Марко Краљевић и брат му Андријаш

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и брат му Андријаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11410</id>
    <revision>
      <id>142264</id>
      <parentid>137383</parentid>
      <timestamp>2026-03-27T13:36:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142264</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5638" sha1="mssal892qjeqmza4c9u1vlf9cou1pja" xml:space="preserve">'''МАРКО КРАЉЕВИЋ И БРАТ МУ АНДРИЈАШ'''

&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха. 

Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.

Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,

Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:

„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,

Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,

И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.

Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка, 

Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,

Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>mssal892qjeqmza4c9u1vlf9cou1pja</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142265</id>
      <parentid>142264</parentid>
      <timestamp>2026-03-27T13:38:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142265</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Било једно момче Црногорче...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31867</id>
    <revision>
      <id>142263</id>
      <parentid>139021</parentid>
      <timestamp>2026-03-27T12:22:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>142263</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5109" sha1="4264yziq348jx10ajri4mrv1u75rwt3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{Заглавље
|аутор=Алекса Шантић
|наслов = Било једно момче Црногорче...
|година = 1901
|белешке = &lt;center&gt;— Алегорија —&lt;center/&gt;
}}
&lt;poem&gt;
Било једно момче Црногорче
У планини, с орлом на висини.
Јуначка га срећа нанијела
На изворе гдје се купе виле,
Па му виле у помоћи биле:
Пружиле му крила и окриље
И све златне од небеса кључе
Да полети куд га срце вуче.

Заиграло срце у јунака,
Успламћела душа у јунака,
„Прегаоцу Бог даје махове”,
Па се диже да је небу ближе,
А небо му растворило двери,
Показа му чудеса и тајну,
Напоји га изворима светим
Бесмртија, мудрости и славе;
Научи га збору и говору
Што у души зажиже пламове
И диже је пут свијетлог сунца
Да пропоје химну Васкрсења;
Научи га збору и говору
Којим само вјечни бози зборе
Под облаком на врху Олимпа!

Дуго момче гледало чудеса,
Дивило се небу чудесноме,
И сва слова, што их Божја рука
Записала у Књигу Постања,
Мудро момче запамтило мудро,
Па он сађе вилам’ у захлађе
А све виле у захлађу биле,
Збор збориле и јунака звале
Па му гусле јаворове дале —
Златне гусле са струнама златним
Кад загуде да мртве пробуде…

Заиграло срце у јунака,
На прсима тешке токе звече,
Токе звече, златне гусле јече,
Док уз гусле пропојало момче
Дивну пјесму, какву чуле нису,
Наше горе ни виле на вису…
Па ко̑ талас силовитог мора
Одбила се од крша и гора.
Разлила се у крајеве српске,
Појила их витештвом и снагом,
Ко̑ што јарко прољеће напаја
Бистром росом цвијеће и траву;
Одбила се од крша и гора
И, ко̑ јека Васкрснијех звона̂,
Орила се у дубокој ноћи
И бесмртним, пророчанским гласом,
Вјечну зубљу уждила у тами…

Многи дани промицали летом,
Много пута прољеће је јарко
Силазило у горе и кланце,
Доносило дарове и блага,
А још тамо на планинском вису
Свети гласи умирали нису,
Још су златно поздрављали сунце
„Вјешти звуци дивнијех гусала”.

Али сунце за облаке зађе,
Сунце зађе а мрак Гору нађе,
А у Гори проплакале виле,
Златно им се саломило крило,
Златно крило и окриље златно,
Јер изгорје срце у јунака,
Јер потамње чело у јунака,
Умно чело што је „В’јенац” сплело,
Да се „виле у вјекове грабе
Да му в’јенце достојно саплету”,
Да се сјаје докле неба траје,
Да се слави док је сунца јарка,
Док је Срба̂ и док је јунака!

0, Србине, знаш ли крше оне
Уздигнуте небу под облаке,
Што те зову на широка плећа
Да сагледаш Јадран у даљини,
Како хучним запљускује валом
Дивну Боку и Приморје мило?
Тамо, тамо, врх Ловћена плавог
Твог Генија сахранише виле,
У лијепом завичају своме
Дадоше му покоја и санка;
Тамо, тамо, на бесмртном вису
Што га небо за богове створи,
Гроб се диже бесмртника твога!
Тамо крени, име му спомени,
Прекрсти се и два и три пута,
Гроб цјеливај и два и три пута,
Он ће нама свети огањ бити
Да се њиме грију покољења!…
&lt;/poem&gt;

''Мостар''

== Извор ==
1901. '' Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година VI, број 10: стр. 343-345.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}
[[Категорија:Алекса Шантић]]</text>
      <sha1>4264yziq348jx10ajri4mrv1u75rwt3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>142267</id>
      <parentid>142224</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T08:58:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142267</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2881" sha1="kfd8tnq3ynvrnvjwrpt457j150zx9bp" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Дела ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>kfd8tnq3ynvrnvjwrpt457j150zx9bp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>142281</id>
      <parentid>142220</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:12:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>142281</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38598" sha1="jb30a3js9iatzkdlv4mz9yu0n09t4dj" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Модерне жене]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0]&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Камени гост]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]] 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;</text>
      <sha1>jb30a3js9iatzkdlv4mz9yu0n09t4dj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Фридрих Шилер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60696</id>
    <redirect title="Аутор:Фридрих Шилер" />
    <revision>
      <id>142266</id>
      <timestamp>2026-03-27T14:13:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Фридрих Шилер]]</comment>
      <origin>142266</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60" sha1="s4qqv6lh71w86czq00f3wpkpsxykknf" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Фридрих Шилер]]</text>
      <sha1>s4qqv6lh71w86czq00f3wpkpsxykknf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60697</id>
    <revision>
      <id>142268</id>
      <timestamp>2026-03-28T09:02:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]] | [[Кавкаски роб]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']])  | '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]''''' | | '''Садржај''' | [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]] }}  &lt;Center&gt; Кавкаски…</comment>
      <origin>142268</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="773" sha1="7167905kfuack04aajvty3r1q359shq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]&lt;br&gt;
[[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]</text>
      <sha1>7167905kfuack04aajvty3r1q359shq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142278</id>
      <parentid>142268</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:08:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142278</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="813" sha1="dnsjy17zykwnoyb7b9akwvqthfg7jcn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]&lt;br&gt;
[[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>dnsjy17zykwnoyb7b9akwvqthfg7jcn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб/Први део</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60698</id>
    <revision>
      <id>142269</id>
      <timestamp>2026-03-28T09:50:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]] | [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']])  | '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]''''' | [[Кавкаски роб|-{Садржај}-]] | '''Песма прва''' | Кавкаски роб/Песма друг…</comment>
      <origin>142269</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9624" sha1="qjyrr183jp9lijwivl119yu6yj05x08" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб|-{Садржај}-]]
| '''Песма прва'''
| [[Кавкаски роб/Песма друга|-{Песма друга}-]]
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Там’ у аулу&lt;ref&gt;''Аул'', черкеско село.&lt;/ref&gt; на свом прагу
Черкези вам ваздан седе,
Па у друштву свом беседе:
О биткама, о свом врагу,
О лепоти своји ата,
О дивљима насладама,
О прошлости пуној злата,
Што не дође у тал нама,
О лукавству узда&lt;ref&gt;''Узди'', витези и племићи черкески.&lt;/ref&gt; своји,
Како им је шашка била&lt;ref&gt;''Шашка'', черкеска сабља.&lt;/ref&gt;,
Како стрела тек летила,
Како млога лепа села
Разорише до пепела,
И какве су заробљене
Црнооке лепе жене.

