Йоаким Яша Баков

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.1</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Йоаким Яша Баков</title>
    <ns>0</ns>
    <id>189</id>
    <revision>
      <id>18379</id>
      <parentid>14366</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T20:18:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи и подробносци</comment>
      <origin>18379</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13530" sha1="jxzdyu715v8r1e1163koopkjwh5qhqz" xml:space="preserve"> {| class=&quot;wikitable&quot; align=right width=300п
|+
! colspan=&quot;2&quot; |&lt;big&gt;Йоаким Яша Баков&lt;/big&gt;
|-
| colspan=&quot;2&quot; |[[Файл:Jaša Bakov 1906 1974.jpg|alt=Йоаким Яша Баков|center|мини|300x300п|Й. Я. Баков (1967. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|10. децембра 1906.
|-
|'''Умар'''
|21. октобра 1974. (68 роки)
|-
|'''Державянство'''
|австро-угорске, югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия Вельки Бечкерек, Нови Сад
|-
|'''Универзитет'''
|Филозофски факултет у Беоґрадзе
|-
|'''Период твореня'''
|1934—1971
|-
|'''Жанри'''
|спoрт, образованє, литература
|-
|'''Поховани'''
|Нови теметов у Новим Садзе
|}
[[File:Bista Jasa Bakov 20250911 172301.jpg|thumb|352x352px|Биста Яши Бакова у [[Дюрдьов|Дюрдьове]], автор бисти Силвестер Макаї-скулптор з Коцура. ]]
'''Йоаким Яша Баков''' (*10. децембер1906—† 21. октобер 1974) бул югославянски атлетски репрезентативец, спортски тренер, [[професор]] сербского и французкого язика, полиґлота, [[Поета|поет]] и прекладатель, преподавач у першей рускей ґимназиї у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]

== Биоґрафия ==
Йоаким Яша Баков ше народзел  10. децембра 1906. року у [[Дюрдьов]]е у селянскей фамилиї, як єдинєц. [[Оцец]] му Янко, а [[мац]] Гелена (дзивоцке презвиско Мудри). Оцец му 1914. року погинул у Першей шветовей войни. Основну школу закончел у Дюрдьове, до ґимназиї почал ходзиц у Зренянину (теди Вельки Бечкерек), а предлужел у Новим Садзе.  

Под уплївом своєй мацери и дїда хтори бул [[дзияк]] у [[Святи храм|церкви]] вон пошол на школованє до Риму дзе ше уписал на Теолоґийни факултет. Медзитим, нєодлуга  одходзи з Риму и уписує ше на Филозофски факултет у Беоґрадзе, на ґрупу  югославянска литература, сербскогорватски язик и французку язик дзе дипломовал  1934. року и истого року почал службовац як суплент у Славонскей Пожеґи,  у Копривници, а од єшенї 1936. року як професор у Реалней ґимназиї у Зомборе.  По законченю школского 1942/43. року  бул мобилизовани до „мункашох“, алє є премесцени до Нового Саду на длужносц професора у Сербскей ґимназиї. У фебруару 1945. року розпоредзени є до [[Руски Керестур|Руского Керестура]] за професора у новооснованей нїзшей ґимназиї зоз руским наставним язиком. Ту бул и воспитач и активиста у [[Спорт|спорту]]. 

== Робота у просвити и култури ==
У ґимназиї проф. Баков преподавал вецей предмети. О його роботи, як викладача у класи, у урядовим школским звиту [[Гавриїл Г. Надь|Гавриїла Г. Надя]], тедишнього директора, написане: ''Як професор бул вше добре порихтани, а знаня мал тиж надосц и мал найвекше число предметох. Бул [[Поета|поет]] по природи, мал у себе вельо енерґиї, одушевйовал велїх и знал буц толерантни собешеднїк, гоч ше нє складал з дачиїм думаньом&quot;.'' Яша Баков ''бул єден з вельких'' познавательох шветовей литератури. Бул у преваги над велїма понеже могол найзначнєйши литературни дїла зоз шветовей литератури читац на ориґиналє прето же бешедовал и писал на штернац язикох, а ище даскелї хасновал у бешедней форми ... бул полиґлота такого обсягу яких було мало нє лєм у нашей жеми алє и ширше.  

Член Редакцийного колеґиюма будуцих новинох ''Руске слово'' постал 1945.  а истого року на сновательней схадзки [[Руска матка|Рускей матки]] у Руским Керестуре вибрани є за заменїка секретара. Теди и почина його обачлївше анґажованє на културним планє. Иницировал реформу  писма у нашим литературним язику, алє му ше нє удала. Обявел у ''Народним календаре'' даскельо писнї, прекладал басни зоз русийского язика, а писал и прозни твори. 

== Спортска биоґрафия ==
Яша Баков робел як професор сербского и французкого язика тринац роки, а главну часц свойого роботного вику препровадзел як [[Спортиста|спортски]] роботнїк. По спортскей дїялносци и посцигнутих успихох, окреме у обласци лєгкей атлетики, бул познати у Югославиї, та и за єй гранїцами. Вон бул югославянски  атлетски репрезентативец у периодзе од 1934. по 1948. рок  Змагал ше у скаканю з палїцу. Пред войну бул  член АК ''Югославия'' а по войни АК  ''Русин'' у Руским Керестуре. Яша Баков бул три раз шампион Югославиї у скоку зоз палїцу 1935 (3,60 м.), 1936 (3,70 м.) и 1937 (3,75 м.). Участвовал на Лєтнїх олимпийских бавискох  1936. року у Берлину дзе зоз скоком од  3,70 [[Метер|метери]]. поставел державни рекорд алє ше му нє удало квалификовац до финала. 

Його особни рекорд бул 3,75 м. а посцигнул го 1937. року.

Баковови Руски Керестур бул „цесни“ за витворенє його спортских амбицийох, та ше 1949. року врацел до Нового Саду, дзе почал робиц як атлетски тренер. Оталь преходзи до Сараєва, Панчева, та до Беоґраду. Свою тренерску кариєру закончел у Новим Садзе и 1971. року пошол до заслуженей пензиї. Под час тренерскей служби о своїм трошку видал 20 кнїжки [[спорт]]ского змисту.

Умар у Новим Садзе 21. а поховани є 23. октобра 1974. року на Новим [[теметов|теметове]].

Як памятка на його службованє у керестурскей ґимназиї, дзе виховал цалу плеяду „палїцарох“ (скок з палїцу), з котрих даєдни постали и державни рекордере, уж вецей децениї  ше у руских валалох отримую Спортски бависка котри ноша мено Яши Бакова.

== Кратка спортска хронолоґия ==
Яша Баков ше зоз спортом занїмал од дзецинства. Окреме любел атлетику, гокей на лядзе, корчолянє и фодбал. Його спортска хронолоґия була така:   

::♦ як 15-рочни фодбалер вон у Дюрдьове 1921. року основал  фодбалски клуб ''Дяк''   
::
::♦ як осемнацрочни по першираз участвовал на ґимназийским першенстве у атлетики у Зренянину 1924. року

::♦ на югославянским злєту у Любляни 1932. року освоєл перше место у атлетским дзешецбою 

::♦ бул учаснїк на перших медзинародних Балканских бавискох у Заґребе 1934. року 

::♦ у Удинох 1935. року Яша Баков злєпшал  югославянски рекорд у скоку зоз палїцу зоз 3.55м на 3.60м 

::♦ на Олимпийских бавискох у Берлину 1936. року злєпшал державни рекорд на  3.70м 

::♦ свой найлєпши резултат и югославянски  рекорд у скоку зоз палїцу посцигнул 1937. року кед прескочел 3.75м 

::♦ як штерацецрочни вон у Целю 1947. року освоєл державне першенство, а на Балканских бавискох у Царгороду друге место 

::♦ у Руским Керестуре, Новим Садзе, Сараєве и Панчеве иницировал и запроваздовал активносци у корчоляню и у гокею на лядзе      

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Olejar Bakov Hornjak 1952.jpg|alt=Янко Олеяр, Яша Баков, Михайло Горняк, Мария Рамач и нєпозната дзивка|[[Янко Олєяр|Янко Олеяр]], Яша Баков, [[Михайло Горняк]], Мария Рамач и нєпозната дзивка у Руским Керестуре на початку 1950-их
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Интеґрални текст под биоґрафску одреднїцу Яша Баков

* Яша Баков: Вибрани твори; НВУ ''Руске слово'', Нови Сад, 1983.
* [https://www.researchgate.net/publication/272677136_Julijan_Malacko_2007_Atletska_legenda_-_Jasa_Bakov_Athletic_legend_-_Jasa_Bakov_Naucno_-_strucni_skup_100_godina_od_rodenja_Jase_Bakova_1906-2006_Scientific_-_Expert_Conference_100_years_since_the_bir Атлетска леґенда Яша Баков (1906-2006), 100 роки од народзеня,] зборнїк роботох з науково-фахового сходу, видавателє: Орґанизацийни одбор и НВУ ''Руске слово'', Нови Сад.
* P. R. Magocsi  and Ivan Pop: Bakov, Iakim/Iasha, Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, &lt;nowiki&gt;ISBN 0-8020-3556-3&lt;/nowiki&gt;, p. 27.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.youtube.com/watch?v=VNqFIyn0ceE&amp;t=777s ATLETSKI ŽIVOT – Jaša BAKOV,] dokumentarni film

* [https://www.youtube.com/watch?v=n1iXWE8_flU JAŠA BAKOV O JEDRENJU NA LEDU] - odlomak iz dokumentarnog filma

* [https://www.youtube.com/watch?v=xZ3A7w1J9Pc JAŠA BAKOV NA OLIMPIJADI U TOKIJU] - odlomak iz dokumentarnog filma

* [https://www.youtube.com/watch?v=Ll3JIFZilvw JAŠA BAKOV O SVOJIM KNJIGAMA] - odlomak iz dokumentarnog filma

* [https://www.youtube.com/watch?v=OPN1rOvEBGM JAŠA BAKOV O SVOME OBRAZOVANJU] - odlomak iz dokumentarnog filma

* [https://nar.org.rs/rue/%d1%8fkim-%d1%8fsa-bakov/ Яша Баков,] биоґрафия на  НАР (Новинарска асоцияция Руснацох)

* [[Дюра Варґа|Дюра Варґа:]] [http://ruskatube.x10host.com/rus/Rusnaci%20u%20svece%2011.pdf Учаснїк берлинскей олимпияди (Яша Баков)], ''Руснаци у швеце, Рок V, ч. 1, Януар-Април, 2006'', б. 12.

{{DEFAULTSORT:Баков ,  Йоаким Яша }} 
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Дюрдьовчанє]]
[[Катеґория:Спортисти]]
[[Катеґория:Олимпийци]]
[[Катеґория:Наставнїки]]
[[Катеґория:Полиґлота]]
[[Катеґория:Писателє]]
[[Катеґория:Тренере]]
[[Катеґория:10. децембер]]
[[Катеґория:Народзени 1906]]
[[Катеґория:21. октобер]]
[[Катеґория:Умарли 1974]]</text>
      <sha1>jxzdyu715v8r1e1163koopkjwh5qhqz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Награда за животне дїло Дружтва писательох Войводини</title>
    <ns>0</ns>
    <id>318</id>
    <revision>
      <id>18360</id>
      <parentid>3592</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:04:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18360</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1881" sha1="lhb9nvx8zc8za1azvji0vz5yjrw2ndn" xml:space="preserve">'''Награда за животне дїло''' Дружтва писательох Войводини то престижна литературна награда, додзелює ше ю  од 1980. року.


Одлуку о додзельованю награди приноши жири.  21. априла 2004. року  принєшена одлука  же ше награду за животне дїло додзелює каждого нєпарного року и то членом ДПВ старшим од 60 рокох. 


'''Добитнїки'''


•	1980. Бошко Петрович

•	1981. Янош Герцеґ

•	1982. [[Михайло Ковач]]

•	1983. Младен Лесковац

•	1984. Пальо Богуш

•	1985. Александар Тишма

•	1986. Сретен Марич

•	1987. Иштван Сели

•	1988. Раду Флора

•	1989. Драґиша Живкович

•	1990. Кароль Ач

•	1991. Павле Попович

•	1992. Флорика Штефан

•	1993. Ґойко Янюшевич

•	1994. Йожеф Пап

•	1995. Мирослав Еґерич

•	1996. Милан Туторов

•	1997. Юдита Шалґо

•	1998. Имре Бори

•	1999. Маґда Симин

•	2000. Ласло Блашкович

•	2001. [[Дюра Папгаргаї]]

•	2002. Светозар Колєвич

•	2003. Драшко Редєп

•	2004. Янош Баняи

•	2005. Славко Ґордич

•	2006. Ян Лабат

•	2008. Йован Дундїн

•	2009. Томислав Кетиґ

•	2016. Ото Толнаи

•	2017. Стоян Бербер

•	2019. Ласло Веґел

•   2024. Ференц Маурич

•   2024. Давид Кецман Дако
[[Катеґория:Култура]]
[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>lhb9nvx8zc8za1azvji0vz5yjrw2ndn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>18354</id>
      <parentid>18334</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T14:05:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>/* Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу */</comment>
      <origin>18354</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89046" sha1="dmufzu5jzz4ux5qh0r9u0paq8fw0fle" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Ґайди
Чинели

Фазан


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>dmufzu5jzz4ux5qh0r9u0paq8fw0fle</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18376</id>
      <parentid>18354</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T18:06:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <origin>18376</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89091" sha1="jkn1w4m9phsddqxlmswdbycnysscvrw" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)

Фазан


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>jkn1w4m9phsddqxlmswdbycnysscvrw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18377</id>
      <parentid>18376</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T19:13:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <origin>18377</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89102" sha1="c8rgc1abgpc8wgo66mbeyq1e50s3b7m" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Акорд (музика)
Чинели (муз.инструмент)
Зайда

Фазан


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>c8rgc1abgpc8wgo66mbeyq1e50s3b7m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гимна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>657</id>
    <revision>
      <id>18363</id>
      <parentid>14101</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:17:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13229" sha1="tg7awt0cofo6gvh5jlcpkbg3g6aih8s" xml:space="preserve">[[File:Arvid Liljelund - Man Singing Hymn - A I 187 - Finnish National Gallery.jpg|300px|мини|Арвид Лїлєлунд шпива гимну]]
'''Гимна''' (греч. ''ὕμνος'' - писня, хвалошпив) то писня на славу Бога, идеолоґиї лєбо держави. Гимна виражує вирносц, лоялносц, побожносц тиж и прихильносц, почитованє. &lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20190504160023/http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/h/himna.php ,,Етноґрафски институ САНУ&quot;] etno-institut.co.rs. Архивирано из [https://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/h/himna.php ориґинала] 04. 05. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019.&lt;/ref&gt;

Автор ([[писатель]]) гимнох наволує ше ''гимниста''. Шпиванє и творенє гимнох наволує ше ''гимнодия''. Зборнїки гимнох познати як ''гимни'' лєбо ''кнїжки гимнох''. 

== История ==

Заходна традиция гимнодиї започина зоз Гомеровима гимнами; зборнїк старих греческих гимнох, од хториих найстарша написана у 7. вику п.н.е. Зоз трецого вику п. н. е. зачувани зборнїк шейсц гимнох (Υμνοι) александрийского [[Поета|поети]] Калимаха. Орфични гимни; зборнїк 87 кратких писньох зоз греческей релиґиї.

''Полигимния'' то греческо-римска богиня гимни.

Гимна найстарша файта писнї хтору находзиме часточно ище у култури антики при старих Грекох, Єгиптянох, Вавилонцох и Асирцох. Даєдни найстарши зачувани приклади нотней [[Подзелєнє музики|музики]] то гимни зоз греческима текстами. У Греческей кажда писня од 6. вику пред нову еру волала ше гимна, а познєйше то були лєм писнї хтори пошвецени богом и геройом-юнаком. У Римским царстве зоз гимну ше велїчало култ царох. У штреднїм вику гимни були церковни писнї, а у ренесанси ше у гимнох описую красоти природи. 

Познєйше зоз наставаньом [[Национална меншина|нацийох]] наставаю национални и родолюбиви, а зоз зявеньом дружтвених класох и борбени гимни. Од таких, найпознатша французка Марселєза &lt;ref&gt;Dictionnaire Universelle de la Franc-Maçonnerie page 601 - Jode and Cara (Larousse - 2011)&lt;/ref&gt; франц. ''La Marseillaise'') и Интернационала (франц. ''L'Internationale'') хтора компоновна у ритме крочайнїци. Односно то крочайнїца роботнїцкей класи.

У 19. вику ше уводза вшадзи национални гимни, то були гимни владаром у монархийох.&lt;ref&gt;[https://www.cia.gov/the-world-factbook/field/national-anthem/ National anthem-The World Factbook] www.cia.gov. Приступљено 2021-05-27.&lt;/ref&gt;
[[Файл:Village_Church-_Everyday_Life_in_Uffington,_Berkshire,_England,_UK,_1944_D19410.jpg|алт=|мини|315x315п|Парохиянє у валалскей церкви]]
'''Розвой Християнскeй гимнодиї'''

Першобутно по угляду на ''Кнїжку псалмох'' и други поетски виривки (хтори ше найчастейше наволую кантикли) у Святим писме християнски гимни, углавним унапрямени спрам хвалєня Бога. Велї гимни ше директно лєбо индиректно поволую на Исуса Христа. Од найвчаснєйших часох християнства, християнє шпивали псалми, гимни и духовни писнї'','' у приватних побожних обрядох, а тиж и при заєднїцким богослуженю ''&lt;ref&gt; Burton-Hill, Clemency (21. 10. 2014).[https://www.bbc.com/culture/article/20140624-who-has-the-best-national-anthem World Cup 2014: ,,What makes a great national anthem?&quot;] BBC.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 3. 2018.&lt;/ref&gt;.'' Нєбиблийски гимни (т.є. тоти цо нє псалми лєбо кантикли) зоз вчасного периода [[Святи храм|церкви]] и нєшка ше шпиваю а то ''&lt;nowiki/&gt;'Phos Hilaron', 'Sub tuum praesidium','' и ''&lt;nowiki/&gt;'Te Deum'.''

Єдна зоз дефиницийох гимни то ... „лирска писня, з почитованьом побожносци, хтора обдумана же би ше шпивала и хтора виражує став обожованя Бога лєбо Божеских намирох у людским живоце. Треба же би була єдноставна и метрична по форми, щирей емотивносци, [[Поета|поетского]] и кнїжовно–литературного стилу, духовного змисту, а по своїх oчиглядних идейох зєдинїци-[[Народ|народу]] док шпива.”

У велїх евангелистичних церквох, традицийни писнї ше класификую як гимни, док ше за сучасни писнї богослуженя нє тримаю за гимни. Причини за тоту розлику нє ясни, алє спрам даєдних то пре радикални пременки стила и побожного роздумованя хторе почало зоз Исусовим рухом и музики о Исусови. Остатнїх рокох, християнски традицийни гимни дожили преображенє у даєдних церквох, найчастейше тих реформованих лєбо калвинистичней природи, з оглядом же сучасни [[Поета|поетове]] гимнох як цо то ''Кит'' и ''Кристин Ґети'' и [[Подзелєнє музики|музика]] ''сувереней милосци'' ресетовали стари тексти на нови мелодиї, ревидировали стари гимни и ознова их обявели, лєбо єдноставно написали писню на гимнични способ як цо то In ''Christ Alone''. 

'''Музика и провадзенє гимнох'''

Гимни можу, алє и нє муша мац [[Корепетиция|инструменталне провадзенє]]. У античним старим вику, смиково [[подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] тиж и струново, як цо то [[гарфа]], лира и лаута хасновани за провадзенє псалмох и гимнох.

З оглядом же постої нєдостаток музичних нотних записох у вчасних пописох, &lt;ref&gt; Bible,Eskew; McElrath (1980).[[iarchive:singwithundersta0000eske/page/n3/mode/2up|Sing with understanding : an introduction to Christian hymnology]] Broadman Press. ISBN 0-8054-6809-9.&lt;/ref&gt; реални музични форми у вчасним чаше церкви можу ше лєм нагадовац. У цеку штреднього вику розвила ше богата гимнодия у форми ''грегориянского'' нашпиву, лєбо обичней писнї. Тот тип нашпиву шпивало ше вєдно наглас, на єден зоз ''осем церковних спосбох'', найчастейше то були [[хор]]и монахох. Гоч були першобутно написани на латинским язику, велї преложени; познати приклад ''Од оцового шерца родзени'' зоз 4. вику шпивана у хорскей писнї ''Дивинум Мистериюм'' зоз 11. вику.

'''Восточна церква'''

Восточне християнство (восточна православна, ориєнтална [[Православна церква|православна]] и восточнокатолїцка церква) ма велї стари  гимноґрафски традициї. У византийским обряду нашпиви ше хасную за шицки форми литурґийного богослуженя; кед ше нє шпива а-капела, єдине провадзенє то ''ison'', лєбо ''бордун''. Орґулї лєбо други инструменти ше нє применьовали у церквох, без огляду же ше хасновали у царских церемонийох. Медзитим, у даяких других ориєнталних традицийох були узвичаєни инструменти. Коптска традиция хаснує лєм чинели и трианґл. Индийски православци (маланкарска ортодоксна сирийска церква) хасную орґулї. Тевахедо церкви хасную бубнї–буґни за окремни нагоди.

Тома Аквински у уводним слову свойого коментара за псалми, так дефиновал християнску гимну: „''Hymnus est laus Dei cum cantico''; ''canticum autem exultatio mentis de aeternis habita, prorumpens in vocem''“. („Гимна то славенє Бога зоз писню; писня ше заноши и возноши зоз розумом хтори жиє вично и шпива.“'') &lt;ref&gt;[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 Toма Аквински][https://web.archive.org/web/20160410143356/http://www4.desales.edu/~philtheo/loughlin/ATP/Proemium.html St. Thomas's Introduction to his Exposition of the Psalms of David] Архивирано из ориґинала 10. 04. 2016. г.&lt;/ref&gt;''

== Гимна Русинох (Руска гимна) ==
Конєчно, як доказ же нашо интелектуалци з початку 20. вику прилапели А. Духновича и як свойого националного будителя, служи и факт же 2. юлия 1919. року на Сновательней схадзки [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД), попри державней, шпивана и руска (русинска) гимна на Духновичов текст „Я Русин былъ...“

Слова за  русинску гимну Подкарпатских Русинох написал у чаше народного (националного) будзеня [[Александер Духнович]] а [[Подзелєнє музики|музику]] компоновалал Стефан Фенцик; ''Я Русин бул єсмь и буду''. 

Нєшка тота шветочна писня прилапена на [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|Шветовим конґресу шветовей ради Русинох,  Руснацох, Лемкох]] як писня шицких Руснацох/Русинох швета. Писня ше виводзи и з других шветочних нагодох Руснацох у державох дзе жию Руснаци и дзе су прилaпени з боку держави як национална меншина.

