Женидба Душанова

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.45.0-wmf.6</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Женидба Душанова</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1541</id>
    <revision>
      <id>139702</id>
      <parentid>139695</parentid>
      <timestamp>2025-06-19T12:17:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139702</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37787" sha1="eq0tuwp0hgs0v8ayro51ltaqiamtypf" xml:space="preserve">Кад се жени српски цар Стјепане,&lt;br&gt;
надалеко запроси ђевојку,&lt;br&gt;
у Леђану, граду латинскоме,&lt;br&gt;
у латинског краља Мијаила,&lt;br&gt;
по имену Роксанду ђевојку;&lt;br&gt;
цар је проси, и краљ му је даје.&lt;br&gt;
Цар испроси по књигамʼ ђевојку,&lt;br&gt;
пак дозива Тодора везира:&lt;br&gt;
„Слуго моја, Тодоре везире,&lt;br&gt;
да ми идеш бијелу Леђану,&lt;br&gt;
моме тасту, краљу Мијаилу,&lt;br&gt;
да ми с њиме свадбу уговориш:&lt;br&gt;
када ћемо поћи по ђевојку,&lt;br&gt;
колико ли повести сватова;&lt;br&gt;
да ми видиш Роксанду ђевојку:&lt;br&gt;
може лʼ бити за цара царица,&lt;br&gt;
може лʼ бити свој земљи госпођа;&lt;br&gt;
да је видиш и да прстенујеш.”&lt;br&gt;
Вели њему Тодоре везире:&lt;br&gt;
„Хоћу, царе, драги господине.”&lt;br&gt;
Пак сʼ опреми, оде у Латине.&lt;br&gt;
Када дође бијелу Леђану,&lt;br&gt;
лијепо га краљу дочекао;&lt;br&gt;
вино пиjе неђељицу дана;&lt;br&gt;
тада рече Тодоре везире:&lt;br&gt;
„Пријатељу, Мијаило краљу,&lt;br&gt;
није мене царе оправио&lt;br&gt;
да ја пијем по Леђану вино,&lt;br&gt;
већ да с тобом свадбу уговорим:&lt;br&gt;
кад ће царе доћи по ђевојку,&lt;br&gt;
у које ли доба од године,&lt;br&gt;
колико лʼ ће повести сватова,&lt;br&gt;
и да видим Роксанду ђевојку,&lt;br&gt;
да је видим и да прстенујем.”&lt;br&gt;
Тада рече Мијаило краљу:&lt;br&gt;
„Пријатељу, Тодоре везире,&lt;br&gt;
што ме царе за сватове пита,&lt;br&gt;
нека купи колико му драго;&lt;br&gt;
по ђевојку када њему драго;&lt;br&gt;
него ћеш ми цара поздравити,&lt;br&gt;
нек не води своја два сестрића,&lt;br&gt;
два сестрића, два Војиновића,&lt;br&gt;
Вукашина и с њим Петрашина,&lt;br&gt;
у пићу су тешке пијанице,&lt;br&gt;
а у кавзи љуте кавгаџије,&lt;br&gt;
опиће се, заметнуће кавгу,&lt;br&gt;
пак је тешко џевап дати кавзи&lt;br&gt;
у нашему бијелу Леђану.&lt;br&gt;
А ђевојку сада ћеш виђети,&lt;br&gt;
и прстен јој дати по закону.”&lt;br&gt;
А када је тавна ноћца дошла,&lt;br&gt;
не доносе воштане свијеће,&lt;br&gt;
већ по мраку изводе ђевојку.&lt;br&gt;
Кад то виђе Тодоре везире,&lt;br&gt;
он извади од злата прстење&lt;br&gt;
са бисером и драгим камењем:&lt;br&gt;
разасја се соба од камења;&lt;br&gt;
така му се учини ђевојка,&lt;br&gt;
да је љепша од бијеле виле.&lt;br&gt;
Прстенова Роксанду ђевојку&lt;br&gt;
и даде јој хиљаду дуката,&lt;br&gt;
и ђевојку браћа одведоше.&lt;br&gt;
Кад ујутру освануло,&lt;br&gt;
опреми се Тодоре везире,&lt;br&gt;
пак отиде бијелу Призрену.&lt;br&gt;
Када дође бијелу Призрену,&lt;br&gt;
пита њега српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
„Слуго моја, Тодоре везире,&lt;br&gt;
виђе ли ми Роксанду ђевојку?&lt;br&gt;
Виђе ли је, и прстенова ли је?&lt;br&gt;
Што говори краљу Мијаило?”&lt;br&gt;
Тодор њему све по реду каже:&lt;br&gt;
„Виђех, царе, и прстеновах је.&lt;br&gt;
Да каква је Роксанда ђевојка,&lt;br&gt;
онакове у Србина нема!&lt;br&gt;
Добро збори краљу Мијаило:&lt;br&gt;
по ђевојку када тебе драго,&lt;br&gt;
свата купи колико ти драго;&lt;br&gt;
само те је краљу поздравио:&lt;br&gt;
да не водиш два сестрића твоја,&lt;br&gt;
два сестрића, два Војиновића:&lt;br&gt;
у пићу су тешке пијанице,&lt;br&gt;
а у кавзи љуте кавгаџије:&lt;br&gt;
опиће се, заметнуће кавгу,&lt;br&gt;
пак је тешко џевап дати кавзи,&lt;br&gt;
у Леђану, граду латинскоме.”&lt;br&gt;
Кад то зачу српски цар Стјепане,&lt;br&gt;
удари се руком по кољену:&lt;br&gt;
„Јао мене до Бога милога!&lt;br&gt;
Дотле ли се зулум огласио&lt;br&gt;
од сестрића, од Војиновића!&lt;br&gt;
А тако ми моје вјере тврде,&lt;br&gt;
докле мене то весеље прође,&lt;br&gt;
обојицу хоћу објесити&lt;br&gt;
о вратима града Вучитрна,&lt;br&gt;
по свијету да ме не срамоте!”&lt;br&gt;
Стаде царе купити сватове,&lt;br&gt;
скупи свата дванаест хиљада,&lt;br&gt;
пак подиже низ Косово равно.&lt;br&gt;
Кад су били испод Вучитрна,&lt;br&gt;
гледала их два Војиновића,&lt;br&gt;
међу собом млади говорили:&lt;br&gt;
„Што лʼ се ујак на нас расрдио,&lt;br&gt;
те нас не шће звати у сватове?&lt;br&gt;
Нетко нас је њему опаднуо,&lt;br&gt;
с њега живо месо отпадало!&lt;br&gt;
Цар отиде у земљу латинску,&lt;br&gt;
а јунака са собом не има&lt;br&gt;
ниједнога од рода својега,&lt;br&gt;
који би му био у невољи,&lt;br&gt;
ако би му било за невољу;&lt;br&gt;
Латини су старе варалице,&lt;br&gt;
ујака ће нашег погубити,&lt;br&gt;
а незвани ићи не смијемо.”&lt;br&gt;
Вели њима остарјела мајка:&lt;br&gt;
„Ђецо моја, два Војиновића,&lt;br&gt;
ви имате брата у планини&lt;br&gt;
код оваца, Милош-чобанина,&lt;br&gt;
најмлађи је, а најбољи јунак,&lt;br&gt;
а за њега царе и не знаде;&lt;br&gt;
пошљите му лист књиге бијеле,&lt;br&gt;
нека дође граду Вучитрну;&lt;br&gt;
не пишʼте му што је и како је,&lt;br&gt;
већ пишите: „Мајкаје на смрти,&lt;br&gt;
пак те зове да те благосови,&lt;br&gt;
да на тебе клетва не остане;&lt;br&gt;
него брже ходи бʼјелу двору,&lt;br&gt;
не би лʼ живу застануо мајку!”&lt;br&gt;
То су браћа мајку послушала:&lt;br&gt;
брже пишу књигу на кољену,&lt;br&gt;
те је шаљу у Шару планину,&lt;br&gt;
своме брату Милош-чобанину:&lt;br&gt;
„Ој Милошу, наш рођени брате,&lt;br&gt;
брже да си граду Вучитрну,&lt;br&gt;
стара нам је мајка на умору,&lt;br&gt;
пак те зове да те благосови,&lt;br&gt;
да на тебе клетва не остане.”&lt;br&gt;
Када Милош ситну књигу прими,&lt;br&gt;
књигу гледа, а сузе прољева.&lt;br&gt;
Пита њега тридесет чобана:&lt;br&gt;
„О Милошу, наша поглавице,&lt;br&gt;
и досад су књиге долазиле,&lt;br&gt;
алʼ се нису са сузамʼ училе;&lt;br&gt;
откуд књига, ако Бога знадеш?”&lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
па говори својим чобанима:&lt;br&gt;
„Ој чобани, моја браћо драга,&lt;br&gt;
ова књига јест од двора мога:&lt;br&gt;
стара ми је на умору мајка,&lt;br&gt;
пак ме зове да ме благосови,&lt;br&gt;
да на мене клетва не остане;&lt;br&gt;
ви чувајте по планини овце,&lt;br&gt;
док ја одем и натраг се вратим.”&lt;br&gt;
Оде Милош граду Вучитрну.&lt;br&gt;
Кад је био близу бʼјела двора,&lt;br&gt;
два су брата пред његʼ ишетала,&lt;br&gt;
а за њима остарјела мајка.&lt;br&gt;
Вели њима Милош чобанине:&lt;br&gt;
„Зашто, браћо, ако Бога знате,&lt;br&gt;
без невоље јер градит невољу?”&lt;br&gt;
Веле њему до два мила брата:&lt;br&gt;
„Ходи, брате, има и невоље!”&lt;br&gt;
У бʼјела се лица изљубише,&lt;br&gt;
Милош мајку у бијелу руку.&lt;br&gt;
Стадоше му редом казивати&lt;br&gt;
како царе оде по ђевојку&lt;br&gt;
надалеко у земљу латинску,&lt;br&gt;
а не зове својијех сестрића:&lt;br&gt;
„Већ, Милошу, наш рођени брате,&lt;br&gt;
хоћеш, брате, незван за ујаком&lt;br&gt;
у сватове поћи назорице?&lt;br&gt;
Ако њему буде до невоље,&lt;br&gt;
да се њему у невољи нађеш;&lt;br&gt;
ако ли му не буде невоље,&lt;br&gt;
можеш доћи, да се не казујеш.”&lt;br&gt;
То је Милош једва дочекао:&lt;br&gt;
„Хоћу, богме, моја браћо драга;&lt;br&gt;
кад ујаку нећу, да коме ћу?”&lt;br&gt;
Тад га браћа опремат стадоше;&lt;br&gt;
оде Петар опремат кулаша,&lt;br&gt;
а Вукашин опрема Милоша:&lt;br&gt;
на његʼ меће танану кошуљу,&lt;br&gt;
до појаса од чистога злата,&lt;br&gt;
од појаса од бијеле свиле;&lt;br&gt;
по кошуљи три танке ђечерме,&lt;br&gt;
пак доламу од тридест пуцета,&lt;br&gt;
по долами токе саковане,&lt;br&gt;
златне токе од четири оке;&lt;br&gt;
а на ноге ковче и чакшире;&lt;br&gt;
а сврх свега бугар-кабаницу,&lt;br&gt;
и на главу бугарску шубару:&lt;br&gt;
начини се црни Бугарине,&lt;br&gt;
ни браћа га познати не могу;&lt;br&gt;
дадоше му копље убојито&lt;br&gt;
и мач зелен старога Војина;&lt;br&gt;
Петрашин му изведе кулаша&lt;br&gt;
међедином свега опшивена,&lt;br&gt;
да кулаша царе не познаде.&lt;br&gt;
Лʼјепо су га браћа сјетовала:&lt;br&gt;
„Кад, Милошу, достигнеш сватове,&lt;br&gt;
питаће те тко си и откуд си,&lt;br&gt;
ти се кажи земље Каравлашке:&lt;br&gt;
„Служио сам бега Радул-бега,&lt;br&gt;
не шће мене службу да исплати,&lt;br&gt;
пак ја пођох у свијет бијели,&lt;br&gt;
да ђегођи боље службе тражим;&lt;br&gt;
пак сам чуо за свате цареве&lt;br&gt;
и присто сам незван за сватови&lt;br&gt;
радʼ комада љеба бијелога&lt;br&gt;
и радʼ чаше црвенога вина.”&lt;br&gt;
Чувај добро дизген од кулаша,&lt;br&gt;
јер се кулаш јесте научио&lt;br&gt;
путовати с коњма царевијем.”&lt;br&gt;
Тада Милош окрену кулаша,&lt;br&gt;
пак за царем оде у сватове.&lt;br&gt;
На Загорју сустиже сватове.&lt;br&gt;
Питају га кићени сватови:&lt;br&gt;
„Откуд идеш, млађано Бугарче?”&lt;br&gt;
Милош им се из далека каже,&lt;br&gt;
ко што су га браћа научила.&lt;br&gt;
Лијепо га свати дочекаше:&lt;br&gt;
„Добро дошо, млађано Бугарче,&lt;br&gt;
нек је један више у дружини!”&lt;br&gt;
Кад су били путем путујући&lt;br&gt;
(злу науку Милош научио&lt;br&gt;
код оваца у Шари планини,&lt;br&gt;
поспавати свагда око подне):&lt;br&gt;
он задрема на коњу кулашу.&lt;br&gt;
Како дизгин ослаби кулашу,&lt;br&gt;
диже главу оде кроз сватове,&lt;br&gt;
обаљује коње и јунаке,&lt;br&gt;
докле дође коњма царевијем.&lt;br&gt;
Како дође, с њима у ред стаде.&lt;br&gt;
Лале шћаху бити Бугарина,&lt;br&gt;
алʼ не даде српски цар Стјепане!&lt;br&gt;
„Не удрите млађано Бугарче!&lt;br&gt;
Бугарче се спават научило&lt;br&gt;
по планини овце чувајући;&lt;br&gt;
не удрите, већ га пробудите!”&lt;br&gt;
Буде њега лале и војводе:&lt;br&gt;
„Устанʼ, море, млађано Бугарче!&lt;br&gt;
Бог ти стару не убио мајку,&lt;br&gt;
која те је такога родила&lt;br&gt;
и у свате цару опремила!”&lt;br&gt;
Кад се прену Милош Војиновић,&lt;br&gt;
те сагледа цару очи чарне,&lt;br&gt;
кулаш иде с коњма царевијем;&lt;br&gt;
он покупи дизгене кулашу,&lt;br&gt;
па ишћера њега из сватова:&lt;br&gt;
удара га оштром бакрачлијом,&lt;br&gt;
по три копља упријеко скаче,&lt;br&gt;
по четири небу у висине,&lt;br&gt;
унапредак ни броја се не зна;&lt;br&gt;
из уста му живи огањ сипа,&lt;br&gt;
а из носа модар пламен суче.&lt;br&gt;
Стаде свата дванаест хиљада,&lt;br&gt;
те гледају коња у Бугара;&lt;br&gt;
коња гледе, а сами се чуде:&lt;br&gt;
„Боже мили, чуда великога!&lt;br&gt;
Добра коња, а лоша јунака!&lt;br&gt;
Још такога ни виђели нисмо;&lt;br&gt;
један бјеше у зета царева,&lt;br&gt;
и сада је — у Војиновића.”&lt;br&gt;
Гледале га још три шићарције:&lt;br&gt;
једно јесте Ђаковица Вуче,&lt;br&gt;
а друго је Нестопољче Јанко,&lt;br&gt;
а треће је момче Пријепољче;&lt;br&gt;
гледали га, пак су говорили:&lt;br&gt;
„Добра коња младог Бугарина!&lt;br&gt;
Баш га овђе у сватовʼма нема,&lt;br&gt;
та нема га ни у цара нашег!&lt;br&gt;
Хајде мало да изостанемо,&lt;br&gt;
не би ли га како измамили.”&lt;br&gt;
Кад су били до Клисуре близу,&lt;br&gt;
изосташе до три шићарције,&lt;br&gt;
па говоре Милош-чобанину:&lt;br&gt;
„Чујеш море млађано Бугарче,&lt;br&gt;
хоћеш дати коња на размјену?&lt;br&gt;
Даћемо ти коња још бољега,&lt;br&gt;
и још прида стотину дуката,&lt;br&gt;
и сувише рало и волове,&lt;br&gt;
пак ти ори, те се љебом рани.”&lt;br&gt;
Вели њима Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Прођʼте ме се, до три шићарџије!&lt;br&gt;
Бољег коња од овог не тражим,&lt;br&gt;
ни овога умирит не могу;&lt;br&gt;
што ће мене стотина дуката?&lt;br&gt;
На кантар их мјерити не знадем,&lt;br&gt;
а бројем их бројити не умʼјем;&lt;br&gt;
што ће мене рало и волови?&lt;br&gt;
Мене није ни отац орао,&lt;br&gt;
пак је мене љебом одранио.”&lt;br&gt;
Тад говоре до три шићарџије:&lt;br&gt;
„Чујеш море, млађано Бугарче,&lt;br&gt;
ако не даш коња на размјену,&lt;br&gt;
ми ћемо га насилу отети!”&lt;br&gt;
Алʼ говори Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Сила отме земљу и градове,&lt;br&gt;
камолʼ мене коња отет неће!&lt;br&gt;
Волим дати коња на размјену,&lt;br&gt;
јер не могу пјешке путовати.”&lt;br&gt;
Па устави својега кулаша,&lt;br&gt;
пружн руку испод међедине,&lt;br&gt;
они мисле бакрачлију скида,&lt;br&gt;
алʼ он скида златна шестоперца,&lt;br&gt;
те удара Ђаковицу Вука:&lt;br&gt;
колико га лако ударио,&lt;br&gt;
три пута се Вуче преметнуо.&lt;br&gt;
Вели њему Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Толики ти родили гроздови&lt;br&gt;
у питомој твојој Ђаковици!”&lt;br&gt;
Побјеже му Нестопољче Јанко,&lt;br&gt;
стиже њега Милош на кулашу,&lt;br&gt;
удари га међу плећи живе,&lt;br&gt;
четири се пута преметнуо:&lt;br&gt;
„Држʼ се добро, Нестопољче Јанко!&lt;br&gt;
Толике ти јабуке родиле&lt;br&gt;
у питому Нестопољу твоме!&quot;&lt;br&gt;
Бјежи јадно момче Пријепољче,&lt;br&gt;
достиже га Милош на кулашу,&lt;br&gt;
те и њега куцну шестоперцем,&lt;br&gt;
седам се је пута преметнуло:&lt;br&gt;
„Држ се добро, момче Пријепољче,&lt;br&gt;
па кад дођеш Пријепољу твоме,&lt;br&gt;
повали се међу ђевојкама&lt;br&gt;
ђе сʼ отео коња од Бугара!”&lt;br&gt;
Па окрену коња за сватови.&lt;br&gt;
Кад дођоше бијелу Леђану,&lt;br&gt;
разапеше по пољу шаторе.&lt;br&gt;
Зоб изиђе коњма царевијем,&lt;br&gt;
нема ништа коњу Милошеву.&lt;br&gt;
Кад то виђе Милош Војиновић,&lt;br&gt;
узе торбу на лијеву руку&lt;br&gt;
од зобнице једне те до друге,&lt;br&gt;
док је своју пуну напунио.&lt;br&gt;
Па он оде тражит механџију:&lt;br&gt;
„Механџија, дај да пијем вина!”&lt;br&gt;
Механџија њему одговара:&lt;br&gt;
„Идʼ одатле, црни Бугарине!&lt;br&gt;
Да сʼ донио бугарску копању,&lt;br&gt;
ако бих ти и усуо вина;&lt;br&gt;
за те нису чаше позлаћене!”&lt;br&gt;
Погледа га Милош попријеко,&lt;br&gt;
удари га руком уз образе:&lt;br&gt;
колико га лако ударио,&lt;br&gt;
три му зуба у грло сасуо.&lt;br&gt;
Моли му се млади механџија:&lt;br&gt;
„Не удри ме више, Бугарине!&lt;br&gt;
Биће тебе вина изобила,&lt;br&gt;
ако цару неће ни достати.”&lt;br&gt;
Милош више не шће ни искати,&lt;br&gt;
већ сам узе, пак се напи вина.&lt;br&gt;
Док се Милош мало поначини,&lt;br&gt;
у том свану и ограну сунце.&lt;br&gt;
Алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Ој чујеш ли, српски цар-Стјепане,&lt;br&gt;
ето доље под градом Леђаном&lt;br&gt;
изишо је краљев заточниче,&lt;br&gt;
зове тебе на мејдан јуначки;&lt;br&gt;
ваља ићи мејдан дијелити,&lt;br&gt;
или нећеш одавде изићи,&lt;br&gt;
ни извести свата ниједнога,&lt;br&gt;
акамоли Роксанду ђевојку!”&lt;br&gt;
Кад то зачу српски цар-Стјепане,&lt;br&gt;
он телала пусти у сватове,&lt;br&gt;
телал виче и тамо и амо:&lt;br&gt;
„Није лʼ мајка родила јунака&lt;br&gt;
и у свате цару опремила,&lt;br&gt;
да за цара на мејдан изиђе?&lt;br&gt;
Честита би њега учинио.”&lt;br&gt;
Алʼ се нитко наћи не могаше.&lt;br&gt;
Цар сʼ удари руком по кољену:&lt;br&gt;
„Јао мене до Бога милога!&lt;br&gt;
Сад да су ми два сестрића моја,&lt;br&gt;
два сестрића, два Војиновића,&lt;br&gt;
сад би они на мејдан изишли.”&lt;br&gt;
Истом царе у бесједи бјеше,&lt;br&gt;
Милош иде, а кулаша води&lt;br&gt;
до пред шатор српског цар-Стјепана:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно, царе господине,&lt;br&gt;
да ја идем на мејдан у поље?”&lt;br&gt;
Вели њему српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
Јест слободно, млађано Бугарче,&lt;br&gt;
јест слободно, алʼ није прилике;&lt;br&gt;
ако згубиш млада заточника,&lt;br&gt;
честита ћу тебе учинити.”&lt;br&gt;
Узја Милош помамна кулаша,&lt;br&gt;
па окрену од бʼјела шатора&lt;br&gt;
заметнувши копље наопако.&lt;br&gt;
Говори му српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
„Не носʼ, синко, копље наопако,&lt;br&gt;
већ окрени копље унапредак,&lt;br&gt;
јер ће ти се смијати Латини.”&lt;br&gt;
Вели њему Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Чувај, царе, ти господства твога:&lt;br&gt;
ако мене до невоље буде,&lt;br&gt;
ја ћу ласно копље окренути:&lt;br&gt;
ако ли ми не буде невоље,&lt;br&gt;
донети га могу и овако.”&lt;br&gt;
Па отиде низ поље леђанско.&lt;br&gt;
Гледале га Латинке ђевојке,&lt;br&gt;
гледале га, пак су говориле:&lt;br&gt;
„Боже мили, чуда великога!&lt;br&gt;
Каква је то царева замјена ?&lt;br&gt;
Та на њему ни хаљина нема!&lt;br&gt;
Весели се,краљев заточниче,&lt;br&gt;
немаш на што сабље извадити,&lt;br&gt;
нитʼ је имаш о што крвавити.”&lt;br&gt;
У то доба дође до шатора,&lt;br&gt;
ђе заточник сједи под шатором,&lt;br&gt;
за копље је свезао дората.&lt;br&gt;
Вели њему Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Устанʼ море, бијело Латинче,&lt;br&gt;
да јуначки мејдан дијелимо!”&lt;br&gt;
Алʼ говори бијело Латинче:&lt;br&gt;
„Идʼ одатле, црни Бугарине!&lt;br&gt;
Немам о што сабље поганити,&lt;br&gt;
кад на тебе ни хаљина нема.”&lt;br&gt;
Ражљути се Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Устанʼ море, бијело Латинче!&lt;br&gt;
На тебе су побоље хаљине,&lt;br&gt;
с тебе ћу их на себе обући!”&lt;br&gt;
Тад Латинче на ноге поскочи,&lt;br&gt;
пак посједе помамна дората,&lt;br&gt;
одмах оде пољем разиграват.&lt;br&gt;
Милош њему стаде на биљези.&lt;br&gt;
Баци копље бијело Латинче&lt;br&gt;
на Милоша у прси јуначке;&lt;br&gt;
Милош држи златна шестоперца,&lt;br&gt;
на њега је копље дочекао,&lt;br&gt;
пребио га на три половине.&lt;br&gt;
Вели њему бијело Латинче:&lt;br&gt;
„Чекај мало, црни Бугарине,&lt;br&gt;
лоше су ми копље подметнули,&lt;br&gt;
док отидем да копље промʼјеним.”&lt;br&gt;
Пак побјеже преко поља равна.&lt;br&gt;
Алʼ повика Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Стани мало, бијело Латинче,&lt;br&gt;
мило би ти било побјегнути!”&lt;br&gt;
Пак поћера по пољу Латинче,&lt;br&gt;
доћера га до леђанских врата,&lt;br&gt;
алʼ леђанска врата затворена.&lt;br&gt;
Пусти копље Милош Војиновић&lt;br&gt;
те прикова бијело Латинче,&lt;br&gt;
прикова га за леђанска врата,&lt;br&gt;
пак му русу одсијече главу,&lt;br&gt;
кулашу је баци у зобницу;&lt;br&gt;
па увати његова дората,&lt;br&gt;
одведе га цару честитоме:&lt;br&gt;
„Ето, царе, заточника главе!”&lt;br&gt;
Цар му даде благо небројено:&lt;br&gt;
„Иди, синко, те се напиј вина;&lt;br&gt;
честита ћу тебе учинити!”&lt;br&gt;
Тек што Милош сједе пити вино,&lt;br&gt;
алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Ето, царе, под Леђаном градом&lt;br&gt;
на ливади три коња витеза,&lt;br&gt;
под седлима и под ратовима,&lt;br&gt;
и на њима три пламена мача,&lt;br&gt;
врхови им небу окренути:&lt;br&gt;
да прескочиш три коња витеза!&lt;br&gt;
Ако ли их прескочити нећеш,&lt;br&gt;
нећеш изић, ни извест ђевојке.”&lt;br&gt;
Опет викну телал по сватовʼма:&lt;br&gt;
„Није лʼ мајка родила јунака&lt;br&gt;
и у свате цару опремила,&lt;br&gt;
да прескочи три коња витеза&lt;br&gt;
и на њима три пламена мача?”&lt;br&gt;
Тај се јунак наћи не могаше.&lt;br&gt;
Алʼ ето ти млада Бугарина&lt;br&gt;
пред шатора српског цар-Стјепана:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно царе господине,&lt;br&gt;
да прескочим три коња витеза?” —&lt;br&gt;
„Јест слободно, моје драго дʼјете! -&lt;br&gt;
Него скини бугар-кабаницу:&lt;br&gt;
Бог убио онога терзију&lt;br&gt;
који тије толику срезао”&lt;br&gt;
Говори му Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Сједи, царе, пак пиј рујно вино,&lt;br&gt;
не брини се мојом кабаницом;&lt;br&gt;
ако буде срце у јунаку,&lt;br&gt;
кабаница неће ништа смести:&lt;br&gt;
којој овци своје руно смета,&lt;br&gt;
онђе није ни овце ни руна!”&lt;br&gt;
Па он оде у поље лађанско.&lt;br&gt;
Када дође до добријех коња,&lt;br&gt;
он проводи својега кулаша,&lt;br&gt;
па кулашу своме проговара:&lt;br&gt;
„Чекај мене у седло, кулашу!”&lt;br&gt;
А он прође с оне друге стране,&lt;br&gt;
заигра се преко поља равна&lt;br&gt;
и прескочи три коња витеза&lt;br&gt;
и на њима три пламена мача,&lt;br&gt;
устави се на својем кулашу;&lt;br&gt;
па он узе три коња витеза,&lt;br&gt;
одведе их српском цар-Стјепану.&lt;br&gt;
Мало време затим постојало,&lt;br&gt;
алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Хајде сада, царе Србљанине,&lt;br&gt;
под највишу кулу у Леђану,&lt;br&gt;
на кули је копље ударено,&lt;br&gt;
на копљу је од злата јабука:&lt;br&gt;
ти стријељај кроз прстен јабуку!”&lt;br&gt;
Милош више не шће ни чекати,&lt;br&gt;
већ он пита цара честитога:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно, царе господине,&lt;br&gt;
да стријељам кроз прстен јабуку?”&lt;br&gt;
„Јест слободно, мој рођени синко!&lt;br&gt;
Оде Милош под бијелу кулу,&lt;br&gt;
запе стр'јелу за златну тетиву,&lt;br&gt;
устријели кроз прстен јабуку,&lt;br&gt;
пак је узе у бијеле руке,&lt;br&gt;
однесе је цару честитоме.&lt;br&gt;
Лијепо га царе обдарио.&lt;br&gt;
Мало време затим постајало,&lt;br&gt;
алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Ето, царе, под бијелом кулом&lt;br&gt;
изишла су два краљева сина,&lt;br&gt;
извели су три лʼјепе ђевојке,&lt;br&gt;
три ђевојке, све три једнолике,&lt;br&gt;
и на њима рухо једнолико:&lt;br&gt;
иди познај које је Роксанда;&lt;br&gt;
ако ли се које друге машиш,&lt;br&gt;
нећеш изић ни изнијет главе,&lt;br&gt;
акамоли извести ђевојке!”&lt;br&gt;
Кад је царе рʼјечи разумио,&lt;br&gt;
он дозива Тодора везира:&lt;br&gt;
„Иди, слуго, те познај ђевојку!”&lt;br&gt;
Тодор му се право кунијаше;&lt;br&gt;
„Нијесам је, царе, ни виђео,&lt;br&gt;
јер су ми је по мраку извели,&lt;br&gt;
када сам је ја прстеновао.”&lt;br&gt;
Цар сʼ удари руком по кољену:&lt;br&gt;
„Јао мене до Бога милога!&lt;br&gt;
Надмудрисмо и надјуначисмо,&lt;br&gt;
пак нам оста цура на срамоту!&quot;&lt;br&gt;
Кад то зачу Милош Војиновић,&lt;br&gt;
он отиде цару честитоме:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно, царе господине,&lt;br&gt;
да ја познам Роксанду ђевојку?” -&lt;br&gt;
„Јест слободно моје драго дʼјете,&lt;br&gt;
ал' је јадно у те поуздање:&lt;br&gt;
како ћеш ти познати ђевојку,&lt;br&gt;
кадје нигда ни виђео ниси?”&lt;br&gt;
Алʼ говори Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Не брини се, царе господине!&lt;br&gt;
Кад ја бијах у Шари планини&lt;br&gt;
код оваца дванаест хиљада,&lt;br&gt;
за ноћ буде по триста јањаца;&lt;br&gt;
ја сам свако по овци познавб:&lt;br&gt;
Роксанду ћу по браћи познати.”&lt;br&gt;
Вели њему српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
„Иди, иди, моје драго дʼјете!&lt;br&gt;
Ако Бог да те познаш Роксанду,&lt;br&gt;
дапу тебе земљу Скендерију&lt;br&gt;
у државу за живота твога.”&lt;br&gt;
Оде Милош низ поље широко.&lt;br&gt;
Када дође ђе стоје ђевојке,&lt;br&gt;
збаци с главе бугарску шубару,&lt;br&gt;
скиде с леђа бугар-кабаницу&lt;br&gt;
(засија се скерлет и кадифа,&lt;br&gt;
засјаше се токе на прсима&lt;br&gt;
и злаћене ковче на ногама:&lt;br&gt;
сину Милош у пољу зелену&lt;br&gt;
као јарко иза горе сунце!)&lt;br&gt;
пак је простре по зеленој трави,&lt;br&gt;
просу по њој бурме и прстење,&lt;br&gt;
ситан бисер и драго камење;&lt;br&gt;
тад извади мача зеленога,&lt;br&gt;
па говори трима ђевојкама:&lt;br&gt;
„Која је ту Роксанда ђевојка,&lt;br&gt;
нек савије скуте и рукаве,&lt;br&gt;
нека купи бурме и прстење,&lt;br&gt;
ситан бисер и драго камење;&lt;br&gt;
ако ли се која друга маши,&lt;br&gt;
вјера моја тако ми помогла,&lt;br&gt;
осјећʼ ћу јој руке до лаката!”&lt;br&gt;
Кад то чуше три лʼјепе ђевојке,&lt;br&gt;
обје крајње средњу погледаше,&lt;br&gt;
а Роксанда у зелену траву;&lt;br&gt;
сави скуте и свилʼне рукаве,&lt;br&gt;
пак покупи бурме и прстење,&lt;br&gt;
ситан бисер и драго камење;&lt;br&gt;
а ђевојке двије побјегоше&lt;br&gt;
Али Милош утећ им не даде,&lt;br&gt;
веће обје увати за руке,&lt;br&gt;
све три води пред цара Стјепана;&lt;br&gt;
цару даде Роксанду ђевојку,&lt;br&gt;
и даде му једну уз Роксанду,&lt;br&gt;
а трећу је себи уставио.&lt;br&gt;
Цар Милоша међу очи љуби,&lt;br&gt;
алʼ још не зна тко је и откуд је.&lt;br&gt;
Повикаше кићени чауши:&lt;br&gt;
„Спремајте се, кићени сватови,&lt;br&gt;
вријеме је двору путовати!”&lt;br&gt;
Спремише се кита и сватови,&lt;br&gt;
поведоше Роксанду ђевојку,&lt;br&gt;
Кад су били мало иза града,&lt;br&gt;
ал' говори Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Господине, српски цар-Стјепане,&lt;br&gt;
овђе има у Леђану граду,&lt;br&gt;
има један Балачко војвода,&lt;br&gt;
ја га знадем, и он ме познаје;&lt;br&gt;
краљ га рани седам годинʼ дана&lt;br&gt;
да рашћера кићене сватове&lt;br&gt;
и да отме Роксанду ђевојку;&lt;br&gt;
сад ће њега за нама послати.&lt;br&gt;
На Балачку јесу до три главе:&lt;br&gt;
из једне му модар пламен бије,&lt;br&gt;
а из друге ладан вјетар дува;&lt;br&gt;
кад два вјетра из главе изиђу,&lt;br&gt;
Балачкаје ласно погубити;&lt;br&gt;
већ ви ид'те, водите ђевојку,&lt;br&gt;
ја ћу овђе чекати Балачка,&lt;br&gt;
не би ли га како уставио.”&lt;br&gt;
Отидоше кићени сватови,&lt;br&gt;
одведоше лијепу ђевојку;&lt;br&gt;
оста Милош у гори зеленој&lt;br&gt;
и са њиме три стотине друга.&lt;br&gt;
Кад одоше свати из Леђана,&lt;br&gt;
краљ дозива Балачка војводу:&lt;br&gt;
„О Балачко, моја вјерна слуго,&lt;br&gt;
можеш ли се у се поуздати&lt;br&gt;
да рашћераш цареве сватове&lt;br&gt;
и да отмеш Роксанду ђевојку?”&lt;br&gt;
Пита њега Балачко војвода:&lt;br&gt;
„Господине, од Леђана краљу,&lt;br&gt;
какав бјеше јунак у сватовʼма,&lt;br&gt;
што највеће отвори јунаштво?”&lt;br&gt;
Вели њему леђанска краљица:&lt;br&gt;
„Слуго наша, Балачко војвода,&lt;br&gt;
ту не има ни једног јунака,&lt;br&gt;
осим једног црна Бугарина,&lt;br&gt;
и то младо, још голобрадасто.”&lt;br&gt;
Ал' говори Балачко војвода:&lt;br&gt;
„Није оно црни Бугарине,&lt;br&gt;
већ је оно Милош Војиновић,&lt;br&gt;
ни цар Стјепан њега не познаје,&lt;br&gt;
ал' ја њега одавна познајем.”&lt;br&gt;
Вели њему леђанска краљица:&lt;br&gt;
„Иди, слуго, Балачко војвода,&lt;br&gt;
те ми отми пуру од Србаља,&lt;br&gt;
а ја ћу је тебе поклонити.”&lt;br&gt;
Тад Балачко спреми бедевију,&lt;br&gt;
па отрча друмом за сватови&lt;br&gt;
са шест стотин' латинских катана.&lt;br&gt;
Кад су били у гори зеленој,&lt;br&gt;
кулаш стоји на друму широку,&lt;br&gt;
а за њиме Милош Војиновић;&lt;br&gt;
викну њега Балачко војвода:&lt;br&gt;
„О Милошу, зар се мене надаш?”&lt;br&gt;
Па он пусти један пламен модар,&lt;br&gt;
опали му црну међедину;&lt;br&gt;
а кад виђе да му не науди,&lt;br&gt;
онда пусти вјетра студенога:&lt;br&gt;
три пута се кулаш преметнуо,&lt;br&gt;
ал' Милошу ништа не досади;&lt;br&gt;
викну Милош из грла бијела:&lt;br&gt;
„Ето тебе од шта се не надаш!”&lt;br&gt;
Па он пусти златна шестоперца:&lt;br&gt;
колико га лако ударио,&lt;br&gt;
из бојна га седла избацио;&lt;br&gt;
пак потеже копље убојито,&lt;br&gt;
прибоде га у зелену траву,&lt;br&gt;
пак му све три одсијече главе,&lt;br&gt;
кулашу их баци у зобницу.&lt;br&gt;
Тад учини јуриш у катане&lt;br&gt;
са својијех три стотине друга:&lt;br&gt;
одсјекоше три стотине глава,&lt;br&gt;
па одоше друмом за сватови.&lt;br&gt;
Кад стигоше цара и сватове,&lt;br&gt;
пред њег баци Балачкову главу;&lt;br&gt;
цар му даде хиљаду дуката,&lt;br&gt;
па одоше бијелу Призрену,&lt;br&gt;
Кад су били кроз поље Косово,&lt;br&gt;
Милош хоће граду Вучитрну,&lt;br&gt;
па говори српском цар-Стјепану:&lt;br&gt;
„Збогом остај, мој мили ујаче,&lt;br&gt;
мој ујаче, српски цар-Стјепане!”&lt;br&gt;
Таде се је царе осјетио&lt;br&gt;
да је оно Милош Војиновић,&lt;br&gt;
па говори својему нећаку:&lt;br&gt;
„Та ти ли си, дијете Милошу!&lt;br&gt;
Та ти ли си, мој мили нећаче!&lt;br&gt;
Благо мајци која те родила,&lt;br&gt;
и ујаку који те имаде!&lt;br&gt;
Зашто ми се отприје не кажеш,&lt;br&gt;
него сам те путем намучио&lt;br&gt;
и конаком и глади и жеђу?”&lt;br&gt;
Тешко свуда своме без својега!&lt;br&gt;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>eq0tuwp0hgs0v8ayro51ltaqiamtypf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139703</id>
      <parentid>139702</parentid>
      <timestamp>2025-06-19T12:18:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139703</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37789" sha1="8hz6d1y8jqu19reownsaagz7d3ugw5l" xml:space="preserve">Кад се жени српски цар Стјепане,&lt;br&gt;
надалеко запроси ђевојку,&lt;br&gt;
у Леђану, граду латинскоме,&lt;br&gt;
у латинског краља Мијаила,&lt;br&gt;
по имену Роксанду ђевојку;&lt;br&gt;
цар је проси, и краљ му је даје.&lt;br&gt;
Цар испроси по књигамʼ ђевојку,&lt;br&gt;
пак дозива Тодора везира:&lt;br&gt;
„Слуго моја, Тодоре везире,&lt;br&gt;
да ми идеш бијелу Леђану,&lt;br&gt;
моме тасту, краљу Мијаилу,&lt;br&gt;
да ми с њиме свадбу уговориш:&lt;br&gt;
када ћемо поћи по ђевојку,&lt;br&gt;
колико ли повести сватова;&lt;br&gt;
да ми видиш Роксанду ђевојку:&lt;br&gt;
може лʼ бити за цара царица,&lt;br&gt;
може лʼ бити свој земљи госпођа;&lt;br&gt;
да је видиш и да прстенујеш.”&lt;br&gt;
Вели њему Тодоре везире:&lt;br&gt;
„Хоћу, царе, драги господине.”&lt;br&gt;
Пак сʼ опреми, оде у Латине.&lt;br&gt;
Када дође бијелу Леђану,&lt;br&gt;
лијепо га краљу дочекао;&lt;br&gt;
вино пиjе неђељицу дана;&lt;br&gt;
тада рече Тодоре везире:&lt;br&gt;
„Пријатељу, Мијаило краљу,&lt;br&gt;
није мене царе оправио&lt;br&gt;
да ја пијем по Леђану вино,&lt;br&gt;
већ да с тобом свадбу уговорим:&lt;br&gt;
кад ће царе доћи по ђевојку,&lt;br&gt;
у које ли доба од године,&lt;br&gt;
колико лʼ ће повести сватова,&lt;br&gt;
и да видим Роксанду ђевојку,&lt;br&gt;
да је видим и да прстенујем.”&lt;br&gt;
Тада рече Мијаило краљу:&lt;br&gt;
„Пријатељу, Тодоре везире,&lt;br&gt;
што ме царе за сватове пита,&lt;br&gt;
нека купи колико му драго;&lt;br&gt;
по ђевојку када њему драго;&lt;br&gt;
него ћеш ми цара поздравити,&lt;br&gt;
нек не води своја два сестрића,&lt;br&gt;
два сестрића, два Војиновића,&lt;br&gt;
Вукашина и с њим Петрашина,&lt;br&gt;
у пићу су тешке пијанице,&lt;br&gt;
а у кавзи љуте кавгаџије,&lt;br&gt;
опиће се, заметнуће кавгу,&lt;br&gt;
пак је тешко џевап дати кавзи&lt;br&gt;
у нашему бијелу Леђану.&lt;br&gt;
А ђевојку сада ћеш виђети,&lt;br&gt;
и прстен јој дати по закону.”&lt;br&gt;
А када је тавна ноћца дошла,&lt;br&gt;
не доносе воштане свијеће,&lt;br&gt;
већ по мраку изводе ђевојку.&lt;br&gt;
Кад то виђе Тодоре везире,&lt;br&gt;
он извади од злата прстење&lt;br&gt;
са бисером и драгим камењем:&lt;br&gt;
разасја се соба од камења;&lt;br&gt;
така му се учини ђевојка,&lt;br&gt;
да је љепша од бијеле виле.&lt;br&gt;
Прстенова Роксанду ђевојку&lt;br&gt;
и даде јој хиљаду дуката,&lt;br&gt;
и ђевојку браћа одведоше.&lt;br&gt;
Кад ујутру освануло,&lt;br&gt;
опреми се Тодоре везире,&lt;br&gt;
пак отиде бијелу Призрену.&lt;br&gt;
Када дође бијелу Призрену,&lt;br&gt;
пита њега српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
„Слуго моја, Тодоре везире,&lt;br&gt;
виђе ли ми Роксанду ђевојку?&lt;br&gt;
Виђе ли је, и прстенова ли је?&lt;br&gt;
Што говори краљу Мијаило?”&lt;br&gt;
Тодор њему све по реду каже:&lt;br&gt;
„Виђех, царе, и прстеновах је.&lt;br&gt;
Да каква је Роксанда ђевојка,&lt;br&gt;
онакове у Србина нема!&lt;br&gt;
Добро збори краљу Мијаило:&lt;br&gt;
по ђевојку када тебе драго,&lt;br&gt;
свата купи колико ти драго;&lt;br&gt;
само те је краљу поздравио:&lt;br&gt;
да не водиш два сестрића твоја,&lt;br&gt;
два сестрића, два Војиновића:&lt;br&gt;
у пићу су тешке пијанице,&lt;br&gt;
а у кавзи љуте кавгаџије:&lt;br&gt;
опиће се, заметнуће кавгу,&lt;br&gt;
пак је тешко џевап дати кавзи,&lt;br&gt;
у Леђану, граду латинскоме.”&lt;br&gt;
Кад то зачу српски цар Стјепане,&lt;br&gt;
удари се руком по кољену:&lt;br&gt;
„Јао мене до Бога милога!&lt;br&gt;
Дотле ли се зулум огласио&lt;br&gt;
од сестрића, од Војиновића!&lt;br&gt;
А тако ми моје вјере тврде,&lt;br&gt;
докле мене то весеље прође,&lt;br&gt;
обојицу хоћу објесити&lt;br&gt;
о вратима града Вучитрна,&lt;br&gt;
по свијету да ме не срамоте!”&lt;br&gt;
Стаде царе купити сватове,&lt;br&gt;
скупи свата дванаест хиљада,&lt;br&gt;
пак подиже низ Косово равно.&lt;br&gt;
Кад су били испод Вучитрна,&lt;br&gt;
гледала их два Војиновића,&lt;br&gt;
међу собом млади говорили:&lt;br&gt;
„Што лʼ се ујак на нас расрдио,&lt;br&gt;
те нас не шће звати у сватове?&lt;br&gt;
Нетко нас је њему опаднуо,&lt;br&gt;
с њега живо месо отпадало!&lt;br&gt;
Цар отиде у земљу латинску,&lt;br&gt;
а јунака са собом не има&lt;br&gt;
ниједнога од рода својега,&lt;br&gt;
који би му био у невољи,&lt;br&gt;
ако би му било за невољу;&lt;br&gt;
Латини су старе варалице,&lt;br&gt;
ујака ће нашег погубити,&lt;br&gt;
а незвани ићи не смијемо.”&lt;br&gt;
Вели њима остарјела мајка:&lt;br&gt;
„Ђецо моја, два Војиновића,&lt;br&gt;
ви имате брата у планини&lt;br&gt;
код оваца, Милош-чобанина,&lt;br&gt;
најмлађи је, а најбољи јунак,&lt;br&gt;
а за њега царе и не знаде;&lt;br&gt;
пошљите му лист књиге бијеле,&lt;br&gt;
нека дође граду Вучитрну;&lt;br&gt;
не пишʼте му што је и како је,&lt;br&gt;
већ пишите: „Мајкаје на смрти,&lt;br&gt;
пак те зове да те благосови,&lt;br&gt;
да на тебе клетва не остане;&lt;br&gt;
него брже ходи бʼјелу двору,&lt;br&gt;
не би лʼ живу застануо мајку!”&lt;br&gt;
То су браћа мајку послушала:&lt;br&gt;
брже пишу књигу на кољену,&lt;br&gt;
те је шаљу у Шару планину,&lt;br&gt;
своме брату Милош-чобанину:&lt;br&gt;
„Ој Милошу, наш рођени брате,&lt;br&gt;
брже да си граду Вучитрну,&lt;br&gt;
стара нам је мајка на умору,&lt;br&gt;
пак те зове да те благосови,&lt;br&gt;
да на тебе клетва не остане.”&lt;br&gt;
Када Милош ситну књигу прими,&lt;br&gt;
књигу гледа, а сузе прољева.&lt;br&gt;
Пита њега тридесет чобана:&lt;br&gt;
„О Милошу, наша поглавице,&lt;br&gt;
и досад су књиге долазиле,&lt;br&gt;
алʼ се нису са сузамʼ училе;&lt;br&gt;
откуд књига, ако Бога знадеш?”&lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
па говори својим чобанима:&lt;br&gt;
„Ој чобани, моја браћо драга,&lt;br&gt;
ова књига јест од двора мога:&lt;br&gt;
стара ми је на умору мајка,&lt;br&gt;
пак ме зове да ме благосови,&lt;br&gt;
да на мене клетва не остане;&lt;br&gt;
ви чувајте по планини овце,&lt;br&gt;
док ја одем и натраг се вратим.”&lt;br&gt;
Оде Милош граду Вучитрну.&lt;br&gt;
Кад је био близу бʼјела двора,&lt;br&gt;
два су брата пред његʼ ишетала,&lt;br&gt;
а за њима остарјела мајка.&lt;br&gt;
Вели њима Милош чобанине:&lt;br&gt;
„Зашто, браћо, ако Бога знате,&lt;br&gt;
без невоље јер градит невољу?”&lt;br&gt;
Веле њему до два мила брата:&lt;br&gt;
„Ходи, брате, има и невоље!”&lt;br&gt;
У бʼјела се лица изљубише,&lt;br&gt;
Милош мајку у бијелу руку.&lt;br&gt;
Стадоше му редом казивати&lt;br&gt;
како царе оде по ђевојку&lt;br&gt;
надалеко у земљу латинску,&lt;br&gt;
а не зове својијех сестрића:&lt;br&gt;
„Већ, Милошу, наш рођени брате,&lt;br&gt;
хоћеш, брате, незван за ујаком&lt;br&gt;
у сватове поћи назорице?&lt;br&gt;
Ако њему буде до невоље,&lt;br&gt;
да се њему у невољи нађеш;&lt;br&gt;
ако ли му не буде невоље,&lt;br&gt;
можеш доћи, да се не казујеш.”&lt;br&gt;
То је Милош једва дочекао:&lt;br&gt;
„Хоћу, богме, моја браћо драга;&lt;br&gt;
кад ујаку нећу, да коме ћу?”&lt;br&gt;
Тад га браћа опремат стадоше;&lt;br&gt;
оде Петар опремат кулаша,&lt;br&gt;
а Вукашин опрема Милоша:&lt;br&gt;
на његʼ меће танану кошуљу,&lt;br&gt;
до појаса од чистога злата,&lt;br&gt;
од појаса од бијеле свиле;&lt;br&gt;
по кошуљи три танке ђечерме,&lt;br&gt;
пак доламу од тридест пуцета,&lt;br&gt;
по долами токе саковане,&lt;br&gt;
златне токе од четири оке;&lt;br&gt;
а на ноге ковче и чакшире;&lt;br&gt;
а сврх свега бугар-кабаницу,&lt;br&gt;
и на главу бугарску шубару:&lt;br&gt;
начини се црни Бугарине,&lt;br&gt;
ни браћа га познати не могу;&lt;br&gt;
дадоше му копље убојито&lt;br&gt;
и мач зелен старога Војина;&lt;br&gt;
Петрашин му изведе кулаша&lt;br&gt;
међедином свега опшивена,&lt;br&gt;
да кулаша царе не познаде.&lt;br&gt;
Лʼјепо су га браћа сјетовала:&lt;br&gt;
„Кад, Милошу, достигнеш сватове,&lt;br&gt;
питаће те тко си и откуд си,&lt;br&gt;
ти се кажи земље Каравлашке:&lt;br&gt;
„Служио сам бега Радул-бега,&lt;br&gt;
не шће мене службу да исплати,&lt;br&gt;
пак ја пођох у свијет бијели,&lt;br&gt;
да ђегођи боље службе тражим;&lt;br&gt;
пак сам чуо за свате цареве&lt;br&gt;
и присто сам незван за сватови&lt;br&gt;
радʼ комада љеба бијелога&lt;br&gt;
и радʼ чаше црвенога вина.”&lt;br&gt;
Чувај добро дизген од кулаша,&lt;br&gt;
јер се кулаш јесте научио&lt;br&gt;
путовати с коњма царевијем.”&lt;br&gt;
Тада Милош окрену кулаша,&lt;br&gt;
пак за царем оде у сватове.&lt;br&gt;
На Загорју сустиже сватове.&lt;br&gt;
Питају га кићени сватови:&lt;br&gt;
„Откуд идеш, млађано Бугарче?”&lt;br&gt;
Милош им се из далека каже,&lt;br&gt;
ко што су га браћа научила.&lt;br&gt;
Лијепо га свати дочекаше:&lt;br&gt;
„Добро дошо, млађано Бугарче,&lt;br&gt;
нек је један више у дружини!”&lt;br&gt;
Кад су били путем путујући&lt;br&gt;
(злу науку Милош научио&lt;br&gt;
код оваца у Шари планини,&lt;br&gt;
поспавати свагда око подне):&lt;br&gt;
он задрема на коњу кулашу.&lt;br&gt;
Како дизгин ослаби кулашу,&lt;br&gt;
диже главу оде кроз сватове,&lt;br&gt;
обаљује коње и јунаке,&lt;br&gt;
докле дође коњма царевијем.&lt;br&gt;
Како дође, с њима у ред стаде.&lt;br&gt;
Лале шћаху бити Бугарина,&lt;br&gt;
алʼ не даде српски цар Стјепане!&lt;br&gt;
„Не удрите млађано Бугарче!&lt;br&gt;
Бугарче се спават научило&lt;br&gt;
по планини овце чувајући;&lt;br&gt;
не удрите, већ га пробудите!”&lt;br&gt;
Буде њега лале и војводе:&lt;br&gt;
„Устанʼ, море, млађано Бугарче!&lt;br&gt;
Бог ти стару не убио мајку,&lt;br&gt;
која те је такога родила&lt;br&gt;
и у свате цару опремила!”&lt;br&gt;
Кад се прену Милош Војиновић,&lt;br&gt;
те сагледа цару очи чарне,&lt;br&gt;
кулаш иде с коњма царевијем;&lt;br&gt;
он покупи дизгене кулашу,&lt;br&gt;
па ишћера њега из сватова:&lt;br&gt;
удара га оштром бакрачлијом,&lt;br&gt;
по три копља упријеко скаче,&lt;br&gt;
по четири небу у висине,&lt;br&gt;
унапредак ни броја се не зна;&lt;br&gt;
из уста му живи огањ сипа,&lt;br&gt;
а из носа модар пламен суче.&lt;br&gt;
Стаде свата дванаест хиљада,&lt;br&gt;
те гледају коња у Бугара;&lt;br&gt;
коња гледе, а сами се чуде:&lt;br&gt;
„Боже мили, чуда великога!&lt;br&gt;
Добра коња, а лоша јунака!&lt;br&gt;
Још такога ни виђели нисмо;&lt;br&gt;
један бјеше у зета царева,&lt;br&gt;
и сада је — у Војиновића.”&lt;br&gt;
Гледале га још три шићарције:&lt;br&gt;
једно јесте Ђаковица Вуче,&lt;br&gt;
а друго је Нестопољче Јанко,&lt;br&gt;
а треће је момче Пријепољче;&lt;br&gt;
гледали га, пак су говорили:&lt;br&gt;
„Добра коња младог Бугарина!&lt;br&gt;
Баш га овђе у сватовʼма нема,&lt;br&gt;
та нема га ни у цара нашег!&lt;br&gt;
Хајде мало да изостанемо,&lt;br&gt;
не би ли га како измамили.”&lt;br&gt;
Кад су били до Клисуре близу,&lt;br&gt;
изосташе до три шићарције,&lt;br&gt;
па говоре Милош-чобанину:&lt;br&gt;
„Чујеш море млађано Бугарче,&lt;br&gt;
хоћеш дати коња на размјену?&lt;br&gt;
Даћемо ти коња још бољега,&lt;br&gt;
и још прида стотину дуката,&lt;br&gt;
и сувише рало и волове,&lt;br&gt;
пак ти ори, те се љебом рани.”&lt;br&gt;
Вели њима Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Прођʼте ме се, до три шићарџије!&lt;br&gt;
Бољег коња од овог не тражим,&lt;br&gt;
ни овога умирит не могу;&lt;br&gt;
што ће мене стотина дуката?&lt;br&gt;
На кантар их мјерити не знадем,&lt;br&gt;
а бројем их бројити не умʼјем;&lt;br&gt;
што ће мене рало и волови?&lt;br&gt;
Мене није ни отац орао,&lt;br&gt;
пак је мене љебом одранио.”&lt;br&gt;
Тад говоре до три шићарџије:&lt;br&gt;
„Чујеш море, млађано Бугарче,&lt;br&gt;
ако не даш коња на размјену,&lt;br&gt;
ми ћемо га насилу отети!”&lt;br&gt;
Алʼ говори Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Сила отме земљу и градове,&lt;br&gt;
камолʼ мене коња отет неће!&lt;br&gt;
Волим дати коња на размјену,&lt;br&gt;
јер не могу пјешке путовати.”&lt;br&gt;
Па устави својега кулаша,&lt;br&gt;
пружн руку испод међедине,&lt;br&gt;
они мисле бакрачлију скида,&lt;br&gt;
алʼ он скида златна шестоперца,&lt;br&gt;
те удара Ђаковицу Вука:&lt;br&gt;
колико га лако ударио,&lt;br&gt;
три пута се Вуче преметнуо.&lt;br&gt;
Вели њему Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Толики ти родили гроздови&lt;br&gt;
у питомој твојој Ђаковици!”&lt;br&gt;
Побјеже му Нестопољче Јанко,&lt;br&gt;
стиже њега Милош на кулашу,&lt;br&gt;
удари га међу плећи живе,&lt;br&gt;
четири се пута преметнуо:&lt;br&gt;
„Држʼ се добро, Нестопољче Јанко!&lt;br&gt;
Толике ти јабуке родиле&lt;br&gt;
у питому Нестопољу твоме!&quot;&lt;br&gt;
Бјежи јадно момче Пријепољче,&lt;br&gt;
достиже га Милош на кулашу,&lt;br&gt;
те и њега куцну шестоперцем,&lt;br&gt;
седам се је пута преметнуло:&lt;br&gt;
„Држʼ се добро, момче Пријепољче,&lt;br&gt;
па кад дођеш Пријепољу твоме,&lt;br&gt;
повали се међу ђевојкама&lt;br&gt;
ђе сʼ отео коња од Бугара!”&lt;br&gt;
Па окрену коња за сватови.&lt;br&gt;
Кад дођоше бијелу Леђану,&lt;br&gt;
разапеше по пољу шаторе.&lt;br&gt;
Зоб изиђе коњма царевијем,&lt;br&gt;
нема ништа коњу Милошеву.&lt;br&gt;
Кад то виђе Милош Војиновић,&lt;br&gt;
узе торбу на лијеву руку&lt;br&gt;
од зобнице једне те до друге,&lt;br&gt;
док је своју пуну напунио.&lt;br&gt;
Па он оде тражит механџију:&lt;br&gt;
„Механџија, дај да пијем вина!”&lt;br&gt;
Механџија њему одговара:&lt;br&gt;
„Идʼ одатле, црни Бугарине!&lt;br&gt;
Да сʼ донио бугарску копању,&lt;br&gt;
ако бих ти и усуо вина;&lt;br&gt;
за те нису чаше позлаћене!”&lt;br&gt;
Погледа га Милош попријеко,&lt;br&gt;
удари га руком уз образе:&lt;br&gt;
колико га лако ударио,&lt;br&gt;
три му зуба у грло сасуо.&lt;br&gt;
Моли му се млади механџија:&lt;br&gt;
„Не удри ме више, Бугарине!&lt;br&gt;
Биће тебе вина изобила,&lt;br&gt;
ако цару неће ни достати.”&lt;br&gt;
Милош више не шће ни искати,&lt;br&gt;
већ сам узе, пак се напи вина.&lt;br&gt;
Док се Милош мало поначини,&lt;br&gt;
у том свану и ограну сунце.&lt;br&gt;
Алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Ој чујеш ли, српски цар-Стјепане,&lt;br&gt;
ето доље под градом Леђаном&lt;br&gt;
изишо је краљев заточниче,&lt;br&gt;
зове тебе на мејдан јуначки;&lt;br&gt;
ваља ићи мејдан дијелити,&lt;br&gt;
или нећеш одавде изићи,&lt;br&gt;
ни извести свата ниједнога,&lt;br&gt;
акамоли Роксанду ђевојку!”&lt;br&gt;
Кад то зачу српски цар-Стјепане,&lt;br&gt;
он телала пусти у сватове,&lt;br&gt;
телал виче и тамо и амо:&lt;br&gt;
„Није лʼ мајка родила јунака&lt;br&gt;
и у свате цару опремила,&lt;br&gt;
да за цара на мејдан изиђе?&lt;br&gt;
Честита би њега учинио.”&lt;br&gt;
Алʼ се нитко наћи не могаше.&lt;br&gt;
Цар сʼ удари руком по кољену:&lt;br&gt;
„Јао мене до Бога милога!&lt;br&gt;
Сад да су ми два сестрића моја,&lt;br&gt;
два сестрића, два Војиновића,&lt;br&gt;
сад би они на мејдан изишли.”&lt;br&gt;
Истом царе у бесједи бјеше,&lt;br&gt;
Милош иде, а кулаша води&lt;br&gt;
до пред шатор српског цар-Стјепана:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно, царе господине,&lt;br&gt;
да ја идем на мејдан у поље?”&lt;br&gt;
Вели њему српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
Јест слободно, млађано Бугарче,&lt;br&gt;
јест слободно, алʼ није прилике;&lt;br&gt;
ако згубиш млада заточника,&lt;br&gt;
честита ћу тебе учинити.”&lt;br&gt;
Узја Милош помамна кулаша,&lt;br&gt;
па окрену од бʼјела шатора&lt;br&gt;
заметнувши копље наопако.&lt;br&gt;
Говори му српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
„Не носʼ, синко, копље наопако,&lt;br&gt;
већ окрени копље унапредак,&lt;br&gt;
јер ће ти се смијати Латини.”&lt;br&gt;
Вели њему Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Чувај, царе, ти господства твога:&lt;br&gt;
ако мене до невоље буде,&lt;br&gt;
ја ћу ласно копље окренути:&lt;br&gt;
ако ли ми не буде невоље,&lt;br&gt;
донети га могу и овако.”&lt;br&gt;
Па отиде низ поље леђанско.&lt;br&gt;
Гледале га Латинке ђевојке,&lt;br&gt;
гледале га, пак су говориле:&lt;br&gt;
„Боже мили, чуда великога!&lt;br&gt;
Каква је то царева замјена ?&lt;br&gt;
Та на њему ни хаљина нема!&lt;br&gt;
Весели се,краљев заточниче,&lt;br&gt;
немаш на што сабље извадити,&lt;br&gt;
нитʼ је имаш о што крвавити.”&lt;br&gt;
У то доба дође до шатора,&lt;br&gt;
ђе заточник сједи под шатором,&lt;br&gt;
за копље је свезао дората.&lt;br&gt;
Вели њему Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Устанʼ море, бијело Латинче,&lt;br&gt;
да јуначки мејдан дијелимо!”&lt;br&gt;
Алʼ говори бијело Латинче:&lt;br&gt;
„Идʼ одатле, црни Бугарине!&lt;br&gt;
Немам о што сабље поганити,&lt;br&gt;
кад на тебе ни хаљина нема.”&lt;br&gt;
Ражљути се Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Устанʼ море, бијело Латинче!&lt;br&gt;
На тебе су побоље хаљине,&lt;br&gt;
с тебе ћу их на себе обући!”&lt;br&gt;
Тад Латинче на ноге поскочи,&lt;br&gt;
пак посједе помамна дората,&lt;br&gt;
одмах оде пољем разиграват.&lt;br&gt;
Милош њему стаде на биљези.&lt;br&gt;
Баци копље бијело Латинче&lt;br&gt;
на Милоша у прси јуначке;&lt;br&gt;
Милош држи златна шестоперца,&lt;br&gt;
на њега је копље дочекао,&lt;br&gt;
пребио га на три половине.&lt;br&gt;
Вели њему бијело Латинче:&lt;br&gt;
„Чекај мало, црни Бугарине,&lt;br&gt;
лоше су ми копље подметнули,&lt;br&gt;
док отидем да копље промʼјеним.”&lt;br&gt;
Пак побјеже преко поља равна.&lt;br&gt;
Алʼ повика Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Стани мало, бијело Латинче,&lt;br&gt;
мило би ти било побјегнути!”&lt;br&gt;
Пак поћера по пољу Латинче,&lt;br&gt;
доћера га до леђанских врата,&lt;br&gt;
алʼ леђанска врата затворена.&lt;br&gt;
Пусти копље Милош Војиновић&lt;br&gt;
те прикова бијело Латинче,&lt;br&gt;
прикова га за леђанска врата,&lt;br&gt;
пак му русу одсијече главу,&lt;br&gt;
кулашу је баци у зобницу;&lt;br&gt;
па увати његова дората,&lt;br&gt;
одведе га цару честитоме:&lt;br&gt;
„Ето, царе, заточника главе!”&lt;br&gt;
Цар му даде благо небројено:&lt;br&gt;
„Иди, синко, те се напиј вина;&lt;br&gt;
честита ћу тебе учинити!”&lt;br&gt;
Тек што Милош сједе пити вино,&lt;br&gt;
алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Ето, царе, под Леђаном градом&lt;br&gt;
на ливади три коња витеза,&lt;br&gt;
под седлима и под ратовима,&lt;br&gt;
и на њима три пламена мача,&lt;br&gt;
врхови им небу окренути:&lt;br&gt;
да прескочиш три коња витеза!&lt;br&gt;
Ако ли их прескочити нећеш,&lt;br&gt;
нећеш изић, ни извест ђевојке.”&lt;br&gt;
Опет викну телал по сватовʼма:&lt;br&gt;
„Није лʼ мајка родила јунака&lt;br&gt;
и у свате цару опремила,&lt;br&gt;
да прескочи три коња витеза&lt;br&gt;
и на њима три пламена мача?”&lt;br&gt;
Тај се јунак наћи не могаше.&lt;br&gt;
Алʼ ето ти млада Бугарина&lt;br&gt;
пред шатора српског цар-Стјепана:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно царе господине,&lt;br&gt;
да прескочим три коња витеза?” —&lt;br&gt;
„Јест слободно, моје драго дʼјете! -&lt;br&gt;
Него скини бугар-кабаницу:&lt;br&gt;
Бог убио онога терзију&lt;br&gt;
који тије толику срезао”&lt;br&gt;
Говори му Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Сједи, царе, пак пиј рујно вино,&lt;br&gt;
не брини се мојом кабаницом;&lt;br&gt;
ако буде срце у јунаку,&lt;br&gt;
кабаница неће ништа смести:&lt;br&gt;
којој овци своје руно смета,&lt;br&gt;
онђе није ни овце ни руна!”&lt;br&gt;
Па он оде у поље лађанско.&lt;br&gt;
Када дође до добријех коња,&lt;br&gt;
он проводи својега кулаша,&lt;br&gt;
па кулашу своме проговара:&lt;br&gt;
„Чекај мене у седло, кулашу!”&lt;br&gt;
А он прође с оне друге стране,&lt;br&gt;
заигра се преко поља равна&lt;br&gt;
и прескочи три коња витеза&lt;br&gt;
и на њима три пламена мача,&lt;br&gt;
устави се на својем кулашу;&lt;br&gt;
па он узе три коња витеза,&lt;br&gt;
одведе их српском цар-Стјепану.&lt;br&gt;
Мало време затим постојало,&lt;br&gt;
алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Хајде сада, царе Србљанине,&lt;br&gt;
под највишу кулу у Леђану,&lt;br&gt;
на кули је копље ударено,&lt;br&gt;
на копљу је од злата јабука:&lt;br&gt;
ти стријељај кроз прстен јабуку!”&lt;br&gt;
Милош више не шће ни чекати,&lt;br&gt;
већ он пита цара честитога:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно, царе господине,&lt;br&gt;
да стријељам кроз прстен јабуку?”&lt;br&gt;
„Јест слободно, мој рођени синко!&lt;br&gt;
Оде Милош под бијелу кулу,&lt;br&gt;
запе стр'јелу за златну тетиву,&lt;br&gt;
устријели кроз прстен јабуку,&lt;br&gt;
пак је узе у бијеле руке,&lt;br&gt;
однесе је цару честитоме.&lt;br&gt;
Лијепо га царе обдарио.&lt;br&gt;
Мало време затим постајало,&lt;br&gt;
алʼ повика са града Латинче:&lt;br&gt;
„Ето, царе, под бијелом кулом&lt;br&gt;
изишла су два краљева сина,&lt;br&gt;
извели су три лʼјепе ђевојке,&lt;br&gt;
три ђевојке, све три једнолике,&lt;br&gt;
и на њима рухо једнолико:&lt;br&gt;
иди познај које је Роксанда;&lt;br&gt;
ако ли се које друге машиш,&lt;br&gt;
нећеш изић ни изнијет главе,&lt;br&gt;
акамоли извести ђевојке!”&lt;br&gt;
Кад је царе рʼјечи разумио,&lt;br&gt;
он дозива Тодора везира:&lt;br&gt;
„Иди, слуго, те познај ђевојку!”&lt;br&gt;
Тодор му се право кунијаше;&lt;br&gt;
„Нијесам је, царе, ни виђео,&lt;br&gt;
јер су ми је по мраку извели,&lt;br&gt;
када сам је ја прстеновао.”&lt;br&gt;
Цар сʼ удари руком по кољену:&lt;br&gt;
„Јао мене до Бога милога!&lt;br&gt;
Надмудрисмо и надјуначисмо,&lt;br&gt;
пак нам оста цура на срамоту!&quot;&lt;br&gt;
Кад то зачу Милош Војиновић,&lt;br&gt;
он отиде цару честитоме:&lt;br&gt;
„Је лʼ слободно, царе господине,&lt;br&gt;
да ја познам Роксанду ђевојку?” -&lt;br&gt;
„Јест слободно моје драго дʼјете,&lt;br&gt;
ал' је јадно у те поуздање:&lt;br&gt;
како ћеш ти познати ђевојку,&lt;br&gt;
кадје нигда ни виђео ниси?”&lt;br&gt;
Алʼ говори Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Не брини се, царе господине!&lt;br&gt;
Кад ја бијах у Шари планини&lt;br&gt;
код оваца дванаест хиљада,&lt;br&gt;
за ноћ буде по триста јањаца;&lt;br&gt;
ја сам свако по овци познавб:&lt;br&gt;
Роксанду ћу по браћи познати.”&lt;br&gt;
Вели њему српски цар Стјепане:&lt;br&gt;
„Иди, иди, моје драго дʼјете!&lt;br&gt;
Ако Бог да те познаш Роксанду,&lt;br&gt;
дапу тебе земљу Скендерију&lt;br&gt;
у државу за живота твога.”&lt;br&gt;
Оде Милош низ поље широко.&lt;br&gt;
Када дође ђе стоје ђевојке,&lt;br&gt;
збаци с главе бугарску шубару,&lt;br&gt;
скиде с леђа бугар-кабаницу&lt;br&gt;
(засија се скерлет и кадифа,&lt;br&gt;
засјаше се токе на прсима&lt;br&gt;
и злаћене ковче на ногама:&lt;br&gt;
сину Милош у пољу зелену&lt;br&gt;
као јарко иза горе сунце!)&lt;br&gt;
пак је простре по зеленој трави,&lt;br&gt;
просу по њој бурме и прстење,&lt;br&gt;
ситан бисер и драго камење;&lt;br&gt;
тад извади мача зеленога,&lt;br&gt;
па говори трима ђевојкама:&lt;br&gt;
„Која је ту Роксанда ђевојка,&lt;br&gt;
нек савије скуте и рукаве,&lt;br&gt;
нека купи бурме и прстење,&lt;br&gt;
ситан бисер и драго камење;&lt;br&gt;
ако ли се која друга маши,&lt;br&gt;
вјера моја тако ми помогла,&lt;br&gt;
осјећʼ ћу јој руке до лаката!”&lt;br&gt;
Кад то чуше три лʼјепе ђевојке,&lt;br&gt;
обје крајње средњу погледаше,&lt;br&gt;
а Роксанда у зелену траву;&lt;br&gt;
сави скуте и свилʼне рукаве,&lt;br&gt;
пак покупи бурме и прстење,&lt;br&gt;
ситан бисер и драго камење;&lt;br&gt;
а ђевојке двије побјегоше&lt;br&gt;
Али Милош утећ им не даде,&lt;br&gt;
веће обје увати за руке,&lt;br&gt;
све три води пред цара Стјепана;&lt;br&gt;
цару даде Роксанду ђевојку,&lt;br&gt;
и даде му једну уз Роксанду,&lt;br&gt;
а трећу је себи уставио.&lt;br&gt;
Цар Милоша међу очи љуби,&lt;br&gt;
алʼ још не зна тко је и откуд је.&lt;br&gt;
Повикаше кићени чауши:&lt;br&gt;
„Спремајте се, кићени сватови,&lt;br&gt;
вријеме је двору путовати!”&lt;br&gt;
Спремише се кита и сватови,&lt;br&gt;
поведоше Роксанду ђевојку,&lt;br&gt;
Кад су били мало иза града,&lt;br&gt;
ал' говори Милош Војиновић:&lt;br&gt;
„Господине, српски цар-Стјепане,&lt;br&gt;
овђе има у Леђану граду,&lt;br&gt;
има један Балачко војвода,&lt;br&gt;
ја га знадем, и он ме познаје;&lt;br&gt;
краљ га рани седам годинʼ дана&lt;br&gt;
да рашћера кићене сватове&lt;br&gt;
и да отме Роксанду ђевојку;&lt;br&gt;
сад ће њега за нама послати.&lt;br&gt;
На Балачку јесу до три главе:&lt;br&gt;
из једне му модар пламен бије,&lt;br&gt;
а из друге ладан вјетар дува;&lt;br&gt;
кад два вјетра из главе изиђу,&lt;br&gt;
Балачкаје ласно погубити;&lt;br&gt;
већ ви ид'те, водите ђевојку,&lt;br&gt;
ја ћу овђе чекати Балачка,&lt;br&gt;
не би ли га како уставио.”&lt;br&gt;
Отидоше кићени сватови,&lt;br&gt;
одведоше лијепу ђевојку;&lt;br&gt;
оста Милош у гори зеленој&lt;br&gt;
и са њиме три стотине друга.&lt;br&gt;
Кад одоше свати из Леђана,&lt;br&gt;
краљ дозива Балачка војводу:&lt;br&gt;
„О Балачко, моја вјерна слуго,&lt;br&gt;
можеш ли се у се поуздати&lt;br&gt;
да рашћераш цареве сватове&lt;br&gt;
и да отмеш Роксанду ђевојку?”&lt;br&gt;
Пита њега Балачко војвода:&lt;br&gt;
„Господине, од Леђана краљу,&lt;br&gt;
какав бјеше јунак у сватовʼма,&lt;br&gt;
што највеће отвори јунаштво?”&lt;br&gt;
Вели њему леђанска краљица:&lt;br&gt;
„Слуго наша, Балачко војвода,&lt;br&gt;
ту не има ни једног јунака,&lt;br&gt;
осим једног црна Бугарина,&lt;br&gt;
и то младо, још голобрадасто.”&lt;br&gt;
Ал' говори Балачко војвода:&lt;br&gt;
„Није оно црни Бугарине,&lt;br&gt;
већ је оно Милош Војиновић,&lt;br&gt;
ни цар Стјепан њега не познаје,&lt;br&gt;
ал' ја њега одавна познајем.”&lt;br&gt;
Вели њему леђанска краљица:&lt;br&gt;
„Иди, слуго, Балачко војвода,&lt;br&gt;
те ми отми пуру од Србаља,&lt;br&gt;
а ја ћу је тебе поклонити.”&lt;br&gt;
Тад Балачко спреми бедевију,&lt;br&gt;
па отрча друмом за сватови&lt;br&gt;
са шест стотин' латинских катана.&lt;br&gt;
Кад су били у гори зеленој,&lt;br&gt;
кулаш стоји на друму широку,&lt;br&gt;
а за њиме Милош Војиновић;&lt;br&gt;
викну њега Балачко војвода:&lt;br&gt;
„О Милошу, зар се мене надаш?”&lt;br&gt;
Па он пусти један пламен модар,&lt;br&gt;
опали му црну међедину;&lt;br&gt;
а кад виђе да му не науди,&lt;br&gt;
онда пусти вјетра студенога:&lt;br&gt;
три пута се кулаш преметнуо,&lt;br&gt;
ал' Милошу ништа не досади;&lt;br&gt;
викну Милош из грла бијела:&lt;br&gt;
„Ето тебе од шта се не надаш!”&lt;br&gt;
Па он пусти златна шестоперца:&lt;br&gt;
колико га лако ударио,&lt;br&gt;
из бојна га седла избацио;&lt;br&gt;
пак потеже копље убојито,&lt;br&gt;
прибоде га у зелену траву,&lt;br&gt;
пак му све три одсијече главе,&lt;br&gt;
кулашу их баци у зобницу.&lt;br&gt;
Тад учини јуриш у катане&lt;br&gt;
са својијех три стотине друга:&lt;br&gt;
одсјекоше три стотине глава,&lt;br&gt;
па одоше друмом за сватови.&lt;br&gt;
Кад стигоше цара и сватове,&lt;br&gt;
пред њег баци Балачкову главу;&lt;br&gt;
цар му даде хиљаду дуката,&lt;br&gt;
па одоше бијелу Призрену,&lt;br&gt;
Кад су били кроз поље Косово,&lt;br&gt;
Милош хоће граду Вучитрну,&lt;br&gt;
па говори српском цар-Стјепану:&lt;br&gt;
„Збогом остај, мој мили ујаче,&lt;br&gt;
мој ујаче, српски цар-Стјепане!”&lt;br&gt;
Таде се је царе осјетио&lt;br&gt;
да је оно Милош Војиновић,&lt;br&gt;
па говори својему нећаку:&lt;br&gt;
„Та ти ли си, дијете Милошу!&lt;br&gt;
Та ти ли си, мој мили нећаче!&lt;br&gt;
Благо мајци која те родила,&lt;br&gt;
и ујаку који те имаде!&lt;br&gt;
Зашто ми се отприје не кажеш,&lt;br&gt;
него сам те путем намучио&lt;br&gt;
и конаком и глади и жеђу?”&lt;br&gt;
Тешко свуда своме без својега!&lt;br&gt;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>8hz6d1y8jqu19reownsaagz7d3ugw5l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два витеза из Вероне</title>
    <ns>0</ns>
    <id>27565</id>
    <revision>
      <id>139705</id>
      <parentid>64397</parentid>
      <timestamp>2025-06-19T17:28:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>178.222.169.110</ip>
      </contributor>
      <comment>/* ЛИЦА: */</comment>
      <origin>139705</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="165473" sha1="t1e1looihqys86ptzomfqj2940h4ney" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов=Два витеза из Вероне
| аутор=Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа=
| година=
| белешке=Превели: Живојин Симић и Трифун Ђукић
}}

