Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.6</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>19382</id>
      <parentid>19356</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T15:32:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <origin>19382</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89113" sha1="ro0y0meq313r2tesgumgku9ddxi8eez" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Национални парк Серенґети


Швитляки
----------------------
Акорд (музика)

Орнаменти у музики

---------------------------------------------------------

Череп


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)
:Тиж так давам потримовку и гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би и далєй бул администратор. — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-28265-43|&amp;#126;2026-28265-43]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-28265-43|разговор]]) 01:49, 10. май 2026. (CEST)
:Гласам за особу Keresturec — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:52, 11. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>ro0y0meq313r2tesgumgku9ddxi8eez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пиньвица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2793</id>
    <revision>
      <id>19379</id>
      <parentid>16822</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T12:11:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Уложена фотґрафия</comment>
      <origin>19379</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4392" sha1="taso3mk5vfpgeb2c978790vfwmh56ra" xml:space="preserve">[[File:Weinkeller 1943.jpg|right|thumb|300px|Дакедишня пиньвица, випатрунок ухода до поджемней пиньвици у Червинки.]]'''Пиньвица''' то часц обисца и находзи ше под жемову поверхносцу. До пиньвици ше звичйно змесцую ствари хторим завадза [[слунко]] и високи або вжиме нїзски [[Температура|температури]], як вино, жимнїца.

Познати зоз прешлосци и римски и гречески пиньвици за вино, першенствено су  округластей збудови, а лук пиньвици дава статичну вредносц, за чуванє амфора, ритона и кратера, зоз характеристичнима полукружнима часцами (ниши) у мурох, за деґустованє и точенє вина у пиньвици.&lt;ref&gt;Soanes, Catherine and Stevenson, Angus, ур. (2005).[https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_z0z2 Oxford Dictionary of English (2nd изд.). стр.][https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_z0z2/page/278/mode/2up] вид. 278. ISBN 978-0-19-861057-1.. revised, Oxford University Press, Oxford, New York.&lt;/ref&gt;

== Пиньвица у руских обисцох ==
Векши обисца и зоз векшима можлївосцами углавним мали у составе хижи и пиньвици.Пиньвици були змесцени лєбо на концу конка, або звичайно под [[Пайта|пайту]], дакус укопана до жеми и служела як шпайз/[[комора]]. Заверало ше ю зоз направенима древенима векшима дзверками. До нєй ше зиходзело по ґарадичох. Ту стали полїчки з дунцами и мархва, петрушка и друга [[желєнява]] пред тим як ше ю закопало до долїка. Нука тиж стали и гордови.

У древеним або глїняним гарчку стало вапно. До пиньвици ше уходзело на други дзвери, нє на тоти исти цо ше уходзело до пайти. Познєйше ше з пайти правело лєтнї кухнї хтори ше хасновало найвецей през лєтo. 

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Basement, Ethnographic Museum, Belgrade.jpg|Пиньвица у валалским обисцу
Файл:Sklep cejkovice.JPG|Винска пиньвица
Файл:Piwnice staromiejskie Muzeum Historyczne m.st. Warszawy 03.JPG|Штредньовиковна пиньвица старого варошу у Варшави
Файл:Keller Karikatur Berlin um 1840.jpg|Пиньвица у Берлину 1840. року (карикатура)
Файл:Weinkeller 1943.jpg|Дакедишнї уход до поджемней пиньвици у  Червинки
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* Олена Папуґа '',,Руске обисце&quot;'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Nazaroff, W. W.; Doyle, S. M. (1985). [https://europepmc.org/article/med/3980214 „Europe PMC”.] Health Physics. 48 (3): 265—81. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 3980214.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0006294475901477?via%3Dihub 10.1097/00004032-198503000-00003.]
* [https://www1.eere.energy.gov/buildings/publications/pdfs/building_america/29238.pdf „Fact sheet” (PDF).] www1.eere.energy.gov. Приступљено 2020-11-13.

== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20220526165502/https://www.energystar.gov/campaign/seal_insulate/basement_crawlspace „Basement &amp; Crawlspace Air Sealing and Insulating Project”.] www.energystar.gov. Архивирано из [https://www.energystar.gov/campaign/seal_insulate/basement_crawlspace оригинала] 26. 05. 2022. г. Приступљено 14. 11. 2021.

== Референци ==</text>
      <sha1>taso3mk5vfpgeb2c978790vfwmh56ra</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19381</id>
      <parentid>19379</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T14:11:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19381</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4443" sha1="htjy6sjmldhgd31cfnzk2oce7bod0hw" xml:space="preserve">[[File:Weinkeller 1943.jpg|right|thumb|300px|Дакедишня пиньвица, випатрунок ухода до поджемней пиньвици у Червинки.]]'''Пиньвица''' то часц обисца и находзи ше под жемову поверхносцу. До пиньвици ше звичйно змесцую ствари хторим завадза [[слунко]] и високи або вжиме нїзски [[Температура|температури]], як вино, жимнїца.

Познати зоз прешлосци и римски и гречески пиньвици за вино, першенствено су  округластей збудови, а лук пиньвици дава статичну вредносц, за чуванє амфора, ритона и кратера, зоз характеристичнима полукружнима часцами (ниши) у мурох, за деґустованє и точенє вина у пиньвици.&lt;ref&gt;Soanes, Catherine and Stevenson, Angus, ур. (2005).[https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_z0z2 Oxford Dictionary of English (2nd изд.). стр.][https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_z0z2/page/278/mode/2up] вид. 278. ISBN 978-0-19-861057-1.. revised, Oxford University Press, Oxford, New York.&lt;/ref&gt;

== Пиньвица у руских обисцох ==
Векши обисца и зоз векшима можлївосцами углавним мали у составе хижи и пиньвици.Пиньвици були змесцени лєбо на концу конка, або звичайно под [[Пайта|пайту]], дакус укопана до жеми и служела як шпайз/[[комора]]. Заверало ше ю зоз направенима древенима векшима дзверками. До нєй ше зиходзело по ґарадичох. Ту стали полїчки з дунцами и мархва, петрушка и друга [[желєнява]] пред тим як ше ю закопало до долїка. Нука тиж стали и гордови.

У древеним або глїняним гарчку стало вапно. До пиньвици ше уходзело на други дзвери, нє на тоти исти цо ше уходзело до пайти. Познєйше ше з пайти правело лєтнї кухнї хтори ше хасновало найвецей през лєтo. 

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Basement, Ethnographic Museum, Belgrade.jpg|Пиньвица у валалским обисцу
Файл:Sklep cejkovice.JPG|Винска пиньвица
Файл:Piwnice staromiejskie Muzeum Historyczne m.st. Warszawy 03.JPG|Штредньовиковна пиньвица старого варошу у Варшави
Файл:Keller Karikatur Berlin um 1840.jpg|Пиньвица у Берлину 1840. року (карикатура)
Файл:Weinkeller 1943.jpg|Дакедишнї уход до поджемней пиньвици у  Червинки
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* Олена Папуґа '',,Руске обисце&quot;'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Nazaroff, W. W.; Doyle, S. M. (1985). [https://europepmc.org/article/med/3980214 „Europe PMC”.] Health Physics. 48 (3): 265—81. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 3980214.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0006294475901477?via%3Dihub 10.1097/00004032-198503000-00003.]
* [https://www1.eere.energy.gov/buildings/publications/pdfs/building_america/29238.pdf „Fact sheet” (PDF).] www1.eere.energy.gov. Приступљено 2020-11-13.

== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20220526165502/https://www.energystar.gov/campaign/seal_insulate/basement_crawlspace „Basement &amp; Crawlspace Air Sealing and Insulating Project”.] www.energystar.gov. Архивирано из [https://www.energystar.gov/campaign/seal_insulate/basement_crawlspace оригинала] 26. 05. 2022. г. Приступљено 14. 11. 2021.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Обисце]]</text>
      <sha1>htjy6sjmldhgd31cfnzk2oce7bod0hw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19396</id>
      <parentid>19381</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T20:05:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19396</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4335" sha1="ih3iujzmi2klxmrsria9hlntqdlhw5v" xml:space="preserve">[[File:Weinkeller 1943.jpg|right|thumb|300px|Дакедишня пиньвица, випатрунок ухода до поджемней пиньвици у Червинки.]]'''Пиньвица''' то часц обисца и находзи ше под жемову поверхносцу. До пиньвици ше звичйно змесцую ствари хторим завадза [[слунко]] и високи або вжиме нїзски [[Температура|температури]], як вино, жимнїца.

Познати зоз прешлосци и римски и гречески пиньвици за вино, першенствено су  округластей збудови, а лук пиньвици дава статичну вредносц, за чуванє амфора, ритона и кратера, зоз характеристичнима полукружнима часцами (ниши) у мурох, за деґустованє и точенє вина у пиньвици.&lt;ref&gt;Soanes, Catherine and Stevenson, Angus, ур. (2005). [https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_z0z2/ page/278/mode/2up] вид. 278. ISBN 978-0-19-861057-1.. revised, Oxford University Press, Oxford, New York.&lt;/ref&gt;

== Пиньвица у руских обисцох ==
Векши обисца и зоз векшима можлївосцами углавним мали у составе хижи и пиньвици. Пиньвици були змесцени лєбо на концу конка, або звичайно под [[Пайта|пайту]], дакус укопана до жеми и служела як шпайз/[[комора]]. Заверало ше ю зоз направенима древенима векшима дзверками. До нєй ше зиходзело по ґарадичох. Ту стали полїчки з дунцами и мархва, петрушка и друга [[желєнява]] пред тим як ше ю закопало до долїка. Нука тиж стали и гордови.

У древеним або глїняним гарчку стало вапно. До пиньвици ше уходзело на други дзвери, нє на тоти исти цо ше уходзело до пайти. Познєйше ше з пайти правело лєтнї кухнї хтори ше хасновало найвецей през лєтo. 

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Basement, Ethnographic Museum, Belgrade.jpg|Пиньвица у валалским обисцу
Файл:Sklep cejkovice.JPG|Винска пиньвица
Файл:Piwnice staromiejskie Muzeum Historyczne m.st. Warszawy 03.JPG|Штредньовиковна пиньвица старого варошу у Варшави
Файл:Keller Karikatur Berlin um 1840.jpg|Пиньвица у Берлину 1840. року (карикатура)
Файл:Weinkeller 1943.jpg|Дакедишнї уход до поджемней пиньвици у  Червинки
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==

* Олена Папуґа '',,Руске обисце&quot;'', Нови Сад, 2012, б. 41-43
* ''Словнїк руского народного язика II'', Нови Сад, 2017, б. 324.
* Nazaroff, W. W.; Doyle, S. M. (1985). [https://europepmc.org/article/med/3980214 „Europe PMC”.] Health Physics. 48 (3): 265—81. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 3980214.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:][https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0006294475901477?via%3Dihub 10.1097/00004032-198503000-00003.]
* [https://www1.eere.energy.gov/buildings/publications/pdfs/building_america/29238.pdf „Fact sheet” (PDF).] www1.eere.energy.gov. Приступљено 2020-11-13.

== Вонкашнї вязи ==
* [https://web.archive.org/web/20220526165502/https://www.energystar.gov/campaign/seal_insulate/basement_crawlspace „Basement &amp; Crawlspace Air Sealing and Insulating Project”.] www.energystar.gov. Архивирано из [https://www.energystar.gov/campaign/seal_insulate/basement_crawlspace оригинала] 26. 05. 2022. г. Приступљено 14. 11. 2021.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Обисце]]</text>
      <sha1>ih3iujzmi2klxmrsria9hlntqdlhw5v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Єловстон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2985</id>
    <revision>
      <id>19393</id>
      <parentid>19060</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:27:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19393</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10734" sha1="3pr3010g1gab5ilqelatrb74fcx5c8e" xml:space="preserve">[[File:Old Faithfull-pdPhoto.jpg|thumb|right|250px|Ґейзир Стари верни]]
'''Єловстон'''  (анґл.''Yellowstone'') [[национални парк]] Зєдинєних Америцких Державох хтори ше пресцера на подручу трох заходноамерицких союзних державох: Вайоминґ, Монтана и Айдахо. Зоз [[национални парк Редвуд|националним парком Редвуд]] найпознатши су национални парки Америки.

== Общи иноформациї ==
Єловстон найстарши национални парк на швеце, основани є [[1. марец|1. марца]] 1872. року. Парк на поверхносци 8 987 км² и зоз найвекшей часци ше пресцера на сиверозаходзе союзней держави Вайоминґ, односно на тромеджи зоз державу Монтану и Айдахо. Национални парк  Єловстон познати по ґейзирох, жридлох цеплей води, вулкану и других ґеотермалних характеристикох. Найпознатши шветови ґейзир Стари Верни находзи ше праве у тим парку.

== Назва ==
Назва парку походзи од мена рики Єловстон. Французки ловаре на бундички зоз видри и дабру перше наволали тоту рику Roche Jaune, на основи жовтих прикрих стинох хтори ше находза коло улїву рики Єловстон до рики Мизури, же би познєйше америцки ловаре на бундички преложели тоту назву на анґлийски язик хтора ше и нєшка хаснує.

== Ґеоґрафски податки ==
Коло 96 % парку Єловстон находза ше на териториї держави Вайоминґ, 3 % на териториї Монтана, а 1 % на териториї Айдахо. Парк од сиверу по юг длугоки коло 102 км, а од заходу по восток коло 87 км воздушней линиї. Поверхносц му 8987 км², и векши є од поверхносци двох союзних америцких державох Роуд Айленд и Делавер вєдно.
[[File:Yellowstonelake.jpg|thumb|right|250px|Озеро Єловстон]]
Рики и озера прекриваю коло 5 % парку, а найвекша водова [[поверхносц]] то озеро Єловстон. Глїбоке є 122 [[Метер|метери]], а його побрежє длугоке коло 177 км.

Єловстон парк ше находзи на високоровнїни на штреднє коло 2 400 метери надморскей висини. Найвисша точка парку то верх Игл на 3462 метери, а найнїзша Рис Крик на 1 610 метери надморскей висини. Парк окружени зоз велїма горами, а найвисши верх Моунт Вашбурн хтори високи 3 122 метери.

У парку ше находзи єден зоз найвекших шветових [[Камень|камених]] лєсох, у хторим  ше стебла, после того кед у давней прешлосци були прекрити зоз ґаром и глїну, претворели до минерализованого материялу.

Тиж так, у парку ше находза велї водопади и то висини од 4,5 по 94 метери. Состойна часц парку и два каньони: Луисов Каньон, през хтори чече рика Луис, и Ґранд Каньон, през хтори чече рика Єловстон.

== История ==
Познате же пред 11 000 роками Индиянци на подручу парку почали зоз ловами и риболовом, а перши били людзе хтори нащивели парк то члени експедициї виглєдовачох Луиса и Кларка 1805. року. Корнелиюс Гедґес, [[писатель]] и правнїк зоз Монтани, член експедициї Вошбурн, предложел же би ше тото подруче защицело, так же зоз дньом преглашованя националного парку Єловстон, як першого шветового националного парку, 01. марца 1872. року, почала ера защити животного штредку.

== Наставанє парку ==
У цалим националним парку Єловстон мож видзиц ґеотермални зявеня. Попри ґейзирох, ту ше находза и базени зоз горуцу мутлянку (блатом), млази сумпорней пари хтори виходза зоз природних отворох и жридла горуцей води. Тоти активносци ше збуваю пре розпукнуту стину хтора ше нєпреривно гойса под ценку жемову поверхносцу, так же то и нєпреривна опасносц од ерупциї.

Пред коло 600 000 роками збули ше моцни ерупциї и подзвигли коло 2 590 км² поверхносци жеми, так же вельке количество праху и ґару прекрило векшу часц Сиверней Америки. Поверхносна жемова скора препадла и настал вельки кратер поверхносци 3 100 км².

Познєйше ше збували ерупциї меншого интензитету, так же ґар и лава скоро подполно прекрили тот кратер, а зоз тим претаргнути и природни цек рики Єловстон та настало и вельке озеро. Дзекуюци ляднїком, у чаше трох длугоких лядових периодох, а ище баржей дзекуюци цеплей води и пари хтора омегчала и офарбела рубцово стини рики на жовто, настал и нєшкайши Ґранд Каньон. У каньону ше находза и вельочислени прекрасни водопади.

Докази ерупцийох супервуклканох найбаржей мож видзиц на горским венцу Спесмен Ридж, дзе ше находзи камени лєс ореху, дубу, дринки, платану и маґнолиї.