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.cbsnews.com/news/in-praise-of-hymns/  In praise of hymns] музична нумера (на язику: анґлийским)
* [https://www.cbsnews.com/video/songs-of-faith/ Song of faith] музична нумера (на язику: анґлийским)
* [https://www.youtube.com/watch?v=W163Z4FyYAQ  ''Я русьин бул'' ] текст Александра Духновича чита Валерiй Падяк

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Дружтво]]
[[Катеґория:Гимни]]</text>
      <sha1>tg7awt0cofo6gvh5jlcpkbg3g6aih8s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национална меншина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>884</id>
    <revision>
      <id>18356</id>
      <parentid>13547</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T16:57:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18356</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7204" sha1="3j8hl6m5tygxrjrp7gr8hkn30i10cp6" xml:space="preserve">[[Файл:Poienile de Sub Munte Obcina 09 2009.JPG|алт=Троме русински хлапчикове у Румуниї|мини|365x365п|Троме русински хлапчикове у Румуниї]]
'''Национална меншина''' то часц одредзеного народу и/або нациї хтора нє жиє у своєй националней держави алє як меншина у даєдней другей держави, вєдно з другима народами. Поняца национална меншина и етнїчна меншина блїзки и часто ше у векшей мири преклопюю або ше хасную зменююцо, раз єден раз други. У анґлофонским швеце доминирує поняце етнїчна меншина а поняца националносц и державянство досц блїзко повязани. 

Назва национална меншина ширше вошла до хаснованя у штреднєй и юговосточней Европи после Паризскей мировней конференциї 1919. року, а окремна є у тим же, процивно етнїчним меншином, попри правох и обовязкох у самей держави дзе меншина жиє импликує и вязу зоз националну державу меншинске ґрупи (напр. вязу Мадярох у Словацкей зоз Мадярску и другима Мадярми). Ище 1998. року члени Ради Европи хтори у своїм правним систему хасную катеґорию национална меншина були Данска, Нємецка, Польска, Естония, Латвия, Литва, Ческа, Словацка, Румуния, Мадярска, Словения, Молдавия, Сиверна Македония, Албания, Україна, Русия и Горватска а по нєшка и жеми заходного Балкана. 

Положенє националних меншинох одредзене нєшка з медзинародним правом, алє вше з вельким уплївом дружтвених обставинох и политичних харктеристикох держави у хторей национални меншини жию. 

Медзинародне право на ґлобалним уровню найчастейше ушорюю документи Орґанизациї зєдинєних народох хтори найчастейше права националних меншинох зводза на ґаранциї людских и индивидуалних културних правох поєдинцом припаднїком мешинких ґрупох. Тоти механїзми окреме розвити у Еврпи. Нєшка узвичаєне же би ше положенє и права националних меншинох реґуловало на найвисшим уровню з уставнима одредбами, цо ше прецизує и зоз [[закон (право)|законами]].
[[Файл:Dancers of the Shuvani Romani Kumpania.jpg|алт=Роми|мини|370x370п|Роми]]

У поглядзе концепта постояня националних меншинох розликую ше ''граждански'' и ''национални'' держави. У гражданских державох нє окончує ше дзелєнє на етнїчни заєднїци у рамикох держави, алє ше шицких гражданох формално трима за єдну нацию и як таким ше им ґарантую права. 

Часто ше трима же ришенє политичного, правного, културного и дружтвеного положеня меншинох у даєдним дружтве то мерадло демократизациї и модернизациї того дружтва.

== Керовнє хаснованя поняца меншина ==
У СФРЮ вираз национална меншина тримани за политично нєкоректни и знєважуюци та ше место того хасновало термин народносц. Так место поняцох народ/национална меншина хасновани народ/народносц. У такей номенклатури нє було места за поняце етнїчна ґрупа у смислу етнїчней заєднїци хтора нє ма свою матичну державу, гоч даєдни, наприклад [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]], припознавани як народносц. 

Други социялистични жеми нє мали єдинствене одношенє спрам того питня и попри идеолоґийного постулата социялизма же народ то капиталистичне видумство та ше прето трима за нєпотребне и чкодлїве нашлїдство зоз прешлих часох. Наприклад, у Румуниї хаснована заєднїцка назва меншинци за припаднїкох националних меншинох и пре нашлїдзени историйни проблеми зоз Мадярами шицки меншинци третировани нєзадоволююцо, спрам нєшкайших стандардох. Други социялистични жеми у своєй историї або у даєдней єй часци потримовали процеси националней еманципациї менших етнїчних ґрупох.  

== Опатриц ище ==

* [[Националносц]]
* [[Национални идентитет]]
* [[Национализем]]
* [[Етницитет]]
* [[Етнїчна ґрупа]]
* [[Рамикова конвенция за защиту националних меншинох]]
* [[Европска повеля о реґионалних або меншинских язикох]]
* [[Швета националних меншинох у Сербиї]]
* [[Совит за национални меншини (Сербия)]]
* [[Министерство за людски и меншински права и дружтвени диялоґ]]
* [[Национални совити националних меншинох Републики Сербиї]]
* [[Канцелария за людски и меншински права]]

== Литература ==

* Тодорович М., Недович С., Социолоґийни словнїк, Беоґрад 1996.

== Референци ==

* Викижридло: Устав Републики Сербиї 2006
[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>3j8hl6m5tygxrjrp7gr8hkn30i10cp6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18382</id>
      <parentid>18356</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T21:29:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Oзначени викивязи</comment>
      <origin>18382</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7251" sha1="sihyibx1j8fkjkcpsg81ahxm48stae8" xml:space="preserve">[[Файл:Poienile de Sub Munte Obcina 09 2009.JPG|алт=Троме русински хлапчикове у Румуниї|мини|365x365п|Троме русински хлапчикове у Румуниї]]
'''Национална меншина''' то часц одредзеного [[Народ|народу]] и/або нациї хтора нє жиє у своєй националней держави алє як меншина у даєдней другей держави, вєдно з другима народами. Поняца национална меншина и етнїчна меншина блїзки и часто ше у векшей мири преклопюю або ше хасную зменююцо, раз єден раз други. У анґлофонским швеце доминирує поняце етнїчна меншина а поняца националносц и державянство досц блїзко повязани. 

Назва национална меншина ширше вошла до хаснованя у штреднєй и юговосточней Европи после Паризскей мировней конференциї 1919. року, а окремна є у тим же, процивно етнїчним меншином, попри правох и обовязкох у самей держави дзе меншина жиє импликує и вязу зоз националну державу меншинске ґрупи (напр. вязу Мадярох у Словацкей зоз Мадярску и другима Мадярми). Ище 1998. року члени Ради Европи хтори у своїм правним систему хасную катеґорию национална меншина були Данска, Нємецка, Польска, Естония, Латвия, Литва, Ческа, Словацка, Румуния, Мадярска, Словения, Молдавия, Сиверна Македония, Албания, Україна, Русия и [[Горватска]] а по нєшка и жеми заходного Балкана. 

Положенє националних меншинох одредзене нєшка з медзинародним [[Закон (право)|правом]], алє вше з вельким уплївом дружтвених обставинох и политичних харктеристикох держави у хторей национални меншини жию. 

Медзинародне право на ґлобалним уровню найчастейше ушорюю документи Орґанизациї зєдинєних народох хтори найчастейше права националних меншинох зводза на ґаранциї людских и индивидуалних културних правох поєдинцом припаднїком мешинких ґрупох. Тоти механїзми окреме розвити у Еврпи. Нєшка узвичаєне же би ше положенє и права националних меншинох реґуловало на найвисшим уровню з уставнима одредбами, цо ше прецизує и зоз [[закон (право)|законами]].
[[Файл:Dancers of the Shuvani Romani Kumpania.jpg|алт=Роми|мини|370x370п|Роми]]

У поглядзе концепта постояня националних меншинох розликую ше ''граждански'' и ''национални'' держави. У гражданских державох нє окончує ше дзелєнє на етнїчни заєднїци у рамикох держави, алє ше шицких гражданох формално трима за єдну нацию и як таким ше им ґарантую права. 

Часто ше трима же ришенє политичного, правного, културного и дружтвеного положеня меншинох у даєдним дружтве то мерадло демократизациї и модернизациї того дружтва.

== Керовнє хаснованя поняца меншина ==
У СФРЮ вираз национална меншина тримани за политично нєкоректни и знєважуюци та ше место того хасновало термин народносц. Так место поняцох народ/национална меншина хасновани народ/народносц. У такей номенклатури нє було места за поняце етнїчна ґрупа у смислу етнїчней заєднїци хтора нє ма свою матичну державу, гоч даєдни, наприклад [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]], припознавани як народносц. 

Други социялистични жеми нє мали єдинствене одношенє спрам того питня и попри идеолоґийного постулата социялизма же народ то капиталистичне видумство та ше прето трима за нєпотребне и чкодлїве нашлїдство зоз прешлих часох. Наприклад, у Румуниї хаснована заєднїцка назва меншинци за припаднїкох националних меншинох и пре нашлїдзени историйни проблеми зоз Мадярами шицки меншинци третировани нєзадоволююцо, спрам нєшкайших стандардох. Други социялистични жеми у своєй историї або у даєдней єй часци потримовали процеси националней еманципациї менших етнїчних ґрупох.  

== Опатриц ище ==

* [[Националносц]]
* [[Национални идентитет]]
* [[Национализем]]
* [[Етницитет]]
* [[Етнїчна ґрупа]]
* [[Рамикова конвенция за защиту националних меншинох]]
* [[Европска повеля о реґионалних або меншинских язикох]]
* [[Швета националних меншинох у Сербиї]]
* [[Совит за национални меншини (Сербия)]]
* [[Министерство за людски и меншински права и дружтвени диялоґ]]
* [[Национални совити националних меншинох Републики Сербиї]]
* [[Канцелария за людски и меншински права]]

== Литература ==

* Тодорович М., Недович С., Социолоґийни словнїк, Беоґрад 1996.

== Референци ==

* Викижридло: Устав Републики Сербиї 2006
[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>sihyibx1j8fkjkcpsg81ahxm48stae8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Любичица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1014</id>
    <revision>
      <id>18378</id>
      <parentid>13979</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T20:11:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Укладанє фотоґрафийох, викивязи, подробносци</comment>
      <origin>18378</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9237" sha1="n1zxpqdi1vrksvszgvka2n9c95zgbz8" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: purple 
| header1 =Любичица
|  label2 = |  data2 = [[Файл:5p_pwy_pansies.jpg|250px]]
| label3 =|  data3 =''Viola tricolor''
| header4 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label5 = Домен |  data5 =Eukaryota
|  label6 = Царство |  data6 =Plantae
|  label7 =Дивизия |  data7 = Magnoliophyta
|  label8 =Роздїл |  data8 = Magnoliopsida
|  label9 = Ряд |  data9= Malpighiales
|  label10 = Фамелия |  data10= Violaceae
|  label11= Род |  data11= ''Viola''
|  header12 = Файти 
|  label13 =   |  data13 = коло 500
}}
'''Любичици''' (лат. ''Viola'') – назва любичица превжата зоз сербского або горватского язика; укр. фiалка, чески violka, рсй. фиалка, поль. fiołek). Лексема фиялка зоз значеньом Viola  ше практично престала хасновац (нєшка ше ю хаснує на означованє рошлїни ''Matthiola annua''), а рошлїну цо по латински ''Viola'' нєшка воламе любичица. По приселєню, док зме ище нє постали цалком двоязични, єй єдина назва була фиялка. 

Любичици род дикотиледоних скритонашенькарох з фамилиї любичицох (Violaceae). Облапя коло 500 &lt;ref&gt;Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 77. ISBN 86-331-2116-6. &lt;/ref&gt; файти, углавним розширених у сиверних умерених предїлох Жеми (Голарктик) (сиверна Жемова полилабда). Можу ше найсц и у барз оддалєних местох як цо Гаваї, Австралия и Анди у Южней Америки. Любичици углавним вецейрочни лїсцасти рошлїни, з квитками интересантней архитектури и фарбох, прецо ше велї файти пестує як украсни. Мено роду указує на найчастейшу [[Фарба|фарбу]] венчикових лїсткох – лилову (по сербски: љубичасту).

== Опис рошлїни ==

Шицки файти любичицох звичайно маю шерцоподобни лїсца, а дзепоєдни файти лїсца як палми.&lt;ref&gt;[https://www.plantea.com.hr/mirisna-ljubica/ „Mirisna ljubica (''Viola odorata'')”]. Plantea (на язику: горватски). 26. 3. 2015. &lt;/ref&gt;  Вельке число файтох компоненти затравених поверхносцох, цо одвитує їх габитусу. Маю барз кратке або вообще нє маю стебелко, т.є. нє маю обачлїву диференцияцию стебелка и лїсцох. У тим случаю, кед квитню, квиток ше лєм видзвигнє зоз жеми. Даєдни файти маю кратки стебелка на хторих ше источашнє одвива и квитнуце и розлїсцованє. Файти з кратким стебелком або без нього даваю базово розети. Єдноставни лїсца зменююцо розпоредзени, вєдно з побочнима лїсцочками.

=== Квитки === 

При векшини двобочно (билатерално) симетрични. У венчику єст пейц лїсточка, спомедзи хторих штири єднаки и находза ше з боку, а єдно широке унапрямене на долу. Форма и положенє квиткових лїсточкох ше розликую од файти до файти.

Квитки поєдинєчни и на верху су длугшого стебелка з пару брактеолох. У квитковим венчику єст 5 погариково лїсточка хтори, после квитнуца, змоцнєю або ше звекшаю. У нїх змесцени по 5 шлєбодни прашнїки з краткима филаментами хтори плоднїца прициска, а лєм два менши прашнїки маю подпорки за нектар. Вони ше находза на найнїзших квиткових лїсточкох. Прашнїки главкасти, зужени, а часто и у форми джубку. Плоднїца тлучку ма ваєчнїково станїци з трома посцелками.

Кед преквитню, на любичицох наставаю сладки капсули хтори ше розпиршню и отвераю на три боки. Любичици квитню звичайно на яр и прицагую велї инсекти.&lt;ref&gt;[http://www.politika.rs/scc/clanak/35882/Ljubicica-najavljuje-prolece  „Љубичица најављује пролеће”]. Политика.
&lt;/ref&gt;  Велї файти тиж влєце и вєшенї розвиваю самооплодни квитки хтори нє отвераю квитково лїсточка або их вообще нє маю. Нашенє як орещки з моцнима ембрионами, ровнима котиледонами и мегким, а месовим масним ендоспермом. Нашенє найчастейше розшеваю брамушки.

=== Фарби квиткох ===

У роду ''Viola'' варирую, од лиловей до рижни тони и ниянси белавей, жовтей, билей и драповей. При велїх култиварох и гибридох фарби пременети, так же маю квитки у фарбох цалого спектру.

[[File:Viola odorata fg01.JPG|right|thumb|280px|Дзива любичица (''Viola odorata'')]]
== Хаснованє ==
Квитково лїсцочка любичици ше хаснує насампредз у индустриї парфемох. Богати су з витамином Ц и пиґментом каротеном, та ше их хаснує и за шалату або юшку, а лїсце, квиток и корень мож хасновац як тею кед запалєни горнї орґани за диханє.&lt;ref&gt;[https://www.plantea.com.hr/mirisna-ljubica/ „Mirisna ljubica (''Viola odorata'')”]. Plantea (на язику: горватски). 26. 3. 2015. &lt;/ref&gt; 

Любичици ше пестує у гортикултури як украсне квеце. Найпознатша африцка любичица як хижне квеце (оп. [[Африцка любичица]]).

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:20220501 131617 Viola canina.jpg|Дзива любичица
Файл:Violet toporas.jpg|Белава дзива любичица
Файл:Viola sp. (51148925306).jpg|Любичици
Файл:Viola biflora (35410358326).jpg|Виола бифлора
Файл:Saintpaulia 'Pink Amiss' 02.jpg|Афричка любичица
Файл:Saintpaulia closeup.jpg|Квиток
Файл:Saintpaulia crown and vegetative shoot 2.jpg
Файл:Saintpaulia rupicola - Berlin Botanical Garden - IMG 8705.JPG|Белава афричка любичица
Файл:Ramonda nathaliae.jpg|Квитки Наталовей рамонди
Файл:Saintpaulia 1.jpg|Целови квитки
Файл:Saintpaulia 'Trojka ' 01.jpg|Saintpaulia 
Файл:Saintpaulia 'Red Velvet' 02.jpg|Червени квитки
Файл:Saintpaulia 05.jpg|Целова афричка любичица
Файл:Saintpaulia ionantha.jpg|Saintpaulia 1.jpg
Файл:Saintpaulia iceberg.jpg
Файл:Saintpaulia E2.jpg
Файл:Saintpaulia 'Sharon' 01.jpg
Файл:非洲紫羅蘭 Saintpaulia Cultivars 1 -香港花展 Hong Kong Flower Show- (25749331270).jpg
Файл:非洲紫羅蘭 Saintpaulia Kentucky Gooseberries -香港花展 Hong Kong Flower Show- (25417434924).jpg
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I, А -Н,'' Нови Сад 2017, б. 689

* Оксана Тимко Дїтко, Назви рошлїнох и животиньох у [[Руски язик|руским язику]], Вуковар 2016, б. 44, 46, 66

== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0  Љубичица,] Википедия на сербским язику, sr.wikipedia.org, 11. децембер 2007.

* [https://bs.wikipedia.org/wiki/Ljubi%C4%8Dica  Ljubičica,] Википедия на босанским язику, bs.wikipedia.org,

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Рошлїни]]
[[Катеґория:Квеце]]</text>
      <sha1>n1zxpqdi1vrksvszgvka2n9c95zgbz8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тамбураше, тамбурашска пракса</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1088</id>
    <revision>
      <id>18384</id>
      <parentid>9683</parentid>
      <timestamp>2026-05-13T06:53:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Уложени фотоґрафиї, катеґория</comment>
      <origin>18384</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10148" sha1="sega9ntgcwkrzduxin3cjfqcckl6wom" xml:space="preserve">[[File:Slavonski becari - Bern, 1999..jpg|right|thumb|300px|File:Slavonski becari - Bern, 1999..jpg]]'''Тамбураше''', як цо и '''тамбурашска пракса''' од 2021. року припознати як часц нєматериялного културного нашлїдства Републики Сербиї. Тота пракса часц модерней (сучасней) традициї, алє є ту уж досц длуго присутна, же би постала и була часц културного нєматериялного нашлїдства. &lt;ref&gt;[https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/tamburashi-tamburashke-prakse Тамбураше, тамбурашска пракса] www.nkns.rs.&lt;/ref&gt;

== Поняце ,,тамбурашство“ ==
Тамбурашство то ґрупне гранє/музикованє на инструментох на хторих ше [[тон]] достава зоз потаргованьом струнох и припада традициї модерного часу приблїжно остатнї два вики. То углавним тамбури рижних типох штимованя и велькосцох. Тамбурашство заступене на териториї Сербиї, а поготов на териториї [[Войводина|Войводини]]. Тамбураше першенствено граю на [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменту]] хтори ше вола [[тамбура]],&lt;ref&gt;[https://www.pojmovnik.etno-institut.co.rs/t/tambura.php Тамбура] Појмовник - Eтнографски институт САНУ. &lt;/ref&gt; алє ше зоз ню комбиную хаснуюци и други инструменти тей ґрупи: прим (бисерница), а-басприм (а-брач), е-басприм (е-брач), тамбурашске виолончело (чело), контра (буґария), тамбурашки бас т. є. беґеш, стояце тамбурашске виолончело (киш-беґеш). 

Найчастейше до нєдавна ше схопносц и знанє граня преношело аматерски у кругу фамелиї лєбо КУД-ох. Концом прешлого вику велї [[Основна музична школа|Основни музични школи]] уводза музичну педаґошку наставу за инструменти зоз ґрупи тамбурох. Школяре хтори солидно музично образовани, часто наставяю школованє и ученє граня на тамбури у штреднїх музичних школох и поставаю фаховци за тамбуру, хтори ше намагаю очувац традицию граня у рижних музичних установох. З тим же на своїх школярох преноша фахове знанє з обласци граня на тамбури.  

== Тамбурашски ансамбли ==
[[File:Tamburica ensemble playing brač, čelo, bas, accordion, etc. (2017-05-27 11.03.39 Marko Milivojevic @PIXNIO 2516612).jpg|right|thumb|300px|Ансамбл тамбурох комбибновани зоз гармонику (у штредку руски музичар-гармоникаш Мирон Сивч, з правого боку Милан Суїч-тамбураш на Е-приму.]]Тамбураше найчастейше граю у менших составох т. є. у бандох лєбо [[Ансамбл|ансамблох]]-ґрупох (до осем [[Музичар|музичарох]]) и менших [[Оркестер|оркестрох]] (максимално до петнац музичарох). Можу буц и векши состави, вельки оркестри од шеснац и вецей музичарох институционализованих формацийох новшого часу. У тамбурашских оркестрох стретаме и други инструменти як цо то гармоника, [[цимбал]] лєбо виолина (гушля).&lt;ref&gt;[https://gradskeinfo.rs/tamburaska-praksa-upisana-u-nacionalni-registar-nematerijalnog-kulturnog-nasledja-08-10-2021/ Тамбурашка пракса уписана до Националного регистру нєматериялного културного нашлїдства] gradskeinfo.rs.&lt;/ref&gt;

== Репертоар ==
Репертоар тамбурашох першенствено творя вокално-инструментални писнї традиционалней и старогородскей [[Подзелєнє музики|музики]]. Тиж так ту припадаю и авторски писнї компоновани за тамбурово оркестри, и писнї рижних жанрох хтори обробени. Тамбурашска пракса рижнородна, та так можу наступац самостойно лєбо як велька вокално-инструментална формация-ансамбл. Найчастейше сами виводзаче (гудаци) и шпиваю. Случує ше же наступаю и як инструментална ґрупа а тиж и як подполне вокалне провадзенє шпивачови. З другого боку оркестри найчастейше виводза лєм виключно инструменталну музику. Тамбура прим, тамбура басприм и тамбурашске чело забераю значну улогу у таких оркестрох.

Зоз меньшима составами руководзи примаш (член составу хтори грає на прим-тамбурки) док зоз вельким тамбуровим оркестром руководзи дириґент. Векши состав зоз векшим числох тамбурох твори тамбуров оркестер хтори ма концертну улогу и маю на репертоару зложенши [[Композиция|композициї]]. То часто ориґинални авторски композициї компоновани за тамбуров оркестер, лєбо обробки и аранжмани познатих шветових композицийох и признатих [[Композитор|композиторох]] итд.

== Актуална тамбурашска пракса ==
[[File:MIM PHX 2011-04-26 0213 edited.jpg|right|thumb|300px|Тамбури у музєю]]Тамбурашска пракса ше найчастейше вяже за Войводину, алє є присутна и у других реґионох Сербиї (Крагуєвац, Шабац, Београд, Панчево). Тиж и у Новим Пазару на фестивалу санджачких севдалинкох (FESS) попри шпивачох, наступаю и тамбуробво оркестри зоз околних местох. Постої и змагательна часц фестивала на хторей побиднїки доставаю златни, бронзови, стриберни ''саз.'' (Саз то инструмент зоз ґрупи тамбурох босанско-герцеґовацкого реґиона)

После того як Национални комитет за нєматериялне културне нашлїдство Сербиї припознал и зазначел тамбурашску праксу до Националного реґистру нєматериялного културного нашлїдства Републики Сербиї, тамбурашска творчосц поготову уметнїцка, постала вельо значнєйша и припознатша на наших просторох.

