Вида Огњеновић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Вида Огњеновић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13480</id>
    <revision>
      <id>67594</id>
      <parentid>61739</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:28:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <origin>67594</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13018" sha1="a8gyfg9i08itdqx4b4go5bqv154y34j" xml:space="preserve">[[Датотека:Vida Ognjenovic, Serbian diplomat.jpg|мини|Вида Огњеновић]]
'''[[w: Вида Огњеновић|Вида Огњеновић]]''' (Дубочке, 14. август 1941) српска је књижевница, преводилац, редитељка и дипломата. 

== Цитати ==
=== О књигама ===
{{cquote|У дугом раздобљу од њеног настанка, па нестајања у пожару, до њене обнове, спаљиване су и књиге и библиотеке, а са њима су не ретко горели и њихови аутори, писци и научници, некад проглашавани за јеретике, а некад за колатерарну штету. Књига је, међутим све то преживела, као у суштини веома отпорна творевина (...) Читање дакле није ништа друго, него упорно искушавање бесконачности.&lt;ref name=&quot;књига&quot;&gt;Вида Огњеновић, ''Висока Волтажа'', Архипелаг, Београд, 2014.&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|У неким земљама се чита у метроима, у аутобусима, у некима слушају музику или аудио књиге и претурају по својим паметним телефонима, а код нас је другачија ситуација. Морам примијетити и казати да старија генерација стоји са књигом у руци, а млађа са телефоном. Међутим, мислим да су то само тренутне кризе. (...) Ипак, читање је древни начин комуникације и преживјело је толике миленијуме. Читање је и у усменој књижевности било читање, на неки начин. Људи су читали говорника који им казује и оцјењивали су га да ли говори и прича довољно добро или не. И сами када су га препричавали, побољшавали би његову причу или јој нешто одузимали. Мислим да за читање нема бојазни да ће нестати, што катастрофичари предвиђају, а уз то, ја никада нијесам била за масовно читалаштво. Мени су и два читаоца веома битна и знак су ми да књига, моја књига, наилази на интересовање.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.vijesti.me/zabava/33112/vida-ognjenovic-za-citanje-i-knjigu-nema-bojazni Vida Ognjenović: Za čitanje i knjigu nema bojazni]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|Иако се тренутно, можда, више чита са екрана, са паметног телефона, мислим да ће се људи вратити књизи јер књига много боље мирише, тактилнија је, листање књиге је неки лијепи доживљај, лијепо је окретати странице и враћати се на неке од њих... Немам никакав страх да ће папирна књига изумријети.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}

{{cquote|Највише ме у то убеђују, али ме истовремено и обесхрабрују, сувише честе појаве дубоке мржње, укључујући и оне међу најближим сродницима, или пак отуђености и равнодушности, као у мом случају, иако он није толико типичан и зато га разматрам у другом контексту. Ако се та сродничка љубав може до те мере избрисати или чак изродити у своју супротност, које би онда требало да буду њене посебне одлике? Зашто је општеприхваћено мишљење да она мора бити јача и трајнија од других? Које је њене врлине толико издвајају из општег корпуса наше осећајности? Шта је чини посебном? Ништа што бих ја могла да наведем. Када на страну ставим толики број одступања од уобичајеног стандарда, долазим у искушење да пре поверујем да су и сродничка осећања заправо емоције општег типа. Она нису у потпуности предодређена наследношћу, можда чак уопште нису. Једноставно, можемо заволети некога до те мере да га прихватимо као сродника, иако нисмо ни у каквом сродству, а неко други нам може бити толико антипатичан и далек, иако потичемо из истог рода.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;&gt; [https://www.goodreads.com/author/quotes/5772817.Vida_Ognjenovi_ Vida Ognjenović - Quotes]&lt;/ref&gt;}}

