Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.6 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу 0 59970 139765 139625 2025-06-23T15:06:18Z Coaorao 19106 139765 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= ПЕСМЕ МИЛЕТЕ ЈАКШИЋА <ref>Велика Кикинда; Штампарија Јована Радака. 1889; мала осмина; стр. 186.</ref> | одељак= | аутор=Љубомир Недић | белешке=<center>''Зора'', 1. 6. 1900. Година V, Број VI, стр. 207-215.<center/> }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ова књига песама, која је с толико страна с великом хвалом и радосно поздрављена, на нас није учинила особита утиска. То не долази отуда што бисмо ми, по хвалама које смо о овим песмама читали, сувише много били очекивали, јер смо ми многе од њих већ раније били читали у разним књижевним листовима српским. Али и да нисмо, искуство које смо у томе погледу стекли научило нас је да не полажемо много на хвале које читамо о онима што данас у нас певају. Ако је у опште било каква предубеђења с наше стране, то је, мњење које се поодавно утврдило у нас, да после Војислава нисмо више имали песника; да је то био последњи истински песник наш, који је испевао лабудову песму Српске Лирике. И, ако је тога предубеђења у нас било, оно је, сад, пошто смо ове песме прочитали, постало стално наше убеђење, — и остаће то, бојимо се, још задуго... &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што рекосмо, [[Милета Јакшић|песме Милете Јакшића]] на нас нису учиниле особита утиска. Ми смо у њима нашли стихова, али нисмо нашли песама, а још мање смо у њима нашли песника. Јер, оно што чини песму и чини песника, то нису само стихови, него још, и пре свега, осећање. А овога ми у песмама његовим нисмо могли наћи, — мислимо, правог, истинитог осећања. Он не пева из своје душе, него пева по угледању на друге; његово је осећање позајмљено, из друге руке: њега су инспирисали песници, — чешће и прости стихотворци. Та околност, сама по себи, очевидно, није од толика значаја да би јој требало посвећивати нарочити чланак; нити бисмо ми, зарад ње саме, ово писали. Што ово пишемо, то је зато што ми у М. Јакшићу видимо представника читавог једног кола млађих песника наших и, више но то, представника наше данашње лирике у опште; и што мислимо да је време једном повести озбиљнију реч о данашњим песницима нашим. Њих бар не морамо митити, ни гледати им кроз прсте, — ''песникА'' смо бар имали да можемо бити и без ових данашњих. И ово што пишемо о М. Јакшићу има, отуда, шири смисао. Његове су нам песме само повод писању; а прави предмет, и ако посредно, данашњи српски песници у опште. Јер оно што важи о њему, важи, врло великим делом, и о њима: његове су песме огледало, у којему се верно огледа слика данашње Српске Лирике. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Песме М. Јакшића могу се поделити у две врсте: једне, у којима се опажа утицај Змајев; и друге, у којима се опажа угледање на Војислава. Ова ће два песника наша, како мени изгледа, највише имати да одговарају на страшноме суду потоње историје српскога песништва. Сви, скоро, песници без талента угледали су се на њих; неки на једнога, неки на другога, а неки, као М. Јакшић, и на обојицу. И, било је сасвим природно да се угледају на њих, — јер је на њих најлакше угледати се. За угледање на Ј. Илијћа треба, поред песничкога осећања, још и осећања у чисто српскоме духу, какво се у нас већ изгубило; за угледање на [[Ђура Јакшић|Ђ. Јакшића]], снаге и силан поетски темпераменат (који се, у осталоме, противи подражавању другоме); за угледање на [[Лаза Костић|Л. Костића]] није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим. Ништа од свега тога изгледа да не треба те да се у песми подражава Змају или Војиславу. За подражавање Змају треба само наћи идеју, идеју у смислу наших лиричара; а идеја има свак, па и песници без талента. Код Војислава изгледа да не треба ни тога; треба само узети какав предео, у које било доба дана или године, описати га у стиховима, и песма је готова, — и да се позајмљују поједине Војислављеве речи. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На ова два песника наша угледао се, као што смо већ рекли, и М. Јакшић; и то (ако је судити по томе што су оне песме које су постале угледањем на Змајеве дошле напред у збирци), прво на Змаја. Шта је оно што чини карактер Змајеве лирике, нарочито његових љубавних песама, то сам једном ранијом приликом изнео: одсутност, или бар оскудност, у осећању, и место овога мисао, поређења, поента, духовита реч. Све се то може примити и научити од другога, — онако бар како то видимо у оних који су му подражавали, и којима је он показао како ће певати а да не осећају певајући. То је примио и научио од Змаја и М. Јакшић. Узмите на пр. ову његову песму: <poem> :Гледала је у дубокој ноћи :Црно небо пуно вечне тајне, :На очи јој две звезде слетеше: :Зато су јој очи тако сјајне. :Љубила се са ружицом младом :Кад се јутром у лехи развија, :Па јој листак на уснице оста: :Зато су јој уста руменија. :Гледала је када облак букне, :Муња суне, храст доле обори; :Па када је на ме погледала, :Моје срце у пепео створи. </poem> Што је у овој песми главно, то није осећање: њега у песми и нема; него идеја. Тако је исто и у овој: <poem> :Не срди се злато моје, :Што ти гучем речи миле, :Опрости ми што су песме :Моје кʼ теби полетиле: :Песма моја — дете лудо — :Невинашце моје мало :Опазило мајку своју, :Па је кʼ мајци потрчало </poem> — опет идеја. И, ако се о идеји у оној првој песми не може рећи да је ни врло сретна, ни врло оригинална, о овој се у другој не може рећи ни да има обична смисла. Каква је то идеја, звати драгу мајком, ако ће бити и својих песама? Змај, треба признати, такву идеју не би никад у песми изнео; он би нашао другу, мање бесмислену. Ипак ми у њему видимо „по греху родитеља стара“, не само ове, него и највећега броја љубавних песама М. Јакшића. Оне су, махом, постале угледањем на Змајеве овакве песме, с том само разликом што у песмама Змајевим, ако, обично, и нема истинитог осећања, има свакада смисла, често и духа, док у овима М. Јакшића, врло често, нема, ни духа, него ни смисла. Прочитајте на пр. ове две строфе из једне песме у циклу [[Nocturni flores]]: <poem> :Високо, више! Да ли осећаш :Силовит ветар ко струју јаку :Што нас подиже? Под нама доле. :Дубоко земља тоне у мраку :Ко мрачна кугла. Неста равнина, :Провала, шума, потока, брега, :На мрачној земљи само се бели :Колеба твоја ко мрва снега. </poem> — има ли у њима смисла? Не видети брег, а видети колибу, — зар то није као у оној причи о баби која је видела иглу на торњу, а није видела торња?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Или у овоме: <poem> :Знадох рајска пића лежи :У том срцу тамо, :Подметно сам гладну душу: :Мрву, мрву само! :Ломила је златно срце, :Другом расипала, :Алʼ на моју душу није :Ни мрвица пала. </poem> Чија то може бити кривица што на песникову душу није пала ни мрвица њенога срца, него његова рођена? што није како треба подметнуо душу. То он, међутим, није мислио да каже у својој песми; његова је идеја била друга: да жали на драгу (а не на своју невештину, — на коју, у осталом, ''ми'' жалимо). Само је та идеја била збуњена, и, као и толике збуњене идеје, испала је бесмислена. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То нису једини примери несмисла у песмама М. Јакшића: да су једини, ми их не бисмо били ни помињали; махнули бисмо, можда, били главом, па бисмо ћутом ишли даље. Али је то стална појава у овим песмама, и ми се, отуда, на њој морамо мало зауставити. Јер, то је извесно: ако ништа више, толико имамо права тражити од песника да му песма, кад у њој већ нема осећања, има бар смисла и не противи се здравоме разуму. Има ли, међутим, каква год смисла у стиховима као што су ови: <poem> :Ко весело дете :Које анђо штити а незнање теши, :Не знам ни за патње, ни усуд потајни? </poem> Како може незнање тешити, и нашто утехе ономе који не зна за патње, када се теше само они који за њих знају? То је бесмислица; као год и ово: <poem> :Хуји гора: по каменом ждрелу :Мутан поток ваља се и пени, :Са обале ''радосно'' га мотри :Дивљи стручак цветак безимени. </poem> Или, још боље, ово: <poem> :Уска је стаза, којом ми идемо :''Образ уз образ, груди уз груди.'' </poem> Како двоје може ићи да им образ буде уз образ и груди уз груди? Ако иду образ уз образ, не могу ићи груди уз груди; а ако иду груди уз груди, не могу ићи образ уз образ, — и мора, још, једно ићи натрашке: што не чини ни најзаљубљенији пар, све и да је стаза уска. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Но није само да у појединим стиховима нема смисла: читаве песме испеване су без смисла. Узмите песму ''[[Ноћна Тајна]]'': славуј у ноћи пева над бистрим горским потоком, у којему се „огледа са висине звезда тиха и бледа“; облак заклони звезду, а славуј мисли да су је однели таласи; он је престао певати: <poem> :А кад сутра зора цвеће :Ороси :Мртву птицу студен поток :Проноси... </poem> То треба да је нежно, поетски; у ствари је то бесмислено: прича о једној лудој птици. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Није боља ни ''Балада:'' како је у планини, у малој дупљи у борићу, самовала грлица, док јој није однекуда долетео бели голуб, и они свили себи заједничко гнездо. <poem> :...Тако мину четир лета млада века, :Тад долеће дивљи јастреб из далека. :Па однесе голубицу из тих страна, :Голуб пада у вигове код душмана. :Голубица плаче, не зна шта је с њиме, :Од јастреба не сме рећи мило име. :Голуб тужи, ломи крила, мира нема: :„Збогом, драга, моја љубав смрт ми спрема.” </poem> Пре свега, (као што смо, у своје време, приметили и Л. Костићу), у младом дрвећу нема дупљA, — у боровом, мислимо, нема их ни матором. Исто тако није ни пар голубова од четири и више година млад; за јастреба, вероватно да јесте, само што он, кад би уловио голубицу, не би је водио својем гнезду, као да је извршио отмицу и преотео је голубу, — како изгледа по томе што она од њега не сме рећи мило име, — него би је рашчупао и прождрО. И на послетку, откуд да голуб, који се ухватио у замке, жали на своју љубав, када то с њоме нема никакве везе? И како може голуб ломити крила? Може нам се одговорити да је то у фигури речено, да се представи његово очајање. То и сами знамо. Али исто тако знамо и то да су фигуре за то да себи што лакше и јасније представимо, а не за то да се мучимо како ћемо представити себи нешто што се не да представити. И зато је та фигура бесмислена, као и цела песма. И, ако би се о овој рекло да је више као нека алегорија, онда би и о тој алегорији важило што смо рекли о оној фигури: да је бесмислена; јер и алегорије морају имати своје логике, те да се њима може постићи што се њима хоће да постигне.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Како је са смислом, тако је и са укусом у песмама М. Јакшића. У једној песми, ''Ноћ,'' читамо: <poem> :Топло у ваздуху дах јој се разлева :Да упали жудње нејасне и тамне, :Да заљуља груди болом и милином :Спомињућʼ ми сласти среће узајамне: :Да немах уздарја за дарове моје :Што их њојзи дадох с радошћу и слепо :Источивши младост, почупавши бисер, :А с њим из корена све добро и лепо. </poem> Да оставимо на страну ону бесмислицу о ''почупаном'' бисеру, има ли у овим стиховима каква год укуса?