'''Тамбурка фест''' (''Tamburica fest'') &lt;ref&gt;[https://tamburicafest.com/o-festivalu/ O festivalu - Tamburica fest] tamburicafest.com&lt;/ref&gt; то тамбурашски фестивал хтори ше од 2008. року отримує на Площи шлєбоди у Новим Садзе.

Циль фестивала афирмованє тамбурашскей музики, инструмента тамбури и єй традициї, сотруднїцства и приятельства уметнїкох-тамбурашох. На фестивалу участвую оркестри зоз велїх других державох и Р. Сербиї. Фестивал тирва даскельо днї зоз рижнима змистами културно-уметнїцких дружтвох а остатнї дзень одредзени за змаганє виводзачох. 

Од 2012. року фестивал ше отримує на Петроварадинскей твердинї, а 2013. року у рамикох фестивала основана ''Шветова тамбурашска орґанизация, з''друженє шицких тамбурашох швета хторому шедзиско у Новим Садзе.

== Вонкашня вяза ==
* [https://vojvodina.travel/muzej-tamburica-festa-novi-sad/ МУЗЕЈ ТАМБУРИЦА ФЕСТА - НОВИ САД] vojvodina.trevel
* [https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/u-novom-sadu-poceo-svetski-tamburica-fest_1568020.html У Новом Саду почео светски Тамбурица фест] ЈМУ - Радио, rtv.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Инструменти]]
[[Катеґория:Струново инструменти]]
[[Катеґория:Музични термини]]</text>
      <sha1>sega9ntgcwkrzduxin3cjfqcckl6wom</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руснаци Югославиї и радио</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1274</id>
    <revision>
      <id>18357</id>
      <parentid>10343</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T16:58:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18357</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34372" sha1="35jfpbtkuxpffuvggo4ua3osg4q6aj0" xml:space="preserve">Давно то було кед ше зоз Айфеловей турнї у [[Париз|Паризу]] 1921. року оглашела перша радио-станїца у Европи. На Балкану то було 15. мая1926. року кед ше у етру зявел глас Радио Заґреба. Истого року &quot;шкатула хтора приповеда и шпива&quot; постала позната и у нашим народзе. Перше то було у Руским Керестуре а нєодлуга и у Петровцох. Число радио-приємїкох у руских обисцох вочи Другей шветовей войни було уж коло 300. Так лєм даскельо роки после пренаходку и практичней примени того медия (перша радио-станїца основана у Питсбурґу у ЗАД 1920. року) радио, як перши медий зоз хторим чловек звлада простор и час, сцигнул и ґу Руснацом алє же би ше озвал на руским язику требало чекац полни 23 роки. 

== Радио медзи Руснацами Югославиї ==
Перши радио-приємнїк мал [[Микола Павлович Пански|Микола Павлович]], власнїк Паньскей карчми у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]].&lt;ref&gt;[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2020/03/CHislo_69.pdf  Руски новини], число 69, 3. април 1926. року, б. 3.&lt;/ref&gt; Першу музичну емисию у хторей емитовани руски народни и компоновани писнї емитовал Радио Беоґрад 8. априла 1940. року. Найзаслужнєйши за тото пионирске подняце бул о. [[Онуфрий Тимко]] хтори пририхтал клавирску партитуру а за [[Тамбурашска традиция при Руснацох у Войводини|тамбурови]] [[оркестер]] аранжмани розписал А. Араницки.
 
Руска явносц жадала вельо вецей таки емисиї, та и бешедни. Медзитим, тоти жаданя витворени аж 29. новембра 1949. року кед Радио Нови Сад почал емитовац програму на пейцох ровноправних язикох народох и народносцох [[Войводина|Войводини]], та зоз тим и на руским. Одлуку о снованю РНС принєсол Главни одбор Народней скупштини АП Войводини 31. марца 1949. року. 

Слова ''Ту Радио Нови Сад''... Руснаци чули на своїм мацеринским язику уж першого дня емитованя радио програми РНС. Спомнути историйни слова вигварела спикерка Леона Венчельовски Царич, шпивал дюрдьовски [[хор]] зоз хторим дириґовал учитель Яким Олеяр а перши [[Солиста|солисти]] були Амала Уйфалушова и Любка Хомова. Перши редактор Рускей редакциї бул Дюра Сопка хтори бул и єдини новинар у Редакциї. Уж теди емитовани кажди дзень ранши висти, три раз на тидзень народна музика, двараз радио-хронїка и раз на тидзень пионирска емисию. Зоз звекшаньом числа новинарох емитую ше и тижньово емисиї: за валал, зоз култури, з обласци народней технїки и за младеж. Так то було до 1. октобра 1955. року кед, &quot;пре технїчни, орґанизацийни, материялни и финансийни почежкосци&quot; утаргнута бешедна програма на руским язику, гоч у тот час тирвала лєм два годзини тижньово. Правдива причина такей одлуки и нєшка нє утвердзена, алє є принєшена &quot;од горе&quot;, як цо ше приношело шицко у тедишнєй комунистичней Югославиї. Шлїдуюци єденац роки емитована лєм двараз-трираз тижньово руска народна музика.  

== &quot;Глухи часи&quot; руского радия (1955-1966) ==
Рок после утаргованя бешедней програми на руским язику утаргнута и бешедна програма на теди сербскогорватским язику. Явносц у Войводини нє була пририхтана на таку дїю у чаше кед, як ше то фиґуративно гуторело, квитло братство и єдинство и национална ровноправносц. Шицки тоти редукованя правох на информованє прешли, якош, у цихосци, нє було теди артикуловане даяке ясне реаґованє у ширшим народним фронту на шицко тото. Руснаци и далєй жадали мац свою радио програму алє нє мали у своїх шорох орґанизовани даяки охранєбни механїзми. Дзепоєдни свидомши особи у тедишнїм чаше нє остали цихо. Медзи першима ше озвал [[Микола Скубан]] з козерию под насловом Шейсц роки Радио Нового Саду обявену 2. децембра 1955. року у новинох Руске слово. Першу вимогу тедишнїм власцом, Покраїнскому одбору ССРНЮ, подписую руководителє КПД Русинох Максим Горки зоз Нового Саду Симеон Сакач, предсидатель и [[Михайло Ковач]], секретар. Було то 19. януара 1958. року. У молби Сакач и Ковач здогадую ПО ССРНЮ же тото Дружтво у мено своїх членох и других Руснацох з Нового Саду и нукашньосци писало Радио-станїци ище 1955. року же би ше ознова давали емисиї на руским язику и же ше по нєшка на тим нїч нє зробело, а анї емисиї нє врацени. Вони у мено членох Дружтва и шицких Руснацох у АПВ ознова модля же би ше витворело право хторе маю и шицки други [[Нация|национални]] меншини у АПВ.

Зоз того писма-молби дознаваме же процес нєзадовольства заш лєм мал свой нєпреривни цек. Спочатку то було осторожно, зоз особним контактом поєдинцох, а познєйше ше зоз писаним словом указує на нєприлаплїви третман нашей националней заєднїци на шицких уровньох, а у контексту цалосци, и на планє информативней дїялносци. Концентрация нових дружтвених моцох окончена у рамикох новосадского интелектуалного кругу хтори мал и нєпостредних учаснїкох и потримовку зоз шицких штредкох у хторих жию Руснаци. Понеже у Стредньорочним плану розвою Радио Нового Саду, хтори принєшени 1964. року, нєт прешвечлївого становиска о врацню бешедних емисийох на руским язику до програми Радия (бешедна програма на сербским язику врацена 1960. року), спомнута ґрупа интелектуалцох и културних дїячох зоз Нового Саду и Беоґраду: Дюра Грубеня, Симеон Сакач, [[Микола М. Кочиш|Микола Кочиш]], Янко Сабадош, Дюра Сопка и [[Мирослав Стрибер]], у писме-представки Ришованє актуалних дружтвено политичних проблемох Русинох у АПВ, хторе доручели ПК СКС за Войводину, вимагаю уводзенє емисийох на руским язику на Радио станїци Нови Сад. Було то 22. октобра 1965. року. Окрем врацаня емисийох, указує ше и на проблем утаргованя оддзелєньох и школох зоз руским наставним язиком, на проблем розвою руского литературного язика и вимага ше же би ознова виходзел часопис за културу и дружтвену проблематику Шветлосц хтори утаргнути 1954. року.

== Нови початок - нови гроженя ==
Уж шлїдуюцого, 1966. року, Радио Нови Сад принєсол пейцрочни план розвою у хторим ше ревалоризую идеї о Радио Новим Садзе як радио-дифузней установи хтора пририхтує и емтиує програму на сербскогорватским, мадярским, словацким, румунским и руским язику. Так почало нове &quot;народзенє&quot; програми на руским язику и єй редакциї. Було то 22. октобра 1966. року.

Тот нови живот програми и редакциї почали Симеон Сакач, помоцнїк главного и одвичательного редактора,&lt;ref&gt;У ориґиналним тексту обявеним у Руским календаре  2002,  хтори бул жридло за тоту статю, написане же Симеон Сакач бул  меновани за главного и одвичательного редактора цо нє точни податок, Симеон Сакач постал помоцнїк главного и одвичательного редактора. Теди за цали Радио зоз пейцома редакциями бул єден главни и одвичательни редактор. Опатриц жридло Ґрупа авторох, „Роки цихосциˮ, [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf  Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду[], Новинарска асоцияция  Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 23.&lt;/ref&gt; и редакторе Михайло Ковач, [[Мирон Жирош]], [[Штефан Чакан]] и [[Мария Горняк Пушкаш|Мария Горняк-Пушкаш]]. Спикере були Гелена Жирошова и [[Иван Ковач]], а дактилоґраф и секретарка редакциї Ирина Вадаски. Окрем трох тижньово-информативних емисийох - Културней панорами, Емисиї за валал и Емисиї за дзеци, кажди дзень емитовани информативно-политични емисиї и предполадньово и вечарши висти. Цала програма на руским язику, вєдно з [[Подзелєнє музики|музику]], тирвала коло єдней годзини дньово. 

Обновйованє бешедней програми нє значело и занавше затримованє тей позициї. Уж 1972. и 1973. року почало знєважованє здобутих правох. Тото ясно видно з тих словох у Нарису Штредньорочного плана розвою Радио-телевизиї Нови Сад: Условиє преширеня (слово о програми на руским язику) то оспособйованє нового штредньогабового давача [[Вербас]]-[[Кула]] и законченє вибудови студийного простору у Радио Новим Садзе. Таке становиско у спомнутим Нарису значело розвой програми на руским язику прейґ давачох локалних радио-станїцох хтори би нє покривали пордуча дзе жию Руснаци. Зоз таким становиском Редакция ше нє зложела и виражовала свойо нєскладанє у явней розправи о Плану при покраїнских орґнох и при руководству РНС. У тот час (1972. року) програма на руским язику прейґ централного стредньогабового давача (236.6 м) емитована стреднє 70 минути дньово. Предкладаня винєшени у цитату зоз Нарису стредньорочного плана положени на папер без знаня Редакциї. Стан нєизвесносци тирвал до марца 1973. року кед у билтену ПК ССРН Войводини овявене заключенє єй Предсидательства и Вивершного одбору у хторим ше визначує:

::''Програмна шема емисийох на стредньогабовей лужини 236,6 у сущних одреднїцох треба же би остала иста и же би ше значнєйше нє меняла анї у поглядзе длужини тирваня програмох на дзепоєдних язикох анї у поглядзе часового розпорядку емисийох.''

Нїч инше Редакция програми на руским язику анї нє вимагала, а же би исуюци стан затримала, мушела ше одрекнуц сцойого главного и одвичательного редактора Симеона Сакача, мушела прецерпиц числени критики на маратонских партийних и схадзкох Програмного одбору РНС. Ґу тому, у ери после 21. схадзки Предсидательства СКЮ, Писма предсидателя Тита и Вивершного бироа Предсидательства СКЮ и Заключеньох 52. и 56. схадзки ПК СКВ було баз привитоване и жадане пренаходзнє либерализма, национализма и антисоциялистичного и антисамоуправного справованя у каждим штредку, та так и у РНС. Шицки тоти изми було пробоване приписац и рускей Редакциї, та аж и тото же ше &quot;найменшей редакциї - найвецей дава&quot;. А теди у рускей редакциї робели лєм осем креативни особи хтори слухательству понукали обєктивносц и правдивосц у своїх порукох, осучашнююци способ їх презентованя. Вона перша у РНС уводзи живе водзенє раншей програми, збогацуюци ю зоз актуалнима сервиснима змистами. За тото иновированє програми Гаврїл Колєсар достал теди окремне припознанє. То и час кед ше у програми пренаходза шлїди укрїнизациї, та програма и єй творителє центер уваги числених схадзкох ОО СК у руских институцийох и местох. 

== Радио за народ - народни радио ==
[[Файл:RedakcijaRNS1974 a.jpg|алт=Руска редакция РНС 1974. року|мини|520x520п|Руска редакция РНС 1974/75. року. Перши шор: Ирина Надь, Славица Ходак, Мария Ковач, Мария Моснак, Штефан Гудак, Иринка Вадаски, Ирина Натюк, Михайло РамачДруги шор: Владимир Гаргаї, Ґабор Колєсар, Микола Корпаш, Мария Г. Пушкаш, Владимир Ґаднянски, Владислав Югас]]
После тих подїйох Редакция хтора уж у своїм состве мала редакторох Владимира Ґаднянскя, [[Михайло Рамач (новинар)|Михайла Рамача]], Штефана Гудака и Гавриїла Колєсара, та нових спикерох [[Мария Моснак|Марию Вадаски]], [[Микола Корпаш|Миколу Корпаша]], Меланию Колбас и Владимира Гаргая, лектора [[Юлиян Рамач|Юлияна Рамача]] и дактилоґрафкиню Єлену Панкович, достава и нового главного и одвичательного редактора [[Владислав Югас|Владислава Югаса]]. При концу 1973. року, починаюци од 28. новембра, приходзи до значнєйшого преширеня програми зоз звекшаньом тирваня иснуюцих и уводзеньом нових емисийох. Теди почало емитованє Актуалносци, Нащивели зме..., За дом и фамелию, Красне слово и музика, На габох музики и гумору, Емисиї за иножемство, Стретнуца всоботу, и два младежски емисиї Одгуки з ровнїни. Програма тирвала 115 минути дньово и мала штири дньово информативно-политични и єденац тижньово емисиї зоз културно-забавнима и образовнима змистами хтори ше емитовали на ултракратких габох, перше на фреквенциї 100 MHz, а потим на 97,2 MHz.
[[Файл:Radijska redakcija 2.jpg|алт=Руска редакция |мини|499x499п|Руска редакция 1974. рок Остатнї шор: Микола Корпаш, Ириней Тимко, Гавриїл Колєсар, нєпознати, Мирон Жирош и Владимир ГаргаїПерши шор: Микола Дюранїн, Мелания Колбас,  Михал Ковач, Мария Моснак, Славица Ходак, Иринка ВадаскиКуча: Владислав Югас, Мария Г. Пушкаш и  Михайло Рамач]]
Таке преширенє програми приведло и до кадрового моцнєня Редакциї, та у тим периодзе до 1980. року прияти 25 нови особи. Були то новинаре: Микола Дюранїн, Михайло Биндас, Агнета Бучко, [[Амалия Хромиш]], Мария Ковач, Мария Сеґеди, Владимир Кирда, Мирон Роман, Ярослав Сабол, [[Нада Сабол|Нада Виславски]], Михайло Роман, Владимир Рац, Єлена Качмарчик, Велимир Паплацко, Мирослав Кевежди, Евґен Кулеба, Ирина Колошняї, Ана Шанта, Мария Бучко и Янко Хома; лекторе: Ирина Натюк и Наталия Рамач, секретар Редакциї Леона Чижек; дактилоґраф Мелания Гарди и Мелания Винаї.

У Музичней редакциї РНС теди уж робели [[Ириней Тимко]] и Мария Бабич, а познєйше [[Дюра Дудаш (музични редактор)|Дюра Дудаш,]] Агнета Тимко, Мирослав Пап, Олена Пушкаш, Татяна Колєсар-Ґвоїч и Дюра Будински. Музични продуцент бул [[Владимир Колбас]]. До такого, релативно велького звекшаня занятих, приходзи и пре обовязки Редакциї у пририхтованю телевизийней програми хора почала 26. новембра 1975. року. Заєднїцка редакция исновала до осамостоєня ТВ Нови Сад 1. априла 1980. року. 

Так почал период полни полєту, змагательного духу, виглєдованя можлївосцох на обидвох медийох, осучасньованя програми, уключованя до нєй локалних радио-станїцох, числених вонкашнїх сотруднїкох, период траценя анонимносци Редакциї; творел ше, як ше теди знало повесц, &quot;радио за народ-народни радио&quot;. То час кед програма на руским язику РТ НС и єй креаторе доставаю найвисши дружтвени припознаня. Так Емисия за валал, редактора [[Мирон Жирош|Мирона Жироша]], достава найвекше припознанє на Фестивалу югославянского радия у охридзе 1976. року, а вон и першу награду за найлєпши новинарски прилог. Истого року орґнизує ше даскельо явни емисиї, медзи хторима вшелїяк найафирмованша була Колонистични вечар у [[Коцур|Коцуре]]. У програми участвовали три редакциї РНС: сербскогорватска, мадярска и руска и Радио Сараєво, як и числени естрадни уметнїки. Главни орґанизатор и реализатор тей емисиї була Редакция програми на руским язику РНС.

Микрофони новинарх вше вецей присутни на цалим просторе тедишнєй Югославиї, а часто и у иножемстве. Окреме остали запаметани явни емисиї по наших местох як цо то Репик з наших польох, гумористично-забавна емисия редактора Штефана Гудака, хтору провадзели велї округли столи пошвецени проблематики местох у хторих су знїмани. Ґу тому, Руска редакция участвує у пририхтованьох програмох других югослаянских радио-станїцох, окреме у емисисйох за наших роботнїкох на дочасовей роботи у иножемстве. Єдна з таких реализована зоз Радио Лиєжу (Белґия, 1979. року), под час госцованя ансамбла [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури з Руского Керестура]] у жемох Бенелукса. То период кед почали и директни преношеня велїх подїйох, а окреме Фестивала култури ''Червена ружа''. 

Програма ознова преширена 1987. року кед є всоботу и внєдзелю такповесц цалодньова а през тидзень емитовани три годзини кажди дзень. Тоти преширня и завидни уровень програми були би нєможлїви без адекватних давачох и вкупней технїчней опременосци РНС, солидней музичней продукциї и радио-драмскей програми. Дзепоєдни зоз нових емнисийох мушели буц и диктовало их тедишнє дружтвене ушоренє, алє ше попри нїх, як цо то Марксизем и самоуправна пракса, Политични форум, и Оно и ДСЗ, достали и емисиї типа Стретнуца на дзешец, Сервис 97, и Радио ЗОН, хтори ше емитовало всоботу и у своїх змистох мали контакт-програму, сервисни информациї, забавну, озбильну и народну музику. Була ту и емисия Давно, давно то було хтора презентовала културно-историйну прешлосц Руснацох, та зоз звекшану минутажу, уж од скорей популарна емисия На габох музики и гумору, як и Винчованки и поздрави и Спортски журнал. 

То час кед Редакция и найчисленша, а штирогодзинову програму дньово пририхтовали и реализовали: главни и одвичательни редакторе Мирон Роман (до октобра 1990. року), [[Владимир Паланчанин]] (до октобра 2000. року) и Велимир Паплацко, як и потераз нєспомнути новинаре Татяна Беук, Мария Тот, Славица Тамаш, Мартица Папуґа, Вира Дян, Владимир Римар, Дюра Дудаш, Наталия Шанта, Златица Няради и Славко Рускаї. Дактилоґрафки були и Весна Папуґа и Гелена Бабич.

Нєт сумнїву же теди єдно з найвекших подняцох радио-програми на руским язику було орґанизованє Фестивала новей рускей народней шпиванки Ружова заградка цо, од 1990. року, збогацело фонотеку РНС з даскельо стотки новима композициями. 2

То и роки кед радио медзи першима медиями уводзи и релиґийни змисти, стаємни рубрики з обласци историї Грекокатолїцкей церкви, теолоґиї и кратки толкованя Євангелиї, а на вельки швета директни преношеня Святочних Богослуженьох зоз наших церквох. Тоти змисти наишли на привит при слухачох, алє и на неґативни реакциї (як, наприклад, статя Гавриїла Колєсара под насловом Давна емисия - нове облєчиво).&lt;ref&gt;У ориґиналним тексту обявеним у Руским календаре  2002  автор  твердзи же &quot;радио медзи першима медиями уводзи и релиґийни змисти, стаємни рубрики з обласци историї Грекокатолїцкей церкви, теолоґиї и кратки толкованя Євангелиї (...). Тоти змисти наишли на привит при слухачох, алє и на неґативни реакциї (як, наприклад, статя Гавриїла Колєсара под насловом Давна емисия - нове облєчиво) &quot;. На линку у Вонкашнїх вязох мож видзиц спомнуту статю Г. Колєсара, у нєй нєт нїяки неґативни конотациї яки автор пробує инсинуовац, напроцив, Колєсар указує же место розфаластованосци тих релиґийних змистох до вецей емисийох треба ше вибориц за єдну емисию релиґийного змисту яки програми на других язикох РНС у тедишнї час уж мали.&lt;/ref&gt;

Проблеми почали ознова кулминовац уж зоз приходом народу Косова до Нового Саду 9. юлия 1988. року. У тей ери популизма зоз числених митинґох информовали и новинаре Рускей редакциї, як и о змени такволаного автономашского руководства Войводини. Ушлїдзела идейно-политчна диференцияцию у СК и утвердзованє морално-политичней одвичательносци у хторей пробоване приписац найвекшу вину за нєпрофеионалносц новинаром Рускей редакциї. Од тедишнїх пейц редакцийох РНС, лєм руска редакция мал комплетну документацию обявеного материялу, цо онєможлївело виреканє карох.

Свойо прави людски вредносци репортере Рускей редакциї указали у чаше вуковарских стрхотох и насилного висельованя Руснацох и Українцох зоз Петровцох, [[Миклошевци|Миклошевцох]] и Вуковару. Спроцивююци ше каждей войни, та и тей 1991. року, вони були шведкове страданя и злодїйствох над нашим народом, пробуюци го зопрец нє лєм зоз численима документарнима репортажами и коментарами, алє и з директним конфронтованьом з актерами злодїйствох. 