== ЛИЦА: ==
&lt;poem&gt;
'''ВОЈВОДА ОД МИЛАНА''', Силвијин отац
'''ВАЛЕНТ и ПРОТЕЈ''', два витеза из Вероне
'''АНТОНИО''', Протејев отац
'''ТУРИО''', Валениинов будаласти супарник
'''ЕГЛАМОР''', Силвијин помоћнлк у њеном бекству
'''СПИД''', Валенттнов слуга
'''ЛАНС''', Протејев слуга
'''ПАНТИНО''', Антонијев слуга
'''КРЧМАР'''
'''РАЗБОЈНИЦИ'''

'''ЈУЛИЈА''', племићка из Вероне 
'''СИЛВИЈА''', војводина кћи 
'''ЛУЦЕТА''', Јулијина собарлца
'''СЛУГЕ''', МУЗИЧАРИ

Место радње
ВЕРОНА, МИЛАНО И ГРАНИЧНА ОБЛАСТ МАНТОВЕ
&lt;/poem&gt;

== ПРВИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА === 
&lt;poem&gt;
Верона. Улица

(Долазе ВАЛЕНТИН и ПРОТЕЈ)

'''ВАЛЕНТИН''': 

Не одговарај ме, драги Протеју;
Ко не иде никуд тај остане прост.
Да твоју младост ту везала није 
Погледом својим драгана ти лепа.
Молио бих те да ти идеш са мном,
Да видиш чуда далекога света,
Место код куће што чамујеш ти,
И доколицом пустом траћиш младост.
Ал’ пошто љубиш — нек’ је срећно теби,
Желим ти к’о што желео бих себи.

'''ПРОТЕЈ''':

Ти иђеш? Драги Валентине, збогом!
И на Протеја свог помисли ако 
На путу видиш знаменитост ретку.
У својој срећи, када ти се јави,
Пожели да сам тад и ја твој друг.
Ако ти икад опасност загрози,
Препусти јаде молитвама мојим,
Јер молићу се за те, Валентине.

'''ВАЛЕНТИН''': 

С љубавном књигом молићеш се за ме? 

'''ПРОТЕЈ''': 

Да, молићу се с њом за успех твој.

'''ВАЛЕНТИН''': 

О љубави је дубокој та прича 
Како Леандер Хелеспонт&lt;ref&gt;Млади Леандер из Абидоса волео је Херу, лепу Венерину свештеницу у Сестосу. Да би се састајао с њом, Леандер је сваке ноћи препливавао Дарданеле, а Хера му је буктињом с врха високе куле давала знак у ком правцу да плива. После многих нежних састанака Леандер се једне бурне ноћи удави, а Хера од туге скочи с куле у море и утопи се.&lt;/ref&gt; преплива.

'''ПРОТЕЈ''':

Дубока прича о дубљој љубави, 
Јер загазио у љубав је дубље. 

'''ВАЛЕНТИН''': 

До гуше у њу утонуо ти си,
Мада Хелеспонт препливао ниси.

'''ПРОТЕЈ''': 

Па, саветуј ме како ја да успем. 

'''ВАЛЕНТИН''': 

Не, јер ти не би користило.

'''ПРОТЕЈ''': 

Зашто?

'''ВАЛЕНТИН''': 

Па зато што бити заљубљен 
Значи да патњом купи се презрење; 
Погледи хладни уздасима болним;
Двадесет будних и заморних ноћи 
Дају се за тренут уживања само.
Ако се љубав и освоји срећно,
То може бити добитак несрећан;
Ако се губи — пропада сав труд.
Памет је, дакле, купила ту лудост.
Ил’ је лудошћу свладана памет.

'''ПРОТЕЈ''': 

По теби, ја сам будала.

'''ВАЛЕНТИН''':	

Бојим се
На делу да ћеш показат се такав.

'''ПРОТЕЈ''': 

Ти негодујеш против љубави;
Ја нисам љубав.

'''ВАЛЕНТИН''':	

Ал’ љубав је твоја
Господарица, јер влада тобом;
А тај ког она тако ујарми,
Будала је, и он се паметним 
Не може назват.

'''ПРОТЕЈ''':	

Многи писци кажу;
К'о што црв седи у пупољку цветном 
И нагриза га, тако и памети 
Најбољој љубав шкоди, нагриза је. 

'''ВАЛЕНТИН''': 

Ал’ кажу и то: к’о што црв нагриза 
Пупољак и пре но што се расцвета,
Тако и љубав претвара у лудост 
Младу нежну памет и упропасти је 
Још у пупољку, те с првим пролећем,
Она губи свеже зеленило већ,
Прекрасне наде будућих плодова.
Ал’ што да губим време тим да теби, 
Посвећенику луде жеље, дајем
Залудан савет? Но, још једном: збогом!
У луци мене сад мој отац чека,
Да види да л’ сам укрц’о се већ.

'''ПРОТЕЈ''': 

Отпратићу те донде, Валентине.

'''ВАЛЕНТИН''': 

Не, мој Протеју, праштамо се сад.
У Милано ми пиши о успеху 
У љубави, и шта се догађа још 
У одсутности пријатеља твог;
А ја ћу теби писати такође.

'''ПРОТЕЈ''': 

Сваку ти срећу желим у Милану.

'''ВАЛЕНТИН''': 

И ја теби код куће. Сад збогом!

(''Оде'')

'''ПРОТЕЈ''': 

Он лови част, ја љубав. Он оставља 
Пријатеље да их више удостоји;
Ја напуштам себе, пријатеље, све 
Ради љубави. А ти, Јулија, ти си 
Променила ме; — због тебе напустих 
Штудије, траћим време и ратујем 
Са добрим саветом, потцењујем свет;
Од тешких мисли млитави ми ум,
А сетна чежња моје срце дави.

(''Долази СПИД'')

'''СПИД''': 

Здраво да сте, господине Протеју!
Да ли виђесте господара мога?

'''ПРОТЕЈ''': 

Управо сад је отиш’о одавде,
Да с’ укрца за Милано.

'''СПИД''':
	
Отпловио —
Двадесет на један — то вам могу рећ’,
А ја, к’о овца изгубљена већ.

'''ПРОТЕЈ''': 

Тако је: овца често и залута,
Докле њен пастир не врати се с пута.

'''СПИД''': 

Ви сматрате, дакле, да је мој господар пастир, а ја да сам овца?

'''ПРОТЕЈ''': 

Да.

'''СПИД''': 

Онда су моји рогови његови, па спавао ја или био будан. 

'''ПРОТЕЈ''': 

Будаласт одговор, какав приличи овци.

'''СПИД''': 

То доказује да сам ја овца?

'''ПРОТЕЈ''': 

Да, а твој господар — пастир.

'''СПИД''': 

Логично ћу доказати да није тако.

'''ПРОТЕЈ''': 

То ти неће бити лако; ја ћу логиком доказати супротно.

'''СПИД''': 

Пастир тражи овцу, а не овца пастира; али ја тражирм мога господара, а мој господар не тражи мене; према томе, ја нисам овца.

'''ПРОТЕЈ''': 

Овца, ради паше иде за пастиром; пастир не иде ради хране за овцом; ти, због плате, пратиш свога господара; твој господар не прати тебе ради плате; према томе, ти си овца.

'''СПИД''': 

Још један такав доказ натераће ме да блејим.

'''ПРОТЕЈ''': 

Али, чујеш: јеси ли дао моје писмо Јулији?

'''СПИД''': 

Да, господине; ја, изгубљено јагње, дао сам писмо њој, нагизданом јагњету; а она, нагиздано јагње, није дала мени, изгубљеном јагњету, ништа за мој труд.

'''ПРОТЕЈ''': 

Пасиште је сувише мало за толику јагњад.

'''СПИД''': 

Ако је оно претрпано стоком, најбоље је да је набијете на ражањ.

'''ПРОТЕЈ''': 

Грешиш; најбоље је да тебе наградим.

'''СПИД''': 

Па, господине, и мање од златника била би ми довољна награда за предају вашег писма.

'''ПРОТЕЈ''': 

Погрешно си ме схватио; мислим да те наградим, не златником, већ батином.

'''СПИД''': 

Уместо златника — батина! То заиста није награда за ношење писма вашој драгани.

'''ПРОТЕЈ''': 

Али, шта је рекла она? Је ли климнула главом?

'''СПИД''': 

Да.

'''ПРОТЕЈ''': 

Значи да пристаје?

'''СПИД''': 

Погрешно сте ме схватили, господине; рекао сам вам само да је климнула главом.

'''ПРОТЕЈ''': 

Па, то онда можда не значи ништа,

'''СПИД''': 

Тај ваш закључак нека вама буде награда за ваш труд.

'''ПРОТЕЈ''': 

Па, ето, частићу те што си јој однео писмо.

'''СПИД''': 

Видите да морам бити стрпљив према вама.

'''ПРОТЕЈ''': 

Како?

'''СПИД''': 

Па, ето, господине, однео сам ваше писмо, а ви сте ме наградили само обећањем.

'''ПРОТЕЈ''': 

Заиста си брз на доскочици.

'''СПИД''': 

Па ипак не могу да стигнем ваш спори новчаник.

'''ПРОТЕЈ''': 

Хајде, саопшти ствар укратко: шта је рекла?

'''СПИД''': 

Отворите свој новчаник, да би и новац и ствар могли бити одмах предати.

'''ПРОТЕЈ''': 

Добро, момче, ево ти за твој труд. Шта је рекла?

'''СПИД''': 

Збиља, господине, тешко да ћете је освојити.

'''ПРОТЕЈ''': 

Је ли то утисак што си добио од ње?

'''СПИД''': 

Од ње нисам могао добити ништа, господине, чак ни дукат за доношење вашег писма. Била је тако тврда према мени кад сам јој донео ваше писмо, те мислим да ће бити исто тако тврђа према вама кад јој се лично обратите. Не дајте јој никакве дарове сем камена, јер је тврда као камен.

'''ПРОТЕЈ''': 

А шта је рекла? Ништа?

'''СПИД''': 

Ништа, чак ни „узмите ово за ваш труд“. А и ваша велика дарежљивост обогатила ме је овим малим сребрњаком, па зато одсад носите ваша писма лично. А сад носим, господине, ваш поздрав свом господару.

'''ПРОТЕЈ''': 

Иди. одлази да спасаваш брод 
Од бродолома; пошто неће он 
Потонут докле на њему си ти,
Јер суђено је да скончаш на копну&lt;ref&gt;Постојала је пословица: „Ко је рођен да буде обешен никад се неће удавити.“ — Уп. Буру (I. 1).&lt;/ref&gt;.

('''СПИД''' ''одлази'')

Гласника бољег морам послати;
Јулија је због њега моје писмо 
Хладно примила, и њој је сад жао 
Што јој га није бољи курир дао.
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
Верона. Врт Јулијине куће

(Долазе ЈУЛИЈА и ЛУЦЕТА)

'''ЈУЛИЈА''': 

Сад, кaд смо саме, реци ми, Луцета,
Би li ми рекла ти да се заљубим?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, госпо, али — никад неопрезно.
  
'''ЈУЛИЈА''': 

У скупу оних племића шло са мном 
Сваког су дана, по мишљењу твем 
Који је од њих најдостојнији 
Љубави.

'''ЛУЦЕТА''': 

Молим поновите само 
Имена њина, па ћу онда тек,
Према плиткоћи своје вештине,
О томе дати вама и свој суд.

'''ЈУЛИЈА''': 

О Егламору лепом шта ти мислиш?

'''ЛУЦЕТА''': 

Слаткоречив је он витез, и мио:
Ал’, да сам што ти, тај мој не би био.

'''ЈУЛИЈА''': 

А Меркацио, витез богат тако?

'''ЛУЦЕТА''': 

Богатство добро; он тако и тако.

'''ЈУЛИЈА''': 

А Протеј млади? Шта о њему велиш?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да луде ли смо! Шта још знати желиш?

'''ЈУЛИЈА''': 

Гле, а шта значи та нагла промена 
При самом помену његова имена?