​Теку збори у тишини,
Месец сија на висини;
Наједанпут ево њима
Черкез један роба тера;
Роб је везан у ланцима.
„Ево Руса, ево звера!”
На тај глас се све узруја,
К’о да наста бес, холуја.
Око роба сви су ено,
А роб смућен саг’о главу,
Чело му је замишљено,
Црна коса расчупана,
А хаљина подерана.
Он не види ту крваву
Разбојничку дивљу чету,
Он не чује псовке њине,
Он не чује ништ’ на свету
Од грозничне дрктавине.
Као у сну он се нија,
Леден зној га свог пробија.

​И дуго је бедник овај
Стај’о у том забораву.
Већ је подне, и сунчев сјај
Жарко пали бедну главу;
Истом сад се он пробуди,
Душа у њем оживела
Од сунчева зрака врела,
А уздах му ломи груди
Око себе баца поглед,
Баца око на недоглед
Неприступних горских стена,
На тај тврди град слободе,
На то гњездо од племена
Разбојнички, што су овде.
Па удубљен у мислима
Заборавља своје стање,
Док не зачу на ногама
Ропског ланца звекетање
Тај ланчани звек ужасни,
Тај му судбу сву разјасни,
Смрче му се сва природа,
Минула је њег’ слобода,
Он је роб…

​За оградом
Трновитом иза гора
Стоји роб тај без надзора
С порушеном својом надом.
Пред њим пуста та равнина,
К’о веленац се зелени,
Пред њим брешци узвишени,
Једнолика површина.
А по среди вијуга се пут,
Вијуга се у даљини,
А млађаног роба овог груд
Задрктала у жестини.
У Русију далњи пут тај води,
Где ј’ пламену он провео младост,
И гдено га мила мајка роди,
Где је прву он познао радост,
Где је млого он драгих љубио,
Где га нађе и грозно страдање,
Где је бурним жићем изгубио
Наду, радост, сво имање,
И где лепших дана је сећање
У увелом срцу завршило.

​Он је позн’о свет и људе,
Пријатеље своје худе,
Који су га преварили.
Он неверни живот знаде,
Једну машту што имаде,
Машту и сан преварљиви.
Он се ниј’о у наручју
Давно презрене сујете,
На поштење је клевете
Бац’о у свом двујезичју.
Одмет света, друг природе,
Он остави домовину,
Па се вину у даљину
Жељан зрака од слободе.

​И сада му све одплови;
Он без наде, без ничега,
О, па и ви, задњи снови,
Скрили сте се испред њега;
Та он је роб. Тешка глава
Измучена малаксава,
А срце му бије груди,
Смео роб за гробом жуди!

​Сунце село за горама,
Из даљина јек се чује,
Народ весео подвикује
На рамену са косама,
Па са поља кући хити,
Где ће ватру наложити,
И где ће се одморити.
Шум престаје, све помало,
И најзад га је нестало.
Све је мирно, све почива,
Све се у сну благом нија,
Са брда се поток слива,
Па се сјаје, па прелива,
Један талас други вија.
Бледи месец с неба сија,
А неко се тајним кроком
Нашем робу ближе краде,
И у лице моме младе
Рус умиљним гледну оком.
Лепој моми Рус се диви,
Мислећ’ то је сан варљиви.

​Месечином осветљена,
Заданута сажаљењем,
Клече она узбуђена
Пред козака, са тим мњењем,
Да га млада чим послужи,
Па с кумисом&lt;ref&gt;''Кумис'', кобиље млеко, омиљено свима кавкаским и номадским народима; добро, укусно и врло здраво пиће. Кад хоће да им кобиље млеко укисне, пљују у њега, јер најстарији познати квасац (т. ј. средство за врење) човечија је пљувачка.&lt;/ref&gt; суд му пружи.
Али на суд он не гледи,
Он жеђаном душом пази,
Шта му мома та беседи,
И како јој изилази
Зрак за зраком из очију,
Што у срце момка бију.
Њеним речма неверује
Да их слуша, да их чује,
Он се само њојзи диви,
Њен му поглед срце жари,
Њен глас њиме господари:
Живи! и роб тај оживи;
И прикупив задње силе,
Да покорност посведочи,
Па у грло све источи,
Што пружаше руке миле.
Тад на камен малаксала
Клону глава под теретом.
А поглед му оде летом
Черкезкињи, што ј’ дрктала
Пред њим као сламка мала.
И дуго је још стајала,
Замишљена, невесела,
К’о да га је утешити
Са учешћем својим тела.
Често теде да отвори
Усне своје, да говори,
Ал’ уздах јој речи узе,
А на очи јурну сузе.
​К’о сен, тако беже дани;
У горама пасе стада
Роб у ланци оковани.
Пећине му дају хлада,
Чувају га од припеке,
А кад месец своје меке
Зраке проспе са висине,
Черкескиња из даљине,
Из лужића сеновити,
Носећ’ кумис, мед и вино,
Овом бедном робу ити,
Ком је онда дан засијн’о.
Тајни обед ш њиме дели,
А при том га нежно гледи,
Нико речи не беседи,
Али су се разумели:
Зборили су са погледи.
Тад запева, да се ори,
Грузијанска песма мила,
Да се ори по тој гори
Пуној свежег зеленила.
Код ње прва љубав пламти,
Ал’ код Руса тог већ није,
Она сретна, најсретнија,
А у Руса срце бије,
Што неможе да с’ одзове
Звању млада срца њена;
Код њега је сарањена
Свака искра љубве ове.
Та он стрепи, он се боји
Успомена стари своји.

​Често бива, и незнамо,
Како прође наша младост;
Често, кад се ненадамо,
Засијне нам веља радост;
Само прва љубав мила
Живот млади кад позлати,
Је л’ нас једном оставила,
Никада се неповрати.
}}&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. јул 1870. Година XI, број 21. Стр. 324–326.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>qjyrr183jp9lijwivl119yu6yj05x08</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142270</id>
      <parentid>142269</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T10:11:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142270</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18983" sha1="ez8aegnndl8nly6nv00seknqu90ldi0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб|-{Садржај}-]]
| '''Песма прва'''
| [[Кавкаски роб/Песма друга|-{Песма друга}-]]
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Там’ у аулу&lt;ref&gt;''Аул'', черкеско село.&lt;/ref&gt; на свом прагу
Черкези вам ваздан седе,
Па у друштву свом беседе:
О биткама, о свом врагу,
О лепоти своји ата,
О дивљима насладама,
О прошлости пуној злата,
Што не дође у тал нама,
О лукавству узда&lt;ref&gt;''Узди'', витези и племићи черкески.&lt;/ref&gt; своји,
Како им је шашка била&lt;ref&gt;''Шашка'', черкеска сабља.&lt;/ref&gt;,
Како стрела тек летила,
Како млога лепа села
Разорише до пепела,
И какве су заробљене
Црнооке лепе жене.