== Рошлїнски и животиньски швет ==
[[File:Bison near a hot spring in Yellowstone-750px.JPG|thumb|right|300px|Животиньски швет]]
[[File:Yellowstone national park m2.jpg|thumb|right|300px|Природа у националним парку Єловстон]]
У националним парку Єловстон доминантни лєс сосни (''Pinus contorta, Pseudotsuga menziesii''), смреки ''(Picea engelmannii)'' и ядловцу ''(Abies lasiocarpa''). Од лїсцастих древох заступена [[Тополя (древо)|тополя]] [[ясика]] (''Populus tremula'') Од животиньох у националним парку жию: бизон, ґризли, кафови (шиви) медведз, вовк, койот, єлень, лос, муфлон и пума (горски лєв). Фармере маю найвецей бриґи пре вельке число бизонох, прето же можу заражиц статок. Вельке число бизонох було заражене зоз бактерию бруцелозу, зоз хтору бул заражени статок принєшени зоз Европи. Хорота спричинєна зоз тоту бактерию може допринєсц же би ше число домашнього статку преполовело. 

Окрем бизононох, опасносц за домашнї статок ма и вовк. По 1994. рок у националним парку Єловестон вовки нє було прето же су ловени ище од 1926. року. Медзитим, зоз одлуку америцкей канцелариї за риби и дзиви животинї, 1995. року вовк врацени до парку. Вовк нє ма стстус загроженей файти, так же лови на ньго допущени, алє проблем у тим же го нє мож розликовац од защиценей файти вовка хтори сам приходзи зоз Канади на тот простор.

У периодзе кед вовки нє було у националним парку, титулу найопаснєйшого предатора мал койот. Заш лєм, койот нє бул способни ловиц векши животинї хтори нє його природни плєн, так же медзи койотами пришло до звекшаня хорих и хромих єдинкох, та на таки способ була поремецена природна ровновага медзи животинями.
{{Commonscat}}
== Литература ==

* Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati, Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 235—239

== Вонкашнї вязи ==

* [https://www.nps.gov/yell/index.htm   The World's First National Park], ''www.nps.gov'' 
* [https:///zivot-stil/putovanje/Jelouston-najstariji-Nacionalni-park-na-svijetu-FOTO-VIDEO/364164   Jelouston, najstariji nacionalni park na svijetu], ''www.nezavisne.com''

[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Америки]]
[[Катеґория:Сиверна Америка]]</text>
      <sha1>3pr3010g1gab5ilqelatrb74fcx5c8e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Редвуд</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3016</id>
    <revision>
      <id>19392</id>
      <parentid>18407</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:26:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19392</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10567" sha1="5o5f43kmk9o2ubj9ikoxztifgbhxjig" xml:space="preserve">[[File:Redwood National Park, fog in the forest.jpg|thumb|right|300px|Молга у Националним парку Редвуд]]
[[File:Coastal redwood.jpg|thumb|right|250px|Секвоя]]
У рамикох националних и державних [[Национални парк|националних паркох]] Редвуд (анґл. ''Redwood National and State Parks RNSP'') єст вецей державни и национални парки основани на териториї Зєдинєних Америцких Державох, коло сиверней Калифорниї. Комплекс парку ше состої з Националного парку Редвуд (основани 1968. року) и калифорнийских паркох Дел Норте Коуст, Джедедая Смит и державних паркох Прери Крик Редвуд (основани 1920-их рокох), а [[поверхносц]] му 560 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;. &lt;ref&gt;[https://www.nps.gov/redw/learn/news/newspaper.htm  „National or State Park?”.] ''Redwood National and State Parks Visitor Guide''. National Park Service. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010.&lt;/ref&gt; Тоти штири парки, вєдно, защицую 45 проценти побрежней або червеней секвої  (''Sequoia sempervirens'') хтора ище лєм там рошнє на поверхносци од 157,75 км2. Древо червеней секвої найвисше и рахує ше до наймасивнєйших древох на швеце. Попри секвої, у прастарим лєше єст рижнородни файти рошлїнох и животиньох, прериї, рики и потоки, алє и 60 километри нєдотхнутого побрежя.

== Свидомосц о защити ==
Року 1850. пралєс заберал вецей од 8 100 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;  поверхносци Калифорнийского побрежя. Сиверна часц тей обласци, населєна зоз автохтоним народом, заинтересовала велїх цо насампредз ту пришли пренайсц злато. После нєуспишного пренаходзеня злата, велї ше преориєнтовали на рубанє древа за потреби будованя Сан Франциска и других варошох на заходзе ЗАД.&lt;ref&gt;Coy, Owen Cochran (1982). [https://archive.org/details/humboldtbayregio0000owen/page/n9/mode/2up ''The Humboldt Bay Region 1850-1875''.] Humboldt County Historical Society. стр. 51.&lt;/nowiki&gt;&lt;/ref&gt;

После вецей декадох нєогранїченого керченя лєса, жителє ше почали освидомйовац о защити секвої. Зоз закладаньом ''Лиґи очуваня секвої'', хтора основана 1918. року, конєчно 20-их рокох, пре очуванє прастарих лєсох червеней секвої, основани парки Прери Крика, Дел Норте Коуста и державни парк Джедедая Смит Редвуд. Национални парк Редвуд основани 1968. року, у чаше кед уж коло 90 проценти червеней секвої були порезани.

Национални сервис за парки (NPS) и Калифорнийски департман за парки и рекреацию (CDPR) урядово обєдинєли национални парк Редвуд зоз трома сушеднима державнима парками 1994. року пре заєднїцке управянє з лєсом. У националним парку жию и загрожени файти животиньох, як цо то: воздухопирка ''Eucyclogobius newberryi'', кральовски лосос, сиверна пегава ''сова'' и штелеров морски лєв (ухата фока). Зєдинєни нациї 5. септембра 1980. року положели национални парк Редвуд на список шветовей [[Културна скарбнїца|културней скарбнїци]], а од 30.06.1983. року часц Калифорнийского побрежя ше находзи у рамикох медзинародного проєкту очуваня природи, Резервати природи.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20160314143234/http://npshistory.com/publications/mab/us-biosphere-reserves.pdf  „U.S. Biosphere Reserves”] (PDF). National Park Service. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016.&lt;/ref&gt;

== История ==
По 1850. рок лєс червеней секвої заберал коло 8 000 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; Клифорнийского побрежя. У сиверней часци того подруча жили автохтони америцки Индиянци зоз племена Юрок, Толова, Чилула и Вайот. На подручу парку ше находза вецей як 50 археолоґийни локалитети (старосци коло 4500 роки), 19 историйни локалитети и 21 место од окремного значеня за локалних Индиянцох.&lt;ref&gt;Castillo, Edward (1998). [https://web.archive.org/web/20081026054357/http://ceres.ca.gov/nahc/califindian.html „Short Overview of California Indian History”] California Native American Heritage Commission. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.&lt;/ref&gt; Богатство того подруча прицагло векше число копачох злата у периодзе Калифорнийскей златней горучки. Нєуспишни у тей роботи на концу постали лєсорубаче, а пошлїдок того то нєставанє вельких лєсових поверхносцох.

== Характеристики ==
Надморска висина националного парку Редвуд варирує, од побрежя по бреги висини до 930 метери, сиверно од варошу Сан Франциска. Побрежє зоз прикрима стинами, притоками рикох и писковитима плажами длугоке 55 километри. Лєс червеней секвиї доминантни, забера коло 158 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;, а друга часц од 208 км&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; прекрита зоз другу веґетацию хтора наросла после керченя лєса у другей половнки XIX и на початку XX вику. Лєс секвої часц прастарого лєса хтори бул, у чаше диносаурусох, доминантни на цалим швеце. Нєшка секвоя рошнє на узких и влажних подручох сиверней Калифорниї и Ореґону, а цо висша надморска висина, а воздух вше сухши, так лєс замєнює прерия. Секвої треба коло 400 роки же би досциглa подполну дозретосц, а даєдни прикладнїки маю и 2000 роки. Єй груба лупа без смоли защита од огня, а пре нєстабилну подлогу и витор, старши стебла ше ламу. Автохтони Индиянци поламане стебло секвої хасновали за виробок кануох и правенє хижох, а вообще ше ґу нїм одношели як ґу святим. Нєшка стебла червеней секвої стоя як здогадованє на спомалшену еволуцию природи.

У националним парку Редвуд рошню 856 файти рошлїнох, а од нїх домашнї 699. Окрем секвої рошнє ядловец (дуґлазия, ''Pseudotsuga menziesii'' и вельки ядловец, ''Abies grandis''), дуб (''Lithocarpus densiflorus''), тиса (''Tsuga heterophylla''), смрека (''Picea sitchensis'') и ореґонски явор (''Acer macrophyllum''). Животиньски швет облапя 75 файти цицарох, (медзи хторима: рис, сиверни єлень, стриберна лїшка, чарни медведз, видра и пума), 400 файти птицох, велї файти рибох и безпохребцинарох хтори, углавним, населюю океан.

== Литература ==

* Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, ''Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati'', Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 240, 241
* National Park Service. [https://www.nps.gov/redw/index.htm „Redwood National and State Parks”.] Ретриевед ин 2006.
* Redwood National and State Parks. [https://www.nps.gov/applications/parks/redw/ppdocuments/Visitor%20Guide_05.pdf „Visitor Guide”] (PDF). Ретриевед ин 2006.
* Redwood: A Guide to Redwood National and State Parks, California. Interior Dept., National Park Service, Division of Publications. 1997. ISBN 978-0-912627-61-8.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://foresthistory.org/wp-content/uploads/2017/01/American-Forest-Institute_RedwoodNP_chronology.pdf Chronology: Establishment of the Redwood National Park] by Willard E. Pratt. Forest History Society website.
* [https://foresthistory.org/research-explore/archives-library/fhs-archival-collections/inventory-of-the-redwood-national-park-records-1926-1980/ Inventory of the Redwood National Park Collection, 1926-1980] at the Forest History Society archives.
{{Commonscat}}

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Америки]]
[[Катеґория:Сиверна Америка]]</text>
      <sha1>5o5f43kmk9o2ubj9ikoxztifgbhxjig</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Национални парки Африки</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3059</id>
    <revision>
      <id>19390</id>
      <parentid>18403</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:24:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19390</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="196" sha1="822fkopwz7y421pvme9b9xvi888r7nc" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Африка]]</text>
      <sha1>822fkopwz7y421pvme9b9xvi888r7nc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Дєрдап</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3148</id>
    <revision>
      <id>19388</id>
      <parentid>19345</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:13:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19388</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9153" sha1="salrbresmng31p1vzp5yo44s8b6j0cq" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 = &lt;big&gt;Национални парк Дєрдап&lt;/big&gt;
| label2 = | data2 = 
| header3 = [[File:Veliki Kazan.jpg|center|thumb|300px|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Дєрдап&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;[[Медзинародна уния за защиту природи|IUCN]] категорија II (национални парк)]]
| label4 = Место | data4 = [[File:Flag of Serbia.svg|40px]] Сербия
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Долнї Милановац
| |  label6 = Kooрдинати | data6 =  44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E
|  label7 = Поверхносц | data7 = 63.786,48 ha
|  label8 = Основане | data8 = 1974. рок
|  label9 = Управне цело | data9 = Р. Сербия
}}

'''Национални парк Дєрдап''' найвекши [[национални парк]] у [[Сербия|Сербиї]]. Парк ше находзи на сиверовостоку держави, на гранїци зоз Румунию, и у длужини од 100 км провадзи прави бок побрежя Дунаю.

[[Поверхносц]] националного парку 63 786,48 гектари, зоз чого 8,01% под I ступньом защити, 21,50%  под II ступньом, а под III ступньом 70,79% .&lt;ref&gt;
[https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2015/84/2/reg   „Закон о националним парковима: 84/2015-15, 95/2018-267 (др. закон)”]. ''ЈП Службени гласник''.&lt;/ref&gt;

Основни природни феномен того подруча то велїчезна Дєрдапска клисура през хтору чече Дунай.

Парк волаю и рични национални парк, прето же Дунай забера вельку поверхносц, а тиж так ше ту находзи и найвекша и найдлугша клисура у Европи, чудесни Желєзни дзвери,  природна ботанїчна заграда и найвекши европски археолоґийни музей у природи.

Специфични историйни розвой, одвитуюца дєрдапска клима, зложена мрежа клисурох, каньонох и глїбоких яругох, тот простор видвоюю як єдинствени европски резерват терциялней флори, веґетациї и фауни.
{| class=&quot;wikitable&quot; align=right width=300px
|-
! colspan=&quot;2&quot; |Дєрдап на мапи Сербиї
|-
| colspan=&quot;2&quot; style=&quot;text-align:right;&quot; |
{{Location map | Serbia
| label = Дєрдап на мапи Сербиї
| lat_deg = 44 | lat_min = 31 | lat_sec = 44| lat_dir = N
| lon_deg = 21 | lon_min = 58 | lon_sec = 33.1 | lon_dir = E
| position = right
| width = 290
| float = center
| caption =
}}
|}
== Снованє ==

Национални парк Дєрдап основани 1974. року пре защиту клисури Дєрдапу и природи коло клисури як єдна просторна цалосц зоз винїмково културно-историйнима вредносцами, значну природну екосистему по составе окремней вредносци и ридкосци и зоз добре очуванима и прекраснима лєсами.

Подприємство за защиту и розвой Националного парку Дєрдап основане 05. юния 1989. року, а после ускладзованя зоз законскима предписанями, од 1993. року роби як явне подприємство ''Национални парк Дєрдап''.

▶ Орґанизацийна структура:

* Сектор за заєднїцки роботи
* Сектор за защиту и отримуюци розвой
* Сектор за правни и общи роботи и роботи у обласци туризма
* Сектор за планованє ґаздованя з лєсами

== Характеристики парку ==
Основна характеристика парку то велька поверхносц под лєсами (вецей як 64 %) и окремне богатство и рижнородносц флори, фауни, културно-историйних памятнїкох од найстарших часох та по нєшка. Коло 9%, односно 5,5 гектари националного парку забера часц рики Дунаю у Сербиї, прето тот парк волаю и рични национални парк.
[[File:Đerdap rest stop 2.jpg|right|thumb|300px|]]
▶ Долїна Дунаю зложена зоз трох каньонско-клисурских долїнох:

* Ґолубацка, длугока 14,5 километри, найменшей ширини 230 [[Метер|метери]]
* Ґосподїн Вир, длужини 15 километри и найменшей ширини 220 метери
* Каньон Велького и Малого Казану длужини од 19 километри и найменшей ширини 150 метери

и трох котлїнох:

* Люпковска
* Долньомилановска
* Оршавска котлїна

[[File:Blederija.jpg|right|thumb|300px|Водопад Бледерия]]
Каньонски долїни часц южних Карпатох.

Дєрдап, Желєзни дзвери од давна спокуса за путнїкох, [[Тарґовец|тарґовцох]], борцох... То дзвери медзи двома важнима културнима и економскима часцами швета, медзи горнїм и штреднїм Подунавйом. Дєрдап природне стратеґийне место од огромного значеня, и у войни и у мире, та прето на тих просторох мож видзиц велї историйни памятнїки. Национални парк Дєрдап з одлуку ''Унеска'' преглашени за ґеопарк.&lt;ref&gt;[https://www.politika.rs/scc/clanak/458689/ Derdap-prvi-srpski-geopark Ђердап – први српски геопарк], („Политика”, 19. јул 2020)&lt;/ref&gt;
 
  
Флора Дєрдапу ше нє визначує лєм по рижнородносци и богатстве, алє и по реликтним характеру. На просторе парку ше отримали коло 1100 рошлїнски файти.

Рижнородносц бивальнїкох ше одражела и на фауну, хтора тиж реликтного характеру. У парку жиє медведз, рис, вовк, шакал, билохвости орел, ухата сова, чарна ґовля и велї други файти.

== [[Културна скарбнїца|Културне и историйне нашлїдство]] ==
Условия за живот вше були вигодни так же то причина чловекового присуства, о чим шведоча и велї археолоґийни находзиска и културно-историйни памятнїки, як цо то населєнє Лепенски Вир, арйхеолоґийни локалитети Дияна (остатки твердинї зоз I вику на побрежю Дунаю)&lt;ref&gt;[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=612 Караташ ' споменици културе у Србији], ''spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs''&lt;/ref&gt;, Ґолубецки варош (твердиня Ґолубац), остатки Траянового моста хтори бул вяза медзи Горню Мезию и Дакию под час Римского царстав, Траянова табла на хторей надпис на латинским язику пошвецени римскому царови Траянови, а хтора поставена на драги дзе ше находзи и спомнути мост и други памятнїки.