'''ЛУЦЕТА''': 

Опростите ми што ја, ситна, мала,
Свој суд о дивном витезу би дала!

'''ЈУЛИЈА''': 

Зар не и о њему, к’о о другим свима?

'''ЛУЦЕТА''': 

Он највише доброг преимућств'а има.

'''ЈУЛИЈА''': 

А твој разлог?

'''ЛУЦЕТА''':	

Немам разлога другога;
Такав ми се чини, сматрам га таквога!

'''ЈУЛИЈА''': 

Ти би хтела да он моју љубав има?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, ако се само ваша љубав прима.

'''ЈУЛИЈА''': 

Он најмање гледа да ми се додвори.

'''ЛУЦЕТА''': 

Ал’ га зато љубав понајвише мори!

'''ЈУЛИЈА''': 

Мала љубав када тако мало збори!

'''ЛУЦЕТА''': 

Затворена ватра најснажније гори.

'''ЈУЛИЈА''': 

Који не покажу љубав ти не љубе.

'''ЛУЦЕТА''': 

Ал’ најмање воле који љубав трубе.

'''ЈУЛИЈА''': 

Да ми је знати шта мисли.

'''ЛУЦЕТА''':	

Читајте
Ово писмо, госпо.
(''Даје писмо'')

'''ЈУЛИЈА''':	

„Јулији&quot;. - Реци ми
Од кога је оно?

'''ЛУЦЕТА''':	

Садржај ће рећи.

'''ЈУЛИЈА''': 

Кажи ми, кажи, ко ти га је дао?

'''ЛУЦЕТА''': 

Паж Валентина витеза, а њега 
Мислим да Протеј послао је. Он би 
Сам дош’о к вама, ал’ наиш’о на ме,
И ја га примих место вас. Сад молим 
Да опростите погрешку ми ову.

'''ЈУЛИЈА''': 

Подводачица подла ти си, је ли? 
Како смеш примат писма блудничка? 
Шаптати и правити заверу против 
Младости моје? Часно звање збиља,
А ти подесна за то достојанство.
Узми лист овај, врати га, или ми 
Бежи с очију!

'''ЛУЦЕТА''':	

Ал’ служба љубави
Награду заслужује, а не мржњу. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Хоћеш ли ићи?

'''ЛУЦЕТА''':	

Да, да бисте ви
Могли размислити.
(''Оде'')

'''ЈУЛИЈА''':	

Ипак бих волела
Да писмо оно прочитах. А сада 
Срамота ме је да је натраг зовем,
И замолим је да учини грешку 
Због које сам је сад изгрдила.
Како је глупа! Зна да сам девојка,
А не нагна ме да отворим писмо! 
Девојке кажу из смерности &quot;не“,
А желе да то човек схвати „да“.
Како настрана, луцкаста је љубав,
Као ћудљиво дете кад огребе 
Дадиљу, затим одмах љуби прут!
Како Луцету ја отерах гневно,
Мада бих сад је задржала радо!
Како навикох чело да се мршти 
Љутито, мада унутрашња радост 
Гони ми срце да се осмејкује.
Моја је казна да зовем Луцету 
Натраг и молим да ми опрости 
Лудост. Луцета!
(''ЛУЦЕТА се враћа'')

'''ЛУЦЕТА''': 

Ваша милост жели?

'''ЈУЛИЈА''': 

Је ли обеду време?

'''ЛУЦЕТА''':	

Камо да је,
Да би сте своју срџбу искалили 
На јелу, а не на својој служавци.

'''ЈУЛИЈА''': 

А шта сте оно брзо подигли?

'''ЛУЦЕТА''': 

Ништа.

'''ЈУЛИЈА''':	

Ал’ ви сте сагнули се нешто?

'''ЛУЦЕТА''': 

Хартију коју испустих подигох. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Зар је та хартија за вас ништа? 

'''ЛУЦЕТА''': 

Па баш ништа што се мене тиче. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Онда нек’ чека оног кога се тиче. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Госпођо, неће лежати онамо 
Где треба ако објашњена није.

'''ЈУЛИЈА''': 

Неки твој драган пис’о ти у стиху. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Да бих то складно отпевати могла.
Ал’ покаж’те ми, одредите тон.

'''ЈУЛИЈА''': 

Таквој играчки не придајем важност. 
Најбоље певај по арији оној:
„Лакомислена љубав&quot; што се зове. 

'''ЛУЦЕТА''': 

За тако лаку арију је песма Много озбиљна!

'''ЈУЛИЈА''':	

Можда припев има?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, и биће врло мелодичан 
Кад га певате ви.

'''ЈУЛИЈА''':	

А зашто не ти?

'''ЛУЦЕТА''': 

Не могу тако високо да певам. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Да видим песму.
(''Узима писмо'')
Но, шта је ово?

'''ЛУЦЕТА''': 

Ако хоћете отпевати то
Тон не мењајте. Мени се не свиђа 
Ваш измењени тон.

'''ЈУЛИЈА''':	

Не свиђа зар?

'''ЛУЦЕТА''': 

Одвећ је оштар.

'''ЈУЛИЈА''':	

Ти си много ћудљива.

'''ЛУЦЕТА''': 

А сад сте много опори, кварите 
Складност арије наглом променом.
За ову песму потребан је тенор&lt;ref&gt;Протеј.&lt;/ref&gt;.

'''ЈУЛИЈА''': 

Ти би га својим басом угушила. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Не, ја сам, госпо, за Протеја сад. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Даље с досадном тричаријом том! 
Збркана то је изјава љубави! —
(''Поцепа писмо)
Иди! Остави цедуљице те;
Ти ћеш да скупиш њих, да ме љутиш. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Тобоже љута; а волела би 
Да је и друго писмо од њега 
Тако наљути.
(''Оде'')

'''ЈУЛИЈА''':	

Гневна сам на себе.
Мрске руке, љубавне уништисте речи! 
Осице&lt;ref&gt;Прсти.&lt;/ref&gt; штетне, нахраниле сте се Сад медом који су вам пчеле дале.
А жаоком их убијате својом.
За накнаду љубим сада свако парче. 
Гле, овде пише „љубазна Јулија“;
О, нељубазна Јулија! Бацићу,
Из освете за твоју незахвалност,
Твоје име на тврдо камење,
И презриво ти гордост газити.
А овде пише: „Љубављу рањени
Протеј&quot;; сирото то рањено имее! 
У грудима ћеш мојим, к’о у постељи, 
Лежати док се рана не исцели.
Очистићу те, рано, лековитим 
Пољупцем. Само двапут или трипут 
Написано је име &quot;Протеј“. Умири се,
Добри ветре, да не одуваш ниједну 
Рећ, док не нађем свако слово писма, 
Сем мога имена; њега нека вихор 
Однесе на страшну, окомиту стену;
И одатле у бесно море баци!
Гле, овде је двапут написано 
Његово име у једном ретку:
„Сироти, очајни Протеј, заљубљени 
Протеј слаткој Јулији.“ — Ово ћу
Оцепити; не, нећу, јер га је 
Тако лепо здружио са својим 
Именима чежњивим; овако 
Савићу их једно на друго; па сад се 
Љубите, грлите, чин’те што вам воља!
(''ЛУЦЕТА се враћа'')

'''ЛУЦЕТА''': 

Госпо, обед је готов. Отац чека вас.

'''ЈУЛИЈА''': 

Добро; па хајдемо.

'''ЛУЦЕТА''': 

Шта? Зар цедуљице
Ту да леже и тајну одају?

'''ЈУЛИЈА''': 

Покупи их ако сматраш да су важне,

'''ЛУЦЕТА''': 

Не, грдисте ме што сам их донела.
Али их ипак оставити нећу 
Да овде леже.

'''ЈУЛИЈА''':	

У вољл су вама.

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, госпо драга, ви можете рећи 
То што видите; али видим и ја,
Иако, ваљда, мислите да жмурим.

'''ЈУЛИЈА''': 

Хајде, хајде, хоћеш ли пожурити?
(''Одлазе'')
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Верона. Антонијев дом

('''Улазе АНТОНИО и ПАНТИНО''')

'''АНТОНИО''': 

Кажи ми, Пантино, због каквог те то 
Важног разговора задржа мој брат 
У трему?

'''ПАНТИНО''': 

Зборио о синовцу свом,
Протеју, вашем сину.

'''АНТОНИО''': 

Али шта?

'''ПАНТИНО''': 

Чуди се што му ваше лордство пушта 
Да траћи своју младост код куће.
Док други људи, угледа мањега,
Рад’ напретка шаљу синове у свет:
Неке у рат, да пробају срећу;
Неке да траже острва далека;
Неке на учене универзитете.
Рек’о је да је ваш син Протеј згодан 
За све то, и још да вас замолим 
Да му не дате да време траћи 
Код куће, јер би њему у старости 
Баш недостатак био то што није 
Путов’о више у својој младости.

'''АНТОНИО''': 

За то не мораш молити ме дуго,
Јер месец дана о том мислим већ,
Размишљам како губи своје време,
И како неће потпун човек бити,
Не буде л’ у свету окушан и учен.
Радом и трудом искуство се стиче 
И брзим током времена допуни.
Реци ми куд бих послао га сад?

'''ПАНТИНО''': 

Вашем лордству мислим није непознато 
Да је Валентин, његов млади друг,
У служби цара &lt;ref&gt;Владар у Милану назван је царем неколiко пута у овој драми, а у листи лица назван је војводом. Неки немачки царцви држали су покаткад свој двор у Милану.&lt;/ref&gt; на царском двору.

'''АНТОНИО''': 

Знам то добро.

'''ПАНТИНО''':	

Мислим да би било
Добро да га ваше лордство пошље тамо.
Он ће се тамо вежбат у борењу 
И витешким играма, слушаће 
Разговоре, општит с племићима;
Имаће тамо прилике да види 
Вежбе достојне младости његове 
И племенитог његовога рода.

'''АНТОНИО''': 

Допада ми се твој предлог; добро си 
Саветовао; само извршење 
Показаће ти кол’ко ми се свиђа.
Послаћу га на царев двор што пре.

'''ПАНТИНО''': 

Сутра Дон Алфонзо и други племићи 
Доброга угледа одлазе да цара 
Поздраве и да његовој милости 
Препоруче своју службу.

'''АНТОНИО''': 

Добро друштво;
С њима ће Протеј; баш у добри час!
Сад ћу му казат.

(''Улази ПРОТЕЈ'')

'''ПРОТЕЈ''': 

Љубави слатка! Слатко писмо! Слатки 
животе! Ту је њена рука, јамац 
Њенога срца; ту је завет њене 
Љубави, залога части њезине.
О, кад би очеви наши одобрили 
Нашу љубав и запечатили 
Нашу срећу својим пристанцима!
Дивна Јулијо!

'''АНТОНИО''': 

Хеј, шта читаш тамо?

'''ПРОТЕЈ''': 

Кратко писмо, милостиви оче,
Од Валентина, које је донео 
Пријатељ што је дошао од њега.

'''АНТОНИО''': 

Дај ми, да видим шта је ново ту. 

'''ПРОТЕЈ''': 

Нема ту, оче, вести никаквих;
Сем што пише да задовољно живи,
Да је омиљен јако и све више 
У царевој милости; жели да сам с њим,
Да суделујем у срећи његовој.

'''АНТОНИО''': 

Па јеси л' његовој жељи наклоњен? 

'''ПРОТЕЈ''': 

Вашој се вољи, оче, покоравам; 
Његова пријатељска жеља неће 
Утицати на ме.

'''АНТОНИО''': 

Ал' моја је воља
У складу баш са жељом његовом.
Не чуди се мојој ненадној одлуци;
Јер то што хоћу то хоћу, па крај.
Ја сам решио да извесно време 
На царском двору будеш с Валентином.
За издржање: кол’ко шаљу њему 
Његови, тол’ко слаћу и ја теби.
Сутра да пођеш, спреми се! 
Изговор Не вреди овде, ја сам одлучан.

'''ПРОТЕЈ''': 

Не могу тако брзо спремити се; 
Молим вас да се одложи дан-два.

'''АНТОНИО''': 

Слушај, што треба биће ти послато; 
Одлагања нема; сутра мораш ићи.
Хајд’мо, Пантино; твоја дужност биће 
У томе да тај одлазак убрзаш.

(''АНТОНИО и ПАНТИНО оду'')

'''ПРОТЕЈ''': 

Клоних се ватре да се не опечем,
А у море падох, у ком се утопих.
Плашио сам се да покажем оцу 
Јулијино писмо, да ме не укори 
Због љубави моје; а изговор мој 
Прилику му пружи да ми створи 
Највећу сметњу баш љубави тој.
О, како ово пролеће љубави 
Варљиво нам као сјај априла зрачи,
Кад се за час сунца лепота појави,
А црн облак затим одједном га смрачи!

(''ПАНТИНО се враћа'')

'''ПАНТИНО''': 

Господин Протеју, отац за вас пита;
Што пре хај’те к њему, јер се њему хита. 

'''ПРОТЕЈ''': 

Тако је то: моје срце прима све, 
Мада тисућ пута ипак вели &quot;не“.
(''Оду'')

&lt;/poem&gt;

== ДРУГИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Милано, Војвођин ћЛворац

(Улазе ВАЛ.ЕНТИН и СПЕД)

СПИД Господине, ваша рукавица.
ВАЛЕНТИН Није моја; моје су рукавице На мојим рукама.
СПИД	Ал’ ово је можда
Ваша, јер је само једна.
ВАЛЕНТИН	Ха! да
Видим. Да, моја је, дај ми је;
Слатки украсе који покриваш Ствар божанствену! Ах, Силвија!
СПИД Госпођице Силвија! Госпођице Силвија!
ВАЛЕНТИН Ста Је то, момче?
СПИД	Она, господине,
Не чује ме.
ВАЛЕНТИН Али, пријатељу,
Ко ти је рек’о да је зовеш ти?
СПИД Ваша милост, ил’ сам погрешио ја.
ВАЛЕНТИН Увек си пребрз.
СПИД	Последњи пут ипак
Ја добих грдњу што сам много спор.
ВАЛЕНТИН Па реци мени, момче, да ли знаш Ти госпођицу Силвију?
СПИД	Да, ону
Коју је ваша милост заволела?
ВАЛЕНТИН Откуда ти знаш да сам заљубљен?
СПИД Знам то по овим особеним знацима: прво, научили сте, као господин Протеј, да скрстите руке као незадо- вољник; да певушите љубавну песму као цр\рендаћ; да
&lt;1 »
Селате сами као човек који болује.од куге; да уздишете као ђак који је изгубио буквар; да плачете као млада девојка која је сахранила бабу; да гладујете као боле- сник који се лечи гладовањем; да бдите као Човек који се боји крађе; да говорите жалостиво као просјак о пра- знику Свих светих. Имали сте обичај, кад се смејете, да кукуричете као петао; кад идете, да ходате као лав; кад гладујете, да то буде одмах после обеда; а кад сте из- гледали тужни, то је било само због оскудице у новцу, а сад вас је ваша госпа тако изменила да једва могу да мислим, кад гледам у вас, да сте ви мој господар.
ВАЛЕНТИН Зар се све те ствари виде на мени?
СПИД На вама или у вама, то је свеједно. Да ви нисте тако једноставни нико их не би приметио. Али ви сте тако не- притвоми, да те лудости, које су у вама, сијају кроз вас као вода у суду за преглед мокраће, те је свако око које вас види лекар који одмах изврши дијагнозу ваше бољке.
ВАЛЕНТИН Али, реци ми, знаш ли ти моју госпу Силвију?
СПИД Ону у коју толико пиљите кад седи за вечером?
ВАЛЕНТИН Зар си опазио то? Да, на њу мислим.
СПИД Па, господине, ја је не знам.
ВАЛЕНТИН Знаш је п&gt;о мом гледању у њу, а ипак је не знаш!
СПИД Зар није она ружна, господине?
ВАЛЕНТИН Она, момче, није толико лепа колико је мила.
СПИД То, господине, врло добро знам.
ВАЛЕНТИН Ста знаш?
СПИД Знам да није толико лепа колико се вама чини да је мила.
ВАЛЕНТИН Хтео сам речи ђа је њена лепота изврсна, а њена Ијупкост бесконачна
СПИД То је зато што је једна намазана, а друга неура- чунљива.
ВАЛЕНТИН Како намазана? И како неурачунљива?
СПИД Па, ето, господине; тоиико се маже да би била лепа, да нико не може да рачуна на њену лепоту.
ВАЛЕНТИН Ја обожавам њену лепоту. А како ти мене цениш?
СПИД Ви је ниједном нисте видели откако је поружнела.
ВАЛЕНТИН Откад је она поружнела?
СПИД Откако сте се ви заљубили у њу.
ВАЛЕНТИН Заволео сам је кад сам је први пут видео, и јож увек видим да је лепа.
СПИД Ако је волите, ви је не можете видети.
ВАЛЕНТИН ЗаСто?
СПИД Зато, јер је Ијубав слепа. От да имате моје очи, или да ва5е властите очи имају ону оштровидост коју су имале кад сте карали господина Протеја што иде без подвезица.
ВАЛЕНТИН Шта бих онда видео?
СПИД Видели бисте своју садашњу лудост и њену велику поружнелост. Заљубљцн Човцк заборави да подвеже своје чарапе; па и ви, зато што сте заљубљени, не видите да вам ципела није везана.
ВАЛЕНТИН Онда си, момче, можда и ти заљубљен; јер јуче ујутру ниси могао да видиш да ли су моје ципеле обрисане.
СПИД Тако је, господине; био сам заљубљен у своју по- стељу. Хвала вам, ви сте ме изударали због моје за- љубљености, а то ми даје и вечу смелост да вас укорим због ваше.
ВАЛЕНТИН Да закључимо. Због своје љубави ја стојим као на жару.
СПИД Боље би било да седнете и да се расхладите.
ВАЛЕНТИН Синоћ ми је рекла да напишем неколико стихова некоме кога она воли.
СПИД Па, јесте ли написали?
ВАЛЕНТИН Јцсам.
СПИД Зар ти стиховд нису хроми?
ВАЛЕНТИН Нисии, момче; написао сам их што сам боље могао. Мир! Ево је долази.
(Влазл СтЛВИЈА)
СПИД (за себе) о, да дивних покрета! О, да дивне лутке! Сад ће он да јој објашњава као у позоришту с луткама.
ВАЛЕНТИН Госпо и господарице, добро вам јутро по хи- љаду пута.
СПИД (за себе&gt; Што не би додао и једно добро вече! Ово је нека прекобројна учтивост.
СИЛВИЈА Валентине, витеже и мој пратиоче, вама ђве хиљаде пута.
СПИД (за сЦбе) Он треба да дађне камату њој; међутим, она је даје њему.
ВАЛЕНТИН Као Што сте мл наредили, ево Написао сам писмо вашем тајном И безименом пријатељу; не бих Имао воље за то да ми није Према мХости вашој дужност била.
(Даје плсмо)
'и'&lt; СИЛВИЈА О, хвала, добри пратиоче мој.
Врло учено написано, знам.
ВАЛЕНТИН Верујте, госпо, није ишло лако;
Јер нисам знао ком је намењено,
Те сам писао насумце, па стога Непоу7-ђано.
СИЛВИЈА	Да л’, можда, свој труд
Прецењујете?
ВАЛЕНТИН Не, госпо; но, ако Треба вам, а ви наређите само,
Хиљађу пута толико 6у писат.
А ипак, ипак...
СИЛВИЈА	Леп је закључак!
Погађам исход; ипак, ја га нећу Именовати; ипак и не марим;
А ово ипак узмите натраг;
Ипак вам хвала; не мислим да вас Више тако трудим.
СПИД Цw сцбцј	Али ипак хоћеш;
Ипак, па ипак.
ВАЛЕНТИН А ваша милост
Шта мислл? Вама не свиђа се то?
СИЛВИЈА О, да; стихови писани су вешто;
АИл, пошто су нерађо писани,
То их узмите натраг. Узмите их.
(Враћа писмо)
ВАЛЕНТИН Госпо, ови су стихови за вас.
СИЛВИЈА Да, господине, ви сте их писали По мом захтеву, аии ја их нећу;
Они су за вас. А ја бих желела Да дирљивије написани буђу.
ВАЛЕНТИН Ако хоћете — написаћу друго Вашој милости.
СИЛВИЈА	Кад га напишете,
Прочитајте га онда, мене ради;
Допадне ли со вама, онда добро;
Не допадне 1* се вама, опет добро.
ВАЛЕНТИН Допадне 1* ми се, госпо, шта онда?
СИЛВИЈА Допадне ли се вама — узмите га За труд ваш. А сађ, збогом, пратиочет СПИД &lt;за себе&gt; О, сасвим чудна и недокучива је ова шала: Као нос на лицу, или на торњу ветрушка мала!
Господар моли је, а она — човек веровао не би —
Од молиоца и ученика прави учитеља себи.
Да, то је мајсторија! То никад чули нисмо,
Господар, к’о секретар, да пише себи писмо!
ВАЛЕНТИН Ста је сад, момче? Каквог разлога имаш да разговараш са самим собом?
СПИД Правио сам стихове, а ви сте тај који има разлога. 
ВАЛЕНТИН Да чиним шта?
СПИД Да будете проводаџија госпа Силвије.
ВАЛЕНТИН Код кога?
СПИД Код себе; ето она вас заобилазно проси.
ВАЛЕНТИН Како заобилазно?
СПИД Писмом, требало је да кажем.
ВАЛЕНТИН Па она ми није писала.
СПИД Какве потребе има она за то, кад је навела вас да пишете сами себи? Зар ви не схватате ту шалу?
ВАЛЕНТИН Не, веруј ми.
СПИД Вама се заиста не може веровати, господине. Али, јесте ли приметили њену озбиљност?
ВАЛЕНТИН Не, већ само њену љутину; говорила ми је љутито.
СПИД Али вам је писмо дала.
ВАЛЕНТИН То је писмо које сам ја писао њцном пријатељу. 
СПИД И то писмо она је предала, па крај.
ВАЛЕНТИН Надам се да то не значи ништа рђаво.
СПИД Напротив. јамчим вам да је то добро.
Ви сте писали често, али није Могла и она да вам одговори; 1 Из страха да се тајна не открије.
Драгог да пише себи наговори.
Све ово читам тачно к’о из књиге.
Но, какве су вас то спопалц бриге?
Обеду већ је време.
ВАЛЕНТИН	Ја сам јоо.
СПИД Да, али чујтц мене, господине Иако хамелеон-љубав може да се храни ваздухом, ја се храним јелом, па бих хтео да једем. О, нц будите као ва£а госпа; будите осетљиви, па хајдемо.
(Оду)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
ВероТуз. Јулијин дом

(Улазе ПРОТЕЈ и ЈУЛИЈА)

ПРОТЕЈ Драга Јулија, буди ми стрпљива.
ЈУЛИЈА Морам, јер друге ту помоћи нема.
ПРОТЕЈ Цим могнем, ја ћу одмах да се вратим. ЈУЛИЈА Врати се одмах, ако не промениш Мишљење. А сад узећеш ово К’о успомену на твоју Јулију.
(Дафе му прстен)
ПРОТЕЈ Да измењамо, ти узми овај.
(Да)е }о) други прстен)
ЈУЛИЈА И да веридбу запечатимо Пол ј упцем светУТЛ
ПРОТЕЈ	Ево моје руке
То нцка знак је вемости вечне;
И ако само један час престанем Да уздишем за тобом, Јулија,
Нека ме одмах зла коб због тог мучи Што љубав своју заборавих ја.
Мој отац ме чека. О, не тугуј тако.
Плима је дошла; она плима друга,
Не ова плима твојих суза, која
171
Задржава ме да останем дуже Него што треба да останем сад.
Јулија, злx)гом!
(ЈУЛИЈА оде)
Ста, без речи оде?
Да, права љубав и чини тако:
Она не може да говори; боље Истину краси дело него речи.
(Долази ПАНТИНО)
ПАНТИНО Господин Протеју, очекују вас. ПРОТЕЈ Долазим. Али љубавнике, вај! Занемео је сад. растанак тај!
(Оцлу)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Једна улица у Верони
(Улази ЛАНС воцлећи пса)
ЛАНС Не, не могу никако да се исплачем; сви Ланси имају ту слабост. Добио сам свој наследни део, као изгубљени син, и одлазим са витезом Протејом на царски двор. Мислим да Краб, мој пас, има најкиселију нарав од свих живих паса; моја мајка плаче, мој отац јадикује, моја сестра цвили, наша служавка руља и сва наша кућа је у великој пометњи, а ипак ова псина свирепа срца није пролила ни једне сузе. Краб је камен, прави шљунак, и нцма у себи сажаљења ни колико пас; Јеврејин би се расплакао да је видео наш растанак; ето, моја баба, која више нема очију, заслепела је од суза због мога одласка. Ево, показаћу вам како је то било. Ова дпела је мој отац не, ова лева ципела је мој отац; не, не, ова лева ципела је моја мајка; не, то не може бити тако; да, тако је; она има гори ђон. Ова типела, с рупом, то је моја мајка, а ова је мој отац. До врага! заиста је тако. А овај штап, господине, то је моја сестра, јер, знаш, она је бела као крин и малена као прут; овај шешир је Нан,
172
наша служавка; ја сам пас; не, пас је он, и ја сам пас. Ох, пас сам ја, и ја сам ја; да, тако, тако! Сад ја при- лазим оцу, ,,оче, ваш благосиов&quot;; сад ципела не може да каже ни речи од плача; сад ја пољубим свог оца; он и даље плаче. Сад прилазим мајци; о, кад би она могиа да плаче сад, као жена растројена од очајања! Ја је пољубим; ето; овде-је, ваистину, дах мојц мајке. Сад' прилазим сестри; ослушните њен јаук.6 А пас цело ово врцме не пролије ниједне сузц, не каже нијцдне рцчи; а гле како ја поливам прашину својим сузама.
(Долази ПАНТИНО)
ПАНТИНО Лансе, одлази, одлази на брод! Твој господар се већ укрцао, и ти треба да пожуриш да веслаш. Ста ти је? Сто плачеш, човече? Одлази, магарче! Изгубићеш плиму и све ако и даље чекаш.
ЛАНС Не мари ако га и изгубим; јер је он најнељубазнији створ кога јц човек икад везао.
ПАНТИНО Ко је најнељубазнији створ?
ЛАНС Па овај што је везан овде, Краб, мој пас.
ПАНТИНО Море, човеће, изгубићеш плиму; а са губитком плиме изгубићеш то своје путовање: са губитком путо- вања изгубићеш свога господара; а са губитком госпо- дара изгубићеш своју службу; а са губитком службе — Зашто ми запушаваш уста?
ЛАНС Из страха да ћеш изгубити свој језик.
ПАНТИНО Где бих га изгубио?
ЛАНС У твом причању.
ПАНТИНО Којцшта!
ЛАНС Да изгубим плиму, путовање, господара, службу и — привезанога! Па, човече, ако би река пресушила, могао бих је напунити својим сузама; ако би ветар престао, могао бих терати брод својим уздасима.
ПАНТИНО Хајде, човече, хајде; послали су ме да те зовем.
ЛАНС Господине, зови ме онако како хочеш.
ПАНТИНО Хоћеш ли да иђеш?
ЛАНС Добро, хоћу.
( Оду) *
  Ланс вцроватно замахне Стапом кроз ваздух.
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
Милано. Војводин дворац

(Улазц СИЛВУА, ВАЛЕНТИН, ТУРИО Ј СПЛД)

СИЛВИЈА Пратиоче!
ВАЛЕНТИН Господарице?
(Разговараиу по страни)
СПИД Господару, витез Турио се мршти на вас.
ВАЛЕНТИН Да, момче, то је због Ијубави.
СПИД Не према вама.
ВАЛЕНТИН Према мојој госпођарици.
СПИД Било би добро да га ударите.
(СПИД оде)
СИЛВИЈА Пратиоче, ви сте невесели.
ВАЛЕНТИН Заиста, госпо, тако изгледам.
ТУРИО Изглеђате оно што нисте.
ВАЛЕНТИН Можда.
ТУРИО Тако чине притворице.
ВАЛЕНТИН Тако чините ви:
ТУРИО Ста лзгледам ја што нисам?
ВАЛЕНТИН Мудри.
ТУРИО Који је доказ супнотног?
ВАЛЕНТИН Ваша лудост.
ТУРИО У чему сте опазили моју луђост?
ВАЛЕНТИН Опазио сам је у вашан прснику.
ТУРИО Мој прсник је двострук.
ВАЛЕНТИН Онда вам је и лудост двострука.
ТУРИО Како?
СИЛВИЈА Наљутили сте се, витеже Турио! Мењате боју? ВАЛЕНТИН Нека је мења, госпо, он је нека врста хаме- леона.
ТУРИО Који је више склон да се храни вашом крвљу него да живи у вашем ваздуху7.
ВАЛЕНТИН Ви сте, господине, рекли?
ТУРИО Да, господине, рекао сам, па крај.
ВАЛЕНТИН Знам то добро, господине; ви увек завршите пре него што почнете.
Т Претпостављало се да се хамелеон храни ваздухом.
174
СИЛВИЈА Леп плотун речи, господо, и брзо испаљен.
ВАЛЕНТИН Заиста, госпо; и ми смо захвални даваоцу.
СИЛВИЈА А ко је то, пратиоче?
ВАЛЕНТИН Ви, слатка госпо; јер ви стц дали ватру. Господин Турио позајмљује своју духовитост лод погледа ваше милости; и љубазно је троши у вашем присуству.
ТУРИО Господине, ако на сваку моју реч и ви потрошите једну реч, натераћу вашу ђуховитост да банкротира.
ВАЛЕНТИН Знам то добро, господине. Ви имате читаву ри- зницу речи, и, мислим, немате никакво друго благо да дате својим пратиоцима; јер, ценећи по њиховим поха- баним ливрејама, изгледа да они живе од ваших голих речи.
СИЛВИЈА Доста, господо, ђоста; ево долази мој отац.
(Улази ВОЈВОДА)
ВОЈВОДА Кћери моја, сасвим си опседнута.
Витеже Валентине, ваш је отац У добром здрављу. Шта бисте рекли на Писмо од пријатеља ваших са много Добрих вести?
ВАЛЕНТИН	Госпођару, захвалан
Бићу сваком срећном гласнику отуда.
ВОЈВОДА Знате Т дон Антонија, вашег земљака.
ВАЛЕНТИН Да, добри господару; частан, добар Цовек, што сасвим заслужује глас Који ужива.
ВОЈВОДА	Има ли он сина?
р
ВАЛЕНТИН Да, господару; сина баш достојног Оче\Те части.
ВОЈВОДА	Знате Ии га добро?
ВАЛЕНТИН Знам као себе; јер још од детињства Познајемо сц И дружимо ми.
Ја лично бејах доколичар, лењ.
Који пропушта драгоцено време Да би анђелско савршенство стек’о;
А витез Протеј — тако му је име —
Паметно своје све проводи дане.
Године му младе; ал’ искуство старо;
Није сед, али расуђује зрело;
175
и- и'
•И И
Да кратко речем; све похвал© ове МаЈе су према његовој врцдности.
Духом и телом све врлине има Које витцза једног красити могу.
ВОЈВОДА Ако је тако заиста, то он је И царичине љубави достојан,
К’о што је згодан да и једном цару Саветник буде. Па ето, витеже,
Тај витцз сада ка мени је дош’о,
Са препорукама највеће властеле;
Да ту и време извесно проведе;
Мислим да није вам немила вест.
ВАЛЕНТИН Ја бољу не бих ни пожелцт мог’о.
ВОЈВОДА Дочекајте га како доликује Њему. Силвија, то говорим теби,
И вама исто, витеже Турио,
Јер Валентина подстицат не морам На то. Одмах ћу послати га вама.
(ВОЈВОДА Оде)
ВАЛЕНТИН То је тај витез за кога сам ја Милости вашој рек’о да би он Овамо дош’о са мном, да му није Девојка млада заробила очи Топлином зрачном својих погледа.
СИЛВУА Сад их је можда ослободила И задржала другу залогу Верности.
ВАЛЕНТИН А ја, ето, мислим да К’о робове их своје држи још.
СИЛВИЈА Онда би бк&gt; он слеп; и како	*
Би мог’о видет пут и наћи вас?
ВАЛЕНТИН Ах, Ијубав има очију двадесет Пари.
ТУРИО Ал’ кажу да очију нема.
ВАЛЕНТИН За такве као што сте ви, Турио:
Јцр прцд простаком она их затвара.
СИЛВИЈА Но, доста; ево иде витез тај.
‘ (Улазт ПРОТЕЈ)
176
4

ВАЛЕНТИН Добро мл дош’о, мили Протеју! Молим вас, госпо, да и ваша милост Добродошлицу њему потврдЛ СИЛВИЈА Његова вредност то у себи носи, Ако је он лај о коме сте често Желелл чути.
ВАЛЕНТИН Госпо, то је тај.
Молим вас, госпо, примите га да Са мном заједно пратилац ваш буде. СИЛВИЈА За пратиоца тако високог Пренлска ја сам господарица.
ПРОТЕЈ Не, госпо драга; него сувише Недостојан сам као пратилац За поглед такве господарице.
ВАЛЕНТИН Доста говора о том; драга госпо, За пратиоца примите га свог.
ПРОТЕЈ Хвалит се могу оданошћу само,
И ничим другим.
СИЛВИЈА	АТ, оданост није
Остала никад без награде своје. Господарици недостојној, дакле,
Добро сте дошли, пратиоче.
ПРОТЕЈ	Ако
Осим вас други неко рекне то,
На жлвот 1 смрт борићу се с њим.
СИЛВИЈА С оним што каже да сте добро дошли? ПРОТЕЈ С оним што каже да сте неђостојни.
(Улази СИ.УГА)
СЛУГА Госпо, госпођар, ваш отац, жели Да сад говори с вама.
СИЛВИЈА «	Сад ћу доћл
(СЛУГА оде)
Витеже Турио, пођите са мном.
А вама, нови пратиоче мој,
Поново желим добродошлицу!
Разговарајте о својима сада,
Виђцћемо се опет после тога.
ПРОТЕЈ Увек на служби стојимо вам оба.
(СИЛВУА. ТУРИО т СПЕД одлазе)
12 Секспир и
ВАЛЕНТИН А сад ми реци како су сви дома? ПРОТЕЈ Добро су твоји, сви те поздрављају. ВАЛЕНТИН А твоји како?
ПРОТЕЈ	•	Остали су здраво.
ВАЛЕНТИН А твоја госпа, твоја љубав како? ПРОТЕЈ Некад су моје приче о Ијубави Замарале те; и да не уживаш У разговору о Ијубави знам.
ВАЛЕНТИН Тако је биио, мој Протеју; али И живот мој се изменио сад.
Испаштао сам што презирах љубав;
Њене су мисли узвишене, царске Казниле мене горким гладовањем,
Кајањем, ноћним сузама, јечањем И свакодневним болним уздасима; .
Због презирања љубав ми се свети:
Отерала је сан с мојих очију,
Натерала их да буду стражари Тугц мога срца. О, Пиx&gt;теју мој!
Љубав је моћна господарица;
Унизила ме је; признајем да нема Јада равнога њеној казни,
Радости веће него служба њој.
Сад нема за ме другог разговора:
Доручак, ручак, вечера и сан,
Све се то слива у једну реч ~ Ијубав.
ПРОТЕЈ Доста; судбу ти у очима читам.
Јц В она идол који обожаваш?
ВАЛЕНТИН Да; није Т она небеска светица? ПРОТЕЈ Не; ал’ је она земаљски узор.
ВАЛЕНТИН Зови је божанском.	,
ПРОТЕЈ	Нцћу да јој ласкам.
ВАЛЕНТИН О! ласкај мени, јер љубав ужива У похвалама.
ПРОТЕЈ	Кад болестан бејах,
Пилуле горке дав’о си ми тада.
Па и ја морам сад теби да дам.
ВАЛЕНТИН Онда говори истину о њој;
Ако није божанска, ти рцци
Да је најбоље земаљско створење.
178
Да више ценим моју?
ВАЛЕНТИН	А ја ћу ти
Помоћи да је и још више цениш; Удостојена биће те почасти Високе: да скут моје госпе носи,
Да ниска земља не би јој украла Пољубац који од одела њеног,
И, гордећи се, због тако велике Цасти, презрела да у себе прими Корен летњега бујног цвета; и тим Сурову зиму претворила у вечну.
ПРОТЕЈ О, Валентине, зашто ће ти сада То разметање?
ВАЛЕНТИН	Опрости, спрам ње
Све је ништавно, јер вредност њена Вређности друге нижтавним чини.
Она је сама.
ПРОТЕЈ	Онда је остави
Саму.
ВАЛЕНТИН Оставим? Ни за што на свету Она је моја, и ја сам толико Богат што имам такав драгуљ као Да имам двадесет мора, чији је Сав пцсак бисер, а сва вода нектар,
И стене да су од злата им све.
Опрости што сад не мислим на тебе, Као што видиш, љубављу сам занет Мој будаласти супамик, ког отац Њен због имања огромнога воли, Отишао је с њоме, а за њима Сад и ја морам, јер ти знадеш да Љубав је увек Ијубоморо пуна.
ПРОТЕЈ Ал’ она воли тебе?
ВАЛЕНТИН	Да, и ми смо
Верени; и још, одређен је час
12*
179
и •
Венчања нашег и вешт начиии бекства.
По договору: до прозора њеног Ја ћу се попет леством од ужади; Сложили смо се о средствима свима Која ће нашој срећи да нас воде.
Добри Протеју, хајд’мо у одају,
Да ми саветом у овом помогнеш. ПРОТЕЈ Иди пре мене; ја ћу те већ наћи; Сад морам ићи у луку да тамо Неке потребне ствари искрцавам;
А затим одмах к теби ћу да дођем. ВАЛЕНТИН Хоћеш ли брзо?
ПРОТЕЈ	Хоћу.
(ВАЛЕНТИН одлазл)
Баш као
Сто пламен један други пламен ништи, Као што клином клин се истерује,
Тако сећање на пређашњу љубав Новом је сликом сасвим збрисано.
Је ии то мој ум непостојан, или Валентинова хваиа, ил’ је њено Савршенство, или вероломство моје,
Сто чинл да ја нерасудно тако Мислим? Дивна је; па и ЈуЈија је,
Коју ја волим, ~ коју сам волео,
Јер моја Ијубав ископнела је;
Она, к’о слика воштариа на ватри, Изгубила је свој пређашњи лик.
Рек’о бих да је и усрђност моја Спрам Валентина охладнела сад,
Да га не волим к’о некада више;
Ал’ одвећ волим ту његову госпу;
И ту је разлог Што га мало волим.
Како ли ћу је заволети после,
Након дужега размишљања, кад Неразмишљено овако је волим?
Њену сам слику тек видео само,
И то ми светлост разума засени;
Али кад видим савршенства њена,
Без сумње, ја ћу да постанем слеп.
180
Границу греху ставио бих свом,
Ал’ не могнем ли — ићу ћу за њом. .
(Оде)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ПЕТА === 
&lt;poem&gt;
Милано. Улица

(СПИД и ЛАНС се срелну)

СПИД Л анс! Вере ми, добро си досао у Мииано!
ЛАНС Не куни се криво, слатки младићу, ја нисам добро дошао. Увек овако мислим: човек никад није пропао докле га не обесе; и никад није добро дошао у неко место док се не плати извцсна част и крчмарица не каже: „Добро дошли!“
СПИД Хајде са мном, ти будалино, па ћу те одмах одвести у крчму, где ћеш, за крчмарски рачун од пет пенија, имати пет хиљада добродошлица. Ал:, момче, како се твој господар растао са госпом Јулијом?
ЛАНС Пошто су се озбиљно загрлили, лепо су се растали у шали.
СПИД А хоће ли се она удати за њега?
ЛАНС Не.
СПИД Па како онда? Хоће ли се он оженити њоме?
ЛАНС Не.
СПИД Ста, јесу ли променили ћуд?
ЛАНС Не, обоје 9у сасвим исте ћуди као и раније.
СПИД Па, како онда стоји ствар међу њима?
ЛАНС Ето, овако: кад стоји добро код њега, стоји добро и код ње.
СПИД Какав си ти то магарац, не разумем те
ЛАНС Каква си ти то клада. кад не разумеш ништа. Кад ствари добро стоје, оне се и узајамно подупиру. Мој Штап стоји.
СПИД Ста кажеш?
ЛАНС То што рекох. А сад видиш шта ћу учинити; ако се само нагнем, мој штап ће ме подупрети.
СПИД Сад стоји пред тобом, заиста.
ЛАНС Па, да ли стоји преда мном, или ме подупире, то је свеједЛно.
181
СПИД Кажи ми право, хоће ИИ доћи до брака? •
ЛАНС Питај мога пса; ако каже „ђа“, хоће; ако каже „не&quot;, хоће; ако заврти репом и не каже ништа, хоће.
СПИД Онда је закључак да хоће.
ЛАНС Такву тајну никад нећеш извући од мене, сем пу- тем поређења.
СПИД Добро је што је и тако добијем. Али, Лансе, шта кажеш на то 5то се мој господар зацопао?
ЛАНС Никад га нисам ни знао друкчијег.
СПИД Како?
ЛАНС Па увек је и био зацопан у чашу, као што кажеш.
СПИД Ех, блудни магарче, погрешно си ме схватио.
ЛАНС Па, будало, нисам ни схватио да си ти такав; већ твој госпођар.
СПИД Кажем ти, мој господар је постао врућ љубавник.
ЛАНС А ја кажем теби, да ми је свеједно и ако изгори од Ијубави. Ако хоћеш, хајђе са мном у крчму, ако нећеш, ти си Јеврејин, Јуда, и не заслужујеш име хришћанина.
СПИД Зашто?
ЛАНС Зато што немаш ни толико милосрђа у себи да с хри- Шћанином идеш на пиво. Хоћеш ли да идеш?
СПИД Стојим ти на располагању.
(ОдУ)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ШЕСТА === 
&lt;poem&gt;
Милано. Војводин дворац

(Улазт ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ Ако Јулију моју оставим,
Хоћу ли бити кривоклетник ја?
Ако Силвију лепу заволим,
Хоћу ли бити кривоклетник тад?
Ако ли издам пријатеија свог,
Тад ћу велики кривоклетник бити!
Баш сила што ме на заклетву нагна, Сада ме тера да заклетву ломим,
И на троструко кривоклетство о\ро.
182
Љубав ме нагна да заклетву дам, Сад љубав тражи да се кунем криво. О, ти, љубави, заводнице слатка,
Научи мене, тобом завцденог,
Како да своју погрешку оправђам. Прво се светлој звезди д:вљах ја,
А сада божје сунце обожавам.
Мудро је сломит реч непромишљену; Непаметан је тај ком неђостаје Воља да памет своју научи,
Те да рђаво замени бољим.
Пих! Ти језиче погрдни! Сто сад . Рђавом зовеш ону коју си Двађесет хиљада пута велич’о!
Не могу престат да волим, а ипак То чиним; ето престајем волети Тамо где треба да волим. Губим Јулију, губим Ваиентина ја;
Ако задржим њих, тад губим себе; Ако изгубим њих, тад ћу, губитком Мог Валентина, наћи себе ја;
Место Јулије, Силвију ћу наћи.
Сам себи ја сам ћЛражи од сваког,
Јер и љубав је, сама по себи, Драгоценија од свега другог.
Према Силвији — небо сведочи ми, Којц је таквом лепотом обдари — Јуиија ми је слична Абисинки. 'Заборавићу да је она жива,
Јер моја Ијубав према њој је мртва; Валентин као непријатељ биће, Пријатељ слађи биће Силвија.
Не могу бити себи веран ако Не издам Валентина Овц ноћи Он см-ера да се помоћу лествица Попне к прозору божанско Силвије;
А ја, супамик њцгов, да будем Саветник његов! Одмах ћу известлт Њенога оца о прцвари њиној,
И планирању њиховом о бекству.
Валентина ће он гртевно протерат,
Јер жели ћерку да Турију дадне.
Но, кад Валентин оде, тад ћу ја Турију глупом осујетит смер.
Љубави! Дај ми крила за то саде,
К’о Што ми памет за план овај даде!
(Одиази)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА СЕДМА ===
&lt;poem&gt;
Верона. Соба у Јулијином дому

(Улазе ЈУЛИЈА и ЛУЦЕТА)