​Теку збори у тишини,
Месец сија на висини;
Наједанпут ево њима
Черкез један роба тера;
Роб је везан у ланцима.
„Ево Руса, ево звера!”
На тај глас се све узруја,
К’о да наста бес, холуја.
Око роба сви су ено,
А роб смућен саг’о главу,
Чело му је замишљено,
Црна коса расчупана,
А хаљина подерана.
Он не види ту крваву
Разбојничку дивљу чету,
Он не чује псовке њине,
Он не чује ништ’ на свету
Од грозничне дрктавине.
Као у сну он се нија,
Леден зној га свог пробија.

​И дуго је бедник овај
Стај’о у том забораву.
Већ је подне, и сунчев сјај
Жарко пали бедну главу;
Истом сад се он пробуди,
Душа у њем оживела
Од сунчева зрака врела,
А уздах му ломи груди
Око себе баца поглед,
Баца око на недоглед
Неприступних горских стена,
На тај тврди град слободе,
На то гњездо од племена
Разбојнички, што су овде.
Па удубљен у мислима
Заборавља своје стање,
Док не зачу на ногама
Ропског ланца звекетање
Тај ланчани звек ужасни,
Тај му судбу сву разјасни,
Смрче му се сва природа,
Минула је њег’ слобода,
Он је роб…

​За оградом
Трновитом иза гора
Стоји роб тај без надзора
С порушеном својом надом.
Пред њим пуста та равнина,
К’о веленац се зелени,
Пред њим брешци узвишени,
Једнолика површина.
А по среди вијуга се пут,
Вијуга се у даљини,
А млађаног роба овог груд
Задрктала у жестини.
У Русију далњи пут тај води,
Где ј’ пламену он провео младост,
И гдено га мила мајка роди,
Где је прву он познао радост,
Где је млого он драгих љубио,
Где га нађе и грозно страдање,
Где је бурним жићем изгубио
Наду, радост, сво имање,
И где лепших дана је сећање
У увелом срцу завршило.

​Он је позн’о свет и људе,
Пријатеље своје худе,
Који су га преварили.
Он неверни живот знаде,
Једну машту што имаде,
Машту и сан преварљиви.
Он се ниј’о у наручју
Давно презрене сујете,
На поштење је клевете
Бац’о у свом двујезичју.
Одмет света, друг природе,
Он остави домовину,
Па се вину у даљину
Жељан зрака од слободе.

​И сада му све одплови;
Он без наде, без ничега,
О, па и ви, задњи снови,
Скрили сте се испред њега;
Та он је роб. Тешка глава
Измучена малаксава,
А срце му бије груди,
Смео роб за гробом жуди!

​Сунце село за горама,
Из даљина јек се чује,
Народ весео подвикује
На рамену са косама,
Па са поља кући хити,
Где ће ватру наложити,
И где ће се одморити.
Шум престаје, све помало,
И најзад га је нестало.
Све је мирно, све почива,
Све се у сну благом нија,
Са брда се поток слива,
Па се сјаје, па прелива,
Један талас други вија.
Бледи месец с неба сија,
А неко се тајним кроком
Нашем робу ближе краде,
И у лице моме младе
Рус умиљним гледну оком.
Лепој моми Рус се диви,
Мислећ’ то је сан варљиви.

​Месечином осветљена,
Заданута сажаљењем,
Клече она узбуђена
Пред козака, са тим мњењем,
Да га млада чим послужи,
Па с кумисом&lt;ref&gt;''Кумис'', кобиље млеко, омиљено свима кавкаским и номадским народима; добро, укусно и врло здраво пиће. Кад хоће да им кобиље млеко укисне, пљују у њега, јер најстарији познати квасац (т. ј. средство за врење) човечија је пљувачка.&lt;/ref&gt; суд му пружи.
Али на суд он не гледи,
Он жеђаном душом пази,
Шта му мома та беседи,
И како јој изилази
Зрак за зраком из очију,
Што у срце момка бију.
Њеним речма неверује
Да их слуша, да их чује,
Он се само њојзи диви,
Њен му поглед срце жари,
Њен глас њиме господари:
Живи! и роб тај оживи;
И прикупив задње силе,
Да покорност посведочи,
Па у грло све источи,
Што пружаше руке миле.
Тад на камен малаксала
Клону глава под теретом.
А поглед му оде летом
Черкезкињи, што ј’ дрктала
Пред њим као сламка мала.
И дуго је још стајала,
Замишљена, невесела,
К’о да га је утешити
Са учешћем својим тела.
Често теде да отвори
Усне своје, да говори,
Ал’ уздах јој речи узе,
А на очи јурну сузе.
​К’о сен, тако беже дани;
У горама пасе стада
Роб у ланци оковани.
Пећине му дају хлада,
Чувају га од припеке,
А кад месец своје меке
Зраке проспе са висине,
Черкескиња из даљине,
Из лужића сеновити,
Носећ’ кумис, мед и вино,
Овом бедном робу ити,
Ком је онда дан засијн’о.
Тајни обед ш њиме дели,
А при том га нежно гледи,
Нико речи не беседи,
Али су се разумели:
Зборили су са погледи.
Тад запева, да се ори,
Грузијанска песма мила,
Да се ори по тој гори
Пуној свежег зеленила.
Код ње прва љубав пламти,
Ал’ код Руса тог већ није,
Она сретна, најсретнија,
А у Руса срце бије,
Што неможе да с’ одзове
Звању млада срца њена;
Код њега је сарањена
Свака искра љубве ове.
Та он стрепи, он се боји
Успомена стари своји.

​Често бива, и незнамо,
Како прође наша младост;
Често, кад се ненадамо,
Засијне нам веља радост;
Само прва љубав мила
Живот млади кад позлати,
Је л’ нас једном оставила,
Никада се неповрати.


............ 


