Вук Стефановић Караџић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.26</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Вук Стефановић Караџић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1607</id>
    <revision>
      <id>67741</id>
      <parentid>67521</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T14:41:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <origin>67741</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6065" sha1="t6qnirpgsm80e2r8xycxw45d7voki8y" xml:space="preserve">[[Датотека:VukKaradzic.jpg|thumb]]
'''[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]''' (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био [[Срби|српски]] филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

== Цитати ==
* Језик је хранитељ [[народ]]а. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
** Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21.

* Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…
** Из писма кнезу Милошу, 1832.

* Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена…
** Сусрети, стране 18-20.

* Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти. (из писма Ђури Даничићу, Сусрети, страна 134.

* Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме.
** Из предговора Првом српском буквару

* У свакој се књизи гледа на двије ствари: 1) на ствар о којој се пише; 2) на језик којим се пише.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Ми овђе сад не смијемо тражити оно, што мора бити у правом роману: зашто ће нам Г. Сочинитељ рећи, као у одговору на прву рецензију, да је он највише пазио на морал, а у роман да се упуштао само толико, колико му је допуштао благообразни карактер народа нашега; него да гледамо само оно, што нам Г. Сочинитељ у предисловију обриче, т. ј. морал, старе обичаје Српске и благообразни карактер народа нашега.
** О Видаковићевом роману (1817)

* Не да се, али ће се дати.
** Из писма Мушицком, 1818.

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Караџић, Вук Стефановић}}
[[Категорија:Рођени 1787.]]
[[Категорија:Умрли 1864.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски географи]]
[[Категорија:Српски лингвисти]]
[[Категорија:Српски филолози]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Слависти]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]</text>
      <sha1>t6qnirpgsm80e2r8xycxw45d7voki8y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ратко Младић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>7112</id>
    <revision>
      <id>67744</id>
      <parentid>67664</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T14:58:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67744</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14887" sha1="qctysapf4n2by2ltde86kt7fqwioa8f" xml:space="preserve">{{википедија|Ратко Младић}}
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|200п|Ратко Младић, 1993.г.]]
'''[[:w:Ратко Младић|Ратко Младић]]''' рођен је 12. марта 1943. године у селу [[:w:Божиновићи|Божиновићи]], општина [[:w:Калиновик|Калиновик]], [[:w:Краљевина Југославија|Краљевина Југославија]] (данас [[:w:Република Српска|Република Српска]], [[:w:Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]]). Био је [[:w:генерал|генерал]] и командант [[:w:Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] од 1992. до 1996. године.

Хашки трибунал је 1995. године подигао оптужницу против Младића. Младић је 26. маја 2011. године ухапшен у Србији, а 31. маја исте године изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године осуђен је на доживотни затвор.
== Цитати ==
{{Цитат|Ево нас, 11. јула 1995. године, у [[Срби|Српској]] Сребреници, уочи још једнога великог празника српског, поклањамо Српском народу овај град и напокон дошао је тренутак да се после Буне против Дахија, Турцима осветимо на овом простору.|11. јула 1995.}}

{{Цитат|Питам се, ако Француска стварно жели да направи муслиманску државу у Европи, зашто им не дају да то ураде у Паризу или Британији?|у интервјуу са Гаспаријем ди Склафанијем за италијански часпопис Ђентиле|Хан Пијесак, 1994.}}

{{Цитат|Када би људи послушали мој савет и када би било у мојој моћи, ја не бих дозволио да постоји реч ’рат’ ни на једном језику, забранио бих сво [''sic''] оружје, чак и као играчке.|у интервјуу са Робертом Блоком|1995.}}

На питање италијанског новинара: „Због чега побеђујете у биткама?”
{{Цитат|Мислим својом главом и не желим публицитет. На крају крајева, не живи се од публицитета. Насупрот ономе што се прича и пише, ја не водим рат против [[Хрвати|хрватског]] или муслиманског народа. Водим га против њихових вођа и оних који рат подстичу из иностранства. Поштујем своје непријатеље и не мрзим их. Због тога побеђујем.}}

О Босни:
{{Цитат|Рођен сам у некадашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини. Босна и Херцеговина представљала је вештачку творевину комунистичког система, а пре тога Аустријског царства. Ми [[Срби]], одбацујемо назив Босна. Ми смо Срби и знамо ко смо.}}

О Србима:
{{Цитат|Можда ми [[Срби]] нисмо бољи од других, али нисмо ни гори. А нисмо ни тениска лопта коју неко може да баца како хоће. Не желимо да постанемо као неко племе из Амазоније које изумире или као ретке животиње које живе у резерватима. Ислам жели да продре у Европу и Запад ће доћи у ситуацију да посматра како он расте као печурка после кише.}}

На питање страних новинара да ли се осећа као ратни злочинац:
{{Цитат|Не осећам се тако, ја само браним свој народ.}}

О [[Хрвати]]ма, док је ратовао у Хрватској:
{{Цитат|Упамтите, ми не водимо рат против Хрвата, против хрватског народа, већ против усташких [[Фашизам|фашиста]], окорелих [[Анте Павелић|Павелићевих]] и Артуковићевих наследника. Зато кад год сте у прилици заштитите поштене Хрвате. Борите се за њих и објашњавајте им куд их води Туђманова политика. Иза нас иде истина, достојанство [[част]]и и поштења.}}

О савезницима:
{{Цитат|Можемо се ми клети у некакво пријатељство и савезништво са великим силама, али нека те велике савезнице нека кажу да ли су вратиле и кап [[Срби|српске]] крви из Првог или Другог светског рата! Ми смо њима помагали, потурали наше главе, кад год је њима било тешко. Кад су фашистичке хорде биле на домак Стаљинграда и Москве, наши очеви су гинули по босанским врлетима. Привукли су ту на себе 20 до 30 фашистичких дивизија. Исто је било и на солунском фронту. Солунски фронт није пробио Франше дʼЕпере, онако како смо учили из историје, нити га је пробио [[Степа Степановић]] или неки други војсковођа. Пробио га је српски сељак, српски војник — [[јунак]].}}

О Дрини:
{{Цитат|Дрина никада није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских [[Мајка|мајки]].}}

О томе како види себе:
{{Цитат|[[Јунак]] је српски војник, а не Ратко Младић. Сваки мој војник испричао би бољу причу о свом путу. Њихов пут је сложенији од мог, само што сам ја имао крупније проблеме од Книна па надаље, што сам морао да мислим и о сваком војнику и о сваком селу, а он само о свом рову.}}

О војничком позиву:
{{Цитат|Бити војник, то је величанствено. Највећи чин у свим војскама је — војник. То је нешто најсветије. Ја се поносим, не што сам генерал, већ што сам војник.}}

О најважнијој војној операцији и борби:
{{Цитат|Све су операције важне. Не желим ниједну да истичем. За мене је најважнији опстанак народа и победа наше [[Борба|борбе]]. Зато не желим ниједну операцију да истичем и стављам изнад других, свака је на свој начин величанствена. У свима њима учествује наш народ и војска, наша полиција и политичко руководтсво. За ово што имамо гинули су знани и не знани. Наша борба је величанствена. Ово је наш национално-ослободилачки рат, рат за опстанак.}}

О НАТО бомбардовању::
{{Цитат|Ја лично нисам изненађен дејствима авијације НАТО пакта, нити одобрењем за тако дејство од УН, јер су УН одговорне за све жртве српског народа у овом рату, пошто су дозволиле да се комадањем бивше Југославије учини поново злочин против српског народа, на жалост по трећи пут у овом веку.}}

О Дејтону и СФОР-у:
{{Цитат|Тачно је то да је у Дејтону потписан мир, међутим тешко је схватити, да они који су недавно пуштали на нас, од хиљаду или две хиљаде кила, авио-бомбе и крстарће ракете, могу након овог војног папира, који је легализација окупације овог простора, очекивати од српских мајки завијених у црно да им мисле другачије него оно што су заслужили.}}

О Западу:
{{Цитат|Они би да наше генерале везују и воде у Хаг, а њихови овде да се шетају и да деле дјеци плакате и пропагандни материјал.}}

О светским интересима на Балкану:
{{Цитат|Реч је о две глобалне политике. Једна је да се германизује Европа, на чему раде германске земље, са Немачком на челу. Преко Словенаца, Хрвата и муслимана, настоје да дођу до Дрине па да иду даље, да би тако обезбедиле своје интересе на Балкану. Другу концепцију заступају исламске земље, које агресивним фундаментализмом настоје да исламизују Европу. Оне као експонента исламског света истурају Турску, која исламском свету жели да врати неке дугове из прошлости, када су укинули арапско писмо, прешли на латиницу и сл. Турска да би опрала ту мрљу са своје историје и вратила се у исламску заједницу, прихватила је да реализује такву исламску политику, да преко јужне Бугарске, Македоније, [[Косово|Косова]] и Санџака до Босне успостави некакву „зелену траснферзалу”.}}

О постдејтонској Босни:
{{Цитат|Република Српска је резултат овог рата. Покушај неких међународних фактора да поново стрпају Хрвате, муслимане и Србе у исту врећу је контрапродуктиван. То је показала историја 20. века. Таква заједница није могла живети на југословенском простору, а како онда очекују да ће живети у мини држави која би се звала Босна.}}

О Републици Српској:
{{Цитат|Република Српска је одраз тежње српког народа да живи као свој на своме. Нека нам природа буде поука: орлови не живе и не лете у јату са вранама. Свако се гнезди и лети у своме јату. Тако и српски народ жели да живи у своме јату.}}

О Хашком трибуналу:
{{Цитат|Хашки трибунал је политички суд који намеће туђу вољу. Моћници морају да знају да бранити свој народ није никакав грех. Напротив, то је најузвишенији циљ! Ми нисмо водили освајачи рат, ми смо само бранили оно што је наше.(..) Чим су ме оптужили значи да сам у праву. Очито је да они суде по принципу Османлијског царства — кадија те тужи, кадија ти суди.}}

О Хагу:
{{Цитат|Мени може судити мој народ.}}

О гранатирању Сарајева:
{{Цитат|Велешиће туци и Пофалиће туци, тамо нема српскога живља много […] али иди на артиљеријско осматрање да не могу да спавају, да им развучемо памет њихову.}}

== Други о Младићу: ==
* '''[[Жељко Ражнатовић Аркан]]''' заповедник [[w:Српска добровољачка гарда|српске паравојне формације]] и председник [[w:Странка српског јединства|Странке српског јединства]]: 
{{цитат|Генерал Ратко Младић је ратни злочинац и њему је место међу женама и бабама.}}

== Референце ==

{{DEFAULTSORT:Младић, Ратко}}

[[Категорија:Рођени 1942.]]
[[Категорија:Српске војсковође]]
[[Категорија:Српски генерали]]
[[Категорија:Херцеговци]]
[[Категорија:Осуђени за ратне злочине]]
[[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]]</text>
      <sha1>qctysapf4n2by2ltde86kt7fqwioa8f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Књига о Милутину</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8426</id>
    <revision>
      <id>67742</id>
      <parentid>64999</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T14:43:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нисам дозволио да ми Рака Троцки соли памет */</comment>
      <origin>67742</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14155" sha1="iec5f6c8e7jdwgaylkqvxx2fbvgmna4" xml:space="preserve">'''''[[w:Књига о Милутину|Књига о Милутину]]''''' (1985) је роман српског писца [[Данко Поповић|Данка Поповића]] који представља исповест шумадијског сељака, домаћина и војника Милутина Остојића, приповедана имагинарном саговорнику.

== Цитати ==
=== Ласно је убити принца и једну жену ===
* Не волим да се Босанци напразно јуначе, да убијају принчеве и жене, а после, гузицу устрану па наша сељачија данак да плаћа, па је л' тако? '''Ако си [[Срби]]н и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.'''
* Тумарам подрумом, пијем, не кријем. '''И псујем, што да не псујем. И краља и владу. И [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]].'''
:Не греши душу, Милутине – моја мајка Гвозденија иде за мном, крсти се, '''мисли, ваљда, да је и тај Гаврило неки великомученик и светац.'''
* Спреми ми белу торбу, - кажем жени - двоје ланене гаће, двоје чарапе, ко и досад кад сам полазио у ратове. А жао ми жене - ни са њом нисам средио. Болесна је. Деца се у њој не примају. Троје је родила, а ниједно се није одржало.
:Мајка ми певца испекла, по обичају, ко да ћу на свадбу, а три дана сам косио на сирћету и на перју белог лука - ал, ајд, кад је таки обичај да Србин добро једе кад у рат и у смрт полази.
* Синовче, '''да ти себи не наудиш што се дружиш са мном''', знаш како је.

=== Да се ми о Турке не огрешисмо ===
* Шта ће с нама бити до послетка? - питам Младена, а он ме, душа наша, вако загрли. '''Очију ми, школац, у Бечу школе учио, ал загрли Милутина. Мени мило, што да кријем, мило ми, загрли ме студент, мене, обичног сељака.''' И прича. Пун је вере и лепоте.
* Откуд ја то могу да знам? Ваљда за то има људи разборитијих од мене, људи на положајима, ваљда се зна ко је за шта надлежан. Са мном разговарај о орању и о сетви, и о рогатој стоци.
* Је ли, бре, Милутине, - повуче ме опет Василије за рукав и заустави, и у очи ми се загледа - '''да се ми о Турке не огрешисмо?'''
:Ја га гледам, да није шенуо - како ми можемо о Турке, наше старе злотворе, да се огрешимо. А он, вако, трља браду. Ми смо, каже, против Турака грдно ратовали ал, руку на срце, ваког јада и срама од њи не видесмо - показује на једно детенце убијено, женско, заголићено, да бог опрости, на једној му ножици чарапа, дебела, од вунена сељачка плетива, пуна крви, а рој мува зукти око њега. Дете базди, божију ти мајку, дете убили, муве га напале, а оно заголићено и базди, еј, базди. А дете женско и заголићено. А подаље, нема ни десетак корачаја, виси жена - млада, витице јој низ груди, а груди раскопчане и види се да је осрамоћена, на једној јој се нози, да простиш, гаће задржале, да бог опрости, а ја се мислим: мора да је ова жена мајка оне девојчице, сличе једна другој ко јаје јајету. Па се мислим: да л' се у овај злочин умешаше они што говоренашим језиком, божију ти мајку?! Василије иде за мном, гурка ме и опет приупиткује: Да л' смо се ми о Турке огрешили?

=== Перорез ===
* Бог и душа, '''волео би да смо ми Шумадинци угледни по чему смо и били, по дебелим свињама и биковима, по сувој шљиви и ракији.''' 
* Један из Загреба, Србин, распричао се: није Србима у Аустрији ништа лакше и лепше него Србима у Србији. И тамо Србе прогњају. Апсе. Насрћу на куће и имовину. Лупају излоге, растурају радње занатлијама и трговцима, Србима.
:Зашто, бре? - питам ја пред свима.
:Како, зашто? Па због принца Фердинанда.
:Добро је л' то Швабе тако поступају са српским живљем? - питам.
:'''Ама, каке Швабе, радићевци и франковци.'''
:У Босни, чујем, још црње, Србе расељавају, у логоре трпају, имовину и куће отимају...
* '''Чекам да нас''' са те стране де су наши манастири '''браћа дочекају врелим оловом'''. И требало би. '''Ко нас је звао да и ослобађамо? Да је њима до ослобођења, ослободили би се они и сами.'''
* '''Шта нам је ово требало''', Милутине '''- гледам онај јад и пропаст нашу'''.

=== Ми смо народ сувоземан ===
* Василије псује погану швапску мајку. Павле луду српску мајку. '''И браћу. И ослобађање. И манастире. И ћивоте краљева и великаша. Зар због мртвачки сандука и краљевски коџања да изгинемо!'''

=== Нисам дозволио да ми Рака Троцки соли памет ===
* ...ово је потурица, некад је био Србин па се потурчио и сад, ево, на Србина кидише.
* Добро, бре, Босанац, - питам га - јеси ли ти досад знао да си Босанац и да си ми брат, или си то дознао тек овде, на Стрмову? Од кога сам се ја досад бранио и од кога ја морам да бежим са своје земље - не дозвољавам да ме прави будалом. Знам ја ко је мени брат. Томе не треба да ме уче ни краљ ни влада. Па је л' тако? '''Како то да је мени Босанац брат, је л’ ја нисам брат Босанцу!'''

=== Шта је и како је иза планине... ===
* Мене сецну, '''да беше ко други место њега, би ми се длан откачио''', ал знам Младена, душу нашу, '''није он тео Милутина да увреди'''. '''Само, поштено да ти кажем, криво ми.'''
* Приметио сам ја да '''нас сељаке наши школовани људи млого потцењују'''. '''И то ови наши, сељачки синови, они што су јуче опанке изули.'''
* А Младен мени опет: Не видиш, Милутине, преко планине. '''Оће рећи: не видиш ти даље од кошаре, тора и обора, не видиш даље од прага и огњишта. А не помишља да је то мање опасно него кад се забленеш преко планине и гледаш небеса, а не видиш свога прага и шљемена и не видиш да ти оџак не дими и да су ти се у ватришту змије залегле.'''
:Е па, у реду, - кажем ја Младену - '''ако ја не видим, нека виде они који треба и који мора да виде; прећи ће се и преко планине па ће се видети ко је докле мого да види.'''

=== Није народ ко и трава ===
* '''Боже, шта ли је са овим нашим школованим људима''', мислим се и слушам га. '''Њему душа у носу. Гладан, болестан, једва ноге вуче. Снег увитлио, ноге му промрзле, руке му се скочањиле, глава му се смањила - ал он, о великој држави снива.'''
* '''Не ничу људи ко печурке.''' Лажу они који кажу да је народ ко и трава - косиш га, а он се подмлађује.

=== Не сме се апсити домаћин ===
* Боже, мислим се, '''свака ли уштва пандурска мисли да може везати човека и домаћина'''; они, богати, заборавили да су наши стари владаре убијали и протеривали, а пандуре везивали, у свињце затварали, сплачинама ранили и појили, па најпослије церићем у потиљак.
* Уђем у начелство, како доликује - на мени све ново, ко да ћу на причес. '''Гуњ од сукна. Опанци нови, шес реди каиша. Прави Шумадинац.'''
* А што се моје капе тиче, није баш за скидање подесна - покажем му ја шајкачу. '''Ова капа је војничка, кажем, под њом сам ја све ратове ратовао ко и моји стари. Нама је, госн начелниче, вака капа на глави да је не би морали скидати и кад треба и кад не треба.'''

=== Поред ватре, увече, без ведла ===
* Е, имала би ја да лелечем и наричем за већим јадом, ал ћутим. А то што је Милутин умро, и време му је. '''Руку на срце, није ни имао зашто да живи.'''
* Лука опет о освети, а '''мене, поштено да ти кажем, жив срам поједе, немам чим да послужим људе, на ваки дан, да попију Милутину за душу'''.
* ... све ја тако, '''волим ја што је он дошо и што Милутина има ко да жали, вако, насамо, кад дође и седне поред ватре, увече, без ведла'''.

== Цитати о књизи о Милутину ==
* Ми смо овде увек, као народ, располућени између идеологије победничке и губитничке, и увек су се те идеологије ломиле о кичму српског сељака, тог имагинарног Милутина.
** [[Ненад Јездић]], [https://www.politika.rs/scc/clanak/658337/knjiga-o-milutinu-250-put#google_vignette ''„Књига о Милутину” – 250. пут'']

* '''Разлог што „[[w:Друга Србија|првосрбијанци]]” хвале ''Књигу о Милутину'' није њена књижевна вредност, јер је скромна. Није ни опис геноцида, јер има много бољих књига о геноциду. Није ни опис страдања Срба у Првом светском рату.''' Занимљиво је да интелектуалци из државних института и других установа не придају ни приближно велики значај нашим великим књигама о Првом светском рату, као што су ''Дан шести'' [[Растко Петровић|Растка Петровића]], ''Покошено поље'' [[Бранимир Ћосић|Бранимира Ћосића]] или ''[[Црвене магле]]'' [[Драгиша Васић|Драгише Васића]]. Него се окрећу много слабијој ''Књизи о Милутину''. '''Разлог, дакле, може бити само идеологија, јер је „Књига о Милутину” — комунистичка.''' 
** [[Милосав Самарџић]], [https://www.pogledi.rs/fenomen-knjige-u-milutinu-29118.html ''Феномен ”Књиге о Милутину”'']

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}

[[Категорија:Данко Поповић]]
[[Категорија:Романи 1986.]]
[[Категорија:Српски романи]]</text>
      <sha1>iec5f6c8e7jdwgaylkqvxx2fbvgmna4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Милосрђе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9170</id>
    <revision>
      <id>67761</id>
      <parentid>29797</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:08:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>67761</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2267" sha1="44vih4blrdoe4900fbvumj6f1cfuxcs" xml:space="preserve">* Бити милосрдан — значи чинити све што је у нашој моћи. ([[Џон Дон]])
* По питању вере и наде људи се разилазе, али је све човечанство јединствено у милосрђу.([[Александар Поуп]])
* Сви смо ми направљени из једне исте глине, зато морамо бити милосрдни колико и праведни.([[Анри Лонгфело]])
* Истинско милосрђе је жеља доносити другим људима корист не мислећи о награди. ([[Хелен Келер]])
* Милосрђе је универзално благо, остваривање којег мудри врше у сагласности са захтевима здравога разума како би се извукла највећа корист. ([[Готфрид Вилхелм Лајбниц]])
* Милосрђе у буквалном смислу речи означава љубав, која је спремна за разумевање, која се не просто дели поседовањем, већ и истинском симпатијом и мудрошћу помаже људима помоћи себи самостално.([[Френклин Д. Рузвелт]])
* Милосрђе почиње од сопствене породице човека, али се на њој не завршава. ([[Томас Фулер]])
* Милосрђе не тражи од нас да затварамо очи на грешке других људи; потребно је само избегавати излишну и доборовољну пажњу према тим грешкама и не испуштати из вида врлине, ако већ тако природно опажамо мане. ([[Франсоа Фенелон]])
* Показујући милосрђе морамо се држати главног принципа: помажи ономе ко је способан себи да помогне. ([[Ендру Карнеги]])

[[Категорија:Црте карактера]]
[[Категорија:Врлине]]</text>
      <sha1>44vih4blrdoe4900fbvumj6f1cfuxcs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Имануел Кант</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10321</id>
    <revision>
      <id>67767</id>
      <parentid>62546</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:10:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67767</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3234" sha1="qtdzde5ew2xx49ddclla2gri7dz9ht1" xml:space="preserve">{{Википедија|Имануел Кант}}
[[File:Immanuel Kant 001.jpg|thumb|]]
'''[[w:Имануел Кант|Имануел Кант]]''' ({{јез-њем|Immanuel Kant}}; Кенигзберг, 22. април 1724 — Кенигзберг, 12. фебруар 1804) био је родоначелник класичног њемачког идеализма и по многима један од највећих филозофа свих времена.

== Цитати ==

* “Незрелост је неспособност коришћења [[Интелигенција|интелигенције]] без туђег вођства”.

* “Није Божија воља да ми будемо само тако срећни, него да се трудимо у властитом [[Срећа|усрећивању]]”.

* “[[Наука]] је организовано знање. [[Мудрост]] је организовани живот”.

* “[[Срећа]] није идеал разума него [[Машта|имагинације]]”.

* “Без сваке сумње све наше [[знање]] почиње са искуством”.

* “Када човек себе учини црвом, не сме се жалити када неко стане на њега”.

* “[[Религија]] је препознавање свих наших дужности кроз божанске команде”.

* “Није неопходно да чим живим,  живим срећно, али је неопходно да чим живим, живим часно”.

* “Иако све наше знање почиње са [[Искуство|искуством]], не значи аутоматски да оно једино настаје из искуства”.

* “Бити значи чинити”.

* “Делуј тако да твоја максима воље у свако доба може уједно важити и за опште [[Закон|законе]]&quot;&lt;ref&gt;Критика практичног ума Имануел Кант&lt;/ref&gt;.

* “[[Држава]] се не сме задуживати због спољашњих државних размирица&quot;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Ум и слобода Имануел Кант&lt;/ref&gt;.

* “Ниједна држава се не сме насилно уплитати у уређење и управљање друге&quot;&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.

* “Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: звездано небо на мени и морални закон у мени” (''Критика практичног ума'')

* &quot;Кад правде нестане, ништа више нема што би дало вредности људском животу”

== Референце ==

{{DEFAULTSORT:Кант, Имануел}}
[[Категорија:Рођени 1724.]]
[[Категорија:Умрли 1804.]]
[[Категорија:Немачки филозофи]]
[[Категорија:Рационалисти]]
[[Категорија:Онтолози]]
[[Категорија:Идеалисти]]</text>
      <sha1>qtdzde5ew2xx49ddclla2gri7dz9ht1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бошњаци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10413</id>
    <revision>
      <id>67748</id>
      <parentid>36923</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:02:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>67748</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="107199" sha1="d3bw34qg8t7vfve748hv03zjwn7hoa2" xml:space="preserve">{{Wикипедиа}}
*[[w:бан Стефан II Котроманић|Стефан II Котроманић]]
**„А томе су  пристави и сведоци добри Бошњани и Усорани: први пристав и сведок Владислав Дабић са братијом, други сведок и пристав Ратко Шанта са братијом, Мркоје Шћитовљанин пристав и сведок са братијом; од Усоре пристав и сведок Прибислав Хлапотић са братијом, Стипоје Челничић сведок са братијом, Поручен Прибиславић сведок томе са братијом; од Доњих Краја Ратко Лужац сведок и пристав и његова пратња.” („Повеља упућена кнезовима Вуку и Павлу Вукославићу”, 1351)

*[[w:Дервиш-бег Љубовић|Дервиш-бег Љубовић]]
**„То бијеше красно вријеме,-вријеме до заједничког рата противу турске царевине, кад се сви, а особито Срби-бошњаци и Херцеговци, ријешише да у борби „за крст часни и слободу златну”  и послиједњу кап крви своје пролију.” („О стању Босне и Херцеговине”, 1895)

*[[w:Матица Српска|Матица Српска]]
**„А шта не би Срби Бошњаци и Бугари казати имали, кад би своју несрећу јавно оплакивати смјели.”(„Љетопис, Матица Српска”, str. 85, 1825)

*[[w:Радич Петровић|Радич Петровић]]
**„Што науми Осман да учини, то не преуми. Свуче са себе господско одијело, што само богати Турци носе. И обуче на себе рухо, као што га носе Срби Бошњаци.” („Матица, Радич Петровић”, 1806)

*[[w:Адил Зулфикарпашић|Адил Зулфикарпашић]]
**„Бошњаштво је, за нас, и наша стварна и једина национална идентификација. Неки нам бошњаштво одричу, неки га побијају... Оно је пак старо као Босна, снажно као земља и остало је у душама великог броја њених синова.” („Проглас о бошњаштву”, 1963)
**„Дакле, није то рат за слободу угрожених [[w:Срби|Срба]] и [[w:Хрвати|Хрвата]], већ се ратује за Босну, која се може добити једино истребљењем и уништењем Бошњака.”
**„Један народ који је посједовао осамдесет посто земље, који је имао велико богатство, наједанпут је законима о аграрној реформи претворен, може се рећи, у просјака.”