ЈУЛИЈА Луцето драга, саветуј ме сада;
Ти си таблица где све мисли моје Исписане су; поучи ме: како,
На који начин могу часно ја Да отпутујцм до мога Протеја.
ЛУЦЕТА Тај пут је, богме, дуг и заморан је,
ЈУЛИЈА Уморан није ходочасник прави Кад земље мери слабим корацима;
Још мање биће она која има Крила љубави, и чији лел тежи Тако милом и дивном човеку,
К’о Што је Протеј.
ЛУЦЕТА	Уздрж’тц сц боље
Док се он врати.
ЈУЛИЈА	О, зар не знаш да
Његов је поглед храна мојој души?
Па сажали се због те несташице У којој копним и жудим за храном Толико дуго. Кад би знала ти Ту унутрашњу силу Ијубави,
Знала би да је гасит пламен њен Исто што ватру снегом палити.
ЛУЦЕТА Не мислим гасит ватру љубави,
Већ само смањит јарост те ватре,
Да не би прешла међе разума.
184
ЈУЛИЈА Сто више гасиж, јаче и гори.
Поток што тихо жуборећи тече,
Тек се разбесни кад се заустави;
Ал* кад је његов лепи ток неспречен, жубори љупко по сјајном камењу,
И сваку трску, на коју наиђе,
Пољуби на св&lt;wм ходочашћу он.
Тако кривуда и вцсело скрећц У својој игри до широког мора.
Зато ме пусти, немој спрећавати Мој ток; стрпљива к’о поточић бићу, Забаван ће ми пут заморни бити,
Док ме последњл корак не доведе Љубави мојој, а тамо ћу сц Одморит, као што се одмара Благословена душа после патњи У Јелисеју.
ЛУЦЕТА	Ал’ у каквом руху
Ићи ћеш на пут?
ЈУЛИЈА	Нећу к’о дцвојка;
Јер више волим да тако избегнем Насртај сваки људи похотљивих.
И зато желим, срце моје, да ми Набавиш рухо пристојнога пажа. ЛУЦЕТА Онда морате косу ошишати. ЈУЛИЈА Не, уплешћу јц и увцзат свиленом Врпцом у ђвадесцт љубавних чворова. Млад ћовек можц фантастичан бити Цак и ако је старији од мене. ЛУЦЕТА А крој чакшира који ћете, госпо? ЈУЛИЈА Крој онај који допадне се теби. ЛУЦЕТА Онда то мора да је са уметком. ЈУЛИЈА Ах, то. Луцета! То би ружно било. ЛУЦЕТА Округле, госпо, чиоде не вреде! Сем ако такав уметак имате Да забодете чиоду у њега.
ЈУЛИЈА Ако ме воииш, Луцета, ти ради Онако како теби се допада Да буде за ме прикладно, пристојно.
Ал’ реци менл, драга, шта ће свет
Рећи што идем ја на такав пут?
Плашим се да ће брукати ме то. ЛУЦЕТА Ако тако мислите, нцмојте Ни ићи, нцго седите код куће.
ЈУЛИЈА То нећу.
ЛУЦЕТА	Онда ни мислит немојте
На бруку, него идите. Ако се Протеју ваше путовање свиди Кад му дођете, шта ту мари ко је Незадовољан за то што сте пошли.
Али, бојим се, свидет му се неће.
ЈУЛИЈА Луцета, тога најмање се бојим. Безброј заклетви, уз то море суза,
То су докази безмернц Ијубави,
Који су јамци за мога Протеја. ЛУЦЕТА Све су то слуге обманљивих људи. ЈУЛИЈА Да, подлих људи што искоришћују У подлом смеру. Али верније су Владале звезде кад је Протцј рођен. Његове речи завети су свети,
А закиетва је пророчанство за њ;
Љубав искрена, а мисли безгрешне;
Сузе му искрц њцговога срца;
Од преваре је то срце далеко,
К’о небо што је ђалцко од земље. ЛУЦЕТА Да бог да да се покаже такав Кад му ђођете.
ЈУЛИЈА	Ти, ако мц волиш,
Немој да сумњаш у његову љубав; Кад њега волиС, моју љубав имаш. Сађ хајде са мном у собу, да видиш Шта је потребно мени да се снабдем За мој жељени пут. Ја што имам све Остављам теби на чување: моју Земљу и кућна блага и мој глас; Накнађа за све нека је у томе Путу који желим, путу ка драгом свом. Нек’ разговору о томе је крај, Оклевање ме баца у очај!
(Обе одлазе)
&lt;/poem&gt;

== ТРЕЋИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Милано. Предсобље у војводином дворцу

(Улазе ВОЈ\рОДА, ТУРИО и ПРОТЕЈ)

ВОЈВОДА Господин Турио, остав’те нас саме;
За тренут нешто тајно имамо.
(ТУРИО одлази)
А сад, Протеју, шта желите ви?
ПРОТЕЈ Што бих ја хтео, господару мој,
То пријатељства закон мени брани Да вам откријем. Али, кад се сетим Милости коју указасте мени,
Мада сам за то незаслужан ја,
Дужност ме гони да кажем, што не бих Иначе рек’о ни за какво благо.
Витез Валентин, мој пријатељ, мисли Да ове ноћи ћерку вам украде;
Ту је намеру поверио мени.
Ја знам да ви сте решили да дате Ћерку Турију, кога она мрзи;
Ако Валентин вама је украде,
Старости вашој намеће се бол.
Зато ћу, сходно својој дужности,
Радије спрећит пријатеља свог
Да не оствари свој план, но да скријем
И пустим да вас тај задеси јад,
Који, ако се отмица не спрећи,
Пре времена би сахранио вас.
187
ВОЈВОДА Хвала, Протеју,. на поштеној бризи,
И такав са мном буђи док сам жив.
Ту љубав често и ја с&amp;м приметих,
Кад су мислили да т\Тдо спавам.
Помисљао сам често да забраним Дружење њино ту у двору мом;
Ал’ плашечи се да ме моја сумња Навцде на то да погрешим сам И да човека казним невиног —
Од те наглости чув’о сам се ја —
Валентина сам благо гледао.
То, што ти откри, ето дознах сад.
А да знаш да сам бојао се тога,
Јер знам да младост завести је лако.
Рећи ћу теби да јц затварам Ноћу у гомју кулу, чији кључ Код сцбе држим; а одатле нико Не може да је одведе.
ПРОТЕЈ	Ал’ план су,
Мој господару, сковали њих двоје Како да он се попне до прозора Одаје њене и како отуда Да њу низ лестве од ужета спусти.
Сад је љубавник пошао по лестве С њима ће се скоро вратити овуда;
Ако хоћете, можете га срести.
Ал’ господару, то чинитц вешто,
Да он откриће моје не осети.
Навела ме је љубав према вама,
А није мржња према пријатељу,
Да вам саопштим о тој намери.
ВОЈВОДА Цасти ми, никад он дознати нцће Да сам од тебе сазнао о томе.
ПРОТЕЈ Господару, збогом! Ено Валентина.
(ПРОТЕЈ оде. Улази ВАИ.ЕНТИН) ВОЈВОДА Господин Валентине, куда тако жумо? ВАЛЕНТИН ВаШа Милости, гласник мене чека Да писма моја сад од мене прими,
Па хитам да их њему уручим.
188
ВОЈВОДА Јесу ли много в.ижна?
ВАЛЕНТИН	Саопштавам
Да сам у важем двору здрав и срећан. ВОЈВОДА Онда, то није ни важно толико; Остани мало ту код мене; хоћу Да ти о једној стварл говорлм,
Која се тиче мене, а која У тајности се мора да крије.
Ти знаш да желим дати своју кћер Мом пријатељу, витцзу Турију.
ВАЛЕНТИН Да, то знам добро, господару мој; Заиста, тај брак био би богат И дичан; заслужан човцк, пун врлина Са одликама које доликују 2ени к’о Сто је лепа ваСа кћи.
Зар ваша милост не може да њу Склони да сама пристане на то?
ВОЈВОДА Не; веруј ми она је јогунаста, Бунтовна, уз то ћудљива и горда; Тврдоглава је, не слуша, нехатна Према дужности; ни обзира нема Што је кћи моја, нити ме се плаСи К’о родитеља; теби могу рећи Да је охолост њена одбила И моју љубав од ње. Па, мада сам Над’о се да ће, на крају мог живота, Ћеркина нежност да ме негује,
Сада сам сасвим решен да се женим.
А њу ћу дати оном ко је хтедне,
Па, нек’ лцпота буде њен мираз.
Јцр она моје имање не цени.
ВАЛЕНТИН Шта, господару, да ту чиним ја? ВОЈВОДА Волим у нашем граду једну госпу; Али је хладна, горда и нц цени Старачку моју речитост; и стога Хтео бих да ми ти будцш учитеиј,
Јер сам већ давно заборавио Да се уђварам; сад је начин други.
Па шта да радим да се омилим Њеноме зрачном оку.

ВАЛЕНТИН	Ако речи
Не вреде, а ви даровима Освој’те је; накити ћудљиви Жцнски ум гану више него реци.
ВОЈВОДА Један је поклон ипак презрела.
ВАЛЕНТИН Жена презире често и оно Сто је највише зађовољава.
Пошљите друге поклоне; и с њом Буд’те истрајни, јер презирање Прелази после у љубав. И кад се Мршти, то није мржња према вама,
Вцћ да би код вас изазвала још Већу љубав; па, ако и кара,
То није зато да одете; жене Лудују кад су остављене саме.
И не примајте женско одбијање;
Њино ,,идите“ значи „останите&quot;.
Ласкајте њима и хвалите њих,
Њихове дражи дижите до неба;
Нек’ је и црна, зов’те је анђелом.
Човек с језиком никакав је човек Ако њим жену добити не може.
ВОЈВОДА Ал’ та на коју ја мислим сад ћујем Да је племићу неком обећана,
И ћувају је да ни с ким не збори,
Да нико дању не може јој прићи.
ВАЛЕНТЕН Па онда бих је посећив’о ноћу.
ВОЈВОДА Да, ал’ су врата њена закључана,
А кључеви се чувају брижљиво,
Те њој ни ноћу не може се прићи.
ВАЛЕНТИН Ста смета да се њој дође кроз прозор.
ВОЈВОДА Ођаја њена, високо од земље, Саграђена је тако да се нико Не може попети а да живот сам У опасност му није доведен.
ВАЛЕНТИН Онда лцствице, вешто направљене Од ужета, с две гвоздене куке,
Баце се горе, те послуже да неки Леанђер кули друге Хере дође.
ВОЈВОДА Тако ти твоје крви племићке,
Реци ми где бих добавит мог’о Лествице такве.
ВАЛЕНТИН	Господару мој,
Реците само кад вам требају.
ВОЈВОДА ВеЧерас; јер је љубав као дете Сто тражи да све добије што може.
ВАЛЕНТИН У седам сати доносим вам Ицстве.
ВОЈВОДА Ал’ слуСај, ја ћу сжм да идем к њој.
Но, како само ђа лестве однесем?
ВАЛЕНТИН Њих, господару, испод огртача Можете носит, јер су оне лаке.
ВОЈВОДА Да 1’ је подесан огртач дугачак Као твој што је?
ВАЛЕНТИН	Јесте, госп&gt;одару.
ВОЈВОДА Дај да ра2гледам, јер исте дужине И ја ћу један одмах да набавим.
ВАЛЕНТИН Сваки огртач за то је добар.
ВОЈВОДА Но, како да се на њ’ навикнем само?
Дај да осетим огртач на себи.
(ВОЈВОДА разгрне ВАЛЕНТИНОВ огртач)
Какво је ово писмо? „Силвији!&quot;
Шта је овде? — Лестве пођесне баш За мој план. А сад извините што На овом писму ломим печат ја.
(Цита)
Са Силвијом су мислл моје; тамо	'
Као робиње сву ноћ су јој верне;
О! кађ би њихов господар још само Мллов’о с њима чари неизмерне!
Код њених груди робињице стоје,
Док Ја, краљ њихов, прокллњем, пун Јада,
Сто и Ја нисам где робиње моје. па да, к’о оне, сам ужлвам сада.
Кунем што њима паио је у део Да ноће где бих ја ноћити хтео.
А шта је овде?
Силвља, ноћас ослободићу те.
Да, и лествице ту су за тај смер.
Ха, Фаетоне, — јер ти си Меропин8 син —
9 По грчкој митологији, Фаетон је слн Хелија, бога Сунца, и Оке- анове кћери Меропе. На Фаетонову молбу, отац му јц допустио ђа
191
с
Зар небеска кола управио ти би Да у лудости тој запаииш свет?
Ти би да звезде са неба дохватиш,
Зато што оне сијају над тобом!
Одлази, ниски наметљивче ти!
Уображени робе! Осмех свој Искежен подај равнима себи.
И сматрај да је то стрпљивост моја Сто ти допуштам да жив одеш; да је То повластица већа него што је Заслуга твоја. За њу ћеш захвалит Више но за све милости којима Обасипан си ђосад на мом двору.
Ако у мојој земљи се задржиш Дуже но само за припрему брзу Како ћеш што пре оставит наш двор,
Неба ми, мој гнев много ће премашит Љубав коју сам осетио икад И према теби и кћери мојој.
Одлази! Нећу ни да чујем твоје Правдање лажно. Ако живот волиш,
Пожури, одмах одлази ођавде!
(ВОЈВОДА оде)
ВАЛЕНТИН А зашто не и смрт радије него Мућење целог живота? Умрети То је од себе самог прогнан бити;
А Силвија је моје биће; ако Прогнан сам од ње, прогнан сам од себе ~	■»
Прогонство смртно! Ста је светлост за ме	|
Ако не видим Силвију? И шта је
Зивотна радост ако ње ту нема?	'
Сем то што ако и помислим на њу
Сцнка ме њеног савршенства држи?	^
Ако у ноћи са Силвијом нисам,
Музике нема у пцсми славуја;
Ако ии дању Силвију не гледам,
За моје оћи тада нема дана.
само за један дан управља сунчаним колима. Алл он је ватрцним колима управљао тако невеСто. да бл запалио цео свет да га није Зевс оборио громом.
192

Она је моје биће; ја нестајем Ако ли нисам у светлости њеној,
Да ме озари, држи у жлвоту.
Ја од пресуде бежим, не од смртл Ако останем, чекам само смрт;
Али, ако бежим, бежим од живота.
(Улазе ПРОТЕЈ и ЛАНС)
ПРОТЕЈ Трчи, момче; трчи, трчи и нађи га!
ЛАНС Ево! ево!
ПРОТЕЈ Ста видиш?9
ЛАНС Онога кога смо пошли да тражимо; свака влас му на глави каже да је ово Валентин.
ПРОТЕЈ Валентин?
ВАЛЕНТИН Не.
ПРОТЕЈ Ко онда? Његов дух?
ВАЛЕНТИН Ни то.
ПРОТЕЈ Ста онда?
ВАЛЕНТИН НиШта.
ЛАНС Зар може ништа да говори? Господару, да ии да ударим?
ПРОТЕЈ Кога или шта да удариш?
ЛАНС Ништа.
ПРОТЕЈ Ниткове, натраг!
ЛАНС Зашто, господине, ударићу по нићему; молим вас! ПРОТЕЈ Момче, кажцм, инатраг. — Пријатељу Валентине, једну реч.
ВАЛЕНТИН Уши су ми запушене, вестима Рђавим сасвим испуњене, те добре Чути не могу.
ПРОТЕЈ	Онда ћу закопати
Моје у ћутању немом, јер су Опоре, немиле и рђаве.
ВАЛЕНТИН Је ли Силвија мртва?
ПРОТЕЈ Не, Валенттне.
ВАЛЕНТИН Је ли ме света Силвија заборавила? Је ли се Силвија одрекла мене?
ПРОТЕЈ Не, Валентине.
* У соби сц већ смркава.
13 Секспир л	193

ВАЛЕНТИН Нисам Валентин ако ме се Силвија одрекла. Ста су твоје вести?
ЛАНС Господине, издат је проглас да сте протцрани. ПРОТЕЈ Да си прогнан, ах то је вест! Прдгнан Одавде, од Силвије, и од мене.
ВАЛЕНТИН О, тога јада већ сам и сит ја,
ЈоС мало па ћу пресит бити њега.
Зна ли Силвија да сам протеран?
ПРОТЕЈ Да; и тој кобној пресуди, која,
Неопозвана, остаје на снази,
Дала је море просутог бисера,
Бисера свога, море својих суза.
Излила их је пред суровим оцем,
Клечећи пред њлм; и кршећи руке,
Ција белина приличаше да су
Баш тад’ од јада пребледеле тешког.
Ал’ ни клећање, нити чедне руке,
Н'ти јећање болно, ни уздаси,
Ни сузе њене нису ганут могле Немилосрдног њеног оца; ако Валентин буде ухваћен, он мора Умрети. Уз то још разјари њега Кад је моллла за опозив твој,
Њу је у строги затвор тад послао,
Уз претњу да ће ту остатл вечно.
ВАЛЕНТИН Не више; осим ако другом речју Можеш ђа мене и смртно погодиш;
Ако је таква, реци, па нек’ буде Опело мога бескрајнога бола.
ПРОТЕЈ Престани сађ да јадикујеш о том Сто се изменит не може, већ мисли О оном што се учинити може.
Време је дадиија, мајка свега доброг.
Ако останеш овде, нећеш моћи Видети своју љубав; још и то:
Останак ту ће живот да ти скрати.
Љубавнику је нада потпора;
Иди одавде с њом и с њом се бори Против оћајних мисли, Писма твоја Могу бити овде, иако ти ниси;
194

Саљи их мени, ја ћу их предати За млечно беле груди твоје драге.
Сад није више време за јадање;
Хајде, ја ћу те кроз капију провест;
И пре него се растанем са тобом,
Разговараћемо подробно о свему Што се удеса твог љубавног тиче.
Баш зато што ти Силвију волиш,
Треба и да се опасности клониш;
Због ње и мене, ако не због себе.
ВАЛЕНТИН Молим те, Лансе, ако момка мог Видиш, кажи му да пожури он,
Да код Северне капије ме сретне.
ПРОТЕЈ Момче, нађи га. Хајдемо, Валентине!
ВАЛЕНТИН Силвијо драга! Јадни Валентине!
(ВАЛЕНТИН И ПРОТЕЈ Одлазе)
ЛАНС Ето, ја сам само будала; а имам ипак довољно па- мети да закључим да је мој господар нлтков; али Шта то мари ако његов нитковлук нијц велик и многостран. Нико живи не зна да сам заљубљен; али ни пар коња не би то могао извући од мене, нити дознати која је то што је волим; а ипак она је жена; али која жена — нећу ђа кажем; ипак, она је млекарица; ипак она није девојка, јер су кумовали њеној деци; а ипак она јесте девојка, јер је девојка свога газђе, кога служи за плату. Она има више особина него пас птичар — што је доста за обичну хришћанку. &lt;Вађи исписан иист) Ево каталога њеног стања. „Импримис, она може да донесе и носи.“ Па и коњ не може више; коњ не може да донесц, вцћ само да носи; стога је она боља од опште кобилц коју сви јашу. „Друго, она може да музе“; па ето, то је слатка врлина у девојке с чистим рукама.
(Долази СПИД)
СПИД Како је, сињоре Лансеи Какав ветар дува из твога краја?
ЛАНС Брод мога господара је испловио и ветар га тера.
СПИД Твој стари порок да рђаво разумеш речи. Хтцо сам да те питам какве су вести- у том писму?
ЛАНС Најцмје вцсти за које си икад чуо.
13*
195

Саљи их мени, ја ћу их предати За млечно беле груди твоје драге.
Сад није више време за јадање;
Хајде, ја ћу те кроз капију провест;
И пре него се растанем са тобом,
Разговараћемо подробно о свему Што се удеса твог љубавног тиче.
Баш зато што ти Силвију волиш,
Треба и да се опасности клониш;
Због ње и мене, ако не због себе.
ВАЛЕНТИН Молим те, Лансе, ако момка мог Видиш, кажи му да пожури он,
Да код Северне капије ме сретне.
ПРОТЕЈ Момче, нађи га. Хајдемо, Валентине!
ВАЛЕНТИН Силвијо драга! Јадни Валентине!
(ВАЛЕНТИН И ПРОТЕЈ Одлазе)
ЛАНС Ето, ја сам само будала; а имам ипак довољно па- мети да закључим да је мој господар нлтков; али Шта то мари ако његов нитковлук нијц велик и многостран. Нико живи не зна да сам заљубљен; али ни пар коња не би то могао извући од мене, нити дознати која је то што је волим; а ипак она је жена; али која жена — нећу ђа кажем; ипак, она је млекарица; ипак она није девојка, јер су кумовали њеној деци; а ипак она јесте девојка, јер је девојка свога газђе, кога служи за плату. Она има више особина него пас птичар — што је доста за обичну хришћанку. &lt;Вађи исписан иист) Ево каталога њеног стања. „Импримис, она може да донесе и носи.“ Па и коњ не може више; коњ не може да донесц, вцћ само да носи; стога је она боља од опште кобилц коју сви јашу. „Друго, она може да музе“; па ето, то је слатка врлина у девојке с чистим рукама.
(Долази СПИД)
СПИД Како је, сињоре Лансеи Какав ветар дува из твога краја?
ЛАНС Брод мога господара је испловио и ветар га тера.
СПИД Твој стари порок да рђаво разумеш речи. Хтцо сам да те питам какве су вести- у том писму?
ЛАНС Најцмје вцсти за које си икад чуо.
13*
195
СПИД „Даље, спора је на језику.“
ЛАНС Која ми је хуља ставила то међу њене пороке! Бити спора на језику то је женина јеђина врлина; молим те, избриши то ту, и стави то као њену главну врлину.
СПИД „Даље, она је горђа.“
ЛАНС Бриши и то; то је било Евино наследство, и не може се ођузети од ње.
СПИД „Даље, она нема зуба.“
ЛАНС Свеједно ми је, јер ја волим коре.
СПИД „Даље, она је пргава.&quot;
ЛАНС Добро је Што нема зуба да уједа.
СПИД „Даље, она ће често хвалити добар гутљај.*4
ЛАНС Ако јој пиће буде добро, хоће; ако она неће, ја ћу; јер добре ствари треба хвалити.
СПИД „Даље, сувише је дарежљива.“
ЛАНС Са својим језиком не може бити, јер је записано ђа је спора на језику; са својим новчаником нече бити, јеср ћу га држати затвореног; али, с нечим другим може, јер ја то не могу спречити. Продужи.
СПИД „Даље, има више косе него памети, више мана него власи, и више блага него мана.“
ЛАНС Стани ту; хоћу је, била је моја и није била моја, два- пут или трипут у току тог последњег члана. Прочитај га још једном.
СПИ'Д „Даље, има више косе него памети.“ —
ЛАНС Више косе него памети? То може бити; доказаћу то: заклопац сланика крије со и зато је он више него со; коса која покрива памет, више је него памет, јер веће крјје мање. Шта је даље?
СПИД „И више мана него власи.“ —
ЛАНС То је чудовишно! О, кад би то могло да се избриже!
СПИД „И више блага него мана“
ЛАНС Та реч чини мане љупким. Добро, хочу је; и ако дође до брака, као што ништа није немогуће —
СПИД Шта онда?
ЛАНС Па, онда чу ти речи — да те твој господар чека код Северне капије.
СПИД Мене?
ЛАНС Тебе! Да; ко си ти? Цекао је он и бољег човека од тебе.
197
СПИД Морам ли ићи к њему?
ЛАНС Мораш трчати к њему, јер си се задржао тако дуго да би идење једва послужило циљу.
СПИД Зашто ми то ниси раније рекао? До врага с твојим љу- бавним писмом!
(СПИД оде)
ЛАНС Сад ће добити батине зато Што је читао моје писмо. Бестидан је он роб, јер ћушка нос у туђц тајне. Идцм за њим да уживам у његовој васпитној казни.
(Оде)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
Милано, Војводин дворац
(Улазе ВОЈВОДА и ТУРИО)
ВОЈВОДА Витеже Турио, не брините ништа, Волцће она вас, кад је Валентин Прогнан одавде, из њеног видика.
ТУРИО Отад ме она презире још више,
Не трпи мојц друштво и грди ме,
Те сумњам да ћу њу моћи освојит. ВОЈВОДА Тај слаби отисак ијубави је Као у леду урезана слика,
Која се за ћас топлоте растопи У воду и свој изгуби облик.
За кратко време смрзнуте јој мисли Раскравиће се, и Валцнтин бићо Већ заборављен.
(Улази ПРОТЕЈ)
Витеже Протеју,
Оде л’ ти земијак сходно заповести? ПРОТЕЈ Отишао је, добри господару. ВОЈВОДА Одлаз-ак његов растужи ми ћерку. ПРОТЕЈ Време ће брзо, господару мој, Ублажит њену тугу.
ВОЈВОДА	И ја верујем;
Али Турио не мисли тако.
Протеју, ђобро мишљење које сам
0,	теби стек’о — јер си добар био —
Наводи ме да те питам за савет
ПРОТЕЈ Нека не живим дуже но толико Док будем одан вашој милости.
ВОЈВОДА Ти знаш колико желим да остварим Брак моје кћери с витезом Туријем. ПРОТЕЈ Знам, господару.
ВОЈВОДА	И мисиим да знаш
Да мојој вољи она сц противи.
ПРОТЕЈ Да, господару, противила вам се Док јц Валентин овде био.
ВОЈВОДА	Аил
1,	даље још је настрано упорна.
Но, шта да чиним па да љубав ову Прам Валентина заборави она
И да заволи витеза Турија?
ПРОТЕЈ Најбољи начин да за Валентина Причамо да је неверан и плашљив,
И ниског рода. Зене мрзе то.
ВОЈВОДА Она ће мислит да је то из мржњц. ПРОТЕЈ Да, ако његов непријатељ каже. Заобилазно њој треба да реће Онај ког она пријатељем сматра. ВОЈВОДА Онда ти мораш да предузмеш то. ПРОТЕЈ То, господару, нерадо бих ја Цинио; јер је ружна дужност та За племића, а још нарочито кад Против приснога пријатеља ради.
ВОЈВОДА Где твоја добра реч му не користи, Ни клевета му твоја Шкодит неће;
Стога та ђужност није ни рђава,
Јер те пријатељ&quot; твој за то моли.
ПРОТЕЈ Превагнули сте, господару, сад.
Ако то могу постићи куђењем,
Она га дуго још волети неће.
Ал’ ако њену љубав одвратимо Од Валентина, то не значи још Да ће Турија заволети она.
“ Војвода.
ТУРИО Зато, кад љубав њену одмотате Од њега, да се не би замрсила И бескорисна постала, морате Постарати се да је намотате На мене, а то моћи ћете ако Будете мене толико хвалили Кол’ко кудите Валентина свога.
ВОЈВОДА У свему овом, Протеју, имамо Вере у тебе, јер о теби знамо,
По извештају самог Валентина,
Да си љубави приврженик чврст,
Па се не можеш брзо побунити И променити своје мишљење.
А на темељу тог јамства имаћеш Приступ и тамо где са Силвијом Несметано ћеш моћи да говориш.
Она је сада потиштена, сетна,
Ал’ ће се теби она радовати Због пријатеља твог, и ти ћеш моћ Наговарањем да наведеш њу Да Валентина племлћа омрзне,
А да заволи пријатеља мога.
ПРОТЕЈ Све што се може учинићу ја.
Али, витеже Турио, ви нисте Довољно вешти, довитљиви; лепак Морате поставити да бисте И њене жеље ухватили на њ.
Складни стихови тужних сонета Треба да дају заклетву на верност.
ВОЈВОДА Моћ богоданог песништва је силна.
ПРОТЕЈ Реците да на олтару лепоте Њене и сузе жртвујете своје,
Уздахе, срце своје. И пишите Док се мастило ваше не осуши,
Па га сузама опет овлажите.
Створите неки дирљиви стих који Каже да само њу волите ви.
Од песничких су жила биле жице На Орфејевој харфи; а златни звук Мог*о је и сам челик да разнежи,
200
т
• и	'
И-
Камен оживи, тигрове укроти,
Да чудовишта из мора измами,
Да на обали пеСчаној играју.
А после ваших елегија тужних,
Дођи.те ноћу под прозоре госпи,
Са музичарима, и ту отпевајте Складно чежњиву неку песму; мртва Тишина ноћи слаже се са слатком И болном чежњом. Ако ишта, то ће Да придобије њу.
ВОЈВОДА	Поука твоја
Каже нам да си био у љубави.
ТУРИО Још ноћас твој ћу савет применити. Стога, Пнотеју, саветниче драги,
Хајдемо одмах у град да нађемо Некол’ко људи вештих у музици.
Ја имам сонет који ће послужит Да њим примену твог савета почнем. ВОЈВОДА На посао, племићи!
ПРОТЕЈ	На располагању
Стојимо вама до почетка ноћи.
А затим ћемо ка одлуци својој.
ВОЈВОДА Не. Боље одмах, по дозволи мојој.
(Оду)
&lt;/poem&gt;

== ЧЕТВРТИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Сума близу Милана 

(Долази НЕКОЛИКО РАЗБОЈНЕКА)

ПРВИ РАЗБОЈНИК Другови, стојте чврсто; видим неког про- лазника.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да их је и десет, немојте устукнути, веч доле с њима.
(Долазе ВАЛЕНТИН ф СПИД)
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Стојте, господине, и дајте нам што имате; иначе ћемо вас натерати да сеђнете, претрешћемо вас и опљачкати.
СПИД Госпођару, пропали смо! Ово су ниткови којих се СВЈ путници много плаше.
ВАЛЕНТИН Пријатељи моји, -
ПРВИ РАЗБОЈНИК Није тако, господине; ми смо ваши не- пријатељи.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Мир! Да га чујемо.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Да, браде ми, хоћемо, јер је прави делија.
ВАЛЕНТИН Знајте да имам мало да изгубим.
Човек сам јаком невољом погођен;
Богатство ми је то бедно одело,
Па, узмете В га — узећете све.
ДРУГИ РАЗБОЈНЕК Куда путујете?
ВАЛЕНТИН	У Верону.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Одакле сте дошли?
ВАЛЕНТИН	Из Милана.
202
&gt; с«
ТРЕЦИ РАЗБОЈНИК Јесле ли дуго бди тамо?
ВАЛЕНТИН x	Око
Сеснаест месеци; а можда бих још Остао дуже, да ме зла коб није Спрцчила.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Ста је, јесте ли прогнани?
ВАЛЕНТИН Јесам.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Због каквог дела?
ВАЛЕНТИН	Због нечега
Сто мл је мучно да поменем сад.
Цовека једног убих; сад се кајцм Због тога много; али га погубих У часној борби, а не из потаје,
И без подле преваре.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Не кајте се Због тога, ако учинистц тако.
Али због такве мале кривице Да сте изгнани?
ВАЛЕНТИН	Да, и радујем се
Пресуди тако благој.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да ли знате Језике странц?
ВАЛЕНТИН Млађалачки труд На томе мене чинио је срећним,
Иначе би ми, заиста, често блло Досадно.
ТРЕЦл РАЗБОЈНИК Тцмена ми голог Робин Худовог дебелог монаха,
Овај би човек мог’о бити краљ Сумске дружине наСе.
ПРВИ РАЗБОЈНИК	То ће бити.
Госпођо, реч једну.
(Разговарају по странт)
СПИД	Господару мој,
То је лоповлук частан, буди с њима.
ВАЛЕНТИН Ућути, хуљо!
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Реците нам ово:
Имате 1* штогод у што се уздате?
203
ВАЛЕНТИН Ништа сцм моје среће.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК	Знајте, онда,
Нцки су од нас племићи, које је Младићког доба отерао бес Да од угледних издвоје се људи.
Ја сам протеран из Вероне зато Сто сам покуш’о да украдем госпу Која војводи нећака је била,
И наследница његова имања.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Ја из Мантове, због неког племића, Кога у гневу кроз срце прободох.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Због таквих ситних злоћина и ја Овамо дођох. Ал’ хајд’мо на ствар;
Рекли смо наше грешке, да се тиме Ванзаконити наш положај оправда.
Видимо да сте наочит и стасит,
Уз то, кажете, зналац сте језикж,
А особине ове много су У занимању нашем потребне.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да, и баш зато што сте ви изгнаник, Ми вас питамо, пре других, да 1’ ћете Пристати ђа нам генерал будете?
Да направите из нужде врлину И да у шуми са нама живите?
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Реци, хоћеш ли у нашу дружину?
Кажи ,,да“, па си к^петан свих нас;
Слушаћемо те, бићемо ти веми,
И волећемо те ко вођу и краља.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Ал’ ако презреш наш предлог, умрећеш. ДРУГИ РАЗБОЈНИК Понудом нашом жив се нећеш хвалит. ВАЛЕНТИН Понуду примам и живећу с вама.
Услов је само да зло не чините Ни жцнском свету нити путницима.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Мт се гнушамо гадних, подлдх дела. Хајде да нашем водимо те друштву.
И да ти наше покажемо благо,
Биће ти, с нама, на располагању.
(Оду)
204&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Миланц. Пред војводиним дворцем испод Силвијиног прозора

(Долази ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ Валентину сам ве&lt;5 неверан био,
А сад морам неправедан бити Према Турију. Под тим изговором Да њега хвалим добио сам приступ Да своју љубав ја истакнем сад.
Ал’ Силвија је и сувише лепа,
Сувише вема и сувише света,
Да је ништавном вештином заведем.
Кад јој изјавим оданост, каже ми да Неверство чиним пријатељу свом;
Ако лепоти њеној се заклињем,
То сам, каже она, кривоклетник због Вероломства према Јулији, коју сам Волео. Форед свих прекора њених, што Би сваког љубавника наду убили,
Моја љубав, што је она даље гура,
Све јој се, к’о пас, више умиљава.
Но и Турија ето; сад морамо К прозору њеном, да ту приредимо Њеном уху музику вечерњу.
(Долазе ТУРИО и МУЗлЦАРИ)
ТУРИО Витеже Протеју, ви сте се пре нас Прикрали?
ПРОТЕЈ Да, врли Турио; ви знате Да за љубав немогуће ништа није.
ТУРИО Да, витежц, али се надам да ти Не волиш овде.
ПРОТЕЈ	Волим, витеже.
Јер иначе не бих сад био овде.
ТУРИО Кога? Силвију?
ПРОТЕЈ	Да, Силвију, ал’ тебе
Ради.
ТУРИО Хвала ти. Го6подо, ускладите Инструменте 1 почните чило.
(Улазе издаље КРЦМАР и ЈУЛУА у оделу пажа)
205
КРЧМАР Млади мој госте, изгледа ми да си меланхоличан; молим те реци ми зашто?
ЈУЛИЈА Па зато, мој крчмару, што не могу да будем весео. КРЧМАР Развеселићемо те; одвешћу те тамо где ћеш чути музикн и влдети племића за кога си питао.
ЈУЛИЈА Али, хоћу ли га чути да говори?
КРЧМАР Да, хоћеш.
ЈУЛИЈА То ће бити музика.
(Музика почиње)
КРЧМАР Слушај! слушај!
ЈУЛИЈА Је ли он меду њима?
КРЧМАР Да, алл ћути, да их чујемо.
ПЕСМА:
Ко је Силвља, друже мој?
Та Сто свл моир.ци јуре к њој?
Дивна је, мудра, света — хој!
Сви се лепоти диве тој,
Небо свц дражи дадц њој!
Је л’ добра као лепа што је?
Боље нц створи ништа бог.
Љубав јој оћи узе за своје.
Од слепила се лећи свог;
Њен поглцд сама љубав то јц!
Нека Силвља песму ћује,
Дижимо к небу погиед свој;
Она све смртне надмашује,
Све што на земљи живи тој.
Носимо цветнц венце њој!
КРЧМАР Ста је сад? Тужнији си него што си био! Шта је, човече? Не свиђа ти се музика?
ЈУЛИЈА ГреШите; не свиђа ми се музичар.
КРЧМАР Зашто, мој лепи младићу?
ЈУЛИЈА Он свира погрешно, оче.
КРЧМАР Како? Нескладно удара у струне?
ЈУЛИЈА Не; али свира тако погрешно да растужује струне мога срца.
КРЧМАР Ви имате фин слух.
ЈУЛИЈА Да; али бих волео ђа сам глув, јер ми то успорава срце.
КРЦМАР Видим да не уживаш у музици.
ЈУЛИЈА Нимало — кад је тако нескладна.
200
КРЦМАР Слу§ај! Каква је дивна промена у музици!
ЈУЛИЈА Та промена јц рђава.
КРЦМАР Ти би хтео да стално свирају само једну ствар?
ЈУЛИЈА Ја бих да јцдан само јцдно свира.
Али, крчмару, реците ми ђа ли Тај витез Протеј, о ком говоримо,
Долази често код те господице?
КРЦМАР Рећи ћу ти што ми је његов слуга Ланс рекао: он је воли преко сваке мере.
ЈУЛИЈА Где је Ланс?
КРЦМАР Отишао је да тражи свога пса; кога сутра, по на- редби свога господара, мора пређати као поклон ње- говој госпи.
ЈУЛИЈА Мир! Стани у страну; друштво се разииази.
ПРОТЕЈ Витеже Турио, без бриге! Ја ћу Тако говорити да ћете рећи Да је цео мој план изванредан.
ТУРИО Где ћемо се састати?
ПРОТЕЈ Код лзвора светог Грегорија.
ТУРИО Збогом!
(ТУРИО и МУЗИЦАРИ оду. СИЛВИЈА се по)авл)у}е на балкону)
ПРОТЕЈ Вашој милости, госпо, добро вече!
СИЛВИЈА Илвала вам на музици, господо. Ко је то што сад говори?
ПРОТЕЈ Онај ком бисте глас брзо познали,
Кад бисте срца чистоту му знали.
СИЛВИЈА Господин Протеј, чини ми се.
ПРОТЕЈ	Протеј,
Ваш верни слуга, племенита госпо.
СИЛВИЈА Ста бисте хтели?
ПРОТЕЈ	Да вам жељу знам.
СИЛВИЈА Испунићу вам жељу: да одмах У постељу идете, лажљивче,
Кривоклетниче, невемиче један!
Зар мислите да сам тако плитка ја И неразумна да ме заведц Ласкање твоје, оно којим си и Заклетвом лажном преварио многц?
Врати се, цлрагу да утешиш своју.
ао7
Јер, краљице ми бледе — ноћи ове - Ја сам далеко од тога да теби Испуним молбу; ја те, ето, сад Презирем због твог бестидног ласкања,
И саму себе укорићу зато Сто траћим време говорећи теби!
ПРОТЕЈ Мила љубави, ја признајем да сам Волео једну: ал’ она је мртва.
ЈУЛИЈА &lt;** себо) Било би лазно кад бих ја то рекла; Јер сам сигума — сахрањена није.
СИЛВИЈА Па и да јесте; ипак, твој пријатељ Валентин жив је; а с њим сам, као Сто и сам знадеш, заручена ја;
Па зар те није стид што му чиниш Криво тим лажним салетањем сад?
ПРОТЕЈ Цуо сам да је 1 Валентин мртав.
СИЛВИЈА Па, претпостави да сам то и ја;
Буди сигуран: у његовом гробу Да је и моја љубав закопана.
ПРОТЕЈ Допустите ми, слатка госпо, да је Из земље ја ископам.
СИЛВИЈА	Иди
Гробу љубави своје и позови Њу; или тамо своју сахрани.
ЈУЛИЈА (по страни) То није чуо.
ПРОТЕЈ	Госпо, ако срце
Ваше је тако тврдо, онда вашу Слику љубави мојој поклоните,
Ону што виси у одаји вашој.
Њој ћу говорити, пред њом уздисати,
Плакаћу пред њом, посто је суштина Вашега бића другоме одана,
Ја сам ту сенка, и моја ће сенка Да вашој сенци праву Ијубав да.
ЈУЛИЈА (по страни) Да је суштина, ти би је, сигурно, И обмануо, и претворио је Само у сенку, као што сам ја.
СИЛВТЈА Ја нисам рађа нимало да будем Ваш идол; али, по неверству вашем,
Личиће вама да обожавате
208
1 дивите се облицима лажнимј Пош’љите неког ујутру, и ја ћу Послати вам је. А сађ, лаку ноћ! •
ПРОТЕЈ Биће ми лако к’о несрећницима Који чекају јутро своје смрти.
(ПРОТЕЈ и СИЛВИЈА одлазе у разним правцима)
ЈУЛИЈА Крчмару, хоћете ли да иђемо?
КРЦМАР Вере ми, ја сам тврдо спавао.
ЈУЛИЈА Молим вас, гђе коначи витез Протеј?
КРЧМАР У мојој кући. Ја мислим да јц већ близу ђан. ЈУЛИЈА фра себе) Није; али је ово најдужа и Најтежа ноћ коју сам икад пробдела.
(Оду)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
&lt;poem&gt;
Пред војводиним дворцем испод Силвијиног прозора

(Улази ЕГЛАМОР)

ЕГЛАМОР Ово је час у који ми је Силвија
Рекла да дођем ту, да јој жељу ђознам.
Биће то нека важна ствар. О, госпо!
(СИЛВИЈА се по)ављу)е на балкону)
СИЛВИЈА Ко зове?
ЕГЛАМОР	Ваш слуга, и пријатељ ваш;
Који заповест ваше милости чека.
СИЛВИЈА Добро вам јутро по хиљаду пута!
ЕГЛАМОР И вама, добра госпо. На поруку Милости ваше ђошао сам рано Да дознам шта сте наредит ми хтели.
СИЛВИЈА О, Егламоре, витеже — кунем се,
Не мислим да ти ласкам, то не чиним —
Храбар си, мудар, сажаљив, без мане.
Ти знадеш какво осећање гајим Према прогнаном Валентину, а и
14 Секспир л
209
Да отац жели да ме нагна да се Удам за тупог Турија, кога се Ја само гнушам. И ти си волцо;
И чула сам те да кажеш: да нижта Није ти срце уцвелило тако Као кад твоја госпа је умрла,
На чијем гробу ти си завет дао Да ћеш остати чедан. Егламоре,
У Мантову бих да пођем ја,
Ка Валентину, где је сад настањен.
Али, путеви опасни су, зато Хтела бих твоје племенито друштво,
На чију веру и част се ослањам.
Не говори ми о гневу мога оца,
Мисли на тугу моју, Егламоре,
На тугу жене, и на оправданост
Мог бекства да избегнем тај несвети брак,
Који и суђба и бог љуто казне.
Из срца што је пуно туге, као И море песка, ја желим да идеш Ти са мном и да мени правиш друШтво. Нечеш ли, а ти криј што сам ти рекла,
Да бих се усудила да сама одем. ЕГЛАМОР Госпо, ја жалим много тај ваш јађ; Пошто врлину вашег срца знам,
Пристајем да ја путујем с вама.
Мало ми до тог шта ми се десит може,
Али вама свако добро желим ја.
Кад хоћете да кренете?
СИЛВИЈА	Вечерас.
ЕГЛАМОР А где ћемо се састати?
СИЛВИЈА	У ћелији
Патрика, где ћу да се исповедим.
ЕГЛАМОР Изостат нећу. Збогом, врла госпо! СИЛВИЈА Збогом, витеже драги, Егламоре!
(Ођу у разним правцлма)
210
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
МУано. Пред војводиним дворцем, испод Силвијиног прозора

(Улази ЛАНС са својим псом)