Тото цо нє мож було чуц на другихпрограмох державней РТС, чуло ше на програми РНС на руским язику: од числених звитох зоз протестних сходох тедишнєй опозициї, до емитованя музики забранєних кантавторох Арсена Дедича и Дьордя Балашевича, або нашей националней святочней писнї Браца Русини. Пре шицко тото мож повесц же у програми на руским язику демократични пременки пришли вельо скорей як 5. октобра 2000. року. Гоч, нє мож заобисц и факт же преходзели и змисти зоз хторима ше нєт цо хвалїц, алє у поровнаню зоз спомнутима, вони скоро занєдзбуюци. О пременки власци 5. октобра 2000. року у термину емитованя рускей програми тоту значну вистку обявели и колеґове зоз сербскей и словацкей редакциї. Представителє українскей и ромскей редакциї тото понукнуце одбили, а румунска редакция нє знала за таку можлївосц. Була то єдна файта коруни информативней дїялносци Рускей редакциї за период од 1966. по 2000. рок. 

== Литература ==
* Михайло Биндас: Руснаци Югославиї и радио, ''Руски календар 2002'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 2001, бок 76.

== Вонкашнї вязи ==

* Гавриїл Колєсар, [http://ruskatube.x10host.com/dokumenti.htm#davnaemisija  Давна емисия-нове облєчиво], новини ''Руске слово'', ч. 32, 6. авґуст 1993. року.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>35jfpbtkuxpffuvggo4ua3osg4q6aj0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мария Будински</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1795</id>
    <revision>
      <id>18380</id>
      <parentid>14622</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T20:25:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>18380</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3591" sha1="pake4i2c1eh7qxkxk97thi7xs8r5gym" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; align=right width=300px
|+
! colspan=&quot;2&quot; |&lt;big&gt;Мария Будински&lt;/big&gt;
|-
| colspan=&quot;2&quot; |(портрет)
|-
|'''Народзена'''
|12. юлия 1931.
|-
|'''Умарла'''
|6. априла 2018 (87)
|-
|'''Державянство'''
| югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|сербски, руски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия, Суботица
|-
|'''Универзитет'''
|Универзитет, Беоґрад
|-
|'''Период твореня'''
|1956-1996.
|-
|'''Жанри'''
|просвита, прекладанє
|-
|'''Похована'''
|Городски теметов, Нови Сад
|-
|}
'''Мария Будински''' (*12. юлий 1931†[[6. април]] 2018), [[Професор|професорка]] физики, прекладателька.

Мария Сабадош народзена 12. юлия 1931. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Родичи [[оцец]] Йовґен Сабадош и [[мац]] Йозефина дзив. Папгаргаї. Мария мала брата Михайла. Основну школу Мария закончела у Руским Керестуре, ґимназию у [[Суботица|Суботици]] 1951. року а студиї физики у Беоґрадзе 1956. року. 

Мария Сабадош ше одала за [[Мирон Будински|Мирона Будинского]], у малженстве мали дзивку Любку. 

По дипломованю Мария єден рок робела у основней школи у Руским Керестуре а од 1957. по 1969. рок преподавала физику у ґимназиї ''Йован Йованович Змай'' у Новим Садзе. Потим прешла до Висшей технїчней школи у Новим Садзе дзе робела по пензию. Мария Будински тримала преподаваня зоз физики и у других варошох дзе єй школа мала свойо оддзелєня. 

За потреби образованя на [[Руски язик|руским]] язику Мария Будински прекладала учебнїки физики на руски язик. 

Мирон и Мария Будински були члени и почитователє [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од самого його снованя 1970. року.

Мария Будински умарла 6. априла 2018. року. Похована є на Городским [[теметов|теметове]] у Новим Садзе. 

== Литература ==

* Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1994-1991. року ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414.
* ''Руски християнски календар'' 2019. рок, бок 224

{{DEFAULTSORT: Будински , Мария }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Наставнїки]]
[[Катеґория:12. юлий]]
[[Катеґория:Народзени 1931]]
[[Катеґория:6. април]]
[[Катеґория:Умарли 2018]]</text>
      <sha1>pake4i2c1eh7qxkxk97thi7xs8r5gym</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гимна Русинох (Руска гимна)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2501</id>
    <revision>
      <id>18362</id>
      <parentid>18325</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:15:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18362</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11532" sha1="gelsgfr99pmzanpao4v08vl8xzu0k0g" xml:space="preserve">[[File:Симбол застава Руснацох у Сербиї 2026-01-17 07-20-47-152.jpg|thumb|Застава Руснацох [[Сербия|Сербиї]],  датум означованя националного швета ''Дзень'' ''Руснацох'' у Сербиї|278x278п]]Русински/Руски интелектуалци з початку 20. вику прилапели [[Александер Духнович|А. Духновича]] и як свойого националного будителя, конєчно, як доказ служи и факт же 2 юлия 1919. року на Сновательней схадзки [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД), попри державней, шпивана и руска (русинска) гимна на Духновичов текст „Я Русин был єсмь и буду.“

Слова за русинску гимну Подкарпатских Русинох написал у чаше народного (националного) будзеня [[Александер Духнович]], а музику компоновалал Стефан Фенцик; '''''Я Русин бул єсмь и буду'''''.

Нєшка тота шветочна писня прилапена на Шветовим конґресу [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|шветовей ради Русинох, Руснацох, Лемкох]] як писня шицких Руснацох/Русинох швета, а шпива ше и з других шветочних нагодох Руснацох у державох дзе жию [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] и дзе су прилaпени з боку держави як национална меншина.

== Шветочна писня Руснацох у Сербиї ==
Зоз прилапеним [[Закон (право)|Законом]] о националних меншинских заєднїцох у Парламенту Влади Републики [[Сербия|Сербиї,]] Руснаци достали можлївосц орґанизовац ше и конституовац и достац самоуправне цело - Национални совит, хторе заведзене до правней системи Републики Сербиї 2002. року, а зоз цильом витворйованя правох у обласци култури, образованя, информованя и службеного хаснованя язика и писма:
* Зоз орґанизованьом Електорскей скупштини перши Национални совит рускей заєднїци конституовани 2002. року, хтори тирвал два роки.
* Друге зволанє (од 2004. року) Националного совиту рускей националней меншини, у априлу 2007. року, утвердзело предкладанє за национални символи Руснацох, герб, заставу, шветочну писню и датум означованя Дня Руснацох у Сербиї, (на основи Закона о Статуту националних совитох меншинских заєднїцох). 

Национални меншини нє можу мац гимну, їх гимна сербска державна гимна. Можу мац лєм шветочну писню хтора ма гимнични характеристики тей националней заєднїци. На єдней зоз порядней схадзки другого зволаня НС нє одредзена шветочна писня, алє дати лєм суґестиї и предкладаня за шветочну писню:
* ''Браца Русини'' (автор мелодиї [[Ириней Тимко|И. Тимко]] на текст И. Тимко - [[Дюра Папгаргаї|Дю. Папгарагаї]]) и
* ''З давен-давна'' (мелодия А. Тимко, текст Дю. Латяк).&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20070502170748/http://www.ruskikerestur.org/ruski/rusarhiva0407.htm Утвердзени предлог за национални симболи (2007. рок)]&lt;/ref&gt;

Предложене же би ше єдну зоз тих двох шпиванкох вибрало после виводзеня на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Руснацох „Червена ружа”]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у юнию 2007. року и то зоз новима [[Оркестер|оркестровима]] [[Музични аранжман|аранжманами]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Обидва шпиванки на фестивалу одшпивали здружени [[Хор|хори]] зоз [[Руски Керестур|Р. Керестура]], Н. Саду, [[Вербас|Вербасу]] зоз провадзеньом Велького народного оркестру [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] ([[дириґент]] [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач]]). 

На першим означованю националного швета [[Дзень|Дня]] Руснацох у Новим Садзе 2008. року обидва шпиванки шпивали здружени хори зоз [[Дюрдьов|Дюрдьова]], Руского Керестура, Нового Саду, Вербасу з провадзеньом оркестра хтори составени зоз [[Музичар|музичарох]] рускей заєднїци.  
* Треце зволанє Националного совиту Руснацох (од 2010. року) вигласало и прилапело же би руска шветочна писня у Сербиї була '''''Браца Русини'''''. Oд теди ше тота писня шпива з нагоди значних руских шветочних програмох, ровноправно з урядову державну гимну Републики Сербиї ''Боже правде''. (Композитор гимни ''Боже правде'' Даворин Єнко, текст Йован Дьордєвич). 

Попри шветочней писнї Браца Русини, виводзa ше найчастейше и писнї '''''З давен-давна''''' и '''''Я Русин бул.'''''

Конєчни одлуки о националних символох Руснацох, гербу, [[Застава|застави]] и означованю  Дня националного швета - Дзень Руснацох (хтори ше преславює у Р. Сербиї [[17. януар|17. януара]] каждого року) принєсла Влада Републики Сербиї, а о шветочней писнї одлучели члени Националного совиту Руснацох трецого зволаня.

== Тексти шветочних писньох ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
!''Браца Русини''&lt;ref&gt;[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2020/11/BRACA-RUSINI-muz-I.Timko-sl-.-obr.pdf Текст писнї Руснацох &quot;''Браца Русини''&quot;] , zavod.rs [приступни 31. януар 2026.]&lt;/ref&gt;
!'''''З давен-давна'''''&lt;ref&gt;[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/04/Z-DAVEN-DAVNA-txt-muz-A-Timko-sl-Dj-Latjak-obr-M-Sivc_compressed.pdf Текст писнї Руснацох &quot;''З давен-давна''&quot;], zavod.rs [приступни 31. януар 2026.]&lt;/ref&gt;
|-
|На бачванскей ровнї,

дзе поля безкрайни,

тебе писню шпивам,

роду мой давни.

Браца Русини, на ровнї жиєме,

алє зме зоз горох квеце пресадзене.

Гори Карпати, наша оцовщинo,

витай нам, витай, шицка родзино!

Зашпивайме, браца

з бачванскей ровнїни,

закарпатским гором,

славней дїдовщини.

Браца Русини, наша доля мала,

широм по швеце синох розошала.

З далєкого краю, квиток карпатски,

з писню вам посила привит свой братски!

|З давен-давна у Карпатох руске мено жиє,
з двох їх бокох коло братох Руснак гнїздо виє.

Зоз братами з дїдовщини в братстве и злагоди,

нїґда инше вон нє жадал, лєм жиц у злагоди.

''Пришпив'':

Нєшка Руснак зоз гордосцу свойо мено ноши,

плоди предкох зоз радосцу, з поцешеньом коши.

Руске мено нєшка Руснак з креву уж нє плаци,

прето, браца, зложно скричме: „Най жию, най жию Руснаци!”

А виками бул гнобени, служиц паном мушел,

чежко робиц примушени вшадзи дзе ше рушел.

Чежко було Руснакови аж и ширцом швета,

глад и биду кажди Руснак ище вше памета.

''Пришпив:''

Нєшка Руснак зоз гордосцу свойо мено ноши,

плоди предкох зоз радосцу, з поцешеньом коши.

Руске мено нєшка Руснак з креву уж нє плаци,

прето, браца, зложно скричме: „Най жию, най жию Руснаци!”
|}

== Литература ==
* [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-I-WEB.pdf ''Червена ружа 1962-2011,'' I том, 2011.], Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад (шветочни писнї на боку 63. и 430.)

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=LXnpKSyu75M Istorija i kultura Rusina] youtube.com 
* [https://www.youtube.com/watch?v=kO3IcW9a2V0   Браца Русини] - шветочну писню Руснацох у Р. Сербиї, шпива Хор Дома култури зоз Руского Керестура, (ют’юб канал Маковчань)
* [https://www.youtube.com/watch?v=-yYuncIj_A8 З давен-давна], шпиваю учашнїки шветочней програми з нагоди Дня Руснацох Републики Сербиї, (ют’юб канал Маковчань).
* [https://www.youtube.com/watch?v=W163Z4FyYAQ А. Духнович. Вручаніє (&quot;Я Русин был, єсмь и буду...&quot;)] текст Александра Духновича чита Валерiй Падяк
* [https://www.youtube.com/watch?v=7NzgeLPsoQY•	Ko su Rusini i odakle u Vojvodini?] youtube.com 

== Референци ==
&lt;references/&gt;
[[Катеґория:Дружтво]]</text>
      <sha1>gelsgfr99pmzanpao4v08vl8xzu0k0g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18365</id>
      <parentid>18362</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:19:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11566" sha1="2jvxnglzn23j3vbct75bw3009yq27c6" xml:space="preserve">[[File:Симбол застава Руснацох у Сербиї 2026-01-17 07-20-47-152.jpg|thumb|Застава Руснацох [[Сербия|Сербиї]],  датум означованя националного швета ''Дзень'' ''Руснацох'' у Сербиї|278x278п]]Русински/Руски интелектуалци з початку 20. вику прилапели [[Александер Духнович|А. Духновича]] и як свойого националного будителя, конєчно, як доказ служи и факт же 2 юлия 1919. року на Сновательней схадзки [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]] (РНПД), попри державней, шпивана и руска (русинска) гимна на Духновичов текст „Я Русин был єсмь и буду.“

Слова за русинску гимну Подкарпатских Русинох написал у чаше народного (националного) будзеня [[Александер Духнович]], а музику компоновалал Стефан Фенцик; '''''Я Русин бул єсмь и буду'''''.

Нєшка тота шветочна писня прилапена на Шветовим конґресу [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|шветовей ради Русинох, Руснацох, Лемкох]] як писня шицких Руснацох/Русинох швета, а шпива ше и з других шветочних нагодох Руснацох у державох дзе жию [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] и дзе су прилaпени з боку держави як национална меншина.

== Шветочна писня Руснацох у Сербиї ==
Зоз прилапеним [[Закон (право)|Законом]] о националних меншинских заєднїцох у Парламенту Влади Републики [[Сербия|Сербиї,]] Руснаци достали можлївосц орґанизовац ше и конституовац и достац самоуправне цело - Национални совит, хторе заведзене до правней системи Републики Сербиї 2002. року, а зоз цильом витворйованя правох у обласци култури, образованя, информованя и службеного хаснованя язика и писма:
* Зоз орґанизованьом Електорскей скупштини перши Национални совит рускей заєднїци конституовани 2002. року, хтори тирвал два роки.
* Друге зволанє (од 2004. року) Националного совиту рускей националней меншини, у априлу 2007. року, утвердзело предкладанє за национални символи Руснацох, герб, заставу, шветочну писню и датум означованя Дня Руснацох у Сербиї, (на основи Закона о Статуту националних совитох меншинских заєднїцох). 

Национални меншини нє можу мац гимну, їх гимна сербска державна гимна. Можу мац лєм шветочну писню хтора ма гимнични характеристики тей националней заєднїци. На єдней зоз порядней схадзки другого зволаня НС нє одредзена шветочна писня, алє дати лєм суґестиї и предкладаня за шветочну писню:
* ''Браца Русини'' (автор мелодиї [[Ириней Тимко|И. Тимко]] на текст И. Тимко - [[Дюра Папгаргаї|Дю. Папгарагаї]]) и
* ''З давен-давна'' (мелодия А. Тимко, текст Дю. Латяк).&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20070502170748/http://www.ruskikerestur.org/ruski/rusarhiva0407.htm Утвердзени предлог за национални симболи (2007. рок)]&lt;/ref&gt;

Предложене же би ше єдну зоз тих двох шпиванкох вибрало после виводзеня на [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивалу култури Руснацох „Червена ружа”]] у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] у юнию 2007. року и то зоз новима [[Оркестер|оркестровима]] [[Музични аранжман|аранжманами]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Обидва шпиванки на фестивалу одшпивали здружени [[Хор|хори]] зоз [[Руски Керестур|Р. Керестура]], Н. Саду, [[Вербас|Вербасу]] зоз провадзеньом Велького народного оркестру [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] ([[дириґент]] [[Юлиян Рамач (дириґент)|Юлиян Рамач]]). 

На першим означованю националного швета [[Дзень|Дня]] Руснацох у Новим Садзе 2008. року обидва шпиванки шпивали здружени хори зоз [[Дюрдьов|Дюрдьова]], Руского Керестура, Нового Саду, Вербасу з провадзеньом оркестра хтори составени зоз [[Музичар|музичарох]] рускей заєднїци.  
* Треце зволанє Националного совиту Руснацох (од 2010. року) вигласало и прилапело же би руска шветочна писня у Сербиї була '''''Браца Русини'''''. Oд теди ше тота писня шпива з нагоди значних руских шветочних програмох, ровноправно з урядову державну гимну Републики Сербиї ''Боже правде''. (Композитор гимни ''Боже правде'' Даворин Єнко, текст Йован Дьордєвич). 

Попри шветочней писнї Браца Русини, виводзa ше найчастейше и писнї '''''З давен-давна''''' и '''''Я Русин бул.'''''

Конєчни одлуки о националних символох Руснацох, гербу, [[Застава|застави]] и означованю  Дня националного швета - Дзень Руснацох (хтори ше преславює у Р. Сербиї [[17. януар|17. януара]] каждого року) принєсла Влада Републики Сербиї, а о шветочней писнї одлучели члени Националного совиту Руснацох трецого зволаня.

== Тексти шветочних писньох ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
!''Браца Русини''&lt;ref&gt;[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2020/11/BRACA-RUSINI-muz-I.Timko-sl-.-obr.pdf Текст писнї Руснацох &quot;''Браца Русини''&quot;] , zavod.rs [приступни 31. януар 2026.]&lt;/ref&gt;
!'''''З давен-давна'''''&lt;ref&gt;[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/04/Z-DAVEN-DAVNA-txt-muz-A-Timko-sl-Dj-Latjak-obr-M-Sivc_compressed.pdf Текст писнї Руснацох &quot;''З давен-давна''&quot;], zavod.rs [приступни 31. януар 2026.]&lt;/ref&gt;
|-
|На бачванскей ровнї,

дзе поля безкрайни,

тебе писню шпивам,

роду мой давни.

Браца Русини, на ровнї жиєме,

алє зме зоз горох квеце пресадзене.

Гори Карпати, наша оцовщинo,

витай нам, витай, шицка родзино!

Зашпивайме, браца

з бачванскей ровнїни,

закарпатским гором,

славней дїдовщини.

Браца Русини, наша доля мала,

широм по швеце синох розошала.

З далєкого краю, квиток карпатски,

з писню вам посила привит свой братски!

|З давен-давна у Карпатох руске мено жиє,
з двох їх бокох коло братох Руснак гнїздо виє.

Зоз братами з дїдовщини в братстве и злагоди,

нїґда инше вон нє жадал, лєм жиц у злагоди.

''Пришпив'':

Нєшка Руснак зоз гордосцу свойо мено ноши,

плоди предкох зоз радосцу, з поцешеньом коши.

Руске мено нєшка Руснак з креву уж нє плаци,

прето, браца, зложно скричме: „Най жию, най жию Руснаци!”

А виками бул гнобени, служиц паном мушел,

чежко робиц примушени вшадзи дзе ше рушел.

Чежко було Руснакови аж и ширцом швета,

глад и биду кажди Руснак ище вше памета.

''Пришпив:''

Нєшка Руснак зоз гордосцу свойо мено ноши,

плоди предкох зоз радосцу, з поцешеньом коши.

Руске мено нєшка Руснак з креву уж нє плаци,

прето, браца, зложно скричме: „Най жию, най жию Руснаци!”
|}

== Литература ==
* [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-I-WEB.pdf ''Червена ружа 1962-2011,'' I том, 2011.], Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад (шветочни писнї на боку 63. и 430.)

== Вонкашня вяза ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=LXnpKSyu75M Istorija i kultura Rusina] youtube.com 
* [https://www.youtube.com/watch?v=kO3IcW9a2V0   Браца Русини] - шветочну писню Руснацох у Р. Сербиї, шпива Хор Дома култури зоз Руского Керестура, (ют’юб канал Маковчань)
* [https://www.youtube.com/watch?v=-yYuncIj_A8 З давен-давна], шпиваю учашнїки шветочней програми з нагоди Дня Руснацох Републики Сербиї, (ют’юб канал Маковчань).
* [https://www.youtube.com/watch?v=W163Z4FyYAQ А. Духнович. Вручаніє (&quot;Я Русин был, єсмь и буду...&quot;)] текст Александра Духновича чита Валерiй Падяк
* [https://www.youtube.com/watch?v=7NzgeLPsoQY•	Ko su Rusini i odakle u Vojvodini?] youtube.com 

== Референци ==
&lt;references/&gt;
[[Катеґория:Дружтво]]
[[Катеґория:Гимни]]</text>
      <sha1>2jvxnglzn23j3vbct75bw3009yq27c6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сунякалов</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2583</id>
    <revision>
      <id>18374</id>
      <parentid>15045</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:45:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18374</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2713" sha1="gmahdj6m1czbh63lucxfta4tjswqvlc" xml:space="preserve">'''Сунякалов''' (серб. ''комарник''; од мадь. ''sunyoghalo'' дословно: „галов, мрежа о суньоґох”) – посцель оградзена, защицена од суньоґох з плахитку и под.:

''Тото платно'' [на сунякалове], ''хторе ше тиж волало сунякалов, ткало ше зоз предзи на ридко же би воздух могол преходзиц, алє и же би суньоґи нє вошли до сунякалова. Под сунякаловом ше, влєце у вельких горучавох, спало под отвореним конком.''

Сунякалов ше хасновало през лєтушнї час кед було горуцо. Сунякалов- посцель направена так же ше на корунки поприбивало дещички на горе. Горе ше их скапчало тиж з дещичками. На тоти дещички ше преруцело своєй роботи платно. Тото платно, хторе ше тиж волало сунякалов, ткало ше зоз предзи на ридко же би [[воздух]] могол преходзиц, алє и же би суньоґи нє вошли до сунякалова. Под сунякаловом ше, влєце у вельких горучавох, спало под отвореним конком.

Без огляду на горучави, людзе ше и влєце найчастейше закривали през ноц зоз перину та тиж и у суняколову. Перина була велькосци як и посцель, алє у перини було менєй напущаного [[Пирє|пиря]] до турбука (напр. 3-4 кили) же би перина була ценша и лєгчейша и же би под ню нє було влєце барз горуцо спац.

У народзе постої и нєшка виреченє:

• Пошол до [[Пирнаґи|пирнаґох]]- значи же пошол спац.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Mosquitonet149.jpg|Сунякалов над посцелю.
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 551.
* Олена Папуґа, ''Руске обисце'', Нови Сад, 2012 рок, бок 37.

== Вонкашня вяза ==
https://sr.wiktionary.org/sr-&lt;nowiki/&gt;ec/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%
BA
[[Катеґория:Обисце]]</text>
      <sha1>gmahdj6m1czbh63lucxfta4tjswqvlc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вигризки</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2645</id>
    <revision>
      <id>18361</id>
      <parentid>15671</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:15:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7328" sha1="4f1fvug14cqlgx46dl34pq9vpi1nju0" xml:space="preserve">'''Вигризки''' ж. мн. (єд. вигризка) ма вецей значеня:

'''1.''' „од лїсца огрижена кукуричанка”.

