Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.6 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу 100 1841 139697 102101 2025-06-18T22:52:52Z Ђидо 4820 139697 wikitext text/x-wiki {{аутор | име =Николај | презиме =Велимировић | иницијал_презимена =В | годинарођења =1881 | годинасмрти =1956 | слика =Nikolaj-Velimirović.jpg | опис =Епископ охридски и жички, теолог и филозоф. | википедија =Николај Велимировић | вики_цитати =Николај Велимировић | остава = | остава_кат = }} ==Дела== * [[Успомене из Боке]], 1904. * [[Француско-словенска борба у Боки Которској 1806-1814]] (?), 1910. * [[Религија Његошева]], 1911. * [[Изнад греха и смрти]], 1914. ** [[Међу Сцилом и Харибдом]] * [[Место Србије у светској историји]], 1915. * [[Србија у светлости и мраку]], 1916. * [[Патерик Манастира светог Наума]], 1925. * [[Охридски пролог]], 1928. ** [[Васкрсење мртвих]] * [[Рат и Библија]], 1932. * [[Емануил: тајне неба и земље: чудесни доживљаји из оба света]], 1937. * [[Индијска писма]], 1941/42. * [[Три молитве у сенци немачких бајонета]], 1945. * [[Победиоци смрти: православна читања за сваки дан године]], 1949. * [[Земља Недођија: једна модерна бајка]], 1950. * [[Песме молитвене]], 1952. * [[Касијана; наука о хришћанском појимању љубави]], 1952. * [[Диван: наука о чудесима]], 1953. * [[Жетве Господње: од почетка до нашег времена и до краја]], 1953. * [[Победна песма]] Остали текстови: * [[Небесна литургија]] * [[Митарства]] * [[Љубостињски стослов]] * [[Србија у миру]] {{Википедија|Николај Велимировић}} [[Категорија:Николај Велимировић| ]] [[Категорија:Српски светитељи]] taho6dgyaum32ik4f76v45qet7y0866 0 16861 139700 128158 2025-06-19T07:35:37Z Coaorao 19106 139700 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Јован Илић|Јован Илић]] {{Википедија|Јован Илић}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Јунак српски | одељак= | аутор=Јован Илић | белешке= }} [[Датотека:Jovan Ilic.jpg|мини|десно]] <font size="+2">Јунак српски</font> ::Ко је јунак? Јунак само онај бива Ко злу нигда не уступа, Гром кад тутњи, све се скрива, Он с поносом напред ступа: :Добро слави, подло тре, :Као јунак живи, мре. ::Ко је јунак? Ко све што је красно љуби, Што је л’јепо уважава, Ко немарно своје губи, Кад се општим накнађава: :Правду хоће и твори, :Лаж му прса не мори. ::Ко је јунак? За слободу ко је готов Све и себе жртвовати, Не гâ срамни да му оков Славу рода у гроб прати; :Нит’ се клања он иком, :Досле Богу једином. ::Ко је јунак? Ко за род свој све презире, И с њим само себе слави, Ко за њ живи и умире, То је данас јунак прави, :Том пристоји красан чин: :»Ја сам Србин, славе син«. == Напомене == * Ова песма је објављена у Подунавка 1845, бр. 24; Пјесме 1854. == Извори == * ''Јован Илић: Целокупна дела'', страна 11-12, Библиотека српских писаца, Народна просвета. {{ЈВ-аутор|Јован Илић|1901}} [[Категорија:Јован Илић]] ijjuviqc5o50rvuiryb0u9lhoxlvd2p 0 59910 139701 139387 2025-06-19T08:14:16Z Coaorao 19106 /* Мање познате речи */ 139701 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= ЖИТИЈЕ АЈДУК-ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА | одељак= | аутор= Вук Стефановић Караџић | белешке=<center>„Даница“ за 1826.</center>}} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[w:Хајдук Вељко Петровић|Ајдук Вељко Петровић]], [[w:Војвода|војвода]] крајински и командант неготински, родио се око године 1780. у [[w:Црна Река (Трговиште)|Црној ријеци]], у селу [[w:Леновац|Леновцима]]. Кад Пасманџијске крџалије, тукући се с војском биоградском, попале и поарају Леновце (који се потом прозову Негалице), као и млога друга села наоколо, Вељко, као дијете од десетак-петнаест година, остави оца и мајку и браћу, и отиде у Видин те се најми у некака Турчина да му чува овце, или управо да послужује друге чобане; а послије неког времена дође у Пожаревац и онђе се најами у војводе да му готови јело. Пошро и ту проведе неко вријеме, задоцни се на Васкрсеније играјући с момчадима у колу, те своме господару не зготови на вријеме вечере, зато га господар поћера да бије, а он утече и отиде у ''ајдуке'' к [[w:Станоје Главаш|Станоју Главашу]], с којим оно љето (1803. године) проведе. Кад