ЛАНС Кад се пас понаша псећи према своме госпођару, знате, тx) је тцшко; па још пас кога сам купио као Штене; пас кога сам спасао од дављоња, кад се троје или че- творо његове браће и сестара удавило. Учио сам га, да кажем, „баш онако како треба учити пса“. Послат сам био да га предам госпа Силвији као поклон од мога госпо- дара. Али тцк што сам ушао у трпезарију, притрчао је ње- ном тањиру и украо јој ћурећи батак. О, страшно је кад пас не уме да се влада у сваком друштву! Ја бих, да кажем, хтео пса који је кадар да буде заиста пас, да буде, тако рећи, пас у свему. Да нисам имао више па- мети него он, да узмем на себе грешку коју је он учинио, заиста мислим да би га обесили због ње; кладим се у живот да би он страдао због тога. Ево, сами судите. Одмах се угурао у друштво три или четири отмена пса под војводлним столом, и, хоћете ли ми веровати, једва да је био тамо колико за једно мокрење, кад је цела сала почела да заудара. „Напоље с тим псом!М — рече један. „Какав је то џукац?“ — узвикну други. „Ишибај га напоље&quot; — рече трећи. „Обесите га“ — рече војвода. Пошто сам био упознат с том воњом и раније, знао сам да је то Краб урадио, те приђцм човеку који шиба псе. „Пријатељу“, рекох му, „ви намеравате да ишибате пса?“ ,,Да, зааста“, рече он, „Ћините му велику неправду,“ ре- кох, „ја сам урадио ствар за коју ви знате.“ Без иједне друге речи, ишибао рне је из трпезарије. Који би господар урадио то за свог слугу? Ето, заклећу се, ја сам седео у квргама због кобасица које је он појео, иначе би он био погубљен; био сам везан за срамни стуб због гу- сака које је он заклао, иначе би он извукао због тога. Ти сад не мислиш на то. Да, памтим ја и како си ми на- пакостио кад сам се опраштао с госпом Силвијом. Нисам ли ти био рекао да стално гледаш у менц и чиниш оно што ја чиним? Кад си мене видео да дигнем ногу и пустим
14*
211
воду на сукњу отменц даме? Јеси ли ме икад видео да рађим такву ствар?
(Долазе ПРОТЕЈ и ЈУЛИЈА у ођелу пажа)
ПРОТЕЈ Име ти је Себастијан? Свиђаш ми се;
Узећу те одмах за посао неки.
ЈУЛИЈА Који год хоћете; радићу што могу.
ПРОТЕЈ Надам се да хоћеш. (ЛАНСУ&gt; Ех, сељачки
неваљалче, где си се скитао ова два последња дана. ЛАНС Па, господине, по вашој заповцсти однео сам пса госпођици Силвији.
ПРОТЕЈ Ста каже ома о мом малом драгуљу?
ЛАНС Каже да је важ пас обичан џукац, и поручииа вам је да је псећа захвалност довољно добра за такав поклон. ПРОТЕЈ Аии, она је примила мог пса?
ЛАНС Напротив, није. Ево, довео сам га натраг.
ПРОТЕЈ Ста? Зар си јој тога нудио у име моје?
ЛАНС Да, гоеподине, ону другу веверицу12 украли су ми на тргу ђжцлатови дцчаци, па сам јој зато поцнудио свог пса, који је десет пута већи од вашцг, па стога и већи поклон. ПРОТЕЈ Одлази одавде, и пса нађи мог,
ИИ’ ми не излази на оћи никад.
Одлази, кажем ти! Зар стојиш ту Да ме намемо још више наљутиш?
Тај нитков, ето, стално ме брука.
(ЛАНС оде)
Себастијане, примам те у службу,
Једно, што мени младић такав треба,
Који ће моћи да паметно врши Посиове, јер шта ослањање вреди На будаластог овог кЛипана;
Друго, и лик твој, понашање твоје,
Кажу — а мислим не варам се у том —
Да си васпитан добро, да си веран.
Ето, знај да те због тога и примам.
Одмах ћеч поћи са овим прстеном Силвији госпи. Предаћеш га њој.
'* У оно време дамц су држале веверлце, па отуда овај Лансов подругљиви назив за пса. Протеј Је намеравао да поклонл СУвији Једнога од малих малтешклх паса, који су онда били у моди.
212
Она која ми је тај прстен дала,
, Волела ме је много.
ЈУЛИЈА	Ал’ изгледа
Да ви њу нисте волели, кад тако Растајете се са прстеном њеним.
Умрла можда?
ПРОТЕЈ	Мислим да је жива.
ЈУЛИЈА Авај!
ПРОТЕЈ Но, зашто то „авај“ си рцк’о? ЈУЛИЈА Не могу да је за то не жалим. ПРОТЕЈ А зашто би је ти жалио?
ЈУЛИЈА	Зато
Сто ми се чини: волела је вас Исто к’о и ви ту госпу Силвију.
Само што она мисли на онога Који на њену љубав заборави;
А ви жудите сад за оном која За вашу љубав не мари. И штета Што љубав тако стоји наопако;
Мислећи на то, ја узвикнух „авај“!
ПРОТЕЈ Добро, дај прстен, с њим и ово писмо. Њена је соба та. А госпи реои Да тражим њену слику коју је Обећала ми да ће је послати.
Кад ово свршиш, одмах да се вратиш У моју собу, тамо ћеш ме наћи Усамљенога, тужнога.
(Оде)
ЈУЛИЈА	Колико
Би жена извршило овакву Заповест? Авај сиромах Протеј!
.Лисицу уз’о да му јагњад чува!
О, мени јадној, сиротној буђали!
Сто жалим оног који ме презире Свим срцем својиим? Презрео је мене Зато што воли њу; а ја га жалим Зато што њега волим. Кад је пош’о Дадох му прстен, знак љубави вечне.
Сад сам несрећни гласник који тражи
Оно што ни сам добити но жели;
Који хвали оног кога кудит треба. Господара сам свог драгана верна,
Али не могу бити веран слуга Мом господару, осим ако саму Себе издам. Ипак ћу га хвалит Пред њом; иако успех му н© желим.
(Долази СИЛВИЈА * протњом)
Добар дан, госпо! Молим, да П можете Одвести мене до госпа Силвије,
Да с њом говорим.
СИЛВИЈА	А шта ће ти она,
Ако сам то ја?
ЈУЛИЈА	Ви, ако сте она,
Молим поруку једну да чујете Коју вам носим.
СИЛВИЈА	А од кога то?
ЈУЛИЈА Мој господар је, госпо, витез Протеј, Он ме је посл’о.
СИЛВИЈА Посл’о те за сЛику?
СИЛВИЈА Да.
СИЛВИЈА Урсула, донеси слику моју.
(Донесу слику)
Понеси твоме господару ово;
Реци му да би одаји његовој Приличииа много више Јулија,
Коју је мис’о његова нестаЛна Заборавила, него ова сенка.
ЈУЛИЈА Молим вас, ово писмо прочитајте.
(Да)е писмо)
Опростите ми, госпо, што сам вам Погрешно дао оно које није Вам намењено; ово је за вас.
(Да)е друго писмо)
СИЛВИЈА Моиим, допусти да ово прочитам. ЈУЛИЈА Опростите ми, госпо, то но могу.
214
СИЛВИЈА Ево узми га!13 Нећу ни да гледам Те рцтке твога господара; знам Да су препуни изјава, заклетви,
Које ће лако прекршити као Што и ја писмо његово цепам.
(Поцепа друго писмо)
ЈУЛИЈА Он вама, госпо, шаље прстен овај. СИЛВИЈА Утолико је и већа срамота Његова што га шаије мени сад;
Хиљаду пута рек’о је да прстен Јулија му је на растанку дала.
' Њен прстен тако обесвети он,
Но ја то нећу учинит Јулији.
ЈУЛИЈА Она је зато захвална.
СИЛВИЈА	Шта кажеш?
ЈУЛИЈА Хвала вам, госпо, на томе обзиру Према њој. Ах, да, сирота девојка!
Мој го6подар јој чини велик бол. СИЛВИЈА Познајеш ли је?
ЈУЛИЈА	Готово к’о себе.
Мислећ на њу и на њене јаде,
Плакао ја сам стотинама пута.
СИЛВИЈА Зна 1* да је Протеј напустио њу? ЈУЛИЈА Да, зна, и то је узрок њене туге. СИЛВИЈА Је ли лепа?
ЈУЛИЈА	Лепа. Ал’ је лепша била
Док је мислила да је Протеј волл Тад, мисиим, беше лепа, к’о сад ви;
Ал’ откад често не пази на лице И скидц маску што од сунца штити, Убледише Јој на образу руже И љиљаново белило на лицу,
Те је сад цма као и ја што сам. СИЛВИЈА Је ли висока?
ЈУЛИЈА	Тако, мога раста.
О Духовима, кад су маскараде,
Како сам женску играо улогу,
Од Јулије сам узео одело,
« Протејево писмо Јулији.
219
Што, по мижљењу свих, стајаше ми ’ Тако к’о да је кројено за мене;
Отуда и знам ђа је мога раста.
И тада сам је растужио много;
Јер улога је моја тужна била:
Аријадна14, у болној тузи због Тезејевог невцрства и тајног бекства.
Са сузама сам играо улогу,
А Јулија је, сирота, ганута,
Плакала горко. Живота ми мога,
Бол њенога срца сав осећах ја!
СИЛВИЈА Она је теби много обавезна Врли млађићу. — Сирота ђевојка!
Остављена је и неутешна је!
И сама плачем слушајућ те речи.
Младићу, ево мога новчаника;
Поклањам ти га што толико волиш Госпођарицу твоју милу. Збогом!
(СИЛВ7ЈА ођлази са сво}ом ПРАТЊОМ)
ЈУЛИЈА Она ће тоби захвалити за то,
Ако се икад познале. — Та госпа Мила је, лепа. Ја се надам да ће Пропасти жеЈја господара мога,
Јер она много поштује ту Ијубав Господарице аноје. Ах, да, ту ја сад Са самом собом играм љубав! Њену Слику да видим. Мислим, да ја имам На глави такав украс, моје Лице би лепо тако исто било;
Нежно к’о ово; ипак сликар њен Ласка њој, ако ја не ласкам себи,
Коса јој смеђа, а моја је жута'5;
Ако је то сва разлика измеђ’ мене И његове драге, носићу власуљу Те боје. Очи плаве су, и моје.
Цело јој ниско, ја имам високо.
у Аријађна, лепа кћи критско« краља Миноса, спасЈа Је живот Тезеју, али је он неверно остави на острву Наксу док је она спавала.
15 У оно доба жута коса Је блла у модл, јер је то била боја косе краљлце Елизабете.
216
Коју чар она имала би више Да глупа Ијубав није слепи бог? Но, хајде, сенко, носи ову сенку, Ту супарницу твоју. Тебе, слико, Обожаваће, љубити, волети!
Ал’ у његовом идолопоклонству,
Да ;ма свести, разума, то идол Његов би била ја наместо тебе. Због господарице твоје бићу ја Љубазна као она према мени, Иначе ти се Јуплтером кунем, Ископала бих очи лику том,
Да бих га омрзла господару мом.

&lt;/poem&gt;

== ПЕТИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Пред манастиром у близини Милана 

(''Улази ЕГЛАМОР'')

'''ЕГЛАМОР''': 

Западно небо сунце позлаћује,
И сад баж час је кад Силвија треба Да у ћелији Патрика монаха Са мном се сретне Изостати неће;
Јер заљубљени долазе на време Увек, сем ако пре времена стигну,
Пошто се њима увек журЛ Ево Долази.
(''Улази СИЛВИЈА'')
Госпо, нек је срећно вече!

'''СИЛВИЈА''': 

Амин’ А сада, Егламоре, хајд’мо На мала врата манастирског зида,
Бојим се да ме уходе не прате.

'''ЕГЛАМОР''': 

Не плашите се; ни три миље није 
Далеко шума; тамо смо сигурни.
(''Одлазе'')&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Милано. Војводин дворац

(Улазе ТУРИО, ПРОТЕЈ т ЈУЛУА)

ТУРИО Ста Силвија каже за просидбу Моју?
218
ПРОТЕЈ Госпођине Турио, она је Нешто блажа него што је била;
Али вашој личностл замора.
ТУРИО Шта! Да ми је нога одвећ дуга?
ПРОТЕЈЈ Не, одвећ танка.
ТУРИО Носићу јахаћц чизме, да изгледа округлија.
ЈУЛИЈА (по страни) Али Ијуибав се мамузама не може Натерати на оно чега се гнуша.
ТУРИО А шта каже о мом лицу?
ПРОТЕЈ Кажц да је бцло.
ТУРИО Безоћница лаже; лице ми је црно.
ПРОТЕЈ Али, бели су бисери, а стара Пословица каже: „црни Ијуди Бисцри су у лепим очима госпа“.
ЈУЛИЈА (П° страни) Т-и бисери су мрље од којих Очи боле! заиста бих радијц Жмурила него гледала у њих.
ТУРИО Како јој се мој разговор ђопада?
ПРОТЕЈ Рђаво, кад о рату говорите.
ТУРИО Добро, кад говорим о љубави, миру?
ЈУЛИЈА (ПО страни) А најбоље кад ћутите мирно.
ТУРИО Шта каже она о храбрости мојој?
ПРОТЕЈ О томе, витеже, она сумње нема.
ЈУЛИЈА &lt;П° страни) Н’ема је, јар твоју плашљивост зна. ТУРИО Шта каже о мојој лози?
ПРОТЕЈ Да сте од доброг рода.
ЈУЛИЈА (П° страни) Да; од племића будала.
ТУРИО А придаје ли важност мојим поседима?
ПРОТЕЈ О, да; и жали их.
ТУРИО Зашто?
ЈУЛИЈА (ПО странт) гто јх има такав магарац.
ПРОТЕЈ Зато Што ви лично не управљате њима.
ЈУЛИЈА Ево долази војвода!
(Улази ВОЈВОДА)
ВОЈВОДА Како је Протеју? Како Турио? Јесте ли скоро видели витеза Егламора?
219
ТУРИО Ја не.
ПРОТЕЈ	Ни ја.
ВОЈВОДА	Јесте ли виђели моју ћерку?
ПРОТЕЈ	Нисмо.
ВОЈВОДА То је побегла она Валентину,
Егламор с њом је к’о пратилац њен.
Сигурно то је; јер монах Лоренс Обоје њих је видео у шуми;
Срео их тамо и њега је позн’о;
Ворује да с њим и она је била,
Мада на лицу имала је маску.
Знам да је хтела, ради исповести,
У Патиикову ћелију да иде Већцрас; али тамо није била.
Све ово бекство потврђује њено.
Стога вас молим да не дангубимо,
Већ одмах коње појашите своје И чекајте ме у подножју брда,
Куђа пут води ка Мантови. Брзо Пожур’те за мном, витезови моји.
(ВОЈВОДА оде)
ТУРИО Она је збиља ћуђљива девојка,
Кад за њом иде срећа, она бежи.
Идем за њима, да бих Егламору Осветио се, више ради тога Него из своје љубави спрам оне Непромишљене Силвије.
(Оде)
ПРОТЕЈ И ја ћу,
Ал’ више идем због љубави њенц Нцго из мржње према Егланxуру.
(Оде)
ЈУЛИЈА И ја ћу, али, признајем у свему,
Не због Силвије, већ да кварим њему.
(Оде)
220&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Шума

(''Долазе РАЗБОЈНИЦИ са СИЛВИЈОМ'')

'''ПРВИ РАЗБОЈНИК''': 

Но, хај’те, хај'те! Будите стрпљиви;
Морам вас одвести нашем вођи.

'''СИЛВИЈА''': 

Хиљаде већих недаћа од ове 
Научише ме да стрпљива буђем.

'''ДРУГИ РАЗБОЈНИК''': 

Хајде, води је.

'''ПРВИ РАЗБОЈНИК''':	

А где је племић
Који је био с њом?

'''ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК''': 

Брз, па нам утече;
Али Мојсије и Валцрије су Отишли за њим. Ти иди са њом Западном делу шуме, капетану.
А рци гонимо оног што утече;
Из опкољеног честара нам неће Умаћи.
(''ДРУГИ и ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК оду'')

'''ПРВИ РАЗБОЈНИК''': 

Хај’те! Морам да вас водим Пећини нашег капетана. Он је Цастан и неће употребит жену Незаконито.

'''СИЛВИЈА''': 

О, мој Валентине,
Све то подносим само тебе ради!
(Оду)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
Други део шуме 

(Долази ВАЛЕНТИН)

ВАЛЕНТИН Начин живота и навике ствара! Ову сеновиту, усамљену Шуму Лакше подносим но настањен град. Овде могу да сам и невиђен седим,
221
И да ускладим песму о свом јаду Са тужним тоном славујеве песме.
2,	ти, која си у грудима мојим,
Немој остављат с\фоје боравиште Задуго! да се зграда напуштена Не сруши, и све успомене с њом!
Силвија! Мене присуством обнављај;
Ти нежна нимфо, негуј свог драгана Несрећног! Каква то је сада вика
3,	откуд данас ужурбаност та?
Другови моји, којима је закон Воља њихова, неког несрећног Путника гоне. Воле ме, а ипак Ја муку имам да их задржим,
Да сурово&amp;ти бесне не чине.
Но, повуци се, Валентине; ко ли Долази амо?
(Долазе ПРОТЕЈ, СИЛВИЈА и ЈУЛИЈА)
ПРОТЕЈ	Госпо, дело ово
Учинио сам због вас и вас ради, —
Мада ви ништа не цените што Ваш слуга Чини. Живот ставих свој На коцку, и сад спасао сам вас Од оног што би укаљ’о вам част.
Па, к’о награђу, дарујте ми сада Један благ поглед; мањи дар од тог Не могу тражити, ни ви мањи дати.
ВАЛЕНТИН (П° *трQни) Да 1’ је сан оно што чујем и видим?
Љубави, дај ми стрпљења за часак СИЛВИЈА Ох, јадна ти сам и несречна ја!
ПРОТЕЈ Несречни бесте пре нег* дођох.ја;
Мој долазак вам је донео сречу.
СИЛВИЈА Доласком својим чиниШ ме несречном.
ЈУЛИЈА (П° страни) и мене, зато што салеће тебе.
СИЛВИЈА Да је лав гладан мене зграбио,
Радије бих му ја доручак бОа,
Но да невеми Протеј спасе мене!
Небо зна кол’ко волим Валентина,
Живот је његов за ме душа моја!
А тол’ко — јер је немогуће више —
222
Кривоклетника мрзим невемога, Протеја. Стога, нц салетај више,
Одлази!
ПРОТЕЈ Радо у опасност сваку,
Да само поглед твој добијем благи! То је проклетство љубави што давно Доказано је љубавним искуством: 2ене не воле оног ко њих воли!
СИЛВИЈА Ни Протеј ону која њега воли, Прочитај срце Јулијино, твоје Прве, најбоље љубави, рад’ које У хиљаду си заклетви своју вемост Раскомадао; а заклетве те су У кривоклетство пале да би мене Волео. Вере сад у теби нема,
Сем ако имаш две, а две су горе Него да нема ниједне; никаква Вераост је боља него верност двојна. Ти, издајицо верног пријатеља!
ПРОТЕЈ Ко је тај који у Ијубави пита За пријатеља?
СИЛВИЈА	Сви осим Протеја.
ПРОТЕЈ Но, ако овде блага реч не може Тебе да диме, оружјем ћу моћЛ Да те, к’о војник, испросим и волим Против природе љубавл — насилно.
СИЛВИЈА О, небо!
ПРОТЕЈ	Присилићу те да жељи
Мојој удовољиш.
ВАЛЕНТИН дступа напређ) Себи руке!
Ти насртљивче, пријатељу зли!
ПРОТЕЈ Валентин!
ВАЛЕНТИН	Лажнл пријатељ си ти,
Јер ти не знаш за љубав и вемост;
Ти, изђајицо! Обману ми нађц;
Саме ме очи уверише у то.
Сад не смем рећи да имам иједног Свог пријатеља, јер би мене ти Утер’о у лаж. Коме да се верује,
Кад се десна рука дигла против
' Властитих груди? Протеју, жаиим Сто Више ти никад веровати не смем;
Због тебе свет ћу сматрати туђином.
Оваква рана најђубља је рана.
Јер проклето је време кад од свих Непријатеља пријатељ је гори.
ПРОТЕЈ Поражен ја сам кривицом и грехом.
Опрости мени, Валентине! Ако Жаљење моје довољан је откуп За грех, искрено нудим ти га ја;
Кол’ко погреших, толико и патим.
ВАЛЕНТИН Онда сам плаћен; сматрам те часним.
Кога кајање не умилостиви,
Тај не припада ни небу ни земљи;
Кајање 1 гнев вечити ублажи;
И, да опроштај пуни ти покажем,
Све то Што је у Силвији моје Све ти поклањам нека буде твоје16 ЈУЛИЈА Вај, јадна сам!
(Пада xи несвест)
ПРОТЕЈ	Гле, шта је дочаку?
ВАЛЕНТИН Но, шта је, дечко? Еј, обешењаче!
Погледај амо. Шта је, проговори.
ЈУЛИЈА Господар мој је наредио мени Госпи Силвији да предам прстен,
Али ја нисам учинио то Из свог нехата.
ПРОТЕЈ	Где је прстен, момће?
ЈУЛИЈА Ево га. (Да)е прстен)
ПРОТЕЈ	Дај ми да видим. Па то је
Прстен који сам ја Јулији дао.
ЈУЛИЈА Опростите ми; ја сам погрешио.
Ово је прстен који сте послали Силвији. (Показу)е дртиги прстен)
11 wСве то што је у Сиивијл моје
Све ти поклањам нека буде твоје.&quot;
Ово је за Јулију знаћлло: »Дајем ти СУВљу.&quot; 1 зато Јулија пада у несвест. Међутлм, том рећеницом Валентин је можда хтео само рећи: wКолико волим Силвију толико 1 тебе.&quot;
224
ПРОТЕЈ Али како си дошао
До овог прстена. који на растамку Јулији дадох?
ЈУЛИЈА	Она ми га дала;
Јулија га је и донела амо.
ПРОТЕЈ Јулија! Како?
ЈУЛИЈА	Сад погледај ону
Којој си завет заклцт\рама дав’о;
А она их је у срцу чувала.
То срце ти си кривоклетством цеп’о!
Стиди се због тог поступка, Протеју!
Стиди се што сам у овом руху,
У прерушењу ако стида има.
Мања је мрља — смерност каже нам — .
Ако ли жене промене облик,
Него кад људи ћуд своју промене.
ПРОТЕЈ Него кад људи ћуд своју промене!
О, небо! Кад би Човек само био Постојан, он би и савршен био.
Та јцдна мана грешкама га пуни;
И наводи га на грехове многе;
Непостојаност га води неверству,
Још пре но што је почео да воли.
Верно ће око наћи да, у дражима,
Све што Силвија то и Јулија има.
ВАЛЕНТИН Руку овамо обоје! Блажен сам Сто закључујем ја ваш срећни брак.
Била би штета да пар пријатељски Буде још дуго у нцпријатељству.
ПРОТЕЈ Небо! Ти буди сведок да је сада Заувек жеља моја испуњена.
ЈУЛИЈА И моја.
(Долазе РАЗБОЈНИЦИ С ВОЈВОДОМ т ТУРИЈЕМ)
РАЗБОЈНИЦИ Плен! плен! плен!
ВАЛЕНТИН	Натраг! Војвода је мој кнез.
Добро нам дошли, ваша мииости!
Ја сам Валентин, немилошћу прогнан.
ВОЈВОДА Валентин витез!
ТУРИО Ту је Силвија; Силвија је моја.
15 5експ!р л
225
ВАЛЕНТИН Турио, натраг, ил’ ћеш смрт загрлит’! Немој прелазит границу мог гнева;
Силвију немој да називаш својом;
Усудиш ли се још једном, знај никад Нећцш видети више ни Милано.
Ту она стоји; то је љубав моја;
Ни прстом да је дотакао ниси.
ТУРИО Не, Валентине, ја не марим за њу; Сматрам да луд је онај ко се излаже Опасности због девојке која га Не воли. Не тражим је. Твоја је.
ВОЈВОДА Утолико си ништавнији, нижи,
Кад тако лако ти остављаш ону Око које си толико облет’о.
Тако ми части мојих предака,
Допада ми се твој дух, Валентине,
И сматрам да си достојан љубави Царице једне; стога ти опраштам Све што је било; горчину сваку Бришем, и хочу сам да оповргнем Прогонство твоје; твојој ненадмашној Врлини дајем ново достојанство:
Витеже, ти си племић добра рода,
Узми СиЈвију, заслужио си је.
ВАЛЕНТИН Вашој милости хвала на том дару, Јер тим сте даром усрећиЛи мене.
А сад вас молим, ради ваше кћери,
Да ми доброту једну учините.
ВОЈВОДА Пристајем, реци, ма шта било то. ВАЛЕНТИН Ови прогнани људи, са којима Зивим, имају особине добре,
Опрости њима што су учинили Овде, прогонства ослободи њих.
Уљудни, пуни доброте су они,
Подесни биће и за службе важне. ВОЈВОДА Превагнуо си; опраштам и њима И теби. Службе с&amp;м њима одреди,
Прцма њиховим заслугама. А сад, Хајдемо. Несклад сав да окончамо: Весељем, игром, свечаношћу ретком.
226
ВАЛЕНТИН Потрудићу се успут да насмејем И ваСу Милост својим разговором.
Шта бисте рекли ви о пажу овом?
ВОЈВОДА Стидљив; а мислим да је дечко смеран. ВАЛЕНТИН Смернији он је од сваког дечака. ВОЈВОДА Шта хоћеш да тим речеш?
ВАЛЕНТИН	Дозволите,
Да вам испричам док будемо ишли,
Па ћете сами чудити се оном Сто се сад збиио. Протеју, ти ходи;
Казна ти је само да чујеш причу Драгане твоје; а затим ће нам Свађбе и гозбе бити у исти дан;
Заједнички је и свечаност. већа;
Дом један, једна узајамна срећа.
(Ођу)
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>t1e1looihqys86ptzomfqj2940h4ney</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139706</id>
      <parentid>139705</parentid>
      <timestamp>2025-06-19T17:29:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>178.222.169.110</ip>
      </contributor>
      <comment>/* ЛИЦА: */</comment>
      <origin>139706</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="165473" sha1="d1txhoff038bho8gouoriwt9qe0dsoq" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов=Два витеза из Вероне
| аутор=Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа=
| година=
| белешке=Превели: Живојин Симић и Трифун Ђукић
}}

== ЛИЦА: ==
&lt;poem&gt;
'''ВОЈВОДА ОД МИЛАНА''', Силвијин отац
'''ВАЛЕНТ и ПРОТЕЈ''', два витеза из Вероне
'''АНТОНИО''', Протејев отац
'''ТУРИО''', Валениинов будаласти супарник
'''ЕГЛАМОР''', Силвијин помоћнлк у њеном бекству
'''СПИД''', Валенттнов слуга
'''ЛАНС''', Протејев слуга
'''ПАНТИНО''', Антонијев слуга
'''КРЧМАР'''
'''РАЗБОЈНИЦИ'''

'''ЈУЛИЈА''', племићка из Вероне 
'''СИЛВИЈА''', војводина кћи 
'''ЛУЦЕТА''', Јулијина собарица
'''СЛУГЕ''', МУЗИЧАРИ

Место радње
ВЕРОНА, МИЛАНО И ГРАНИЧНА ОБЛАСТ МАНТОВЕ
&lt;/poem&gt;

== ПРВИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА === 
&lt;poem&gt;
Верона. Улица

(Долазе ВАЛЕНТИН и ПРОТЕЈ)

'''ВАЛЕНТИН''': 

Не одговарај ме, драги Протеју;
Ко не иде никуд тај остане прост.
Да твоју младост ту везала није 
Погледом својим драгана ти лепа.
Молио бих те да ти идеш са мном,
Да видиш чуда далекога света,
Место код куће што чамујеш ти,
И доколицом пустом траћиш младост.
Ал’ пошто љубиш — нек’ је срећно теби,
Желим ти к’о што желео бих себи.

'''ПРОТЕЈ''':

Ти иђеш? Драги Валентине, збогом!
И на Протеја свог помисли ако 
На путу видиш знаменитост ретку.
У својој срећи, када ти се јави,
Пожели да сам тад и ја твој друг.
Ако ти икад опасност загрози,
Препусти јаде молитвама мојим,
Јер молићу се за те, Валентине.

'''ВАЛЕНТИН''': 

С љубавном књигом молићеш се за ме? 

'''ПРОТЕЈ''': 

Да, молићу се с њом за успех твој.

'''ВАЛЕНТИН''': 

О љубави је дубокој та прича 
Како Леандер Хелеспонт&lt;ref&gt;Млади Леандер из Абидоса волео је Херу, лепу Венерину свештеницу у Сестосу. Да би се састајао с њом, Леандер је сваке ноћи препливавао Дарданеле, а Хера му је буктињом с врха високе куле давала знак у ком правцу да плива. После многих нежних састанака Леандер се једне бурне ноћи удави, а Хера од туге скочи с куле у море и утопи се.&lt;/ref&gt; преплива.

'''ПРОТЕЈ''':

Дубока прича о дубљој љубави, 
Јер загазио у љубав је дубље. 

'''ВАЛЕНТИН''': 

До гуше у њу утонуо ти си,
Мада Хелеспонт препливао ниси.

'''ПРОТЕЈ''': 

Па, саветуј ме како ја да успем. 

'''ВАЛЕНТИН''': 

Не, јер ти не би користило.

'''ПРОТЕЈ''': 

Зашто?

'''ВАЛЕНТИН''': 

Па зато што бити заљубљен 
Значи да патњом купи се презрење; 
Погледи хладни уздасима болним;
Двадесет будних и заморних ноћи 
Дају се за тренут уживања само.
Ако се љубав и освоји срећно,
То може бити добитак несрећан;
Ако се губи — пропада сав труд.
Памет је, дакле, купила ту лудост.
Ил’ је лудошћу свладана памет.

'''ПРОТЕЈ''': 

По теби, ја сам будала.

'''ВАЛЕНТИН''':	

Бојим се
На делу да ћеш показат се такав.

'''ПРОТЕЈ''': 

Ти негодујеш против љубави;
Ја нисам љубав.

'''ВАЛЕНТИН''':	

Ал’ љубав је твоја
Господарица, јер влада тобом;
А тај ког она тако ујарми,
Будала је, и он се паметним 
Не може назват.

'''ПРОТЕЈ''':	

Многи писци кажу;
К'о што црв седи у пупољку цветном 
И нагриза га, тако и памети 
Најбољој љубав шкоди, нагриза је. 

'''ВАЛЕНТИН''': 

Ал’ кажу и то: к’о што црв нагриза 
Пупољак и пре но што се расцвета,
Тако и љубав претвара у лудост 
Младу нежну памет и упропасти је 
Још у пупољку, те с првим пролећем,
Она губи свеже зеленило већ,
Прекрасне наде будућих плодова.
Ал’ што да губим време тим да теби, 
Посвећенику луде жеље, дајем
Залудан савет? Но, још једном: збогом!
У луци мене сад мој отац чека,
Да види да л’ сам укрц’о се већ.

'''ПРОТЕЈ''': 

Отпратићу те донде, Валентине.

'''ВАЛЕНТИН''': 

Не, мој Протеју, праштамо се сад.
У Милано ми пиши о успеху 
У љубави, и шта се догађа још 
У одсутности пријатеља твог;
А ја ћу теби писати такође.

'''ПРОТЕЈ''': 

Сваку ти срећу желим у Милану.

'''ВАЛЕНТИН''': 

И ја теби код куће. Сад збогом!

(''Оде'')

'''ПРОТЕЈ''': 

Он лови част, ја љубав. Он оставља 
Пријатеље да их више удостоји;
Ја напуштам себе, пријатеље, све 
Ради љубави. А ти, Јулија, ти си 
Променила ме; — због тебе напустих 
Штудије, траћим време и ратујем 
Са добрим саветом, потцењујем свет;
Од тешких мисли млитави ми ум,
А сетна чежња моје срце дави.

(''Долази СПИД'')

'''СПИД''': 

Здраво да сте, господине Протеју!
Да ли виђесте господара мога?

'''ПРОТЕЈ''': 

Управо сад је отиш’о одавде,
Да с’ укрца за Милано.

'''СПИД''':
	
Отпловио —
Двадесет на један — то вам могу рећ’,
А ја, к’о овца изгубљена већ.

'''ПРОТЕЈ''': 

Тако је: овца често и залута,
Докле њен пастир не врати се с пута.

'''СПИД''': 

Ви сматрате, дакле, да је мој господар пастир, а ја да сам овца?

'''ПРОТЕЈ''': 

Да.

'''СПИД''': 

Онда су моји рогови његови, па спавао ја или био будан. 

'''ПРОТЕЈ''': 

Будаласт одговор, какав приличи овци.

'''СПИД''': 

То доказује да сам ја овца?

'''ПРОТЕЈ''': 

Да, а твој господар — пастир.

'''СПИД''': 

Логично ћу доказати да није тако.

'''ПРОТЕЈ''': 

То ти неће бити лако; ја ћу логиком доказати супротно.

'''СПИД''': 

Пастир тражи овцу, а не овца пастира; али ја тражирм мога господара, а мој господар не тражи мене; према томе, ја нисам овца.

'''ПРОТЕЈ''': 

Овца, ради паше иде за пастиром; пастир не иде ради хране за овцом; ти, због плате, пратиш свога господара; твој господар не прати тебе ради плате; према томе, ти си овца.

'''СПИД''': 

Још један такав доказ натераће ме да блејим.

'''ПРОТЕЈ''': 

Али, чујеш: јеси ли дао моје писмо Јулији?

'''СПИД''': 

Да, господине; ја, изгубљено јагње, дао сам писмо њој, нагизданом јагњету; а она, нагиздано јагње, није дала мени, изгубљеном јагњету, ништа за мој труд.

'''ПРОТЕЈ''': 

Пасиште је сувише мало за толику јагњад.

'''СПИД''': 

Ако је оно претрпано стоком, најбоље је да је набијете на ражањ.

'''ПРОТЕЈ''': 

Грешиш; најбоље је да тебе наградим.

'''СПИД''': 

Па, господине, и мање од златника била би ми довољна награда за предају вашег писма.

'''ПРОТЕЈ''': 

Погрешно си ме схватио; мислим да те наградим, не златником, већ батином.

'''СПИД''': 

Уместо златника — батина! То заиста није награда за ношење писма вашој драгани.

'''ПРОТЕЈ''': 

Али, шта је рекла она? Је ли климнула главом?

'''СПИД''': 

Да.

'''ПРОТЕЈ''': 

Значи да пристаје?

'''СПИД''': 

Погрешно сте ме схватили, господине; рекао сам вам само да је климнула главом.

'''ПРОТЕЈ''': 

Па, то онда можда не значи ништа,

'''СПИД''': 

Тај ваш закључак нека вама буде награда за ваш труд.

'''ПРОТЕЈ''': 

Па, ето, частићу те што си јој однео писмо.

'''СПИД''': 

Видите да морам бити стрпљив према вама.

'''ПРОТЕЈ''': 

Како?

'''СПИД''': 

Па, ето, господине, однео сам ваше писмо, а ви сте ме наградили само обећањем.

'''ПРОТЕЈ''': 

Заиста си брз на доскочици.

'''СПИД''': 

Па ипак не могу да стигнем ваш спори новчаник.

'''ПРОТЕЈ''': 

Хајде, саопшти ствар укратко: шта је рекла?

'''СПИД''': 

Отворите свој новчаник, да би и новац и ствар могли бити одмах предати.

'''ПРОТЕЈ''': 

Добро, момче, ево ти за твој труд. Шта је рекла?

'''СПИД''': 

Збиља, господине, тешко да ћете је освојити.

'''ПРОТЕЈ''': 

Је ли то утисак што си добио од ње?

'''СПИД''': 

Од ње нисам могао добити ништа, господине, чак ни дукат за доношење вашег писма. Била је тако тврда према мени кад сам јој донео ваше писмо, те мислим да ће бити исто тако тврђа према вама кад јој се лично обратите. Не дајте јој никакве дарове сем камена, јер је тврда као камен.

'''ПРОТЕЈ''': 

А шта је рекла? Ништа?

'''СПИД''': 

Ништа, чак ни „узмите ово за ваш труд“. А и ваша велика дарежљивост обогатила ме је овим малим сребрњаком, па зато одсад носите ваша писма лично. А сад носим, господине, ваш поздрав свом господару.

'''ПРОТЕЈ''': 

Иди. одлази да спасаваш брод 
Од бродолома; пошто неће он 
Потонут докле на њему си ти,
Јер суђено је да скончаш на копну&lt;ref&gt;Постојала је пословица: „Ко је рођен да буде обешен никад се неће удавити.“ — Уп. Буру (I. 1).&lt;/ref&gt;.

('''СПИД''' ''одлази'')

Гласника бољег морам послати;
Јулија је због њега моје писмо 
Хладно примила, и њој је сад жао 
Што јој га није бољи курир дао.
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
Верона. Врт Јулијине куће

(Долазе ЈУЛИЈА и ЛУЦЕТА)

'''ЈУЛИЈА''': 

Сад, кaд смо саме, реци ми, Луцета,
Би li ми рекла ти да се заљубим?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, госпо, али — никад неопрезно.
  
'''ЈУЛИЈА''': 

У скупу оних племића шло са мном 
Сваког су дана, по мишљењу твем 
Који је од њих најдостојнији 
Љубави.

'''ЛУЦЕТА''': 

Молим поновите само 
Имена њина, па ћу онда тек,
Према плиткоћи своје вештине,
О томе дати вама и свој суд.

'''ЈУЛИЈА''': 

О Егламору лепом шта ти мислиш?

'''ЛУЦЕТА''': 

Слаткоречив је он витез, и мио:
Ал’, да сам што ти, тај мој не би био.

'''ЈУЛИЈА''': 

А Меркацио, витез богат тако?

'''ЛУЦЕТА''': 

Богатство добро; он тако и тако.

'''ЈУЛИЈА''': 

А Протеј млади? Шта о њему велиш?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да луде ли смо! Шта још знати желиш?

'''ЈУЛИЈА''': 

Гле, а шта значи та нагла промена 
При самом помену његова имена?

'''ЛУЦЕТА''': 

Опростите ми што ја, ситна, мала,
Свој суд о дивном витезу би дала!

'''ЈУЛИЈА''': 

Зар не и о њему, к’о о другим свима?

'''ЛУЦЕТА''': 

Он највише доброг преимућств'а има.

'''ЈУЛИЈА''': 

А твој разлог?

'''ЛУЦЕТА''':	

Немам разлога другога;
Такав ми се чини, сматрам га таквога!

'''ЈУЛИЈА''': 

Ти би хтела да он моју љубав има?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, ако се само ваша љубав прима.

'''ЈУЛИЈА''': 

Он најмање гледа да ми се додвори.

'''ЛУЦЕТА''': 

Ал’ га зато љубав понајвише мори!

'''ЈУЛИЈА''': 

Мала љубав када тако мало збори!

'''ЛУЦЕТА''': 

Затворена ватра најснажније гори.

'''ЈУЛИЈА''': 

Који не покажу љубав ти не љубе.

'''ЛУЦЕТА''': 

Ал’ најмање воле који љубав трубе.

'''ЈУЛИЈА''': 

Да ми је знати шта мисли.

'''ЛУЦЕТА''':	

Читајте
Ово писмо, госпо.
(''Даје писмо'')

'''ЈУЛИЈА''':	

„Јулији&quot;. - Реци ми
Од кога је оно?

'''ЛУЦЕТА''':	

Садржај ће рећи.

'''ЈУЛИЈА''': 

Кажи ми, кажи, ко ти га је дао?

'''ЛУЦЕТА''': 

Паж Валентина витеза, а њега 
Мислим да Протеј послао је. Он би 
Сам дош’о к вама, ал’ наиш’о на ме,
И ја га примих место вас. Сад молим 
Да опростите погрешку ми ову.

'''ЈУЛИЈА''': 

Подводачица подла ти си, је ли? 
Како смеш примат писма блудничка? 
Шаптати и правити заверу против 
Младости моје? Часно звање збиља,
А ти подесна за то достојанство.
Узми лист овај, врати га, или ми 
Бежи с очију!

'''ЛУЦЕТА''':	

Ал’ служба љубави
Награду заслужује, а не мржњу. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Хоћеш ли ићи?

'''ЛУЦЕТА''':	

Да, да бисте ви
Могли размислити.
(''Оде'')

'''ЈУЛИЈА''':	

Ипак бих волела
Да писмо оно прочитах. А сада 
Срамота ме је да је натраг зовем,
И замолим је да учини грешку 
Због које сам је сад изгрдила.
Како је глупа! Зна да сам девојка,
А не нагна ме да отворим писмо! 
Девојке кажу из смерности &quot;не“,
А желе да то човек схвати „да“.
Како настрана, луцкаста је љубав,
Као ћудљиво дете кад огребе 
Дадиљу, затим одмах љуби прут!
Како Луцету ја отерах гневно,
Мада бих сад је задржала радо!
Како навикох чело да се мршти 
Љутито, мада унутрашња радост 
Гони ми срце да се осмејкује.
Моја је казна да зовем Луцету 
Натраг и молим да ми опрости 
Лудост. Луцета!
(''ЛУЦЕТА се враћа'')

'''ЛУЦЕТА''': 

Ваша милост жели?

'''ЈУЛИЈА''': 

Је ли обеду време?

'''ЛУЦЕТА''':	

Камо да је,
Да би сте своју срџбу искалили 
На јелу, а не на својој служавци.

'''ЈУЛИЈА''': 

А шта сте оно брзо подигли?

'''ЛУЦЕТА''': 

Ништа.

'''ЈУЛИЈА''':	

Ал’ ви сте сагнули се нешто?

'''ЛУЦЕТА''': 

Хартију коју испустих подигох. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Зар је та хартија за вас ништа? 

'''ЛУЦЕТА''': 

Па баш ништа што се мене тиче. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Онда нек’ чека оног кога се тиче. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Госпођо, неће лежати онамо 
Где треба ако објашњена није.

'''ЈУЛИЈА''': 

Неки твој драган пис’о ти у стиху. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Да бих то складно отпевати могла.
Ал’ покаж’те ми, одредите тон.

'''ЈУЛИЈА''': 

Таквој играчки не придајем важност. 
Најбоље певај по арији оној:
„Лакомислена љубав&quot; што се зове. 

'''ЛУЦЕТА''': 

За тако лаку арију је песма Много озбиљна!

'''ЈУЛИЈА''':	

Можда припев има?

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, и биће врло мелодичан 
Кад га певате ви.

'''ЈУЛИЈА''':	

А зашто не ти?

'''ЛУЦЕТА''': 

Не могу тако високо да певам. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Да видим песму.
(''Узима писмо'')
Но, шта је ово?

'''ЛУЦЕТА''': 

Ако хоћете отпевати то
Тон не мењајте. Мени се не свиђа 
Ваш измењени тон.

'''ЈУЛИЈА''':	

Не свиђа зар?

'''ЛУЦЕТА''': 

Одвећ је оштар.

'''ЈУЛИЈА''':	

Ти си много ћудљива.

'''ЛУЦЕТА''': 

А сад сте много опори, кварите 
Складност арије наглом променом.
За ову песму потребан је тенор&lt;ref&gt;Протеј.&lt;/ref&gt;.

'''ЈУЛИЈА''': 

Ти би га својим басом угушила. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Не, ја сам, госпо, за Протеја сад. 

'''ЈУЛИЈА''': 

Даље с досадном тричаријом том! 
Збркана то је изјава љубави! —
(''Поцепа писмо)
Иди! Остави цедуљице те;
Ти ћеш да скупиш њих, да ме љутиш. 

'''ЛУЦЕТА''': 

Тобоже љута; а волела би 
Да је и друго писмо од њега 
Тако наљути.
(''Оде'')

'''ЈУЛИЈА''':	

Гневна сам на себе.
Мрске руке, љубавне уништисте речи! 
Осице&lt;ref&gt;Прсти.&lt;/ref&gt; штетне, нахраниле сте се Сад медом који су вам пчеле дале.
А жаоком их убијате својом.
За накнаду љубим сада свако парче. 
Гле, овде пише „љубазна Јулија“;
О, нељубазна Јулија! Бацићу,
Из освете за твоју незахвалност,
Твоје име на тврдо камење,
И презриво ти гордост газити.
А овде пише: „Љубављу рањени
Протеј&quot;; сирото то рањено имее! 
У грудима ћеш мојим, к’о у постељи, 
Лежати док се рана не исцели.
Очистићу те, рано, лековитим 
Пољупцем. Само двапут или трипут 
Написано је име &quot;Протеј“. Умири се,
Добри ветре, да не одуваш ниједну 
Рећ, док не нађем свако слово писма, 
Сем мога имена; њега нека вихор 
Однесе на страшну, окомиту стену;
И одатле у бесно море баци!
Гле, овде је двапут написано 
Његово име у једном ретку:
„Сироти, очајни Протеј, заљубљени 
Протеј слаткој Јулији.“ — Ово ћу
Оцепити; не, нећу, јер га је 
Тако лепо здружио са својим 
Именима чежњивим; овако 
Савићу их једно на друго; па сад се 
Љубите, грлите, чин’те што вам воља!
(''ЛУЦЕТА се враћа'')

'''ЛУЦЕТА''': 

Госпо, обед је готов. Отац чека вас.

'''ЈУЛИЈА''': 

Добро; па хајдемо.

'''ЛУЦЕТА''': 

Шта? Зар цедуљице
Ту да леже и тајну одају?

'''ЈУЛИЈА''': 

Покупи их ако сматраш да су важне,

'''ЛУЦЕТА''': 

Не, грдисте ме што сам их донела.
Али их ипак оставити нећу 
Да овде леже.

'''ЈУЛИЈА''':	

У вољл су вама.

'''ЛУЦЕТА''': 

Да, госпо драга, ви можете рећи 
То што видите; али видим и ја,
Иако, ваљда, мислите да жмурим.

'''ЈУЛИЈА''': 

Хајде, хајде, хоћеш ли пожурити?
(''Одлазе'')
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Верона. Антонијев дом

('''Улазе АНТОНИО и ПАНТИНО''')

'''АНТОНИО''': 

Кажи ми, Пантино, због каквог те то 
Важног разговора задржа мој брат 
У трему?

'''ПАНТИНО''': 

Зборио о синовцу свом,
Протеју, вашем сину.

'''АНТОНИО''': 

Али шта?

'''ПАНТИНО''': 

Чуди се што му ваше лордство пушта 
Да траћи своју младост код куће.
Док други људи, угледа мањега,
Рад’ напретка шаљу синове у свет:
Неке у рат, да пробају срећу;
Неке да траже острва далека;
Неке на учене универзитете.
Рек’о је да је ваш син Протеј згодан 
За све то, и још да вас замолим 
Да му не дате да време траћи 
Код куће, јер би њему у старости 
Баш недостатак био то што није 
Путов’о више у својој младости.

