Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12906 67630 66154 2026-04-10T09:21:04Z RoastPig 5068 67630 wikitext text/x-wiki [[Датотека:WilhelmvonHumboldt.jpg|thumb]] '''[[w:Вилхелм фон Хумболт|Вилхелм фон Хумболт]]''' (22. јун 1767 — 8. април 1835) је био немачки филозоф, лингвиста, државник и саоснивач Берлинског универзтета (данас: Хумболтов универзитет у Берлину). == Цитати == {{цитат|Ако се осврнемо на најважније револуције у историји, не губимо време да приметимо да је највећи број њих настао у периодичним револуцијама људског ума.}}<br /> {{цитат|Та влада је најбоља која саму себе чини непотребном.}}<br /> {{цитат|Човек не може приступити овој чисто објективној области другачије него путем својих сазнајних и чулних моћи, односно на субјективан начин.}}<br /> {{цитат|Све сам више уверен да наша срећа или наша несрећа много више зависи од начина на који се сусрећемо са догађајима у животу него од природе самих тих догађаја.}}<br /> {{цитат|Слобода је само могућност разноврсне и неодређене активности; док је влада, или вршење доминације, јединствена, али ипак стварна активност. Стога је жарка жеља за слободом испрва сувише често сугерисана дубоком свешћу о њеном одсуству.}}<br /> {{цитат|Прави циљ човека, или оно што је прописано вечним и непроменљивим наредбама разума, а не сугерисано нејасним и пролазним жељама, јесте највиши и најскладнији развој његових моћи до целовите и доследне целине.}}<br /> {{цитат|Принуда може спречити многе преступе; али чак и радњама које су легалне одузима део њихове лепоте. Слобода може довести до многих преступа, али чак и пороцима даје мање рђав облик.}}<br /> {{цитат|Неспособност за слободу може произаћи само из недостатка моралне и интелектуалне моћи; подизање ове моћи је једини начин да се супротстави овој жељи; али да се то уради претпоставља вршење те моћи, а ова вежба претпоставља слободу која буди спонтану активност.}}<br /> {{цитат|Због снажне и еластичне снаге човекове првобитне моћи, нужност често не захтева ништа осим уклањања опресивних веза.}}<br /> {{цитат|Ако бисмо указали на идеју која је током читавог тока историје све више и више ширила своје царство, или која, више од било које друге, сведочи о много оспораваној и још одлучније погрешно схваћеној савршенству читавог људског рода , то је успостављање наше заједничке хуманости — настојање да се уклоне баријере које су предрасуде и ограничени погледи сваке врсте подигли међу људима...}}<br /> {{Википедија|Вилхелм фон Хумболт}} {{DEFAULTSORT:Хумболт, Вилхелм фон}} [[Категорија:Рођени 1767.]] [[Категорија:Умрли 1835.]] [[Категорија:Немачки филозофи]] [[Категорија:Немачки лингвисти]] [[Категорија:Немачки научници]] [[Категорија:Немачке дипломате]] [[Категорија:Немачки антрополози]] j5p0jyld8bkeoxsuqq9687f8mcqx108 0 22259 67627 2026-04-09T19:38:11Z Gzanag 5216 Нова страница: [[Датотека:Mende Nazer.jpg|мини|Менде Назер]] '''[[w:Менде Назер|Менде Назер]]''' (рођена око 1982. године) је суданска ауторка и активисткиња за људска права са пребивалиштем у Великој Британији. Назер је била робиња у Судану и Лондону осам година. Касније је била коаутор… 67627 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Mende Nazer.jpg|мини|Менде Назер]] '''[[w:Менде Назер|Менде Назер]]''' (рођена око 1982. године) је суданска ауторка и активисткиња за људска права са пребивалиштем у Великој Британији. Назер је била робиња у Судану и Лондону осам година. Касније је била коауторка књиге из 2002. године ''Slave: My True Story''. == Цитати == {{cquote|Схватила сам да је за оне који живе на Западу слобода тако често нешто што узимају здраво за готово. Она је одувек била ту за њих. То је њихов непримећен, непризнат, стални пратилац и пријатељ. Али за оне од нас који долазимо из земаља попут Судана, слобода је дивна и драгоцена.