Већ се бедник тај без наде
Ропском жићу привикао,
Своју жалост, своје јаде
У себи је сакривао.
Кад би међу стене стао
Јутром, када сија зора,
Са жудњом би погледао
На те хрпе снежних гора,
Што су беле и румене
Од њег врло удаљене.
Какве дивне то су слике!
Престоли су вечног снега,
Кроз векове већ толике
Отуд никад што не бега.
Двоглави се колос сјаје
У леденом венцу томе,
А Елбрус се величаствен
Диже небу плаветноме.
Кол’ко пути беше бура,
Грмило је, пуцало је,
А под кровом тих клисура
Руско момче седило је.
У пустињи вихор хуји,
Под ногама поток струји,
Што се пени сав од буре;
Јелен бежи у клисуре,
Оро леће из пећине
Над облаке, у висине…
Не чује се рика стада
Од громова, кише, града,
Што с муњама доле пада,
А бујица руши стење,
Носи собом и камење.
Заробљеник један само
У тој бури бедан стоји,
Муње, грома што с’ не боји.
Радује се бесу буре,
Што не гађа у клисуре,
Где он чека, да бес мине,
И да сунце лепше сијне.

​Живећ’ дуго међу тима
Полудивљим Черкезима,
Привик’о се вери њивој
И њивоме обичају,
Не бљештању, нити сјају,
Већ простоти, слици живој
Од природе мајке наше.
Гостопримство он љубљаше;
У итленом брзом скоку,
Мишци снажној и одважној,
Млади козак уживаше.
По читаве кадгод часе
Черкезе је гледат’ мог’о,
Када стада своја пасе,
Како их се млого, млого,
По пустињи и по гори
Ратовању вештом уче;
Ен’ онај се тамо бори,
А у нишан онај туче;
Онај лети преко поља,
Куд је брзом коњу воља,
И одећа сасвим проста,
Кол’ко је тек борцу доста,
Срце му је придобила,
Била му је врло мила;
И оруже, што га Черкез
За највећи држи урес:
На њем оклоп око тела,
На њем праћка, на њем стрела,
Осим тога шашка дуга —
Никуд без тог верног друга.
Ил’ на коњу, ил’ пешице,
Черкез на то ништ’ не гледи,
Он је гроза за козака,
Што га не мож’ да победи.
Највеће је њима благо
Коњ итлени брзи ногу,
Та на њему куд му драго
Одјездити брзо могу.
У пећини, ил’ у трави
Он се мукло шњиме скрије,
Кад се путник где појави,
Из потаје он га бије.
И у циглом том тренуту
Путник лежи на том путу,
А он му је већ сапео
Дуго уже око њега,
Па на коњу брзом бега,
Преко стења и камења,
Преко бара и мочара;
А за њим се бедник вуче,
Ил’ уздише, ил’ јауче;
Куд је прошао, крв је свуда.
Ево поток ту кривуда;
Он без страха у њег скаче,
Бедник за њим кука, плаче,
Моли смрт, да прије дође,
Да га ова мука прође.
А коњ итлен као стрела
Јахача је прен’о веће,
Али бедни путник више
Путовати нигда неће.

​Кадкад опет на обали
Нађе пањ, што бура свали,
Па у ноћи, кад све спава,
Кад мрак људе ушишкава,
Он панцире с’ себе скине
И оруже скупоцено,
Па да дело умишљено
Извршити боље може,
У реку се брзо баци,
Де с’ таласи струјни гложе;
Под небом је мрак, облаци,
Осим воде што жубори,
Све је немо у тој гори.
Река брзо напред јури,
С Черкезом се доле жури,
У широку ону долу,
Де козаци у околу
За рат спремни мирно седе,
Па с обале реку гледе.
Виде, по њој нешто плива,
Нико од њих и не снива,
Да то Черкез тамо плови,
Кога од њих да улови.

​О чем мислиш хеј, козаче?
Сећаш ли се прошли војни,
Ил’ песама милопојни
О победи, еј јуначе!
Сећаш ли се домовине,
Где Дон ладни тече тијо,
Твоје мајке и родбине,
Где си некад сретан био?
Сећаш ли се? Али јао,
Реци збогом љуби, мајци,
Брату, сестри и бабајци,
У којим си уживао;
Јер Черкез је одапео
Из потаје своју стрелу,
А козак је очи свео,
Душе нема већ у телу.

​Кадгод опет са домаћи
Око банка свога седи,
Ту познати, ту су седи.
Не можеш се никуд маћи,
Јер на пољу ветар шушти
А из неба киша пљушти.
У гори је путник заш’о,
Је ли дош’о до тог дома,
Силази се с коња одма,
Вес’о, што је заклон наш’о,
Па у друштву место вата
Око банка, да се згреје;
Домаћин се вес’о смеје,
Сусрета га као брата,
У весељу, у радости,
Износи му чишир&lt;ref&gt;''Чишир'', рујно вино грузијанско.&lt;/ref&gt; рујни
И шта нађе још у кујни,
Да пришелца тог угости.
А он бацив бурку на се
Легао је мирно спати,
Да мож’ славуј кад запоје
Опет даље путовати.&lt;ref&gt;Черкези одликују се својим гостољубљем. Код њих се гост сматра као света особа. За највеће безчашће држи се код њих, незакрилити госта, или га још издати. Кунак (пријатељ, знанац) одговара животом за вашу безбедност, и ш њиме можете слободно и безопасно у срце планина кабардински отићи.&lt;/ref&gt;

​Кад је светла бајрам-слава,
Искупи се момчадија,
Па се почне сигранија
Лете стреле испод плава
Неба тога у облаке
И у лету брзе, лаке
Орле бију у висини.
Ил’ се кладе, у брзини
Ко ће с брда сићи прије.
Знак се даде, срце бије,
Земља тутњи, прах се вије,
Они лете ка’ јелени,
Сви до мете доћи жељни.

​Често им се мир досади,
Дуго им је чекат’ рата,
Па у страсти, у наслади,
Сваки оштру шашку вата,
Па се грозна шала збија:
Раскалашна момчадија
Бедном робљу главе руби,
И ту шалу Черкез љуби.

​Равнодушно Рус је глед’о
Те крваве игре њиве,
И њему су оне некад
Биле тако опчинљиве.
Колко пути у двобоју
На себе је пуцат’ дао,
Без страха је за част своју
Ладнокрвно пред смрт стао.
Истом сад се он сећао
Прошли дана жића свога,
Сећ’о доба веселога,
Кад је с браћом пировао.
Но где су ти лепи дани,
Где другари раздрагани?
Ох, све га је оставило,
Све је њега преварило!
Ћутао је, сносећ’ горку
Своју судбу трпељиво,
У срцу је своје јаде
И терете горке скрив’о,
Од черкезке шашке оштре
Поштеђен је до сад био,
Са јуначким робом овим
Душманин се поносио. 
}}&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. јул 1870. Година XI, број 21. Стр. 324–326.&lt;br /&gt;
''Даница'', 10. август 1870. Година XI, број 22. Стр. 337–339.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>ez8aegnndl8nly6nv00seknqu90ldi0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142276</id>
      <parentid>142270</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:06:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142276</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18975" sha1="ffk6oyaby9azfkdg2xv1n1n6rjo6fth" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб|-{Садржај}-]]
| '''Песма прва'''
| [[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Там’ у аулу&lt;ref&gt;''Аул'', черкеско село.&lt;/ref&gt; на свом прагу
Черкези вам ваздан седе,
Па у друштву свом беседе:
О биткама, о свом врагу,
О лепоти своји ата,
О дивљима насладама,
О прошлости пуној злата,
Што не дође у тал нама,
О лукавству узда&lt;ref&gt;''Узди'', витези и племићи черкески.&lt;/ref&gt; своји,
Како им је шашка била&lt;ref&gt;''Шашка'', черкеска сабља.&lt;/ref&gt;,
Како стрела тек летила,
Како млога лепа села
Разорише до пепела,
И какве су заробљене
Црнооке лепе жене.

