Тамница (Горки)/IV

Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Тамница (Горки)/IV 0 60070 139678 139664 2025-06-09T11:04:48Z Coaorao 19106 139678 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]] | [[Тамница (Горки)|Тамница]] | -{Превео: В. Б.}- | [[Тамница (Горки)/III|-{III}-]] | '''IV''' | [[Тамница (Горки)/V|-{V}-]] }}     Миша је чврсто спавао, раширивши се на кревету, и сањао као да мучно трчи по узаној, тамној улици, а да га јури неко невидљив, хвата га за леђа и виче неразумљиве оштре речи:     — Устајте! Преглед!     Он отвори очи, подиже главу, поред кревета стајаше риђи, дебели надзорник, и вуцијаше га за пеш од блузе, а високи погрбљени најстарији помоћник тамничког начелника с подсмехом га посматраше сивим очима и рече:     — Молим вас, устајте на време… овде нисте код мамице!…     — Одмах… не налазећи се увређен, рече Миша смејући се и скачући брзо са кревета.     Помоћник начелника погледа га у лице, окрете се према вратима и већ мало мекше примети му:     — Треба да потражите хартије да пишете кући… због постеље… И таке ствари… И не окренувши се, оде.     Миша затим оде на крај ходника да се умије, где је над широким и дугачким гвозденим коритом из зида вирило неколико бакарних славина, а из њих текао обао, дебео млаз хладне воде… По ходнику су промицали бледи заточеници са плеканим чајницима у рукама и с времена на време разлегао се узвик:     — По врелу воду… еј!     Звечећи оковима поред Мише прође висок, стасит заточеник са бледим лицем, густе, смеђе браде, погледа на студента, намигну и смешећи се рече:     — Шта је, господичићу, укебаше те?     Риђи надзорник донесе Миши чашу врућег, слабог чаја и велики комад прнога хлеба, чије су корице биле сличне ђоновима чизама, а од гњецаве средине шираше се кисео задах.     Тамница је зујала као узнемирен рој зоља. Разлегаше се смех, псовке, одломци од песама, оштри узвици надзорникови; у ходнику шушташе метла, пљускаше вода и Миша пун љубопитства према животу и људима затворенима у овом старом здању од камена и блата, са пажњом ослушкиваше весели жагор…     Он је мало читао, а још мање видео; пре него што је дошао на универзитет, живот му је једнолико пролазио у строгој кући сестре и њеног мужа, и он се осећао неугодно у друштву оних студената који су говорили слободно и ватрено, неразумљивим, књижевним језиком, о разним друштвеним питањима. Општи талас незадовољства са животом већ се дотакао био његове душе, побуђујући у њему жалосну али здраву жељу за протест, али он још није ни стигао и није могао разумети куда, на што баш треба да обрати тај протест. Сад, осећајући се јунаком, он је са младићском жудњом гутао нове утиске, пунећи њима огромну пријемчивост своје младићске душе…     Попивши чај, он се поне на банак; по стазици поред високог зида, који окружаваше тамницу, брзо је ходао, са рукама за леђима, плећат, црн човек са качкетом и и кратким дебелим капутом. С времена на време он је снажним покретом забацивао главу, и не заустављајући се, брзим погледом разгледао прозоре. Неколико пута осети Миша како је овај пажљиви поглед сјајних очију прелетао преко његова лица. Он зажеле ма шта да рекне томе човеку, да му каже своје презиме, да га упита зашто издржава затвор и кад је човек био према прозору, Миша полако викну:     Чујте:     Однекуд испод прозора појави се стражар и претећи прстом, сурово рече:     — Хеј… није слободно!     Човек са качкетом слеже раменима и, осмехнувши се на Мишу, пође даље. Миша скочи на под.     