Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.15 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Йоґурт 0 3408 20733 20728 2026-08-16T13:44:06Z ОленкаБТ 1579 Медзинаслови, викивязи, подробносци 20733 wikitext text/x-wiki '''Йоґурт''' настава у природним процесу ферментациї млєка з помоцу бактерийох. Под дїйством бактерийох приходзи до ферментациї, при чим млєчни цукер (лактоза) преходзи до млєчней квашнїни. Тот процес вихасновани за индустрийне доставанє йоґурту. Йоґурт ше продукує з хасновамьом култури ''Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus'' и бактериї ''Streptococcus thermophilus''. Коло того, други лактобацили и бифидобактериї ше дзкеди додава под час або после култивованя йоґурту. Даєдни жеми вимагаю же би у йоґурту було и одредзене количество єдинкох формованя колониї (ЦФУ) бактерийох; у Китаю, наприклад, вимаганє за числом бактерийох лактобацилу найменєй 1 милион ЦФУ по милилитри. File:Joghurt.jpg Турски йоґурт File:Yogurt_of_the_Bulgarija_Pavilion_of_Expo_2005_Aichi_Japan.jpg Лакотка зоз йоґуртом Же би ше направело йоґурт, млєко ше перше зогрива, звичайно на коло 85 °C же би ше млєчни протеїни денатуровали так же би нє формовали [[Серватка|серватку]]. После зогриваня, млєко ше зохаби най ше охладзи на коло 45 °C. Бактерийску културу ше помиша и лїтну температуру од 30-45 °C ше отримує 4 до 12 [[Годзина|годзини]] же би ше оможлївено ферментацию, при чим висши [[Температура|температури]] дїйствую швидше, алє ше ризикує наставанє грудкастей текстури або серватки при роздвойованю. == Правенє йоґурту == Под поняцом йоґурт як поживового артиклу ше подрозумює получечни млєчни продукт хтори ше достава зоз зогриваньом млєка и додаваньом бактерийох млєчней квашнїни (''Lactobacillus bulgaricus и Streptococcus thermophilus''). На температури 42-45 °C за 2-4 годзини приходзи до ферментациї и скисаня млєка. После того йоґурт ше хладзи, з чим ше спомалшує скисанє и предлужує тирвацосц. Йоґурт ма коло 0,7% млєчней квашнїни. Йоґурт мож на єдноставни способ направиц и дома. Треба зограц млєко на 40-42 °C, додац дакус йоґурту (на 2 литри млєка досц деца йоґурту), добре премишац и зохабиц закрите на цеплим месце 2-3 годзини. После того го треба положиц до фрижидера. == Нутритивна вредносц йоґурту == У йоґурту єст надосц протеїни, калциюму, витамину Б2 (конкретно рибофлавину) и витамину Б12. Особи хтори нє подноша млєчни цукер (лактозу) можу шлєбодно пиц йоґурт, бо лактоза у процесу ферментациї преходзи до млєчней квашнїни. Йоґурт ше тиж хаснує и у медицини, конкретно за лїченє проблемох системи за претровйованє и за зоперанє дияреї (преганячки) хтора спричинєна з антибиотиками. '''Нутритивна вредносц йоґурту на 100 ґрами''' • Енерґетска вредносц: 61 kCal • Протеїни: 3,5 g • Угльово гидрати: 4,7 g • Цукри: 4,7 g • Влакна: 0 g • Масци: 3,3 g '''Варияциї''' Же би ше ублажело природну квашносц йоґурту, мож го засладзиц, додац присмачки або помишац з [[Овоц|овоцу.]] == Походзенє слова == Слово „йоґурт“ пришло до нашого язика прейґ сербского, а до себского з турского ''(тур. yoğurt)'' у хторим настало од слова ''yoğurmak'' (сцискац ше) и ''yoğun'' (густе). Исту фoрму слова хасную шицки славянски язики (рсй. ''йо́гурт'', укр. ''йогýрт'', слц. ''jogurt'', поль. ''jogurt,'' та и мадярски ''joghurt)''. == История == Анализа ''L. delbrueckii subsp. bulgaricus'' ґеному указує же бактерия найскорей настала на поверхносци рошлїни. Млєко можебуц було спонтано и нєнароком виложене контактом з рошлїнами або ше бактериї пренєсли з вимня домшнїх животиньох хтори даваю млєко. Походзенє йоґурта нєпознате, алє ше рахує же є видумани у Месопотамиї коло 5000 роки пред нову еру. Аж по 1900-ти роки, йоґурт бул основне єдло у костираню людзох русийскей империї (а окреме у централней Азиї и Кавказу), заходней Азиї, юговосточней Европи/Балкану, централней Европи и индийском подконтиненту. Стамен Ґриґоров (1878-1945), болгарски студент медицини у Женеви, перши випитал микрофлору болгарского йоґурту. Року 1905. описал же ше состої зоз сферичних и палїчкастих бактерийох хтори продукую млєчну квашнїну. Року 1907, бактерия хтора здабе на палїчку наволана ''Bacillus bulgaricus'' (тераз ''Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus''). Русийски биолоґ и нобеловец Иля Мечников, з Институту Пастер у [[Париз|Паризу]], бул под уплївом Ґриґоровей роботи и предпоставел же порядне конзумованє йоґурту доприноши нєзвичайно длугому животному вику болгарских сенянох. Исак Карасо индустриялизовал продукцию йоґурту. Року 1919, Карасо, хтори бул з отоманского Солуну, отворел малу роботню з йоґуртом у Барселони, у Шпаниї, и наволал ю Данон („мали Даниєл“) по свойому синови. Бренд ше познєйше преширел на Зєдинєни Держави под американизовану верзию мена: Данон. Йоґурт з додатком овоцового джему патентовала 1933. року млєчарня ''Radlická Mlékárna'' у Праги. == Вонкашнї вязи == [http://ekonomika.idnes.cz/test.asp?r=test&c=A020723_103620_test_jan První ovocný jogurt se narodil u Vltavy]. ekonomika.idnes.cz. Chandan, Ramesh C.; Kilara, Arun. [https://books.google.com/books?id=RnIpMHDjNc0C&pg=RA1-PT453 Dairy Ingredients for Food Processing]. John Wiley & Sons. стр. 1—. ISBN 978-0-470-95912-1. Clark, Melissa. [https://cooking.nytimes.com/recipes/1017991-creamy-homemade-yogurt Creamy Homemade Yogurt Recipe]. NYT Cooking. Словнїк Мериям-Вебстер онлайн: [https://web.archive.org/web/20120227104015/http://mw1.merriam-webster.com/dictionary/yogurt Йоґурт]. [http://www.angelfire.com/in/turkey/dil03.html#kedi Статя Ахмета Топрака о йоґурту]. Biancalana, Antonello. [http://www.diwinetaste.com/dwt/en2004107.php Yogurt–Aquavitae]. DiWineTaste. 98bz377tsnxyx7o8gf8lt8oojddz5rh 20739 20733 2026-08-16T21:34:13Z Olirk55 19 Позиционованє фотоґрафийох, Уложена таблїча, викивязи 20739 wikitext text/x-wiki '''Йоґурт''' настава у природним процесу ферментациї млєка з помоцу бактерийох. Под дїйством бактерийох приходзи до ферментациї, при чим млєчни цукер (лактоза) преходзи до млєчней квашнїни. Тот процес вихасновани за индустрийне доставанє йоґурту. Йоґурт ше продукує з хасновамьом култури ''Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus'' и бактериї ''Streptococcus thermophilus''. Коло того, други лактобацили и бифидобактериї ше дзкеди додава под час або после култивованя йоґурту. Даєдни жеми вимагаю же би у йоґурту було и одредзене количество єдинкох формованя колониї (ЦФУ) бактерийох; у Китаю, наприклад, вимаганє за числом бактерийох лактобацилу найменєй 1 милион ЦФУ по милилитри. [[File:Joghurt.jpg|right|thumb|300px|Турски йоґурт]] [[File:Yogurt_of_the_Bulgarija_Pavilion_of_Expo_2005_Aichi_Japan.jpg|right|thumb|300px|Лакотка зоз йоґуртом]] Же би ше направело йоґурт, млєко ше перше зогрива, звичайно на коло 85 °C же би ше млєчни протеїни денатуровали так же би нє формовали [[Серватка|серватку]]. После зогриваня, млєко ше зохаби най ше охладзи на коло 45 °C. Бактерийску културу ше помиша и лїтну [[Температура|температуру]] од 30-45 °C ше отримує 4 до 12 [[Годзина|годзини]] же би ше оможлївено ферментацию, при чим висши температури дїйствую швидше, алє ше ризикує наставанє грудкастей текстури або серватки при роздвойованю. == Правенє йоґурту == Под поняцом йоґурт як поживового артиклу ше подрозумює получечни млєчни продукт хтори ше достава зоз зогриваньом млєка и додаваньом бактерийох млєчней квашнїни (''Lactobacillus bulgaricus и Streptococcus thermophilus''). На температури 42-45 °C за 2-4 годзини приходзи до ферментациї и скисаня млєка. После того йоґурт ше хладзи, з чим ше спомалшує скисанє и предлужує тирвацосц. Йоґурт ма коло 0,7% млєчней квашнїни. Йоґурт мож на єдноставни способ направиц и дома. Треба зограц млєко на 40-42 °C, додац дакус йоґурту (на 2 литри млєка досц деца йоґурту), добре премишац и зохабиц закрите на цеплим месце 2-3 годзини. После того го треба положиц до фрижидера. == Нутритивна вредносц йоґурту == У йоґурту єст надосц протеїни, калциюму, витамину Б2 (конкретно рибофлавину) и витамину Б12. Особи хтори нє подноша млєчни цукер (лактозу) можу шлєбодно пиц йоґурт, бо лактоза у процесу ферментациї преходзи до млєчней квашнїни. Йоґурт ше тиж хаснує и у медицини, конкретно за лїченє проблемох системи за претровйованє и за зоперанє дияреї (преганячки) хтора спричинєна з антибиотиками. {| class="wikitable" |+ ! colspan="2" |'''Нутритивна вредносц йоґурту на 100 ґрами''' |- |Енерґетска вредносц: |61 kCal |- |Протеїни: |3,5 g |- |Угльово гидрати: |4,7 g |- |Цукри: |4,7 g |- |Влакна: |0 g |- |Масци: |3,3 g |} '''Варияциї''' Же би ше ублажело природну квашносц йоґурту, мож го засладзиц, додац присмачки або помишац з [[Овоц|овоцу.]] == Походзенє слова == Слово „йоґурт“ пришло до нашого язика прейґ сербского, а до себского з турского ''(''тур''. yoğurt)'' у хторим настало од слова ''yoğurmak'' (сцискац ше) и ''yoğun'' (густе). Исту фoрму слова хасную шицки славянски язики (рсй. ''йо́гурт'', укр. ''йогýрт'', слц. ''jogurt'', поль. ''jogurt,'' та и мадярски ''joghurt)''. == История == Анализа ''L. delbrueckii subsp. bulgaricus'' ґеному указує же бактерия найскорей настала на [[Поверхносц|поверхносци]] рошлїни. Млєко можебуц було спонтано и нєнароком виложене контактом з рошлїнами або ше бактериї пренєсли з вимня домшнїх животиньох хтори даваю млєко. Походзенє йоґурта нєпознате, алє ше рахує же є видумани у Месопотамиї коло 5000 роки пред нову еру. Аж по 1900-ти роки, йоґурт бул основне єдло у костираню людзох русийскей империї (а окреме у централней Азиї и Кавказу), заходней Азиї, юговосточней Европи/Балкану, централней Европи и индийском подконтиненту. Стамен Ґриґоров (1878-1945), болгарски студент медицини у Женеви, перши випитал микрофлору болгарского йоґурту. Року 1905. описал же ше состої зоз сферичних и палїчкастих бактерийох хтори продукую млєчну квашнїну. Року 1907, бактерия хтора здабе на палїчку наволана ''Bacillus bulgaricus'' (тераз ''Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus''). Русийски биолоґ и нобеловец Иля Мечников, з Институту Пастер у [[Париз|Паризу]], бул под уплївом Ґриґоровей роботи и предпоставел же порядне конзумованє йоґурту доприноши нєзвичайно длугому животному вику болгарских селянох. Исак Карасо индустриялизовал продукцию йоґурту. Року 1919, Карасо, хтори бул з отоманского Солуну, отворел малу роботню з йоґуртом у Барселони, у Шпаниї, и наволал ю Данон („мали Даниєл“) по свойому синови. Бренд ше познєйше преширел на Зєдинєни Держави под американизовану верзию мена: Данон. Йоґурт з додатком овоцового джему патентовала 1933. року млєчарня ''Radlická Mlékárna'' у Праги. == Вонкашнї вязи == [http://ekonomika.idnes.cz/test.asp?r=test&c=A020723_103620_test_jan První ovocný jogurt se narodil u Vltavy]. ekonomika.idnes.cz. Chandan, Ramesh C.; Kilara, Arun. [https://books.google.com/books?id=RnIpMHDjNc0C&pg=RA1-PT453 Dairy Ingredients for Food Processing]. John Wiley & Sons. стр. 1—. ISBN 978-0-470-95912-1. Clark, Melissa. [https://cooking.nytimes.com/recipes/1017991-creamy-homemade-yogurt Creamy Homemade Yogurt Recipe]. NYT Cooking. Словнїк Мериям-Вебстер онлайн: [https://web.archive.org/web/20120227104015/http://mw1.merriam-webster.com/dictionary/yogurt Йоґурт]. [http://www.angelfire.com/in/turkey/dil03.html#kedi Статя Ахмета Топрака о йоґурту]. Biancalana, Antonello. [http://www.diwinetaste.com/dwt/en2004107.php Yogurt–Aquavitae]. DiWineTaste. 27rdzk0jpd3gh4o65jesffjadp8jp3x 20743 20739 2026-08-17T05:38:04Z Sveletanka 20 катеґория 20743 wikitext text/x-wiki '''Йоґурт''' настава у природним процесу ферментациї млєка з помоцу бактерийох. Под дїйством бактерийох приходзи до ферментациї, при чим млєчни цукер (лактоза) преходзи до млєчней квашнїни. Тот процес вихасновани за индустрийне доставанє йоґурту. Йоґурт ше продукує з хасновамьом култури ''Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus'' и бактериї ''Streptococcus thermophilus''. Коло того, други лактобацили и бифидобактериї ше дзкеди додава под час або после култивованя йоґурту. Даєдни жеми вимагаю же би у йоґурту було и одредзене количество єдинкох формованя колониї (ЦФУ) бактерийох; у Китаю, наприклад, вимаганє за числом бактерийох лактобацилу найменєй 1 милион ЦФУ по милилитри. [[File:Joghurt.jpg|right|thumb|300px|Турски йоґурт]] [[File:Yogurt_of_the_Bulgarija_Pavilion_of_Expo_2005_Aichi_Japan.jpg|right|thumb|300px|Лакотка зоз йоґуртом]] Же би ше направело йоґурт, млєко ше перше зогрива, звичайно на коло 85 °C же би ше млєчни протеїни денатуровали так же би нє формовали [[Серватка|серватку]]. После зогриваня, млєко ше зохаби най ше охладзи на коло 45 °C. Бактерийску културу ше помиша и лїтну [[Температура|температуру]] од 30-45 °C ше отримує 4 до 12 [[Годзина|годзини]] же би ше оможлївено ферментацию, при чим висши температури дїйствую швидше, алє ше ризикує наставанє грудкастей текстури або серватки при роздвойованю. == Правенє йоґурту == Под поняцом йоґурт як поживового артиклу ше подрозумює получечни млєчни продукт хтори ше достава зоз зогриваньом млєка и додаваньом бактерийох млєчней квашнїни (''Lactobacillus bulgaricus и Streptococcus thermophilus''). На температури 42-45 °C за 2-4 годзини приходзи до ферментациї и скисаня млєка. После того йоґурт ше хладзи, з чим ше спомалшує скисанє и предлужує тирвацосц. Йоґурт ма коло 0,7% млєчней квашнїни. Йоґурт мож на єдноставни способ направиц и дома. Треба зограц млєко на 40-42 °C, додац дакус йоґурту (на 2 литри млєка досц деца йоґурту), добре премишац и зохабиц закрите на цеплим месце 2-3 годзини. После того го треба положиц до фрижидера. == Нутритивна вредносц йоґурту == У йоґурту єст надосц протеїни, калциюму, витамину Б2 (конкретно рибофлавину) и витамину Б12. Особи хтори нє подноша млєчни цукер (лактозу) можу шлєбодно пиц йоґурт, бо лактоза у процесу ферментациї преходзи до млєчней квашнїни. Йоґурт ше тиж хаснує и у медицини, конкретно за лїченє проблемох системи за претровйованє и за зоперанє дияреї (преганячки) хтора спричинєна з антибиотиками. {| class="wikitable" |+ ! colspan="2" |'''Нутритивна вредносц йоґурту на 100 ґрами''' |- |Енерґетска вредносц: |61 kCal |- |Протеїни: |3,5 g |- |Угльово гидрати: |4,7 g |- |Цукри: |4,7 g |- |Влакна: |0 g |- |Масци: |3,3 g |} '''Варияциї''' Же би ше ублажело природну