Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 11570 23859 22352 2026-05-11T21:47:58Z Kxeon 97794 23859 wikitext text/x-wiki '''Пољска''' је била чланица многобројних савеза и унија све док није стекла независност 1918. године, након Првог светског рата, али је поново изгубила у Другом светском рату, окупирана од стране Немачке. Пољска је у Другом светском рату изгубила преко шест милиона становника. Пољска је велика држава у централној Европи. Граничи се са Немачком, Русијом, Литванијом, Белорусијом, Украјином, Словачком и Чешком. Главни град је Варшава. Валута Пољске је злот.[[Датотека:LGBT Free Zones Poland 2020.png|мини]] [[Датотека:Flag of Poland.png|мини]] [[Датотека:Warsaw Castle Square Panorama 2010.jpg|мини|449x449пискел]] [[Датотека:Krakow Rynek Glowny panorama 2.jpg|мини]] == Историја == Име Пољске долази од древног словенског племена Пољана што означавало скупину људи који су живели на пољима, односно у равницама. За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко прихватио хришћанство савезника у Другом светском рату Пољска је постала социјалистичка република и припадала је Источном блоку под јаким утицајем СССР-а. Комунистичка власт у Пољској је срушена 1989. године а 2004. године је примљена у чланство Европске Уније. == Геогфрафија == Пољска припада источној Европи и граничи се са Русијом, Литванијом , Белорусијом, Украјином, Словачком, Чешком и Немачком, док на северу излази на Балтичко море. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. највећом државом на света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи преко 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи. Дужина пољских граница износи 3.511 km од чега 440 km отпада на морску границу. Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Највећа врх је Риси са висином од 2.499 метара. Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине. Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 km), гранична река Одра (854 km), Варта (808 km) и Буг (772 km) која чини источну границу Земље. Пољска има више од 10.000 језера и једна је од држава која има највише језера на свету. У Европи, само Финска има вежу густину језера. Шуме покривају око 30% територије док је више од пола територије засејано пољопривредним културама. Преко 1% укупне површине (3.145 km²) отпада на 23 национална парка и по овоме је Пољска прва у Европи. Лета су умерено топла а зиме су хладне. Падавина има током читаве године, при чему су на истоку зиме сушније од лета. == Становништво == У Пољској живи 38.533.789 становника по подацима из 2012. године. Око 65% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада. Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и помак на запад утицали су и на становништво тако да данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси. Пољаци спадају у словенске народе, говоре пољским језиком који има више дијалеката. Пољски језик је званичан језик иако је по закону омогућено коришћење матерњег језика свим националним мањинама. У Пољској чак 97,8% становника говори пољски језик док су најзаступљенији језици мањина немачки, украјински, белоруски, ромски и руски. Највећи градови су Варшава који је и главни град, Краков, Лођ, Вроцлав, Познањ, Гдањск. == Знаменитости == Пољска је невероватна земља са изузетно богатом историјом и јединственим природним лепотама. Пољски званичници су врло свесни своје културне баштине, па су самим тим сви историјски споменици обнављани правовремено и под заштитом су државе. == Градови == Историја и разноликост пољских градова, њихова архитектура и културна баштина су понос Пољске. Са једне стране су Варшава или Краков који се толико поносе својом историјом, затим Вроцлав који је историјска престоница Шлезије и кроз њу протиче пет река (Одра и њених пет притока). Гдањск је најзначајнија пољска лука на Балтичком мору, Познањ је један од најстаријих градова земље, Лођ је један од главних културних центара, Шчећин се може похвалити резерватом птица у долини Одре, а Лублин красе бројне знаменитости. == Светска баштина == Пољска се може похвалити са 15 локалитета на Листи светске баштине УНЕСЦО-а. Међу најпопуларнијим је Стари град Краков, а у његовој близини су рудник соли Величка и некадашњи нацистички логор Аушвиц-Биркенау затим Бјаловјешку шуму, историјски центар Варшаве, замак Малборк и дрвене цркве карпатске регије. == Фестивали и празници == У време Божића и Ускрса Варшава и Краков су прелепо украшени, а концерти и представе доприносе празничној атмосфери. Празници као што су Њианки и дављење Моране су веома упечатљиви и представљају реликт прехришћанске паганске традиције. == Музичко наслеђе == Најпознатији пољски композитор је Шопен, чија статуа краси варшавски Лазиенки Парк (једну од највећих градских атракција), у коме се често одржавају концерти његове музике. Пољска музичка сцена је и данас веома богата и шаренолика, од великих имена џеза до средњовековне и класичне музике. У парковима и на трговима се редовно одржавају концерти током лета, док су зими актуелни црквени концерти и опера. == Природне лепоте == Нетакнута природа пољске унутрашњости, приобаља на северу и планина на југу као и  многобројна језера представлљају природно благо Пољске. == Замкови == У Пољској се налази велики број замкова из разних историјских периода. Неки од њих су у рушевинама и о њиховој слави сведоче само остаци некадашњих зидова, док су неки у потпуности очувани или рестаурирани. Међу популарним атракцијама су Краљевски замак у Варшави, Вавел у Кракову и замак Малборк који се налази у истоименом граду и који представља највећи замак на свету (по површини земље коју заузима). Поред ових знаменитости у Пољској се налазе многобројни манастири, цркве, музеји и национални паркови. fc7x4vgz2ol68t751t83h2ke959l3dc 23860 23859 2026-05-11T21:48:10Z Kxeon 97794 23860 wikitext text/x-wiki '''Пољска''' је била чланица многобројних савеза и унија све док није стекла независност 1918. године, након Првог светског рата, али је поново изгубила у Другом светском рату, окупирана од стране Немачке. Пољска је у Другом светском рату изгубила преко шест милиона становника. Пољска је велика држава у централној Европи. Граничи се са Немачком, Русијом, Литванијом, Белорусијом, Украјином, Словачком и Чешком. Главни град је Варшава. Валута Пољске је злот.[[Датотека:LGBT Free Zones Poland 2020.png|мини]] [[Датотека:Flag of Poland.svg|мини]] [[Датотека:Warsaw Castle Square Panorama 2010.jpg|мини|449x449пискел]] [[Датотека:Krakow Rynek Glowny panorama 2.jpg|мини]] == Историја == Име Пољске долази од древног словенског племена Пољана што означавало скупину људи који су живели на пољима, односно у равницама. За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко прихватио хришћанство савезника у Другом светском рату Пољска је постала социјалистичка република и припадала је Источном блоку под јаким утицајем СССР-а. Комунистичка власт у Пољској је срушена 1989. године а 2004. године је примљена у чланство Европске Уније. == Геогфрафија == Пољска припада источној Европи и граничи се са Русијом, Литванијом , Белорусијом, Украјином, Словачком, Чешком и Немачком, док на северу излази на Балтичко море. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. највећом државом на света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи преко 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи. Дужина пољских граница износи 3.511 km од чега 440 km отпада на морску границу. Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Највећа врх је Риси са висином од 2.499 метара. Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине. Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 km), гранична река Одра (854 km), Варта (808 km) и Буг (772 km) која чини источну границу Земље. Пољска има више од 10.000 језера и једна је од држава која има највише језера на свету. У Европи, само Финска има вежу густину језера. Шуме покривају око 30% територије док је више од пола територије засејано пољопривредним културама. Преко 1% укупне површине (3.145 km²) отпада на 23 национална парка и по овоме је Пољска прва у Европи. Лета су умерено топла а зиме су хладне. Падавина има током читаве године, при чему су на истоку зиме сушније од лета. == Становништво == У Пољској живи 38.533.789 становника по подацима из 2012. године. Око 65% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада. Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и помак на запад утицали су и на становништво тако да данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси. Пољаци спадају у словенске народе, говоре пољским језиком који има више дијалеката. Пољски језик је званичан језик иако је по закону омогућено коришћење матерњег језика свим националним мањинама. У Пољској чак 97,8% становника говори пољски језик док су најзаступљенији језици мањина немачки, украјински, белоруски, ромски и руски. Највећи градови су Варшава који је и главни град, Краков, Лођ, Вроцлав, Познањ, Гдањск. == Знаменитости == Пољска је невероватна земља са изузетно богатом историјом и јединственим природним лепотама. Пољски званичници су врло свесни своје културне баштине, па су самим тим сви историјски споменици обнављани правовремено и под заштитом су државе. == Градови == Историја и разноликост пољских градова, њихова архитектура и културна баштина су понос Пољске. Са једне стране су Варшава или Краков који се толико поносе својом историјом, затим Вроцлав који је историјска престоница Шлезије и кроз њу протиче пет река (Одра и њених пет притока). Гдањск је најзначајнија пољска лука на Балтичком мору, Познањ је један од најстаријих градова земље, Лођ је један од главних културних центара, Шчећин се може похвалити резерватом птица у долини Одре, а Лублин красе бројне знаменитости. == Светска баштина == Пољска се може похвалити са 15 локалитета на Листи светске баштине УНЕСЦО-а. Међу најпопуларнијим је Стари град Краков, а у његовој близини су рудник соли Величка и некадашњи нацистички логор Аушвиц-Биркенау затим Бјаловјешку шуму, историјски центар Варшаве, замак Малборк и дрвене цркве карпатске регије. == Фестивали и празници == У време Божића и Ускрса Варшава и Краков су прелепо украшени, а концерти и представе доприносе празничној атмосфери. Празници као што су Њианки и дављење Моране су веома упечатљиви и представљају реликт прехришћанске паганске традиције. == Музичко наслеђе == Најпознатији пољски композитор је Шопен, чија статуа краси варшавски Лазиенки Парк (једну од највећих градских атракција), у коме се често одржавају концерти његове музике. Пољска музичка сцена је и данас веома богата и шаренолика, од великих имена џеза до средњовековне и класичне музике. У парковима и на трговима се редовно одржавају концерти током лета, док су зими актуелни црквени концерти и опера. == Природне лепоте == Нетакнута природа пољске унутрашњости, приобаља на северу и планина на југу као и  многобројна језера представлљају природно благо Пољске. == Замкови == У Пољској се налази велики број замкова из разних историјских периода. Неки од њих су у рушевинама и о њиховој слави сведоче само остаци некадашњих зидова, док су неки у потпуности очувани или рестаурирани. Међу популарним атракцијама су Краљевски замак у Варшави, Вавел у Кракову и замак Малборк који се налази у истоименом граду и који представља највећи замак на свету (по површини земље коју заузима). Поред ових знаменитости у Пољској се налазе многобројни манастири, цркве, музеји и национални паркови. qzx0cwqm6pw9o5rozjqlzaz53djgnw2 0 12190 23850 2026-05-11T12:10:46Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:2014-05-18_Sterna_hirundo,_Killingworth_Lake,_Northumberland_02.jpg|мини|Обична чигра (''Sterna hirundo'')]] '''Обична чигра''' (''Sterna hirundo'') је грациозна морска птица из породице галебова и чигри (''Laridae''). Позната је по свом дугачком рашљастом репу, витком телу и карактеристичном ро… 23850 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:2014-05-18_Sterna_hirundo,_Killingworth_Lake,_Northumberland_02.jpg|мини|Обична чигра (''Sterna hirundo'')]] '''Обична чигра''' (''Sterna hirundo'') је грациозна морска птица из породице галебова и чигри (''Laridae''). Позната је по свом дугачком рашљастом репу, витком телу и карактеристичном роњењу за рибу. Једна је од најраспрострањенијих врста чигри у свету, а у Србији се среће током гнежђења, сеобе и повремено током зимовања. Ова птица је симбол чистих вода и очуваних речних и језерских станишта. == Изглед == [[Датотека:Common_tern_at_Brooklyn_Bridge_Park_(21040).jpg|мини|Обична чигра]] Обична чигра је дугачка 31-35 cm, са распоном крила 77-98 cm. Одрасле јединке у летњем перју имају светлосиву горњу страну, белу или веома светлосиву доњу страну, црну капу на глави, црвенкасто-наранџасте ноге и узан, шиљат кљун који је углавном црвен са црним врхом. Реп је дубоко рашљаст. У зимском перју чело и доњи део тела постају бели, кљун је углавном црн, а на крилима се истиче тамна „карпална шипка“. Младунци су шаренији, са смеђим пругама на леђима и тамнијим кљуном. Полови су слични, али мужјаци су благо крупнији. == Станиште == [[Датотека:Common_Tern_in_Bakkhali_September_2025_by_Tisha_Mukherjee_06.jpg|мини|Обична чигра]] Обична чигра насељава обале река, језера, мочваре, приобална подручја и острвца. Гнезди се на отвореним, слабо вегетираним површинама близу воде - пешчаним или шљунковитим обалама, вештачким сплавовима и острвцима. У Србији се гнезди у мањим колонијама дуж Дунава, Саве, Велике Мораве, на Власинском језеру, језеру Палић и сличним локалитетима. Због губитка станишта, популација у Србији је ограничена (према неким проценама свега 100–200 парова), па се сматра рањивом врстом. == Исхрана == Главни део исхране чине мале рибе које лови роњењем са висине. Поред рибе, лови инсекте, рачиће, мекушце и друге бескичмењаке. Лови у лету, обрушавајући се на плен са висине, често у групама. Током гнежђења претежно носи рибу младунцима. Као опортунистичка врста, прилагођава се доступној храни у различитим стаништима. == Размножавање == Период гнежђења почиње у пролеће (април-мај). Гнезда су једноставне удубине у песку или шљунку, често у колонијама. Женка полаже 2-3 јаја која су бледо смеђа или зеленкаста са тамним мрљама за камуфлажу. Инкубација траје око 21-25 дана, а оба родитеља наизменично леже на јајима. Младунци напуштају гнездо након неколико дана, али их родитељи хране још 3-4 недеље док не постану способни за самосталан лет, што се дешава након 22–28 дана. Колоније могу бити мешовите са другим врстама чигри и галебова. == Занимљивости == Због грациозног лета и рашљастог репа често се назива „морска ласта“. У Србији се предузимају мере заштите, попут постављања вештачких сплавова за гнежђење. Може да доживи преко 20 година. Веома је осетљива на поремећаје у колонијама и губитак влажних станишта. Лако се може помешати са арктичком чигром, али се разликује по црвенкастом кљуну и пропорцијама крила. awvrzmk8a9vgy851umy2bygv1sdegku 0 12191 23851 2026-05-11T12:40:43Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Merops_apiaster_04.jpg|мини|Пчеларица (''Merops apiaster'')]] '''Пчеларица''' (''Merops apiaster'') је једна од најлепших и најупадљивијих птица Србије. Позната је по свом шареном перју и вештини лова на инсекте у лету, посебно пчеле и осе. Ова птица је дуголетна мигрант… 23851 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Merops_apiaster_04.jpg|мини|Пчеларица (''Merops apiaster'')]] '''Пчеларица''' (''Merops apiaster'') је једна од најлепших и најупадљивијих птица Србије. Позната је по свом шареном перју и вештини лова на инсекте у лету, посебно пчеле и осе. Ова птица је дуголетна мигранткиња која долази у Србију почетком пролећа, а одлази на јесен. == Изглед == [[Датотека:019_Stacked_images_of_an_European_Bee-eater_in_flight_Photo_by_Giles_Laurent.jpg|мини|Пчеларице]] Пчеларица је дугачка 25-29 cm, са распоном крила око 