​Теку збори у тишини,
Месец сија на висини;
Наједанпут ево њима
Черкез један роба тера;
Роб је везан у ланцима.
„Ево Руса, ево звера!”
На тај глас се све узруја,
К’о да наста бес, холуја.
Око роба сви су ено,
А роб смућен саг’о главу,
Чело му је замишљено,
Црна коса расчупана,
А хаљина подерана.
Он не види ту крваву
Разбојничку дивљу чету,
Он не чује псовке њине,
Он не чује ништ’ на свету
Од грозничне дрктавине.
Као у сну он се нија,
Леден зној га свог пробија.

​И дуго је бедник овај
Стај’о у том забораву.
Већ је подне, и сунчев сјај
Жарко пали бедну главу;
Истом сад се он пробуди,
Душа у њем оживела
Од сунчева зрака врела,
А уздах му ломи груди
Око себе баца поглед,
Баца око на недоглед
Неприступних горских стена,
На тај тврди град слободе,
На то гњездо од племена
Разбојнички, што су овде.
Па удубљен у мислима
Заборавља своје стање,
Док не зачу на ногама
Ропског ланца звекетање
Тај ланчани звек ужасни,
Тај му судбу сву разјасни,
Смрче му се сва природа,
Минула је њег’ слобода,
Он је роб…

​За оградом
Трновитом иза гора
Стоји роб тај без надзора
С порушеном својом надом.
Пред њим пуста та равнина,
К’о веленац се зелени,
Пред њим брешци узвишени,
Једнолика површина.
А по среди вијуга се пут,
Вијуга се у даљини,
А млађаног роба овог груд
Задрктала у жестини.
У Русију далњи пут тај води,
Где ј’ пламену он провео младост,
И гдено га мила мајка роди,
Где је прву он познао радост,
Где је млого он драгих љубио,
Где га нађе и грозно страдање,
Где је бурним жићем изгубио
Наду, радост, сво имање,
И где лепших дана је сећање
У увелом срцу завршило.

​Он је позн’о свет и људе,
Пријатеље своје худе,
Који су га преварили.
Он неверни живот знаде,
Једну машту што имаде,
Машту и сан преварљиви.
Он се ниј’о у наручју
Давно презрене сујете,
На поштење је клевете
Бац’о у свом двујезичју.
Одмет света, друг природе,
Он остави домовину,
Па се вину у даљину
Жељан зрака од слободе.

​И сада му све одплови;
Он без наде, без ничега,
О, па и ви, задњи снови,
Скрили сте се испред њега;
Та он је роб. Тешка глава
Измучена малаксава,
А срце му бије груди,
Смео роб за гробом жуди!

​Сунце село за горама,
Из даљина јек се чује,
Народ весео подвикује
На рамену са косама,
Па са поља кући хити,
Где ће ватру наложити,
И где ће се одморити.
Шум престаје, све помало,
И најзад га је нестало.
Све је мирно, све почива,
Све се у сну благом нија,
Са брда се поток слива,
Па се сјаје, па прелива,
Један талас други вија.
Бледи месец с неба сија,
А неко се тајним кроком
Нашем робу ближе краде,
И у лице моме младе
Рус умиљним гледну оком.
Лепој моми Рус се диви,
Мислећ’ то је сан варљиви.

​Месечином осветљена,
Заданута сажаљењем,
Клече она узбуђена
Пред козака, са тим мњењем,
Да га млада чим послужи,
Па с кумисом&lt;ref&gt;''Кумис'', кобиље млеко, омиљено свима кавкаским и номадским народима; добро, укусно и врло здраво пиће. Кад хоће да им кобиље млеко укисне, пљују у њега, јер најстарији познати квасац (т. ј. средство за врење) човечија је пљувачка.&lt;/ref&gt; суд му пружи.
Али на суд он не гледи,
Он жеђаном душом пази,
Шта му мома та беседи,
И како јој изилази
Зрак за зраком из очију,
Што у срце момка бију.
Њеним речма неверује
Да их слуша, да их чује,
Он се само њојзи диви,
Њен му поглед срце жари,
Њен глас њиме господари:
Живи! и роб тај оживи;
И прикупив задње силе,
Да покорност посведочи,
Па у грло све источи,
Што пружаше руке миле.
Тад на камен малаксала
Клону глава под теретом.
А поглед му оде летом
Черкезкињи, што ј’ дрктала
Пред њим као сламка мала.
И дуго је још стајала,
Замишљена, невесела,
К’о да га је утешити
Са учешћем својим тела.
Често теде да отвори
Усне своје, да говори,
Ал’ уздах јој речи узе,
А на очи јурну сузе.
​К’о сен, тако беже дани;
У горама пасе стада
Роб у ланци оковани.
Пећине му дају хлада,
Чувају га од припеке,
А кад месец своје меке
Зраке проспе са висине,
Черкескиња из даљине,
Из лужића сеновити,
Носећ’ кумис, мед и вино,
Овом бедном робу ити,
Ком је онда дан засијн’о.
Тајни обед ш њиме дели,
А при том га нежно гледи,
Нико речи не беседи,
Али су се разумели:
Зборили су са погледи.
Тад запева, да се ори,
Грузијанска песма мила,
Да се ори по тој гори
Пуној свежег зеленила.
Код ње прва љубав пламти,
Ал’ код Руса тог већ није,
Она сретна, најсретнија,
А у Руса срце бије,
Што неможе да с’ одзове
Звању млада срца њена;
Код њега је сарањена
Свака искра љубве ове.
Та он стрепи, он се боји
Успомена стари своји.

​Често бива, и незнамо,
Како прође наша младост;
Често, кад се ненадамо,
Засијне нам веља радост;
Само прва љубав мила
Живот млади кад позлати,
Је л’ нас једном оставила,
Никада се неповрати.


............ 


Већ се бедник тај без наде
Ропском жићу привикао,
Своју жалост, своје јаде
У себи је сакривао.
Кад би међу стене стао
Јутром, када сија зора,
Са жудњом би погледао
На те хрпе снежних гора,
Што су беле и румене
Од њег врло удаљене.
Какве дивне то су слике!
Престоли су вечног снега,
Кроз векове већ толике
Отуд никад што не бега.
Двоглави се колос сјаје
У леденом венцу томе,
А Елбрус се величаствен
Диже небу плаветноме.
Кол’ко пути беше бура,
Грмило је, пуцало је,
А под кровом тих клисура
Руско момче седило је.
У пустињи вихор хуји,
Под ногама поток струји,
Што се пени сав од буре;
Јелен бежи у клисуре,
Оро леће из пећине
Над облаке, у висине…
Не чује се рика стада
Од громова, кише, града,
Што с муњама доле пада,
А бујица руши стење,
Носи собом и камење.
Заробљеник један само
У тој бури бедан стоји,
Муње, грома што с’ не боји.
Радује се бесу буре,
Што не гађа у клисуре,
Где он чека, да бес мине,
И да сунце лепше сијне.