*[[w:Адмир Мухић|Адмир Мухић]]
*
:Коме су Бошњаци криви
:Само зато што су Бошњаци
:И да нису Бошњаци били
:Би ли остали живи
:Би ли њихови
:Сада сузе лили (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014)
*„Након разговора с Мајком Хавом, нашом бошњачком и босанском хероином, нико, ама баш нико не може остати равнодушан. Убијеђен сам да било који честити инсан да се сусретне са том Мајком написат ће барем једну реченицу у свој дефтер: ’Данас сам се сусрео с мајком Хавом’, или ће уз фотографију овјековјечити њено име.” (интервју за -{Босњаци.нет}-, 19. 7. 2014, [хттп://босњаци.нет/прилог.пхп?пид=52916])
*Они су се Богу успротивили
:И свему што је
:Муслиманско
:Бошњачко
:Босанско
:Свему што није зликовно
:И свему што је
:Нормално
:И морално
:И природно (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014)

*[[w:Алија Исаковић|Алија Исаковић]]
**„Неук и необавијештен човјек често брка појмове Бошњак, Босанац, Муслиман, Босански Муслиман, [[w:муслиман|муслиман]]. То је претежно онај наш слој и сој који није развијао у себи никакве појмове о вјери и нацији. То је онај сој у којег нема појмова о опћем већ само о властитом.” (Бошњачки сабор; Сарајево, 27. септембар 1993)
**„Није ондашњи Бошњак могао осјетити у католику [[w:Хрвати|Хрвату]] сународника, јер су их дијелиле вјера и [[w:држава|држава]]. Није чудо што се ондашњи Бошњак муслиман није знао изразити о својој [[w:народност|народност]]и, кад он није знао разликовати ни вјеру од народности, па су му били истоветни појмови муслиман и [[w:Турци|Турчин]].” (''Бисерје'', 1990, стр. 251)&lt;ref&gt;Алија Исаковић, ''Бисерје: антологија муслиманске књижевности'', 2, допуњено изд., »Отокар Кершовани«, Опатија, 1990, стр. 251, 256. (цитирано са стр. 251; стр. 256. потврђује навод). ИСБН 86-385-0025-4.&lt;/ref&gt;

*[[w:Алија Изетбеговић|Алија Изетбеговић]]
**„Чувајте и очувајте своју нацију и име Бошњак, вјеру и традицију. Губитак идентитета плаћа се ропством и понижењем.” (Говор у сарајевској Зетри, 2. 10. 2002)
**„Нигдје, ни 1992, а касније још мање, није структура одбрамбених снага РБиХ била аналогна националној структури становништва. Могу рећи: нажалост, али чињенице су такве. Стање у том погледу јесте било нешто повољније у Сарајеву и Тузли, али ни у тим градовима пропорција није била ни приближно остварена. У другим крајевима однос је био 9:1 или неповољнији, а затим се даље погоршавао. Зашто? – Једно је сигурно: Ми их нисмо тјерали. И друго, Босну су одбранили Бошњаци, односно бошњачке јединице.”
**„Потребно нам је јединство. Неки људи који воле говорити о цјеловитој Босни дијеле бошњачки народ. Не знам како се може разбијати јединство Бошњака и говорити о јединству Босне. Та два јединства су повезана.”
**„...вјерујем да је снажан и освијешћен бошњачки народ кичма [[w:Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и, ако не једини, онда главни гарант опстанка БиХ, посебно у постојећој ситуацији агресивних великодржавних пројеката и са источне и са западне стране.” ([[Алија Изетбеговић]]: „Сам наш опстанак је наша побједа”)

*[[w:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]]
:Кад си пјева пјесме од јунака,
:највеће си пјева од Бошњака.
:...и остали без броја јунаци,
:витезови старином Бошњаци, ил' Бошњаци или Херцеговци... (Писма најпослидња од славне Босне)

*[[w:Антун Ханги|Антун Ханги]]
**„Послије пада славнога некада Краљевства босанскога године 1463. под Османлијско господство, одрекоше се многи Бошњаци вјере својих отаца и приглише вјеру Мухамедову, ислам, те му и данас највјерније присташе.” („Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини”, 1899)

*[[w:Антун Кнежевић|Антун Кнежевић]]
**„Гледамо на многе документе домаћих списатеља из прошлих вјекова, у којима се увијек спомиње наше право народно име Бошњак, а то су они разлози због којих се и ми, као њихови захвални и вијерни потомци зовемо славним именом Бошњак.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870)
**„Ми њихову народност не презиремо, ми на њиха кривим оком не гледамо, ми никад нећемо занијекати, да нијесмо од југословенског племена, већ баш хоћемо, да свакоме јасно докажемо, да смо ми Бошњаци на првом степену тога славнога рода. Али увијек остајемо Бошњаци као што су нам били и прадједови и ништа друго. Дакле нек се добро огледају по земљи наша браћа, који толико стољећа у Босни и Херцеговини станују и живу, а хоће да су Срби или Хрвати. Нека ово лијепо проуче и промозгају.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870)

*[[w:Бакир Изетбеговић|Бакир Изетбеговић]]
**„Из тог града су систематски истјерани Бошњаци и [[w:Хрвати|Хрвати]], а ви назовите то Блеибургом или некако другачије” (коментари на изјаве Фрање Комарице на отворењу Ферхадије, Бакир И. о злочинима над несрбима у Бањој Луци у рату ’92—’95, новинарима у Сарајеву 29. 5. 2016)

*[[w:Бартол Кашић|Бартол Кашић]]
**„Јере сваки чловик свога града говор и бесидење хвали, Херват, Далматин, Бошњак, Дубровчанин, Сербљин, и одлучује да у своме Ритуалу босански упише ричи без обзира да ли ће га остали разумјети.” (Бартол Кашић; предговор Ритуала; „Ритуал римски”, штампан у Риму 1640. године)

*[[w:Бенедикт Курипешић|Бенедикт Курипешић]]
**„А „на великом надгробном споменику је исклесан натпис на српском језику и на српском писму са овим мислима: Ја, војвода Павловић од Радасел, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док сам био жив, не могаше ме турски цар ни јунаштвом, ни даровима, ни бојом, ни силом великом, ни потиснути ни побиједити из моје земље; још мање сам мислио да се одрекнем вјере. Бог ми је дао да сам Турке много пута побиједио. Хвала Богу и слава што сам увијек вјеровао и што и даље у хришћанској вјери напуштам своју земљу.”
**„О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима, са овим мислима (ријечима): ’Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави (служих теби). Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си ти заслужио, славни и јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина.’” („Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију”, 1530 / Бенедикт Курипешић; Београд: Чигоја штампа, 2001 [Београд: Чигоја штампа]. 61. стр.; 21 цм. [Библиотека Репринт издања; 6], ИСБН 86-7558-004-5)
**„Овдје су три народа. Прво су стари Бошњаци-католици, којима су Турци оставили вјеру. Друго су Срби (Сурффен) које зову власи, а ми их зовемо циганима или Мартолозима, јер се стално селе и имају немиран живот. Трећи народ су градски Муслимани. Они су пак већином из старина католички Бошњаци, који су прешли на Ислам. Има и нешто Влаха међу њима. Не воле села. Избјегавају села, и држе се града. Међу њима има и доста правих Турака.”
**„Прво, Горња Босна није тако дивља и ватрена као Доња Босна. Има дугачке пашњаке и висоравни окружене голим брдима. Великих ораница нема много, осим њива у близини града Врхбосне (Сарајево). Становници земље су припадници два народа, а то су Срби и Турци. О њима је раније било речи. Срби имају своје свештенике и цркве по хришћанском обреду. А та три манастира, о којима сам говорио у описима од понедељка, петка и недеље, основао је грчки цар, познат као цар Стефан (Душан Силни). Али има највише Турака, који као војници примају од султана као неку плату коју зову тимар, у споменутој земљи, наиме од Пруске до града Врхбосне, гдје сједи Хусрефбегова паса или босански капетан. Они живе у својим дворовима (кардацима), и владају Србима врло тирански, као што је раније речено.” (Запис о Босни, 1531)

*[[w:Биљана Плавшић|Биљана Плавшић]]
**„Ја бих више вољела да потпуно очистимо источну Босну од Муслимана.” ([[Биљана Плавшић|Плавшићева]] априла 1993, Свет, [хттпс://www.бхдани.ба/портал/архива-67-281/251/т25147.схтмл])

*[[w:Чедомир Јовановић|Чедомир Јовановић]]
**„То је из исте оне кухиње из које је сво [''sic''] зло овог нашег времена проистекло. То је омаложавање и дискриминација, једног дивног народа, који је увијек пружао несебичну и бескрајну подршку, у свему ономе што је било добро за Србију...На листи ЛДП, на нашој изборној листи је 30 кандидата бошњачке демократске заједнице Санџака, 12 жена...Ја мислим да је Бошњацима мјесто у српском парламенту.” ([[Чедомир Јовановић|Јовановић]] о Бошњацима Санџака за ТВ Прва)

*[[w:Дарко Танасковић|Дарко Танасковић]]
**„У старој хисторијској земљи Босни, старијој и од Србије и од Хрватске, живе Бошњаци и то им је једино одговарајуће народно име.”

*[[w:Доситеј Обрадовић|Доситеј Обрадовић]]
**„Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати? Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком. Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи. Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били. За сав, дакле, српски род ја ћу” (ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ [[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]])

*[[w:Драган Чавић|Драган Чавић]]
**„Ми смо силом добили Републику Српску. То је сад врло упитно како смо је добили пред самим војничким поразом?! То је најбоље рекао Данијел Север неки дан у Београду, а мени Жак Клајн прије 15 година: „Знате ви Срби, знате ли зашто сте добили Републику Српску? Зато што Запад на жели да у срцу Европе има исламску енклаву, да има Иран или Саудијску Арабију, јер оставити Бошњаке, муслимане у срцу Европе да имају чисту етничку државу је највећа опасност за Европу. То ми је Жак Клајн рекао прије 15 година. А Данијел Сервер, који је дио те администрације Клинтонове је то неки дан потврдио у Београду, причајући о референдуму за отцјепљење Републике Српске...” (емисија „Ћирилица”, ТВ -{Хаппy}-, 16. 5. 2016)

*[[w:Џемалудин Алић|Џемалудин Алић]]
**„...Бошњаци се вјечно свађају, гложе, чак и туку да би се домогли мало више земље или какве неважне царске титуле или почасти. Међу Бошњацима хара завист, ниска народна свијест, подметање лажних обједа, удворништво, издаје, шуровање са сваким, с Турцима, Србима, Хрватима, Млечанима, Французима, Аустријанцима. А све то штети земљи Босни и њеном народу.” (''[[w:Патарен|Патарен]]'')

*[[w:Џезар Ахмед-паша|Џезар Ахмед-паша]]
**„Везир има прегршт богатих хаљина и вриједног накита, али он носи све своје богатство са собом. Ја сам Бошњак, сирови и неуглађен војник, нисам навикао на дарове и пристојност, одгојен сам у војним логорима и ратовима. Немам лијепе униформе и фине шалове, али су моји војници бројни и добро плаћени. („Тхе Сцотс Магазине анд Единбургх Литерараy Мисцелланy”, 1814)

*[[w:Ђуро Дежелић|Ђуро Дежелић]]
:Чекај мало, чекај роде!
:Док и теби згода дојде.
:Бошњак једном устат мора,
:тому пако сад је хора. („Драгољуб”, 1867)

*[[w:Емир Хаџихафизбеговић|Емир Хаџихафизбеговић]]
**„Док год се на борби бикова скупља 100.000 Бошњака, а само 50.000 11. јула у Сребреници, с тим народом нешто није уреду. Ево задатка за највећу бошњачку партију и ИЗБиХ: поучити дио свог народа да му бик не смије бити важнији од шехида.” (исказујући незадовољство на организовање кориде бикова и број посјетилаца у Чевљановићима, у односу на посјету меморијалном центру Поточари код Сребренице 2014)

*[[w:Енвер Имамовић|Енвер Имамовић]]
**„Љиљан је био толико омиљен у средњовјековној Босни да су оновремени Бошњани себе поистовјећивали с тим цвијетом. Иако су сјећања и љубав Бошњака према љиљану временом били потиснути због хисторијских околности, нису никада сасвим изишли из њихове подсвијести.” (''Дневни аваз'', 9. 5. 2015, [хттп://www.аваз.ба/цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве?урл=цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве])

*[[w:Енвер Казаз|Енвер Казаз]]
**„Бошњачка националистичка елита колективни идентитет базира и конструира на неколико идеологемских фантазми: нарацији о крвносродничкој повезаности националне заједнице, есенцијалистичкој представи о бићу и души народа, демонизацији етничких сусједа као свеповијесних непријатеља, релативизацији бошњачке одговорности у повијести, ревизионистичком односу према повијести, релативизацији бошњачке партиципације у нацизму, нацистичким злочинима и јединицама, те подршци Хитлеровом систему, партиципирању у ендехазијској идеологији, учешћу у усташком покрету и злочинима тог покрета, гетоизацији бошњачког културног идентитета, антипросвјетитељству и антимодернизму, османофилији, исламоцентричном тумачењу свјетске повијести и политике, арабофилији, окцидентализму, херојскоцентричној идеализацији и митизацији османске прошлости у БиХ и улози бошњачких предака у њој, демонизацији комунистичке идеологије, социјализма и титоизма у СФРЈ, аутоколонизацији условљеној туркофилијом као културалном стратегијом која Турску настоји појмити као особену матицу за савремене Бошњаке, необеговској друштвеној фантазми, митоцентричној интерпретацији босанског средњовјековља ради теза о хиљадугодишњем државном континуитету БиХ и Бошњацима као темељном народу у БиХ, прекодирању антифашистичког наслијеђа итд. Нужно је напоменути да се и друга два етничка идентитета у БиХ на сличан или идентичан начин тумаче и конструирају од стране њихових националистичких елита.” (''Архив алтернативне прошлости'')

*[[w:Есад Дураковић|Есад Дураковић]]
**„У свом ''повијесном јучер'' Бошњаци су углавном били трагични протагонисти повијести. И данас су на повијесној вјетрометини, препуштени највећим дијелом самима себи. Иако не треба губити наду у помоћ добронамјерних људи из свијета, будућност Бошњака овисит ће, углавном, о степену њихове самосвијести.” (за ''Дневни аваз'', 2. 12. 2006)

*[[w:Егертон Смит|Егертон Смит]]
**„Бошњаци, заједно са Србима и Бугарима, су славенске расе и говоре дијалектом тог језика.” („-{Тхе Калеидосцопе: ор, Литерарy анд сциентифиц миррор}-”, 1829)

*[[w:Фахрудин Синановић|Фахрудин Синановић]]
:Има један Бошњак поваздан клања.
:Има један клања само сабах и акшам. Иде он и на џуму.
:Има један, тако каже, клања кад се сјети.
:Има један клања само теравију.
:Има један клања само од Бајрама до Бајрама.
:Има један плахо се наљути кад му неко рекне да он није добар муслиман, па он томе овако одбруси: „Ти ћеш мени рећи да ја нисам муслиман. Откако знам за себе, ја сваки дан све три вакта клањам.”
:Има један иде у џамију и клања само пред изборе.
:Има један никад није у џамију униш’о, ни пред изборе ни послије избора.
:Има један не клања и не иде у џамију, а, каже, волио би и да клања и да иде у џамију.
:Има један завршио медресу, а као да и није.
:Има један поваздан Аллаха спомиње, стално виче: субханаллах, елхамдулиллах и халали брате.
:Има један па каже да ће у 70-ој години доћ’ тобе – кад све ишћејфи. Не зна, не зна худ, да сутра море умријети.
:Има један па се наљути кад му неко каже да је новокомпоновани муслиман.
:Има један имењак – само по имену муслиман.
:Има један Бошњо па стално прича све најгоре о хоџама и хаџијама. Код хоџа и хаџија види трун неваљаштиње, а код себе и код других не види брдо поганлука.
:Има један не клања, у џамију не иде, не пости, а за Бајрам увијек курбан коље.
:Има један каже да је муслиман у души.
:Има један сваке године цијели рамазан пости и клања, а ха прође рамазан, он престане клањат и почне пит.
:Има један ишао на Ћабу, а боље да није.
:Има један па му смета селам, јер је то арапска ријеч, а не смета му арапска нафта у ауту.
:Има један према исламу се односи ко Срби према Дејтону: прима оно што њему годи, а не прима оно што му није по вољи.
:Има један Бошњо стално иде у џамију, а са свима се свађа, са браћом и са комшијама ваздан се по судовима гања.
:Има један стално и сваком вази и дерси, би реко инсан – муфтија, а он и не клања.
:Има један па само гледа шта хоџе раде.
:Има један па вели да неће у џамију кад види ко све иде.
:Има један долази у џамију само да га ко види, а један други долази да види ко иде, а ко не иде у џамију.
:Има један, каже, да има седамдесет глава и вратова, све би главе и вратове за дин дао. А опет, има један који вели да би погинуо за своју вјеру, али кад га викнеш да иде у џамију, он каже: „Е тај филм нећеш гледати.”
:Има један вјерује у Бога, али не вјерује да има Џеннет и Џехеннем.
:Има један скоро дошо тобе, па да му је сад да сви људи буду ко он.
:Има један па му чисто криво кад неко дође тобе. Мало, мало па он томе набије на нос како је доскора и пио и свашта радио.
:Има један више времена буде у кафани него у рођеној кући.
:Има један, име му лијепо, муслиманско, а псује, неузубилах, Бога и џамију.
:Има један па га стид што је муслиман.
:Има један па каже да би све у животу био, само не би био хоџа или предсједник својима. („Има један Бошњак” из књиге „Кућа на два спрата плус поткровље”)

*[[w:Фатмир Алиспахић|Фатмир Алиспахић]]
**„Ако би се Бошњаци дистанцирали од комунистичког сентимента, онако како су то учинили Словенци или Хрвати, довело би то до апсолутног русваја у дејтонском поретку, јер Бошњаци више не би допуштали да њима, у име југоносталгије, владају Срби и Хрвати.” (-{Сафф}-, број 322, 24. август 2012)
**„Наша дјеца у нашим школама које су одбрањене шехидском крвљу не смију да уче о ономе што се догодило у Сребреници. Какав живот ми данас живимо ако наша дјеца и наша омладина одрастају далеко од истине о ономе што се нама догодило? Од нас се тражи да се помиримо са хапшењем Насера Орића, а ако то дозволимо бит ћемо вјечно затворен народ. Јел ово држава за коју су се борили бошњачки синови? Они су се борили да бх. дјеца уче бх. хисторију, да имају право на националну групу предмета, да буду слободни и због тога када говоримо о 20. годишњици геноцида над Бошњацима не можемо да не размотримо о томе колико смо слободни или поробљени.” (програм посљедњих оворамазанских дивана у организацији Културног центра Карнеол и Меџлиса исламске заједнице Зеница који су носили назив „Будимо Цвијет Сребренице”, 11. 7. 2015, Трг Алије Изетбеговића у Зеници)

*[[w:Ферид Мухић|Ферид Мухић]]
**„Прошло је вријеме када су други говорили Бошњацима ко су и шта су! Доста је било фрагментирања Бошњачког националног корпуса! Нека се нико више никада не усуди Бошњацима оспорити ни језик, ни име, ни идентитет! Данас су Бошњаци опет Бошњаци, за себе, за сусједе, за свијет! Урби ет орби! У Босни, и у дијаспори, приватно и официјално, појединачно и колективно, локално и глобално, регионално и универзално, данас и довијека, Бошњаци ће бити Бошњаци, ако Бог да!”
**„Нека је сваком просто да буде оно што је себи изабрао! И у то нека му нико не дира! Бошњаци, халалите сваком од вас који је одлучио за себе рећи да није оно што јесте, него да јесте оно што није! И не дозволите никоме да вам каже да сте оно што нисте и да нисте оно што сте. Јер, ви нисте оно што нисте и јесте оно што сте: ви сте – Бошњаци!” (Бошњаци и оријентализам, 28. 4. 2010, -{Босњаци.нет}-, [хттп://www.босњаци.нет/прилог.пхп?пид=37686])

*[[w:Георгије Магарашевић|Георгије Магарашевић]]
**„Бошњаци живе између Дрине, Вербаса, Саве, Далмације, Хема, числом 450.000: исповјадају или Ислам; или су Римокатолици, или православни. („Љетопис матице српске”, први број, 1825. године, стр. 57)

*[[w:Хакија Зоранић|Хакија Зоранић]]
**„Сва три народа, садашња конститутивна, у БиХ били су Бошњаци до 1862. године, од тад настаје расцјеп дјеловањем освајачких кругова из Београда и Загреба. Тај јединствени народ онда се раздијелио у три конститутивна народа.” (трибина Форума бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, 15.10.2015 на тему „Етнички идентитет Бошњака” [хттп://www.фактор.ба/вијест/зораниц-сва-три-конститутивна-народа-били-су-босњаци-до-1862-године-212572])

*[[w:Халид Бешлић|Халид Бешлић]]
**„Бошњаци су везани за Босну. У том се контексту код њих национализам највише и испољава. Али то, заправо, и није национализам, већ више патриотизам. Судбина Босне везана је за Бошњаке и они су везани за њу. Проблеми Босне рефлектирају се и на њима. Појављују се фрустрације, па самим тим буде и национализма.” (Анкета „Постоји ли национализам међу Бошњацима”, Став, 5. 4. 2017, [хттп://став.ба/постоји-ли-национализам-меду-босњацима-халид-беслиц/])

*[[w:Хамдија Поздерац|Хамдија Поздерац]]
**„Не дају босанство, нуде муслиманство... Да прихватимо и то што нуде, макар и погрешно име али ћемо отворити процес.”

*[[w:Хазим Акмаџић|Хазим Акмаџић]]
**„Ако Бог да имам нијет написати моју верзију „Ћуприје на Дрини” гдје ћу оповргнути све оне предрасуде о Бошњацима да су прљави, мали, смрдљиви, глупи итд., које је створио [[w:Иво Андрић|Иво Андрић]]. Нажалост, велике су хисторијске личности попут Ђерзелеза Алије оцрњене у том роману и да ми још никад нисмо успјели „скинут блато” са њих.” (13. јуни 2006. за -{Босњаци.нет}-)
**„Бош­ња­ни то­ком дру­ге по­ло­ви­це 15. и у 16. сто­ље­ћу при­хва­та­ју [[w:ислам|ислам]] дра­го­во­љно и све до по­чет­ка 18. сто­ље­ћа Бо­сна, прво као сан­џак, ка­сни­је као ела­јет, до­жив­ља­ва под осман­ском упра­вом свој пу­ни по­ли­ти­чки, вјер­ски, еко­ном­ски и кул­тур­ни про­спе­ри­тет. Ко­ли­ко год се не­ко не сла­гао с овим, чи­ње­ни­це то пот­врђу­ју. У по­ли­ти­чком сми­слу Бо­сна је ста­бил­на, а ни­је ли Иса-бег уда­рио те­ме­ље да­наш­њем Са­ра­је­ву? Га­зи Ху­срев-бег то нас­тав­ља из­гра­дњом ни­за мо­ну­мен­тал­них гра­ђе­ви­на. У Бо­сни су та­да успос­тав­ље­не ре­ги­је ко­је су све до [[w:рат у БиХ|агре­си­је на БиХ]] 1992. го­ди­не фун­кци­они­ра­ле на еко­ном­ским, адми­нис­тра­ти­вним и кул­тур­ним, а не етни­чким прин­ци­пи­ма. Те­ме­ље тим ре­ги­ја­ма пос­та­вио је Иса-бег, ра­звио их Ху­срев-бег и то се по­ка­за­ло фун­кци­онал­ним. [[w:Босански језик|Босански језик]] био је је­дан од че­ти­ри слу­жбе­на и ра­вно­пра­вна је­зи­ка на Пор­ти, а ме­ни тај је­зик да­нас не­ко же­ли да оспо­ри! Или, мој на­род не­ко на­зи­ва не­пи­сме­ним, а при том за­бо­рав­ља чи­ње­ни­цу да су љу­ди по­ред бо­сан­ског у Бо­сни та­да го­во­ри­ли и пи­са­ли на тур­ском, арап­ском и пер­зиј­ском је­зи­ку.” (за дневне новине „Сан”, 4. децембар 2007)

*[[w:Хусеин Чишић|Хусеин Чишић]]
**„И данас када нам се стално сугерира да је наша ужа домовина једнакоправна с осталим федералним јединицама, а ми Бошњаци са осталим народма Југославије, а ето нам ни сад није дозвољено да се правим именом својим зовемо. Нашем човјеку се не дају писати ни Бошњаком ни Југословеном, а ето, када се по невољи каже да је муслиман, онда то пасира ваљда зато што је то колективни назив за 300 милиона људи разбацаних на 5 континената.”
**„Једна од најизразитијих карактерних црта наших пређа, наших старих Бошњана најстаријега, као и старијега доба, била је једна врста отмјене нетрпељивости према свему што није њихово. Ни само вријеме, ни све оне фазе политичког живота, кроз које се, тијеком времена, невољно промицаху није достојало, да ту црту у њиховом карактеру измјени. Они су овијек остали и остајали дослиједни само себи.”
**„Ми Бошњаци нијесмо ничија прћија и никоме нећемо признати право да нас цијепа и дарива као теглећу марву. Али још једном имам да примјетим да изводе нашег уваженог г. Министра без лиснице, а то је да ни мало од нас није пожељно да нас у питањима ове врсте називају браћом муслиманима, јер то овдје не желимо да будемо. Ми ћемо убудуће наступати као такови само у вјерско просвјетним питањима, а овдје смо само Бошњаци и ништа друго. (одговор Министру без лиснице, др. Бариши Смољану, у Мостару, 19. новембра 1939)

*[[w:Хусеин Кавазовић|Хусеин Кавазовић]]
**„Не знам шта ће бити у будућности, али знам шта се сада дешава. Ми имамо крајеве гдје се негира [[w:босански језик|босански језик]], имамо крајеве гдје се Бошњацима не дозвољава запослење, на сваки начин им се отежава живот.” (интервју за Н1 -{Прессинг}-, 6. 6. 2016)

*[[w:Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетан Градашчевић]]
**„Ефенди, они су моја браћа по крви, језику и повијести.” (Капетан одговара на питање о Бошњацима католичке вјероисповијести „Свијетли Хусеин-беже, зашто градиш католицима толике конаке, толике чардаке по Босни, тврдом вилајету?”, „Повијест царства Османова”, Истанбул 1904, Садразам Хаџимурели)
**„Има Босне, беглербеже и Бошњака у њој! Били су прије вас и ако Бог да, бити ће и послије вас!” – 1831. (у разговору са Османским беглербегом, када му је Османски беглербег рекао: „Нема више Босне, а неће бити ни Бошњака, Хусеине... Гинеш за државу која никад није постојала нити ће.”)
**„Отпуштени робе! Буди сретан да можеш јести оно мало хране што имаш пред собом; ја сам своје чиније већ изврнуо и не требам твога посредства код великога везира. Баш за тога цара нећу да знам код кога се ти желиш за ме заузети. Да те дочекам, готов сам у свако доба и на сваком мјесту; моја је сабља сјекла прије него је твоја кована. Змај од Босне.” (одговор на писмо турском вазалу, односно новопеченом кнезу младе српске кнежевине, [[w:Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]], гдје Хусеин покушава скренути пажњу да су Бошњаци у Босни аутохтони народ)

*[[w:Хусеин Токић|Хусеин Токић]]
**„Босне има онолико,колико и на колико простора у њој има Бошњака. Самопроглашени Срби и Хрвати у Босни за рачун сусједних држава млађи су од једног ’века’ или стољећа. Већини њих још није јасно да Босна није Југославија. Они то (не)знају или им је хисторијска лаж духовна храна. Дошло је вријеме да Бошњаци то (са)знају а и вјерују себи и у себе. Знати а невјеровати у могућа догађања у Босни је равно властитој погибељи. Његошева ’(анти)фашистичка’ СХЦ инверзија ’што је гајила змије у њедрима’ добија босански превод ’чије змије у чијим њедрима’. СХ политика се коначно од 1990. г. спрам Босне показује као ’змијски окот’ у њеном темељу. Засијани антибосански национални коров из сусједства у комшилук је стратешки циљ уништења и нестанак Босне и Бошњака. Тражити само одговор на питање рјешења бошњачког опстанка под хришћанском заставом ЕУ, (што симболизује 12 апостола), без колективне стратегије колективног и личног преиспитивања према ’државотворном’ бошњанском корову; је посљедњи национални луксуз пред изгон из бошњачких енклава...” (Хусеин Токић; ''Југословенство је СХ агресија'', ОФФ-СЕТ Тузла,2011)

*[[w:Ибрахим Османбашић|Ибрахим Османбашић]]
:Мој је народ највећи пјесник!
:поји посљедњи турски класик
:поносни Бошњак – Херсеки Ариф Хикмет
:у Истанбулу што је основао „Друштво пјесника”
:окупивши савремене великане стиха
:уградивши занос душе и надахнуће срца
:у знаменити турски Парнос
:преселивши на бољи свијет
:у граду на Босфору
:у граду што спаја Европу и Азију
:у граду дивних џамија
:у граду чаробних мостова
:у граду гдје је цивилизација
:исписала поруке човјечанству
:у два времена за треће. (6. строфа из пјесме „Мој је народ највећи пјесник”, у сјећање на Арифа Хикмет-бега Ризванбеговића–Сточевића, 8. 4. 2016, Сарајево)

*[[w:Ибрахим Пашић|Ибрахим Пашић]]
**„У средњовјековној Босни Власи су се помијешали с остацима илиро-романског, готског и трачког становништва, које се за вријеме славенских насељавања повукло у планине. Углавном су се бавили сточарством и трговином. У периоду развијеног феудализма интегрирали су се у потпуности у босанско друштво, и на овом и на оном свијету, прихватајући од Добрих Бошњана [[w:босански језик|босански језик]] и меморијалну културу подизања стећака изнад својих гробова.” (магазин „СТАВ”, 3. 6. 2016, [хттп://фактор.ба/став-хисторија-и-поријекло-босанских-влаха-милорад-додик-александар-вуциц-војислав-сесељ-и-мате-бобан-поријеклом-су-босански-власи/])

*[[w:Илија Гарашанин|Илија Гарашанин]]
**„Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства.” („Начертаније”, 1844)

*[[w:Исмаил Палић|Исмаил Палић]]
**„Босанским језиком изворно говоре Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби те припадници других народа и мањина. Они који босански језик сужавају и своде само на Бошњаке чине велику штету томе језику.” (интервју са Селманом Селхановићем за Препород, 31. август 2015, [хттп://www.препород.цом/индеx.пхп/друство/интервју/2314-палиц-босански-језик-данас-је-јаци-него-икад])

*[[w:Иван Гундулић|Иван Гундулић]]
:„На коњијех све Бошњаци
:сјаху свијетло одјевени,
:заточници хрли и јаци,
:коњаници све храбрени.”

