Вікіпедія
ruewiki
https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%96%D0%BD%D0%BA%D0%B0
MediaWiki 1.46.0-wmf.21
first-letter
Медіа
Шпеціална
Діскузія
Хоснователь
Діскузія з хоснователём
Вікіпедія
Діскузія ку Вікіпедії
Файл
Діскузія ку файлу
MediaWiki
Діскузія ку MediaWiki
Шаблона
Діскузія ку шаблонї
Поміч
Діскузія ку помочі
Катеґорія
Діскузія ку катеґорії
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обговорення модуля
Подія
Обговорення події
1962
0
225
164523
163541
2026-03-31T18:03:02Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164523
wikitext
text/x-wiki
{{Навіґація про рокы|1962}}
== Подѣи ==
* [[10. фебруар]] — зострѣленый над [[СССР]] америцкый шпион [[Френсис Гери Пауерс]] вымѣняный за совѣтского шпиона.[[Рудолф Абел|Рудолфа Абела]], арештованого в [[США]].
* [[5. юл]] — [[Алжир]] зыскав независимость од [[Франция|Франции]]
== Уродили ся ==
*[[6. марец]] — [[Оксана Илницка]], [[Спѣвак|спѣвачка]], [[педагог]]ыня, Заслужена умѣлкыня Украины
* [[9. октобер]] — [[Анна Сервіцка]] — русиньска співачка людовых і духовных пісней.
* [[28. новембер]] — [[Микола Вегеш]], историк, ректор Ужгородской Националной универзиты.
== Умерли ==
* [[8. фебруар]] — [[Митро Надь]], руснацкый [[поет]] и културно-просвѣтный дѣятель меджи [[Руснаци у Сербиї|дольноземскыма Руснаками]]
* [[4. авґуст]] — [[Мерілін Монро]] — [[США|америцка]] [[филм]]ова [[актер]]ка.
* [[6. децембер]] — [[Ярослав Бем]], [[академик]], высокошколскый [[педагог]], [[археолог]].
[[Катеґорія:Рокы]]
gwclsd0evx0nrvdzq23ia0y473njudq
6. марец
0
335
164522
164290
2026-03-31T18:02:03Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164522
wikitext
text/x-wiki
{{День рока}}
'''6. марец''' — 65. [[день]] рока (66. в [[Переступный рік|переступнім роцї]]) в [[Ґреґоріаньскый календарь|ґреґоріаньскім календарю]]. До кінце рока оставать {{день|300}}.
== Подїї ==
* [[1984]] — зачав ся [[штрайк]] [[Велика Брітанія|брітаньскых]] баників, котрый тырвав рік.
== Уродили ся ==
* [[1475]] — [[Мікеланджело]], італіаньскый сохарь, архітектор і малярь.
* [[1834]] — [[Фридрих Мюллер (лингвиста)|Фридрих Мюллер]] — австрийскый [[Лінґвістіка|лингвиста]]; еден з найвекшых авторитетох в лингвистицѣ и етнографии своей добы
* [[1927]] — [[Ґабрієл Ґарсія Маркес]], колумбійскый писатель і новинарь.
* [[1937]] — [[Валентина Терешкова]], [[козмонавт]]ка, перва во свѣтѣ жена в той функции (1963).
*[[1962]] — [[Оксана Илницка]], [[Спѣвак|спѣвачка]], [[педагог]]ыня, Заслужена умѣлкыня Украины
== Умерли ==
* [[2026]] — [[Александр Дуличенко]], [[Лингвистика|лингвиста]], [[Славистика|слависта]].
{{Commons|March 6}}
sbxo1z37cxoz0mqmr4ifxphbnb3m6cf
Вікіпедія:Портал комуніты
4
1701
164528
163163
2026-04-01T04:43:06Z
MediaWiki message delivery
7850
/* Join the sixth Ukraine’s Cultural Diplomacy Month on Wikipedia! */ нова секція
164528
wikitext
text/x-wiki
{{Шаблона:Вікіпедія:Меню}}
{{Шаблона:Вікіпедія:Портал комуніты}}
__NEWSECTIONLINK__
<!-- Please, put your message below. -->
== Feminism and Folklore 2026 starts soon ==
<div style="border:8px maroon ridge;padding:6px;">
[[File:Feminism and Folklore 2026 logo.svg|centre|550px|frameless]]
::<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
<div style="text-align: center; width: 100%;">''{{int:please-translate}}''</div>
;Invitation to Organize Feminism and Folklore 2026
Dear Wiki Community,
We are pleased to invite Wikimedia communities, affiliates, and independent contributors to organize the '''[[:m:Feminism and Folklore 2026|Feminism and Folklore 2026]]''' writing competition on your local Wikipedia.
The international campaign will run from '''1 February to 31 March 2026''' and aims to improve coverage of feminism, women’s histories, gender-related topics, and folk culture across Wikipedia projects.
;About the Campaign
'''Feminism and Folklore''' is a global writing initiative that complements the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2026|Wiki Loves Folklore]]''' photography competition. While Wiki Loves Folklore focuses on visual documentation, this writing campaign addresses the '''gender gap on Wikipedia''' by improving encyclopedic content related to folk culture and marginalized voices.
;What Can Participants Write About?
Communities can contribute by creating, expanding, or translating articles related to:
* Folk festivals, rituals, and celebrations
* Folk dances, music, and traditional performances
* Women and queer figures in folklore
* Women in mythology and oral traditions
* Women warriors, witches, and witch-hunting narratives
* Fairy tales, folk stories, and legends
* Folk games, sports, and cultural practices
Participants may work from curated article lists or generate new article suggestions using campaign tools.
;How to Sign Up as an Organizer
Organizers are requested to complete the following steps to register their community:
# Create a local project page on your wiki [[:m:Feminism and Folklore/Sample|(see sample)]]
# Set up the campaign using the '''CampWiz''' tool
# Prepare a local article list and clearly mention:
#* Campaign timeline
#* Local and international prizes
# Request a site notice from local administrators [[:mr:Template:SN-FNF|(see sample)]]
# Add your local project page and CampWiz link to the '''[[:m:Feminism and Folklore 2026/Project Page|Meta project page]]'''
;Campaign Tools
The Wiki Loves Folklore Tech Team has introduced tools to support organizers and participants:
* '''Article List Generator by Topic''' – Helps identify articles available on English Wikipedia but missing in your local language Wikipedia. The tool allows customized filters and provides downloadable article lists in CSV and wikitable formats.
* '''CampWiz''' – Enables communities to manage writing campaigns effectively, including jury-based evaluation. This will be the third year CampWiz is officially used for Feminism and Folklore.
Both tools are now available for use in the campaign. '''[https://tools.wikilovesfolklore.org/ Click here to access the tools]'''
;Learn More & Get Support
For detailed information about rules, timelines, and prizes, please visit the
'''[[:m:Feminism and Folklore 2026|Feminism and Folklore 2026 project page]]'''.
If you have any questions or need assistance, feel free to reach out via:
* '''[[:m:Talk:Feminism and Folklore 2026/Project Page|Meta talk page]]'''
* Email us using details on the contact page.
;Join Us
We look forward to your collaboration and coordination in making Feminism and Folklore 2026 a meaningful and impactful campaign for closing gender gaps and enriching folk culture content on Wikipedia.
Thank you and best wishes,
'''[[:m:Feminism and Folklore 2026|Feminism and Folklore 2026 International Team]]'''
----
''Stay connected:''
[[File:B&W Facebook icon.png|link=https://www.facebook.com/feminismandfolklore/|30x30px]]
[[File:B&W Twitter icon.png|link=https://twitter.com/wikifolklore|30x30px]]
</div></div>
== Invitation to Host Wiki Loves Folklore 2026 in Your Country ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
<div style="text-align: center; width: 100%;">''{{int:please-translate}}''</div>
[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]]
Hello everyone,
We are delighted to invite Wikimedia affiliates, user groups, and community organizations worldwide to participate in '''Wiki Loves Folklore 2026''', an international initiative dedicated to documenting and celebrating folk culture across the globe.
