Викизворник:Аутори-В

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.45.0-wmf.6</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-В</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1840</id>
    <revision>
      <id>139759</id>
      <parentid>123927</parentid>
      <timestamp>2025-06-22T16:14:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139759</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1136" sha1="b5wa6okj1fr1hesfqtadns2b4c6u5gl" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Ve - uppercase and lowercase Wikipedia RUS.svg|центар|250п]]
;[[Аутор:Душан Васиљев|Душан Васиљев]]
;[[Аутор:Владимир Васић‎|Владимир Васић‎]]
;[[Аутор:Драгиша Васић‎|Драгиша Васић‎]]
;[[Аутор:Николај Велимировић|Николај Велимировић]] (1880-1956)
;[[Аутор:Пол Верлен|Пол Верлен]] 
;[[Аутор:Јанко Веселиновић‎|Јанко Веселиновић]]
;[[Аутор:Мавро Ветрановић|Мавро Ветрановић]]
;[[Аутор:Милован Видаковић|Милован Видаковић]]
;[[Аутор:Милош Видаковић|Милош Видаковић]]
;[[Аутор:Михаило Витковић‎|Михаило Витковић]]
;[[Аутор:Вук Врчевић|Вук Врчевић]]
;[[Аутор:Првослав Вујчић|Првослав Вујчић]]
;[[Аутор:Илија Вукићевић‎|Илија Вукићевић]]
{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>b5wa6okj1fr1hesfqtadns2b4c6u5gl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Башка резолуција</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12538</id>
    <revision>
      <id>139760</id>
      <parentid>135056</parentid>
      <timestamp>2025-06-22T20:42:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ранко Николић</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>139760</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20612" sha1="5rbbr3ty4e2q21r92kc7xa29yj8x00a" xml:space="preserve">{{наслов|БАШКА РЕЗОЛУЦИЈА}}
Представници Равногорског покрета, представници и припадници свих демократских странака у Југославији, које су и у нередовним и редовним приликама на свим изборима добијале поверење огромне већине народа (изузев Хрватске сељачке странке, са чијим је легалним представницима за сада додир онемогућен насиљем окупатора), као и представници свих великих народних, неполитичких, културних, спортских, витешких, социјалних и других организација које такође окупљају велику већину народа, нарочито омладину;

На великом народном конгресу одржаном у дане 25, 26, 27. и 28. јануара 1944. године у слободним југословенским планинама, а по саслушању изјаве представника југословенске краљевске владе, министра војске, морнарице и ваздухопловства и команданта Југословенске војске у Отаџбини, армијског генерала Драже Михаиловића, као и по саслушању реферата др Стевана Мољевића, адвоката из Бања Луке, члана Централног националног комитета Југославије; и реферата представника др Живка Топаловића, новинара из Београда, шефа Социјал – демократске странке Југославије, инжењера Владимира Предавеца из Дугог Села код Загреба, Антона Крејчија из Марибора, бив. народног посланика Југословенске националне странке и пуномоћника представника осталих демократских странака у Словенији; Мустафе Мулалића, бившег народног посланика и публицисте из Лијевна; Велимира Јојића, директора гимназије и бившег народног посланика Демократске странке из Андријевице, као и изјава представника неполитичких народних скупина, доноси следећу резолуцију

'''РЕЗОЛУЦИЈУ:'''

'''1.''' 27. марта 1941. године Југославија је ставом и својим уласком у рат створила преокрет и увелико променила планове непријатеља. Уз огромне жртве, народ Југославије допринео је свој удео општој савезничкој ствари и олакшао положај Великој Британији и Совјетском Савезу. Иако побеђена од огромно надмноћног непријатеља, Југословенска војска окупила се око првог покретача народног отпора генерала Драже Михаиловића и давала отпор непријатељу, везујући његове знатне снаге на Балкану. Захваљујући томе, југословенски отпор је данас у пуноме обиму организован. 

