Смрт војводе Пријезде

Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.7 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Смрт војводе Пријезде 0 1567 139775 138323 2025-06-25T16:27:25Z Coaorao 19106 Наводници… 139775 wikitext text/x-wiki Честе књиге иду за књигама: Од кога ли, коме ли долазе? - Од Мехмеда, од цара Турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде, војводе сталаћка: „О Пријезда, војводо сталаћка! Пошљи мени до три добра твоја: Прво добро, сабљу навајлију, Која сече дрвље и камење, Дрво, камен и студено гвожђе; Друго добро, Ждрала коња твога, Који коњиц може прелетити Засобице и по два бедема; Треће добро, твоју љубу верну.” Гледи књигу војвода Пријезда, Ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мехмеде, турски господару! Купи војске колико ти драго, Под Сталаћа кад је теби драго, Удри Сталаћ како ти је драго, - Ја ти добра не дам ниједнога; Ја сам сабљу за себе ковао, А Ждрала сам за себе хранио, А Љубу сам за себе довео; Па ти не дам добра ниједнога!” Диже војску турски цар Мехмеде, Диже војску, оде под Сталаћа, Био Сталаћ три године дана, Нитʼ му одби дрва ни камена, Нитʼ га како може освојити, Ни пак како може оставити. Једно јутро уочи недеље Попела се Пријездина љуба На бедема малена Сталаћа, Па с бедема у Мораву гледи; Алʼ Морава мутна испод града. Па бесједи Пријездина љуба: „О Пријезда, драги господару, Нас ће Турци лагумом дигнути.” Алʼ бесједи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, миком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?” Потом дошла та недеља прва И господа отишла у цркву, И Божју су службу одстајали; Кад господа изишла из цркве, Тад бесједи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, Крила моја, с вама ћу летити! Да ручамо, да се напијемо, Да на граду врата отворимо, Да на Турке јуриш учинимо, Па што нама Бог и срећа даде!” Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње, Те донеси вина и ракије!” Узе Јела два кондира златна, Па отиде у пивнице доње. Кад госпођа пред пивницу дошла, Алʼ пивница пуна јањичара: Папучама пију вино хладно А у здравље Јелице госпође, С покој душе Пријезде војводе. Кад то виде Јелица госпођа, Та кондиром о камен удари, Па потрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару! Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара, Папучама пију вино хладно, А за моје здравље намењују, А тебе ми жива сахрањују, Сахрањују, за душу ти пију.” Онда скочи војвода Пријезда, Те на граду отвори капију, Па на Турке јуриш учинише, Те с бише и секоше с Турци, Док погибе шездесет војвода, Њих шездесет, хиљаде Турака! Тад се врати војвода Пријезда, Па за собом затвори капију, Па потрже сабљу навалију, Ждралу коњу одсијече главу: „Јао Ждрале, моје добро драго, Та нека те турски цар не јаше!” Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко. Та нека те турски цар не паше!” Па отиде госпођи у дворе, Па госпођу прихвати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, Или волиш са мном погинути, Ил' турчину бити љуба вјерна?” Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути, Негʼ љубити на срамоту Турке; Нећу своју веру изгубити И часнога крста погазити.” Узеше се обоје за руке, Па одоше на бедем Сталаћа, Па беседи Јелица госпођа: „О Пријезда, драги господару, Морава нас вода отхранила, Нек Морава вода и сахрани!” Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, Не освоји добра ни једнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те Бог убије! Довео сам три хиљаде војске, А не водим него пет стотина.” {{Википедија|Смрт војводе Пријезде}} [[Категорија:Српске епске народне песме]] 0jgxnefk63qypv3vmjdixfiz2s5xgin Библија (Бакотић) : Пословице 0 31330 139776 136328 2025-06-25T20:36:27Z 2A06:63C0:8211:5900:681F:9850:9312:560A 139776 wikitext text/x-wiki Викизворник:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе 4 59925 139771 138935 2025-06-25T12:19:43Z نوفاك اتشمان 856 139771 wikitext text/x-wiki {{закључено гласање}}[[Категорија:Завршена гласања]] {{Фабрикатор|T392363}} Поздрав