45-50 cm. Одрасле јединке имају јарко шарено перје, бело чело, смеђа темена и леђа, жута рамена, плаво-зелена крила, жуто грло са црном пругом и плаво-зелен трбух. Имају црн, шиљат и дугачак кљун. Реп им је рашљаст са два продужена средња пера. Младунци су блеђи и мање су шарени. Карактеристичан је њен мелодичан позив који се често чује у лету. == Станиште == Пчеларица насељава отворене пределе, речне долине, стрме обале, винограде и ливаде. За гнежђење јој је потребан мекан терен попут леса, песка или глине у коме копа дубоке јазбине. У Србији се гнезди дуж реке Дунава, Саве, Велике Мораве, у Војводини и на југу земље. Као птица селица, зависи од доступности инсеката и погодних станишта за копање гнезда. == Исхрана == [[Датотека:007c_European_bee-eater_eating_an_Emperor_dragonfly_in_Pfyn-Finges_Photo_by_Giles_Laurent.jpg|мини|Пчеларица]] Претежно се храни инсектима које хвата у лету. Главни плен су јој пчеле, осе, стршљенови и други опнокрилци, али лови и муве, вилинске коњице, лептире, скакавце и друге летеће инсекте. Инсекте често лови са високих грана, изводећи брзе и акробатске летове. Пре него што прогута пчелу, често је удара о грану како би уклонила жаоку. Захваљујући оваквој исхрани, игра важну улогу у контроли популације инсеката. == Размножавање == Пчеларице се гнезде тако што копају хоризонталне тунеле дужине до 2 метра у стрмим обронцима, најчешће у великим колонијама од неколико десетина до неколико стотина парова. Женка полаже 5-8 белих јаја. Инкубација траје око 20 дана, а оба родитеља леже на јајима и хране младунце. Младунци напуштају гнездо након око месец дана. Колоније су веома активне и живе, а места за гнежђење често деле са другим врстама птица. == Занимљивости == Пчеларица је једна од најшаренијих птица Европе, често се назива „живописна пчеларица“. У Србији постоје значајне колоније, а једна од највећих је у заштићеном станишту „Глинара“ код Београда. Врло је корисна јер смањује број штетних инсеката, али понекад може правити проблеме пчеларима. Угрожена је губитком погодних стрмина за гнежђење и смањењем инсеката због пестицида. a18b1pulaxk1czi8uqqpzeq6su3in9a 0 12192 23852 2026-05-11T13:00:10Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:ParusCaeruleus.jpg|мини|Плава сеница (''Cyanistes caeruleus'')]] '''Плава сеница''' (''Cyanistes caeruleus'') је мала птица певачица која насељава већи део Европе, западну Азију и северну Африку. У Србији је стационарна врста и присутна током целе године. Веома је прилагод… 23852 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:ParusCaeruleus.jpg|мини|Плава сеница (''Cyanistes caeruleus'')]] '''Плава сеница''' (''Cyanistes caeruleus'') је мала птица певачица која насељава већи део Европе, западну Азију и северну Африку. У Србији је стационарна врста и присутна током целе године. Веома је прилагодљива и често живи у близини људи. Позната је по вештом пењању по гранчицама и честом оглашавању. Једна је од најбројнијих сеница у нашим шумама и насељима. == Изглед == [[Датотека:Eurasian_blue_tit_(Cyanistes_caeruleus_caeruleus)_Biebrzanski.jpg|мини|Плава сеница]] Плава сеница је мала птица, дугачка свега 10-12 cm, са распоном крила 17-20 cm. Одрасле јединке имају јарко плаво теме и крила, беле образе раздвојене црном пругом преко ока, плаво-зелена леђа и јарко жут трбух. Кљун им је кратак и црн, а ноге су им сивкасте. Мужјаци су обично мало интензивније обојени. Младунци су блеђи, са жућкастом главом и мање израженом плавом бојом. == Станиште == Насељава листопадне и мешовите шуме, паркове, воћњаке, велике баште и урбане зелене површине. Више воли подручја са старим дрвећем јер се гнезди у природним дупљама или напуштеним дупљама детлића. Зими се често придружује мешовитим јатима сеница и другим малим птицама у потрази за храном. == Исхрана == Ова врста је претежно инсектојед. Лети се храни гусеницама, пауцима, мувама и другим ситним инсектима, које вешто сакупља са лишћа и грана. У јесен и зиму прелази на биљну храну, попут семенки, пупољака и бобица. Редовно посећује хранилице у баштама где се храни семенкама сунцокретом, лојем и орасима. Захваљујући својој исхрани, доприноси контроли штеточина у шумама и воћњацима. == Размножавање == [[Датотека:Parus_caeruleus_feeding.jpg|мини|Плаве сенице]] Плава сеница гнезди се у дупљама дрвећа, али лако прихвата и дрвене кућице. Женка гради гнездо од маховине, вуне, перја и длаке. Полаже 7-14 белих јаја са црвеним тачкицама. Инкубација траје око две недеље, а младунци напуштају гнездо након 2-3 недеље. Често има једно, ређе два легла годишње. Оба родитеља активно учествују у храњењу младих. == Занимљивости == Једна од најрадозналијих и најмање плашљивих сеница. Често прилази људима на само пар метара. Симбол је пролећа и живости у нашим баштама и парковима. c8gpnj3jgy78wts4n2yc3ms2bb2556z 0 12193 23853 2026-05-11T13:19:03Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Poecile_montanus_kleinschmidti_2.jpg|мини|Планинска сива сеница (''Poecile montanus'')]] '''Планинска сива сеница''' (''Poecile montanus'') је стационарна врста која насељава умерене и бореалне шуме Европе и Азије. У Србији је присутна током целе године, углавном у планинским ш… 23853 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Poecile_montanus_kleinschmidti_2.jpg|мини|Планинска сива сеница (''Poecile montanus'')]] '''Планинска сива сеница''' (''Poecile montanus'') је стационарна врста која насељава умерене и бореалне шуме Европе и Азије. У Србији је присутна током целе године, углавном у планинским шумама. Мање је прилагодљива урбаним срединама од плаве или велике сенице и више воли старије, влажније шуме. Позната је по својој радозналости и честом оглашавању током целе године. == Изглед == [[Датотека:Poecile_Montanus_Kittilä_20170408.jpg|мини|Планинска сива сеница]] Планинска сива сеница је мала птица са распоном крила 17-21 cm. Има сиву главу са црном капицом и црном мрљом на грлу, беле образе и сивкасто-смеђа леђа. Доња страна је бледо сивкасто-жућкаста. Кљун јој је кратак али нешто дужи и јачи него код сиве сенице. == Станиште == [[Датотека:Poecile_montanus_Raschötz_20190905.jpg|мини|Планинска сива сеница]] Ова врста више воли мешовите и четинарске шуме, посебно букове, смрчеве и јелове шуме у планинским пределима. У Србији се најчешће среће на висинама изнад 800-1000 метара надморске висине у шумама на Копаонику, Златибору, Тари, Старини, Голији, али и у нижим шумама ако су старије и влажније. Гнезди се у природним дупљама или напуштеним дупљама детлића, понекад и у дрвеним кућицама. == Исхрана == Планинска сива сеница се претежно храни инсектима. Лети се храни гусеницама, пауцима и другим ситним инсектима које налази на гранама и стаблима. У јесен и зиму прелази на семенке четинара, букве и другу биљну храну. Често складишти храну за зиму у пукотинама коре. Редовно посећује хранилице за птице, посебно ако су у близини шуме. == Размножавање == Гнездо гради у дупљи, обложено маховином, длаком и перјем. Женка полаже до 9 белих јаја са црвеним тачкицама. Инкубација траје око 2 недеље, а младунци напуштају гнездо након 3 недеље. Оба родитеља активно учествују у одгајању младих. == Занимљивости == Врло је активна и акробатна, често виси наопако на гранчицама. o0s6vc61wra0io2krilvqvexdg8dgxg 0 12194 23854 2026-05-11T13:33:12Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Skylark_2,_Lake_District,_England_-_June_2009.jpg|мини|Пољска шева]] '''Пољска шева''' (''Alauda arvensis'') је једна од најпознатијих птица певачица отворених предела Србије. Позната је по свом изузетном певању у лету на великој висини, због чега је постала симбол пољопри… 23854 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Skylark_2,_Lake_District,_England_-_June_2009.jpg|мини|Пољска шева]] '''Пољска шева''' (''Alauda arvensis'') је једна од најпознатијих птица певачица отворених предела Србије. Позната је по свом изузетном певању у лету на великој висини, због чега је постала симбол