Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.8 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу 0 59906 139810 138959 2025-07-02T11:15:35Z Coaorao 19106 139810 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= [[Живот и обичаји народа српскога/3|Вјеровање ствари којијех нема]] | следећа= [[Живот и обичаји народа српскога/5|Јунаци и коњи њихови]] | наслов= ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГА | одељак= Постање гдекојијех ствари | аутор= Вук Стефановић Караџић | белешке= }} == Корњача == Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесно погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу (што је сакрио од свога кума). И тако постане корњача. == Кумовска слава == Oно што Нијемци на небу зову Milchstrasse (млијечни пут) Срби приповиједају да је постало овако: кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио слама испадала и просипала се путем, онако Бог оставио на небу за вјечни спомен. == [[w:Каин и Авељ|Каин и Авељ]]== Гдјекоји приповиједају да су оно Каин и Авељ што се види у мјесецу као некака сјенка, и да их је Бог ондје назначио свијету за углед као превелики гријех што је брат брата убио. == Кукавица == == Вукова међа == Знаци од зида без креча и земље, који је ишао од Бијеле горе (више Грахова, преко Цуца, Кчевске планине, поврх Пљешиваца, преко Острога, планине Бјелопавлићске и Мораче доње) до Кучкога Кома. Од једнога краја до другога ове међе пријекијем путем има око четири дана хода; а кад би се ишло преко гудура и литица поред ње, било би много више. Од онога по којега се имену ова међа зове, ништа се више у народу данас не чује, осим што гдјекоји додају: међа ''Вука махнитога;'' него се приповиједа да је она овако постала: Била три брата и једна сестра, па сваки од браће хтио сестру да узме за се, а не могући се у томе између себе друкчије погодити уговоре, — један да презиђује планине, други да гради цркву на Дуке, а трећи да саставља ријеку Цијевну с Морачом, па који свој посао најприје сврши, онај да је узме. Трећи брат сврши свој посао најприје и узме сестру ва се, од првога остане ова међа мало недовршена, а од другога у Бјелопавлићском пољу камење, које је вађено у Винићскоме хуму, па гдје стигне глас оне који су га вукли, да је Цијевна с Морачом састављена, ондје га и оставе. == Гаваново језеро == Тако се у Лици зове Plattensee у Маџарској. Онамо се приповиједа да су, мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове. Кад је слуга казао да би им дао јагње али је у планини у овцама, они му рекли: „Ако ти је на срцу помишљење као што је говорење, сад ће јагње ту бити." И у тај се мах јагње ондје обри. — Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје постане језеро, у коме, веле, да и сад пијетли поју и звона звоне. == Сврака и људски табан == == Јабучица == У нас се приповиједа да Адам ону јабуку што му је Јева дала да изије, није прождръо, него је сажватао, па му стала у грлу, и отуда у људи да је постала ''јабучица'', које жене немају (јер је Јева јабуку појела). == Стидак == Ова трава (caucalis grandiflora Linn.) има бијел цвијет, у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људма. == Голубачка Муха == == Како је постало име [[w:Милош Обилић|Обилић]] == Срби приповиједају да је Силни Стефан ловећи по Церу угледао на једном мјесту гдје се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу па легло на леђа те спава: кад дихне из себе, онда се гране узвијају, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачуди се, па пружи руку с коња да му узме сјекиру, али хоћеш! не може да је извади из кладе. Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, али је ни један не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?“ А оно одговори: „Милош.“ „Имаш ли оца и мајку?“ „Мајку имам, а отац ми је умръэ.“ „А гдје ти је мајка?“ „Ето је тамо доље у селу код куће.“ „Ајде да нас водиш кући.“ „Не могу од оваца.“ И тако га којекако намоле да потјера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и видјети шта ће он радити са сјекиром, како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на рамо. Како дођу кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се гдје не са крије, кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то ту мајка мјеси хљеб, а прибацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога, те он остраг сиса. Онда цар рече: „Међер ''обила'' мајка родила ''обила'' јунака!“ — Цар узме Милоша од мајке и одведе га своме двору, и од тога се назове Обилић. == Краса == У народу нашему приповиједа се да се змија у почетку свијета звала ''краса'' и имала је ноге, па пошто је [[w:Ева|Јеву]] преварила, Бог јој ноге увео и проклео је да се мора вући на трбуху и ко је год види да гледа да је убије и да се више не зове краса, него змија. У народу нашему за змију се још приповиједа да она и сад има ноге али их крије („крије као змија ноге“), и кад би се у процијепу припекла к ватри да би их показала; али ко би их год видио, одмах би умръо. == Кријесница == Тако се у Хрватској зове она мала бубица што око половине љета ноћу лети и свијетли се, и у Србији се зове ''свишац,'' у [[w:Славонија|Славонији]] ''свишаљка,'' а у [[w:Дубровник|Дубровнику]] ''свијешњак.'' Онамо се приповиједа да су оживљене искре од кријеса и тако да су постале кријеснице. == [[w:Јасика|Јасика]] == Познато је да лист на јасици помало трепти готово без најмање вјетра. У овој пјесмици која се пјева уз часни пост стоји како је мајка Божија проклела јасику да нема рода никаквога и једнако да трепеће: <poem> :Ој на дјелу на голему :Млога грађа савезана, :Света црква саграђена, :У њој поју до два свеца :Свети Петар и Никола, :Сестрице им отпјевале: :Анђелија и Марија. :Слушала их Божја мајка, :Свако чедо умучкава :И по гори свако