пред зиму ајдуци отиду по [[w:Јатаци|јатацимa]], њега Главаш намести у наији смедеревској у селу Дубони код некаква човека ако да му чува овце. И тако на јатаку, као најамлик пуцајући овце, ожени се у том селу, ушавши у кућу некаквој удовици, рођаци или посестрими Станоја Главаша, која није знала да је он ајдук, него је мислила да је прави најамлик. Кад се у почетку 1804. године почне дизати буна на даије, он се једно вече обуче тајно код свога бившег газде у ајдучке аљине и припаше оружје, па онако накићен дође жени у кућу, а жена кад га види, стане се бусати рукама у прси: „Куку мене, међер сам ја пошла за ајдука!“ Но он је утјеши и запријети јој да не казује ником ништа, па отиде да тражи друштво. Кад се већ буна почне, он се изнајприје држао са Станојем Главашем, а послије се прилијепи [[w:Ђуша Вулићевић|Ђуши Вулићевићу]], као поглавици наији смедеревске, и тако је уза њ’га ишао и војевао готово двије године; а кад Ђуша (1805. године) погине у Смедереву, он остане код његова брата Вујице; но утом је већ и сам био стекао неколико момака и начинио се као [[w:Буљубаша|буљубашица]]. Те зиме, између малог и великог Божића, дође са своја неколико момка пијан у Смедерево, те оплијени некаке Турке који су се били предали Србима; зато га Срби позову на суд, но он не смиједне доћи, него побјегне опет у ајдуке, и тако се са својим момцима крио и веркао којекуда по Крајини, док негђе кад су се Срби спремали да дочекају Турке, изиђе с подоста момака те се преда [[w:Карађорђе|Црном Ђорђу]], и тако се му се опрости све.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;У почетку 1807. године, пошто [[w:Опсада Београда (1806)|Срби завладају Биоградом]], Вељко се стане молити [[w:Правитељствујушчи совјет сербски|српском Совјету]] да му даду допуштење да пређе из параћинске наије на Криви Вир, да побуни Црну ријеку или мали Тимок и да отме од Турака, за који посао није искао никакве помоћи до један барјак<ref>барјак — застава</ref>, и отворено писмо да сваки човек од бегунца или дошљака из онога краја, који хоће, може слободно с њим поћи на тај посао. Понајвише ондашњих совјетника српски нити су знали што је Криви Вир, ни Црна ријека нити су тије имена прије чули до од њега; зато су га изнајприје све развијали, а кад им он досади молећи се сваки дан, онда рече [[w:Младен Миловановић|Младен]], који је као најстарији био у Совјету: „Ајде, море, кад је тако навалио да га пошаљемо, па ако да бог те што отме, добро, распространиће о земљу нашу; ако ли погине и пропадне, ми му нијесмо криви, видиш да неће да мирује, него ће отићи и без допуштења.“ И тако му даду барјак и отворено писмо, у коме га наименују бумбашом, и допусте му да може сваки од дошљака из онога краја, који оће, поћи с њим слободно; и даду му још неколике стотине гроша<ref>грош — пети дио динара</ref> новца и мало џебане<ref>џебана — муниција, куршум</ref>. Вељко сад с тим барјаком и с писмом скупи готово 100 којекаки бјегунаца и бећара из онога краја, па удари с њима управо преко Кривог Вира, и дође у село Подгорац, те онђе опколи некака [[w:Бег|бега]] у кули. Истина да с бегом није било више од десетак-петнаест душа, али је кула била тврда, зато му дању нијесу могли ништа учинити; а кад буде увече, Вељко нађе у селу неколико буради и каца, па и напуни сламом и сијеном и, приваливши под кулу запали, те тако упали кулу. Кад кула стаде горети, бег се преда. Ту Вељко нађе код бега у ћемеру 800 дуката, и још некаке двојице трговаца , који су били пошли да купе говеда, па се ту застали, пуне двије зобмице бијели новаца ; осим тога поузима од Турака све оружје; а од аљина што буде у Турака боље, оно помијењају (Вељко и бег, а његови момци и остали Турци) за своје горе; тако Вељко узме и бегова ата себи, а њему даде свога коња, па га сутрадан са свима Турцима испрати у Турску. Потом Вељко искупи ве своје момке у параду, па им ону једну торбу бијели новаца подијели свима једнако; тако им тако им раздјели и оружје бегови момака; а што су узели од бега и она два трговца неколико пари лијепи пиштоља и ножева, од оније он најбоље изабере себи, а остало испоклања знатнијим момцима, говорећи једноме: „На, ти си мој [[w:Бимбаша|бимбаша]]“; „Ти си мој буљубаша“; трећему: „Ти си мој [[w:Барјактар|барјактар]]“ итд. Па онда ону другу торбу новаца запечати и по своме бимбаши пошаље Совјету, и пише му како је њему бог дао те је задобио, и од добитка својега шаље по ''по своме бимбаши'' дијел у народну касу. Кад бимбаша те новце с писмом донесе и преда Совјету, совјетници нијесу знали или ће се прије чудити како Вељко тако одма доби толике новце и њима посла, или откуд њему бимбаша кад је он тек буљубаша! Најпослије дозову бимбашу унутра па га запитају: „Ко си ти?