'''2.''' „огрижени, нє до конца поєдзени стебла потрави”:

-- кошиц [мугар] треба скорей док нє затварднє, бо кед затварднє, та конї правя з нього вигризки, а особито кед уж од сподку загори . 

Слово настало од слова ''гризц''. Вигризка то остаток стебла узретей [[Кукурица|кукурици]], (кукуричанка) хторе огризол статок (конї, крави, кози) кед ше го кармело . Нєшка ше уж нє барз зна цо то вигризка, а донєдавна була барз значна у парастких обисцох. Дакеди ше ручно ламала кукурица, а после ламаня ше рубала кукуричанка при дну кореня (дас на 15-18 цм.). Тота часц, корень, цо остала волала ше копача и служела як огрива, бо ше ю позберало зоз поля и одвожело дому. Зберало ше копачи вєшенї после ораня кед ше жем рихтало за нове шаце. Кукуричанку ше после ламаня складало до снопох и правело копи хтори так стали на польох док ше их нє одвезло дому до заднього двора, дзе ше складало ище до висших вискладаних копох. През жиму и на яр ше тота кукуричанка давала-руцала статку до  [[Яшля|яшльох]] и з ню ше на тот способ кармел статок (конї, крави, овци, кози а дакеди и швинї). Статок огризал лїсце и мегки часци узретей кукуричанки, а таки оєдзени стебла оставали и волали ше '''''вигризки''''' хтори ше хасновали ознова у обисцу за рижни наменки.

== Хаснованє вигризкох у Руским обисцу ==
'''Топенє'''

Першенствено вигризки ше хасновало за розкладанє огня у котлянкох, познєйше шпоргетох, тиж и до кальових пецох и за топенє до [[Руски пец|руского пеца]]. У обисцох у хторих ше хасновал шпоргет вигризки ше рубало на кратки часци. До руского пеца могло ше вохпац цали сноп. У таким пецу ше потопело дас два снопи вигризкох, а завишело од велькосци пеца, або од того же кельо були сухи. Влажни вигризки подло горели и давали малу цеплоту.

'''Пекарнї'''

Штредком прешлого 20. вику уж кед и [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] мали у местох дзе жили, валалску [[Пекарня|пекарню]] лєбо и два, за печенє хлєба за гражданох, пекаре тиж хасновали вигризки. Власнїки пекарньох навелько набавяли вєшенї вельо снопи вигризкох и лаґеровали их до велїких копох же би могли випекац [[хлєб]] по шлїдуюцу єшень. Знало ше случиц же маєтни обисца мали догварку з пекарню та дали коч або и два вигризки за одредзене количество упеченого хлєба през цали рок.

'''Ограда'''

Часто таки вигризки служели и за правенє менших оградох же би живина нє одходзела до заградох, лєбо до сушеда. Звичайно ше викопал мали ярчок до хторго ше кладло вигризки и загребало ше сподню часц на одредзену глїбину. До ярчкох на одредзеним розстояню забило ше древени колїчки и так ше прикладало вигризки єдну коло другей. Ограду ше позацаговало зоз порващком, шпарґу або ценшим дротом тиж и коло „слупчка” же би ограда твардо стала. Ограда була дас на 1 [[метер]] висока. 

Ґаздинї з вигрисками оградзовали и свойо заградки зоз квецом, а таки оградочки були вельо нїзши. Огради зоз вигризкох нє тирвали длуго. Тирвали потамаль, покля часц хтора була загребана у жеми нє згнїла-здирвела.

'''Палїци – ,,тачки”'''

Вигризки ше могло хасновац як палїчки хтори ше благо „забило” и загребало до жеми и по хотрих ше цагала на яр посадзена пасуля, мауна лєбо гращок и подобне. Ґаздинї на яр кед шали и садзели у заградох, завязали шпарґу/ порващок на два ґузли за два вигризки хтори заджобли до жеми и так нацагли шпарґу по длужини. Коло шпарґи садзели семенка або шали же би им у загради були прости шорики кед посадзене семено ключкало и почало сходзиц.

'''Преход прейґ улїци'''

По валалских улїцох нє було як нєшка асфалтни [[Калдерма|калдерми]]. Од вельких дижджох и коляйох од кочох знало ше направиц вельке блато, [[ваґаш]] и кед требало прейсц до сушеда прейґ драги нє могло ше пре розмочене блато. И у такей ситуациї сушедство похасновало вигризки. Наруцали их прейґ того блата же би ше могло прейсц прейґ драги на други бок та ше так вечарами сушеди лєбо и младеж могли сходзиц на друженє - на прадки.

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика'' I том А -- Н, Нови Сад 2017, б.145

== Вонкашня вяза ==
[[Катеґория:Архаизми]]
[[Катеґория:Польопривреда]]</text>
      <sha1>4f1fvug14cqlgx46dl34pq9vpi1nju0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кошар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2646</id>
    <revision>
      <id>18370</id>
      <parentid>17163</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:24:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8410" sha1="sa5dcllfmvv0vwlgqqxgk96d1t98y6f" xml:space="preserve">[[File:Groot Zandbrink 2020 Mandenvlechter.jpg|right|thumb|300px|Кошари рижних велькосцох и формох.]]'''Кошар''' (серб. котарица, кошара, корпа: коц. корпа) – плєцени предмет звичайно векших димензийох, справени зоз грубших и витримовнєйших конарчкох хтори служи за ношенє чежших польопривредних и других продукох як  [[кукурица]], [[Кромпля|кромплї]], грозно, яблука, шлївки, древо за топенє, чутки итд. Значенє кошара завиши од контекста, алє ше вше одноши на дацо цо служи за зберанє дачого лєбо дочасове чуванє.&lt;ref&gt;&quot;Hrvatska enciklopedija&quot;, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, svezak 6, pp. 189, Zagreb, 2004. ISBN 978-953-6036-36-3&lt;/ref&gt; &lt;ref&gt;Bratoljub Klaić, &quot;Rječnik stranih riječi&quot;, pp. 743, Nakladni zavod MH, Zagreb 1984.&lt;/ref&gt;

== Историят ==
Найстарши по тераз пренайдзени кошари одкрили археолоґове и датирую приблїжно 10000 роки п.н.е., зоз неолиту. Найстарши кошари пренайдзени 5000 роки п.н.е. и то у пещерох на югу Шпаниї, Єгипту, у Перуу итд.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20120224000204/http://nanact.org/encounter-the-people/hopi/hopi-basketry.html Hopi Basketry] Northern Arizona Native American Culture Trail. Archived from the original on March 28, 2012. Retrieved Nov 13, 2011.&lt;/ref&gt; 
[[File:William Bartlett A bad wind for fish, but a good one for drying.jpg|right|thumb|302x302px|Векши плєцени кошари за рижни наменки.]]
Други подобни алє плєцени кошари зоз палїчкох найдзени у населєньох на слупох на озеру Нойшател (Швайцарска) (8) и у етрурских криптох (3). 

У зависносци од поднєбя, материял за виробок барз рижнородни: черяки, дикинь, [[слама]], трава, [[над]], бамбус, палми итд.

Коло половки 19. вику, на Заходзе правени кошари почали поступнє заменьовац плєцени кошари за каждодньове хаснованє. Вони були правени зоз тунього древа и були твардейши.[3] 

У даєдних културох, кошари ше хаснує у вирских церемонийох.[10]. Кошари ше розликую по велькосци и материялу зоз хторого су направени. Материял за вирабок кошарох розлични, у зависносци од того за цо ше их похаснує.

== Материял ==
[[File:Laundry basket at Mwalimu Nyerere Memorial House, Mzimuni, Kinondoni MC, Dar es Salaam.jpg|right|thumb|300px|Кошар з ручками и покривку.]]У зависносци од поднєбя, материял за виробок барз рижнородни: рижни пруцики (пруце), над, била верба, слама, грубши трави, дикинь, бамбус, палми итд. У новших часох кошари ше прави зоз дроту и пластики.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20110628023536/http://pmacraftshow.org/artists-baskets/ Artists baskets] The Women's Committee of the Philadelphia Museum of Art&lt;/ref&gt; З часом пришло до пременки материялу зоз хторого направени векши кошари, а то пластика, дроти або метални мрежи. Таки кошари ше нєшка хаснує напр. на вельких поверхносцох, як цо маркети, вельки предавальнї, шпиталї, ресторани, готели итд.

== Виробок ==
Основа за плєценє кошарох ма основу зоз пруца. Коло поставеней основи преплєта ше ценки еластични пруцики. Почина ше плєсц од долу и перше ше виплєце дно одредзеного пречнїку, а вец ше поступнє плєце до горе по одредзену висину коло 30-40 центи. На концу ше на рубец кошара виплєце два моцни ручки хтори маю улогу поднєсц чежку терху у кошаре. Зоз таку технїку ше прави векши кошари.&lt;ref&gt;&quot;Leksikon Minerva&quot;, stupac 729, Minerva nakladna knjižara, Zagreb 1936.&lt;/ref&gt;
[[File:Cuvanje hljeba u pljecenim kosare 20241216 100137.jpg|right|thumb|300px|Плєцени кошарик, Руснаци у нїм чували упечени хлєб.]]
″ [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] хасную  слово '''кошарик''' (демунитив од слова кошар) . То мали  кошар до хторого ше кладзе менши ствари и дробнїци.

″  Велї старши обисца хасновали виплєцени векши кошар зоз пруца. Бул плєцени на копу а под таким кошаром ше ховало и кармело мали курчатка док нє подросли. 

᛫ Концом 20. вику по населєних местох могло ше видзиц соби хтори на бициґлох розношели до предавальньох  [[хлєб]] у плєцених видлужених-глїбших кошарох хтори були заквачени зоз ременями на хрибце. До таких кошарох могли стануц и до 20 векни хлєба.  

== Фразеолоґия ==
″ ''Скакац на кошарик (скакац/скочиц) - скакац/скочиц до води на кучаци, зоз скурченима ногам''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Koš od pruća 50 cm.jpg|Кошар виплєцени зоз пруца верби.
Файл:Noe flechtkorb.jpg|Технїка плєценя зоз костуром
Файл:Корпа за веш 01.jpg|Сучаснєйши дизайн плєценого кошара за брудни шмати.
Файл:Laundry Basket.png|Округли плєцени кошар за шмати зоз верхом
Файл:EtnoloskoDoboj 05.jpg|Кошар зоз шеном, [[Слама|сламу]]
Файл:Sepet.jpg|Кошарик зоз кукурицу
Файл:Sepet kovan.jpg
Файл:Korbmacher.jpg|Плєценє кошара.
Файл:Kiepenkerl.jpg|Видлужени кошар за хрибет за розношенє хлєба до предавальньох.
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
• ''Словнїк руского народного язика I'', А - Н, Нови Сад 2017. б. 633.

″ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov,  Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad

᛫ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, бок 508 

== Вонкашнї вязи ==

* [https://web.archive.org/web/20110802052148/http://sokacki-portal.com/index.php?option=com_content&amp;task=category&amp;sectionid=15&amp;id=30&amp;Itemid=129 Tradicionalni zanati na veb strani „Šokački portal“]
* [https://www.youtube.com/watch?v=LwWoyuw0sbw Pletenie košíka z prútia, язик: словацки (знїмок поступка плєценя кошара)] youtube.com
* &amp;quot;Hrvatska enciklopedija&amp;quot;, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, svezak 6, str. 189, Zagreb, 2004. ISBN 953-6036-36-3
{{Commonscat}}
== Референци ==

[[Катеґория:Обисце]]
[[Катеґория:Ствари у обисцу]]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Продукти зоз пруца]]</text>
      <sha1>sa5dcllfmvv0vwlgqqxgk96d1t98y6f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кошарка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2647</id>
    <revision>
      <id>18366</id>
      <parentid>17236</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:20:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18366</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4757" sha1="7gktcttxay02i0z7uf33yclygionz0v" xml:space="preserve">[[File:Плєцени кошарки зоз вербового пруца.1000013435.jpg|thumb|Плєцени кошарки и кошарик зоз вербового пруца.|315x315п]]'''Кошарка''' (серб. ''цегер, корпа'') – решеткасти предмет виробени з преплєтаньом ценких рошлїнових влакнох як цо вербово конарчки, рижни трави, бамбуси итд., або зоз пластичних пантлїчкох и других синтетичних материялох.&lt;ref&gt;Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.&lt;/ref&gt;

Плєцену кошарку ше хасновало за вецей наменки: з ню ше ишло до дутяну док нє було пластични або платняни [[Мех|мещки]]; плєцена кошарка з верхом, на древених ножкох, служела за одкладанє [[Хлєб|хлєба]]; у кошарки ше ношело паску, шунку, колбасу, [[Писанка|писанки]] и [[Масло|маселко]] на пошвецанє до [[Церковна порта|церкви]] на Вельку ноц.

Кошарку за паску ше закрива зоз салветку. То украшени, вишити лєбо виткани фалаток платна, хтори ше єдноставно положи на кошарку.

[[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] кошарку волаю и [[Прибор за єдзенє|прибор]] хтори ше здзива даєдним животиньом на писки: целєцу же би нє могло цицац, псови же би нє кусал, коньови же би при параню [[Кукурица|кукурици]] нє огризал лїсца [[Кукурица|кукурици]] итд.

'''Кошарочка''' то менша кошарка, направена з ценших материялох (ценки вербово пруцики, [[слама]], рижни трави, дикинь итд.). Хаснує ше ю за дробнєйши продукти, найчастейше у обисцу, напр. вайца, [[Печарка|печарки]], хлєб и под., а нєшка є часто лєм як прикраска у обисцу – за квеце, швички або даяки иншаки украсни предмети.

'''Кошарик''' демунитив од слова кошар. То менша кошарка алє нє мала виплєцену ручку „по горе попрейґа”  а анї на бокох як на кошарох.   

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Ošatka.jpg|Спирално плєцени декоративни кошарик.
Файл:Korparsko pletarski zanat.jpg|Кошарка и сепет (турски) у Музею у Биєлїни.
Файл:Плєцена кошарка з ручку 1000013443.jpg|thumb|Плєцена кошарка зоз вербового пруца.
Файл:Noe flechtkorb.jpg|Поставена основа зоз палїчкох за плєценє кошарки.
Файл:Baskets four styles.jpg|Рижни декоративни кошарочки.
&lt;/gallery&gt;

'''Опатриц ище:'''

[[Кошар]]

[[Кошарик]]

[[Пасарайтов]]

== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 633.
* Ђукановић, Владимир, Стари занати у Републици Српској, Бања Лука, 2012. б.36

== Вонкашнї вязи ==

* [https://mim-foods.com/sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0/?srsltid=AfmBOooPR6ykuZ-a-v9Wa4i6WVX99eeMzjg8SgXCAMvl0lQAhwpE8Tgt Каталонска плетена корпа] mim-foods.com
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82 Корпарско плетарски занат] sr.wikipedia.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=I5JB0RkwPhI Pletene korpe - U nasem ataru 822] youtube.com
*  Стари занати у Војводини. 1992, б. 313, 327 и 340  

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Продукти зоз пруца]]</text>
      <sha1>7gktcttxay02i0z7uf33yclygionz0v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Фурма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2657</id>
    <revision>
      <id>18375</id>
      <parentid>15733</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:47:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория и вики вязи</comment>
      <origin>18375</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3450" sha1="f9mvqa8vdwaz2k00a3hpjzt2y3wwefz" xml:space="preserve">'''1.'''(серб. облик) випатрунок, подоба:

''Исус Христос поскладал тоти триски так на чловечу фурму;''

'''2.''' справа, слика и под. з помоцу хторей ше випродукованому предмету дава одредзену форму: 

'''а) майсторска фурма:''' 

Кажди [[колєсар]] у своїм мигелю мал фурми за шицки криви виробки хтори правел. Фурми були вирезани зоз ценких дещичкох, а вишели на муре у мигелю;

'''б) фурма за вибиванє мустрох за вишиванє:''' 

Було вшелїяки фурми, зоз специялного паперу хтори ше приложело на платно, посипало зоз белавим пращком и пошприцовало зоз ширитузом ше би тото цо вибите нє скодзело док ше вишива;

'''в) малярска фурма:''' 

Mаляре мали рижни фурми зоз твардого паперу хтори прикладали на мури и вец по нїх билєли венчик коло повали, венєц коло лустера итд.;

'''г) справа зоз хтору ше виправя форму предмета:'''

Кед з [[Плуг|плугом]] заквачел до кореня, та ше плуг скривел, майстор положел скруцени [[плуг]] до фурми и випросцел го;

'''3.''' способ:

''Теди раховали по тей истей фурми як и ми – раховали на исти способ як и ми.''

Деминутивна форма слова фурма – '''фурмочка''' – кухньови прибор за правенє одредзених колачох (нєт лєпше, медово колачи, бухти итд.) и других печивох (переци):

Розженє ше цесто и поправи з поґачикову фурмочку.

Фурмочки звичайно плехово, а у новшим чаше пластични.

Фурмочка тиж и древени [[Прибор за єдзенє|прибор]] за правенє [[Масло|масла]] же би достало штироуглову форму. Тоту фурмочку ше наполнєло з маслом, прицисло з верхом, та з нєй на масни папер виходзело масло у форми цегли.

== Фразеолоґия ==
На фурму дачого – у форми дачого:

''До учительского квартелю треба дац положиц два цегелково пеци на фурму єдного [[Орман|ормана]];''

''Буц направени на єдну (исту) фурму'' – буц (направиц) дацо єднаке з дачим; здабац єдно на друге по форми:

''Вони шицки на єдну фурму, браца, шестри'' – здабу єдно на друге.

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 660. и 661.

[[Катеґория:Алати]]</text>
      <sha1>f9mvqa8vdwaz2k00a3hpjzt2y3wwefz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хусточка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2658</id>
    <revision>
      <id>18358</id>
      <parentid>16228</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T16:59:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9193" sha1="5nbhu0pd0xgh3mo5m74xnj4zzeqzr2t" xml:space="preserve">'''Хусточка'''  

'''1.''' у злученю: '''хусточка на главу''' (серб. ''марама''): 

Дзвчата и дзивки звичайно мали густи власи, хтори вше були заплєцени до варґочох и покруцени коло глави, швечело ше им исц гологлави, або як ше то гуторело ''у власох''. Медзитим, кед ше ишло до валалу, алє и вжиме, главу ше закривало зоз ''хусточку''.

''Млади одати жени на контю вязали фитюлу, а старши жени чепец. Поверх чепца жени вязали хусточку на главу;''

''Дзивки ношели хусточки живших [[Фарба|фарбох]], а одати жени ношели цмейши. Найчастейше хусточки були били, на роботни дзень червени, зоз квециками, такволани турски хусточки.'' 

Хусточки були цифровани з кветами, овоцами и др. Волали ше ''гатласки, паньски, гадвабни, репашово, фланелово'' (мегке волняне лєбо памучне платно), ''ридки'' (превидни), ''делинково'' (ценки, за лєто), а у старших часох и ''коруново'' (коштали єдну австроугорску коруну). На роботни [[дзень]] було и ''фарбарски'' хусточки (вибивали их фарбаре на тунє фарбене платно). На хованє ше ношело ''тернову хусточку'' – чарну з плисиранима рубцами, а таку хусточку ношели и стари жени на векши швета або до церкви.

Жени з маєтнєйших фамелийох мали ґу каждей шветочней шмати одвитуюцу хусточку на главу: ґу кадифи – ''кадифову'', ґу блишовей – ''блишову'', ґу ризовей – ''ризову'' або ''з мишанима.''

'''Хусточку на главу вязало ше так:''' &lt;blockquote&gt;♦ на два ґужлїки, так же кончики (ушка) стали до горе. Таке вивязованє ше волало '''''на ружичку''''';&lt;/blockquote&gt;&lt;blockquote&gt;♦ '''''на лопату''''' (кед хрибтова часц хусточки стої на широко);&lt;/blockquote&gt;&lt;blockquote&gt;♦ '''''на богато''''' або '''''на пищок''''' – кед верх хусточки бул кончисти до горе, подобнє словацкому вязаню хусточки;&lt;/blockquote&gt;&lt;blockquote&gt;♦ '''''на єден конєц''''' – хусточка на глави завязана на єден ґузел, єден конєц хусточки на горе, други на долу.&lt;/blockquote&gt; 

Хусточку ше вязало под браду, ''на вольох''. Же би верх хусточки випатрал цо красше, до хусточки знука ше кладло папер. Кед верх хусточки бул кончисти до горе, то було ''на богато'' або ''на пищок''. Кед горе папер под хусточку бул положени на широко, то ше волало ''на тепшу''. При младших хусточки нє мали ройти, а при старших женох их було.

Скорей обичай бул таки же млоди дас тидзень пред свадзбу ношел млодей на дарунок два хусточки на главу (дзекеди тото приношела будуца швекра кед пришли &quot;питац&quot; дзивку). Єдна хусточка була мишана з кветами и то була найкрасша и найдрагша, а друга хусточка ше волала ''рацка'', хтора була тварда зоз вшелїякима мустрами.

На хусточкох були намальовани дробенки квецики и лїсточка, розсипани поридко на цалей хусточки, а на задку, на вишацим концу, бул вельки розквитнути квет. То були звичайно ''гатласки'' хусточки (гадвабни) хтори ше ношело лєм на вельки швета.&lt;br /&gt;
[[Файл:Mendil-5li.jpg|алт=Хусточки до руки|мини|325x325п|Хусточки до руки]]


'''2.''' у злученю: '''хусточка до рукох''' (серб. ''марамица''):

''У другей руки на [[Молитвенїк|молитвенїку]] ма хусточку до рукох.''

Хусточка до рукох то фалат платна хторе служи за особну гиґиєну, окреме за видуванє носа. Мож ю ношиц у кишенки або торбички, а дакеди ше хаснує и як декоративни елемент у кишеночки на рекли. Хусточки до рукох можу буц з памуку, памук-синтетики, синтетики, [[Гадваб|гадвабу]] або платна. Єст даскельо файти хусточкох до рукох як цо: паперово хусточки за видуванє носа,  а влажни хусточки за уцеранє твари або рукох: їх ше хаснує лєм раз, а єдна памучна хусточка до рукох може тирвац роками.
[[Файл:Chustka do nosa1.jpg|алт=Дамски хусточки|мини|316x316п|Дамски хусточки]]

== История ==
Якуш файту хусточки до рукох ше хасновало ище барз давно. Найскорей першобутна хусточка до рукох бул шакалов хвост притвердзени за палїчку. Людзе з далєкей прешлосци хасновали таку хусточку як лепезу. Тиж так велї народи правели мали гасури зоз [[Слама|слами]] хтори нoшели на глави же би з нїма утарли зной з твари. То була вшелїяк єдна з главних першобутних причинох за хаснованє нєшкайшей хусточки до рукох. У чаше старей Греческей и Риму було нє лєм хусточки до рукох, алє и салвети. Салвети ше хасновало за сцеранє рукох док ше єдло. У 17. вику у Французкей хусточки до рукох постали барз елеґантни. Були правени з рецочкох и часто украшовани з драгоциним каменьом. Кед бурмут вошол до моди у 18. вику, жени почали хасновац хусточки до рукох у рижних фарбох. Мариї Антоанети ше удало прешвечиц Луя 16, французкого краля тедишнього часу, най принєше закон зоз хторим ше предписує же хустички до рукох муша буц штироуглово, нє округли, полукружни або длуговасти.