квашносц йоґурту, мож го засладзиц, додац присмачки або помишац з [[Овоц|овоцу.]] == Походзенє слова == Слово „йоґурт“ пришло до нашого язика прейґ сербского, а до себского з турского ''(''тур''. yoğurt)'' у хторим настало од слова ''yoğurmak'' (сцискац ше) и ''yoğun'' (густе). Исту фoрму слова хасную шицки славянски язики (рсй. ''йо́гурт'', укр. ''йогýрт'', слц. ''jogurt'', поль. ''jogurt,'' та и мадярски ''joghurt)''. == История == Анализа ''L. delbrueckii subsp. bulgaricus'' ґеному указує же бактерия найскорей настала на [[Поверхносц|поверхносци]] рошлїни. Млєко можебуц було спонтано и нєнароком виложене контактом з рошлїнами або ше бактериї пренєсли з вимня домашнїх животиньох хтори даваю млєко. Походзенє йоґурта нєпознате, алє ше рахує же є видумани у Месопотамиї коло 5000 роки пред нову еру. Аж по 1900-ти роки, йоґурт бул основне єдло у костираню людзох русийскей империї (а окреме у централней Азиї и Кавказу), заходней Азиї, юговосточней Европи/Балкану, централней Европи и индийском подконтиненту. Стамен Ґриґоров (1878-1945), болгарски студент медицини у Женеви, перши випитал микрофлору болгарского йоґурту. Року 1905. описал же ше состої зоз сферичних и палїчкастих бактерийох хтори продукую млєчну квашнїну. Року 1907, бактерия хтора здабе на палїчку наволана ''Bacillus bulgaricus'' (тераз ''Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus''). Русийски биолоґ и нобеловец Иля Мечников, з Институту ''Пастер'' у [[Париз|Паризу]], бул под уплївом Ґриґоровей роботи и предпоставел же порядне конзумованє йоґурту доприноши нєзвичайно длугому животному вику болгарских селянох. Исак Карасо индустриялизовал продукцию йоґурту. Року 1919, Карасо, хтори бул з отоманского Солуну, отворел малу роботню з йоґуртом у Барселони, у Шпаниї, и наволал ю Данон („мали Даниєл“) по свойому синови. Бренд ше познєйше преширел на Зєдинєни Держави под американизовану верзию мена: Данон. Йоґурт з додатком овоцового джему патентовала 1933. року млєчарня ''Radlická Mlékárna'' у Праги. == Вонкашнї вязи == * [http://ekonomika.idnes.cz/test.asp?r=test&c=A020723_103620_test_jan První ovocný jogurt se narodil u Vltavy]. ekonomika.idnes.cz. * Chandan, Ramesh C.; Kilara, Arun. [https://books.google.com/books?id=RnIpMHDjNc0C&pg=RA1-PT453 Dairy Ingredients for Food Processing]. John Wiley & Sons. стр. 1—. ISBN 978-0-470-95912-1. * Clark, Melissa. [https://cooking.nytimes.com/recipes/1017991-creamy-homemade-yogurt Creamy Homemade Yogurt Recipe]. NYT Cooking. * Словнїк Мериям-Вебстер онлайн: [https://web.archive.org/web/20120227104015/http://mw1.merriam-webster.com/dictionary/yogurt Йоґурт]. * [http://www.angelfire.com/in/turkey/dil03.html#kedi Статя Ахмета Топрака о йоґурту]. * Biancalana, Antonello. [http://www.diwinetaste.com/dwt/en2004107.php Yogurt–Aquavitae]. DiWineTaste. [[Катеґория:Млєчни продукти]] [[Катеґория:Пожива]] [[Катеґория:Турцизми]] kqqst0fvitebh4ukk3h49ax2rwnprjb Шугай 0 3409 20731 2026-08-16T12:00:07Z Ksenija234 1651 Г. Медєши 20731 wikitext text/x-wiki '''Шугай''' мили, милєнки, (дзивков) леґинь, любени. Слово настало од мадярского слова ''suhanc'', цо значи ''хлапец,'' а його розвой ишол так: найомни, плацени вояк; портир; слуга; хлапц, леґинь. Нєшка тото слово уж хасную лєм старши особи, алє є у писньох и шпиванкох записане: ... ''Шугаю'', ''шугаю'', пре тебе ме лаю, а теди найбаржей, кед у карчми граю ... ''Шугаю, шугаю, пре тебе ме лаю'' (Studiа Ruthenica 25, б. 35) ... ''Мала я уж шугаїчка, алє тераз нє мам'', задал вон ми жалю надосц, та уж за нїм нє дзбам... ''Док я була ище мала'' (Studiа Ruthenica 25, б. 15) Маме и [[презвиско]] ''Шугайда'' хторе, напевно вишло з того слова. Слово ''шугай'' ше хаснує и у словацких бешедох восточней Словацкей хтори позаписовала [[Професор|професорка]] музики Терезия Кубанїйова: ... ''Šuhaju'', ''šuhaju'', tvoja mac šaľena, ked idzem kolo vas, nadava mi mena ... ... ''Šuhajova'' matka namňe odkazuje, že jej preľubi sin doma ňenocuje ... == Литература == Словнїк руского народного язика II, Нови Сад 2017, б. 786. Часопис Дружтва за руски язик, литературу и културу Нови Сад «Studia Ruthenica» число 25, б. 15-35. Krítky slovník nárečia slovenského ZEMPLÍNSKOTEPLICKÉHO abo jak še dakedi u Keresture hutorilo, podĺa Terézie Kubániovej, Zemplínska Teplica 2020. a0mo4mk9xoc2xtot3r18m8yrkp1fmrq 20732 20731 2026-08-16T12:30:17Z Keresturec 18 20732 wikitext text/x-wiki '''Шугай''' мили, милєнки, (дзивков) леґинь, любени. Слово настало од мадярского слова ''suhanc'', цо значи ''хлапец,'' а його розвой ишол так: найомни, плацени вояк; портир; слуга; хлапeц, леґинь. Нєшка тото слово уж хасную лєм старши особи, алє є у писньох и шпиванкох записане: ... ''Шугаю'', ''шугаю'', пре тебе ме лаю, а теди найбаржей, кед у карчми граю ... ''Шугаю, шугаю, пре тебе ме лаю'' (Studiа Ruthenica 25, б. 35) ... Мала я уж ''шугаїчка,'' алє тераз нє мам, задал вон ми жалю надосц, та уж за нїм нє дзбам... ''Док я була ище мала'' (Studiа Ruthenica 25, б. 15) Маме и [[презвиско]] ''Шугайда'' хторе, напевно вишло з того слова. Слово ''шугай'' ше хаснує и у словацких бешедох восточней Словацкей хтори позаписовала [[Професор|професорка]] музики Терезия Кубанїйова: Слово ''шугай'' ше хаснує и у словацких бешедох восточней Словацкей хтори позаписовала [[Професор|професорка]] музики Терезия Кубанїйова: ... ''Šuhaju'', ''šuhaju'', tvoja mac šaľena, ked idzem kolo vas, nadava mi mena ... ... ''Šuhajova'' matka namňe odkazuje, že jej preľubi sin doma ňenocuje ... == Литература == * Словнїк руского народного язика II, Нови Сад 2017, б. 786. * Часопис Дружтва за руски язик, литературу и културу Нови Сад ''Studia Ruthenica'' число 25, б. 15-35. * Krítky slovník nárečia slovenského ZEMPLÍNSKOTEPLICKÉHO abo jak še dakedi u Keresture hutorilo, podĺa Terézie Kubániovej, Zemplínska Teplica 2020. 7nurgmnk7f4n14j9ccq50hkz2cinv7k 20734 20732 2026-08-16T14:37:09Z Ksenija234 1651 Означени наслови у "Литература" зоз италиком и случайно було єдно виреченє два раз написане. 20734 wikitext text/x-wiki '''Шугай''' мили, милєнки, (дзивков) леґинь, любени. Слово настало од мадярского слова ''suhanc'', цо значи ''хлапец,'' а його розвой ишол так: найомни, плацени вояк; портир; слуга; хлапeц, леґинь. Нєшка тото слово уж хасную лєм старши особи, алє є у писньох и шпиванкох записане: ... ''Шугаю'', ''шугаю'', пре тебе ме лаю, а теди найбаржей, кед у карчми граю ... ''Шугаю, шугаю, пре тебе ме лаю'' (Studiа Ruthenica 25, б. 35) ... Мала я уж ''шугаїчка,'' алє тераз нє мам, задал вон ми жалю надосц, та уж за нїм нє дзбам... ''Док я була ище мала'' (Studiа Ruthenica 25, б. 15) Маме и [[презвиско]] ''Шугайда'' хторе, напевно вишло з того слова. Слово ''шугай'' ше хаснує и у словацких бешедох восточней Словацкей хтори позаписовала [[Професор|професорка]] музики Терезия Кубанїйова: ... ''Šuhaju'', ''šuhaju'', tvoja mac šaľena, ked idzem kolo vas, nadava mi mena ... ... ''Šuhajova'' matka namňe odkazuje, že jej preľubi sin doma ňenocuje ... == Литература == * ''Словнїк руского народного язика II,'' Нови Сад 2017, б. 786. * Часопис Дружтва за руски язик, литературу и културу Нови Сад ''Studia Ruthenica'' число 25, б. 15-35. * ''Krítky slovník nárečia slovenského ZEMPLÍNSKOTEPLICKÉHO'' abo jak še dakedi u Keresture hutorilo, podĺa Terézie Kubániovej, Zemplínska Teplica 2020. 3rca4nly288eskbac0vcoeacsvaq2sq Менопауза 0 3410 20735 2026-08-16T17:15:40Z Olirk55 19 Нови бок: „Менопауза представя конєц репродуктивней способносци при особох женского полу. [7] Приходзи до преставаня ооґенези. Менопауза то природне зявенє при старших женох. [8] Дефиниция и епидемиолоґия Менопауза, позната ище як климактерий або климакс, то час у живо…“ 20735 wikitext text/x-wiki Менопауза представя конєц репродуктивней способносци при особох женского полу. [7] Приходзи до преставаня ооґенези. Менопауза то природне зявенє при старших женох. [8] Дефиниция и епидемиолоґия Менопауза, позната ище як климактерий або климакс, то час у животним периодзе женох кед менструални период престава завше и жени вецей нє можу родзиц. [1][9] Менопауза то процивне од менархи, час кеди дзивчатом почина менструация. Углавним ше зявює у периодзе помедзи 49. и 52. роки. [2]Медицински фаховци часто менопаузу дефиную як зявенє кед жена рок нє мала менструалне кирвавенє. [3] То ше тиж так може дефиновац як зменьшованє продукованя гормонох у ваєчнїкох. [10] При женох хтори мали операцию же би одстранєли плоднїцу, алє ище вше маю ваєчнїки, може ше думац же менопауза наступела под час операциї або кед им уровень гормонох спаднул. [10]После одстраньованя плоднїци, симптоми ше часто зявюю скорей, просеково на 45 роки. [11] Животни период У ридких случайох, женски ваєчнїки преставаю функционовац у барз вчасним возросту, у периодзе од пубертету до 40 рокох. Тото зявенє познате як вчасне затаєнє ваєчнїкох. Спонтане вчасне затаєнє ваєчнїкох ше зявює при 1% женох до 40 рокох и 0,1% женох до 30 рокох. То нє нормални пошлїдок стареня. Пре нєясносци податкох у велїх обласцох на швеце, найстарши период зявеня менопаузи нє познати. Постоя податки о нормалним зачатку и породзеню у 70. Року, алє вони контроверзни. Нормални обсяг У Заходним швеце, обсяг возросту менопаузи (пре природни причини) помедзи 30 и 61, [12] а просекова старосц задонього периоду 51 рок. [13]Просекови возрост природней менопаузи у Австралиї 51,7 роки, [14] медзитим постої значна вариябилносц. У Индиї и Филипинох, штреднї возрост менопаузи значно вчаснєйши, 44 роки. [15] Наймладши возрост У ридких случайох, женски ваєчнїки преставаю функционовац у барз вчасним возросту, у обсягу од пубертету до 40 рокох. Тото зявенє познате як вчасне затаєнє ваєчнїкох. Спонтане вчасне затаєнє ваєчнїкох ше зявює при 1% женох до 40 рокох старосци, и 0,1% женох до 30 рокох. То нє нормални пошлїдок стареня. Найстарши возрост Пре нєясносци податкох у велїх обласцох на швеце, найстарши период зявеня менопаузи нє познати. Постоя податки о нормалним зачатку и породзеню у 70. Року, алє вони контроверзни. Симптоми и проґноза У рокох скорей менопаузи, менструациї углавним поставаю нєпорядни, [16][17] цо значи же периоди можу буц длукши або крадши, або лєгчейши або чежши у количестве цеку. [16]У тим периодзе, жени часто доживюю валунґи (налєти цеплоти); вони углавним тирваю од 30 секунди до дзешец минути и можу буц повязани зоз трешеньом, зноєньом и червенїдлом скори. [16]Цепли валунґи ше часто преставаю зявйовац после рока або двох рокох. [9] Други симптоми можу буц сухосц ваґини, проблеми зоз спаньом и пременки розположеня. [16]Озбильносц симптомох варирує медзи женами. Гоч ше часто дума же менопауза повязана зоз хоротами шерца, то ше першенствено случує пре старенє и нє ма директну вязу зоз менопаузу. При даєдних женох при хторих були присутни проблеми, як цо то ендометриоза або боляци менструациї (периоди), вони поставаю менєй виражени после менопаузи. [9] Виволовач Менопауза то углавним природна пременка. [4] Може ше случиц скорей при женох хтори куря доган. [3][18]Други виволованя уключую операциї у хторих ше одстранюю ваєчнїки або даяки файти хемотерапийох. [3]На физиолоґийним уровню, менопауза ше случує пре зменьшованє продукованя гормонох естроґену и проґестерону у ваєчнїкох. [1] Гоч углавним нє потребна, дияґноза менопаузи ше може потвердзиц зоз мераньом уровню гормонох у креви або мочу. [19][20] Лїченє Углавним нє потребни специфични третман. [5] Медзитим, даєдни симптоми ше можу злєпшац зоз лїченьом. [5] З оглядом на валунґи, часто ше препоручує керованє куреня, кофеину и алкоголу. [5]Може помогнуц спанє у жимней хижи и хаснованє вентилатору. [5]Шлїдуюци лїки можу помогнуц: гормонална терапия менопаузи (МГТ), клондин, ґабапентин або ССРИ. [5][6]Физични вежби можу помогнуц при проблему зоз спаньом. [5] Гоч МГТ дакеди була рутински преприсована, тераз ше препоручує лєм тим цо маю значни симптоми, прето же постої застараносц пре нуспояви. [5] Нє найдзени висококвалитетни докази о ефикасносци алтернативней медицини. [9] Постоя рамикови докази за фитоестроґени. [21] Знаки и симптоми У цеку вчасного преходу периода менопаузи, менструални циклуси оставаю правилни, алє ше интервал помедзи нїх почина предлужовац. Уровень гормонох почина варировац. Овулация ше можебуц нє случи зоз каждим циклусом. [22] Термин „менопауза” ше одноши на часови период хтори шлїдзи рок после заднєй менструациї. [22]У цеку менопаузалного преходу и после менопаузи, жени можу дожиц вельо розлични симптоми. Ваґина и плоднїца У цеку преходу до менопаузи, менструални образец може указац крадше поцагованє циклусу (за 2-7 днї); [22]ище вше могущи длукши циклуси. [22]Може постояц нєпорядне кирвавенє (лєгчейша, чежша, обачлїва). [22]Дисфункционалне кирвавенє зоз плоднїци часто маю жени хтори ше приблїжую менопаузи, пре гормонални пременки хтори провадза менопаузални преход. Обачованє або кирвавенє можу єдноставно буц повязани зоз ваґиналну атрофию, добредзечним вчасним (полипом) або лезиї або можу буц функционални одвит ендометриюму. Европске дружтво за менопаузу и андропаузу публиковало напрямки за преценьованє ендометрию, хтори углавним главне жридло капканя або кирвавеня. [22][23] Медзитим, при женох у постменопаузи гоч хторе ґениталийне кирвавенє алармантни симптом хтори захтева одвитуюце виглєдованє же би ше виключела могущносц малиґних хоротох. Симптоми хтори ше можу зявйовац у цеку менопаузи и наставиц през постменопаузу то: • Боляци одношеня[22] • Сухосц ваґини[22] • Атрофийни ваґинитис – сценьшованє мембрани вулви, ваґини, гарлочка и вонкашнього мочового тракту, вєдно зоз значним зменьшованьом и траценьом еластичносци шицких вонкашнїх и нукашнїх поверхносцох ґениталийох. Други физични пременки Други физични симптоми менопаузи уключую нєдостаток енерґиї, боль у ставцох, здревнєтосц, [22]боль у хрибце, [22]звекшованє першох, [22]боль у першох, [22]лупанє шерца, [22]главоболя, [22] круценє у глави, [22]сухосц, швербенє скори, [22] сценьшованє, зацерпнуце скори, загрубнуце, [22] мочова инкотенция, [22][24]нєодложносц мокреня , образци попрекиданого спаня, [25][26] ноцне зноєнє, [22]горуци валунґи. [22] Референци 1. „Menopause: Overview”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 2. Takahashi TA, Johnson KM (мај 2015). . „Menopause”. The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521—34. PMID 25841598. doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006. 