Викицитат
srwikiquote
https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.7
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викицитат
Разговор о Викицитату
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Јован Јовановић Змај
0
11187
67989
67557
2026-06-18T16:19:33Z
Coaorao
6170
/* Цитати */
67989
wikitext
text/x-wiki
[[Датотека:Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png|мини|И хвала и слава<br />[[Јунак|Јунацима]] врлим,<br />Падом — уздигнутим,<br />Смрћу — неумрлим.]]
'''[[w:Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић Змај]]''' (6. децембар 1833 — 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.
: '''Види још:'''
:: '''''[[Светли гробови]]''''' (1879)
== Цитати ==
* Од како знам, цвеће сам одувек волео, зато што је лепо, добро и невино, што мирише, што се њиме човек накити и поносити може, али никад још нисам толико, тако слатко и озбиљно о цвећу мислио и сањао као сад, и то о ружи и о рузмарину.
** Из писма Ружи Личанин (1861)[https://nestvarnoastvarno.rs/2020/01/19/kako-se-nekada-udvaralo-damama/]
* Путови су разни којим се до истине долази, начини су разни којим се људи поправљају. Ал док се коров и коприва не изтреби, не може се добро семе сејати, док се лажни апостоли не открију, не може истинита наука процвасти, док се робски духови не изобличе не може слобода сијнути, док се себичност не жигоше, не може се родољубље узвисити, док се кукавице не изсмеју, не могу јунаци у правој светлости сијнути, док се дремеж не прошиба неће се свестнији живот разбудити, док се шерети не поругају, тешко ће се стални карактери развити, док се опаки обичаји не продрмају, неће се добри укоренити, док се на надрикњиге прстом не покаже, не може се право знање и наука разширити, — и. т. д.
** ''У очи нове године'' (1866)
* Чисто срце, без зависти<br />Много више вреди.
** ''[[s:У новом капуту|У новом капуту]], строфа 5.
* '''У бој!'''<br />'''За народ свој!'''<br />Да црној ноћи сване,<br />Да јарко сунце гране,<br />Да Србин ланце здере,<br />И тешку клетву спере,<br />Клетву са срама свог —<br />Па да нас види бог.
** ''[[s:Бојна песма|Бојна песма]]'' (1876), строфа 1.
* Волимо поштен гроб<br />Нег’ бити турски роб!
** ''Бојна песма'' (1876), строфа 4.
* Милионе прогутала јʼ тама,<br />Црна тама многих тисућлећа,<br />Нико их се више и не сећа,<br />— Но по деком увек гори свећа.<br />Илʼ је свећа, илʼ је име светло,<br />Илʼ су дела која се не гасе,<br />Па редове недогледног гробља<br />Својим зраком красе.
** ''[[Светли гробови]]'' (1879), строфа 2.
* „Де ја стадох — ти ћеш поћи!”<br />„Што не могох — ти ћеш моћи!”<br />„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”<br />'''„Што ја почех — ти продужи!”'''<br />'''„Још смо дужни — ти одужи!”'''
** ''Светли гробови'' (1879), строфа 3.
* И ти паде, драги брате!<br />— „Нисам, децо, вас док траје!”<br />Је лʼ ти борба била тешка?<br />„'''Покушајте, милина је!'''”<br />Шта си хтео? — куд си пошо̂?<br />„Тамо куд се стићи мора!”<br />Зар је вера тако јака?<br />„Увек јача од злотвора!”
** ''Светли гробови'' (1879), строфа 4.
* А ко беху они диви,<br />Који су те напред звали,<br />Који су те ојачали,<br />Који су ти крила дали?<br />— „'''То бејаху идеали!''' […]”
** ''Светли гробови'' (1879), строфа 4.
* Даруј, Боже, благослова,<br />Да вас здружи братска слога,<br />Заветнике, који сʼ купе<br />Око гроба [[Ђура Јакшић|Ђуринога]]!