​Живећ’ дуго међу тима
Полудивљим Черкезима,
Привик’о се вери њивој
И њивоме обичају,
Не бљештању, нити сјају,
Већ простоти, слици живој
Од природе мајке наше.
Гостопримство он љубљаше;
У итленом брзом скоку,
Мишци снажној и одважној,
Млади козак уживаше.
По читаве кадгод часе
Черкезе је гледат’ мог’о,
Када стада своја пасе,
Како их се млого, млого,
По пустињи и по гори
Ратовању вештом уче;
Ен’ онај се тамо бори,
А у нишан онај туче;
Онај лети преко поља,
Куд је брзом коњу воља,
И одећа сасвим проста,
Кол’ко је тек борцу доста,
Срце му је придобила,
Била му је врло мила;
И оруже, што га Черкез
За највећи држи урес:
На њем оклоп око тела,
На њем праћка, на њем стрела,
Осим тога шашка дуга —
Никуд без тог верног друга.
Ил’ на коњу, ил’ пешице,
Черкез на то ништ’ не гледи,
Он је гроза за козака,
Што га не мож’ да победи.
Највеће је њима благо
Коњ итлени брзи ногу,
Та на њему куд му драго
Одјездити брзо могу.
У пећини, ил’ у трави
Он се мукло шњиме скрије,
Кад се путник где појави,
Из потаје он га бије.
И у циглом том тренуту
Путник лежи на том путу,
А он му је већ сапео
Дуго уже око њега,
Па на коњу брзом бега,
Преко стења и камења,
Преко бара и мочара;
А за њим се бедник вуче,
Ил’ уздише, ил’ јауче;
Куд је прошао, крв је свуда.
Ево поток ту кривуда;
Он без страха у њег скаче,
Бедник за њим кука, плаче,
Моли смрт, да прије дође,
Да га ова мука прође.
А коњ итлен као стрела
Јахача је прен’о веће,
Али бедни путник више
Путовати нигда неће.

​Кадкад опет на обали
Нађе пањ, што бура свали,
Па у ноћи, кад све спава,
Кад мрак људе ушишкава,
Он панцире с’ себе скине
И оруже скупоцено,
Па да дело умишљено
Извршити боље може,
У реку се брзо баци,
Де с’ таласи струјни гложе;
Под небом је мрак, облаци,
Осим воде што жубори,
Све је немо у тој гори.
Река брзо напред јури,
С Черкезом се доле жури,
У широку ону долу,
Де козаци у околу
За рат спремни мирно седе,
Па с обале реку гледе.
Виде, по њој нешто плива,
Нико од њих и не снива,
Да то Черкез тамо плови,
Кога од њих да улови.

​О чем мислиш хеј, козаче?
Сећаш ли се прошли војни,
Ил’ песама милопојни
О победи, еј јуначе!
Сећаш ли се домовине,
Где Дон ладни тече тијо,
Твоје мајке и родбине,
Где си некад сретан био?
Сећаш ли се? Али јао,
Реци збогом љуби, мајци,
Брату, сестри и бабајци,
У којим си уживао;
Јер Черкез је одапео
Из потаје своју стрелу,
А козак је очи свео,
Душе нема већ у телу.

​Кадгод опет са домаћи
Око банка свога седи,
Ту познати, ту су седи.
Не можеш се никуд маћи,
Јер на пољу ветар шушти
А из неба киша пљушти.
У гори је путник заш’о,
Је ли дош’о до тог дома,
Силази се с коња одма,
Вес’о, што је заклон наш’о,
Па у друштву место вата
Око банка, да се згреје;
Домаћин се вес’о смеје,
Сусрета га као брата,
У весељу, у радости,
Износи му чишир&lt;ref&gt;''Чишир'', рујно вино грузијанско.&lt;/ref&gt; рујни
И шта нађе још у кујни,
Да пришелца тог угости.
А он бацив бурку на се
Легао је мирно спати,
Да мож’ славуј кад запоје
Опет даље путовати.&lt;ref&gt;Черкези одликују се својим гостољубљем. Код њих се гост сматра као света особа. За највеће безчашће држи се код њих, незакрилити госта, или га још издати. Кунак (пријатељ, знанац) одговара животом за вашу безбедност, и ш њиме можете слободно и безопасно у срце планина кабардински отићи.&lt;/ref&gt;

​Кад је светла бајрам-слава,
Искупи се момчадија,
Па се почне сигранија
Лете стреле испод плава
Неба тога у облаке
И у лету брзе, лаке
Орле бију у висини.
Ил’ се кладе, у брзини
Ко ће с брда сићи прије.
Знак се даде, срце бије,
Земља тутњи, прах се вије,
Они лете ка’ јелени,
Сви до мете доћи жељни.

​Често им се мир досади,
Дуго им је чекат’ рата,
Па у страсти, у наслади,
Сваки оштру шашку вата,
Па се грозна шала збија:
Раскалашна момчадија
Бедном робљу главе руби,
И ту шалу Черкез љуби.

​Равнодушно Рус је глед’о
Те крваве игре њиве,
И њему су оне некад
Биле тако опчинљиве.
Колко пути у двобоју
На себе је пуцат’ дао,
Без страха је за част своју
Ладнокрвно пред смрт стао.
Истом сад се он сећао
Прошли дана жића свога,
Сећ’о доба веселога,
Кад је с браћом пировао.
Но где су ти лепи дани,
Где другари раздрагани?
Ох, све га је оставило,
Све је њега преварило!
Ћутао је, сносећ’ горку
Своју судбу трпељиво,
У срцу је своје јаде
И терете горке скрив’о,
Од черкезке шашке оштре
Поштеђен је до сад био,
Са јуначким робом овим
Душманин се поносио. 
}}&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. јул 1870. Година XI, број 21. Стр. 324–326.&lt;br /&gt;
''Даница'', 10. август 1870. Година XI, број 22. Стр. 337–339.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>ffk6oyaby9azfkdg2xv1n1n6rjo6fth</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142279</id>
      <parentid>142276</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:09:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142279</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19132" sha1="hbivfl69i0b3uwegzolln0k5wezwgfe" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб|-{Садржај}-]]
| '''Песма прва'''
| [[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Там’ у аулу&lt;ref&gt;''Аул'', черкеско село.&lt;/ref&gt; на свом прагу
Черкези вам ваздан седе,
Па у друштву свом беседе:
О биткама, о свом врагу,
О лепоти своји ата,
О дивљима насладама,
О прошлости пуној злата,
Што не дође у тал нама,
О лукавству узда&lt;ref&gt;''Узди'', витези и племићи черкески.&lt;/ref&gt; своји,
Како им је шашка била&lt;ref&gt;''Шашка'', черкеска сабља.&lt;/ref&gt;,
Како стрела тек летила,
Како млога лепа села
Разорише до пепела,
И какве су заробљене
Црнооке лепе жене.