3. „What is menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 19. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 4. „What causes menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 5. „What are the treatments for other symptoms of menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 6. Krause MS, Nakajima ST (март 2015). . „Hormonal and nonhormonal treatment of vasomotor symptoms”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 42 (1): 163—79. PMID 25681847. doi:10.1016/j.ogc.2014.09.008. 7. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 159. ISBN 86-331-2116-6. 8. „Menopause”. 9. „Menopause: Overview”. PubMedHealth. 29. 8. 2013. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2015. 10. Sievert, Lynnette Leidy (2006). Menopause : a biocultural perspective ([Онлине-Аусг.] изд.). New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. стр. 81. ISBN 9780813538563. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 11. International position paper on women's health and menopause : a comprehensive approach. DIANE Publishing. 2002. стр. 36. ISBN 9781428905214. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 12. Minkin, Mary Jane; et al. (1997). What Every Woman Needs to Know about Menopause. Yale University Press. ISBN 0-300-07261-9. 13. Kato I, Toniolo P, Akhmedkhanov A, Koenig KL, Shore R, Zeleniuch-Jacquotte A (1998). . „Prospective study of factors influencing the onset of natural menopause”. J Clin Epidemiol. 51 (12): 1271—1276. PMID 10086819. doi:10.1016/S0895-4356(98)00119-X. 14. Do KA; Treloar SA; Pandeya N; et al. (1998). . „Predictive factors of age at menopause in a large Australian twin study”. Hum Biol. 70 (6): 1073—91. PMID 9825597. 15. Ringa, V. (2000). . „Menopause and treatments”. Quality of Life Research. 9 (6): 695—707. JSTOR 4036942. doi:10.1023/A:1008913605129. 16. „What are the symptoms of menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 17. „What Is Menopause?”. National Institute on Aging. Приступљено 6. 10. 2018. 18. Warren M, Soares CN, ур. (2009). The menopausal transition: interface between gynecology and psychiatry ([Онлине-Аусг.] изд.). Basel: Karger. стр. 73. ISBN 978-3805591010. 19. „How do health care providers diagnose menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 20. Wood J. „9”. Dynamics of Human Reproduction: Biology, Biometry, Demography. Transaction Publishers. стр. 401. ISBN 9780202365701. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 21. Franco OH, Chowdhury R, Troup J, Voortman T, Kunutsor S, Kavousi M, Oliver-Williams C, Muka T (јуни 2016). . „Use of Plant-Based Therapies and Menopausal Symptoms: A Systematic Review and Meta-analysis”. JAMA. 315 (23): 2554—63. PMID 27327802. doi:10.1001/jama.2016.8012  . 22. Hoffman, Barbara (2012). Williams Gynecology. New York: McGraw-Hill Medical. стр. 555–56. ISBN 9780071716727. 23. Dreisler E, Poulsen LG, Antonsen SL, Ceausu I, Depypere H, Erel CT, Lambrinoudaki I, Pérez-López FR, Simoncini T, Tremollieres F, Rees M, Ulrich LG (јуни 2013). . „EMAS clinical guide: assessment of the endometrium in peri and postmenopausal women”. Maturitas. 75 (2): 181—90. PMID 23619009. doi:10.1016/j.maturitas.2013.03.011. 24. Pérez-López FR, Cuadros JL, Fernández-Alonso AM, Chedraui P, Sánchez-Borrego R, Monterrosa-Castro A (децембар 2012). . „Urinary incontinence, related factors and menopause-related quality of life in mid-aged women assessed with the Cervantes Scale”. Maturitas. 73 (4): 369—72. PMID 23041251. doi:10.1016/j.maturitas.2012.09.004. 25. Arakane M, Castillo C, Rosero MF, Peñafiel R, Pérez-López FR, Chedraui P (јуни 2011). . „Factors relating to insomnia during the menopausal transition as evaluated by the Insomnia Severity Index”. Maturitas. 69 (2): 157—61. PMID 21444163. doi:10.1016/j.maturitas.2011.02.015. 26. Monterrosa-Castro A, Marrugo-Flórez M, Romero-Pérez I, Chedraui P, Fernández-Alonso AM, Pérez-López FR (април 2013). . „Prevalence of insomnia and related factors in a large mid-aged female Colombian sample”. Maturitas. 74 (4): 346—51. PMID 23391501. doi:10.1016/j.maturitas.2013.01.009. Вонкашнї вязи • European Menopause and Andropause Society • Menopause: MedlinePlus • Menopause and Menopause Treatments • Menopause.org, The Official Website of The North American Menopause Society tqrfrotbsplm6yfdh3pnzxb029e1exw 20736 20735 2026-08-16T19:03:44Z Olirk55 19 Форматированє референцох, викивяза 20736 wikitext text/x-wiki [[File:Symptoms of menopause (vector).svg|right|thumb|300px|Симптоми менопаузи]]'''Менопауза''' представя конєц репродуктивней способносци при особох женского полу.<ref name=":0">[https://www.pharmencyclopedia.com.ua/article/3563/klimaks Клімакс] [https://web.archive.org/web/20160316091303/http://www.pharmencyclopedia.com.ua/article/3563/klimaks Архівовано] 16 березня 2016 у [https://uk.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.]</ref><ref name=":3">Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 159. ISBN 86-331-2116-6.</ref>Приходзи до преставаня ооґенези. Менопауза то природне зявенє при старших женох.<ref name=":1">Takahashi TA, Johnson KM (May 2015). [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0025712515000218?via%3Dihub "Menopause".] The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521–534. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006.] PMID 25841598.</ref> Дефиниция и епидемиолоґия Менопауза, позната ище як климактерий або климакс, то час у животним периодзе женох кед менструални период престава завше и жени вецей нє можу родзиц.<ref> [https://web.archive.org/web/20150402111845/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/Pages/default.aspx „Menopause: Overview”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause оригинала] 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref><ref name=":2">[https://web.archive.org/web/20170910181404/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0072495/ „Menopause: Overview”.] PubMedHealth. 29. 8. 2013. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170910181404/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0072495/ оригинала] 10. 9. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> Менопауза то процивне од менархи, час кеди дзивчатом почина менструация. Углавним ше зявює у периодзе помедзи 49. и 52. роки.<ref>Takahashi TA, Johnson KM (maj 2015). „Menopause”. The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521—34. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 25841598.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006.]</ref> Медицински фаховци часто менопаузу дефиную як зявенє кед жена рок нє мала менструалне кирвавенє.<ref>[https://web.archive.org/web/20150319224154/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/default.aspx „What is menopause?”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/default.aspx оригинала] 19. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> То ше тиж так може дефиновац як зменьшованє продукованя гормонох у ваєчнїкох.<ref>Sievert, Lynnette Leidy (2006). [https://books.google.rs/books?id=fWH606kOGYQC&pg=PA81&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Menopause : a biocultural perspective] ([Online-Ausg.] изд.). New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. стр. 81. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjigeISBN 9780813538563.] Архивирано из [https://books.google.rs/books?id=fWH606kOGYQC&pg=PA81&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false оригинала] 10. 9. 2017. г..</ref> [10] При женох хтори мали операцию же би одстранєли плоднїцу, алє ище вше маю ваєчнїки, може ше думац же менопауза наступела под час операциї або кед им уровень гормонох спаднул. [10] После одстраньованя плоднїци, симптоми ше часто зявюю скорей, просеково на 45 роки.<ref>[https://books.google.rs/books?id=NCzYsz6Uv0IC&pg=PA36&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false International position paper on women's health and menopause : a comprehensive approach.] DIANE Publishing. 2002. стр. 36. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 9781428905214.] [https://web.archive.org/web/20170910181403/https://books.google.com/books?id=NCzYsz6Uv0IC&pg=PA36 Архивирано] из оригинала 10. 9. 2017. г..</ref> [11] Животни период У ридких случайох, женски ваєчнїки преставаю функционовац у барз вчасним возросту, у периодзе од пубертету до 40 рокох. Тото зявенє познате як вчасне затаєнє ваєчнїкох. Спонтане вчасне затаєнє ваєчнїкох ше зявює при 1% женох до 40 рокох и 0,1% женох до 30 рокох. То нє нормални пошлїдок стареня. Пре нєясносци податкох у велїх обласцох на швеце, найстарши период зявеня менопаузи нє познати. Постоя податки о нормалним зачатку и породзеню у 70. року, алє вони контроверзни. Нормални обсяг У Заходним швеце, обсяг возросту менопаузи (пре природни причини) помедзи 30 и 61, [12] а просекова старосц задонього периоду 51 рок. [13] Просекови возрост природней менопаузи у Австралиї 51,7 роки, [14] медзитим постої значна вариябилносц. У Индиї и Филипинох, штреднї возрост менопаузи значно вчаснєйши, 44 роки. [15] Наймладши возрост У ридких случайох, женски ваєчнїки преставаю функционовац у барз вчасним возросту, у обсягу од пубертету до 40 рокох. Тото зявенє познате як вчасне затаєнє ваєчнїкох. Спонтане вчасне затаєнє ваєчнїкох ше зявює при 1% женох до 40 рокох старосци, и 0,1% женох до 30 рокох. То нє нормални пошлїдок стареня. Найстарши возрост Пре нєясносци податкох у велїх обласцох на швеце, найстарши период зявеня менопаузи нє познати. Постоя податки о нормалним зачатку и породзеню у 70. року, алє вони контроверзни. Симптоми и проґноза У рокох скорей менопаузи, менструациї углавним поставаю нєпорядни, [16][17] цо значи же периоди можу буц длукши або крадши, або лєгчейши або чежши у количестве цеку. [16]У тим периодзе, жени часто доживюю валунґи (налєти цеплоти); вони углавним тирваю од 30 секунди до дзешец [[Минута|минути]] и можу буц повязани зоз трешеньом, зноєньом и червенїдлом скори. [16]Цепли валунґи ше часто преставаю зявйовац после рока або двох рокох.<ref name=":2" /> Други симптоми можу буц сухосц ваґини, проблеми зоз спаньом и пременки розположеня. [16]Озбильносц симптомох варирує медзи женами. Гоч ше часто дума же менопауза повязана зоз хоротами шерца, то ше першенствено случує пре старенє и нє ма директну вязу зоз менопаузу. При даєдних женох при хторих були присутни проблеми, як цо то ендометриоза або боляци менструациї (периоди), вони поставаю менєй виражени после менопаузи. <ref name=":2" /> Виволовач Менопауза то углавним природна пременка.<ref>[https://web.archive.org/web/20150402091652/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/causes.aspx „What causes menopause?”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/causes.aspx оригинала] 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> [4] Може ше случиц скорей при женох хтори куря [[доган]].<ref name=":1" /> [18] Други виволованя уключую операциї у хторих ше одстранюю ваєчнїки або даяки файти хемотерапийох. <ref name=":1" /> На физиолоґийним уровню, менопауза ше случує пре зменьшованє продукованя гормонох естроґену и проґестерону у ваєчнїкох.<ref name=":0" /> Гоч углавним нє потребна, дияґноза менопаузи ше може потвердзиц зоз мераньом уровню гормонох у [[Крев|креви]] або мочу. [19][20] Лїченє Углавним нє потребни специфични третман.<ref name=":4">[https://web.archive.org/web/20150320030632/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/treatments.aspx „What are the treatments for other symptoms of menopause?”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/treatments.aspx оригинала] 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> [5] Медзитим, даєдни симптоми ше можу злєпшац зоз лїченьом.<ref name=":4" /> [5] З оглядом на валунґи, часто ше препоручує керованє куреня, кофеину и алкоголу. <ref name=":4" />[5]Може помогнуц спанє у жимней хижи и хаснованє вентилатору. <ref name=":4" />[5]Шлїдуюци лїки можу помогнуц: гормонална терапия менопаузи (МГТ), клондин, ґабапентин або ССРИ. <ref name=":4" />[5][6] Физични вежби можу помогнуц при проблему зоз спаньом.<ref name=":4" /> [5] Гоч МГТ дакеди була рутински преприсована, тераз ше препоручує лєм тим цо маю значни симптоми, прето же постої застараносц пре нуспояви. <ref name=":4" />[5] Нє найдзени висококвалитетни докази о ефикасносци алтернативней медицини.<ref name=":3" /> [9] Постоя рамикови докази за фитоестроґени. [21] Знаки и симптоми У цеку вчасного преходу периода менопаузи, менструални циклуси оставаю правилни, алє ше интервал помедзи нїх почина предлужовац. Уровень гормонох почина варировац. [[Овулация]] ше можебуц нє случи зоз каждим циклусом. [22] Термин „менопауза” ше одноши на часови период хтори шлїдзи рок после заднєй менструациї. [22]У цеку менопаузалного преходу и после менопаузи, жени можу дожиц вельо розлични симптоми. Ваґина и плоднїца У цеку преходу до менопаузи, менструални образец може указац крадше поцагованє циклусу (за 2-7 днї); [22]ище вше могущи длукши циклуси. [22] Може постояц нєпорядне кирвавенє (лєгчейша, чежша, обачлїва). [22] Дисфункционалне кирвавенє зоз плоднїци часто маю жени хтори ше приблїжую менопаузи, пре гормонални пременки хтори провадза менопаузални преход. Обачованє або кирвавенє можу єдноставно буц повязани зоз ваґиналну атрофию, добредзечним вчасним (полипом) або лезиї або можу буц функционални одвит ендометриюму. Европске дружтво за менопаузу и андропаузу публиковало напрямки за преценьованє ендометрию, хтори углавним главне жридло капканя або кирвавеня. [22][23] Медзитим, при женох у постменопаузи гоч хторе ґениталийне кирвавенє алармантни симптом хтори захтева одвитуюце виглєдованє же би ше виключела могущносц малиґних хоротох. Симптоми хтори ше можу зявйовац у цеку менопаузи и наставиц през постменопаузу то: • Боляци одношеня [22] • Сухосц ваґини[22] • Атрофийни ваґинитис – сценьшованє мембрани вулви, ваґини, гарлочка и вонкашнього мочового тракту, вєдно зоз значним зменьшованьом и траценьом еластичносци шицких вонкашнїх и нукашнїх поверхносцох ґениталийох. == Други физични пременки == Други физични симптоми менопаузи уключую нєдостаток енерґиї, боль у ставцох, здревнєтосц, [22] боль у хрибце, [22]звекшованє першох, [22] боль у першох, [22] лупанє шерца, [22] главоболя, [22] круценє у глави, [22]сухосц, швербенє скори, [22] сценьшованє, зацерпнуце скори, загрубнуце, [22] мочова инкотенция, [22][24] нєодложносц мокреня, образци попретаргованого спаня, [25][26] ноцне зноєнє, [22] горуци валунґи. [22] Референци 1. „Menopause: Overview”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 2. Takahashi TA, Johnson KM (мај 2015). . „Menopause”. The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521—34. PMID 25841598. doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006. 