[[File:Nacionalni park Đerdap 003.JPG|center|thumb|755x755px|Национални парк Дєрдап, Порецски залїв]]

== Вонкашнї вязи ==

* [https://npdjerdap.rs/flora/   Флора - Национални парк Ђердап], ''npdjerdap.rs''   

== Референци ==

[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Сербиї]]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Национални парки Европи]]</text>
      <sha1>salrbresmng31p1vzp5yo44s8b6j0cq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Национални парки Сербиї</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3149</id>
    <revision>
      <id>19384</id>
      <parentid>19327</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:09:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19384</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="196" sha1="7z9e8fgg4nhfbng6ulbdryd2z6o8upf" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Сербия]]</text>
      <sha1>7z9e8fgg4nhfbng6ulbdryd2z6o8upf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19395</id>
      <parentid>19384</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:45:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19395</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="264" sha1="koi7v5acribvk7fx0ke10c5j0u9uo1j" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Сербия]]
[[Катеґория:Национални парки Европи]]</text>
      <sha1>koi7v5acribvk7fx0ke10c5j0u9uo1j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Червинка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3154</id>
    <revision>
      <id>19380</id>
      <parentid>19376</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T13:01:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Позиционованє фотоґрафийох до ґалериї,</comment>
      <origin>19380</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24222" sha1="qjswn9nuxru69erm6535u1b3n1pjjuv" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
 | header1 = &lt;big&gt;Червинка&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 =[[File:Piros Szerb templom.jpg|300px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Православна церква]]
| header3 = Административни податки
 | label4 = Держава |  data4 = Р. Сербия [[File:Flag of Serbia.svg|40px|застава Сербиї]] 
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = Кула 
|  label9 = Жридло|   data8 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 =   |   data12 = — 2022. {{decrease}} 7.556
|  label13 = |   data13 =  — густосц  4,6/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
 | label15 = Координати | data15 = 
 45° 39′ 30″ С;
19° 27′ 21″ И
| label16 = Часова зона |  data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина|  data17 = 86 m
|  label18 = Поверхносц |  data18 = 66,4* km2
{{Location map | Serbia
|label = Червинка
| lat_deg = 45 | lat_min = 39 | lat_sec = 30 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 27 | lon_sec = 21 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Червинка на мапи Сербиї
}}
| label19 = | data19 = 
| header20 = Други податки
| label21 = Поволанково число | data21 = 025
| label22 = Реґистерска ознака |data22 = КU
}}
'''Червинка''' ( мадь. ''Cservenka''; нєм. ''Тscherwenka'' або ''Rotweil'') городске населєнє у [[Сербия|Сербиї]] хторе припада [[Општина Кула|општини Кула]] и находзи ше на сиверозаходней часци [[Войводина|Войводини]]. По попису зоз 2022. року, у Червинки було 7556 жительох.

== Ґеоґрафске положенє и клима ==
Червинка змесцена у централней часци Бачкей на ґеоґрафских координатох 45°39’30&amp;quot;  СҐШ и 19°27’23&amp;quot; ИҐД. Населєнє ше находзи на точки скапчованя и розиходзеня [[Драга|драгох]] ґу рижним напрямом, а то дава населєню значни транспортни ґузел.

Червинка ше находзи у  општини Кула, през ню прецека Вельки бачки беґель хтори реже варощик по поли у Заходнобачким округу. Находзи ше 148 км сиверно од главного городу Беоґрад, 63 км од Нового Саду и 33 км восточно од Сомбора у Бачкей нїжини сиверней Сербиї, а знука Панонскей ровнїни. Углавним тот реґион припада ровнїнскому предїлу.

Червинка ше находиз у умереней климатскей зони и ма (спрам австрийскей класификациї) типичну панонску климу; мало паданя, цепли лєта, жими досц жимни.

== История ==
Место и назва Червинка першираз ше спомина 1543.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20150628114903/http://www.crvenka.com/crvenka/istorija-crvenke_190.html ISTORIJA CRVENKE] (Memento des [https://web.archive.org/web/20150628114903/http://www.crvenka.com/crvenka/istorija-crvenke_190.html Originals] vom 28. Juni 2015 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive)]&lt;/ref&gt; року у урбарскей кнїжки калочскей бискупиї, док ше у турских записох того часу єй назва нє спомина. Року 1785. Червинка як валал була уж дакус вибудована и мала 500 хижи. Кед ше до єшенї 1785. року докончели и вибудовали шицки хижи, Червинка мала пейц улїци. Кажда хижа була набивана, мала єдну просторию, кухню и шпайз-комору и [[хлїв]], а була прикрита з [[Над|надом]]. До Червинки пошвидко пришли учитель, [[священїк]] и нотар. Учитель и нотар достали по 20 [[Гольт|гольти]] жеми и хижу, а паноцец 40 гольти. Єден час бул вибудовани и робел шпиталь за помоц тим хтори ше доселєли и похорели пре пременку клими. До конца 1785. р. у Червенки були населєни 2500 колонисти у 500 обисцох.

[[File:KANAL PREMA KULI - panoramio.jpg|right|thumb|300px|   Беґель у Червинки спрам Кули]]

Опасносц од под&amp;#39;жемних водох и нових вилївох вимагало одводньованє, та 1786. р. прекопани ярок/беґельчик ширини єден [[метер]] од Кули по стари [[Вербас]]. Понеже то нє було достаточне, 1787. р. предлужени беґель по Сивец. Робота на прекопованю нєшкайшого Велького Бачкого Канала почала 1792. р. а закончена є 1802. року. Вкупни трошки виношели 300.000 форинти. Беґель достава воду зоз Дунаю при Безданє, а улїва ше до [[Тиса (рика)|Тиси]] при Старим Бечею и зоз своїм цеком дзелї Червинку на два часци. На тот способ зоз прекопованьом беґеля ше одводзи звишок води, а Червинка постала безпечна и поготов защицена од вилївох.

Векша часц червинских колонистох були евангелисти хтори уж 1785. р. основали свою церковену општину, а 1812. року подзвигли и свою [[Святи храм|церкву]]. Менша часц жительства припадали реформатистом хтори свою церковну општину основали 1786. р. а церкву подзвигли тиж 1812. року. Найменєй було католїкох. Вони церковену општину основали аж 1896. р. а їх церква подзвигнута 1892. року. 

Такой после приселєня за евангелийцох була отворена народна школа у єдней закупеней просториї у хторей ше робело по 1803. рок, кед подзвигнута перша школа зоз квартельом за биванє учителя. Друга евангелистична школа почала робиц 1820. року. То були школи за дзеци до 12 роки, а такв. предлужени школи за дзеци од 12 до 15 роки нє було. Обидва школи отримовала евангелистична церковна општина, а аж концом 19. вику основана и перша општинска народна школа зоз хтору руководзела месна власц.
[[File:Serbia Vojvodina Crvenka from west IMG 9136.JPG|right|thumb|303x303px|Знїмок Червинки зоз сателитом]]
Од 1840-1900. р. Червинка була тарґовецки центер Штреднєй Бачки за [[Тарґовина|тарґовину]] [[Житарки|житаркох]], а поготов [[Жито|жита]] и [[Кукурица|кукурици]]. Селянє довожели на кочох жито до Червинки здалєка и 80-100 км. Ту жито одкупйовали [[Тарґовец|тарґовци]] и одношели на кочох по Дунай, а потим далєй до Будапешту, Бечу и Реґензбурґа на терховних ладьох. У тим периодзе беґель бул животна артерия за тарґовину Штреднєй Бачки прето же 
драги вяри и вєшенї були барз блатняви зоз глїбокима [[Ваґаш|ваґашами]] и нє були вигодни за хаснованє за тренспорт. Подли стан транспорта гамовал швидки привредни розвой, а кед ше 1885. року вибудовала гайзибанска драга Будапешт − Земун прейґ [[Вербас|Вербаса]], а потим гайзибанска драга Зомбор − Бечей и [[Суботица]] − Боґоєво, Червинка як тарґовище почала слабнуц, нє була вецей така заинтересованосц за Червинку, прето же шицки места на тих релацийох мали можлївосц за гайзибански траснспорт.
[[File:Vonatindulás Piroson.jpg|right|thumb|309x309px|  Гайзибанска драга у Червинки]]
На початку 20. вику Червинка як тарґовински центер Штредней Бачкей страцела кажде значенє. Од того часу Червинка вивожи лєм кукурицу, прето же ше жито преробйовало у локалних [[Млїн|млїнох]].
През цали 19. вик число жительох у Червинки ше нормално, природно и  поступно звекшовало по числу жительох, так же 1825. р. було 3875 житльох, а 1850. р. число ше звекшало на 6308. На двараз 1836. и 1879. року Червинку залапела епидемия колери и населєнє ше барз преридзело.  

Урядови попис 1900. р. потвердзує же Червинка мала 7563 жиительох у 1166 обисцох и то: 

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;9&quot; |Попис жительства 1900 року
|-
!Жителє
!Нємци
!Мадяре
!Серби
!Горвати
!Словаци
!Євреє
!Руснак
!Други
|-
!|Число
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;6911
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;499
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;60
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;49
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;38
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;67
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;1
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;4 
|}
Нєшка у Червинки преважно жию Серби, Чарногорци и  Мадяре як нацинална меншина, попри других националних меншинских заєднїцох.

== Економска структура ==
Економска структура места ше першенствено операла и заснивала на польпривреди, винїцарсту, фабрики цукру, дестилериї, статкарству и продукциї поживи, чийо ше продукти углавним вивожели.

[[File:Weinkeller 1943.jpg|right|thumb|300px|Винскa пиньвица, уход до поджемней виновей пиньвици.У Червенки их було у єдним периодзе коло 630.]]Медзиншим характеристичне за населєнє було и 630 [[Пиньвица|пиньвици]] за вино. Попри винских пивнїцох були ту и надосц плантажи винїцох хтори ше пресцерали, на видзвигнутих концох [[Телечка|Телечкeй]] Пиньвици на уходзе були характеристичней полукружней форми и мали з обидвох бокох преширенє. Находзели ше глїбоко у лесни брега. Кажди винар мал свою пиньвицу за власне одкалданє вина.

Року 1909. Червинка мала пошту, телеґраф, гайзибанску станїцу, читалню, коцкарню, 4 менши фабрики, машини, 4 цегларнї, два млїни, єдну вапняру и меншу фабрику масла и сира. Розвой индустриї кулминорал 1912. р. кед подзвигнута фабрика цукру зоз анґло- мадярским капиталом у суми 16.000.000 динари. Подзвигованє тей фабрики було значне за привреду Червинки и за околїско. Пред Другу шветову войну фабрика прешла до власнїцства анґло-ческей банки. Кед преробела, єй капацитет бул вельки, а од 1926. року
постал ище векши; преабяла 250 тони цукровей цвикли за 24 годзини. Попри фабрики цукру, 1923. почала робиц и фабрика шпиритусу хтора од меласи продуковала чисти алкогол. Од 1928. р. власна електрична централа давала енерґию попри Червинки и [[Руски Керестур|Р. Керестуре]] и [[Лалить|Лалитю]], а од 1944. року и [[Крущич|Крушчичу]]. Под час „кампанї“ у фабрики робели 1600 роботнїки, а у ,,нормалних&amp;#39;&amp;#39; мешацох робели коло 200. У тим периодзе ше розвило ремеселнїцство, та 1935. р. було вкупно 199 ремесельнїцки роботнї.

Пред Другу шветову войну, по нєурядових податкох, Червинка мала 11000 жительох. Влєце 1944. р. кед Червена армия вошла до Банату и кед войводяански партизански одряди змоцнели активносц, Нємци ше почали рихтац за висельованє до Австриї и Нємецкей по директиви держави Нємацкей. Воєни єдинки НОВ и ПОЙ почали ошлєбодзовац Бачку спомоцу Червеней армиї, теди почало подшвидшане висельованє зоз Червинки у периодзе од 3  по 14 октобер 1944. року. Так же од 11000 жительох у месце остало лєм коло 500 жительох.&lt;ref&gt;[https://kula.rs/naseljena-mesta/crvenka/ Црвенка]&lt;/ref&gt;

== Масакр (злодїйство) у Червинки 1944. року ==
Штрелянє Єврейох у Червинки єден з масовних злодїйствох окончених у цеку Голокауста у Войводини. Од 6. по 8. октобер 1944. року припаднїки СС-a окончели масакр медзи 700 и 1.000 єврейских роботнїкох хтори примушено були у ''Маршу шмерци'' зоз Бору, дзе у цеку войни були роботно анґажовани у тедишнїх рудокопох.&lt;ref&gt;[https://novosadskaracija.com/zlocin-u-crvenki-streljanje-jevreja-1944-godine/ Злочин у Црвенки: стрељање Јевреја 1944. године]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.dnevnik.rs/vojvodina/biciklom-kroz-vojvodinu-crvenka-3-bartoseva-i-radnotijeva-secana-na-mars-smrti-i-masakr-u Бициклом кроз Војводину: Црвенка (3) Бартошева и Раднотијева сећања на „Марш смрти” и масакр у циглани]&lt;/ref&gt;

== Колонизация Червинки 1945/46. ==
После висельованя Нємцох у октобру 1944. р. у Червинки було коло 1000 напущени обисца. По [[Закон (право)|закону]] о аґрарней реформи и колонизациї, до напущених хижох у Червинки першенствено приходзели худобни и заслужни фамелиї зоз крайох хтори дзвигли повстанє. За Червинку були одредзени углавним колонисти-землєдїлци зоз Чарней Гори и то зоз даниловгородского округу, алє ше пополнєло и число жительох зоз никшичкого округу, а потим и зоз Босни и Герцеґовини, [[Горватска|Горватскей]] (Далмациї и Лики). [4]

== Привреда ==
Червинка ма барз моцну привреду кед ше вежнє до огляду лєм велькосц места. У нєй исную велї подприємства, медзи хторима ше видвоюю:

* Фабрика цукру Червинка

* фабрика кондиторсних продуктох ''Яфа''

* ДП Залїв

* АД фабрика статковей покарми ''Червинка''

* ''Сиґма'' ДОО

== Демоґрафия ==
У населєню Червинка жию 8.027 полнолїтни жителє, а просекова старосц жительох 40,7 роки (39,3 при хлопох и 41,9 при женох). У населєню єст 3.341 ґаздовства, а просеково число членох по ґаздовстве 2,69 (по попису зоз 2002).

[[File:SilosCrvenka.jpg|right|thumb|300px|Силос у фабрики цукру у Червинки]]Тото место углавним населєне зоз векшинским народом  Сербами (по попису зоз 2002. року), а у остатнїх трох пописох обачує ше опадованє и зменшане число жительства.
 
{| class=&quot;wikitable&quot;
! colspan=&quot;3&quot; |&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;'''Демоґрафия'''&lt;ref&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF).] webrzs.stat.gov.rs. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок'''
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительство'''
|-
|'''1948.'''
|6.879
|
|-
|'''1953.'''
|7.797
|
|-
|'''1961.'''
|9.369
|
|-
|'''1971.'''
|10.098
|
|-
|'''1981.'''
|10.629
|
|-
|'''1991.'''
|10.409
|''10.247''
|-
|'''2002.'''
|10.163
|''10.315''
|-
|'''2011.'''
|9.001
|
|-
|'''2022.'''
|7.556
|
|}
== Културни збуваня ==
:*Традицийно каждого року на яр ше орґанизує туристична традицийна манифестация ''Слатки днї.'' На манифестациї єст нагоди видзиц и послухац шпивацки квалитети червинчанох як и музикованє на традицийних инструметох (ґусли, пишалки, ґайди). Манифестацию у вельким чишлє нащивюю и жителє з околних местох.
:* Институция Дом култури у своєй орґанизациї пестує вецей секциї, музичну (шпивацку, инструменталну, вокално-инструменталну)фолклорну, драмску. У Дому култури ше поряднє представя зоз своїма успишнима драмскима представами на рижних смотрох за старших так и дзецинских. 

== Спорт ==
Червинка ма богату спортску историю. Тиж од 1968. року у Червинки ше находзи базен на отвореним просторе хтори правени по олимпийских стандардох, хтори и далєй у функциї.

* РК Червинка

Позната школа рукомету у Червинки освоєла першу хлопску союзну лиґу Югославиї (1969), тиж и двараз Куп Югославиї (1967. и 1988). Тиж були и полуфиналисти Купа европских шампионох (1970). Млада репрезентация двараз осваєла шампионат (1981. и 1994).

* ФК Червинка

Найвекши успих Червинского фодбалу вшелїяк уход до першей лиґи Югославиї.