Конгресу са одушевљењем и нарочитим признањем поздравља југословенску народну војску, која се, под командом генерала Драже Михаиловића, организовала у Отаџбини. Ова Права народна војска, под командом народних старешина и под стручним вођством народних официра, јесте истинити бранитељ народних слобода и залога државне будућности свих Југословена.

'''2.''' Конгрес поздравља и подвлачи изјаву команданта Југословенске војске у Отаџбини генерала Михаиловића да он и војска под његовом командом јесу и остају верни свом врховном заповеднику Њ. В. Краљу Петру Другом и уставном и законском поретку Југославије, као и да ће поштовати искључиво право слободног и на демократским начелима изабраног народног представништва, да уставним путем врши организацију државе.

Ово, тим пре, што је наш народ за демократију давао своје жртве, извојевао био себи демократију и у њој живео онда, када су неки од оних што данас хоће да га уче демократији, живели у најцрњем ропству. И само кроз демократију, Србија је била оспособљена за велике напоре које је имала да издржи у великим ослободилачким ратовима 1912 – 1918. године. Наш народ је достојан себи и својој демократској прошлости 27. марта 1941. прекинуо лажну игру са двадесетогодишњом демократијом и, по цену најскупљих жртава, стављајући у питање и своју државу и свој народни опстанак, придружио се великим демократијама Запада у борби за слободу и равноправност свих народа, и малих и великих, против нацизма и фашизма и свих врста диктатура.

Исто тако конгрес поздравља изјаву генерала Михаиловића да су лажни сви гласови да ће Југословенска војска вршити неку колективну одмазду, јер Југославија има своје позитивне законе по којима ће сви кривци одговарати за ратне злочине, и да ће они који нису криви имати законску заштиту.

Конгрес сматра, да су овом изјавом оповргнути сви лажни гласови о недемократским и диктаторским тежњама генерала Михаиловића и његове војске, као и лажни гласови да ће бити вршена колективна одмазда или ма какви произвољни и незаконити поступци приликом преласка у редовно стање.

'''3.''' Конгрес истиче као историјску важну и судбоносну чињеницу за будућност Срба и Хрвата и Словенаца, да они у овом најкритичнијем тренутку свог живота, судбински повежу све своје снаге и уистини сложно и братски учине отпор непријатељу, подједнако као и свима насртајима на њихову слободу и независност, који могу доћи ма са које стране.

У том смислу конгрес са радошћу и одобравањем прима изјаву присутних представника и припадника демократских странака, да су се оне вољно подчиниле народној дисциплини; да су се, све до обнове државе и нормализовања прилика у њој, одрекли сваке партијске политичке делатности и да заједно са припадницима Равногорског покрета чине Југословенску демократску народну заједницу и усвајају њен програм.

Конгрес са радошћу и одобравањем поздравља изјаву великих неполитичких, националних и социјалних, уметничких и осталих скупина и удружења, женских и мушких, која се такође саглашавају са овом општом народном акцијом.

Конгрес овлашћује организациони одбор, да у договору са представницима свих горе именованих група, прошири Централни национални комитет, који постаје народно вођство и помагач краљевска владе и државне оружане силе у извршењу њихових задатака на ослобођењу народа и обнови државе.

'''4.''' Конгрес поставља следећи општенародни програм:

а) да се у целини обнови југословенска држава и прошири на територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци и да се као минимално тражење будућој Југославији одреде границе према тражењу југословенске делегације на конференцији мира после Првог светског рата.

б) Југославија треба да буде уређена као федеративна држава, у облику уставне и парламентране наследне монархије, са народном династијом Карађорђевић и са краљем Петром Другим на челу.

в) Конгрес сматра, да је солидност будуће Југославије условљена стварањем, на демократски начин, једне српске јединице у државној заједници, која би на демократским основама окупила цео српки народ, на њеној територији. Исто важи и за Хрвате и за Словенце.

