Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.22 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 16645 67603 67351 2026-04-03T11:34:27Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67603 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Laza Kostić 2.jpg|мини|<center>[[Срце]] моје самохрано,<br />ко те дозва у мој дом?<br />Неуморна плетисанко,<br />што плетиво плетеш танко<br />међу јавом и мед [[Сан|сном]].</center>]] '''[[w:Лаза Костић|Лазар Лаза Костић]]''' (31. јануар / 12. фебруар 1841 — 26. новембар 1910) је био [[Срби|српски]] књижевник, [[песник]], новинар, драмски писац, естетичар и политичар. [[Датотека:Laza Kostic.jpg|мини|<center>Снове снивам, снујем снове,<br />Снујем снове бисерове,<br />У сну живим, у сну дишем,<br />Алʼ не могу ситне снове,<br />Не могу их да напишем.</center>]] == Цитати == [[Датотека:Laza Kostić u narodnoj nošnji.jpg|мини|<center>Најцрњи враг је [[Срби]]н себи сам!</center>]] [[Датотека:Alberto Prosdocimi Santa Maria della Salute.jpg|мини|<center>Опрости, мајко света, опрости,<br />Што наших гора пожалих бор,<br />На ком се, устук свакоје злости,<br />Блаженој теби подиже двор;<br />Презри, небеснице, врело милости,<br />Што ти земаљски сагреши створ:<br />Кајан ти љубим пречисте скуте,<br />''Santa Maria della Salute''.</center>]] [[Датотека:Adam und Eva (Pietschmann).jpg|мини|<center>Ти си, душо, моја Ева,<br />Само кад те створи Бог,<br />Искино̂ је с ребром мојим<br />Још и парче срца мог.</center>]] [[Датотека:Albert Edelfelt - The Parisienne (Virginie) 1883.jpg|мини|<center>Смеј се само, нек’ се шире<br />Ти душеци румени,<br />Погле како ситно вире<br />Бели зуби студени.</center>]] [[Датотека:Tradicionalna zastava Vojvodine sa grbom.svg|мини|<center>[[Застава|Заставо]] моја, заставо тројна,<br />Свијено срце народа бојна,<br />Зар већ у твојим бојама спава<br />Црвена крвца и крвца плава?</center>]] * Опрости, мајко света, опрости,<br />Што наших гора пожалих бор,<br />На ком се, устук свакоје злости,<br />Блаженој теби подиже двор;<br />Презри, небеснице, врело милости,<br />Што ти земаљски сагреши створ:<br />Кајан ти љубим пречисте скуте,<br />Santa Maria della Salute. ** ''[[Santa Maria della Salute (пјесма)|Santa Maria della Salute]]'', строфа 1. * Две се у мени побише силе,<br />Мозак и срце, памет и сласт,<br />Дуго су бојак страховит биле,<br />Ко̂ бесни олуј и стари храст;<br />Напокон силе сусташе миле,<br />Вијугав мозак одржа власт,<br />Разлог и запон памети худе,<br />Santa Maria della Salute. ** ''Santa Maria della Salute'', строфа 8. * Срце моје самохрано,<br />Ко те дозва у мој дом?<br />Неуморна плетисанко,<br />Што плетиво плетеш танко<br />Међу јавом и мед сном. ** ''[[s:Међу јавом и мед сном|Међу јавом и мед сном]]'', строфа 1. * Српкиња је моја дика<br />Српски се понаша,<br />Српске душе, српска лика,<br />Вилинскога стаса. ** ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1. * Снове снивам, снујем снове,<br />Снујем снове бисерове,<br />У сну живим, у сну дишем,<br />Алʼ не могу ситне снове,<br />Не могу их да напишем. ** ''[[s:Снове снивам...|Снове снивам…]]'' (1861), строфа 1. * Нек’ види Бог озгоре<br />Крвави земљин лик,<br />Да крвљу међе горе,<br />Куд гине мученик. ** ''[[s:Наше|Наше]]'' (1862), строфа 3. * Па нек’ јунака силом<br />Са земље прогна враг,<br />Бесамртним ће крилом<br />Да прне у облак. ** ''Наше'' (1862), строфа 5. * Опрости ми!<br />Притегну ме терет туге,<br />Над тобом сам моро да се нагнем,<br />Руком да се такнем<br />Твоје руке;<br />Алʼ ти се светиш, свете мој,<br />Претрну ми рука у твојој,<br />И да каје своје греје<br />У твојојзи нестаде је,<br />Никад више<br />Витим пером да запише,<br />Да се маши за мач бритак —<br />Никад — никад! ** ''[[s:Опрости ми...