* КК Червинка

▶ '''Надпомнуце:''' Податки за [[поверхносц]] и [[густосц]] населєносци дати збирно за катастарску општину Червинка, на хторей ше находза два населєня Червинка и Нова Червинка.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Piros központja.jpg|Центер  у Червинки 
Файл:Crvenka, town centre.jpg|Часц центру у Червинки
Файл:Cservenka.jpg|Реформаторка церква хтора валяна (стара розгляднїца вароша),
Файл:Crvenka, Catholic Church.jpg|Католїцка церква ''Исусового шерца,''
Файл:Cservenka Piros vasútállomás.JPG|Гайзибанска станїца у Червинки,
Файл:Piros autóbuszállomás.jpg|Аутобуска статнїца
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Karl Beel, Peter Bieber, Christian Bischert: Tscherwenkaer Tafel im Haus der Donauschwaben in München; (Onlinefassung; PDF; 4,6 MB)(язик нємецки)
* Roland Vetter, Hans Keiper: Unser Tscherwenka, 672 Seiten, 1980, Verlagsdruckerei J. F. Bofinger KG Tuttlingen
* [https://austria-forum.org/web-books/kategorie/zeitschriften/tscherwenkaer-heimat-zeitung Tscherwenkaer Heimat Zeitung] austria forum.org

== Вонкашнї вязи ==
* [https://crvenka.com/ crvenka.com]
* [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Crvenka2.html  Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)]
* [https://www.vm.rs/crvenka-slatki-dani/ Crvenka – Slatki dani] Тuristično tradicionalna manifestacija
* [https://www.donauschwaben.rs/objekat-83/crvenka-de-tscherwenka-.html Crvenka (de. Tscherwenka)] Kulturno nasleđe
{{Commonscat}}

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у Войводини]]
[[Катеґория:Места у Сербиї]]
[[Катеґория:Места у општини Кула]]</text>
      <sha1>qjswn9nuxru69erm6535u1b3n1pjjuv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19400</id>
      <parentid>19380</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T21:54:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Kорекциї</comment>
      <origin>19400</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24335" sha1="n29w0efgd6lcssnlcs3v0f9s5rh040n" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
 | header1 = &lt;big&gt;Червинка&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 =[[File:Piros Szerb templom.jpg|300px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Православна церква]]
| header3 = Административни податки
 | label4 = Держава |  data4 = Р. Сербия [[File:Flag of Serbia.svg|40px|застава Сербиї]] 
|  label5 = Найблїзши варош | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = Кула 
|  label9 = Жридло|   data8 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 =   |   data12 = — 2022. {{decrease}} 7.556
|  label13 = |   data13 =  — густосц  4,6/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
 | label15 = Координати | data15 = 
 45° 39′ 30″ С;
19° 27′ 21″ И
| label16 = Часова зона |  data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина|  data17 = 86 m
|  label18 = Поверхносц |  data18 = 66,4* km2
{{Location map | Serbia
|label = Червинка
| lat_deg = 45 | lat_min = 39 | lat_sec = 30 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 27 | lon_sec = 21 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Червинка на мапи Сербиї
}}
| label19 = | data19 = 
| header20 = Други податки
| label21 = Поволанково число | data21 = 025
| label22 = Реґистерска ознака |data22 = КU
}}
'''Червинка''' ( мадь. ''Cservenka''; нєм. ''Тscherwenka'' або ''Rotweil'') городске населєнє у [[Сербия|Сербиї]] хторе припада [[Општина Кула|општини Кула]] и находзи ше на сиверозаходней часци [[Войводина|Войводини]]. По попису зоз 2022. року, у Червинки було 7556 жительох.

== Ґеоґрафске положенє и клима ==
Червинка змесцена у централней часци Бачкей на ґеоґрафских координатох 45°39’30&amp;quot;  СҐШ и 19°27’23&amp;quot; ИҐД. Населєнє ше находзи на точки скапчованя и розиходзеня [[Драга|драгох]] ґу рижним напрямом, а то дава населєню значни транспортни ґузел.

Червинка ше находзи у  општини Кула, през ню прецека Вельки бачки беґель хтори реже варощик по поли у Заходнобачким округу. Находзи ше 148 км сиверно од главного городу Беоґрад, 63 км од Нового Саду и 33 км восточно од Сомбора у Бачкей нїжини сиверней Сербиї, а знука Панонскей ровнїни. Углавним тот реґион припада ровнїнскому предїлу.

Червинка ше находиз у умереней климатскей зони и ма (спрам австрийскей класификациї) типичну панонску климу; мало паданя, цепли лєта, жими досц жимни.

== История ==
Место и назва Червинка першираз ше спомина 1543.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20150628114903/http://www.crvenka.com/crvenka/istorija-crvenke_190.html ISTORIJA CRVENKE] (Memento des [https://web.archive.org/web/20150628114903/http://www.crvenka.com/crvenka/istorija-crvenke_190.html Originals] vom 28. Juni 2015 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive)]&lt;/ref&gt; року у урбарскей кнїжки калочскей бискупиї, док ше у турских записох того часу єй назва нє спомина. Року 1785. Червинка як валал була уж дакус вибудована и мала 500 хижи. Кед ше до єшенї 1785. року докончели и вибудовали шицки хижи, Червинка мала пейц улїци. Кажда хижа була набивана, мала єдну просторию, кухню и шпайз-комору и [[хлїв]], а була прикрита з [[Над|надом]]. До Червинки пошвидко пришли учитель, [[священїк]] и нотар. Учитель и нотар достали по 20 [[Гольт|гольти]] жеми и хижу, а паноцец 40 гольти. Єден час бул вибудовани и робел шпиталь за помоц тим хтори ше доселєли и похорели пре пременку клими. До конца 1785. р. у Червенки були населєни 2500 колонисти у 500 обисцох.

[[File:KANAL PREMA KULI - panoramio.jpg|right|thumb|300px|   Беґель у Червинки спрам Кули]]

Опасносц од под&amp;#39;жемних водох и нових вилївох вимагало одводньованє, та 1786. р. прекопани ярок/беґельчик ширини єден [[метер]] од Кули по стари [[Вербас]]. Понеже то нє було достаточне, 1787. р. предлужени беґель по Сивец. Робота на прекопованю нєшкайшого Велького Бачкого Канала почала 1792. р. а закончена є 1802. року. Вкупни трошки виношели 300.000 форинти. Беґель достава воду зоз Дунаю при Безданє, а улїва ше до [[Тиса (рика)|Тиси]] при Старим Бечею и зоз своїм цеком дзелї Червинку на два часци. На тот способ зоз прекопованьом беґеля ше одводзи звишок води, а Червинка постала безпечна и поготов защицена од вилївох.

Векша часц червинских колонистох були евангелисти хтори уж 1785. р. основали свою церковену општину, а 1812. року подзвигли и свою [[Святи храм|церкву]]. Менша часц жительства припадали реформатистом хтори свою церковну општину основали 1786. р. а церкву подзвигли тиж 1812. року. Найменєй було католїкох. Вони церковену општину основали аж 1896. р. а їх церква подзвигнута 1892. року. 

Такой после приселєня за евангелийцох була отворена народна школа у єдней закупеней просториї у хторей ше робело по 1803. рок, кед подзвигнута перша школа зоз квартельом за биванє учителя. Друга евангелистична школа почала робиц 1820. року. То були школи за дзеци до 12 роки, а такв. предлужени школи за дзеци од 12 до 15 роки нє було. Обидва школи отримовала евангелистична церковна општина, а аж концом 19. вику основана и перша општинска народна школа зоз хтору руководзела месна власц.
[[File:Serbia Vojvodina Crvenka from west IMG 9136.JPG|right|thumb|303x303px|Знїмок Червинки зоз сателитом]]
Од 1840-1900. р. Червинка була тарґовецки центер Штреднєй Бачки за [[Тарґовина|тарґовину]] [[Житарки|житаркох]], а поготов [[Жито|жита]] и [[Кукурица|кукурици]]. Селянє довожели на кочох жито до Червинки здалєка и 80-100 км. Ту жито одкупйовали [[Тарґовец|тарґовци]] и одношели на кочох по Дунай, а потим далєй до Будапешту, Бечу и Реґензбурґа на терховних ладьох. У тим периодзе беґель бул животна артерия за тарґовину Штреднєй Бачки прето же 
драги вяри и вєшенї були барз блатняви зоз глїбокима [[Ваґаш|ваґашами]] и нє були вигодни за хаснованє за тренспорт. Подли стан транспорта гамовал швидки привредни розвой, а кед ше 1885. року вибудовала гайзибанска драга Будапешт − Земун прейґ [[Вербас|Вербаса]], а потим гайзибанска драга Зомбор − Бечей и [[Суботица]] − Боґоєво, Червинка як тарґовище почала слабнуц, нє була вецей така заинтересованосц за Червинку, прето же шицки места на тих релацийох мали можлївосц за гайзибански траснспорт.
[[File:Vonatindulás Piroson.jpg|right|thumb|309x309px|  Гайзибанска драга у Червинки]]
На початку 20. вику Червинка як тарґовински центер Штредней Бачкей страцела кажде значенє. Од того часу Червинка вивожи лєм кукурицу, прето же ше жито преробйовало у локалних [[Млїн|млїнох]].
През цали 19. вик число жительох у Червинки ше нормално, природно и  поступно звекшовало по числу жительох, так же 1825. р. було 3875 житльох, а 1850. р. число ше звекшало на 6308. На двараз 1836. и 1879. року Червинку залапела епидемия колери и населєнє ше барз преридзело.  

Урядови попис 1900. р. потвердзує же Червинка мала 7563 жиительох у 1166 обисцох и то: 

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;9&quot; |Попис жительства 1900 року
|-
!Жителє
|'''Нємци'''
|'''Мадяре'''
|'''Серби'''
|'''Горвати'''
|'''Словаци'''
|'''Євреє'''
|'''Руснак'''
|'''Други'''
|-
!|Число
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;6911
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;499
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;60
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;49
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;38
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;67
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;1
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;4 
|}
Нєшка у Червинки преважно жию Серби, Чарногорци и  Мадяре як нацинална меншина, попри других националних меншинских заєднїцох.

== Економска структура ==
Економска структура места ше першенствено операла и заснoвала на польпривреди, винїцарсту, фабрики цукру, дестилериї, статкарству и продукциї поживи, чийо ше продукти углавним вивожели.

[[File:Weinkeller 1943.jpg|right|thumb|300px|Винскa пиньвица, уход до поджемней виновей пиньвици.У Червенки их було у єдним периодзе коло 630.]]Медзиншим характеристичне за населєнє було и 630 [[Пиньвица|пиньвици]] за вино шором вибудовани. Попри винских пивнїцох були ту и надосц плантажи винїцох хтори ше пресцерали, на видзвигнутих концох [[Телечка|Телечки,]] Уход до пиньвицох бул характеристични по полукружней форми и преширеньом з обидвох бокох. Находзели ше глїбоко у лесни брега. Кажди винар мал свою пиньвицу за власне одкладанє вина.

Року 1909. Червинка мала пошту, телеґраф, гайзибанску станїцу, читалню, коцкарню, 4 менши фабрики, машини, 4 цегларнї, два млїни, єдну вапняру и меншу фабрику масла и сира. Розвой индустриї кулминорал 1912. р. кед подзвигнута фабрика цукру зоз анґло-мадярским капиталом у суми 16.000.000 динари. Подзвигованє тей фабрики було значне за [[Привреда|привреду]] Червинки и за околїско. Пред Другу шветову войну фабрика прешла до власнїцства анґло-ческей банки. Кед преробела, єй капацитет бул вельки, а од 1926. року постал ище векши; єй преробок бул 250 тони цукровей цвикли за 24 годзини. Попри фабрики цукру, 1923. почала робиц и фабрика шпиритусу хтора од меласи продуковала чисти алкогол. Од 1928. р. власна електрична централа давала енерґию попри Червинки и [[Руски Керестур|Р. Керестуре]] и [[Лалить|Лалитю]], а од 1944. року и [[Крущич|Крушчичу]]. Под час „кампанї“ у фабрики робели 1600 роботнїки, а у ,,нормалних&amp;#39;&amp;#39; мешацох робели коло 200. У тим периодзе ше розвило ремеселнїцство, та 1935. р. було вкупно 199 ремесельнїцки роботнї.

Пред Другу шветову войну, по нєурядових податкох, Червинка мала 11000 жительох. Влєце 1944. р. кед Червена армия вошла до Банату и кед войводяански партизански одряди змоцнели активносц, Нємци ше почали рихтац за висельованє до Австриї и Нємецкей по директиви держави Нємацкей. Воєни єдинки НОВ и ПОЙ почали ошлєбодзовац Бачку спомоцу Червеней армиї, теди почало подшвидшане висельованє зоз Червинки у периодзе од 3  по 14 октобер 1944. року. Так же од 11000 жительох у месце остало лєм коло 500 жительох.&lt;ref&gt;[https://kula.rs/naseljena-mesta/crvenka/ Црвенка]&lt;/ref&gt;

== Масакр (злодїйство) у Червинки 1944. року ==
Штрелянє Єврейох у Червинки єден з масовних злодїйствох окончених у цеку Голокауста у Войводини. Од 6. по 8. октобер 1944. року припаднїки СС-a окончели масакр медзи 700 и 1.000 єврейских роботнїкох хтори примушено були у ''Маршу шмерци'' зоз Бору, дзе у цеку войни були роботно анґажовани у тедишнїх рудокопох.&lt;ref&gt;[https://novosadskaracija.com/zlocin-u-crvenki-streljanje-jevreja-1944-godine/ Злочин у Црвенки: стрељање Јевреја 1944. године]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.dnevnik.rs/vojvodina/biciklom-kroz-vojvodinu-crvenka-3-bartoseva-i-radnotijeva-secana-na-mars-smrti-i-masakr-u Бициклом кроз Војводину: Црвенка (3) Бартошева и Раднотијева сећања на „Марш смрти” и масакр у циглани]&lt;/ref&gt;

== Колонизация Червинки 1945/46. ==
После висельованя Нємцох у октобру 1944. р. у Червинки було коло 1000 напущени обисца. По [[Закон (право)|закону]] о аґрарней реформи и колонизациї, до напущених хижох у Червинки першенствено приходзели худобни и заслужни фамелиї зоз крайох хтори дзвигли повстанє. За Червинку були одредзени углавним колонисти-землєдїлци зоз Чарней Гори и то зоз даниловгородского округу, алє ше пополнєло и число жительох зоз никшичкого округу, а потим и зоз Босни и Герцеґовини, [[Горватска|Горватскей]] (Далмациї и Лики). [4]

== Привреда ==
Червинка ма барз моцну привреду кед ше вежнє до огляду лєм велькосц места. У нєй исную велї подприємства, медзи хторима ше видвоюю:

:* Фабрика цукру Червинка

:* фабрика кондиторсних продуктох ''Яфа''

:* ДП Залїв

:* АД фабрика статковей покарми ''Червинка''

:* ''Сиґма'' ДОО

== Демоґрафия ==
У населєню Червинка жию 8.027 полнолїтни жителє, а просекова старосц жительох 40,7 роки (39,3 при хлопох и 41,9 при женох). У населєню єст 3.341 ґаздовства, а просеково число членох по ґаздовстве 2,69 (по попису зоз 2002).

[[File:SilosCrvenka.jpg|right|thumb|300px|Силос у фабрики цукру у Червинки]]Тото место углавним населєне зоз векшинским народом  Сербами (по попису зоз 2002. року), а у остатнїх трох пописох обачує ше опадованє и зменшане число жительства.
 
{| class=&quot;wikitable&quot;
! colspan=&quot;3&quot; |&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;'''Демоґрафия'''&lt;ref&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF).] webrzs.stat.gov.rs. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок'''
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительство'''
|-
|'''1948.'''
|6.879
|
|-
|'''1953.'''
|7.797
|
|-
|'''1961.'''
|9.369
|
|-
|'''1971.'''
|10.098
|
|-
|'''1981.'''
|10.629
|
|-
|'''1991.'''
|10.409
|''10.247''
|-
|'''2002.'''
|10.163
|''10.315''
|-
|'''2011.'''
|9.001
|
|-
|'''2022.'''
|7.556
|
|}
== Културни збуваня ==
:*Традицийно каждого року на яр ше орґанизує туристична традицийна манифестация ''Слатки днї.'' На манифестациї єст нагоди видзиц и послухац шпивацки квалитети червинчанох як и музикованє на традицийних инструметох (ґусли, пишалки, ґайди). Манифестацию у вельким чишлє нащивюю и жителє з околних местох.
:* Институция Дом култури у своєй орґанизациї пестує вецей секциї, музичну (шпивацку, инструменталну, вокално-инструменталну)фолклорну, драмску. У Дому култури ше поряднє представя зоз своїма успишнима драмскима представами на рижних смотрох за старших так и дзецинских. 

== Спорт ==
Червинка ма богату спортску историю. Тиж од 1968. року у Червинки ше находзи базен на отвореним просторе хтори правени по олимпийских стандардох, хтори и далєй у функциї.

