Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 9041 68104 65097 2026-08-18T14:45:31Z Coaorao 6170 /* М */ 68104 wikitext text/x-wiki {{садржај2}} == Цитати == == А == * Не верујем у теолошког бога који награђује [[добро]] а кажњава [[зло]]. ** [[Алберт Ајнштајн]] * Несрећа је живети без Бога и изневерити се вери отаца. ** [[Иво Андрић]], ''[[Травничка хроника]]'' (1945), XVII * Бог је бескрајна сфера чије је средиште свугде, а периферија нигде. ** [[Августин Хипонски|Аурелије Августин]] == Б == * [[Брус Нолан]] ** "Бог је само зло дете са увеличавајућим стаклом. А ми смо мрави." == В == * [[Винсент ван Гог]] ** "Све више верујем да не треба преклињати Господа зато што је [[свет]] такав какав је; ради се, просто, о неуспелој скици." * [[Волтер]] ** "Кад бог не би постојао требало би га измислити." == Д == * Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном. ** [[Јован Дучић]], ''[[Градови и химере]]'' * Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. ** Јован Дучић, ''Градови и химере'' * Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак и уметнички ненадмашна. ** Јован Дучић, ''[[Благо цара Радована]]'' * Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' * Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум. Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом како га је био замислио. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' == Е == * [[Есхил]] ** "Бог воли помоћи ономе који тежи да помогне сам себи." * {{цитат|Можете слободно да претпоставите да сте створили [[бог]]а по свом лику, ако се испостави да бог мрзи исте људе као и ви.|[[Ен Лемот]]}} {{цитат|Ако бог жели, а не може да искорени зло, онда није свемогућ.<br /> Ако може, али не жели, онда је зао и малициозан<br /> Ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету?<br /> Ако бог нити може нити жели, онда зашто га звати богом?<br /> |[[Епикур]]}} == Ј == * И кроз густу маглу Бог види! ** [[Ђура Јакшић]], ''Краљица'' (1860) == Л == * [[Лао Ц']] ** "Једно једино ''ево ти'' вреди више него десет нека ти Бог помогне." == М == * Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати. ** [[Светозар Милетић]], ''[[s:Туциндански чланак|Туциндански чланак]]'' (1860) * Свуда људи божје име славе,<br />А Бог прашта, кад су молбе праве. ** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Најтежи грех|Најтежи грех]]'' (1896), строфа 12. * И горко патим. Ал’ за лажну срећу<br />Ја никад Бога одрећи се нећу. ** Милорад Митровић, ''[[s:Пророк (Милорад Митровић)|Пророк]]'' (1896), 11–12. * [[Махатма Ганди]] ** "Верујем да Бог има исто толико имена колико има живих људи." * [[Мартин Лутер]] ** "Божја љубав не припада онима који су је достојни већ ствара оне који су достојни Божје љубави." ** "Када би се бог разљутио и са света уклонио све учењаке, људи би се претворили у звери и дивље животиње. Тада не би било ни разумности, ни духа, ни права, већ само отимачине, крађе, убистава и штеточинства." * [[Мухамед]] ** "Смиреност је од Бога, журба је од ђавола."<ref name="Hadisi">[http://www.duhovnaizgradnja.net/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/hadisi.htm Hadisi - Muhammedove izreke]</ref> ** "Богу је најдраже оно дјело на коме се устраје, макар било и малено."<ref name="Hadisi"/> ** "Најбоље вјеровање је знати да је Бог уз тебе, гдје год се ти налазио."<ref name="Hadisi"/> ** "Када нешто хоћеш да урадиш добро размисли и не жури док ти Бог не покаже излаз из тешкоћа."<ref name="Hadisi"/> ** "Ако ми прође један дан у којем нисам проширио своје знање које ме приближава узвишеном Богу, тада ми тај дан није благословен."