“ — А он одговори: „Ја сам бимбаша господара Вељка.“ — „А кад си ти бимбаша, шта је Вељко?“ — „Он је вели господар.“ Да су господар и бимбаша искали што од Совјета, могло би бити и више разговора, али будући да су давали, тако Совјет прими торбу новаца драговољно и благодари и бимбаши и господару.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад чују остале субаше и бегови по Црној ријеци шта је било од овога бега у Подгорцу, одма сви побјегну у Видин и у остале околне градове и вароши, а Црну ријеку оставе Вељку; но он не ћеде народ сав дизати на војску (као што је био обичај), него прикупи још нешто бећара и самовољаца, а народу каже да раде сваки свој посао, а он ће и чувати од Турака, само да му војсци таин доносе; па се потом намјести у некаквом селу да зимује, јер је било још рано, и био снијег ударио. Кад Турци утом чују шта се ради по Црној ријеци и разберу да Вељко нема млого војске, онда се подигне из Видина неколико стотина Турака и пођу на њега; а кад дођу на пошљедњи конак, па ће као сјутра ударити, онда он скупи своје момке па им рече: „Браћо, ми Турке овђе не можемо чекати, јер је њи млого више него нас; већ ајдмо, у име бога, да ми ударимо ноћас на њи, па ако и како забунисмо и разбисмо, добро; ако ли им не могбудемо ништа учинити, а ми ћемо ноћ на главу, па у планину.” Па онда подигнувши све своје момке, отиде те се полако привуку и уђу усред Турака, па уједанпут сви оборе ватру из пушака и стану викати турски: „Бјежите! Разби нас Ајдук Вељко.“ Турци се од пуцњеве и од вике онако иза сна смету, а коњи им се још изоткидају па ударе преко логора и преко њи, и тако Турци побјегну, који пјешице, који бос, који гологлав, а сав логор оставе Србима. И од тада Вељко остане код своји момака и бимбаша и буљубаша ''господар,'' а код Совјета и Црнога Ђорђија ''рабри војвода,'' а код Турака на свему ономе крају ''страшни непријатељ.''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Године 1809. послије пропасти на Каменици, чувао је Бању од Турака, и био му је Совјет послао [[w:Стефан Живковић|Стефана Живковића]] као за управитеља или совјетника, бојећи се да он са својом превеликом слободом и рабрости не би ђе војску своју лудо потро и погубио. Тукући се ту око Бање с Турцима, рани се и он и Живковић. Пошто их Турци опколе и, држећи и неколике неђеље дана опкољене, врло притијесне, дођу им Младен и Вујица с војском у помоћ. Кад они виде и познаду српску војску, онда Вељко, који се прије Живковића био ранио и већ се придигао, узјаше на ата, па кросред турске војске изиђе међу Србе, те им каже ђе ће ону ноћ поградити шанчеве и откуда ће ударити на Турке; па се онда кроз Турке врати у Бању да уреди војску своју, да и она у одређено вријеме удари ђе треба. Кад Срби ови споља дођу увече на оно мјесто ђе им је Вељко казао да начине шанац, онда се несрећом некако обори пушка некаквом војнику српском сама те пукне, и тако се српска војска побуни и утече натраг, а Вељко кад чује ђе пушке пуцају, помисли да Срби ударише на Турке, па удари и он изнутра, но Турци га узбију натраг. Кад ујутру сване, а то од Срба на одређеном мјесту нигђе никога, него им се вију барјаци чак негђе по некаким брдима; онда Вељко, не могући се више у Бањи држати (јер су му Турци били и воду узаптили), а не имајући већ никакве надежде на Србе, намисли да с војском бјежи кроз Турке, па ко прође, прође, а ко остане, нек остане. Кад се он у својој соби спремао да бјежи, запитају ra момци шта ће чинити са Живковићем, који је у другој соби рањен лежао, а он одговори поздраво, како ће Живковић чути: „Шта ћете учинити? Ако може ићи, нека иде, као и остали људи; ако ли не може, а ви му одсјеците главу, па понесите да је Турци не носе.” Кад Живковић чује те ријечи, он помисли: „Шта! Овај какав је луд, он ће то и учинити.