[[Файл:Biała poszetka.jpg|мини|318x318п]]

'''3.''' у злученю: '''хусточка до кишеночки''' на лївим боку верхнєй часци хлопскей рекли або женским блейзеру як декоративни предмет. Дзекеди тота хусточка при хлопох ма исти дезен як и машля, а кед хлоп без машлї – може буц украшена и поскладана на рижни способи. Хусточка на женским блейзеру звичайно з рецочку, гадвабна або з дезенованого плаценка у єдней фарби або цифрованого.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:16 pocket squares.jpg|алт=Хусточки до кишеночки на хлопскей рекли|Хусточки до кишеночки на хлопскей рекли або женским блейзеру
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
''Словнїк руского народного язика II'', О – Я, Нови Сад 2017, б. 679.

== Вонкашнї вязи ==
[[Катеґория:Часци облєчива]]
[[Катеґория:Продукти зоз текстилу]]</text>
      <sha1>5nbhu0pd0xgh3mo5m74xnj4zzeqzr2t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Копито (ципеларске)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2667</id>
    <revision>
      <id>18359</id>
      <parentid>18223</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:01:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18359</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1550" sha1="6oym8q7p7dvwdw6pwoa5zuhkz6nsomc" xml:space="preserve">'''Ципеларске копито''' то алат з помоцу котрого ше прави або шиє обуй.[[Файл:Kopito za cipeli.jpg|алт=Копито за ципели|мини|295x295п|Копито за ципели]]
Майстрове цо правели нови ципели волали ше ципеларе, а у бешеди ше их волало шуштере або шустере. Вони мали свою шмикню на обачлївим месце и комуниковали з муштерию.

Звичайно мали даяки модни маґазин зоз хторого муштерия виберала модел. Потим брали меру талпи, а потим би на основи велькосци купцовей талпи вибрали древене копито коло хторого правели ципелу. 

Стаємни муштериї мали „свойо“ копито, а на копито ше, по потреби, додавало з лїпеньом и кладзеньом аномалиї (хиби) на талпи купца, напр. вистирчени костки. 

Кед ципели були цесни, кладло ше их на копито.

Кед обуй була цесна, положело ше до нєй древене копито же би ше дакус розцагла, а копито хасновали и ципеларе (шуштере) кед шили [[обуй]].
[[Катеґория:Алати]]</text>
      <sha1>6oym8q7p7dvwdw6pwoa5zuhkz6nsomc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Список музичних инструментох</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2786</id>
    <revision>
      <id>18371</id>
      <parentid>18254</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:38:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория и вики вяза</comment>
      <origin>18371</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16102" sha1="0nwbp3q1e4ni1dptmu5gii5k5v3mfqg" xml:space="preserve">[[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.&lt;ref&gt;[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]&lt;/ref&gt;]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]&lt;/ref&gt;

'''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю  у класичней, народней, забавней и джез музики.[2]

Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци  од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]&lt;/ref&gt;

'''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре.

== '''''Список инструментох:''''' ==

== '''А''' ==
[[Аулос]],  диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ 
&lt;gallery&gt;
Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос
Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог
Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог
Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент)
&lt;/gallery&gt;

== '''Б''' ==
[[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас, [[беґеш]], [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна, (мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария &lt;gallery&gt;
Файл:Balalaika.svg|Балалайка
Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас
Файл:Banjo.jpg|Бенджо
Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]]
Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки
Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура
Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури
Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки)
Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]]
Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош
Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула
Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка)
Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария
&lt;/gallery&gt;

== '''В''' ==
Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела,  виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба,  сербска виолина, вирджинел, верґл, &lt;gallery&gt;
Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]]
Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола
Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе
Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]]
Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]]
Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико)
Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Г''' ==

[[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм &lt;gallery&gt;
Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]]
Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]]
Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника
Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон)
Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника
Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм
&lt;/gallery&gt;
== '''Ґ''' == 
[[Ґусли]], [[ґитара]],  електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, ґайди, акустична ґитара, гавайска ґитара,   ґлокеншпил, ґоч-(тапан) 
&lt;gallery&gt;
Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли
Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]]
Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]]
Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара
Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]]
Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]]
Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Д''' ==
Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, &lt;gallery&gt;
Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин
Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас)
Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]]
Файл:Duduk1.jpg|Дудук
Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца
Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска)
Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]]
&lt;/gallery&gt;

== Е  ==
Еолска гарфа&lt;gallery&gt;
Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа
&lt;/gallery&gt;

== З  ==
Зурла, [[Звучна видлїчка]]&lt;gallery&gt;
Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]]
Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] 
&lt;/gallery&gt;

== '''Дз''' ==

Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, &lt;gallery&gt;
Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон
Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок 
Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки
&lt;/gallery&gt;

== И ==
&lt;gallery&gt;
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия)
&lt;/gallery&gt;

== '''К ''' ==
[[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, контрабас-беґеш або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара&lt;gallery&gt;
Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет
Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет)
Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд
Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]]
Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас
Файл:Kobza 001.jpg|Кобза
Файл:Berda, instrument (size).jpg|Контрабас (беґеш або берда)
Файл:Conga's 01.jpg|Конґа
Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал
Файл:Castanets.jpg|Кастанєти
Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута)
Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик)
Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка)
&lt;/gallery&gt;

== Л  ==
[[Лаута]], [[лира]], лиєрица
&lt;gallery&gt;
Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута
Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира
Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация)
&lt;/gallery&gt;

== M  ==

Маримба,маракас, мандолина, металофон, мелофон&lt;gallery&gt;
Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]]
Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]]
Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина
Файл:Metalófono.JPG|Металофон
Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон
&lt;/gallery&gt;

== H ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони
Файл:Kamele ngoni.jpg
&lt;/gallery&gt;


== O  ==

Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични&lt;gallery&gt;
Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]]
Файл:Okarina1.jpg|Окарина
Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]]
Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични
&lt;/gallery&gt;

== П  ==
[[Пищалка]],  панова пищалка, пипа, пианино, прапорци, &lt;gallery&gt;
Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки
Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка
Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка
Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] 
&lt;/gallery&gt;

== P  ==
Рубаб, Ребаб&lt;gallery&gt;
Файл:Rubab.jpg|Рубаб
Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия)
&lt;/gallery&gt;

== C  ==
Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, &lt;gallery&gt;
Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]]
Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]]
Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон
Файл:Sornay.jpeg|Сорна
Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]]
Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]&lt;nowiki/&gt;вук сопили|146x146п]]
Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка
Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]]
Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а)
&lt;/gallery&gt;

== T  ==

Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа&lt;gallery&gt;
Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]]
Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет
Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]]
Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]]
Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]]
Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти
Файл:Tuba HUG&amp;Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]]
Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим
Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]]
Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]]
Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа
&lt;/gallery&gt;

== Ц  ==
Цимбал, цитра&lt;gallery&gt;
Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал
Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]]
&lt;/gallery&gt;

== Ч ==
Чембало, челеста, чинели-танєри&lt;gallery&gt;
Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]]
Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]]
Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== У  ==
Усна гармоника, укулеле&lt;gallery&gt;
Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:&quot;Jail Harmonica Blues&quot; from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]]
Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== Ф | ==
Фаґот, контрафаґот, Флаута, фуяра
&lt;gallery&gt;
Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]]
Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот
Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]]
Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра
Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри
&lt;/gallery&gt;

==  Ш  ==

Шалмай, шарґия, шамисен-японски,&lt;gallery&gt;
Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]]
Файл:Sargija.svg|Шарґия
Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї
Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски
&lt;/gallery&gt;
== Вонкашнї вязи ==

* [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената]
* [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ]
* [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number]
* [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata]

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музика]]</text>
      <sha1>0nwbp3q1e4ni1dptmu5gii5k5v3mfqg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18372</id>
      <parentid>18371</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:40:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Sveletanka преместио је страницу [[Список музичних инстурментох]] на [[Список музичних инструментох]]: Правилан назив</comment>
      <origin>18371</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16102" sha1="0nwbp3q1e4ni1dptmu5gii5k5v3mfqg" xml:space="preserve">[[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.&lt;ref&gt;[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]&lt;/ref&gt;]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]&lt;/ref&gt;

'''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю  у класичней, народней, забавней и джез музики.[2]

Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци  од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]&lt;/ref&gt;

'''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре.

== '''''Список инструментох:''''' ==

== '''А''' ==
[[Аулос]],  диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ 
&lt;gallery&gt;
Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос
Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог
Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог
Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент)
&lt;/gallery&gt;

== '''Б''' ==
[[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас, [[беґеш]], [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна, (мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария &lt;gallery&gt;
Файл:Balalaika.svg|Балалайка
Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас
Файл:Banjo.jpg|Бенджо
Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]]
Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки
Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура
Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури
Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки)
Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]]
Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош
Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула
Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка)
Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария
&lt;/gallery&gt;

== '''В''' ==
Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела,  виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба,  сербска виолина, вирджинел, верґл, &lt;gallery&gt;
Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]]
Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола
Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе
Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]]
Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]]
Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико)
Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Г''' ==

[[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм &lt;gallery&gt;
Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]]
Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]]
Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника
Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон)
Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника
Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм
&lt;/gallery&gt;
== '''Ґ''' == 
[[Ґусли]], [[ґитара]],  електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, ґайди, акустична ґитара, гавайска ґитара,   ґлокеншпил, ґоч-(тапан) 
&lt;gallery&gt;
Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли
Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]]
Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]]
Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара
Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]]
Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]]
Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Д''' ==
Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, &lt;gallery&gt;
Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин
Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас)
Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]]
Файл:Duduk1.jpg|Дудук
Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца
Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска)
Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]]
&lt;/gallery&gt;

== Е  ==
Еолска гарфа&lt;gallery&gt;
Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа
&lt;/gallery&gt;

== З  ==
Зурла, [[Звучна видлїчка]]&lt;gallery&gt;
Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]]
Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] 
&lt;/gallery&gt;

== '''Дз''' ==

Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, &lt;gallery&gt;
Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон
Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок 
Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки
&lt;/gallery&gt;

== И ==
&lt;gallery&gt;
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия)
&lt;/gallery&gt;

== '''К ''' ==
[[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, контрабас-беґеш або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара&lt;gallery&gt;
Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет
Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет)
Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд
Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]]
Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас
Файл:Kobza 001.jpg|Кобза
Файл:Berda, instrument (size).jpg|Контрабас (беґеш або берда)
Файл:Conga's 01.jpg|Конґа
Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал
Файл:Castanets.jpg|Кастанєти
Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута)
Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик)
Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка)
&lt;/gallery&gt;

== Л  ==
[[Лаута]], [[лира]], лиєрица
&lt;gallery&gt;
Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута
Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира
Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация)
&lt;/gallery&gt;

== M  ==

Маримба,маракас, мандолина, металофон, мелофон&lt;gallery&gt;
Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]]
Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]]
Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина
Файл:Metalófono.JPG|Металофон
Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон
&lt;/gallery&gt;

== H ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони
Файл:Kamele ngoni.jpg
&lt;/gallery&gt;


== O  ==

Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични&lt;gallery&gt;
Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]]
Файл:Okarina1.jpg|Окарина
Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]]
Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични
&lt;/gallery&gt;

== П  ==
[[Пищалка]],  панова пищалка, пипа, пианино, прапорци, &lt;gallery&gt;
Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки
Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка
Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка
Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] 
&lt;/gallery&gt;

== P  ==
Рубаб, Ребаб&lt;gallery&gt;
Файл:Rubab.jpg|Рубаб
Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия)
&lt;/gallery&gt;

== C  ==
Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, &lt;gallery&gt;
Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]]
Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]]
Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон
Файл:Sornay.jpeg|Сорна
Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]]
Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]&lt;nowiki/&gt;вук сопили|146x146п]]
Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка
Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]]
Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а)
&lt;/gallery&gt;

== T  ==

Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа&lt;gallery&gt;
Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]]
Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет
Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]]
Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]]
Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]]
Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти
Файл:Tuba HUG&amp;Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]]
Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим
Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]]
Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]]
Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа
&lt;/gallery&gt;

== Ц  ==
Цимбал, цитра&lt;gallery&gt;
Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал
Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]]
&lt;/gallery&gt;

== Ч ==
Чембало, челеста, чинели-танєри&lt;gallery&gt;
Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]]
Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]]
Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== У  ==
Усна гармоника, укулеле&lt;gallery&gt;
Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:&quot;Jail Harmonica Blues&quot; from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]]
Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== Ф | ==
Фаґот, контрафаґот, Флаута, фуяра
&lt;gallery&gt;
Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]]
Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот
Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]]
Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра
Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри
&lt;/gallery&gt;

==  Ш  ==

Шалмай, шарґия, шамисен-японски,&lt;gallery&gt;
Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]]
Файл:Sargija.svg|Шарґия
Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї
Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски
&lt;/gallery&gt;
== Вонкашнї вязи ==

* [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената]
* [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ]
* [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number]
* [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata]

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музика]]</text>
      <sha1>0nwbp3q1e4ni1dptmu5gii5k5v3mfqg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18381</id>
      <parentid>18372</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T21:24:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>18381</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16162" sha1="53n9cyxfzogi7ltkm9y7hpkfo5egi52" xml:space="preserve">[[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.&lt;ref&gt;[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]&lt;/ref&gt;]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменти]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]&lt;/ref&gt;

'''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю  у класичней, народней, забавней и джез музики.[2]

Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци  од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].&lt;ref&gt;[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]&lt;/ref&gt;

'''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре.

== '''''Список инструментох:''''' ==

== '''А''' ==
[[Аулос]],  диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ 
&lt;gallery&gt;
Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос
Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог
Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог
Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент)
&lt;/gallery&gt;

== '''Б''' ==
[[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас, [[беґеш]], [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна-(мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария &lt;gallery&gt;
Файл:Balalaika.svg|Балалайка
Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас
Файл:Banjo.jpg|Бенджо
Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]]
Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки
Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура
Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури
Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки)
Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]]
Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош
Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула
Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка)
Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария
&lt;/gallery&gt;

== '''В''' ==
Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела,  виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба,  сербска виолина, вирджинел, верґл, &lt;gallery&gt;
Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]]
Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола
Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе
Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]]
Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]]
Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико)
Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Г''' ==

[[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм &lt;gallery&gt;
Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]]
Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]]
Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника
Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон)
Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника
Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм
&lt;/gallery&gt;
== '''Ґ''' == 
[[Ґусли]], [[ґитара]],  електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, [[ґайди]], акустична ґитара, гавайска ґитара,   ґлокеншпил, ґоч-(тапан) 
&lt;gallery&gt;
Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли
Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]]
Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]]
Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара
Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]]
Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]]
Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]]
&lt;/gallery&gt;

== '''Д''' ==
Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, &lt;gallery&gt;
Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин
Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас)
Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]]
Файл:Duduk1.jpg|Дудук
Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца
Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска)
Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]]
&lt;/gallery&gt;

== Е  ==
Еолска гарфа&lt;gallery&gt;
Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа
&lt;/gallery&gt;

== З  ==
Зурла, [[Звучна видлїчка]]&lt;gallery&gt;
Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]]
Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] 
&lt;/gallery&gt;

== '''Дз''' ==

Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, &lt;gallery&gt;
Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон
Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок 
Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки
&lt;/gallery&gt;

== И ==
&lt;gallery&gt;
Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия)
&lt;/gallery&gt;

== '''К ''' ==
[[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, [[беґеш]] або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара&lt;gallery&gt;
Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет
Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет)
Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд
Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]]
Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас
Файл:Kobza 001.jpg|Кобза
Файл:Berda, instrument (size).jpg|Беґеш або берда (рск. бруґа-тамбурашски бас)
Файл:Conga's 01.jpg|Конґа
Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал
Файл:Castanets.jpg|Кастанєти
Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута)
Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик)
Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка)
&lt;/gallery&gt;

== Л  ==
[[Лаута]], [[лира]], лиєрица
&lt;gallery&gt;
Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута
Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира
Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация)
&lt;/gallery&gt;

== M  ==

Маримба, маракас, мандолина, [[металофон]], мелофон&lt;gallery&gt;
Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]]
Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]]
Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина
Файл:Metalófono.JPG|Металофон
Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон
&lt;/gallery&gt;

== H ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони
Файл:Kamele ngoni.jpg
&lt;/gallery&gt;


== O  ==

Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични&lt;gallery&gt;
Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]]
Файл:Okarina1.jpg|Окарина
Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]]
Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични
&lt;/gallery&gt;

== П  ==
[[Пищалка]],  панова [[пищалка]], пипа, пианино, прапорци, &lt;gallery&gt;
Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки
Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка
Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка
Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] 
&lt;/gallery&gt;

== P  ==
Рубаб, Ребаб&lt;gallery&gt;
Файл:Rubab.jpg|Рубаб
Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия)
&lt;/gallery&gt;

== C  ==
Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, &lt;gallery&gt;
Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]]
Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]]
Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон
Файл:Sornay.jpeg|Сорна
Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]]
Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]&lt;nowiki/&gt;вук сопили|146x146п]]
Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка
Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]]
Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а)
&lt;/gallery&gt;

== T  ==

Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа, [[тамбура]],&lt;gallery&gt;
Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]]
Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет
Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]]
Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]]
Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]]
Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти
Файл:Tuba HUG&amp;Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]]
Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим
Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]]
Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]]
Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа
&lt;/gallery&gt;

== Ц  ==
[[Цимбал]], [[цитра]]&lt;gallery&gt;
Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал
Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]]
&lt;/gallery&gt;

== Ч ==
Чембало, челеста, чинели-танєри&lt;gallery&gt;
Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]]
Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]]
Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== У  ==
Усна гармоника, укулеле&lt;gallery&gt;
Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:&quot;Jail Harmonica Blues&quot; from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]]
Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]]
&lt;/gallery&gt;

== Ф | ==
Фаґот, контрафаґот, Флаута, [[фуяра]]
&lt;gallery&gt;
Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]]
Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот
Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]]
Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра
Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри
&lt;/gallery&gt;

==  Ш  ==

Шалмай, шарґия, шамисен-японски,&lt;gallery&gt;
Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]]
Файл:Sargija.svg|Шарґия
Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї
Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски
&lt;/gallery&gt;
== Вонкашнї вязи ==

* [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com
* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената]
* [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ]
* [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number]
* [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata]

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музични инструменти]]
[[Катеґория:Музика]]</text>
      <sha1>53n9cyxfzogi7ltkm9y7hpkfo5egi52</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кош</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2794</id>
    <revision>
      <id>18368</id>
      <parentid>16887</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:23:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18368</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1394" sha1="4yb5dyi4m299llpgf6xe0xd7wtcdi6m" xml:space="preserve">'''Кош''' ше почало скорей правиц як [[гамбар]]. Бул виплєцени з пруца, зоднука омасцени з блатом. Долу нє стал на жеми, алє на древох хтори випатрали як санки, та ше могол премесцац з места на место. До ньго ше лєм упрагнул конь, та ше древа-санки шмикали по жеми.

Сподок коша бул з дескох. У кошу стало зарно, хторе ше сипало од верху. По [[Драбина|драбини]] ше вишло на верх, усипало зарно, и на концу кош ше закрило з [[Над|надом]] або [[Слама|сламу]]. У кошу могла стац лєм єдна файта зарна, т.є. [[Кукурица|кукурица,]] ярец, або даяке друге зарно.

== Литература ==
• Олена Папуґа, ''Руске обисце,'' Нови Сад, 2012, б. 41-43

• ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.

• Янко Барна, ''Так приповедали нашо дїдове'', Нови сад 2022, б. 44.
[[Катеґория:Обисце]]
[[Катеґория:Продукти зоз пруца]]</text>
      <sha1>4yb5dyi4m299llpgf6xe0xd7wtcdi6m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кошарик</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2857</id>
    <revision>
      <id>18369</id>
      <parentid>18233</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T17:24:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18369</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3434" sha1="fnpel9voardofezivdeqw7xrpgitnrk" xml:space="preserve">[[File:Кошарик 2025-09-11.jpg|thumb|Кошарик у хторим бардо и   наштригани (або надарти) пантлїки накруцени до клупкох. ([[Дюрдьов]], [[Музей|Музей,]] Руска одлога)]]'''Кошарик''' (демунитив) то слово хторе настало од слова [[кошар]].

Кошарик то вельо менши кошар и здабал на [[Кошарка|кошарку]] алє без виплєценей ручки „по горе, попрейґа” як цо маю кошарки. Тиж найчастейше нє мал виплєцени менши ручки на бокох за триманє як на кошарох. Дзепоєдни кошарики мали и виплєцену покривку з хтору ше прикривало верх кошарика. 

Руски ґаздинї поготов хасновали кошарики рижних велькосцох: мали кошарик бул [[Пречнїк|пречнїка]] 20-25 центиметри, векши коло 40-50 цм. И глїбина му нє була єднака. У таких менших кошарикох зберало ше вайца у [[Курнїк|курнїку]], часто ше их у нїх чувало у [[Комора|коморки]], приношело ше желєняву за готовенє єдла ([[Кромпля|кромплї]], [[Цибуля|цибулї]], мархви, [[Петрушка|петрушки)]] зоз долїка, лєбо з пиньвици, вєшенї зазберовало ше плоди, овоц, орехи, лїсковци  итд. У векших (коло 50 цм) и глїбших кошарикох чувал ше упечени [[хлєб]], а жени хтори ткали часто у кошарикох тримали порихтани намотани клупка за тканє, пайпочки з цвернами и други потребни прибор за таки роботи.

'''Фразеолоґия''': ''Скакац на кошарик- скакац зоз скурченима ногами.'' У таким положеню скакац ''на кошарик'' до води хлапцом було вше облюбене та аж и по нєшка. 

'''Пасарайтов''' то плєцени и дакус векши кошар лєбо кошарик округли або елипсовей форми хтори бул зоз ручками алє бул вельо плїтши од кошарика. Пасарайтов ше хасновал у обисцу за рижни наменки. 

== Литература ==

* ''Словнїк руского народного язика I том,'' Нови Сад 2017. рок, бок 633
* Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у [[Войводина|Војводини]]. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988,бок 508
* Стари занати у Војводини. 1992, бок 340, бок 313, 327.

== Вонкашня вяза ==

* [https://www.youtube.com/watch?v=HZmEw9gx484 Výroba proutěného košíku - skautnet.cz | skautnet.sk] youtube.com
[[Катеґория:Архаизми]]
[[Катеґория:Продукти зоз пруца]]</text>
      <sha1>fnpel9voardofezivdeqw7xrpgitnrk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кратка история парохиї у Руским Керестуре</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2870</id>
    <revision>
      <id>18355</id>
      <parentid>17625</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T16:55:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11819" sha1="sd7n0r8f28x5mtv75jdyjzpx7i0si0b" xml:space="preserve">Руснаци грекокатолїки зоз Закарпат'я ше 1751. року официйно и орґанизовано почали насельовац до нєнаселєного валалу [[Руски Керестур|Керестур]]. Истого року за нїх у валалє основана [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцка]] парохия. Понеже у тей часци Панонского базену нє було грекокатолїкох и грекокатолїцкого владичества, керестурска парохия полни 26 роки була под юрисдикцию римокатолїцкого Калочского надвладичества. Насельованє Керестура ше нє збуло одразу. Року 1756. у валалє було 120 фамелиї. По податкох, людзе доходзели по 1765. рок.