;About Wiki Loves Folklore
'''Wiki Loves Folklore''' is an annual international photography competition hosted on Wikimedia Commons. The campaign runs from '''1 February to 31 March 2026''' and encourages photographers, cultural enthusiasts, and community members to contribute photographs that highlight:
* Folk traditions and rituals
* Cultural festivals and celebrations
* Traditional attire and crafts
* Performing arts, music, and dance
* Everyday practices rooted in folk heritage
Through this campaign, we aim to preserve and promote diverse folk cultures and make them freely accessible to the world.
[[:c:Commons:Wiki_Loves_Folklore_2026|Project page on Wikimedia Commons]]
; Host a Local Edition
As we celebrate the '''eight edition''' of Wiki Loves Folklore, we warmly invite communities to organize a local edition in their country or region. Hosting a local campaign is a great opportunity to:
* Increase visibility of your region’s folk culture
* Engage new contributors in your community
* Enrich Wikimedia Commons with high-quality cultural content
'''[[:c:Commons:Wiki_Loves_Folklore_2026/Organize|Sign up to organize]]:'''
If your team prefers to organize the competition in ''either February or March only'', please feel free to let us know.
If you are unable to organize, we encourage you to share this opportunity with other interested groups or organizations in your region.
;Get in Touch
If you have any questions, need support, or would like to explore collaboration opportunities, please feel free to contact us via:
* The project Talk pages
* Email: '''support@wikilovesfolklore.org'''
We are also happy to connect via an online meeting if your team would like to discuss planning or coordination in more detail.
Warm regards,
'''The Wiki Loves Folklore International Team'''
</div>
[[Хоснователь:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Діскузія з хоснователём:MediaWiki message delivery|діскусія]]) 14:21, 18 януара 2026 (CET)
<!-- Повідомлення надіслано користувачем Tiven2240@metawiki з використанням списку розсилки на сторінці у https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikipedia&oldid=29228188 -->
== <span lang="ru" dir="ltr">Ежегодный пересмотр Универсального кодекса поведения и Руководства по правоприменению</span> ==
<div lang="ru" dir="ltr">
<section begin="announcement-content" />
Пишу вам, чтобы сообщить о начале ежегодного пересмотра Универсального кодекса поведения (Universal Code of Conduct) и Руководства по его применению. Вы можете вносить предложения по изменениям до 9 февраля 2026 года. Это первый из нескольких этапов ежегодного пересмотра. [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2026|Дополнительную информацию и возможность присоединиться к обсуждению можно найти на странице UCoC в Мета-вики]].
[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Координационный комитет по Универсальному кодексу поведения]] (U4C) — это глобальная группа, деятельность которой направлена на обеспечение справедливого и последовательного применения Универсального кодекса поведения. Эта процедура ежегодного пересмотра была спланирована и реализована U4C. Получить дополнительную информацию и узнать об обязанностях U4C можно, [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|ознакомившись с Уставом U4C]].
Пожалуйста, поделитесь этой информацией с другими участниками вашего сообщества там, где это уместно.
— В сотрудничестве с U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|Обсуждение]])<section end="announcement-content" />
</div>
22:01, 19 януара 2026 (CET)
<!-- Повідомлення надіслано користувачем Keegan (WMF)@metawiki з використанням списку розсилки на сторінці у https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=29905753 -->
== Join the sixth Ukraine’s Cultural Diplomacy Month on Wikipedia! ==
<div lang="en" dir="ltr">
[[File:Ukraine’s Cultural Diplomacy Month on Wikipedia 2026.png|right|250px|thumb|link=https://meta.wikimedia.org/wiki/Ukraine%27s_Cultural_Diplomacy_Month_2026|Join our campaign!]]
{{int:please-translate}}
Dear Wikipedians!
[[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Ukraine|Wikimedia Ukraine]], in cooperation with the [[:en:Ministry of Foreign Affairs of Ukraine|MFA of Ukraine]] and [[:en:Ukrainian Institute|Ukrainian Institute]], has launched the sixth edition of writing challenge "'''[[:m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2026|Ukraine's Cultural Diplomacy Month]]'''", which lasts from '''1st April''' until '''30th April 2026'''.
The initiative aims to promote knowledge about Ukrainian culture abroad by creating and improving Wikipedia articles in multiple languages. This year marks the sixth edition of the campaign, which will focus on contemporary culture, making today’s artistic voices and practices more visible to international audiences.
🧩'''How to participate?'''
Choose an article from the suggested list → Write an article in your language, or improve an existing one according to the rules → Add your contribution to the contest page and calculate your points → Win prizes and receive a certificate of participation → Become a promoter of truthful knowledge about Ukraine.
🧩'''[[m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2026|Check our main page for more information]]'''.
'''If you are interested in coordinating long-term community engagement for the campaign and becoming a local ambassador, we would love to hear from you! Please let us know your interest.'''
If not, then we encourage you to translate the [[m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2026|landing page of the contest]] and [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MessageGroupStats?group=Centralnotice-tgroup-UCDM2026banner&messages=&language=en&x=D banner] into your own language.
Also, we set up a [[:m:CentralNotice/Request/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2026|banner]] to notify users of the possibility to participate in this challenge!
[[:m:User:OlesiaLukaniuk (WMUA)|OlesiaLukaniuk (WMUA)]] ([[:m:User talk:OlesiaLukaniuk (WMUA)|talk]]) 04:35, 1 April 2026 (UTC)
</div>
<!-- Повідомлення надіслано користувачем OlesiaLukaniuk (WMUA)@metawiki з використанням списку розсилки на сторінці у https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:OlesiaLukaniuk_(WMUA)/list_of_wikis&oldid=28552112 -->
7mnt2bxj3n40ow6x9riey4b4ywmpqp8
Меджіславяньскый язык
0
5440
164527
164511
2026-03-31T22:15:33Z
Halajkovič
33393
164527
wikitext
text/x-wiki
{{Інфобокс язык
| name = Меджіславяньскый язык
| nativename = ''меджусловјанскы језык'', ''medžuslovjansky jezyk'', ⰿⰵⰴⰶⱆⱄⰾⱁⰲⱝⱀⱄⰽⱏⰹ ⰵⰸⱏⰹⰽ
| creator = Ян ван Стенберґен, Войтєх Мерунка
| region =
| speakers = 7000 (2020)<ref name="Kocór, p. 21">Kocór, p. 21.</ref>
| familycolor = constructed language
| fam1 = [[штучный язык]]
| fam2 =
| fam3 =
| fam4 =
| fam5 =
| fam6 =
| script = [[латиніка]], [[кіріліця]], [[глаголіця]]
| nation =
| minority =
| agency = Міджіславяньскый комітет
| iso1 =
| iso2 =
| iso3 = isv
| notice = 0
| image = [[Файл:Flag of Interslavic.svg|127px|border]]<br/>Прапор міджіславянчіны
| map =
}}
'''Меджіславя́ньскый язык''' (''меджусловјанскы језык'', ''medžuslovjansky jezyk''/ⰿⰵⰴⰶⱆⱄⰾⱁⰲⱝⱀⱄⰽⱏⰹ ⰵⰸⱏⰹⰽ; тыж: ''novoslovjansky'', ''všeslovjansky'') є славяньскый натуралістічный плановый зоновый помічный язык, сконштруованый на основі цїлославяньскых ґраматічных і лексікалных елементів, котрый служыть на комунікацію меджі Славянами розлічных народностей. Про не-Славянів може меджіславяньскый тыж наповнёвати школовану функцію. Язык є закорїненый нелем в старославяньскім языку, але ай в розлічных імпровізованых нарічах, котрыма люде в областях з розмаїтым славяньскым обывательством хосновали почас сторочу. В резултатї того меджіславяньскый екзістує на двох уровнях: першов суть не научны формы спонтанной комунікації, другов суть научны кодіфікації предложены многыма языкознателями і іншыма одборниками.<ref>Ladislav Podmele, ''Revolucija v istoriji interlingvistiki.''</ref> Вшыткы формы мають сполочну характерістіку, же порозумілость без попереднёго учіня має пріоріту перед легкостёв. Зато є меджіславяньскый язык зоновым а не народным языком. Тот язык є писаный тыж латиніков і кіріліцёв.