“ Па скочи онако рањен и нада између првије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад Турци те јесени дођу на Мораву, Вељко им је са својим бећарима изокола чинио велику штету и узнемиравао и плашио. А кад буде у Биограду о Новом љету на скупштини, оптуже га некаки кнешчићи и буљубашице, из они наија куда је он заповиједао да је некаке ђевојке силовао, и момци његови да су некаквим људима поотимали говеда и овце и продали као турско; и зато га Совјет осуди у кулу, но срећом његовом онај га дан не затворе него остане до ујутру, а он увече скупи своје момке па им каже: „Браћо, ја сам мислио мене зову у Биоград да ме питају колико сам рана љетос претрпео и колико ми је момака погинуло, колико ли сакати остало, и колико ми је кумбара више главе пукло, и колико је коња пода мном погинуло, и имам ли чим момцима ајлук исплатити; а они ме питају колико сам ђевојака обљубио; па сјутра оће да ме затворе у кулу, него бјежите да бјежимо одавде.“ Па се онда дигне са свима својим момцима и ту ноћ побјегне из Биограда. Кад ујутру стигну у Смедерево, онђе одјашу од коња те се одморе и ручају, и каже свакоме како је утекао из Биограда и иде управо к Миленку у [[w:Доњи Милановац|Пореч]]: „Довде сам, вели, бјежао, а одавде ћу ићи полако; а ко је рад бити се и мријети, нека иде за мном.“ Из Смедерева послије ручка отиде преко Мораве и доље преко наије пожаревачке управо у Пореч, ђе гa Миленко једва дочека, и одреди му по 500 гроша на мјесец, а његовим бимбашама и буљубашама ком 200, ком 100, а момцима као и осталим бећарима.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад пређу Руси 1810. године у Крајину, отиде и он са својим момцима преда њи, и то је цијело љето с њима рабро војевао око Дунава и Тимока, и за раброст своју добио златну колајну; а под јесен је видио руску војску на Варварин, ђе се у оној славној битки ранио у лијеву руку, и потом у шаци мало остао сакат (нити је могао прста добро скупити ни исправити). Тога љета добије негђе од Турака врло лијепу сабљу, оковану сребром и златом и искићену камењем, па је преко ондашњега поглавара руске војске пошаље фелдмаршалу Каменскоме на дар, но он му је врати натраг, изговарајући се да он није вриједан такву сабљу носити, него нека је носи онај јунак који је од Турака задобио; и пошаље му 200 дуката на дар.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Премда се он тога љета састајао и помирно с Црним Ђорђијем, но у јесен остане опет код Миленка и код Петра, и они га по Новом љету (1811. године) доведу у Биоград, да би им са својим момцима био у помоћи ако се побију са Младеном и с Црним Ђорђијем. Црни Ђорђије пак и Младен, видећи да је он једина надежда и потпора Миленкова и Петрова, обласкају га и потукупе, па још изнесу некакво лажљиво писмо као да су Турци ударили на Бању, те га тако пошаљу на Крајину пред Турке, обећавајући да ће му се одма војводска диплома за њим послати, као што и буде.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те исте године у љето скоче опет на њега оне буљубашице и кнешчићи из Бањске и из Црноријечке, који су сад већ на прошавшој скупштини војводе били постали, али од њега нијесу могли да војводују, те га оптуже Младену и Црном Ђорђију и, подмитивши писара Црног Ђорђија, дигну га са великом жалошћу његовом из Бање и премјесте у Неготин, мјесто Мише Карапанџића, који умре тога љета. Кад је тако дошао у Неготин, никаква другога богатства није имао осим добри коња и господскога руа и оружја; јер на војсци што је год откуд добијао, све је дијелио са својима; али ту 1812. године закупи од Совјета скеле и ђумруке на оном крају, те се срећом врло обогати но и тај добитак готово сав подијели са својим бимбашама и буљубашама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад се 1813. године отворио рат с Турцима, одреди му Совјет и Црни Ђорђије још три кнежевине из наије пожеревачке у помоћ да чува онај крај од Турака. Пошто с осталим женама и с ђецом из Неготина испрати и он своју жену са снаама и с ђецом у Пореч, дође му један пријатељ, и виђевши по соби различне сребрне наките коњске и друге којекаке скупоцијене ствари, запита га увече насама, зашто и то није послао са женом у Пореч; а он му одговори: „Нека жене носе и чувају њиове кошуље и чарапе, и платно, и пређу и плетиво; а ово су ствари јуначке, које сам ја на сабљу добио и сад са сабљом ваља да и чувам; а који то није кадар сабљом чувати и бранити, није га вриједан ни имати. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу па, код толике славе и имена мога, ништа у њој да не нађу.“ Пријатељ је тај његов намјеравао да иде у Биоград, но он га је задржавао и устављао, говорећи: „Ми смо овђе доста весели дана заједно провели, остани и сад да разбијемо Капетан-пашу (за кога се говорило да ће с војском на Неготин ударити), па барем и славу да дијелимо.“ Пријатељ га запита како мисли он сад разбити Турке, а он му одговори: „Е како? Извешћу моје солдате и бећаре преда њи, па ћу им ј… матер.“ Он тада свега војске није имао под својом командом више од 3000, па и то није било све у Неготину, него нешто било одвојено у Брзу Паланку, а нешто у Велико острво, а за Турке знало се да иде на Неготин више од 15000; зато му рече пријатељ: „Али сад неће ударити на тебе само субаше, него ће доћи царска војска, и довући убојне топове и кумбаре; зато може бити да би боље било да се ти не затвораш у Неготин, него да начиниш још један мали шанчић ђе у планини, а овђе да наредиш само толико пјешака колико је потребно за чување шанчева и да им поставиш добре уреднике; па кад Турци ударе на Тимок, а ти изиђи те и дочекај тако с бећарима и са солдатима, па ако и разбијеш, а ти ајде опет у Неготин, ако ли тебе Турци разбију, не иди више у Неготин, него са свим коњаницима и с осталом војском, што је сувише у шанчевима, иди у планину; па ће се Турци тебе из планине с 100 људи више бојати него да имаш 10000 па да те овђе опколе.“ На то се он грохотом насмије, па одговори: „Е! ти си се поплашио од Турака. Моли се ти само богу да Турци ударе, па кад дођу моји козаци с Тимока и реку: „Ето Турaка“, - онда ћу ја припасати сабљу и узјати Кушљу<ref>тако му се звао најмилији коњ</ref>, па идем у поље преда њи, а ти вичи Петра кључара нека ти донесе олбу пеленаша, па ево овђе сједи те пиј и узми дурбин те гледај како ћу ја њима да ј… матер.“ Потом на неколико дана тај пријатељ његов срећом отиде у Пореч и оданде у Биоград, а он остане у Неготину по староме.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад Турци Реџепови из Адакале први пут изиђу у Кључ да народу не даду бјежати унутра у Србију, него да га враћају у Адакале, и ту се побију с Вељковим братом Милутином, онда Вељко подигне неколико стотина своје војске и отиде преко Тимока, па пјешаке остави изнад Видинскога поља у брдима, а он с коњицама сиђе до самога Видина, те заплијени сву стоку што нађе по пољу видинскоме и побије Турке које онако изненада затече на пољу; па се тај исти дан с неколико иљада оваца и говеда врати здраво и весело у Неготин.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад се војска турска прикупи у Видин, онда се дигну неколике иљаде турски коњаника, те пређу преко Тимока само да виде како је; но Вељко и дочека око Буковаче и срећно и узбије натраг. Потом трећи дан удри сва сила турска, с топовима и са свом оправом, те пређе преко Тимока. Он, истина, с оно своје војске што је могао извести из шанчева изиђе опет пред Турке и с неисказаном раброшћу удари да би и опет узбио; но шта је он са своји 3-400 коњика и с толико влашки солдата у равну пољу могао учинити турској војсци од 15-16000? С једном се војском тукао, а двије су три обилазиле да му зађу с леђа; и тако он уступи и измичући се пред Турцима дође у Неготин. Ту ноћ изиђе опет из Неготина те удари на Турке; но Турци се одрже. И тако је послије неколико дана сваки дан изилазио у поље и с неисказаном раброшћу тукао се с Турцима, но Турци се утврде и пограде шанчеве око Неготина. Турцима дође y помоћ Реџеп из Адакале и каравлашки кнез Караџа и сам велики везир Рушић-паша; а у њега и од оно мало војске што је имао изгину и изране се најбољи јунаци. Турци су се сваку ноћ кроз земљу ближе прикучивали к српским шанчевима и најпослије су се тако близу били прикучили да су се батинама пустимичке могли тући. Ту већ сад другога боја није било осим са шанчева из топова и из кумбара и из пушака. Турци све куле неготинске топовима и комбарама развале и оборе, и сама она највећа кула ђе је он сједио падне, и он сиђе у подрум. Најпослије му нестане џебане, особито танета<ref>тане (тур.) — зрно, пурак; куршум</ref> и топовски и пушчани, зато покупи сва калајна кандила и кашике и тањире, те растопи на пушчана танета; а у топове је, кад су негђе Турци чинили јуриш, метао најпослије и талијере.