзеньом Велького народного оркестру [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] ([[дириґент]] [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач]]). На першим означованю националного швета [[Дзень|Дня]] Руснацох у Новим Садзе 2008. року обидва шпиванки шпивали здружени хори зоз [[Дюрдьов|Дюрдьова]], Руского Керестура, Нового Саду, Вербасу з провадзеньом оркестра хтори составени зоз [[Музичар|музичарох]] рускей заєднїци. * Треце зволанє Националного совиту Руснацох (од 2010. року) вигласало и прилапело же би руска шветочна писня у Сербиї була '''''Браца Русини'''''. Oд теди ше тота писня шпива з нагоди значних руских шветочних програмох, ровноправно з урядову державну гимну Републики Сербиї ''Боже правде''. (Композитор гимни ''Боже правде'' Даворин Єнко, текст Йован Дьордєвич). Попри шветочней писнї Браца Русини, виводзa ше найчастейше и писнї '''''З давен-давна''''' и '''''Я Русин бул.''''' Конєчни одлуки о националних символох Руснацох, гербу, [[Застава|застави]] и означованю Дня националного швета - Дзень Руснацох (хтори ше преславює у Р. Сербиї [[17. януар|17. януара]] каждого року) принєсла Влада Републики Сербиї, а о шветочней писнї одлучели члени Националного совиту Руснацох трецого зволаня. == Тексти шветочних писньох == {| class="wikitable" !''Браца Русини''<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2020/11/BRACA-RUSINI-muz-I.Timko-sl-.-obr.pdf Текст писнї Руснацох "''Браца Русини''"] , zavod.rs [приступни 31. януар 2026.]</ref> !'''''З давен-давна'''''<ref>[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/04/Z-DAVEN-DAVNA-txt-muz-A-Timko-sl-Dj-Latjak-obr-M-Sivc_compressed.pdf Текст писнї Руснацох "''З давен-давна''"], zavod.rs [приступни 31. януар 2026.]</ref> |- |На бачванскей ровнї, дзе поля безкрайни, тебе писню шпивам, роду мой давни. Браца Русини, на ровнї жиєме, алє зме зоз горох квеце пресадзене. Гори Карпати, наша оцовщинo, витай нам, витай, шицка родзино! Зашпивайме, браца з бачванскей ровнїни, закарпатским гором, славней дїдовщини. Браца Русини, наша доля мала, широм по швеце синох розошала. З далєкого краю, квиток карпатски, з писню вам посила привит свой братски! |З давен-давна у Карпатох руске мено жиє, з двох їх бокох коло братох Руснак гнїздо виє. Зоз братами з дїдовщини в братстве и злагоди, нїґда инше вон нє жадал, лєм жиц у злагоди. ''Пришпив'': Нєшка Руснак зоз гордосцу свойо мено ноши, плоди предкох зоз радосцу, з поцешеньом коши. Руске мено нєшка Руснак з креву уж нє плаци, прето, браца, зложно скричме: „Най жию, най жию Руснаци!” А виками бул гнобени, служиц паном мушел, чежко робиц примушени вшадзи дзе ше рушел. Чежко було Руснакови аж и ширцом швета, глад и биду кажди Руснак ище вше памета. ''Пришпив:'' Нєшка Руснак зоз гордосцу свойо мено ноши, плоди предкох зоз радосцу, з поцешеньом коши. Руске мено нєшка Руснак з креву уж нє плаци, прето, браца, зложно скричме: „Най жию, най жию Руснаци!” |} == Литература == * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-I-WEB.pdf ''Червена ружа 1962-2011,'' I том, 2011.], Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад (шветочни писнї на боку 63. и 430.) == Вонкашня вяза == * [https://www.youtube.com/watch?v=LXnpKSyu75M Istorija i kultura Rusina] youtube.com * [https://www.youtube.com/watch?v=kO3IcW9a2V0 Браца Русини] - шветочну писню Руснацох у Р. Сербиї, шпива Хор Дома култури зоз Руского Керестура, (ют’юб канал Маковчань) * [https://www.youtube.com/watch?v=-yYuncIj_A8 З давен-давна], шпиваю учашнїки шветочней програми з нагоди Дня Руснацох Републики Сербиї, (ют’юб канал Маковчань). * [https://www.youtube.com/watch?v=W163Z4FyYAQ А. Духнович. Вручаніє ("Я Русин был, єсмь и буду...")] текст Александра Духновича чита Валерiй Падяк * [https://www.youtube.com/watch?v=7NzgeLPsoQY• Ko su Rusini i odakle u Vojvodini?] youtube.com == Референци == <references/> 32a1f58tgv0s84umeduxkk00lctgj9y 14 2639 18335 15481 2026-05-11T08:40:26Z Sveletanka 20 катеґория 18335 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Линґвистика]] sppi7hl92mhqrura5y2ikbixfor6b31 14 2904 18336 17378 2026-05-11T08:45:54Z Sveletanka 20 катеґория 18336 wikitext text/x-wiki [[Катеґория:Атмосфера]] 50o5cvp5a0n5gmtofz1xphjc2kvg8aa 0 3034 18328 18279 2026-05-10T21:22:27Z Keresturec 18 Уложени референци 18328 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Михал Гиряк </big> | label2 = | data2 = [[Файл:Mihal Hirjak.jpg|центар|мини|269x269п]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =27. новембер 1933. | label5 = Датум упокоєня | data5 =20. марца 2007 (73) | label6 = Державянство | data6 = словацке | label7 = Язик творох | data7 = руски, українски | label8 = Школа | data8 = ґимназия у Гуменим | label9 = Универзитет | data9 = Висша педаґоґийна школа | label10 = Наукови ступень | data10 =доктор филозофиї | label11 = Период твореня | data11 =1957—1999. | label12 = Жанри | data12 = фолклористика, етноґрафия | label13 = Поховани | data13 = у валалє Пихня | label14 = Припознаня | data14 = }} '''Михал Гиряк''' (*27. новембер 1933—†[[20. марец]] 2007), науковец, педаґоґ, призберовач фолклору Русинох Словацкей. == Биоґрафия == Михайло Гиряк ше народзел 27. новембра 1933. року у русинским валалє Пихня у Сниньским округу (Чехословацка) у селянскей фамилиї, у родним валалє закончел и основну школу. Потим предлужел школованє у Державней рускей ґимназиї у Гуменим дзе матуровал 1952. року. Предлужел студиї на Висшей педаґоґийней школи у [[Прешов|Прешове]] (1952-1957). Були то роки змоцнєтей українизациї та Михайло Гиряк пошол на длужносц редактора часопису ''Дружно вперед'' (1957-1960) хтори видавал Културни Союз Українских Роботнїкох Словацкей (КСУТ). Вон охабел редакторску роботу бо жадал свойо етноґрафични знаня прешириц зоз постдипломнима студиями етноґрафиї и фолклористики у рамикох интерней науковей аспирантури на Филозофским факултету Универзитета ''Яна Амоса Коменского'' у Братислави (1960-1963). Од теди Михал Гиряк бул заняти як наукови роботнїк на Универзитету ''Павла Йозефа Шафарика'' у Прешове (1960-1971). Ту потим робел и як педаґоґ, викладал лекциї зоз фолклористики (1960-1998). Аспирантски испити дал и кандидатску роботу одбранєл у Народописним институту Словацкей академиї наукох у Братислави (1965) а такой потим докторат зоз филозофиї на ''Карловим'' универзитету у Праги. Свойо фолклористични виглєдованя Михал Гиряк унапрямел на зберанє русинских [[Народ|народних]] приповедкох, леґендох, анеґдотох, приповедкох зоз живота, народних шпиванкох, присловкох и загадкох. Михайло Гиряк и його супругу Ана мали у малженстве тройо дзеци, сина Славу и дзивки Таню и Людмилу. == Наукова робота и публикациї == Михал Гиряк видал седем кнїжки ''Українских народних приповедкох Восточней Словацкей'' (1965-1979) зоз власних записох, и стилистичну анализу того обсяжного материялу (1983). Публиковал коло 350 рецензиї, статї, науково сообщеня. Публиковал и серию статьох о народних приповедачох Восточней Словацкей (О. Демян, А. Кимак, И. Станко, С. Полянскый и др.), и ширшу информацию о Ф. Лазорикови и Ю. Костюкови. После ''нїжней револуциї'' Михал Гиряк постал єден з найактивнєйших дружтвени дїячох медзи Русинами. У нових условийох вон уж могол отворено гуториц и писац же Русини окремни народ и плановал же покля лєм годзен вон будзе видавац фолклористични материяли у ориґиналу а нє так як мушел под час периоду українизациї.<small><ref>Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13.</ref></small> У рокох од 1993. по 2000. у русинских тижньових новинох ''Народни новинки'' вон обявел у енциклопедийней форми описи 160 валалох Прешовского краю. Михайло Гиряк пошол до пензиї 1998. року, после 38 рокох виглєдовацкей роботи у обласци фолклора Русинох Словацкей. У його пензийним вику главни його циль постал же би обезпечел цо векшу часц зоз його фонду вельорочней фолклористичней роботи на розоплаганє преподавачом и студентом русинского язика и култури. З тей нагоди вон постал коавтор даєдних учебнїкох як за перши, так и за други ступень основних школох у хторих ше преподавало о русинским язику и култури, у хторих доминує усна народна творчосц Русинох як скарб наших предкох. По формованя ''Оддзелєна русинского язика и култури'' у рамикох Института народносних студийох и странских язикох на Прешовским универзитету (1999) вон сам преподавал студентом ширши форми студийох русинского язик як предмет русинскей етноґрафиї. З оглядом на обсяг фолклорного богатства хторе Михайло Гиряк публиковал за живота нєт сумнїву же то будзе златни фонд у скарбу русинскей фолклористики у Прешовщини. Михайло Гиряк ше упокоєл 20. марца 2007. року. Поховани є на теметове у родзеним валалє Пихня. === Як окремни виданя вишли: === * Українські народні казки Східної Словаччини (1965–1979, 7 томи); * З глибини віків (антолоґия, 1967)<small><ref>Антология обсягуе 300 спѣванкы, 13 одклятя, описы обрядов, 370 пословицѣ, 150 гаданкы, 40 казкы, легенды и переказы.</ref></small>; * Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини (Ужгород, 1968)<small><ref>Гиряк М. Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини Ужгород: Карпати, 1968. — 136 с.