'''АНТОНИО''': 

За то не мораш молити ме дуго,
Јер месец дана о том мислим већ,
Размишљам како губи своје време,
И како неће потпун човек бити,
Не буде л’ у свету окушан и учен.
Радом и трудом искуство се стиче 
И брзим током времена допуни.
Реци ми куд бих послао га сад?

'''ПАНТИНО''': 

Вашем лордству мислим није непознато 
Да је Валентин, његов млади друг,
У служби цара &lt;ref&gt;Владар у Милану назван је царем неколiко пута у овој драми, а у листи лица назван је војводом. Неки немачки царцви држали су покаткад свој двор у Милану.&lt;/ref&gt; на царском двору.

'''АНТОНИО''': 

Знам то добро.

'''ПАНТИНО''':	

Мислим да би било
Добро да га ваше лордство пошље тамо.
Он ће се тамо вежбат у борењу 
И витешким играма, слушаће 
Разговоре, општит с племићима;
Имаће тамо прилике да види 
Вежбе достојне младости његове 
И племенитог његовога рода.

'''АНТОНИО''': 

Допада ми се твој предлог; добро си 
Саветовао; само извршење 
Показаће ти кол’ко ми се свиђа.
Послаћу га на царев двор што пре.

'''ПАНТИНО''': 

Сутра Дон Алфонзо и други племићи 
Доброга угледа одлазе да цара 
Поздраве и да његовој милости 
Препоруче своју службу.

'''АНТОНИО''': 

Добро друштво;
С њима ће Протеј; баш у добри час!
Сад ћу му казат.

(''Улази ПРОТЕЈ'')

'''ПРОТЕЈ''': 

Љубави слатка! Слатко писмо! Слатки 
животе! Ту је њена рука, јамац 
Њенога срца; ту је завет њене 
Љубави, залога части њезине.
О, кад би очеви наши одобрили 
Нашу љубав и запечатили 
Нашу срећу својим пристанцима!
Дивна Јулијо!

'''АНТОНИО''': 

Хеј, шта читаш тамо?

'''ПРОТЕЈ''': 

Кратко писмо, милостиви оче,
Од Валентина, које је донео 
Пријатељ што је дошао од њега.

'''АНТОНИО''': 

Дај ми, да видим шта је ново ту. 

'''ПРОТЕЈ''': 

Нема ту, оче, вести никаквих;
Сем што пише да задовољно живи,
Да је омиљен јако и све више 
У царевој милости; жели да сам с њим,
Да суделујем у срећи његовој.

'''АНТОНИО''': 

Па јеси л' његовој жељи наклоњен? 

'''ПРОТЕЈ''': 

Вашој се вољи, оче, покоравам; 
Његова пријатељска жеља неће 
Утицати на ме.

'''АНТОНИО''': 

Ал' моја је воља
У складу баш са жељом његовом.
Не чуди се мојој ненадној одлуци;
Јер то што хоћу то хоћу, па крај.
Ја сам решио да извесно време 
На царском двору будеш с Валентином.
За издржање: кол’ко шаљу њему 
Његови, тол’ко слаћу и ја теби.
Сутра да пођеш, спреми се! 
Изговор Не вреди овде, ја сам одлучан.

'''ПРОТЕЈ''': 

Не могу тако брзо спремити се; 
Молим вас да се одложи дан-два.

'''АНТОНИО''': 

Слушај, што треба биће ти послато; 
Одлагања нема; сутра мораш ићи.
Хајд’мо, Пантино; твоја дужност биће 
У томе да тај одлазак убрзаш.

(''АНТОНИО и ПАНТИНО оду'')

'''ПРОТЕЈ''': 

Клоних се ватре да се не опечем,
А у море падох, у ком се утопих.
Плашио сам се да покажем оцу 
Јулијино писмо, да ме не укори 
Због љубави моје; а изговор мој 
Прилику му пружи да ми створи 
Највећу сметњу баш љубави тој.
О, како ово пролеће љубави 
Варљиво нам као сјај априла зрачи,
Кад се за час сунца лепота појави,
А црн облак затим одједном га смрачи!

(''ПАНТИНО се враћа'')

'''ПАНТИНО''': 

Господин Протеју, отац за вас пита;
Што пре хај’те к њему, јер се њему хита. 

'''ПРОТЕЈ''': 

Тако је то: моје срце прима све, 
Мада тисућ пута ипак вели &quot;не“.
(''Оду'')

&lt;/poem&gt;

== ДРУГИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Милано, Војвођин ћЛворац

(Улазе ВАЛ.ЕНТИН и СПЕД)

СПИД Господине, ваша рукавица.
ВАЛЕНТИН Није моја; моје су рукавице На мојим рукама.
СПИД	Ал’ ово је можда
Ваша, јер је само једна.
ВАЛЕНТИН	Ха! да
Видим. Да, моја је, дај ми је;
Слатки украсе који покриваш Ствар божанствену! Ах, Силвија!
СПИД Госпођице Силвија! Госпођице Силвија!
ВАЛЕНТИН Ста Је то, момче?
СПИД	Она, господине,
Не чује ме.
ВАЛЕНТИН Али, пријатељу,
Ко ти је рек’о да је зовеш ти?
СПИД Ваша милост, ил’ сам погрешио ја.
ВАЛЕНТИН Увек си пребрз.
СПИД	Последњи пут ипак
Ја добих грдњу што сам много спор.
ВАЛЕНТИН Па реци мени, момче, да ли знаш Ти госпођицу Силвију?
СПИД	Да, ону
Коју је ваша милост заволела?
ВАЛЕНТИН Откуда ти знаш да сам заљубљен?
СПИД Знам то по овим особеним знацима: прво, научили сте, као господин Протеј, да скрстите руке као незадо- вољник; да певушите љубавну песму као цр\рендаћ; да
&lt;1 »
Селате сами као човек који болује.од куге; да уздишете као ђак који је изгубио буквар; да плачете као млада девојка која је сахранила бабу; да гладујете као боле- сник који се лечи гладовањем; да бдите као Човек који се боји крађе; да говорите жалостиво као просјак о пра- знику Свих светих. Имали сте обичај, кад се смејете, да кукуричете као петао; кад идете, да ходате као лав; кад гладујете, да то буде одмах после обеда; а кад сте из- гледали тужни, то је било само због оскудице у новцу, а сад вас је ваша госпа тако изменила да једва могу да мислим, кад гледам у вас, да сте ви мој господар.
ВАЛЕНТИН Зар се све те ствари виде на мени?
СПИД На вама или у вама, то је свеједно. Да ви нисте тако једноставни нико их не би приметио. Али ви сте тако не- притвоми, да те лудости, које су у вама, сијају кроз вас као вода у суду за преглед мокраће, те је свако око које вас види лекар који одмах изврши дијагнозу ваше бољке.
ВАЛЕНТИН Али, реци ми, знаш ли ти моју госпу Силвију?
СПИД Ону у коју толико пиљите кад седи за вечером?
ВАЛЕНТИН Зар си опазио то? Да, на њу мислим.
СПИД Па, господине, ја је не знам.
ВАЛЕНТИН Знаш је п&gt;о мом гледању у њу, а ипак је не знаш!
СПИД Зар није она ружна, господине?
ВАЛЕНТИН Она, момче, није толико лепа колико је мила.
СПИД То, господине, врло добро знам.
ВАЛЕНТИН Ста знаш?
СПИД Знам да није толико лепа колико се вама чини да је мила.
ВАЛЕНТИН Хтео сам речи ђа је њена лепота изврсна, а њена Ијупкост бесконачна
СПИД То је зато што је једна намазана, а друга неура- чунљива.
ВАЛЕНТИН Како намазана? И како неурачунљива?
СПИД Па, ето, господине; тоиико се маже да би била лепа, да нико не може да рачуна на њену лепоту.
ВАЛЕНТИН Ја обожавам њену лепоту. А како ти мене цениш?
СПИД Ви је ниједном нисте видели откако је поружнела.
ВАЛЕНТИН Откад је она поружнела?
СПИД Откако сте се ви заљубили у њу.
ВАЛЕНТИН Заволео сам је кад сам је први пут видео, и јож увек видим да је лепа.
СПИД Ако је волите, ви је не можете видети.
ВАЛЕНТИН ЗаСто?
СПИД Зато, јер је Ијубав слепа. От да имате моје очи, или да ва5е властите очи имају ону оштровидост коју су имале кад сте карали господина Протеја што иде без подвезица.
ВАЛЕНТИН Шта бих онда видео?
СПИД Видели бисте своју садашњу лудост и њену велику поружнелост. Заљубљцн Човцк заборави да подвеже своје чарапе; па и ви, зато што сте заљубљени, не видите да вам ципела није везана.
ВАЛЕНТИН Онда си, момче, можда и ти заљубљен; јер јуче ујутру ниси могао да видиш да ли су моје ципеле обрисане.
СПИД Тако је, господине; био сам заљубљен у своју по- стељу. Хвала вам, ви сте ме изударали због моје за- љубљености, а то ми даје и вечу смелост да вас укорим због ваше.
ВАЛЕНТИН Да закључимо. Због своје љубави ја стојим као на жару.
СПИД Боље би било да седнете и да се расхладите.
ВАЛЕНТИН Синоћ ми је рекла да напишем неколико стихова некоме кога она воли.
СПИД Па, јесте ли написали?
ВАЛЕНТИН Јцсам.
СПИД Зар ти стиховд нису хроми?
ВАЛЕНТИН Нисии, момче; написао сам их што сам боље могао. Мир! Ево је долази.
(Влазл СтЛВИЈА)
СПИД (за себе) о, да дивних покрета! О, да дивне лутке! Сад ће он да јој објашњава као у позоришту с луткама.
ВАЛЕНТИН Госпо и господарице, добро вам јутро по хи- љаду пута.
СПИД (за себе&gt; Што не би додао и једно добро вече! Ово је нека прекобројна учтивост.
СИЛВИЈА Валентине, витеже и мој пратиоче, вама ђве хиљаде пута.
СПИД (за сЦбе) Он треба да дађне камату њој; међутим, она је даје њему.
ВАЛЕНТИН Као Што сте мл наредили, ево Написао сам писмо вашем тајном И безименом пријатељу; не бих Имао воље за то да ми није Према мХости вашој дужност била.
(Даје плсмо)
'и'&lt; СИЛВИЈА О, хвала, добри пратиоче мој.
Врло учено написано, знам.
ВАЛЕНТИН Верујте, госпо, није ишло лако;
Јер нисам знао ком је намењено,
Те сам писао насумце, па стога Непоу7-ђано.
СИЛВИЈА	Да л’, можда, свој труд
Прецењујете?
ВАЛЕНТИН Не, госпо; но, ако Треба вам, а ви наређите само,
Хиљађу пута толико 6у писат.
А ипак, ипак...
СИЛВИЈА	Леп је закључак!
Погађам исход; ипак, ја га нећу Именовати; ипак и не марим;
А ово ипак узмите натраг;
Ипак вам хвала; не мислим да вас Више тако трудим.
СПИД Цw сцбцј	Али ипак хоћеш;
Ипак, па ипак.
ВАЛЕНТИН А ваша милост
Шта мислл? Вама не свиђа се то?
СИЛВИЈА О, да; стихови писани су вешто;
АИл, пошто су нерађо писани,
То их узмите натраг. Узмите их.
(Враћа писмо)
ВАЛЕНТИН Госпо, ови су стихови за вас.
СИЛВИЈА Да, господине, ви сте их писали По мом захтеву, аии ја их нећу;
Они су за вас. А ја бих желела Да дирљивије написани буђу.
ВАЛЕНТИН Ако хоћете — написаћу друго Вашој милости.
СИЛВИЈА	Кад га напишете,
Прочитајте га онда, мене ради;
Допадне ли со вама, онда добро;
Не допадне 1* се вама, опет добро.
ВАЛЕНТИН Допадне 1* ми се, госпо, шта онда?
СИЛВИЈА Допадне ли се вама — узмите га За труд ваш. А сађ, збогом, пратиочет СПИД &lt;за себе&gt; О, сасвим чудна и недокучива је ова шала: Као нос на лицу, или на торњу ветрушка мала!
Господар моли је, а она — човек веровао не би —
Од молиоца и ученика прави учитеља себи.
Да, то је мајсторија! То никад чули нисмо,
Господар, к’о секретар, да пише себи писмо!
ВАЛЕНТИН Ста је сад, момче? Каквог разлога имаш да разговараш са самим собом?
СПИД Правио сам стихове, а ви сте тај који има разлога. 
ВАЛЕНТИН Да чиним шта?
СПИД Да будете проводаџија госпа Силвије.
ВАЛЕНТИН Код кога?
СПИД Код себе; ето она вас заобилазно проси.
ВАЛЕНТИН Како заобилазно?
СПИД Писмом, требало је да кажем.
ВАЛЕНТИН Па она ми није писала.
СПИД Какве потребе има она за то, кад је навела вас да пишете сами себи? Зар ви не схватате ту шалу?
ВАЛЕНТИН Не, веруј ми.
СПИД Вама се заиста не може веровати, господине. Али, јесте ли приметили њену озбиљност?
ВАЛЕНТИН Не, већ само њену љутину; говорила ми је љутито.
СПИД Али вам је писмо дала.
ВАЛЕНТИН То је писмо које сам ја писао њцном пријатељу. 
СПИД И то писмо она је предала, па крај.
ВАЛЕНТИН Надам се да то не значи ништа рђаво.
СПИД Напротив. јамчим вам да је то добро.
Ви сте писали често, али није Могла и она да вам одговори; 1 Из страха да се тајна не открије.
Драгог да пише себи наговори.
Све ово читам тачно к’о из књиге.
Но, какве су вас то спопалц бриге?
Обеду већ је време.
ВАЛЕНТИН	Ја сам јоо.
СПИД Да, али чујтц мене, господине Иако хамелеон-љубав може да се храни ваздухом, ја се храним јелом, па бих хтео да једем. О, нц будите као ва£а госпа; будите осетљиви, па хајдемо.
(Оду)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
ВероТуз. Јулијин дом

(Улазе ПРОТЕЈ и ЈУЛИЈА)

ПРОТЕЈ Драга Јулија, буди ми стрпљива.
ЈУЛИЈА Морам, јер друге ту помоћи нема.
ПРОТЕЈ Цим могнем, ја ћу одмах да се вратим. ЈУЛИЈА Врати се одмах, ако не промениш Мишљење. А сад узећеш ово К’о успомену на твоју Јулију.
(Дафе му прстен)
ПРОТЕЈ Да измењамо, ти узми овај.
(Да)е }о) други прстен)
ЈУЛИЈА И да веридбу запечатимо Пол ј упцем светУТЛ
ПРОТЕЈ	Ево моје руке
То нцка знак је вемости вечне;
И ако само један час престанем Да уздишем за тобом, Јулија,
Нека ме одмах зла коб због тог мучи Што љубав своју заборавих ја.
Мој отац ме чека. О, не тугуј тако.
Плима је дошла; она плима друга,
Не ова плима твојих суза, која
171
Задржава ме да останем дуже Него што треба да останем сад.
Јулија, злx)гом!
(ЈУЛИЈА оде)
Ста, без речи оде?
Да, права љубав и чини тако:
Она не може да говори; боље Истину краси дело него речи.
(Долази ПАНТИНО)
ПАНТИНО Господин Протеју, очекују вас. ПРОТЕЈ Долазим. Али љубавнике, вај! Занемео је сад. растанак тај!
(Оцлу)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Једна улица у Верони
(Улази ЛАНС воцлећи пса)
ЛАНС Не, не могу никако да се исплачем; сви Ланси имају ту слабост. Добио сам свој наследни део, као изгубљени син, и одлазим са витезом Протејом на царски двор. Мислим да Краб, мој пас, има најкиселију нарав од свих живих паса; моја мајка плаче, мој отац јадикује, моја сестра цвили, наша служавка руља и сва наша кућа је у великој пометњи, а ипак ова псина свирепа срца није пролила ни једне сузе. Краб је камен, прави шљунак, и нцма у себи сажаљења ни колико пас; Јеврејин би се расплакао да је видео наш растанак; ето, моја баба, која више нема очију, заслепела је од суза због мога одласка. Ево, показаћу вам како је то било. Ова дпела је мој отац не, ова лева ципела је мој отац; не, не, ова лева ципела је моја мајка; не, то не може бити тако; да, тако је; она има гори ђон. Ова типела, с рупом, то је моја мајка, а ова је мој отац. До врага! заиста је тако. А овај штап, господине, то је моја сестра, јер, знаш, она је бела као крин и малена као прут; овај шешир је Нан,
172
наша служавка; ја сам пас; не, пас је он, и ја сам пас. Ох, пас сам ја, и ја сам ја; да, тако, тако! Сад ја при- лазим оцу, ,,оче, ваш благосиов&quot;; сад ципела не може да каже ни речи од плача; сад ја пољубим свог оца; он и даље плаче. Сад прилазим мајци; о, кад би она могиа да плаче сад, као жена растројена од очајања! Ја је пољубим; ето; овде-је, ваистину, дах мојц мајке. Сад' прилазим сестри; ослушните њен јаук.6 А пас цело ово врцме не пролије ниједне сузц, не каже нијцдне рцчи; а гле како ја поливам прашину својим сузама.
(Долази ПАНТИНО)
ПАНТИНО Лансе, одлази, одлази на брод! Твој господар се већ укрцао, и ти треба да пожуриш да веслаш. Ста ти је? Сто плачеш, човече? Одлази, магарче! Изгубићеш плиму и све ако и даље чекаш.
ЛАНС Не мари ако га и изгубим; јер је он најнељубазнији створ кога јц човек икад везао.
ПАНТИНО Ко је најнељубазнији створ?
ЛАНС Па овај што је везан овде, Краб, мој пас.
ПАНТИНО Море, човеће, изгубићеш плиму; а са губитком плиме изгубићеш то своје путовање: са губитком путо- вања изгубићеш свога господара; а са губитком госпо- дара изгубићеш своју службу; а са губитком службе — Зашто ми запушаваш уста?
ЛАНС Из страха да ћеш изгубити свој језик.
ПАНТИНО Где бих га изгубио?
ЛАНС У твом причању.
ПАНТИНО Којцшта!
ЛАНС Да изгубим плиму, путовање, господара, службу и — привезанога! Па, човече, ако би река пресушила, могао бих је напунити својим сузама; ако би ветар престао, могао бих терати брод својим уздасима.
ПАНТИНО Хајде, човече, хајде; послали су ме да те зовем.
ЛАНС Господине, зови ме онако како хочеш.
ПАНТИНО Хоћеш ли да иђеш?
ЛАНС Добро, хоћу.
( Оду) *
  Ланс вцроватно замахне Стапом кроз ваздух.
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
Милано. Војводин дворац

(Улазц СИЛВУА, ВАЛЕНТИН, ТУРИО Ј СПЛД)

СИЛВИЈА Пратиоче!
ВАЛЕНТИН Господарице?
(Разговараиу по страни)
СПИД Господару, витез Турио се мршти на вас.
ВАЛЕНТИН Да, момче, то је због Ијубави.
СПИД Не према вама.
ВАЛЕНТИН Према мојој госпођарици.
СПИД Било би добро да га ударите.
(СПИД оде)
СИЛВИЈА Пратиоче, ви сте невесели.
ВАЛЕНТИН Заиста, госпо, тако изгледам.
ТУРИО Изглеђате оно што нисте.
ВАЛЕНТИН Можда.
ТУРИО Тако чине притворице.
ВАЛЕНТИН Тако чините ви:
ТУРИО Ста лзгледам ја што нисам?
ВАЛЕНТИН Мудри.
ТУРИО Који је доказ супнотног?
ВАЛЕНТИН Ваша лудост.
ТУРИО У чему сте опазили моју луђост?
ВАЛЕНТИН Опазио сам је у вашан прснику.
ТУРИО Мој прсник је двострук.
ВАЛЕНТИН Онда вам је и лудост двострука.
ТУРИО Како?
СИЛВИЈА Наљутили сте се, витеже Турио! Мењате боју? ВАЛЕНТИН Нека је мења, госпо, он је нека врста хаме- леона.
ТУРИО Који је више склон да се храни вашом крвљу него да живи у вашем ваздуху7.
ВАЛЕНТИН Ви сте, господине, рекли?
ТУРИО Да, господине, рекао сам, па крај.
ВАЛЕНТИН Знам то добро, господине; ви увек завршите пре него што почнете.
Т Претпостављало се да се хамелеон храни ваздухом.
174
СИЛВИЈА Леп плотун речи, господо, и брзо испаљен.
ВАЛЕНТИН Заиста, госпо; и ми смо захвални даваоцу.
СИЛВИЈА А ко је то, пратиоче?
ВАЛЕНТИН Ви, слатка госпо; јер ви стц дали ватру. Господин Турио позајмљује своју духовитост лод погледа ваше милости; и љубазно је троши у вашем присуству.
ТУРИО Господине, ако на сваку моју реч и ви потрошите једну реч, натераћу вашу ђуховитост да банкротира.
ВАЛЕНТИН Знам то добро, господине. Ви имате читаву ри- зницу речи, и, мислим, немате никакво друго благо да дате својим пратиоцима; јер, ценећи по њиховим поха- баним ливрејама, изгледа да они живе од ваших голих речи.
СИЛВИЈА Доста, господо, ђоста; ево долази мој отац.
(Улази ВОЈВОДА)
ВОЈВОДА Кћери моја, сасвим си опседнута.
Витеже Валентине, ваш је отац У добром здрављу. Шта бисте рекли на Писмо од пријатеља ваших са много Добрих вести?
ВАЛЕНТИН	Госпођару, захвалан
Бићу сваком срећном гласнику отуда.
ВОЈВОДА Знате Т дон Антонија, вашег земљака.
ВАЛЕНТИН Да, добри господару; частан, добар Цовек, што сасвим заслужује глас Који ужива.
ВОЈВОДА	Има ли он сина?
р
ВАЛЕНТИН Да, господару; сина баш достојног Оче\Те части.
ВОЈВОДА	Знате Ии га добро?
ВАЛЕНТИН Знам као себе; јер још од детињства Познајемо сц И дружимо ми.
Ја лично бејах доколичар, лењ.
Који пропушта драгоцено време Да би анђелско савршенство стек’о;
А витез Протеј — тако му је име —
Паметно своје све проводи дане.
Године му младе; ал’ искуство старо;
Није сед, али расуђује зрело;
175
и- и'
•И И
Да кратко речем; све похвал© ове МаЈе су према његовој врцдности.
Духом и телом све врлине има Које витцза једног красити могу.
ВОЈВОДА Ако је тако заиста, то он је И царичине љубави достојан,
К’о што је згодан да и једном цару Саветник буде. Па ето, витеже,
Тај витцз сада ка мени је дош’о,
Са препорукама највеће властеле;
Да ту и време извесно проведе;
Мислим да није вам немила вест.
ВАЛЕНТИН Ја бољу не бих ни пожелцт мог’о.
ВОЈВОДА Дочекајте га како доликује Њему. Силвија, то говорим теби,
И вама исто, витеже Турио,
Јер Валентина подстицат не морам На то. Одмах ћу послати га вама.
(ВОЈВОДА Оде)
ВАЛЕНТИН То је тај витез за кога сам ја Милости вашој рек’о да би он Овамо дош’о са мном, да му није Девојка млада заробила очи Топлином зрачном својих погледа.
СИЛВУА Сад их је можда ослободила И задржала другу залогу Верности.
ВАЛЕНТИН А ја, ето, мислим да К’о робове их своје држи још.
СИЛВИЈА Онда би бк&gt; он слеп; и како	*
Би мог’о видет пут и наћи вас?
ВАЛЕНТИН Ах, Ијубав има очију двадесет Пари.
ТУРИО Ал’ кажу да очију нема.
ВАЛЕНТИН За такве као што сте ви, Турио:
Јцр прцд простаком она их затвара.
СИЛВИЈА Но, доста; ево иде витез тај.
‘ (Улазт ПРОТЕЈ)
176
4

ВАЛЕНТИН Добро мл дош’о, мили Протеју! Молим вас, госпо, да и ваша милост Добродошлицу њему потврдЛ СИЛВИЈА Његова вредност то у себи носи, Ако је он лај о коме сте често Желелл чути.
ВАЛЕНТИН Госпо, то је тај.
Молим вас, госпо, примите га да Са мном заједно пратилац ваш буде. СИЛВИЈА За пратиоца тако високог Пренлска ја сам господарица.
ПРОТЕЈ Не, госпо драга; него сувише Недостојан сам као пратилац За поглед такве господарице.
ВАЛЕНТИН Доста говора о том; драга госпо, За пратиоца примите га свог.
ПРОТЕЈ Хвалит се могу оданошћу само,
И ничим другим.
СИЛВИЈА	АТ, оданост није
Остала никад без награде своје. Господарици недостојној, дакле,
Добро сте дошли, пратиоче.
ПРОТЕЈ	Ако
Осим вас други неко рекне то,
На жлвот 1 смрт борићу се с њим.
СИЛВИЈА С оним што каже да сте добро дошли? ПРОТЕЈ С оним што каже да сте неђостојни.
(Улази СИ.УГА)
СЛУГА Госпо, госпођар, ваш отац, жели Да сад говори с вама.
СИЛВИЈА «	Сад ћу доћл
(СЛУГА оде)
Витеже Турио, пођите са мном.
А вама, нови пратиоче мој,
Поново желим добродошлицу!
Разговарајте о својима сада,
Виђцћемо се опет после тога.
ПРОТЕЈ Увек на служби стојимо вам оба.
(СИЛВУА. ТУРИО т СПЕД одлазе)
12 Секспир и
ВАЛЕНТИН А сад ми реци како су сви дома? ПРОТЕЈ Добро су твоји, сви те поздрављају. ВАЛЕНТИН А твоји како?
ПРОТЕЈ	•	Остали су здраво.
ВАЛЕНТИН А твоја госпа, твоја љубав како? ПРОТЕЈ Некад су моје приче о Ијубави Замарале те; и да не уживаш У разговору о Ијубави знам.
ВАЛЕНТИН Тако је биио, мој Протеју; али И живот мој се изменио сад.
Испаштао сам што презирах љубав;
Њене су мисли узвишене, царске Казниле мене горким гладовањем,
Кајањем, ноћним сузама, јечањем И свакодневним болним уздасима; .
Због презирања љубав ми се свети:
Отерала је сан с мојих очију,
Натерала их да буду стражари Тугц мога срца. О, Пиx&gt;теју мој!
Љубав је моћна господарица;
Унизила ме је; признајем да нема Јада равнога њеној казни,
Радости веће него служба њој.
Сад нема за ме другог разговора:
Доручак, ручак, вечера и сан,
Све се то слива у једну реч ~ Ијубав.
ПРОТЕЈ Доста; судбу ти у очима читам.
Јц В она идол који обожаваш?
ВАЛЕНТИН Да; није Т она небеска светица? ПРОТЕЈ Не; ал’ је она земаљски узор.
ВАЛЕНТИН Зови је божанском.	,
ПРОТЕЈ	Нцћу да јој ласкам.
ВАЛЕНТИН О! ласкај мени, јер љубав ужива У похвалама.
ПРОТЕЈ	Кад болестан бејах,
Пилуле горке дав’о си ми тада.
Па и ја морам сад теби да дам.
ВАЛЕНТИН Онда говори истину о њој;
Ако није божанска, ти рцци
Да је најбоље земаљско створење.
178
Да више ценим моју?
ВАЛЕНТИН	А ја ћу ти
Помоћи да је и још више цениш; Удостојена биће те почасти Високе: да скут моје госпе носи,
Да ниска земља не би јој украла Пољубац који од одела њеног,
И, гордећи се, због тако велике Цасти, презрела да у себе прими Корен летњега бујног цвета; и тим Сурову зиму претворила у вечну.
ПРОТЕЈ О, Валентине, зашто ће ти сада То разметање?
ВАЛЕНТИН	Опрости, спрам ње
Све је ништавно, јер вредност њена Вређности друге нижтавним чини.
Она је сама.
ПРОТЕЈ	Онда је остави
Саму.
ВАЛЕНТИН Оставим? Ни за што на свету Она је моја, и ја сам толико Богат што имам такав драгуљ као Да имам двадесет мора, чији је Сав пцсак бисер, а сва вода нектар,
И стене да су од злата им све.
Опрости што сад не мислим на тебе, Као што видиш, љубављу сам занет Мој будаласти супамик, ког отац Њен због имања огромнога воли, Отишао је с њоме, а за њима Сад и ја морам, јер ти знадеш да Љубав је увек Ијубоморо пуна.
ПРОТЕЈ Ал’ она воли тебе?
ВАЛЕНТИН	Да, и ми смо
Верени; и још, одређен је час
12*
179
и •
Венчања нашег и вешт начиии бекства.
По договору: до прозора њеног Ја ћу се попет леством од ужади; Сложили смо се о средствима свима Која ће нашој срећи да нас воде.
Добри Протеју, хајд’мо у одају,
Да ми саветом у овом помогнеш. ПРОТЕЈ Иди пре мене; ја ћу те већ наћи; Сад морам ићи у луку да тамо Неке потребне ствари искрцавам;
А затим одмах к теби ћу да дођем. ВАЛЕНТИН Хоћеш ли брзо?
ПРОТЕЈ	Хоћу.
(ВАЛЕНТИН одлазл)
Баш као
Сто пламен један други пламен ништи, Као што клином клин се истерује,
Тако сећање на пређашњу љубав Новом је сликом сасвим збрисано.
Је ии то мој ум непостојан, или Валентинова хваиа, ил’ је њено Савршенство, или вероломство моје,
Сто чинл да ја нерасудно тако Мислим? Дивна је; па и ЈуЈија је,
Коју ја волим, ~ коју сам волео,
Јер моја Ијубав ископнела је;
Она, к’о слика воштариа на ватри, Изгубила је свој пређашњи лик.
Рек’о бих да је и усрђност моја Спрам Валентина охладнела сад,
Да га не волим к’о некада више;
Ал’ одвећ волим ту његову госпу;
И ту је разлог Што га мало волим.
Како ли ћу је заволети после,
Након дужега размишљања, кад Неразмишљено овако је волим?
Њену сам слику тек видео само,
И то ми светлост разума засени;
Али кад видим савршенства њена,
Без сумње, ја ћу да постанем слеп.
180
Границу греху ставио бих свом,
Ал’ не могнем ли — ићу ћу за њом. .
(Оде)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ПЕТА === 
&lt;poem&gt;
Милано. Улица

(СПИД и ЛАНС се срелну)

СПИД Л анс! Вере ми, добро си досао у Мииано!
ЛАНС Не куни се криво, слатки младићу, ја нисам добро дошао. Увек овако мислим: човек никад није пропао докле га не обесе; и никад није добро дошао у неко место док се не плати извцсна част и крчмарица не каже: „Добро дошли!“
СПИД Хајде са мном, ти будалино, па ћу те одмах одвести у крчму, где ћеш, за крчмарски рачун од пет пенија, имати пет хиљада добродошлица. Ал:, момче, како се твој господар растао са госпом Јулијом?
ЛАНС Пошто су се озбиљно загрлили, лепо су се растали у шали.
СПИД А хоће ли се она удати за њега?
ЛАНС Не.
СПИД Па како онда? Хоће ли се он оженити њоме?
ЛАНС Не.
СПИД Ста, јесу ли променили ћуд?
ЛАНС Не, обоје 9у сасвим исте ћуди као и раније.
СПИД Па, како онда стоји ствар међу њима?
ЛАНС Ето, овако: кад стоји добро код њега, стоји добро и код ње.
СПИД Какав си ти то магарац, не разумем те
ЛАНС Каква си ти то клада. кад не разумеш ништа. Кад ствари добро стоје, оне се и узајамно подупиру. Мој Штап стоји.
СПИД Ста кажеш?
ЛАНС То што рекох. А сад видиш шта ћу учинити; ако се само нагнем, мој штап ће ме подупрети.
СПИД Сад стоји пред тобом, заиста.
ЛАНС Па, да ли стоји преда мном, или ме подупире, то је свеједЛно.
181
СПИД Кажи ми право, хоће ИИ доћи до брака? •
ЛАНС Питај мога пса; ако каже „ђа“, хоће; ако каже „не&quot;, хоће; ако заврти репом и не каже ништа, хоће.
СПИД Онда је закључак да хоће.
ЛАНС Такву тајну никад нећеш извући од мене, сем пу- тем поређења.
СПИД Добро је што је и тако добијем. Али, Лансе, шта кажеш на то 5то се мој господар зацопао?
ЛАНС Никад га нисам ни знао друкчијег.
СПИД Како?
ЛАНС Па увек је и био зацопан у чашу, као што кажеш.
СПИД Ех, блудни магарче, погрешно си ме схватио.
ЛАНС Па, будало, нисам ни схватио да си ти такав; већ твој госпођар.
СПИД Кажем ти, мој господар је постао врућ љубавник.
ЛАНС А ја кажем теби, да ми је свеједно и ако изгори од Ијубави. Ако хоћеш, хајђе са мном у крчму, ако нећеш, ти си Јеврејин, Јуда, и не заслужујеш име хришћанина.
СПИД Зашто?
ЛАНС Зато што немаш ни толико милосрђа у себи да с хри- Шћанином идеш на пиво. Хоћеш ли да идеш?
СПИД Стојим ти на располагању.
(ОдУ)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ШЕСТА === 
&lt;poem&gt;
Милано. Војводин дворац

(Улазт ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ Ако Јулију моју оставим,
Хоћу ли бити кривоклетник ја?
Ако Силвију лепу заволим,
Хоћу ли бити кривоклетник тад?
Ако ли издам пријатеија свог,
Тад ћу велики кривоклетник бити!
Баш сила што ме на заклетву нагна, Сада ме тера да заклетву ломим,
И на троструко кривоклетство о\ро.
182
Љубав ме нагна да заклетву дам, Сад љубав тражи да се кунем криво. О, ти, љубави, заводнице слатка,
Научи мене, тобом завцденог,
Како да своју погрешку оправђам. Прво се светлој звезди д:вљах ја,
А сада божје сунце обожавам.
Мудро је сломит реч непромишљену; Непаметан је тај ком неђостаје Воља да памет своју научи,
Те да рђаво замени бољим.
Пих! Ти језиче погрдни! Сто сад . Рђавом зовеш ону коју си Двађесет хиљада пута велич’о!
Не могу престат да волим, а ипак То чиним; ето престајем волети Тамо где треба да волим. Губим Јулију, губим Ваиентина ја;
Ако задржим њих, тад губим себе; Ако изгубим њих, тад ћу, губитком Мог Валентина, наћи себе ја;
Место Јулије, Силвију ћу наћи.
Сам себи ја сам ћЛражи од сваког,
Јер и љубав је, сама по себи, Драгоценија од свега другог.
Према Силвији — небо сведочи ми, Којц је таквом лепотом обдари — Јуиија ми је слична Абисинки. 'Заборавићу да је она жива,
Јер моја Ијубав према њој је мртва; Валентин као непријатељ биће, Пријатељ слађи биће Силвија.
Не могу бити себи веран ако Не издам Валентина Овц ноћи Он см-ера да се помоћу лествица Попне к прозору божанско Силвије;
А ја, супамик њцгов, да будем Саветник његов! Одмах ћу известлт Њенога оца о прцвари њиној,
И планирању њиховом о бекству.
Валентина ће он гртевно протерат,
Јер жели ћерку да Турију дадне.
Но, кад Валентин оде, тад ћу ја Турију глупом осујетит смер.
Љубави! Дај ми крила за то саде,
К’о Што ми памет за план овај даде!
(Одиази)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА СЕДМА ===
&lt;poem&gt;
Верона. Соба у Јулијином дому

(Улазе ЈУЛИЈА и ЛУЦЕТА)

ЈУЛИЈА Луцето драга, саветуј ме сада;
Ти си таблица где све мисли моје Исписане су; поучи ме: како,
На који начин могу часно ја Да отпутујцм до мога Протеја.
ЛУЦЕТА Тај пут је, богме, дуг и заморан је,
ЈУЛИЈА Уморан није ходочасник прави Кад земље мери слабим корацима;
Још мање биће она која има Крила љубави, и чији лел тежи Тако милом и дивном човеку,
К’о Што је Протеј.
ЛУЦЕТА	Уздрж’тц сц боље
Док се он врати.
ЈУЛИЈА	О, зар не знаш да
Његов је поглед храна мојој души?
Па сажали се због те несташице У којој копним и жудим за храном Толико дуго. Кад би знала ти Ту унутрашњу силу Ијубави,
Знала би да је гасит пламен њен Исто што ватру снегом палити.
ЛУЦЕТА Не мислим гасит ватру љубави,
Већ само смањит јарост те ватре,
Да не би прешла међе разума.
184
ЈУЛИЈА Сто више гасиж, јаче и гори.
Поток што тихо жуборећи тече,
Тек се разбесни кад се заустави;
Ал* кад је његов лепи ток неспречен, жубори љупко по сјајном камењу,
И сваку трску, на коју наиђе,
Пољуби на св&lt;wм ходочашћу он.
Тако кривуда и вцсело скрећц У својој игри до широког мора.
Зато ме пусти, немој спрећавати Мој ток; стрпљива к’о поточић бићу, Забаван ће ми пут заморни бити,
Док ме последњл корак не доведе Љубави мојој, а тамо ћу сц Одморит, као што се одмара Благословена душа после патњи У Јелисеју.
ЛУЦЕТА	Ал’ у каквом руху
Ићи ћеш на пут?
ЈУЛИЈА	Нећу к’о дцвојка;
Јер више волим да тако избегнем Насртај сваки људи похотљивих.
И зато желим, срце моје, да ми Набавиш рухо пристојнога пажа. ЛУЦЕТА Онда морате косу ошишати. ЈУЛИЈА Не, уплешћу јц и увцзат свиленом Врпцом у ђвадесцт љубавних чворова. Млад ћовек можц фантастичан бити Цак и ако је старији од мене. ЛУЦЕТА А крој чакшира који ћете, госпо? ЈУЛИЈА Крој онај који допадне се теби. ЛУЦЕТА Онда то мора да је са уметком. ЈУЛИЈА Ах, то. Луцета! То би ружно било. ЛУЦЕТА Округле, госпо, чиоде не вреде! Сем ако такав уметак имате Да забодете чиоду у њега.
ЈУЛИЈА Ако ме воииш, Луцета, ти ради Онако како теби се допада Да буде за ме прикладно, пристојно.
Ал’ реци менл, драга, шта ће свет
Рећи што идем ја на такав пут?
Плашим се да ће брукати ме то. ЛУЦЕТА Ако тако мислите, нцмојте Ни ићи, нцго седите код куће.
ЈУЛИЈА То нећу.
ЛУЦЕТА	Онда ни мислит немојте
На бруку, него идите. Ако се Протеју ваше путовање свиди Кад му дођете, шта ту мари ко је Незадовољан за то што сте пошли.
Али, бојим се, свидет му се неће.
ЈУЛИЈА Луцета, тога најмање се бојим. Безброј заклетви, уз то море суза,
То су докази безмернц Ијубави,
Који су јамци за мога Протеја. ЛУЦЕТА Све су то слуге обманљивих људи. ЈУЛИЈА Да, подлих људи што искоришћују У подлом смеру. Али верније су Владале звезде кад је Протцј рођен. Његове речи завети су свети,
А закиетва је пророчанство за њ;
Љубав искрена, а мисли безгрешне;
Сузе му искрц њцговога срца;
Од преваре је то срце далеко,
К’о небо што је ђалцко од земље. ЛУЦЕТА Да бог да да се покаже такав Кад му ђођете.
ЈУЛИЈА	Ти, ако мц волиш,
Немој да сумњаш у његову љубав; Кад њега волиС, моју љубав имаш. Сађ хајде са мном у собу, да видиш Шта је потребно мени да се снабдем За мој жељени пут. Ја што имам све Остављам теби на чување: моју Земљу и кућна блага и мој глас; Накнађа за све нека је у томе Путу који желим, путу ка драгом свом. Нек’ разговору о томе је крај, Оклевање ме баца у очај!
(Обе одлазе)
&lt;/poem&gt;

== ТРЕЋИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Милано. Предсобље у војводином дворцу

(Улазе ВОЈ\рОДА, ТУРИО и ПРОТЕЈ)

ВОЈВОДА Господин Турио, остав’те нас саме;
За тренут нешто тајно имамо.
(ТУРИО одлази)
А сад, Протеју, шта желите ви?
ПРОТЕЈ Што бих ја хтео, господару мој,
То пријатељства закон мени брани Да вам откријем. Али, кад се сетим Милости коју указасте мени,
Мада сам за то незаслужан ја,
Дужност ме гони да кажем, што не бих Иначе рек’о ни за какво благо.
Витез Валентин, мој пријатељ, мисли Да ове ноћи ћерку вам украде;
Ту је намеру поверио мени.
Ја знам да ви сте решили да дате Ћерку Турију, кога она мрзи;
Ако Валентин вама је украде,
Старости вашој намеће се бол.
Зато ћу, сходно својој дужности,
Радије спрећит пријатеља свог
Да не оствари свој план, но да скријем
И пустим да вас тај задеси јад,
Који, ако се отмица не спрећи,
Пре времена би сахранио вас.
187
ВОЈВОДА Хвала, Протеју,. на поштеној бризи,
И такав са мном буђи док сам жив.
Ту љубав често и ја с&amp;м приметих,
Кад су мислили да т\Тдо спавам.
Помисљао сам често да забраним Дружење њино ту у двору мом;
Ал’ плашечи се да ме моја сумња Навцде на то да погрешим сам И да човека казним невиног —
Од те наглости чув’о сам се ја —
Валентина сам благо гледао.
То, што ти откри, ето дознах сад.
А да знаш да сам бојао се тога,
Јер знам да младост завести је лако.
Рећи ћу теби да јц затварам Ноћу у гомју кулу, чији кључ Код сцбе држим; а одатле нико Не може да је одведе.
ПРОТЕЈ	Ал’ план су,
Мој господару, сковали њих двоје Како да он се попне до прозора Одаје њене и како отуда Да њу низ лестве од ужета спусти.
Сад је љубавник пошао по лестве С њима ће се скоро вратити овуда;
Ако хоћете, можете га срести.
Ал’ господару, то чинитц вешто,
Да он откриће моје не осети.
Навела ме је љубав према вама,
А није мржња према пријатељу,
Да вам саопштим о тој намери.
ВОЈВОДА Цасти ми, никад он дознати нцће Да сам од тебе сазнао о томе.
ПРОТЕЈ Господару, збогом! Ено Валентина.
(ПРОТЕЈ оде. Улази ВАИ.ЕНТИН) ВОЈВОДА Господин Валентине, куда тако жумо? ВАЛЕНТИН ВаШа Милости, гласник мене чека Да писма моја сад од мене прими,
Па хитам да их њему уручим.
188
ВОЈВОДА Јесу ли много в.ижна?
ВАЛЕНТИН	Саопштавам
Да сам у важем двору здрав и срећан. ВОЈВОДА Онда, то није ни важно толико; Остани мало ту код мене; хоћу Да ти о једној стварл говорлм,
Која се тиче мене, а која У тајности се мора да крије.
Ти знаш да желим дати своју кћер Мом пријатељу, витцзу Турију.
ВАЛЕНТИН Да, то знам добро, господару мој; Заиста, тај брак био би богат И дичан; заслужан човцк, пун врлина Са одликама које доликују 2ени к’о Сто је лепа ваСа кћи.
Зар ваша милост не може да њу Склони да сама пристане на то?
ВОЈВОДА Не; веруј ми она је јогунаста, Бунтовна, уз то ћудљива и горда; Тврдоглава је, не слуша, нехатна Према дужности; ни обзира нема Што је кћи моја, нити ме се плаСи К’о родитеља; теби могу рећи Да је охолост њена одбила И моју љубав од ње. Па, мада сам Над’о се да ће, на крају мог живота, Ћеркина нежност да ме негује,
Сада сам сасвим решен да се женим.
А њу ћу дати оном ко је хтедне,
Па, нек’ лцпота буде њен мираз.
Јцр она моје имање не цени.
ВАЛЕНТИН Шта, господару, да ту чиним ја? ВОЈВОДА Волим у нашем граду једну госпу; Али је хладна, горда и нц цени Старачку моју речитост; и стога Хтео бих да ми ти будцш учитеиј,
Јер сам већ давно заборавио Да се уђварам; сад је начин други.
Па шта да радим да се омилим Њеноме зрачном оку.