3. „What is menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 19. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. „What causes menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 5. „What are the treatments for other symptoms of menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 6. Krause MS, Nakajima ST (март 2015). . „Hormonal and nonhormonal treatment of vasomotor symptoms”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 42 (1): 163—79. PMID 25681847. doi:10.1016/j.ogc.2014.09.008. 7. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 159. ISBN 86-331-2116-6. 8. „Menopause”. 9. „Menopause: Overview”. PubMedHealth. 29. 8. 2013. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2015. 10. Sievert, Lynnette Leidy (2006). Menopause : a biocultural perspective ([Онлине-Аусг.] изд.). New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. стр. 81. ISBN 9780813538563. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 11. International position paper on women's health and menopause : a comprehensive approach. DIANE Publishing. 2002. стр. 36. ISBN 9781428905214. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 12. Minkin, Mary Jane; et al. (1997). What Every Woman Needs to Know about Menopause. Yale University Press. ISBN 0-300-07261-9. 13. Kato I, Toniolo P, Akhmedkhanov A, Koenig KL, Shore R, Zeleniuch-Jacquotte A (1998). . „Prospective study of factors influencing the onset of natural menopause”. J Clin Epidemiol. 51 (12): 1271—1276. PMID 10086819. doi:10.1016/S0895-4356(98)00119-X. 14. Do KA; Treloar SA; Pandeya N; et al. (1998). . „Predictive factors of age at menopause in a large Australian twin study”. Hum Biol. 70 (6): 1073—91. PMID 9825597. 15. Ringa, V. (2000). . „Menopause and treatments”. Quality of Life Research. 9 (6): 695—707. JSTOR 4036942. doi:10.1023/A:1008913605129. 16. „What are the symptoms of menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 17. „What Is Menopause?”. National Institute on Aging. Приступљено 6. 10. 2018. 18. Warren M, Soares CN, ур. (2009). The menopausal transition: interface between gynecology and psychiatry ([Онлине-Аусг.] изд.). Basel: Karger. стр. 73. ISBN 978-3805591010. 19. „How do health care providers diagnose menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 20. Wood J. „9”. Dynamics of Human Reproduction: Biology, Biometry, Demography. Transaction Publishers. стр. 401. ISBN 9780202365701. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 21. Franco OH, Chowdhury R, Troup J, Voortman T, Kunutsor S, Kavousi M, Oliver-Williams C, Muka T (јуни 2016). . „Use of Plant-Based Therapies and Menopausal Symptoms: A Systematic Review and Meta-analysis”. JAMA. 315 (23): 2554—63. PMID 27327802. doi:10.1001/jama.2016.8012  . 22. Hoffman, Barbara (2012). Williams Gynecology. New York: McGraw-Hill Medical. стр. 555–56. ISBN 9780071716727. 23. Dreisler E, Poulsen LG, Antonsen SL, Ceausu I, Depypere H, Erel CT, Lambrinoudaki I, Pérez-López FR, Simoncini T, Tremollieres F, Rees M, Ulrich LG (јуни 2013). . „EMAS clinical guide: assessment of the endometrium in peri and postmenopausal women”. Maturitas. 75 (2): 181—90. PMID 23619009. doi:10.1016/j.maturitas.2013.03.011. 24. Pérez-López FR, Cuadros JL, Fernández-Alonso AM, Chedraui P, Sánchez-Borrego R, Monterrosa-Castro A (децембар 2012). . „Urinary incontinence, related factors and menopause-related quality of life in mid-aged women assessed with the Cervantes Scale”. Maturitas. 73 (4): 369—72. PMID 23041251. doi:10.1016/j.maturitas.2012.09.004. 25. Arakane M, Castillo C, Rosero MF, Peñafiel R, Pérez-López FR, Chedraui P (јуни 2011). . „Factors relating to insomnia during the menopausal transition as evaluated by the Insomnia Severity Index”. Maturitas. 69 (2): 157—61. PMID 21444163. doi:10.1016/j.maturitas.2011.02.015. 26. Monterrosa-Castro A, Marrugo-Flórez M, Romero-Pérez I, Chedraui P, Fernández-Alonso AM, Pérez-López FR (април 2013). . „Prevalence of insomnia and related factors in a large mid-aged female Colombian sample”. Maturitas. 74 (4): 346—51. PMID 23391501. doi:10.1016/j.maturitas.2013.01.009. == Вонкашнї вязи == • European Menopause and Andropause Society • Menopause: MedlinePlus • Menopause and Menopause Treatments • Menopause.org, The Official Website of The North American Menopause Society == Референци == qeyrqba33mxxdfrz36fs8efxrppddxu 20744 20736 2026-08-17T05:50:34Z Sveletanka 20 ушорйованє 20744 wikitext text/x-wiki [[File:Symptoms of menopause (vector).svg|right|thumb|300px|Симптоми менопаузи]]'''Менопауза''' представя конєц репродуктивней способносци при особох женского полу.<ref name=":0">[https://www.pharmencyclopedia.com.ua/article/3563/klimaks Клімакс] [https://web.archive.org/web/20160316091303/http://www.pharmencyclopedia.com.ua/article/3563/klimaks Архівовано] 16 березня 2016 у [https://uk.wikipedia.org/wiki/Wayback_Machine Wayback Machine.]</ref><ref name=":3">Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 159. ISBN 86-331-2116-6.</ref>Приходзи до преставаня ооґенези. Менопауза то природне зявенє при старших женох.<ref name=":1">Takahashi TA, Johnson KM (May 2015). [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0025712515000218?via%3Dihub "Menopause".] The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521–534. [https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_object_identifier doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006.] PMID 25841598.</ref> Дефиниция и епидемиолоґия Менопауза, позната ище як климактерий або климакс, то час у животним периодзе женох кед менструални период престава завше и жени вецей нє можу родзиц.<ref> [https://web.archive.org/web/20150402111845/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/Pages/default.aspx „Menopause: Overview”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause оригинала] 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref><ref name=":2">[https://web.archive.org/web/20170910181404/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0072495/ „Menopause: Overview”.] PubMedHealth. 29. 8. 2013. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20170910181404/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0072495/ оригинала] 10. 9. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> Менопауза то процивне од [[Менарха|менархи]], час кеди дзивчатом почина менструация. Углавним ше зявює у периодзе помедзи 49. и 52. роки.<ref>Takahashi TA, Johnson KM (maj 2015). „Menopause”. The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521—34. [https://sr.wikipedia.org/wiki/PubMed#PMID PMID 25841598.] [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006.]</ref> Медицински фаховци часто менопаузу дефиную як зявенє кед жена рок нє мала менструалне кирвавенє.<ref>[https://web.archive.org/web/20150319224154/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/default.aspx „What is menopause?”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/default.aspx оригинала] 19. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> То ше тиж так може дефиновац як зменьшованє продукованя гормонох у ваєчнїкох.<ref>Sievert, Lynnette Leidy (2006). [https://books.google.rs/books?id=fWH606kOGYQC&pg=PA81&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Menopause : a biocultural perspective] ([Online-Ausg.] изд.). New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. стр. 81. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjigeISBN 9780813538563.] Архивирано из [https://books.google.rs/books?id=fWH606kOGYQC&pg=PA81&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false оригинала] 10. 9. 2017. г..</ref> [10] При женох хтори мали операцию же би одстранєли плоднїцу, алє ище вше маю ваєчнїки, може ше думац же менопауза наступела под час операциї або кед им уровень гормонох спаднул. [10] После одстраньованя плоднїци, симптоми ше часто зявюю скорей, просеково на 45 роки.<ref>[https://books.google.rs/books?id=NCzYsz6Uv0IC&pg=PA36&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false International position paper on women's health and menopause : a comprehensive approach.] DIANE Publishing. 2002. стр. 36. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige ISBN 9781428905214.] [https://web.archive.org/web/20170910181403/https://books.google.com/books?id=NCzYsz6Uv0IC&pg=PA36 Архивирано] из оригинала 10. 9. 2017. г..</ref> [11] Животни период У ридких случайох, женски ваєчнїки преставаю функционовац у барз вчасним возросту, у периодзе од пубертету до 40 рокох. Тото зявенє познате як вчасне затаєнє ваєчнїкох. Спонтане вчасне затаєнє ваєчнїкох ше зявює при 1% женох до 40 рокох и 0,1% женох до 30 рокох. То нє нормални пошлїдок стареня. Пре нєясносци податкох у велїх обласцох на швеце, найстарши период зявеня менопаузи нє познати. Постоя податки о нормалним зачатку и породзеню у 70. року, алє вони контроверзни. Нормални обсяг У Заходним швеце, обсяг возросту менопаузи (пре природни причини) помедзи 30 и 61, [12] а просекова старосц задонього периоду 51 рок. [13] Просекови возрост природней менопаузи у Австралиї 51,7 роки, [14] медзитим постої значна вариябилносц. У Индиї и Филипинох, штреднї возрост менопаузи значно вчаснєйши, 44 роки. [15] Наймладши возрост У ридких случайох, женски ваєчнїки преставаю функционовац у барз вчасним возросту, у обсягу од пубертету до 40 рокох. Тото зявенє познате як вчасне затаєнє ваєчнїкох. Спонтане вчасне затаєнє ваєчнїкох ше зявює при 1% женох до 40 рокох старосци, и 0,1% женох до 30 рокох. То нє нормални пошлїдок стареня. Найстарши возрост Пре нєясносци податкох у велїх обласцох на швеце, найстарши период зявеня менопаузи нє познати. Постоя податки о нормалним зачатку и породзеню у 70. року, алє вони контроверзни. Симптоми и проґноза У рокох скорей менопаузи, менструациї углавним поставаю нєпорядни, [16][17] цо значи же периоди можу буц длукши або крадши, або лєгчейши або чежши у количестве цеку. [16]У тим периодзе, жени часто доживюю валунґи (налєти цеплоти); вони углавним тирваю од 30 секунди до дзешец [[Минута|минути]] и можу буц повязани зоз трешеньом, зноєньом и червенїдлом скори. [16]Цепли валунґи ше часто преставаю зявйовац после рока або двох рокох.<ref name=":2" /> Други симптоми можу буц сухосц ваґини, проблеми зоз спаньом и пременки розположеня. [16]Озбильносц симптомох варирує медзи женами. Гоч ше часто дума же менопауза повязана зоз хоротами шерца, то ше першенствено случує пре старенє и нє ма директну вязу зоз менопаузу. При даєдних женох при хторих були присутни проблеми, як цо то [[ендометриоза]] або боляци менструациї (периоди), вони поставаю менєй виражени после менопаузи. <ref name=":2" /> Виволовач Менопауза то углавним природна пременка.<ref>[https://web.archive.org/web/20150402091652/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/causes.aspx „What causes menopause?”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/causes.aspx оригинала] 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> [4] Може ше случиц скорей при женох хтори куря [[доган]].<ref name=":1" /> [18] Други виволованя уключую операциї у хторих ше одстранюю ваєчнїки або даяки файти хемотерапийох. <ref name=":1" /> На физиолоґийним уровню, менопауза ше случує пре зменьшованє продукованя гормонох естроґену и проґестерону у ваєчнїкох.<ref name=":0" /> Гоч углавним нє потребна, дияґноза менопаузи ше може потвердзиц зоз мераньом уровню гормонох у [[Крев|креви]] або мочу. [19][20] Лїченє Углавним нє потребни специфични третман.<ref name=":4">[https://web.archive.org/web/20150320030632/http://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/treatments.aspx „What are the treatments for other symptoms of menopause?”.] Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из [https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause/conditioninfo/Pages/treatments.aspx оригинала] 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.</ref> [5] Медзитим, даєдни симптоми ше можу злєпшац зоз лїченьом.<ref name=":4" /> [5] З оглядом на валунґи, часто ше препоручує керованє куреня, кофеину и алкоголу. <ref name=":4" />[5]Може помогнуц спанє у жимней хижи и хаснованє вентилатору. <ref name=":4" />[5]Шлїдуюци лїки можу помогнуц: гормонална терапия менопаузи (МГТ), клондин, ґабапентин або ССРИ. <ref name=":4" />[5][6] Физични вежби можу помогнуц при проблему зоз спаньом.<ref name=":4" /> [5] Гоч МГТ дакеди була рутински преприсована, тераз ше препоручує лєм тим цо маю значни симптоми, прето же постої застараносц пре нуспояви. <ref name=":4" />[5] Нє найдзени висококвалитетни докази о ефикасносци алтернативней медицини.