Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.45.0-wmf.3
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Патриотизам у Књижевности/I
0
60010
139654
139323
2025-06-03T09:11:40Z
Coaorao
19106
139654
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]
| [[Патриотизам у Књижевности]]
|
| [[Патриотизам у Књижевности|-{Садржај}-]]
| -{'''I'''}-
| [[Патриотизам у Књижевности/II|-{II}-]]
}}
Српска је Књижевност у једном погледу судбине свог народа: она је препуштена сама себи, бави се сама о себи, чита се само у границама своје отаџбине. Критика њена, колико је има, она је критика само српска. Ну није осијала срећа других народа да је читају и пресуђују страни народи, да они откривају њене велике таленте, да се њима одушевљавају, и да српско слово има већег значења и за
шири свијет. Пала је неколико пута у туђини по која утјешна, ласкава ријеч о неким преведеним нашим дјелима, али српска писменост позната је још и данас у опћем књижевном животу само по нашим народним пјесмама.
== Извор ==
''Зора'', 1. март 1899. Год. IV, Бр. III, Стр. 81-82.
2nnhwthg95tf92fzyx7mz6eebglgd93
Тамница (Горки)/II
0
60068
139652
2025-06-03T09:05:48Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]] | [[Тамница (Горки)|Тамница]] | -{Превео: В. Б.}- | [[Тамница (Горки)/I|-{I}-]] | '''II''' | [[Тамница (Горки)/III|-{III}-]] }} И у тамници исто тако није било празних места те Мишу сместише у малу собицу…
139652
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]]
| [[Тамница (Горки)|Тамница]]
| -{Превео: В. Б.}-
| [[Тамница (Горки)/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Тамница (Горки)/III|-{III}-]]
}}
И у тамници исто тако није било празних места те Мишу сместише у малу собицу за кривце. Сед, висок надзорник, дугачка лица, клинасте браде и непокретних, безбојних очију, са треском закључа масивна, прљава врата, па нагнувши се изрезаном на њима округлом прозорчету, рече, као да је говорио кроз трубу, потмулим, једноликим гласом:<br />
— Ако вам што затреба зовите ме, ја сам овди…<br />
И ишчезну без шума, као миш.<br />
Младић га праћаше љубопитним погледом и умиривши се мало, поче разгледати собицу. То је била узана, дугачка соба. Код врата на левој страни вирила је пећ у облику троугла, поред које се налазио стрменит прљав кревет за четворо. Он се протезао дуж целе собе до великог прозора, са дебелом гвозденом решетком, обложеном црвенкастим слојем рђе. Између кревета и десног зида беше слободан простор, широк преко једног метра, и осим кревета, у овој прљавој, жалосној соби ничега није било. Камени свод избраздан пукотинама савијао се у оштар лук, спуштајући се код левог зида готово до самог кревета. Овај свод давао је собици чудноват облик полукруга, правилно раздељеног на двоје. На највишој тачци свода, на десном зиду, светлила је прашином покривена електрична сијалица, осветљавајући блатњаве зидове, покривене нечистоћом, мрљама од поубијаних стеница, и некаквим натписима…<br />
Више кревета, око пећи, били су нацртани по свој прилици ексером, необично велики ступци цифара, неко их је сабирао, делио и множио, попуњавајући тим дуге дане проведене овде и борећи се с тугом самоће. Ближе прозору на тамној, мрљи исушене буђи, крупним словима било је исписано:<br />
„Ми смо из Вјазме две бекрије били,
„Заједно смо по свету ходили,<br />
По ћошковима копејке зарадимо,<br />
За њих хлеба купимо<br />
И — кркамо!”<br />
Миша се насмеја, мислећи, шта ли значи „кркамо”?<br />
Мора бити — халапљиво једемо! — закључи он, загледајући се у неправилне редове слова, весело разбацаних по зиду. И „две бекрије” му се страшно допадоше, он замишљаше како су они вечно весели, издрпани, увек полугладни; они никада не очајавају, ничега се не боје, вечито скитају, из једне вароши у другу, где „зараде по коју копејку”, и тако живе међу људима као птице грабљивице… Миша прочита стихове још једном и осећајући необично интересовање према овим прљавим зидовима — насмеја се…<br />
Испред врата собице одјекнуше кораци ногу, које су се једва вукле и потмули глас љутито упита:<br />
— Шта хоћете?<br />
Миша се трже, окрете се, — кроз отвор изрезан на вратима гледаше на њега хладно, испокретно око…<br />
— Јесте ли ме звали?<br />
— He…<br />