*[[w:Иван Кукуљевић Сакцински|Иван Кукуљевић Сакцински]]
**„Исти папа допушта Бошњаком на молбу краља Стјепана Томашевића, да могу светковати дан св. Григорја, ког Бошњаци за свог заштитника држе.” („Аркив за повјестницу југославенску”, 1851)

:„...Ил је славска домовина
:стан поморског Далматина?

:Горљивог ил Харвата?
:Ил Сарбскога његовог брата?

:Ту стран зове Славјан свом
:Ал је ширји Славски дом!

:Ил је Славска домовина
:Там где и зибка Славјанина

:где с Бошњаком Бугар плаче
:Царногорац оштри маче…?” („Славјанска домовина”, 1847)

*[[w:Иван Фрањо Јукић|Иван Фрањо Јукић]]
**„[[w:БиХ|Босна]] је једина турска држава, која је чиста сасвим остала од турског језика, како по селима тако по варошима, други се језик осим [[w:босански језик|босанског]] и не говори, највећа турска господа само онда турски говоре, када су код везира.” (Земљопис и повијестница Босне, 1851)
**„Ми Бошњаци њекад славни [[w:народ|народ]] сад једва да смо живи нас само као оченуту главу од стабла славјанског гледају приатељи науках и жале нас.... Вриме је да се и пробудимо од дуговичне немарности; дајте пехар, те царпите из студенца помње [[w:мудрост|мудрост]], и наук; настојте да најпред наша серца очистимо од предсудах, фатајмо за [[w:књига|књиге]] и часописе, видимо што су други урадили, те и ми иста средства попримимо, да наш народ прости из тминах незнанства на свитлост истине изведмо.” (током револуције у Хабсбуршкој монархији из 1848. године)
**„У Босни постоји само један народ а то су Бошњаци са жидовским, ромском и „низамском” мањином (странци), те Каравласима, који су некада давно дошли из Србије.” („Земљопис и повиестница Босне”, 1851)

*[[w:Иво Банац|Иво Банац]]
**„На питање [''Да ли је БиХ била повијесно хрватска земља до турске окупације?'' – -{оп.а}-] се не може одговорити јер је анахроно. Модерне националне категорије – [[w:Хрвати|Хрвати]], [[w:Срби|Срби]], Бошњаци итд. – нису постојале у средњем вијеку. Зато име [[w:БиХ|Босна]] и етнониме ''добри Бошњани'' (наравно не у модерном националном смислу, него у средњовјековном сталешком) треба узети врло озбиљно. У теорији је постојала могућност развоја модерне босанске нације. То се није догодило. (...) Укратко, средњовјековни босански краљеви нису били ни Срби ни Хрвати. Босна (а не БиХ) није до турске окупације била ’хрватска земља’, међу осталим разлозима што ни ’хрватске земље’ није било, а њоме сасвим сигурно до 1463. нису владали хрватски владари, у етничком смислу. Додуше, угарски краљеви, који су Босну сматрали дијелом угарског краљевства били су у династичком смислу и хрватски краљеви. И, на крају, БиХ није хрватско Косово. Хвала Богу.” ([[Иво Банац|Банац]] за [хттп://www.слободнаевропа.орг/форум/149.хтмл Радио Слободна Европа], 31. август 2007)

*[[w:Јако Балтић|Јако Балтић]]
**„Ове године уведе Осман-паша везир, штампу србску у Босни. Прва поче штампати „Босански виестник”, с једне турски с друге србски, језик неуреден с којим Бошњаци онако не говоре.” („Годишњак од догађаја црквених, свиетских и промине вримена у Босни”, стр. 342)

*[[w:Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]]
**„Људе треба пустити па нека ако хоће буду национално неопредијељени грађани Југославије. Нека тај човјек буде Босанац, Херцеговац. Вани вас и не зову другачије него именом Босанац, па био то Муслиман, Србин или Хрват.” ([[Јосип Броз Тито|Тито]] у разговору са [[w:Хамдија Поздерац|Хамдијом Поздерцем]] о уставним промјенама 1971. године)

*[[w:Јосип Пејаковић|Јосип Пејаковић]]
**„А чињеница је да данас нема веће биједе него бити Хрват, Србин ил’ Муслиман – већу срамоту сами себи нисмо могли приредити и требат ће нам године да ту љагу сперемо са себе.” ([[Јосип Пејаковић|Пејаковић]] 1993)

*[[w:Јосип Смодлака|Јосип Смодлака]]
**„Сви који беху подложни баном хрватским зову се именом [[w:Хрвати|Хрвати]], ван граница старе хрватске и српске државе он не налази ни Срба ни Хрвата. То нарочито важи за Босну у којој он познаје само Бошњаке.” (Хаџијахић: 1974, из дјела „Југословенски национализам 18. вијека”)

*[[w:Јуније Палмотић|Јуније Палмотић]]
**„Од славнијех смо теби Слава и од Бошњака ми послани.” („Павлимир”, 1632)

*[[w:Људевит Гај|Људевит Гај]]
**„Бошњаци живу између Дрине, Врбаса, Саве, Далмације и Хема, бројем 450000, дијелећи се на исламски, то јест турски, и затим на римски и грчки вјерозакон.” (Људевит Гај, „Наш Народ” Даница 1835. г.)
**„Може се узети да је Бошњак као и други Серби.”
**„Сербско племе поноси се и слави се са своје храбрости, али чини се, да су Бошњаци у старо вриеме уступали у том обзиру осталим Сербима.” („Царко-краљевске службене новине”, 1859)

*[[w:Марко Марулић|Марко Марулић]]
:Бој су били ш њими Харвати, Бошњаци,
:Гарци тер Латини, Сарбли тер Пољаци. („Молитва супротива Турком” пјесме Марка Марулића, 1869)

*[[w:Марко Вешовић|Марко Вешовић]]
**„Нажалост, стварност коју моје очи виде и уши слушају мени казује да [[w:БиХ|БиХ]] као држава не постоји. Тачно је да су се Бошњаци одбранили, чак морам признати да је моје поштовање за тај народ, послије [[w:рат|рат]]а, много веће но прије рата, јер кад се сјетим које су силе биле зинуле да их прогутају, а ипак их нису прогутале, не могу а да им не честитам на снази, виталној, моралној, духовној и свакој. Бошњаци јесу одбранили себе, али, на жалост, нису одбранили БиХ, јер то и нису ни могли.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005)
**„Нешто бих рекао о ''окружењу'' у којем живе босански муслимани. Недавни рат ми је открио чињеницу која ме запањила: да су босански муслимани окружени својим – природним непријатељима! Рећи ћете: па нису ваљда сви кршћани или хришћани природни непријатељи муслимана? Разумије се да нису. Они су само материјал од којих политика лако, чак и прелако, бојим се, може направити природне непријатеље муслимана. Ако је то урадила јуче, то може урадити и сутра.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005)

*[[w:Матија Мажуранић|Матија Мажуранић]]
**„Бошњаци и Осмалие, прем да су Мухамедовци и једни и други опет се мрзе страшно као права небратја.” (1840)

*[[w:Мидхат Ајановић|Мидхат Ајановић]]
**„Треба ли доказивати да је право сваког народа да сам себе зове како хоће? И да име Бошњак није нико измислио, да је оно ту стољећима, да су нам га били отели српски (”југословенски”) окупатори да би нас свели само на вјерску заједницу, а не на повијесне баштинике босанске земље и државе… Ником више никада ништа не треба да доказујемо. Поготово не монструмима који су планирали и реализовали холокауст над овим народом. Једноставно, од сада па заувијек, ми смо Бошњаци! Као што смо и муслимани. При томе ће нас обрадовати сваки католик или православац које се национално осјећа Бошњаком.” (за Љиљан, 1993. године)

*[[w:Михајло Антријалски|Михајло Антријалски]]
**„И Хрват и Босанац(Boσναίς) нека буду уписани у таблице Ромеја.” (1167)

*[[w:Миленко Филиповић|Миленко Филиповић]]
**„Ниједан од три православна стариначка рода није остао на првобитном мјесту. Сем једнога, они управо и не знају гдје су наприје стајали, али сами истичу, а тако и сматрају и сви остали, да су „Бошњаци”. И презимена су им особита: Росандић, Маркановић и Мацан.” (односи се на становнике села Бошњак у општини Жабари)

*[[w:Милош Обреновић|Милош Обреновић]]
**„Ако Бошњаци не би на то пристали, нека не забораве да је султан врховни владар и српске кнежевине, пак би могао њезин кнез по својој дужности устати на обрану падише проти Бошњацима.” (Обреновић је једном приликом написао писмо Хусеин-капетану гдје му пише да одустане од својих намјера против султана)

*[[w:Моша Пијаде|Моша Пијаде]]
**„Очигледно је, без икакве дискусије, да израз ’муслиман’ означава припадност одређеној муслиманској вјероисповијести и да нема никакве везе са питањем народности... И доиста нема никаква разлога да се вјерска ознака ’муслиман’ и даље везује за одређивање народност... По рјешењу које је најзад усвојено биће у предстојећем попису ознака ’муслиман’ растављена од одређења народности. Лица југославенског поријекла, која нису ближе национално опредијељена, уписују ’Југославен неопредијељен’, док остала национално неопредијељена лица уписују ’национално неопредељен’... Ово је рјешење свакако једино правилно и тачно. Нико није никада стављао у сумњу да су муслимани у Босни, Херцеговини, Санџаку југославенског поријекла, етички дио југославенске заједнице.” ([[Моша Пијаде|Пијаде]] при попису становништва 1953. године, на питање „Да ли ће се у питању муслимана поступати као 1948. године или другачије?”)

*[[w:Муамер Зукорлић|Муамер Зукорлић]]
**„Ма колико пута Дрина била крвава, ма колико била валовита и ма колико била хладна и дубока – сва је ситна за наше национално јединство! Ми смо један народ: Бошњаци Босне, Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније...”
**„Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овдје не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички.” (негодовање на позиве појединих новопазарских медија да се Бошњаци у Санџаку изјасне као [[w:Турци|Турци]], Тањуг, 17.08.2015)
**„Ми Бошњаци смо задњи народ који се било коме мора правдати! И нећемо се правдати. Чим се почнемо правдати, криви смо.”
**„Српском народу нису опасност бошњачки, ни турски, ни албански народ. Српском народу су опасност они сами, односно њихове политичке и интелектуалне вође... Ми говоримо истину, а истина ником није опасност.”

*[[w:Мухамед Филиповић|Мухамед Филиповић]]
**„Ми имамо наше хисторијско и етничко, односно национално име, које у новијој терминологији гласи Бошњаци. Томе није потребан никакав додатак. Прво, нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога. Прије нашег прихватања ислама ми смо били Бошњани. Османлије су нас називале Бошњак, па смо ми временом преузели тај назив, што је исто што и Бошњанин. Ми имамо наслијеђе и у старој босанској држави и носиоци смо њене државности од најранијих времена. Ми нисмо мијењали своју домовину, то је одувијек била Босна, али смо промијенили вјеру и наши су преци одабрали вјеру која им је више одговарала. Нарочито након што су католици тешко прогонили припаднике Цркве босанске, па је било мало људи које су коптирали за католичанство, након свирепих католичких прогона којима су крстјани Босне били изложени за вријеме владавине два задња краља босанска. Треба обратити пажњу колико католици или данашњи Хрвати желе да ограниче Босну на задње католичке владаре, па и краљицу Катарину, за коју сасвим лажно тврде да је била Хрватица, јер је била католичке вјере. Што се тиче наших католика и православаца, који су данас Срби и Хрвати, будите увјерени да су они све до средине 19. вијека били Бошњаци православци или католици, а да су под утицајем пропаганде из Србије и Хрватске почели узимати до тада овдје непознато национално име Хрвати или Срби. Постоји безброј доказа за то, мада носиоци данашњег агресивног српског и хрватског национализма у БиХ то никако не желе признати. Они, а с њима и многи „објективни” хисторичари, желе доказивати како је Босна одувијек била католичка, а то би онда требало да значи хрватска или православна, а то онда значи хрватска или српска земља. То је највећа неистина која се полако провлачи кроз књиге и уџбенике, што је могуће у данашњем хаотичном стању у нашој држави, која је без владе и било какве одговорне политике и у којој проблеме образовања науке и културе воде некомпетентни људи.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима)
**„...нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима)
**„Њихова мржња је ствар одгоја. Онај који се од малена одгаја да је Турчин-муслиман, главни непријатељ, да га је оправдано убити и да га треба мрзити, не може а да не мрзи нас муслимане, јер нас идентифицира са Турцима. Та је мржња дио вјерског и националног одгоја код Срба и Хрвата. Мене радује што ми не болујемо од те болести и надам се да ће нас зараза мржње мимоићи, јер она на крају убија оног ко је у себи носи.” – октобар 2005. за Радио Слободна Европа о српској и хрватској мржњи према Бошњацима.
**„Они желе да и ми пристанемо на национализирање нашег језика, јер би то онда оправдало њихово тјерање свих Срба и Хрвата да говоре језик којег им они пропишу. То што они чине нема везе ни са науком, ни са поштењем, ни са интересима тих људи и наше земље.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа одговарајући на питање: „Због чега српски и хрватски лингвисти намећу Бошњацима да свој језик којег одувијек зову босанским, престану тако називати и да га преименују у бошњачки”)
**„Проблем је у томе што се 200.000 побијених Бошњака (од тога најмање 85% цивила), и око милион прогнаних и расељених Бошњака и Хрвата изједначава са ипак минорним бројем жртава које је имало српско становништво у БиХ (од укупног броја српских жртава у БиХ обрнуто пропорционало бошњачким жртвама – 85% су били војници или они из паравојних састава).”

*[[w:Муса Ћазим Ћатић|Муса Ћазим Ћатић]]
:Ја сам Бошњак – дичан јунак:&lt;br&gt;
:Вјеран светом дому своме,&lt;br&gt;
:Вјеран слави својих дједа&lt;br&gt;
:И народу Босанскоме!&lt;br&gt;
:Његов понос на мом срцу&lt;br&gt;
:Ко аманет свети стоји;&lt;br&gt;
:Понос који нигдје не да,&lt;br&gt;
:да се Бошњак лава боји! ...&lt;br&gt;
:Мајка ме је Бошњакиња&lt;br&gt;
:Заклињала својим млијеком,&lt;br&gt;
:За част ове часне груде,&lt;br&gt;
:Да прољевам крвцу р’јеком;&lt;br&gt;
:Да јој служим, кошто служи&lt;br&gt;
:Роб својега господара,&lt;br&gt;
:Да је браним од душманских&lt;br&gt;
:Бојних копља и ханџара!&lt;br&gt;
:На твој позив, ево с’ мачем&lt;br&gt;
:На мејдан ти ступам смјело:&lt;br&gt;
:У поганој Твојој крви,&lt;br&gt;
:Да тријумфа везем дјело.&lt;br&gt;
:С’ Твојом крви да сапирем&lt;br&gt;
:Црну љагу с’ рода свога,&lt;br&gt;
:Црну љагу – што ј’ родио&lt;br&gt;
:Издајицу проклетога!&lt;br&gt;
:Издајицу успомени&lt;br&gt;
:Својих дјела славе старе,&lt;br&gt;
:Што се дрзн’о блатном руком,&lt;br&gt;
:Да светиње њене таре!&lt;br&gt;
:Ал’ што рекох о мејдану? ...&lt;br&gt;
:Не, никада с’хрђом таком:&lt;br&gt;
:Бошњак јунак бојни мејдан&lt;br&gt;
:Д’јели само са јунаком!&lt;br&gt;
:А Ти сакри мрско лице&lt;br&gt;
:Испред св’јета цијелога:&lt;br&gt;
:У подземље мрачно бјежи,&lt;br&gt;
:Издајицо рода свога!&lt;br&gt;
:Јер над Тобом родног неба&lt;br&gt;
:Златног сунца плачу зраке,&lt;br&gt;
:Плаче јасна мјесечина&lt;br&gt;
:И трептање звјезде сваке,&lt;br&gt;
:Плаче сваки земни атом,&lt;br&gt;
:На ког Твоја нога стане;&lt;br&gt;
:Свака травка теби кличе:&lt;br&gt;
:Издајица, нек пропане!&lt;br&gt;
:Сакри лице издајицо,&lt;br&gt;
:Нек не пљују људи на Те,&lt;br&gt;
:А знај И то: Издајицу&lt;br&gt;
:И под земљом клетве прате! („Ја сам Бошњак”)

*[[w:Мустафа Церић|Мустафа Церић]]
**„Чини ми се да аутентични [[w:Бошњаци|Бошњак]] мисли о себи да је Бошњак зато што га антитурчин ставља у ту ситуацију. Наиме, националну дефиницију Бошњака до сада су правили њихови прогонитељи, који су их често убијали. Бошњаци који су отуђени од бошњачке традиције прихватају ту самодефиницију. Асимилирани Бошњаци чак прихватају и пејоративну вриједност коју им антитурци уносе у дефиницију њихове нације и зато настоје да се извуку из бошњачког националног идентитета. Бошњаци националисти, на другој страни, то што им антитурци, као антисемити, намећу као срамоту, претварају у свој понос. Али ни асимиларисти ни националисти не могу досегнути идентитет класичног „бошњаштва”, који се темељи на кур'анској доктрини о „народу који промиче добро и сузбија зло, па је зато најбољи народ у повијести”. Једино таква дефиниција омогућава Бошњацима да се издигну изнад мишљења других о њима. За Бошњаке треба да буде најважније шта о њима Бог „мисли”. Тај Божији суд много је издашнији него било које бошњачко самовредновање и много блажи него било која бошњачка самомржња.” ([хттп://www.дневниаваз.ба/догадјаји/интервју/јунаци-данас-нису-они-који-знају-водити-рат ''Дневни аваз''], 12. октобар 2007, одговарајући на питање о аутентичном Бошњаку)
**„Геноцид прије двадесет година је завршен. Али, опасност од новог геноцида није завршен. Стога, сви Бошњаци свијета морају знати да им је света обавеза да ураде све што је у њиховој моћи да се оспособе за одбрану од могућег новог геноцида.” (обраћање на комеморацији ИЗ у Финској у поводу двадесете годишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима у Сребреници и цијелој БиХ)

*[[w:Мустафа Мемић|Мустафа Мемић]]
**„Од средине XИX стољећа од када су се јављали национални покрети Срба и Хрвата, водила се перманентна борба међу овим националним покретима да присвоје што веће дијелове босанских територија и да се [[w:босански језик|босански језик]] укине. Од тада почиње процес босанских православаца и босанских католика да се они третирају национално као [[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], иако су до тада сви били Бошњаци... Тај процес се путем националистичких пропаганди даље развијао да он данас представља основну сметњу развоја ових простора као јединствене, географске и економске цјелине.”

*[[w:Неџад Ибришимовић|Неџад Ибришимовић]]
**„Ја сам Бошњак, моја земља је Босна, а званично јој је име Босна и Херцеговина, границе Босне осјећам као границе сопствене коже.” („Границе сопствене коже”, јуни 1993)
**„То што сам Бошњак, то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога и све троје сам на неки начин у себи затекао.” („Рухани и шејтани инспирација”)

*[[w:Неџад Латић|Неџад Латић]]
**„Ми Бошњаци никако да се окајмачимо.”

*[[w:Новак Килибарда|Новак Килибарда]]
**„Вјерујте, до средине 19. вијека у Босни, нити је било Срба, ни Хрвата, све су били Бошњаци, једни с три прста, једни с четири, једни клањају.” (-{нтвМонтена}-, емисија емитована 22. 2. 2012)

*[[w:Павло Остовић|Павло Остовић]]
**„Ви сте Бошњаци, али сте занемарили своју предтурску историју. Ако ви нећете ту историју као своју, онда ће Срби и Хрвати рећи да је њихова.” (за вријеме И свјетског рата)

*[[w:Петар Кочић|Петар Кочић]]
**„Данас не мереш видјети у свијета жировине и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина мало шашаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!...” („Јазавац пред судом”, 1904)

*[[w:Питер Мас|Питер Мас]]
**„Бити 1992. године Муслиман или Хрват у Бањој Луци, било је једнако страшно као бити [[w:Јевреји|Јевреји]]н у Берлину 1942. Не шалим се. Људи који су имали несрећу да буду заточени у Бањој Луци, молили су Бога да Америка над њима својим борбеним авионима Ф-16 изврши еутаназију.” (''Љуби ближњега свога'')

*[[w:Радован Караџић|Радован Караџић]]
**„Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви хоћете да изведете Босну и Херцеговину на иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овдје ...” (из [[Радован Караџић|Караџићевог]] говора пред Босанским парламентом 4. марта 1992. године)

*[[w:Петар Охмучевић|Петар Охмучевић]]
**„Ја, Петар, истије Охмућевића, по старини Бошњанин, а ради неповољног разумирја и погубе Босанске,пришашћах његовијех старијех – сад је Дубровчанин,који за милост његове старе господе сложи и постави ово родословље,за славу Босанску и свакога вриднога Бошњанина,доколе Бог допусти и његова света воља изврши.” (Писано лита Христова на 1482)

*[[w:Поп Дукљанин|Поп Дукљанин]]
**„И учинише краљем на мисто његово Цепимира. И пријам краљевство посла по бана свога и похиташе многе Бошњане, ки биху били узрок смрти краља оца његова.” („Љетопис Попа Дуклањина”, 20. поглавље, из 12. стољећа)

*[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]]
**То показује неинформираност западног свијета, али и једну опасну тенденцију запада да сав ислам стави под једну капу. То Бошњаке, муслимане из Босне, нажалост, може скупо коштати. Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од [[w:Мак Диздар|Мака Диздара]] до мог пријатеља [[w:Абдулах Сидран|Авде Сидрана]]. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против [[w:Исламофобија|исламофобије]] која захвата Европу. (одговарајући на питање о импутирању тероризма и фундаментализма Бошњацима; [хттп://www.аваз.ба/абсолутенм/анмвиеwер.асп?а=19962&amp;з=9&amp;исасп= Интервју за ''Дневни аваз'' 2. јануар 2007])

*[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]]
**„...Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу.” (одговор из интервјуа са новинаром Фаруком Велеом, на сугерисање о томе да се Бошњаци настоје приказати фундаменталистима и терористима)

*[[w:Сафвет-бег Башагић|Сафвет-бег Башагић]]
:„Шта је Бошњак? Једна мала грана &lt;br&gt;
:Великога стабла Славијана, &lt;br&gt;
:Кога име у прочељу пише &lt;br&gt;
:Повијесницу јуначких мејдана. &lt;br&gt;

:Шта је Бошњак? Једно име славно &lt;br&gt;
:Које свијет познаје одавно, &lt;br&gt;
:Које Беч и Будим потресаше &lt;br&gt;
:И Цариград и Косово равно. &lt;br&gt;

:Шта је Бошњак? То племе витешко &lt;br&gt;
:Кога вила простираше крила, &lt;br&gt;
:С Дурмитором до Карпатских гора, &lt;br&gt;
:Са Балкана до сињега мора &lt;br&gt;

:Шта је Бошњак? Један народ мали &lt;br&gt;
:Који међ два свијета стајаше, &lt;br&gt;
:Који силе европскије силах, &lt;br&gt;
:И крижарске војне разбијаше. &lt;br&gt;

:Шта је Бошњак? Кумче Даворова, &lt;br&gt;
:Чедо славне – алкрваве среће, &lt;br&gt;
:Десет пута – не једном умријеће &lt;br&gt;
:Ал Бошњаштва одрећи се неће!” (пјесма ''Бошњак'', 1894)

:„Знаш Бошњаче, није давно било &lt;br&gt;
:Свег' ми св'јета нема петнаест љета &lt;br&gt;
:Кад у нашој Босни поноситој &lt;br&gt;
:И јуначкој земљи Херцеговој &lt;br&gt;
:Од Требиња то Бродскијех врата &lt;br&gt;
:Није било Срба ни Хрвата &lt;br&gt;
:А данас се кроз своје хире &lt;br&gt;
:Оба странца ко у своме шире &lt;br&gt;
:Оба су нас госта салетила &lt;br&gt;
:Да нам отму најсветије благо &lt;br&gt;
:Наше има поносно и драго.” (''Пјесма Бошњаку'', лист „Бошњак” у издању од 2. 7. 1891, аутор Сафвет-бег Башагић)

*[[w:Сефер Халиловић|Сефер Халиловић]]
**„[[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], заједно са Бошњацима и заједно са припадницима АРБиХ и ХВО-а залагали су се и бранили РБиХ од агресора. ХВО [[w:Мато Бобан|Мате Бобана]] и ВРС [[w:Ратко Младић|Ратка Младића]] и [[w:Радован Караџић|Радована Караџића]] су се борили за етнички чисте дијелове БиХ које ће у неком погодном тренутку припојити сусједним државама. Као што видите, ја нисам дијелио припаднике босанских народа по националном кључу, већ по циљевима за које се боре.” (Радио Слободна Европа, 25. август 2006)

*[[w:Сејфудин Токић|Сејфудин Токић]]
**„Бошњаци у јачању и изградњи државе Босне и Херцеговине немају више времена чекати да је Срби заволе.” (из књиге „Нова Бошњачка политика – Битно је бити Бошњак”, 2015)
**„Манипулацијом у обради пописаног материјала покушава се преко 300 000 пописаних Бошњака који су избјегли смрт у геноциду и стравичним злочинима избјеглиштвом искључити из структуре становништва БиХ... Никада и нико у име бошњачког народа не смије пристати на то, јер би то било учешће у новом геноциду, након геноцида 92-95.” (исказује незадовољство поводом захтјева једног од чланова централног пописног бироа да се преко 120 000 Бошњака избрише са пописница, у Бањој Луци и Сарајеву, 9. 4. 2016)
**„Резултати пописа становништва у БиХ били су познати недуго након што је попис проведен, а када су подаци убачени у базе, почело се трагати за модалитетима брисања Бошњака.” (на конференцији за новинаре поводом необјављивања резултата пописа становништва у БиХ, -{Анадолу Агенцy}- (АА), 3. 6. 2015)
**„Судбина Босне је у рукама Бошњака.” (Трибина Бошњачког покрета за равноправност народа, конференцијска сала Нове градске ''-{Вали Рецеп Yазициоглу}-'' џамије у Маглају, 12. 6. 2015)

*[[w:Смаил Грбо|Смаил Грбо]]
**„Бошњаци су катилима увијек показивали врат умјесто зубе.”

*[[w:Стјепан II Котроманић|Стјепан II Котроманић]]
**„А тому дару бише свједоци добри Бошњане…” (1323)
**„Ако има Дубровчанин коју правду на Бошњанину – да га позове пред господина бана или пред његова владаоца – рока да му не буде одговорити.” (1332)

*[[w:Стјепан Томашевић|Стјепан Томашевић]]
**„Јер, кад Босанци виде да у овом рату нећу бити сам, него да ће ми други помоћи, сами ће се храбрије борити, а варвари неће тако лако покушати да провале у моје краљевство..” (писмо Папи Пију II 1462)

*[[w:Стојан Протић|Стојан Протић]]
**„Ми ћемо дати Турцима 24 сата. Макар и 48 сати времена да се врати у прадједовску вјеру. А што не буде хтјело то посјећи, као што смо својевремено урадили у Србији...” (пријетња Бошњацима након формирања прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921)

*[[w:Тома Ковачевић|Тома Ковачевић]]
**„Сви житељи босански, изузимајући мало Османлија, Чивута и Цигана, спадају у ред Јужних Словена српског поријекла и то без разлике вјероисповиједи, јер и они Срби који су вјероисповиједи Мухамеданске примили по крви и језику ипак остају Срби“(„Опис Босне и Херцеговине“, 1865.)