:* РК Червинка

Позната школа рукомету у Червинки освоєла першу хлопску союзну лиґу Югославиї (1969), тиж и двараз Куп Югославиї (1967. и 1988). Тиж були и полуфиналисти Купа европских шампионох (1970). Млада репрезентация двараз осваєла шампионат (1981. и 1994).

:* ФК Червинка

Найвекши успих Червинского фодбалу вшелїяк уход до першей лиґи Югославиї.

:* КК Червинка

▶ '''Надпомнуце:''' Податки за [[поверхносц]] и [[густосц]] населєносци дати збирно за катастарску општину Червинка, на хторей ше находза два населєня Червинка и Нова Червинка.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Piros központja.jpg|Центер  у Червинки 
Файл:Crvenka, town centre.jpg|Часц центру у Червинки
Файл:Cservenka.jpg|Реформаторка церква хтора валяна (стара розгляднїца вароша),
Файл:Crvenka, Catholic Church.jpg|Католїцка церква ''Исусового шерца,''
Файл:Cservenka Piros vasútállomás.JPG|Гайзибанска станїца у Червинки,
Файл:Piros autóbuszállomás.jpg|Аутобуска статнїца
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Karl Beel, Peter Bieber, Christian Bischert: Tscherwenkaer Tafel im Haus der Donauschwaben in München; (Onlinefassung; PDF; 4,6 MB)(язик нємецки)
* Roland Vetter, Hans Keiper: Unser Tscherwenka, 672 Seiten, 1980, Verlagsdruckerei J. F. Bofinger KG Tuttlingen
* [https://austria-forum.org/web-books/kategorie/zeitschriften/tscherwenkaer-heimat-zeitung Tscherwenkaer Heimat Zeitung] austria forum.org

== Вонкашнї вязи ==
* [https://crvenka.com/ crvenka.com]
* [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Crvenka2.html  Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)]
* [https://www.vm.rs/crvenka-slatki-dani/ Crvenka – Slatki dani] Тuristično tradicionalna manifestacija
* [https://www.donauschwaben.rs/objekat-83/crvenka-de-tscherwenka-.html Crvenka (de. Tscherwenka)] Kulturno nasleđe
{{Commonscat}}

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у Войводини]]
[[Катеґория:Места у Сербиї]]
[[Катеґория:Места у општини Кула]]</text>
      <sha1>n29w0efgd6lcssnlcs3v0f9s5rh040n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19401</id>
      <parentid>19400</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T09:37:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додати текст о школству у Червинки</comment>
      <origin>19401</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29793" sha1="92bqzq2saymuyqcj5rhzh986fd7xfoh" xml:space="preserve">{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
 | header1 = &lt;big&gt;Червинка&lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 =[[File:Piros Szerb templom.jpg|300px|center|thumb|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Православна церква]]
| header3 = Административни податки
 | label4 = Держава |  data4 = Р. Сербия [[File:Flag of Serbia.svg|40px|застава Сербиї]] 
|  label5 = Општина | data5 = Кула
|  label6 = Автономна покраїна | data6 = Войводина
|  label7 = Управни округ | data7 = Заходнобачки
|  label8 = Општина | data8 = Кула 
|  label9 = Жридло|   data8 = 
|  label10 =  |  data10 =
| header11 = Жительство
|  label12 =   |   data12 = — 2022. {{decrease}} 7.556
|  label13 = |   data13 =  — густосц  4,6/km2
| header14 = Ґроґрафски характеристики
 | label15 = Координати | data15 = 
 45° 39′ 30″ С;
19° 27′ 21″ И
| label16 = Часова зона |  data16 = UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)	
|  label17 = Абс.висина|  data17 = 86 m
|  label18 = Поверхносц |  data18 = 66,4* km2
{{Location map | Serbia
|label = Червинка
| lat_deg = 45 | lat_min = 39 | lat_sec = 30 | lat_dir = N
| lon_deg = 19 | lon_min = 27 | lon_sec = 21 | lon_dir = E
| position = bottom
| width = 290
| float = center
| caption =
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;Червинка на мапи Сербиї
}}
| label19 = | data19 = 
| header20 = Други податки
| label21 = Поволанково число | data21 = 025
| label22 = Поштове число |data22 = 25220
| label23 = Реґистерска ознака |data23 = КU
}}
'''Червинка''' ( мадь. ''Cservenka''; нєм. ''Тscherwenka'' або ''Rotweil'') городске населєнє у [[Сербия|Сербиї]] хторе припада [[Општина Кула|општини Кула]] и находзи ше на сиверозаходней часци [[Войводина|Войводини]]. По попису зоз 2022. року, у Червинки було 7556 жительох.

== Ґеоґрафске положенє и клима ==
Червинка змесцена у централней часци Бачкей на ґеоґрафских координатох 45°39’30&amp;quot;  СҐШ и 19°27’23&amp;quot; ИҐД. Населєнє ше находзи на точки скапчованя и розиходзеня [[Драга|драгох]] ґу рижним напрямом, а то дава населєню значни транспортни ґузел.

Червинка ше находзи у  општини Кула, през ню прецека Вельки бачки беґель хтори реже варощик по поли у Заходнобачким округу. Находзи ше 148 км сиверно од главного городу Беоґрад, 63 км од Нового Саду и 33 км восточно од Сомбора у Бачкей нїжини сиверней Сербиї, а знука Панонскей ровнїни. Углавним тот реґион припада ровнїнскому предїлу.

Червинка ше находиз у умереней климатскей зони и ма (спрам австрийскей класификациї) типичну панонску климу; мало паданя, цепли лєта, жими досц жимни.

== История ==
Место и назва Червинка першираз ше спомина 1543.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20150628114903/http://www.crvenka.com/crvenka/istorija-crvenke_190.html ISTORIJA CRVENKE] (Memento des [https://web.archive.org/web/20150628114903/http://www.crvenka.com/crvenka/istorija-crvenke_190.html Originals] vom 28. Juni 2015 im [https://de.wikipedia.org/wiki/Internet_Archive Internet Archive)]&lt;/ref&gt; року у урбарскей кнїжки калочскей бискупиї, док ше у турских записох того часу єй назва нє спомина. Року 1785. Червинка як валал була уж дакус вибудована и мала 500 хижи. Кед ше до єшенї 1785. року докончели и вибудовали шицки хижи, Червинка мала пейц улїци. Кажда хижа була набивана, мала єдну просторию, кухню и шпайз-комору и [[хлїв]], а була прикрита з [[Над|надом]]. До Червинки пошвидко пришли учитель, [[священїк]] и нотар. Учитель и нотар достали по 20 [[Гольт|гольти]] жеми и хижу, а паноцец 40 гольти. Єден час бул вибудовани и робел шпиталь за помоц тим хтори ше доселєли и похорели пре пременку клими. До конца 1785. р. у Червенки були населєни 2500 колонисти у 500 обисцох.

Опасносц од под&amp;#39;жемних водох и нових вилївох вимагало одводньованє, та 1786. р. прекопани ярок/беґельчик ширини єден [[метер]] од Кули по стари [[Вербас]]. Понеже то нє було достаточне, 1787. р. предлужени беґель по Сивец. Робота на прекопованю нєшкайшого Велького Бачкого Канала почала 1792. р. а закончена є 1802. року. Вкупни трошки виношели 300.000 форинти. Беґель достава воду зоз Дунаю при Безданє, а улїва ше до [[Тиса (рика)|Тиси]] при Старим Бечею и зоз своїм цеком дзелї Червинку на два часци. На тот способ зоз прекопованьом беґеля ше одводзи звишок води, а Червинка постала безпечна и поготов защицена од вилївох.

[[File:KANAL PREMA KULI - panoramio.jpg|right|thumb|301x301px|   Беґель у Червинки спрам Кули]]

Векша часц червинских колонистох були евангелисти хтори уж 1785. р. основали свою церковену општину, а 1812. року подзвигли и свою [[Святи храм|церкву]]. Менша часц жительства припадали реформатистом хтори свою церковну општину основали 1786. р. а церкву подзвигли тиж 1812. року. Найменєй було католїкох. Вони церковену општину основали аж 1896. р. а їх церква подзвигнута 1892. року. 

Такой после приселєня за евангелийцох була отворена народна школа у єдней закупеней просториї у хторей ше робело по 1803. рок, кед подзвигнута перша школа зоз квартельом за биванє учителя. Друга евангелистична школа почала робиц 1820. року. То були школи за дзеци до 12 роки, а такв. предлужени школи за дзеци од 12 до 15 роки нє було. Обидва школи отримовала евангелистична церковна општина, а аж концом 19. вику основана и перша општинска народна школа зоз хтору руководзела месна власц.
[[File:Serbia Vojvodina Crvenka from west IMG 9136.JPG|right|thumb|307x307px|Знїмок Червинки зоз сателитом]]
Од 1840-1900. р. Червинка була тарґовецки центер Штреднєй Бачки за [[Тарґовина|тарґовину]] [[Житарки|житаркох]], а поготов [[Жито|жита]] и [[Кукурица|кукурици]]. Селянє довожели на кочох жито до Червинки здалєка и 80-100 км. Ту жито одкупйовали [[Тарґовец|тарґовци]] и одношели на кочох по Дунай, а потим далєй до Будапешту, Бечу и Реґензбурґа на терховних ладьох. У тим периодзе беґель бул животна артерия за тарґовину Штреднєй Бачки прето же 
драги вяри и вєшенї були барз блатняви зоз глїбокима [[Ваґаш|ваґашами]] и нє були вигодни за хаснованє за тренспорт. Подли стан транспорта гамовал швидки привредни розвой, а кед ше 1885. року вибудовала гайзибанска драга Будапешт − Земун прейґ [[Вербас|Вербаса]], а потим гайзибанска драга Зомбор − Бечей и [[Суботица]] − Боґоєво, Червинка як тарґовище почала слабнуц, нє була вецей така заинтересованосц за Червинку, прето же шицки места на тих релацийох мали можлївосц за гайзибански траснспорт.
[[File:Vonatindulás Piroson.jpg|right|thumb|310x310px|  Гайзибанска драга у Червинки]]
На початку 20. вику Червинка як тарґовински центер Штредней Бачкей страцела кажде значенє. Од того часу Червинка вивожи лєм кукурицу, прето же ше жито преробйовало у локалних [[Млїн|млїнох]].
През цали 19. вик число жительох у Червинки ше нормално, природно и  поступно звекшовало по числу жительох, так же 1825. р. було 3875 житльох, а 1850. р. число ше звекшало на 6308. На двараз 1836. и 1879. року Червинку залапела епидемия колери и населєнє ше барз преридзело.  

Урядови попис 1900. року потвердзує же Червинка мала 7563 жиительох у 1166 обисцох и то: 

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
! colspan=&quot;9&quot; |Попис жительства 1900 року
|-
!Жителє
|'''Нємци'''
|'''Мадяре'''
|'''Серби'''
|'''Горвати'''
|'''Словаци'''
|'''Євреє'''
|'''Руснак'''
|'''Други'''
|-
!|Число
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;6911
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;499
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;60
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;49
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;38
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;67
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;1
|&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;4 
|}
Нєшка у Червинки преважно жию Серби, Чарногорци и  Мадяре як нацинална меншина, попри других националних меншинских заєднїцох.

== Економска структура ==
Економска структура места ше першенствено операла и заснoвала на польпривреди, винїцарсту, фабрики цукру, дестилериї, статкарству и продукциї поживи, чийо ше продукти углавним вивожели.

[[File:Weinkeller 1943.jpg|right|thumb|300px|Винскa пиньвица, уход до поджемней виновей пиньвици.У Червенки их було у єдним периодзе коло 630.]]Медзиншим характеристичне за населєнє було и 630 [[Пиньвица|пиньвици]] за вино шором вибудовани. Попри винских пивнїцох були ту и надосц плантажи винїцох хтори ше пресцерали, на видзвигнутих концох [[Телечка|Телечки,]] Уход до пиньвицох бул характеристични по полукружней форми и преширеньом з обидвох бокох. Находзели ше глїбоко у лесни брега. Кажди винар мал свою пиньвицу за власне одкладанє вина.

Року 1909. Червинка мала пошту, телеґраф, гайзибанску драгу и станїцу, читалню, коцкарню, 4 менши фабрики, машини, 4 цегларнї, два млїни, єдну вапняру и меншу фабрику масла и сира. Розвой индустриї кулминорал 1912. р. кед подзвигнута фабрика цукру зоз анґло-мадярским капиталом у суми 16.000.000 динари. Подзвигованє тей фабрики було значне за [[Привреда|привреду]] Червинки и за околїско. Пред Другу шветову войну фабрика прешла до власнїцства анґло-ческей банки. Кед преробела, єй капацитет бул вельки, а од 1926. року постал ище векши; єй преробок бул 250 тони цукровей цвикли за 24 годзини. Попри фабрики цукру, 1923. почала робиц и фабрика шпиритусу хтора од меласи продуковала чисти алкогол. Од 1928. р. власна електрична централа давала енерґию попри Червинки и [[Руски Керестур|Р. Керестуре]] и [[Лалить|Лалитю]], а од 1944. року и [[Крущич|Крушчичу]]. Под час „кампанї“ у фабрики робели 1600 роботнїки, а у ,,нормалних&amp;#39;&amp;#39; мешацох робели коло 200. У тим периодзе ше розвило ремеселнїцство, та 1935. р. було вкупно 199 ремесельнїцки роботнї.

Пред Другу шветову войну, по нєурядових податкох, Червинка мала 11000 жительох. Влєце 1944. р. кед Червена армия вошла до Банату и кед войводяански партизански одряди змоцнели активносц, Нємци ше почали рихтац за висельованє до Австриї и Нємецкей по директиви держави Нємацкей. Воєни єдинки НОВ и ПОЙ почали ошлєбодзовац Бачку спомоцу Червеней армиї, теди почало подшвидшане висельованє зоз Червинки у периодзе од 3  по 14 октобер 1944. року. Так же од 11000 жительох у месце остало лєм коло 500 жительох.&lt;ref&gt;[https://kula.rs/naseljena-mesta/crvenka/ Црвенка]&lt;/ref&gt;

== Масакр (злодїйство) у Червинки 1944. року ==
Штрелянє Єврейох у Червинки єден з масовних злодїйствох окончених у цеку Голокауста у Войводини. Од 6. по 8. октобер 1944. року припаднїки СС-a окончели масакр медзи 700 и 1.000 єврейских роботнїкох хтори примушено були у ''Маршу шмерци'' зоз Бору, дзе у цеку войни були роботно анґажовани у тедишнїх рудокопох.&lt;ref&gt;[https://novosadskaracija.com/zlocin-u-crvenki-streljanje-jevreja-1944-godine/ Злочин у Црвенки: стрељање Јевреја 1944. године]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.dnevnik.rs/vojvodina/biciklom-kroz-vojvodinu-crvenka-3-bartoseva-i-radnotijeva-secana-na-mars-smrti-i-masakr-u Бициклом кроз Војводину: Црвенка (3) Бартошева и Раднотијева сећања на „Марш смрти” и масакр у циглани]&lt;/ref&gt;

== Колонизация Червинки 1945/46. ==
После висельованя Нємцох у октобру 1944. р. у Червинки було коло 1000 напущени обисца. По [[Закон (право)|закону]] о аґрарней реформи и колонизациї, до напущених хижох у Червинки першенствено приходзели худобни и заслужни фамелиї зоз крайох хтори дзвигли повстанє. За Червинку були одредзени углавним колонисти-землєдїлци зоз Чарней Гори и то зоз даниловгородского округу, алє ше пополнєло и число жительох зоз никшичкого округу, а потим и зоз Босни и Герцеґовини, [[Горватска|Горватскей]] (Далмациї и Лики). [4]

== Привреда ==
Червинка ма барз моцну привреду кед ше вежнє до огляду лєм велькосц места. У нєй исную велї подприємства, медзи хторима ше видвоюю:

[[File:SA MOSTA - PREMA CENTRU - panoramio.jpg|right|thumb|298x298px|Погляд з моста спрам Червинки]]:* Фабрика цукру Червинка

:* фабрика кондиторсних продуктох ''Яфа''

:* ДП Залїв

:* АД фабрика статковей покарми ''Червинка''

:* ''Сиґма'' ДОО

== Демоґрафия ==
У населєню Червинка жию 8.027 полнолїтни жителє, а просекова старосц жительох 40,7 роки (39,3 при хлопох и 41,9 при женох). У населєню єст 3.341 ґаздовства, а просеково число членох по ґаздовстве 2,69 (по попису зоз 2002).