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Још из почетка, како је виђео да му џебане нестаје, писао је Совјету у Биоград да му пошаљу џебане; и кривио и што зараније нијесу то уредили и више му џебане послали; и најпослије пријетио им, говорећи: „Ако бог да те ову рану преболим која је сад на мени (тј. ако изиђе жив из Неготина), оћемо се на зиму питати како се држи царевина.“ Из Биограда пошаљу му одма (по ономе истом пријатељу који му је говорио да се не затвара у Неготин) једну лађу топовски танета и нареде да се барута и пушчане џебане узме из Пореча и да му како пошље ако буде могуће; но то све за њега стигне доцкан у Пореч, а ни осталима се не могне унијети у Неготин. Такођер је писао и Младену да пошље помоћ, као што је било уговорено; но Младен, уздајући се у Вељково јунаштво, мислио је да Неготин неће тако ласно пропасти, а што ће се Вељко мало више намучити, није марио, него је још говорио: „Кад је мир, њему се пјесма пјева и по 10 музиканта за ручком свирају: нек се држи сад.“ И тако одгађајући од данас до сјутра, не пошље му помоћи.<br /> Сад већ како су се Турци тако прикучили и није се више могло излазити на поље да се с њима бије, он је и дан и ноћ одао по шанчевима и људе слободио и уређивао да чувају добро. Тако једно јутро (први дан мјесеца августа) изиђе у један мали шанац, и на табљама стане наређивати и казивати како ће се нешто заградити и поправити што су турски топови били развалили; а турски га тобџија загледа, па потегне из топа, те га удари испријека кросред плећа и тако га прекине и разнесе да ништа више није могао рећи до „Држ —“, и с том половином ријечи падне мртав на земљу. Како он тако падне, момци његови, који су онђе били око њега, одма узму некакве траве, што је за коње била донешена и онђе се десила, те га покрију да га људи не виде; и тако је до мрака ту лежао мртав, а увече га брат његов Милутин с момцима узме те га изнесе из шанца и сарани код цркве. Залуду су тако смрт његову крили: војска сва још онај дан позна да Вељка нема међу њима; и изнајприје једни стану говорити да се ранио па лежи, а други да је прошао кроз Турке и отишао по индат; а мало послије сви дознаду да је погинуо. Док је он са својим момцима сваки час по шанчевима пролазио, нико није смио показати да се поплашио и слутити на зло, него је сваки морао бити слободан и весео, ако му се и неће; а како њега нестане, војска одма повиче да се више не може држати у Неготину, него да се мора бјежати макар како. И тако Срби пети дан послије његове смрти оставе Неготин и побјегну у Пореч. Потом одма сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна да Вељка нема.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали бркови, дугуљасти суви образа, широки уста и подугачка, мало покучаста носа; и није му млого више било од 30 година кад је погинуо. По срцу и по телесном јунаштву био је први не само у Србији, него се може слободно рећи и у цијелој Европи свога свуд ратнога времена. У вријеме [[w:Ахил|Ахила]] и [[w:Милош Обилић|Милоша Обилића]] он би заиста њиов друг био, а у његово вријеме богзна би ли се они могли с њим испоредити. Но то његово превелико јунаштво Кара-Ђорђије и Младен ове пошљедње године нијесу употребили као што би ваљало. Неготин, као сваки други град, могао би млого мањи јунак, али добар уредник, чувати боље од њега; а он би у пољу пред одабраним коњицима вриједио више него иљаде другије. А осим тога, он је ''свагда'' потребовао старјешину да му каже шта ће чинити; то је он сам признавао и још је казивао да би од свију српски