Стражар га је узнемирно, а необично га беше обрадовао осмејак човека са сјајним очима; младићу се чињаше да тај осмех као да утврђиваше између њега и овог човека пријатну једнакост и симпатију…     Око подне у собину уђе млад, као трска танак надзорник, са лицем онакаженим богињама; он стаде поред врата, и не гледајући на Мишу, полако рече:     — Изволте у шетњу…     Било је врло влажно; по тамничном дворишту у јамицама између камења, сијаше се устајала вода; три заточеника ишли су по дворишту са метлама и лепо терали воду ка капији, али се она, већ мутна, препуна блата, понова полако разилазила између камења…     Надзорник одведе Мишу иза ћошка тамнице, и полако му рече:     — Ево, шетајте се овде, од ћошка до зида… Разго варати са заточеницима није допуштено!     Овде, под плавим, бескрајно високим небом, реч „није допуштено” први пут се дотаче његовог срца, и он сад у њеним звуцима осети нешто понижавајуће, грубо — ограничено и глупо. Набра обрве и погледа у лице настојниково, које беше без израза као ружна маска, смешно обрасло на јагодицама и подбратку чуперцима светлих длака, и очи му се учинише да су ту непотребне, туђе. То су биле очи тамне, овалне као код лепе жене, плашљиво и нежно покривене дугим трепавицама; оне су гледале умиљато, у њима се тужно сијаше нешто плашљиво, сумњајуће, и оне се нису слагале, са овим онакаженим лицем.     — Ходите! рече надзорник… Заустављати се — такође није допуштено…     Миша полако пође, а надзорник окрећући се, иђаше за њим мало у страну. — Зашто се ви непрестано буните? — полако је говорио он, гледајући у земљу. — Што нисте учили… па бисте постали помоћник државног тужиоца, — куд ћете више! А ви се — буните… такав леп младић… Сигурно имате маму?     Миша би дарнут његовим речима и он се заустави, насмеје, метну руку на прса, хтеде и он рећи нешто просто, умиљато… али надзорник плашљиво одскочи, погледа око себе, и брзо прошапта:     — Ходајте, ходајте! Опазиће — па ће ме казнити за разговор… то вам је. Он оде даље, и нестаде га иза Бошка тамнице, а младић пун смешног осећања, жалости, љубопитства и радости, поче полако ходати поред високе тамничне ограде…     Више приземног, готово увученог у земљу прљаво-сивог здања тамнице, са четири куле на угловима, ћутећи, распростирало се бледо плаво небо које као ла беше умивено јесењом кишом, те је услед тога побледело… У њему је било нечег дивљег, жалосног, хладног… И од влажних зидова тамнице, исто је тако вејало жалошћу и хладноћом…     — Колико ћу времена седети овде! помисли Миша, осврћући се око себе.     Изгледаше му да би већ сада могао и сувише много занимљивих ствари испричати о тамници, кад би га само пустили. И поново му се у глави појави улица, гомила очајних људи, црне прилике полицајаца, она девојка…     Заузет успоменама, он не примети како је брзо прошло време шетње, и када богињави надзорник, пришавши му, рече:     Молим вас у собу… он зачуђено узвикну:     — Зар већ?     Надзорник у знак потврде климну главом. У ходнику он тихо дошанта Миши:     А моја мајка живи у дому за старе и изнемогле…     И као да је крив, саже главу.     — А!… Па ништа! — смешећи се рече Миша, не нашавши згоднијих речи. Поново се затворише тешка врата од собице, поново силно и жалосно зазвеча гвоздена полуга и катанац.     …Миша се заустави насред собице, разгледа је, седе на кревет и наједном све његове мисли, сви осећаји као да се растопише, у њему се створи некаква чудновата празнина, и младић се изгуби, погружен, у полузабораву…     Тако му је из дана у дан пролазно живот са једноликом правилношћу, једнобојном тамом… Али сваки дан падаше му на душу неприметно, кап по кап, нешто ново, и сваки утисак, ма како да беше ништаван, изгледаше му светао на тампом хоризонту овог живота. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. 10. 1906. Књига XXVII, Број 7. Стр. 576–580. j25ds95kb82rczlmvfv19bqek6whj2i