<ref name="Hadisi"/> ** "Узвишени Бог даје своме преданом вјернику разна искушења да би га очистио од сваког гријеха."<ref name="Hadisi"/> ** "Бог не гледа ваш изглед нити ваш иметак него гледа ваша срца и ваша дјела."<ref>[http://www.scribd.com/doc/37171089/Tako-je-govorio-Muhamed-a-s Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed]</ref> == Њ == * Криву клетву на дом не понеси,<br />Јер је мука с Богом ратовати! ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Горски вијенац]]'' == О == * [[Овидије]] ** "Бог је човеку подарио усправан положај како би могао посматрати небо и подизати поглед према звездама." == П == * [[Плутарх]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за богове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Ралф Волдо Емерсон]] ** "Мудар човек у олуји Богу се моли, али не за избављење из опасности већ за избављење од страха. Олуја изнутра је та која га угрожава, а не олуја извана." == С == * [[Брат]] да љуби брата свог<br />На то [[Срби|Србе]] зове Бог. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''[[s:Гени Рода и млади Србин|Гени Рода и млади Србин]]'' (1846), строфа 8. * [[Семјуел Бекет]] ** "...али, шта је Бог радио пре стварања света?" == Т == * [[Тори Ејмос]] ** "Воз је протутњао у тами. То је једини начин који је Бог створио да заљуља структуру [[Време|времена]]." == Ф == * [[Фридрих Ниче]] ** "Не могу да верујем у Бога који жели да га хвале све време." == Ц == * Наш Бог је [[крв]]. ** [[Милош Црњански]], ''Химна'' == Ч == * [[Чарлс Буковски]] ** "Бог је измислио пијанце да ружне жене не остају саме." == Пословице == {{цитат|У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке. ([[Српске народне пословице|Српска народна пословица]])}}<br /> {{цитат|С једнијем Богом на сто непријатеља. Или:<br />С једним Богом на сто злотвора. ([[Српске народне пословице|Српска народна пословица]])}}<br /> * [[Француске народне пословице]] ** "Бог нас често посећује, али ми већином нисмо код куће." * [[Корејске пословице]] ** "У сиромашној кући и Бог је гладан." * [[Немачке пословице]] ** "Вино од људи прави богове и врагове." * [[Пољске пословице]] ** "Бог није мало казнио ону којој је дао ружно лице, а милостиво срце." * [[Словеначке пословице]] ** "И Бог би био добре воље кад би пио [[вино]]." == Извори == {{reflist|2}} {{Википедија|Бог}} [[Категорија:Религија]] 5shintq7y4gr8nfl6n0bohysm11qv0n 0 13328 68102 68101 2026-08-18T14:41:27Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68102 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Branko Radičević Nepoznati autor.jpg|мини|200п|Млого тео, млого започео<br />Час умрли њега је помео.]] '''''[[w:Ђачки растанак|Ђачки растанак]]''''' је песма коју је написао [[Бранко Радичевић]]. == Цитати == [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|Како красно бијаше некада,<br />Осети се [[Срби|српске]] царевине,<br />Српске славе, српске госпоштине,<br />Осети се последњега доба,<br />Та краснога на [[Косово|Косову]] гроба.]] [[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|Ој Поцерче, ој [[Милош Обилић|Милошу]],<br />Наш соколе, славо мила,<br />Алʼ на славу Турком лошу,<br />Јер им сломи пуста крила.]] [[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|мини|[[Карађорђе Петровић|Ђорђе]] дође, сунце грану,<br />А [[Србија|Србији]] дан освану.]] [[Датотека:Hajduk Veljko, portrait.jpg|мини|[[Хајдук Вељко|Ајдук Вељко]] зна љубити,<br />Алʼ и сабљом дивно бити.]] * Неси, бреже, чудо ти за око,<br />Не дижеш се до неба високо,<br />Неси гора умилнога латка,<br />Кад ко