— Па шта хоћете? — упорно питаше око.<br />
— Ништа… Ја сам се смејао, рече Миша.<br />
Око брзо одскочи некуд горе, затим му из ходника допре нејасан и као увредљив глас…<br />
— Овде се не смеје…<br />
— Да ли је забрањено? — мирно осмејкујући се упита Миша.<br />
Нико му не одговори. Из дворишта тамнице допираше шум гласова; негде далеко пљускала је вода, у суседној собици лепо је звецкало гвожђе од окова, и сви ти звуци, стапајући се у нејасну хуку, нису изазивали у њему жељу да их са пажњом слуша. Испред Мише премаче мршаво, дуго лице настојниково, његове округле, неодређене боје очи, седе, чупаве, високо издигнуте над њима обрве, широко чело, уоквирено жутом набраном кожом…<br />
— Феђка, зелени створе! — цикну неко у ходнику, затим се разлеже кикот; поред собице, протрча неко тешко табајући ногама…<br />
— Лакше ви, јарчине једне! — разлеже се сурови узвик. Миша уздахну и поче читати натписе. На таваници, тамо, где се лежећи на кревету, могло лако дохватити руком, неко је врло марљиво штампаним словима написаo:<br />
„Овди је седијо Јаков Игњатов Усов. Због убивства жене и Сашке Гризлова за њину подлос. Ујануару то је било. 1900. Просуо им је црева.”<br />
Миша понова задрхта. Њега изненади садржина натписа, а још више — брижљивост с којом је израђен, по њој се чисто могло видети како је Усов потпуно убеђен да има право да убија људе.<br />
Он хтеде себи да представи Усова, али не нађе за њега човечјег лика. — Овај мирни убица изазивао је у његовој машти представу страшне мрље без облика, у чијој је средини једноликом светлошћу горео нејасан крваво-црвен пламен.<br />
Испред врата разлегоше се тешки кораци и јак узвик:<br />
— Мирно!<br />
Затим затутња гвожђе, врата се отворише, у собицу уђоше два надзорника и млађи помоћник начелника тамнице, мали човек са тамно шиљастом њушчицом и плашљивим као у миша очицама. Он брзо попреко одмери Мишину фигуру и ћутећи се окрете од њега. Један од надзорника — рић, дебео, са великим трбухом — приђе прозору и продрма руком решетку; други, познат Миши, висок старац, непокретно стајаше уз оквир врата и гледаше у младићево лице својим мртвим очима. Промакнувши нечујно поред његових ногу, у собину улете, као облик хладног облака зими, тамна прилика криминалног апсеника. Он брзо гурну под кревет дрвену каду, густо премазану смолом, и нестаде га. Изађе и власт, јако лупајући ногама, не рекавши Миши ни речи. Затутњише тешке гвоздене полуге, затим са лупом закључаше врата катанцем и одоше даље ходником, носећи са собом хладни, тврди свежањ кључева…<br />
— Мирно-о! — допре Миши у собицу пригушен узвик. Негде отегнуто засвира пиштаљка, лупише врата, ваздух затрепери од звука сличног пуцњу, опет одјекну јака шкрипа гвожђа, разговетно одјекнуше одмерени чврсти кораци, још једанпут Миша зачу сурови узвик:<br />
— Мирно-о!…<br />
И — настаде тишина, као да целу тамницу одједном обавише меким, за звуке непробојним, тамним застором…<br />
Миша осети, како га нешто штрецну — као да га заболе зуб, али истог тренутка он се застиде од тог бола, стресе главом, завуче руке дубоко у џепове чакшира и јасно звиждућући, поче корачати по собици.<br />
На прозорчету се појави мртво око надзорниково и његов суви, старачки глас мирно изговори:<br />
— Звиждати — није дозвољено!<br />
— Није дозвољено? — понови Миша, зауставивши се.<br />
— Да, да… одважно одговори надзорник.<br />
— Добро,… нећу више! — смејући се рече Миша, слегнувши раменима.<br />
Неколико секунада око је нејасно сијало на маленом кружићу на вратима, затим га лагано нестаде. Испред врата одјекнуше, удаљавајући се, лагани кораци… У суседној собици код робијаша, звучао је, нејасан, једнолик жагор… Неко се, по свој прилици, молио Богу или причао причу… Миша приђе прозору, стаде на банак од прозора, и наслонивши чело на хладно гвожђе решетке, поче упорно гледати у таму јесење ноћи… А ноћ је била тако тамна, да се чинило, кад би се кроз прозор испружила рука — њу би одмах покрио влажан, као чађ црн слој… Негде далеко, треперећи и слободно, горела је мала, весела ватрица, и усамљена у мраку, који је окружаваше, изгледаше као да је и она у тамници…
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. 10. 1906. Књига XXVII, Број 7. Стр. 505–508.