г) У свим федеративним јединицама заједничке државе има се народу дати могућност за задовољење посебних покрајинских: економских, културних, социјалних и других интереса и потреба кроз широке народне самоуправе.

Разграничење између Срба и Хрвата извршено без легитимних представника српског народа, као и сва друга фактична стања створена пре рат или у рату, под притиском насиља и диктатом окупатора, не признаје се.

д) Конгрес изражава жељу да се још у току стварања овакве државне организације, обезбеде предуслови за корените реформе: привредне, социјалне и општекултурне, које дух времена намеће и које буду одговарале потребама народа српског, хрватског и словеначког, са циљем да се основна начела демократије проведу не само на политичком, него и на привредном, социјалном и општекултурном пољу.

ђ) Држављани Југославије уживаће сва она политичка права и слободе, која ће гарантовати њихов одлучујући утицај на пословање државе и самоуправних тела. Сваком Југословену биће обезбеђен културни успон и сигурност од свих врста незгода у животу.

'''5.''' Конгрес констатује да је краљ Петар Други народни краљ по уставу и законима Југославије, и да је он по њима обавезан на вршење своје краљевске дужности, те сматра да нико у земљи ни са стране, нема право да га од ових дужности разрешава или на њихово вршење утиче, да чак ни Он сам не може да напусти вршење ових дужности, нарочито дужности врховног команданта војске и нарочито данас, када је у земљи рат, све дотле, док га слободно изабрано народно представништво легалним путем од вршења ових дужности, не би ослободило.

Стога конгрес најодлучније протестује против познатих одлука усташко – комунистичке мањине, која у тежњи да наметне своје превратничке идеје и оствари политику свршеног чина, чини безуспешан покушај узурпирања народних права и прејудицирање народне воље.

'''6.''' Конгрес најодлучније осуђује акцију Комунистичке странке Југославије, која се одвојила из опште народне заједнице, створилa своју партијску војску и чини напоре да рушењем државног уставног поретка дограби и узурпира власт и заведе своју диктатуру у Југославији. Комунистичка странка је ишчезавајућa мањина, и њене покушаје политичке и социјалистичке револуције, одлучно одбија и осуђује огромна већина народа у Југославији. Партизанско војно вођство је својом војном нестручношћу и безобзирношћу према народним жртвама у великој мери допринело упропашћењу масе нашег народа, нарочито његове омладине.

Комунистичка акција, која изазива грађански рат, слаби отпорну снагу народа против окупатора. Комунистичка странка Југославије, да би попунила своје слабе редове, на једној страни врши насилну мобилизацију народа, угроженог и од окупатора и од усташа, а на другој прима у своје редове ратне злочинце и ослобађа их од своје одговорности за почињене злочине. Она тиме вређе све оне наше светле жртве што, незаштићене већ близу три године, страдају једне од окупатора, а друге од њихових слугу, највише од усташа.

Конгрес осуђује покушај комунистичког вођства, да једностраним одлукама присвоји себи права да мења уставни поредак Југославије. Те одлуке су без икаве вредности, и влада Рибар – Броз – Пијаде није никаква народна влада, већ једнострана творевина Комунистичке странке Југославије.

Конгрес позива Комунистичку странку Југославије да обустави своју штетну разбојничку акцију на војном и политичком пољу и да се, као и све остале народне скупине, потчини у ослободилачком рату општој народној дисциплини. Сви социјални и политички преображаји у нашој држави, имају се спроводити после обнове државе демократским методама и законитим средствима.

Конгрес жали што су, услед недовољне обавештености о нашим стварним приликама, неки од наших савезника придали незаслужени значај посебној комунистичкој акцији и изражава наду да ће ова погрешка бити исправљена у општем интересу југословенске и опште савезничке ствари утолико пре, што ова акција више постаје и усташка, и бива подржавана од немачких сателита и ратних криваца у овом рату.