Меджіславяньскый язык быв першыраз описаный в роках 1659–1666 хорватьскым сповідником [[Юрай Крижанич|Юраём Кріжанічом]]. Назва „меджіславяньскый“ першыраз предложыв Іґнац Гошек в роцї 1908.<ref>{{Lang|ru|Л.П. Рупосова, ''История межславянского языка''}}, v: {{Lang|ru|''Вестник Московского государственного областного университета'' (Московский государственный областной университет)}}, 2012 nr. 1, str. 55.</ref> Меджіславяньскый язык овладать дакілько тісяч людей.<ref name="iliev">{{Cite journal | first = Ivan G. | last = Iliev | url = http://www.ijors.net/issue2_2_2013/pdf/__www.ijors.net_issue2_2_2013_article_6_iliev.pdf | title = Short History of the Cyrillic Alphabet | journal = International Journal of Russian Studies | issue = nr. 2 (2013/2) | place = Plovdiv | year = 2012 | pages = 67 | language = en}} ([http://www.ijors.net/issue2_2_2013/articles/iliev.html versija {{-|HTML}}])</ref> Код ISO 639-3 про меджіславяньскый язык є isv, котрый му быв придїленый в роцї 2024.<ref>{{Cite web |url=https://iso639-3.sil.org/code/isv |title=isv |publisher={{-|SIL International: ISO 639-3}} |date=3 April 2024 |access-date=23 April 2024}}</ref>
== Історія ==
Традічно, меджіславяньскый язык быв близко звязаный з панславізмом. Прихылникы той ідеолоґії вірують, же вшыткы [[Славяне]] суть єдиный народ і напрямляють ся до їх културно-політічного споїня. Вєдно з думков про сполочный славяньскый штат повстала ідея сполочного славяньского языка. Деякы думали, же роль цїлословяньского языка має быти [[російскый язык]], язык найвекшого славяньского штату.
Проєкт ''Slovianski'' быв зачатый в роцї 2006.
== Алфавіт ==
Меджіславяньскый може быти писаный тыж [[Латиніка|латиніков]] і [[Кіріліця|кіріліцёв]]:
{| class="wikitable" width="500px"
! Латиніка !! Кіріліця !! Алтернатіва !! Высловность
|-
| align="center" | '''A a''' || align="center" | '''A а''' || || {{IPA|a}}
|-
| align="center" | '''B b''' || align="center" | '''Б б''' || || {{IPA|b}}
|-
| align="center" | '''C c''' || align="center" | '''Ц ц''' || || {{IPA|ts}}
|-
| align="center" | '''Č č''' || align="center" | '''Ч ч''' || лат. '''cz''', '''cx''' || {{IPA|tʃ}}
|-
| align="center" | '''D d''' || align="center" | '''Д д''' || || {{IPA|d}}
|-
| align="center" | '''DŽ dž''' || align="center" | '''ДЖ дж''' || лат. '''dż''', '''dzs''', '''dzx''' || {{IPA|dʒ}}
|-
| align="center" | '''E e''' || align="center" | '''Е е''' || || {{IPA|e}}
|-
| align="center" | '''Ě ě''' || align="center" | '''Є є''' || лат. '''e''', кір. '''е''' (або '''ѣ''') ||{{IPA|je}}
|-
| align="center" | '''F f''' || align="center" | '''Ф ф''' || || {{IPA|f}}
|-
| align="center" | '''G g''' || align="center" | '''Г г''' || || {{IPA|ɡ}}
|-
| align="center" | '''H h''' || align="center" | '''Х х''' || || {{IPA|x}}
|-
| align="center" | '''I i''' || align="center" | '''И и''' || || {{IPA|i}} ~ {{IPA|ji}}
|-
| align="center" | '''J j''' || align="center" | '''Ј ј''' || кір. '''й''' || {{IPA|j}}
|-
| align="center" | '''K k''' || align="center" | '''К к''' || || {{IPA|k}}
|-
| align="center" | '''L l''' || align="center" | '''Л л''' || || {{IPA|l}}
|-
| align="center" | '''Lj lj''' || align="center" | '''Љ љ''' || кір. '''ль''' || {{IPA|lʲ}}
|-
| align="center" | '''M m''' || align="center" | '''М м''' || || {{IPA|m}}
|-
| align="center" | '''N n''' || align="center" | '''Н н''' || || {{IPA|n}}
|-
| align="center" | '''Nj nj''' || align="center" | '''Њ њ''' || кір. '''нь''' || {{IPA|nʲ}}
|-
| align="center" | '''O o''' || align="center" | '''О о''' || || {{IPA|o}}
|-
| align="center" | '''P p''' || align="center" | '''П п''' || || {{IPA|p}}
|-
| align="center" | '''R r''' || align="center" | '''Р р''' || || {{IPA|r}}
|-
| align="center" | '''S s''' || align="center" | '''С с''' || || {{IPA|s}}
|-
| align="center" | '''Š š''' || align="center" | '''Ш ш''' || лат. '''sz''', '''sx''' || {{IPA|ʃ}}
|-
| align="center" | '''T t''' || align="center" | '''Т т''' || || {{IPA|t}}
|-
| align="center" | '''U u''' || align="center" | '''У у''' || || {{IPA|u}}
|-
| align="center" | '''V v''' || align="center" | '''В в''' || || {{IPA|ʋ}}
|-
| align="center" | '''Y y''' || align="center" | '''Ы ы''' || лат. '''i''', кір. '''и''' || {{IPA|ɪ}}
|-
| align="center" | '''Z z''' || align="center" | '''З з''' || || {{IPA|z}}
|-
| align="center" | '''Ž ž''' || align="center" | '''Ж ж''' || лат. '''ż''', '''zs''', '''zx''' || {{IPA|ʒ}}
|}
== В културї ==
Персонажі філму Вацлава Маргула «Цвітна пташка» хоснують меджіславяньскый язык як незнамый славяньскый язык<ref>{{Cite web|title="Раскрашенная птица" – кинодебют межславянского языка|url=https://www.radio.cz/ru/rubrika/bogema/-raskrashennaya-ptica-kinodebyut-mezhslavyanskogo-yazyka|website=Radio Praha|access-date=28 January 2019|language=ru}}</ref>. Маргул зазначів, же выхосновав меджіславяньскый язык, жебы уникнути асоціацій із даякым реалным славяньскым народом.<ref name="Nabarvené ptáče aneb Bolestivé pochybnosti o poslání živočišného druhu Homo sapiens">{{Cite web |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Nabarvené ptáče aneb Bolestivé pochybnosti o poslání živočišného druhu Homo sapiens |url=https://www.kinobox.cz/clanek/17031-vaclav-marhoul-o-nabarvenem-ptaceti |website=Kinobox.cz |access-date=2 September 2019 |language=cs}}</ref>
== Примір тексту ([[Отче наш]]) ==
{| class=wikitable
! '''Латиніка''' !! '''Кіріліця'''
|-
|
: Otče naš, ktory jesi v nebesah, nehaj svęti sę imę Tvoje.
: Nehaj prijde krålevstvo Tvoje, nehaj bųde volja Tvoja, kako v nebě tako i na zemji.
: Hlěb naš vsjakodenny daj nam dneś, i odpusti nam naše grěhi, tako kako my odpušćajemo našim grěšnikam.