{{cquote|Нажалост, последице ће најбоље потврдити да је мој узнемирени отпор био бунт мог стеченог идентитета, који нисам требало насилно да раскомадам, јер је у њему постојала унутрашња хармонија за коју крвно сродство није никаква гаранција.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Није лако у малој вароши живети животом који заслужује велику причу.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|“А ти и ја? Ми смо стално помало гладни. Само тражимо где има хлеба. Ми једемо уназад и унапред, да утолимо бивше и будуће несташице. И само сужавамо поље рада, као бајаги да постигнемо што већу стручност. Ми имамо стручњака за мостоградњу који не зна да чита. Код нас, ако човек добро рачуна неки сложенији рачун, није у стању ни обично писмо да састави, али то се сматра природним, кажу, није му то струка.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Они [Енглези] сматрају да осећања служе само да би човек имао шта да скрива пред другим људима.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Мене занима само сетни дах некадашњег доба, порука давно свенулог света, тихи пријатни воњ одболоване прошлости.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Није само ковитлац ветра непријатељ мириса. О, има их он много више. Чак се и мириси међусобно потиру. То је осетљива, а ипак у својој крајњој конзеквенци неуништива материја.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Овде се сви журе, то им је основни посао. Једу с ногу, причају преко залогаја, пију у ходу, воде љубав у трку и стално су у пролазу. Вечно некуд хрле и склањају се, као да су на њих трајно одапете отровне стреле.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Мало је ствари у животу које су саме себи почетак.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Памтимо мирис несвесно, скоро наднаравно, јер заправо никад не знамо да ли смо га запамтили док се поново не сретнемо са њим. Дакле, можемо да га проверимо само њим самим.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Само, ко год помисли да су они ексцентрични ветропири, као што сам ја у почетку просуђивао према нашим мерилима, љуто ће се преварити. Ту сам заблуду сад преболео, као домаћу болест брзе ликвидације свега што је другачије од нас. То је био данак нашој млитавој, доместицираној лењости. Они су просто две слободне особе, а је та врста људи нама сасвим непозната. За нас је слобода само поетска фраза. Да се негде о њој толико тртља, а да се мање познаје, то нема на свету. Чим тако нешто приметимо у животу, одмах се бранимо, нападамо или бежимо главом без обзира. Ничега се тако не плашимо као слободног, непредвидљивог човека. Једино осећање слободе које ми бар донекле познајемо, јесте изругивање. Ми се бестидно кезимо и бекељимо на све што нас превазилази и тако себи растерујемо страх испред очију. Лажно надмоћни, на лаким крилима поруге, не стижемо даље од сопственог носа, али имамо утисак да смо слободни. Ми тако губимо смисао за реално. Од нашег церекања се не чује ниједан прави глас...&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Мирис је стално кретање честица. И сам живот је није ништа друго него непрестано кружење мириса, а та је трака сачињена од космичног броја ситних мирисних формула, чији су састави за нас тајна. И човек је само једна од мирисних организованих целина унутар те кружнице.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

{{cquote|Ја сам у овом нашем наследном, матерњем социјализму испран, оцеђен, осушен, пелцован против утицаја маште, формулисан и забетониран. Формула моје личности гласи: матура, па за четири године диплома, за годину војска, за три магистериј, за шест докторат, за двадесет и нешто, ако заслужим, двособан комфоран, за четрдесет пензија, уколико раније не скренем с пута, па на гробље. Пратећи услови за развој мог сјајног животописа јесу: немаштина, породична рутина, јефтин алкохол, сиротињска путовања, жена привлачна колико и морски јеж, исто такве прилике за прељубу, лажна славља, стално смањивање захтева, сахране, неки скрпљени радови,писани за кухињским столом, о писцима за које код нас зна једва стотинак људи, објављени по часописима које ни њихови уредници не читају, национално дување у прдаљку, политичка тупост и све рушевније здравље.&lt;ref name=&quot;цитат2&quot;/&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}