ВАЛЕНТИН	Ако речи
Не вреде, а ви даровима Освој’те је; накити ћудљиви Жцнски ум гану више него реци.
ВОЈВОДА Један је поклон ипак презрела.
ВАЛЕНТИН Жена презире често и оно Сто је највише зађовољава.
Пошљите друге поклоне; и с њом Буд’те истрајни, јер презирање Прелази после у љубав. И кад се Мршти, то није мржња према вама,
Вцћ да би код вас изазвала још Већу љубав; па, ако и кара,
То није зато да одете; жене Лудују кад су остављене саме.
И не примајте женско одбијање;
Њино ,,идите“ значи „останите&quot;.
Ласкајте њима и хвалите њих,
Њихове дражи дижите до неба;
Нек’ је и црна, зов’те је анђелом.
Човек с језиком никакав је човек Ако њим жену добити не може.
ВОЈВОДА Ал’ та на коју ја мислим сад ћујем Да је племићу неком обећана,
И ћувају је да ни с ким не збори,
Да нико дању не може јој прићи.
ВАЛЕНТЕН Па онда бих је посећив’о ноћу.
ВОЈВОДА Да, ал’ су врата њена закључана,
А кључеви се чувају брижљиво,
Те њој ни ноћу не може се прићи.
ВАЛЕНТИН Ста смета да се њој дође кроз прозор.
ВОЈВОДА Ођаја њена, високо од земље, Саграђена је тако да се нико Не може попети а да живот сам У опасност му није доведен.
ВАЛЕНТИН Онда лцствице, вешто направљене Од ужета, с две гвоздене куке,
Баце се горе, те послуже да неки Леанђер кули друге Хере дође.
ВОЈВОДА Тако ти твоје крви племићке,
Реци ми где бих добавит мог’о Лествице такве.
ВАЛЕНТИН	Господару мој,
Реците само кад вам требају.
ВОЈВОДА ВеЧерас; јер је љубав као дете Сто тражи да све добије што може.
ВАЛЕНТИН У седам сати доносим вам Ицстве.
ВОЈВОДА Ал’ слуСај, ја ћу сжм да идем к њој.
Но, како само ђа лестве однесем?
ВАЛЕНТИН Њих, господару, испод огртача Можете носит, јер су оне лаке.
ВОЈВОДА Да 1’ је подесан огртач дугачак Као твој што је?
ВАЛЕНТИН	Јесте, госп&gt;одару.
ВОЈВОДА Дај да ра2гледам, јер исте дужине И ја ћу један одмах да набавим.
ВАЛЕНТИН Сваки огртач за то је добар.
ВОЈВОДА Но, како да се на њ’ навикнем само?
Дај да осетим огртач на себи.
(ВОЈВОДА разгрне ВАЛЕНТИНОВ огртач)
Какво је ово писмо? „Силвији!&quot;
Шта је овде? — Лестве пођесне баш За мој план. А сад извините што На овом писму ломим печат ја.
(Цита)
Са Силвијом су мислл моје; тамо	'
Као робиње сву ноћ су јој верне;
О! кађ би њихов господар још само Мллов’о с њима чари неизмерне!
Код њених груди робињице стоје,
Док Ја, краљ њихов, прокллњем, пун Јада,
Сто и Ја нисам где робиње моје. па да, к’о оне, сам ужлвам сада.
Кунем што њима паио је у део Да ноће где бих ја ноћити хтео.
А шта је овде?
Силвља, ноћас ослободићу те.
Да, и лествице ту су за тај смер.
Ха, Фаетоне, — јер ти си Меропин8 син —
9 По грчкој митологији, Фаетон је слн Хелија, бога Сунца, и Оке- анове кћери Меропе. На Фаетонову молбу, отац му јц допустио ђа
191
с
Зар небеска кола управио ти би Да у лудости тој запаииш свет?
Ти би да звезде са неба дохватиш,
Зато што оне сијају над тобом!
Одлази, ниски наметљивче ти!
Уображени робе! Осмех свој Искежен подај равнима себи.
И сматрај да је то стрпљивост моја Сто ти допуштам да жив одеш; да је То повластица већа него што је Заслуга твоја. За њу ћеш захвалит Више но за све милости којима Обасипан си ђосад на мом двору.
Ако у мојој земљи се задржиш Дуже но само за припрему брзу Како ћеш што пре оставит наш двор,
Неба ми, мој гнев много ће премашит Љубав коју сам осетио икад И према теби и кћери мојој.
Одлази! Нећу ни да чујем твоје Правдање лажно. Ако живот волиш,
Пожури, одмах одлази ођавде!
(ВОЈВОДА оде)
ВАЛЕНТИН А зашто не и смрт радије него Мућење целог живота? Умрети То је од себе самог прогнан бити;
А Силвија је моје биће; ако Прогнан сам од ње, прогнан сам од себе ~	■»
Прогонство смртно! Ста је светлост за ме	|
Ако не видим Силвију? И шта је
Зивотна радост ако ње ту нема?	'
Сем то што ако и помислим на њу
Сцнка ме њеног савршенства држи?	^
Ако у ноћи са Силвијом нисам,
Музике нема у пцсми славуја;
Ако ии дању Силвију не гледам,
За моје оћи тада нема дана.
само за један дан управља сунчаним колима. Алл он је ватрцним колима управљао тако невеСто. да бл запалио цео свет да га није Зевс оборио громом.
192

Она је моје биће; ја нестајем Ако ли нисам у светлости њеној,
Да ме озари, држи у жлвоту.
Ја од пресуде бежим, не од смртл Ако останем, чекам само смрт;
Али, ако бежим, бежим од живота.
(Улазе ПРОТЕЈ и ЛАНС)
ПРОТЕЈ Трчи, момче; трчи, трчи и нађи га!
ЛАНС Ево! ево!
ПРОТЕЈ Ста видиш?9
ЛАНС Онога кога смо пошли да тражимо; свака влас му на глави каже да је ово Валентин.
ПРОТЕЈ Валентин?
ВАЛЕНТИН Не.
ПРОТЕЈ Ко онда? Његов дух?
ВАЛЕНТИН Ни то.
ПРОТЕЈ Ста онда?
ВАЛЕНТИН НиШта.
ЛАНС Зар може ништа да говори? Господару, да ии да ударим?
ПРОТЕЈ Кога или шта да удариш?
ЛАНС Ништа.
ПРОТЕЈ Ниткове, натраг!
ЛАНС Зашто, господине, ударићу по нићему; молим вас! ПРОТЕЈ Момче, кажцм, инатраг. — Пријатељу Валентине, једну реч.
ВАЛЕНТИН Уши су ми запушене, вестима Рђавим сасвим испуњене, те добре Чути не могу.
ПРОТЕЈ	Онда ћу закопати
Моје у ћутању немом, јер су Опоре, немиле и рђаве.
ВАЛЕНТИН Је ли Силвија мртва?
ПРОТЕЈ Не, Валенттне.
ВАЛЕНТИН Је ли ме света Силвија заборавила? Је ли се Силвија одрекла мене?
ПРОТЕЈ Не, Валентине.
* У соби сц већ смркава.
13 Секспир л	193

ВАЛЕНТИН Нисам Валентин ако ме се Силвија одрекла. Ста су твоје вести?
ЛАНС Господине, издат је проглас да сте протцрани. ПРОТЕЈ Да си прогнан, ах то је вест! Прдгнан Одавде, од Силвије, и од мене.
ВАЛЕНТИН О, тога јада већ сам и сит ја,
ЈоС мало па ћу пресит бити њега.
Зна ли Силвија да сам протеран?
ПРОТЕЈ Да; и тој кобној пресуди, која,
Неопозвана, остаје на снази,
Дала је море просутог бисера,
Бисера свога, море својих суза.
Излила их је пред суровим оцем,
Клечећи пред њлм; и кршећи руке,
Ција белина приличаше да су
Баш тад’ од јада пребледеле тешког.
Ал’ ни клећање, нити чедне руке,
Н'ти јећање болно, ни уздаси,
Ни сузе њене нису ганут могле Немилосрдног њеног оца; ако Валентин буде ухваћен, он мора Умрети. Уз то још разјари њега Кад је моллла за опозив твој,
Њу је у строги затвор тад послао,
Уз претњу да ће ту остатл вечно.
ВАЛЕНТИН Не више; осим ако другом речју Можеш ђа мене и смртно погодиш;
Ако је таква, реци, па нек’ буде Опело мога бескрајнога бола.
ПРОТЕЈ Престани сађ да јадикујеш о том Сто се изменит не може, већ мисли О оном што се учинити може.
Време је дадиија, мајка свега доброг.
Ако останеш овде, нећеш моћи Видети своју љубав; још и то:
Останак ту ће живот да ти скрати.
Љубавнику је нада потпора;
Иди одавде с њом и с њом се бори Против оћајних мисли, Писма твоја Могу бити овде, иако ти ниси;
194

Саљи их мени, ја ћу их предати За млечно беле груди твоје драге.
Сад није више време за јадање;
Хајде, ја ћу те кроз капију провест;
И пре него се растанем са тобом,
Разговараћемо подробно о свему Што се удеса твог љубавног тиче.
Баш зато што ти Силвију волиш,
Треба и да се опасности клониш;
Због ње и мене, ако не због себе.
ВАЛЕНТИН Молим те, Лансе, ако момка мог Видиш, кажи му да пожури он,
Да код Северне капије ме сретне.
ПРОТЕЈ Момче, нађи га. Хајдемо, Валентине!
ВАЛЕНТИН Силвијо драга! Јадни Валентине!
(ВАЛЕНТИН И ПРОТЕЈ Одлазе)
ЛАНС Ето, ја сам само будала; а имам ипак довољно па- мети да закључим да је мој господар нлтков; али Шта то мари ако његов нитковлук нијц велик и многостран. Нико живи не зна да сам заљубљен; али ни пар коња не би то могао извући од мене, нити дознати која је то што је волим; а ипак она је жена; али која жена — нећу ђа кажем; ипак, она је млекарица; ипак она није девојка, јер су кумовали њеној деци; а ипак она јесте девојка, јер је девојка свога газђе, кога служи за плату. Она има више особина него пас птичар — што је доста за обичну хришћанку. &lt;Вађи исписан иист) Ево каталога њеног стања. „Импримис, она може да донесе и носи.“ Па и коњ не може више; коњ не може да донесц, вцћ само да носи; стога је она боља од опште кобилц коју сви јашу. „Друго, она може да музе“; па ето, то је слатка врлина у девојке с чистим рукама.
(Долази СПИД)
СПИД Како је, сињоре Лансеи Какав ветар дува из твога краја?
ЛАНС Брод мога господара је испловио и ветар га тера.
СПИД Твој стари порок да рђаво разумеш речи. Хтцо сам да те питам какве су вести- у том писму?
ЛАНС Најцмје вцсти за које си икад чуо.
13*
195

Саљи их мени, ја ћу их предати За млечно беле груди твоје драге.
Сад није више време за јадање;
Хајде, ја ћу те кроз капију провест;
И пре него се растанем са тобом,
Разговараћемо подробно о свему Што се удеса твог љубавног тиче.
Баш зато што ти Силвију волиш,
Треба и да се опасности клониш;
Због ње и мене, ако не због себе.
ВАЛЕНТИН Молим те, Лансе, ако момка мог Видиш, кажи му да пожури он,
Да код Северне капије ме сретне.
ПРОТЕЈ Момче, нађи га. Хајдемо, Валентине!
ВАЛЕНТИН Силвијо драга! Јадни Валентине!
(ВАЛЕНТИН И ПРОТЕЈ Одлазе)
ЛАНС Ето, ја сам само будала; а имам ипак довољно па- мети да закључим да је мој господар нлтков; али Шта то мари ако његов нитковлук нијц велик и многостран. Нико живи не зна да сам заљубљен; али ни пар коња не би то могао извући од мене, нити дознати која је то што је волим; а ипак она је жена; али која жена — нећу ђа кажем; ипак, она је млекарица; ипак она није девојка, јер су кумовали њеној деци; а ипак она јесте девојка, јер је девојка свога газђе, кога служи за плату. Она има више особина него пас птичар — што је доста за обичну хришћанку. &lt;Вађи исписан иист) Ево каталога њеног стања. „Импримис, она може да донесе и носи.“ Па и коњ не може више; коњ не може да донесц, вцћ само да носи; стога је она боља од опште кобилц коју сви јашу. „Друго, она може да музе“; па ето, то је слатка врлина у девојке с чистим рукама.
(Долази СПИД)
СПИД Како је, сињоре Лансеи Какав ветар дува из твога краја?
ЛАНС Брод мога господара је испловио и ветар га тера.
СПИД Твој стари порок да рђаво разумеш речи. Хтцо сам да те питам какве су вести- у том писму?
ЛАНС Најцмје вцсти за које си икад чуо.
13*
195
СПИД „Даље, спора је на језику.“
ЛАНС Која ми је хуља ставила то међу њене пороке! Бити спора на језику то је женина јеђина врлина; молим те, избриши то ту, и стави то као њену главну врлину.
СПИД „Даље, она је горђа.“
ЛАНС Бриши и то; то је било Евино наследство, и не може се ођузети од ње.
СПИД „Даље, она нема зуба.“
ЛАНС Свеједно ми је, јер ја волим коре.
СПИД „Даље, она је пргава.&quot;
ЛАНС Добро је Што нема зуба да уједа.
СПИД „Даље, она ће често хвалити добар гутљај.*4
ЛАНС Ако јој пиће буде добро, хоће; ако она неће, ја ћу; јер добре ствари треба хвалити.
СПИД „Даље, сувише је дарежљива.“
ЛАНС Са својим језиком не може бити, јер је записано ђа је спора на језику; са својим новчаником нече бити, јеср ћу га држати затвореног; али, с нечим другим може, јер ја то не могу спречити. Продужи.
СПИД „Даље, има више косе него памети, више мана него власи, и више блага него мана.“
ЛАНС Стани ту; хоћу је, била је моја и није била моја, два- пут или трипут у току тог последњег члана. Прочитај га још једном.
СПИ'Д „Даље, има више косе него памети.“ —
ЛАНС Више косе него памети? То може бити; доказаћу то: заклопац сланика крије со и зато је он више него со; коса која покрива памет, више је него памет, јер веће крјје мање. Шта је даље?
СПИД „И више мана него власи.“ —
ЛАНС То је чудовишно! О, кад би то могло да се избриже!
СПИД „И више блага него мана“
ЛАНС Та реч чини мане љупким. Добро, хочу је; и ако дође до брака, као што ништа није немогуће —
СПИД Шта онда?
ЛАНС Па, онда чу ти речи — да те твој господар чека код Северне капије.
СПИД Мене?
ЛАНС Тебе! Да; ко си ти? Цекао је он и бољег човека од тебе.
197
СПИД Морам ли ићи к њему?
ЛАНС Мораш трчати к њему, јер си се задржао тако дуго да би идење једва послужило циљу.
СПИД Зашто ми то ниси раније рекао? До врага с твојим љу- бавним писмом!
(СПИД оде)
ЛАНС Сад ће добити батине зато Што је читао моје писмо. Бестидан је он роб, јер ћушка нос у туђц тајне. Идцм за њим да уживам у његовој васпитној казни.
(Оде)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
Милано, Војводин дворац
(Улазе ВОЈВОДА и ТУРИО)
ВОЈВОДА Витеже Турио, не брините ништа, Волцће она вас, кад је Валентин Прогнан одавде, из њеног видика.
ТУРИО Отад ме она презире још више,
Не трпи мојц друштво и грди ме,
Те сумњам да ћу њу моћи освојит. ВОЈВОДА Тај слаби отисак ијубави је Као у леду урезана слика,
Која се за ћас топлоте растопи У воду и свој изгуби облик.
За кратко време смрзнуте јој мисли Раскравиће се, и Валцнтин бићо Већ заборављен.
(Улази ПРОТЕЈ)
Витеже Протеју,
Оде л’ ти земијак сходно заповести? ПРОТЕЈ Отишао је, добри господару. ВОЈВОДА Одлаз-ак његов растужи ми ћерку. ПРОТЕЈ Време ће брзо, господару мој, Ублажит њену тугу.
ВОЈВОДА	И ја верујем;
Али Турио не мисли тако.
Протеју, ђобро мишљење које сам
0,	теби стек’о — јер си добар био —
Наводи ме да те питам за савет
ПРОТЕЈ Нека не живим дуже но толико Док будем одан вашој милости.
ВОЈВОДА Ти знаш колико желим да остварим Брак моје кћери с витезом Туријем. ПРОТЕЈ Знам, господару.
ВОЈВОДА	И мисиим да знаш
Да мојој вољи она сц противи.
ПРОТЕЈ Да, господару, противила вам се Док јц Валентин овде био.
ВОЈВОДА	Аил
1,	даље још је настрано упорна.
Но, шта да чиним па да љубав ову Прам Валентина заборави она
И да заволи витеза Турија?
ПРОТЕЈ Најбољи начин да за Валентина Причамо да је неверан и плашљив,
И ниског рода. Зене мрзе то.
ВОЈВОДА Она ће мислит да је то из мржњц. ПРОТЕЈ Да, ако његов непријатељ каже. Заобилазно њој треба да реће Онај ког она пријатељем сматра. ВОЈВОДА Онда ти мораш да предузмеш то. ПРОТЕЈ То, господару, нерадо бих ја Цинио; јер је ружна дужност та За племића, а још нарочито кад Против приснога пријатеља ради.
ВОЈВОДА Где твоја добра реч му не користи, Ни клевета му твоја Шкодит неће;
Стога та ђужност није ни рђава,
Јер те пријатељ&quot; твој за то моли.
ПРОТЕЈ Превагнули сте, господару, сад.
Ако то могу постићи куђењем,
Она га дуго још волети неће.
Ал’ ако њену љубав одвратимо Од Валентина, то не значи још Да ће Турија заволети она.
“ Војвода.
ТУРИО Зато, кад љубав њену одмотате Од њега, да се не би замрсила И бескорисна постала, морате Постарати се да је намотате На мене, а то моћи ћете ако Будете мене толико хвалили Кол’ко кудите Валентина свога.
ВОЈВОДА У свему овом, Протеју, имамо Вере у тебе, јер о теби знамо,
По извештају самог Валентина,
Да си љубави приврженик чврст,
Па се не можеш брзо побунити И променити своје мишљење.
А на темељу тог јамства имаћеш Приступ и тамо где са Силвијом Несметано ћеш моћи да говориш.
Она је сада потиштена, сетна,
Ал’ ће се теби она радовати Због пријатеља твог, и ти ћеш моћ Наговарањем да наведеш њу Да Валентина племлћа омрзне,
А да заволи пријатеља мога.
ПРОТЕЈ Све што се може учинићу ја.
Али, витеже Турио, ви нисте Довољно вешти, довитљиви; лепак Морате поставити да бисте И њене жеље ухватили на њ.
Складни стихови тужних сонета Треба да дају заклетву на верност.
ВОЈВОДА Моћ богоданог песништва је силна.
ПРОТЕЈ Реците да на олтару лепоте Њене и сузе жртвујете своје,
Уздахе, срце своје. И пишите Док се мастило ваше не осуши,
Па га сузама опет овлажите.
Створите неки дирљиви стих који Каже да само њу волите ви.
Од песничких су жила биле жице На Орфејевој харфи; а златни звук Мог*о је и сам челик да разнежи,
200
т
• и	'
И-
Камен оживи, тигрове укроти,
Да чудовишта из мора измами,
Да на обали пеСчаној играју.
А после ваших елегија тужних,
Дођи.те ноћу под прозоре госпи,
Са музичарима, и ту отпевајте Складно чежњиву неку песму; мртва Тишина ноћи слаже се са слатком И болном чежњом. Ако ишта, то ће Да придобије њу.
ВОЈВОДА	Поука твоја
Каже нам да си био у љубави.
ТУРИО Још ноћас твој ћу савет применити. Стога, Пнотеју, саветниче драги,
Хајдемо одмах у град да нађемо Некол’ко људи вештих у музици.
Ја имам сонет који ће послужит Да њим примену твог савета почнем. ВОЈВОДА На посао, племићи!
ПРОТЕЈ	На располагању
Стојимо вама до почетка ноћи.
А затим ћемо ка одлуци својој.
ВОЈВОДА Не. Боље одмах, по дозволи мојој.
(Оду)
&lt;/poem&gt;

== ЧЕТВРТИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Сума близу Милана 

(Долази НЕКОЛИКО РАЗБОЈНЕКА)

ПРВИ РАЗБОЈНИК Другови, стојте чврсто; видим неког про- лазника.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да их је и десет, немојте устукнути, веч доле с њима.
(Долазе ВАЛЕНТИН ф СПИД)
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Стојте, господине, и дајте нам што имате; иначе ћемо вас натерати да сеђнете, претрешћемо вас и опљачкати.
СПИД Госпођару, пропали смо! Ово су ниткови којих се СВЈ путници много плаше.
ВАЛЕНТИН Пријатељи моји, -
ПРВИ РАЗБОЈНИК Није тако, господине; ми смо ваши не- пријатељи.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Мир! Да га чујемо.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Да, браде ми, хоћемо, јер је прави делија.
ВАЛЕНТИН Знајте да имам мало да изгубим.
Човек сам јаком невољом погођен;
Богатство ми је то бедно одело,
Па, узмете В га — узећете све.
ДРУГИ РАЗБОЈНЕК Куда путујете?
ВАЛЕНТИН	У Верону.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Одакле сте дошли?
ВАЛЕНТИН	Из Милана.
202
&gt; с«
ТРЕЦИ РАЗБОЈНИК Јесле ли дуго бди тамо?
ВАЛЕНТИН x	Око
Сеснаест месеци; а можда бих још Остао дуже, да ме зла коб није Спрцчила.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Ста је, јесте ли прогнани?
ВАЛЕНТИН Јесам.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Због каквог дела?
ВАЛЕНТИН	Због нечега
Сто мл је мучно да поменем сад.
Цовека једног убих; сад се кајцм Због тога много; али га погубих У часној борби, а не из потаје,
И без подле преваре.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Не кајте се Због тога, ако учинистц тако.
Али због такве мале кривице Да сте изгнани?
ВАЛЕНТИН	Да, и радујем се
Пресуди тако благој.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да ли знате Језике странц?
ВАЛЕНТИН Млађалачки труд На томе мене чинио је срећним,
Иначе би ми, заиста, често блло Досадно.
ТРЕЦл РАЗБОЈНИК Тцмена ми голог Робин Худовог дебелог монаха,
Овај би човек мог’о бити краљ Сумске дружине наСе.
ПРВИ РАЗБОЈНИК	То ће бити.
Госпођо, реч једну.
(Разговарају по странт)
СПИД	Господару мој,
То је лоповлук частан, буди с њима.
ВАЛЕНТИН Ућути, хуљо!
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Реците нам ово:
Имате 1* штогод у што се уздате?
203
ВАЛЕНТИН Ништа сцм моје среће.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК	Знајте, онда,
Нцки су од нас племићи, које је Младићког доба отерао бес Да од угледних издвоје се људи.
Ја сам протеран из Вероне зато Сто сам покуш’о да украдем госпу Која војводи нећака је била,
И наследница његова имања.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Ја из Мантове, због неког племића, Кога у гневу кроз срце прободох.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Због таквих ситних злоћина и ја Овамо дођох. Ал’ хајд’мо на ствар;
Рекли смо наше грешке, да се тиме Ванзаконити наш положај оправда.
Видимо да сте наочит и стасит,
Уз то, кажете, зналац сте језикж,
А особине ове много су У занимању нашем потребне.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да, и баш зато што сте ви изгнаник, Ми вас питамо, пре других, да 1’ ћете Пристати ђа нам генерал будете?
Да направите из нужде врлину И да у шуми са нама живите?
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Реци, хоћеш ли у нашу дружину?
Кажи ,,да“, па си к^петан свих нас;
Слушаћемо те, бићемо ти веми,
И волећемо те ко вођу и краља.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Ал’ ако презреш наш предлог, умрећеш. ДРУГИ РАЗБОЈНИК Понудом нашом жив се нећеш хвалит. ВАЛЕНТИН Понуду примам и живећу с вама.
Услов је само да зло не чините Ни жцнском свету нити путницима.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Мт се гнушамо гадних, подлдх дела. Хајде да нашем водимо те друштву.
И да ти наше покажемо благо,
Биће ти, с нама, на располагању.
(Оду)
204&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Миланц. Пред војводиним дворцем испод Силвијиног прозора

(Долази ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ Валентину сам ве&lt;5 неверан био,
А сад морам неправедан бити Према Турију. Под тим изговором Да њега хвалим добио сам приступ Да своју љубав ја истакнем сад.
Ал’ Силвија је и сувише лепа,
Сувише вема и сувише света,
Да је ништавном вештином заведем.
Кад јој изјавим оданост, каже ми да Неверство чиним пријатељу свом;
Ако лепоти њеној се заклињем,
То сам, каже она, кривоклетник због Вероломства према Јулији, коју сам Волео. Форед свих прекора њених, што Би сваког љубавника наду убили,
Моја љубав, што је она даље гура,
Све јој се, к’о пас, више умиљава.
Но и Турија ето; сад морамо К прозору њеном, да ту приредимо Њеном уху музику вечерњу.
(Долазе ТУРИО и МУЗлЦАРИ)
ТУРИО Витеже Протеју, ви сте се пре нас Прикрали?
ПРОТЕЈ Да, врли Турио; ви знате Да за љубав немогуће ништа није.
ТУРИО Да, витежц, али се надам да ти Не волиш овде.
ПРОТЕЈ	Волим, витеже.
Јер иначе не бих сад био овде.
ТУРИО Кога? Силвију?
ПРОТЕЈ	Да, Силвију, ал’ тебе
Ради.
ТУРИО Хвала ти. Го6подо, ускладите Инструменте 1 почните чило.
(Улазе издаље КРЦМАР и ЈУЛУА у оделу пажа)
205
КРЧМАР Млади мој госте, изгледа ми да си меланхоличан; молим те реци ми зашто?
ЈУЛИЈА Па зато, мој крчмару, што не могу да будем весео. КРЧМАР Развеселићемо те; одвешћу те тамо где ћеш чути музикн и влдети племића за кога си питао.
ЈУЛИЈА Али, хоћу ли га чути да говори?
КРЧМАР Да, хоћеш.
ЈУЛИЈА То ће бити музика.
(Музика почиње)
КРЧМАР Слушај! слушај!
ЈУЛИЈА Је ли он меду њима?
КРЧМАР Да, алл ћути, да их чујемо.
ПЕСМА:
Ко је Силвља, друже мој?
Та Сто свл моир.ци јуре к њој?
Дивна је, мудра, света — хој!
Сви се лепоти диве тој,
Небо свц дражи дадц њој!
Је л’ добра као лепа што је?
Боље нц створи ништа бог.
Љубав јој оћи узе за своје.
Од слепила се лећи свог;
Њен поглцд сама љубав то јц!
Нека Силвља песму ћује,
Дижимо к небу погиед свој;
Она све смртне надмашује,
Све што на земљи живи тој.
Носимо цветнц венце њој!
КРЧМАР Ста је сад? Тужнији си него што си био! Шта је, човече? Не свиђа ти се музика?
ЈУЛИЈА ГреШите; не свиђа ми се музичар.
КРЧМАР Зашто, мој лепи младићу?
ЈУЛИЈА Он свира погрешно, оче.
КРЧМАР Како? Нескладно удара у струне?
ЈУЛИЈА Не; али свира тако погрешно да растужује струне мога срца.
КРЧМАР Ви имате фин слух.
ЈУЛИЈА Да; али бих волео ђа сам глув, јер ми то успорава срце.
КРЦМАР Видим да не уживаш у музици.
ЈУЛИЈА Нимало — кад је тако нескладна.
200
КРЦМАР Слу§ај! Каква је дивна промена у музици!
ЈУЛИЈА Та промена јц рђава.
КРЦМАР Ти би хтео да стално свирају само једну ствар?
ЈУЛИЈА Ја бих да јцдан само јцдно свира.
Али, крчмару, реците ми ђа ли Тај витез Протеј, о ком говоримо,
Долази често код те господице?
КРЦМАР Рећи ћу ти што ми је његов слуга Ланс рекао: он је воли преко сваке мере.
ЈУЛИЈА Где је Ланс?
КРЦМАР Отишао је да тражи свога пса; кога сутра, по на- редби свога господара, мора пређати као поклон ње- говој госпи.
ЈУЛИЈА Мир! Стани у страну; друштво се разииази.
ПРОТЕЈ Витеже Турио, без бриге! Ја ћу Тако говорити да ћете рећи Да је цео мој план изванредан.
ТУРИО Где ћемо се састати?
ПРОТЕЈ Код лзвора светог Грегорија.
ТУРИО Збогом!
(ТУРИО и МУЗИЦАРИ оду. СИЛВИЈА се по)авл)у}е на балкону)
ПРОТЕЈ Вашој милости, госпо, добро вече!
СИЛВИЈА Илвала вам на музици, господо. Ко је то што сад говори?
ПРОТЕЈ Онај ком бисте глас брзо познали,
Кад бисте срца чистоту му знали.
СИЛВИЈА Господин Протеј, чини ми се.
ПРОТЕЈ	Протеј,
Ваш верни слуга, племенита госпо.
СИЛВИЈА Ста бисте хтели?
ПРОТЕЈ	Да вам жељу знам.
СИЛВИЈА Испунићу вам жељу: да одмах У постељу идете, лажљивче,
Кривоклетниче, невемиче један!
Зар мислите да сам тако плитка ја И неразумна да ме заведц Ласкање твоје, оно којим си и Заклетвом лажном преварио многц?
Врати се, цлрагу да утешиш своју.
ао7
Јер, краљице ми бледе — ноћи ове - Ја сам далеко од тога да теби Испуним молбу; ја те, ето, сад Презирем због твог бестидног ласкања,
И саму себе укорићу зато Сто траћим време говорећи теби!
ПРОТЕЈ Мила љубави, ја признајем да сам Волео једну: ал’ она је мртва.
ЈУЛИЈА &lt;** себо) Било би лазно кад бих ја то рекла; Јер сам сигума — сахрањена није.
СИЛВИЈА Па и да јесте; ипак, твој пријатељ Валентин жив је; а с њим сам, као Сто и сам знадеш, заручена ја;
Па зар те није стид што му чиниш Криво тим лажним салетањем сад?
ПРОТЕЈ Цуо сам да је 1 Валентин мртав.
СИЛВИЈА Па, претпостави да сам то и ја;
Буди сигуран: у његовом гробу Да је и моја љубав закопана.
ПРОТЕЈ Допустите ми, слатка госпо, да је Из земље ја ископам.
СИЛВИЈА	Иди
Гробу љубави своје и позови Њу; или тамо своју сахрани.
ЈУЛИЈА (по страни) То није чуо.
ПРОТЕЈ	Госпо, ако срце
Ваше је тако тврдо, онда вашу Слику љубави мојој поклоните,
Ону што виси у одаји вашој.
Њој ћу говорити, пред њом уздисати,
Плакаћу пред њом, посто је суштина Вашега бића другоме одана,
Ја сам ту сенка, и моја ће сенка Да вашој сенци праву Ијубав да.
ЈУЛИЈА (по страни) Да је суштина, ти би је, сигурно, И обмануо, и претворио је Само у сенку, као што сам ја.
СИЛВТЈА Ја нисам рађа нимало да будем Ваш идол; али, по неверству вашем,
Личиће вама да обожавате
208
1 дивите се облицима лажнимј Пош’љите неког ујутру, и ја ћу Послати вам је. А сађ, лаку ноћ! •
ПРОТЕЈ Биће ми лако к’о несрећницима Који чекају јутро своје смрти.
(ПРОТЕЈ и СИЛВИЈА одлазе у разним правцима)
ЈУЛИЈА Крчмару, хоћете ли да иђемо?
КРЦМАР Вере ми, ја сам тврдо спавао.
ЈУЛИЈА Молим вас, гђе коначи витез Протеј?
КРЧМАР У мојој кући. Ја мислим да јц већ близу ђан. ЈУЛИЈА фра себе) Није; али је ово најдужа и Најтежа ноћ коју сам икад пробдела.
(Оду)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
&lt;poem&gt;
Пред војводиним дворцем испод Силвијиног прозора

(Улази ЕГЛАМОР)

ЕГЛАМОР Ово је час у који ми је Силвија
Рекла да дођем ту, да јој жељу ђознам.
Биће то нека важна ствар. О, госпо!
(СИЛВИЈА се по)ављу)е на балкону)
СИЛВИЈА Ко зове?
ЕГЛАМОР	Ваш слуга, и пријатељ ваш;
Који заповест ваше милости чека.
СИЛВИЈА Добро вам јутро по хиљаду пута!
ЕГЛАМОР И вама, добра госпо. На поруку Милости ваше ђошао сам рано Да дознам шта сте наредит ми хтели.
СИЛВИЈА О, Егламоре, витеже — кунем се,
Не мислим да ти ласкам, то не чиним —
Храбар си, мудар, сажаљив, без мане.
Ти знадеш какво осећање гајим Према прогнаном Валентину, а и
14 Секспир л
209
Да отац жели да ме нагна да се Удам за тупог Турија, кога се Ја само гнушам. И ти си волцо;
И чула сам те да кажеш: да нижта Није ти срце уцвелило тако Као кад твоја госпа је умрла,
На чијем гробу ти си завет дао Да ћеш остати чедан. Егламоре,
У Мантову бих да пођем ја,
Ка Валентину, где је сад настањен.
Али, путеви опасни су, зато Хтела бих твоје племенито друштво,
На чију веру и част се ослањам.
Не говори ми о гневу мога оца,
Мисли на тугу моју, Егламоре,
На тугу жене, и на оправданост
Мог бекства да избегнем тај несвети брак,
Који и суђба и бог љуто казне.
Из срца што је пуно туге, као И море песка, ја желим да идеш Ти са мном и да мени правиш друШтво. Нечеш ли, а ти криј што сам ти рекла,
Да бих се усудила да сама одем. ЕГЛАМОР Госпо, ја жалим много тај ваш јађ; Пошто врлину вашег срца знам,
Пристајем да ја путујем с вама.
Мало ми до тог шта ми се десит може,
Али вама свако добро желим ја.
Кад хоћете да кренете?
СИЛВИЈА	Вечерас.
ЕГЛАМОР А где ћемо се састати?
СИЛВИЈА	У ћелији
Патрика, где ћу да се исповедим.
ЕГЛАМОР Изостат нећу. Збогом, врла госпо! СИЛВИЈА Збогом, витеже драги, Егламоре!
(Ођу у разним правцлма)
210
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
МУано. Пред војводиним дворцем, испод Силвијиног прозора

(Улази ЛАНС са својим псом)

ЛАНС Кад се пас понаша псећи према своме госпођару, знате, тx) је тцшко; па још пас кога сам купио као Штене; пас кога сам спасао од дављоња, кад се троје или че- творо његове браће и сестара удавило. Учио сам га, да кажем, „баш онако како треба учити пса“. Послат сам био да га предам госпа Силвији као поклон од мога госпо- дара. Али тцк што сам ушао у трпезарију, притрчао је ње- ном тањиру и украо јој ћурећи батак. О, страшно је кад пас не уме да се влада у сваком друштву! Ја бих, да кажем, хтео пса који је кадар да буде заиста пас, да буде, тако рећи, пас у свему. Да нисам имао више па- мети него он, да узмем на себе грешку коју је он учинио, заиста мислим да би га обесили због ње; кладим се у живот да би он страдао због тога. Ево, сами судите. Одмах се угурао у друштво три или четири отмена пса под војводлним столом, и, хоћете ли ми веровати, једва да је био тамо колико за једно мокрење, кад је цела сала почела да заудара. „Напоље с тим псом!М — рече један. „Какав је то џукац?“ — узвикну други. „Ишибај га напоље&quot; — рече трећи. „Обесите га“ — рече војвода. Пошто сам био упознат с том воњом и раније, знао сам да је то Краб урадио, те приђцм човеку који шиба псе. „Пријатељу“, рекох му, „ви намеравате да ишибате пса?“ ,,Да, зааста“, рече он, „Ћините му велику неправду,“ ре- кох, „ја сам урадио ствар за коју ви знате.“ Без иједне друге речи, ишибао рне је из трпезарије. Који би господар урадио то за свог слугу? Ето, заклећу се, ја сам седео у квргама због кобасица које је он појео, иначе би он био погубљен; био сам везан за срамни стуб због гу- сака које је он заклао, иначе би он извукао због тога. Ти сад не мислиш на то. Да, памтим ја и како си ми на- пакостио кад сам се опраштао с госпом Силвијом. Нисам ли ти био рекао да стално гледаш у менц и чиниш оно што ја чиним? Кад си мене видео да дигнем ногу и пустим
14*
211
воду на сукњу отменц даме? Јеси ли ме икад видео да рађим такву ствар?
(Долазе ПРОТЕЈ и ЈУЛИЈА у ођелу пажа)
ПРОТЕЈ Име ти је Себастијан? Свиђаш ми се;
Узећу те одмах за посао неки.
ЈУЛИЈА Који год хоћете; радићу што могу.
ПРОТЕЈ Надам се да хоћеш. (ЛАНСУ&gt; Ех, сељачки
неваљалче, где си се скитао ова два последња дана. ЛАНС Па, господине, по вашој заповцсти однео сам пса госпођици Силвији.
ПРОТЕЈ Ста каже ома о мом малом драгуљу?
ЛАНС Каже да је важ пас обичан џукац, и поручииа вам је да је псећа захвалност довољно добра за такав поклон. ПРОТЕЈ Аии, она је примила мог пса?
ЛАНС Напротив, није. Ево, довео сам га натраг.
ПРОТЕЈ Ста? Зар си јој тога нудио у име моје?
ЛАНС Да, гоеподине, ону другу веверицу12 украли су ми на тргу ђжцлатови дцчаци, па сам јој зато поцнудио свог пса, који је десет пута већи од вашцг, па стога и већи поклон. ПРОТЕЈ Одлази одавде, и пса нађи мог,
ИИ’ ми не излази на оћи никад.
Одлази, кажем ти! Зар стојиш ту Да ме намемо још више наљутиш?
Тај нитков, ето, стално ме брука.
(ЛАНС оде)
Себастијане, примам те у службу,
Једно, што мени младић такав треба,
Који ће моћи да паметно врши Посиове, јер шта ослањање вреди На будаластог овог кЛипана;
Друго, и лик твој, понашање твоје,
Кажу — а мислим не варам се у том —
Да си васпитан добро, да си веран.
Ето, знај да те због тога и примам.
Одмах ћеч поћи са овим прстеном Силвији госпи. Предаћеш га њој.
'* У оно време дамц су држале веверлце, па отуда овај Лансов подругљиви назив за пса. Протеј Је намеравао да поклонл СУвији Једнога од малих малтешклх паса, који су онда били у моди.
212
Она која ми је тај прстен дала,
, Волела ме је много.
ЈУЛИЈА	Ал’ изгледа
Да ви њу нисте волели, кад тако Растајете се са прстеном њеним.
Умрла можда?
ПРОТЕЈ	Мислим да је жива.
ЈУЛИЈА Авај!
ПРОТЕЈ Но, зашто то „авај“ си рцк’о? ЈУЛИЈА Не могу да је за то не жалим. ПРОТЕЈ А зашто би је ти жалио?
ЈУЛИЈА	Зато
Сто ми се чини: волела је вас Исто к’о и ви ту госпу Силвију.
Само што она мисли на онога Који на њену љубав заборави;
А ви жудите сад за оном која За вашу љубав не мари. И штета Што љубав тако стоји наопако;
Мислећи на то, ја узвикнух „авај“!
ПРОТЕЈ Добро, дај прстен, с њим и ово писмо. Њена је соба та. А госпи реои Да тражим њену слику коју је Обећала ми да ће је послати.
Кад ово свршиш, одмах да се вратиш У моју собу, тамо ћеш ме наћи Усамљенога, тужнога.
(Оде)
ЈУЛИЈА	Колико
Би жена извршило овакву Заповест? Авај сиромах Протеј!
.Лисицу уз’о да му јагњад чува!
О, мени јадној, сиротној буђали!
Сто жалим оног који ме презире Свим срцем својиим? Презрео је мене Зато што воли њу; а ја га жалим Зато што њега волим. Кад је пош’о Дадох му прстен, знак љубави вечне.
Сад сам несрећни гласник који тражи
Оно што ни сам добити но жели;
Који хвали оног кога кудит треба. Господара сам свог драгана верна,
Али не могу бити веран слуга Мом господару, осим ако саму Себе издам. Ипак ћу га хвалит Пред њом; иако успех му н© желим.
(Долази СИЛВИЈА * протњом)
Добар дан, госпо! Молим, да П можете Одвести мене до госпа Силвије,
Да с њом говорим.
СИЛВИЈА	А шта ће ти она,
Ако сам то ја?
ЈУЛИЈА	Ви, ако сте она,
Молим поруку једну да чујете Коју вам носим.
СИЛВИЈА	А од кога то?
ЈУЛИЈА Мој господар је, госпо, витез Протеј, Он ме је посл’о.
СИЛВИЈА Посл’о те за сЛику?
СИЛВИЈА Да.
СИЛВИЈА Урсула, донеси слику моју.
(Донесу слику)
Понеси твоме господару ово;
Реци му да би одаји његовој Приличииа много више Јулија,
Коју је мис’о његова нестаЛна Заборавила, него ова сенка.
ЈУЛИЈА Молим вас, ово писмо прочитајте.
(Да)е писмо)
Опростите ми, госпо, што сам вам Погрешно дао оно које није Вам намењено; ово је за вас.
(Да)е друго писмо)
СИЛВИЈА Моиим, допусти да ово прочитам. ЈУЛИЈА Опростите ми, госпо, то но могу.
214
СИЛВИЈА Ево узми га!13 Нећу ни да гледам Те рцтке твога господара; знам Да су препуни изјава, заклетви,
Које ће лако прекршити као Што и ја писмо његово цепам.
(Поцепа друго писмо)
ЈУЛИЈА Он вама, госпо, шаље прстен овај. СИЛВИЈА Утолико је и већа срамота Његова што га шаије мени сад;
Хиљаду пута рек’о је да прстен Јулија му је на растанку дала.
' Њен прстен тако обесвети он,
Но ја то нећу учинит Јулији.
ЈУЛИЈА Она је зато захвална.
СИЛВИЈА	Шта кажеш?
ЈУЛИЈА Хвала вам, госпо, на томе обзиру Према њој. Ах, да, сирота девојка!
Мој го6подар јој чини велик бол. СИЛВИЈА Познајеш ли је?
ЈУЛИЈА	Готово к’о себе.
Мислећ на њу и на њене јаде,
Плакао ја сам стотинама пута.
СИЛВИЈА Зна 1* да је Протеј напустио њу? ЈУЛИЈА Да, зна, и то је узрок њене туге. СИЛВИЈА Је ли лепа?
ЈУЛИЈА	Лепа. Ал’ је лепша била
Док је мислила да је Протеј волл Тад, мисиим, беше лепа, к’о сад ви;
Ал’ откад често не пази на лице И скидц маску што од сунца штити, Убледише Јој на образу руже И љиљаново белило на лицу,
Те је сад цма као и ја што сам. СИЛВИЈА Је ли висока?
ЈУЛИЈА	Тако, мога раста.
О Духовима, кад су маскараде,
Како сам женску играо улогу,
Од Јулије сам узео одело,
« Протејево писмо Јулији.
219
Што, по мижљењу свих, стајаше ми ’ Тако к’о да је кројено за мене;
Отуда и знам ђа је мога раста.
И тада сам је растужио много;
Јер улога је моја тужна била:
Аријадна14, у болној тузи због Тезејевог невцрства и тајног бекства.
Са сузама сам играо улогу,
А Јулија је, сирота, ганута,
Плакала горко. Живота ми мога,
Бол њенога срца сав осећах ја!
СИЛВИЈА Она је теби много обавезна Врли млађићу. — Сирота ђевојка!
Остављена је и неутешна је!
И сама плачем слушајућ те речи.
Младићу, ево мога новчаника;
Поклањам ти га што толико волиш Госпођарицу твоју милу. Збогом!
(СИЛВ7ЈА ођлази са сво}ом ПРАТЊОМ)
ЈУЛИЈА Она ће тоби захвалити за то,
Ако се икад познале. — Та госпа Мила је, лепа. Ја се надам да ће Пропасти жеЈја господара мога,
Јер она много поштује ту Ијубав Господарице аноје. Ах, да, ту ја сад Са самом собом играм љубав! Њену Слику да видим. Мислим, да ја имам На глави такав украс, моје Лице би лепо тако исто било;
Нежно к’о ово; ипак сликар њен Ласка њој, ако ја не ласкам себи,
Коса јој смеђа, а моја је жута'5;
Ако је то сва разлика измеђ’ мене И његове драге, носићу власуљу Те боје. Очи плаве су, и моје.
Цело јој ниско, ја имам високо.
у Аријађна, лепа кћи критско« краља Миноса, спасЈа Је живот Тезеју, али је он неверно остави на острву Наксу док је она спавала.
15 У оно доба жута коса Је блла у модл, јер је то била боја косе краљлце Елизабете.
216
Коју чар она имала би више Да глупа Ијубав није слепи бог? Но, хајде, сенко, носи ову сенку, Ту супарницу твоју. Тебе, слико, Обожаваће, љубити, волети!
Ал’ у његовом идолопоклонству,
Да ;ма свести, разума, то идол Његов би била ја наместо тебе. Због господарице твоје бићу ја Љубазна као она према мени, Иначе ти се Јуплтером кунем, Ископала бих очи лику том,
Да бих га омрзла господару мом.