пољопривредних предела, ливада и пролећа. Иако скромног изгледа, њена песма је једна од најлепших у нашој фауни. == Изглед == [[Датотека:Alauda_arvensis_Ehedydd.jpg|мини|Пољска шева]] Дугачка је 16-18 cm, са распоном крила 30-36 cm. Перје је претежно смеђе са тамним пругама, што јој омогућава одличну камуфлажу. Има малу ћубу на темену коју подиже када је узнемирена. Доња страна тела је светлија са пругама на грудима. Кљун је кратак и дебео, прилагођен за исхрану на земљи, а реп има беле спољашње ивице које се виде у лету. == Станиште == [[Датотека:Skylark_(Alauda_arvensis)_(8).jpg|мини|Пољска шева]] Насељава отворене пределе као што су житна поља, угаре, суве ливаде, пашњаци и степске површине. У Србији је веома распрострањена у Војводини, Поморављу, на Косову и у нижим деловима планина. Избегава густе шуме и високопланинске пределе. Због интензивне пољопривреде и употребе пестицида, њена популација је у паду у многим деловима Европе, па се у Србији сматра врстом од значаја за заштиту. == Исхрана == Храни се углавном на земљи. Током лета храни се инсектима, пауцима и другим бескичмењацима. У јесен и зиму прелази на семенке трава, житарице и коров. Младунци се хране готово искључиво инсектима. == Размножавање == Женка полаже 3 до 5 јаја која су сивкаста или зеленкаста са тамним пегама. Инкубација траје око две недеље, а младунци напуштају гнездо након 8 до 10 дана, још неспособни за лет. Родитељи их хране још неколико недеља. Често има два, понекад и три легла током сезоне. == Занимљивости == Пева на висини и до 300 метара, а песма може трајати и по неколико минута. Симбол је традиционалног сеоског пејзажа и често се помиње у књижевности и народним песмама. 9w4at19gc5ran43e7zj1lmhkhgi7aqq 0 12195 23855 2026-05-11T21:06:17Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Eurasian_tree_sparrow_at_Tennōji_Park_in_Osaka,_December_2015.jpg|мини|Пољски врабац (''Passer montanus'')]] '''Пољски врабац''' (''Passer montanus'') је мала птица из породице врабаца (''Passeridae''). Једна је од најраспрострањенијих птица на свету, присутна широм Европе и Азије. У Србији је чес… 23855 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Eurasian_tree_sparrow_at_Tennōji_Park_in_Osaka,_December_2015.jpg|мини|Пољски врабац (''Passer montanus'')]] '''Пољски врабац''' (''Passer montanus'') је мала птица из породице врабаца (''Passeridae''). Једна је од најраспрострањенијих птица на свету, присутна широм Европе и Азије. У Србији је честа станарица, лако препознатљива по карактеристичном риђем темену и црној мрљи на белом образу. == Изглед == [[Датотека:Tree_Sparrow_(Passer_montanus),_Nepal_02.jpg|мини|Пољски врабац]] Дугачак је 12-14 cm. Мањи је од домаћег врапца. Теме је риђе кестенасте боје, образи бели са изразитом црном пегом, испод кљуна црна брада. Горњи део тела је смеђ са црним пругама, крила имају две беле пруге. Мужјаци и женке изгледају веома слично. == Станиште == [[Датотека:Eurasian_tree_sparrow,_Rżuchów,_Świętokrzyskie_Voivodeship,_20250421_1151_4164.jpg|мини|Текст натписа]] Насељава рубове шума, паркове, воћњаке, сеоска домаћинства и пољопривредне пределе. Избегава густе шуме и велике градове. У Србији се среће од равница до нижим планинским пределима. == Исхрана == Током летњег периода се храни инсектима а током јесењег и зимског периода семенкама биљака. Често се храни у малим јатима на земљи. == Размножавање == Гнезди се у дупљама дрвећа, пукотинама зграда и кућицама за птице. Женка полаже између 4 и 6 јаја. Младунци се излежу после око две недеље, а напуштају гнездо после 15-18 дана. Обично има два легла годишње. == Занимљивости == Пољски врабац је моногаман. Парови се обично вежу за цео живот и живе у малим колонијама од 10 до 50 парова. За разлику од домаћег врапца, много је мање везан за велике градове и више воли сеоска подручја, воћњаке и рубове шума. 0clu0wu5xa7ouk8snmnukvbbrgz8yu4 0 12196 23856 2026-05-11T21:24:56Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Coturnix_coturnix,_Fraunberg,_Bayern,_Deutschland_2,_Ausschnitt.jpg|мини|Препелица (''Coturnix coturnix'')]] '''Препелица''' (''Coturnix coturnix'') је мала птица из породице фазанки (''Phasianidae''). Позната је по својој скривеној природи и карактеристичном „пућпурућ“ гласу. У Србији је летња пти… 23856 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Coturnix_coturnix,_Fraunberg,_Bayern,_Deutschland_2,_Ausschnitt.jpg|мини|Препелица (''Coturnix coturnix'')]] '''Препелица''' (''Coturnix coturnix'') је мала птица из породице фазанки (''Phasianidae''). Позната је по својој скривеној природи и карактеристичном „пућпурућ“ гласу. У Србији је летња птица селица. == Изглед == [[Датотека:Coturnix_coturnix,_Beloyarskiy,_Sverdlovsk_Oblast,_Russia_1.jpg|мини|Препелица]] Дугачка је 16-18 cm, са распоном крила 32-35 cm и тежином 70-140 грама. Перје је углавном смеђе, пругасто и шарено, што јој омогућава одличну камуфлажу у трави. Мужјаци имају тамнију главу са белим и црним пругама, а женке су нешто блеђе. Лети брзо и ниско, али углавном бежи пешке кроз траву. == Станиште == Насељава отворене пределе: ливаде, житна поља, усеве, травнате површине и рубове њива. У Србији је најчешћа у Војводини и нижим деловима централне Србије. Избегава густе шуме и висока планинска подручја. == Исхрана == Храни се семенкама, младим изданцима, инсектима, црвима и пужевима. Током гајења младунаца инсекти чине важан део исхране. == Размножавање == [[Датотека:Common_Quails_Coturnix_coturnix_Amravati,_Maharashtra,_India.jpg|мини|Препелица]] Гнездо је плитка јама у земљи, скривена у густој трави. Женка полаже 8-13 јаја. Младунци одмах након излегања могу да ходају и да се хране. Напуштају гнездо убрзо и постају самостални после око 19 дана. Често има само једно легло годишње. == Занимљивости == Препеличја јаја су позната по високој исхрањивости и често се узгајају у домаћинствима. npkc3nigiqlgvif4mivaq4yfq4rhn2a 0 12197 23857 2026-05-11T21:34:37Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Alpenbraunelle_(Prunella_collaris).jpg|мини|Планински попић (''Prunella collaris'')]] '''Планински попић''' (''Prunella collaris'') је мала птица певачица из породице попића (''Prunellidae''). То је типична планинска врста која живи на високим надморским висинама. У Србији се среће на ви… 23857 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Alpenbraunelle_(Prunella_collaris).jpg|мини|Планински попић (''Prunella collaris'')]] '''Планински попић''' (''Prunella collaris'') је мала птица певачица из породице попића (''Prunellidae''). То је типична планинска врста која живи на високим надморским висинама. У Србији се среће на вишим планинама и стенастим теренима. == Излгед == Дугачак је 15-18 cm. Перје је углавном сиве боје на глави и грудима, са кестењастим боковима и леђима. Кључне одлике ове птице су две беле пруге на крилима и бело грло са црним пегама. Реп је кратак и благ. Мужјаци и женке су врло сличног изгледа. == Станиште == [[Датотека:Prunella_collaris_erythropygia_and_Empetrum_nigrum_subsp._asiaticum.jpg|мини|Планински попић]] Живи на стеновитим падинама, алпским ливадама, каменитим високопланинским теренима и изнад шумске границе (обично преко 1500-1800 m). У Србији се може наћи на Копаонику, Старини, Тари, Златибору, Проклетијама и другим високим планинама. Зими се спушта у ниже пределе, понекад и у долине. == Исхрана == Храни се углавном инсектима, пауцима и другим бескичмењацима током лета. У јесен и зиму прелази на семенке и бобице. Тражи храну на земљи, често између стена и на травнатим површинама. == Размножавање == [[Датотека:Prunella_collaris_collaris_MHNT.ZOO.2010.11.185.16.jpg|мини|Планински попић]] Гнезди се на земљи или у ниској вегетацији, између стена. Женка полаже 3-5 плаво-зелених јаја. Инкубација траје око 15 дана. Младунци напуштају гнездо после две недеље. У повољним условима може имати два легла годишње. == Занимљивости == Има пријатан, мелодичан певачки глас који се може чути на