== Спољашње везе ==
{{википедија|Вида Огњеновић}}

{{DEFAULTSORT:Огњеновић, Вида}}
[[Категорија:Жене]]
[[Категорија:Рођени 1941.]]
[[Категорија:Српске књижевнице]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски позоришни редитељи]]
[[Категорија:Живи људи]]</text>
      <sha1>a8gyfg9i08itdqx4b4go5bqv154y34j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>21668</id>
    <revision>
      <id>67600</id>
      <parentid>67344</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T10:52:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Најновије */</comment>
      <origin>67600</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8380" sha1="kvd9jbftucby7omkumd8hkp7ho29bg1" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;Погледајте [[w:Корисник:Coaorao|моју корисничку страницу на Википедији]]; и корисничка страница на [[s:Корисник:Coaorao|Викизворнику]]

== Најновије ==
* [[Santa Maria della Salute (пјесма)]]
* [[Никола Беговић]]
* [[Југословенство]]
* [[Родољуб Роки Вуловић]]
* [[Српска Војводина]]
* [[Црвене магле]]
* [[Никола Каваја]]
* [[Тесна кожа 3]]
* [[Растко Петровић]]
* [[Богдан Поповић]]
* [[Тесна кожа 2]]
=== Ново ===
* [[Слобода]]
* [[Јован Илић]]
* [[Шта се згоди кад се љубав роди]]
* [[Опкољени]] (проверити и уредити)
* [[Ћао инспекторе (филмски серијал)]]
* [[Јукио Мишима]]
* [[Друга Жикина династија]]
* [[Упориште]]
* [[Мило Јововић]]
* [[Какав деда такав унук]] 
* [[Ћао, инспекторе]] (има категорије) - додати још садржаја
* [[Дама која убија]] - проверити тачност цитата̂
* [[Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)]] - додати садржаја; проверити
* [[Самац у браку (ТВ серија)]] - завршено
— '''додати категорије'''.

== Главно ==
=== Аутори и ауторке: ===
* [[Драгош Калајић]]
* [[Ђура Јакшић]]
* [[Бранко Радичевић]]
* [[Лаза Костић]]
* [[Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Петар II Петровић Његош]]
* [[Милан Ракић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Десанка Максимовић]]
* [[Милутин Бојић]]
* [[Петар Кочић]]
* [[Богдан Поповић]]

=== У доброј мери завршено: ===
* [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Ј. Митровић]] (додати још један цитат о њему - скг 1911, Бранко Лазаревић)
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Јован Скерлић]] - захтева темељно уређивање. Додати још цитата о њему[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1924-K002][https://archive.org/details/jovanskerlicgovo0000sker/page/24/mode/1up]

=== Намере: ===
[[Свети Сава]] • [[Милош Црњански]] • [[Војислав Илић Млађи]] • [[Аутор:Ивана Брлић-Мажуранић|Ивана Брлић-Мажуранић]] (узети у обзир и [[Разговор:Данило Киш|ово]]) • [[Карађорђе Петровић]] • [[Адам Прибићевић]] (усавршити) • [[Љубивоје Ршумовић]] • [[Душан Васиљев]] • [[Јован Стерија Поповић]] 

* Мора да се уреди: [[Михаил Бакуњин]]; [[Драгољуб Дража Михаиловић|Драгољуб Михаиловић]]

* Нови, али мора да се прошири: [[Иван Ивачковић]], [[Едуард Лимонов]]

== Друго ==
[[Бранко Ћопић]] • [[Бранислав Црнчевић]] • [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]] • [[Вук Стефановић Караџић]] •  [[Љубомир Недић]] • [[Велибор Јонић]] • [[Светозар Стијовић]] • [[Дејвид Ајк]] • [[Исидора Бјелица]] • [[Српске народне епске песме]] • [[Јевросима]] • [[Хајдук Вељко]] • [[Сузана Манчић]]