​Теку збори у тишини,
Месец сија на висини;
Наједанпут ево њима
Черкез један роба тера;
Роб је везан у ланцима.
„Ево Руса, ево звера!”
На тај глас се све узруја,
К’о да наста бес, холуја.
Око роба сви су ено,
А роб смућен саг’о главу,
Чело му је замишљено,
Црна коса расчупана,
А хаљина подерана.
Он не види ту крваву
Разбојничку дивљу чету,
Он не чује псовке њине,
Он не чује ништ’ на свету
Од грозничне дрктавине.
Као у сну он се нија,
Леден зној га свог пробија.

​И дуго је бедник овај
Стај’о у том забораву.
Већ је подне, и сунчев сјај
Жарко пали бедну главу;
Истом сад се он пробуди,
Душа у њем оживела
Од сунчева зрака врела,
А уздах му ломи груди
Око себе баца поглед,
Баца око на недоглед
Неприступних горских стена,
На тај тврди град слободе,
На то гњездо од племена
Разбојнички, што су овде.
Па удубљен у мислима
Заборавља своје стање,
Док не зачу на ногама
Ропског ланца звекетање
Тај ланчани звек ужасни,
Тај му судбу сву разјасни,
Смрче му се сва природа,
Минула је њег’ слобода,
Он је роб…

​За оградом
Трновитом иза гора
Стоји роб тај без надзора
С порушеном својом надом.
Пред њим пуста та равнина,
К’о веленац се зелени,
Пред њим брешци узвишени,
Једнолика површина.
А по среди вијуга се пут,
Вијуга се у даљини,
А млађаног роба овог груд
Задрктала у жестини.
У Русију далњи пут тај води,
Где ј’ пламену он провео младост,
И гдено га мила мајка роди,
Где је прву он познао радост,
Где је млого он драгих љубио,
Где га нађе и грозно страдање,
Где је бурним жићем изгубио
Наду, радост, сво имање,
И где лепших дана је сећање
У увелом срцу завршило.

​Он је позн’о свет и људе,
Пријатеље своје худе,
Који су га преварили.
Он неверни живот знаде,
Једну машту што имаде,
Машту и сан преварљиви.
Он се ниј’о у наручју
Давно презрене сујете,
На поштење је клевете
Бац’о у свом двујезичју.
Одмет света, друг природе,
Он остави домовину,
Па се вину у даљину
Жељан зрака од слободе.

​И сада му све одплови;
Он без наде, без ничега,
О, па и ви, задњи снови,
Скрили сте се испред њега;
Та он је роб. Тешка глава
Измучена малаксава,
А срце му бије груди,
Смео роб за гробом жуди!

​Сунце село за горама,
Из даљина јек се чује,
Народ весео подвикује
На рамену са косама,
Па са поља кући хити,
Где ће ватру наложити,
И где ће се одморити.
Шум престаје, све помало,
И најзад га је нестало.
Све је мирно, све почива,
Све се у сну благом нија,
Са брда се поток слива,
Па се сјаје, па прелива,
Један талас други вија.
Бледи месец с неба сија,
А неко се тајним кроком
Нашем робу ближе краде,
И у лице моме младе
Рус умиљним гледну оком.
Лепој моми Рус се диви,
Мислећ’ то је сан варљиви.

​Месечином осветљена,
Заданута сажаљењем,
Клече она узбуђена
Пред козака, са тим мњењем,
Да га млада чим послужи,
Па с кумисом&lt;ref&gt;''Кумис'', кобиље млеко, омиљено свима кавкаским и номадским народима; добро, укусно и врло здраво пиће. Кад хоће да им кобиље млеко укисне, пљују у њега, јер најстарији познати квасац (т. ј. средство за врење) човечија је пљувачка.&lt;/ref&gt; суд му пружи.
Али на суд он не гледи,
Он жеђаном душом пази,
Шта му мома та беседи,
И како јој изилази
Зрак за зраком из очију,
Што у срце момка бију.
Њеним речма неверује
Да их слуша, да их чује,
Он се само њојзи диви,
Њен му поглед срце жари,
Њен глас њиме господари:
Живи! и роб тај оживи;
И прикупив задње силе,
Да покорност посведочи,
Па у грло све источи,
Што пружаше руке миле.
Тад на камен малаксала
Клону глава под теретом.
А поглед му оде летом
Черкезкињи, што ј’ дрктала
Пред њим као сламка мала.
И дуго је још стајала,
Замишљена, невесела,
К’о да га је утешити
Са учешћем својим тела.
Често теде да отвори
Усне своје, да говори,
Ал’ уздах јој речи узе,
А на очи јурну сузе.
​К’о сен, тако беже дани;
У горама пасе стада
Роб у ланци оковани.
Пећине му дају хлада,
Чувају га од припеке,
А кад месец своје меке
Зраке проспе са висине,
Черкескиња из даљине,
Из лужића сеновити,
Носећ’ кумис, мед и вино,
Овом бедном робу ити,
Ком је онда дан засијн’о.
Тајни обед ш њиме дели,
А при том га нежно гледи,
Нико речи не беседи,
Али су се разумели:
Зборили су са погледи.
Тад запева, да се ори,
Грузијанска песма мила,
Да се ори по тој гори
Пуној свежег зеленила.
Код ње прва љубав пламти,
Ал’ код Руса тог већ није,
Она сретна, најсретнија,
А у Руса срце бије,
Што неможе да с’ одзове
Звању млада срца њена;
Код њега је сарањена
Свака искра љубве ове.
Та он стрепи, он се боји
Успомена стари своји.

​Често бива, и незнамо,
Како прође наша младост;
Често, кад се ненадамо,
Засијне нам веља радост;
Само прва љубав мила
Живот млади кад позлати,
Је л’ нас једном оставила,
Никада се неповрати.


............ 


Већ се бедник тај без наде
Ропском жићу привикао,
Своју жалост, своје јаде
У себи је сакривао.
Кад би међу стене стао
Јутром, када сија зора,
Са жудњом би погледао
На те хрпе снежних гора,
Што су беле и румене
Од њег врло удаљене.
Какве дивне то су слике!
Престоли су вечног снега,
Кроз векове већ толике
Отуд никад што не бега.
Двоглави се колос сјаје
У леденом венцу томе,
А Елбрус се величаствен
Диже небу плаветноме.
Кол’ко пути беше бура,
Грмило је, пуцало је,
А под кровом тих клисура
Руско момче седило је.
У пустињи вихор хуји,
Под ногама поток струји,
Што се пени сав од буре;
Јелен бежи у клисуре,
Оро леће из пећине
Над облаке, у висине…
Не чује се рика стада
Од громова, кише, града,
Што с муњама доле пада,
А бујица руши стење,
Носи собом и камење.
Заробљеник један само
У тој бури бедан стоји,
Муње, грома што с’ не боји.
Радује се бесу буре,
Што не гађа у клисуре,
Где он чека, да бес мине,
И да сунце лепше сијне.