високим планинама. У Србији је станарица, али врши сезонске вертикалне сеобе, са виших на ниже делове планина. gp69amcyldki44f4y922n1ckhla9082 0 12198 23858 2026-05-11T21:44:44Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Smrdokavra1.jpg|мини|Пупавац (''Upupa epops'')]] '''Пупавац''' (''Upupa epops'') је једна од најлепших и најупадљивијих птица у Србији. Припада реду кликаваца (''Coraciiformes'') и једини је живи представник породице пупаваца (''Upupidae''). == Изглед == Датотека:Upupa_epops,_Sand_Bath.jpg|м… 23858 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Smrdokavra1.jpg|мини|Пупавац (''Upupa epops'')]] '''Пупавац''' (''Upupa epops'') је једна од најлепших и најупадљивијих птица у Србији. Припада реду кликаваца (''Coraciiformes'') и једини је живи представник породице пупаваца (''Upupidae''). == Изглед == [[Датотека:Upupa_epops,_Sand_Bath.jpg|мини|Пупавац]] Дугачак је 25-32 cm. Тело му је светло смеђе-наранџасте боје. Крила и реп су пругасте црно-бело боје попут зебре. На глави има велику кресту од перја коју може подићи или спустити. Кљун је црне боје, дугачак, танак и благо зашиљен. Мужјаци и женке изгледају веома слично, само је женка мало блеђа. == Станиште == Воли отворене пределе са појединачним дрвећем као што су ливаде, пашњаци, воћњаци, виногради, рубови шума и сеоска подручја. У Србији је најчешћи у нижим и средњим пределима, посебно у Војводини и централној Србији. Избегава густе шуме и високе планине. == Исхрана == [[Датотека:Пупавац_и_његов_плен.jpg|мини|Пупавац]] Храни се углавном инсектима које проналази на земљи. Дугачким кљуном копа по земљи и тражи ларве, скакавце, цврчке, бубе и друге бескичмењаке. Понекад једе и мале гуштере, пужеве или бобице. == Размножавање == Гнезди се у дупљама дрвећа, пукотинама стена, старом зиду или напуштеним јазбинама. Женка полаже 5 до 8 јаја, а понекад и више. Леже само она око 15 до 18 дана. Младунци напуштају гнездо после око 28 дана. Гнездо често непријатно мирише јер родитељи не чисте измет, али то помаже у одбрани против грабљивица. == Занимљивости == Познат је по гласу „уп-уп-уп“, по чему је добио и научно име ''Upupa''. Креста на глави подсећа на индијанску перјаницу и подиже је када је узбуђен или када слеће. У народним причама и култури често се помиње као „чаробна птица“. n7lqyd15livvds4d671t8syp0oks6km 0 12199 23861 2026-05-11T21:53:56Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Aythya_nyroca_Georges-Valbon_04.jpg|мини|Патка њорка (''Aythya nyroca'')]] '''Патка њорка''' (''Aythya nyroca''), позната и као рђаста патка или белоока њорка, је средње велика роњећа патка. У Србији је ретка гнездарица и селица. Спада међу угрожене врсте у Европи због губитка… 23861 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Aythya_nyroca_Georges-Valbon_04.jpg|мини|Патка њорка (''Aythya nyroca'')]] '''Патка њорка''' (''Aythya nyroca''), позната и као рђаста патка или белоока њорка, је средње велика роњећа патка. У Србији је ретка гнездарица и селица. Спада међу угрожене врсте у Европи због губитка станишта. == Изглед == [[Датотека:Fuligule_nyroca_♀_(Aythya_nyroca),_Parc_du_Rouge-Cloître,_Bruxelles_-_Flickr_-_Frank.Vassen.jpg|мини|Патка њорка]] Дугачка је 38-42 cm, са распоном крила око 60-67 cm. Мужјак је препознатљив по богатој рђасто-кестењастој боји главе, груди и бокова. Има чисто белу доњу страну репа и белу пругу на крилу у лету. Око је светле жућкасто-беле боје. Женка је блеђа, смеђа, са тамнијим оком. Кљун је сивкаст и прилично дугачак. == Станиште == [[Датотека:Aythya_nyroca_Bulgaria_4.jpg|мини|Патка њорка]] Насељава плитке слатководне баре, рибњаке, мочваре и језера са густом вегетацијом. У Србији се гнезди углавном на рибњацима и мочварним подручјима у Војводини, често у комплексу рибњака. Избегава дубоке и отворене воде без вегетације. == Исхрана == Рони и тражи храну испод воде. Храни се воденим биљкама, семенкама, кореновима, инсектима, рачићима и другим воденим бескичмењацима. Често се храни ноћу или у сумрак. == Размножавање == Гнезди се у густој вегетацији близу воде или на плутајућим биљним острвцима. Женка полаже 7 до 10 јаја. Леже око 25 до 28 дана. Младунци су прекосоци и одмах могу да роне и да се хране. Обично има само једно легло годишње. == Занимљивости == Има бело око код мужјака, по чему је добила једно од народних имена. Често се виђа у друштву других роњећих патака. У Србији је угрожена врста и под строгом заштитом. 46x7ytfidr7fe0t8kpzdusisgq0m010 0 12200 23862 2026-05-11T22:03:40Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Wall_creeper.jpg|мини|Пузгавац (''Tichodroma muraria'')]] '''Пузгавац''' (''Tichodroma muraria'') је јединствена мала птица певачица из породице пузгаваца (''Tichodromidae''). Једини је представник своје породице. Познат је по томе што се пење по вертикалним стенама. У Србији је… 23862 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Wall_creeper.jpg|мини|Пузгавац (''Tichodroma muraria'')]] '''Пузгавац''' (''Tichodroma muraria'') је јединствена мала птица певачица из породице пузгаваца (''Tichodromidae''). Једини је представник своје породице. Познат је по томе што се пење по вертикалним стенама. У Србији је ретка планинска врста. == Изглед == [[Датотека:Mauerläufer_(Tichodroma_muraria),_wallcreeper.jpg|мини|Пузгавац]] Дугачак је 15/17 cm, са распоном крила око 25/30 cm. Перје је углавном сивкасте боје, са црвеним "рђастим" крилима која имају беле тачке. У лету крила изгледају као велика црвено-црно-бела лепеза. Кљун је дугачак, танак и благо зашиљен. Реп је кратак са белим перјем на рубовима. Мужјаци и женке изгледају врло слично, али је мужјак лети нешто светлији. == Станиште == [[Датотека:Tichodroma_muraria_-_Tarn.jpg|мини|Пузгавац]] Живи на стеновитим литицама, високопланинским клисурама и каменитим падинама, обично изнад 1500 метара надморске висине. У Србији се среће на вишим планинама као што су Копаоник, Стара планина, Проклетије, Тара и у близини Дурмитора. Зими се спушта у ниже пределе, понекад и на камене зграде или каменоломе. == Исхрана == Храни се инсектима, пауцима и другим ситним бескичмењацима које проналази у пукотинама стена. Пење се по вертикалним површинама уз помоћ јаких ногу и дугачког кљуна, слично као детлић. == Размножавање == Гнезди се у пукотинама стена или иза камења. Женка полаже 3 до 5 беличастих јаја са црвенкастим пегама. Леже око 18 до 20 дана. Младунци напуштају гнездо после око 3 до 4 недеље. Обично има једно легло годишње. == Занимљивости == Једна је од најлепших и најтраженијих птица међу љубитељима птица у планинама. Лет му је веома упадљив јер подсећа на великог шареног лептира. 8kh1t4xsw7yg27y04n90lqmpicfoprq 0 12201 23863 2026-05-12T10:11:04Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Anthus_spinoletta_-_Water_Pipit,_Kahramanmaraş_2016-11-18_01-10.jpg|мини|Планинска трептељка (''Anthus spinoletta'')]] '''Планинска трептељка''' (''Anthus spinoletta'') је мала птица певачица из породице плиски и трептељки (''Motacillidae''). У Србији је планинска врста која се гнезди на вишим надмо… 23863 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Anthus_spinoletta_-_Water_Pipit,_Kahramanmaraş_2016-11-18_01-10.jpg|мини|Планинска трептељка (''Anthus spinoletta'')]] '''Планинска трептељка''' (''Anthus spinoletta'') је мала птица певачица из породице плиски и трептељки (''Motacillidae''). У Србији је планинска врста која се гнезди на вишим надморским висинама, а зими се спушта у ниже пределе или мигрира. == Изглед == Дугачка је 15-17 cm, са распоном крила 22-25 cm и масом тела 19-23 g. У гнездећем перју горњи део тела је сивкастосмеђ, са слабо израженим тамнијим пругама, док је доњи део ружичасто-жућкаст и прелази у бело на стомаку. Глава је сива, са упадљивом белом обрвом. У зимском перју доњи део тела је светлији и претежно бео, са слабим пругама на грудима и боковима, док је целокупно перје израженије прошарано. Младе јединке подсећају на одрасле птице у зимском перју, али су