<ref name=":3" /> [9] Постоя рамикови докази за фитоестроґени. [21] Знаки и симптоми У цеку вчасного преходу периода менопаузи, менструални циклуси оставаю правилни, алє ше интервал помедзи нїх почина предлужовац. Уровень гормонох почина варировац. [[Овулация]] ше можебуц нє случи зоз каждим циклусом. [22] Термин „менопауза” ше одноши на часови период хтори шлїдзи рок после заднєй менструациї. [22]У цеку менопаузалного преходу и после менопаузи, жени можу дожиц вельо розлични симптоми. Ваґина и плоднїца У цеку преходу до менопаузи, менструални образец може указац крадше поцагованє циклусу (за 2-7 днї); [22]ище вше могущи длукши циклуси. [22] Може постояц нєпорядне кирвавенє (лєгчейша, чежша, обачлїва). [22] Дисфункционалне кирвавенє зоз плоднїци часто маю жени хтори ше приблїжую менопаузи, пре гормонални пременки хтори провадза менопаузални преход. Обачованє або кирвавенє можу єдноставно буц повязани зоз ваґиналну атрофию, добредзечним вчасним (полипом) або лезиї або можу буц функционални одвит ендометриюму. Европске дружтво за менопаузу и андропаузу публиковало напрямки за преценьованє ендометрию, хтори углавним главне жридло капканя або кирвавеня. [22][23] Медзитим, при женох у постменопаузи гоч хторе ґениталийне кирвавенє алармантни симптом хтори вимага одвитуюце виглєдованє же би ше виключела могущносц малиґних хоротох. Симптоми хтори ше можу зявйовац у цеку менопаузи и наставиц през постменопаузу то: • Боляци одношеня [22] • Сухосц ваґини[22] • Атрофийни ваґинитис – сценьшованє мембрани вулви, ваґини, гарлочка и вонкашнього мочового тракту, вєдно зоз значним зменьшованьом и траценьом еластичносци шицких вонкашнїх и нукашнїх [[Поверхносц|поверхносцох]] ґениталийох. == Други физични пременки == Други физични симптоми менопаузи уключую нєдостаток енерґиї, боль у ставцох, здревнєтосц, [22] боль у хрибце, [22]звекшованє першох, [22] боль у першох, [22] лупанє шерца, [22] главоболя, [22] круценє у глави, [22]сухосц, швербенє скори, [22] сценьшованє, зацерпнуце скори, загрубнуце, [22] мочова инкотенция, [22][24] нєодложносц мокреня, образци попретаргованого спаня, [25][26] ноцне зноєнє, [22] горуци валунґи. [22] Референци 1. „Menopause: Overview”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 2. Takahashi TA, Johnson KM (мај 2015). . „Menopause”. The Medical Clinics of North America. 99 (3): 521—34. PMID 25841598. doi:10.1016/j.mcna.2015.01.006. 3. „What is menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 19. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. „What causes menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 5. „What are the treatments for other symptoms of menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 6. Krause MS, Nakajima ST (март 2015). . „Hormonal and nonhormonal treatment of vasomotor symptoms”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 42 (1): 163—79. PMID 25681847. doi:10.1016/j.ogc.2014.09.008. 7. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 159. ISBN 86-331-2116-6. 8. „Menopause”. 9. „Menopause: Overview”. PubMedHealth. 29. 8. 2013. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2015. 10. Sievert, Lynnette Leidy (2006). Menopause : a biocultural perspective ([Онлине-Аусг.] изд.). New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. стр. 81. ISBN 9780813538563. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 11. International position paper on women's health and menopause : a comprehensive approach. DIANE Publishing. 2002. стр. 36. ISBN 9781428905214. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 12. Minkin, Mary Jane; et al. (1997). What Every Woman Needs to Know about Menopause. Yale University Press. ISBN 0-300-07261-9. 13. Kato I, Toniolo P, Akhmedkhanov A, Koenig KL, Shore R, Zeleniuch-Jacquotte A (1998). . „Prospective study of factors influencing the onset of natural menopause”. J Clin Epidemiol. 51 (12): 1271—1276. PMID 10086819. doi:10.1016/S0895-4356(98)00119-X. 14. Do KA; Treloar SA; Pandeya N; et al. (1998). . „Predictive factors of age at menopause in a large Australian twin study”. Hum Biol. 70 (6): 1073—91. PMID 9825597. 15. Ringa, V. (2000). . „Menopause and treatments”. Quality of Life Research. 9 (6): 695—707. JSTOR 4036942. doi:10.1023/A:1008913605129. 16. „What are the symptoms of menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 17. „What Is Menopause?”. National Institute on Aging. Приступљено 6. 10. 2018. 18. Warren M, Soares CN, ур. (2009). The menopausal transition: interface between gynecology and psychiatry ([Онлине-Аусг.] изд.). Basel: Karger. стр. 73. ISBN 978-3805591010. 19. „How do health care providers diagnose menopause?”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 20. Wood J. „9”. Dynamics of Human Reproduction: Biology, Biometry, Demography. Transaction Publishers. стр. 401. ISBN 9780202365701. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.. 21. Franco OH, Chowdhury R, Troup J, Voortman T, Kunutsor S, Kavousi M, Oliver-Williams C, Muka T (јуни 2016). . „Use of Plant-Based Therapies and Menopausal Symptoms: A Systematic Review and Meta-analysis”. JAMA. 315 (23): 2554—63. PMID 27327802. doi:10.1001/jama.2016.8012  . 22. Hoffman, Barbara (2012). Williams Gynecology. New York: McGraw-Hill Medical. стр. 555–56. ISBN 9780071716727. 23. Dreisler E, Poulsen LG, Antonsen SL, Ceausu I, Depypere H, Erel CT, Lambrinoudaki I, Pérez-López FR, Simoncini T, Tremollieres F, Rees M, Ulrich LG (јуни 2013). . „EMAS clinical guide: assessment of the endometrium in peri and postmenopausal women”. Maturitas. 75 (2): 181—90. PMID 23619009. doi:10.1016/j.maturitas.2013.03.011. 24. Pérez-López FR, Cuadros JL, Fernández-Alonso AM, Chedraui P, Sánchez-Borrego R, Monterrosa-Castro A (децембар 2012). . „Urinary incontinence, related factors and menopause-related quality of life in mid-aged women assessed with the Cervantes Scale”. Maturitas. 73 (4): 369—72. PMID 23041251. doi:10.1016/j.maturitas.2012.09.004. 25. Arakane M, Castillo C, Rosero MF, Peñafiel R, Pérez-López FR, Chedraui P (јуни 2011). . „Factors relating to insomnia during the menopausal transition as evaluated by the Insomnia Severity Index”. Maturitas. 69 (2): 157—61. PMID 21444163. doi:10.1016/j.maturitas.2011.02.015. 26. Monterrosa-Castro A, Marrugo-Flórez M, Romero-Pérez I, Chedraui P, Fernández-Alonso AM, Pérez-López FR (април 2013). . „Prevalence of insomnia and related factors in a large mid-aged female Colombian sample”. Maturitas. 74 (4): 346—51. PMID 23391501. doi:10.1016/j.maturitas.2013.01.009. == Вонкашнї вязи == * European Menopause and Andropause Society * Menopause: MedlinePlus * Menopause and Menopause Treatments * Menopause.org, The Official Website of The North American Menopause Society == Референци == 41puq7hlu0cz0zwwu7glkbzp3j70n0t Нохцик 0 3411 20737 2026-08-16T20:17:02Z Olirk55 19 Г. Медєши 20737 wikitext text/x-wiki Нохцик (лат. Calendula officinalis, серб. невен, жутељ, прстенчац, зимород, огњац, вртелни невен, рсй. келндула, укр. нагíдкѝ, на Волиню нюхтики, слц. neshtík, у сиверней Мадярскей зафиксована лексема ногчик) рошлїна з фамилиї главочкарох (Asteraceae). Назва мотивована з подобносцу лїсткох на квитку и нохцох. Опис рошлїни Стебло нохцику просте, розконарчковане и вибраздоване. Високе є до 50 центи и закрите з краткима и твардима шерсцочками. Форма лїсцох ше розликує у зависносци од їх положеня: верхнї длуговасти або копиясти, штреднї обрацено вайцасти и облапяю стебелко, а споднї з кридлатим конарчком. Квитки позберани до главкастих, помаранчецовожовтих ґириздочкох. Периферию ґириздочкох правя язичкасти квитки наскладани до 2-3 шорох, а штредок цивасти квитки. Обмоток ґириздочки правя узки, желєни, лїпкаци и зоз шерсцочками закрити лїсточка. Ґириздочки барз интензивно пахню. Зависно од реґиї, нохцик квитнє од вчасней яри до позней єшенї. У приморских и цеплих крайох може квитнуц цали рок. Стебло нохцику просте, розконарчковане и вибраздовано. Нохцик високи до 50 центи и закрити з краткима и твардима мохотками. Форма лїсцох ше розликує у зависносци од їх положеня: верхнї длуговасти або копиясти, штреднї обрацено вайцасти и облапяю стебло, а споднї маю кридлати конарчок. Квитки позберанои до главкастей, помаранчецовожовтей, велькей ґириздочки. Периферию ґириздочки правя язичкасти квитки наскладани до 2-3 шотох, а штредок цивкасти квитки. Обмоток ґириздочки правя узки, желєни, лїпкаци и зоз шерсцочками закрити лїсцочка. Квитки барз пахню. Зависно од реґиї, нохцик квитнє од вчасней яри до позней єшенї. У приморских и цеплих крайох може квитнуц цали рок. Наукова класификация Царство: Plantae Дивизия: Magnoliophyta Класа: Magnoliopsida Ряд: Asterales Фамилия: Asteraceae Племе: Calenduleae Род: Calendula Файта: C. officinalis Биномне мено Calendula officinalis L. Хемийни состав Як дроґу ше хаснує квитки нохцику у хторих єст етерского олєю, танини, цукри, ликопену (хтори барз добри антиоксиданс и чува од рака гарлочки плоднїци), протїни, пиґменти каротеноїдок (даваю фарбу квитком), календулину, минерали (калиюм, сумпор и др.), горки субстанциї, субстанциї квашного характеру (волоксантин, цитроксантин, рубиксантин, флавоксантин), смоли, орґански квашнїни (яблукова, салицилна) и др. Хаснованє Нохцик ше барз широко применґє. Хаснує ше го у форми теї, як додаток шалатом и другим єдлом, а звонка як олєй, масц, облоги або теї за воплокованє. Тиж ше го хаснує и як природну фарбу у индустриї поживи и козметики. Лїсца мож єсц швижи як додаток до шалатох, бо су богати з витаминами и минералами и по составе подобни лампащику. Швижи квитково лїсточка тиж мож додавац до шалатох, а осушени маю моцнєйши и концентрованши смак и мож их хасновац як присмачку до юшкох и колачох. Квитково лїсточка маю тиж и значни количества витаминох А и Ц и хаснує ше их за доставанє фарби за єдзенє хтору ше хаснує у индустриї поживи. Фарбу ше хаснує и як козметичне средство, и то за правенє фарби на власи. Нашенє нохцику ма до 37% протеїни и до 46% масносци, алє нєт податки же би ше го хасновало у поживи. Хаснованє у народней медицини Нохцик ше частейше хаснує у народней як у сучасней медицини. Препоручує ше го за чисценє и виплокованє ранох, вредох и опеклїнох. Хаснує ше го и за лїченє жалудка, [1]  проблемох з черевами и у жовчовим мещку. Крему з нохцика ше хаснує за вонкашнє масценє ранох, вредох, пирщкох и напухнутих шлїжнїкох. Нохцикова масц з кожим маслом по народней медицини лїчи малиґни вреди, загноєни рани хтори чежко зарастаю. Облоги з лїтней нохцковей теї злєпшую вид. Спрам литератури русийскей народнй медицини, [2]  тею з нохцикових квиткох [3]  ше хаснує при кирвавеню з плоднїци и за хороти печинки, [1]  шлїжинки, проблемох у жалудку и рахитису. Лїковите дїйство Нохцик дїйствує антисептично и антибактерийно, та є барз ефикасни процив рижних запалєньох, печарочкових инфекцийох, а найновши виглєдованя нависцую же є хасновити у борби процив ХИВ (вирус спричиньователь СИДИ). Хасновити є за одстраньованє токсинох (отровох) хтори провадза рижни хронїчни инфекциї, горучку, хороти скори як цо екцеми и акни. [4]  Добри є як средство за умиренє корчох, процив астми, кашлю, лупаня шерца и кед нє мож спац. Од давна ше у народней медицини хаснує за залїчованє ранох, уджобнуцох, премарзнутих местох, вредох, брадавкох, курих рицох и др. Жемну тею з нохцику ше хаснує за виплокованє очох при кон&#39;ютивису або яснох после цаганя зуба. Пре благе естроґенске дїйство (естроґен - женски полни хормон) хаснує ше за установенє порядного менструалного циклусу и зменшанє менструалних больох при младих дзивкох або женох у климаксу. Референци 1. ^ Врац ше на: а   б  Невен, биљка за сто болести 2. ^ A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing, Igor Vilevich Zevin. str.46 3. ^ „Чај од цвета невена”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2015. 4. ^ Невен као природни лек за кожу Литература Оксана Тимко Дїтко, Назви рошлїнох и животиньох у руским язику, Вуковар 2016. Вонкашнї вязи https://sr.wikipedia.org/sr- ec/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD_(%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA %D0%B0) lhknselhpac6i776dm5ncnh348duqqw 20738 20737 2026-08-16T21:16:47Z Olirk55 19 Форматированє бока, Литература, Вонкашнї вязи, фоторафия 20738 wikitext text/x-wiki '''Нохцик''' (лат. ''Calendula officinalis'', серб. ''невен'', жутељ, прстенчац, зимород, огњац, вртелни невен, рсй. ''келндула'', укр. ''нагíдкѝ'', на Волиню ''нюхтики'', слц. neshtík, у сиверней Мадярскей зафиксована лексема ногчик) рошлїна з фамилиї главочкарох (''Asteraceae''). Назва мотивована з подобносцу лїсткох на квитку и нохцох. ТАБЕЛА.... Наукова класификация Царство: Plantae Дивизия: Magnoliophyta Класа: Magnoliopsida Ряд: Asterales Фамилия: Asteraceae Племе: Calenduleae Род: Calendula Файта: C. officinalis Биномне мено Calendula officinalis L. Опис рошлїни Стебло нохцику просте, розконарчковане и вибраздоване. Високе є до 50 центи и закрите з краткима и твардима шерсцочками. Форма лїсцох ше розликує у зависносци од їх положеня: верхнї длуговасти або копиясти, штреднї обрацено вайцасти и облапяю стебелко, а споднї з кридлатим конарчком. Квитки позберани до главкастих, помаранчецовожовтих ґириздочкох. Периферию ґириздочкох правя язичкасти квитки наскладани до 2-3 шорох, а штредок цивасти квитки. Обмоток ґириздочки правя узки, желєни, лїпкаци и зоз шерсцочками закрити лїсточка. Ґириздочки барз интензивно пахню. Зависно од реґиї, нохцик квитнє од вчасней яри до позней єшенї. У приморских и цеплих крайох може квитнуц цали рок. [[File:Ringelblume-orange-gelb.jpg|right|thumb|300px|]] Стебло нохцику просте, розконарчковане и вибраздовано. Нохцик високи до 50 центи и закрити з краткима и твардима мохотками. Форма лїсцох ше розликує у зависносци од їх положеня: верхнї длуговасти або копиясти, штреднї обрацено вайцасти и облапяю стебло, а споднї маю кридлати конарчок. Квитки позберанои до главкастей, помаранчецовожовтей, велькей ґириздочки. Периферию ґириздочки правя язичкасти квитки наскладани до 2-3 шотох, а штредок цивкасти квитки. Обмоток ґириздочки правя узки, желєни, лїпкаци и зоз шерсцочками закрити лїсцочка. Квитки барз пахню. Зависно од реґиї, нохцик квитнє од вчасней яри до позней єшенї. У приморских и цеплих крайох може квитнуц цали рок. Хемийни состав Як дроґу ше хаснує квитки нохцику у хторих єст етерского олєю, танини, цукри, ликопену (хтори барз добри антиоксиданс и чува од рака гарлочки плоднїци), протїни, пиґменти каротеноїдок (даваю [[Фарба|фарбу]] квитком), календулину, минерали (калиюм, сумпор и др.), горки субстанциї, субстанциї квашного характеру (волоксантин, цитроксантин, рубиксантин, флавоксантин), смоли, орґански квашнїни (яблукова, салицилна) и др. Хаснованє Нохцик ше барз широко применює. Хаснує ше го у форми теї, як додаток шалатом и другим єдлом, а звонка як [[олєй]], масц, облоги або теї за виплокованє. Тиж ше го хаснує и як природну фарбу у индустриї [[Пожива|поживи]] и козметики. Лїсца мож єсц швижи