|Опрости ми…]]'' (1862), строфа 1. *'''Ти си, душо, моја Ева,'''<br />'''Само кад те створи Бог,'''<br />'''Искино̂ је с ребром мојим'''<br />'''Још и парче срца мог.''' ** ''[[s:Анђелчићу...|Анђелчићу…]]'' (1862), 7–10 * Дакле тако, тако дакле,<br />Све је само пуста лаж?<br />Место сунца црни пакле,<br />Место раја љута враж? ** ''[[s:Дакле тако...|Дакле тако…]]'' (1861), строфа 1. * А на усти, ту се стани,<br />Ту је престо краљичин,<br />Са душека рујовани<br />Влада мачем језичним. ** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 4. * Смеј се само, нек’ се шире<br />Ти душеци румени,<br />Погле како ситно вире<br />Бели зуби студени. ** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 5. * Бритким ножем љуте страсти<br />Срце си ми узорала,<br />По њим сејеш ситне сласти,<br />Пољубаца зрна мала. ** ''[[s:Сад на срцу|Сад на срцу]]'' (1862), строфа 4. * Два се тића побратила, до два сокола,<br />Посред боја, посред мила, посред покоља,<br />Крили су се загрлила побратима два,<br />У бој лете, ране љуте храна су им сва. ** ''[[s:Два се тића побратила|Два се тића побратила]]'' (1866) * Народ, који није кадар одржати се друкче него празним уздањем и вечним обманама, тај народ, ако што скорије пропадне, биће само у прилог општој човечанској просвети. ** 1869. * Васијона пукла пуста,<br />Већ у мени душа суста,<br />А срце ми силно бије,<br />У главу ми крвца лије,<br />Алʼ ми вила лице мије<br />хладом свога крила мека,<br />И још нека блага река,<br />Нека струја из далека:<br />Свети мирис памтивека. ** ''[[s:Међу звездама|Међу звездама]]'' (1872) * Немојте ме питатʼ саде,<br />Да вам причам старе јаде,<br />Старе јаде, нове наде,<br />Што их наша звезда знаде;<br />Већ пођите до јавора,<br />Побратима оног бора,<br />Што га стужи и cacyши<br />Неисказом вељих мука<br />Косовкина бела рука,<br />Те је њему рука мала<br />Грдне јаде завештала;<br />'''А кад гуслар по њим гуди''',<br />'''Из јавора јаде буди''',<br />'''Из тамнице јади лете'''<br />'''Да се [[брат|браћа]] јада сете''',<br />'''Да се сете, да их свете!''' ** ''Међу звездама'' (1872) * Пропасти неће [[Срби|српска]] слобода,<br />Нису бадава патили век! ** ''[[s:Омладини на збору|Омладини на збору]]'' (1881), строфа 17. * Кога такне Твоја рука,<br />око Твоје ког просука,<br />биће вредан тога струка,<br />тога лица, тога гука,<br />тих милина и тих мука,<br />биће вредан, како не би, —<br />благо Теби! ** ''[[s:Госпођици Л. Д.|Госпођици Л. Д.]]'' (1892), строфа 2. * На Ловћен-капи замагли се храм,<br />облачак над њим, црни један прам,<br />сијевну муња по том прамену,<br />кâ да су слова у том пламену,<br />лијепо читам што ми пише плам:<br />„Док на ту земљу ови стоји кам,<br />'''најцрњи враг је Србин себи сам'''!” ** ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902) * Туга би моја у море пала –<br />Алʼ би и мене собом одзвала! ** ''[[s:Анђелијина песма|Анђелијина песма]]'' * Заставо моја, заставо тројна,<br />свијено срце народа бојна,<br />зар већ у твојим бојама спава<br />црвена крвца и крвца плава? ** ''[[s:Разговор|Разговор]]'', 3–6 == Цитати о Лази Костићу == * За угледање на Л. Костића није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим. ** [[Љубомир Недић]], ''[[s:Песме Милете Јакшића|Песме Милете Јакшића]]'' (1900) * Он је био и остаће само као песник, и то као жалостан пример како се зло може проћи са нешто талента а са много таштине. За његову поезију, даје се рећи оно што је Хајне говорио о једном спису романтичара Брентана: „Рекао би човек да присуствује маскованом балу речи и слика. Све то хуји у красном нереду, и махнитост која влада даје ствари извесно јединство.” Овај још живи човек, пред чијим се генијалним песмама некада падало на колена, већ данас припада књижевној историји, и '''ту ће бити забележен као први наш писац који је почео писати живим јамбом уместо тромог српског трохеја, и као један од оснивача уметничке драме српске'''. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848-1871)'' (1907), Књига V, „Омладински писци”, стр. 509. == Спољашње везе == {{Википедија|Лаза Костић}} {{Викизворник|Лаза Костић}} {{DEFAULTSORT:Костић, Лаза}} [[Категорија:Рођени 1841.]] [[Категорија:Умрли 1910.]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски преводиоци]] ak9dsdtqgfbd9a2kx88fd9eawe7o1zy 0 22257 67601 2026-04-02T14:03:35Z Coaorao 6170 Нова страница: '''''[[w:Santa Maria della Salute|Santa Maria della Salute]]''''' је љубавна пјесма [[Лаза Костић|Лазе Костића]]. Сматра се једном од најбољих пјесама српске поезије и Костићевом лабудовом пјесмом. == Цитати == * Опрости, мајко света, опрости,<br />што наших гора пожалих бор,<br />на ком се, усту… 67601 wikitext text/x-wiki '''''[[w:Santa Maria della Salute|Santa Maria della Salute]]''''' је љубавна пјесма [[Лаза Костић|Лазе Костића]]. Сматра се једном од најбољих пјесама српске поезије и Костићевом лабудовом пјесмом. == Цитати == * Опрости, мајко света, опрости,<br />што наших гора пожалих бор,<br />на ком се, устук свакоје злости,<br />блаженој теби подиже двор;<br />презри, небеснице, врело милости,<br />што ти земаљски сагреши створ:<br />Кајан ти љубим пречисте скуте,<br />''Santa Maria della Salute.'' ** строфа 1. * Зар није лепше носит лепоту,<br />сводова твојих постати стуб,<br />него грејући светску грехоту<br />у пепо спалит срце и луб; ** строфа 3. * Тровало ме је подмукло, гњило,<br />алʼ опет нећу никога клет;<br />шта год је муке на мене било,<br />да никог за то не криви свет:<br />Јер, што је души ломило крило,<br />те јој у јеку душило лет,<br />све је то с ове главе, са луде,<br />''Santa Maria della Salute!'' ** строфа 4. * Тад моја вила преда ме грану,<br />лепше је овај не виде вид;<br />из црног мрака дивна ми свану,<br />ко песма славља у зорин свит; ** строфа 5. * Ох, слатка воћко танталска рода,<br />Што ниси мени сазрела пре? ** Строфа 6. == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викизворник}} h2jkq4hf5z5b6ipki1j07igdhc2wing 67602 67601 2026-04-02T14:03:54Z Coaorao 6170 67602 wikitext text/x-wiki '''''[[w:Santa Maria della Salute (пјесма)|Santa Maria della Salute]]''''' је љубавна пјесма [[Лаза Костић|Лазе Костића]]. Сматра се једном од најбољих пјесама српске поезије и Костићевом лабудовом пјесмом. == Цитати == * Опрости, мајко света, опрости,<br />што наших гора пожалих бор,<br />на ком се, устук свакоје злости,<br />блаженој теби подиже двор;<br />презри, небеснице, врело милости,<br />што ти земаљски сагреши створ:<br />Кајан ти љубим пречисте скуте,<br />''Santa Maria della Salute.'' ** строфа 1. * Зар није лепше носит лепоту,<br />сводова твојих постати стуб,<br />него грејући светску грехоту<br />у пепо спалит срце и луб; ** строфа 3. * Тровало ме је подмукло, гњило,<br />алʼ опет нећу никога клет;<br />шта год је муке на мене било,<br />да никог за то не криви свет:<br />Јер, што је души ломило крило,<br />те јој у јеку душило лет,<br />све је то с ове главе, са луде,<br />''Santa Maria della Salute!'' ** строфа 4. * Тад моја вила преда ме грану,<br />лепше је овај не виде вид;<br />из црног мрака дивна ми свану,<br />ко песма славља у зорин свит; ** строфа 5. * Ох, слатка воћко танталска рода,<br />Што ниси мени сазрела пре? ** Строфа 6. == Спољашње везе == {{Википедија}} {{Викизворник}} sphmg41m3wpxs99kf1vjpqye1nmxxsr