&lt;/poem&gt;

== ПЕТИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Пред манастиром у близини Милана 

(''Улази ЕГЛАМОР'')

'''ЕГЛАМОР''': 

Западно небо сунце позлаћује,
И сад баж час је кад Силвија треба Да у ћелији Патрика монаха Са мном се сретне Изостати неће;
Јер заљубљени долазе на време Увек, сем ако пре времена стигну,
Пошто се њима увек журЛ Ево Долази.
(''Улази СИЛВИЈА'')
Госпо, нек је срећно вече!

'''СИЛВИЈА''': 

Амин’ А сада, Егламоре, хајд’мо На мала врата манастирског зида,
Бојим се да ме уходе не прате.

'''ЕГЛАМОР''': 

Не плашите се; ни три миље није 
Далеко шума; тамо смо сигурни.
(''Одлазе'')&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Милано. Војводин дворац

(Улазе ТУРИО, ПРОТЕЈ т ЈУЛУА)

ТУРИО Ста Силвија каже за просидбу Моју?
218
ПРОТЕЈ Госпођине Турио, она је Нешто блажа него што је била;
Али вашој личностл замора.
ТУРИО Шта! Да ми је нога одвећ дуга?
ПРОТЕЈЈ Не, одвећ танка.
ТУРИО Носићу јахаћц чизме, да изгледа округлија.
ЈУЛИЈА (по страни) Али Ијуибав се мамузама не може Натерати на оно чега се гнуша.
ТУРИО А шта каже о мом лицу?
ПРОТЕЈ Кажц да је бцло.
ТУРИО Безоћница лаже; лице ми је црно.
ПРОТЕЈ Али, бели су бисери, а стара Пословица каже: „црни Ијуди Бисцри су у лепим очима госпа“.
ЈУЛИЈА (П° страни) Т-и бисери су мрље од којих Очи боле! заиста бих радијц Жмурила него гледала у њих.
ТУРИО Како јој се мој разговор ђопада?
ПРОТЕЈ Рђаво, кад о рату говорите.
ТУРИО Добро, кад говорим о љубави, миру?
ЈУЛИЈА (ПО страни) А најбоље кад ћутите мирно.
ТУРИО Шта каже она о храбрости мојој?
ПРОТЕЈ О томе, витеже, она сумње нема.
ЈУЛИЈА &lt;П° страни) Н’ема је, јар твоју плашљивост зна. ТУРИО Шта каже о мојој лози?
ПРОТЕЈ Да сте од доброг рода.
ЈУЛИЈА (П° страни) Да; од племића будала.
ТУРИО А придаје ли важност мојим поседима?
ПРОТЕЈ О, да; и жали их.
ТУРИО Зашто?
ЈУЛИЈА (ПО странт) гто јх има такав магарац.
ПРОТЕЈ Зато Што ви лично не управљате њима.
ЈУЛИЈА Ево долази војвода!
(Улази ВОЈВОДА)
ВОЈВОДА Како је Протеју? Како Турио? Јесте ли скоро видели витеза Егламора?
219
ТУРИО Ја не.
ПРОТЕЈ	Ни ја.
ВОЈВОДА	Јесте ли виђели моју ћерку?
ПРОТЕЈ	Нисмо.
ВОЈВОДА То је побегла она Валентину,
Егламор с њом је к’о пратилац њен.
Сигурно то је; јер монах Лоренс Обоје њих је видео у шуми;
Срео их тамо и њега је позн’о;
Ворује да с њим и она је била,
Мада на лицу имала је маску.
Знам да је хтела, ради исповести,
У Патиикову ћелију да иде Већцрас; али тамо није била.
Све ово бекство потврђује њено.
Стога вас молим да не дангубимо,
Већ одмах коње појашите своје И чекајте ме у подножју брда,
Куђа пут води ка Мантови. Брзо Пожур’те за мном, витезови моји.
(ВОЈВОДА оде)
ТУРИО Она је збиља ћуђљива девојка,
Кад за њом иде срећа, она бежи.
Идем за њима, да бих Егламору Осветио се, више ради тога Него из своје љубави спрам оне Непромишљене Силвије.
(Оде)
ПРОТЕЈ И ја ћу,
Ал’ више идем због љубави њенц Нцго из мржње према Егланxуру.
(Оде)
ЈУЛИЈА И ја ћу, али, признајем у свему,
Не због Силвије, већ да кварим њему.
(Оде)
220&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Шума

(''Долазе РАЗБОЈНИЦИ са СИЛВИЈОМ'')

'''ПРВИ РАЗБОЈНИК''': 

Но, хај’те, хај'те! Будите стрпљиви;
Морам вас одвести нашем вођи.

'''СИЛВИЈА''': 

Хиљаде већих недаћа од ове 
Научише ме да стрпљива буђем.

'''ДРУГИ РАЗБОЈНИК''': 

Хајде, води је.

'''ПРВИ РАЗБОЈНИК''':	

А где је племић
Који је био с њом?

'''ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК''': 

Брз, па нам утече;
Али Мојсије и Валцрије су Отишли за њим. Ти иди са њом Западном делу шуме, капетану.
А рци гонимо оног што утече;
Из опкољеног честара нам неће Умаћи.
(''ДРУГИ и ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК оду'')

'''ПРВИ РАЗБОЈНИК''': 

Хај’те! Морам да вас водим Пећини нашег капетана. Он је Цастан и неће употребит жену Незаконито.

'''СИЛВИЈА''': 

О, мој Валентине,
Све то подносим само тебе ради!
(Оду)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
Други део шуме 

(Долази ВАЛЕНТИН)

ВАЛЕНТИН Начин живота и навике ствара! Ову сеновиту, усамљену Шуму Лакше подносим но настањен град. Овде могу да сам и невиђен седим,
221
И да ускладим песму о свом јаду Са тужним тоном славујеве песме.
2,	ти, која си у грудима мојим,
Немој остављат с\фоје боравиште Задуго! да се зграда напуштена Не сруши, и све успомене с њом!
Силвија! Мене присуством обнављај;
Ти нежна нимфо, негуј свог драгана Несрећног! Каква то је сада вика
3,	откуд данас ужурбаност та?
Другови моји, којима је закон Воља њихова, неког несрећног Путника гоне. Воле ме, а ипак Ја муку имам да их задржим,
Да сурово&amp;ти бесне не чине.
Но, повуци се, Валентине; ко ли Долази амо?
(Долазе ПРОТЕЈ, СИЛВИЈА и ЈУЛИЈА)
ПРОТЕЈ	Госпо, дело ово
Учинио сам због вас и вас ради, —
Мада ви ништа не цените што Ваш слуга Чини. Живот ставих свој На коцку, и сад спасао сам вас Од оног што би укаљ’о вам част.
Па, к’о награђу, дарујте ми сада Један благ поглед; мањи дар од тог Не могу тражити, ни ви мањи дати.
ВАЛЕНТИН (П° *трQни) Да 1’ је сан оно што чујем и видим?
Љубави, дај ми стрпљења за часак СИЛВИЈА Ох, јадна ти сам и несречна ја!
ПРОТЕЈ Несречни бесте пре нег* дођох.ја;
Мој долазак вам је донео сречу.
СИЛВИЈА Доласком својим чиниШ ме несречном.
ЈУЛИЈА (П° страни) и мене, зато што салеће тебе.
СИЛВИЈА Да је лав гладан мене зграбио,
Радије бих му ја доручак бОа,
Но да невеми Протеј спасе мене!
Небо зна кол’ко волим Валентина,
Живот је његов за ме душа моја!
А тол’ко — јер је немогуће више —
222
Кривоклетника мрзим невемога, Протеја. Стога, нц салетај више,
Одлази!
ПРОТЕЈ Радо у опасност сваку,
Да само поглед твој добијем благи! То је проклетство љубави што давно Доказано је љубавним искуством: 2ене не воле оног ко њих воли!
СИЛВИЈА Ни Протеј ону која њега воли, Прочитај срце Јулијино, твоје Прве, најбоље љубави, рад’ које У хиљаду си заклетви своју вемост Раскомадао; а заклетве те су У кривоклетство пале да би мене Волео. Вере сад у теби нема,
Сем ако имаш две, а две су горе Него да нема ниједне; никаква Вераост је боља него верност двојна. Ти, издајицо верног пријатеља!
ПРОТЕЈ Ко је тај који у Ијубави пита За пријатеља?
СИЛВИЈА	Сви осим Протеја.
ПРОТЕЈ Но, ако овде блага реч не може Тебе да диме, оружјем ћу моћЛ Да те, к’о војник, испросим и волим Против природе љубавл — насилно.
СИЛВИЈА О, небо!
ПРОТЕЈ	Присилићу те да жељи
Мојој удовољиш.
ВАЛЕНТИН дступа напређ) Себи руке!
Ти насртљивче, пријатељу зли!
ПРОТЕЈ Валентин!
ВАЛЕНТИН	Лажнл пријатељ си ти,
Јер ти не знаш за љубав и вемост;
Ти, изђајицо! Обману ми нађц;
Саме ме очи уверише у то.
Сад не смем рећи да имам иједног Свог пријатеља, јер би мене ти Утер’о у лаж. Коме да се верује,
Кад се десна рука дигла против
' Властитих груди? Протеју, жаиим Сто Више ти никад веровати не смем;
Због тебе свет ћу сматрати туђином.
Оваква рана најђубља је рана.
Јер проклето је време кад од свих Непријатеља пријатељ је гори.
ПРОТЕЈ Поражен ја сам кривицом и грехом.
Опрости мени, Валентине! Ако Жаљење моје довољан је откуп За грех, искрено нудим ти га ја;
Кол’ко погреших, толико и патим.
ВАЛЕНТИН Онда сам плаћен; сматрам те часним.
Кога кајање не умилостиви,
Тај не припада ни небу ни земљи;
Кајање 1 гнев вечити ублажи;
И, да опроштај пуни ти покажем,
Све то Што је у Силвији моје Све ти поклањам нека буде твоје16 ЈУЛИЈА Вај, јадна сам!
(Пада xи несвест)
ПРОТЕЈ	Гле, шта је дочаку?
ВАЛЕНТИН Но, шта је, дечко? Еј, обешењаче!
Погледај амо. Шта је, проговори.
ЈУЛИЈА Господар мој је наредио мени Госпи Силвији да предам прстен,
Али ја нисам учинио то Из свог нехата.
ПРОТЕЈ	Где је прстен, момће?
ЈУЛИЈА Ево га. (Да)е прстен)
ПРОТЕЈ	Дај ми да видим. Па то је
Прстен који сам ја Јулији дао.
ЈУЛИЈА Опростите ми; ја сам погрешио.
Ово је прстен који сте послали Силвији. (Показу)е дртиги прстен)
11 wСве то што је у Сиивијл моје
Све ти поклањам нека буде твоје.&quot;
Ово је за Јулију знаћлло: »Дајем ти СУВљу.&quot; 1 зато Јулија пада у несвест. Међутлм, том рећеницом Валентин је можда хтео само рећи: wКолико волим Силвију толико 1 тебе.&quot;
224
ПРОТЕЈ Али како си дошао
До овог прстена. који на растамку Јулији дадох?
ЈУЛИЈА	Она ми га дала;
Јулија га је и донела амо.
ПРОТЕЈ Јулија! Како?
ЈУЛИЈА	Сад погледај ону
Којој си завет заклцт\рама дав’о;
А она их је у срцу чувала.
То срце ти си кривоклетством цеп’о!
Стиди се због тог поступка, Протеју!
Стиди се што сам у овом руху,
У прерушењу ако стида има.
Мања је мрља — смерност каже нам — .
Ако ли жене промене облик,
Него кад људи ћуд своју промене.
ПРОТЕЈ Него кад људи ћуд своју промене!
О, небо! Кад би Човек само био Постојан, он би и савршен био.
Та јцдна мана грешкама га пуни;
И наводи га на грехове многе;
Непостојаност га води неверству,
Још пре но што је почео да воли.
Верно ће око наћи да, у дражима,
Све што Силвија то и Јулија има.
ВАЛЕНТИН Руку овамо обоје! Блажен сам Сто закључујем ја ваш срећни брак.
Била би штета да пар пријатељски Буде још дуго у нцпријатељству.
ПРОТЕЈ Небо! Ти буди сведок да је сада Заувек жеља моја испуњена.
ЈУЛИЈА И моја.
(Долазе РАЗБОЈНИЦИ С ВОЈВОДОМ т ТУРИЈЕМ)
РАЗБОЈНИЦИ Плен! плен! плен!
ВАЛЕНТИН	Натраг! Војвода је мој кнез.
Добро нам дошли, ваша мииости!
Ја сам Валентин, немилошћу прогнан.
ВОЈВОДА Валентин витез!
ТУРИО Ту је Силвија; Силвија је моја.
15 5експ!р л
225
ВАЛЕНТИН Турио, натраг, ил’ ћеш смрт загрлит’! Немој прелазит границу мог гнева;
Силвију немој да називаш својом;
Усудиш ли се још једном, знај никад Нећцш видети више ни Милано.
Ту она стоји; то је љубав моја;
Ни прстом да је дотакао ниси.
ТУРИО Не, Валентине, ја не марим за њу; Сматрам да луд је онај ко се излаже Опасности због девојке која га Не воли. Не тражим је. Твоја је.
ВОЈВОДА Утолико си ништавнији, нижи,
Кад тако лако ти остављаш ону Око које си толико облет’о.
Тако ми части мојих предака,
Допада ми се твој дух, Валентине,
И сматрам да си достојан љубави Царице једне; стога ти опраштам Све што је било; горчину сваку Бришем, и хочу сам да оповргнем Прогонство твоје; твојој ненадмашној Врлини дајем ново достојанство:
Витеже, ти си племић добра рода,
Узми СиЈвију, заслужио си је.
ВАЛЕНТИН Вашој милости хвала на том дару, Јер тим сте даром усрећиЛи мене.
А сад вас молим, ради ваше кћери,
Да ми доброту једну учините.
ВОЈВОДА Пристајем, реци, ма шта било то. ВАЛЕНТИН Ови прогнани људи, са којима Зивим, имају особине добре,
Опрости њима што су учинили Овде, прогонства ослободи њих.
Уљудни, пуни доброте су они,
Подесни биће и за службе важне. ВОЈВОДА Превагнуо си; опраштам и њима И теби. Службе с&amp;м њима одреди,
Прцма њиховим заслугама. А сад, Хајдемо. Несклад сав да окончамо: Весељем, игром, свечаношћу ретком.
226
ВАЛЕНТИН Потрудићу се успут да насмејем И ваСу Милост својим разговором.
Шта бисте рекли ви о пажу овом?
ВОЈВОДА Стидљив; а мислим да је дечко смеран. ВАЛЕНТИН Смернији он је од сваког дечака. ВОЈВОДА Шта хоћеш да тим речеш?
ВАЛЕНТИН	Дозволите,
Да вам испричам док будемо ишли,
Па ћете сами чудити се оном Сто се сад збиио. Протеју, ти ходи;
Казна ти је само да чујеш причу Драгане твоје; а затим ће нам Свађбе и гозбе бити у исти дан;
Заједнички је и свечаност. већа;
Дом један, једна узајамна срећа.
(Ођу)
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>d1txhoff038bho8gouoriwt9qe0dsoq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>139713</id>
      <parentid>139691</parentid>
      <timestamp>2025-06-20T10:42:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Поезија */</comment>
      <origin>139713</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7114" sha1="jlmeogtxii9sthelb0b7d51rrsqrgzn" xml:space="preserve">''„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци.”'', Доситеј Обрадовић&lt;br /&gt;

'''Ново;''' у развоју:
* [[Аутор:Илија Пламенац]]✅
* [[Аутор:Јоле Пилетић]]✅
* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]] 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
Допунити:
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]📝 
Завршити:
* [[Флорентинске ноћи]]
* [[Певање и мишљење]]✅ 
* [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]📝( ) 
* [[Благо цара Радована]]

* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Љубомир Недић|'''Љубомир Недић''']]&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]]✅ • [[Хрваштина у српскоме језику]]✅ • [[Л. К. Лазаревић]]📝 •&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Проспер Мериме|'''Проспер Мериме''']]&lt;br /&gt;
[[Таманго]]📝 • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]]✅📝 • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јован Скерлић|'''Јован Скерлић''']]&lt;br /&gt;

⭐[[О Коштани]]✅ • [[Анте Старчевић]]✅ • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]]📝
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)
&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|'''Јелица Беловић Бернаджиковска''']]&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Максим Горки|'''Максим Горки''']]&lt;br /&gt;

[[Кан и син]]✅ • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]]✅ • [[Сат (Горки)|Сат]]✅ • [[Болес]] • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]]✅ • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

[[Јака као смрт]] • [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
🌟 [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]]
* [[Карађорђе Петровић]]
* [[Хрваштина у српскоме језику]]
⭐ [[Песме Милете Јакшића]] 
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]]&lt;br /&gt;
🌟 [[Чучук-Стана]]
* [[Бој у Фундини]]
* [[Једна војничка успомена]]
* [[Сава Дангубић и Карађорђе]]&lt;br /&gt;
❗[[Визија Карла XI]]
* [[О српским женама]]&lt;br /&gt;
⭐ [[Анте Старчевић]]
== Поезија ==
* '''[[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
[[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]]&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Михаил Љермонтов|Михаил Љермонтов]]'''
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]]✅ • [[Анђео]]✅ • [[Чаша живота]]✅ • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]]✅ • [[Порука (Љермонтов)|Порука]]✅ • [[Палестинска гранчица]]✅ • [[Козачка песма уз колевку]]✅ • [[Крст на Кавказу]]✅&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]'''
[[Аида]] • [[Истоку]]
* '''[[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]'''
[[Анџело]] • [[Кавказ]]✅ • [[Зимње вече]]✅ • [[Село (Пушкин)|Село]]✅ • [[Руслан и Људмила]]📝 • [[Шкотска песма]]✅ • [[Песник (Пушкин)|Песник]]✅ • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]✅
• [[Камени гост]]❗
* '''[[Аутор:Виктор Иго|Виктор Иго]]'''
[[Натпис („Легенде Векова“)]]📝 • [[Песма о свечаности Нероновој]]📝 • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]]
== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]] 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]] 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]❗</text>
      <sha1>jlmeogtxii9sthelb0b7d51rrsqrgzn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139714</id>
      <parentid>139713</parentid>
      <timestamp>2025-06-20T10:42:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Ново (проверити) */</comment>
      <origin>139714</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7125" sha1="759eupthi1845w9avju97srfrhw61wl" xml:space="preserve">''„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци.”'', Доситеј Обрадовић&lt;br /&gt;

'''Ново;''' у развоју:
* [[Аутор:Илија Пламенац]]✅
* [[Аутор:Јоле Пилетић]]✅
* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]] 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
Допунити:
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]📝 
Завршити:
* [[Флорентинске ноћи]]
* [[Певање и мишљење]]✅ 
* [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]📝( ) 
* [[Благо цара Радована]]

* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Љубомир Недић|'''Љубомир Недић''']]&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]]✅ • [[Хрваштина у српскоме језику]]✅ • [[Л. К. Лазаревић]]📝 •&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Проспер Мериме|'''Проспер Мериме''']]&lt;br /&gt;
[[Таманго]]📝 • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]]✅📝 • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јован Скерлић|'''Јован Скерлић''']]&lt;br /&gt;

⭐[[О Коштани]]✅ • [[Анте Старчевић]]✅ • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]]📝
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)
&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|'''Јелица Беловић Бернаджиковска''']]&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Максим Горки|'''Максим Горки''']]&lt;br /&gt;

[[Кан и син]]✅ • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]]✅ • [[Сат (Горки)|Сат]]✅ • [[Болес]] • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]]✅ • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

[[Јака као смрт]] • [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
🌟 [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]]
* [[Карађорђе Петровић]]
* [[Хрваштина у српскоме језику]]
⭐ [[Песме Милете Јакшића]] 
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]]&lt;br /&gt;
🌟 [[Чучук-Стана]]
* [[Бој у Фундини]]
* [[Једна војничка успомена]]
* [[Сава Дангубић и Карађорђе]]&lt;br /&gt;
❗[[Визија Карла XI]]
* [[О српским женама]]&lt;br /&gt;
⭐ [[Анте Старчевић]]
== Поезија ==
* '''[[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
[[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]]&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Михаил Љермонтов|Михаил Љермонтов]]'''
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]]✅ • [[Анђео]]✅ • [[Чаша живота]]✅ • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]]✅ • [[Порука (Љермонтов)|Порука]]✅ • [[Палестинска гранчица]]✅ • [[Козачка песма уз колевку]]✅ • [[Крст на Кавказу]]✅&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]'''
[[Аида]] • [[Истоку]]
* '''[[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]'''
[[Анџело]] • [[Кавказ]]✅ • [[Зимње вече]]✅ • [[Село (Пушкин)|Село]]✅ • [[Руслан и Људмила]]📝 • [[Шкотска песма]]✅ • [[Песник (Пушкин)|Песник]]✅ • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]✅
• [[Камени гост]]❗
* '''[[Аутор:Виктор Иго|Виктор Иго]]'''
[[Натпис („Легенде Векова“)]]📝 • [[Песма о свечаности Нероновој]]📝 • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]]
== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]❗</text>
      <sha1>759eupthi1845w9avju97srfrhw61wl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139715</id>
      <parentid>139714</parentid>
      <timestamp>2025-06-20T11:51:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139715</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7210" sha1="irrfd43vv0njlzeu8x8hrkkrnudooci" xml:space="preserve">''„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци.”'', Доситеј Обрадовић&lt;br /&gt;

'''Ново;''' у развоју:
* [[Аутор:Илија Пламенац]]✅
* [[Аутор:Јоле Пилетић]]✅
* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]] 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 

* [[Пут из Минхена у Ђенову]] - Хајне;01.07.1910.С.к.г.
Допунити:
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]📝 
Завршити:
* [[Флорентинске ноћи]]
* [[Певање и мишљење]]✅ 
* [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]📝( ) 
* [[Благо цара Радована]]


* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Љубомир Недић|'''Љубомир Недић''']]&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]]✅ • [[Хрваштина у српскоме језику]]✅ • [[Л. К. Лазаревић]]📝 •&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Проспер Мериме|'''Проспер Мериме''']]&lt;br /&gt;
[[Таманго]]📝 • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]]✅📝 • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јован Скерлић|'''Јован Скерлић''']]&lt;br /&gt;

⭐[[О Коштани]]✅ • [[Анте Старчевић]]✅ • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]]📝
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)
&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|'''Јелица Беловић Бернаджиковска''']]&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Максим Горки|'''Максим Горки''']]&lt;br /&gt;

[[Кан и син]]✅ • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]]✅ • [[Сат (Горки)|Сат]]✅ • [[Болес]] • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]]✅ • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

[[Јака као смрт]] • [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
🌟 [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]]
* [[Карађорђе Петровић]]
* [[Хрваштина у српскоме језику]]
⭐ [[Песме Милете Јакшића]] 
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]]&lt;br /&gt;
🌟 [[Чучук-Стана]]
* [[Бој у Фундини]]
* [[Једна војничка успомена]]
* [[Сава Дангубић и Карађорђе]]&lt;br /&gt;
❗[[Визија Карла XI]]
* [[О српским женама]]&lt;br /&gt;
⭐ [[Анте Старчевић]]
== Поезија ==
* '''[[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
[[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]]&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Михаил Љермонтов|Михаил Љермонтов]]'''
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]]✅ • [[Анђео]]✅ • [[Чаша живота]]✅ • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]]✅ • [[Порука (Љермонтов)|Порука]]✅ • [[Палестинска гранчица]]✅ • [[Козачка песма уз колевку]]✅ • [[Крст на Кавказу]]✅&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]'''
[[Аида]] • [[Истоку]]
* '''[[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]'''
[[Анџело]] • [[Кавказ]]✅ • [[Зимње вече]]✅ • [[Село (Пушкин)|Село]]✅ • [[Руслан и Људмила]]📝 • [[Шкотска песма]]✅ • [[Песник (Пушкин)|Песник]]✅ • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]✅
• [[Камени гост]]❗
* '''[[Аутор:Виктор Иго|Виктор Иго]]'''
[[Натпис („Легенде Векова“)]]📝 • [[Песма о свечаности Нероновој]]📝 • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]]
== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]❗</text>
      <sha1>irrfd43vv0njlzeu8x8hrkkrnudooci</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139716</id>
      <parentid>139715</parentid>
      <timestamp>2025-06-20T11:53:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139716</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7229" sha1="97o1tl9xgghqielcgcb01aeiy6nu2rv" xml:space="preserve">''„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци.”'', Доситеј Обрадовић&lt;br /&gt;

'''Ново;''' у развоју:
* [[Аутор:Илија Пламенац]]✅
* [[Аутор:Јоле Пилетић]]✅
* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]] 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 

* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.
Допунити:
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]📝 
Завршити:
* [[Флорентинске ноћи]]
* [[Певање и мишљење]]✅ 
* [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]📝( ) 
* [[Благо цара Радована]]


* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Љубомир Недић|'''Љубомир Недић''']]&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]]✅ • [[Хрваштина у српскоме језику]]✅ • [[Л. К. Лазаревић]]📝 •&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Проспер Мериме|'''Проспер Мериме''']]&lt;br /&gt;
[[Таманго]]📝 • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]]✅📝 • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јован Скерлић|'''Јован Скерлић''']]&lt;br /&gt;

⭐[[О Коштани]]✅ • [[Анте Старчевић]]✅ • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]]📝
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)
&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|'''Јелица Беловић Бернаджиковска''']]&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Максим Горки|'''Максим Горки''']]&lt;br /&gt;

[[Кан и син]]✅ • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]]✅ • [[Сат (Горки)|Сат]]✅ • [[Болес]] • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]]✅ • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

[[Јака као смрт]] • [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
🌟 [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]]
* [[Карађорђе Петровић]]
* [[Хрваштина у српскоме језику]]
⭐ [[Песме Милете Јакшића]] 
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]]&lt;br /&gt;
🌟 [[Чучук-Стана]]
* [[Бој у Фундини]]
* [[Једна војничка успомена]]
* [[Сава Дангубић и Карађорђе]]&lt;br /&gt;
❗[[Визија Карла XI]]
* [[О српским женама]]&lt;br /&gt;
⭐ [[Анте Старчевић]]
== Поезија ==
* '''[[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
[[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]]&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Михаил Љермонтов|Михаил Љермонтов]]'''
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]]✅ • [[Анђео]]✅ • [[Чаша живота]]✅ • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]]✅ • [[Порука (Љермонтов)|Порука]]✅ • [[Палестинска гранчица]]✅ • [[Козачка песма уз колевку]]✅ • [[Крст на Кавказу]]✅&lt;br /&gt;
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]'''
[[Аида]] • [[Истоку]]
* '''[[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]'''
[[Анџело]] • [[Кавказ]]✅ • [[Зимње вече]]✅ • [[Село (Пушкин)|Село]]✅ • [[Руслан и Људмила]]📝 • [[Шкотска песма]]✅ • [[Песник (Пушкин)|Песник]]✅ • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]✅
• [[Камени гост]]❗
* '''[[Аутор:Виктор Иго|Виктор Иго]]'''
[[Натпис („Легенде Векова“)]]📝 • [[Песма о свечаности Нероновој]]📝 • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]]
== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]❗</text>
      <sha1>97o1tl9xgghqielcgcb01aeiy6nu2rv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60078</id>
    <revision>
      <id>139704</id>
      <timestamp>2025-06-19T13:52:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Поезија| &lt;center&gt;'''Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку'''&lt;/center&gt;{{стих|5}} 0001    Стаде мајка старица сину Марку говорити, 0002    Поштен домаћине,  0003    Весели се, домаћине, весели ти пријатељи, —   0004    „Како, сину, изиде из те арапске тамнице, 0005    М…</comment>
      <origin>139704</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3119" sha1="ghom5tcl5myj4gtt8xnkea9uuoukk7o" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку'''&lt;/center&gt;{{стих|5}}
0001    Стаде мајка старица сину Марку говорити,
0002    Поштен домаћине, 
0003    Весели се, домаћине, весели ти пријатељи, —  
0004    „Како, сину, изиде из те арапске тамнице,
0005    Мој Краљевићу?
0006    Али ми се откупи том дробном спенцом, 
0007    Али ми се одʼрва демескијом бритком сабљом, 
0008    Гиздави јуначе?” 
0009    Али Марко Краљевић мајци својој одговори: 
0010    „Откуд мени, мајко, у тамници дробна спенца,  
0011    Ма мила мајко? 
0012    Откуд ли ми у тамници демескија бритка сабља? 
0013    Него мени дохођаше арапска једна дивојка,  
0014    Гиздава диклица, 
0015    Она мени дохођаше и јутром и вечером. 
0016    Пак ми пође дивојка једно јутро говорити:  
0017    Краљевићу Марку! 
0018    Тако тебе, мој Марко, не убио Бог велики! 
0019    Од ли мене узети за твоју вјерну љубовцу, 
0020    Краљевићу Марко? 
0021    Да ја тебе изведем из те арапске тамнице?” 
0022    А Марко јој Краљевић лијепо одговараше, 
0023    Гиздавој диклици:  
0024    „Хоћу, хоћу, дивојко, веће него с добре воље.” 
0025    И ту га јест извела из те арапске тамнице, 
0026    Краљевића Марка.  
0027    И тамо ми пођоше том зеленом планиноме, 
0028    И када ми бјеше усред зелене планине, 
0029    Гиздава дивојко! 
0030    Без главе је остави усред зелене планине.  
0031    Кад је мајци дошʼо на своје бијеле дворе, 
0032    Краљевић Марко, 
0033    Пође мајка старица сину Марку говорити: 
0034    „Велик ти си гријех, о мој синко, учинио,  
0035    Краљевићу Марко! 
0036    За што је мени нијеси довео на моје бʼједе дворе? 
0037    Ја бих је хранила за живота за мојега, 
0038    Гиздаву дивојку!” 
0039    Веселʼте се сви около, веселио ви Бог велики.}} 

== Извор ==
Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 5, Београд 1878.</text>
      <sha1>ghom5tcl5myj4gtt8xnkea9uuoukk7o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Жабыш</title>
    <ns>3</ns>
    <id>60079</id>
    <revision>
      <id>139707</id>
      <timestamp>2025-06-19T21:06:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>856</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{добродошлица}} --~~~~</comment>
      <origin>139707</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="205" sha1="o87ek08zn3b0kfl0eglc756ck6b6yie" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 23:06, 19. јун 2025. (CEST)</text>
      <sha1>o87ek08zn3b0kfl0eglc756ck6b6yie</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Ђидо</title>
    <ns>3</ns>
    <id>60080</id>
    <revision>
      <id>139708</id>
      <timestamp>2025-06-19T21:06:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>856</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{добродошлица}} --~~~~</comment>
      <origin>139708</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="205" sha1="o87ek08zn3b0kfl0eglc756ck6b6yie" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 23:06, 19. јун 2025. (CEST)</text>
      <sha1>o87ek08zn3b0kfl0eglc756ck6b6yie</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:178.222.169.110</title>
    <ns>3</ns>
    <id>60081</id>
    <revision>
      <id>139709</id>
      <timestamp>2025-06-19T21:06:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>856</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{добродошлица}} --~~~~</comment>
      <origin>139709</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="205" sha1="o87ek08zn3b0kfl0eglc756ck6b6yie" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 23:06, 19. јун 2025. (CEST)</text>
      <sha1>o87ek08zn3b0kfl0eglc756ck6b6yie</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60082</id>
    <revision>
      <id>139710</id>
      <timestamp>2025-06-20T10:09:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница:  &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херо…</comment>
      <origin>139710</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8032" sha1="23btqhrxfagic5lidolyotshylbdvy7" xml:space="preserve">
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем називамо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен. Постојао је култ хероја као виших бића, чак и пре него што је постојао култ богова као бесмртних бића. Питагористи су били поставили хероје између богова и људи, и као посреднике између неба и земље. Највеће почасти су припадале Богу, организатору свемира, а одмах затим боговима који су највећа бића на свету, и која излазе из њега, као прва после њега, бесмртна и њему слична, и који су његови сарадници у организацији ствари. Али на трећем месту, после богова, долазе хероји, који су примили снагу од највећег бића, и зато не могу бити одведени у зло. Они окружују Бога као хор; вечно су добри и вечно озарени. Тек на четврто место долазе људи, који су мањи од богова јер су смртни.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;– Херакле је направио дванаест чудеса која су сва учињена за добро људи, и зато је Херакле највећи херој античког света. И Тезеј и Белерофонт су исто тако хероји ослободиоци. – Наш је Обилић херој ослободилац, дакле, херој свештеног карактера. Сви косовски хероји су истог рода. Код Троје ратују све ахајске војске, и цео грчки свет и сви грчки богови, због једне лепе Јелене; рат између Тебе и Фокеје био је исто тако због отмице лепе Тебанке Теано; а између Фокејанаца и Киреанаца због лепе Мегисте. Међутим, на Косову се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево царство небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божaнства зла, Бог против Сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је силa свесног и доброг генија.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има момената кад многе и највеће одлике човекове постану излишне, а кад живот тражи од човека само снагу железног карактера. Има и момената кад се више не мисли како ће се живети, него у каквој ће се лепоти умрети. Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом. Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји. Ово може бити идеја о отаџбини, или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници. Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;– Постоји разлика између идеала и фикције, за које људи умиру често са истом лакоћом. Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста машта. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством. Само је таква храброст свесна и божанска; а друкчија храброст је само несвесна и животињска сила. Српски је херој Лазар који гине за веру, и Милош који гине за своју војничку част, и Марко који умире од замора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.</text>
      <sha1>23btqhrxfagic5lidolyotshylbdvy7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60083</id>
    <revision>
      <id>139711</id>
      <timestamp>2025-06-20T10:16:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. У ј…</comment>
      <origin>139711</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5354" sha1="fz5h0jzxituypnycm48hqd5uh27njie" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. У једном јуришу на тврђаву, гину јуначки храбри људи свих ових категорија. Међу свима њима усамљен гине само онај херој, који има дух омађијан једино победом неке идеје. Поред њега пада човек који у том јуриши гледа само победу силе веће над силом мањом, а не силе више над силом нижом. И поред овог гине човек који из личне сујете убија, или пада убијен чак и против непријатеља који се боре за виши идеал правде. Ту исто тако гину и извесни људи у борби с другим људима, као што би у афричкој шуми погинули у борби са зверовима: из крволочног спорта или бруталне маније; више из обести него из разумне енергије и свесног херојства.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У римском пољу, и само за један дан, вежбаху се десет хиљада младих људи из свега царства да као гладијатори умру у циркусу за забаву цезара и римске господе. Цезар је свако пре подне бацао зверовима људе и с уживањем посматрао њихову смрт, а после подне је ишао да у позоришту слуша љубавне стихове Марцијала и Теренција. Било је међу тим истим цезарима и људи који нису били иначе по срцу рђави. Веспазијан је саградио циркус само за престиж свога царевања; а и његов син Тит је ишао у тај циркус по потреби политичара; али је Домицијан, брат Титов, ишао већ по потреби своје навике и свога укуса. Према томе Веспазијан, Тит и Домицијан су била три различита човека. Једини је Домицијан био крволок. Само су кукавице крволоци, а он је једини од тројице био кукавица. – Херој не воли крв и насиље. Херојство је племенито и чисто и невино, као Ифигенија. Херој не убија за своје задовољство, ни из личне освете, ни из личне сујете, него само из љубави за идеју правде и за добро других људи. Свирепи император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као лешина непријатеља; али племенити император тог истог царства, Марко Аурелије, „Милосрђе је чувар државе”. Кад су Анрија IV, честитом краљу француском, пребацили да код Рошеле није био довољно строг према непријатељу, он је одговорио: „Ја сам урадио што сам хтео, а хтео сам само онолико колико сам морао”. – Наш херој Лазар је постао идеал народног хероја тек онда кад га је песник опевао према оваквом идеалу. Иначе, историјски, кнез Лазар је био само свирепи човек феудалног доба, себични господар, неумитни владар. Победивши војводу Николу Алтомановића, свог великог противника, отео му  је Ужице, а њега је ослепио. Али доцније, жртвујући свој живот и своју државу на Косову за небеско царство, постао је херој за идеале народне, најпопуларнијим владаром историје, и, најзад постао је светац, као што би у античко доба постао такозваним полубогом. Тако небо враћа земљи оно што она чини за победу светлости над мраком. Река Дирас је изашла из земље да помогне Хераклу да расхлади своју рану.</text>
      <sha1>fz5h0jzxituypnycm48hqd5uh27njie</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60084</id>
    <revision>
      <id>139712</id>
      <timestamp>2025-06-20T10:41:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што су одувек народи имали потребу за божанствима, тако су имали и за херојима. Људи су имитирали хероје, грамзећи за њиховом славом. Било је случајева да су они претварали хероје у богове, као Зевса, али и богове у хероје, као Херакла. Херој…</comment>
      <origin>139712</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13506" sha1="3ishhpbwtycrfabn507dpsg2vzfka8g" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што су одувек народи имали потребу за божанствима, тако су имали и за херојима. Људи су имитирали хероје, грамзећи за њиховом славом. Било је случајева да су они претварали хероје у богове, као Зевса, али и богове у хероје, као Херакла. Херој је био, по правилу, посредник између бесмртних божанстава и смртних људи; али су и сами хероји полубожанске лозе, јер је увек био какав бог њихов отац, или им је мајка била нека богиња. Истина, хероји су умирали, али затим живели својим загробним животом на Острву Блажених. Неоспорно је да је сваки град славио најпре свог земљака хероја, пре него хероја каквог другог града, као што би у нас у Прилепу славили хероја Марка, а у Тополи хероја Карађорђа. Када се какав грчки херој враћао као победилац у свој град, онда га његови земљаци нису примали на капију града, него су у градском зиду отварали нарочити продор кроз који је херој свечано улазио. У старом грчком епосу су хероји слављени само као борци, али су доцније постали предмет и верског обожавања. Људи су одувек осећали да великим људима није довољна слава, него да им је потребан и култ, а нарочито да великим краљевима није довољан престо, него им је потребан и олтар. Александар је имао у Олимпији статуу у изгледу Јупитера, а песницима Есхилу и Софоклу посветили су култ и подигли олтаре на којим су приношене жртве. Сви су грчки градови побожно чували гробове својих хероја, онако као што хришћански градови чувају ћивоте својих светаца. Често су херојима на гробу подизани храмови, изговаране молитве, и доношене статуете и уљанице сасвим слично оном што чине хришћани данас хришћанским светитељима. Путописац Паусанија пише како је видео у Спарти славне гробове Бразиде и генерала Пеусаније, чак и 
хероја Леониде, чије су кости биле донесене са Термопила, четрдесет година после славне битке. Видео је у Спарти и гроб лепе Јелене, и хероја Херакла, и песника Алкмана, и неколицине генерала који су командовали спартанским бродовима код Саламине. У Атини је, у дворишту Ареопага, видео гроб Едипа; у дворишту Академија, гроб Платона; а близу Керамикона, гробове Перикла и хероја Тразибула. Тако и по целој Грчкој.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И пре и после своје смрти, хероји су спасавали друге људе од њихових непријатеља, бесних животиња, или тешких болештина. Паусанија каже да су се Ахајци били забринули што се Тројански рат био прекомерно отегао, а врачеви су били тад објавили да ће рат бити завршен само кад Ахајци набаве једну стрелу Хераклову и једну кост хероја Пелопса, коју су ови одиста нашли али изгубили за време преноса морем. - Некад доцније ударила је била болештина на Елиду, а врачеви су опет саветовали народу да иду и нађу кост хероја Пелопса која је била пропала у море, кад су је онако први пут носили у помоћ тројанским херојима. Значи да су стари грчки хероји били чудотворци, као, уосталом, и наши посвећени српски владари, краљ Првовенчани у Студеници, или краљ Дечански у Дечанима, или као кнез Лазар у Раваници. Многи наши хероји, истина, нису били посвећени у нашој српској цркви, чак ни највећи међу нашим херојима. На Косову није био посвећен Милош, него Лазар. Уосталом, и у Хомера има оваквих случајева: у ''Илијади'' су посвећивани као хероји само борци, слични Ахилу и Патроклу, али доцније су у Одисеји посвећивани даље само краљеви, слични крфском краљу Алкиноју. Најзад, српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Други народи су обожавали своје хероје као инкарнацију Сунца, и такве хероје називали су херојима сунчаним. Имали су их Индијци у свом сјајном епосу ''Рамајани'', као што су овакви хероји постојали и у Грчкој, и у Јудеји, и у Германији. Чудо је како и наш Момчило, који лети на свом крилатом коњу изнад Скадарског језера, није постао сунчани херој; а нарочито Марко, који је правио натчовечанска дела, убијајући црног човека који је имао три главе, и бацајући са Шаре планине свој топуз чак у далеко и невидљиво море. Херој из Рамајане, пореклом из краљевске сунчане династије, учи се код мудраца Вишвамитре магичном оружју да брани његов жртвеник, и тим оружјем задобија девојку Ситу, ћерку краља Виче. А кад су том хероју Рами украли Ситу, он прави савез са краљем мајмуна, и затим одлази са Великим Мајмуном да са обале баци камени мост на острво Цејлон, где убија отмичара Равану и спасава своју жену Ситу. Али је отровна љубомора већ била помрачила његову душу, стрепећи да није отмичар Раван повредио чистоту његове Сите. Млада жена пристаје да одржи кушање, улазећи у огањ, док су је гледали краљ Вајсравана, и бог Индра с хиљаду очију, и Варуна, бог свију вода, и Брама, творац свију светова. Иако овај Рама није ослободилац људи, него само херој своје љубави, он је ипак сматран сунчаним херојом. И сам велики Буда није по традицији био историјско него само легендарно лице. Његово рођење и живот и смрт су само један мит, и то најчистији. Овај се херој рађа из јутарње магле, улазећи одмах у страховиту борбу против демона тмине; он по небеском своду окреће „точак закона“, јурећи на својим огњеним колима, док увече не потоне у помрчину. Сасвим слично грчком Фоибусу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Херој је често поређиван са сунцем, јер собом носи живот и оплођава свет. Херој је увек добротвор, па било да убија бика на Маратону, или сабласт у Аргосу, или да тамани комарце у Алифери. И сам Александар је себе сматрао добротвором људским и херојем митским, верујући најпре да силази од Ахила, а доцније и да је син Амона. – У Старом завету, најкрвавијој књизи која је икад постојала, има пуно хероја. Али је цар Давид сматран у јеврејском народу за највећег хероја, а то је цар још из XIII века пре Христа. Давид је, стварно, био један од највећих крволока старог века, јер је, између осталог, наслеђујући престо првог цара Саула, најпре мачем искоренио сву његову родбину. Али је Давид био и један од највећих монарха античког доба, творац славног Јерусалима, победилац редом свих непријатеља Израиља. Зато је и остао као први национални херој. Давид је био национални јунак, али не херој сунца. Био је и легендарни херој, али ипак само личност историјска. Међутим, Давид је имао и натчовечанске борбе, као борба са Голијатом, који изгледа као каква од оних немани с којима се борио Херакле, или као змај Питон којег је убио Аполон. Један леп мит о сунчаном хероју изграђен је о једном другом и мање заслужном јеврејском човеку, Самсону, који није био краљ него судија, што опет значи заштитник и вођ. Већ само његово име значи Сунце, а његов мит пун и чист. Његове су косе сунчани зраци; а лишен такве косе, он пропада. Самсон врши херојски циклус од дванаест чудеса којом одговара дванаест знакова у зодијаку. Као српски херој Марко, што пије вино с непријатељима Турцима, тако и Самсон иде међу непријатеље Филишћане да с њима пир пирује. Путем наилази на лава кога растргне „као јаре”, а идући даље, убија још и тисућу људи; и то једном магарећом вилицом. Кад га је у граду Гази издала његова вереница Далила, и кад су му одсекли косе, и бацили га у тамницу, Самсон је чекао да му косе поново порасту, после чега једним замахом обара стубове на кући својих непријатеља. На крову је било три хиљаде људи Филишћана, који су туде нашли заједничку смрт са овим јеврејским херојем. У чудној ''Књизи о судијама'', библијска традиција и сама јасно истиче блиску везу овог хероја са божанством, јер се на његову молитву једног дана отвара стена, да из ње потече хладна вода, и утоли његову жеђ.</text>
      <sha1>3ishhpbwtycrfabn507dpsg2vzfka8g</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>