як додаток до шалатох, бо су богати з витаминами и минералами и по составе подобни [[Лампаш|лампащику]]. Швижи квитково лїсточка тиж мож додавац до шалатох, а осушени маю моцнєйши и концентрованши смак и мож их хасновац як присмачку до юшкох и колачох. Квитково лїсточка маю тиж и значни количества витаминох А и Ц и хаснує ше их за доставанє фарби за єдзенє хтору ше хаснує у индустриї поживи. Фарбу ше хаснує и як козметичне средство, и то за правенє фарби на власи. Нашенє нохцику ма до 37% протеїни и до 46% масносци, алє нєт податки же би ше го хасновало у поживи. Хаснованє у народней медицини Нохцик ше частейше хаснує у народней як у сучасней медицини. Препоручує ше го за чисценє и виплокованє ранох, вредох и опеклїнох. Хаснує ше го и за лїченє жалудка, [1]  проблемох з черевами и у жовчовим мещку. Крему з нохцика ше хаснує за вонкашнє масценє ранох, вредох, пирщкох и напухнутих шлїжнїкох. Нохцикова масц з кожим [[Масло|маслом]] по народней медицини лїчи малиґни вреди, загноєни рани хтори чежко зарастаю. Облоги з лїтней нохцковей теї злєпшую вид. Спрам литератури русийскей народнй медицини, [2]  тею з нохцикових квиткох [3]  ше хаснує при кирвавеню з плоднїци и за хороти печинки, [1]  шлїжинки, проблемох у жалудку и рахитису. Лїковите дїйство Нохцик дїйствує антисептично и антибактерийно, та є барз ефикасни процив рижних запалєньох, печарочкових инфекцийох, а найновши виглєдованя нависцую же є хасновити у борби процив ХИВ (вирус спричиньователь СИДИ). Хасновити є за одстраньованє токсинох (отровох) хтори провадза рижни хронїчни инфекциї, горучку, хороти скори як цо екцеми и акни. [4]  Добри є як средство за умиренє корчох, процив астми, кашлю, лупаня шерца и кед нє мож спац. Од давна ше у народней медицини хаснує за залїчованє ранох, уджобнуцох, премарзнутих местох, вредох, брадавкох, курих рицох и др. Жемну тею з нохцику ше хаснує за виплокованє очох при кон&#39;ютивису або яснох после цаганя зуба. Пре благе естроґенске дїйство (естроґен - женски полни хормон) хаснує ше за установенє порядного менструалного циклусу и зменшанє менструалних больох при младих дзивкох або женох у [[Менопауза|климаксу]]. == Литература == * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'', Вуковар 2016. * Wilfort,R., Ljekovito bilje i njegova upotreba,Zagreb 1974. * Dr. Enes Hasanagić, Ljekovito bilje i jetra, Svjetlost, Sarajevo, 1984. * Igor Vilevich Zevin, A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing,Rochester 1996. == Вонкашнї вязи == * [https://volimoprirodno.net/neven/ Neven (Calendula officinalis) – ljekovitost, djelovanje i oblici primjene] volimoprirodno.net * [https://pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Calendula+officinalis Calendula officinalis - L.] pfaf.org * [https://www.youtube.com/watch?v=SwZz7bBlwQA NEVEN - ŠTA SVE LEČI BILJKA Za 100 BOLESTI] == Референци == 1. ^ Врац ше на: а   б  Невен, биљка за сто болести 2. ^ A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing, Igor Vilevich Zevin. str.46 3. ^ „Чај од цвета невена”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2015. 4. ^ Невен као природни лек за кожу [[Катеґория:Рошлїни]] [[Катеґория:Лїковити рошлїни]] [[Катеґория:Рошлїни самошейки]] i77bnnay0kxiky98cdt6e65r83ja8kw 20741 20738 2026-08-17T02:16:02Z Keresturec 18 Уложени инфорамик 20741 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #90EE90; | header1 =<big>Нохцик</big> | label2 = | data2 = Ту будзе фотка | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]] | label4 = Царство | data4 = Plantae | label5 = Дивизия| data5 = | label6 = Дивизия| data6 = | label7 = Дивизия| data7 = Magnoliophyta | label8 = Класа | data8 =Magnoliopsida | label9 = Ряд | data9 =Asterales | label0 = Фамелия | data10 =Asteraceae | label11 = Племе | data11 =Calenduleae | label12 = Род | data12 =Calendula | label13 = Файта | data13 =C. officinalis | header14 = [[Биномна номенклатура|Биномне мено]] | label15 = | data15 =Calendula officinalis L. }} '''Нохцик''' (лат. ''Calendula officinalis'', серб. ''невен'', жутељ, прстенчац, зимород, огњац, вртелни невен, рсй. ''келндула'', укр. ''нагíдкѝ'', на Волиню ''нюхтики'', слц. neshtík, у сиверней Мадярскей зафиксована лексема ногчик) рошлїна з фамилиї главочкарох (''Asteraceae''). Назва мотивована з подобносцу лїсткох на квитку и нохцох. Опис рошлїни Стебло нохцику просте, розконарчковане и вибраздоване. Високе є до 50 центи и закрите з краткима и твардима шерсцочками. Форма лїсцох ше розликує у зависносци од їх положеня: верхнї длуговасти або копиясти, штреднї обрацено вайцасти и облапяю стебелко, а споднї з кридлатим конарчком. Квитки позберани до главкастих, помаранчецовожовтих ґириздочкох. Периферию ґириздочкох правя язичкасти квитки наскладани до 2-3 шорох, а штредок цивасти квитки. Обмоток ґириздочки правя узки, желєни, лїпкаци и зоз шерсцочками закрити лїсточка. Ґириздочки барз интензивно пахню. Зависно од реґиї, нохцик квитнє од вчасней яри до позней єшенї. У приморских и цеплих крайох може квитнуц цали рок. [[File:Ringelblume-orange-gelb.jpg|right|thumb|300px|]] Стебло нохцику просте, розконарчковане и вибраздовано. Нохцик високи до 50 центи и закрити з краткима и твардима мохотками. Форма лїсцох ше розликує у зависносци од їх положеня: верхнї длуговасти або копиясти, штреднї обрацено вайцасти и облапяю стебло, а споднї маю кридлати конарчок. Квитки позберанои до главкастей, помаранчецовожовтей, велькей ґириздочки. Периферию ґириздочки правя язичкасти квитки наскладани до 2-3 шотох, а штредок цивкасти квитки. Обмоток ґириздочки правя узки, желєни, лїпкаци и зоз шерсцочками закрити лїсцочка. Квитки барз пахню. Зависно од реґиї, нохцик квитнє од вчасней яри до позней єшенї. У приморских и цеплих крайох може квитнуц цали рок. Хемийни состав Як дроґу ше хаснує квитки нохцику у хторих єст етерского олєю, танини, цукри, ликопену (хтори барз добри антиоксиданс и чува од рака гарлочка плоднїци), протеїни, пиґменти каротеноїдох (даваю [[Фарба|фарбу]] квитком), календулину, минерали (калиюм, сумпор и др.), горки субстанциї, субстанциї квашного характеру (волоксантин, цитроксантин, рубиксантин, флавоксантин), смоли, орґански квашнїни (яблукова, салицилна) и др. Хаснованє Нохцик ше барз широко применює. Хаснує ше го у форми теї, як додаток шалатом и другим єдлом, а звонка як [[олєй]], масц, облоги або теї за виплокованє. Тиж ше го хаснує и як природну фарбу у индустриї [[Пожива|поживи]] и козметики. Лїсца мож єсц швижи як додаток до шалатох, бо су богати з витаминами и минералами и по составе подобни [[Лампаш|лампащику]]. Швижи квитково лїсточка тиж мож додавац до шалатох, а осушени маю моцнєйши и концентрованши смак и мож их хасновац як присмачку до юшкох и колачох. Квитково лїсточка маю тиж и значни количества витаминох А и Ц и хаснує ше их за доставанє фарби за єдзенє хтору ше хаснує у индустриї поживи. Фарбу ше хаснує и як козметичне средство, и то за правенє фарби на власи. Нашенє нохцику ма до 37% протеїни и до 46% масносци, алє нєт податки же би ше го хасновало у поживи. Хаснованє у народней медицини Нохцик ше частейше хаснує у народней як у сучасней медицини. Препоручує ше го за чисценє и виплокованє ранох, вредох и опеклїнох. Хаснує ше го и за лїченє жалудка, [1]  проблемох з черевами и у жовчовим мещку. Крему з нохцика ше хаснує за вонкашнє масценє ранох, вредох, пирщкох и напухнутих шлїжнїкох. Нохцикова масц з кожим [[Масло|маслом]] по народней медицини лїчи малиґни вреди, загноєни рани хтори чежко зарастаю. Облоги з лїтней нохцковей теї злєпшую вид. Спрам литератури русийскей народнй медицини, [2]  тею з нохцикових квиткох [3]  ше хаснує при кирвавеню з плоднїци и за хороти печинки, [1]  шлїжинки, проблемох у жалудку и рахитису. Лїковите дїйство Нохцик дїйствує антисептично и антибактерийно, та є барз ефикасни процив рижних запалєньох, печарочкових инфекцийох, а найновши виглєдованя нависцую же є хасновити у борби процив ХИВ (вирус спричиньователь СИДИ). Хасновити є за одстраньованє токсинох (отровох) хтори провадза рижни хронїчни инфекциї, горучку, хороти скори як цо екцеми и акни. [4]  Добри є як средство за умиренє корчох, процив астми, кашлю, лупаня шерца и кед нє мож спац. Од давна ше у народней медицини хаснує за залїчованє ранох, уджобнуцох, премарзнутих местох, вредох, брадавкох, курих рицох и др. Жемну тею з нохцику ше хаснує за виплокованє очох при кон&#39;ютивису або яснох после цаганя зуба. Пре благе естроґенске дїйство (естроґен - женски полни хормон) хаснує ше за установенє порядного менструалного циклусу и зменшанє менструалних больох при младих дзивкох або женох у [[Менопауза|климаксу]]. == Литература == * Оксана Тимко Дїтко, ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'', Вуковар 2016. * Wilfort,R., Ljekovito bilje i njegova upotreba,Zagreb 1974. * Dr. Enes Hasanagić, Ljekovito bilje i jetra, Svjetlost, Sarajevo, 1984. * Igor Vilevich Zevin, A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing,Rochester 1996. == Вонкашнї вязи == * [https://volimoprirodno.net/neven/ Neven (Calendula officinalis) – ljekovitost, djelovanje i oblici primjene] volimoprirodno.net * [https://pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Calendula+officinalis Calendula officinalis - L.] pfaf.org * [https://www.youtube.com/watch?v=SwZz7bBlwQA NEVEN - ŠTA SVE LEČI BILJKA Za 100 BOLESTI] == Референци == 1. ^ Врац ше на: а   б  Невен, биљка за сто болести 2. ^ A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing, Igor Vilevich Zevin. str.46 3. ^ „Чај од цвета невена”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2015. 4. ^ Невен као природни лек за кожу [[Катеґория:Рошлїни]] [[Катеґория:Лїковити рошлїни]] [[Катеґория:Рошлїни самошейки]] re4o63bysjsjk2oq3k0p1n9ndann91m Винко Жґанец 0 3412 20740 2026-08-17T01:03:19Z Keresturec 18 Нови бок: „{{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Винко Жґанец </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =20. януара 1890 | label5 = Датум упокоєня | data5 =12. децембра 1976 (86) | label6 = Державянство | data6 = угорске, югославянске | label7 = Язик творох | dat…“ 20740 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Винко Жґанец </big> | label2 = | data2 = Место за фотку.jpg | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =20. януара 1890 | label5 = Датум упокоєня | data5 =12. децембра 1976 (86) | label6 = Державянство | data6 = угорске, югославянске | label7 = Язик творох | data7 = горватски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Вараждин, Заґреб | label9 = Универзитет | data9 = Теолоґийни и Правни факултети, Заґреб | label10 = Наукови ступень | data10 = доктор права | label11 = Период твореня | data11 =1921—1973. | label12 = Жанри | data12 = право, етномузиколоґия, мелоґрафия, компонованє | label13 = Поховани | data13 = | label14 = Припознаня | data14 = Академик, член Югославянскей академиї наукох и уметносцох Орден роботи зоз червену заставу Награда АВНОЙ-а Награда ''Божидар Аджия'' }} Datoteka:Vinko Žganec.jpg '''Винко Жґанец''' (*20. януар 1890—†12. децембер 1976) , бул горватски правнїк, етномузиколоґ, мелоґраф, композитор и академик, та єден зоз найзначнєйших горватских записовачох народних танцох, писньох, обрядох и обичайох. Биоґрафия Винко Жґанец народзени 20. януара 1890. року у валалє Вратишинец у Медзимурю, хторе у тедишнїм чаше припадало Мадярскей. Ходзел до мадярскей народней школи хтору закончел у родним валалє 1901. року. Перши три роки ходзел до ґимназиї у Вараждинє и як одлични школяр достал безплатне место у орфанотрофию у Заґребе. У Заґребе ходзел од 4. по 6. класу до Класичней ґимназиї, а 7. и 8. класу закончел у надвладическим лицею. Матуровал 1910. року з одличним успихом у Класичней ґимназиї.4 После матури ше уписал на Теолоґийни факултет хтори закончел 1914. року. Пори студийох виучовал и музику, науку о гармониї, контрапункт, музични форми и познаванє музичних инструментох при професорови Франьови Дуґанови старшому. Подуки зоз граня на клавиру доставал од управителя Музичного конзерваториюму Вєкослава Росенберґа-Ружича. У Заґребе ше 1917. року уписал на Правни факултет хтори, як доктор права, закончел 31. юлия 1921. року. Кариєра Початки етномузиколоґийней роботи Єден час бул парох у Декановцу дзе иницировал формованє кайкавского молитвенїка Єжуш, любов моя вєдно зоз Юрийом Лайтманом, Иваном Кухаром и Иґнацийом Липняком. Бул замерковани як єден з актерох приключеня Медзимуря ґу матки жеми на концу Першей шветовей войни. Ище 1916. року у Заґребе видал першу звязку ''Hrvatskih pučkih popijevaka iz Međimurja'', дїло хторе порушало вельке интересованє, скоро сензацию у културних и политичних кругох у Горватскей и хторе мало значну улогу при конєчней одлуки Версайскей мировней конференциї о оставаню Медзимуря у составе Горватскей. Винко Жґанец ступел од вчасней младосци до шорох напредней горватскей интелиґенциї, хтора у значних историйних хвилькох, пред и под час войни од 1914. по 1918. робела на ошлєбодованю и зєдинєню южних Славянох до заєднїцкей нєзависней народней держави. Правдиви триюмф дожил на Вилїю 1918. року кед з медзимурскима добровольцами и горватскима четами вошол до Медзимуря як ошлєбодитель Медзимуря од длуготирвацей мадярскей власци. Од 1922. року Винко Жґанец робел у Поверенїцтве за Медзимурє як парохиялни службенїк, а од 1924. по конєц 1925. року бул окончователь длужносци Гражданского поверенїка за Медзимурє у Чаковцу як владов секретар. То була, у гевтим чаше, другоступньова управна власц у Медзимурю. Ту ше Винко Жґанец визначел з роботу на вибудови нових школох по Медзимурю як и у оправкох постояцих старих будинкох у хторих була отримована школа. Основал Широтиньски стол у Чаковцу и бул його перши предсидатель. Уведол до пракси роботу општинских судох, а 1924. року написал кнїжку Zavičajno pravo u Međimurju i Prekmurju а потим и кнїжку Općinsko sudovanje. Як владов секретар, 1926. року бул премесцени до тедишнєй Приморско-країнскей обласци до Карловцу. Року 1927. напущел управну службу и пошол до Зомбора як адвокатски приправнїк и отворел адвокатску канцеларию. Ту розвил замерковану правну праксу у своїм правнїцким фаху. Бул велї роки главни секретар Правнїцкого дружтва и редактор мешачнїка Pravni pregled. File:Vinko