: I ne vvedi nas v pokušeńje,
: ale izbavi nas od zlogo.
: Ibo Tvoje je krålevstvo i moć i slava, na věki.
: Amin.
|
: Отче наш, кторы јеси в небесах, нехај свети се име Твоје.
: Нехај пријде кралевство Твоје, нехај буде вольа Твоја, како в небе тако и на земји.
: Хлеб наш всьакоденны дај нам днес, и одпусти нам наше грехи, тако како мы одпушчајемо нашим грешникам.
: И не введи нас в покушенје, але избави нас од злого.
: Ибо Твоје је кралевство и моч и слава, на веки.
: Амин.
|}
== Література ==
* Barandovská-Frank, Věra. ''Panslawische Variationen''. Brosch, Ciril i Fiedler, Sabine (ed.), Florilegium Interlinguisticum. Festschrift für Detlev Blanke zum 70. Geburtstag. Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften, Frankfurt am Main, 2011, {{ISBN|978-3-631-61328-3}}, pp. 209–236.
* Duličenko, Aleksandr D. ''Pravigo de la slava interlingvistiko: slava reciprokeco kaj tutslava lingvo en la historio de Slavoj''. Grundlagenstudien aus Kybernetik und Geisteswissenschaft, no. 57:2, June 2016, Akademia Libroservo, ISSN 0723-4899, pp. 75–101.
* Kocór, Maria, et al. ''Zonal Constructed Language and Education Support of e-Democracy – The Interslavic Experience''. Sokratis K. Katsikas & Vasilios Zorkadis eds., E-Democracy – Privacy-Preserving, Secure, Intelligent E-Government Services. 7th International Conference, E-Democracy 2017, Athens, Greece, December 14-15, 2017, Proceedings (Communications in Computer and Information Science no. 792, Springer International Publishing, 2017, {{ISBN|978-3-319-71116-4}}, 978-3-319-71117-1), pp. 15–30.
* Meyer, Anna-Maria. [https://www.researchgate.net/publication/308041701_Slavic_constructed_languages_in_the_internet_age ''Slavic constructed languages in the internet age'']. Language Problems & Language Planning, vol. 40 no. 3 (January 2016), pp. 287–315.
* Meyer, Anna-Maria. ''Wiederbelebung einer Utopie. Probleme und Perspektiven slavischer Plansprachen im Zeitalter des Internets''. Bamberger Beiträge zur Linguistik 6, Bamberg: Univ. of Bamberg Press, 2014, {{ISBN|978-3-86309-233-7}}.
* Merunka, Vojtěch, ''Interslavic zonal constructed language: an introduction for English-speakers'' (Lukáš Lhoťan, 2018, {{ISBN|9788090700499}}).
* Merunka, Vojtěch. ''Neoslavonic zonal constructed language''. České Budějovice, 2012, {{ISBN|978-80-7453-291-7}}.
* Merunka, Vojtěch; Heršak, Emil; Molhanec, Martin. ''Neoslavonic Language''. Grundlagenstudien aus Kybernetik und Geisteswissenschaft, no. 57:2, June 2016, Akademia Libroservo, ISSN 0723-4899, pp. 114–134.
* Рупосова, Л.П., [https://web.archive.org/web/20211006163505/https://evestnik-mgou.ru/en/Articles/Doc/176 ''История межславянского языка''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211006163505/https://evestnik-mgou.ru/en/Articles/Doc/176 |date=2021-10-06 }}. Вестник Московского государственного областного университета. Московский государственный областной университет, 2012 no. 1 ({{ISSN|2224-0209}}), pp. 51–56.
* Steenbergen, Jan van. ''Constructed Slavic languages in the 21st century''. Grundlagenstudien aus Kybernetik und Geisteswissenschaft, no. 57:2, June 2016, Akademia Libroservo, ISSN 0723-4899, pp. 102–113.
* Steenbergen, Jan van. ''[https://web.archive.org/web/20210701104031/http://jki.amu.edu.pl/files/04%20Steenbergen.pdf Język międzysłowiański jako lingua franca dla Europy Środkowej] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210701104031/http://jki.amu.edu.pl/files/04%20Steenbergen.pdf |date=2021-07-01 }}''. Ilona Koutny, Ida Stria (eds.): Język / Komunikacja / Informacja nr XIII (2018). Poznań: Wydawnictwo Rys, 2018. {{ISBN|978-83-65483-72-0}}, ISSN 1896-9585, pp. 47–61.
== Референції ==
{{reflist}}
== Вонкашнї одказы ==
=== О языку ===
* [http://steen.free.fr/interslavic/ Меджіславяньскый — офіціалный сайт]
* [http://interslavic-language.org/ Портал меджіславяньского языка]
* [https://interslavic-dictionary.com/ Многоязычный меджіславяньскый словник]
* [https://interslavic.fun/ Меджіславяньска функція]
* [https://teletype.in/@flame-ice/gQ2prxcbPBuc/ FAQ о меджіславяньскім языку на меджіславяньскім]{{Dead link|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [https://teletype.in/@flame-ice/m3CLfI4suCO/ FAQ зо меджіславяньскых четів]
=== На языку ===
* [https://isv.miraheze.org Medžuviki] — слободна енціклопедія на меджіславяньскім языку
* [https://isv.miraheze.org/Sbornik:Glavna_stranica Vikisbornik] — зборник текстів на меджіславяньскім языку
* [https://www.youtube.com/playlist?list=PLN7FF06VmIkkpWsnaRKitfJMx0Ngr8h-g/Playlist Філмы на меджіславяньскім]
* [https://www.youtube.com/playlist?list=PL--S_Qi-XfGTs4Hpnukm4VyiymJJ5VZqF/Playlist Меджіславяньска музика]
* [https://youtube.com/playlist?list=PLN7FF06VmIkni_M4__JF5Z5YDgPIbDs08&si=lIC4i7qLlZ2a0ZIz/Playlist Авдіокнигы на меджіславяньскім]
* Переклады компютеровых гер: [https://store.steampowered.com/app/3001730/Bober_Bros_Its_Just_A_Prank/It's Just A Prank], [https://store.steampowered.com/app/972760/Secret_Saga_Xamadeon_Stone/Secret Saga], Minecraft, [https://youtube.com/shorts/wPphMHD_Jqw?si=nripPUsRL9WIXSQW/Sid Meier's Civilization BE]
=== Общіна ===
* [https://interslavicforum.org/our-team/ InterSlavic Linguistic Forum - Меджіславяньскый языковый форум]
* [https://www.facebook.com/groups/interslavic/ Ґрупа на Facebook]
* [https://discord.com/invite/n3saqm27QW Ґрупа на Discord]
{{Славяньскы языкы}}
{{Стыржень}}
[[Катеґорія:Славяньскы языкы]]
[[Катеґорія:Умелы языкы]]
[[Катеґорія:Панславизм]]
ls6vnh5nrzq1i00bt6f5gulpbqpn9w1
Хуст
0
6080
164512
161672
2026-03-31T14:39:03Z
Flipdot
23893
164512
wikitext
text/x-wiki
{{НП|}}
[[File:Єлизаветинський костел 5.jpg|thumb|300px|{{center|Центер Хуста}}]]
'''Хуст''', тыж застар. '''Густ''' ({{lang-uk|Хуст}}, {{lang-hu|Huszt}}, {{lang-sk|Chust}}) — є [[місто]] в Закарпатьскій области в [[Україна|Українї]]. Стоїть коло місця збігу [[Ріка (приток Тисы)|Рікы]] і [[Тиса|Тисы]], коло 10 км северно од граніцї з [[Румунія|Румуніёв]]. Город мать днесь приближно 32 тісяч обывателїв.