*[[w:Томас Гордон|Томас Гордон]]
**„Једна трећина Бошњака су Мухамеданци, док су преостале двије трећине, подједнако распоређене између Грчке и Латинске цркве.” („-{Хисторy оф тхе Греек револутион}-”, 1832)

*[[w:Твртко II Котроманић|Твртко II Котроманић]]
**„Босанцем су исти прадједови били као и Пољаком.” (превод Јањош Азбот, 1440)
**„У ову неправедни рат, Уцхиних с господином Херцегом и по свијету с властели Босансцими и висхе тогај, да је видомо всакоме: Кто годи је Бошњанин али Краљства Босанскога прије рата бил длзхан кому годи Дубровцанину, воља на вири му узето на госпоцкој, а мозе Дубровцанин този истином показати – да се има Дубровцанину вратити и платити...а тому буди овим судит станак у Конавлама али у Требињу али у Попови од ових трех миеста једно гди буде хотиние” (1405)

*[[w:Владо Азиновић|Владо Азиновић]]
**„Лицемјерно је народу над којим је извршен најстрашнији злочин након [[w:Други светски рат|Другог свјетског рата]] ''копати по утроби'' и наметати везе с тероризмом и глобалним џихадом. Да се ово ради било коме другом, имали би радикалан одговор на петнаесту! Сада се жртва оптужује за злочине. Ја на то не могу остати равнодушан, а могу замислити како се осјећа Бошњак који се изгубио најрођеније. Хем га комшије подозриво гледају што је [[w:муслиман|муслиман]], хем страда због тога, хем му забрањују да о томе чак и говори, а онда му дође неко са стране и ''части'' га причом да није добар муслиман. Бошњаци су данас на страшном искушењу.” (''Дневни аваз'', 21. август 2007)

*[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]
**„У Србији све по староме, а султан Бошњаке покори сам... Да су сви Бошњаци били сложни, прије би они Султана надвладали него он њих.” („Писмо Јернеју Копитару”; Земун, 6/18. јун 1832)
**„Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме, него они закона турскога мисле да су прави Турци, и тако се зову, премда ни од стотине један не зна турски; а они закона римскога сами себе или зову по мјестима у којима живе нпр. Славонци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци, Дубровчани итд., или, као што особито чине књижевници, старинскијем али бог зна чијим именом. Илири или Илирци; они пак први зову их у Бачкој Буњевцима, у Сријему, у Славонији и у Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима. Буњевци може бити да се зову од Херцеговачке ријеке Буне, од које су се, као што се приповиједа, негда амо доселили; а Шокци може бити да су прозвани подсмијеха ради (од талијанске ријечи sciocco), али данас и они сами реку нпр.: &quot;ја сам Шокац,&quot; &quot;ја сам Шокица,&quot; као и Буњевац, Буњевка. Како год што они закона грчкога ове закона римскога зову Буњевцима и Шокцима, тако исто и ови закона римскога и они закона турскога њих зову власима, а осим тога још они закона римскога у Далмацији око Спљета и Сиња и ркаћима (или хркаћима). А у пријатељскоме разговору они закона грчкога зову ове закона римскога кршћанима, а они њих хришћанима. Кад човјек помисли нпр. да Маџара има и римскога и калвинскога закона, па се сви зову Маџари; или: да Нијемаца има и римскога и луторанскога и калвинскога закона, па се опет сви зову Нијемци; мора се чудити како се барем ови Срби закона римскога неће Срби да зову.” („Одговор Вука Стефановића Караџића загребачком листу &quot;Позор&quot; на писање уредника &quot;Позора&quot; Јосипа Мишкатовића о Вуковом чланку Срби сви и свуда”, 1861)

:Бошњаци на Москову&lt;br&gt;
:„Та они су на гласу јунаци
:њи се боје сви Турци Бошњаци
:ако нама од њи помоћ дође
:нека знаше разбићемо Турке” ([[Вук Стефановић Караџић]]: „Народне српске пјесме”, 1833)


== Пословице ==
* [[:бс:Босанске пословице|бс:Босанске пословице]]

== Референце ==
{{рефлист}}

{{ДЕФАУЛТСОРТ:Бошњаци}}
[[Категорија:Босна и Херцеговина]]
[[Категорија:Народи]]</text>
      <sha1>d3bw34qg8t7vfve748hv03zjwn7hoa2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Новак Ђоковић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11539</id>
    <revision>
      <id>67758</id>
      <parentid>62378</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:06:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67758</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3687" sha1="7xrz7xbw2zuwz518ktzl3fwpm61d2eg" xml:space="preserve">[[Датотека:Novak Djoković Trophy Wimbledon 2019-croped and edited.jpg|thumb|Новак Ђоковић (2019)]]

'''[[w:Новак Ђоковић|Новак Ђоковић]]''' (22. мај 1987) је српски професионални тенисер. На првом месту АТП листе је провео 373 недеље што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји.

== Цитати ==
{{цитат|Срећан сам. Управо сам се оженио женом коју волим, освојио Вимблдон и спремам се за очинство. Не могу тражити више.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Брак и очинство су кључ мог темеља. Освајам више турнира. Саветујем свим спортистима да такође предузму тако важне кораке у животу. Равнотежа и стабилизација у приватном животу помажу у достизању нових висина.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ривалство са Надалом ми је дефинитивно највеће које имам у каријери.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И сам сам изгубио веру у бициклизам. Често сам је гледао. Физички је вероватно неприхватљиво да имају толико захтевних трка у тако кратком временском периоду. Вожња двеста миља горе-доле сваки дан за Ђиро Д'Италију или Тур де Франс је нехумано.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нисам се много забављао прошле године, али ми је помогло то искуство. Ова година је другачија јер сам се овде појавио као победник гренд слем турнира и као зрелији и психички и физички одрастао играч.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Рат ме је учинио бољом особом јер сам научио да ценим и ништа не узимам здраво за готово. [...] Рат ме је учинио и бољим тенисером јер сам себи обећао да ћу показати свету да има и добрих Срба.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Времена су се променила. Уз сво [''sic''] поштовање према тенису пре 20 година, данас је овај спорт много више физички и подразумева велики утрошак енергије за наше тело. Немамо много времена за опоравак.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Замислите да су САД лишене државе која је била колевка њихове историје. Ево, ово је Косово за Србију. Нажалост, постоје силе против којих се не може борити, али ја знам одакле долазим и знам шта се дешава у том крају одакле долази моја породица.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Новак Ђоковић}}

{{DEFAULTSORT:Ђоковић, Новак}}
[[Категорија:Рођени 1987.]]
[[Категорија:Српски тенисери]]</text>
      <sha1>7xrz7xbw2zuwz518ktzl3fwpm61d2eg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оливер Кромвел</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11771</id>
    <revision>
      <id>67754</id>
      <parentid>63795</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:05:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67754</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3806" sha1="4umlwbxcvcgtusu2dfxotxvf5do1383" xml:space="preserve">[[Датотека:Oliver Cromwell by Samuel Cooper.jpg|thumb|Оливер Кромвел (1656)]]

'''[[w:Оливер Кромвел|Оливер Кромвел]]''' (25. април 1599 — 3. септембар 1658) је био вођа парламентарних снага у Енглеском грађанском рату.

== Цитати ==
{{цитат|Више бих волео да имам обичног капетана румене боје, који зна за шта се бори и воли оно што зна, него да га ви зовете џентлменом и није ништа друго.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Неколико поштених људи је боље од бројева.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Изјавили смо своје намере да очувамо монархију, а оне су и даље тако, осим ако нужда не наметне промене...}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Преклињем вас, у недрима Христовим, помислите да је могуће да грешите.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нико се не диже тако високо као онај ко не зна куда иде.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Предуго сте седели за свако добро које сте чинили у последње време... Одлазите, кажем; и дозволите нам да завршимо са вама. У име Бога, иди!}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Иако мир буде склопљен, ипак је интерес тај који чува мир.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не верујем да је овај краљ зао. Али је збуњен. И не може да каже не својој жени. Зато ако бог допусти, ја ћу подићи војску људи који нису збуњени. Озбиљних људи који кажу не тиранији краљева и жена. Људи који се не збуњују око правог места човека и жене, краља и поданика. И са овим строгим, побожним људима, ја ћу јахати. И зваће нас Гвоздени јер смо као гвожђе, чврсти дању и ноћу. И краљ ће видети да смо непопустљиви, као гвоздена мотка, и задовољиће нас. Као наше жене!}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Наша мужевност и строга једноставност јако збуњују наше непријатеље. Јер они су мушкарци, али се облаче као жене, носећи перике, раскошна одела и чипке. И за тај грех, ако буде воља божја, ми ћемо их напасти ноћу, с леђа, и пробити њихова дегенерисана тела нашом светом истином.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ваш тобожњи страх да ће доћи до грешке, је као човек који би послао све вино ван земље, да се људи не опију. Била би неправедна и глупа завист, ускратити човеку његову прирођену слободу под изговором да је може злоупотребити. Када је злоупотреби, судите му.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Оливер Кромвел}}

{{DEFAULTSORT:Кромвел, Оливер}}
[[Категорија:Рођени 1599.]]
[[Категорија:Умрли 1658.]]
[[Категорија:Енглески политичари]]
[[Категорија:Британски генерали]]</text>
      <sha1>4umlwbxcvcgtusu2dfxotxvf5do1383</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Херман Мелвил</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12330</id>
    <revision>
      <id>67753</id>
      <parentid>66098</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:04:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67753</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5534" sha1="hfcik2lbayhal3bnfta9xs0xq6kngzo" xml:space="preserve">[[Датотека:Herman melville.jpg|thumb]]

'''[[w:Херман Мелвил|Херман Мелвил]]''' (1. августа 1819 - 28. септембра 1891) је био амерички писац, приповедач и песник. Његов најпознатији роман је [[Моби Дик]].

== Цитати ==
{{цитат|Извана, у нама се не ствара никакав диван ефекат, осим ако га не сусреће неко унутрашње, одговорно чудо. Да ће звездани свод напунити срце свим заносним чудесима, то је само зато што смо ми сами већа чуда и врхунски трофеји од свих звезда у свемиру.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Боље је не успети у оригиналности, него успети у имитацији. Онај ко никада негде није подбацио, тај човек не може бити велики. Неуспех је прави тест величине.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Волим све мушкарце који роне. Свака риба може пливати близу површине, али потребан је велики кит да се спусти низ степенице пет миља или више; И ако он не достигне дно, зашто, све олово у Галени не може обликовати перјаницу која хоће.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Истина је да чак ни Шекспир није био до краја искрен човек. И заиста, ко у овом нетолерантном универзуму јесте, или може бити? Али Декларација независности чини разлику.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Зар нема Мораваца на Месецу, да још ниједан мисионар није посетио ову нашу јадну паганску планету, да цивилизује цивилизацију и христијанизује хришћанство?}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Природа није усадила у човека никакву моћ која повремено није требало да се користи, иако су наше моћи пречесто злоупотребљаване.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Геније, широм света, стоји руку под руку, а један шок препознавања иде у круг.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|У овом свету лажи, Истина је принуђена да лети као уплашена бела срна у шуми; и само лукавим погледима она ће се открити, као код Шекспира и других мајстора велике Уметности казивања истине, — макар то било прикривено, и на махове.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Свим дубоким стварима и емоцијама ствари претходи и прате Тишина.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Тишина је истовремено најбезопаснија и најстрашнија ствар у целој природи. Говори о резервисаним снагама судбине. Тишина је једини Глас Бога нашег.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Природа није толико њен сопствени увек слатки тумач, колико само снабдевач тог лукавог алфабета, при чему бирајући и комбинујући како му је воља, сваки човек чита своју нарочиту лекцију у складу са својим посебним умом и расположењем.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Они које ће књиге повредити неће бити доказ против догађаја. Треба забранити догађаје, а не књиге.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Па има туге на свету, али и доброте; и доброта која није зеленило, није више него туга.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ко у дуги може повући линију где се завршава љубичаста и почиње наранџаста? Изразито видимо разлику у бојама, али где тачно једна прво улази у другу? Тако са разумом и безумљем.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Четрдесет година након битке, неборцу је лако размишљати о томе како је требало да се бори. Друга је ствар лично и под ватром управљати борбом док је укључен у њен дим. У великој мери у односу на друге ванредне ситуације које укључују практична и морална разматрања, и када је императив хитно деловати.}}&lt;br /&gt;

== Види још ==
* ''[[Моби Дик]]''

{{Википедија|Херман Мелвил}}

{{DEFAULTSORT:Мелвил, Херман}}
[[Категорија:Рођени 1819.]]
[[Категорија:Умрли 1891.]]
[[Категорија:Амерички књижевници]]</text>
      <sha1>hfcik2lbayhal3bnfta9xs0xq6kngzo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Александар Поуп</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12419</id>
    <revision>
      <id>67766</id>
      <parentid>62596</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:09:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67766</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1128" sha1="gb550mu8azv1fu57iprl5bavou76c2x" xml:space="preserve">[[Датотека:Alexander Pope by Michael Dahl.jpg|thumb]]

'''[[w:Александар Поуп|Александар Поуп]]''' (21. мај 1688 — 30. мај 1744) је био енглески књижевник.

== Цитати ==
{{цитат|По питању вере и наде људи се разилазе, али је све човечанство јединствено у милосрђу.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Благо човеку који ништа не очекује, јер никада неће бити разочаран.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Историје су више пуне примера верности паса него пријатеља.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ко лаже, не зна каква се посла лаћа, јер мора измислити 20 других лажи да би одржао прву.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Александар Поуп}}

{{DEFAULTSORT:Поуп, Александар}}
[[Категорија:Рођени 1688.]]
[[Категорија:Умрли 1774.]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>gb550mu8azv1fu57iprl5bavou76c2x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Густав Хусак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12677</id>
    <revision>
      <id>67760</id>
      <parentid>66563</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:07:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67760</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3322" sha1="akpfmcq6e07mbip74i1xp4zz2azpz0v" xml:space="preserve">[[Датотека:Gustáv Husák - oříznuto.JPG|thumb]]

'''[[w:Густав Хусак|Густав Хусак]]''' (10. јануар 1913 — 18. новембар 1991) је био комуниста, секретар Комунистичке партије [[Чехословачка|Чехословачке]] од 1969. до 1987. и председник Чехословачке од 1975. до 1989. године.

== Цитати ==
{{цитат|Све одушевљење, љубав и поверење према [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], према Совјетској армији, према совјетском народу, акумулирано у словачком народу током ратних година, сада је дошло до изражаја у односу на совјетске официре који су дошли из СССР-а да помогну [[Словачка]] у антифашистичкој борби. Нисмо сами, Руси су са нама, дошли су да нам помогну, они су уз нас! Совјетска армија је са нама! Њени представници су већ овде! Тако су обични људи реаговали августа 1944. године на долазак организованих герилских група.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Људи не желе илузије, они очекују дела и решења. Политика је знање и уметност, али неки су је спустили у игру трговца за власт.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|После пертурбација око пољских ствари, када је раскид са пољском владом у егзилу [у Лондону] веома лоше утицао на сарадњу са западним савезницима, [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је желео да избегне сличне компликације и проблеме са Бенешем и његовом владом, тим пре. пошто је то била једина влада у егзилу која је склопила савез са СССР-ом. Требало је постићи разумевање са Бенешом, тим пре што је такав договор – за разлику од пољске владе – био могућ.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Само неки од војника су свесни потребе активне борбе против нациста и њихових тисовских агената. Већина, међутим, развија пасиван став: немојте се свађати, идите кући. Не желимо да се боримо против Руса, и не можемо, а слаби смо.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Густав Хусак}}

{{DEFAULTSORT:Хусак, Густав}}
[[Категорија:Рођени 1913.]]
[[Категорија:Умрли 1991.]]
[[Категорија:Чехословачки комунисти]]
[[Категорија:Председници Чехословачке]]
[[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]]</text>
      <sha1>akpfmcq6e07mbip74i1xp4zz2azpz0v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12848</id>
    <revision>
      <id>67759</id>
      <parentid>66582</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:07:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67759</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4558" sha1="jh4e4asdd19rbc3q2pfigrf1f7s4vp9" xml:space="preserve">[[Датотека:Spes or Hope.jpg|thumb]]

'''[[w:Нада|Нада]]''' је уверење у позитиван исход у вези са догађајима и околностима у животу.

== Цитати ==
{{цитат|Једног дана све ће бити [[добро]], у том је наша нада. ([[Иво Андрић]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нада је [[сан]] будних. ([[Аристотел]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нико не може задобити савршену [[љубав]] [[Бог|Божју]] осим кроз чисту [[Вера|веру]] и чврсту наду. ([[Симеон Нови Богослов]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Сви људи су разочарани у својим надама, преварени у својим очекивањима. ([[Јохан Волфганг фон Гете]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мала нада доноси велику [[Срећа|срећу]]. Док велика нада доноси још веће разочарање. ([[Жарко Лаушевић]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нада је вео [[Природа|природе]] за скривање голотиње [[Истина|истине]]. ([[Алфред Нобел]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нада је једино добро које је заједничко свим људима; они који немају ништа друго још увек имају наду. ([[Талес из Милета]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нада је моја у [[Исус|Христа]], који Својом божанском помоћи укрепљује најслабије; Све могу у Њему који ме је учврстио! ([[Папа Пије X]])}}&lt;br /&gt;

[[Датотека:Akseli Gallen-Kallela - Lemminkäinen's Mother - Google Art Project.jpg|thumb]]

{{цитат|Нада је вечно оруђе у комплету за преживљавање за [[човечанство]]. Надамо се мало среће, надамо се бољем сутра, надамо се — иако је то немогућа нада — да ћемо некако живи изаћи са овог [[Свет|света]]. А ако не можемо, онда је довољно да се радујемо нашем кратком [[Време|времену]] овде и да се сетимо колико смо волели поглед. ([[Сидни Поатје]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|По питању вере и наде људи се разилазе, али је све човечанство [[Јединство|јединствено]] у [[Милосрђе|милосрђу]]. ([[Александар Поуп]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Највећа нада сваке земље лежи у примерену [[Образовање|школовању]] [[Младост|младости]]. ([[Еразмо Ротердамски]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Човек|Човекова]] нада је јача од [[Искуство|искуства]], не може је поколебати туђи неуспех. ([[Меша Селимовић]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ко прода овом [[Народ|народу]] трунке наде, може са њим да ради шта хоће. ([[Абдулах Сидран]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Превише веровати у наде није мудро, нити их занемарити: разборит мора да размотри [[Опасност|опасности]] које се углавном крију испод љуске наде. ([[Папа Сикст V]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Док има [[Живот|живота]], има наде, а само мртви је немају. ([[Теокрит]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нема лепше наде од оне што је никла из туге и нема лепших снова од оних што их рађа бол. ([[Иван Цанкар]])}}&lt;br /&gt;

[[Датотека:Hope in a Prison of Despair.jpg|thumb]]

== Пословице ==
{{цитат|Ко се туђем злу весели, нек се своме нада. ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нада је [[хлеб]] несрећника. ([[Персијске пословице|Персијска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Нада}}

[[Категорија:Емоције]]</text>
      <sha1>jh4e4asdd19rbc3q2pfigrf1f7s4vp9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Искуство</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13238</id>
    <revision>
      <id>67762</id>
      <parentid>66005</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:08:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67762</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2898" sha1="aty5fhsjju9rhrpykt6klu7e49jcwtl" xml:space="preserve">'''[[w:Искуство|Искуство]]''' као општи концепт садржава знање стечено изложеношћу одређеном феномену.

== Цитати ==
{{цитат|Свако искуство које вас дотакне, на неки био који посебан начин, је добро. То може бити и грозно искуство. ([[Реј Бредбери]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Песимиста је оптимиста са искуством. ([[Марлен Дитрих]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Иако све наше знање почиње са искуством, не значи аутоматски да оно једино настаје из искуства. ([[Имануел Кант]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|За себе знам да, све док своје искуство могу да сумирам речима, сигурно не бих правио никакву музику о томе. ([[Густав Малер]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ништа није губљење времена ако искуство користите мудро. ([[Огист Роден]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Видесмо из искуства, да је мржња према народима за Јевреје начело одржања. ([[Барух Спиноза]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једини критеријум за педагогију је слобода. Једини метод је искуство. ([[Лав Толстој]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Искуство је показало да одвојено никада није једнако и не може бити једнако. ([[Фридрих Хајек]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Живот је кратак стицање знања дуго, искуство варљиво, повољна прилика тренутно. ([[Хипократ са Коса]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Искуство само по себи није наука. ([[Едмунд Хусерл]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Дубоко искуство никада није мирно. ([[Хенри Џејмс]])}}&lt;br /&gt;

== Пословице ==
{{цитат|Свака [[штета]] учи чоека памети. ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Искуство држи драгу школу, а будале неће учити ни од кога другог. ([[Велшке пословице|Велшка пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Кад имаш искуство, радуј се као да си добио награду. ([[Монголске пословице|Монголска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Искуство}}

{{DEFAULTSORT:Искуство}}
[[Категорија:Теме]]</text>
      <sha1>aty5fhsjju9rhrpykt6klu7e49jcwtl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Џесика Алба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13244</id>
    <revision>
      <id>67751</id>
      <parentid>65922</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:04:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67751</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8958" sha1="9j6zyb8230d9zl61czh2udsxs1e0vmt" xml:space="preserve">[[Датотека:Jessica Marie Alba, TechCrunch Disrupt NY 2016 - Day 3 (cropped).jpg|thumb|Џесика Мари Алба (2016)]]

'''[[w:Џесика Алба|Џесика Мари Алба]]''' (28. април 1981) америчка је глумица.

== Цитати ==
*„Сваки посао се суочава са својим изазовима. Није реално размишљати другачије. Ако ништа друго, извлачи најбоље у тиму. У том тренутку је важно да будете отворени са потрошачима и да их едукујете о стварности стварања производа на велико”.
*„Увек сам била у невољи са родитељима због тога што су говорили и желели да будем равноправни део разговора. Почела сам да радим млада да бих добила то поштовање”.
*„За успех је потребна комуникација, сарадња и, понекад, неуспех”.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.azquotes.com/author/186-Jessica_Alba|title=TOP 25 QUOTES BY JESSICA ALBA (of 109)|website=A-Z Quotes|access-date=2022-12-02}}&lt;/ref&gt;
*„Пронађите своју страст и урадите то у потпуности. Што више животног искуства добијете, боље ћете бити у ономе што желите да радите”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Моја теорија је да ако изгледате самоуверено можете да изведете било шта чак и ако немате појма шта радите”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Морате бити упорни, морате бити фокусирани, морате имати праву визију и бити изузетно страствени у вези с тим”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Бити савршен значи бити погрешан, прихватити то и никада не дозволити да се осећате мање од најбољег”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Делим исти савет који ми је дала моја мама, останите хидрирани и добро спавајте. А да је изнутра лепа особа је оно што је заиста важно”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Тајна коришћења моћи је да је не користите. Довољно је имати само то”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Момци се лако стимулишу. Њима је лако манипулисати. Све што треба да урадите је да носите секси одећу”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Љубав се стално развија и потребан је компромис, рад и стрпљење”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Мислила сам да је мој посао да свим дечацима дам први пољубац”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Добри глумци никада не користе сценарио осим ако није невероватно писање. Сви добри глумци са којима сам радила, сви говоре шта хоће”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Ништа се не ставља на паузу. Све се и даље дешава. А онда, што се тиче само размишљања о томе шта вас је довело тамо где јесте, нема много случајева у којима имамо простора да седнемо и размислимо и заиста разумемо дубину онога што је било потребно и храброст коју смо морали да имамо да дођемо тамо где смо”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Све одбијање кроз које сам прошла само ме је ојачало, а то је део предузетништва. Морате да скинете детету рукавице и дозволите му да то осети, јер то неће бити први пут да ће неко рећи не или вам затвори врата у лице. Мораћете да смислите како да се пробијете”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Волим да организујем, имам мишљење. Волим да радим ствари”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Част мора да каже молим и хвала. Манири су заиста важни”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Волим глуму јер је то простор где се снови могу остварити, фантазија оживљава и нема ограничења у ономе што је могуће”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Мислим да људи који не воле животиње имају тенденцију да буду себични, али ја сам пристрасан”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Постајеш самосвестан, али мораш то да прихватиш и наставиш са тим”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Ја сам добра девојка и увек играм добру девојку. Лепо је то урадити”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Претпостављам да за мене равнотежа није у томе да своје време третирам као кружни графикон и поделим га на делове једнаке величине за вас, децу, посао и тако даље. Ради се о квалитету начина на који проводите своје време, а не о количини, да ли сте присутни и фокусирани на оно што радите док то радите? Заиста верујем да тако можете бити најбоља верзија себе, било да сте у режиму рада, режиму маме или режиму супруге. Када знам да посвећујем своју неподељену пажњу свакој од ових области, не осећам се толико кривом због времена проведеног ван њих”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„У источној култури људи виде духове, људи причају о духовима.. то је једноставно прихваћено. А у западној култури једноставно није”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Моји филмови увек имају срећан крај. Надам се да се то одражава у стварни живот”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Била сам много критичнија према свом телу када је вероватно било прилично сјајно. Зашто никада нисам обукла фармерке? То је тако лудо. Била сам тако мршава. Нисам имала целулит, шта сам мислила? Била сам спремнија да носим кратке сукње након што сам добила децу. Никада их раније нисам носила, никад. Била сам тако самосвесна. Сада сам много сигурнији у своју кожу јер кога брига? На крају крајева, толико времена се троши на нешто што заиста није толико важно”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„За мене, шминкање значи да будеш најбољи. Ако се пробудим у лошем расположењу и морам да се носим са изливима беса и пеленом која експлодира знам да ће ми десет минута да се уклопим у игру ресетовати нивое стреса. То је прилика да се пријавим и подсетим се добила си ово”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*„Много сам склонија ризику. Сада сам неустрашивија него када сам имала осамнаест. Била сам много самосвеснија и превише ми је стало до тога шта људи мисле о мени, а сада заиста не. Вероватно би требало”.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Џесика Алба}}

{{DEFAULTSORT:Алба, Џесика}}
[[Категорија:Жене]]
[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Америчке глумице]]
[[Категорија:Живи људи]]</text>
      <sha1>9j6zyb8230d9zl61czh2udsxs1e0vmt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пољопривреда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13317</id>
    <revision>
      <id>67756</id>
      <parentid>41863</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:06:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67756</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3136" sha1="3uln56qzo8tknv05kgzhedf7rxe4ldg" xml:space="preserve">[[Датотека:Sunflower fields in Šumadija.jpg|thumb]]

'''Пољопривреда''' је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску производњу и с њима повезане услужне делатности.

== Цитати ==
{{цитат|Први земљорадник је био први човек, а све историјско племство почива на поседовању и коришћењу земље. ([[Ралф Волдо Емерсон]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Пролетерска држава мора да изврши прелазак на колективну земљорадњу крајње опрезно и само врло постепено, силом примера, без икакве принуде средњег сељака. ([[Владимир Лењин]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Када се земља у потпуности обрађује лопатом, а не држе се коњи, на свака три јутра земље се држи крава. ([[Џон Стјуарт Мил]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И дао је за своје мишљење, да ко год би могао да направи два класја или две влати траве да расту на месту где је раније расла само једна, заслужио би боље од човечанства и учинио битнију услугу својој земљи него читава раса политичара заједно. ([[Џонатан Свифт]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Био је веома инфериоран фармер када је први пут почео,... а сада се брзо уздиже из богатства у сиромаштво. ([[Марк Твен]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Јер од свих профитабилних занимања ништа није боље, ништа пријатније, ништа дражесније, ништа боље не постаје добро васпитан човек од пољопривреде. ([[Цицерон]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Обрађивачи земље су највреднији грађани. Они су најснажнији, најнезависнији, најврлији, и они су везани за своју земљу и везани за њену слободу и интересе од стране најтрајнијих бендова. Дакле, све док се могу запослити у овој линији, не бих их претварао у поморце, занатлије или било шта друго. Али наши грађани ће наћи запослење у овој линији све док њихов број, а наравно и производња, не постану превелики за унутрашњу и инострану потражњу. ([[Томас Џеферсон]])}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Пољопривреда}}

[[Категорија:Привреда]]</text>
      <sha1>3uln56qzo8tknv05kgzhedf7rxe4ldg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ширли Маклејн</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13574</id>
    <revision>
      <id>67749</id>
      <parentid>67266</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:03:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67749</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9187" sha1="cr8p9c9u4le81r68ti8nwclcv3dyls0" xml:space="preserve">[[Датотека:Shirley_MacLaine_-_1976.jpg|мини|Ширли Маклејн (1976)]]
'''[[w: Ширли Маклејн|Ширли Маклејн Бејти]]'''  ({{Јез-енг|Shirley MacLean Beaty}}) је америчка глумица, рођена 24. априла 1934. године у Ричмонду (Вирџинија). Њен рођени брат је познати глумац Ворен Бејти.