Žganec.JPG Биста Винка Жґанца у Чаковцу Одход до Заґребу У марцу 1941, року Винко Жґанец прешол до Заґребу, дзе є меновани за новтаруша. Под час войни новтарушства були утаргнути, та окончовал длужносц адвоката по юний 1943. року, кед бул вибрани у Горватским авторским дружтве у Заґребе за главного секретара. Тоту институцию водзел по 1. октобер 1945. року. Як секретар ГАД, почал обсяжнєйше преучовац правни предписаня и праксу з обласци авторско-правней защити. Участвовал у ушорйованю нормативних предписаньох з подруча авторско-правней защити. У периодзе 1945 – 1948. робел як музиколоґ у Етноґрафичним музею у Заґребе. У септембре 1948. року основани у Заґребе Институт за народну уметносц и Жґанец постал перши управитель того институту. Од 1948. по єшень 1966. преподавал на Музичней академиї у Заґребе предмет Музични фолклор. Винко Жґанец бул главни инициятор снованя Здруженя музичних фолклористох Югославиї. Року 1952. у Пули предшедовал зоз сновательну скупштину того здруженя. Ту бул вибрани за першого предсидателя Дружтва фолклористох Горватскей. Тоту длужносц окончовал по 1963. рок, кед бул вибрани за доживотного почесного предсидателя.1 Од 1952. року бул предсидатель Югославянского комитету Медзинародного совиту за музични фолклор (International Folk Music Council, нєшка International Council for Traditional Music), а од 1955. по 1967. рок бул член Вивершного одбору тей орґанизациї. За дописного члена Югославянскей академиї наукох и уметносцох вибрани є 1948. року, а за порядного члена 1966. року.1,2 Свою першу народну пошпивку Винко Жґанец записал у родимим валалє Вратишницу 1908. року, кед як ґимназиялєц пошол дому за швета. Пошпивку Megla se kadi, hajdina cvete одшпивала му його шестра Роза. Од тей хвильки, та по 1973. рок , записал або знял на маґнетофону вецей як 25.000 народни пошпивки, мелодиї за рижни музични инструменти, танци и кола, та о рижних народних обичайох ширцом Горватскей, а и у сушедних державох у хторих жию Горвати.2,8 За свойо перши записани и за хорске шпиванє гармонизовани и обробени пошпивки достал 1912. року награду Союзу шпивацких дружтвох Горватскей. Горватски народни пошпивки з Медзимуря Його перша кнїжочка Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja, на шветло дня винєсла нєпознате благо и красу тих шпиванкох (у жридловей форми познатих под назву медзимурски пошпивки) широкому кругу гражданства, и окреме музичаром хтори о нїх до теди барз мало знали, алє хтори потим зрозумели же Медзимурє по своїх пошпивкох швет за себе хтори им Винко Жґанец теди одкрил. После ошлєбодзеня Медзимуря 24. децембра 1918. року Винко Жґанец розвил свою просвитительску и родолюбну дїялносц на шицких подручох народного живота. Так уж 11. фебруара 1919. року одведол до Заґребу зоз Иґнацийом Липняком селянски шпивацки хор зоз Мацинцу, хтори у Горватским музичним заводзе виведол програму Медзимурски уметнїцки вечари. З тей нагоди Жґанец отримал и свойо познате преподаванє о Медзимурю и медзимурских пошпивкох. Уж у своїх перших написох Винко Жґанец обачує розлику медзи форму медзимурских пошпивкох и пошпивками других народох. Форми медзимурских народних пошпивкох ше розликую од єднообразней симетриї хтора панує у ґерманскей и романскей народней и уметнїцкей музики. Кажда медзимурска пошпивка ма свою форму хтору нє одредзує прераховани розум алє чувство. Прето Медзимурец, без огляду чи є леґинь чи дїдо, кед шпива вон постава вельке дзецко и теди мирує. Вон шпива прето же би виполнєл тот мир. Вон у своєй писнї чисти уметнїк. Зоз музику и словами вон виражує правду хтору нє ма потреби доказовац, бо тоту правду, кажде хто го слуха, чувствує. Свою другу кнїжочку Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja, svezak II, вон видал 1920. року. У тей збирки вон надополнєл и потвердзел исправносц и оправданосц своєй роботи як мелоґрафа и музиколоґа, бо пред горватску явносц тедишнього часу винєсол нєпознате богатство горватскей народней творчосци з Медзимуря. Уж теди велїх барз нєсподзивйовала Жґанцова роботносц, тїлесна и духовна моц, велїчезна музична култура, знанє и всестраносц. Югославянска академия наукох и уметносцох 1924. и 1925. року видала два барз познати Жґанцово звязки медзимурских и шветовних народних шпиванкох. Вон перши спознал цесну вязу медзи мелодиями народних церковних шпиванкох зоз Медзимуря и стародавнима способами. Спрам оцени тедишнїх музичних фаховцох, вон бул тот перши цо правилно и удатно виведол гармонизацию старих способох у народней шпиванки. Познєйше свою етномузиколоґийну роботу, а особлїво єй мелоґрафску часц, преширел зоз музичним благом Бачкей, Баранї, Славониї, а окреме зоз околїском Зомбора. Вон з часу на час видавал Горватски народни шпиванки гармонизировани або обробени за мишани або хлопски хори у вецей звязкох. У нїх були обявени пошпивки зоз Медзимуря, Приморя, Крку, Истри, Каству, Турополя, Полїцох, Дубровнику и других. Жґанцова вяза и помоц Руснацом Як дїяч у култури, учитель Михал Ковач записал 58 руски народни писнї (текст и ноти) по наших руских валалох у Сриме и тот музични материял послал познатому горватскому музиколоґови др Винкови Жґанцови. Сам Винко Жґанец ше, потим, баржей заинтересовал за нашо музичне благо, та записал вецей писнї од рижних шпивачох у заґребскей грекокатолїцкей семинариї, обєдинєл их зоз Ковачовима записами, та тот материял бул достаточни же би др Винко Жґанец 1946. року порихтал и видал кнїжку ''Писнї югославянских Русинох'' зоз стихами 116 писньох алє, по першираз, и зоз нотним записом истих. Верх кариєри Найвекшу активносц у своєй етномузиколоґийней роботи Винко Жґанец розвил после 1948. року. Записовал у шицких крайох дзе жию Горвати, чи у жеми чи у Мадярскей и Австриї. Обрабял записани и на маґнетофон зняти прейґ 10.000 народни шпиванки з Медзимуря, потим ушорйовал записи и знїмки зоз других крайох хтори ше находза у Институту за народну уметносц у Заґребе (нєшка Институт за етнолоґию и фолклористику), а єст их коло 10.000.3 Окреме треба визначиц єдинствени знїмки ґлаґоляшского горватского литурґийного шпиву хторе 1955, 1956. и 1957. року знял на островох Крку, Рабу, Паґу, Брачу, на Шибенїцких островох и у Истри, як и у варошох и местох горварского приморя. Велька часц тих знїмкох ше чува у Старославянским институту Светозар Ритиґ у Заґребе. Под час свойого живота написал и обявел прейґ тисяч роботи з подруча музики и права. За Музичну енциклопедию Лексикоґрафского заводу у Заґребе обробел часц музично-фолклорних одреднїцох хтори ше одноша на горватски народни пошпивки. Отримал замерковани преподаваня на конкґресох фолклористох Югославиї на Бєлашници, у Пули, Вараждину, Бледу, Новим Винодослким, Заєчару, Скопю и у другим местох. Як учаснїк на медзинародних конференцийох и конґресох у иножемстве отримал реферати и преподаваня у Ослу, Фрайбурґу, Лондону, Копенгаґену, Будапешту, Букурешту, Штутґарту, Тросинґену, Єрусалиме, Атини, Бечу, Ґрацу и Дубровнику. Винко Жґанец приял 1964. року награду Божидар Аджия за свойо дїло Hrvatske pučke popijevke iz Koprivnice i okolice, у виданю ЮАНУ 1962. року, 1965. бул одликовани з Орденом роботи зоз червену заставу, а 1970. достал найвисше дружтвене припознанє хторе ше теди додзельовало за найвисши досяги у науковей и уметнїцкей роботи, награду АВНОЙ-а. Як искусни музични педаґоґ Винко Жґанец преподавал на Музичней академиї у Заґребе. Орґанизовал и удатно кончел теренски виглєдованя по цалей Горватскей на хтори водзел зоз собу студентох пре записовнє и пренаходзенє народних шпиванкох и обичайох. Дїла • Narodne popijevke Hrvatskog zagorja – Etnomuzikološka studija. U: Žganec, Vinko (ur.), Zbornik za narodni život i običaje. Knjiga 44, Zagreb: JAZU, 1971. • Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga I. Zagreb: Zavod za istraživanje folklora, 1990. • Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga II. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 1992. • Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga III. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2002. • Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – svjetovne i crkvene. Čakovec: Matica hrvatska, 2015. File:Noć muzeja 2024, Čakovec - Vinko Žganec.jpg Фотоґрафия Винка Жґанца зоз членми Дружтва Медзимурцох у Заґребе хтори облєчени до народного облєчива 1955. року, хтора виложена у Музею Медзимуря у Чаковцу. Вонкашнї вязи LZMK / Hrvatska enciklopedija:[https://enciklopedija.hr/clanak/67711 Žganec, Vinko] LZMK / Proleksis enciklopedija: [http://proleksis.lzmk.hr/51156/ Žganec, Vinko] Hrvatsko društvo skladatelja: [http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko] Референци 1 Hrvatsko društvo skladatelja:[ http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko]. 2 [https://enciklopedija.hr/clanak/67711 Žganec, Vinko]. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 3 LZMK / Proleksis enciklopedija:[http://proleksis.lzmk.hr/51156/ Žganec, Vinko]. 4 Koprek, Ivan: Thesaurus Archigymnasii, Zbornik radova u prigodi 400. godišnjice Klasične gimnazije u Zagrebu (1607. – 2007.), Zagreb, 2007., str. 925., ISBN 978-953-95772-0-7 6 [https://hrcak.srce.hr/clanak/81814 Pro Tempore] Mario Bara: HSS u narodnom preporodu bačkih Hrvata 7 [https://hrcak.srce.hr/clanak/94880 Pro Tempore] Mario Bara: Đilasova komisija i sudbina bačkih Hrvata 8 [http://kud-vratisinec.hr/dr-vinko-zganec/ Dr. Vinko Žganec | KUD Dr. Vinko Žganec] - Vratišinec. kud-vratisinec.hr. 9 [https://regionalni.com/vratisinec-iskazali-postovanje-cuvaru-bastine-dr-vinku-zgancu/ Vratišinec: iskazali poštovanje čuvaru baštine dr. Vinku Žgancu]. regionalni.com. jksw0s31lokjo0ze4svbm2dknbfxhhf 20742 20740 2026-08-17T05:32:10Z Olirk55 19 Ушорйованє, медзинаслови, викивязи 20742 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #ccf; | header1 =<big> Винко Жґанец </big> | label2 = | data2 = [[File:Vinko Žganec.jpg|right|thumb|300px|]] | label3 = Назвиско | data3 = | label4 = Датум народзеня | data4 =20. януара 1890 | label5 = Датум упокоєня | data5 =12. децембра 1976 (86) | label6 = Державянство | data6 = угорске, югославянске | label7 = Язик творох | data7 = горватски | label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Вараждин, Заґреб | label9 = Универзитет | data9 = Теолоґийни и Правни факултети, Заґреб | label10 = Наукови ступень | data10 = доктор права | label11 = Период твореня | data11 =1921—1973. | label12 = Жанри | data12 = право, етномузиколоґия, мелоґрафия, компонованє | label13 = Поховани | data13 = | label14 = Припознаня | data14 = Академик, член Югославянскей академиї наукох и уметносцох Орден роботи зоз червену заставу Награда АВНОЙ-а Награда ''Божидар Аджия'' }} Datoteka:Vinko Žganec.jpg '''Винко Жґанец''' (*[[20. януар]] 1890—†12. децембер 1976) , бул горватски правнїк, етномузиколоґ, мелоґраф, [[композитор]] и академик, та єден зоз найзначнєйших горватских записовачох народних танцох, писньох, обрядох и обичайох. == Биоґрафия == Винко Жґанец народзени 20. януара 1890. року у валалє Вратишинец у Медзимурю, хторе у тедишнїм чаше припадало Мадярскей. Ходзел до мадярскей народней школи хтору закончел у родним валалє 1901. року. Перши три роки ходзел до ґимназиї у Вараждинє и як одлични школяр достал безплатне место у орфанотрофию у Заґребе. У Заґребе ходзел од 4. по 6. класу до Класичней ґимназиї, а 7. и 8. класу закончел у надвладическим лицею. Матуровал 1910. року з одличним успихом у Класичней ґимназиї.4 После матури ше уписал на Теолоґийни факултет хтори закончел 1914. року. Пори студийох виучовал и [[Подзелєнє музики|музику]], науку о гармониї, контрапункт, музични форми и познаванє музичних [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]] при [[Професор|професорови]] Франьови Дуґанови старшому. Подуки зоз граня на клавиру доставал од управителя Музичного конзерваториюму Вєкослава Росенберґа-Ружича. У Заґребе ше 1917. року уписал на Правни факултет хтори, як доктор права, закончел 31. юлия 1921. року. == Кариєра == '''Початки етномузиколоґийней роботи''' Єден час бул парох у Декановцу дзе иницировал формованє кайкавского [[Молитвенїк|молитвенїка]] Єжуш, любов моя вєдно зоз Юрийом Лайтманом, Иваном Кухаром и Иґнацийом Липняком. Бул замерковани як єден з актерох приключеня Медзимуря ґу матки жеми на концу Першей шветовей войни. Ище 1916. року у Заґребе видал першу звязку ''Hrvatskih pučkih popijevaka iz Međimurja'', дїло хторе порушало вельке интересованє, скоро сензацию у културних и политичних кругох у [[Горватска|Горватскей]] и хторе мало значну улогу при конєчней одлуки Версайскей мировней конференциї о оставаню Медзимуря у составе Горватскей. Винко Жґанец ступел од вчасней младосци до шорох напредней горватскей интелиґенциї, хтора у значних историйних хвилькох, пред и под час войни од 1914. по 1918. робела на ошлєбодованю и зєдинєню южних Славянох до заєднїцкей нєзависней народней держави. Правдиви триюмф дожил на Вилїю 1918. року кед з медзимурскима добровольцами и горватскима четами вошол до Медзимуря як ошлєбодитель Медзимуря од длуготирвацей мадярскей власци. Од 1922. року Винко Жґанец робел у Поверенїцтве за Медзимурє як парохиялни службенїк, а од 1924. по конєц 1925. року бул окончователь длужносци Гражданского поверенїка за Медзимурє у Чаковцу як владов секретар. То була, у гевтим чаше, другоступньова управна власц у Медзимурю. Ту ше Винко Жґанец визначел з роботу на вибудови нових школох по Медзимурю як и у оправкох постояцих старих будинкох у хторих була отримована школа. Основал Широтиньски стол у Чаковцу и бул його перши предсидатель. Уведол до пракси роботу општинских судох, а 1924. року написал кнїжку ''Zavičajno pravo u'' ''Međimurju i Prekmurju'' а потим и кнїжку ''Općinsko sudovanje.'' Як владов секретар, 1926. року бул премесцени до тедишнєй Приморско-країнскей обласци до Карловцу. Року 1927. напущел управну службу и пошол до Зомбора як адвокатски приправнїк и отворел адвокатску канцеларию. Ту розвил замерковану правну праксу у своїм правнїцким фаху. Бул велї роки главни секретар Правнїцкого дружтва и редактор мешачнїка ''Pravni pregled.'' File:Vinko Žganec.JPG Биста Винка Жґанца у Чаковцу == Одход до Заґребу == У марцу 1941, року Винко Жґанец прешол до Заґребу, дзе є меновани за новтаруша. Под час войни новтарушства були утаргнути, та окончовал длужносц адвоката по юний 1943. року, кед бул вибрани у Горватским авторским дружтве у Заґребе за главного секретара. Тоту институцию водзел по 1. октобер 1945. року. Як секретар ГАД, почал обсяжнєйше преучовац правни предписаня и праксу з обласци авторско-правней защити. Участвовал у ушорйованю нормативних предписаньох з подруча авторско-правней защити. У периодзе 1945 – 1948. робел як [[музиколоґ]] у Етноґрафичним музею у Заґребе. У септембре 1948. року основани у Заґребе Институт за народну уметносц и Жґанец постал перши управитель того институту. Од 1948. по єшень 1966. преподавал на Музичней академиї у Заґребе предмет Музични фолклор. Винко Жґанец бул главни инициятор снованя Здруженя музичних фолклористох Югославиї. Року 1952. у Пули предшедовал зоз сновательну скупштину того здруженя. Ту бул вибрани за першого предсидателя Дружтва фолклористох Горватскей. Тоту длужносц окончовал по 1963. рок, кед бул вибрани за доживотного почесного предсидателя.1 Од 1952. року бул предсидатель Югославянского комитету Медзинародного совиту за музични фолклор (''International Folk Music Council, нєшка International Council'' ''for Traditional Music''), а од 1955. по 1967. рок бул член Вивершного одбору тей орґанизациї. За дописного члена Югославянскей академиї наукох и уметносцох вибрани є 1948. року, а за порядного члена 1966. року. <ref>Hrvatsko društvo skladatelja: [http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko.]