Перше писемне спомянутя о населїню є з рока [[1329]], коли Хуст дістав прівілеґія міста. До рока [[1919]] належав тот варош до [[Австро-Мадярщина|Австрії-Угорьска]], [[Трианонскый мирный договор|Тріаноньскый договор]] придїлив місто нововыниклому [[Чеськословеньско|Чеськословеньску]].<ref>PRECLÍK, Vratislav: "Profesor Masaryk a Podkarpatská Rus právě před sto lety" (Professor Masaryk and Subcarpatian Russia just hundred years ago), in Čas: časopis Masarykova demokratického hnutí, leden - březen 2019, roč.XXVII. čís. 125. ISSN 1210-1648, str.18 – 23</ref>
По [[Перва вѣденьска арбитража|першій віденьскій арбітражі]] в роцї 1938 ся стало головным містом Підкарпатьской Руси, в марці 1939 было і з остатком Підкарпатьской Руси припоєне до [[Мадярьско|Мадярска]], по скінчіню [[Друга світова война|2. світовой войны]] пак до [[Совєтьскый союз|Совєтьского союза]].
== Познаты родаци ==
* [[Яромир Горжец|Яромір Горжец]] ([[1921]]–[[2009]]), чеськый поет і публіціста
* [[Антонін Москалик]] (1930–2006), чеськый режісер
* [[Иван Орлай]] (1770–1829), [[медик]], [[историк]], [[педагог]]
== Архітектура і памяткы ==
* Хустьскый замок (12, 14, 16 ст.)
<gallery mode="packed" heights="110px">
Файл:Руїни Хустського замку (3).jpg|Руїны замку
Файл:Хуст Єлизаветинський костел 6.JPG|Реформатьска церква
Файл:Roman Catholic church in Khust.jpg|Католицькый костел
Файл:Blahovishchenska Church in Khust.jpg|Церква УПЦ
Файл:Khust 2016 - panoramio (5).jpg|Катедрална церква УПЦ
Файл:Khust Synagogue - interior.jpg|Інтерьєр сінаґоґы
Файл:Памятник советским воинам и здание Рады, Хуст, Закарпатье, 2010 - panoramio.jpg|Братьскый гроб {{nowrap|з 2. Світовой войны}}
Файл:Хуст Чеський квартал 2.JPG|Чеськый квартал
Khust_memorial.JPG|Хустскый меморіал (Холон, Ізраіль)
</gallery>
== Література ==
* [http://history.org.ua/LiberUA/978-966-00-1359-9/978-966-00-1359-9.pdf Хуст] // Енциклопедія історії України у 10 т. / редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — К. : Наук. думка, 2013. — Т. 10 : Т — Я. — С. 441. — ISBN 978-966-00-1359-9.
* [http://imsu-zakarpattja.com/mista-i-sela-zakarpatskoi-oblasti/hustskyj-rajon/hust.html Хуст — Інформаційно-пізнавальний портал | Закарпатська область у складі УРСР] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130313133258/http://imsu-zakarpattja.com/mista-i-sela-zakarpatskoi-oblasti/hustskyj-rajon/hust.html |date=13 березня 2013 }} (На основі матеріалів енциклопедичного видання про історію міст та сіл України, том — Історія міст і сіл Української РСР. Закарпатська область. — К.: Головна редакція УРЕ АН УРСР.)
* Segal, Raz. «The Jews of Huszt between the World Wars and in the Holocaust.» Yalkut Moreshet: Holocaust Documentation and Research 4 (2006): 80-119.
== Екстерны одказы ==
{{Commonscat|Khust}}
*[https://web.archive.org/web/20090101084058/http://khust.org/new/ Містьскый портал (неофіціалный)]
== Референції ==
{{reflist}}
{{Переклад|cs|Chust|8208959}}
{{Стыржень}}
[[Катеґорія:Міста Україны]]
[[Катеґорія:Закарпатьска область]]
6u2ie4v8jidgfmcp5p8hf4kgqotux1y
164513
164512
2026-03-31T14:39:17Z
Flipdot
23893
164513
wikitext
text/x-wiki
{{НП|}}
[[File:Єлизаветинський костел 5.jpg|thumb|300px|{{center|Центер Хуста}}]]
'''Хуст''', тыж застар. '''Густ''' ({{lang-uk|Хуст}}, {{lang-hu|Huszt}}, {{lang-sk|Chust}}) — є [[місто]] в [[Закарпатска область|Закарпатьскій области]] в [[Україна|Українї]]. Стоїть коло місця збігу [[Ріка (приток Тисы)|Рікы]] і [[Тиса|Тисы]], коло 10 км северно од граніцї з [[Румунія|Румуніёв]]. Город мать днесь приближно 32 тісяч обывателїв.
Перше писемне спомянутя о населїню є з рока [[1329]], коли Хуст дістав прівілеґія міста. До рока [[1919]] належав тот варош до [[Австро-Мадярщина|Австрії-Угорьска]], [[Трианонскый мирный договор|Тріаноньскый договор]] придїлив місто нововыниклому [[Чеськословеньско|Чеськословеньску]].<ref>PRECLÍK, Vratislav: "Profesor Masaryk a Podkarpatská Rus právě před sto lety" (Professor Masaryk and Subcarpatian Russia just hundred years ago), in Čas: časopis Masarykova demokratického hnutí, leden - březen 2019, roč.XXVII. čís. 125. ISSN 1210-1648, str.18 – 23</ref>
По [[Перва вѣденьска арбитража|першій віденьскій арбітражі]] в роцї 1938 ся стало головным містом Підкарпатьской Руси, в марці 1939 было і з остатком Підкарпатьской Руси припоєне до [[Мадярьско|Мадярска]], по скінчіню [[Друга світова война|2. світовой войны]] пак до [[Совєтьскый союз|Совєтьского союза]].
== Познаты родаци ==
* [[Яромир Горжец|Яромір Горжец]] ([[1921]]–[[2009]]), чеськый поет і публіціста
* [[Антонін Москалик]] (1930–2006), чеськый режісер
* [[Иван Орлай]] (1770–1829), [[медик]], [[историк]], [[педагог]]
== Архітектура і памяткы ==
* Хустьскый замок (12, 14, 16 ст.)
<gallery mode="packed" heights="110px">
Файл:Руїни Хустського замку (3).jpg|Руїны замку
Файл:Хуст Єлизаветинський костел 6.JPG|Реформатьска церква
Файл:Roman Catholic church in Khust.jpg|Католицькый костел
Файл:Blahovishchenska Church in Khust.jpg|Церква УПЦ
Файл:Khust 2016 - panoramio (5).jpg|Катедрална церква УПЦ
Файл:Khust Synagogue - interior.jpg|Інтерьєр сінаґоґы
Файл:Памятник советским воинам и здание Рады, Хуст, Закарпатье, 2010 - panoramio.jpg|Братьскый гроб {{nowrap|з 2. Світовой войны}}
Файл:Хуст Чеський квартал 2.JPG|Чеськый квартал
Khust_memorial.JPG|Хустскый меморіал (Холон, Ізраіль)
</gallery>
== Література ==
* [http://history.org.ua/LiberUA/978-966-00-1359-9/978-966-00-1359-9.pdf Хуст] // Енциклопедія історії України у 10 т. / редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — К. : Наук. думка, 2013. — Т. 10 : Т — Я. — С. 441. — ISBN 978-966-00-1359-9.
* [http://imsu-zakarpattja.com/mista-i-sela-zakarpatskoi-oblasti/hustskyj-rajon/hust.html Хуст — Інформаційно-пізнавальний портал | Закарпатська область у складі УРСР] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130313133258/http://imsu-zakarpattja.com/mista-i-sela-zakarpatskoi-oblasti/hustskyj-rajon/hust.html |date=13 березня 2013 }} (На основі матеріалів енциклопедичного видання про історію міст та сіл України, том — Історія міст і сіл Української РСР. Закарпатська область. — К.: Головна редакція УРЕ АН УРСР.)