'''7.''' Конгрес изражава пуно поверење народа Југославије да ће удружени народи, под вођством великих савезника Америке, Велике Британије и Совјетског Савеза, добити овај светски рат, у који је Југославија ступила још 1941. године, ради борбе за слободу и демократију. Целокупан народ Југославије остаће им веран и бориће се са њима заједно, до победе демократије над нацизмом, фашизмом и свим врстама тираније и диктатуре. Конгрес сматра Атланску повељу као идејну основу борбе за начела народне и социјалне правде свих народа и друштвених слојева. Конгрес очекује, да ће сви савезници остати доследни својим начелима, уговорима о савезу и датим обећанима, да ће поштовати нашу народну част и да ће поступити према нашој народној држави и њеним легитимним представницима као равноправним савезницима.

Здружени овим тежњама, народни представници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне Југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије.

[[Категорија:Четнички документи из Другог светског рата]]</text>
      <sha1>5rbbr3ty4e2q21r92kc7xa29yj8x00a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Срећа (Верлен)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60086</id>
    <revision>
      <id>139755</id>
      <parentid>139737</parentid>
      <timestamp>2025-06-22T13:02:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139755</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5682" sha1="j6je0c490lunoimnmg0kxwzvr4cz2x3" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Срећа ([[:fr:Bonheur (Verlaine)/L’amour de la Patrie est le premier amour|''Bonheur'']])
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=&lt;center&gt;''Српски књижевни гласник'' 1. фебруар 1913. Књига XXX, Број 3. Стр. 192-193.&lt;/center&gt;
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дете расте, осећа земљу под својим корацима како га носи, уљуљкује, како га, добротворка, храни и како му, благотворна, о обедима гаси жеђ ликером, слашћу и духовним сјајем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда дете постаје младић или девојка, и док расте његово тело пуно дражи, његова душа извија се из круга породице и тражи сродну душу, тело које обавија, и кад је нашло ту душу и то тело, оно рађа другу децу, цвеће цвећа из кoјег ће се опет развити млада и мила башта поколењА, која остају овде и не одлазе другде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Човек има свој позив а жена свој, и свако од њих иде својим путем. Жена, неодмењена чуварица огњишта преко целог дана, чува у ноћи непорочност као свети пламен, — човек је обузет ван куће тешким старањима: радови, реч коју води с поуздањем у оно што она вреди — реч строга и поштена и блага, и опора према лажним беседама, и тек ноћ га враћа у загрљај драгих руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Обоје, тако мирољубив је њихов земаљски пут, умреће благословени синовима и стари у отаџбини.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, нека црни демон, Рат, подбоде обода, нека се рођени ваздух обоји црвеним одблесцима покоља, нека туђин крочи на старо хранилачко тле, — као народи свију крајева, као Сарагоса, Москва, као Рус, Шпањолац, као Француска из Деведесет Треће, — човек ће, изненада озарен величином, подићи се на своје дело, и трагичан, и класичан, и врло јак, и врло миран, бориће се за своју кућу или ће се тући за своју раку, умреће мислећи на своје, или ће им задобити победу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ако надживи, почеће ток свакидашњег живота, подизаће своју децу у страху Бога предакA и процветаће његове љубави у крилу жене занете узвишеном игром.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зрело доба је доба строгих мисли, брижних нада, завидљивог пријатељства, то је и час накупљених праведних мржњи, и кад на јавном месту, капути и блузе, несагласни грађани у гласним борбама (и како јако болним за њихово братство!) отржу дужности и права — о, не ради добити већ ради строге правичности — он учествује са свирепим, али светим бесом у својем срцу, плачући што убија али страшан, и убијајући без милости, као у другим биткама, док око њега крв прска у млазевима. 