== Цитати ==
{{cquote|Жене никад не могу да постигну тако значајне успехе у животу као мушкарци; то је зато што оне немају поред себе супруге које ће их посаветовати.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://zapametne.wordpress.com/2012/02/08/%d0%bc%d0%b8%d1%81%d0%bb%d0%b8-%d0%bf%d0%be%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0%b8%d1%85-%d0%b6%d0%b5%d0%bd%d0%b0-ii/ МИСЛИ ПОЗНАТИХ ЖЕНА]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|Страх чини странцима људе који би били пријатељи.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.brainyquote.com/authors/shirley-maclaine-quotes|title=Shirley MacLaine Quotes|website=BrainyQuote|language=en|access-date=2022-12-07}}&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|Бескорисно је држати особу за било шта што каже док је заљубљена, пијана или се кандидује за функцију.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не плашите се да изађете на уд. Ту је све воће.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не треба ми нико да исправи моје постојање. Најдубљи однос који ћемо икада имати је онај са самим собом.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Кристали појачавају свест.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Волела бих да одем на другу планету што бих могла да поживим довољно дуго да то остварим. Само се попни на свемирски брод и иди. Али не и месец. Ја тамо не видим цвеће. Месец је преблизу. Желим да идем даље.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Немам асистента. Много људи око себе чиним својим робовима, али не и помоћника.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Мислим да не излазите из моде када већину времена живите у садашњости. И мислим да је то оно што радим.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Особа која зна да се смеје себи никада неће престати да се забавља.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Имали смо толико живота различитих култура и различитих религија и различитих гледишта и различитих ратова и различитих љубави и различите деце.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Желела бих да вам представим некога ко је управо ушао у мој живот. Дивим му се тридесет и пет година. Он је неко ко представља интегритет, поштење, уметност, а поврх тога ја заправо спавам са њим.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Нисам се плашила старости, јер никад нисам била велика лепотица.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Па, успех не значи радити добро.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Наравно, сви смо ми маса контрадикторности.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Наравно, ја сам школован по старом школском методу: узимам оно што мислим да режисер жели, а затим то прерађујем кроз свој мозак и срце.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не волим много да се дружим.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Моја мајка је била Канађанка тако да нисте знали шта она мисли.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ако нешто омета мој унутрашњи мир, отићи ћу. Свађе са члановима породице. Све те ствари. Ништа од тога није важно.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ја правим своје грешке у јавности.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Душа је вечна, а њено искуство учења је живот за животом.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Када дете дође, верујем да је то вишеличност, и оно то зна, његова свест то зна, и оно има језгро у центру своје свести које је складиште свих искустава и свих знања. А када погледате у очи своје бебе осетите да је стара душа, верујем да јесу.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ја сам уметник, стога мислим да сам осетљивa на људски бол.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Када су времена лоша, људи воле да се изгубе у чистом гламуру неког другог периода: прелепе гардеробе, величанствени оброци послужени у елегантном окружењу.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Људи мисле да сам лудa.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ја сам мирољубива особа када се успостави радна етика.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не знам зашто би се неко дивио мени.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Волим идеју да сам најстаријa у соби јер могу да се извучем са било чим!&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Мене слава уопште не занима.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Мислим, само говорим о сопственим искуствима и сопственим жељама, и то је нека врста дечјег чуда које би заиста могло да спекулише о другим димензијама.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ових дана ствари се раде према новцу.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не могу да се одрекнем сопственог идентитета.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Филмски ствараоци сада бирају профит уместо визије.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Што сам више сазнала о себи, више сам заинтересована за друге.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не могу да саветујем никога од младих јер не знам какво је њихово порекло, али бих предложила да свако ко жели да буде познат више од свега ту је прави проблем.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Постоје звезде које су довољно параноичне да сакрију шта заиста мисле.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Мислим да када сам била у раним и средњим двадесетим нисам ни знала да не испуњавам свој потенцијал. Неколико пријатеља ми је то рекло као и да се саберем и то је имало велики утицај на мене.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Сада размишљам о самом животу као о дивној представи коју сам написала за себе и зато је моја сврха да се максимално забавим играјући своју улогу.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Човек који зна да се смеје себи никада неће престати да се забавља.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Запамтите, долазим из тако претераног места на црвеном тепиху званог Холивуд. Тако да сам навикла да људи разносе свој успех на начине који су далеко изнад истине.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|То што се жене међусобно сукобљавају у Холивуду је стара тактика, али уопште није стварна.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}
{{cquote|Велика је ствар за мене да кажем да сам претерала са политиком.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}

== Спољашње везе ==
{{википедија|Ширли Маклејн}}

{{DEFAULTSORT:Маклејн, Ширли}}
[[Категорија:Рођени 1934.]]
[[Категорија:Америчке глумице]]</text>
      <sha1>cr8p9c9u4le81r68ti8nwclcv3dyls0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:James500</title>
    <ns>2</ns>
    <id>13837</id>
    <revision>
      <id>67769</id>
      <parentid>33813</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T07:07:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>James500</username>
        <id>5240</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Remove template</comment>
      <origin>67769</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="35" sha1="eu13so1xoub6xvcjld6yea9o5qsrodx" xml:space="preserve">{{#babel:en}}

[[en:User:James500]]</text>
      <sha1>eu13so1xoub6xvcjld6yea9o5qsrodx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Роберт Антон Вилсон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>14025</id>
    <revision>
      <id>67752</id>
      <parentid>64107</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:04:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67752</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5970" sha1="ke7b2p04u8ro16m419neq1ectsnl2xh" xml:space="preserve">[[Датотека:Robert Anton Wilson, 1977.jpg|thumb|Роберт Антон Вилсон (1977)]]

'''[[w:Роберт Антон Вилсон|Роберт Антон Вилсон]]''' (18. јануар 1932 – 11. јануар 2007) је био амерички писац, есејиста, филозоф, психонаут, футуролог и либертаријанац.

== Цитати ==
{{цитат|Већина наших предака нису били савршени даме и господо. Већина њих чак и нису били сисари.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Гувернера нигде нема; сви сте потпуно слободни. Нема стеге од које се не може побећи.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Сви смо потпуно слободни. Када би сви могли да уђу у дхиану по својој вољи, нико не би могао бити контролисан - страхом од затвора, страхом од бичева или електрошокова, чак и страхом од смрти. Све постојеће друштво заснива се на одржавању тих страхова у животу, на контроли маса. Десет људи који знају били би опаснији од милион наоружаних анархиста.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мој циљ је да покушам да доведем људе у стање генерализованог агностицизма, не агностицизма само о Богу, већ агностицизма о свему.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја сам либертаријанац јер не верујем народу онолико колико верују анархисти. Желим да видим владу ограничену што је више могуће; Волео бих да га видим сведено на место где је било у Џеферсоново време, или чак и мање. Али не бих волео да се то укине...}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Већина животиња, укључујући већину припитомљених примата (људе) показују заиста запањујућу способност да „игноришу“ одређене врсте информација — оне које се „не уклапају“ у њихов утиснути/условљени тунел стварности.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Понекад себе називам либертаријанцем, али то је само зато што већина људи не зна шта значи анархиста. Већина људи чује да сте анархиста и мисле да се спремате да баците бомбу на зграду.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мислим да је свака влада опасна колико год да је мала.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мислим да владу треба третирати као религију, свако треба да има могућност да изабере ону коју воли. Само то треба да буде уговорно, а не обавезно.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|„Ум“ је оруђе које је измислио универзум да види самог себе; али никада не може да види све од себе, из истог разлога из којег не можете да видите сопствена леђа...}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не верујем ништа, али имам много сумњи.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Иза одређене тачке, цео универзум постаје непрекидан процес иницијације.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ужас је природна реакција на последњих 5.000 година историје.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не постоји апсолутно ништа што се може узети здраво за готово на овом свету.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Заблуда је да се о делу може судити изоловано од целине „Лаж у коју сви људи верују“.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Најгоре што се може догодити под монархијом је владавина једног имбецила, али демократија често значи владавину скупштине од три или четири стотине имбецила.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Опростите на мојој лакомислености, не видим како да озбиљно схватим смрт. Изгледа апсурдно.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једноставно не можете измислити ниједну теорију завере толико смешну и очигледно сатиричну да јој неки људи негде већ не верују.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Постоје периоди историје када су визије лудака и наркомана бољи водич за стварност од здраворазумске интерпретације података доступних такозваном нормалном уму. Ово је један такав период, ако већ нисте приметили.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Шта год Мислилац мисли, Доказивач доказује.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Роберт Антон Вилсон}}

{{DEFAULTSORT:Вилсон, Роберт Антон}}
[[Категорија:Рођени 1932.]]
[[Категорија:Умрли 2007.]]
[[Категорија:Амерички књижевници]]
[[Категорија:Мистици]]</text>
      <sha1>ke7b2p04u8ro16m419neq1ectsnl2xh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Алдо Моро</title>
    <ns>0</ns>
    <id>14091</id>
    <revision>
      <id>67757</id>
      <parentid>65893</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:06:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67757</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3505" sha1="t50bdb9aiuoi5y4zqwpbagkw9sgv6pn" xml:space="preserve">[[Датотека:Aldo Moro.jpg|thumb|Алдо Ромео Луиђи Моро (1972)]]

'''[[w:Алдо Моро|Алдо Ромео Луиђи Моро]]''' (23. септембар 1916 — 9. мај 1978) је био италијански политичар и председник Савета министара (шеф владе) у два мандата (1963-1968) и (1974-1976).

== Цитати ==
{{цитат|Децентрализација у управљању заједничким интересима, одређивање ближих и више контролисаних центара, поверење у оне који су директно заинтересовани, све су то инструменти за приближавање власти онима којима управља и за њено хуманизовање као гаранција њене праве сврхе.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Раса је биолошки елемент који, стварајући посебне афинитете, условљава идентификацију одређеног сектора друштвеног искуства, који је први дискриминаторни елемент посебности државе.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нико није позван да бира између Европе и Медитерана, пошто је цела Европа у Медитерану.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Џавахарлал Нехру|Нехру]] је несумњиво једна од великих личности човечанства и већ жив имао је своје место у историји. [...] То је био пример разумевања између цивилизација Истока и Запада. Томе свакако дугујемо ако је у свом деловању на светском нивоу успела да изврши умерени утицај промовишући поштовање институција међународне сарадње. Његов губитак утиче на цело човечанство.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|За обављање ствари је потребно све време које је потребно.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Када кажете истину, не морате да се кајете што сте је рекли: истина је увек просветљујућа.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Године 1945. доживео сам искушења социјализма, али сам их савладао.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Демохришћанска партија ни под којим условима не би смела да „абдицира са престола“.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Умрећу ако моја странка тако одлучи.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако ништа не предузмете, ова ће страница у историји Италије бити исписана крвавим словима. Моја крв, попрскаће вас, странку и народ.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Алдо Моро}}

{{DEFAULTSORT:Моро, Алдо}}
[[Категорија:Рођени 1916.]]
[[Категорија:Умрли 1978.]]
[[Категорија:Премијери Италије]]
[[Категорија:Погубљени]]
[[Категорија:Личности Хладног рата]]</text>
      <sha1>t50bdb9aiuoi5y4zqwpbagkw9sgv6pn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тенис</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16502</id>
    <revision>
      <id>67755</id>
      <parentid>64585</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:05:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67755</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3712" sha1="7tddplij3e77oyfkgoo3c41v5o2vgjd" xml:space="preserve">[[Датотека:Centre Court.jpg|thumb]]

'''[[w:Тенис|Тенис]]''' је спорт са рекетима који играју два играча (сингл) или два тима од по два играча (дубл).

== Цитати ==
{{цитат|Ако те жена победи у тенису, промени свој спорт. Ако те жена победи у боксу, промени своју жену. ([[Мухамед Али]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Времена су се променила. Уз сво [''sic''] поштовање према тенису пре 20 година, данас је овај спорт много више физички и подразумева велики утрошак енергије за наше тело. Немамо много времена за опоравак. ([[Новак Ђоковић]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Почела сам да се бавим тенисом не зато што сам желела да будем професионална тенисерка, већ зато што су моји родитељи хтели да се заинтересујем за нешто, уместо да трчим по улицама у Србији. ([[Јелена Јанковић]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|За мене је одувек најважнији био тенис, и то је оно што желим да пренесем на слику коју желим да прикажем као вредног тенисера. ([[Енди Мари]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Поново уживам у тенису. Када се вратите из повреде, лоши дани су неизбежни, али сада имам више добрих. ([[Рафаел Надал]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Тенис је у суштини рекреативни спорт, којим се баве принчеви и радници широм света. Аматери и професионалци треба да раде заједно зарад овог спорта. ([[Фред Пери]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Понекад сте само срећни док играте. Неки људи, неки медији, нажалост, не схватају да је у реду само играти тенис и уживати у њему. Они увек мисле да мораш све да победиш, увек треба да буде прича о успеху, а ако није, очигледно, која је поента? Можда се морате вратити и размислити, зашто сам почео да играм тенис? Зато што ми се једноставно свиђа. То је заправо нека врста хобија из снова који је донекле постао посао. Неки људи то једноставно не схватају, никада. ([[Роџер Федерер]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Играм тенис јер ми се свиђа. ([[Симона Халеп]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Тенис није мој живот, већ моја каријера. Играње тениса је оно чиме се бавим од детињства и очигледно тако зарађујем. Али то није мој живот, то кажем са поверењем. Има много важнијих ствари попут породице и здравља. Тенис заузима дно ове листе. ([[Марија Шарапова]])}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Тенис}}

{{DEFAULTSORT:Тенис}}
[[Категорија:Тенис]]</text>
      <sha1>7tddplij3e77oyfkgoo3c41v5o2vgjd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Драгош Калајић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>17802</id>
    <revision>
      <id>67745</id>
      <parentid>60871</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:00:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Неувршени цитати */</comment>
      <origin>67745</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34697" sha1="mgtkd1p5vkj80lu210akvqf7dtzy6ha" xml:space="preserve">'''[[w:Драгош Калајић|Драгош Калајић]]''' (Београд, 22. фебруар 1943 — Београд, 22. јул 2005) био је српски филозоф, сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Упориште]]''''' (1971)
:: '''''[[Смак света]]''''' (1979)
:: '''''[[Космотворац]]'''''
:: '''''[[Кодекс соларног реда]]'''''

== Цитати ==
=== ''[[Упориште]]'' (1971) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Упориште]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Visit by emperor Julius Caesar to the famous temple of Hercules Gaditano.jpg|мини|Племенити човек није потчињен својим боговима већ је раван боговима или је његова акција комплементарна божанској акцији, бијући са боговима-друговима исте битке, делећи са њима и зло и добро, и зору и сумрак, и рађање и пропаст.]]
[[Датотека:0092 - Wien - Kunsthistorisches Museum - Gaius Julius Caesar.jpg|мини|За Цезара су говорили савременици да је имао „звездан поглед” а што евоцира светао, бескрајни, небески поглед човека, изнад света, који обухватајући свет — ствара свет; та светлост, евоцира такође и трајну, хладну светлост бића које је неумољиво и које је заправо над-људско јер неосетљиво пред болом, неуништиво пред катастрофом, немилосрдно пред слабошћу.]]
[[Датотека:Beauty of sunset, jampore beach in damam.jpg|мини|Он тражи „чудесне, златне таблице руна”, он свој живот саображава примерном облику оне руне која човека представља у стојећем, непомичном ставу, широм испружених руку у вис, ка Реду и светлости, као део Реда и светлости, стварајући Ред и зрачећи светлости.]]
[[Датотека:Kanapou Pollution.jpg|мини|Некад су наше пешчане плаже биле једно од оних чистих места природе где је се најјасније, кроз буре и бонаце, плиме и осеке, уочавао ритам таласа Реда. Данас таласи мора, враћају, избацују на плаже, људско ђубриште, делове хибридног амбијента човека, коме нема места у Реду.]]

* '''Племенити човек није потчињен својим боговима већ је раван боговима или је његова акција комплементарна божанској акцији, бијући са боговима-друговима исте битке, делећи са њима и зло и добро, и зору и сумрак, и рађање и пропаст.'''

* Човек и ''humanitas'', односно човек и племенитост, у индоевропској цивилизацији нису два аутономна већ један јединствени ентитет: '''човек, или је племенит или није човек,''' те у школи ''humanitas'', образовање има функцију само у смислу буђења, развијана и подржавања вредности које човек виртуално већ има: уместо пара верник — неверник, овде се образује пар човек или издајник.

* Наиме, у индоевропској религиозности, Сунце је само симбол принципа унутрашње светлости човека. Обожавање Сунца јесте материјални ритуал који евоцира виши смисао, односно идеју принципа светлости иманентног човеку. Отуда у индоевропској религиозности присуство идеја непомрачне, вечне светлости, јер остале религије, концентрисане на обожавање једног пуког физичког ентитета, садрже идеју о променљивости и помрачљивости сунчане светлости која се оснива управо на евиденцији зоре и сумрака, дана и ноћи.

* '''Закон човека ''humanitas'' није закон кога човек треба да се придржава, већ закон који човек треба да подржава управо кроз верност самом себи.'''

* Појава писаних закона у историји Европе, означава дегенерацију или распадање оригиналног етничког ''corpusa'', премда су они првобитно имали превасходно васпитну улогу, подржавајући оне људе који нису били у стању да из себе изразе закон, односно етички облик. Развој просеца дегенерације, имао је као последицу, и репресивни карактер „писаних закона” а ''fides'' или верност, тиме су изгубили оригинално значење да би у новим околностима изражавали не подвргавање свега самом себи већ подвргавање човека другим или различитим ентитетима.

* Заклетва, за човека ''humanitas'', за племенитог човека је управо један религиозни чин, односно чин у коме се манифестује божанска природа таквог човека или повезаност човека и богова те зато Римљани граде храм ''fides'' уз храм највишег бога, Јупитера. Зато се у заклетви позива божанство као сведок те се и данас каже: „тако ми Бога”, а што у оригиналном смислу значи: тако ми себе. Оно што је речено, чини се не из страха од божје казне, „не из страха да би се у противном изазвао бес богова, јер тај страх не постоји, већ ради поштовања правде и верности”, односно ради поштовања самог себе (Цицерон).

* Израз „сви путеви воде у Рим”, односно у средиште света и град-симбол апотеозе вечне светлости, на плану физичке појавности, пројектује представу геометријске структуре Реда.

* '''За Цезара су говорили савременици да је имао „звездан поглед” а што евоцира светао, бескрајни, небески поглед човека, изнад света, који обухватајући свет — ствара свет; та светлост, евоцира такође и трајну, хладну светлост бића које је неумољиво и које је заправо над-људско јер неосетљиво пред болом, неуништиво пред катастрофом, немилосрдно пред слабошћу.'''

* Он тражи „чудесне, златне таблице руна”, он свој живот саображава примерном облику оне руне која човека представља у стојећем, непомичном ставу, широм испружених руку у вис, ка Реду и светлости, као део Реда и светлости, стварајући Ред и зрачећи светлости.

* Природа, са своје стране, премда затрована и уништена, даје нам један поуздани знак који говори довољно јасно о чудовишности света: најновије технолошке материјале, природа не усваја у своје процесе и циклусе већ их одбија као страна тела која се указују, у свој неописивој наказности, последњим купачима на крају ове сезоне без сунца, заклоњеног тешким облацима мрачног доба. '''Некад су наше пешчане плаже биле једно од оних чистих места природе где је се најјасније, кроз буре и бонаце, плиме и осеке, уочавао ритам таласа Реда. Данас таласи мора, враћају, избацују на плаже, људско ђубриште, делове хибридног амбијента човека, коме нема места у Реду.'''

* Самоубиство самураја није знак слабости, већ знак снаге; тиме се изражава не разочарање људима, већ уверење да ово време има више потребе за примерима него за људима. Самоубиство самураја није тријумф смрти над животом, већ тријумф живота над смрћу, те живот, одређен принципом своје традиције, и смрти налаже облик традиције, односно дуготрајни, болни ритуал. '''Самоубиство самураја не произлази из празнине, већ из целовитости човека.'''

=== ''Кодекс соларног реда'' (1985) ===
* Пред питањем „ко су ти родитељи?” — правилан одговор гласи: „Моји родитељи су соларна традиција.” Речено је у нашим, светим књигама: „Светлост која блиста над нама, која сјаји са оне стране свега, изнад универзума, у највишим световима иза којих нема виших — то је иста светлост која зрачи у човеку.” Речено је, такође, да је „сунце које видимо нашим очима — слика једног интелигибалног сунца које не видимо очима.”

* Пред питањем „одакле долазиш, куда идеш?” — правилан одговор гласи:„долазим са звезданих путева и идем ка звезданим путевима.” Свуда и у сваком тренутку буди при знању да долазиш из далека и да далеко идеш: ти долазиш из пра-историје и идеш ка над-историји.

* Овај свет је једна од арена космичке Игре, а у њему ти си један од играча. Ти не знаш, нити можеш знати, сва правила, те не можеш предвидети исходе своје игре; то се зове слобода.

* Речено је у нашим, светим књигама, за својства човека соларне традиције: „И кад би се читав свет срушио — он би остао усправан, међу рушевинама.” Ти нема тла — поглед ка звезданим магнитудама је твоје упориште. Непоколебљивост твог бића чини део упоришта стабилности звезданог поретка.

* Ти си ученик а космички Ум је врховни учитељ. При највишој катедри учења најтеже питање гласи: „Ко си ти?” Одлични одговор гласи: „Ја сам Ти.”

* У овој арени космичке Игре, јединствени, усправни, положај човека је знамење идеалне усмерености: повратак „звезданим боравиштима”, кроз васпитавање посредством звезданих катедри. Усправни положај је и најнестабилнији положај: знак да биће човека у космичкој Игри игра на све или ништа.

* Придај већу позорност и значај именима него дефиницијама суштастава. Имена су изведена из изравних искустава манифестација суштастава а дефиниције су покушаји разума да произвољно ограничи оно што је, по својој природи, неограничено.

* Мисли, као да ћеш сутра умрети — делај, као да нећеш умрети никад.

*  Мисли и делај неусловљив од претњи пораза или обећања победе. Нема победе вредније од верности себи у поразу, нити има већег пораза од издајства себе због победе.

* Не следи путеве акције због добитка нити одустај од путева акције због губитка: ако си веран себи, ако потпуно јеси — ти ништа не можеш више добити, нити изгубити.

* Не следи путеве акције због добитка нити одустај од путева акције због губитка: ако си веран себи, ако потпуно јеси — ти ништа не можеш више добити, нити изгубити.

* Боље је бити мртав лав него живи пас. У меморији потомства врли пример је моћнији и плодотворнији од живота који га је изнео у овој арени универзума.

* На путевима мисије препреке суочавај као средства уздизања, амбисе као средства превазилажења а апсурде као средства квалитативног преображаја сопства. Овај свет није друго до арена игре кроз коју се биће васпитава и проверава за више мисије, теже задатке.

* Не тужи се на тежину задатка мисије јер је та тежина процена твојих вредности и могућности.

* Патња, туга или страх су различита имена твојих слабости. Зато не оптужуј друге или друго за своје недаће већ устај у борбу против сопствених слабости.

* Не допуштај да ти свест загађују и понижавају страхови или наде изазвани арбитрарним претпоставкама о природи смрти; својим делима и мислима ти посредно условљаваш природу смрти.

* По средствима препознај и процењуј циљеве. Само средства оправдавају циљеве.

* Искушавај сопствену целовитост и стаменост бића суздржаношћу у сред обиља, чедношћу у сред оргија, блиставошћу у сред мрака. Правилан пут испита сопства није затомљавање искушења већ суверенитет сопства над свим искушењима.

* Не задржавај се код врлих људских мисли и дела јер су они само показатељи космичких узора, просијавање или одрази сјаја космичког Ума. Ка првобитним узорима стреми.

* Буди равнодушан спрам славе коју деле људи. Где је космички Ум — тамо је твоја слава.

* Лице је најнепосредније и најочигледније осведочење бића, особито очи за које је речено да су „прозори душе”. Реч „лице” потиче од „чинити” јер је лице синтетички израз скупа мисли и дела.

* Развијај у себи моћи гипкости и чврстине бића, као да је у питању израда ванредног мача у највишим радионицама умећа. Сама гипкост је поводљива а сама крутост је ломљива. Неопходно је поседовати обе особине: гипкост која служи чврстини, онемогућавајући преломе — и чврстину која служи гипкости, сузбијајући подвијања.

* Неопходно је стварати „паралелне” просторе уздизати цитаделе веродостојне алтернативе које су виртуелни центри кристализације нове, еутопијске, културе. Дакле, препорука гласи: никакав „контакт” са непријатељем, никакав сукоб или дијалог, полемика или компромис — већ издвојена делотворност отпора и припрема обнове вредности и радости живота.

* Под ударима непријатељстава, када те обузимају тескоба и малодушности, осећај безнађа и усамљености — поглед упути ка звезданим катедрама које нас надахњују лекцијама сувереног спокојства и сидералне ведрине. Тамо је наш дом.

* Брак је еминентно метафизичко предузеће јер се оно супротставља процесима физичке сфере који теже промискуитету, потирању квалитативних разлика те нивелацији и, у крајњој консеквенци, „топлој смрти” другог закона термодинамике. У свом идеалном одређењу и опредељењу брак је израз херојске одлуке бића за јединственост, за квалитет упркос квантитета, за форму упркос аморфије. Нико те не тера да ступиш у брак и преузимаш одговарајуће, херојске, дужности и одговорности; зато, раскидајући брачни савез не оптужуј установу већ своју слабост, односно немоћ извршења метафизичких циљева.

* Брак је један од облика верности темељним вредностима. Дисциплина брачне верности не врши се спрам некаквих, превртљивих, моралних обичаја, нити спрам супружника, већ пред сопством носиоца верности. У питању је верност сопственој одлуци, непомрачном соларном принципу људског елемента.

== Неувршени цитати ==
{{cquote|Ако хоћете да будете истински Срби – морате знати да то веома скупо кошта а ништа не доноси, изузев мука, патњи и страдања. 

Ако за то нисте способни – боље је да се повучете са овог најопаснијег места у Европи и да одете у бели свет, да не сметате осталима својим гласним страховањима и жалопојкама.

Морате знати да ће рајински менталитет, ванредно способан да се увек и свуда докопа власти и одржи на њој, свако ваше сврставање на страну свог народа награђивати поругама, срамоћењем и прогонима.