<ref name="цитат1"> [https://www.goodreads.com/author/quotes/103952.Mende_Nazer Mende Nazer Quotes]</ref>}} == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе== {{википедија|Менде Назер}} [[Категорија:Рођени 1982.]] 3qmmqf3t4qp5lrmqqge1xovh8p6xdcw 67628 67627 2026-04-09T19:49:29Z Gzanag 5216 67628 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Mende Nazer.jpg|мини|Менде Назер]] '''[[w:Менде Назер|Менде Назер]]''' (рођена око 1982. године) је суданска ауторка и активисткиња за људска права са пребивалиштем у Великој Британији. Назер је била робиња у Судану и Лондону осам година. Касније је била коауторка књиге из 2002. године ''Slave: My True Story''. == Цитати == {{cquote|Схватила сам да је за оне који живе на Западу слобода тако често нешто што узимају здраво за готово. Она је одувек била ту за њих. То је њихов непримећен, непризнат, стални пратилац и пријатељ. Али за оне од нас који долазимо из земаља попут Судана, слобода је дивна и драгоцена.<ref name="цитат1"> [https://www.goodreads.com/author/quotes/103952.Mende_Nazer Mende Nazer Quotes]</ref>}} {{cquote|Устанем ујутру и понекад још увек не могу да верујем да сам слободна. Почињем да схватам да сам слободна. Али и даље осећам страшан страх да ће доћи и поново ме зграбити. Знам да се то не може догодити - људи стално говоре.<ref name="цитат2"> [https://www.standard.co.uk/hp/front/my-life-as-a-london-slave-7298724.html My life as a London slave]</ref>}} {{cquote|Можда се облачим као лондонска дама. Али изнутра, знате, ја сам и даље девојка из Нуба планина.<ref name="цитат2"/>}} {{cquote|Неки људи кажу да су ме третирали као животињу. Али ја им кажем: не, нисам. Јер животиња - попут мачке или пса - добија миловање, љубав и наклоност. Ја нисам имала ништа од тога.<ref name="цитат2"/>}} {{cquote|Од мог заробљавања, сви које сам упознала били су господар, господарева породица или њихов круг пријатеља. Научила сам да никоме не верујем осим себи и својим сећањима и сновима. Нисам заиста разумела пријатељство, да се добар пријатељ никада неће окренути против тебе и претући те без разлога.<ref name="цитат2"/>}} == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе== {{википедија|Менде Назер}} [[Категорија:Рођени 1982.]] qi56v0hsdgcmu48h45jq0x8qjclz21w 0 22260 67629 2026-04-09T20:03:43Z Gzanag 5216 Нова страница: [[Датотека:Siba Shakib.jpg|мини|Сиба Шакиб]] '''[[w:Сиба Шакиб|Сиба Шакиб]]''' (31. децембар 1969) је иранско-немачка филмска редитељка, књижевница и политичка активисткиња. Рођена је и одрасла у Техерану, у Ирану. Њен међународни бестселер ''Afghanistan, Where God Only Comes to Weep'' преведен… 67629 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Siba Shakib.jpg|мини|Сиба Шакиб]] '''[[w:Сиба Шакиб|Сиба Шакиб]]''' (31. децембар 1969) је иранско-немачка филмска редитељка, књижевница и политичка активисткиња. Рођена је и одрасла у Техерану, у Ирану. Њен међународни бестселер ''Afghanistan, Where God Only Comes to Weep'' преведен је на 27 језика и освојио је награду ПЕН-а. == Цитати == {{cquote|(Авганистанци)...морају да се реше свог бола пре него што могу да размишљају о будућности. Многи Авганистанци су изгубили контакт са својим културним коренима због 30 година рата. Неки чак ни не знају како да кувају храну, јер то нису радили последњих 10 година.<ref name="цитат1"> [https://humanrightshouse.org/articles/siba-shakib-the-author-of-where-god-cries/ Siba Shakib – the author of “Where God Cries” ]</ref>}} {{cquote|Научила сам да добро и зло људи не зависи од тога да ли се моле пет пута дневно или покривају лица крпама.<ref name="цитат2"> [https://www.goodreads.com/author/quotes/96333.Siba_Shakib Siba Shakib Quotes]</ref>}} == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе== {{википедија|Сиба Шакиб}} [[Категорија:Рођени 1962.]] 11zcayt509s12ew2x5ah8we8f3kmsdq