* Segal, Raz. «The Jews of Huszt between the World Wars and in the Holocaust.» Yalkut Moreshet: Holocaust Documentation and Research 4 (2006): 80-119.
== Екстерны одказы ==
{{Commonscat|Khust}}
*[https://web.archive.org/web/20090101084058/http://khust.org/new/ Містьскый портал (неофіціалный)]
== Референції ==
{{reflist}}
{{Переклад|cs|Chust|8208959}}
{{Стыржень}}
[[Катеґорія:Міста Україны]]
[[Катеґорія:Закарпатьска область]]
helpxm70ytjxrhg8102rj49wb13xb13
Бѣлкы (Закарпатска область)
0
15786
164525
155804
2026-03-31T18:09:30Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164525
wikitext
text/x-wiki
{{Локалита
|статус = [[Мѣстечко]] [[Украина|Украины]]
|руська назва = Бѣлкы
|вид крайны = Держава
|герб = Bilky zakarp s.gif
|опис герба =
|ширина герба = 120
|застава =Bilky Fl.jpg
|ширина заставы =120
|крайна = Украина
|lat_dir = N |lat_deg = 48 |lat_min = 19 |lat_sec = 46
|lon_dir = E |lon_deg = 23 |lon_min = 08 |lon_sec = 23
|CoordAddon = type:adm3rd
|CoordScale = 100000
|размер карты страны = 250 <!-- 0 затлумить выдачу мапы под рамов -->
|давны назвы = Bilky, 1245<ref name="Хоменко">Хоменко І. Л.</ref>
|вид региона = [[Область]]
|регион = [[Закарпатска область|Закарпатска]]
|вид района = Еврорегион
|район = [[Еврорегион Карпаты|Карпаты]]
|вид общины = Сельска рада
|община = Бѣлковска
|площа = 4,4 <!-- в квадр. км -->
|вид высоты = Надморска вышка
|высота = 179 <!-- в метрах -->
|население = 8064<ref name="ОК">Облікова картка</ref>
|год переписи = 2001
|часовый пояс = +2
|DST = перевод годинкы
|телефонный код = +380-3144
|почтовый индекс = 90132
|вид идентификатора = КОАТУУ
|цифровой идентификатор = 2121980801
|категория в Commons = Bilky, Irshava Raion
|сайт =
|язык сайта =
}}
'''Бѣ́лкы''', {{ref-uk}} ''Білки'' — [[мѣстечко]] в бывшом [[Иршавскый район|Иршавском районѣ]]<ref>Од року 2020 в Хустском.</ref> [[Закарпатска область|Закарпатской области]] [[Украина|Украины]], центер сельской рады.<ref name="Хоменко"/>
==Полога==
Лежить на правом березѣ [[Боржава (ріка)|Боржавы]] о 8 км од бывшого районного центра [[Иршава]].<ref name="Хоменко"/><ref name="Федака">Сергій Федака, сс. 21–23.</ref>
==История==
;Мадярска доба:Перва упоминка о селѣ в жерелах датована роком [[1245]], коли краль [[Бейла IV.]] даровав село землепану Карачоньи.<ref name="Хоменко"/><ref name="Федака"/>
:Од зачатку [[XIX. стороча]] в селѣ добывають желѣзну руду, вытоплюють [[желѣзо]], фунгуе пила и даколько млинох, выпалюють [[Вапно (материал)|вапно]]. Од року 1830 Бѣлкы стають ся великым торговым селом, на тутешны торговицѣ ходили не лем з цѣлого краю, але и з [[Галичина|Галичины]].<ref name="Федака"/>
:В року 1910 в Бѣлках было 4675 обывательох русинской и нѣмецкой народности, пошта, телеграф, сельска позычкова кооперация и каса самомопомочи.<ref>Révai nagy lexikona,том 3, с. 313.</ref>
;Чехословацка доба:В року 1923 отворена [[горожанка]], а в року 1925 при ньой за кошты [[Червеный Крест|Червеного Креста]] отвореный интернат. В року 1938 до Бѣлок перемѣщена Береговска украинска [[гимназия]].<ref name="Федака"/>
:В року 1930 зоз 5614 обывательох были 4424 [[Русины]], 1068 [[Евреи]], 56 [[Мадяре]], 41 [[Чехы]] и [[Словаци]], 1 [[Нѣмцѣ|Нѣмець]], 7 иншых народностей и 17 чужоземцьох. Векшина Русинох были православны — 2287 (51,6%), иншы — грекокатолици. Социалну и медицинску помочь подавала станиця [[Червеный Крест|Червеного Креста]].В Бѣлках быв нотарскый уряд, пошта, телеграф, телефон, жандарска станиця, основна школа русинска (8 клас) и чешска (5 клас), [[горожанка]] русинска (4 класы) и чешска (3 класы). Грекокатолицка мурована церква Успѣня Пресвятой Богородицѣ была высвячена в року 1838, деревяна православна церква Святых Петра и Павла — в року 1920.<ref name="Достал">Достал Я., сс. 72–73.</ref>
;Украинска доба:[[25. октобра]] [[1944]] до Бѣлок вступила Червена армада, зачала ся украинска доба истории села, и 126 его обывательох были мобилизованы до совѣтского войска. Панскы землѣ были роздѣлены меджи газдами, але уже [[15. марца]] [[1948]] быв створеный колгосп и вшиткы подарованы землѣ од них забрали. В року [[1966]] в Бѣлках отворили ставбарску промысловку, а в року [[1967]] — промыслову выробу сокох, вин и сливовицѣ. Фунговали два камѣнны ломы, цех на выробу сухых и олейовых фарб.<ref name="Федака"/>
==Днешность==
Бѣлкы тяжко пережили повѣнѣ в роках 1998, 2001, 2005. В року 2005 [[епископ]] [[Милан Шашик]] освятив церкву [[XIX. стороча]], котра была реставрована по тому, як в совѣтской добѣ была заперта и хоснована як музей атеизма. В року [[2009]] отворили памятник [[Иван Фирцак “Кротон”|Ивану Фирцаку “Кротону”]], бѣлецкому родакови.<ref name="Федака"/>
==Вызнамны родаци==
* [[Иван Фирцак “Кротон”]] (1899–1970) — силак, [[циркус]]овый [[Актер|артиста]]
* [[Юлия Зейкан]] (1943–2012) — [[новинарь]]ка, [[писатель]]ка
* [[Оксана Илницка]] (*1962), [[Спѣвак|спѣвачка]], [[педагог]]ыня, Заслужена умѣлкыня Украины
==Жерела и одказы==
* '''Révai nagy lexikona'''. 3. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1911.