старјешина с којима је војевао најволио слушати Вујицу и кнеза Милоја Теодоровића (а за Младена је јавно говорио да није за војску, и да Срби морају бити надбијени и несрећни ђе год он заповиједа и управља). Као што млоги велики људи познају своју вриједност, тако је и Вељко своју познавао и често се срдио што брошћу или новцима и с лажима добили (као нпр. Џода Вражогрначки, Јова Поречки, Живко Кладовски, Милисав Зајечарски), имају име и чест као и он; и често би говорио: „Да бог дâ да се Срби не умире с Турцима док сам гођ ја жив, јер како Турци ударе, одма мене стану мало одликовати од ови кокошара<ref>Тако је звао оне војводице.</ref>, а да се умири с Турцима, онда би ми и жене судиле; а кад ја умрем, да им бог да мир, па никад више рата да немају.“ Истина да се Црни Ђорђије готово више бојао њега него он Црног Ђорђија, али је слушао заповијести доста добро, особито како се био преселио у Неготин. Био је прави ајдук и тим се именом дичио и поносио до своје смрти. Као прави јунак, и ђе је ваљало, није умио лагати. Тако је био искрен и простодушан да му човек никакве тајне није могао казати. Истина да је слабо био побожан и душеван, али му је опет могао човек, као правом јунаку, у по ноћи без икакве свједоџбе небројано благо повјерити. Може бити да је оно карактеру своме најпротивније учинио што је издао Миленка и Петра у Биограду. Колико је на новце и на остали сваки плијен био лаком на војсци, толико за те ствари није марио кад и је имао, него и је штедро поклањао другима, па и то не само својим војницима него и другоме свакоме: „Кад у мене, вели, има, коме гођ треба, нека дође да му дам, али кад у мене нестане, ја ћу отети у кога гођ знам да има.“ [[w:Руси|Русе]] је неисказано љубио и млоге је обичаје од њи попримао, нпр. с астала јести, косу стрићи, мараму око врата носити, пунч пити, мрсити итд.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вељко се женио два пута, или, управо рећи, имао је двије жене. (О првом је женом изнајприје живио доста лијепо, а, послије се заваде што му она није ћела да служи момака кад зими дођу с њим с војске. Кад му она једанпут срдита каже да неће служити његових хајдука, он јој рече: „То су моја браћа, с којом сам добио чест и славу и све што имам; зато ти њих мораш служити и поштовати као и мене; ако ли нећеш, ја ћу те оћерати па узети другу жену.“ А она му рече: „Док је жив Кара-Ђорђије, и мој брат, Станоје Главаш, нећеш ти мене оћерати.“ Онда јој он на то одтоворио: „Тамо њој матер и с Главашем! A Кара-Ђорђије нека суди и заповиједа својој жени; а ти ћеш виђати смијем ли ја то учинити или не смијем.“ Потом, 1809. године, кад Турци дођу на Мораву, жена се та његова досели из Јагодине у Биоград, и онђе остане, кад он утече у Пореч. У Поречу нађе једну лијепу ђевојчицу, по имену Стану, која је из Крајине, из села Сикола, била, пристала за бећарима, који су похарали Сиколе и још неколико села крајинских, и дошла у Пореч да се тужи Миленку и осталим поглаварима не би ли јој повратили њезине дарове и аљине; ову ђевојчицу он најприје види у кући крајинскога капетана, Стојана Абраша, и омиљевши му одмах, одмами је у свој конак, као да му слуша госпођу, и више је не пусти од себе, него је преобуче у варошке аљине, и стане живити с њом као са женом. Кад његова, жена у Биограду чује да се он већ готово оженио, она се стане спремати да дође к њему у Пореч; но он јој одма поручи да ће је бацити у Дунаво ако дође. А кад се те јесени састане и помири с Кара-Ђорђијем, он даде владици иљаду гроша, а толико Кара-Ђорђијиним писарима, те му допусте да се вјенча са Станом; и тако се ожени по други пут; а оној првој жени поклони кућу и још којекаквих миљкова у Јагодини, те је послије тамо живила. Но он, као и други млоги славни војници, љубећи више женски род него своју жену, није ни Стани вјеран остао; па не само што је гријешио с другима, него се и овој првој жени, коју је већ једанпут оставио, опет навраћао, те је 1812. године и дијете родила. С другом женом није имао ђетета ниједнога, a с првом, осим овога, што је рођен 1812. године, имао је још првих година сина, Раку (Радован или Радојица), с кога ће се, ако га бог поживи, моћи препочети право лице Вељково. Од Вељкова рода имају у Србији још два рођена брата његова: Милутин и Миљко. Милутин је кнез омољски, а Миљко печки. Истина да у лицу ниједан није млого налик на Вељка, али јунаштвом обојица свједоче ко су.