</ref>1,2 Свою першу народну пошпивку Винко Жґанец записал у родимим валалє Вратишницу 1908. року, кед як ґимназиялєц пошол дому за швета. Пошпивку ''Megla se kadi'', ''hajdina cvete'' одшпивала му його шестра Роза. Од тей хвильки, та по 1973. рок , записал або знял на маґнетофону вецей як 25.000 народни пошпивки, мелодиї за рижни музични инструменти, танци и кола, та о рижних народних обичайох ширцом Горватскей, а и у сушедних державох у хторих жию Горвати.2,8 За свойо перши записани и за хорске шпиванє гармонизовани и обробени пошпивки достал 1912. року награду Союзу шпивацких дружтвох Горватскей. == Горватски народни пошпивки з Медзимуря == Його перша кнїжочка ''Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja'', на шветло дня винєсла нєпознате благо и красу тих шпиванкох (у жридловей форми познатих под назву медзимурски пошпивки) широкому кругу гражданства, и окреме [[Музичар|музичаром]] хтори о нїх до теди барз мало знали, алє хтори потим зрозумели же Медзимурє по своїх пошпивкох швет за себе хтори им Винко Жґанец теди одкрил. После ошлєбодзеня Медзимуря 24. децембра 1918. року Винко Жґанец розвил свою просвитительску и родолюбну дїялносц на шицких подручох народного живота. Так уж 11. фебруара 1919. року одведол до Заґребу зоз Иґнацийом Липняком селянски шпивацки [[хор]] зоз Мацинцу, хтори у Горватским музичним заводзе виведол програму Медзимурски уметнїцки вечари. З тей нагоди Жґанец отримал и свойо познате преподаванє о Медзимурю и медзимурских пошпивкох. Уж у своїх перших написох Винко Жґанец обачує розлику медзи форму медзимурских пошпивкох и пошпивками других [[Народ|народох]]. Форми медзимурских народних пошпивкох ше розликую од єднообразней симетриї хтора панує у ґерманскей и романскей народней и уметнїцкей музики. Кажда медзимурска пошпивка ма свою форму хтору нє одредзує прераховани розум алє чувство. Прето Медзимурец, без огляду чи є леґинь чи дїдо, кед шпива вон постава вельке дзецко и теди мирує. Вон шпива прето же би виполнєл тот мир. Вон у своєй писнї чисти уметнїк. Зоз музику и словами вон виражує правду хтору нє ма потреби доказовац, бо тоту правду, кажде хто го слуха, чувствує. Свою другу кнїжочку ''Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja, svezak II'', вон видал 1920. року. У тей збирки вон надополнєл и потвердзел исправносц и оправданосц своєй роботи як мелоґрафа и музиколоґа, бо пред горватску явносц тедишнього часу винєсол нєпознате богатство горватскей народней творчосци з Медзимуря. Уж теди велїх барз нєсподзивйовала Жґанцова роботносц, тїлесна и духовна моц, велїчезна музична култура, знанє и всестраносц. Югославянска академия наукох и уметносцох 1924. и 1925. року видала два барз познати Жґанцово звязки медзимурских и шветовних народних шпиванкох. Вон перши спознал цесну вязу медзи мелодиями народних церковних шпиванкох зоз Медзимуря и стародавнима способами. Спрам оцени тедишнїх музичних фаховцох, вон бул тот перши цо правилно и удатно виведол гармонизацию старих способох у народней шпиванки. Познєйше свою етномузиколоґийну роботу, а особлїво єй мелоґрафску часц, преширел зоз музичним благом [[Бачка|Бачкей]], Баранї, Славониї, а окреме зоз околїском Зомбора. Вон з часу на час видавал Горватски народни шпиванки гармонизировани або обробени за мишани або хлопски хори у вецей звязкох. У нїх були обявени пошпивки зоз Медзимуря, Приморя, Крку, Истри, Каству, Турополя, Полїцох, Дубровнику и других. == Жґанцова вяза и помоц Руснацом == Як дїяч у култури, учитель [[Михайло Ковач|Михал Ковач]] записал 58 руски народни писнї (текст и [[Нота|ноти]]) по наших руских валалох у Сриме и тот музични материял послал познатому горватскому музиколоґови др Винкови Жґанцови. Сам Винко Жґанец ше, потим, баржей заинтересовал за нашо музичне благо, та записал вецей писнї од рижних шпивачох у заґребскей грекокатолїцкей семинариї, обєдинєл их зоз Ковачовима записами, та тот материял бул достаточни же би др Винко Жґанец 1946. року порихтал и видал кнїжку ''Писнї югославянских Русинох'' зоз стихами 116 писньох алє, по першираз, и зоз нотним записом истих. == Верх кариєри == Найвекшу активносц у своєй етномузиколоґийней роботи Винко Жґанец розвил после 1948. року. Записовал у шицких крайох дзе жию Горвати, чи у жеми чи у Мадярскей и Австриї. Обрабял записани и на маґнетофон зняти прейґ 10.000 народни шпиванки з Медзимуря, потим ушорйовал записи и знїмки зоз других крайох хтори ше находза у Институту за народну уметносц у Заґребе (нєшка Институт за етнолоґию и фолклористику), а єст их коло 10.000.3 Окреме треба визначиц єдинствени знїмки ґлаґоляшского горватского литурґийного шпиву хторе 1955, 1956. и 1957. року знял на островох Крку, Рабу, Паґу, Брачу, на Шибенїцких островох и у Истри, як и у варошох и местох горварского приморя. Велька часц тих знїмкох ше чува у Старославянским институту Светозар Ритиґ у Заґребе. Под час свойого живота написал и обявел прейґ тисяч роботи з подруча музики и права. За Музичну енциклопедию Лексикоґрафского заводу у Заґребе обробел часц музично-фолклорних одреднїцох хтори ше одноша на горватски народни пошпивки. Отримал замерковани преподаваня на конкґресох фолклористох Югославиї на Бєлашници, у Пули, Вараждину, Бледу, Новим Винодослким, Заєчару, Скопю и у другим местох. Як учаснїк на медзинародних конференцийох и конґресох у иножемстве отримал реферати и преподаваня у Ослу, Фрайбурґу, Лондону, Копенгаґену, Будапешту, Букурешту, Штутґарту, Тросинґену, Єрусалиме, Атини, Бечу, Ґрацу и Дубровнику. Винко Жґанец приял 1964. року награду Божидар Аджия за свойо дїло ''Hrvatske pučke popijevke iz'' ''Koprivnice i okolice'', у виданю ЮАНУ 1962. року, 1965. бул одликовани з Орденом роботи зоз червену заставу, а 1970. достал найвисше дружтвене припознанє хторе ше теди додзельовало за найвисши досяги у науковей и уметнїцкей роботи, награду АВНОЙ-а. Як искусни музични педаґоґ Винко Жґанец преподавал на Музичней академиї у Заґребе. Орґанизовал и удатно кончел теренски виглєдованя по цалей Горватскей на хтори водзел зоз собу студентох пре записовнє и пренаходзенє народних шпиванкох и обичайох. == Дїла == ● Narodne popijevke Hrvatskog zagorja – Etnomuzikološka studija. U: Žganec, Vinko (ur.), Zbornik za narodni život i običaje. Knjiga 44, Zagreb: JAZU, 1971. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga I. Zagreb: Zavod za istraživanje folklora, 1990. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga II. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 1992. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – knjiga III. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2002. ● Hrvatske pučke popijevke iz Međimurja – svjetovne i crkvene. Čakovec: Matica hrvatska, 2015. File:Noć muzeja 2024, Čakovec - Vinko Žganec.jpg Фотоґрафия Винка Жґанца зоз членми Дружтва Медзимурцох у Заґребе хтори облєчени до народного облєчива 1955. року, хтора виложена у Музею Медзимуря у Чаковцу. == Вонкашнї вязи == LZMK / Hrvatska enciklopedija:[https://enciklopedija.hr/clanak/67711 Žganec, Vinko] LZMK / Proleksis enciklopedija: [http://proleksis.lzmk.hr/51156/ Žganec, Vinko] Hrvatsko društvo skladatelja: [http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko] == Референци == 1 Hrvatsko društvo skladatelja:[ http://www.hds.hr/clan/zganec-vinko/ Žganec, Vinko]. 2 [https://enciklopedija.hr/clanak/67711 Žganec, Vinko]. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 3 LZMK / Proleksis enciklopedija:[http://proleksis.lzmk.hr/51156/ Žganec, Vinko]. 4 Koprek, Ivan: Thesaurus Archigymnasii, Zbornik radova u prigodi 400. godišnjice Klasične gimnazije u Zagrebu (1607. – 2007.), Zagreb, 2007., str. 925., ISBN 978-953-95772-0-7 6 [https://hrcak.srce.hr/clanak/81814 Pro Tempore] Mario Bara: HSS u narodnom preporodu bačkih Hrvata 7 [https://hrcak.srce.hr/clanak/94880 Pro Tempore] Mario Bara: Đilasova komisija i sudbina bačkih Hrvata 8 [http://kud-vratisinec.hr/dr-vinko-zganec/ Dr. Vinko Žganec | KUD Dr. Vinko Žganec] - Vratišinec. kud-vratisinec.hr. 9 [https://regionalni.com/vratisinec-iskazali-postovanje-cuvaru-bastine-dr-vinku-zgancu/ Vratišinec: iskazali poštovanje čuvaru baštine dr. Vinku Žgancu]. regionalni.com. mw6y1b8b1okbkggdzxippr9g5vf3nb1 Абориджини 0 3413 20745 2026-08-17T06:07:11Z Sveletanka 20 нова статя 20745 wikitext text/x-wiki Абориджини (старобивателє) то заєднїцка назва за племена старобивательох Австралиї. Корень назви зоз латинского язику ab origine цо значи од початку (пребуванє на єдним месце од давна). Абориджини ше волали и єден митолоґийни, найстарши и праисторийни народ Апенинского полуострова. Познєйше назва интернационализована и означує старобивательох даєдней жеми або континенту. Нєшка то звичайна назва за старобивательох Австралиї хтори населюю тот континент найменєй 30 000 роки. Науковци твердза же ше Абориджини населєли до Австралиї ище у лядовим периодзе. Теди вельки острова Нова Ґвинея и Борнео були векши, а морски преход медзи тима островами и Австралию вельо узши. Дума ше же предки нєшкайших старобивательох Австралиї пришли зоз тих подручох. Нєшкайши Папуанци и Меланезийци маю тиж чарнєйшу фарбу скори, алє ше уж на перши попатрунок розликую од Абориджинох, а тиж так и култура при тих народох иншака. Коло 50 000 австралийски державянє (0,25 проценти вкупного числа жительства) бешедю на даєдним мацеринским абориджинским язику, а найвецей ше бешедує на заходнопустиньским (7 400) и аренте язику(5 500). Дружтвена орґанизация Старобивателє Австралиї подзелєни на вецей стотки племена, бешедовали на коло 600 язикох. Дакеди Абориджинох було вельо вецей як нєшка, велї нєстали або ше асимиловали до сучасного австалийского дружтва. Кажде племе бешедовало на власним язику, а було и диялекти. Старобивателє були орґанизовани до малих бандох або фамелийних ґрупох. Кажда ґрупа мала вожда, звичайно старшого искуснєйшого хлопа, хтори одлучує дзе и кеди ше ма поставиц табор, кеди ше руша на драгу и у хторим напряме. Вожд добре позна територию, дзе єст води, дзе и кеди мож ловиц и пренайсц поживу. Младеж виложена иницияцийом (участвую у традицийних ритуалних чинох пред уходом до пубертету) хтори нєшка нє потримую влаци Австралиї. Обичаї [[File: Aboriginal winter encampments in wurlies, near Adelaide, South Australia, Eugene von Guérard ca. 1858.jpg|right|250px|thumb| Жимски табори, Южна Австралия, коло 1858. року]] [[File:Corroboree on the Murray River.jpg |right|thumb|250px|Коробори (ритуални танєц) на рики Мари (1858), Национална ґалерия Викториї, Мелбурн]] Абориджини ловя и збераю поживу. Копия и бумеранґ їх основне оружує. Старобивателє коло побрежя збераю мегучкарки, водово коритка и раки, у пустиньских предїлох ловя животинї и птици. Тото цо уловене дзелї ше шицким членом ґрупи. Поживу ше готови на отвореним огню. Збера ше и рошлїни и нашенє хторе Абориджини знали зомлєц и до муки. У даєдних таборох було од 6 до 10 особи, а дакеди и до 50, а було их коло 400.(1) Колїби (gunyah) правени зоз древа и пруца. Велькосц табору условена зоз количеством поживи хтору ше намагали обезпечиц шицки члени ґрупи, и то кажди дзень. Коробори то ритуални танєц Абориджинох, а танцую го лєм хлопи. Инструменти хтори хасную то диджериду, палїчки и черкотки. Жительство вери до реинкарнациї, односно же ше по шмерци чловекова душа враца на жем у форми животинї. Интересантносци После гавариї ладї Стефано 1875. року, при побрежю сиверозаходней Австралиї настали приятельства медзи Горватами и Абориджинами. Здогадованя горватских морякох и обвисценє тедишнєй явносци як прежили тото нєщесце, занавше пременєли упечаток о Абориджинох хтори по теди колониялней явносци були представени як народ нїзшей класи. Двоме млади Горвати, моряки хтори прежили, описали тот народ як приємни, шмели и чесни народ, у поровнаню з тедишнїм колониялним приказу у хторим старобивателє описани як расисти.(2) Року 1967. Австралиянци гласали же би ше союзних предписаньох притримовали и Абориджини, понеже векшина нє мала право гласа по 1965. рок. Нєшка лєм три проценти жительства Австралиї ма абориджински предки, и далєй ше боря за свойо права, же би затримали културу и обичаї и же би були признати як ровноправни народ. Власци у варошу Викториї ше намагаю подписац спорозуменє зоз Абориджинами на основи хторого би ше их признало и оможлївело им одвитуюци бенефициї. Медзитим, спорозуменє нїґда нє подписане, так же Австралия єдина держава у Британским комонвелту хтора нє подписала нїяке спороруменє зоз своїма старобивателями. Вонкашнї вязи [https://de.wikisource.org/wiki/RE:Aborigines Абориџини], wikisource.org [https://magazin.politika.rs/scc/clanak/567814/kratka-istorija-aboridzina Кратка историја Аборидџина], magazin.politika.rs Референци qkslvzxss1hj96jz0xb6o47omux95yf