'''У доброј мери побољшано:''' [[Жена]] • [[Јунак]] • [[Отаџбина]] • [[Срби]] • [[Слобода]] • [[Борба]]&lt;br /&gt;
'''Уређивано:''' [[Време]] • [[Част]] • [[Машта]] • [[Храброст]] • [[Младост]] • [[Лепота]] &lt;br/&gt;'''Ново:''' [[Ћутање]] • [[Песник]] • [[Снага]] • [[Косово]] • [[Одговорност]] • [[Брат]] • [[Светосавље]] • [[Хајдук]] • [[Заљубљеност]] • [[Фанатизам]] • [[Критика]](можда се нађе неки цитат:[http://arhiva.unilib.rs/latinica/dokument/370/problem-kritike-i-kriticarskih-talenata])

'''Књиге''': [[Градови и химере]] • [[Мати]] • [[Сеобе]] • [[Горски вијенац]] • [[Луча микрокозма]] • [[Злочин и казна]] • [[Чича Горио]] • [[Мали Принц]] • [[Упориште]]

'''Филм''': [[Самац у браку (ТВ серија)]] • [[Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)]] • [[Дама која убија]] • [[Ћао, инспекторе]] • [[Какав деда такав унук]] • [[Лепа села лепо горе]] - урађено, потребно проверити • [[Друга Жикина династија]] • [[Луде године]] • [[Ћао инспекторе (филмски серијал)]] • [[Опкољени]] • [[Рањени орао (ТВ серија)]] • [[Тесна кожа 2]] • [[Тесна кожа 3]] • [[Тесна кожа (франшиза)]]
''Усавршити'': [[Балкански шпијун]], [[Живорад Жика Павловић]], [[Бој на Косову (филм из 1989)]], [[Курир Ђока]], [[Срећко Шојић]], [[Димитрије Пантић]]

== Нацрт ==
'''Људи''' — [[Иво Андрић]] • [[Драга Димитријевић Дејановић]] • [[Јелена Ј. Димитријевић]] • [[Јован Дучић]] • [[Ђура Јакшић]] • [[Јован Јовановић Змај]] • [[Лаза Костић]] • [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Ј. Митровић]] • [[Петар II Петровић Његош]] • [[Бранко Радичевић]] • [[Јован Скерлић]] • [[Милица Стојадиновић Српкиња]] • [[Десанка Максимовић]] • [[Милош Црњански]] • [[Алекса Шантић]]

'''Теме''' — [[Борба]] • [[Жена]] • [[Јунак]] • [[Косово]] • [[Љубав]] • [[Отаџбина]] • [[Слобода]] • [[Срби]] • [[Србија]]

'''Књиге''' — [[Благо цара Радована]] • [[Горски вијенац]] • [[Градови и химере]] • [[Злочин и казна]] • [[Књига о Милутину]] • [[Луча микрокозма]] • [[Мали Принц]] • [[На Дрини ћуприја]] • [[Травничка хроника]] • [[Сеобе]] • [[Чича Горио]]

'''ТВ серије''' — [[Рањени орао (ТВ серија)]] • [[Самац у браку (ТВ серија)]] • [[Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)]]

'''Филм''' — [[Балкански шпијун]] • [[Бој на Косову (филм из 1989)]] • [[Лепа села лепо горе]] • [[Луде године]] • [[Тесна кожа (франшиза)|Тесна кожа]] • [[Ћао инспекторе (филмски серијал)|Ћао инспекторе]] • [[Опкољени]]

'''Стрип''' — [[Загор]] • [[Хелинген (Загор)|Хелинген]] • [[Чико]]

'''Измишљени ликови''' — [[Драгорад Малешевић]] • [[Живорад Жика Павловић]] • [[Димитрије Пантић]] • [[Срећко Шојић]]

== Споменице ==
{{Кампања SheSaid 2025|Milena Milenkovic (VMRS)}}</text>
      <sha1>kvd9jbftucby7omkumd8hkp7ho29bg1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викицитат:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2026/Евиденција</title>
    <ns>4</ns>
    <id>22236</id>
    <revision>
      <id>67596</id>
      <parentid>67592</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:31:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <comment>/* Евиденција */</comment>
      <origin>67596</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1566" sha1="dyvofma8g5t72gmi17jiihy470cqr6t" xml:space="preserve">{{Заглавље акција|страница=Викицитат:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2026|1=
На овој страници се налази евиденција написаних и / или допуњених страна на Викицитату. 