msb95rbzq2fbmdve2mm89lgptk97o1y
139653
139652
2025-06-03T09:08:21Z
Coaorao
19106
139653
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]]
| [[Тамница (Горки)|Тамница]]
| -{Превео: В. Б.}-
| [[Тамница (Горки)/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Тамница (Горки)/III|-{III}-]]
}}
И у тамници исто тако није било празних места те Мишу сместише у малу собицу за кривце. Сед, висок надзорник, дугачка лица, клинасте браде и непокретних, безбојних очију, са треском закључа масивна, прљава врата, па нагнувши се изрезаном на њима округлом прозорчету, рече, као да је говорио кроз трубу, потмулим, једноликим гласом:<br />
— Ако вам што затреба зовите ме, ја сам овди…<br />
И ишчезну без шума, као миш.<br />
Младић га праћаше љубопитним погледом и умиривши се мало, поче разгледати собицу. То је била узана, дугачка соба. Код врата на левој страни вирила је пећ у облику троугла, поред које се налазио стрменит прљав кревет за четворо. Он се протезао дуж целе собе до великог прозора, са дебелом гвозденом решетком, обложеном црвенкастим слојем рђе. Између кревета и десног зида беше слободан простор, широк преко једног метра, и осим кревета, у овој прљавој, жалосној соби ничега није било. Камени свод избраздан пукотинама савијао се у оштар лук, спуштајући се код левог зида готово до самог кревета. Овај свод давао је собици чудноват облик полукруга, правилно раздељеног на двоје. На највишој тачци свода, на десном зиду, светлила је прашином покривена електрична сијалица, осветљавајући блатњаве зидове, покривене нечистоћом, мрљама од поубијаних стеница, и некаквим натписима…<br />
Више кревета, око пећи, били су нацртани по свој прилици ексером, необично велики ступци цифара, неко их је сабирао, делио и множио, попуњавајући тим дуге дане проведене овде и борећи се с тугом самоће. Ближе прозору на тамној, мрљи исушене буђи, крупним словима било је исписано:<br />
<poem>
::::::::::„Ми смо из Вјазме две бекрије били,
::::::::::„Заједно смо по свету ходили,
::::::::::„По ћошковима копејке зарадимо,
::::::::::„За њих хлеба купимо
::::::::::„И — кркамо!”
</poem>
Миша се насмеја, мислећи, шта ли значи „кркамо”?<br />
Мора бити — халапљиво једемо! — закључи он, загледајући се у неправилне редове слова, весело разбацаних по зиду. И „две бекрије” му се страшно допадоше, он замишљаше како су они вечно весели, издрпани, увек полугладни; они никада не очајавају, ничега се не боје, вечито скитају, из једне вароши у другу, где „зараде по коју копејку”, и тако живе међу људима као птице грабљивице… Миша прочита стихове још једном и осећајући необично интересовање према овим прљавим зидовима — насмеја се…<br />
Испред врата собице одјекнуше кораци ногу, које су се једва вукле и потмули глас љутито упита:<br />
— Шта хоћете?<br />
Миша се трже, окрете се, — кроз отвор изрезан на вратима гледаше на њега хладно, испокретно око…<br />
— Јесте ли ме звали?<br />
— He…<br />
— Па шта хоћете? — упорно питаше око.<br />
— Ништа… Ја сам се смејао, рече Миша.<br />
Око брзо одскочи некуд горе, затим му из ходника допре нејасан и као увредљив глас…<br />
— Овде се не смеје…<br />
— Да ли је забрањено? — мирно осмејкујући се упита Миша.<br />
Нико му не одговори. Из дворишта тамнице допираше шум гласова; негде далеко пљускала је вода, у суседној собици лепо је звецкало гвожђе од окова, и сви ти звуци, стапајући се у нејасну хуку, нису изазивали у њему жељу да их са пажњом слуша. Испред Мише премаче мршаво, дуго лице настојниково, његове округле, неодређене боје очи, седе, чупаве, високо издигнуте над њима обрве, широко чело, уоквирено жутом набраном кожом…<br />