Ваш избор мора бити слободан од сваке бриге за исход. Једнако морате бити слободни од жудње за победом, као и од страха спрам пораза. Ваша одлука мора бити чиста и неусловљива. Само тако ћете бити достојни српске улоге и традиције.}}

{{cquote|Са­мо­по­што­ва­ње је основ сва­ког ва­ља­ног са­мо­по­у­зда­ња.&lt;ref name=&quot;dk&quot;&gt;{{Cite web|url=https://dragoskalajic.com/mislenik/01-misli-dragosa-kalajica/|title=01 Мисли Драгоша Калајића - Драгош Калајић|date=2022-03-12|language=sr|access-date=2024-02-25}}&lt;/ref&gt;}}

{{cquote|Из­о­ста­нак бри­ге о соп­стве­ном те­лу и де­ло­ва­њу спољ­ни је знак уну­тра­шњих ка­пи­ту­ла­ци­ја, знак из­о­стан­ка по­ве­ре­ња у вред­но­сти чо­ве­ка.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Ни­је у пи­та­њу смак све­та, не­го смак илу­зи­ја јед­ног од ни­за све­то­ва у овој аре­ни уни­вер­зу­ма. У из­ло­же­ним окол­но­сти­ма, упут­но је при­ме­њи­ва­ти на­че­ло зва­но „ја­ха­ти ти­гра”: да­кле, не су­прот­ста­вља­ти се сти­хи­ји, за­луд­но, већ је „за­ја­ха­ти” и че­ка­ти ње­но ис­цр­пље­ње.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|По­сто­је ве­ли­ке би­о­гра­фи­је ко­је у се­би но­се суд­бин­ски пре­о­крет, пот­пу­ну про­ме­ну по­гле­да на свет. На при­мер, фран­цу­ски пе­сник Ло­тре­а­мон, по­сле ис­ку­ства не­по­сред­ног умет­нич­ког су­де­ло­ва­ња у пан­де­мо­ни­ју­му Мал­до­ро­ро­вих пе­ва­ња, до­жи­вља­ва ко­пер­ни­кан­ски обрт и за­по­чи­ње ства­ра­ње ’но­ве по­е­зи­је’ ко­ја је со­лар­на, хи­је­рар­хиј­ска, бо­го­тра­жи­тељ­ска, ду­бо­ко европ­ска. Слич­но се де­си­ло са Де Ки­ри­ком, Да­ли­јем, Вајл­дом, Рем­бо­ом, па чак и са Ви­мом Вен­дер­сом (на­кон ње­го­вог хо­ли­вуд­ског ис­ку­ства)…&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Ви­ше се не по­ста­вља про­блем од­бра­не Сре­ди­шта, по­што је оно сру­ше­но, или за дру­ге љу­де из­гу­бље­но, већ се по­ста­вља про­блем ма­ни­фе­ста­ци­је Сре­ди­шта. Ду­жност ни­је ви­ше да се бра­ни оно што је из­гу­бље­но, не­го да се ма­ни­фе­сту­је оно што је из­гу­бље­но. Сре­ди­ште ви­ше не­ма по­тре­бу за сво­јом гар­дом бра­ни­ла­ца, већ има по­тре­бу да се пре­ко те гар­де об­ја­ви. Не­ма ви­ше по­тре­бе за љу­ди­ма, већ за при­ме­ром.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Пр­ва и сто­га из­у­зет­но ва­жна тач­ка европ­ске са­мо­све­сти је го­ди­на 732, ка­да је опат Иси­дор де Бе­ја на пер­га­мен­ту свог ле­то­пи­са пр­ви пут у исто­ри­ји европ­ских је­зи­ка ис­пи­сао реч Евро­пља­ни… За­пи­сао је, за­пра­во, да су Евро­пља­ни по­бе­ди­ли му­сли­ман­ску ар­ми­ју у би­ци код По­а­тјеа и та­ко спа­сли Евро­пу од исла­ми­за­ци­је. Ис­пи­сао је ту но­ву реч не­ко­ли­ко пу­та, оста­вља­ју­ћи на­шим ми­сли­ма и сно­ви­ма под­сти­цај да на­слу­ћу­ју дух ко­ји је про­жи­мао сми­сао изу­ма. Мо­жда је и он та­да осе­тио ве­ли­чи­ну, ле­по­ту и исти­ни­тост на­дах­њу­ју­ће иде­је је­дин­ства ко­ју са­др­жи та реч?…&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|При­су­ство­ва­ли смо епо­хал­ном свет­ском про­це­су де­гра­да­ци­је по­ли­тич­ког у кри­ми­нал­но и по­сред­нич­ке де­мо­кра­ти­је у плу­то­кра­ти­ју.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Нај­те­жу бо­лест мо­же да по­бе­ди са­мо чо­век ко­ји по­се­ду­је две ства­ри: осе­ћа­ње ми­си­је и са­зна­ње да је не­ко­ме по­тре­бан.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Пра­ва же­на, си­лом сво­је при­ро­де, не осе­ћа сво­је оба­ве­зе пре­ма ло­ги­ци жи­во­та зва­ној ети­ка. Она у то­ме ви­ди или осе­ћа не­ку вр­сту ко­стре­ти ко­ја спу­та­ва ње­ну сло­бо­ду, са­о­бра­зну при­род­ним про­це­си­ма… За­хва­љу­ју­ћи сво­јој дис­тан­ци или су­пер­и­ор­но­сти спрам ети­ке, же­на уме мно­го бо­ље од му­шкар­ца да це­ни етич­ност.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Же­на свет ви­ди и до­жи­вља­ва као ор­ган­ску це­ли­ну. За­то же­на и нај­ма­њи удар до­жи­вља­ва це­ли­ном свог би­ћа, ко­је би­ва сво [''sic''] по­тре­се­но, док му­шка­рац, за­хва­љу­ју­ћи скло­но­сти ап­стракт­ном ми­шље­њу и свр­ста­ва­њу ства­ри и по­ја­ва у огра­ни­че­не ка­те­го­ри­је, уме да та­кве уда­ре ло­ка­ли­зу­је у од­го­ва­ра­ју­ћи до­мен и не­у­тра­ли­ше.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Етич­ност је вр­ли­на ко­ју же­на нај­ви­ше це­ни код му­шкар­ца. Же­на је ду­бо­ко кон­зер­ва­тив­но би­ће, у нај­бо­љем и нај­пле­ме­ни­ти­јем сми­слу тог пој­ма де­сни­це. Она ра­ђа жи­вот и нај­бо­ље зна вред­ност и це­ну жи­во­та. Она од му­шкар­ца из­и­ску­је етич­ност јер зна, све­сно или ин­ту­и­тив­но, да је жи­вот не­мо­гућ без ети­ке, да је ети­ка основ­на струк­ту­ра и ло­ги­ка жи­во­та.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Реч де­сни­ца ја ко­ри­стим у из­вор­ном, да­кле тра­ди­ци­о­нал­ном и веч­ном, де­он­то­ло­шком и ду­хов­ном сми­слу, а не у мо­дер­ном, по­ли­ти­кант­ском. Да би­смо се бар при­бли­жно оба­ве­сти­ли о из­вор­ном зна­че­њу де­сни­це, до­вољ­но је да кон­сул­ту­је­мо реч­ни­ке сим­бо­ла. Де­сна стра­на је увек – у свим тра­ди­ци­ја­ма – сим­бол исти­не, на­пред­но­сти, здра­вља, све­тло­сти, сна­ге, ле­по­те, до­бр­о­те. А ле­ва – сим­бол ла­жи, на­за­до­ва­ња, бо­ле­сти, мра­ка, сла­бо­сти, на­ка­зно­сти и зла. За­то је ве­ли­ки Не­ма­ња, од­ла­зе­ћи на онај свет, по­ру­чио Ср­би­ма да иду са­мо де­сним пу­тем, јер су на ње­му Бо­жи­ји, а на ле­вом су ђа­во­ло­ви.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Је­дан од нај­те­жих за­да­та­ка бор­ца је ка­да – због не­ве­ри­ца или сум­њи у ва­ља­ност др­жа­ве ко­ју тре­ба да бра­ни – мо­ти­ва­ци­је за ње­ну од­бра­ну мо­ра да по­тра­жи је­ди­но у са­мом се­би, у свом уму и сво­јој ду­ши.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Ка­ко ту­жно све­до­чи ис­ку­ство европ­ских гра­ђан­ских и ме­ђу­на­ци­о­нал­них ра­то­ва, у вре­ме­ни­ма ве­ли­ких пре­о­кре­та ни­шчи до­би­ја­ју ван­ред­не при­ли­ке да ли­ку­ју над уз­ви­ше­ним, ко­ји­ма пре­о­ста­је са­мо сме­лост да оста­ну уса­мље­ни и да то по­ка­жу.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Ка­да бу­де по­бе­ди­ла у се­би без­раз­ло­жне стра­хо­ве и ма­ло­ду­шно­сти те од­ба­ци­ла из­дај­ни­ке и до­ве­ла на власт сво­је па­три­от­ске сна­ге – Ср­би­ја ће по­ста­ти ве­ли­ка еко­ном­ска, по­ли­тич­ка и кул­тур­на си­ла и де­сно те­жи­ште Евро­пе.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|У сва­кој ве­ро­до­стој­ној ме­та­фи­зич­кој аван­ту­ри, од по­след­њег ко­ра­ка за­ви­си пр­ви ко­рак.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

{{cquote|Је­ди­на рас­по­ло­жи­ва ал­тер­на­ти­ва ма­стур­ба­тор­ском и су­штин­ски са­мо­у­би­лач­ком а по­сву­да­шње на­ме­та­ном и рас­про­стра­ње­ном сме­ру ана­ли­тич­ке фи­ло­со­фи­је и оста­лих ме­та­ста­за нео­по­зи­ти­ви­зма (Pa­ci, 1965) је­сте Хај­де­ге­ро­во упу­ћи­ва­ње на по­тре­бу об­но­ве спо­знај­не не­ви­но­сти те са­мо­за­пи­та­но­сти пред све­том, уз по­моћ ети­мо­ло­ги­је и пе­сни­штва те шум­ског од­мет­ни­штва од ци­ви­ли­за­ци­је За­па­да, уз пу­ку на­ду да нас пред на­ва­лом рас­по­ма­мље­них си­ла ње­ног ни­хи­ли­зма “са­мо не­ки бог мо­же спа­сти”.&lt;ref name=&quot;dk&quot;/&gt;}}

== Извори ==
{{reflist}}

{{DEFAULTSORT:Калајић, Драгош}}
[[Категорија:Рођени 1943.]]
[[Категорија:Умрли 2005.]]
[[Категорија:Српски сликари]]
[[Категорија:Српски новинари]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски публицисти]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
{{Википедија|Драгош Калајић}}</text>
      <sha1>mgtkd1p5vkj80lu210akvqf7dtzy6ha</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Човечанство</title>
    <ns>0</ns>
    <id>19079</id>
    <revision>
      <id>67750</id>
      <parentid>64097</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:03:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67750</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8210" sha1="f6cx8x1pjuyz1upcn16agdp8x4fkfhn" xml:space="preserve">'''[[w:Човечанство|Човечанство]]''' је израз који се колективно односи на сва људска бића.

== Цитати ==
{{цитат|У деци се обнавља и чисти река човечанства. ([[Иво Андрић]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако су природне склоности човечанства толико лоше да није безбедно дозволити људима да буду слободни, како то да су тенденције ових организатора увек добре? Зар законодавци и њихови постављени представници такође не припадају људској раси? Или верују да су и сами направљени од финије глине од остатка човечанства? ([[Фредерик Бастја]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Све док постоји хијерархија, док доминација организује човечанство око система елита, пројекат доминације природом ће наставити да постоји и неизбежно ће довести нашу планету до еколошког изумирања. ([[Мари Букчин]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Човек је смртан, човечанство је бесмртно; човек је ограничен, човечанство поседује способност бесконачног развоја. ([[Сергеј Булгаков]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Крајњи циљ Божијег промисла је очување човечанства. ([[Ђанбатиста Вико]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Правда је добро целог човечанства. Најлепши рад човечанства је дељење правде. ([[Волтер]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Историја је заиста нешто више од регистра злочина, глупости и несрећа човечанства. ([[Едвард Гибон]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не слушајте ничије савете осим савета ветра у дрвећу. То може да исприча целу историју човечанства... ([[Клод Дебиси]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Моралност, као и човечанство способно за то, су оно што има само достојанство ([[Имануел Кант]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Све што је Човечанство урадило, мислило, стекло или било, лежи као у магијском чувању на страницама Књига. Они су изабрано власништво људи. ([[Томас Карлајл]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Историја човечанства је тренутак између два корака које је направио путник. ([[Франц Кафка]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Љубав је основа за сам опстанак човечанства. Убеђен сам да је љубав једини апсолут; љубав је највише добро. Онај ко воли некако је открио значење крајње стварности. Ко мрзи, не познаје Бога; ко мрзи нема знања о Богу. Љубав је врховни уједињујући принцип живота. ([[Мартин Лутер Кинг]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Речи су, наравно, најмоћнији лек који је човечанство користило. ([[Радјард Киплинг]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Највећа трагедија у читавој историји човечанства може бити отмица морала од стране религије. ([[Артур Ч. Кларк]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Музика је универзални језик човечанства - поезија је њихова универзална забава и ужитак. ([[Хенри Водсворт Лонгфелоу]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Осећај саосећања је почетак човечанства. ([[Менције]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Много причати о себи сматра се знаком глупости. Међутим, човечанство прилично сналажљиво заобилази ово ограничење – захваљујући песницима! ([[Роберт Музил]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Клеветање одсутних је главни део наших разговора. Када би се читаво човечанство окупило на једном месту, не бисмо имали о чему да причамо у тренутку. ([[Јан Неруда]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако човечанству недостаје циљ – зар не недостаје и само човечанство? ([[Фридрих Ниче]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Наука не познаје земљу, јер знање припада човечанству и оно је бакља која обасјава свет. ([[Луј Пастер]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|По питању вере и наде људи се разилазе, али је све човечанство јединствено у милосрђу. ([[Александар Поуп]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Већи део човечанства је љут на грешника, а не на грех. ([[Сенека]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Историја човечанства је историја поновљених повреда и узурпација од стране мушкарца према жени, чији је директан циљ успостављање апсолутне тираније над њом... ([[Елизабет Кејди Стантон]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Човечанство може поднети губитак свега: сва његова имовина може бити отргнута без повреде његовог правог достојанства; — све осим могућности побољшања. ([[Јохан Готлиб Фихте]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Веровање у човечанство без вере у човека је неискрено или искрено, па води до истих резултата које видимо у трагичној историји инквизиције, Робеспјеровог терора и Лењинове диктатуре. ([[Ерих Фром]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једини лек за патњу, злочин и све друге невоље човечанства је мудрост. ([[Томас Хенри Хаксли]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Као што је генерација лишћа, таква је и генерација човечанства. ([[Хомер]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина. ([[Артур Шопенхауер]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Човечанство као целина не жели да преузме одговорност за оно што се у свету догађа. Када нешто пође по злу, чујемо како неко виче: „Шта ће они да предузму поводом тога?” Ретко кад одговорност прихватамо сами. Драже нам је жалити се на политичаре и банкаре, али већина ће радије пустити да други управљају светом него да сами прихвате одговорност за сопствена дела. ([[Дејвид Ајк]])}}&lt;br /&gt;

{{DEFAULTSORT:Човечанство}}
[[Категорија:Теме]]</text>
      <sha1>f6cx8x1pjuyz1upcn16agdp8x4fkfhn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марина Живковић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20779</id>
    <revision>
      <id>67765</id>
      <parentid>64676</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:09:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67765</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="686" sha1="majwq77afrg0rmqcb65nt5eisos141m" xml:space="preserve">'''[[w:Марина Живковић|Марина Живковић]]''' (19. октобар 1972) је српска турбо-фолк и поп-фолк певачица.

== Цитати ==
{{цитат|Имам страшну аверзију према политичарима. Уз сво [''sic''] поштовање, по мени су то људи који те гледају право у очи и серу.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Марина Живковић}}

{{DEFAULTSORT:Живковић, Марина}}
[[Категорија:Рођени 1972.]]
[[Категорија:Српске певачице]]
[[Категорија:Поп-фолк певачи]]</text>
      <sha1>majwq77afrg0rmqcb65nt5eisos141m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Воће</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21036</id>
    <revision>
      <id>67763</id>
      <parentid>63309</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:08:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67763</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1823" sha1="agx2iyqpzzebsexdq0it8addkchombr" xml:space="preserve">[[Датотека:La Boqueria.JPG|thumb]]

'''[[w:Воће|Воће]]''' су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.

== Цитати ==
{{цитат|Тамо где је њива закоровљена, не расте племенито воће. ([[Данте Алигијери]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не плашите се да изађете на уд. Ту је све воће. ([[Ширли Маклејн]])}}&lt;br /&gt;

== Пословице ==
{{цитат|Ручак без воћа је као забава без музике. ([[Арапске пословице|Арапска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Када једеш воће, мисли на људе који су га посадили. ([[Вијетнамске пословице|Вијетнамска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Цвеће обећава воће. ([[Данске пословице|Данска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Лепи цветови не дају добро воће. ([[Јапанске пословице|Јапанска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Воће се продаје у јесен, лекови у пролеће. ([[Кинеске пословице|Кинеска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Прво воће и прва љубав су најбољи. ([[Португалске пословице|Португалска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Рано воће брзо труне. ([[Српске народне пословице|Српска пословица]])}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Воће}}

{{DEFAULTSORT:Воће}}
[[Категорија:Воће]]
[[Категорија:Исхрана]]</text>
      <sha1>agx2iyqpzzebsexdq0it8addkchombr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Крај</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21100</id>
    <revision>
      <id>67764</id>
      <parentid>53357</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:09:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67764</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1059" sha1="1t9evbnr22do6epa753p9yyvj6ygt70" xml:space="preserve">'''Крај''' је тамо где се нешто завршава, регион; последњи временски период нечега.

== Цитати ==
{{цитат|Оно што човек треба да уради у сваком тренутку свог живота је да оконча стари свет и да започне нови свет. ([[Николај Берђајев]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Лакше је рећи „не“ на почетку него на крају. ([[Леонардо да Винчи]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Лош почетак чини лош крај. ([[Еурипид]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|На крају, оно што волите је оно што желите, а не оно за чим жудите. ([[Фридрих Ниче]])}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Све интересовање уметности је на почетку. После почетка, већ је крај. ([[Пабло Пикасо]])}}&lt;br /&gt;

{{DEFAULTSORT:Крај}}
[[Категорија:Теме]]</text>
      <sha1>1t9evbnr22do6epa753p9yyvj6ygt70</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зејди Смит</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21302</id>
    <revision>
      <id>67747</id>
      <parentid>67273</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:01:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67747</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19274" sha1="118fo5778jvdjy7cw4bqi9kixgjqqp2" xml:space="preserve">[[Датотека:Zadie Smith NBCC 2011 Shankbone.jpg|thumb|Зејди Смит]]
'''[[w:Зејди Смит|Зејди Смит]]''', (Вилзден, Лондон, 25. октобар 1975) је савремена енглеска књижевница. 

== Цитати ==
{{cquote|Библиотека је била место на које сам отишла да сазнам шта треба знати. Било је апсолутно неопходно.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.brainyquote.com/authors/zadie-smith-quotes Zadie Smith Quotes ]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|Размишљам о читању као о уравнотеженој исхрани; ако су вам реченице превише врећасте, превише барокне, смањите, рецимо, дебелог Фостера Воласа и узмите Кафку као грубу храну.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Очај, слабост, рањивост - ове ствари ће увек бити искоришћене. Морате заштитити слабе, оградити их, нечим далеко јачим од емпатије.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Жене често имају велику потребу да себе прикажу као симпатичне и пријатне, али ми смо такође мрачни људи са мрачним мислима.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Многе жене, када су младе, осећају да имају веома добре пријатеље, а касније сматрају да је пријатељство компликовано. Лако је бити пријатељ када сви имају 18 година.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Имам амбицију да напишем сјајну књигу, али то је стварно такмичење са самим собом. Приметила сам да многи млади писци, људи у свим медијима, желе да буду познати, али не желе баш ништа да раде. Не могу да замислим ништа мање вредно стремљења од славе.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не можете навести разлику, а такође и једнакост. Морамо навести истоветност да бисмо разумели једнакост.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Добро вођене библиотеке пуне су људи јер оно што добра библиотека нуди не може се лако наћи на другом месту: затворени јавни простор у коме не морате ништа да купујете да бисте остали.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Реци истину кроз који год ти вео дође - али реци је. Помирите се са доживотном тугом која долази од тога да никада нисте задовољни.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Чини се да многи људи сматрају да је радост само најинтензивнија верзија задовољства, до које се стиже истим путем – једноставно морате ићи мало даље низ стазу. То није било моје искуство.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Данас знам да је прави разлог зашто читам да се осећам мање усамљено, да успоставим везу са свешћу која није моја.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Често се бринем да је моја представа о личности носталгична, ирационална, нетачна.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не бих писала о људима који живе и који су ми блиски, јер мислим да је то веома насилно радити према другој особи. И кад год сам то урадила, чак и под маском фикције, резултати су били ужасни.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Писање је мој начин да изразим - и тиме елиминишем - све различите начине на које можемо да будемо тврдоглави.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Обично млади писци имају све време света и не користе га увек добро.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Идеја да је мајчинство инхерентно на неки начин претња креативности је апсурдна.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не бркајте почасти са достигнућима.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Једна ствар коју не можете да намеравате је како ћете бити прочитани. Чула сам да се много говори да су моје књиге о 'трагању за идентитетом', а то се каже са дивљењем, као да сам хтела да подстакнем такву потрагу.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ако желите да напишете добру књигу, морате да правите грешке и не морате да будете толико опрезни све време.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Спајање једноставног у стилу са морално прескриптивним карактером, и сложеног у стилу са аморалним или анархичним карактером, чини ми се једним од најупорнијих погрешних уверења енглеских студената.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Увек сам помало сумњичава према писцима који имају таленат.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Врло рано сам схватила да нећу бити тип који може да напише роман сваке две године. Мислим да морате да осетите хитност због тог чина. Иначе, када га прочитате, ни не осећате никакву хитност. Тако да не пишем осим ако заиста не осетим потребу, а то је луксуз.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Једноставно не могу да се навикнем на идеју да сам неко нестваран у главама људи. Не могу тако да живим. И то је само анатема бити писац. Није здраво.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Често се бринем да је моја представа о личностима носталгична, ирационална, нетачна.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Сваки уметник који се сврстава са политичарем прави грешку у категорији јер оно што политичари раде није на људској, већ на геополитичкој скали.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|
Креатори света, креатори друштвених мрежа, прво постављају једно питање: 'Како то могу да урадим?'&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Средина тридесетих је добро време јер знате доста, имате мало самоконтроле.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Моје кратке приче су увек имале двадесет страница. То није дуго за кратку причу. Или их радите кратко као Карвер или престаните да покушавате.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Млади разумеју свет. Њих треба саслушати о питањима политике и светског уређења. Али они не знају ништа о својим животима.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Мој осећај је, пошто сам живела у различитим класама, да људи желе једнаке могућности... то је оно што ме тера у очајање: идеја да се људима не дају једнаке могућности.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Тешко је рећи истину о томе како књига почиње. Истина је, у мери у којој се може представити другим људима, или потпуно банална или превише интимна.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Када приступите краткој причи, постајете другачији писац. Када ствари не морају увек да представљају друге ствари, открићете да права људска бића почињу да се опрезно појављују на вашим страницама.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Недостатак алтернативе незаконитој радњи не легитимише ту акцију.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Претпостављам да често сматрам да је моје писање прилично безлично. Али испоставило се да када је мој отац умро, писање је било управо оно што сам желела да радим.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Као и сви читаоци, желим да моје границе повлаче мој сопствени сензибилитет, а не мој број меланина.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Ако волите младог писца, можда је најбоље што можете учинити је да му дате мало простора.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не можемо бити сви писци све време. Можемо бити само оно што јесмо.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Чини се да ако људе ставите на папир и померите их кроз време, не можете а да не причате о етици, јер етичко царство не постоји нигде ако не овде: у последицама људских поступака како се одвијају у времену, и вишеструкој интерпретативној могућности тих радњи.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Када сам имала 21, желела сам да пишем као Кафка. Али, на моју несрећу, писала сам као уредник сценарија за 'Симпсонове' који се накратко придружио религиозном култу, а затим открила Фукоа. Такав је живот.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Немојте романтизирати свој 'позив.' Можете или писати добре реченице или не можете. Не постоји „начин живота писца“. Важно је само шта остављате на страници.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Кембриџ је био радост. Заморно. Људи читају књиге на отменом месту. То је била моја фантазија. Волела сам то. И даље ми недостаје.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|О да, моја генерација је волела да буде у болу када чита. Што је било теже, то смо више веровали да нам то чини.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|То је ствар са писцима фантастике: оно што код њих изгледа алармантно, посебно или перверзно је једноставно облик њиховог мозга - они не могу бити другачији.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Када људско биће постане скуп података на веб локацији као што је Фејзбук, он или она се смањују. Све се скупља. Индивидуални карактер. Пријатељства. Језик. Сензибилност.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Постоји нека врста очајничке потребе да неко свима каже шта да раде, што је мени заиста необично у Америци. И онда када им кажете, они нису заинтересовани, јер је и то земља у којој је свако мишљење њихово мишљење, а њих заиста није брига шта ви мислите. Тако да је то веома чудно искуство.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Књиге нису брендови. Неки људи су веома вољни да себе виде као бренд, али не можете стално бити одређени тип писца одређеном типу особе. То ће те убити.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Никада ме не занима писање неке врсте неутралног, универзалног романа који би могао да се одвија било где. За мене је роман локална ствар.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Енглеска фикција је била нешто што сам волела док сам одрастала, и променила је мој живот - променила је путању мог живота.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Људи изјављују да имају одређене политичке позиције, али њихов конзервативизам или либерализам је заиста најмање занимљива ствар код њих.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Када помислим на књиге које волим, увек има мало смеха у мраку.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Веома ме привлачи књижевност у егзилу - посебно Набоков - управо зато што ми је идеја да будем далеко од куће на било који озбиљан период толико непојмљива.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Без уравнотеженог контекста свакодневног живота, све што имате су вести, а вести су по својој природи генерално лоше.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Можда би било корисно направити разлику између задовољства и радости. Али можда сви то раде врло лако, стално, и само сам ја збуњена.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Рад са великим писцима може бити понижавајући и застрашујући, али такође може да вас промени заувек.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Енглеско писање обично спада у две категорије - велики, широки епски роман или прилично контролисан, уредан роман. Дуго сам била обожаватељ великог, врећастог романа, али дефинитивно постоји предност у томе што имам мало више контроле. Волим књиге које ти не дају лаку вожњу. Свиђа ми се осећај нелагодности. Осећај умешаности.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Чини ми се да се често у потпуности посветимо нечему, а да о томе не знамо готово ништа конкретно. Друга реч за то је, претпостављам, 'вера'.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не држим копије својих књига у кући - оне иду у стан моје мајке. Не волим их около.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Желим да пишем без стида или поноса или претеране компензације у једном или другом правцу. Да пишем слободно.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Набоков, кога сам волела више од било ког другог писца у младости, имао је такав презир према дијалогу. Када сам била млађа, никада нисам написала ни реч дијалога због њега. Мислила сам да је то детињасти део романа.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|
Осим ако себе не сматрате неком врстом људског бренда, што ја не сматрам, морате се суочити са чињеницом да ће се различитим људима допасти различити аспекти вашег рада. Није доследно. Нисам доследана. Али осећам се ОК са тим.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|Не могу да додам. Не разумем основне науке. Или било шта друго. Али могу да прочитам било шта. Увек сам могла, и увек сам волела. Чак и ако нисам разумела, волела сам.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}
{{cquote|У мојој ситуацији, сваки пут када напишем реченицу, мислим не само на људе са којима сам завршила факултет, већ на своју браћу и сестре, своју породицу, моје школске другаре, људе из мог комшилука. Схватила сам да је ово заиста предност: држи вас на ногама.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot; /&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}

== Спољашње везе ==
{{википедија|Зејди Смит}}

{{DEFAULTSORT:Смит, Зејди}}
[[Категорија:Рођени 1975.]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>118fo5778jvdjy7cw4bqi9kixgjqqp2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21669</id>
    <revision>
      <id>67743</id>
      <parentid>65011</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T14:51:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Спољашње везе */</comment>
      <origin>67743</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="149846" sha1="s3fciwz2iz6q217sqs8f4gw3lea8yeu" xml:space="preserve">'''''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]''''' је збирка филозофско-књижевних есеја [[Јован Дучић|Јована Дучића]], издата 1932. у којима су предмет тумачења различите теме: О [[срећа|срећи]], [[љубав]]и, [[жена|жени]], [[пријатељство|пријатељству]], [[младост]]и и [[старост]]и, [[песник]]у, [[јунак|херојима]], [[краљ]]евима, пророцима. Према мишљењу многих књижевних критичара, сматра се његовим култним делом.

== Увод ==
* Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. 

* Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви?

* Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази и његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.

* Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно!

== О срећи ==
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]] 
[[Датотека:Paul Barthel - Lesende Frau.jpg|десно|мини|Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи.]]
[[Датотека:Raskolnikov by Boklevsky.jpg|десно|мини|Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.]] 
[[Датотека:Europe a Prophecy, copy D, object 1 (Bentley 1, Erdman i, Keynes i) British Museum.jpg|десно|мини|Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак и уметнички ненадмашна.]]
[[Датотека:Friederich Nietzsche.jpg|десно|мини|Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Hans Thoma - Der Krieg (1907, Städel).jpg|десно|мини|Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека.]]
[[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|десно|мини|За сваку акцију треба храбрости, и што човек има више храбрости, утолико је шира и потпунија његова акција.]]
[[Датотека:Symboles Religieux.jpg|десно|мини|200п|Све су [[Религија|религије]] свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен [[живот]] и своје усавршење на земљи.]]

* Свакa је филозофија тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се напослетку осећати помало несрећним. '''Нема ниједне велике истине човекове о којој се сме до краја мислити без опасности за своју мисао: ни о религији, ни о љубави, ни о смрти.'''

* Колико више размишљате о животу, све се више отварају његове заседе и проказују његова беспућа. Зато '''ако много говорите о несрећама у животу, најзад више не видите живот него несреће.'''

* Ужаси живота постану једним делом наше судбине само ако се у њих нарочито удубљујемо.

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Најмање су срећни они људи који би имали све разлоге да буду срећни.

* '''Богатство није главни услов за срећу, ма колико изгледало да јесте.'''

* Све су велике среће случајне, и нема човека који је измислио једну срећу. Није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће; тачно је, напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће. Јер од хиљаду несрећа има само једна која нас сналази од Бога, а то је смрт, иако смрт није несрећа, или бар не највећа. Све друге беде су дело човеково, чак и сама његова болест. Зато ако су среће случајне, несреће нису случајне. '''За сваку нашу несрећу крива је или наша лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или наш порок. И за физичке болести су криве само наше духовне болести, нездраве и порочне мисли.'''

* Треба се чувати више себе него свих својих злотвора. '''Човек који за своје несреће криви другог, већ тим показује да је или малоуман или кривоуман; чак и рђав.'''

* Сваки човек може да увиди како треба да се одрекне хиљаду малих срећа па да дође до једне велике среће.

* '''Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи.'''

* Ми смо истински добри само кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећа несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље.

* Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.

* Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму, у том што хоће да увек други ради за њега. '''Бежање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву.''' Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност, и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати да прави напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! [[Мржња]] међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора.

* '''Богаташ је перверзнији, а сиромах чеднији, јер перверзија долази од пресићености и лењости, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота.'''

* Свака мржња је страх или завист. '''Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи, него само оног кога се боји.'''