Страницу са својом евиденцијом направите на следећи начин:
# У колону ''Корисничко име'' унесите Ваше корисничко име на Викицитату.
# У колону ''Направљени / допуњене стране (број цитата)'' унесите и линкујте стране које сте направили или допунили на Викицитату, а у загради унесите број цитата који сте унели у оквиру тих страна.
Предлоге цитата може пронаћи [[Викицитат:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2026/Цитати|овде]].
}}

== Евиденција ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Табела са евиденцијом
|-
! Корисничко име !! Направљене/допуњене странице &lt;br/&gt;(број унетих цитата)
|-
| [[Корисник:Gzanag|Gzanag]]
| [[Селим Сеслер]] (8)&lt;br&gt;[[Чаја Стојка]] (6) &lt;br&gt;[[]] (број унетих цитата)
|-
| 
|-
|}

[[Категорија:Акције на Викицитату]]</text>
      <sha1>dyvofma8g5t72gmi17jiihy470cqr6t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67599</id>
      <parentid>67596</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:27:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <comment>/* Евиденција */</comment>
      <origin>67599</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1560" sha1="cerhlg0vps83k20e4xsesv3271792js" xml:space="preserve">{{Заглавље акција|страница=Викицитат:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2026|1=
На овој страници се налази евиденција написаних и / или допуњених страна на Викицитату. 

Страницу са својом евиденцијом направите на следећи начин:
# У колону ''Корисничко име'' унесите Ваше корисничко име на Викицитату.
# У колону ''Направљени / допуњене стране (број цитата)'' унесите и линкујте стране које сте направили или допунили на Викицитату, а у загради унесите број цитата који сте унели у оквиру тих страна.
Предлоге цитата може пронаћи [[Викицитат:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2026/Цитати|овде]].
}}

== Евиденција ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Табела са евиденцијом
|-
! Корисничко име !! Направљене/допуњене странице &lt;br/&gt;(број унетих цитата)
|-
| [[Корисник:Gzanag|Gzanag]]
| [[Селим Сеслер]] (8)&lt;br&gt;[[Чаја Стојка]] (6) &lt;br&gt;[[Агнеш Остојкан]] (7)
|-
| 
|-
|}

[[Категорија:Акције на Викицитату]]</text>
      <sha1>cerhlg0vps83k20e4xsesv3271792js</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чаја Стојка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22255</id>
    <revision>
      <id>67593</id>
      <timestamp>2026-04-01T18:27:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''[[w:Чаја Стојка|Чаја Стојка]]''' (Краубат, 23. мај 1933 – 28. јануар 2013) била је аустријска списатељица, сликарка, активисткиња и музичарка ромског порекла, која је преживела Холокауст.  == Цитати == {{cquote|Рођена сам у породици влашких Рома, који су живели традиционал…</comment>
      <origin>67593</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3690" sha1="ghuvcwrbl2n3rcres2z2r6rytrzu1l5" xml:space="preserve">'''[[w:Чаја Стојка|Чаја Стојка]]''' (Краубат, 23. мај 1933 – 28. јануар 2013) била је аустријска списатељица, сликарка, активисткиња и музичарка ромског порекла, која је преживела Холокауст.