** ''Светли гробови'' (1879), строфа 6.
* Прљавим рукама загади се јело,<br />па се тако болест унесе у тело.
** ''Прљаве руке'', строфа 1.
* '''И хвала и слава'''<br />'''[[Јунак|Јунацима]] врлим''',<br />'''Падом — уздигнутим''',<br />'''Смрћу — неумрлим'''.
** Стихови са споменика подигнутог 1892. у част победе [[w:Битка код Сланкамена|битке код Сланкамена]].
=== ''Ђулићи'' ===
* Jа ти морам и то рећи,<br />Нека и то знаш, —<br />'''Српкиња си, треба да ме'''<br />'''Српски погледаш.'''
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XIX|XIX]]'', строфа 1.
* '''Уједаред, изненада'''<br />'''Може куцнут’ час,'''<br />'''[[Јунак|Јунацима]] на милину,'''<br />'''Врагу на ужас.'''<br />Викне л’ време да скидамо<br />Старе окове,<br />Неће требат’ нико да ме<br />Двапут позове.
** ''XIX'', строфа 4.
* „Mоже л’ сунце сјати<br />И у црној ноћи?“<br />'''Одговор ће дати'''<br />'''Твоје црне очи.'''
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XXI|XXI]]'', строфа 1.
* Љуби мене, љубованко,<br />Нећеш се кајати,<br />Јер ће моја силна [[љубав]]<br />Вечно трајати.
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]]'', строфа 1.
* Певаћу ти нежне песме,<br />Да се топи цвет,<br />Ил’ ако ћеш песме тужне<br />Да задршће свет.<br />Певаћу ти о слободи<br />Српски и јуначки,<br />Певаћу ти збиљу, шалу —<br />Певаћу ти бачки.
** ''XXIV'', строфа 1.
* '''Излити цело срце'''<br />'''Није у нашој власти'''; —<br />Нагађај, љубо моја,<br />То што сам хтео касти!
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]]'', строфа 3.
* Просуо бих песме своје,<br />Што ми срце сада поје,<br />У недарце твоје.<br />Ал’ су песме слаби гласи,<br />'''Тебе нешто лепше краси,'''<br />'''Што те краси: Српкиња си.'''
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]]'', строфа 2. и 3.
* Душо моја, шта сам снио,<br />Чудновати сан;<br />На [[Косово|Косову]] ја сам био<br />Баш на Видов-дан.
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]]'', строфа 1.
* Поред мене многи јунак,<br />Многи српски тић, —<br />Ја сам био „издајица”,<br />[[Милош Обилић]].
** ''XLIII'', строфа 2.
* Да с’ видела како ли сам<br />У бој скорио,<br />Да с’ видела како сам се<br />Љуто борио.
** ''XLIII'', строфа 3.
* Кад с’ пробудиш, Видов-дан ће<br />У велике проћ’,<br />Ведриће се она дуга,<br />Она српска ноћ.
** ''XLIII'', строфа 6.
* Анђели би хтели<br />Срећу смртних људи,<br />Они би отели<br />Љубав нам из груди.<br />Овако нам лепе<br />Среће и не слуте. —<br />Нека срца стрепе!<br />Нека срца ћуте!
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]]'', строфа 3. и 4.
* Песмо моја, закити се цветом,<br />Песмо моја замириши светом;<br />Још сва срца охладнила нису, —<br />Познаће те, песмо, по мирису!
** ''[[s:ЂУЛИЋИ XLVI|XLVII]]'', строфа 1.
* Песмо моја, већ си на полету,<br />Поздрави ми све на овом свету,<br />Поздрави ми славље и голубе,<br />И сва срца, што се силно љубе.
** ''XLVII'', строфа 3.
* Радује се твој бабајко,<br />Моје Српче мало,<br />Кâ да му је од Косова<br />Сунце засијало.<br />Ако није засијало,<br />Оно синут’ мора,<br />'''Пре слободе мора бити'''<br />'''Крвавих покора.'''