Убивен, његово име — славно или не — остаје честито. Прогнаник или не, он умире срећан, у сваком случају, што је свој живот и све посветио Светом Месту, које га је од малог веселог дечка учинило човеком и свим.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Његова удовица и његови мали сачуваће његову успомену, земља ће бити лака овом верном детету тамо где he благи ветар Отаџбине, у наборима славе, дрхтати као застава сва задахнута Њоме.</text>
      <sha1>j6je0c490lunoimnmg0kxwzvr4cz2x3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139756</id>
      <parentid>139755</parentid>
      <timestamp>2025-06-22T13:02:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139756</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5683" sha1="jt6b7h9z5v4nxsdd74c8ih90sodqxyt" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Срећа ([[:fr:Bonheur (Verlaine)/L’amour de la Patrie est le premier amour|''Bonheur'']])
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=&lt;center&gt;''Српски књижевни гласник'' 1. фебруар 1913. Књига XXX, Број 3. Стр. 192-193.&lt;/center&gt;
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дете расте, осећа земљу под својим корацима како га носи, уљуљкује, како га, добротворка, храни и како му, благотворна, о обедима гаси жеђ ликером, слашћу и духовним сјајем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда дете постаје младић или девојка, и док расте његово тело пуно дражи, његова душа извија се из круга породице и тражи сродну душу, тело које обавија, и кад је нашло ту душу и то тело, оно рађа другу децу, цвеће цвећа из кoјег ће се опет развити млада и мила башта поколењА, која остају овде и не одлазе другде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Човек има свој позив а жена свој, и свако од њих иде својим путем. Жена, неодмењена чуварица огњишта преко целог дана, чува у ноћи непорочност као свети пламен, — човек је обузет ван куће тешким старањима: радови, реч коју води с поуздањем у оно што она вреди — реч строга и поштена и блага, и опора према лажним беседама, и тек ноћ га враћа у загрљај драгих руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Обоје, тако мирољубив је њихов земаљски пут, умреће благословени синовима и стари у отаџбини.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, нека црни демон, Рат, подбоде обода, нека се рођени ваздух обоји црвеним одблесцима покоља, нека туђин крочи на старо хранилачко тле, — као народи свију крајева, као Сарагоса, Москва, као Рус, Шпањолац, као Француска из Деведесет Треће, — човек ће, изненада озарен величином, подићи се на своје дело, и трагичан, и класичан, и врло јак, и врло миран, бориће се за своју кућу или ће се тући за своју раку, умреће мислећи на своје, или ће им задобити победу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ако надживи, почеће ток свакидашњег живота, подизаће своју децу у страху Бога предакA и процветаће његове љубави у крилу жене занете узвишеном игром.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зрело доба је доба строгих мисли, брижних нада, завидљивог пријатељства, то је и час накупљених праведних мржњи, и кад на јавном месту, капути и блузе, несагласни грађани у гласним борбама (и како јако болним за њихово братство!) отржу дужности и права — о, не ради добити већ ради строге правичности — он учествује са свирепим, али светим бесом у својем срцу, плачући што убија али страшан, и убијајући без милости, као у другим биткама, док око њега крв прска у млазевима. 
Убивен, његово име — славно или не — остаје честито. Прогнаник или не, он умире срећан, у сваком случају, што је свој живот и све посветио Светом Месту, које га је од малог веселог дечка учинило човеком и свим.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Његова удовица и његови мали сачуваће његову успомену, земља ће бити лака овом верном детету тамо где ћe благи ветар Отаџбине, у наборима славе, дрхтати као застава сва задахнута Њоме.</text>
      <sha1>jt6b7h9z5v4nxsdd74c8ih90sodqxyt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>139757</id>
      <parentid>139756</parentid>
      <timestamp>2025-06-22T13:21:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139757</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5684" sha1="irp65gtblwxyb3k71u6ymxzh3s1972h" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Срећа ([[:fr:Bonheur (Verlaine)/L’amour de la Patrie est le premier amour|''Bonheur'']])