Тото место углавним населєне зоз векшинским народом  Сербами (по попису зоз 2002. року), а у остатнїх трох пописох обачує ше опадованє и зменшане число жительства.
[[File:SilosCrvenka.jpg|right|thumb|426x426px|Силос у фабрики цукру у Червинки]] 
{| class=&quot;wikitable&quot;
! colspan=&quot;3&quot; |&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;'''Демоґрафия''' &lt;ref&gt;„Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF).] webrzs.stat.gov.rs. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.&lt;/ref&gt;
|-
|'''Рок'''
| colspan=&quot;2&quot; |'''Жительство'''
|-
|'''1948.'''
|6.879
|
|-
|'''1953.'''
|7.797
|
|-
|'''1961.'''
|9.369
|
|-
|'''1971.'''
|10.098
|
|-
|'''1981.'''
|10.629
|
|-
|'''1991.'''
|10.409
|''10.247''
|-
|'''2002.'''
|10.163
|''10.315''
|-
|'''2011.'''
|9.001
|
|-
|'''2022.'''
|7.556
|
|}

== Школство и бразованє ==
У Червинки иснує:

♦ Основна школа ''Вук Караджич.'' Основна школа “Вук Караджич”  настала 1981. року.&lt;ref&gt;[https://www.vuk-crvenka.com/?page_id=2 „Историјат школе”. www.vuk-crvenka.com ]&lt;/ref&gt; Попри матичней школи у Червенки, настава ше одвива и у издвоєним оддзелєню у Новей Червинки. ''&lt;ref&gt;[https://osnovneskole.edukacija.rs/drzavne/kula/os-vuk-karadzic-crvenka „OŠ “Vuk Karadžić” – Crvenka (Kula)”. osnovneskole.edukacija.rs. Приступљено 18. 2. 2025]&lt;/ref&gt; Школа са именом Вука Караџића има традицију дугу више од четврт века,''

Школа настала [[1. април|1. априла]] 1981. року зоз злучованьом двох менших школох: &quot;Йован Йованович Змай&quot; и &quot;Бранко Радичевич&quot;. Нова школа ноши мено ОШ. ''Вук Караджич'' и чишлї коло 1000 школярох, коло 80 фаховцох педаґоґийних кадрох хтори у роботним одношеню. Оможлївени просториї за шицких школярох, за сучасну кабинетску наставу и добру организацию роботи. Од страних язикох виучує ше анґлийски язик и нємецки. Урамику школи, ушколяре ше можу опредзелїц за впозашколски активносци и секциї : транспортна, риболовецка, рецитаторска и драмска, фолклор, ґеоґрафска секция.

♦ ''Школа за основне образованє'' ШОМО -Кула  у Червинки отворела свойо видвоєне оддзелєнє, так же по жаданю надарени школяре за музику маю нагоду уписац ше и учиц шпивац и грац на поєдиних инструментох (клавир, гармоника, тамбура, калринет) у оддзелєню у своїм месце. Оддззелєнє узичней школа доприноши напредованє и културни розвой самому месту Червинка.

♦ ''Штредня фахова школа.'' Нє зна ше точно кеди основна штредня школа у Червинки алє постоя писани документи (школски дньовнїки) хтори шведоча же 1923. року у Червинки функционовала и постояла штредня школа. Школа  робела у континуитету алє меняла свойо мено, подручя роботи и образовни профили у хторих ше образовали школяре.&lt;ref&gt;[https://skolevojvodine.vojvodina.gov.rs/sve_view.php?ustanova=776 СРЕДЊА СТРУЧНА ШКОЛА, Црвенка] skolevojvodine.vojvodina.gov.rs/&lt;/ref&gt;

Будинок нєшкайшей ''Штреднєй школи'' вибудовани у периодзе1980-1985. року. Попри Месней заєдниїци опрему школи дотирала и Самоуправна интересна заєдница за образованє - Кула и привреда Червенки Настава у сучасним будинку започала 05. 01.1985. року.

Школа верификована за образованє шлїдуюци образовних профилох у подручю дїялносци

Польпривреда, продуция и преробок хпоживи, Машинство и обрада металу, Хемия, нєметали и ґрафичарство, Бласни услуги.

== Културни збуваня ==
:*Дом култури у Червинки вшелїяк доприноши уровеню културолоґийних збуваньох у месце. Дом култури вибудовани зоз добродзечну роботу жительох 1945. року. У рамику Дома култури од самого основаня робя вецей секциї: драмска секция (за старших и за дзеци ), фолклорна секция, литературна и подобова секция ''Панон''. У составе Дома културе ше находзи и Аматерски театер ''Стеван Сремац''. У Дому култури ше аматере поряднє представяю зоз своїма успишнима драмскима представами на рижних смотрох за старших так и дзецинских. Орґанизаторе су рижних литературних вечарох, подобових колонийох итд.
:*При Дому култури од 1998. року успишно роби и биоскоп/кино. Найактивнєйша и найвецей наградзована секция то драмска секция, та прето Дом култури домашнї ''Зонскей смотри драмского творчества одроснутих и дзецох Заходного Бачкого реґиона кхтори облапя 15 општини.''
:*Традицийно каждого року на яр ше орґанизує туристична традицийна манифестация ''Слатки днї.'' На манифестациї єст нагоди видзиц и послухац шпивацки квалитети червинчанох як и музикованє на традицийних инструметох (ґусли, пишалки, ґайди). Манифестацию у вельким чишлє нащивюю и жителє з околних местох.
:*У рамикох манифестациї ''Слатки днї''  орґанизую ше и рижни спортски бависка.

== Спорт ==
Червинка ма богату спортску историю. Тиж од 1968. року у Червинки ше находзи базен на отвореним просторе хтори правени по олимпийских стандардох, хтори и далєй у функциї.

:* РК Червинка

Позната школа рукомету у Червинки освоєла першу хлопску союзну лиґу Югославиї (1969), тиж и двараз Куп Югославиї (1967. и 1988). Тиж були и полуфиналисти Купа европских шампионох (1970). Млада репрезентация двараз осваєла шампионат (1981. и 1994).

:* ФК Червинка

Найвекши успих Червинского фодбалу вшелїяк уход до першей лиґи Югославиї.

:* КК Червинка

▶ '''Надпомнуце:''' Податки за [[поверхносц]] и [[густосц]] населєносци дати збирно за катастарску општину Червинка, на хторей ше находза два населєня Червинка и Нова Червинка.

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Piros központja.jpg|Центер  у Червинки 
Файл:Crvenka, town centre.jpg|Часц центру у Червинки
Файл:Cservenka.jpg|Реформаторка церква хтора валяна (стара розгляднїца вароша),
Файл:Crvenka, Catholic Church.jpg|Католїцка церква ''Исусового шерца,''
Файл:Cservenka Piros vasútállomás.JPG|Гайзибанска станїца у Червинки,
Файл:Piros autóbuszállomás.jpg|Аутобуска статнїца
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Karl Beel, Peter Bieber, Christian Bischert: Tscherwenkaer Tafel im Haus der Donauschwaben in München; (Onlinefassung; PDF; 4,6 MB)(язик нємецки)
* Roland Vetter, Hans Keiper: Unser Tscherwenka, 672 Seiten, 1980, Verlagsdruckerei J. F. Bofinger KG Tuttlingen
* [https://austria-forum.org/web-books/kategorie/zeitschriften/tscherwenkaer-heimat-zeitung Tscherwenkaer Heimat Zeitung] austria forum.org

== Вонкашнї вязи ==
* [https://crvenka.com/ crvenka.com]
* [https://www.fallingrain.com/world/RI/00/Crvenka2.html  Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)]
* [https://www.vm.rs/crvenka-slatki-dani/ Crvenka – Slatki dani] Тuristično tradicionalna manifestacija
* [https://www.donauschwaben.rs/objekat-83/crvenka-de-tscherwenka-.html Crvenka (de. Tscherwenka)] Kulturno nasleđe
{{Commonscat}}

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Места у Войводини]]
[[Катеґория:Места у Сербиї]]
[[Катеґория:Места у општини Кула]]</text>
      <sha1>92bqzq2saymuyqcj5rhzh986fd7xfoh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Олимпийни божества</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3156</id>
    <revision>
      <id>19399</id>
      <parentid>19373</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T21:16:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>19399</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5788" sha1="3vtiblklj87dowr0op7dilq8rg8f0n4" xml:space="preserve">[[Файл:Olympians.jpg|мини|десно|200п|Олимпийни божетва]]
Дванац олимпийни богове були найважнєйши богове греческого Пантеону, хтори жили на верху Олимпу. У розличних часох було штернац богох хторих ше тримало за олимпийних, алє их нїґда нє було вецей як дванац у истим чаше.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The 12 Olympian Gods (Collection) |url=https://www.worldhistory.org/collection/58/the-12-olympian-gods/ |website=World History Encyclopedia |access-date=31. 1. 2021}}&lt;/ref&gt; 

Зевс, Хера, Посейдон, Арес, Гермес, Гефест, Афродита, Атина, Аполон и Артемида ше вше тримали за олимпийних богох. Хестия, Деметра, Дионис и Гад додавани до тей ґрупи. Гестия уступела свойо место Дионисови же би жила медзи людзми (єй додзелєна чесц отримовац огень на Олимпу). Персефона препровадзовала шейсц мешаци рочнє у под'жемним швеце (теди на жеми пановала жима) и дошлєбодзене єй було врациц ше на Олимп у других шейсцох мешацох же би була зоз [[Мац|мацеру]] Деметру. Гоч ше Гада тримало за єдного з найважнєйших греческих богох, його дом бул под'жемни швет мертвих.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Olympian Gods &amp; Goddesses |url=https://www.theoi.com/greek-mythology/olympian-gods.html |website=Theoi Greek Mythology |access-date=31. 1. 2021}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |title=The 12 Olympian Gods of Mount Olympus |url=https://greekgodsandgoddesses.net/olympians/ |website=Twelve Olympians |access-date=31. 1. 2021}}&lt;/ref&gt;

Олимпийни богове освоєли власц после побиди у войни до хторей Зевс зоз своїма братами и шестрами рушел процив [[Титанє|титанох]]. Зевс, Гера, Посейдон, Деметра, Гестия и Гад були браца и шестри, док други (окрем Афродити, хтора ше народзела зоз морйовей пени) звичайно тримани за Зевсово дзеци од розличних мацерох (окрем Атини, хтора ше народзела зоз Зевсовей глави). Можлїве и же Гера сама народзела Гефеста як вимсценє пре народзенє Атини.

По приповеданьох, богове часто зиходзели зоз верху найвишей гори у Греческей и приходзели медзи людзох, же би им помогли або их покарали, алє приходзело и до мишаня зоз людзми, зоз хторима мали и потомки.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.dualsoft.rs/nikola/mitologija/dvanaestorica_sa_olimpa.html|title=Митологија|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Дзеци народзени зоз мишаней вязи даєдного бога и людзох були полубогове и розполагали зоз визначнима схопносцами.

Зевс як верховни бог бул всемогущи, док моц других богох була огранїчена зоз силносцу моци других богох, понеже кажде з нїх мал обласц у хторей бул наймоцнєйши. И по подоби и по характеру здабали на людзох и мали свойо слабосци, жаданя и чувства.

== Список богох ==
* '''Зевс''' найвиши и наймоцнєйши бог, пан Олимпу, бог блїзкавки
* '''Посейдон''', вєдно зоз Гадом, други бог по важносци, хтори управял зоз океанами и морями
* '''Гад''' тиж други бог по важносци, хтори водзи бриґу о умартих душох
* '''Атина''' богиня мудросци, уметносци, нукашнєй краси, образованя и войни 
* '''Арес''' бог войни и геройох 
* '''Артемида''' богиня ловох, животиньох, плодносци и чесносци 
* '''Гефест''' бог огня, роботи, ремеселнїкох и оружарох
* '''Аполон''' бог танцу, музики, вилїченя и медицини, штреляцтва и розумносци 
* '''Афродита''' богиня любови, сексуалносци, вонкашнєй краси и прицагуюцосци 
* '''Гера''' Зевсова супруга, богиня малженства, жертвованя, вирносци и фамелиї
* '''Деметра''' богиня жеми, квеца и рошлїнох, поживи, заштитнїца малженства и польопривреди 
* '''Дионис''' наймладши бог у Пантеону, бог вина, опиваня и сексуалносци

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Греческа митолоґия]]
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Греческа]]</text>
      <sha1>3vtiblklj87dowr0op7dilq8rg8f0n4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Примордиялни божества</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3157</id>
    <revision>
      <id>19398</id>
      <parentid>19375</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T21:13:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Означени вецей викивязи</comment>
      <origin>19398</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6142" sha1="pkx93npairqwwrr4mmed9bwwvel2y7c" xml:space="preserve">'''Примордиялни божества''' греческей митолоґиї представяю першу ґенерацию божествох хтори настали на початку вселени, а хтору нашлїдзели [[титанє]], а потим и [[олимпийни божества|олимпийни богове]]. Їх мено '''протоґени''' (грч. Πρωτογενοι, єднина '''протоґен''' або '''протоґенос'''), цо значи &quot;першонародзени&quot; або &quot;прастари&quot;.

Примордиялни божества перши єства хтори настали. Вони формую саму вселену и як таки су безсмертельни. То ґрупа божествох од хторих шицки други настали. После їх власци вселену превжали титанє, дзеци Ґеї и Урану.

== Наставанє ==
Трима ше же перши божества настали углавим зоз Гаосу, гоч даєдни жридла споминаю два божества як родичох шицким другим. Тоти божества представяю розлични елементи природи. Гаос ше дакеди тримало за супругу Хрона место Ананки. Примордиялни богинї можу достац дзеци през партеноґенезу, як и зоз полнима одношенями.

== Божества по Гесиодови ==
По Гесиодовей Теоґониї (коло 700 роки п.н.е.):
* Гаос (празнїна, початок, воздух смертельного чловека) – безполни (дакеди женского роду)     
** Ереб (цмота) – м. и Никта (ноц) – ж.
*** Етер (шветлосц, воздух богох) – м. и Гемера ([[дзень]]) – ж.
** Ґея (Мац Жем) – ж.
*** Уран (нєбо) – м.
*** Урея (гори) – м.
*** Понт (вода, моря) – м.
** Тартар (велька пекельна долїна, хтору ше трима и як божество и як под'жемни швет.)  – м.
** Ерос (любов) – м.

== Божества спрам других жридлох ==
* Ананка (потреба) – ж. 
* Хрон (час) – м. 
* Фан (зявенє) або Гимер або Ерос (творенє) або Протоген (пешенародзени) – м. (дакеди описани як гермафродит, алє углавним є означени же є хлопского роду) 
* Фусида (природа) або Тесида (творенє) – ж. 
* Неси (острова) – ж. 
* Таласа (морйо) – ж. 
* Офион (гад; часто ше виєдначує зоз Ураном, Океаном, Фаном, або Хроном) – м. 
* Еуринома – ж.

== Иншаки родослови ==
Антични Греки мали вельо розлични идеї о своїх примордиялних божествох, хтори после Римянє прилапели. Велї родослови хтори видумали гречески писателє маю розличних богох як першонасталих.
 
=== Илияда ===
Илияда, еп о Троянскей войни, хтори ше приписує Гомерови, (усна традиция 700. або 600. року п.н.е.) гутори же Океан (вироятно и його жена Тетия) оцец шицких божествох.&lt;ref&gt;Хомер, Илияда (Кнїжка 14)&lt;/ref&gt;

=== Алкман ===
Алкман (коло 600. року п.н.е.) тримал же Тетида перша богиня хтора направела ''poros'' „драгу“, ''tekmor'' „подрагоказ“ и ''skotos'' „цмоту“ у нєпрекерченей, безвиразней пражнїни.

=== Орфизам ===
Орфична поезия (коло 530. п.н е.) поставела Никту (Ноц) як перше божество. Тиж так, спрам орфичней традициї, Фан (мистичне орфичне божество [[Шветлосц|шветлосци]] и твореня, дакеди ше виєдначує зоз старшим Еросом) першебутни пан вселени, хтори ше вилягнул зоз космичкого вайца.&lt;ref&gt;[https://www.theoi.com/Protogenos/Phanes.html Фан на пројекту Теои], Приступљено 24. 4. 2013.&lt;/ref&gt;

=== Аристофан ===
Аристофан (коло 456–386. п.н.е.) написал у своїх Птицох же Никита перше божество и же вона створела Ероса зоз вайца.

=== Филозофи ===
И филозофи класичней Греческей будовали свойо космоґониї, зоз своїма примордиялнима божествами: 
* '''Ферекид''' зоз Сиросу (коло 600–550. п.н.е.) представел Хрона як перше божество у своїм Хептамиху. 
* '''Емпедокле''' (коло 490–430. п.н.е.) написал же Афродита и Арес прши божества. Вони вибудовали вселену зоз штирох елементох зоз своїма моцами любови и нєзлагоди. 
* '''Платон''' коло 360. п.н.е. уведол у своїм Тимаю поняце демиюрґа, божества хторих швет твори з помоцу идейох и материї.