</ref></small>; * Бібліографія фольклору Пряшівщини 1945–1969 (1970)<small><ref>Бібліографія фольклору Пряшівщини, 1945–1969 / уклав Михайло Гиряк. — Пряшів: Видав ЦК КСУТ, 1970. — 58 с.</ref></small> * Фольклористичні намагання українців Східної Словаччини за післявоєнний період (1973); * Вступні формули українських народних казок Східної Словаччини (1976); * Чарівні стежки (зборнїк авторски приповедкох, 1979); * Народна проза Стащинської долини (1979). * Пісні Ю. Колинчака (1982); * Дзвони не втихають (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 1, 1982); * Шляхами віків (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 2, 1985); * Голос Кичар (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 3, 1986); * Народні пісні села Орябина (1986)<small><ref>Народні пісні села Орябини / упоряд., підгот. текстів, вступ. ст., післямова та примітки Михайла Гиряка. — Пряшів, 1986. — 249 с., іл. : ноти.</ref></small>; * Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини (1989)<small><ref>Гиряк М. Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини / Михайло Гиряк . — Братислава; Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво: Відділ української літератури, 1989 . — 326 с.</ref></small>; * Співанкы Анны Мацібобовой (1993); === Сполнєл ше сон Михала Гиряка === Карпаторусински наукови центер у ЗАД видал двоязични зборнїк "In the Seventy-Seventh Kingdom": Carpatho-Rusyn Folktales — "В сїмдесятій семій країні": Карпаторусиньскы приповідкы — Hardcover – 2015, by Mikhal Hiryak (Author), Patricia A. Krafcik (Translator), русинску часц потолковал Штефан Сухий. == Литература == * Федір Ковач. Гиряк Михайло // Ковач, Федір (упор.). Краєзнавчий словник русинів-українців / Пряшівщина. Союз Русинів-Українців Словацької Республіки. Пряшів, 1999. С. 85. * [[Павле Роберт Маґочи|Paul Robert Magocsi.]] Hyriak, Mykhailo // Magocsi, Paul Robert and Pop, Ivan (eds.). Encyclopedia of Rusyn History and Culture. University of Toronto Press. Toronto – Buffalo – London. 2002. P. 202. * Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13. == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/20200925131635/https://c-rrc.org/product/in-the-seventy-seventh-kingdom/ In the Seventy-Seventh Kingdom – В сїмдесятій семій країні] * Alexander ZOZUĽÁK, [http://www.rusynacademy.sk/english/en_press.html#He_didn%E2%80%99t_live_to_see_his_last_book He didn’t live to see his last book,] Academy of Rusyn Culture in the Slovak Republic * [[Микола Мушинка]]. [https://www.rusyn.sk/data/att/3154_subor.pdf Умер Михайло Гиряк.] // InfoРусин, інформачный місячник Русинів Словеньска. 2007, ч. 4. С. 5. == Референци == [[Катеґория:Словацка]] [[Катеґория:Науковци]] [[Катеґория:Докторе наукох]] [[Катеґория:Педаґоґи]] [[Катеґория:Фолклористи]] [[Катеґория:27. новембер]] [[Катеґория:Народзени 1933]] [[Катеґория:20. марец]] [[Катеґория:Умарли 2007]] 1oxlqaut2dhn2yyna6zq124y05rac1m 0 3044 18318 18317 2026-05-10T12:16:24Z Ksanvu 1030 Форматированє бока 18318 wikitext text/x-wiki '''Беґеш''' або '''берда''', (руснаци тот инструмент волаю '''бруґа''' або '''бас''') припада файти контрабасу, од хторго ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На контрабасу–беґешу ше углавним грає у [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбурових]] [[Оркестер|оркестрох]]. Беґеш карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент. Беґеш (берда, бас, рск. бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента [[лаута]]) шию хтора у принципу контрабас зоз прагами. <ref>https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija- gubec.com/instrumente/ Bas / Berda. (Memento vom 24. Juni 2016 im Internet Archive) matija-gubec.com</ref> Беґеш длугоки коло 1.80 [[Метер|м]]. То найвекши инструмент у тамбурових [[Ансамбл|ансамблох]], и як його основна компонента, твори нїзки [[Тон|тони]] у басовим реґистре (у контра [[Октава|октави)]]. Конструкция беґеша така же [[музичар]] грає на стояци, и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох у фамилиї виолинох, беґеш (берда) нє припада [[Смиково инструменти|смиковим инструментом]] и прето ше '''на''' '''нїм ''нє грає зоз [[Смик|смиком]]'''''. Беґеш ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у: 1. Троструновей вариянти у [[Интервал (музика)|интервалу]] [[квинта]] G-D-A и, 2. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G. Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за [[Горватска|Горватску]] народну музику. == Вонкашнї вязи == * [https://www.atlasofpluckedinstruments.com/europe2.htm Berda-Beges] auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику). * Бегеш https://web.archive.org/web/20190317200721/http://www.tamburica.or g/lat/beges. html Begeš] (Memento vom 17. März 2019 im https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive). auf tamburica.org (kroatisch) {{Commonscat}} == Рeференци == 1. https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija- gubec.com/instrumente/ Bas / Berda. (Memento vom 24. Juni 2016 im Internet Archive) matija-gubec.com <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Струново инструменти]] [[Катеґория:Музични инструменти]] s5o9tiz6rnqh6ajm4ls4fup2252qwwl 18327 18318 2026-05-10T21:20:02Z Olirk55 19 Форматированє референцох, вонкашнїх вязох, ґалерия 18327 wikitext text/x-wiki [[File:Berda, instrument (size).jpg|right|thumb|496x496px|Беґеш (берда) ]]'''Беґеш''' або '''берда''', (руснаци тот инструмент волаю '''бруґа''' або бас); то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторго ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На контрабасу–беґешу ше углавним грає у [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбурових]] [[Оркестер|оркестрох]]. Беґеш карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент. Беґеш (берда, тамбурашски бас, по руски бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента [[лаута]]) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.<ref>[https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija-gubec.com/instrumente/ Bas / Berda] (Memento vom 24. Juni 2016 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) matija-gubec.com</ref> Беґеш длугоки коло 1.80 [[Метер|м]]. То найвекши инструмент у тамбурових [[Ансамбл|ансамблох]],<ref>[https://web.archive.org/web/20100124031506/http://www.svita.net/o_tamburi.htm# Tamburaški sastav "SVITA".] 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)</ref> и як його основна компонента, витворює нїзки [[Тон|тони]] у басовим реґистре (у контра [[Октава|октави)]]. Нотни запис вше у бас ключу (такв.Еф-ключ). == Улога у ансамблу == Улога беґеша у музичней ґрупи, ансамблу углавним провадзаца. Тамбурашки бас/беґеш, грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розкалда шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас солисти. У [[Чардаш|чардашо]]<nowiki/>х у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона. Конструкция беґеша така же [[музичар]] грає на стояци, и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох у фамилиї виолинох, беґеш (берда) нє припада [[Смиково инструменти|смиковим инструментом]] и прето ше '''на''' '''нїм ''нє грає зоз [[Смик|смиком]]'''''. Беґеш ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у: '''1'''. Троструновей вариянти у [[Интервал (музика)|интервалу]] [[квинта]] G-D-A и, '''2'''. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G. Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за [[Горватска|Горватску]] народну музику. == Руснаци и бруґа == Руснаци за беґеш (музични инструмент) гварели же то '''бруґа''' ( од мадь. ''brúgó''). За гудака хтори грал на бруґи людзе го наволовали ''бруґош (Всл. Brugoš).'' Руснаци за [[Музичар|музичара]] хтори грає na беґешu, односно na бруґi гварели же вон '''''бруґує''.''' То значело же тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей „банди” на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребно же би хлоп бул моцни, почим то компулентнєйши инструмент. == Фразеолоґия == ♦ '''''Було и бруґи и [[ґайди]]''' -'' Гвари ше кед була даяка парада и звада и под.: Кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: ''було и бруґи и ґайди''. ♦ '''''бруґовац''''' - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): ''Вчера якиш бачи принєс до нас'' ''чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол Поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.'' == Ґалерия == <gallery> Файл:Beges Skorenovac.jpg|Гранє на беґешу (бруґи) Файл:Беґеш (тамбурашски) 10 05 2026.jpg|Тамбурашски беґеш Файл:Шия и горня часц беґеша 511267928 23888606660832241 7065101436735656008 n.jpg|Беґеш, шия и горня часц (профил) Файл:Горня часц зозо клїнками 511314186 23888606714165569 5135357957426223578 n.jpg|Горня часц беґеша зоз клїнками за штимованє струнох </gallery> == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I А-Н,'' Нови Сад 2017. * Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963) == Вонкашнї вязи == * [https://www.atlasofpluckedinstruments.com/europe2.htm Berda] auf atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику) auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику). * [https://web.archive.org/web/20190317200721/http://www.tamburica.org/lat/beges.html Begeš] (Memento vom 17. März 2019 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) auf tamburica.org (kroatisch) * [https://www.rts.rs/tv/rts1/5781219/oko-magazin-beges-koji-svira-i-veseli-celu-vojvodinu-.html Око магазин: Бегеш који свира и весели целу Војводину] rts.rs * [https://www.instagram.com/p/DXclL7QDEyQ/ Nauči da prepoynaš dobar begeš] instagram.com {{Commonscat}} == Рeференци == <references /> [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Струново инструменти]] [[Катеґория:Музични инструменти]] ss6p4rxjvgme6esladkwd3bq7mj1yq4 0 3045 18321 2026-05-10T14:41:28Z Keresturec 18 Мар. Тамаш 18321 wikitext text/x-wiki Етно-клуб Отето од заборава Одняте од забуца Megmentve a feledéstöl Основани 2008. Файта Завичайна музейна збирка, комплексного типу Локация Коцур, Войводина, Сербия Адреса Маршала Тита 72. 3Д презентация [https://odnjateodzabuca.360.rs/index_ru.html Етно-клуб у Коцуре] Етно-клуб ''Одняте од забуца'' у Коцуре У рамикох манифестациї Костельникова єшень 9. новембра 2008. року у Коцуре бул шветочно отворени Етно-клуб под назву Одняте од забуца. Була то коруна на шицких роботох хтори ушлїдзели од його идеї та по ушоренє простору и зберанє и викладанє етноматериялу. Вецей як 200 жителє Коцура помогли же би були до фонду Етни-клуба позберани числени експонати хтори новим ґенерацийом на виродостойни способ приблїжую живот и обичаї зоз прешлосци Коцура. Етно-клуб ше находзи у будинку старей парохиї хтору, праве за тоту намену, уступел валалу Церковни одбор Грекокатолїцкей церкви у Коцуре, а ушоренє простору помогли Општина Вербас и Национални совит Руснацох. Руске обисце на дланї Накадзи нащивитель прекрочи праг Етно-клуба вон ше, у истей хвильки, найдзе у прешлосци. На мурох образи а опрез нащивителя стародавни фарбени посцелї и ормани, на чиїх кридлох, з нукашнього боку, записани найзначнєйши подїї зоз живота їх дакедишнїх ґаздох - кеди ше народзели дзеци и кеди помарли родичи. Ту и резбарени ствари зоз богатого обисца, а у орманох широки сукнї - шветочни блишово и зоз гадвабу, „по 80ˮ або фарбарски за роботни дзень, вец подолки, рекельчата, блузни, заруцовачки, хусточки и фитюли, плахти, хлєбовки хтори ше хаснує кед ше положнїци ноши єсц. Предня хижа понука окремну красу - на засцелєних посцельох блишово плахти, а спод нїх викукую били, з руку дзирковани, викрохмалєни плахти. У шицким цо вискладане у орманох, у плахиткох, ручнїкох, сламячох уложени годзини, мешаци и роки роботи. Конопу ше садзело, вижинало, мочело, тлукло, чесало, а вец предло и ткало и пред нашима очми, тераз, вибилєне платно и руски партки зоз червенима смугами. У кухнї кантички у хторих кисло млєко, глїняни гарчки у хторих ше варело у руским пецу, при муре ожох, кочерга, лопата за садзанє хлєба и коритко за мишенє хлєба, а у куце древена купачка за райбанє шматох, пранїк и качанїк. У єдней зоз просторийох Етно-клуба на розложених кроснох започата керпара. Ту и церлїца, щец, кудзель, сновальнїца, мотовидло, шпуляр, клокотка и предза намотана на бабки. Експонати рижнородни, од зоз краснописом виписаней кнїжки з молитвами на церковнославянским язику и фиронґи старей скоро 250 роки, вишиваней 150-рочней плахти, по алати хтори ше хасновало у роботи на полю и у ремеслох и предмети вязани за рихтанє єдзеня и за каждодньови живот. Ту и посцель зоз чопами и фляша без дна за хтору утвердзене же ше ю хасновало за лапанє мухох та и други интересантни предмети. Найстарша кнїжка у Етно-клубу то з руку писани молитви и шпиванки хтори ше шпива и чита при умартому. Одняц од забуца и препаданя Здруженє гражданох Етно-клуб Одняте од забуца ма за циль очуванє скарбу и идентитета мултиетнїчного штредку як цо то Коцур. Етно-клуб ма 7 просториї хтори подзелєни тематски и у нїх ше находза експонати зоз прешлосци жительох Коцура - Руснацох, Мадярох и Сербох, колонистох зоз Босни. Єст окремна Мадярска хижа, та Сербска хижа, єст пар просториї общого змисту, кухня, та потим хижа дзе алати за окончованє даєдних ремеслох якцо то столар, фризерка, фарбар, ципелар и подобни. На дворе за будинком тиж єст даєдни векши експонати хтори припадаю тому простору,алє и експонати зоз историї Коцура як цо то огньогасни коч, та мертвени коч, односно, пригодно констурована запрагна превозка у хторей давно преношени покойни з обисца на теметов. У рокох по снованю за Етно-клуб набавени вецей бабки у