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=&lt;center&gt;''Српски књижевни гласник'' 1. фебруар 1913. Књига XXX, Број 3. Стр. 192-193.&lt;/center&gt;
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дете расте, осећа земљу под својим корацима како га носи, уљуљкује, како га, добротворка, храни и како му, благотворна, о обедима гаси жеђ ликером, слашћу и духовним сјајем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда дете постаје младић или девојка, и док расте његово тело пуно дражи, његова душа извија се из круга породице и тражи сродну душу, тело које обавија, и кад је нашло ту душу и то тело, оно рађа другу децу, цвеће цвећа из кoјег ће се опет развити млада и мила башта поколењА, која остају овде и не одлазе другде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Човек има свој позив а жена свој, и свако од њих иде својим путем. Жена, неодмењена чуварица огњишта преко целог дана, чува у ноћи непорочност као свети пламен, — човек је обузет ван куће тешким старањима: радови, реч коју води с поуздањем у оно што она вреди — реч строга и поштена и блага, и опора према лажним беседама, и тек ноћ га враћа у загрљај драгих руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Обоје, тако мирољубив је њихов земаљски пут, умреће благословени синовима и стари у отаџбини.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, нека црни демон, Рат, подбоде обода, нека се рођени ваздух обоји црвеним одблесцима покоља, нека туђин крочи на старо хранилачко тле, — као народи свију крајева, као Сарагоса, Москва, као Рус, Шпањолац, као Француска из Деведесет Треће, — човек ће, изненада озарен величином, подићи се на своје дело, и трагичан, и класичан, и врло јак, и врло миран, бориће се за своју кућу или ће се тући за своју раку, умреће мислећи на своје, или ће им задобити победу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ако надживи, почеће ток свакидашњег живота, подизаће своју децу у страху Бога предакâ и процветаће његове љубави у крилу жене занете узвишеном игром.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зрело доба је доба строгих мисли, брижних нада, завидљивог пријатељства, то је и час накупљених праведних мржњи, и кад на јавном месту, капути и блузе, несагласни грађани у гласним борбама (и како јако болним за њихово братство!) отржу дужности и права — о, не ради добити већ ради строге правичности — он учествује са свирепим, али светим бесом у својем срцу, плачући што убија али страшан, и убијајући без милости, као у другим биткама, док око њега крв прска у млазевима. 
Убивен, његово име — славно или не — остаје честито. Прогнаник или не, он умире срећан, у сваком случају, што је свој живот и све посветио Светом Месту, које га је од малог веселог дечка учинило човеком и свим.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Његова удовица и његови мали сачуваће његову успомену, земља ће бити лака овом верном детету тамо где ћe благи ветар Отаџбине, у наборима славе, дрхтати као застава сва задахнута Њоме.</text>
      <sha1>irp65gtblwxyb3k71u6ymxzh3s1972h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сумрак мистичног вечера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60089</id>
    <revision>
      <id>139758</id>
      <parentid>139745</parentid>
      <timestamp>2025-06-22T16:13:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>139758</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1217" sha1="o9qoywo13392qqss6pjsn43jyccy0hq" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сумрак мистичног вечера ([[:fr:Poèmes saturniens (1902)/Crépuscule du soir mystique|''Crépuscule du soir mystique'']])
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=&lt;center&gt;''Српски књижевни гласник'' 1. април 1913. Књига XXX, Број 7. Стр. 512.&lt;/center&gt;
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Успомена са Сумраком румèни и дрхти на ватреном видику распламтеле Наде која одмиче и расте као тајанствен застор на којем се пуно цвећа — георгина, љиљан, лала и љутић — лелуја у сплету, и кружи посред болешљивог издисања тешких и топлих мириса, чији отров — георгина, љиљан, лала и љутић — потапајући моја чула, моју душу и мој разум, меша у бескрајну несвестицу Успомену са Сумраком.</text>
      <sha1>o9qoywo13392qqss6pjsn43jyccy0hq</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>