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Или на пр. у овима: <poem> :Слети амо, не бој ми се, :Твоја добра мајка спава, :Па и чује лʼ шум у клети, :Помислиће: одозгоре :То анђео лети тајно :Миром дворе да посети? </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;М. Јакшић, изгледа, није дуго остао на томе да подражава Змају, — да ли зато што је наилазио на тешкоће у тражењу идеја, или што му се више допао Војислав, то нас се овде не тиче; довољно да је он после Змаја подражавао Војиславу, који му је остао главни углед у песми. Истина се у песмама његовим опажа и утицај Л. Костића; као на пр. у оним стиховима у песми [[Крчмарици (Милета Јакшић)|''Крчмарици'']]: <poem> :Еј, тешко сам луд у пићу :— Не наваљуј и не точи — :У тренутку искапићу, :Место чаше — твоје очи. </poem> Али то је више местимице, свега у две-три прилике. Његови су прави учитељи Змај и Војислав. И пошто смо видели утицај Змајев, треба сад да покажемо и утицај Војислављев. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што смо, пишући раније о њему, рекли, Војислав је био уметник песник, сликар у песми; он је речима сликао, најчешће природу, пределе у разно доба године; са чега је Слободан Јовановић, у једноме пуном духа чланку, о њему рекао да је песник годишњих времена. То би се исто могло рећи и о М. Јакшићу: и он је сликар у песми; и он пева годишња времена; и више но то, — да је он песник времена у опште; јер он пева не само годишња четири времена, него још и разна времена дана и, сувише, време у смислу погоде. То се види из самих наслова његових песама које ћемо овде исписати (да и не помињемо оних у којима се то исто пева али се не види из самог наслова). И тако имамо: &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Песме о Четири Годишња Времена.'' Пред Пролеће; У Пролеће; Пролетње Јутро на Селу; Једног Пролетњег Дана; У Шуми с Пролећа; Летња Ноћ; Јесен; Јесењи Дан; Јесењи Дарови; Зима; Зимска Ноћ; (опет); Зимски Осећај; Лето и Зима. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Песме о Доба Дана.'' Пред Зору; Рано Јутро; Јутро; Пред Подне; Вече; Вече на Трави; У Ноћи; Ноћ; Ноћ у Пољу; Ноћ на Реци; Ноћ у Шуми. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Песме о Времену'' (погоди). На Месечини; На Омори; На Припеци; После Кише; У Бури; У Магли; Суша; Ветру; Пролетњи Облаци. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То, напослетку, не чини ништа, — свак пева што се њему допада; то је његово право. Наше је, опет, да тражимо да песма коју спева буде лепа. А како пева М. Јакшић? Једна или две од ове врсте песама његових, треба признати, нису сасвим рђаве: њих је могао испевати и Војислав, — док се учио певати; као на пр. ову песму [[Рано јутро|''Рано Јутро'']]: <poem> :Бели се Исток. Спаваћиве сени :По гори ћуте. Дубоко на Jyгy :Ко далек пожар зора се румени :И једва светли тамном видокругу. :Ближе у мраку тихе равни леже, :Ноћ задоцнела још на њима спава; :Тамо к’о меко сребро се растеже, :То јутро беле магле размотава. :Гасну звездице. . . . . . . . . . . . . . . . . :Већ хладно јутро стоји на планини, :Под росом трепте шумице увеле :Тихо се дими село у долини, :Јутро отвара очи невесела. . . . . </poem> Остале су све слабе и без вредности. М. Јакшић не уме описивати природу; он мисли да је за песму у којој се износи каква слика из природе довољно само побројати оно што се у њој види, и да је слика коју треба да нам да, готова; и за то савесно набраја, као у песми [[На брегу (Милета Јакшић)|''На Брегу'']]: <poem> :Тихо је... На вису ветрић само ћарка. :Летају лептири и грају скакавци. :Далеко на Југу видокруг се праши :И дими се раван; села расејана :Као беле птице на зеленој паши (!) :Блистају кроз маглу сунчанога дана. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Исто тако и у песми [[Пролетње јутро на селу|''Пролетње Јутро на Селу'']]: <poem> :Кућице трепте у јутарњем сјају, :По крововима маховинама гори, :На прозорима окна; врапци грају, :Рог говедарев весело се хори. :Над сеоцем се високо надвило :Плаветно небо, тихо се покреће :Млак поветарац, таре слабо крило :О сјајно џбуње, сунчано дрвеће... </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако певати и тако описивати може свак; то нити су песме, ни описи. Ми знамо шта ће нам се одговорити: да песник не може све, и да треба и онај ко песму чита да донесе нешто. Само што је оно што овај треба да донесе, примчивост, да је кадар осетити оно што се у песми изнесе, а не способност да покренут песмом он сам ствара; иначе би тај захтев излазио на то да ми, ако ће бити и у мислима, испевамо песму, или испишемо слику, а песник, или сликар, да нам за то даду само податке. Онда не би било ни рђавих песама, ни рђавих слика. Војислав није тако радио; он није просто набрајао, него је, вођен својим поетским инстинктом, и не тражећи, изналазио у свему што је описивао оно што ће у нашој души изазвати праву слику онога што је хтео да нам у песми представи. То његови подражавачи нису знали; па није знао ни М. Јакшић. Он је видео да Војислав слика, па је и он невештом руком сликао. Галерија тих слика налази се у његовим песмама. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Показали смо како М. Јакшић нема не само инспирације, него ни оригиналности; да није свој у песми. Када тога нема, да ли бар има вештине, да уме саставити песму којој спољно, како је она у стихове сложена, неће бити замерке? Кад није песник, да ли је бар вештак, да уме спевати? То још мање. То је обичан стихотворац, од оних којима се одмах, док се књига узме у руку, позна како су натезали како ће угодити слик; који не знају за ритам; и не сањају о оној тајанственој алхемијској вештини која просте и обичне речи вештим слагањем претвара у сухо злато поезије. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Песничка невештина М. Јакшића види се у свему, и ми ћемо, пре но што редом пређемо све што се сте стране има приметити, изнети је у једној већој песми његовој, у песми [[Жртва (Милета Јакшић)|''Жртва'']]. Предмет је у овој песми стара библијска легенда о Јефтајевој Кћери, коју су обрађивали толики песници, сваки на свој начин. Како је тај предмет обрадио М. Јакшић? Он је просто препричао стару легенду у стиховима. Каква је добит од тога што је она сложена у стихове, када се ни бољи стихови ношто су његови не могу мерити с узвишеном простотом библијскога причања? И да нам је бар испричао како треба, ако ће бити и у рђавим стиховима. Али ни то није; него је, без икаква разлога, ''изменио'' легенду: као да се Јефтај, ''враћајући се'' из боја, ''из захвалности'' Богу што му је даровао победу над непријатељем, заветовао принети му на жртву првог који преда-њ изиђе, — док је, по легенди, он такав завет учинио ''полазећи'' у бој, ''ако'' би му Бог даровао победу. Нема сумње да је песнику слободно у нечему и одступити од легенде; као што му је слободно одступити и од историје. Само то одступање треба да је мотивисано; а овде то није случај, — осим ако би се узело као мотивација то што је мислио да му треба поправљати легенду. Али то није допуштено. Исто тако није допуштено ни говорити о круни и пурпуру: <poem> :„Кидајте ми венце с главе, :Уклонʼте ми ''круну,'' сјај, :Шта ће ''пурпур'' оном, кога :Чека туга и очај?“ — </poem> пошто је Јефтај био судија, т. ј. изабрани поглавар, а не цар у Израиљу. Из истог разлога недопуштено је звати га и ''ајдуком:'' <poem> :Шта то грми кроз долине :У јудејској земљи тој — :То с тираном ''ајдук'' љути :Јефтај бије крвав бој; </poem> и на другом месту: <poem> :Пред борцима Јефтај ступа, :''Ајдук'' стари, лаве млад, </poem> — све да би се ајдуковање и могло сложити с круном и пурпуром. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Да је у М. Јакшића иоле било разумевања, он ових погрешака не би био учинио; него би, место да препричава и квари легенду, нашао у њој мотива за песму, као што су их и други песници налазили. Могао је је, на пример, узети онај моменат у последњем стиху: <poem> :Па не види народ, тиску, :Само види очев лик, :Где укочен поглед баца :На пламени жртвеник, </poem> — и дати нам тако слику која је могла бити врло ефектна. Али он то није видео, и прошао је поред тога и не слутећи. Да је, угледајући се на Војислава, ушао у дух његов, и примио нешто од његове јединствене уметности, а не само споља јој подражавао, он би то, несумњиво, и био видео. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А сад пошто смо овако, у цело, прегледали једну већу песму, и видели какав је у избору мотива и у општој својој обради, — да видимо какав је и у сполној, чисто техничкој страни својег певања. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Пре свега, он нема својега стиха, онога по чему разазнајемо једнога песника од других, да можемо, док их узмемо у руку, казати о стиху чији је. Његови стихови подсећају на стихове сад овога сад онога песника; као на пр. ови на Бранка: (Нада мном се ветрић наг’о) „па у строфу вири”; „ил’ се брене гране прима”; овај на Јакшића: „у глуво доба, у тајни час”; ови на Змаја: „Жедна травка уздисала,”; „Ведро јутро сунце носи”; „Ветар гуди песму пева”; овај на Војислава: „И пажљиви шапат тихих огранака” (разуме се, без онога епитета за шапат); а неки и на оне безимене песнике песама што се певају по забавама или у колу. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Затим, нема онога што је, после осећања, најважније, важније и од стиха и од слика (јер песма се може испевати и у прози), нема својег језика. М. Јакшић није без ''својих речи''; али њих имају не само песници, него свак у опште: свак има у говору, па, према томе, ако пише или пева, и у писању и певању, речи које он нарочито употребљује. Али оне су само ствар навике, и у употреби њиховој нема нарочите заслуге, — а најмање када је таква једна омиљена реч ''слукти'', као у М. Јакшића („гора невесела ''слукти''“, „ја недахнимице ''слукшим''”; „пастири ''слукше''”, „''слукшећи'' шуштање заштитничких крила”). Нама се ова реч, и ако је народна, не допада много, и ми је не бисмо употребили ни у својој сухој критичарској прози, много мање у песмама (да их откуд пишемо). То је, напослетку, ствар личног укуса. Али није ствар личног укуса када је језик у песника какав је у М. Јакшића: баналан, и, горе но то, бесмислен, — као да пева туђим језиком који није добро научио. Да оставимо на страну што се у његовим песмама нађе и по која хрватска реч, као што је ''нујно'', коју читаоци, који, као ми, не владају хрватским језиком, не могу разумети, — и да видимо његов српски језик. Ми ћемо овде исписати неке од његових речи, са стиховима у којима оне долазе; по њима ће се најбоље видети како он стоји с језиком. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ево, дакле, тих речи: „''гамиже'' небо од сјајних звезда“, „небом облак ''мили''“, „кʼо дете ''трептим'' и у болу плачем“, „певајте песмице ''громке''“, „славуј ''цвркуће'' у сумачној сени“, „''цврчи'' стара грана на високом бресту“, „тек један цветак на сунцу се ''пржи''“, „и како души ''циче'' и јаучу“, „с црвоточних стабала ''труо'' ветар пири“, „реч излети, труба ''врисну''“, „љубави мртве глухи клик“, „пољупца слатка ''јека''“, „а зора када ''цикне''“, „тихо ''гуди'' на ведром дану звоно у даљини“, „звижди кос у шуми, славуј ''кликће'', пева“, „где ми усуд моје гнездо ''плете''“, „летају лептири и ''грају'' скакавци“; „и негде ''громко'' кокошке какоћу“. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Треба ли сад, после ових речи што их наведосмо, нарочито још помињати и неке речи које су, истина, правилно употребљене, али које изгледају баналне тамо где их је он употребио; речи какве се налазе у овим стиховима: <poem> <center>Тисућу путева Што спокојству воде, ''тек'' мог пута нема?</center> </poem> или поетске реченице као што је ова: <poem> <center>Минуће љубав као сан И ''сметнућеш ме с ума?''</center> </poem> Или, помињати епитете као што су, примера (и чуда) ради, ови у овим стиховима: „Алʼ ми злато оте крвник ''млади''“; „твоја ''медна'' песма ту се не разлеже“;<ref>Овај епитет за песму налазимо и у М. Митровића. Али то не доказује да је он добар. Може се рећи ''слатка'' песма, али се не може рећи ''медна'' песма; зато што она прва реч има и преносно значење, док ова друга таква значења нема. А ако ко мисли да јој се такво значење може ''дати'', по томе што је синонимна с оном првом, он се вара. Иначе би се могло говорити и о ''шећерној'' песми.</ref> „црквице ''вите'', сеоца бела“; „пева ''добри'' славујак"; „те трептиш к'о лист ил' срна ''плаха''“? Нашто, када би оне речи, и да је језик његов, иначе, најодабранији, и епитети његови најтачнији и најлепши, биле довољно да покваре сваку песму у којој се налазе онако употребљене? &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И ако бисмо се, сад, запитали откуда долази да М. Јакшић пише ''оваквим'' српским језиком, одговор на то питање не би био тежак: због песме, да има слика, или да му слогови изиђу под број. Због слика је срна ''плаха'':<br /> <poem> :Да лʼ ти од студи удови стрепе (!) :Те трептиш кʼо лист ил' срна ''плаха''? :Што у мрак шириш зенице лепе, :И пријањаш (!) ми од тајног ''страха''? </poem> Због тога се и цветак ''пржи'' на сунцу: <poem> :Тек један цветак на сунцу се ''пржи'', :Мутне му очи за облаком гледе, :И једва главу на стаблици ''држи''. </poem> Због слогова, да су му под број, имамо у овим стиховима ''дружба'', место ''дружина'': <poem> :Што остави ''дружбу'' храбру, :Бојно поље, крв и плам? </poem> Због тога двојег, нарочито због слика, је, осим наопаке и бесмислене употребе толиких речи, и много друго што. Тако он, за љубав слику, употребљује старословенске облике какви се, истина, налазе и у народној песми, али нас код књижевног песника буне, што видимо намеру: <poem> :Кишица мине с тамним ''облаком'', :Умије поља, пламен угаси, :Благодат стоци, вредним ''тежаком'' :Шумица блиста, жуборе гласи (!) </poem> Тако он прави деминутиве код којих се такође види да су начињени само заради слика: <poem> :Глуха поља, тамне ''долинице'' — :Сетна ноћца са истока гледа, :Сузне су јој црне ''трепавице''. </poem> Он то, у осталом, и не крије; као што се види из ових стихова: <poem> :Ах, да се попне то море ''сиње'' :На небо, и да једнако пада, :Поплавило би горе, ''растиње'' :Алʼ само љубав моју никада. </poem> Или, још боље, из ових: <poem> :Алʼ ће дати, да јој љубим очи, ''веђе'', (!) :Све док жега мине и док бура ''пређе''... </poem> Он у томе иде и даље, и не зазире ни од бласфемије, само да истера слик: у песми ''Голгота'' могу се читати ови стихови: <poem> :Тама је ''пала'', :Суморно ћуте троја ''вешала''... :С њих су недавно скинуте жртве: :Два разбојника и Божји син. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Нема, у опште, те жртве коју овај стихотворац не би учинио заради слика. И да му је бар слик како треба. Али ни то није; његови су сликови најчешће погрешни, сликови само за око, ''типографски'' сликови. Да не тражимо других, нарочитих примера, узмимо само последње примере што смо их навели не за то да покажемо какви су му сликови, него шта је све кадар учинити за слик: òблаком — тежа́ком; долѝнице — трѐпавице; си́ње — ра́стиње; вѐђе — пре́ђе; па̀ла — вѐшала, — све су то погрешни сликови, у којима се не води рачуна о акценту. Готово да човек, због оваквих стихотвораца, одобри Драгиши Станојевићу што је, у своме преводу Ариоста, ударао оне силне акценте. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако је са сликом у песмама М. Јакшића. И како је с овим, тако је, врло често, и с ритмом; и с њим натеже, као год и са сликом. Он почне на пр.: <poem> :Он се трза — али зашто :Кад је свршен славни бој, :Кад слободи песма јечи :А Јефтају славопој? </poem> и онда наставља: <poem> :Је лʼ умор од борбе славне, — </poem> Или пева: <poem> Вук вије пред селом, глас му се разлеже По белим пољима; бурна вејавица Бесни ми на прагу; мраз и цича стеже Дрвеће и небо без сјајних звездица? </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Чудновато! После толиких жртава што их М. Јакшић чини за љубав слика и за љубав ритма, песме његове не само да немају свакада права ритма ни правилних сликова, него, покадшто изгледају да нису ни у стиховима. Прочитајте на пр. ово: <poem> :Кућице трепте у јутарњем сјају, :По крововима маховина гори, :На прозорима окна; врапци грају :Рог говедарев весело се хори. :Над сеоцем се високо наднело :Плаветно небо; тихо се покреће :Млак поветарац, таре слабо крило :О сјајно џбуње, сунчано дрвеће. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Толике жртве, — за шта? За ништа: зато да се испевају песме које најчешће немају правилних сликова, врло често немају ритма, а доста пута немају никаква смисла и противе се здравом разуму. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ми разумемо песничку слободу. Али она је прерогатива само песника по Божјој милости, никако узурпатора стихотвораца. Слободе, у осталом, какве допушта себи М. Јакшић, нису допуштене ни правим песницима, а још мање су оне допуштене простим стихотворцима као што је он. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И зато ми против тих слобода протестујемо, протестујемо у име српскога језика, у име укуса, у име поезије, у име здравога разума. == Фусноте == <references/> {{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}} [[Категорија:Српска књижевност]] hc64o3umoabm1571bogngprhfomb1ot 139766 139765 2025-06-23T15:10:32Z Coaorao 19106 139766 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= ПЕСМЕ МИЛЕТЕ ЈАКШИЋА <ref>Велика Кикинда; Штампарија Јована Радака. 1889; мала осмина; стр. 186.</ref> | одељак= | аутор=Љубомир Недић | белешке=<center>''Зора'', 1. 6. 1900. Година V, Број VI, стр. 207-215.<center/> }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ова књига песама, која је с толико страна с великом хвалом и радосно поздрављена, на нас није учинила особита утиска. То не долази отуда што бисмо ми, по хвалама које смо о овим песмама читали, сувише много били очекивали, јер смо ми многе од њих већ раније били читали у разним књижевним листовима српским. Али и да нисмо, искуство које смо у томе погледу стекли научило нас је да не полажемо много на хвале које читамо о онима што данас у нас певају. Ако је у опште било каква предубеђења с наше стране, то је, мњење које се поодавно утврдило у нас, да после Војислава нисмо више имали песника; да је то био последњи истински песник наш, који је испевао лабудову песму Српске Лирике. И, ако је тога предубеђења у нас било, оно је, сад, пошто смо ове песме прочитали, постало стално наше убеђење, — и остаће то, бојимо се, још задуго... &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што рекосмо, [[Милета Јакшић|песме Милете Јакшића]] на нас нису учиниле особита утиска. Ми смо у њима нашли стихова, али нисмо нашли песама, а још мање смо у њима нашли песника. Јер, оно што чини песму и чини песника, то нису само стихови, него још, и пре свега, осећање. А овога ми у песмама његовим нисмо могли наћи, — мислимо, правог, истинитог осећања. Он не пева из своје душе, него пева по угледању на друге; његово је осећање позајмљено, из друге руке: њега су инспирисали песници, — чешће и прости стихотворци. Та околност, сама по себи, очевидно, није од толика значаја да би јој требало посвећивати нарочити чланак; нити бисмо ми, зарад ње саме, ово писали. Што ово пишемо, то је зато што ми у М. Јакшићу видимо представника читавог једног кола млађих песника наших и, више но то, представника наше данашње лирике у опште; и што мислимо да је време једном повести озбиљнију реч о данашњим песницима нашим. Њих бар не морамо митити, ни гледати им кроз прсте, — ''песникА'' смо бар имали да можемо бити и без ових данашњих. И ово што пишемо о М. Јакшићу има, отуда, шири смисао. Његове су нам песме само повод писању; а прави предмет, и ако посредно, данашњи српски песници у опште. Јер оно што важи о њему, важи, врло великим делом, и о њима: његове су песме огледало, у којему се верно огледа слика данашње Српске Лирике. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Песме М. Јакшића могу се поделити у две врсте: једне, у којима се опажа утицај Змајев; и друге, у којима се опажа угледање на Војислава. Ова ће два песника наша, како мени изгледа, највише имати да одговарају на страшноме суду потоње историје српскога песништва. Сви, скоро, песници без талента угледали су се на њих; неки на једнога, неки на другога, а неки, као М. Јакшић, и на обојицу. И, било је сасвим природно да се угледају на њих, — јер је на њих најлакше угледати се. За угледање на Ј. Илијћа треба, поред песничкога осећања, још и осећања у чисто српскоме духу, какво се у нас већ изгубило; за угледање на [[Ђура Јакшић|Ђ. Јакшића]], снаге и силан поетски темпераменат (који се, у осталоме, противи подражавању другоме); за угледање на [[Лаза Костић|Л. Костића]] није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим. Ништа од свега тога изгледа да не треба те да се у песми подражава Змају или Војиславу. За подражавање Змају треба само наћи идеју, идеју у смислу наших лиричара; а идеја има свак, па и песници без талента. Код Војислава изгледа да не треба ни тога; треба само узети какав предео, у које било доба дана или године, описати га у стиховима, и песма је готова, — и да се позајмљују поједине Војислављеве речи. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На ова два песника наша угледао се, као што смо већ рекли, и М. Јакшић; и то (ако је судити по томе што су оне песме које су постале угледањем на Змајеве дошле напред у збирци), прво на Змаја. Шта је оно што чини карактер Змајеве лирике, нарочито његових љубавних песама, то сам једном ранијом приликом изнео: одсутност, или бар оскудност, у осећању, и место овога мисао, поређења, поента, духовита реч. Све се то може примити и научити од другога, — онако бар како то видимо у оних који су му подражавали, и којима је он показао како ће певати а да не осећају певајући. То је примио и научио од Змаја и М. Јакшић. Узмите на пр. ову његову песму: <poem> :Гледала је у дубокој ноћи :Црно небо пуно вечне тајне, :На очи јој две звезде слетеше: :Зато су јој очи тако сјајне. :Љубила се са ружицом младом :Кад се јутром у лехи развија, :Па јој листак на уснице оста: :Зато су јој уста руменија. :Гледала је када облак букне, :Муња суне, храст доле обори; :Па када је на ме погледала, :Моје срце у пепео створи. </poem> Што је у овој песми главно, то није осећање: њега у песми и нема; него идеја. Тако је исто и у овој: <poem> :Не срди се злато моје, :Што ти гучем речи миле, :Опрости ми што су песме :Моје кʼ теби полетиле: :Песма моја — дете лудо — :Невинашце моје мало :Опазило мајку своју, :Па је кʼ мајци потрчало </poem> — опет идеја. И, ако се о идеји у оној првој песми не може рећи да је ни врло сретна, ни врло оригинална, о овој се у другој не може рећи ни да има обична смисла. Каква је то идеја, звати драгу мајком, ако ће бити и својих песама? Змај, треба признати, такву идеју не би никад у песми изнео; он би нашао другу, мање бесмислену. Ипак ми у њему видимо „по греху родитеља стара”, не само ове, него и највећега броја љубавних песама М. Јакшића. Оне су, махом, постале угледањем на Змајеве овакве песме, с том само разликом што у песмама Змајевим, ако, обично, и нема истинитог осећања, има свакада смисла, често и духа, док у овима М. Јакшића, врло често, нема, ни духа, него ни смисла. Прочитајте на пр. ове две строфе из једне песме у циклу [[Nocturni flores]]: <poem> :Високо, више! Да ли осећаш :Силовит ветар ко струју јаку :Што нас подиже? Под нама доле. :Дубоко земља тоне у мраку :Ко мрачна кугла. Неста равнина, :Провала, шума, потока, брега, :На мрачној земљи само се бели :Колеба твоја ко мрва снега. </poem> — има ли у њима смисла? Не видети брег, а видети колибу, — зар то није као у оној причи о баби која је видела иглу на торњу, а није видела торња?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Или у овоме: <poem> :Знадох рајска пића лежи :У том срцу тамо, :Подметно сам гладну душу: :Мрву, мрву само! :Ломила је златно срце, :Другом расипала, :Алʼ на моју душу није :Ни мрвица пала. </poem> Чија то може бити кривица што на песникову душу није пала ни мрвица њенога срца, него његова рођена? што није како треба подметнуо душу. То он, међутим, није мислио да каже у својој песми; његова је идеја била друга: да жали на драгу (а не на своју невештину, — на коју, у осталом, ''ми'' жалимо). Само је та идеја била збуњена, и, као и толике збуњене идеје, испала је бесмислена. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То нису једини примери несмисла у песмама М. Јакшића: да су једини, ми их не бисмо били ни помињали; махнули бисмо, можда, били главом, па бисмо ћутом ишли даље. Али је то стална појава у овим песмама, и ми се, отуда, на њој морамо мало зауставити. Јер, то је извесно: ако ништа више, толико имамо права тражити од песника да му песма, кад у њој већ нема осећања, има бар смисла и не противи се здравоме разуму. Има ли, међутим, каква год смисла у стиховима као што су ови: <poem> :Ко весело дете :Које анђо штити а незнање теши, :Не знам ни за патње, ни усуд потајни? </poem> Како може незнање тешити, и нашто утехе ономе који не зна за патње, када се теше само они који за њих знају? То је бесмислица; као год и ово: <poem> :Хуји гора: по каменом ждрелу :Мутан поток ваља се и пени, :Са обале ''радосно'' га мотри :Дивљи стручак цветак безимени. </poem> Или, још боље, ово: <poem> :Уска је стаза, којом ми идемо :''Образ уз образ, груди уз груди.'' </poem> Како двоје може ићи да им образ буде уз образ и груди уз груди? Ако иду образ уз образ, не могу ићи груди уз груди; а ако иду груди уз груди, не могу ићи образ уз образ, — и мора, још, једно ићи натрашке: што не чини ни најзаљубљенији пар, све и да је стаза уска. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Но није само да у појединим стиховима нема смисла: читаве песме испеване су без смисла. Узмите песму ''[[Ноћна Тајна]]'': славуј у ноћи пева над бистрим горским потоком, у којему се „огледа са висине звезда тиха и бледа”; облак заклони звезду, а славуј мисли да су је однели таласи; он је престао певати: <poem> :А кад сутра зора цвеће :Ороси :Мртву птицу студен поток :Проноси... </poem> То треба да је нежно, поетски; у ствари је то бесмислено: прича о једној лудој птици. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Није боља ни ''Балада:'' како је у планини, у малој дупљи у борићу, самовала грлица, док јој није однекуда долетео бели голуб, и они свили себи заједничко гнездо. <poem> :...Тако мину четир лета млада века, :Тад долеће дивљи јастреб из далека. :Па однесе голубицу из тих страна, :Голуб пада у вигове код душмана. :Голубица плаче, не зна шта је с њиме, :Од јастреба не сме рећи мило име. :Голуб тужи, ломи крила, мира нема: :„Збогом, драга, моја љубав смрт ми спрема.” </poem> Пре свега, (као што смо, у своје време, приметили и Л. Костићу), у младом дрвећу нема дупљA, — у боровом, мислимо, нема их ни матором. Исто тако није ни пар голубова од четири и више година млад; за јастреба, вероватно да јесте, само што он, кад би уловио голубицу, не би је водио својем гнезду, као да је извршио отмицу и преотео је голубу, — како изгледа по томе што она од њега не сме рећи мило име, — него би је рашчупао и прождрО. И на послетку, откуд да голуб, који се ухватио у замке, жали на своју љубав, када то с њоме нема никакве везе? И како може голуб ломити крила? Може нам се одговорити да је то у фигури речено, да се представи његово очајање. То и сами знамо. Али исто тако знамо и то да су фигуре за то да себи што лакше и јасније представимо, а не за то да се мучимо како ћемо представити себи нешто што се не да представити. И зато је та фигура бесмислена, као и цела песма. И, ако би се о овој рекло да је више као нека алегорија, онда би и о тој алегорији важило што смо рекли о оној фигури: да је бесмислена; јер и алегорије морају имати своје логике, те да се њима може постићи што се њима хоће да постигне.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Како је са смислом, тако је и са укусом у песмама М. Јакшића. У једној песми, ''Ноћ,'' читамо: <poem> :Топло у ваздуху дах јој се разлева :Да упали жудње нејасне и тамне, :Да заљуља груди болом и милином :Спомињућʼ ми сласти среће узајамне: :Да немах уздарја за дарове моје :Што их њојзи дадох с радошћу и слепо :Источивши младост, почупавши бисер, :А с њим из корена све добро и лепо. </poem> Да оставимо на страну ону бесмислицу о ''почупаном'' бисеру, има ли у овим стиховима каква год укуса?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Или на пр. у овима: <poem> :Слети амо, не бој ми се, :Твоја добра мајка спава, :Па и чује лʼ шум у клети, :Помислиће: одозгоре :То анђео лети тајно :Миром дворе да посети? </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;М. Јакшић, изгледа, није дуго остао на томе да подражава Змају, — да ли зато што је наилазио на тешкоће у тражењу идеја, или што му се више допао Војислав, то нас се овде не тиче; довољно да је он после Змаја подражавао Војиславу, који му је остао главни углед у песми. Истина се у песмама његовим опажа и утицај Л. Костића; као на пр. у оним стиховима у песми [[Крчмарици (Милета Јакшић)|''Крчмарици'']]: <poem> :Еј, тешко сам луд у пићу :— Не наваљуј и не точи — :У тренутку искапићу, :Место чаше — твоје очи. </poem> Али то је више местимице, свега у две-три прилике. Његови су прави учитељи Змај и Војислав. И пошто смо видели утицај Змајев, треба сад да покажемо и утицај Војислављев. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што смо, пишући раније о њему, рекли, Војислав је био уметник песник, сликар у песми; он је речима сликао, најчешће природу, пределе у разно доба године; са чега је Слободан Јовановић, у једноме пуном духа чланку, о њему рекао да је песник годишњих времена. То би се исто могло рећи и о М. Јакшићу: и он је сликар у песми; и он пева годишња времена; и више но то, — да је он песник времена у опште; јер он пева не само годишња четири времена, него још и разна времена дана и, сувише, време у смислу погоде. То се види из самих наслова његових песама које ћемо овде исписати (да и не помињемо оних у којима се то исто пева али се не види из самог наслова). И тако имамо: &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Песме о Четири Годишња Времена.'' Пред Пролеће; У Пролеће; Пролетње Јутро на Селу; Једног Пролетњег Дана; У Шуми с Пролећа; Летња Ноћ; Јесен; Јесењи Дан; Јесењи Дарови; Зима; Зимска Ноћ; (опет); Зимски Осећај; Лето и Зима. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Песме о Доба Дана.'' Пред Зору; Рано Јутро; Јутро; Пред Подне; Вече; Вече на Трави; У Ноћи; Ноћ; Ноћ у Пољу; Ноћ на Реци; Ноћ у Шуми. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Песме о Времену'' (погоди). На Месечини; На Омори; На Припеци; После Кише; У Бури; У Магли; Суша; Ветру; Пролетњи Облаци. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То, напослетку, не чини ништа, — свак пева што се њему допада; то је његово право. Наше је, опет, да тражимо да песма коју спева буде лепа. А како пева М. Јакшић? Једна или две од ове врсте песама његових, треба признати, нису сасвим рђаве: њих је могао испевати и Војислав, — док се учио певати; као на пр. ову песму [[Рано јутро|''Рано Јутро'']]: <poem> :Бели се Исток. Спаваћиве сени :По гори ћуте. Дубоко на Jyгy :Ко далек пожар зора се румени :И једва светли тамном видокругу. :Ближе у мраку тихе равни леже, :Ноћ задоцнела још на њима спава; :Тамо к’о меко сребро се растеже, :То јутро беле магле размотава. :Гасну звездице. . . . . . . . . . . . . . . . . :Већ хладно јутро стоји на планини, :Под росом трепте шумице увеле :Тихо се дими село у долини, :Јутро отвара очи невесела. . . . . </poem> Остале су све слабе и без вредности. М. Јакшић не уме описивати природу; он мисли да је за песму у којој се износи каква слика из природе довољно само побројати оно што се у њој види, и да је слика коју треба да нам да, готова; и за то савесно набраја, као у песми [[На брегу (Милета Јакшић)|''На Брегу'']]: <poem> :Тихо је… На вису ветрић само ћарка. :Летају лептири и грају скакавци. :Далеко на Југу видокруг се праши :И дими се раван; села расејана :Као беле птице на зеленој паши (!) :Блистају кроз маглу сунчанога дана. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Исто тако и у песми [[Пролетње јутро на селу|''Пролетње Јутро на Селу'']]: <poem> :Кућице трепте у јутарњем сјају, :По крововима маховинама гори, :На прозорима окна; врапци грају, :Рог говедарев весело се хори. :Над сеоцем се високо надвило :Плаветно небо, тихо се покреће :Млак поветарац, таре слабо крило :О сјајно џбуње, сунчано дрвеће… </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако певати и тако описивати може свак; то нити су песме, ни описи. Ми знамо шта ће нам се одговорити: да песник не може све, и да треба и онај ко песму чита да донесе нешто. Само што је оно што овај треба да донесе, примчивост, да је кадар осетити оно што се у песми изнесе, а не способност да покренут песмом он сам ствара; иначе би тај захтев излазио на то да ми, ако ће бити и у мислима, испевамо песму, или испишемо слику, а песник, или сликар, да нам за то даду само податке. Онда не би било ни рђавих песама, ни рђавих слика. Војислав није тако радио; он није просто набрајао, него је, вођен својим поетским инстинктом, и не тражећи, изналазио у свему што је описивао оно што ће у нашој души изазвати праву слику онога што је хтео да нам у песми представи. То његови подражавачи нису знали; па није знао ни М. Јакшић. Он је видео да Војислав слика, па је и он невештом руком сликао. Галерија тих слика налази се у његовим песмама. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Показали смо како М. Јакшић нема не само инспирације, него ни оригиналности; да није свој у песми. Када тога нема, да ли бар има вештине, да уме саставити песму којој спољно, како је она у стихове сложена, неће бити замерке? Кад није песник, да ли је бар вештак, да уме спевати? То још мање. То је обичан стихотворац, од оних којима се одмах, док се књига узме у руку, позна како су натезали како ће угодити слик; који не знају за ритам; и не сањају о оној тајанственој алхемијској вештини која просте и обичне речи вештим слагањем претвара у сухо злато поезије. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Песничка невештина М. Јакшића види се у свему, и ми ћемо, пре но што редом пређемо све што се сте стране има приметити, изнети је у једној већој песми његовој, у песми [[Жртва (Милета Јакшић)|''Жртва'']]. Предмет је у овој песми стара библијска легенда о Јефтајевој Кћери, коју су обрађивали толики песници, сваки на свој начин. Како је тај предмет обрадио М. Јакшић? Он је просто препричао стару легенду у стиховима. Каква је добит од тога што је она сложена у стихове, када се ни бољи стихови ношто су његови не могу мерити с узвишеном простотом библијскога причања? И да нам је бар испричао како треба, ако ће бити и у рђавим стиховима. Али ни то није; него је, без икаква разлога, ''изменио'' легенду: као да се Јефтај, ''враћајући се'' из боја, ''из захвалности'' Богу што му је даровао победу над непријатељем, заветовао принети му на жртву првог који преда-њ изиђе, — док је, по легенди, он такав завет учинио ''полазећи'' у бој, ''ако'' би му Бог даровао победу. Нема сумње да је песнику слободно у нечему и одступити од легенде; као што му је слободно одступити и од историје. Само то одступање треба да је мотивисано; а овде то није случај, — осим ако би се узело као мотивација то што је мислио да му треба поправљати легенду. Али то није допуштено. Исто тако није допуштено ни говорити о круни и пурпуру: <poem> :„Кидајте ми венце с главе, :Уклонʼте ми ''круну,'' сјај, :Шта ће ''пурпур'' оном, кога :Чека туга и очај?” — </poem> пошто је Јефтај био судија, т. ј. изабрани поглавар, а не цар у Израиљу. Из истог разлога недопуштено је звати га и ''ајдуком:'' <poem> :Шта то грми кроз долине :У јудејској земљи тој — :То с тираном ''ајдук'' љути :Јефтај бије крвав бој; </poem> и на другом месту: <poem> :Пред борцима Јефтај ступа, :''Ајдук'' стари, лаве млад, </poem> — све да би се ајдуковање и могло сложити с круном и пурпуром. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Да је у М. Јакшића иоле било разумевања, он ових погрешака не би био учинио; него би, место да препричава и квари легенду, нашао у њој мотива за песму, као што су их и други песници налазили. Могао је је, на пример, узети онај моменат у последњем стиху: <poem> :Па не види народ, тиску, :Само види очев лик, :Где укочен поглед баца :На пламени жртвеник, </poem> — и дати нам тако слику која је могла бити врло ефектна. Али он то није видео, и прошао је поред тога и не слутећи. Да је, угледајући се на Војислава, ушао у дух његов, и примио нешто од његове јединствене уметности, а не само споља јој подражавао, он би то, несумњиво, и био видео. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А сад пошто смо овако, у цело, прегледали једну већу песму, и видели какав је у избору мотива и у општој својој обради, — да видимо какав је и у сполној, чисто техничкој страни својег певања. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Пре свега, он нема својега стиха, онога по чему разазнајемо једнога песника од других, да можемо, док их узмемо у руку, казати о стиху чији је. Његови стихови подсећају на стихове сад овога сад онога песника; као на пр. ови на Бранка: (Нада мном се ветрић наг’о) „па у строфу вири”; „ил’ се брене гране прима”; овај на Јакшића: „у глуво доба, у тајни час”; ови на Змаја: „Жедна травка уздисала,”; „Ведро јутро сунце носи”; „Ветар гуди песму пева”; овај на Војислава: „И пажљиви шапат тихих огранака” (разуме се, без онога епитета за шапат); а неки и на оне безимене песнике песама што се певају по забавама или у колу. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Затим, нема онога што је, после осећања, најважније, важније и од стиха и од слика (јер песма се може испевати и у прози), нема својег језика. М. Јакшић није без ''својих речи''; али њих имају не само песници, него свак у опште: свак има у говору, па, према томе, ако пише или пева, и у писању и певању, речи које он нарочито употребљује. Али оне су само ствар навике, и у употреби њиховој нема нарочите заслуге, — а најмање када је таква једна омиљена реч ''слукти'', као у М. Јакшића („гора невесела ''слукти''“, „ја недахнимице ''слукшим''”; „пастири ''слукше''”, „''слукшећи'' шуштање заштитничких крила”). Нама се ова реч, и ако је народна, не допада много, и ми је не бисмо употребили ни у својој сухој критичарској прози, много мање у песмама (да их откуд пишемо). То је, напослетку, ствар личног укуса. Али није ствар личног укуса када је језик у песника какав је у М. Јакшића: баналан, и, горе но то, бесмислен, — као да пева туђим језиком који није добро научио. Да оставимо на страну што се у његовим песмама нађе и по која хрватска реч, као што је ''нујно'', коју читаоци, који, као ми, не владају хрватским језиком, не могу разумети, — и да видимо његов српски језик. Ми ћемо овде исписати неке од његових речи, са стиховима у којима оне долазе; по њима ће се најбоље видети како он стоји с језиком. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ево, дакле, тих речи: „''гамиже'' небо од сјајних звезда”, „небом облак ''мили''”, „кʼо дете ''трептим'' и у болу плачем”, „певајте песмице ''громке''”, „славуј ''цвркуће'' у сумачној сени”, „''цврчи'' стара грана на високом бресту”, „тек један цветак на сунцу се ''пржи''”, „и како души ''циче'' и јаучу”, „с црвоточних стабала ''труо'' ветар пири”, „реч излети, труба ''врисну''”, „љубави мртве глухи клик”, „пољупца слатка ''јека''”, „а зора када ''цикне''”, „тихо ''гуди'' на ведром дану звоно у даљини”, „звижди кос у шуми, славуј ''кликће'', пева”, „где ми усуд моје гнездо ''плете''”, „летају лептири и ''грају'' скакавци”; „и негде ''громко'' кокошке какоћу”. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Треба ли сад, после ових речи што их наведосмо, нарочито још помињати и неке речи које су, истина, правилно употребљене, али које изгледају баналне тамо где их је он употребио; речи какве се налазе у овим стиховима: <poem> <center>Тисућу путева Што спокојству воде, ''тек'' мог пута нема?</center> </poem> или поетске реченице као што је ова: <poem> <center>Минуће љубав као сан И ''сметнућеш ме с ума?''</center> </poem> Или, помињати епитете као што су, примера (и чуда) ради, ови у овим стиховима: „Алʼ ми злато оте крвник ''млади''”; „твоја ''медна'' песма ту се не разлеже”;<ref>Овај епитет за песму налазимо и у М. Митровића. Али то не доказује да је он добар. Може се рећи ''слатка'' песма, али се не може рећи ''медна'' песма; зато што она прва реч има и преносно значење, док ова друга таква значења нема. А ако ко мисли да јој се такво значење може ''дати'', по томе што је синонимна с оном првом, он се вара. Иначе би се могло говорити и о ''шећерној'' песми.</ref> „црквице ''вите'', сеоца бела”; „пева ''добри'' славујак”; „те трептиш к'о лист ил' срна ''плаха''”? Нашто, када би оне речи, и да је језик његов, иначе, најодабранији, и епитети његови најтачнији и најлепши, биле довољно да покваре сваку песму у којој се налазе онако употребљене? &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И ако бисмо се, сад, запитали откуда долази да М. Јакшић пише ''оваквим'' српским језиком, одговор на то питање не би био тежак: због песме, да има слика, или да му слогови изиђу под број. Због слика је срна ''плаха'':<br /> <poem> :Да лʼ ти од студи удови стрепе (!) :Те трептиш кʼо лист ил' срна ''плаха''? :Што у мрак шириш зенице лепе, :И пријањаш (!) ми од тајног ''страха''? </poem> Због тога се и цветак ''пржи'' на сунцу: <poem> :Тек један цветак на сунцу се ''пржи'', :Мутне му очи за облаком гледе, :И једва главу на стаблици ''држи''. </poem> Због слогова, да су му под број, имамо у овим стиховима ''дружба'', место ''дружина'': <poem> :Што остави ''дружбу'' храбру, :Бојно поље, крв и плам? </poem> Због тога двојег, нарочито због слика, је, осим наопаке и бесмислене употребе толиких речи, и много друго што. Тако он, за љубав слику, употребљује старословенске облике какви се, истина, налазе и у народној песми, али нас код књижевног песника буне, што видимо намеру: <poem> :Кишица мине с тамним ''облаком'', :Умије поља, пламен угаси, :Благодат стоци, вредним ''тежаком'' :Шумица блиста, жуборе гласи (!) </poem> Тако он прави деминутиве код којих се такође види да су начињени само заради слика: <poem> :Глуха поља, тамне ''долинице'' — :Сетна ноћца са истока гледа, :Сузне су јој црне ''трепавице''. </poem> Он то, у осталом, и не крије; као што се види из ових стихова: <poem> :Ах, да се попне то море ''сиње'' :На небо, и да једнако пада, :Поплавило би горе, ''растиње'' :Алʼ само љубав моју никада. </poem> Или, још боље, из ових: <poem> :Алʼ ће дати, да јој љубим очи, ''веђе'', (!) :Све док жега мине и док бура ''пређе''… </poem> Он у томе иде и даље, и не зазире ни од бласфемије, само да истера слик: у песми ''Голгота'' могу се читати ови стихови: <poem> :Тама је ''пала'', :Суморно ћуте троја ''вешала''… :С њих су недавно скинуте жртве: :Два разбојника и Божји син. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Нема, у опште, те жртве коју овај стихотворац не би учинио заради слика. И да му је бар слик како треба. Али ни то није; његови су сликови најчешће погрешни, сликови само за око, ''типографски'' сликови. Да не тражимо других, нарочитих примера, узмимо само последње примере што смо их навели не за то да покажемо какви су му сликови, него шта је све кадар учинити за слик: òблаком — тежа́ком; долѝнице — трѐпавице; си́ње — ра́стиње; вѐђе — пре́ђе; па̀ла — вѐшала, — све су то погрешни сликови, у којима се не води рачуна о акценту. Готово да човек, због оваквих стихотвораца, одобри Драгиши Станојевићу што је, у своме преводу Ариоста, ударао оне силне акценте. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако је са сликом у песмама М. Јакшића. И како је с овим, тако је, врло често, и с ритмом; и с њим натеже, као год и са сликом. Он почне на пр.: <poem> :Он се трза — али зашто :Кад је свршен славни бој, :Кад слободи песма јечи :А Јефтају славопој? </poem> и онда наставља: <poem> :Је лʼ умор од борбе славне, — </poem> Или пева: <poem> Вук вије пред селом, глас му се разлеже По белим пољима; бурна вејавица Бесни ми на прагу; мраз и цича стеже Дрвеће и небо без сјајних звездица? </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Чудновато! После толиких жртава што их М. Јакшић чини за љубав слика и за љубав ритма, песме његове не само да немају свакада права ритма ни правилних сликова, него, покадшто изгледају да нису ни у стиховима. Прочитајте на пр. ово: <poem> :Кућице трепте у јутарњем сјају, :По крововима маховина гори, :На прозорима окна; врапци грају :Рог говедарев весело се хори. :Над сеоцем се високо наднело :Плаветно небо; тихо се покреће :Млак поветарац, таре слабо крило :О сјајно џбуње, сунчано дрвеће. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Толике жртве, — за шта? За ништа: зато да се испевају песме које најчешће немају правилних сликова, врло често немају ритма, а доста пута немају никаква смисла и противе се здравом разуму. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ми разумемо песничку слободу. Али она је прерогатива само песника по Божјој милости, никако узурпатора стихотвораца. Слободе, у осталом, какве допушта себи М. Јакшић, нису допуштене ни правим песницима, а још мање су оне допуштене простим стихотворцима као што је он. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И зато ми против тих слобода протестујемо, протестујемо у име српскога језика, у име укуса, у име поезије, у име здравога разума. == Фусноте == <references/> {{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}} [[Категорија:Српска књижевност]] g2bvibtgbfv1sbkryxlww5zltl53u0l 0 60003 139767 139332 2025-06-23T15:14:55Z Coaorao 19106 139767 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]] | [[Догматичка и импресионистичка критика]] (1902) | -{'''I'''}- | [[Догматичка и импресионистичка критика|-{Садржај}-]] | -{IV}- | [[Догматичка и импресионистичка критика/II|-{II}-]] }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Општи, етимолошки смисао речи „критика” био би испитивање, расуђиване. Књижевна критика, према томе, била би суђење о књижевним производима, оцењивање њихових мана и врлина. Одредаба има толико колико и самих праваца. За догматичара, она је наука о оцењивању, класификовању и објашњењу књижевних дела, и састоји се „у анализовању дела једнога писца, у објашњавању његовим узроцима, у суђењу његове естетичне вредности.” За импресионисте је само уметност којом се служимо да уживамо у књигама и да помоћу њих утанчавамо своје личне утиске. Дидеро пореди критичаре са оним људима који иду са штаповима у руци да претурају по речном песку, и тамо траже љушчице злата.”<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;У ствари, књижевна критика стоји на среди између уметности и науке, она се у пети мах ослања и на разум и на осећање, због тога је и питање чињенице и питање укуса. За њу се траже уметничке особине, као што су осетљивост, јака машта, приемљивост утисака, тананост укуса, способност удвајања, деперсионализација, осећање стила: исто толико траже се и чисто интелектуалне особине: солидно научно и философско образовање, ведар, отворен, широк дух, слобода мисли и одлука да се за мишљу иде до краја и да се каже сва, потпуна, без икаквих ограничења и обзира.<br /> Као и све науке које се оснивају на претпоставкама, она тежи да постане што научнија, да буде „књижевна наука.” Историја престаје бити легендарна, живописна и реторска, а постаје тачна, трезвена и сува; етика неће више да буде скуп обичаја једнога доба и „предрасуда добра”, но се ослања на факта и цифре, на психологију, физиологију и статистику, и тежи прецизности тачних наука; исто тако књижевна критика гаји исту високу амбицију. Питање је само да ли она има права да се назива науком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Свакако, ако се под речју наука разуме нека стална, вечита, апсолутна истина, која важи за сва места, за сва времена и за све људе, један систем непромењивих формула и законик неприкосновених правила, књижевна критика није наука. Потпуна и одређена теорија лепог и не постоји, и ко зна да ли ће икада и постојати. Строго узев, ми тачно и не знамо шта је то лепо, из простог разлога што је лепо, као и све наше идеје, у непрестаном мењању, што живитом променом, што је „уметност вечито стварање.” Но онда ни историја не би била наука, етика још мање, као ни све оно што проучава људе, њихов живот, идеје и осећања, све што се тиче човека, релативне, пролазне, трошне стварке у бескрајним просторима. Фонтенел је назвао историју „опште примљеном басном,” Жан-Жак Русо тврдио је, да је она „вештина одабрати између више лажи,” Тен, чије су научне претенсије биле велике, назвао је „прошлошћу онаквом какву је види један темпеременат, а један од највећих историка нашега доба, Фистел де Куланж, рекао је скептички и са пуно непоштовања према „учитељици живота”: „историја не служи ничему.” Ако је етика за једне: примена психологије, наука о социјалном животу, хигијена душе, равнотежа између личности и друштвеног интереса, она је за Питагору проста хармонија, за Епикура обично тражење среће, за Спенсера само лична једначина.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Најзад, апсолутна истина и не постоји, она је само конструкција нашега духа, један висок идеал коме ваља тежити и управљати све напоре и борбе поколења. Постоје само пролазне, релативне, делимичне, човечанске истине. И сама математика је тачна у односу према нама, јер и бројеви и линије зависе од времена и простора који изван нас немају ничега реалног. Стари софисти, који су много више вредели но глас који им је остао, учили су да је „човек мера свију ствари,” и њихово учење, са извесним променама и допунама, постало је једна од највећих идеја нашега доба: релативност људских сазнања. Позната је реч Анатола Франса, какве морају изгледати ствари у мрежастим очима једне муве, и како се овај шарени и сложени свет мора одбијати у грубом мозгу једнога орангутана. Но ако се остави на страну тражење апсолутне истине, ако се под науком сматра знање нашега доба, закони извесних сталних појава, методи којима се поступно сужава круг непознатога, онда и књижевна критика јесте наука, млада, нова, на несигурним ногама, али ипак наука, која само тражи времена па да се покаже достојна тога имена. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. фебруар 1902. Књига V, Број 3. Стр. 208—210. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} [[Категорија:Српска књижевност]] 07v0qdw2t3hnyntxojr3p0wv8qdd5ul 139768 139767 2025-06-23T15:18:42Z Coaorao 19106 139768 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]] | [[Догматичка и импресионистичка критика]] (1902) | -{'''I'''}- | [[Догматичка и импресионистичка критика|-{Садржај}-]] | -{IV}- | [[Догматичка и импресионистичка критика/II|-{II}-]] }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Општи, етимолошки смисао речи „критика” био би испитивање, расуђиване. Књижевна критика, према томе, била би суђење о књижевним производима, оцењивање њихових мана и врлина. Одредаба има толико колико и самих праваца. За догматичара, она је наука о оцењивању, класификовању и објашњењу књижевних дела, и састоји се „у анализовању дела једнога писца, у објашњавању његовим узроцима, у суђењу његове естетичне вредности.” За импресионисте је само уметност којом се служимо да уживамо у књигама и да помоћу њих утанчавамо своје личне утиске. Дидеро пореди критичаре са оним људима који иду са штаповима у руци да претурају по речном песку, и тамо траже љушчице злата.”<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;У ствари, књижевна критика стоји на среди између уметности и науке, она се у пети мах ослања и на разум и на осећање, због тога је и питање чињенице и питање укуса. За њу се траже уметничке особине, као што су осетљивост, јака машта, приемљивост утисака, тананост укуса, способност удвајања, деперсионализација, осећање стила: исто толико траже се и чисто интелектуалне особине: солидно научно и философско образовање, ведар, отворен, широк дух, слобода мисли и одлука да се за мишљу иде до краја и да се каже сва, потпуна, без икаквих ограничења и обзира.<br /> Као и све науке које се оснивају на претпоставкама, она тежи да постане што научнија, да буде „књижевна наука.” Историја престаје бити легендарна, живописна и реторска, а постаје тачна, трезвена и сува; етика неће више да буде скуп обичаја једнога доба и „предрасуда добра”, но се ослања на факта и цифре, на психологију, физиологију и статистику, и тежи прецизности тачних наука; исто тако књижевна критика гаји исту високу амбицију. Питање је само да ли она има права да се назива науком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Свакако, ако се под речју наука разуме нека стална, вечита, апсолутна истина, која важи за сва места, за сва времена и за све људе, један систем непромењивих формула и законик неприкосновених правила, књижевна критика није наука. Потпуна и одређена теорија лепог и не постоји, и ко зна да ли ће икада и постојати. Строго узев, ми тачно и не знамо шта је то лепо, из простог разлога што је лепо, као и све наше идеје, у непрестаном мењању, што живитом променом, што је „уметност вечито стварање.” Но онда ни историја не би била наука, етика још мање, као ни све оно што проучава људе, њихов живот, идеје и осећања, све што се тиче човека, релативне, пролазне, трошне стварке у бескрајним просторима. Фонтенел је назвао историју „опште примљеном басном,” Жан-Жак Русо тврдио је, да је она „вештина одабрати између више лажи,” Тен, чије су научне претенсије биле велике, назвао је „прошлошћу онаквом какву је види један темпеременат, а један од највећих историка нашега доба, Фистел де Куланж, рекао је скептички и са пуно непоштовања према „учитељици живота”: „историја не служи ничему.” Ако је етика за једне: примена психологије, наука о социјалном животу, хигијена душе, равнотежа између личности и друштвеног интереса, она је за Питагору проста хармонија, за Епикура обично тражење среће, за Спенсера само лична једначина.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Најзад, апсолутна истина и не постоји, она је само конструкција нашега духа, један висок идеал коме ваља тежити и управљати све напоре и борбе поколења. Постоје само пролазне, релативне, делимичне, човечанске истине. И сама математика је тачна у односу према нама, јер и бројеви и линије зависе од времена и простора који изван нас немају ничега реалног. Стари софисти, који су много више вредели но глас који им је остао, учили су да је „човек мера свију ствари,” и њихово учење, са извесним променама и допунама, постало је једна од највећих идеја нашега доба: ''релативност људских сазнања''. Позната је реч Анатола Франса, какве морају изгледати ствари у мрежастим очима једне муве, и како се овај шарени и сложени свет мора одбијати у грубом мозгу једнога орангутана. Но ако се остави на страну тражење апсолутне истине, ако се под науком сматра знање нашега доба, закони извесних сталних појава, методи којима се поступно сужава круг непознатога, онда и књижевна критика јесте наука, млада, нова, на несигурним ногама, али ипак наука, која само тражи времена па да се покаже достојна тога имена. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. фебруар 1902. Књига V, Број 3. Стр. 208—210. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} [[Категорија:Српска књижевност]] q1h9ghpo4clz366n3ng2nskn7cyfrmk 0 60017 139763 139402 2025-06-23T15:00:28Z Coaorao 19106 139763 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]] | [[Певање и мишљење]] | -{'''II'''}- | [[Певање и мишљење|-{Садржај}-]] | -{IV}- | [[Певање и мишљење/III|-{III}-]] }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наша лепа књижевност — „тај нежни цветак који је тек почео свој пупољак развијати”, итд., итд. — тако би сигурно ваљало започети разговор о нашој књижевности по мишљењу каквог нашег естетичара. Но ја признајем да немам ни најмање естетичког осећања, а и не могу никако да гледам тако идилски невино на производе српске мисли, зато нека ме извине господа естетичари што почињем разговор сасвим неукусно. Наша сувремена поезија — то је смеса од љубавних изјава, фантастичких сцена, празних фраза и смешних будалаштина. Један описује како се љубио с драгом; други како се опио, па пао на њене меке груди; трећи јавља како је ушао у собу своје драге, па није смео „ни дисати”, бојао се да је „не отпири” у небеса (Мита Поповић); огромна већина тужи и плаче или се бацака и праћака што их драга не воли, као да мора паметна женска заволети првог који јој испева неколико будаластих стихића. Једноме је драга „анђелчић, враг мали”, па само не зна од чега је створена, „да лʼ од злата или сребра” (Арбердар); другоме је „ђаво гарави” (А. Грујић), а неколицини, опет, „луче моловано”. Код свију је опште то да сви они сматрају женско као неко ваздушасто створење које је само зато створено: да грли и љуби, да пали очима, да има косу меку, свиону или „тавну као ноћ”, да носи вилинско одело (ваљда с дугачким шлепом?) итд., итд. После тога није чудо што наше образоване Српкиње што читају „Даницу”, „Вилу” и „Матицу” проводе свој век старајући се како ће се обући, кака ће наместити уста и како ће нас просте смртне чарати својим „вилинским погледима”. Наши критичари искидаше се вичући што „сестре” Српкиње долазе на села и беседе као на изложбу да покажу своја женска достојанства, а не виде да их тако васпитава цео ред наших песника почињући од [[Лаза Костић|Л. Костића]] и М. П. Шапчанина па до Андре Грујића и М. Андрића. Има у нашој књижевности и светлих мисли, али су оне тако поплављене масом бесмислица да готово ишчезавају.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наши песници, живећи у наивном уверењу да је песник неко више створење које је створено да љуби и страда и да своја страдања прича зори, ружи и славују или да их дави — у вину, начинише од наша два-три журнала неки бесмислени „комплиментирбух”, а често и пошту за своје „либсбрифове”. Ради примера ја ћу начинити један опит пред поштованим читаоцем. У ово време кад пишем ове врсте, преда мном лежи „Вила” за 1866. год. (жао ми је што немам какву „Даницу”). Ја је отварам и тражим онако на „срећу јуначку” прву љубавну песму. Налазим: Љубавне песме Милорада Поповића. Ево неколико стихова из треће песме: <poem> :::А дигне лʼ се талас :::намрштен и прек :::Стишаће га бујна, :::Твој погледић мек. :::Још кад пустиш гласе :::Нежног грла, чуј! :::Из слаткога санка :::Пренуће славуj (?). </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што види поштовани читалац, то је курисање доста скромно, само што је бесмислено, као што показују последња два стиха; али има у нашој књижевности далеко интересантнијих ствари. Но ја не мислим да се враћам у ту бесплодну пустињу пуну чкаља и коприва, тим пре што сам убеђен да је читалац упропастио доста красног времена на читање подобних предмета (као и сам што сам). Ја ћу само показати резултате који се дају извести из целе поворке тих песама. Прво се види то како је већина наших књижевника мало позната са резултатима сувремена науке кад наши листови и до сада печатају такве предмете, и тек ове године јавља се критика брата Каравелова, Бугарина, која удара на сав правац наше поезије. Други је резултат што се види како је лажним естетичарским образовањем искварен наш млађи свет кад код њих све друге потребе човека ишчезавају пред једном потребом његовог организма — љубављу. Човек са здравим организмом има потребу да љуби тако исто као што има потребу да једе и пије, да дише и да мисли. Сасвим је природно да се човек радује кад своје потребе намири, а мучи се кад не може да их намири. Тако исто, природно је да човек има потребу да искаже своја осећања другом човеку. Ама кад писац пише своја осећања и печата их у журналу и казује их целој публици: онда треба гледати хоће ли та публика имати користи од тог што прочита. Публика плаћа за књигу коју чита, а и време за које се књига чита кошта новаца, па кад у награду за све то добије мисли које су противне и науци и здравој памети, онда је то писање савршено штетно. Шта се кога тиче што се песник љубио с драгом, или што је пао на њене меке груди, или подобне сцене? „Дакле, ви забрањујете сасвим певати љубав”, рећи ће неки господичић песник коме је глава сасвим напуњена сновима о „светој” љубави. Ја ништа не забрањујем. Пре свега, прошло је време кад су на песника сматрали као на створење обдарено божанском силом, који „ствара” све што му дође у угрејану главу. Међу вештаком и научаром савремена наука не налази никакве разлике, они оба стварају својим умом, ''мисле, анализирају,'' изучавају факта; разлика је само у предмету изучавања. Један изучава, нпр., састав материје, а други своја осећања. Даровити песник знаће шта да каже о осећању љубави или ма каквом другом што ће имати опште вредности, а неће никад стварати од љубави болест, а од женскиња накараду, као наши песници. {{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}} 8ntd7yocchiisu2tyb2qukfylwys19e 139764 139763 2025-06-23T15:01:16Z Coaorao 19106 139764 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]] | [[Певање и мишљење]] | -{'''II'''}- | [[Певање и мишљење/I|-{I}-]] | -{IV}- | [[Певање и мишљење/III|-{III}-]] }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наша лепа књижевност — „тај нежни цветак који је тек почео свој пупољак развијати”, итд., итд. — тако би сигурно ваљало започети разговор о нашој књижевности по мишљењу каквог нашег естетичара. Но ја признајем да немам ни најмање естетичког осећања, а и не могу никако да гледам тако идилски невино на производе српске мисли, зато нека ме извине господа естетичари што почињем разговор сасвим неукусно. Наша сувремена поезија — то је смеса од љубавних изјава, фантастичких сцена, празних фраза и смешних будалаштина. Један описује како се љубио с драгом; други како се опио, па пао на њене меке груди; трећи јавља како је ушао у собу своје драге, па није смео „ни дисати”, бојао се да је „не отпири” у небеса (Мита Поповић); огромна већина тужи и плаче или се бацака и праћака што их драга не воли, као да мора паметна женска заволети првог који јој испева неколико будаластих стихића. Једноме је драга „анђелчић, враг мали”, па само не зна од чега је створена, „да лʼ од злата или сребра” (Арбердар); другоме је „ђаво гарави” (А. Грујић), а неколицини, опет, „луче моловано”. Код свију је опште то да сви они сматрају женско као неко ваздушасто створење које је само зато створено: да грли и љуби, да пали очима, да има косу меку, свиону или „тавну као ноћ”, да носи вилинско одело (ваљда с дугачким шлепом?) итд., итд. После тога није чудо што наше образоване Српкиње што читају „Даницу”, „Вилу” и „Матицу” проводе свој век старајући се како ће се обући, кака ће наместити уста и како ће нас просте смртне чарати својим „вилинским погледима”. Наши критичари искидаше се вичући што „сестре” Српкиње долазе на села и беседе као на изложбу да покажу своја женска достојанства, а не виде да их тако васпитава цео ред наших песника почињући од [[Лаза Костић|Л. Костића]] и М. П. Шапчанина па до Андре Грујића и М. Андрића. Има у нашој књижевности и светлих мисли, али су оне тако поплављене масом бесмислица да готово ишчезавају.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наши песници, живећи у наивном уверењу да је песник неко више створење које је створено да љуби и страда и да своја страдања прича зори, ружи и славују или да их дави — у вину, начинише од наша два-три журнала неки бесмислени „комплиментирбух”, а често и пошту за своје „либсбрифове”. Ради примера ја ћу начинити један опит пред поштованим читаоцем. У ово време кад пишем ове врсте, преда мном лежи „Вила” за 1866. год. (жао ми је што немам какву „Даницу”). Ја је отварам и тражим онако на „срећу јуначку” прву љубавну песму. Налазим: Љубавне песме Милорада Поповића. Ево неколико стихова из треће песме: <poem> :::А дигне лʼ се талас :::намрштен и прек :::Стишаће га бујна, :::Твој погледић мек. :::Још кад пустиш гласе :::Нежног грла, чуј! :::Из слаткога санка :::Пренуће славуj (?). </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што види поштовани читалац, то је курисање доста скромно, само што је бесмислено, као што показују последња два стиха; али има у нашој књижевности далеко интересантнијих ствари. Но ја не мислим да се враћам у ту бесплодну пустињу пуну чкаља и коприва, тим пре што сам убеђен да је читалац упропастио доста красног времена на читање подобних предмета (као и сам што сам). Ја ћу само показати резултате који се дају извести из целе поворке тих песама. Прво се види то како је већина наших књижевника мало позната са резултатима сувремена науке кад наши листови и до сада печатају такве предмете, и тек ове године јавља се критика брата Каравелова, Бугарина, која удара на сав правац наше поезије. Други је резултат што се види како је лажним естетичарским образовањем искварен наш млађи свет кад код њих све друге потребе човека ишчезавају пред једном потребом његовог организма — љубављу. Човек са здравим организмом има потребу да љуби тако исто као што има потребу да једе и пије, да дише и да мисли. Сасвим је природно да се човек радује кад своје потребе намири, а мучи се кад не може да их намири. Тако исто, природно је да човек има потребу да искаже своја осећања другом човеку. Ама кад писац пише своја осећања и печата их у журналу и казује их целој публици: онда треба гледати хоће ли та публика имати користи од тог што прочита. Публика плаћа за књигу коју чита, а и време за које се књига чита кошта новаца, па кад у награду за све то добије мисли које су противне и науци и здравој памети, онда је то писање савршено штетно. Шта се кога тиче што се песник љубио с драгом, или што је пао на њене меке груди, или подобне сцене? „Дакле, ви забрањујете сасвим певати љубав”, рећи ће неки господичић песник коме је глава сасвим напуњена сновима о „светој” љубави. Ја ништа не забрањујем. Пре свега, прошло је време кад су на песника сматрали као на створење обдарено божанском силом, који „ствара” све што му дође у угрејану главу. Међу вештаком и научаром савремена наука не налази никакве разлике, они оба стварају својим умом, ''мисле, анализирају,'' изучавају факта; разлика је само у предмету изучавања. Један изучава, нпр., састав материје, а други своја осећања. Даровити песник знаће шта да каже о осећању љубави или ма