Перши [[священїк]] и управитель керестурскей парохиї бул Михайло Кевежди. До Керестура пришол зоз Макова. Познєйше священїки до Керестура частейше приходзели зоз грекокатолїцкого Мукачевского владичества, ридше з Вельковарадинского. Спочатку и шицки потребни церковни кнїжки и други церковни ствари приношени з Мукачевскей епархиї. 

За грекокатолїкох у [[Горватска|Горватскей]] и за грекокатолїкох Руснацох у [[Бачка|Бачкей]] 1777. року основане Крижевске владичество. Од теди [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] грекокатолїки у Бачки, познєйше и у Сриме и Славониї, припадаю тому владичеству. Крижевске владичество спочатку за Руснацох у Бачки обезпечовало священїкох по походзеню зоз Закарпат'я, а познєйше вишколовани и перши священїки Руснаци народзени у Бачки. 

Перша церква у Керестуре збудована 1753. року. Була мала, будована з єдноставного материялу та лєдво прежила двацец и дацо роки. Вец ше почало будовац нову, вельку церкву. Будованє закончене 1784. року. [[Иконостас]] поставени и церква омальована аж на початку дзведзешатих рокох, а пошвецена є 1797. року. Познєйше церква була ище даскельораз оправяна, мальована и доправяна. 

Керестурска парохия окрем красней велькей церкви, красного парохиялного будинку и нового будинку за капеланох ма у полю, на Медєшу, церквочку [[Водица|Водицу]] хтора там стої од 1859. року и на окремни способ збера коло себе и парохиянох и госцох. 
[[Файл:Budinok keresturskej parohiji.jpg|алт=Будинок керестурскей парохиї|мини|385x385п|Будинок керестурскей парохиї]]
У керестурскей парохиї службовали велї паноцове, Руснаци и нєруснаци, велї з нїх по походзеню з Керестура.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;Тамаш, др Юлиян, „Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 410.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;  Шицки вони допринєсли же би парохия нєпреривно росла и розвивала ше. Велї з нїх зоз своїм дїлом и справованьом остали запаметани у народзе, а таки паноцове були: [[Петро Копчаї|Петро]] и [[Янко Копчаї|Янко Копчаї,]] [[Андри Лабош]] старши, [[Михайло Мудри]], др [[Йоаким Сеґеди]], [[Михайло Макай]]. 

Найобширнєйшу историю керестурскей парохиї написал др [[Гавриїл Костельник]] 1915. року. После нього даєдни паноцове ище дакус дополньовали хронїку парохиї. Цали тот рукопис обявени як окремна кнїжка под назву ''Хронїка грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей''. 

Парохия у своєй историї мала вельку улогу у школским живоце валала, алє тиж так и у економским, културним и вообще дружтвеним живоце валалскей заєднїци. Парохове або священїки хтори ту службовали часто були предняки хтори знали буц очи и розум парохиї и валалу.

Перши пейдзешат роки за Керестур були найчежши и, по шицким, найславнєйши. Указало ше же ше до Керестура насельовали найшмелши, тоти цо були порихтани свой живот пременїц на лєпше, а у новим штредку ше отримали найвитирвалши. &lt;small&gt;&lt;ref&gt;мр Дюра Гарди, Социялно-економски живот грекокатолїцкей парохиї керестурскей 1751-2001, Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 10.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt; Тот дух [[Народ|народу]] и парохиї нє треба занєдзбац. Керестур вироснул з пустари, його жителє за себе тримали же су цошка окремне. На концу Керестур, як увидзиме, на бачванско-сримскей ровнї зачал стваранє єдного окремного малого народу, постал му мац и глава. Народ тот, з правом чи нє, почал ше ровнац з велькима [[Нация|нациями]] хтори го окружовали, Нємцами, Сербами, Мадярами зоз хторима ровноправно запошеднул пустари и зоз своїма руками стварял єден нови швет. 


{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;7&quot; |&lt;big&gt;Священїки хтори служели у парохийней  церкви Св. Миколая у Руским Керестуре&lt;/big&gt;
|-
|'''Чис.'''
|'''Мено  и презвиско'''
|'''Час служеня'''
| rowspan=&quot;41&quot; |
|'''Чис.'''
|'''Мено и презвиско'''
|'''Час служеня'''
|-
|1.
|Иларион Прусицки, монах 
|1751-1756
|41.
|Михайло Костюк
|
|-
|2.
|Михайло Кевежди
|1755-1756
|42.
|Михайло  Черняк
|1927-1930
|-
|3.
|Ґеорґий Росий
|1756-1758
|43.
|др Томислав Фирис
|1926
|-
|4.
|Димитрий Попович
|1759-1769
|44.
|др Станко Алянович
|
|-
|5.
|Осиф Кирда
|1763-1765
|45.
|Георгий Микловш
|1930-1936
|-
|6.
|Михайло Мучонски
|1765-1775
|46.
|Гавриїл Дудаш
|1946-1955
|-
|7.
|Яков Силваши 
|1773-1782
|47.
|Янко Будински
|
|-
|8.
|Янко Надь
|1773-1817
|48.
|[[Онуфрий Тимко]] 
|1938-1942
|-
|9.
|Лука Сташинский
|1780-1781
|49.
|др Йоаким Сеґеди
|1941-1966
|-
|10.
|Петро Копчаї 
|1783-1818
|50.
|Ириней Тимко
|
|-
|11.
|Теодор Ґоч 
|1817-1820
|51.
|др [[Гавриїл Букатко]]
|1940
|-
|12.
|Ґабриїл Смичиклас 
|1819-1825
|52.
|др Силвестер Киш
|1936-1945
|-
|13.
|Янко Копчаї 
|1819-1844
|53.
|Кирил Бесерминї
|1945-1958
|-
|14.
|Янко Ґвожджак
|1825-1871
|54.
|Симеон Хромиш
|1946-1955
|-
|15.
|Никола Докторович
|1844-1846
|55.
|Любомир Рамач 
|1958-1959
|-
|16.
|Марко Ґайски
|1846
|56.
|др Йоаким Гербут
|1959-1961
|-
|17.
|Янко Малич
|1846-1850
|57.
|Кирил Планчак
|1961-1968
|-
|18.
|Василий Николич
|1850-1852
|58.
|[[Славомир Микловш]] 
|1965-1968
|-
|19.
|Илия Цветишич
|1852-1855
|59.
|Михайло Макай
|1966-2000
|-
|20.
|Дионизий Шовш
|1855-1861
|60.
|Михайло Иваняк
|1968-1969
|-
|21.
|Василий Лусканци
|1861-1863
|61
|Яков Новак
|1969
|-
|22.
|Янко Санич
|1861-1877
|62.
|Петро Овад
|1970-1971
|-
|23.
|Андрий Лабош
|1863-1876, 1878-1912
|63.
|Йоаким Джуджар 
|1971-1972
|-
|24.
|Михайло Уйфалуши
|1876
|64.
|Йоаким Симунович
|1971-1976
|-
|25.
|Милош Латкович
|1876-1878
|65.
|Юлиян Горняк Кухар 
|1972-1979
|-
|26.
|Владислав Лабош
|1879-1880
|66.
|Владимир Мудри
|1972-1973
|-
|27.
|Владимир Лабош
|1881-1883
|67.
|Йоаким Дудаш
|1975-1976
|-
|28.
|Максим Релич
|1883-1886
|68.
|Ярослав Вовк
|1978-1980
|-
|29.
|Дюра Шовш 
|1886-1888
|69.
|Владимир Мудри
|1977-1979
|-
|30.
|[[Йован Хранилович]]
|1888-1889
|70.
|Петро Репчень
|1980-1981
|-
|31.
|Андрий Лабош
|1889-1893
|
|
|
|-
|32.
|Никола Бадовинац
|1893-1902
|
|
|
|-
|33.
|[[Дюра Биндас]]
|1902-1912
|
|
|
|-
|34.
|Владимир Мудри
|1911
|
|
|
|-
|35.
|Михайло Мудри
|1912-1936
|
|
|
|-
|36.
|Дюра Бесерминї
|1912
|
|
|
|-
|37.
|др Гавриїл Костельник
|1915
|
|
|
|-
|38.
|Юрий Павич
|1917-1924
|
|
|
|-
|39.
|Янко Раплєнович
|1922
|
|
|
|-
|40.
|[[Михайло Фирак]]
|1936-1941
|
|
|
|}

(ту  надалєй потребни податки, нє уношиц тото затераз до таблїчки)

Любомир Семан 1986-


Юлиян Рац  2000-2008

Тони Ангелов 2007-

[[Михайло Малацко]] 2008-2021

Зиновий Вовк   -2008

Дарко Рац  2008- 


== Литература ==

* Янко Рамач, Кратка история керестурскей парохиї ''През 250 роки'', Християнски часопис ''Дзвони'', рок VIII, число 8 (92), авґуст 2001, б. 2.

* М. А, Меновани нови парохове, новини ''Руске слово'', рок LХIII, число 35 (3280), Нови Сад, 29. авґуст 2008. року, б. 7.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Дружтво]]
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Култура]]</text>
      <sha1>sd7n0r8f28x5mtv75jdyjzpx7i0si0b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Даниєла Штайнфелд</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3018</id>
    <revision>
      <id>18385</id>
      <parentid>18193</parentid>
      <timestamp>2026-05-13T11:13:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Корекциї у тексту</comment>
      <origin>18385</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17856" sha1="fqp70bclgeogpda3yn68e3f1s2anyj4" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Даниєла Штайнфелд &lt;/big&gt;
| label2 = | data2 = [[File:Danijela Štajnfeld crop.jpg|300px]] Даниєла Штайнфелд у представи ''Мала Сирена'', 2009. року
| label3 = Назвиско | data3 = 
| label4 = Датум народзеня | data4 = 20 май 1984.
| label5 = Место родзеня | data5 = Бачка Тополя
| label6 = Державянство | data6 = СФР Югославия, Сербия
| label7 = Язик творох | data7 = 
| label8 = Образованє | data8 = Факултет драмских уметносцох 
| label9 = Универзитет | data9 = Универзитет у Беоґрадзе
| label10 = Занїманє | data10 = ґлумица
| header11 = Робота
| label12 = Значнєйши улоги | data12 = Ивкова слава—Мариола &lt;br&gt;
Гевто нашо цо кедишик було—Икица &lt;br&gt;
Ранєни орел—Донка &lt;br&gt;
Враца ше ґовлї—Емануела &lt;br&gt;
[https://www.imdb.com/name/nm2007628/ IMDb]
| label13 = Поховани | data13 = 
| label14 = Припознаня |  data14 = 
}}
'''Даниєла Штайнфелд''' (20. май 1984, [[Бачка Тополя|Бачка Топол]]&lt;nowiki/&gt;я) руска и сербска театрална, телевизийна и филмска ґлумица.

== Биоґрафия ==
Даниєла Штайнфелд родзена 20 мая 1984. року у Бачкей Тополї, у єврейско-рускей фамелиї. [[Оцец]] мр. Михайло и [[мац]] мр. Мария родз. Колошняї. Даниєла ма старшу шестру Соню. Од родзеня жила у Руским Керестуре дзе ходзела до основней школи ''Петро Кузмяк'' а тиж и до ґимназиї хтору закончела на руским язику.   

Паралелно зоз основну школу закончела успишно [[Основна музична школа|основну музичну школу]] ШОМО-Кула одзелєнє у Руским Керестуре, инструмент клавир. Окрем порядней настави у ґимназиї Даниєла була активна у [[Дом култури Руски Керестур|Доме култури]] як барз добра рецитаторка и у Руским народним театру ''Дядя'' як ґлумица-амaтер дзе ше и родзела при нєй любов за ґлуму. Бавела у РНТ ''Дядя'' у вецей представох.  

Як рецитаторка-ґимназиялка у катеґориї старшого возросту пласовала ше на Републичне змаганє у Валєве и освоєла перше место.  

После законченей ґимназиї уписала студиї ґлуми на Факултету драмских уметносцох у Беоґрадзе, у класи [[Професор|професора]] Драґана Петровича. Дипломовала ґлуму 2008. року на истим факултету.

Попри мацеринского руского Даниєла чечно бешедує сербски, анґлийски и гебрейски язики.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;Krtinić, Marija (11. 9. 2020). [https://www.danas.rs/ljudi/danijela-stajnfeld-cena-tisine/ „Danijela Štajnfeld: Cena tišine”.] Данас.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;

Жиє и роби у ЗАД дзе ше преселєла после того як ю колеґа зоз хторим робела єден проєкт сексуално напастовал, як вона твердзела у медийох. У марцу 2021. року вона до явносци винєсла твердзенє и тужбу у хторей наведла же ю напаствовaл Бранислав Лечич, же би у юнию истого року суд одруцел Даниєлову тужбу зоз обгрунтованьом: ,,нє постоя основи сумнї же зробене наведзене виновне дїло, а анї друге даяке виновне дїло пре хторе ше вишлїдзованє пребера по урядовей длужносци&quot;.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;Evropa, Radio Slobodna (2021-07-13). [https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-tuzilastvo-lecic-stajnfeld/31356083.html „Odbačena krivična prijava Danijele Štajnfeld protiv Branislava Lečića”.] Radio Slobodna Evropa.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;

== Кариєра ==

=== Телевизийни и филмски витвореня ===
Даниєла Штайнфелд ше по перши раз зявела на филме у витвореню Срдяна Драґоєвича ''Ми нє ангели 2'' з 2005. року. Того рок вона витворела и замеркованшу улогу у филме и мини-сериї Здравка Шотри ''Ивкова слава''.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;[https://mondo.rs/Zabava/Film/a1365843/Danijela-Stajnfeld-silovanje-biografija-uloge.html „Ko je glumica čija je potresna priča uzdrmala region? Na vrhuncu slave je pobegla za Ameriku, a evo šta je tamo radila!”.] mondo.rs. 25. 8. 2020.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;  Два роки познєйше вона бавела єдну з главних улогох у телевизийней сериї ''Гевто нашо цо кедишик було'', а истого 2007. року ше зявела и у часци филма ''Час нєвиносци'' под назву ''Хлапец хтори бул пребарз нєвини''. Медзи замеркованшима улогами у єй кариєри була и улога проститутки Емануели у єдней з теди популарних серийох ''Враца ше ґовлї''. У филме ''Ранєни орел'' и пред тим емитованей сериї истого мена, хтори робени по мотивох романа Мир Ям, Даниєла толковала улогу Донки.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;[https://kosutnjakfilm.rs/projekti/ranjeni-orao-tv-serija/ „Ranjeni orao”.] Кошутњак филм.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;  Познєйше ше зявела и у даскелїх епизодних улогох, як и у филме ''Практични водитель през Беоґрад зоз шпиваньом и плаканьом'', а по одходзе до Зєдинєних Америцких Державох витворела ище даскельо улоги, медзи хторима и подоба Блерти у филме ''Лєм кеш'' (анґл. ''Cash Only''). Свой документарни филм о жертвох напаствованя ''Залїч ме'' (анґл. ''Hold Me Right'')&lt;small&gt;&lt;ref&gt;Stojanov, Divna (19. 12. 2020). [https://offns.rs/off-screen/film/dokumentarac-danijele-stajnfeld-zaceli-me-pricanje-ce-nas-spasiti/ „Dokumentarac Danijele Štajnfeld „Zaceli me“ – pričanje će nas spasiti”.] offns.rs.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;  премиєрно приказала на Сараєвским филмским фестивалу, а потим и на Фестивалу европского филма на Паличу.

=== Театрални улоги ===
Свою театралну кариєру Даниєла Штайнфелд одпочала на сцени Беоґрадского драмского театра дзе на початку 2006. року була часц премиєрней поставки представи ''Амадеус''. Фалат уж после нєполних двох рокох означел ювилейне 50. виводзенє.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;[https://mondo.rs/Zabava/Kultura/a79675/Veceras-50.-izvodjenje-Amadeusa-u-BDP-u.html „Večeras 50. izvodjenje Amadeusa u BDP-u”.] Новинска агенција Бета. mondo.rs. 18. 11. 2007.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt; У наступней 2006/07. сезони ґлумица участвовала у трох премиєрох хтори були на репертоаре истого театра. Єй мено ше зявело у ансамблох фалатох ''Любов итд, Блуз за Месию'' и ''Дисгармония''. Року 2007. достала улогу у фалаце продукциї FAVI ''Пасторала'' хтори робени по тексту Радослава Павловича у режиї Милорада Милинковича. У сезони хтора ушлїдзела у Беоґрадским драмским театре вона була часц ансамбла представи ''Млєко''. Попри того, превжала улогу Сари у представи ''Делириюм тременс'' хтору бавела два сезони. Тоту улогу пред ню толковали Милена Павлович Чучилович и Сладяна Влайович, а у познєйших виводзеньох часц ансамбла була и Надя Маршичевич. Наслов ''Инстант сексуалне воспитанє'' премиєрно виведзени у Театре ''Бошко Буха'' штредком марца 2008. року. Тиж так, наступного мешаца истого року, у Югославянским драмским театре Даниєла витворела улогу Марияни у премиєрней постановки Молиєрового фалата ''Тартиф'' зоз 2008. року, у режиї Еґона Савина. Тоту улогу у познєйших виводзеньох превжала Милица Ґойкович, познєйше стаємна членїца тей хижи. У Театре ''Бошко Буха'' толковала и подобу главней юнакинї у представи ''Мала сирена''.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;Stefanović, Dimitrije (31. 3. 2009). [http://www.seecult.org/vest/za-decu-i-osetljive-u-buhi „Za decu i osetljive u Buhi”.] seecult.org.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt; Истого, 2008. року, Даниєла Штайнфелд у Беоґрадским драмским театре витворела премиєрни улоги у представох ''Млєко'', як и ''На пол цени'', хтору од сезини 2010/11. превжала Єлисавета Орашанин. У цеку єшенї 2009. у БДТ виведзени премиєри представох ''Ангели у Америки, Мешац у пламеню''. Даниєла Штайнфелд у юнию 2011. року бавела у проєкту ''Rickhardt'' у Нюйорку. Истого року достала улогу у представи ''Дньова заповид'', хтора премиєрно виведзена у цеку новембра у Беоґрадским драмским театре, а у истим мешацу участвовала и у премиєрним виводзеня драми Фйодора Достоєвского ''Зли духи'' у Народним театре у Беоґрадзе.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;[https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/zli-dusi „Зли дуси”.] Народно позориште у Београду.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt; Понеже Даниєла пре особни причини, о хторих вона даскельо роки познєйше бешедовала за медиї, напущела [[Сербия|Сербию]], у шицких активних представох пришло до пременкох у подзелєню улогох. 

== Улоги ==

=== Театрални представи ===
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
!Наслов
!Улога
!Редитель
!Театер
!Премиєра
|-
|''Фредерик або булевар''
''злодїйствох''
|Береника
|Милан Караджич
| rowspan=&quot;6&quot; |Беоґрадски драмски театер
|17. април 2003.
|-
|''Делириюм тременс''
|Саня
|Ґоран Маркович
|25. април 2005.
|-
|''Амадеус''
|Констанца
|Алиса Стоянович
|14. януар 2006.
|-
|''Любов итд.''
|Ели
|Милена Павлович Чучилович
|10. октобер 2006.
|-
|''Блуз за Месию''
|Сара
|Ягош Маркович
|30. октобер 2006.
|-
|''Дисгармония''
|Лена
|Небойша Брадич
|28. фебруар 2007.
|-
|''Пасторала''
|
|Милорад Милинкович
|
|2007.
|-
|''Инстант сексуалне воспитанє''
|Дача
|Юґ Радивоєвич
|Театер ''Бошко Буха''
|16. марец 2008.
|-
|''Тартиф''
|Марияна
|Еґон Савин
|Югославянски драмски театер
|3. април 2008.
|-
|Млєко
|Наташа
|Дюрдя Тешич
|Беоґрадски драмски театер
|юний 2008.
|-
|На пол цени
|Саня, дзивче з класи
|Сташа Копривица
|
|22. новембер 2008.
|-
|Мала сирена
|Русалка
|Милан Караджич
|Театер ''Бошко Буха''
|1. марец 2009.
|-
|Ангели у Америки
|Емили, шестра Ели Чаптер, жена з Южного Бронкса
|Ґорчин Стоянович
|
|2. октобер 2009.
|-
|Мешац у пламеню
|Милена Павлович-Барили
|Стефан Саблич
|
|10. децембер 2009.
|-
|Rickhardt
|
|
|HB Studio (Нюйорк)
|2011
|-
|Дньова заповид
|Катарина
|Марко Манойлович
|Беоґрадски драмски театер
|11. новембер 2011.
|-
|Зли духи
|Лизавета Николаєвна
|Тушина Лиза,Татяна Мандич Риґонат
|Народни театер у Беоґрадзе
|22. новембер 2011.
|}

=== Филмоґрафия ===
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;4&quot; |&lt;big&gt;Улоги&lt;/big&gt;
|-
!Рок
!Наслов
!Жридлови наслов
!Улога
|-
! colspan=&quot;4&quot; |2000-и роки
|-
|2005.
|''Ми нє ангели 2''
|
|Зорана
|-
|2005.
|''Ивкова слава''
|
| rowspan=&quot;2&quot; |Мариола
|-
|2005.
|''Ивкова слава &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;''
|
|-
|2007.
|''Час нєвиносци (сеґмент: Хлапец'' 
''хтори бул пребарз нєвини)''
|
|Таня
|-
|2007.
|''Гевто нашо цо кедишик було &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;''
|
|Икица
|-
|2007-2008.
|''Премиєр'' &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;
|
|
|-
|2008.
|''Враца ше ґовлї'' &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;
|
|Емануела
|-
|2008-2009.
|''Ранєни орел'' &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;
|
| rowspan=&quot;2&quot; |Донка
|-
|2009.
|''Ранєни орел''
|
|-
|2009.
|''Занавше млади''
|
|Ивана
|-
|2009.
|''Гевто як любов'' &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;
|
|Мая
|-
|2009.
|''Кед на верби зродзи грозно'' &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;
|
|
|-
! colspan=&quot;4&quot; |2010-и роки
|-
|2011.
|''Мишане месо'' &lt;small&gt;(серия)&lt;/small&gt;
|
|тинейджерка
|-
|2011.
|''Практични водитель през Беоґрад'' 
''зоз шпиваньом и плаканьом''
|
|
|-
|2012.
|
|''Beds Made &amp; Sweaters On'' &lt;small&gt;(кратки филм)&lt;/small&gt;
|Джоан
|-
|2013.
|
|''Joan'' &lt;small&gt;(кратки филм)&lt;/small&gt;
|джоґер
|-
|2014.
|
|''Half &amp; Half'' &lt;small&gt;(кратки филм)&lt;/small&gt;
|Еден
|-
|2015.
|
|''Birth Day'' &lt;small&gt;(кратки филм)&lt;/small&gt;
|Мелиса
|-
|2015.
|
|''Anya Karmanova: Euro Spy'' &lt;small&gt;(серија)&lt;/small&gt;
|Аня Карманова
|-
|2015.
|''Лєм кеш''
|''Cash Only''
|Блерта
|-
! colspan=&quot;4&quot; |2020-и роки
|-
|2020.
|''Залїч ме''
|''Hold Me Right'' &lt;small&gt;(документарни)&lt;/small&gt;
|
|}
== Награди и припознаня ==
Награда Беоґрадского драмского театра за уметнїцке доприношенє, за улогу Лени у представи ''Дисгармония'' 2007.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;[https://www.danas.rs/kultura/tatjana-lukjanova-dusanki-dudi-stojanovic/ ” ”Tatjana Lukjanova“ Dušanki Dudi Stojanović”.] Данас. 21. 2. 2008.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;

Награда за найлєпше ґлумецке витворенє на 7. Йоакимфесту 2010. року за улогу Милени Павлович-Барили у представи ''Мешац у пламеню''.&lt;small&gt;&lt;ref&gt;[https://www.delfi.rs/vesti/vest/340_pobednici_7_joakimfesta_delfi_knjizare.html „Pobednici 7. Joakimfesta”.] seecult.org. Делфи књижаре. 17. 5. 2010.&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;

== Вонкашнї вязи ==

[https://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&amp;id=6361 Данијела Штајнфелд] Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности

Данијела Штајнфелд на веб-сајту PORT.rs

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Ґлумци]]
[[Катеґория:20. май]]
[[Катеґория:Народзени 1984]]</text>
      <sha1>fqp70bclgeogpda3yn68e3f1s2anyj4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Беґеш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3044</id>
    <revision>
      <id>18383</id>
      <parentid>18341</parentid>
      <timestamp>2026-05-13T06:38:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Дополнєна ґалерия,</comment>
      <origin>18383</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8622" sha1="tnife8sk9dby6extoa19bgtnfhhq7uk" xml:space="preserve">[[File:Berda, instrument (size).jpg|right|thumb|496x496px|Беґеш (берда) ]]'''Беґеш''' або '''берда''', (руснаци тот инструмент волаю '''бруґа''' або бас);  то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторго ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На контрабасу–беґешу ше углавним грає у [[Тамбураше, тамбурашска пракса|тамбурових]] [[Оркестер|оркестрох]]. Беґеш карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент. 