велькосци одроснутей особи (8) и вони облєчени до руского, мадярского и сербского облєчива. И финансийна потримовка Етно-клуба Одняте од забуца обезпечена так же ше поряднє плаца трошки за струю, воду, зогриванє и даєдни менши оправки на обєкту у хторим тот валалски музей. Снованє Етно-клуба потримал цали валал Задумка о формованю Етно-клуба Одняте од забуца здобула вельку потримовку у валалє. На самих його початкох у збераню експонатох по валалє ше найбаржей анґажовали Радойка Лазор, Аранка и Мирко Медєши, Йовґен и Зденка Фейса, Марча Дудаш, Снежана Радошевич, Драґиша и Серафина Самочета. И з боку грекокатолїцкей церкви идея була барз потримована. А нє треба забуц анї коцурских майстрох хтори оправели струю, воду, канализацию при будинку, та малярох хтори побилєли и офарбели нукашнї амбиєнт, шицки вони то зробели задармо. Етно-клуб реґистровани за шицки файти културней дїялносци, як цо то драмска, музична, рецитаторска, а у рокох по його снованю часто бул и простор за отримованє рижних промоцийох. Континуоване и сотруднїцтво зоз Основну школу Братство-єдинство та так школяре зоз своїма наставнїками приходза на окремни годзини з историї и култури, и ту видза експонати яки у їх обисцох уж нєт алє хтори були состойна часц живота валалчаньох у прешлосци. Литература Мартица Тамаш. ''Наша прешлосц на єдним месце''. Новини ''Руске слово'', Рок LXIV, число 52 (3297), Нови Сад, 26. децембер 2008. року, б. 5. Вонкашнї вязи 3Д Виртуална тура [https://odnjateodzabuca.360.rs/index_ru.html Одняте од забуца, Коцур] h7ntbmvl2yew6l1gxvpuo9au6f5ivdm 18322 18321 2026-05-10T16:08:10Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, подробносци, викивязи 18322 wikitext text/x-wiki Етно-клуб Отето од заборава Одняте од забуца Megmentve a feledéstöl Основани 2008. Файта Завичайна музейна збирка, комплексного типу Локация Коцур, Войводина, Сербия Адреса Маршала Тита 72. 3Д презентация [https://odnjateodzabuca.360.rs/index_ru.html Етно-клуб у Коцуре] '''Етно-клуб ''Одняте од забуца'' у Коцуре''' У рамикох манифестациї Костельникова єшень 9. новембра 2008. року у Коцуре бул шветочно отворени Етно-клуб под назву Одняте од забуца. Була то коруна на шицких роботох хтори ушлїдзели од його идеї та по ушоренє простору и зберанє и викладанє етноматериялу. Вецей як 200 жителє [[Коцур|Коцура]] помогли же би були до фонду Етни-клуба позберани числени експонати хтори новим ґенерацийом на виродостойни способ приблїжую живот и обичаї зоз прешлосци Коцура. Етно-клуб ше находзи у будинку старей парохиї хтору, праве за тоту намену, уступел валалу Церковни одбор [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]] у Коцуре, а ушоренє простору помогли Општина [[Вербас]] и Национални совит Руснацох. == Руске обисце на дланї == Накадзи нащивитель прекрочи праг Етно-клуба вон ше, у истей хвильки, найдзе у прешлосци. На мурох образи а опрез нащивителя стародавни фарбени [[Посцель|посцелї]] и [[Орман|ормани,]] на чиїх кридлох, з нукашнього боку, записани найзначнєйши подїї зоз живота їх дакедишнїх ґаздох - кеди ше народзели дзеци и кеди помарли родичи. Ту и резбарени ствари зоз богатого обисца, а у орманох широки [[Сукня|сукнї]] - шветочни блишово и зоз [[Гадваб|гадвабу,]] „по 80ˮ або фарбарски за роботни дзень, вец подолки, рекельчата, блузни, заруцовачки, [[Хусточка|хусточки]] и [[Фитюла|фитюли]], плахти, [[Хлєбовка|хлєбовки]] хтори ше хаснує кед ше положнїци ноши єсц. Предня хижа понука окремну красу - на засцелєних посцельох блишово плахти, а спод нїх викукую били, з руку дзирковани, викрохмалєни плахти. У шицким цо вискладане у орманох, у плахиткох, ручнїкох, сламячох уложени годзини, мешаци и роки роботи. [[Конопа|Конопу]] ше садзело, вижинало, мочело, тлукло, чесало, а вец предло и ткало и пред нашима очми, тераз, вибилєне платно и руски партки зоз червенима смугами. У кухнї кантички у хторих кисло млєко, глїняни гарчки у хторих ше варело у [[Руски пец|руским пецу,]] при муре ожох, кочерга, лопата за садзанє хлєба и коритко за мишенє [[Хлєб|хлєба,]] а у куце древена купачка за райбанє шматох, пранїк и качанїк. У єдней зоз просторийох Етно-клуба на розложених кроснох започата [[керпара]]. Ту и церлїца, щец, [[кудзель]], сновальнїца, мотовидло, шпуляр, клокотка и предза намотана на бабки. Експонати рижнородни, од зоз краснописом виписаней кнїжки з молитвами на церковнославянским язику и фиронґи старей скоро 250 роки, вишиваней 150-рочней плахти, по алати хтори ше хасновало у роботи на полю и у ремеслох и предмети вязани за рихтанє єдзеня и за каждодньови живот. Ту и