свима, овом приликом желим да предложим да уведемо могућност да Филтер против злоупотребе може и блокирати кориснике/це, на темељу њихових акција, а што би требало да нам омогући да имамо лакшу контролу над вандализмима и/или неконструктивним изменама. На пример, могли бисмо да подесимо филтер који би, након што пар пута нерегистровани уредник/ца унесе неку псовку, Филтер аутоматски блокирао ИП адресу, или кориснички налог, уколико се то догоди преко регистрованог налога. Уколико се сви буду већински сложили са овим, направиће се таск на Фабрикатору и закрпа за промену конфигурације, чиме би ово било омогућено. Можете користити уобичајене шаблоне за/против, ради лакшег праћења, или оставити коментар. Такође, изјасните се и гласајте на '''[[:n:Викиновости:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викиновостима]]''', '''[[:b:Викикњиге:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викикњигама]]''', '''[[:wikt:Викиречник:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викиречнику]]''' и '''[[:q:Викицитат:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викицитату]]'''. == Гласови == # {{за}} И то као предлагач. --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 10:27, 11. април 2025. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Sadko|Sadko]] ([[Разговор с корисником:Sadko|разговор]]) 02:05, 12. април 2025. (CEST) # {{за}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор с корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:17, 18. април 2025. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Kizule|Kizule]] ([[Разговор с корисником:Kizule|разговор]]) 21:24, 18. април 2025. (CEST) == Коментари == {{Гласање-крај |за = 4 |уздржаних = 0 |против = 0 |слободно_поље = Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе је усвојено. }} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 14:19, 25. јун 2025. (CEST) pftsxtm6yd2fw8m51lc41k6hozx5oec 139772 139771 2025-06-25T12:37:54Z نوفاك اتشمان 856 Заштићена страница [[Викизворник:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе]]: завршено гласање ([уређивање=дозвољено само администраторима] (трајно) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) 139771 wikitext text/x-wiki {{закључено гласање}}[[Категорија:Завршена гласања]] {{Фабрикатор|T392363}} Поздрав свима, овом приликом желим да предложим да уведемо могућност да Филтер против злоупотребе може и блокирати кориснике/це, на темељу њихових акција, а што би требало да нам омогући да имамо лакшу контролу над вандализмима и/или неконструктивним изменама. На пример, могли бисмо да подесимо филтер који би, након што пар пута нерегистровани уредник/ца унесе неку псовку, Филтер аутоматски блокирао ИП адресу, или кориснички налог, уколико се то догоди преко регистрованог налога. Уколико се сви буду већински сложили са овим, направиће се таск на Фабрикатору и закрпа за промену конфигурације, чиме би ово било омогућено. Можете користити уобичајене шаблоне за/против, ради лакшег праћења, или оставити коментар. Такође, изјасните се и гласајте на '''[[:n:Викиновости:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викиновостима]]''', '''[[:b:Викикњиге:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викикњигама]]''', '''[[:wikt:Викиречник:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викиречнику]]''' и '''[[:q:Викицитат:Гласање/Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе|Викицитату]]'''. == Гласови == # {{за}} И то као предлагач. --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 10:27, 11. април 2025. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Sadko|Sadko]] ([[Разговор с корисником:Sadko|разговор]]) 02:05, 12. април 2025. (CEST) # {{за}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор с корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:17, 18. април 2025. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Kizule|Kizule]] ([[Разговор с корисником:Kizule|разговор]]) 21:24, 18. април 2025. (CEST) == Коментари == {{Гласање-крај |за = 4 |уздржаних = 0 |против = 0 |слободно_поље = Додавање могућности блокирања Филтеру против злоупотребе је усвојено. }} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 14:19, 25. јун 2025. (CEST) pftsxtm6yd2fw8m51lc41k6hozx5oec Болес 0 60093 139773 139770 2025-06-25T14:14:13Z Coaorao 19106 139773 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Кан и син | одељак= | аутор=Максим Горки | преводилац= | белешке=<center>''Нова искра'', 1. новембар 1911. Број 11. Година III, Стр. 321-324.</center>}}     Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у Москви, случајно сам становао заједно са једном од „оних”… ти већ знаш… Била је Пољкиња, звала се Тереза. Висока, снажна бринетка, црних састављених обрва, лица крупна и груба као секиром одељана. Био ми је страшан и поглед њених мрких очију са живинским сјајем, и њен крупан басовит глас, манири као извошчика, и укупно сва њена крупна мускулозна фигура као у какве продавачице с трга. Врата од моје собе била су према њеним. Никад своја врата нисам хтео отворати кад сам знао да је она код куће. Разуме се, такав је случај био редак. Понекад се сусретнемо на степеницама, или напољу, а она се осмејкује на мене, чини ми се, некако стрвно, цинички. Често сам је виђао пијану, ружна погледа, разбарушену, с неким особито непријатним осмехом…     — Да сте здраво, пане студенте! — ословила би ме тада, па се глупо засмеје, те само појача моју нестрпљивост према себи. Иселио бих се, те да се избавим таких сусрета и поздрава, али моја собица беше врло пријатна, с прозора је простран изглед, а улица врло мирна… па сам тога ради трпео и ову непријатност.     Једног јутра лешкарећи на кревету тражим какавгод разлог да не идем на предавања, кад — врата се отворише и та несносна Тереза с прага одбасира:     — Да сте здраво, пане студенте!     — Шта желите? — запитам. Видим, лице јој збуњено, молећиво… лице код ње необично.     — Видите, пане, хоћу да вас молим за једну ствар… Та, учинићете ми то!     Ја лежим, ћутим и мислим: превара! Ни више ни мање оглед моје чистоте! Држи се, Јегоре!     — Морам, видите, да пишем кући, — рече она, и то врло молећиво, тихо, кротко.     Е, помислим, да те ђаво носи, изволи само! Устанем, седнем за сто, узмем хартију и рекнем јој:     — Одите овамо, седите и диктујте…     Она уђе, пажљиво седне на столицу и гледа ме као молећи за опроштај.     — Еле, кому писмо?     — Варшавском пругом, у град Свјенцјане, Болеславу Кашпуту…     — Шта да пишем… говорите…     — Мили мој Болесе… срце моје… Мој верни драгане… Нека те чува мати божја! Златно срце моје, што тако дуго ниси писао својој голубици Терези која за тобом чезне и тугује?…     Умало се не засмејах. Голубица што тугује има дванаест вершка <ref>16-ти део аршина.</ref> у висину, по један пуд у свакој песници, а лице тако црно као да је та голубица целог века чистила димњаке, а никако се није умила! Савладам се којекако па запитам:     — А ко је тај Болест?     — Болес, пане студенте! — као да јој беше криво на мене што сам то име тако изопачио. — Болес, мој вереник…     — Вереник?!?     — А што се пан толико чуди? Зар ја, девојка, не могу имати вереника?     Она — девојка?!… Лепо!     — О, зашто! Бива свашта… А је ли одавно ваш вереник?…     — Шеста година…     — Охо-хо!     Него, написасмо писмо. Писмо, кажем вам, тако нежно и љубавно, да бих се радо мењао с тим Болесом, кад писачица не би била Тереза, него нека друга, помања и ситнија од ње.     — Баш вам од срца хвала, пане, за ову услугу! рече — Тереза клањајући се. — Можда бих и ја вама могла чим послужити?     — Не, не, хвала лепо!     — Можда су пану подеране кошуље или панталоне? Осећам да ми овај мастодонт у сукњи натера боју у лице. Доста оштро изјавим, да немам потребе у њеним услугама.     