дрвце, :А јасике не умучка, :Већ јасика трепетала. :Љуто куне Божја мајка: :„Свако дрво уродило, :„А јасика не родила, :„Већ јасика трепетала :„У сред лета и без вјетра!" <poem/> == Смрдљика == За ово се дрво приповиједа у Црној Гори да је негда рађало маслинама, на кад је некакав цар о њему објесно права човјека, онда га Бог проклео те је остало овако као што је сад. == Дуван == Срби приповиједају да је дуван изникао из утробе проклетога Арије кад му је испала; и за то кажу да је грехота дуван пушити. == Дечани == О постању манастира Дечана у народу нашему приповиједа се овако: Пошто је дечанскоме краљу отац извадио очи и објесио на концу више градскијех врата, он изиђе слијепу шетњу иза града (Призрена), па га опазио свети Аранђео и сажалило му се, па се створио у орла и долетио те украо његове очи изнад врата и ''даровао'' му их, и рекао „''одéчи очи''”. Онда краљ прогледао, и на ономе мјесту начинио ''Дечане.'' == [[w:Цариград|Цариград]] == Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: „Шта ме газиш, кад ћу ти мртва досадити.“ Кад то чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље од ње пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају), узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прет на језик те покваси, па умочи у онај прах, и лазне мало да би дознала што је; по том га опет завије у хартију као што је и био, и остави у сандук, а она од тога часа остане трудна. Кад се послије стане истраживати и испитивати од куд и како, дозна се да је од оне главе. Кад дјевојка буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмах рукама те за браду! Онда цар заповједи, да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката, да огледају чини ли то дијете из лудости или од своје воље. „Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље, ако ли не буде, оно ће за дукате.“ Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а оно одмах рукама за дукате, а угљевљу ни мукајет. Цар већ види да ће оно да се испуни што му је глава казала. Кад буде дијете већ велики момак, онда га цар отјера у свијет, и каже му: „Да се нигде не станиш, док не нађеш гдје су се два зла ударила.“ - Ходајући тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто где је сад Цариград, нађе глогов три гдје се около њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла, па нође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође онако унаоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: „Овјде треба стати.“ У који мах то рече, у онај се мах обазре, а то се од онога трна до његовијех леђа (куд је год он ишао), створио зид. И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: „овдје треба стати,“ зид би за њим нарастао до трна). Послије он ту постане цар, и од свога дједа отме царство. == [[w:Котор|Котор]] == == [[w:Скадар|Скадар]] == == Богати Гаван == У манастиру Троноши, у Јадру, био је с десне сране код двери намолован го старац, којега су гује опасале, те га кољу и пију му сисе. Као што обично родитељи различне иконе по црквама и по манастирима дјеци тумаче, тако је и мени мој отац казивао да се онај старац звао ''Богати Гаван,'' и да је поред свега превеликога богаства био врло тврд а немилостив, па га за то Бог онако осудио. (И ово се доста слаже с онијем што се о Гавану пјева и приповиједа по западнијем крајевима народа нашега). Кад сам 1846. године (готово послије четрдесет година) био у Троноши и отишао у цркву, одмах сам очима тражио Богатога Гавана, али њега ондје више нема, него као што је црква за времена Карађорђијева арана и паљена, на неговом мјесту исписан некакав светац. == Бадаљ == Трава која се у Хрватској поред овога имена зове и ''сјекавац'' а у Лици ''пасји стриц'', зове се у Боци бадељ. Лист ове траве бодљикав је, а коријен се за невољу у гладне године куха и једе. У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен. == Љескова мела == На којој би се лијесци нашла мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају, јер се ријетко налази на лијесци.) == Трусовина == == Сјеновит == == Плеће == Многи људи у народу нашему проричу којешта из плећа од печена брава: чашица она одозго кажу да је кућа, и ако није врло дубока, кажу да је пуна кућа; оне жиле од чашице зову се ''јулар,'' и по томе се гледа како су коњи у домаћина; горњи крај оне кости, која је с једне стране из плећа израсла, зове се ''шљеме;'' и што је више налик на соху, да се на њега може што наслонити, то кажу да је кућно шљеме тврђе; испод чашице с оне стране с које је плеће равно, имају (ваљада на гдјеком плећу) мале јатице, као да је иглом убодено, неке се од њих зову рака, а неке ''колијевка:'' ако су ове јатице тако сниско од чашице да се не могу дохватити палцем, кад се пошљедњи његов глежањ намјести на крај, онда рака или колијевка неће у кући него у родбини или у селу. Све ово што је до сад казано иде само ономе чије је бравче, т. ј. код кога се ојагњило и со лизало док није заклано. Доњи широки и танки крај зове се поље: ако је поље чисто кад се плеће погледа према себи, онда кажу да је мир; ако ли је мутно, онда кажу да је војска и који су вјешти у томе казују још које је Хришћанска које ли Турска и која ће јача бити, као и много друго којешта. И ово се највише гледа у десно плеће, за то га одмах како се брав исијече, даду ономе за којега се мисли да је највјештији у том послу. Месо с овакога плећа не ваља глодати, него се очупа прстима. Кад хоће још ко други у њега да гледа, не ваља му га дати у руку, него се метне на трпезу, па га он узме. Чини ми се да и Арнаути гледају овако не само у плеће, него и у кобилицу од кокоши. По овоме се може разумети и оно што се каже кад кога одавно нема да се види:<br /> :''„Нема га ни у плећу.“'' == Копање новаца == sufilj79zkg18uzxpdab46ly14nxvhx