шеће да је шетња слатка,<br />Ни се вода са камена слива,<br />Кад ко легне да слађе почива,<br />А ко тражи за весеље цвеће —<br />Заман тражи, ту га наћи неће. ** 1–8. * '''Млого тео, млого започео,'''<br />'''Час умрли њега је помео.''' ** 28–29. * Цвет не дирај, веће ајде доли,<br />Не кидај га, тако тʼ бога, брате,<br />Друго цвеће тамо цвати за те. ** 37–39. * Ој Карловци, место моје драго,<br />Кô детенце дошао сам амо,<br />Игра беше једино ми благо,<br />Слатко зва ја мед и смокву само. ** 62–65. * Лака песмо, оди у помоћ,<br />Јера оно већ је близу ноћ,<br />Де пригрли песмо, моја снаго,<br />Па ижљуби све мило и драго! ** 90–94. * Како красно бијаше некада,<br />Осети се [[Срби|српске]] царевине,<br />Српске славе, српске госпоштине,<br />Осети се последњега доба,<br />Та краснога на [[Косово|Косову]] гроба. ** 99–103. * Сунце зађе, а спушта се тама,<br />На небу је вечерњача сама,<br />Небо ведро, а река се чиста<br />Тамо, амо у пругама блиста,<br />Ој [[Дунав]]о, о ти реко силна,<br />Ала си умилна! ** 128–133. * Ао брацо, амо у то доба<br />Дођи, види, чуј, па ајдʼ у гроба. ** 172–173. * Њине очи и ножице,<br />Деде, брате, ијујуј!<br />Де поскочи, не лудуј,<br />'''Ко би јако момак био'''<br />'''Па се не би помамио!''' ** 195–199. * Умре [[Марко Краљевић|Марко]], њега нам нестаде,<br />Али ништа, бар винца остаде,<br />Јер да јʼ Марко још живео дуже,<br />Све би винце попио нам, друже. ** 329–332. * Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, —<br />Удри, побро, у сићане жице,<br />Данас има, а сутра нас нема,<br />Ајдʼ у коло, ко ће ту да дрема? ** 307–340. * Ој Шубићу,<br />Јуранићу,<br />Турске главе<br />Беу траве, ** 352–356. * '''Дела ваша сунцу равна'''<br />'''Неће скрити нојца тавна.''' ** 363–364. * Ао Луко,<br />Турска муко,<br />Ао Петре,<br />Плаи ветре, ** 369–372. * Ој Поцерче, ој [[Милош Обилић|Милошу]],<br />Наш соколе, славо мила,<br />Алʼ на славу Турком лошу,<br />Јер им сломи пуста крила, ** 375–378. * '''[[Карађорђе Петровић|Ђорђе]] дође, сунце грану,'''<br />'''А [[Србија|Србији]] дан освану.''' ** 385–386. * Коло, коло<br />Наоколо,<br />Виловито,<br />Плаовито,<br />Наплетено,<br />Навезено,<br />Окићено,<br />Зачињено, ** 387–394. * [[Срби]]јанче, огњу живи,<br />Ко се тебе још не диви! ** 397–398. * Ој Босанче, стара славо,<br />Тврдо срце, тврда главо,<br />Тврд си као кремен камен,<br />Де станује живи пламен! ** 401–404. * Ао Еро, тврда веро,<br />Ко је тебе јоште терô?<br />Ти си кано итра муња<br />Што никада не покуња. ** 405–408. * [[Хајдук Вељко|Ајдук Вељко]] зна љубити,<br />Алʼ и сабљом дивно бити,<br />Ајдук Вељко љути вуја,<br />Турци стадо јагањаца,<br />Ајдук Вељко кâ олуја<br />Кад у јесен из кланаца<br />Свати лишће то по гори,<br />Па обори,<br />Крши грање, па силена<br />Чупа раста из корена —<br />Сече Вељко и натиче,<br />Гони, стиже што измиче,<br />Сече аге посред паса —<br />„Ала, Ала!” оде с гласа,<br />Ломи коње и јунаке,<br />Чини јаде свакојаке,<br />Кушља тлачи, сабља сева,<br />Кликће Вељко, Туре зева,<br />О тле чалма, о тле глава,<br />Алʼ под небо српска слава! ** 464–483. * Гробница је кућица опака,<br />Зато мртвим буди земља лака. ** 575–576. * То је доста, ја не тражим више, —<br />Збогом, браћо, мила и сувише,<br />Били живи, весели и здрави<br />Никада вас ја не заборави. ** 699–702. == Спољашње везе == {{Википедија|Ђачки растанак}} {{Викизворник|Ђачки растанак}} [[Категорија:Књиге 1847.]] [[Категорија:Српска поезија]] 5xngpdynoyvomw3k9gxxao6xi8mcauf 0 18794 68105 51893 2026-08-19T09:03:44Z RoastPig 5068 68105 wikitext text/x-wiki [[Датотека:VedranaRudan.jpg|thumb|Ведрана Рудан (2015)]] '''[[w:Ведрана Рудан|Ведрана Рудан]]''' (29. октобар 1949 — 18. август 2026) је хрватска књижевница и колумнисткиња листа „Национал“ где пише колумну „Злоће и поврће“. == Цитати == {{цитат|Добар дан. Хвала на позиву. Драго ми је што смо ипак дочекали крај говора Ким Ил [[Александар Вучић|Вучића]] – како је кренуо ја сам мислила да нећу стићи на промоцију у шест навече. Овог пута је био кратак, три сата?