* '''Достал, Ярослав'''. Підкарпатська Русь (Закарпаття періоду Чехословацької республіки: 1919–1938). Ужгород, «Карпати», 2014. {{ISBN|978-966-671-374-5}} {{ref-uk}}
* '''Федака, Сергій'''. Населені пункти і райони Закарпаття. Історично-географічний довідник. "Ліра". Ужгород, 2014. {{ISBN| 978-617-596-158-2}} {{ref-uk}} [https://books.google.com.ua/books?id=w4xGBAAAQBAJ&pg=PA21&lpg=PA21&dq=Сергій+Федака+Білки+Іршавського+району&source=bl&ots=gDOzZuSHW6&sig=ACfU3U2IInwrbBjYi4ZMzYNqa28K0rR8GQ&hl=uk&sa=X&ved=2ahUKEwjbqtKtu6nmAhVOr4sKHSaXAl4Q6AEwBHoECAoQAg#v=onepage&q=Сергій%20Федака%20Білки%20Іршавського%20району&f=false]
* '''Хоменко І. Л.''': Білки //Тронько П. и др. (ред.) Історія міст і сіл України. Том 7. Закарпатська область. К. 1969. Сс. 307 – 317.{{ref-uk}}
* {{Cite web |url=http://w1.c1.rada.gov.ua/pls/z7503/A005?rf7571=11201 |title='''Облікова картка''' Білки на сайті Верховної ради України |language=украинскы |accessdate=2019-12-09}}
== Референции ==
{{reflist}}
{{Иршавскый район}}{{Закарпатска область}}
[[Катеґорія:Населены пункты Украины]]
[[Катеґорія:Населены пункты Закарпатской области]]
kvvetrazso8ttmschi3mlbv1jsxby0u
Аллаг
0
16725
164526
164197
2026-03-31T21:34:27Z
Halajkovič
33393
164526
wikitext
text/x-wiki
[[File:Allah.svg|thumb|250px|<div class="center">Слово ''Аллаг'' по арабскы</div>]]
'''Аллаг''', од {{ref-ar}} ''الله'' ал-илаг {{Audio|Ar-Allah.oga|выгваряня}})— божество в [[Арабы|арабской]] [[Мифология|мифологии]] и [[Бог]] в [[ислам]]ѣ.<ref name=Roscin>Рощин М. Ю.</ref>
Слово мать шпецифичне значѣня в главных [[Монотеізм|монотеистичных]] религиях ([[юдаизм]], [[христианство]] а передовшиткым [[ислам]]), де означуе единого Бога, створителя [[Весмір|Вселены]].
;В давной (доисламской) арабской [[Мифология|мифологии]]: — найвысше божество. Быв честованый в сѣверной и централной Арабии як бог-предок и демиург, бог неба и дождя, творець свѣта и людей, отець богох. Супругов Аллага ся поважовала ''Аллат'' (у Арабох [[Сирия|сирийской]] пустыни) або Узза (на югу Централной Арабии); в иншых районах Арабии они въедно з ''Манат'' суть честованы як дѣти (дѣвкы) Аллага.<ref name=Roscin/>
;В исламѣ: — единый Бог, сотворитель вшиткого сущого, пославшый во свѣт пророка [[Могамед]]а. Аллаг — первоначало (Творець), высшый судця, первый и послѣдный, явный и скрытый ([[Коран]], 13:16,42:49, 57:3,95:8). В [[могамедан]]ском поклонѣню честують «99 прекрасных имен» Аллага. Учѣня о Аллагу стало ся основов могамеданской [[Теология|теологии]], а единобожие — главным догматом [[ислам]]а.<ref name=Roscin/>
== Одношѣня ку иншым вѣрам ==
Подля [[Коран]]а ай исламской традиции, вшиткы библийны и дакотры арабскы пророкы были посланиками Аллага, што е тот истый [[Бог]], котрому ся поклоняють [[юдаизм|юдеи]] и [[Христианство|христиане]], але они одошли од истинной вѣры, перекрутивши его Слова и придавши ему «сполочникох», зробивши тым крок ку [[Поганство|поганству]]. Класичный примѣр такого перекручѣня зачаточного монотеизма — христианскый догмат о [[Свята Тройця|Тройцѣ]], в протикладѣ котрому [[Коран]] мать принцип строгого еднобожества (таухид), основаного на вызнаню единости Аллага. Формула «Нѣт ниякого божества, окрем Аллага, и [[Могамед]] — посланик его» — найкуртшый выклад вѣросповѣдного креда магомедана.<ref>Алексеев И. Л.</ref>
== Жерела и одказы ==
* '''Алексеев И. Л.''': Аллах //Энциклопедия религий / Под ред. А.П. Забияко, А.Н. Красникова, Е.С. Элбакян. — М.: Академический Проект, Гаудеамус, 2008. — 1520 с. ({{ISBN| 978-5-8291-1084-0}} Академический Проект) ({{ISBN| 978-5-98426-067-1}} Гаудеамус) Сс. 56–57. {{ref-ru}}
* '''Рощин М. Ю.''' АЛЛАХ // Большая российская энциклопедия. Том 1. Москва, 2005, стр. 503 [https://web.archive.org/web/20231101000057/https://old.bigenc.ru/religious_studies/text/1813702 Редакция: 2016. Одчитане: 05.08.2020] {{ref-ru}}
{{Commonscat|Allah}}
== Референции ==
{{reflist}}
[[Категория:Іслам]]
[[Категория:Арабы]]
3ypjlhmu88wtaoxops6ftfxjb7obggn
Хоснователь:Rodym
2
23783
164518
161042
2026-03-31T15:47:36Z
Rodym
16258
мале доповненя тексту
164518
wikitext
text/x-wiki
{{#Babel:uk|ru-4|en-5|sk-3|cs-2|rue-1|hu-1|tok-3}}
Перекладатель-аматер і штудент-філолоґ із [[Ужгород]]а. Інтересую ся історійов, културами, языками і світом як такым.
mi204null4tfcswmkqek2yjewh96yjw
Оксана Илницка
0
24381
164514
2026-03-31T14:52:33Z
Igor Kercsa
5504
нова статя
164514
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=
|Образчик=
|Чинность=спѣвачка, педагогиня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска спѣвачка, педагогиня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).
== Животопис ==
== Жерела ==
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
cl5kpd8qbo07sqq4frgoxej3q4rtie1
164515
164514
2026-03-31T15:28:28Z
Igor Kercsa
5504
образчик
164515
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=
|Образчик=[[File:Ilnicka-kharkhalis-ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогиня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска спѣвачка, педагогиня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).
== Животопис ==
== Жерела ==
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
876o2veigkaexbaa5m3ho1u6wzut78a
164516
164515
2026-03-31T15:32:31Z
Igor Kercsa
5504
образчик
164516
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=
|Образчик=[[File:Ilnicka-Kharkhalis Ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогиня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска спѣвачка, педагогиня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).
== Животопис ==
== Жерела ==
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
pa00o4rmy5uuerpq15cg4mzqiidqsul
164517
164516
2026-03-31T15:34:15Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164517
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=1962 births
|Образчик=[[File:Ilnicka-Kharkhalis Ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогиня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска спѣвачка, педагогиня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).