== Цитати ==
{{cquote|Рођена сам у породици влашких Рома, који су живели традиционалним номадским начином живота. Била сам пето дете својих родитеља, који су укупно имали шесторо деце. У близини једног малог села, моја мајка је рекла: Дошло је време! И за пола сата сам дошла на свет. Окупали су ме у хладном потоку. Био је мај. Са нама је било много Рома и славили су моје рођење још пет дана. Следећег дана сам крштена. То је нешто веома важно за Роме.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.theromanielders.org/elders/2/4/ Ceija Stojka]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|Крематоријум је био испред нас. Димњак је димио дан и ноћ. Али моја мајка ми је стално говорила: Никада не причај о овоме, Цеија, не причај никоме о том крематоријуму. Реци да је то пекара и да тамо сваког дана пеку хлеб за нас.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Плашим се да Европа заборавља своју прошлост и да ‘Аушвиц само спава’. Претње, политике и поступци усмерени против Рома веома ме забрињавају и чине ме веома тужном.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Ако се свет сада не промени, ако не отвори своја врата и прозоре, ако не изгради мир — прави мир — како би моји праунуци имали шансу да живе у овом свету, онда не могу да објасним зашто сам преживела Аушвиц, Берген-Белзен и Равенсбрик.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Рођена сам у породици влашких Рома, који су живели традиционалним номадским начином живота. Била сам пето дете својих родитеља, који су укупно имали шесторо деце. У близини једног малог села, моја мајка је рекла: Дошло је време! И за пола сата сам дошла на свет.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Увек покушавам да прикажем своја осећања и успомене. Желим да људима покажем свој свет. Важно је да разумемо да смо сви људска бића и да нам уметност омогућава да живимо и постојимо. Уметност може да покаже и да нас повеже.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}
== Спољашње везе==

[[Категорија:Рођени 1933.]]
[[Категорија:Умрли 2013.]]
[[Категорија:Роми]]
[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Сликари]]</text>
      <sha1>ghuvcwrbl2n3rcres2z2r6rytrzu1l5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67595</id>
      <parentid>67593</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T18:30:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <origin>67595</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3814" sha1="b2dfy3ggah37l03zqxy5kwx38q01a1i" xml:space="preserve">[[Датотека:Ceija Stojka Wien2008.jpg|мини|Чаја Стојка]]
'''[[w:Чаја Стојка|Чаја Стојка]]''' (Краубат, 23. мај 1933 – 28. јануар 2013) била је аустријска списатељица, сликарка, активисткиња и музичарка ромског порекла, која је преживела Холокауст.

== Цитати ==
{{cquote|Рођена сам у породици влашких Рома, који су живели традиционалним номадским начином живота. Била сам пето дете својих родитеља, који су укупно имали шесторо деце. У близини једног малог села, моја мајка је рекла: Дошло је време! И за пола сата сам дошла на свет. Окупали су ме у хладном потоку. Био је мај. Са нама је било много Рома и славили су моје рођење још пет дана. Следећег дана сам крштена. То је нешто веома важно за Роме.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.theromanielders.org/elders/2/4/ Ceija Stojka]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|Крематоријум је био испред нас. Димњак је димио дан и ноћ. Али моја мајка ми је стално говорила: Никада не причај о овоме, Цеија, не причај никоме о том крематоријуму. Реци да је то пекара и да тамо сваког дана пеку хлеб за нас.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Плашим се да Европа заборавља своју прошлост и да ‘Аушвиц само спава’. Претње, политике и поступци усмерени против Рома веома ме забрињавају и чине ме веома тужном.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Ако се свет сада не промени, ако не отвори своја врата и прозоре, ако не изгради мир — прави мир — како би моји праунуци имали шансу да живе у овом свету, онда не могу да објасним зашто сам преживела Аушвиц, Берген-Белзен и Равенсбрик.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Рођена сам у породици влашких Рома, који су живели традиционалним номадским начином живота. Била сам пето дете својих родитеља, који су укупно имали шесторо деце. У близини једног малог села, моја мајка је рекла: Дошло је време! И за пола сата сам дошла на свет.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Увек покушавам да прикажем своја осећања и успомене. Желим да људима покажем свој свет. Важно је да разумемо да смо сви људска бића и да нам уметност омогућава да живимо и постојимо. Уметност може да покаже и да нас повеже.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}
== Спољашње везе==
{{википедија|Чаја Стојка}}
[[Категорија:Рођени 1933.]]
[[Категорија:Умрли 2013.]]
[[Категорија:Роми]]
[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Сликари]]</text>
      <sha1>b2dfy3ggah37l03zqxy5kwx38q01a1i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Агнеш Остојкан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22256</id>
    <revision>
      <id>67597</id>
      <timestamp>2026-04-01T19:26:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:Osztolykán Ágnes.jpg|мини|Агнеш Остојкан]] '''[[w:Агнеш Остојкан|Агнеш Остојкан]]''' (Ченгер, 3. новембар 1974) је мађарска политичарка и ромска активисткиња. Била је члан Народне скупштине Мађарске 2010—2014. Добитница је међународне награде за храброст од Стејт де…</comment>
      <origin>67597</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5684" sha1="15aarnqw2s2dh4ug7jwmz7zygwwbak6" xml:space="preserve">[[Датотека:Osztolykán Ágnes.jpg|мини|Агнеш Остојкан]]
'''[[w:Агнеш Остојкан|Агнеш Остојкан]]''' (Ченгер, 3. новембар 1974) је мађарска политичарка и ромска активисткиња. Била је члан Народне скупштине Мађарске 2010—2014. Добитница је међународне награде за храброст од Стејт департмента 2011. године.