израженије прошаране. == Станиште == [[Датотека:Anthus_spinoletta-4.jpg|мини|Планинска трептељка]] Гнезди се на алпским пашњацима, високим планинским ливадама, каменитим падинама и влажним подручјима изнад шумске границе, обично од 1000-2500 метара надморске висине. У Србији се среће на вишим планинама попут Копаоника, Старе планине, Таре, Златибора и Проклетија. Зими се спушта у влажне ливаде, обале река, језера и мочваре у нижим пределима, где се може видети и у близини Београда. == Исхрана == [[Датотека:Anthus_spinoletta_Puy_de_Cacadogne_20190912_t173448.jpg|мини|Планинска трептељка]] Храни се углавном ситним бескичмењацима, као што су инсекти, пауци и црви, које проналази на земљи, у трави или у влажним подручјима. Повремено лови инсекте у лету или једе алге и биљке. У зимском периоду често се храни на влажним ливадама и обалама. == Размножавање == Гнездо гради на земљи, обично скривено испод вегетације или у пукотинама стена, у облику шоље од траве и лишћа. Женка полаже 4 до 6 пегавих сиво-белих јаја. Леже око две недеље, а младунци напуштају гнездо после још две недеље. Обично има једно до два легла годишње, у зависности од услова. == Занимљивости == У Србији је релативно ретка гнездећа врста, али се чешће виђа током сеобе и зиме. Слична је ливадској трептељки, али се разликује по дужим крилима, блеђем доњем делу тела и станишту. 7b2i6fp70yvlrbzolgs63hvkcwab029 0 12202 23864 2026-05-12T10:20:54Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Caspian_gull_(Larus_cachinnans)_juvenile_Danube_delta.jpg|мини|Сињи галеб (''Larus cachinnans'')]] '''Сињи галеб''' (''Larus cachinnans''), познат и као понтски галеб или каспијски галеб, је велика птица из породице галебова (''Laridae''). У Србији се најчешће среће током сеобе и зимовања, а пов… 23864 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Caspian_gull_(Larus_cachinnans)_juvenile_Danube_delta.jpg|мини|Сињи галеб (''Larus cachinnans'')]] '''Сињи галеб''' (''Larus cachinnans''), познат и као понтски галеб или каспијски галеб, је велика птица из породице галебова (''Laridae''). У Србији се најчешће среће током сеобе и зимовања, а повремено се среће и лети. == Изглед == [[Датотека:Caspian_gull_(Larus_cachinnans)_juvenile_in_flight_Danube_delta.jpg|мини|Сињи галеб]] Велики је галеб, дугачак 56-68 cm, са распоном крила 137-155 cm и тежином 680-1590 g. Одрасли имају светлосиву боју леђа и крила, белу главу, врат и тело. Кљун је дуг и жут са црвеном тачком, ноге су жуте. Очи су тамне. У зимском перју има смеђе пеге на глави и врату. Младе птице су смеђе, са тамним кљуном и постепено светлијим перјем. Одликује се дужим ногама, вратом и кљуном у поређењу са сличним врстама. == Станиште == [[Датотека:Larus_cachinnans_406973573.jpg|мини|Сињи галеб]] Гнезди се на равним обалама, острвима и пешчаним спрудовима великих језера, река и морских обала. У Србији се редовно јавља на рекама, језерима и рибњацима, нарочито током јесење и пролећне сеобе, као и током зимовања. Чест је дуж Дунава код Београда и на рибњацима у Војводини. Током зиме део популације задржава се у унутрашњости Европе. == Исхрана == Месождер је и опортунистички се храни различитим врстама животињске хране. У исхрани су заступљени риба, инсекти, глодари, стрвина, отпад и птичја јаја. Храну најчешће проналази и лови на отвореним воденим површинама, пољима и депонијама. Током периода гнежђења значајан део исхране могу чинити глодари. == Размножавање == Гнезди се колонијално на тлу, на равном терену близу воде. Женка полаже 2 или 3 јајета која леже око месец дана. Младунци су полугнездари и напуштају гнездо након неколико дана, али остају у близини родитеља. == Занимљивости == Познат је по свом „смејућем“ гласу. У Србији није редовна гнездећа врста, али се број јединки повећава током сеобе. l0htn5ruwr2fb15k9dbszlc7xjt854x 0 12203 23865 2026-05-12T10:32:31Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Hirundo_rustica_LC0073.jpg|мини|Сеоска ласта (''Hirundo rustica'')]] '''Сеоска ласта''' (''Hirundo rustica'') је једна од најпознатијих и најраспрострањенијих птица певачица у Србији. Припада породици ласта (''Hirundinidae''). Симбол је пролећа, сеоских домаћинстава и традициона… 23865 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Hirundo_rustica_LC0073.jpg|мини|Сеоска ласта (''Hirundo rustica'')]] '''Сеоска ласта''' (''Hirundo rustica'') је једна од најпознатијих и најраспрострањенијих птица певачица у Србији. Припада породици ласта (''Hirundinidae''). Симбол је пролећа, сеоских домаћинстава и традиционалног сеоског живота. Селица је која долази у марту/априлу, а одлази крајем септембра/октобра. == Изглед == Мала је птица, дугачка 15-19 cm, са распоном крила 29–34 cm и тежином 16-22 g. Горњи део тела је метално плаво-црн, чело и грло су кестењасте боје, а доњи део тела је светло беж до беличаст са тамном плавом пругом преко груди. Реп је дубоко рашљаст са дугим спољашњим перјаницама. Има беле тачке на унутрашњој страни репних пера. Женке имају краће репне перонице и блеђе су боје. == Станиште == [[Датотека:Hirundo_rustica_(Linnaeus,_1758).jpg|мини|Сеоска ласта]] Насељава отворене пределе, обично ливаде, поља, сеоска домаћинства, пољопривредна подручја и рубове насеља. Гнезди се готово искључиво близу људи, у шталама, испод стреха, на таванама, испод мостова или на зградама. У Србији је веома честа у целој земљи, од Војводине до јужних планина, где год има отворених површина и људских насеља. == Исхрана == Исхрану чине искључиво летећи инсекти, укључујући муве, комарце, мраве, лептире и скакавце, које хвата у лету. Лови ниско изнад земље или воде, често у јатима. Захваљујући овоме је веома корисна за контролу штеточина у пољопривреди. == Размножавање == [[Датотека:Swallow_August_2013-2.jpg|мини|Сеоска ласта]] Гнездо гради од блата помешаног са сламом, у облику отворене шоље, обично причвршћено за зид или греду. Женка полаже 4 до 6 јаја са црвеним пегама. Леже око две недеље, а младунци напуштају гнездо после двадесетак дана. У Србији обично има два легла годишње. Родитељи заједно хране младе. == Занимљивости == Позната је по томе што се враћа на исто гнездо годинама. У народној традицији Србије сматра се срећном птицом и симболом пролећа. У последњим деценијама бројност јој опада услед интензивне пољопривреде, која доводи до смањења броја инсеката и затварања старих штала. ajm116ahd0tu50t1gl6muwna0518z4q 0 12204 23866 2026-05-12T10:49:08Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Ardea_cinerea_2013-09-16.jpg|мини|Сива чапља (''Ardea cinerea'')]] '''Сива чапља''' (''Ardea cinerea'') је велика птица из породице чапљи (''Ardeidae''). Једна је од најраспрострањенијих и највећих чапљи у Србији. Насељава влажна станишта и често се виђа како непомично стоји на… 23866 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Ardea_cinerea_2013-09-16.jpg|мини|Сива чапља (''Ardea cinerea'')]] '''Сива чапља''' (''Ardea cinerea'') је велика птица из породице чапљи (''Ardeidae''). Једна је од најраспрострањенијих и највећих чапљи у Србији. Насељава влажна станишта и често се виђа како непомично стоји на обалама река, језера и рибњака. == Изглед == [[Датотека:Ardea_cinerea_Luc_Viatour.jpg|мини|Сива чапља]] Веома је велика птица, дугачка 84-102 cm, са распоном крила 155-195 cm и тежином 1-2 kg. Одрасли примерци имају сиву горњу страну тела, беличасту доњу страну са црним пругама на врату и боковима. Глава је бела са широком црном пругом која се пружа од ока преко темена и завршава се дугим црним перјаницама. Кљун је дуг, прав и жућкаст, ноге су дуге и смеђе-сивкасте. У лету се препознаје по савијеном врату у облику слова „S“ и спорим, снажним замахима крила. Младе птице су сивље и немају црну пругу на глави. == Станиште == [[Датотека:Ardea_cinerea_2013-06-29.jpg|мини|Сива чапља]] Насељава обале река, језера, рибњаке, мочваре, канале и понекад морске обале. У Србији је распрострањена широм земље, посебно у Војводини, али се среће и у централној