каквом другом што ће имати опште вредности, а неће никад стварати од љубави болест, а од женскиња накараду, као наши песници. {{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}} eewk0lwhqlcg56sd09r71ubsgtvyz0f 0 60020 139762 139413 2025-06-23T14:58:14Z Coaorao 19106 139762 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]] | [[Певање и мишљење]] | -{'''III'''}- | [[Певање и мишљење/II|-{II}-]] | -{IV}- | [[Певање и мишљење/IV|-{IV}-]] }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ми досад спомињасмо само нашу „љубавну” поезију. То је стога што она заузимље односно највеће место у лепој књижевности и што је њен уплив био до сада најшкодљивији по наше образовање. Но лепа књижевност у прози није далеко отишла од лирике. Истина, у последње време престаше с фантастичким измишљотинама као што беху: ''Ноћ на Дорћолу, Минехаха, Махараца, Чедо Вилино, Сужањ'' и др., али и данас једини је материјал наших песника и у новели као и лирици: љубав. Изузетак чини Јаша Игњатовић у својим причама и у роману ''Милан Наранџић'', Владан у роману ''Стајка'' и драми што сада излази у „Србији”: ''Народ и великаши''. Мана је и у једном и у другом спису што писац није довољно упознат са српским животом; каква интрига, неколико сцена прикрпљених једно за друго, неколико описа „рујне зоре”, „тавне ноћи”, „мирисне Фрушке” и „китњастог Срема” и новела је готова. И у томе су оне све једна као и друга. Има у њима пуно љубавних изјава и уздаха, пуно певања, свирања и играња или плача и клетви, али то је увек све тако намештено да се човек чуди и крсти питајући се: како живе ти људи кад они једнако иду на села и на саборе, кукају или плачу, жене се или умиру? Који није сасвим оглупео од реторичких правила и естетичких теорија, тај ће увидети каква су недоношчад све те наше „новеле”, „приче“ и „црте из живота” написане по свима правилима речених наука: са „заплетом“, с „фабулом”, с „моралом” и „тенденцијом”. У њима нема онога што је главно нема истинског живота људског.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Онај који није живео у свету са затвореним очима, кога је болела туђа боља, кога је радовала туђа радост, кога се тицала туђа срећа и несрећа, који је био кадар да осећа све што осећа његов брат — ближњи, једном речи: — прави песник, могао је да изучи овај сложени процес што га ми зовемо људским или народним животом. Ти даровити људи, образовани сувременом науком, створише сувремени ''друштвени'' роман — епос ХІХ века, као што га назваше критичари-реалисте. Сувремени роман представља истински живот људски: ропство и зависност човека од свију прилика што му их оставише преживела колена, његову борбу против свију тих прилика — борбу против политичке и друштвене тираније; борбу против незнања и сујеверице; против обичаја и етикета, итд. Сувремени роман са својом дагеротипном истинитошћу и дубоком психолошком анализом живота постао је најсигурније средство да се изнесу на видик болести друштвеног организма, а у исто време и најсилније оружје да се пропагандишу нове мисли у масу народа. Друштвени роман савршено је непознат нашим песницима. У „Матици” се подиже глас како наш народ у Аустрији пропада морално и материјално, и друштво објављује награду за књигу у којој би се разјаснили узроци тог пропадања; на српској скупштини министар унутрашњи објављује како се у Кнежевини руши најјача потпора народног богатства, ''задруга''; а државна статистика доказује хладним цифрама како се народна имовина постојано умањава; по новинама се једнако виче како се код нас једнако шири луксуз, довлаче туђе моде и туђи обичаји који нас разоравају. Све то читају наши писачи „новела”, „прича” и „црта из на родног живота” и све то не може да их побуди да погледају мало другим очима на тај живот народни, па да виде како се не игра свугде коло, не звецкају свугде ђердани и не румене се свугде обрашчићи у Срба и Српкињица; како има и других брига, много чешћих, па стога и много озбиљнијих но што је брига за драгим или драгом. Који је озбиљно проучавао наш породични и друштвени живот, тај је тек кадар да види из каквих се мајушних и заплетених узрока слажу такве крупне појаве као што су опште осиромашење и опште морално и материјално пропадане народа. Да изнесе на видик тај скривени процес, ту недокучиву борбу — најсветији је задатак правог песника. Наш друштвени живот заудара трулежом, а наши песници постојано сањају: миришу ружу, гледају зору, слушају славуја или туже неком особиток тугом, тугом ''ситог човека'', коју је истинито карактерисао брат Каравелов у „Матици”; a ако се додирну нашег живота, то бирају само оно што је „естетичко”, што задовољава „нежне” укус лепих сестара, кога су они искварили. Браћо песници, разлика је међу ''певање'' и ''мишљење''!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Имамо још неколико речи да кажемо о нашој преводној белетристици. Ова савршено одговара оригиналној, што се објашњава тиме што већином преводе они који пишу оригинале и, по томе, они бирају преводе према својим погледима на белетристику: страсне, фантастичне сцене (нпр. ''Лука Долчи, Пливачи, Трубадурово срце, Пеорадски лепотице, Мач и муња. Потомак каква, Гусарски краљ, Теодора, Десет милиона долара,'' итд.), љубавне интриге, а често само празне вицеве (куда нарочито спадају несносне приповечице ''Јокајeвe''). Haђе се покоја одозго посољена и немачком „пургерском” наравственошћу, као, нпр. ''Десет милиона'', али све оне не дају никакве хране уму, већ само раздражују нерве и успаљују младу крв. Човеку се представљају најфантастичније слике, то што естетичари зову „стварањем фантазије” (jа то говорим по сопственом опиту, а сваки који се у младости занео читањем подобних сценарија може то посведочити), а то није ништа друго већ комбинације мозга оних различитих упечатака који су му остали од читања тих књига. А нajгope је то што се млад човек тако навикне на дражено својих живаца по добним „створовима фантазије” као пијанац на пијење спиритуозних пива, и то ''пређе у болест''. После таквог болесног стања нервне системе ништа није чудновато што нас наши песници осипљу својим љубавним сањаријама и што мозак, уморен неприродним начином, није после способан да се напрегне никакани собильним радом. Човеком овлада леност и апатија… {{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}} gx0p1qm6entb6k9tt18ng22t6lm35kp 0 60021 139761 139414 2025-06-23T14:56:28Z Coaorao 19106 139761 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]] | [[Певање и мишљење]] | -{'''IV'''}- | [[Певање и мишљење/III|-{III}-]] | -{IV}- | }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Говорећи о нашој лепој књижевности, ја сам готово искључиво говорио о оним предметима што су печатани у нашим листовима. Може ми се пребаците пристрасност што не споменух нигде и ваљане ствари што се у њима налазе. На то одговарам ово: моја цељ није да разматрам поједине предмете наше да литературе, већ да определим њен општи правац. Наће се у нашим листовима и по која ваљана песма Јовановића, Јакшића и других поета (сатира Јовановића заузела би почасно место у ма чијој књижевности и који честити превод Дикенса, В. Ига, Гогоља и др., али ти су дошли савршено случајно и њих је так мало да они савршено ишчезавају у маси других писаца противног правца. Како се код нас мало гледа на правац литературни најочигледнији је доказ се у „Матици” за ову годину печатала упоредо са кра тиком Каравелова приповетка Десет милиона долара, која је противна свим миелима Каравеловљеве критике.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;У нашој се књижевности одизаше више пута жба на нашу публику што је немарљива спрам к жевности. „Вила” и „Матица” у последње време ношаху доста ваљаних озбиљних ствари за које би сваки патриот желео да се што више читају у нашем народу. Али да се распростру извесне истине, наши листови дужни су да изоставе све измишљотине које парализирају истине што их они желе да распростру. Ту не може никако бити изговор: „То је ради забаве.” Забава која развраћа ум није забава, већ деморалисање. Таква забава може сметати распростирању истине. Tо је толико исто као кад би ко давао коме постојано слаткише што кваре желудац да га привикну јелу. Разуме се да покварен желудац није кадар после да вари ни здраву храну. Забављати ум може само онај предмет који му даје хране за мисли. Здрава забава не разликује се од праве науке. Докле наши листови не буду доносили такве забаве, донде ће они бити једнако више од штете но од вајде нашем народу, јер донде ће они једнако гајити ''сентименталне госпођице'' и све нове и нове песнике подобне тима о којима смо до сада говорили. Доказ су томе већина извештаја наших омладинских дружина, наша „села”, „беседе”, „балови” и цео наш живот друштвени. Написано у Петрограду, 24. септембра 1868; објављено у „Матици”, ІІІ, 1868, бр. 32-34 од 20. и 30. новембра и 10. децембра. {{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}} hjddie9bw8kz0g4z2lgb132ry7cf3yj 0 60092 139769 2025-06-23T16:00:21Z Coaorao 19106 Нова страница: * ''[[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]'', [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] * ''[[Певање и мишљење]]'' (1896), [[Аутор:Светозар Марковић|Светозара Марковића]] * ''[[Песме Милете Јакшића]]'', [[Аутор:Љубомир Недић|Љубомира Недића]] * ''… 139769 wikitext text/x-wiki * ''[[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]'', [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] * ''[[Певање и мишљење]]'' (1896), [[Аутор:Светозар Марковић|Светозара Марковића]] * ''[[Песме Милете Јакшића]]'', [[Аутор:Љубомир Недић|Љубомира Недића]] * ''[[Л. К. Лазаревић]]'' (1904), [[Аутор:Љубомир Недић|Љубомира Недића]] * ''[[О Коштани]]'' (1901), [[Аутор:Јован Скерлић|Јована Скерлића]] itoo27bhpzatb41z9s843wbd98ihxmz 0 60093 139770 2025-06-23T16:30:58Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Кан и син | одељак= | аутор=Максим Горки | преводилац= | белешке=<center>''Нова искра'', 1. новембар 1911. Број 11. Година III, Стр. 321-324.</center>}} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у… 139770 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Кан и син | одељак= | аутор=Максим Горки | преводилац= | белешке=<center>''Нова искра'', 1. новембар 1911. Број 11. Година III, Стр. 321-324.</center>}} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у Москви, случајно сам становао заједно са једном од „оних”… ти већ знаш… Била је Пољкиња, звала се Тереза. Висока, снажна бринетка, црних састављених обрва, лица крупна и груба као секиром одељана. Био ми је страшан и поглед њених мрких очију са живинским сјајем, и њен крупан басовит глас, манири као извошчика, и укупно сва њена крупна мускулозна фигура као у какве продавачице с трга. Врата од моје собе била су према њеним. Никад своја врата нисам хтео отворати кад сам знао да је она код куће. Разуме се, такав је случај био редак. Понекад се сусретнемо на степеницама, или напољу, а она се осмејкује на мене, чини ми се, некако стрвно, цинички. Често сам је виђао пијану, ружна погледа, разбарушену, с неким особито непријатним осмехом… 9f3hm3cogpzzg1u1h8iksewuq48fsn7