== Цитати ==
{{cquote|Рођенa сам у малом селу где моји родитељи и даље живе. Били су физички радници, али су увек дубоко бринули о мом образовању. Била сам одличан ученик у основној школи и, уз охрабрење мојих наставника и подршку родитеља, уписана сам у елитну средњу школу у Будимпешти заједно са децом богатих и славних 1989. године. Прве две године су биле веома тешке јер је мој ниво знања био нижи од осталих, па сам сво слободно време проводила у библиотеци да бих надокнадила пропуштено, и јесам. Моји наставници су били веома љубазни и охрабрујући, а моји родитељи су чврсто веровали у мене. Пошто сам из малог села од 800 људи, многи су претпостављали да ћу пасти у Будимпешти и да ћу морати да се вратим кући. Била сам одлучна да им докажем да нису у праву.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.opensocietyfoundations.org/voices/politics-can-be-different-conversation-agnes-osztolyk-n &quot;Politics Can Be Different&quot;: A Conversation with Agnes Osztolykán]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|У Будимпешти није било питање да ли сам Ром или не, једино што је било важно била је могућност постизања и напредовања. Али у Мисколцу јесте било важно: чињеница да сам Ром била је веома важна и за особље и за студенте.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|У Сорош фондацији сам упознала најотвореније, најинтелигентније и најпрогресивније људе у Мађарској и то је била прва прилика да се озбиљно позабавим ромским питањем.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|После избора (2010) сам изабрала образовање као свој стручни задатак. Нисам хтела да будем само „ромски посланик“, али наравно, у ситуацији са крајње десничарским људима који седе близу нас у Парламенту, постало је неизбежно да се бавим и питањима Рома.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Понекад ми је лично веома тешко да слушам када говоре о „ромском криминалу“ и у основи користе парламент за ширење говора мржње. И веома ми је било болно када су почели да се организују са групама мржње и паравојним формацијама испред Парламента, одлазећи у села изјављујући да ће створити ред и застрашити ромске заједнице.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Не мислим да будућност изгледа превише добро за нашу децу, али наравно зависи од вашег животног стандарда и начина живота. Лакше је за мог сина; има прилику да иде у добру школу, живи у лепом окружењу и наравно са мојим кругом пријатеља и њиховом децом никада не мора да доживи предрасуде. Сасвим је другачије за ромску децу из сиромашних породица на селу. Ситуација је толико лоша. Потребна је снажна и јасна порука цивилног друштва у вези са антиромским осећањима и исказ солидарности са Ромима на селу.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Све је ово веома узнемирујуће и ово нису најбоља времена, али верујем да „политика може бити другачија“ и наставићу борбу да то учиним, и да убедим више младих прогресивних Рома да активно учествују у Политичкој партији Рома како би направили ту разлику.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}
== Спољашње везе==
{{википедија|Агнеш Остојкан}}
[[Категорија:Рођени 1974]]
[[Категорија:Роми]]
[[Категорија:Политичари]]</text>
      <sha1>15aarnqw2s2dh4ug7jwmz7zygwwbak6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67598</id>
      <parentid>67597</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T19:26:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gzanag</username>
        <id>5216</id>
      </contributor>
      <origin>67598</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5685" sha1="hwuluk3vuzyyvavp6kxlna091al5wad" xml:space="preserve">[[Датотека:Osztolykán Ágnes.jpg|мини|Агнеш Остојкан]]
'''[[w:Агнеш Остојкан|Агнеш Остојкан]]''' (Ченгер, 3. новембар 1974) је мађарска политичарка и ромска активисткиња. Била је члан Народне скупштине Мађарске 2010—2014. Добитница је међународне награде за храброст од Стејт департмента 2011. године.