** ''[[s:ЂУЛИЋИ LXX|LXX]]'', строфа 5. и 6.
* Добро дошло, чедо моје,<br />Ако ти се пише,<br />Да ти живот своме роду<br />За слободу дише.<br />А зло дошô, ако мислиш<br />Животарит’ гњило; —<br />Кукавица има доста, —<br />Нигде их не било!
** ''LXX'', строфа 7. и 8.
* Ако желиш праве среће<br />Себи, мени, чеду своме,<br />Из дна душе кратко реци:<br />'''Помоз’, Боже, роду моме!'''
** ''[[s:ЂУЛИЋИ LXII|LXII]]'', строфа 2.
* Љубим ти, душо, недра; —<br />Ал’ ја сам увек Срб,<br />И сад сам ту нашарô<br />Пољупци српски грб.
** ''[[s:ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]]'', строфа 2.
* Па чуј шта звезде поје,<br />Ту радост велику:<br />Срб љубећ’ љубу љуби<br />По крсту челику.
** ''LXXII'', строфа 3.
=== Ненаведен извор ===
{{цитат|"Сећање је лако за сваког", ко има меморију. Заборав је тежак само за оне који имају срце.}}<br />
{{цитат|Ко пелин није гутао, тај не зна шта је сладост; ко тужан никад није био, тај не зна шта је радост.}}<br />
{{цитат|Увек сам се чудио кад је ко писао писмо тамо где би се речима изразити могао. Сад видим да нисам имао право. Сад најбоље видим да има ствари, које се ни речима и писмом довољно казати не даду, а затајити, прећутати, никако (...) Будите ми здрави - сам се чудио одкуд сам нехотице писмо ово пољубио.}}<br />
{{цитат|Лепши је погреб кад идеали сахрањују свог човека него кад човек сахрањује своје идеале.}}<br />
{{цитат|Сви идеали овога света не вреде сузе једног детета.}}<br />
{{цитат|Никад не одустај, јер можда баш тај задњи покушај те доведе до циља.}}<br />
{{цитат|Није знање знање знати, већ је знање знање дати.}}
== Цитати о Јовану Јовановићу Змају ==
* Кад би се песници прекрстили у цветове, онда би у Змајевом перивоју било и [[Гете]]а и [[Шилер]]а, и Таса и Мисеа, и Руже де Лиља и Кернера, и [[Хајне]]а и [[Иго|Виктора Ига]], и Милтона и Овида, и [[Пушкин]]а и [[Љермонтов]]а, и [[Петар II Петровић Његош|Владике Рада]] и [[Бранко Радичевић|Бранка]], и Мирзе и Беранжеа, па чак и Сервантеса и Шекспира. И сви би ти цветови носили ипак посебно обележје ''овога'' сада.
** [[Миленко Р. Веснић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* Змајева је појезија душевна животворна храна српскому подмлатку; њом ће се српски нараштаји наслађивати. Слава му!
** [[Нићифор Дучић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* У Енглеској постоји звање дворског песника. Коме се оно повери, тај има дужност да опева све важније догађаје у животу владалачке породице, рођења, свадбе, умирања... Таку дужност од прилике вршио је код нас Змај, али с овом разликом. Он се није хтео изједначити само с једном породицом нашег народа, па ма то било и силом највишом. Он се изједначио с целим народом. Нема тог догађаја у народном животу у коме он није учествовао својим стиховима.
** [[Слободан Јовановић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* Кад би се Српство имало персонифицирати символично — Змајева биста била би му највјернији израз.
** [[Јован Протић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* И песник, као сваки човек, има своје лице и наличје; многи допиру тек само до његова наличја.
** [[Милан Савић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* И зато што дубоко осећамо песника у њему, или што педесет година часног и корисног рада показују га као човека велика срца и широких погледа, зато што је увек био песник а не бакалин — зато ми млађи и волемо и ценимо Змаја.