посцель зоз чопами и фляша без дна за хтору утвердзене же ше ю хасновало за лапанє мухох та и други интересантни предмети. Найстарша кнїжка у Етно-клубу то з руку писани молитви и шпиванки хтори ше шпива и чита при умартому. == Одняц од забуца и препаданя == Здруженє гражданох Етно-клуб Одняте од забуца ма за циль очуванє скарбу и идентитета мултиетнїчного штредку як цо то Коцур. Етно-клуб ма 7 просториї хтори подзелєни тематски и у нїх ше находза експонати зоз прешлосци жительох Коцура - [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]], Мадярох и Сербох, колонистох зоз Босни. Єст окремна Мадярска хижа, та Сербска хижа, єст пар просториї общого змисту, кухня, та потим хижа дзе алати за окончованє даєдних ремеслох якцо то столар, фризерка, фарбар, ципелар и подобни. На дворе за будинком тиж єст даєдни векши експонати хтори припадаю тому простору,алє и експонати зоз историї Коцура як цо то огньогасни коч, та мертвени коч, односно, пригодно констурована запрагна превозка у хторей давно преношени покойни з обисца на [[теметов]]. У рокох по снованю за Етно-клуб набавени вецей бабки у велькосци одроснутей особи (8) и вони облєчени до руского, мадярского и сербского облєчива. И финансийна потримовка Етно-клуба Одняте од забуца обезпечена так же ше поряднє плаца трошки за струю, воду, зогриванє и даєдни менши оправки на обєкту у хторим тот валалски музей. == Снованє Етно-клуба потримал цали валал == Задумка о формованю Етно-клуба Одняте од забуца здобула вельку потримовку у валалє. На самих його початкох у збераню експонатох по валалє ше найбаржей анґажовали Радойка Лазор, Аранка и Мирко Медєши, Йовґен и Зденка Фейса, Марча Дудаш, Снежана Радошевич, Драґиша и Серафина Самочета. И з боку грекокатолїцкей церкви идея була барз потримована. А нє треба забуц анї коцурских майстрох хтори оправели струю, воду, канализацию при будинку, та малярох хтори побилєли и офарбели нукашнї амбиєнт, шицки вони то зробели задармо. Етно-клуб реґистровани за шицки файти културней дїялносци, як цо то драмска, музична, рецитаторска, а у рокох по його снованю часто бул и простор за отримованє рижних промоцийох. Континуоване и сотруднїцтво зоз Основну школу Братство-єдинство та так школяре зоз своїма наставнїками приходза на окремни годзини з историї и култури, и ту видза експонати яки у їх обисцох уж нєт алє хтори були состойна часц живота валалчаньох у прешлосци. == Литература == Мартица Тамаш. ''Наша прешлосц на єдним месце''. Новини ''Руске слово'', Рок LXIV, число 52 (3297), Нови Сад, 26. децембер 2008. року, б. 5. == Вонкашнї вязи == 3Д Виртуална тура [https://odnjateodzabuca.360.rs/index_ru.html Одняте од забуца, Коцур] 1epebsr7o7u1q3rxa5qmk4zt4a1e4fa 18330 18322 2026-05-10T22:02:08Z Keresturec 18 Уложени катеґориї, формована табела 18330 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Етно-клуб</big> <big>Отето од заборава</big> <big>Одняте од забуца</big> <big>Megmentve a feledéstöl</big> |- |'''Основани''' |2008. |- |'''Файта''' |Завичайна музейна збирка, комплексного типу |- |'''Локация''' |Коцур, Войводина, Сербия |- |'''Адреса''' |Маршала Тита 72. |- |'''3Д презентация''' |[https://odnjateodzabuca.360.rs/index_ru.html Етно-клуб у Коцуре] |} '''<big>Етно-клуб ''Одняте од забуца'' у Коцуре</big>''' У рамикох манифестациї Костельникова єшень 9. новембра 2008. року у Коцуре бул шветочно отворени Етно-клуб под назву ''Одняте од забуца''. Була то коруна на шицких роботох хтори ушлїдзели од його идеї та по ушоренє простору и зберанє и викладанє етноматериялу. Вецей як 200 жителє [[Коцур|Коцура]] помогли же би були до фонду Етно-клуба позберани числени експонати хтори новим ґенерацийом на виродостойни способ приблїжую живот и обичаї зоз прешлосци Коцура. Етно-клуб ше находзи у будинку старей парохиї хтору, праве за тоту намену, уступел валалу Церковни одбор [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]] у Коцуре, а ушоренє простору помогли Општина [[Вербас]] и Национални совит Руснацох. == Руске обисце на дланї == Накадзи нащивитель прекрочи праг Етно-клуба вон ше, у истей хвильки, найдзе у прешлосци. На мурох образи а опрез нащивителя стародавни фарбени [[Посцель|посцелї]] и [[Орман|ормани,]] на чиїх кридлох, з нукашнього боку, записани найзначнєйши подїї зоз живота їх дакедишнїх ґаздох - кеди ше народзели дзеци и кеди помарли родичи. Ту и резбарени ствари зоз богатого обисца, а у орманох широки [[Сукня|сукнї]] - шветочни блишово и зоз [[Гадваб|гадвабу,]] „по 80ˮ або фарбарски за роботни дзень, вец подолки, рекельчата, блузни, заруцовачки, [[Хусточка|хусточки]] и [[Фитюла|фитюли]], плахти, [[Хлєбовка|хлєбовки]] хтори ше хаснує кед ше положнїци ноши єсц. Предня хижа понука окремну красу - на засцелєних посцельох блишово плахти, а спод нїх викукую били, з руку дзирковани, викрохмалєни плахти. У шицким цо вискладане у орманох, у плахиткох, ручнїкох, сламячох уложени годзини, мешаци и роки роботи. [[Конопа|Конопу]] ше садзело, вижинало, мочело, тлукло, чесало, а вец предло и ткало и пред нашима очми, тераз, вибилєне платно и руски партки зоз червенима смугами. У кухнї кантички у хторих кисло млєко, глїняни гарчки у хторих ше варело у [[Руски пец|руским пецу,]] при муре ожох, кочерга, лопата за садзанє хлєба и коритко за мишенє [[Хлєб|хлєба,]] а у куце древена купачка за райбанє шматох, пранїк и качанїк. У єдней зоз просторийох Етно-клуба на розложених кроснох започата [[керпара]]. Ту и церлїца, щец, [[кудзель]], сновальнїца, мотовидло, шпуляр, клокотка и предза намотана на бабки. Експонати рижнородни, од зоз краснописом виписаней кнїжки з молитвами на церковнославянским язику и фиронґи старей скоро 250 роки, вишиваней 150-рочней плахти, по алати хтори ше хасновало у роботи на полю и у ремеслох и предмети вязани за рихтанє єдзеня и за каждодньови живот. Ту и посцель зоз чопами и фляша без дна за хтору утвердзене же ше ю хасновало за лапанє мухох та и други интересантни предмети. Найстарша кнїжка у Етно-клубу то з руку писани молитви и шпиванки хтори ше шпива и чита при умартому. == Одняц од забуца и препаданя == Здруженє гражданох Етно-клуб ''Одняте од забуца'' ма за циль очуванє скарбу и идентитета мултиетнїчного штредку як цо то Коцур. Етно-клуб ма 7 просториї хтори подзелєни тематски и у нїх ше находза експонати зоз прешлосци жительох Коцура - [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]], Мадярох и Сербох, колонистох зоз Босни. Єст окремна Мадярска хижа, та Сербска хижа, єст пар просториї общого змисту, кухня, та потим хижа дзе алати за окончованє даєдних ремеслох як цо то столар, фризерка, фарбар, ципелар и подобни. На дворе за будинком тиж єст даєдни векши експонати хтори припадаю тому простору, алє и експонати зоз историї Коцура як цо то огньогасни коч, та мертвени коч, односно, пригодно конструована запрагна превозка у хторей давно преношени покойни з обисца на [[теметов]]. У рокох по снованю за Етно-клуб набавени вецей бабки у велькосци одроснутей особи (8) и вони облєчени до руского, мадярского и сербского облєчива. И финансийна потримовка Етно-клуба ''Одняте од забуца'' обезпечена так же ше поряднє плаца трошки за струю, воду, зогриванє и даєдни менши оправки на обєкту у хторим тот валалски музей. == Снованє Етно-клуба потримал цали валал == Задумка о формованю Етно-клуба ''Одняте од забуца'' здобула вельку потримовку у валалє. На самих його початкох у збераню експонатох по валалє ше найбаржей анґажовали Радойка Лазор, Аранка и Мирко Медєши, Йовґен и Зденка Фейса, Марча Дудаш, Снежана Радошевич, Драґиша и Серафина Самочета. И з боку грекокатолїцкей церкви идея була барз потримована. А нє треба забуц анї коцурских майстрох хтори оправели струю, воду, канализацию при будинку, та малярох хтори побилєли и офарбели нукашнї амбиєнт, шицки вони то зробели задармо. Етно-клуб реґистровани за шицки файти културней дїялносци, як цо то драмска, музична, рецитаторска, а у рокох по його снованю часто бул и простор за отримованє рижних промоцийох. Континуоване и сотруднїцтво зоз Основну школу ''Братство-єдинство'' та так школяре зоз своїма наставнїками приходза на окремни годзини з историї и култури, и ту видза експонати яки у їх обисцох уж нєт алє хтори були состойна часц живота валалчаньох у прешлосци. == Ґалерия == == Литература == Мартица Тамаш. ''Наша прешлосц на єдним месце''. Новини ''Руске слово'', Рок LXIV, число 52 (3297), Нови Сад, 26. децембер 2008. року, б. 5. == Вонкашнї вязи == 3Д Виртуална тура [https://odnjateodzabuca.360.rs/index_ru.html Одняте од забуца, Коцур], вебсайт Заводу за културу Войводянских Руснацох. [[Катеґория:Коцур]] [[Катеґория:Музеї Русинох, Руснацох, Лемкох]] [[Катеґория:Институциї у култури]] 52fqbsiqtg1ztb02d950wa93lp0ezp4 14 3046 18329 2026-05-10T21:23:02Z Keresturec 18 Направљена празна страница 18329 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 14 3047 18331 2026-05-10T22:02:28Z Keresturec 18 Направљена празна страница 18331 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 14 3048 18332 2026-05-10T22:03:18Z Keresturec 18 Направљена празна страница 18332 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1