— Феђка, зелени створе! — цикну неко у ходнику, затим се разлеже кикот; поред собице, протрча неко тешко табајући ногама…<br />
— Лакше ви, јарчине једне! — разлеже се сурови узвик. Миша уздахну и поче читати натписе. На таваници, тамо, где се лежећи на кревету, могло лако дохватити руком, неко је врло марљиво штампаним словима написаo:<br />
„Овди је седијо Јаков Игњатов Усов. Због убивства жене и Сашке Гризлова за њину подлос. Ујануару то је било. 1900. Просуо им је црева.”<br />
Миша понова задрхта. Њега изненади садржина натписа, а још више — брижљивост с којом је израђен, по њој се чисто могло видети како је Усов потпуно убеђен да има право да убија људе.<br />
Он хтеде себи да представи Усова, али не нађе за њега човечјег лика. — Овај мирни убица изазивао је у његовој машти представу страшне мрље без облика, у чијој је средини једноликом светлошћу горео нејасан крваво-црвен пламен.<br />
Испред врата разлегоше се тешки кораци и јак узвик:<br />
— Мирно!<br />
Затим затутња гвожђе, врата се отворише, у собицу уђоше два надзорника и млађи помоћник начелника тамнице, мали човек са тамно шиљастом њушчицом и плашљивим као у миша очицама. Он брзо попреко одмери Мишину фигуру и ћутећи се окрете од њега. Један од надзорника — рић, дебео, са великим трбухом — приђе прозору и продрма руком решетку; други, познат Миши, висок старац, непокретно стајаше уз оквир врата и гледаше у младићево лице својим мртвим очима. Промакнувши нечујно поред његових ногу, у собину улете, као облик хладног облака зими, тамна прилика криминалног апсеника. Он брзо гурну под кревет дрвену каду, густо премазану смолом, и нестаде га. Изађе и власт, јако лупајући ногама, не рекавши Миши ни речи. Затутњише тешке гвоздене полуге, затим са лупом закључаше врата катанцем и одоше даље ходником, носећи са собом хладни, тврди свежањ кључева…<br />
— Мирно-о! — допре Миши у собицу пригушен узвик. Негде отегнуто засвира пиштаљка, лупише врата, ваздух затрепери од звука сличног пуцњу, опет одјекну јака шкрипа гвожђа, разговетно одјекнуше одмерени чврсти кораци, још једанпут Миша зачу сурови узвик:<br />
— Мирно-о!…<br />
И — настаде тишина, као да целу тамницу одједном обавише меким, за звуке непробојним, тамним застором…<br />
Миша осети, како га нешто штрецну — као да га заболе зуб, али истог тренутка он се застиде од тог бола, стресе главом, завуче руке дубоко у џепове чакшира и јасно звиждућући, поче корачати по собици.<br />
На прозорчету се појави мртво око надзорниково и његов суви, старачки глас мирно изговори:<br />
— Звиждати — није дозвољено!<br />
— Није дозвољено? — понови Миша, зауставивши се.<br />
— Да, да… одважно одговори надзорник.<br />
— Добро,… нећу више! — смејући се рече Миша, слегнувши раменима.<br />
Неколико секунада око је нејасно сијало на маленом кружићу на вратима, затим га лагано нестаде. Испред врата одјекнуше, удаљавајући се, лагани кораци… У суседној собици код робијаша, звучао је, нејасан, једнолик жагор… Неко се, по свој прилици, молио Богу или причао причу… Миша приђе прозору, стаде на банак од прозора, и наслонивши чело на хладно гвожђе решетке, поче упорно гледати у таму јесење ноћи… А ноћ је била тако тамна, да се чинило, кад би се кроз прозор испружила рука — њу би одмах покрио влажан, као чађ црн слој… Негде далеко, треперећи и слободно, горела је мала, весела ватрица, и усамљена у мраку, који је окружаваше, изгледаше као да је и она у тамници…
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. 10. 1906. Књига XXVII, Број 7. Стр. 505–508.
kgrzpymp37vijquamwvatpzlgtkqcx3