** [[Јован Скерлић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* Змајева је душа широко непомућено језеро, а небо, што се у њему огледа, то је ''Српство''.
** [[Алекса Шантић]], ''У Змајеву споменицу'' (1899)
* Слава жару — срцу твоме<br />На коме се Србин грије!<br />Слава духу великоме<br />Над ким златно небо бдије!<br />Слава пјесми што се вила<br />По стољећа српском крају,<br />Слава гласу твојих вила!<br />Слава твоме умном сјају! –<br />Слава Змају!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Поклич Змају|Поклич Змају]]'' (1899), строфа 4.
* Песниче Бола и горких суза<br />Тлаченог рода што јʼ у крв грезно<br />И веке дуге за Сунцем чезно<br />Гле, роб је решен туђинских уза!<br />Твоја је жеља искрена била:<br />Под један бајрак да сʼ браћа сјате<br />И да се сљубе и чвршће обрате.
** Назиф Расуловић, ''Праху Змаја Јована Јовановића'' (192?), строфа 2. и 3.
== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Јовановић Змај}}
{{Викизворник|Јован Јовановић Змај}}
{{DEFAULTSORT:Јовановић Змај, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1833.]]
[[Категорија:Умрли 1904.]]
[[Категорија:Српски песници]]
cn1tpew3v0ng1cyu2jmgjexusnl9yl5
Загреб
0
13680
67991
63871
2026-06-19T10:01:01Z
EUPBR
6628
/* */
67991
wikitext
text/x-wiki
[[Датотека: Zagreb (29255640143).jpg |thumb]]
'''[[w:Загреб|Загреб]]''' је главни и по броју становника највећи град [[Хрватска|Републике Хрватске]].
== Цитати ==
{{цитат|Признајем да ми се Загреб много више свиђа од Загрепчана. Загреб је Загреб... ([[Антун Густав Матош]])}}<br />
{{Википедија|Загреб}}
[[Категорија:Градови у Хрватској]]
21m5gy4xrultn1iydosypme68blogpt
Богдан Поповић
0
21938
67988
65360
2026-06-18T15:26:42Z
Coaorao
6170
/* Цитати */
67988
wikitext
text/x-wiki
[[Датотека:Bogdan Popović.jpg|мини]]
'''[[w:Богдан Поповић|Богдан Поповић]]''' (20. децембар 1863/1. јануар 1864 — 7. новембар 1944) био је српски књижевни критичар, есејиста, универзитетски професор и академик.
== Цитати ==
* Јади живота покрећу људе на филозофирање.
** ''Јован Јовановић Змај'' (1904)
===''Књижевни листови'' (1901)===
* Потребна старим, критика је још потребнија младим књижевностима.
* Каква је књижевност, такав је и њен даљи утицај на њено доба. Зна се, међутим, да је тај утицај врло често био врло велики; да је књижевност изазивала душевна расположења и друштвене покрете од највећег значаја; да је често утицала и на појединости у навикама и начину друштвеног живота; као што је неко духовито рекао, живот често подражава слици живота.
* Писци треба да разумеју да критичар њихове мане казује ради њих, не ради себе: критичар је сваком пријатељ, само себи не.
* [[Патриотизам]] је увек скопчан са жртвама, а шовинизам увек годи сујети; по том ћете их вазда моћи тачно познати и тачно разликовати.
== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}
{{DEFAULTSORT:Поповић, Бранко}}
[[Категорија:Рођени 1864.]]
[[Категорија:Умрли 1944.]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:Српски ликовни критичари]]
cyxdx2hkrbr3y0rm3h76psud9q379fp
Мохандас Карамчад Ганди
0
22293
67990
2026-06-18T20:40:56Z
RoastPig
5068
Преусмерена страница на [[Махатма Ганди]]
67990
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Махатма Ганди]]
lhiscv4ovl7nt8rfppldcdyy11s6e8d