== Референци ==
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Греческа митолоґия]]
[[Катеґория:Митолоґия]]
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Греческа]]</text>
      <sha1>pkx93npairqwwrr4mmed9bwwvel2y7c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Национални парк Плитвицки озера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3158</id>
    <revision>
      <id>19383</id>
      <timestamp>2026-06-12T16:08:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>нова стая</comment>
      <origin>19383</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15790" sha1="9d7bxeyrb6ljzuugxehugvqzkx8fmxi" xml:space="preserve">'''Национални парк Плитвицки озера''' окремне ґеолоґийне и гидроґеолоґийне красове або каменїсте зявенє. Комплекс Плитвицких озерох преглашени як национални парк 8. 04.1949. року. Вон найвекши и найнащивенши горватски национални парк.(9)

Национални парк Плитвицки озера представя лєсови горски предїл у хторим ше находза 16 озера розличней велькосци, виполнєти зоз кристално белавожелєну воду. Озера доставаю воду з околних ричкох и потокох, а медзисобно су повязани зоз терасами и водопадами. Окремне ґеоґрафске положенє и клима допринєсли наставаню тих природних феноменох и богатству биолоґийней рижнородносци.

Унеско преглашел Плитвицки озера за шветову културну скарбнїцу 1979. року, медзи першима преглашенима такима обласцами у швеце. Парк подзелєни на узшу и ширшу зону спрам ступня защити. Парк ше находзи на подручу двох жупанийох, 91 процент у Личко-сеньскей, а 9 проценти у Карловскей жупаниї.

Перши озбильни початки туризма на Плитвицких озерох зазначени ище 1861. року, а 2011. року було вецей як милион нащивительох и то першираз у историї того парку. 

Общи податки

Цала поверхносц националного парку Плитвицких озерох 29.685 гектари, од чого 200 гектари под озерами, под лєсами 1.320 гектари, а остаток пажици и други поверхносци. Штредня надморска висина 600 метери. Найнїзша точка на 367 метери на Коранским мосце, а найвисша на Селишским верху на 1.279 метери.

Назва

Доминик Вукасович, священїк зоз Оточцу, першираз спомина назву Плитвици у писаним документу зоз 1777. року. Назва походзи од слова плїтки: виками ше у води ушедовал вапняниїк и наставали плїтки базени (пличини або плитвици).

Положенє

Плитвицки озера ше находза медзи горами Мала Капела на заходзе и Плєшивици на востоку, у штред горского венцу Динаридох. Коло националного парку ше находзи и авто-драга D1 Заґреб-Сплит, нєдалєко од гранїци зоз Босну и Герцеґовину.

Клима

Штреднє рочне количество паданьох виноши 1.500 милиметри, найвецей дижджу спаднє вяри и вєшенї. Штредня релативна влажносц воздуху виноши 81,8 проценти, штредня температура у януаре 2,2 ступнї, а у юлию и авґусту коло 17,4 0Ц. Рочна штредня температура виноши 7,9 ступнї. Шнїг пада од новембра по марец, а вода у озерох змарзнута у децембре и януаре.(7)

Температура води у жридлох звичайно спод 10 ступнї, а у ричкох и озерох рошнє на 
20 0Ц . 

Озера

У националним парку єст 16 озера, а вода ше зоз єдного до другого прелїва и спущує у воздушней висини од 5.460 метери. Озера подзелєни до Горнїх и Долнїх озерох. Горнї озера то: Прощанске озеро, Мале озеро, Циґиновец, Округлїк, Батиновец, Вельке озеро, Мале озеро, Вир, Ґаловец, Милиново озеро, Ґрадинске озеро, Вельки Бурґет и Козяк. Долнї озера то: Милановец, Ґавановец, Калудєровец и Новаковичов Брод.

Козяк найвекше и найглїбше озеро, поверхносц му 81,5 гектари, а глїбина 47 метери. 

Горнї озера опасани зоз седиментнима, а долнї зоз вапнянїковима стинами. Пещери єст коло 30. Медзи озерами препреченя (седри) хтори настали з ушедованьом вапнянїку зоз води. Тоти вапнянїково стини медзи озерами барз чувствительни и крегки, та су прето под високим ступньом защити. У тим околїску присутни три елементи: вельке количество води, седиментни стини и живи орґанизми (водова моховина, алґи и бактериї) хтори активно участвую у твореню тих стинох, меняю форму озера и корита. Без води би нє було анї озера, анї водопади, а анї буйна веґетация. 

Єден зоз найкрасших водопадох у националним парку то водопад медзи озерами Милановцу и Ґавановцу, а наволани є „водопад Милки Трнини”, горватскей оперскей примадони.

Ґеолоґия

Феномени Плитвицких озерох резултат сторочного процесу ушедованя вапнянїку хтори присутни у тих водох. Зоз седиментацию вапнянїку настали седри.

Окремна характеристика озерох у националним парку тота же су злучени. Пре нєпреривни пременки, нє мож анализовац озера поєдинєчно. Водово маси нєпреривно меняю и горнї и долнї озера и околїско. Наставаю нови седименти и водопади. У цалосци, тот комплекс озерох барз чувствительна и нєстабилна екосистема.

У ґеолоґийним смислу, феномен формованя Плитвицких озерох барз млади. Зложени процеси розпадованя и ушедованя вапнянїку условени з окремнима климатскима условиями. Таки условия пановали од конца лядового периоду 12.000 до 15.000 роки.

Главни фактори за наставанє плитвицкого феномену то хвиля и температура, квалитет води и други природни фактори. 

У Плитвицких озерох ше збува єдинствени процес, за розлику од подобних зявеньох у швеце. У тих озерох ушедованє вапнянїку и наставанє седри динамичне, а нє статичне, односно, тот процес ше нє зявює лєм на єдним месце.
Дїйство веґетациї у процесу ушедованя вапнянїку тиж окремна характеристика. Веґетацийни бариєри спомалшую прецеканє води, вода ше барз пенї, та водопади и бариєри атрактивнєйши. Интеракция медзи воду, воздухом, стинами и веґетацию динамична и пременлїва. Зоз часом, старши бариєри (седри) можу буц потопени зоз звекованьом уровня води, односно прето же нови бариєри прерастаю стари. Пред 400 роками було два озера на месце терашнього озера Козяк. У найнїзшей часци озера, подводни бариєри високи 40 метери, а находза на 4 метери под поверхносцу води. Тоти бариєри формовали у прешлосци прекрасни водопад.

Дїйство веґетациї на седрово препреченя

Моховина, алґи и водово рошлїни маю важну улогу у формованю того окремного пейзажу Плитвицких озерох и седрових препреченьох. Рошлїни хасную угльов диоксид з води у процесу фотосинтези и продукую оксиґен, а при тим ше ушедує и гидрокарбонат.

Иво Певалек, горватски науковец, найвецей виглєдовал на просторе националного парку Плитвицки озера. Дзекуюци йому, Плитвицки озера достали националну и шветову защиту. На основи нєдавних наукових виглєдованьох доказане же рошлїни нє лєм же заслужни за вилучованє карбонату з води, алє доприноша наставаню седрох. Главни фактори у процесу ушедованя то: спомалшене прецеканє води при препреченю, превитрованє и пирсканє. Моховина служи як субстрат за ушедованє, а у нєй нєзаобиходни и микроскопски бактериї и алґи хтори нєпреривно рошню. Вони вилучую сок хтори важни за микрокристализацию калциюм-карбонату. 

Младнїки моховини желєни и мегки и без седри, а старши часци моховини подполно прекрити и скаменєни, так же моховина нє лєм же подпомага наставанє седрох алє постава и часц того препреченя. Стари седрово препреченя виполнєти зоз фосилами алґох и моховини. Така файта седри типична за Плитвицки озера.
Попри того же веґетация ма позитивне дїйство на формованє седрох, превельки количества остаткох рошлїнох и животиньох у води ма неґативне дїйство на формованє препреченя (седри). У тим случаю процес формованя седри барз кратки. У єдней часци рики Корани управа националного парку почала орґанизовано чисциц седрово препреченя од прейґмирней веґетациї. Чистота води одлучуюци фактор за наставанє седрох.  

Чкодлїви були и одпадни води зоз готелох и польопривредних активносцох у околїску озерох. То спричинєло звекшанє концентрациї орґанских злученїнох. За будуце наставанє седрох нєобходне защициц тото чувствительне подруче од чкодлївого дїйствованя чловека. Од 2006. року строго забранєне купац ше у озерох (20). По теди купанє було допущене у озеру Козяк.

Фауна

Од 1883. року, лєси коло озерох и жридлох води преглашени за зону у хторей нє було допущене рубац древа. Коло 2/3 парку прекрите зоз лєсами, и вони часц Националней еколоґийней мрежи и европского проєкту защити природней скарбнїци НАТУРА 2000. 

Бук найзаступенше древо у националним парку, потим ядловец, били бук, чарна сосна.
У парку реґистровани 1.267 файти рошлїнох спомедзи хторих аж 50 файти орхидеї. (21)

Фауна

У лєсох националного парку жию велї животинї, спомедзи хторих: ящурки, инсекти, бактериї, а найинтересантнєйши ендемски инсект Molops plitvicensis, хтори жиє лєм у брезових лєсох на Плитвицких озерох. У парку реґистровани 321 файта мотильох, 157 файти птицох и 20 файти пергачох.(21) Ту пребува и чарна дижджова ящурка (Salamandra atra), ридка файта хтору мож видзиц у Алпох понад 1.200 метери надморскей висини и ридко кеди ю мож видзиц спод 1.000 метерох надморскей висини, потим шиви сокол (Falco peregrinus), єдна з найшвидших птицох на швеце (може посцигнуц и до 230 километри на годзину кед лови).
 
Леґенда

Спрам леґенди, Плитвицки озера настали под час велькей суши кед людзе, животинї и рошлїни були жадни дижджу. Народ ше нєпреривно модлєл и теди ше у долїни зявела чарна кралїца, змиловала ше и зоз моцним витром и блїскавками, на жем конєчно спаднул диждж. Диждж падал барз длуго, док ше уровень води нє звекшал нательо же ше формовали озера.

Спорт

На подручу националного парку од 1981. року ше отримує Плитвицки маратон, єден з найстарших и найпопуларнєйших маратонох у Горватскей.(10)


[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Горватскей]]</text>
      <sha1>9d7bxeyrb6ljzuugxehugvqzkx8fmxi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19386</id>
      <parentid>19383</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:11:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19386</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15858" sha1="pjahb2d8kxnz7x2ahv39k95869xqn4i" xml:space="preserve">'''Национални парк Плитвицки озера''' окремне ґеолоґийне и гидроґеолоґийне красове або каменїсте зявенє. Комплекс Плитвицких озерох преглашени як национални парк 8. 04.1949. року. Вон найвекши и найнащивенши горватски национални парк.(9)

Национални парк Плитвицки озера представя лєсови горски предїл у хторим ше находза 16 озера розличней велькосци, виполнєти зоз кристално белавожелєну воду. Озера доставаю воду з околних ричкох и потокох, а медзисобно су повязани зоз терасами и водопадами. Окремне ґеоґрафске положенє и клима допринєсли наставаню тих природних феноменох и богатству биолоґийней рижнородносци.

Унеско преглашел Плитвицки озера за шветову културну скарбнїцу 1979. року, медзи першима преглашенима такима обласцами у швеце. Парк подзелєни на узшу и ширшу зону спрам ступня защити. Парк ше находзи на подручу двох жупанийох, 91 процент у Личко-сеньскей, а 9 проценти у Карловскей жупаниї.

Перши озбильни початки туризма на Плитвицких озерох зазначени ище 1861. року, а 2011. року було вецей як милион нащивительох и то першираз у историї того парку. 

Общи податки

Цала поверхносц националного парку Плитвицких озерох 29.685 гектари, од чого 200 гектари под озерами, под лєсами 1.320 гектари, а остаток пажици и други поверхносци. Штредня надморска висина 600 метери. Найнїзша точка на 367 метери на Коранским мосце, а найвисша на Селишским верху на 1.279 метери.

Назва

Доминик Вукасович, священїк зоз Оточцу, першираз спомина назву Плитвици у писаним документу зоз 1777. року. Назва походзи од слова плїтки: виками ше у води ушедовал вапняниїк и наставали плїтки базени (пличини або плитвици).

Положенє

Плитвицки озера ше находза медзи горами Мала Капела на заходзе и Плєшивици на востоку, у штред горского венцу Динаридох. Коло националного парку ше находзи и авто-драга D1 Заґреб-Сплит, нєдалєко од гранїци зоз Босну и Герцеґовину.

Клима

Штреднє рочне количество паданьох виноши 1.500 милиметри, найвецей дижджу спаднє вяри и вєшенї. Штредня релативна влажносц воздуху виноши 81,8 проценти, штредня температура у януаре 2,2 ступнї, а у юлию и авґусту коло 17,4 0Ц. Рочна штредня температура виноши 7,9 ступнї. Шнїг пада од новембра по марец, а вода у озерох змарзнута у децембре и януаре.(7)

Температура води у жридлох звичайно спод 10 ступнї, а у ричкох и озерох рошнє на 
20 0Ц . 

Озера

У националним парку єст 16 озера, а вода ше зоз єдного до другого прелїва и спущує у воздушней висини од 5.460 метери. Озера подзелєни до Горнїх и Долнїх озерох. Горнї озера то: Прощанске озеро, Мале озеро, Циґиновец, Округлїк, Батиновец, Вельке озеро, Мале озеро, Вир, Ґаловец, Милиново озеро, Ґрадинске озеро, Вельки Бурґет и Козяк. Долнї озера то: Милановец, Ґавановец, Калудєровец и Новаковичов Брод.

Козяк найвекше и найглїбше озеро, поверхносц му 81,5 гектари, а глїбина 47 метери. 

Горнї озера опасани зоз седиментнима, а долнї зоз вапнянїковима стинами. Пещери єст коло 30. Медзи озерами препреченя (седри) хтори настали з ушедованьом вапнянїку зоз води. Тоти вапнянїково стини медзи озерами барз чувствительни и крегки, та су прето под високим ступньом защити. У тим околїску присутни три елементи: вельке количество води, седиментни стини и живи орґанизми (водова моховина, алґи и бактериї) хтори активно участвую у твореню тих стинох, меняю форму озера и корита. Без води би нє було анї озера, анї водопади, а анї буйна веґетация. 

Єден зоз найкрасших водопадох у националним парку то водопад медзи озерами Милановцу и Ґавановцу, а наволани є „водопад Милки Трнини”, горватскей оперскей примадони.

Ґеолоґия

Феномени Плитвицких озерох резултат сторочного процесу ушедованя вапнянїку хтори присутни у тих водох. Зоз седиментацию вапнянїку настали седри.

Окремна характеристика озерох у националним парку тота же су злучени. Пре нєпреривни пременки, нє мож анализовац озера поєдинєчно. Водово маси нєпреривно меняю и горнї и долнї озера и околїско. Наставаю нови седименти и водопади. У цалосци, тот комплекс озерох барз чувствительна и нєстабилна екосистема.

У ґеолоґийним смислу, феномен формованя Плитвицких озерох барз млади. Зложени процеси розпадованя и ушедованя вапнянїку условени з окремнима климатскима условиями. Таки условия пановали од конца лядового периоду 12.000 до 15.000 роки.

Главни фактори за наставанє плитвицкого феномену то хвиля и температура, квалитет води и други природни фактори. 

У Плитвицких озерох ше збува єдинствени процес, за розлику од подобних зявеньох у швеце. У тих озерох ушедованє вапнянїку и наставанє седри динамичне, а нє статичне, односно, тот процес ше нє зявює лєм на єдним месце.
Дїйство веґетациї у процесу ушедованя вапнянїку тиж окремна характеристика. Веґетацийни бариєри спомалшую прецеканє води, вода ше барз пенї, та водопади и бариєри атрактивнєйши. Интеракция медзи воду, воздухом, стинами и веґетацию динамична и пременлїва. Зоз часом, старши бариєри (седри) можу буц потопени зоз звекованьом уровня води, односно прето же нови бариєри прерастаю стари. Пред 400 роками було два озера на месце терашнього озера Козяк. У найнїзшей часци озера, подводни бариєри високи 40 метери, а находза на 4 метери под поверхносцу води. Тоти бариєри формовали у прешлосци прекрасни водопад.