и јужној Србији уз веће реке и језера. Делимична је селица — део популације остаје преко зиме, а део одлази на југ. == Исхрана == Претежно се храни рибом, али је опортуниста. Лови и жабе, водоземце, мале сисаре, инсекте, ракове и понекад мале птице. Стоји непомично у води или на обали и брзим ударцем кљуном пробада плен. Често лови и на сувом терену, посебно после кише. == Размножавање == Гнезди се колонијално у „чапљињацима“, обично на високим дрвећима близу воде. Гнездо је велика платформа од гранчица. Женка полаже 3 до 5 јаја која леже оба родитеља око 25 дана. Младунци напуштају гнездо након 7 до 8 недеља. У Србији се гнезди од фебруара/марта до јуна/јула. Често се гнезди и у колонијама са другим врстама чапљи и рода. == Занимљивости == Симбол је здравих влажних станишта и честа је на рибњацима где понекад прави штету у млађим генерацијама рибе. ch4dfhyozuahm3yiu3zrzordaequfi1 0 12205 23867 2026-05-12T10:59:54Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Falco_peregrinus_peregrinus.png|мини|Сиви соко (''Falco peregrinus'')]] '''Сиви соко''' (''Falco peregrinus'') је најбржа птица на свету. Припада породици соколова (''Falconidae''). У Србији је стална птица, гнезди се на литицама и стеновитим пределима, а познат је по изузетној брзини… 23867 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Falco_peregrinus_peregrinus.png|мини|Сиви соко (''Falco peregrinus'')]] '''Сиви соко''' (''Falco peregrinus'') је најбржа птица на свету. Припада породици соколова (''Falconidae''). У Србији је стална птица, гнезди се на литицама и стеновитим пределима, а познат је по изузетној брзини при лову. == Изглед == [[Датотека:Falco_peregrinus_St_John's_Church_Bath_2.jpg|мини|Сиви соко]] Дугачак је 34-58 cm, са распоном крила 74-120 cm. Одрасли имају плаво-сиву горњу страну тела, црну главу са истакнутим „брковима“, белу до жућкасту доњу страну са црним пругама. Кљун је снажан, загнут, ноге жуте са оштрим канџама. Женке су знатно веће од мужјака. Младе птице су смеђе на леђима и јаче прошаране на доњој страни. У лету се препознаје по дугим, зашивеним крилима и брзом, снажном лету. == Станиште == [[Датотека:Falco_peregrinus_on_nest_Silverdale.jpg|мини|Сиви соко]] Гнезди се на високим стеновитим литицама, клисурама и брдско-планинским пределима од 85 до око 2500 метара надморске висине. У Србији се најчешће среће у источним и југоисточним деловима код Старе планине, Ђердапа и Суве планине. Лови у отвореним пределима изнад поља, река и насеља где има голубова. == Исхрана == Претежно се храни птицама средње величине попут голубова, грлицама, дроздовима, чворцима и вранама. Лови карактеристичним окомитим спуштањем великом брзином. Ретко лови и мале сисаре или инсекте. == Размножавање == Гнезди се на неприступачним литицама, често на старом гнезду других птица. Не гради своје гнездо, већ користи постојеће удубљење. Женка полаже 3 до 4 јаја од друге половине марта до почетка априла. Леже око месец дана, а младунци полећу након око 40 дана. == Занимљивости == Сматра се најбржом животињом на свету, јер у обрушавању током лова може достићи брзину до 380 km/h. У Србији је бројност смањена и процењује се на свега 30–50 гнездећих парова. Главну претњу представља нелегално убијање од стране одгајивача голубова. m20qwugls2k8x1ff78aanz0yywrvkjl 0 12206 23868 2026-05-12T11:10:38Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Luscinia_megarhynchos_-_01.jpg|мини|Славуј (''Luscinia megarhynchos'')]] '''Славуј''' (''Luscinia megarhynchos'') је мала птица певачица из породице дроздова (''Turdidae''). Једна је од најпознатијих и најцењенијих птица због изузетно лепе и сложене ноћне песме. У Србији је распрострањ… 23868 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Luscinia_megarhynchos_-_01.jpg|мини|Славуј (''Luscinia megarhynchos'')]] '''Славуј''' (''Luscinia megarhynchos'') је мала птица певачица из породице дроздова (''Turdidae''). Једна је од најпознатијих и најцењенијих птица због изузетно лепе и сложене ноћне песме. У Србији је распрострањена селица која долази у пролеће и симбол је романтичне ноћи и пролећа. == Изглед == [[Датотека:Luscinia_megarhynchos_by_Francesco_Cecere.jpg|мини|Славуј]] Мала је птица, дугачка 15-16 cm, са распоном крила око 20-24 cm и тежином 18-27 g. Горњи део тела је равномерно смеђе-сивкасте боје, доњи део је светлији. Реп је црвенкасто-смеђе боје и често трепери. Очи су велике и тамне, са светлим кругом око њих. Мужјаци и женке се тешко разликују по изгледу. Младе птице имају пегаву доњу страну тела. == Станиште == [[Датотека:Nachtigall_(Luscinia_megarhynchos)-2.jpg|мини|Славуј]] Насељава густо шипражје, рубове шума, паркове, воћњаке, живе ограде и речне долине са богатим растињем. Избегава отворене просторе и високе планине. У Србији је веома распрострањен у низијама и брдским пределима, посебно у Војводини, Поморављу, Подрињу и југоисточној Србији. Долази крајем априла и маја, а одлази крајем августа и септембра. == Исхрана == Храни се углавном мравима, бубама, гусеницама, мувама и другим бескичмењацима. У јесен једе и бобичасто воће попут купина, малина и боровница. Храну тражи на земљи или у ниском растињу, често скачући. == Размножавање == Гнездо гради на земљи или ниско у густом шипражју, од траве, лишћа и гранчица. Женка полаже 4 до 6 јаја која су маслинасто-зелена или смеђе-пегавa. Леже две недеље, а младунци напуштају гнездо након 11 до 14 дана. Обично има једно, ређе два легла годишње. Само женка гради гнездо и лежи јаја, док мужјак чува територију и пева. == Занимљивости == Славуј је познат по својој моћној, веома разноврсној и мелодичној песми коју изводи и дању и ноћу, најчешће ноћу. Мужјак може имати и преко 200 различитих фраза у репертоару. У народној традицији Србије и Балкана сматра се симболом љубави и лепоте. Песма му је толико јача од осталих птица да често „надјачава“ све остале звуке у околини. У последњим деценијама бројност му опада због уништавања живих ограда и шипражја. fn42w70ppfghwqee4w951vj663pl1m0 0 12207 23869 2026-05-12T11:18:15Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Garrulus_glandarius_1_Luc_Viatour.jpg|мини|Сојка (''Garrulus glandarius'')]] '''Сојка''' (''Garrulus glandarius'') је средње велика птица из породице врана (''Corvidae''). Једна је од најлепших и најпрепознатљивијих шумских птица у Србији. Позната је по својој шареној боји, гласном „ча-ч… 23869 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Garrulus_glandarius_1_Luc_Viatour.jpg|мини|Сојка (''Garrulus glandarius'')]] '''Сојка''' (''Garrulus glandarius'') је средње велика птица из породице врана (''Corvidae''). Једна је од најлепших и најпрепознатљивијих шумских птица у Србији. Позната је по својој шареној боји, гласном „ча-ча-ча“ позиву и интелигентном понашању, посебно по складиштењу хране. == Изглед == [[Датотека:Pennaceous_feathers_by_Garrulus_glandarius.jpg|мини|Сојка]] Дугачка је 32-35 cm, са распоном крила 52-58 cm и тежином 140-190 g. Тело је ружичасто-смеђе, глава је беличаста са црним пругама. На крилима има изразито плаво-црне пруге са белим и црним шарама. Реп је црн, а задњица је бела. Има перје на глави које може подићи када је узбуђена. Полови су слични, а младе птице су нешто блеђе. == Станиште == [[Датотека:Sójka_na_Łąkach_Pychowickich_w_Krakowie,_20210421_1206_6369.jpg|мини|Сојка]] Насељава листопадне, четинарске и мешовите шуме, паркове и веће шумарке. У Србији је распрострањена широм земље, од равничарских шума Војводине код Фрушке гореи Делиблатске пешчаре до брдско-планинских шума централне и јужне Србије. Стална је птица која се не сели, већ се током зиме задржава у истим подручјима. == Исхрана == Сојка је сваштојед. Главни део исхране чине жиреви, ораси, лешници и семенке, које сакупља и закопава за зиму. Такође се храни инсектима, гусеницама, малим сисарима, јајима и птичјим младунцима. Позната је по томе што помаже ширење храстових шума јер често „заборави“ где је закопала жиреве. == Размножавање == Гнездо гради високо на дрвећу, скривено у крошњи, од гранчица, корена и маховине. Женка полаже 5 до 7 јаја која су зеленкасто-плавкаста са смеђим пегама. Леже оба родитеља око 16-17 дана, а младунци напуштају гнездо након 18-20 дана. У Србији се гнезди од априла до јуна. Обично има једно легло годишње. == Занимљивости == Сојка је веома гласна и имитира гласове других птица и животиња. Изузетно је интелигентна. Једна је од ретких птица која препознаје људска лица. У народној традицији се често повезује са шумом и понекад се сматра „шумским стражарем“ због свог гласног упозоравајућег позива. kjg04zhvsg42wef5a7jffcd27b20c7j 0 12208 23870 2026-05-12T11:23:24Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Дві_сови_на_гілці.jpg|мини|Сова ушара]] '''Сова ушара''' је средње велика ноћна птица грабљивица из породице правих сова. Она је једна од најраспрострањенијих сова у Србији. Позната је по својим дугим ушним праменовима перја који јој дају кара… 23870 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Дві_сови_на_гілці.jpg|мини|Сова ушара]] '''Сова ушара''' је средње велика ноћна птица грабљивица из породице правих сова. Она је једна од најраспрострањенијих сова у Србији. Позната је по својим дугим ушним праменовима перја који јој дају карактеристичан изглед. == Изглед == [[Датотека:Asio_otus_uszatka2.jpg|мини|Сова ушара]] Дугачка је 35 до 40 центиметара, са распоном крила око 90 до 100 центиметара. Перје јој је претежно смеђе-сиво са бројним тамним пругама и пегама које јој омогућавају одличну камуфлажу. Има велике наранџасто-црвене очи и дуге ушне праменове које може подићи или спустити. У лету се препознаје по дугим крилима и спором, тихом лету. Мужјаци и женке су веома слични, али су женке нешто веће. == Станиште == [[Датотека:Asio_Otus_Otus_-_Waldohreule_-_northern_Germany,_wild_II.jpg|мини|Сова ушара]] Насељава шумске пределе, шумарке, паркове, воћњаке и рубове шума. Често се налази близу отворених површина где лови. У Србији је распрострањена широм земље од равница Војводине до брдских и планинских подручја. Део популације је сталан, док неке јединке мигрирају на југ током зиме. == Исхрана == Храни се углавном ситним сисарима, пре свега мишевима, волухарицама и другим глодарима. Ретко лови и мале птице, инсекте или жабе. Лови ноћу тако што лети ниско изнад земље и ослушкује плен. Веома је корисна јер контролише популацију глодара. == Размножавање == Често користи стара гнезда врана, сврака или других птица уместо да гради своје. Женка полаже 4 до 7 јаја која леже око 25 до 30 дана. Младунци напуштају гнездо након месец дана, али их родитељи још неко време хране. Гнезди се од марта до јуна. == Занимљивости == Сова ушара је позната по тихом лету захваљујући посебној структури перја. Током зиме се често може видети у већим групама на дневном мировању у крошњама дрвећа. У Србији је релативно честа, али јој претње представљају уништавање станишта и сметње током гнежђења. Њен позив је дубок и пригушен звук који се често чује у пролеће и јесен. cn20hpgtlybuns7qk5setk4z3cdau16 0 12209 23871 2026-05-12T11:28:28Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Yellowhammer_(Emberiza_citrinella).jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] '''Стрнадица жутовољка''' је мала птица певачица из породице стрнадица. Она је једна од најпознатијих стрнадица у Србији. Мужјаци се лако препознају по јарко жутој глави и грудима. Позната је… 23871 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Yellowhammer_(Emberiza_citrinella).jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] '''Стрнадица жутовољка''' је мала птица певачица из породице стрнадица. Она је једна од најпознатијих стрнадица у Србији. Мужјаци се лако препознају по јарко жутој глави и грудима. Позната је по својој карактеристичној песми која се често чује у пролеће и лето на сеоским пределима. == Изглед == [[Датотека:Emberiza_citrinella_-Midtjylland,_Denmark_-male-8.jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] Дугачка је 15 до 17 центиметара, са распоном крила око 23 до 29 центиметара. Мужјак има јарко жуту главу, врат и доњи део тела, док су леђа смеђе-црвенкаста са тамним пругама. Женка је блеђа и мање жута, са више смеђих пруга на глави и грудима. Реп је рашљаст са белим спољним перјаницама које се јасно виде у лету. Кљун је сивкаст и кратак. == Станиште == [[Датотека:Yellowhammer_(Emberiza_citrinella)_male.jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] Насељава отворене пределе, пољопривредна добра, ливаде, рубове шума, живе ограде и сеоска подручја. Избегава густе шуме и високе планине. У Србији је широко распрострањена, посебно у Војводини, Поморављу и другим брдским пределима где има мозаика поља и шибља. Стална је птица која се зими задржава у јатима. == Исхрана == Храни се углавном семенкама траве и житарица, али током гнежђења једе и инсекте, гусенице и друге бескичмењаке. Зими се често храни на стубовима и у близини људских насеља где проналази остатке хране. Младунци се хране готово искључиво инсектима. == Размножавање == Гнездо гради на земљи или ниско у густој вегетацији и шибљу. Гнездо је направљено од траве, стабљика и длаке. Женка полаже 3 до 5 јаја која су беличаста са тамним пегама. Леже око 12 до 14 дана, а младунци напуштају гнездо након 12 до 13 дана. У Србији обично има два легла годишње. == Занимљивости == У народној традицији се често повезује са сеоским пределима и пролећем. У последњим деценијама бројност ове врсте опада у многим деловима Европе због интензивне пољопривреде и губитка живих ограда. У Србији је још увек релативно честа. goqot03r9598mbk1z47lha874lij6nr 0 12210 23872 2026-05-12T11:34:06Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Strix_aluco,_Neuss_(DE)_--_2022_--_0132.jpg|мини|Шумска сова]] '''Шумска сова''' је средње велика ноћна птица грабљивица из породице правих сова. Она је једна од најчешћих и најпознатијих сова у шумама Србије. Позната је по свом карактеристичном дубоком позиву… 23872 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Strix_aluco,_Neuss_(DE)_--_2022_--_0132.jpg|мини|Шумска сова]] '''Шумска сова''' је средње велика ноћна птица грабљивица из породице правих сова. Она је једна од најчешћих и најпознатијих сова у шумама Србије. Позната је по свом карактеристичном дубоком позиву који се често чује у сумрак и током ноћи. == Изглед == [[Датотека:Tawny_wiki_edit1.jpg|мини|Шумска сова]] Дугачка је 37 до 43 центиметара, са распоном крила 81 до 96 центиметара. Перје јој је претежно смеђе или сивкасто са тамним пругама и пегама које пружају одличну камуфлажу на дрвећу. Има велике црне очи и округлу главу без ушних праменова. Кљун је кратак и снажан. Постоје две основне бојне варијанте, смеђа и сива. Женке су нешто веће од мужјака. == Станиште == [[Датотека:Strix_aluco_Richard_Bartz.jpg|мини|Шумска сова]] Насељава листопадне, мешовите и старије четинарске шуме, паркове, веће вртове и шумарке. Воли подручја са старим дрвећем у којем има шупљина за гнежђење. У Србији је распрострањена широм земље, од равничарских шума Војводине до брдско-планинских шума. То је стална птица која се не сели. == Исхрана == Храни се углавном ситним сисарима као што су мишеви, волухарице и ровчице. Лови и мале птице, жабе, инсекте и земаљске црве. Лов обавља ноћу са гране или у ниском лету, ослањајући се на одличан слух. Веома је корисна јер контролише популацију глодара у шумама и парковима. == Размножавање == Гнезди се у природним шупљинама стабала, старом гнезду врана или у вештачким кућицама. Женка полаже 2 до 5 јаја која леже око 28 до 30 дана. Младунци напуштају гнездо након 28 до 35 дана, али их родитељи још неко време хране. Гнезди се од марта до јуна. == Занимљивости == Она је територијална и веома агресивна у одбрани гнезда. У Србији је релативно честа, али јој је потребно старо дрвеће са шупљинама. Често се може чути у градским парковима где има довољно старих стабала. p8b13374h9624mocw3ubj7ncnexku9j