Оде…     Прођоше до две недеље… Вече. Седим крај прозора, звиждућем и мислим чиме да се разгалим? Досадно је, време ружно, никуд ми се не иде, па, сећам се, забављао сам се аналишући сам себе. И то је доста досадно, али ништа друго ми се није ни хтело. Отворише се врата, — хвала Богу! неко долази…     — Пане студенте, не бавите се зар никаквим хитним послом? iqhdqjo3eigs4c3a408a1s2jfk0tk0q 139774 139773 2025-06-25T16:20:56Z Coaorao 19106 139774 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Болес | одељак= | аутор=Максим Горки | преводилац= | белешке=<center>''Нова искра'', 1. новембар 1911. Број 11. Година III, Стр. 321-324.</center>}}     Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у Москви, случајно сам становао заједно са једном од „оних”… ти већ знаш… Била је Пољкиња, звала се Тереза. Висока, снажна бринетка, црних састављених обрва, лица крупна и груба као секиром одељана. Био ми је страшан и поглед њених мрких очију са живинским сјајем, и њен крупан басовит глас, манири као извошчика, и укупно сва њена крупна мускулозна фигура као у какве продавачице с трга. Врата од моје собе била су према њеним. Никад своја врата нисам хтео отворати кад сам знао да је она код куће. Разуме се, такав је случај био редак. Понекад се сусретнемо на степеницама, или напољу, а она се осмејкује на мене, чини ми се, некако стрвно, цинички. Често сам је виђао пијану, ружна погледа, разбарушену, с неким особито непријатним осмехом…     — Да сте здраво, пане студенте! — ословила би ме тада, па се глупо засмеје, те само појача моју нестрпљивост према себи. Иселио бих се, те да се избавим таких сусрета и поздрава, али моја собица беше врло пријатна, с прозора је простран изглед, а улица врло мирна… па сам тога ради трпео и ову непријатност.     Једног јутра лешкарећи на кревету тражим какавгод разлог да не идем на предавања, кад — врата се отворише и та несносна Тереза с прага одбасира:     — Да сте здраво, пане студенте!     — Шта желите? — запитам. Видим, лице јој збуњено, молећиво… лице код ње необично.     — Видите, пане, хоћу да вас молим за једну ствар… Та, учинићете ми то!     Ја лежим, ћутим и мислим: превара! Ни више ни мање оглед моје чистоте! Држи се, Јегоре!     — Морам, видите, да пишем кући, — рече она, и то врло молећиво, тихо, кротко.     Е, помислим, да те ђаво носи, изволи само! Устанем, седнем за сто, узмем хартију и рекнем јој:     — Одите овамо, седите и диктујте…     Она уђе, пажљиво седне на столицу и гледа ме као молећи за опроштај.     — Еле, кому писмо?     — Варшавском пругом, у град Свјенцјане, Болеславу Кашпуту…     — Шта да пишем… говорите…     — Мили мој Болесе… срце моје… Мој верни драгане… Нека те чува мати божја! Златно срце моје, што тако дуго ниси писао својој голубици Терези која за тобом чезне и тугује?…     Умало се не засмејах. Голубица што тугује има дванаест вершка <ref>16-ти део аршина.</ref> у висину, по један пуд у свакој песници, а лице тако црно као да је та голубица целог века чистила димњаке, а никако се није умила! Савладам се којекако па запитам:     — А ко је тај Болест?     — Болес, пане студенте! — као да јој беше криво на мене што сам то име тако изопачио. — Болес, мој вереник…     — Вереник?!?     — А што се пан толико чуди? Зар ја, девојка, не могу имати вереника?     Она — девојка?!… Лепо!     — О, зашто! Бива свашта… А је ли одавно ваш вереник?…     — Шеста година…     — Охо-хо!     Него, написасмо писмо. Писмо, кажем вам, тако нежно и љубавно, да бих се радо мењао с тим Болесом, кад писачица не би била Тереза, него нека друга, помања и ситнија од ње.     — Баш вам од срца хвала, пане, за ову услугу! рече — Тереза клањајући се. — Можда бих и ја вама могла чим послужити?     — Не, не, хвала лепо!     — Можда су пану подеране кошуље или панталоне? Осећам да ми овај мастодонт у сукњи натера боју у лице. Доста оштро изјавим, да немам потребе у њеним услугама.     Оде…     Прођоше до две недеље… Вече. Седим крај прозора, звиждућем и мислим чиме да се разгалим? Досадно је, време ружно, никуд ми се не иде, па, сећам се, забављао сам се аналишући сам себе. И то је доста досадно, али ништа друго ми се није ни хтело. Отворише се врата, — хвала Богу! неко долази…     — Пане студенте, не бавите се зар никаквим хитним послом? ljut1k0a77lbe5ajlzc03mnplfk9v5i