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вриједно је још неколике ријечи рећи о Стани. Њу је Вељко, као што је казано, с осталом чељади својом и неготинском још зарана био послао у Пореч; но пошто први пут разбије Турке на Буковчи, учини му се срамота да он своју жену крије по Поречу; зато пошаље те доведу и њу и Милутиновицу опет у Неготин. Кад Срби побјегну из Неготина, Милутин с момцима изведе Стану, као и своју жену, која је била трудна па у Неготину од пуцњаве топова и кумбара побацила дијете. У збјегу ниже Панчева састану се Стана и Марија (прва жена), па Марија каже Стани: „Камо, курво, мој муж? Ти си мога мужа појела.“ А Стана вели: „Иди, друго, бог с тобом! Немој ми на јаде пристајати; доста ми је мога јада и жалости. Док је био жив, био је и мој и твој, а сад га нема ни мени ни теби.“ Стану је послије у Банату просио некакав богат трговац, но она није ћела поћи: „Ја сам, вели, била за јунаком и, ако се још једанпут узудајем, опет ћу се удати за јунака.“ И заиста одржи ријеч: уда се за [[w:Арнаут|арнаутскога]] [[w:капетан Јоргаћ|капетана ''Јоргаћа'']], који је 1821. године у Каравлашкој доказао да је био вриједан узети жену Хајдук-Вељкову. {{ЈВ-аутор|Вук Стефановић Караџић|1864}} [[Категорија:Вук Стефановић Караџић]] [[Категорија:Биографије]] == Мање познате речи == {{reference}} {{Википедија|Житије Ајдук-Вељка Петровића}} ffzt9h5f8rf2ahh13pm0zfnyr249xc5 0 60077 139698 2025-06-18T23:02:04Z Ђидо 4820 Нова страница: :Ево Господа с’ Војскама иде, :душмани наши нек’ се постиде! :Нек’ се постиде, нек’ се покају, :гле, Војске Неба како блистају! :Како блистају, како се ’оре, :слежу с’ пред њима високе горе. :Високе горе и горди цари, :гле, иде Господ да се зацари. :Серафими нап… 139698 wikitext text/x-wiki :Ево Господа с’ Војскама иде, :душмани наши нек’ се постиде! :Нек’ се постиде, нек’ се покају, :гле, Војске Неба како блистају! :Како блистају, како се ’оре, :слежу с’ пред њима високе горе. :Високе горе и горди цари, :гле, иде Господ да се зацари. :Серафими напред па Херувими, :сва земља гори, сав свет се дими! :Сав свет се дими, тешко се дише, :радост и ужас ко да опише? :Ко да опише чудо чудеса, :кад земљу грешну стегну Небеса? :Стегну Небеса својом близином, :тад’ земља плоду слична је гњилом! :Војске за Војском из Неба ничу, :Ангели трубе, праведни кличу! :Праведни кличу: „Ево Господа!“, :нека ишчезну земља и вода! :Земља и вода нашто нам’ више? :Гле, сад се збива што Писмо пише! :Што Писмо пише све се догађа, :ново се Небо и Земља рађа! :Ево Господа, устајте људи, :ево Га иде свету да суди! :Свету да суди, стадо да лучи, :од стопа свемир тутњи и хучи! :Тутњи и хучи земља и небо, :шта ће нам сада злато и сребро? :Злато и сребро нека почине, :а Ти нам блистај, Божији Сине! 105wpf40foc5992azpdqeog2jj89b76 139699 139698 2025-06-18T23:02:26Z Ђидо 4820 139699 wikitext text/x-wiki :Ево Господа с’ Војскама иде, :душмани наши нек’ се постиде! :Нек’ се постиде, нек’ се покају, :гле, Војске Неба како блистају! :Како блистају, како се ’оре, :слежу с’ пред њима високе горе. :Високе горе и горди цари, :гле, иде Господ да се зацари. :Серафими напред па Херувими, :сва земља гори, сав свет се дими! :Сав свет се дими, тешко се дише, :радост и ужас ко да опише? :Ко да опише чудо чудеса, :кад земљу грешну стегну Небеса? :Стегну Небеса својом близином, :тад’ земља плоду слична је гњилом! :Војске за Војском из Неба ничу, :Ангели трубе, праведни кличу! :Праведни кличу: „Ево Господа!“, :нека ишчезну земља и вода! :Земља и вода нашто нам’ више? :Гле, сад се збива што Писмо пише! :Што Писмо пише све се догађа, :ново се Небо и Земља рађа! :Ево Господа, устајте људи, :ево Га иде свету да суди! :Свету да суди, стадо да лучи, :од стопа свемир тутњи и хучи! :Тутњи и хучи земља и небо, :шта ће нам сада злато и сребро? :Злато и сребро нека почине, :а Ти нам блистај, Божији Сине! [[Категорија:Николај Велимировић]] 024tps5wwveolfpnqxibe85uzkzfss3