Беґеш (берда, тамбурашски бас, по руски бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента [[лаута]]) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20160624042552/http://matija-gubec.com/instrumente/ Bas / Berda] (Memento vom 24. Juni 2016 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) matija-gubec.com&lt;/ref&gt; Беґеш длугоки коло 1.80 [[Метер|м]]. То найвекши инструмент у тамбурових [[Ансамбл|ансамблох]],&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20100124031506/http://www.svita.net/o_tamburi.htm# Tamburaški sastav &quot;SVITA&quot;.] 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)&lt;/ref&gt; и як його основна компонента, витворює нїзки [[Тон|тони]] у басовим реґистре (у контра [[Октава|октави)]]. Нотни запис вше у бас ключу (такв.Еф-ключ). 

== Улога у ансамблу ==
Улога беґеша у музичней ґрупи, ансамблу углавним провадзаца. Тамбурашки бас/беґеш, грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розкалда шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас солисти. У [[Чардаш|чардашо]]&lt;nowiki/&gt;х у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона.

Конструкция беґеша така же [[музичар]] грає на стояци, и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох у фамилиї виолинох, беґеш (берда) нє припада [[Смиково инструменти|смиковим инструментом]] и прето ше '''на''' '''нїм ''нє грає зоз [[Смик|смиком]]'''''. 
[[File:Tamburica museum, Novi Sad.jpg|right|thumb|300px|[[Музей]] [[Тамбура|тамбурох]], Нови Сад]]
Беґеш ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у:

'''1'''. Троструновей вариянти у [[Интервал (музика)|интервалу]] [[квинта]] G-D-A и,

'''2'''. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G. 

Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за [[Горватска|Горватску]] народну музику. 

== Руснаци и бруґа ==
Руснаци за беґеш (музични инструмент) гварели же то '''бруґа''' ( од мадь. ''brúgó''). За гудака хтори грал на бруґи людзе го наволовали ''бруґош (Всл. Brugoš).''  

Руснаци за [[Музичар|музичара]] хтори грає нa беґешу, односно нa бруґи гварели же вон '''''бруґує''.''' То значело же тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей „банди” на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребно же би хлоп бул моцни, почим то корпулентнєйши инструмент. 

== Фразеолоґия ==
♦ '''''Було и бруґи и [[ґайди]]''' -'' Гвари ше кед була даяка парада и звада и под.: Кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: ''було и бруґи и ґайди''.

♦ '''''бруґовац''''' - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): ''Вчера якиш бачи принєс до нас'' ''чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол Поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.''

'''Надпомнуце''': Руснаци маю у своїм народзе назвиско Бруґошово, праве [[презвиско]] им найчастейше Будински. Предпоставя ше же назвиско Бруґошово настало по особи хтора у тей фамелиї дакеди давно грала на бруґи. Бул наволани же є Бруґош та так достала и фамелия назвиско Бруґошово. 

== Ґалерия ==

&lt;gallery&gt;
Файл:Beges Skorenovac.jpg|Гранє на беґешу (бруґи)
Файл:Беґеш (тамбурашски) 10 05 2026.jpg|Тамбурашски беґеш
Файл:Шия и горня часц беґеша 511267928 23888606660832241 7065101436735656008 n.jpg|Беґеш, шия и горня часц (профил)
Файл:Горня часц зозо клїнками 511314186 23888606714165569 5135357957426223578 n.jpg|Горня часц беґеша зоз клїнками за штимованє струнох
Файл:Incidence area of CE tambura.png|Реґион у Европи хтори залапює гранє на тамбурох.
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика I А-Н,'' Нови Сад 2017.
* Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963)

== Вонкашнї вязи ==

*  [https://www.atlasofpluckedinstruments.com/europe2.htm Berda] auf atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику) auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику).
* [https://web.archive.org/web/20190317200721/http://www.tamburica.org/lat/beges.html Begeš] (Memento vom 17. März 2019 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive]) auf tamburica.org (kroatisch)
* [https://www.rts.rs/tv/rts1/5781219/oko-magazin-beges-koji-svira-i-veseli-celu-vojvodinu-.html Око магазин: Бегеш који свира и весели целу Војводину] rts.rs
* [https://www.instagram.com/p/DXclL7QDEyQ/ Nauči da prepoznaš dobar begeš] instagram.com
{{Commonscat}}

== Рeференци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Струново инструменти]]
[[Катеґория:Музични инструменти]]</text>
      <sha1>tnife8sk9dby6extoa19bgtnfhhq7uk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Музична акустика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3050</id>
    <revision>
      <id>18352</id>
      <parentid>18351</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T13:56:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Форматированє бока, референцох и других елементох</comment>
      <origin>18352</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10330" sha1="m7tefqvwmrju7xpbvjdosg1x2ers561" xml:space="preserve">[[File:Театр оперы и балета. Зал.jpg|right|thumb|280px|Будинок Oпери у Одеси (1887), сала за публику. Место за оркестер, ,,дзира&quot; за лєпши прецек звука спрам аудиториюму.]]Музична акустика (греч. ''άκουστικόξ, άκούω'' чуєм, слухам) то конар акустики хтора преучує физични прикмети [[Подзелєнє музики|музичних]] [[Звук|звукох]].&lt;ref&gt;Музыкальная акустика // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F Большая российская энциклопедия. Том 21.] Москва, 2012, с.406-407.&lt;/ref&gt; Як и обща [[Акустика|акустика,]] музична акустика интердисциплинарна наука. У своїх виглєдованьох, вона ше базує на податкoх и часточно концептуалних рамикoх зоз других наукох, першенствено математики, [[Теория музики|музичней теориї]] и психолоґиї.

Кратки опис

Примарни фокус музичней акустики то висина тона, динамика и тембр музичних (т.є. емеличних звукох хтори ше хасную у музики, першенствено зоз перспективи їх слушней перцепциї и репродукциї (такв. „интонациї“) з боку музичара виводзача. Окремне и обсяжне подруч'є  виглєдованя музичней акустики то музичне [[Штимованє инструментох|штимованє]] и темперация (як у историйним так и у теорийним аспекту).

Виглєдованє

Виглєдованє у музичней акустики уключує фаховцох зоз розличних обласцох и дисциплинох - физичаре, психолоґове, физиолоґове, оториноларинґолоґове, електроинжинєре, машински инжинєре, архитекти и музичаре. Окремне значенє того конара акустики то факт же преучованє музичней акустики премосцує розкол медзи науку и уметносцу.&lt;ref&gt;M.J. Crocker (Ed.) Encyclopedia of Acoustics, vol. 4, part XIV. — John Willey &amp; Son,1997. — ISBN 0-471-18007-6&lt;/ref&gt;

Медзи широким спектром проблемох хтори ше виглєдую у музичней акустики, значна повага пошвецена преучованю физичним процесом хтори оможлївюю розличним музичким [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментом]] же би продуковали/творели жадани звуки и описи акустичних прикметох тих музичних инструментох. Таки виглєдованя обєдинєни до окремного конара музичней акустики хтора ше наволує физика музичних инструментох.&lt;ref&gt;Асламазов Л. Г., Варламов А. А. [https://fizika.tomsk.ru/sites/default/files/docs/Books/Udiv_fizika.pdf Удивительная физика][https://web.archive.org/web/20160130202607/http://fizika.tomsk.ru/sites/default/files/docs/Books/Udiv_fizika.pdfАрхивная копия] от 30 января 2016 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.] — М.: Добросвет, 2002. — 236 с. — ISBN 5-7913-0044-1]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Lapp D.R. [https://web.archive.org/web/20160808042157/http://kellerphysics.com/acoustics/Lapp.pdf The Physics of Music and Musical Instruments][https://web.archive.org/web/20160808042157/http://kellerphysics.com/acoustics/Lapp.pdf Архивная копия] от 8 августа 2016 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://newt.phys.unsw.edu.au/music/ Music acoustics — sound files, animations and illustrations.] [https://web.archive.org/web/20210507100519/http://newt.phys.unsw.edu.au/music/ Архивная копия] от 7 мая 2021 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] — University of New South Wales.]&lt;/ref&gt;

Штири прикмети ше хасную за описованє перцепциї звукох з боку слухача: висина тона, тембр, гласносц и тирванє. У цеку физичней анализи звукох установює ше вяза медзи тих квалитативних и квантитативних характеристикох звукох хтори ше хасную у акустики: фреквенция, интензитет, спектер и часови интервал.

Музични теоретичаре (Г. Риман, П. Хиндемит) хасновали податки зоз музичней акустики же би конструовали „природно-наукови“ концепти музики, док их физичаре и психолоґове (Г. Хелмхолц, К. Штумпф, В. Келер) хасновали за розвой „физиолоґийних“ концептох музичней перцепциї. У Русиї, допринос музичней акустики дали Н. А. Ґарбузов, (автор „зонскей теориї“ музичного слуха), А. А. Володин и Е. В. Назаикински. Медзи водзацима виглєдовачами музичних штимованьох и темперациї на Заходзе були М. Барбур, М. Линдли и Р. Раш. Нєдавно ше зявели интердисциплинарни студиї хтори повязую акустични характеристики простору &lt;ref&gt;[https://www.hi-files.com/akustika-prostorije/ Akustika prostorije]&lt;/ref&gt; зоз историю архитектури и розвойом музики. Напр., то зробели Е. Тїрильо и Ф. Мартелота, хтори зоз тей перспективи преучовали вецей од 30 шветово познати италиянски [[Святи храм|церкви]] зоз розличних епохох.

Применьованє у пракси

Податки зоз виглєдованя музичней акустики ше широко применюю у пракси, окреме у „тренираню” слуха и образованю музичарох виводзачох, у дизайнованю и штимованю музичних инструментох (напр., у реконструкциї античних инструментох и продукциї модерних репликох хтори ше хасную при автентичних виводзеньох), у орґанизациї модерного знїманя звука (уключуюци опреманє авдио студия), у технїкох компонованя електронскей музики, при будованю театрох, концертних салох и других просторох наменєних природному и приємному ширеню звука (колоквиялно позната як „добра акустика“).

== Литература ==
* ''Helmholtz H.'' Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische Grundlage für Theorie der Musik. Braunschweig, 1863; рус. перевод под назв. «Учение о слуховых ощущениях как физиологическая основа для теории музыки». СПб., 1875.
* ''Stumpf C.'' Tonpsychologie. 2 Bände. Leipzig, 1883 (Bd.1); Leipzig, 1890 (Bd.2).
* Музыкальная акустика, под ред. Н.А. Гарбузова. М., 1954.
* Применение акустических методов исследования в музыкознании. Сб. статей под ред. С.С.Скребкова. М.: Музыка, 1964.
* ''Riemann H.'' Katechismus der Akustik (Musikwissenschaft). Leipzig, 1891; начиная со 2-го издания (1914) под назв. «Handbuch der Akustik»; рус. перевод Н. Д. Кашкина под назв. «Акустика с точки зрения музыкальной науки» (М., 1898).
* ''Володин А.А.'' Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука // Музыкальное искусство и наука. М., 1970. * ''Кузнецов Л. А.'' Акустика музыкальных инструментов. М., 1989. * ''Hall D.'' Musikalische Akustik. Mainz: Schott, 1997.        
* ''Назайкинский Е.В.'' ТВМ // Музыка и информатика. М., 1999.   * ''Старчеус М. С.'' Слух музыканта. М.: Моск. гос. консерватория им. П.И. Чайковского, 2003.       
* ''Алдошина И. А., Приттс Р.'' Музыкальная акустика. Учебник для вузов. СПб.: Композитор,   2006.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.slideserve.com/waylon/fizi-ka-akustika-1#google_vignette Fizička i fiziološka akustika] slideserve.com
* [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&amp;action=submit&amp;veswitched=1 МУЗЫКАЛЬНАЯ АКУСТИКА] 
{{Commonscat}}

== Референци ==</text>
      <sha1>m7tefqvwmrju7xpbvjdosg1x2ers561</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18353</id>
      <parentid>18352</parentid>
      <timestamp>2026-05-12T14:00:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>Катеґориї</comment>
      <origin>18353</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10434" sha1="dmbomncqmznor5t9ycn4uul5i2mka33" xml:space="preserve">[[File:Театр оперы и балета. Зал.jpg|right|thumb|280px|Будинок Oпери у Одеси (1887), сала за публику. Место за оркестер, ,,дзира&quot; за лєпши прецек звука спрам аудиториюму.]]Музична акустика (греч. ''άκουστικόξ, άκούω'' чуєм, слухам) то конар акустики хтора преучує физични прикмети [[Подзелєнє музики|музичних]] [[Звук|звукох]].&lt;ref&gt;Музыкальная акустика // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F Большая российская энциклопедия. Том 21.] Москва, 2012, с.406-407.&lt;/ref&gt; Як и обща [[Акустика|акустика,]] музична акустика интердисциплинарна наука. У своїх виглєдованьох, вона ше базує на податкoх и часточно концептуалних рамикoх зоз других наукох, першенствено математики, [[Теория музики|музичней теориї]] и психолоґиї.

Кратки опис

Примарни фокус музичней акустики то висина тона, динамика и тембр музичних (т.є. емеличних звукох хтори ше хасную у музики, першенствено зоз перспективи їх слушней перцепциї и репродукциї (такв. „интонациї“) з боку музичара виводзача. Окремне и обсяжне подруч'є  виглєдованя музичней акустики то музичне [[Штимованє инструментох|штимованє]] и темперация (як у историйним так и у теорийним аспекту).

Виглєдованє

Виглєдованє у музичней акустики уключує фаховцох зоз розличних обласцох и дисциплинох - физичаре, психолоґове, физиолоґове, оториноларинґолоґове, електроинжинєре, машински инжинєре, архитекти и музичаре. Окремне значенє того конара акустики то факт же преучованє музичней акустики премосцує розкол медзи науку и уметносцу.&lt;ref&gt;M.J. Crocker (Ed.) Encyclopedia of Acoustics, vol. 4, part XIV. — John Willey &amp; Son,1997. — ISBN 0-471-18007-6&lt;/ref&gt;

Медзи широким спектром проблемох хтори ше виглєдую у музичней акустики, значна повага пошвецена преучованю физичним процесом хтори оможлївюю розличним музичким [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментом]] же би продуковали/творели жадани звуки и описи акустичних прикметох тих музичних инструментох. Таки виглєдованя обєдинєни до окремного конара музичней акустики хтора ше наволує физика музичних инструментох.&lt;ref&gt;Асламазов Л. Г., Варламов А. А. [https://fizika.tomsk.ru/sites/default/files/docs/Books/Udiv_fizika.pdf Удивительная физика][https://web.archive.org/web/20160130202607/http://fizika.tomsk.ru/sites/default/files/docs/Books/Udiv_fizika.pdfАрхивная копия] от 30 января 2016 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.] — М.: Добросвет, 2002. — 236 с. — ISBN 5-7913-0044-1]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Lapp D.R. [https://web.archive.org/web/20160808042157/http://kellerphysics.com/acoustics/Lapp.pdf The Physics of Music and Musical Instruments][https://web.archive.org/web/20160808042157/http://kellerphysics.com/acoustics/Lapp.pdf Архивная копия] от 8 августа 2016 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://newt.phys.unsw.edu.au/music/ Music acoustics — sound files, animations and illustrations.] [https://web.archive.org/web/20210507100519/http://newt.phys.unsw.edu.au/music/ Архивная копия] от 7 мая 2021 на [https://ru.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine] — University of New South Wales.]&lt;/ref&gt;

Штири прикмети ше хасную за описованє перцепциї звукох з боку слухача: висина тона, тембр, гласносц и тирванє. У цеку физичней анализи звукох установює ше вяза медзи тих квалитативних и квантитативних характеристикох звукох хтори ше хасную у акустики: фреквенция, интензитет, спектер и часови интервал.

Музични теоретичаре (Г. Риман, П. Хиндемит) хасновали податки зоз музичней акустики же би конструовали „природно-наукови“ концепти музики, док их физичаре и психолоґове (Г. Хелмхолц, К. Штумпф, В. Келер) хасновали за розвой „физиолоґийних“ концептох музичней перцепциї. У Русиї, допринос музичней акустики дали Н. А. Ґарбузов, (автор „зонскей теориї“ музичного слуха), А. А. Володин и Е. В. Назаикински. Медзи водзацима виглєдовачами музичних штимованьох и темперациї на Заходзе були М. Барбур, М. Линдли и Р. Раш. Нєдавно ше зявели интердисциплинарни студиї хтори повязую акустични характеристики простору &lt;ref&gt;[https://www.hi-files.com/akustika-prostorije/ Akustika prostorije]&lt;/ref&gt; зоз историю архитектури и розвойом музики. Напр., то зробели Е. Тїрильо и Ф. Мартелота, хтори зоз тей перспективи преучовали вецей од 30 шветово познати италиянски [[Святи храм|церкви]] зоз розличних епохох.

Применьованє у пракси

Податки зоз виглєдованя музичней акустики ше широко применюю у пракси, окреме у „тренираню” слуха и образованю музичарох виводзачох, у дизайнованю и штимованю музичних инструментох (напр., у реконструкциї античних инструментох и продукциї модерних репликох хтори ше хасную при автентичних виводзеньох), у орґанизациї модерного знїманя звука (уключуюци опреманє авдио студия), у технїкох компонованя електронскей музики, при будованю театрох, концертних салох и других просторох наменєних природному и приємному ширеню звука (колоквиялно позната як „добра акустика“).

== Литература ==
* ''Helmholtz H.'' Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische Grundlage für Theorie der Musik. Braunschweig, 1863; рус. перевод под назв. «Учение о слуховых ощущениях как физиологическая основа для теории музыки». СПб., 1875.
* ''Stumpf C.'' Tonpsychologie. 2 Bände. Leipzig, 1883 (Bd.1); Leipzig, 1890 (Bd.2).
* Музыкальная акустика, под ред. Н.А. Гарбузова. М., 1954.
* Применение акустических методов исследования в музыкознании. Сб. статей под ред. С.С.Скребкова. М.: Музыка, 1964.
* ''Riemann H.'' Katechismus der Akustik (Musikwissenschaft). Leipzig, 1891; начиная со 2-го издания (1914) под назв. «Handbuch der Akustik»; рус. перевод Н. Д. Кашкина под назв. «Акустика с точки зрения музыкальной науки» (М., 1898).
* ''Володин А.А.'' Роль гармонического спектра в восприятии высоты и тембра звука // Музыкальное искусство и наука. М., 1970. * ''Кузнецов Л. А.'' Акустика музыкальных инструментов. М., 1989. * ''Hall D.'' Musikalische Akustik. Mainz: Schott, 1997.        
* ''Назайкинский Е.В.'' ТВМ // Музыка и информатика. М., 1999.   * ''Старчеус М. С.'' Слух музыканта. М.: Моск. гос. консерватория им. П.И. Чайковского, 2003.       
* ''Алдошина И. А., Приттс Р.'' Музыкальная акустика. Учебник для вузов. СПб.: Композитор,   2006.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.slideserve.com/waylon/fizi-ka-akustika-1#google_vignette Fizička i fiziološka akustika] slideserve.com
* [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&amp;action=submit&amp;veswitched=1 МУЗЫКАЛЬНАЯ АКУСТИКА] 
{{Commonscat}}

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]</text>
      <sha1>dmbomncqmznor5t9ycn4uul5i2mka33</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Гимни</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3051</id>
    <revision>
      <id>18364</id>
      <timestamp>2026-05-12T17:18:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18364</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75" sha1="s80g41j6lhrutdpnsoy93yj522kwlzp" xml:space="preserve">[[Катеґория:Дружтво]]
[[Катеґория:Култура]]</text>
      <sha1>s80g41j6lhrutdpnsoy93yj522kwlzp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Продукти зоз пруца</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3052</id>
    <revision>
      <id>18367</id>
      <timestamp>2026-05-12T17:23:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>18367</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9" xml:space="preserve">[[Катеґория:Привреда]]</text>
      <sha1>gjq0lwzm2hmjt5wfkkwboalrvjt98z9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Список музичних инстурментох</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3053</id>
    <redirect title="Список музичних инструментох" />
    <revision>
      <id>18373</id>
      <timestamp>2026-05-12T17:40:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>Sveletanka преместио је страницу [[Список музичних инстурментох]] на [[Список музичних инструментох]]: Правилан назив</comment>
      <origin>18373</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="78" sha1="cmq3hjzimt9k6vuwkmdyznksxd680sf" xml:space="preserve">#Преусмери [[Список музичних инструментох]]</text>
      <sha1>cmq3hjzimt9k6vuwkmdyznksxd680sf</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>