== Цитати ==
{{cquote|Рођенa сам у малом селу где моји родитељи и даље живе. Били су физички радници, али су увек дубоко бринули о мом образовању. Била сам одличан ученик у основној школи и, уз охрабрење мојих наставника и подршку родитеља, уписана сам у елитну средњу школу у Будимпешти заједно са децом богатих и славних 1989. године. Прве две године су биле веома тешке јер је мој ниво знања био нижи од осталих, па сам сво слободно време проводила у библиотеци да бих надокнадила пропуштено, и јесам. Моји наставници су били веома љубазни и охрабрујући, а моји родитељи су чврсто веровали у мене. Пошто сам из малог села од 800 људи, многи су претпостављали да ћу пасти у Будимпешти и да ћу морати да се вратим кући. Била сам одлучна да им докажем да нису у праву.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.opensocietyfoundations.org/voices/politics-can-be-different-conversation-agnes-osztolyk-n &quot;Politics Can Be Different&quot;: A Conversation with Agnes Osztolykán]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|У Будимпешти није било питање да ли сам Ром или не, једино што је било важно била је могућност постизања и напредовања. Али у Мисколцу јесте било важно: чињеница да сам Ром била је веома важна и за особље и за студенте.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|У Сорош фондацији сам упознала најотвореније, најинтелигентније и најпрогресивније људе у Мађарској и то је била прва прилика да се озбиљно позабавим ромским питањем.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|После избора (2010) сам изабрала образовање као свој стручни задатак. Нисам хтела да будем само „ромски посланик“, али наравно, у ситуацији са крајње десничарским људима који седе близу нас у Парламенту, постало је неизбежно да се бавим и питањима Рома.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Понекад ми је лично веома тешко да слушам када говоре о „ромском криминалу“ и у основи користе парламент за ширење говора мржње. И веома ми је било болно када су почели да се организују са групама мржње и паравојним формацијама испред Парламента, одлазећи у села изјављујући да ће створити ред и застрашити ромске заједнице.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Не мислим да будућност изгледа превише добро за нашу децу, али наравно зависи од вашег животног стандарда и начина живота. Лакше је за мог сина; има прилику да иде у добру школу, живи у лепом окружењу и наравно са мојим кругом пријатеља и њиховом децом никада не мора да доживи предрасуде. Сасвим је другачије за ромску децу из сиромашних породица на селу. Ситуација је толико лоша. Потребна је снажна и јасна порука цивилног друштва у вези са антиромским осећањима и исказ солидарности са Ромима на селу.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Све је ово веома узнемирујуће и ово нису најбоља времена, али верујем да „политика може бити другачија“ и наставићу борбу да то учиним, и да убедим више младих прогресивних Рома да активно учествују у Политичкој партији Рома како би направили ту разлику.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}
== Спољашње везе==
{{википедија|Агнеш Остојкан}}
[[Категорија:Рођени 1974.]]
[[Категорија:Роми]]
[[Категорија:Политичари]]</text>
      <sha1>hwuluk3vuzyyvavp6kxlna091al5wad</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>