* '''Прави виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји.''' Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. '''Мржња је, као и губа, болест убогих.'''

* '''Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.'''

* Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо својим симпатијама, а друге поружњамо својом антипатијом, а обе су подједнако инстинктивне и слепе. '''Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио.''' Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. '''Људство је мрзело вековима и у име саме религије (која увек проповеда само љубав), и о којој се највише говорило и најдубље размишљало.'''

* '''Мудрац нема мржње. Наше мржње шкоде нам више него нашем противнику.''' Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему веома добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. '''Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу.'''

* Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака тријумфална кола не морају ићи преко згажених.

* Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и само частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. '''Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака тријумфална кола не морају ићи преко прегажених.'''

* '''Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће.''' Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. '''Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад [[Јунак|хероји]].'''

* Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у смрт или у злочин. Али ово значи и да је потребно више храбрости за живот, него што је потребно за смрт.

* Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје.

* Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. '''Када би људи разумели колико мало је потребно да се буде срећан, избегли би тиме најгорче дане у животу.''' Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. '''Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса.'''

* '''Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ.''' Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје да буде сила и акција, и постаје сам непотребан, чак често и штетан своме делу.

* '''Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве.'''

* Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.

* Човек који види циљ, најјасније, тај је човек најсилнији. ''Номо unis ideae'', јесте најјачи човек, јер је сав концентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе.

* [[Част]] је најтеже понова задобити ако се једном изгуби.

* Млади не знају шта имају и зато потцењују живот.

* '''За сваку акцију треба храбрости, и што човек има више храбрости, утолико је шира и потпунија његова акција.''' Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само у великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама  човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. – '''Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети.''' Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плашљив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. – '''Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта.'''

* '''За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкчије него као средишна тачка у том кругу.'''

* Несумњиво, људству највише несреће праве глупаци. Највећа је беда што глупак не зна да је глуп, као што ни рђав не зна колико је рђав; а свет би можда био спасен кади би глупаци знали каква су несрећа за човочанство. '''Глупост је несумњиво у основи сваког порока и злочина.'''

* Од рђавих се можемо одбранити, али глупак је једини злочинац који нас унапред обезоружава.

* Човек лен воли да говори, а човек од акције воли да ћути, и не даје речима никакву цену. '''Реч је непријатељ замаха и полета.''' Довољно је да једну своју намеру двапут неком изговорите, па да она одмах за половину ослаби. '''Велике снаге су ћутљиве у човеку, као и у природи.'''

* Треба се већ из детињства учити шта је срећа и несрећа, као што се учи шта је дан и ноћ, јер се из великих примера у историји види да има у срећама сићушности, а у несрећама величине.

* Ћуталица, и кад је неинтелигентан, не изгледа глуп, јер изгледа бар замишљен; а простом свету изгледа и мислилац. Јер ако ћуталица не каже мудрости, не каже ни глупости, или их бар не каже у великом броју.

* Човек који ћути изгледа увек завереник и мизантроп, али човек који много говори, изгледа ветрогоња. И пошто људи не цене него оног кога се боје, поштовање иде за ћуталицу. Јер, безусловно, '''има мудрих ћутања која вреде више него и најмудрије речи.'''

* Проверите у свом животу да ли су вам нише добра донеле ваше најблиставије речи, или кад сте у извесном моменту прибегли ћутању.

* '''Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости.''' Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осетљивост, мизантропију.

* Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави и одговора који треба да дадне, једини је који може да размишљено каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико један минут може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи.

* '''Људи који много говоре, шкоде и себи и другом.'''

* Кад би сви људи и жене говорили само четвртком, на свету би било много мање глупости и много мање зла; јер човек другом човеку увек више шкоди речима него делом.

* '''У речима увек има више лажи него истине, и више злоће него љубави; јер људи најчешће не знају ни сами шта кажу, ни зашто су нешто рекли. Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје.'''

* Човек се Бога боји већма него што га воли, и све га мање воли уколико га се већма боји. Али '''ипак је побожан човек у свом животу богатији него човек безверан: јер побожност, то је ипак имати на броју једно осећање више, а не мање.''' Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак и уметнички ненадмашна. '''Наш појам о Богу, то је најсавршенији од свих појмова који је људство могло имати: [[снага]], [[разум]], [[доброта]], [[правда]], [[милосрђе]]; а све ово под разним именима, и у разним сликама.''' Одрећи се оваквог идеала, значило би осиромашити живот и умањити себе. Негирати опстанак божји, то је или духовна или морална поремећеност, или перверзија какве филозофске школе.

* '''Све су [[Религија|религије]] свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен живот и своје усавршење на земљи.''' Ни у једној од главних религија данашњег света нема разлике у идеји о добру, него у сну о добру, и у речима којима је то казано.

* '''Бог као регулатор свемира, не даје се замислити него само као апсолутан регулатор и свега најситнијег у свемиру, па и човекове воље и духа. Без таквог духовног божанства не даје се замислити свет, а без моралног божанства не даје се замислити човек.''' Али ни једно ни друго се не да негирати. '''Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум.''' Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом како га је био замислио.

* '''Срећа која долази из религије била је каткад велики извор блаженства човековог. Човек који верује у духовно и морално божанство, испунио је све просторе света нечим што га нигде више не оставља самог, и он затим није нигде препуштен слепом случају ни беспомоћно остављен непријатељу.'''

* Хришћанин је вековима ишао на губилиште шапћући молитву, или певајући побожну песму, често сматрајући своје мучеништво као широка врата кроз која се улази у блаженство и у вечност. Од првог мученика наше цркве, [[Исус|Христа]], цела је вера основана на примеру пожртвовања и херојства, у чему је и била њена снага и победа. Зато нема ниједне среће ни данас међу срећама човековим тако истински дубоке као што је ова религиозна срећа која се постиже у разговору с Богом, у погађању његове воље, и у служби његове намере: јер '''Бог, и да није стварност, он је најсавршенија човекова идеја о стварности. Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у [[отаџбина|отаџбину]], у поштење. Да не верујем истовремено у све то, не бих имао разлога да верујем ни у једно од тога посебно.'''

* Многи велики човек није ни сањао у младости што ће постати кроз даље године.

* Свакако, '''више је жртава међу људима који нису мењали своје путеве, него међу онима који су их мењали.''' Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледа на хиљаду страна видика. Једна огромна количина храбрости долази човеку од само ове идеје: да увек има још један пут ка срећи, а не само онај којим је дотле безуспешно ишао да је постигне.

* Човек који нема никакве славе у животу, ни духовне, ни грађанске, ни херојске, ни моралне, то је човек рођен под проклетом звездом. Јер сваки човек може бити велики ако хоће: ако не као генерал, а оно као војник; ако не као изванредан господар, а оно као изванредан слуга. '''Наша величина дакле зависи од нас; а величина је срећа тим што је величина.'''

* Многе су религије и филозофије проповедале мржњу на живот. Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи. [[Сократ]], [[Лукреције]], [[Вергилије]], [[Овидије]], [[Хорације]], [[Сенека]] – сви су веровали у ништавило живота, и говорили да је [[част]] још једино што вреди у животу, и, најзад, препоручивали самоубиство. 

* Хришћанство је чак одлучнији противник самоубиства и мржње на живот, него иједна друга религија или друга мудрост. Оно је чак пријатељ живота на овом свету, јер га је сматрало као предсобље другог живота и као припрему за вечну срећу.

* '''[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.'''

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима [[Отаџбина|отаџбине]], јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања.

* '''Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека.''' Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или ураде људи један другоме. У природи нема срећа и несрећа, него има само смрт и живот. Човек је највећа штеточина на земљи. '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* '''Нема ниједне религије која није безбожно рушила, као што нема ниједног човека који у свом животу нема неколико ситних злочина.''' Велики људи су нетрпељиви међу собом, јер су суревњиви, али мали људи су неисцрпни у својим злоћама према бољим од себе. Мали људи се увек шегаче с великим људима, а велики људи се често шегаче с крупним стварима.

* Кад се узме колико на свету има лудака, затим глупака, затим подлаца, и најзад безличних и безбојних људи, човек изгуби љубав за живот у таквом отрованом ваздуху. Толики број наказних учини да нам овај свет одиста изгледа најгори од свих светова; а додајте одмах још и да свему томе не може бити никад конца ни краја.

* Најбољи људи то су они који су према себи најстрожи, и који опросте другом и оно што не би никад опростили самом себи.

* '''Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.'''

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу [[Отаџбина|отаџбине]], породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* Човек културом постаје све више творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу.

* [[Песник]] је човек вечите младости.

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе.

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

== О љубави ==
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:Dante and Beatrice (Osterely).jpg|мини|[[Песник]]ова је [[љубав]] свеобимна, а у тој свеобимној љубави је [[жена]] само најсавршеније уметничко дело.]] 
[[Датотека:Couple 01.JPG|мини|Љубав је сама себи довољна; љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена.]]
[[Датотека:Dante buvant les eaux de Léthé (1919) - Jean Delville.jpg|мини|Жена је највиши подстрек људског стварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија.]]

* Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо.

* О љубави се не може ни говорити паметно, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле.

* Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен.

* Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и филозофије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања.

* Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи.

* '''У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно.''' Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника.

* '''Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер [[срце]] све позлаћује, и не види ништа што није добро.'''

* Никоме се не робује мрачније колико самом себи, јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. '''Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне.''' Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену: '''да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило.'''

* '''Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело.'''

* Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. '''Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи.'''

* Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. '''Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију.''' Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. '''Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби''', јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. '''Човек који не воли жене, не воли ни људе.''' Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока.

* '''Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност.''' Љубав је зато увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова.

* Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. '''Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо на земљи'''. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. '''Младост и љубав, то је све што има живот.'''

* Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и цар Индије!

* '''Љубав је чак и херојство јер тражи жртве.''' Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато '''слепа љубав, то је једина љубав.''' За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у свој чистоти и величини. '''Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених.'''

* Љубав је, најзад, и највиши продукт културе.

* Што је већа култура једног народа, утолико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. '''Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највећој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност, усађену у зенит једног доба нашег живота.''' Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, утолико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. '''Идеал и није у стварима него изнад њих.''' Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. '''Нема среће која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо.'''

* Велики човек сваки процес срца подигне неизбежно до процеса ума; и тако филтрирајући кроз мозак ствари сна и маште, оне постану безличне или чак сасвим избледе.

* Сви велики људи су били заљубљеници целог живота; и то не само песници, него и државници, и велике војсковође, чак и велики владари: [[Перикле]], [[Гај Јулије Цезар|Цезар]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]].

* '''Човек кад је истински заљубљен он је истински побожан, и мени је оваква љубав била најразумљивија.'''

* '''За велике људе нема ничег ни малог ни пролазног, и њима је зато потребна љубав само у једном оквиру бесконачног и вечитог.''' Затим, њима је потребна љубав у сталној грозници и у усијању, у вртоглавици и у вртлогу, зато што је љубав ватра у којој они све своје искују.

* '''Великог човека збуњује и заглупљује велико друштво, које, напротив, жену раздрагава, и због којег једино она чини и добро и зло. Велики човек лудује за оним за чим се више нико не отима: за мудрошћу и за славом после смрти.'''

* Љубав је сама себи довољна; љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена.

* Уосталом, '''жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њу поштујете, него да их волите.''' Поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто проосећано и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно.

* '''Обичне жене воле обичне људе, а само необичне жене воле људе са необичним одликама.'''

* '''Има извесних патриота због којих нам омрзне [[отаџбина]], и свештеника због којих нам омрзне црква и вера, и војсковођа због којих нам омрзне војска и херојство, и жена због којих нам омрзне љубав.'''

* Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева.  

* Заљубљеници могу да живе наврх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, насред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и најпотпунији живот. '''Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.'''

* Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. '''Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.'''

* Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник.

* '''Говорити о љубави, то је већ помало волети.'''

* Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне.

* [[Љубомора]] је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору.

* '''Човек који воли само кроз спол, баца се у слепило после првог знака сумње, и тада је његова једина страст мрзети, мучити друге, осветити се.'''

* Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. '''Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети'''. Човек који жену мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико не може уверити да се вара у својој сумњи. '''Љубомора је зато један облик лудила.''' Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене.

* Смех од свег срца није ствар заљубљених, нити смејачи изгледају способнији за дубоке ствари. Једно осећање, то је одиста увек један случај савести. И љубав је, као случај савести, осећање херметично и поносито. Заљубљен човек зато себи изгледа као обучен у злато, и даје себи изглед свечан и величанствен.

* Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна кад дође питање да брани њену часност. '''Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине.'''

* Све је зачето у љубави и сполу, као и дете. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. '''Жена је зато највиши подстрек људског стварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија.''' Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега плоди духовно.

* Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да '''за велике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и завођачки језик љубавника.''' Свакако, ретко је ко био велики писац, а да није имао изванредне љубавнице.

* Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. […] Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илузорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи.

* Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и натчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. '''Ово божанство, највиши, принцип човековог стварања и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора.''' Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света.

* Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.''' Према томе би човек био више телесан, а жена више духовна. Међутим, човек не осваја жену дубином својих речи, колико начином свог говора, бојом свога гласа, завођачким елементима своје конверзације. Али се ипак само кроз тело иде у душу; нема љубави која није сполна. Љубав која није сполна, може постојати само међу недовољно сполним и физички слабим, али не међу нарочито чедним и нарочито идеалним.

* '''Љубомора је једна слепа сумња, налик на животиње за које се зна да живе без очију.'''

* У највишем броју случајева, љубоморан човек, то је онај који верује да је жена јача од њега, и да јој он није довољан. '''Стога је љубомора само један страх, а љубоморан човек је кукавица.'''

* '''Сви су велики уметници, и у слици и у песми, већма сликали своје снове него своје истине. Да није било тако, свет би одиста изгледао много мање леп него што изгледа.'''

* '''Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав.''' Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* Три ствари увек иду заједно: [[младост]], [[лепота]], [[љубав]].

* '''Љубав је, као и владалац, највиша кад највећма прашта.''' Љубав је искрена једино ако се налази сва у предмету који љуби, а не у принципима који су изван љубави. Овакво дизање љубави изнад свих принципа, баш и јесте тај неизмерни и суверени тријумф душе над духом.

* Било је љубави које су извесним људима из основе преиначавале карактер и ум, оплеменивши људе бездушне, учинивши побожним људе безбожне, и направивши херојима људе обесхрабрене. '''Само велике љубави су инспирисале велике акције.''' Права љубав је један цео низ великих случајева, чак и у животу обичног малог човека. Још и више: '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

== О жени ==
[[Датотека:Philippe-Jacques van Brée - Laure et Pétrarque à Fontaine de Vaucluse.jpg|right|thumb|[[Љубав]] на свету одржавају само [[Жена|жене]] и [[Песник|песници]].]] 
[[Датотека:Jan Frans Portaels (1818-95) - A Sicilian Bride - RCIN 406232 - Royal Collection.jpg|мини|Први знак да једна [[жена]] одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна [[жеља]] да добије [[дете]] од човека којег воли.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Genrich Ippolitovich Semiradsky - Roma, 1882.jpg|right|thumb|Жена [је] у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да је цео свет нашао [[Лепота|лепом]] као богињом.]]
[[Датотека:&quot;Here's looking at you!&quot; - Lou Mayer ; painted by Lou Mayer. LCCN2011649838 (cropped).jpg|мини|Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|right|thumb|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]

* Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити.

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* '''Љубав на свету одржавају само жене и песници.'''

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Физичка лепота човекова је једна велика срећа његова, и међу људима, а не само међу женама.

* '''Лепе жене су мање склоне пороку него ружне.''' Лепотица се задовољава дивљењем и обожавањем своје околине, а ружна тражи уточишта у првом љубавнику који је буде сматрао да није ружна. Зато су ружне жене већма заузете напором да се допадну, него лепе, којима то успева и без напора. Први човек који такву ружну жену нађе да је лепа, и који јој то покаже, постаје њен неодољиви господар. Да би се допале људима, ружне жене постају музичарке, списатељице, сликарке, филантропи, а сада чак и парламентарци.

* Лепотице имају скоро увек ружне гласове, као лабудови и паунови, који су најлепше али и најглупље и најсујетније птице.

* Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова врлина. Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена; и неоспорно, увек поред физичких лепота у истом човеку борави још неколико било душевних или духовних квалитета првог реда. 

* '''Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.'''

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Најлепше очи има словенска жена, јер увек изгледају зачуђене.

* Љубав идеална је продукт вере и културе, и одржава се насиљем над собом.

* Има жена морално коректних, не из љубави за човека и за морал, него само зато што су по карактеру пасивне, или што љубави не дају никакву цену. Друге су опет моралне из удобности за себе, или изи одвратности за јавну бруку. А треће су моралне из крајњег непознавања порока. Свакако, физички морал обично није у природи ни укусу женином колико је у укусу човековом: доказ, '''што је жена у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да је цео свет нашао лепом као богињом'''. Уосталом, оне не пристају да разголићују себе, и да носе своје голе груди као на послужавнику. '''С временом је жена постала детеубица.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари. 

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* Најсрећнији су у љубави они који су изгубили смисао о себи и својој цени. Људи од највећег успеха код жене, то су они који трпе највиша унижења.

* [[Глупост]] је у природи, и најпаметнији човек не успе да томе увек избегне, али жена је глупа само по изузетку. '''На десет људи има један уман, а на десет жена има једна глупа.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.''' На стотине људи нема ни половину који су љубоморни из страха да не би изгубили жену коју воле, него су љубоморни из охолости према себи, и из страха да сами не буду понижени.

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* Човек влада женом само кад влада собом; а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо. А нарочито кад мање говоримо него што бисмо и сами хтели рећи.

* Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.''' Био сам често са једним младим страним краљем пре него што је био протеран из своје земље. Ја сам тад мислио, каква је то несрећа изгубити једно краљевство. Али сам брзо себи додао: „А ја сам изгубио младост, што је нешто још више…”

== О пријатељству ==
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:Alphonse Osbert - La Solitude du Christ.jpg|мини|Самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами.]]
[[Датотека:Eugene Guillaume - the Gracchi.jpg|мини|Испиташе Гаја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља [[w:Тиберије Семпроније Грах|Граха]]. — Све, одговори Блосије. — Зар и да запалиш храмове? Он ми то не би никад наредио. — Али да ти је наредио? — Ја бих запалио храмове. […] Право пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума.]] 

* '''Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором.''' Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена, речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница.

* Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду.

* '''Жена је најбољи спасилац од чамотиње.'''

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* '''Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.'''

* Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је филозофија о животу.

* Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами.

* Човек је најстрашљивија животиња, јер се боји и најслабије друге животиње.

* Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда кад то чини и без доброг плана и без доброг начина. Ово је често и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву.

* '''Ко се ослободио досаде и страха, постао је питом и племенит.'''

* Међу најлепше примере историјског пријатељства спадају извесно примери двојице српских витезова, Милошевих побратима, који су отишли с Милошем да сва тројица заједно погину у турском табору, и то за [[част]] Милошевог имена. Овакав пример не постоји ни у ''Илијади''.

* Треба бити пријатељ само добрих. 

* Кад су после осуде Граха похватали и његове пријатеље, тад сенатори најпре испиташе Гаја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља Граха. — Све, одговори Блосије. — Зар и да запалиш храмове? Он ми то не би никад наредио. — Али да ти је наредио? — Ја бих запалио храмове. Монтењ додаје овде своја фина опажања, говорећи да су ова два човека, Грах и Блосије, били више типични пријатељи него типични патриоти; и више лични пријатељи један другом, него пријатељи своје [[Отаџбина|отаџбине]]. '''Право пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума.'''

* '''Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?'''

* Право пријатељство, оно које иде до хероизма, постоји само међу младим људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће, задовољства и порази. '''Младост, то је једино краљевско осећање.'''

* '''Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили.''' Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима.

* Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. '''Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи.

* Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. '''И старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем.''' За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи, јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и стари Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади.

* Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење.

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало среће постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.

* '''Добро је избегавати чест сусрет са непријателем, али и са пријатељем.''' А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прилике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте.

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда када нам највећма требају.

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу.

* '''Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.'''

* Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок.

* Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истовремено упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* Рђави људи беже од пријатеља, јер, по инстинкту, беже од истине; а пријатељство је једна крупна истина, зато што је гола искреност. Рђав човек бежи од пријатеља, јер се пред њим осећа провидан и без маске; и не усуђује се говорити пријатељским језиком у којем се све брзо прокаже, и све лако осети.

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* '''Словени су најинтимнији пријатељи, јер су најдушевнији људи.'''

* Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни.

* Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилен црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

== О младости и старости ==
[[Датотека:&quot;Cleopatra&quot; by Edward Mason Eggleston, 1934.jpg|десно|мини|[[Жена]] хоће брза и бесна освајања која може учинити само врло млада жена. Јер ретко која жена хоће да освоји духом, још мање душом, најмање добротом. Зато нема кобније судбине него што је судбина једне лепотице.]] 

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* Сваки је закон [[тиранија]], а свака је утопија идеја.

* […] данас се нико и не признаје старим. '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* Племените ствари не старе него само промене изглед, често чак и на лепше. '''[[Лепота]] има све сезоне као и природа, али нема сезону пропасти, као што је нема ни природа.'''

* '''У старости се прокажу на лицу карактер и душа човекова, као што се прокажу рељефи једног брега тек у зиму кад изгуби шуму и потпуно оголи.''' Има лица која са старошћу добију нешто светитељско или мудрачко, друга мученичко и болесничко, а трећа животињско и зверско. Знам рђавих људи и рђавих жена којима се у младости није распознавао на лицу њихов карактер, јер је младост свагда и у свему једна неизмерна лепота. Али та су иста лица добила у старости изглед одвратан и ужасавајући, црте злочесте, поглед крвнички. Тако и ћуд и сва осећања добију у старости само њихов отворен и очит израз. '''Умни и благородни људи постају дивни старци с којима је радост долазити у додир.'''

* […] старост, као огледало, прокаже шта је човек био унутрашње целог свог века, и онда док је маска младости могла још да прикрива сву наказност која је стајала иза ње.

* Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће, без пакости и без туге, три кобне ствари које иду заједно. 

* Савремени културни човек све мање признаје старост, јер свој живот мери више духовним мерилом него физичким способностима.

* '''[[Младост]], то је, пре свега, света ватра.'''

* Човек који воли жене никад не остари; а човек који тражи друштво младића, никад не тугује. Треба увек тражити женско друштво, ако и не женску љубав.

* [[Александар Велики|Александар]] је лепо рекао да не броји своје године него своја дела. То је одиста једино како не могу да одговоре ситни људи, који све раскивају у ситни новац.

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* Одиста, најмање је старост сметала људском генију у његовом стварању; зато се старости не морају плашити даровити људи, него само недаровити плашљивци. За духове који су светлили међу људима, скоро никад није било сумрака.

* Човек о несрећи и не говори друкчије него имајући увек очи на најцрњем случају.

* […] '''воља и акција, то је једини живот.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* У витешком средњем веку су ратници облачили и себе и коња у тешки челик, а данас се људи боре отворених груди пред највећим машинама смрти, и пред отровним гасовима, и лете хиљаде метара високо у ваздуху, и спуштају се у велике морске дубине.

* '''Млади политичари се боре међу собом увек за нешто што ће тек постати; а стари политичари се свађају расправљајући само старе рачуне и стара злопамћења.'''

* Жена хоће брза и бесна освајања која може учинити само врло млада жена. Јер ретко која жена хоће да освоји духом, још мање душом, најмање добротом. Зато нема кобније судбине него што је судбина једне лепотице.

* Истински млад човек хоће увек да умре за оно што воли, и нема времена да мрзи.

* Религије, које су најдубље мудрости, често су говориле усхићено о животу, али никад нису говориле о смрти с ужасом или с понижавањем.

* Кад питају неког колико му је година, то је исто толико безумно као да га питају колико је њему килограма; јер ни године ни килограми не значе ништа за човекову духовну и моралну снагу, а она се једина може узимати у обзир.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* У српској историји, која је цела само један животопис великих хероја, опевају се старци хајдуци, као Старина Новак и Мијат харамбаша, и као што се и у косовској епопеји опева велики јунак старац Југ Богдан, величанствена иако, нажалост, недовољно изграђена личност.

* Издајства, [[револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Хероји ако не погину, обично доживе дубоку старост. Старост је, дакле, једна привилегија храбрих и мудрих, а то иде на њену велику [[част]] и понос.

* Потомци живе не само од [[легенда|легенди]] својих предака него и од оног што су ти преци открили по рудницима, подигли у зградама, саградили у путевима, оставили у готовом новцу, завештали у науци и уметности.

== О песнику ==
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]] 

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала. 

* '''[[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.'''

* Има и филозофа који су веровали да је космос могао постати без учешћа божјег, што би могло значити да је могао постати и без његове воље, и против његове воље, по једном закону чисто механичком, који је сам себи довољан. Али ја не познајем ниједног песника који је био безбожан, и веровао да је грађевина постала без грађевинара. 

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* […] песник и кад сумња, он верује; јер је сумња један осећај, а не мисао. Ни атеизам није право одсуство религије, то је индиферентност. Песници су баш, напротив, најпобожнији међу људима.

* '''Песник безбожан не да се ни замислити.'''

* Идеја о божанству јавила се, извесно, у својој чистоти и величини само кроз уметност: чим је примитиван човек почео да ствара, он је добио идеју о стварању, а видећи себе као творца једне ствари, он је тражио да позна и творца свих других ствари, питајући се откуд и све друго око њега.

* Баш најбољи патриоти говоре често о својој земљи с оваквом дубоком горчином, зато што је њихов идеал о отаџбини виши него отаџбина њиховог времена, а нарочито него њихови савременици. Они који све хвале, или су незналице, или лажови, или циници. '''Хтети све савршено, то је највеће осећање љубави.'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* Песник је најчистија груда своје земље. Обичном човеку може отаџбина изгледати једна предрасуда историје. Одиста, земља коју зовемо отаџбином може данас бити малена, а сутра велика; данас на северу, а сутра на југу; данас једнорасна, а сутра састављена од више раса; значи, нешто што не представља ни једно исто земљиште, ни исту климу, ни исту крв.

* […] предмет човекове љубави за отаџбину који се мењао временом по форми, ипак се није мењао по суштини; и та љубав је стара колико и историја човекова.

* Ми волимо своју земљу и кад не волимо своје суграђане; и ми волимо свој родни град и онда кад нас прогна из себе, као што је био случај [[Овидије|Овидија]] и [[Данте Алигијери|Дантеа]].

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* […] хероизам није само један случај физички пред смрћу, него и духовни пред животом: има свакодневних моралних храбрости које су страшније и лепше неголи и физичка храброст на бојном пољу.

* Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја.

* Илузија о животу, то је читав оптимизам космички. Зато је оптимизам одлика младости, а песник је увек млад, често и увек дете.

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама. 

* '''Уметност се не даје објаснити него само осетити.'''

* Има велики број људи који би радије вукли лађе него читали песме, или посматрали слике.

* […] кад један песник постане одиста велик, он постане филозоф; а чим један филозоф постане одиста велик, он постане песник.

* '''Критичар треба да пише само о добрим уметницима и добрим делима; а он је користан само кад хвали. О рђавим се писцима нема шта рећи, као ни о најбољим.''' О рђавим писцима пишу само рђави људи. — Критичара мрзе подједнако и рђави и добри уметници. Рђави писци се боје његовог знања, а добри писци се не боје његове памети, него његовог злог језика.

* Нису капиталистички ратови, као овај 1914, у стању да уроде регенерацијом људске мисли и срца, него напротив. Само ратови духовни и душевни, а то значи само дубоки покрети религиозни и филозофски могу бити иницијатори нових идеологија и нових сензибилитета.

* '''Најлепша песма једног песника има увек изглед молитве; и најлепша слика једног сликара има изглед иконе. Све су уметности одувек биле у служби религије. Зато је лаж у дну сваког оног покрета који не долази из најдубљих човекових извора вере или сумње.'''

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Нема великог књижевног дела које није поникло из бола. Нема великог стварања без великог бола. Све се родило из бола и крви, као и дете.

* Новац и слава, то су две најкобније похлепе; за новац се срља у срамоту, а за славом се срља у смешно.

* '''Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.'''

* Најбољи је онај писац, који мисли да би свако своје дело требао да изнова напише.

* Љубомора према жени изгледа истог порекла као и завист према човеку.

* Скромност великих људи треба да буде у том да сакрију као порок оно што је у њима божанско.

* '''Само људи великог срца цене људе великог ума.''' Има људи генијалних срцем, као што има људи генијалних умом; јер се срцем и ствара више него умом.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

== О херојима ==
[[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|На [[Косово|Косову]] се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]
[[Датотека:Milos Vojinovic and the Maidens.jpg|мини|Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.]]

* '''Сваки човек је [[јунак|херој]].''' Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем називамо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен.

* Наш је [[Милош Обилић|Обилић]] херој ослободилац, дакле, херој свештеног карактера.