== Животопис ==
== Жерела ==
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
70x8lk9uwwr5z4583d1dk4bs88xguwx
164520
164517
2026-03-31T17:21:44Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164520
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=1962 births
|Образчик=[[File:Ilnicka-Kharkhalis Ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогыня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска спѣвачка, педагогыня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).<ref name="СС">Світлана Стегней</ref>
== Животопис ==
== Жерела ==
* {{Cite book |author=Світлана Стегней |editor= |title=//КАЛЕНДАР КРАЄЗНАВЧИХ ПАМ'ЯТНИХ ДАТ НА 2012 РІК |language= |edition= |volume= |chapter=ОКСАНА ПЕТРІВНА ІЛЬНИЦЬКА<br/>50-річчя від дня народження заслуженої артистки України (нар. 1962) |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво Валерія Падяка |date=2011 |series= |pages=112–114 |isbn=978-966-387-056-4 |doi= |url= }} {{ref-uk}}
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
jboc340goh3b5o38nu6hn1sl6ump30o
164521
164520
2026-03-31T17:53:55Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164521
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=1962 births
|Образчик=[[File:Ilnicka-Kharkhalis Ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогыня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска спѣвачка, педагогыня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).<ref name="СС">Світлана Стегней</ref><ref name="ВТФ">Висіцька Т.Ф.</ref><ref name="ДГМ">Данканич Ганна Михайлівна</ref>
== Животопис ==
== Жерела ==
* Висіцька Т.Ф.: Ільницька Оксана Петрівна, с. 145 //{{ЕЗВО20|}}
* {{cite web |author=Данканич Ганна Михайлівна |editor= |date=2019 |url=https://lnma.edu.ua/wp-content/uploads/2019/03/dis_dankanych.pdf |title=ПРОФЕСІЙНЕ ВОКАЛЬНЕ МИСТЕЦТВО ЗАКАРПАТТЯ ДРУГОЇ ПОЛОВИНИ XX - ПОЧАТКУ XXI СТОЛІТТЯ В АСПЕКТІ МІЖКУЛЬТУРНОЇ КОМУНІКАЦІЇ |publisher=ЛЬВІВСЬКА НАЦІОНАЛЬНА МУЗИЧНА АКАДЕМІЯ {{nobr|ім. М. В. ЛИСЕНКА}} |format= Дисертация. Сс.136-142 |quote= |language= |accessdate= |archiveurl= |archivedate= }} {{ref-uk}}
* {{Cite book |author=Світлана Стегней |editor= |title=//КАЛЕНДАР КРАЄЗНАВЧИХ ПАМ'ЯТНИХ ДАТ НА 2012 РІК |language= |edition= |volume= |chapter=ОКСАНА ПЕТРІВНА ІЛЬНИЦЬКА<br/>50-річчя від дня народження заслуженої артистки України (нар. 1962) |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво Валерія Падяка |date=2011 |series= |pages=112–115 |isbn=978-966-387-056-4 |doi= |url= }} {{ref-uk}}
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
np523ysm1i8qj6j7vaamu78gwayo3eq
164524
164521
2026-03-31T18:04:34Z
Igor Kercsa
5504
одказ
164524
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=1962 births
|Образчик=[[File:Ilnicka-Kharkhalis Ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогыня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска [[Спѣвак|спѣвачка]], [[педагог]]ыня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).<ref name="СС">Світлана Стегней</ref><ref name="ВТФ">Висіцька Т.Ф.</ref><ref name="ДГМ">Данканич Ганна Михайлівна</ref>
== Животопис ==
== Жерела ==
* Висіцька Т.Ф.: Ільницька Оксана Петрівна, с. 145 //{{ЕЗВО20|}}
* {{cite web |author=Данканич Ганна Михайлівна |editor= |date=2019 |url=https://lnma.edu.ua/wp-content/uploads/2019/03/dis_dankanych.pdf |title=ПРОФЕСІЙНЕ ВОКАЛЬНЕ МИСТЕЦТВО ЗАКАРПАТТЯ ДРУГОЇ ПОЛОВИНИ XX - ПОЧАТКУ XXI СТОЛІТТЯ В АСПЕКТІ МІЖКУЛЬТУРНОЇ КОМУНІКАЦІЇ |publisher=ЛЬВІВСЬКА НАЦІОНАЛЬНА МУЗИЧНА АКАДЕМІЯ {{nobr|ім. М. В. ЛИСЕНКА}} |format= Дисертация. Сс.136-142 |quote= |language= |accessdate= |archiveurl= |archivedate= }} {{ref-uk}}
* {{Cite book |author=Світлана Стегней |editor= |title=//КАЛЕНДАР КРАЄЗНАВЧИХ ПАМ'ЯТНИХ ДАТ НА 2012 РІК |language= |edition= |volume= |chapter=ОКСАНА ПЕТРІВНА ІЛЬНИЦЬКА<br/>50-річчя від дня народження заслуженої артистки України (нар. 1962) |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво Валерія Падяка |date=2011 |series= |pages=112–115 |isbn=978-966-387-056-4 |doi= |url= }} {{ref-uk}}
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
dhcrymlhhur80h1lu5qf0vy992wwke4
164529
164524
2026-04-01T11:13:23Z
Igor Kercsa
5504
доповненя
164529
wikitext
text/x-wiki
{{Особа
|Имя=Оксана Илницка
|Имя_оригиналне={{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька-Хархаліс''
|Категория_склада=1962 births
|Образчик=[[File:Ilnicka-Kharkhalis Ox.svg|250px]]
|Чинность=спѣвачка, педагогыня
|Уроджѣня={{Birth date|1962|03|06}}
|Мѣсто_роджѣня=[[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]
|Упокоеня=<!--{{Death date and age|20??|??|??|1962|03|06}}-->
|Мѣсто_смерти=
|Причина_смерти=
}}
'''Оксана Илницка''', {{ref-uk}} ''Оксана Петрівна Ільницька'', в одданю ''Оксана Хархалис'', *[[6. марец]] [[1962]], [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]] — украинска [[Спѣвак|спѣвачка]], [[педагог]]ыня, Заслужена умѣлкыня Украины (1998).<ref name="СС">Світлана Стегней</ref><ref name="ВТФ">Висіцька Т.Ф.</ref><ref name="ДГМ">Данканич Ганна Михайлівна</ref>
== Животопис ==
Уродила ся [[6. марец|6. марца]] [[1962]] в [[Село|селѣ]] [[Бѣлкы (Закарпатска область)]], [[УССР]]. По восямрочной школѣ в [[Село|селѣ]] выштудовала Мукачовске педучилище (1977–1981) и Ровненскый державный инштитут културы (1981–1985, фах културно-освѣтна робота). Была направлена в Закарпатске областне управлѣня културы, де достала роботу в Закарпатской областной филгармонии. В [[Авґуст|август]]ѣ 1985 прията за солистку музичного лекторию, едного з найстаршых колективох Закарпатской областой филгармонии, што быв основаный року 1947 як група солистох, по часѣ достав назву „Музичный лекторий", а од року 1998 — ансамбл солистох „Гармония". З часом стала ся умѣлецков ведучов ансамблу. Хоть уже мала мѣсто роботы за фахом, продовжила вокалне школованя, року 1986 поступивши заочно до Московского музично-педагогичного инштитуту им. Гнесиных в клас {{nobr|Н. М. Шильниковой}}, де року 1990 закончила повный курс у фаху солного спѣву, достала квалификацию концертной спѣвачкы и учителькы.
== Жерела ==
* Висіцька Т.Ф.: Ільницька Оксана Петрівна, с. 145 //{{ЕЗВО20|}}
* {{cite web |author=Данканич Ганна Михайлівна |editor= |date=2019 |url=https://lnma.edu.ua/wp-content/uploads/2019/03/dis_dankanych.pdf |title=ПРОФЕСІЙНЕ ВОКАЛЬНЕ МИСТЕЦТВО ЗАКАРПАТТЯ ДРУГОЇ ПОЛОВИНИ XX - ПОЧАТКУ XXI СТОЛІТТЯ В АСПЕКТІ МІЖКУЛЬТУРНОЇ КОМУНІКАЦІЇ |publisher=ЛЬВІВСЬКА НАЦІОНАЛЬНА МУЗИЧНА АКАДЕМІЯ {{nobr|ім. М. В. ЛИСЕНКА}} |format= Дисертация. Сс.136-142 |quote= |language= |accessdate= |archiveurl= |archivedate= }} {{ref-uk}}
* {{Cite book |author=Світлана Стегней |editor= |title=//КАЛЕНДАР КРАЄЗНАВЧИХ ПАМ'ЯТНИХ ДАТ НА 2012 РІК |language= |edition= |volume= |chapter=ОКСАНА ПЕТРІВНА ІЛЬНИЦЬКА<br/>50-річчя від дня народження заслуженої артистки України (нар. 1962) |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво Валерія Падяка |date=2011 |series= |pages=112–115 |isbn=978-966-387-056-4 |doi= |url= }} {{ref-uk}}
== Референции ==
{{reflist}}
{{Lifetime|1962||Илницка, Оксана}}
[[Катеґорія:Русиньскы умелцї]]
h5suj9f88n6x0t2pspe0f2h78h3a48v
Катеґорія:User tok
14
24382
164519
2026-03-31T15:47:37Z
Babel AutoCreate
13466
Автоматічне створїня сторінкы катеґорії [[Project:Бабілон|Бабілон]]
164519
wikitext
text/x-wiki
Участници в тій катеґорії вказали знаня языка токі-пона.
fo95a2ypdskhxvldixl5blr3azqqhbi