Дїйство веґетациї на седрово препреченя

Моховина, алґи и водово рошлїни маю важну улогу у формованю того окремного пейзажу Плитвицких озерох и седрових препреченьох. Рошлїни хасную угльов диоксид з води у процесу фотосинтези и продукую оксиґен, а при тим ше ушедує и гидрокарбонат.

Иво Певалек, горватски науковец, найвецей виглєдовал на просторе националного парку Плитвицки озера. Дзекуюци йому, Плитвицки озера достали националну и шветову защиту. На основи нєдавних наукових виглєдованьох доказане же рошлїни нє лєм же заслужни за вилучованє карбонату з води, алє доприноша наставаню седрох. Главни фактори у процесу ушедованя то: спомалшене прецеканє води при препреченю, превитрованє и пирсканє. Моховина служи як субстрат за ушедованє, а у нєй нєзаобиходни и микроскопски бактериї и алґи хтори нєпреривно рошню. Вони вилучую сок хтори важни за микрокристализацию калциюм-карбонату. 

Младнїки моховини желєни и мегки и без седри, а старши часци моховини подполно прекрити и скаменєни, так же моховина нє лєм же подпомага наставанє седрох алє постава и часц того препреченя. Стари седрово препреченя виполнєти зоз фосилами алґох и моховини. Така файта седри типична за Плитвицки озера.
Попри того же веґетация ма позитивне дїйство на формованє седрох, превельки количества остаткох рошлїнох и животиньох у води ма неґативне дїйство на формованє препреченя (седри). У тим случаю процес формованя седри барз кратки. У єдней часци рики Корани управа националного парку почала орґанизовано чисциц седрово препреченя од прейґмирней веґетациї. Чистота води одлучуюци фактор за наставанє седрох.  

Чкодлїви були и одпадни води зоз готелох и польопривредних активносцох у околїску озерох. То спричинєло звекшанє концентрациї орґанских злученїнох. За будуце наставанє седрох нєобходне защициц тото чувствительне подруче од чкодлївого дїйствованя чловека. Од 2006. року строго забранєне купац ше у озерох (20). По теди купанє було допущене у озеру Козяк.

Фауна

Од 1883. року, лєси коло озерох и жридлох води преглашени за зону у хторей нє було допущене рубац древа. Коло 2/3 парку прекрите зоз лєсами, и вони часц Националней еколоґийней мрежи и европского проєкту защити природней скарбнїци НАТУРА 2000. 

Бук найзаступенше древо у националним парку, потим ядловец, били бук, чарна сосна.
У парку реґистровани 1.267 файти рошлїнох спомедзи хторих аж 50 файти орхидеї. (21)

Фауна

У лєсох националного парку жию велї животинї, спомедзи хторих: ящурки, инсекти, бактериї, а найинтересантнєйши ендемски инсект Molops plitvicensis, хтори жиє лєм у брезових лєсох на Плитвицких озерох. У парку реґистровани 321 файта мотильох, 157 файти птицох и 20 файти пергачох.(21) Ту пребува и чарна дижджова ящурка (Salamandra atra), ридка файта хтору мож видзиц у Алпох понад 1.200 метери надморскей висини и ридко кеди ю мож видзиц спод 1.000 метерох надморскей висини, потим шиви сокол (Falco peregrinus), єдна з найшвидших птицох на швеце (може посцигнуц и до 230 километри на годзину кед лови).
 
Леґенда

Спрам леґенди, Плитвицки озера настали под час велькей суши кед людзе, животинї и рошлїни були жадни дижджу. Народ ше нєпреривно модлєл и теди ше у долїни зявела чарна кралїца, змиловала ше и зоз моцним витром и блїскавками, на жем конєчно спаднул диждж. Диждж падал барз длуго, док ше уровень води нє звекшал нательо же ше формовали озера.

Спорт

На подручу националного парку од 1981. року ше отримує Плитвицки маратон, єден з найстарших и найпопуларнєйших маратонох у Горватскей.(10)


[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Горватскей]]
[[Катеґория:Национални парки Европи]]</text>
      <sha1>pjahb2d8kxnz7x2ahv39k95869xqn4i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19397</id>
      <parentid>19386</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T21:02:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Медизнаслови, уложени фотґрафиї, вонкашнї вязи</comment>
      <origin>19397</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16682" sha1="0ywbwqn8grwzd3vf8ybx5p05xbb5g7l" xml:space="preserve">'''Национални парк Плитвицки озера''' окремне ґеолоґийне и гидроґеолоґийне красове або каменїсте зявенє. Комплекс Плитвицких озерох преглашени як национални парк 8. 04.1949. року. Вон найвекши и найнащивенши горватски национални парк.(9)

Национални парк Плитвицки озера представя лєсови горски предїл у хторим ше находза 16 озера розличней велькосци, виполнєти зоз кристално белавожелєну воду. Озера доставаю воду з околних ричкох и потокох, а медзисобно су повязани зоз терасами и водопадами. Окремне ґеоґрафске положенє и клима допринєсли наставаню тих природних феноменох и богатству биолоґийней рижнородносци.

Унеско преглашел Плитвицки озера за шветову културну скарбнїцу 1979. року, медзи першима преглашенима такима обласцами у швеце. Парк подзелєни на узшу и ширшу зону спрам ступня защити. Парк ше находзи на подручу двох жупанийох, 91 процент у Личко-сеньскей, а 9 проценти у Карловскей жупаниї.

Перши озбильни початки туризма на Плитвицких озерох зазначени ище 1861. року, а 2011. року було вецей як милион нащивительох и то першираз у историї того парку. 

== Общи податки ==
Цала [[поверхносц]] националного парку Плитвицких озерох 29.685 гектари, од чого 200 гектари под озерами, под лєсами 1.320 гектари, а остаток пажици и други поверхносци. Штредня надморска висина 600 [[Метер|метери]]. Найнїзша точка на 367 метери на Коранским мосце, а найвисша на Селишским верху на 1.279 метери.

== Назва ==
Доминик Вукасович, [[священїк]] зоз Оточцу, першираз спомина назву Плитвици у писаним документу зоз 1777. року. Назва походзи од слова плїтки: виками ше у води ушедовал вапнянїк и наставали плїтки базени (пличини або плитвици).[[File:Plitvicer Seen 2.jpg|right|thumb|300px|Плитвици, Национални парк]]
== Положенє ==
Плитвицки озера ше находза медзи горами Мала Капела на заходзе и Плєшивици на востоку, у штред горского венцу Динаридох. Коло националного парку ше находзи и авто-драга D1 Заґреб-Сплит, нєдалєко од гранїци зоз Босну и Герцеґовину.

== Клима ==
Штреднє рочне количество паданьох виноши 1.500 милиметри, найвецей дижджу спаднє вяри и вєшенї. Штредня релативна влажносц воздуху виноши 81,8 проценти, штредня [[температура]] у януаре 2,2 ступнї, а у юлию и авґусту коло 17,4 0Ц. Рочна штредня температура виноши 7,9 ступнї. Шнїг пада од новембра по марец, а вода у озерох змарзнута у децембре и януаре.(7)

Температура води у жридлох звичайно спод 10 ступнї, а у ричкох и озерох рошнє на  20 0Ц . 

== Озера ==
[[File:Plitvice01.jpg|right|thumb|300px|Национални парк Плитвицки оера 2005 влєце)]]У националним парку єст 16 озера, а вода ше зоз єдного до другого прелїва и спущує у воздушней висини од 5.460 метери. Озера подзелєни до Горнїх и Долнїх озерох. Горнї озера то: Прощанске озеро, Мале озеро, Циґиновец, Округлїк, Батиновец, Вельке озеро, Мале озеро, Вир, Ґаловец, Милиново озеро, Ґрадинске озеро, Вельки Бурґет и Козяк. Долнї озера то: Милановец, Ґавановец, Калудєровец и Новаковичов Брод.

Козяк найвекше и найглїбше озеро, поверхносц му 81,5 гектари, а глїбина 47 метери. 

Горнї озера опасани зоз седиментнима, а долнї зоз вапнянїковима стинами. Пещери єст коло 30. Медзи озерами препреченя (седри) хтори настали з ушедованьом вапнянїку зоз води. Тоти вапнянїково стини медзи озерами барз чувствительни и крегки, та су прето под високим ступньом защити. У тим околїску присутни три елементи: вельке количество води, седиментни стини и живи орґанизми (водова моховина, алґи и бактериї) хтори активно участвую у твореню тих стинох, меняю форму озера и корита. Без води би нє було анї озера, анї водопади, а анї буйна веґетация. 

Єден зоз найкрасших водопадох у националним парку то водопад медзи озерами Милановцу и Ґавановцу, а наволани є „водопад Милки Трнини”, горватскей оперскей примадони.

== Ґеолоґия ==

[[File:View in Plitvice Lakes National Park.jpg|right|thumb|300px|Прекрасани попатрунок на Национални парк Плитвичцких озерох, (Горватска)]]Феномени Плитвицких озерох резултат сторочного процесу ушедованя вапнянїку хтори присутни у тих водох. Зоз седиментацию вапнянїку настали седри.

Окремна характеристика озерох у националним парку тота же су злучени. Пре нєпреривни пременки, нє мож анализовац озера поєдинєчно. Водово маси нєпреривно меняю и горнї и долнї озера и околїско. Наставаю нови седименти и водопади. У цалосци, тот комплекс озерох барз чувствительна и нєстабилна екосистема.

У ґеолоґийним смислу, феномен формованя Плитвицких озерох барз млади. Зложени процеси розпадованя и ушедованя вапнянїку условени з окремнима климатскима условиями. Таки условия пановали од конца лядового периоду 12.000 до 15.000 роки.

Главни фактори за наставанє плитвицкого феномену то хвиля и температура, квалитет води и други природни фактори. 

У Плитвицких озерох ше збува єдинствени процес, за розлику од подобних зявеньох у швеце. У тих озерох ушедованє вапнянїку и наставанє седри динамичне, а нє статичне, односно, тот процес ше нє зявює лєм на єдним месце. Дїйство веґетациї у процесу ушедованя вапнянїку тиж окремна характеристика. Веґетацийни бариєри спомалшую прецеканє води, вода ше барз пенї, та водопади и бариєри атрактивнєйши. Интеракция медзи воду, воздухом, стинами и веґетацию динамична и пременлїва. Зоз часом, старши бариєри (седри) можу буц потопени зоз звекованьом уровня води, односно прето же нови бариєри прерастаю стари. Пред 400 роками було два озера на месце терашнього озера Козяк. У найнїзшей часци озера, подводни бариєри високи 40 метери, а находза на 4 метери под поверхносцу води. Тоти бариєри формовали у прешлосци прекрасни водопад.

== Дїйство веґетациї на седрово препреченя ==
Моховина, алґи и водово рошлїни маю важну улогу у формованю того окремного пейзажу Плитвицких озерох и седрових препреченьох. Рошлїни хасную угльов диоксид з води у процесу фотосинтези и продукую оксиґен, а при тим ше ушедує и гидрокарбонат.

Иво Певалек, горватски науковец, найвецей виглєдовал на просторе националного парку Плитвицки озера. Дзекуюци йому, Плитвицки озера достали националну и шветову защиту. На основи нєдавних наукових виглєдованьох доказане же рошлїни нє лєм же заслужни за вилучованє карбонату з води, алє доприноша наставаню седрох. Главни фактори у процесу ушедованя то: спомалшене прецеканє води при препреченю, превитрованє и пирсканє. Моховина служи як субстрат за ушедованє, а у нєй нєзаобиходни и микроскопски бактериї и алґи хтори нєпреривно рошню. Вони вилучую сок хтори важни за микрокристализацию калциюм-карбонату. 

Младнїки моховини желєни и мегки и без седри, а старши часци моховини подполно прекрити и скаменєни, так же моховина нє лєм же подпомага наставанє седрох алє постава и часц того препреченя. Стари седрово препреченя виполнєти зоз фосилами алґох и моховини. Така файта седри типична за Плитвицки озера. Попри того же веґетация ма позитивне дїйство на формованє седрох, превельки количества остаткох рошлїнох и животиньох у води ма неґативне дїйство на формованє препреченя (седри). У тим случаю процес формованя седри барз кратки. У єдней часци рики Корани управа националного парку почала орґанизовано чисциц седрово препреченя од прейґмирней веґетациї. Чистота води одлучуюци фактор за наставанє седрох.  

Чкодлїви були и одпадни води зоз готелох и польопривредних активносцох у околїску озерох. То спричинєло звекшанє концентрациї орґанских злученїнох. За будуце наставанє седрох нєобходне защициц тото чувствительне подруче од чкодлївого дїйствованя чловека. Од 2006. року строго забранєне купац ше у озерох (20). По теди купанє було допущене у озеру Козяк.

== Фауна ==
Од 1883. року, лєси коло озерох и жридлох води преглашени за зону у хторей нє було допущене рубац древа. Коло 2/3 парку прекрите зоз лєсами, и вони часц Националней еколоґийней мрежи и европского проєкту защити природней скарбнїци НАТУРА 2000. 

Бук найзаступенше древо у националним парку, потим ядловец, били бук, чарна сосна. У парку реґистровани 1.267 файти рошлїнох спомедзи хторих аж 50 файти орхидеї. (21)

Фауна

У лєсох националного парку жию велї животинї, спомедзи хторих: ящурки, инсекти, бактериї, а найинтересантнєйши ендемски инсект ''Molops plitvicensis'', хтори жиє лєм у брезових лєсох на Плитвицких озерох. У парку реґистровани 321 файта мотильох, 157 файти птицох и 20 файти пергачох.(21) Ту пребува и чарна дижджова ящурка (Salamandra atra), ридка файта хтору мож видзиц у Алпох понад 1.200 метери надморскей висини и ридко кеди ю мож видзиц спод 1.000 метерох надморскей висини, потим шиви сокол (''Falco peregrinus''), єдна з найшвидших птицох на швеце (може посцигнуц и до 230 километри на годзину кед лови).

== Леґенда ==
Спрам леґенди, Плитвицки озера настали под час велькей суши кед людзе, животинї и рошлїни були жадни дижджу. Народ ше нєпреривно модлєл и теди ше у долїни зявела чарна кралїца, змиловала ше и зоз моцним витром и блїскавками, на жем конєчно спаднул диждж. Диждж падал барз длуго, док ше уровень води нє звекшал нательо же ше формовали озера.

== Спорт ==
На подручу националного парку од 1981. року ше отримує Плитвицки маратон, єден з найстарших и найпопуларнєйших маратонох у [[Горватска|Горватскей]].(10)

== Вонкашнї вязи ==
* [https://np-plitvicka-jezera.hr/ Национални парк Плитвице]
* [https://web.archive.org/web/20051215101847/http://www.world66.com/europe/croatia/plitvice Туристички водич за Плитвице] web.archive.org

== Референци ==


[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Национални парки Горватскей]]
[[Катеґория:Национални парки Европи]]</text>
      <sha1>0ywbwqn8grwzd3vf8ybx5p05xbb5g7l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Национални парки Горватскей</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3159</id>
    <revision>
      <id>19385</id>
      <timestamp>2026-06-12T16:10:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19385</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="202" sha1="j5gpcc3obwpulnbdk205qj0j2tz913q" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Горватска]]</text>
      <sha1>j5gpcc3obwpulnbdk205qj0j2tz913q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19394</id>
      <parentid>19385</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:43:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>19394</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="270" sha1="6ucqmk9yp9zyn0ru6dgij7tye6wuzxl" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Горватска]]
[[Катеґория:Национални парки Европи]]</text>
      <sha1>6ucqmk9yp9zyn0ru6dgij7tye6wuzxl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Национални парки Европи</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3160</id>
    <revision>
      <id>19387</id>
      <timestamp>2026-06-12T16:12:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19387</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="160" sha1="stgxnu6s6mat5tt6ci5n12twtouwg1h" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Национални парки]]</text>
      <sha1>stgxnu6s6mat5tt6ci5n12twtouwg1h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>19389</id>
      <parentid>19387</parentid>
      <timestamp>2026-06-12T16:24:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <origin>19389</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="196" sha1="ncc2u27hs30i43vvtred73ai5rpwjvg" xml:space="preserve">[[Катеґория:Защицени подруча]]
[[Катеґория:Защита природи]]
[[Катеґория:Национални парки]]
[[Катеґория:Европа]]</text>
      <sha1>ncc2u27hs30i43vvtred73ai5rpwjvg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Катеґория:Африка</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3161</id>
    <revision>
      <id>19391</id>
      <timestamp>2026-06-12T16:25:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Sveletanka</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>катеґория</comment>
      <origin>19391</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43" sha1="82l6eafyafsf49r2n8f8veiamo0axrb" xml:space="preserve">[[Катеґория:Континенти]]</text>
      <sha1>82l6eafyafsf49r2n8f8veiamo0axrb</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>