* […] на [[Косово|Косову]] се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. [[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].

* Да се наша војска одмах покорила султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. Азијске војске тукле су се на томе пољу не за победу једног идеала, него за победу једне мрачне страсти. Они су били силни војници, али зато нису били хероји. '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Херојство и [[храброст]] нису једно исто, храброст може бити без херојства, али херојство садржи у себи обоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је сила свесног и доброг генија.

* Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом.

* Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе '''херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји.''' Ово може бити идеја о [[Отаџбина|отаџбини]], или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али '''човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници.''' Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.

* Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста [[машта]]. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. '''Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. '''У једном јуришу на тврђаву гину јуначки храбри људи свих ових категорија. Међу свима њима усамљен гине само онај херој који има дух омађијан једино победом неке идеје.'''

* Неоспорно је да је сваки град славио најпре свог земљака хероја, пре него хероја каквог другог града, као што би у нас у Прилепу славили хероја Марка, а у Тополи хероја [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]].

* […] српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* Прометеј је, неоспорно, највећи херој међу свима херојима света, јер није ни локалан, ни националан, него једини херој општечовечански.

* […] '''нема људске величине ако у њој нема људске доброте;''' величина без доброте, то је само сила, налик на силу материје.

* '''Свесна и просвећена храброст, то је највећи степен херојства.''' [[Част]] и дужност, то су два највећа покретача за сваког хероја, а све друго може бити и само сујета и крволоштво.

* '''Човек је добар само по једном разлогу: ако је здрав духовно, а нарочито ако је здрав душевно. А рђав човек је рђав из више разлога, и на више начина.''' Међутим, оним добрим припада дужност да од рђавих бране не само себе, него и идеал о добром. '''Ови малобројни добри људи праве корисне револуције, дају идеји сјајне хероје, и доносе добре законе. Они вуку собом ка идеалу неизмерну масу рђавих и глупих.''' Историју, истина, нису правили само добри људи, него заједно с рђавим и најрђавијим; али су све добре путеве људству прокрчили само добри људи, борећи се и против самих закона природе, који не познају добро, него само слепу силу. Зато ће бити спасено људство када буде разумело '''да је свакидашњи добар човек у ствари један свакидашњи херој.'''

* Кад људи не би били један другом злотвори, не би апсолутно било никад потребе да се говори о добротворима и доброчинствима, нити би милосрђе била прва човекова врлина. Али '''као што има људи глупих духовно, има их и глупих морално. Ово су најопаснији људи и најмрачнији глупаци.'''

* Благородни људи не знају за опрезност, јер истински и по инстинкту човек племенит никад до краја не верује да зло одиста постоји. 

* Прави путеви зна се где почињу, и зна се где свршавају, а кривим се не зна ни правац ни крај. Добри људи не знају за криве путеве, јер они по њима не иду; само кривоумни људи најпре виде и изаберу криве путеве.

* Подал човек мисли да је надмудрио поштеног човека ако га је преварио; а он не зна да га је преварио само зато што поштен човек има илузију о другим људима, и што живи у чистоти својих мишљења. 

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* Није хришћанство победило што је праведно за сваког, него и што је логично за све; зато што су логике и доброта изражене овде у форми какву грчки филозофи нису умели наћи: у љубави човека за човека, какву [[Сократ]] није знао направити филозофијом, а коју је [[Питагора]] направио само школском доктрином.

* Мењаће се култови и молитве, али ће истина о Добру и Миру међу људима бити занавек везана за хришћанство као најпотпунију истину о човековој срећи на земљи.

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру. 

* '''Сама фигура Христова издигла се из идеје о самопрегорењу, и направила мучеништво једним високим начином да се умре за идеал.''' Мученик хришћански је једини који је ишао узастопце трагом за Спаситељем света. Овде је херојство за Бога, а не за отаџбину. Овде се умирало за божанство и за идеал, а за људе само уколико је било у питању њихово спасење на оном свету, а не за њихову славу на земљи. '''Као што антички херој иде у борбу против немејског лава или критског минотаура, тако хришћански мученик иде да буде херој у борби против мрака.'''

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Херој мора бити узор не само сјајном смрћу него и светлим животом, и обратно.

* Страх је извор свих заблуда, а досала је извор свих порока.

* У обичном јавном животу кукавице дају себи највише изглед одважних и бунтовних. Они увек све смеју. Али '''има људи који све смеју не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде.'''

* Одиста, откуд тај инстинкт хероју да погине за друге? Како то да љубав за идеал постане наједном моћнија и већа него и урођени инстинкт за живот? '''То је само зато што је и љубав за идеал једна форма љубави, која је усађена у нагон колико и воља за живот.''' Јер стварно, само љубав и јесте једина сила мрачнија и страшнија него и инстинкт за живот. '''Љубав у свим њеним облицима, то је једно свеобимно осећање, искључиво, неразумно, изнад живота и изнад смрти.'''

* Роб је сваки човек који служи страстима; и он је неизлечив, јер робује незнању. Све срамоте и несреће извиру из заблуда.

* '''Херој је веран себи, сањалица, срдачан, весео, скроман, себи довољан, без сваке потребе за хвалу.''' Међутим, често се видело и храбрих људи који су били користољубиви, разметљиви, срачунати и осветљиви; али то су били само храбри људи а никако хероји. И разбојник може бити одлучан и лично храбар, колико и херој; разлика је само у циљу.

* Човек добре породице, или син велике расе, и сам сматра да мора бити јунак пред животом.

* Срби су храбри само у рату, а најхрабрији су људи на земљи кад се боре у гомили.

* Човек одиста персоналан има против себе и људе и конвенције, и на сваком кораку наиђе на нетрпељивост и на непријатељство. Праву и изграђену персоналност не трпи политика у којој се све покорава оштрој страначкој дисциплини; нити је трпи уметност, у којој увек једна нова генерација припада једној новој школи и једној новој моди. Нити је трпи морал, који уопште не трпи никакво ново тумачење; нити је трпи салон, где је персоналност увек тегобнија него забавнија. Па ипак, '''прави пут наше среће, то је учити човека да подигне поверење у себе, што значи развијање персоналности до њених крајњих мера.'''

* Данас је друштво повезано већма него икад: религијом, патриотизмом, државом, странком, синдикатом, војском, клубовима, тајним ложама, породичним традицијама, покрајинским конвенцијама. Све ово неизмерно униформише човеков карактер и сузбија развијање персоналности.

* У друштву често најмудрији иду за најлуђим, и најразумнији за најстраснијим, јер их побеђују јаче воље а не јачи мозгови; зато људи који су моћни или умом или вољом лако завладају, а само људи који су друкчији него остали, не завладају никим. Међутим, идеал је одвојити своју личност од терора групе и сличити себи а не целом свету.

* […] људе не вређа ако сте од њих бољи или гори, него само ако сте друкчији него они.

* '''Данас треба човека вратити к њему самом, дижући му поверење у себе; упутити га продубљивању своје личности и своје могућности, развити духовни егоизам личности насупрот материјалном егоизму гомиле. Уздати се више у себе него у друге, веровати у своју судбину и у своју главу; полагати на своју снагу колико и на своју мудрост, смети ићи увек до краја своје бразде; не одрећи се ниједног права у животу!'''

* Према учењу питагориста, реч „херој” долази од речи „ерос”, што значи љубав. Ово казује да су хероји заљубљени и љубавници, и да љубе божанство, и да све нас друге уче да га љубимо. Ово је дубоко дирљиво тумачење једне божанске лепоте у човеку, и зато није чудо што то тумачење долази из грчке школе.

* Човек храбар неосетљив је за страх, као што је глув неосетљив за звук, или као што животиње хладне крви не осете студен.

== О краљевима ==
* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику [[Отаџбина|отаџбину]], и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* '''Владари су или богодани или случајни. Према томе се деле на творце и рушиоце, мудраце и лудаке, свеце и вампире, очеве и очухе, паразите и издајице.''' Али на хиљаду владара би се могло набројати на прсте оних који су били срећни, још мање истински вољени. Од свих људских благодети, извесно је најмања владати гомилама које су саздане од толико рђавих људи по инстинкту, злих из користољубља, глупих по природи, слепих због страсти.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Сви они краљеви који владају вољом народа, и кад су били најбољи за своју земљу и грађане, не одржавају се љубављу него силом.

* '''[[Страх]] од умних људи је у природи човековој, као и страх од свега и што је одвећ моћно и што нас премаша.'''

* Владар може бити политичар или песник. Политичар не разуме човека него гомилу с којом једино и рачуна и оперише; а песник не разуме гомилу која је за њега нешто конфузно, и хаотично, и плитко, због чега се он радије удубљује у јединицу и њене небројене детаље. 

* '''Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти.''' Зато су модерне краљеве само устави и парламенти ослободили од одговорности и нарочито од мржње гомила.

* Вођи у народу нису зато никад ни најбољи ни најпаметнији људи, него људи нарочите памети и нарочитог морала. Вођ има памет која друге не засењује и морал који друге не плаши. '''Вођ, то је човек који влада вољом, континуитетом и тактом.'''

* Ми најчешће волимо оне које познајемо, и највећма ценимо оне које не познајемо.

* '''Жеђ за [[Власт|влашћу]] је снажнија него него жеђ за водом.'''

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* '''Само врло просвећени народи када су монархисти, траже да њихова монархија буде стабилна, што значи, између осталог, да има династију која је јака: то значи многобројна породица и имућна кућа.'''

* Мудрост, то је поредак; а мудрост у једном дану ипак учини више добра него што је учинило тог истог дана херојство каквог великог човека.

* […] '''цела [[историја]] то је смена једне [[Тиранија|тираније]] за другом: борба између јаких за њихов рачун.'''

== О пророцима ==
[[Датотека:Jesus-Christ-from-Hagia-Sophia.jpg|мини|[[Исус|Христос]] је по свом начину говора и својој инспирацији [[љубав]]и био већма антички Грк него савремени Јеврејин.]]

* '''Узнемирење и страх на земљи долази само од нечег што човек слути, а увек слути само оно што је страшно.''' Због тога су и сујевере биле јаче него вере. Вере, као што је хришћанска, почивају на начелима божанске правде, а сујевере се оснивају само на осећањима страха од фаталности; зато су само најсавршеније вере с нешто успеха сузбијале мрачну и необуздану моћ сујевере.

* Зато је сваки човек пророк, јер по цео дан прориче или себи или другом. Он прориче мало и велико, добро и зло, право и неправо. — Ово ће се догодити, а то неће! У овом ћете успети, а у том нећете! — тако шапуће сваки човек на којег наиђете путем, или којег сретнете на степеницама. Ко зна да овај нагон за прорицањем није можда наш најближи додир с Богом.

* '''Пронаћи себи циљ, то је пронаћи свој пут у животу и одмерити своје место међу људима: то је истовремено једна човекова духовна моћ и његова морална дужност јер ко не пронађе свој циљ, тај лута као слепац без очију, или као злочинац без моралног смисла.'''

* '''Хероји су људи изванредни, већ и зато што не знају за највећу људску беду, за страх на свету.''' Стога легендарни хероји убијају змајеве и аждаје, а и сами историјски хероји, у стварном људском животу, обарају гомиле и народе.

* Људи који верују у своје више судбине, увек верују и да су силнији од свих противника и од свих препона; а само кукавице верују да је од њих свако силнији, и да их све тешкоће премашају.

* Многобројне жеље, то су увек многобројне моћи и још неостварена дела; неостварена али прецизирана дела. '''Ко име много жеља, тај има много снаге, а не само много маште или пуно сујете.'''

* '''Желети, то је живети.''' Жеља која је бесна и необуздана, то је већ жеља која је упола постигнут циљ.

* Увек победа дужа долази пре сваке материјалие победе. Наше су жеље свагда зависне или од наше сопствене воље ако је јака, или од нечије туђе сугестије ако нисмо довољно јаки. Човек који понови себи своју жељу стотину пута, он затим изгледа сав од ње изграђен, а то је прави пут ка циљу.

* Без пророка би свет потонуо у мрак и изгубио пут; и зато је Бог ставио у њега једину тоталну снагу какву у истој мери немају ни песник, ни краљ, ни херој. Пророци су први указивали на ствари за које су хероји гинули, којима су песници певали, и за које су краљеви стављали на коцку државе и народе.

* Христос је говорио да Богу треба дати божје, а Цезару цезарово, и зато римски суд у Јудеји није судио новог пророка као непријатеља римске државе, него га је, кажу, осудио на смрт јеврејски суд само као јеврејског јеретика.

* Песник и пророк изгледају често једно биће са два лица; јер песник, дижући се у својој чистоти изнад свих људи, најзад добије уверење о својој мисији међу тим људима.

* Пророци нису били свагда и потпуно оригинални творци, творци на начин песника. Све њихове доктрине су постојале већ много раније, било у савести самих њихових народа, или неког блиског људства.

* '''У својој скромности, никад нисам до краја веровао да је [[Исус|Христос]] био јеврејске семитске расе, мада је био припадник цркве Јеховине. На једном месту каже и Ренан да је Палестина у то време имала јаке слојеве разних народа друкчије крви: Сиријаца, Асираца, Грка и Филишћана који нису били семитске расе.''' Христос је био чак личност која се не даје ни замислити у јеврејском свету; његов је Бог сасвим друкчији него Јехова, а кад је покушао да измени синагогу, он је њу само разоравао.

* '''По својој љубави за Бога, место страха од Бога, Христос има изглед античког Грка; по свом мистицизму, имао је изглед јеврејског пророка јер говори као Месија и богочовек, какве Грци нису познавали.''' Али као личност, значи као срце, и као први носилац општечовечанске љубави, а не националне на начин јеврејски, он је хеленски човек.

* У Христу је пуно хеленизма; а ко зна да то није био глас крви, пошто његова доктрина није поникла из једне учене главе него из једног великог срца.

* Хришћанство је рођено у синагоги, али као реакција на њено учење, и као јерес према Јехови, а примило је много и од будизма који су проносили аскети.

* Христос је по свом начину говора и својој инспирацији љубави био већма антички Грк него савремени Јеврејин.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викизворник|Благо Цара Радована}}

[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Књиге 1932.]]</text>
      <sha1>s3fciwz2iz6q217sqs8f4gw3lea8yeu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21794</id>
    <revision>
      <id>67768</id>
      <parentid>67129</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T17:20:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дијалози */</comment>
      <origin>67768</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15167" sha1="c295md6bwf1pn1fizdg7eyxoa64bg4l" xml:space="preserve">[[Датотека:Bolhoed van zwart vilt afgezet met zwart ripslint, waarschijnlijk voor amazone, BK-2008-95.jpg|мини]]
'''''[[w:Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)|Шешир професора Косте Вујића]]''''' је серија из 2013. године која обрађује истиниту причу о познатом професору немачког језика у Првој београдској гимназији, [[Коста Вујић|Кости Вујићу]] када је био разредни старешина матурантима који су касније постали интелектуални врх српског народа попут [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића Аласа]], [[Милорад Митровић (песник)|Милорада Митровића]], [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Јаков Продановић|Јакова Продановића]], [[Павле Поповић|Павла Поповића]], [[Љубомир Стојановић|Љубомира Стојановића]]…
:''Режија: [[Здравко Шотра]]. Сценарио: Здравко Шотра и [[Милован Витезовић|Милована Витезовића]] по истоименом роману [[Милован Витезовић|Милована Витезовића]].''

== Професор Коста Вујић ==
* Све мангуп до мангупа.
* Па и сађење дрвећа је час.
* Не знам, има нешто што и ја не знам.
* Ко није револуционаран у младости он је без срца, а ко то постане у старости он је без памети. Соколићима се у узлету не крешу крила.

== Петровић ==
* За мене је још [[Платон]] рекао да математика оштри памет. 

== Цвијић ==
* Овде сам оно што сам пореклом и наслеђем, тамо сам оно што треба да будем, и пореклом и наслеђем.
* Идите корак по корак, тако се и земља осваја.

== Професор Станић ==
* Ово је Балкан!
* Још није заратило, ал’ не значи да неће. 
* Опасност је моје занимање. 
* Србија је ово брале! 

== Дијалози ==
:'''Коста Вујић''': Митровићу.
:'''Митровић''': Добро јутро, господине професоре.
:'''Коста Вујић''': Шта ти радиш пред кућу… министра Марковића?
:'''Митровић''': …Па само што сам пошо̂ у школу кад… упознах овог веома занимљивог коња и…
:'''Коста Вујић''': И шта хоћеш сад да опеваш овог занимљивог коња? А? ʼАјде, трк у школу, овај коњ не зна да напише оправдање.
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:''[У кочију седа Мирјана Маринковић]''
:'''Коста Вујић''': Јеси њу чеко̂?
:'''Митровић''': Јесам.
:'''Коста Вујић''': Лепа је, лепа. Напиши јој песму.
:'''Митровић''': Већ сам објавио две за њу.
:'''Коста Вујић''': Је л’ зна да се на њу односи?
:'''Митровић''': ''[Погледа у тле]'' …Не зна.
:'''Коста Вујић''': Е, глупердо.
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Коста Вујић''': Шта то радите, људи?
:'''Прби радник''': Копамо рупу.
:'''Коста Вујић''': Па видим, чему?
:'''Први радник''': Кажу да ће ту да туре споменик [[Михаило Обреновић|књазу Мијајлу]].
:'''Други радник''': На коњу.
:'''Коста Вујић''': А… Где ће да јаше?
:'''Први радник''': На тамо.
:'''Коста Вујић''': …На ''Станбол!''
:''[Смех]''
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Поповић''': Господо матуранти, молим за вашу пажњу! Навијте своје сатове према срцу нашег Митровића.
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:''[Симић иза капије стоји с бебом у наручју]''
:'''Коста Вујић''': Симићу, чије ти то дете? 
:'''Симић''': Није то моје. ''[излази испред капије]'' То је од једне госпође, господине професоре, ја га само чувам за надницу. Знате, морам и ја од нечега да живим. 
:'''Коста Вујић''': Што ниси на часу? 
:'''Симић''': Па рачунам… рачунам да ћемо садити дрворед па неће бити часа. 
:'''Коста Вујић''': Па и сађење дрвећа је час.
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Коста Вујић''': Петровићу, шта каже математика? 
:'''Петровић''': Ако смо садили десет стабала годишње, за три године засадили смо осам стотина седамдесет стабала, нестало је педесет и две садница, а од преосталих примило се седам стотина педесет две, што му дође око деведесет два посто ефикасности. 
:'''Стојановић''': Шта ти је математика. 
:'''Поповић''': Не треба да се чудите господине професоре, Мика ради на проналаску нове рачунарске машине која ће да ради на принципу његовог мозга.
:'''Петровић''': Једноставан принцип, господине професоре, као и мој мозак. 
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Петровић''': За мене је још	Платон рекао да… математика оштри памет. 
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Станић''': Слушај овамо, министарство наше војске дало је ове ''пушке'' за гимназијалце Прве мушке. Да се што боље обучите и да сутра станете на ''браник'' своје [[Отаџбина|отаџбине]]. И зато ''[узима пушку]'' узимај ове пушке ''[добаци је ученику]'' и полако се привикавајте на њих. ''[добацује пушке осталима и застане]'' Јер запамтите бре: Ово је Балкан!
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Станић''': Слушајте овамо, пазите на држање док будемо ишли Кнез Михајловом, немој тамо да ми се вучете као бабе неке, него да газите ''чврстим'' кораком.
::* Еп. 1.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Станић''': [[Живојин Мишић|Поручниче Мишићу]], у нашој војци нема нико тако… добро око као Подринци.
:'''Мишић''': Да, чуо сам то. 
::* Еп. 2.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Станић''': Е… јадног ли ће војника отаџбина од тебе видети. Сад, Аустријанци преко Дунава мотре на нас и радују се. ''[окреће се и виче]'' Гледаш ли ово Швабо? Не бој се! ''[диже руку]'' Не брини, неће ти овај отети Земун. ''[показује на себе]'' Ја ћу!
::* Еп. 2.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Коста Вујић''': Слободни сте, за сада.
:'''Продановић''': Докле? 
:'''Коста Вујић''': Не знам, има нешто што и ја не знам.
::* Еп. 2.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Коста Вујић''': Ви сте светски човек. Знате како се у свету каже: ко није револуционаран у младости он је без срца, а ко то постане у старости он је без памети. Соколићима се у узлету не крешу крила.
::* Еп. 2.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:''[У штали међу коњима]''
:'''Митровић''': Цвијићу, ми те оваког не знамо. 
:'''Цвијић''': Овде сам оно што сам пореклом и наслеђем, тамо сам оно што треба да будем, и пореклом и наслеђем.
::* Еп. 4.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Козарац''': Ових неколико шамара помоћиће вам да схватите да само рад, ред и дисциплина ће учинити од вас добре људе, да служите себи и својој отаџбини.
::* Еп. 4.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Мирјана''': ''[[s:Папучица|Ал’ сем Ане у Мадриду и дон Педро још се слави. То је витез дивна лица, а дон Жуан при том прави.]]''
:'''Митровић''': Причајте госпођице. Знате ли да кад причате ваше речи нису речи, него пољупци. Ви речи љубите. Волео бих да Вас виђам госпођице.
:'''Мирјана''': А што то?
:'''Митровић''': Па можда Вам се омилим као Вашем коњу.
::* Еп. 4.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Симић''': Професоре, ја ни мало пре нисам ћутао. ''[Осмех]'' Причао сам сам са собом. 
:''[Смех]''
:'''Коста Вујић''': Симићу, кад следећи пут приметиш да причаш сам са собом, реци себи: „немој да причаш с том будалом”.
::* Еп. 4.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Станић''': Добар дан професоре. 
:'''Коста Вујић''': Добар дан колега, да није заратило? 
:'''Станић''': Богами још није. 
:'''Коста Вујић''': А по чему онда та бојна опрема колега? 
:'''Станић''': Још није заратило, ал’ не значи да неће. Зато сам ја и дошао овде да изведем показну вежбу пред нашим ђацима.
:'''Коста Вујић''': Овде, на Сави? 
:'''Станић''': Да, да. Данас, сутра, они ће као војници стати на браник наше отаџбине. И… и то можда баш овде… на Сави. Да, Сава није плажа само за пландовање него је и граница наше земље. 
::* Еп. 5.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Станић''': Слушај овамо. Војник у рату може добити задатак да под пуном ратном опремом преплива реку и изврши извиђање на непријатељској територији. 
:'''Коста Вујић''': Колега, то може да буде опасно. 
:'''Станић''': Опасно, професоре, опасно. Опасност је моје занимање. Професоре. [окупљенима] А и ви би мало требали да се навикавате на опасност. Србија је ово… брале!
::* Еп. 5.

&lt;hr width=&quot;50%&quot;/&gt;
:'''Коста Вујић''': Продановићу, је л’ ти оно хоћеш да будеш новинар? 
:'''Продановић''': Између осталог и новинар. Да, хоћу. 
:'''Коста Вујић''': Е, па сад си… у том положају. Хоћеш да ти цео живот прође између ''редакције'' и ''апсане.''
:'''Продановић''': А што мислите тако, господине професоре? 
:'''Коста Вујић''': Зато што ти истину не умеш да прећутиш.
::*Еп. 7.

== Улоге ==
* [[Александар Берчек]] - Професор [[Коста Вујић]]
* [[Милош Биковић]] - [[Михаило Петровић Алас]]
* [[w:Александар Радојичић|Александар Радојичић]] - [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]]
* [[w:Љубомир Булајић|Љубомир Булајић]] - [[Јован Цвијић]]
* [[w:Андрија Даничић|Андрија Даничић]] - [[Јаша Продановић]]
* [[w:Матеја Поповић|Матеја Поповић]] - [[Павле Поповић]]
* [[w:Бранимир Брстина|Бранимир Брстина]] - Професор Зечевић
* [[w:Драган Јовановић|Драган Јовановић]] - Професор војне обуке Станић
* [[Војин Ћетковић]] - Директор Ђура Козарац
* [[Иван Босиљчић]] - [[Стеван Стојановић Мокрањац|Професор Мокрањац]]
* [[Предраг Ејдус]] - Професор француског језика
* [[Зоран Цвијановић]] - Професор математике Стојковић
* [[w:Тамара Алексић|Тамара Алексић]] - Министрова ћерка Мирјана Маринковић
* [[w:Младен Совиљ|Младен Совиљ]] - [[Василије Симић]]
* [[w:Никола Ранђеловић|Никола Ранђеловић]] - [[Љубомир Стојановић]]
* [[w:Давор Перуновић|Давор Перуновић]] - Велимир Стојановић
* [[w:Игор Ђорђевић|Игор Ђорђевић]] - [[Живојин Мишић]]
* [[w:Стеван Пиале|Стеван Пиале]] - Васић
* [[Небојша Дугалић]] - [[Јован Јовановић Змај]]
* [[w:Александар Срећковић|Александар Срећковић]] - [[Милан Обреновић|Краљ Милан]]

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)}}

[[Категорија:ТВ серије]]
[[Категорија:Филмови 2013.]]</text>
      <sha1>c295md6bwf1pn1fizdg7eyxoa64bg4l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Агнеш Остојкан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22256</id>
    <revision>
      <id>67746</id>
      <parentid>67598</parentid>
      <timestamp>2026-04-29T15:01:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67746</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5685" sha1="agc7ixdpxpwiidml74pc1eisbs8946f" xml:space="preserve">[[Датотека:Osztolykán Ágnes.jpg|мини|Агнеш Остојкан]]
'''[[w:Агнеш Остојкан|Агнеш Остојкан]]''' (Ченгер, 3. новембар 1974) је мађарска политичарка и ромска активисткиња. Била је члан Народне скупштине Мађарске 2010—2014. Добитница је међународне награде за храброст од Стејт департмента 2011. године.

== Цитати ==
{{cquote|Рођенa сам у малом селу где моји родитељи и даље живе. Били су физички радници, али су увек дубоко бринули о мом образовању. Била сам одличан ученик у основној школи и, уз охрабрење мојих наставника и подршку родитеља, уписана сам у елитну средњу школу у Будимпешти заједно са децом богатих и славних 1989. године. Прве две године су биле веома тешке јер је мој ниво знања био нижи од осталих, па сам све слободно време проводила у библиотеци да бих надокнадила пропуштено, и јесам. Моји наставници су били веома љубазни и охрабрујући, а моји родитељи су чврсто веровали у мене. Пошто сам из малог села од 800 људи, многи су претпостављали да ћу пасти у Будимпешти и да ћу морати да се вратим кући. Била сам одлучна да им докажем да нису у праву.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;&gt; [https://www.opensocietyfoundations.org/voices/politics-can-be-different-conversation-agnes-osztolyk-n &quot;Politics Can Be Different&quot;: A Conversation with Agnes Osztolykán]&lt;/ref&gt;}}
{{cquote|У Будимпешти није било питање да ли сам Ром или не, једино што је било важно била је могућност постизања и напредовања. Али у Мисколцу јесте било важно: чињеница да сам Ром била је веома важна и за особље и за студенте.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|У Сорош фондацији сам упознала најотвореније, најинтелигентније и најпрогресивније људе у Мађарској и то је била прва прилика да се озбиљно позабавим ромским питањем.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|После избора (2010) сам изабрала образовање као свој стручни задатак. Нисам хтела да будем само „ромски посланик“, али наравно, у ситуацији са крајње десничарским људима који седе близу нас у Парламенту, постало је неизбежно да се бавим и питањима Рома.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Понекад ми је лично веома тешко да слушам када говоре о „ромском криминалу“ и у основи користе парламент за ширење говора мржње. И веома ми је било болно када су почели да се организују са групама мржње и паравојним формацијама испред Парламента, одлазећи у села изјављујући да ће створити ред и застрашити ромске заједнице.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Не мислим да будућност изгледа превише добро за нашу децу, али наравно зависи од вашег животног стандарда и начина живота. Лакше је за мог сина; има прилику да иде у добру школу, живи у лепом окружењу и наравно са мојим кругом пријатеља и њиховом децом никада не мора да доживи предрасуде. Сасвим је другачије за ромску децу из сиромашних породица на селу. Ситуација је толико лоша. Потребна је снажна и јасна порука цивилног друштва у вези са антиромским осећањима и исказ солидарности са Ромима на селу.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}
{{cquote|Све је ово веома узнемирујуће и ово нису најбоља времена, али верујем да „политика може бити другачија“ и наставићу борбу да то учиним, и да убедим више младих прогресивних Рома да активно учествују у Политичкој партији Рома како би направили ту разлику.&lt;ref name=&quot;цитат1&quot;/&gt;}}

== Референце ==
{{рефлист}}
== Спољашње везе==
{{википедија|Агнеш Остојкан}}
[[Категорија:Рођени 1974.]]
[[Категорија:Роми]]
[[Категорија:Политичари]]</text>
      <sha1>agc7ixdpxpwiidml74pc1eisbs8946f</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>