}}<br /> {{цитат|Идете у унију са онима који су вас убијали бомбама, а докусуриће вас економијом и храном! Улазак у [[Европска унија|Европу]] данас, је као да улазите у Југославију ’89, дакле, самоубилачки чин!}}<br /> {{цитат|Да ли су Хрвати случајно пре шездесетак година били злочинци? Такво је време било? Да је то истина, не би данас фудбалер неандерталац коме је коефицијент интелигенције мањи од броја ципела позивао на клање.}}<br /> {{цитат|Мислим да је Папа на челу злочиначке организације и да би због свих злочина које је католичка црква у својој прошлости учинила, а притом не мислим само на сексуалне злочине, него и на финансијске, требало да оде у Хаг да му се суди. Сада је тамо Младић, а свакако мислим да би требало да буде и он. Мислим да би Младић у односу на Папу требало да добије мало бољи смештај и услове.}}<br /> {{цитат|У [[Београд|Београду]] се осјећам сјајно. Што се кампање тиче; сви ваши председнички кандидати имају у свом слогану имају 'знате ме', 'знамо се', 'знамо'... а како је у [[Хрватска|Хрватској]] слоган ХДЗ-а 'зна се', ја имам дојам у Београду да су сви ваши председнички кандидати чланови ХДЗ-а.}}<br /> {{цитат|Листам, листам. Листам, листам. Листам, листам. Од почетка према крају, од краја према почетку. Загребачке новине. Далматинске. Приморске. Истарске. Невероватно! У свим [[новине|новинама]] исто. Ту има и логике. Наравно да ће у свим новинама бити исто кад излазе у истој земљи и говоре о истим темама. Зато се на сваком листу свих хрватских дневних листова могу видети гола тела голих жена. […] Некако ми је тешко, гледајући гола женска тела, схватити шта се у Хрватској дешава. […] Размишљам, размишљам, размишљам. Голе, безглаве жене?! Не, оне мени ништа не поручују. Мени, ништа! Ја сам жена, а жене не воле гледати гола, безглава женска тела. Дакле, ''мушкарцима'' се шаље порука. Хрватским мушкарцима. Ко су хрватски мушкарци? То су бића која не постављају питања, не дижу штрајкове, не траже већу плату, не проваљују у Сабор да би из њега извукли све оне кретене, не проваљују ни у Уставни суд да би оданде извукли све кретене, не руше ни врата иза којих заседа [[Влада]] да би из Владе ишчупали кретене.<ref name=КадЈе>{{cite book | first = Vedrana | last = Rudan | title = Kad je žena kurva | year = 2020 | publisher = Laguna, Beograd | isbn = ISBN 9788652137596 }}, стр. 28. (плава књига)</ref> }} <br> == Извори == {{reflist}} {{Википедија}} {{DEFAULTSORT:Рудан, Ведрана}} [[Категорија:Рођени 1949.]] [[Категорија:Хрватски новинари]] [[Категорија:Хрватски књижевници]] [[Категорија:Жене]] qi11ny5hj1kov0wd8h0oy0p68dz9n0a 0 20758 68103 67661 2026-08-18T14:43:52Z Coaorao 6170 68103 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Uroš Predić - dr Svetozar Miletić, GMS.png|мини|Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.]] '''[[w:Светозар Милетић|Светозар Милетић]]''' (22. фебруар 1826 — 4. фебруар 1901) је био адвокат, политичар и градоначелник [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Цитати == * [[Српска Војводина|Војводство]] је сахрањено — али ми му нисмо очи заклопили, и злосретан би [[Срби]]н био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује. Војводство — то значи, биће политичко народа српског с ове стране — сахрањено је, али који су га сахранили, заједно су и још нешто сахранили, што више никад неће васкрснути моћи. Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без имена тога, зацело васкрснути. ** ''[[s:Туциндански чланак|Туциндански чланак]]'' (1860) * Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо, како ће сад [[Слобода|слободу]], једнакост и братинство разумети. ** ''Туциндански чланак'' (1860) * Срби, будимо себи верни; против силе и времена никуд ни камо; зато будимо стрпљиви; Мађарима непрестајмо пружати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду; — али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати. ** ''Туциндански чланак'' (1860) * Ми смо Срби и грађани. ** Са Благовештанског сабора у Сремским Карловцима 2. априла 1861. ''[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610406&seite=1&zoom=33 Србски дневник, 6. април 1861. Бр. 28.]'' * Ми имамо три главне потребе народне, за које средства набављати морамо: имамо потребу да се оснује у средини нашој заведење, у ком би се правно-политичне, по могућству и филолошко-историјске науке на српском језику предавале, и то и ствари, и народа, и језика нашег ради, с тим ћемо добити бољих наученика српских; имамо потребу да се књижевност српска потпомогне и одржи, с тим ће се образованост целог народа унапредити, и они бољи наученици српски добиће више поља за радњу своју; имамо потребу да народ наш има онаку школу живота пред очима, као што је други народи у представљању поетичних умотворина својих и страних врстних људи имајy — прво зовемо Правном Академијом, друго Матицом Српском, треће Позориштем Народним. ** Из текста објављеног у ''Српском дневнику'' 1864. поводом прве скупштине Матице Српске у Новом Саду, [https://www.dnevnik.rs/lat/vesti/politika/dva-veka-od-rodjenja-svetozara-miletica-mocan-glas-slobode-koji-nije-utisao-2026-02-22 „Два века од рођења Светозара Милетића: моћан глас слободе који се није утишао”] ''Дневник'' (22. фебруар 2026.) * Ми смо Срби, али и грађани. ** Потребан извор == Цитати о Светозару Милетићу== * …јавља се млади нараштај, искључиво светован, слободоуман, независан и национално одлучан, нараштај који ће створити Уједињену Омладину Српску и бити језгро будуће народне странке. На челу тих младих људи стоји Светозар Милетић, који необично потпуно и снажно изражава све добре и рђаве стране свога поколења. То је био „син својих дела”, даровит и активан плебејац, који је својим говорничким способностима, својим политичким темпераментом брзо потискао старије и познатије људе и заузео место неоспорног вође целога народа. Као ђак још у Пожуну и уредник ''Славјанке'', он је био душа ондашњег омладинског покрета српског; у Буни ударао је у Шајкашкој у звона на узбуну; обожавалац и следбеник [[Алфонс де Ламартин|Ламартина]] дизао је народ у име слободе, једнакости и братства, био поверљив чиновник Народне Владе „при особеним порученијима”, и аутор познате песме:<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Већ се србска застава<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Свуда вије јавно… ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), књига II, стр. 87-88. == Спољашње везе == {{Википедија|Светозар Милетић}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Милетић, Светозар}} [[Категорија:Рођени 1826.]] [[Категорија:Умрли 1901.]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски адвокати]] 60pxajmqjjyp37sz6ggm474rj3lgkir