​Живећ’ дуго међу тима
Полудивљим Черкезима,
Привик’о се вери њивој
И њивоме обичају,
Не бљештању, нити сјају,
Већ простоти, слици живој
Од природе мајке наше.
Гостопримство он љубљаше;
У итленом брзом скоку,
Мишци снажној и одважној,
Млади козак уживаше.
По читаве кадгод часе
Черкезе је гледат’ мог’о,
Када стада своја пасе,
Како их се млого, млого,
По пустињи и по гори
Ратовању вештом уче;
Ен’ онај се тамо бори,
А у нишан онај туче;
Онај лети преко поља,
Куд је брзом коњу воља,
И одећа сасвим проста,
Кол’ко је тек борцу доста,
Срце му је придобила,
Била му је врло мила;
И оруже, што га Черкез
За највећи држи урес:
На њем оклоп око тела,
На њем праћка, на њем стрела,
Осим тога шашка дуга —
Никуд без тог верног друга.
Ил’ на коњу, ил’ пешице,
Черкез на то ништ’ не гледи,
Он је гроза за козака,
Што га не мож’ да победи.
Највеће је њима благо
Коњ итлени брзи ногу,
Та на њему куд му драго
Одјездити брзо могу.
У пећини, ил’ у трави
Он се мукло шњиме скрије,
Кад се путник где појави,
Из потаје он га бије.
И у циглом том тренуту
Путник лежи на том путу,
А он му је већ сапео
Дуго уже око њега,
Па на коњу брзом бега,
Преко стења и камења,
Преко бара и мочара;
А за њим се бедник вуче,
Ил’ уздише, ил’ јауче;
Куд је прошао, крв је свуда.
Ево поток ту кривуда;
Он без страха у њег скаче,
Бедник за њим кука, плаче,
Моли смрт, да прије дође,
Да га ова мука прође.
А коњ итлен као стрела
Јахача је прен’о веће,
Али бедни путник више
Путовати нигда неће.

​Кадкад опет на обали
Нађе пањ, што бура свали,
Па у ноћи, кад све спава,
Кад мрак људе ушишкава,
Он панцире с’ себе скине
И оруже скупоцено,
Па да дело умишљено
Извршити боље може,
У реку се брзо баци,
Де с’ таласи струјни гложе;
Под небом је мрак, облаци,
Осим воде што жубори,
Све је немо у тој гори.
Река брзо напред јури,
С Черкезом се доле жури,
У широку ону долу,
Де козаци у околу
За рат спремни мирно седе,
Па с обале реку гледе.
Виде, по њој нешто плива,
Нико од њих и не снива,
Да то Черкез тамо плови,
Кога од њих да улови.

​О чем мислиш хеј, козаче?
Сећаш ли се прошли војни,
Ил’ песама милопојни
О победи, еј јуначе!
Сећаш ли се домовине,
Где Дон ладни тече тијо,
Твоје мајке и родбине,
Где си некад сретан био?
Сећаш ли се? Али јао,
Реци збогом љуби, мајци,
Брату, сестри и бабајци,
У којим си уживао;
Јер Черкез је одапео
Из потаје своју стрелу,
А козак је очи свео,
Душе нема већ у телу.

​Кадгод опет са домаћи
Око банка свога седи,
Ту познати, ту су седи.
Не можеш се никуд маћи,
Јер на пољу ветар шушти
А из неба киша пљушти.
У гори је путник заш’о,
Је ли дош’о до тог дома,
Силази се с коња одма,
Вес’о, што је заклон наш’о,
Па у друштву место вата
Око банка, да се згреје;
Домаћин се вес’о смеје,
Сусрета га као брата,
У весељу, у радости,
Износи му чишир&lt;ref&gt;''Чишир'', рујно вино грузијанско.&lt;/ref&gt; рујни
И шта нађе још у кујни,
Да пришелца тог угости.
А он бацив бурку на се
Легао је мирно спати,
Да мож’ славуј кад запоје
Опет даље путовати.&lt;ref&gt;Черкези одликују се својим гостољубљем. Код њих се гост сматра као света особа. За највеће безчашће држи се код њих, незакрилити госта, или га још издати. Кунак (пријатељ, знанац) одговара животом за вашу безбедност, и ш њиме можете слободно и безопасно у срце планина кабардински отићи.&lt;/ref&gt;

​Кад је светла бајрам-слава,
Искупи се момчадија,
Па се почне сигранија
Лете стреле испод плава
Неба тога у облаке
И у лету брзе, лаке
Орле бију у висини.
Ил’ се кладе, у брзини
Ко ће с брда сићи прије.
Знак се даде, срце бије,
Земља тутњи, прах се вије,
Они лете ка’ јелени,
Сви до мете доћи жељни.

​Често им се мир досади,
Дуго им је чекат’ рата,
Па у страсти, у наслади,
Сваки оштру шашку вата,
Па се грозна шала збија:
Раскалашна момчадија
Бедном робљу главе руби,
И ту шалу Черкез љуби.

​Равнодушно Рус је глед’о
Те крваве игре њиве,
И њему су оне некад
Биле тако опчинљиве.
Колко пути у двобоју
На себе је пуцат’ дао,
Без страха је за част своју
Ладнокрвно пред смрт стао.
Истом сад се он сећао
Прошли дана жића свога,
Сећ’о доба веселога,
Кад је с браћом пировао.
Но где су ти лепи дани,
Где другари раздрагани?
Ох, све га је оставило,
Све је њега преварило!
Ћутао је, сносећ’ горку
Своју судбу трпељиво,
У срцу је своје јаде
И терете горке скрив’о,
Од черкезке шашке оштре
Поштеђен је до сад био,
Са јуначким робом овим
Душманин се поносио. 
}}&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. јул 1870. Година XI, број 21. Стр. 324–326.&lt;br /&gt;
''Даница'', 10. август 1870. Година XI, број 22. Стр. 337–339.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>hbivfl69i0b3uwegzolln0k5wezwgfe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб/Други део</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60699</id>
    <revision>
      <id>142271</id>
      <timestamp>2026-03-28T10:20:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]] | [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']])  | '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]''''' | [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]] | '''Други део''' | }} &lt;center&gt;{{Поезија| Г…</comment>
      <origin>142271</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18430" sha1="g6e8ylh7fmnvfue1n19y0a04uf452o4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
| '''Други део'''
|
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим срцем да говориш!
Ах! разведри невесело,
Тужно, мутно твоје чело!
Ја с’ одричем рода мога,
Одреци се и ти твога,
Па хајдемо у пустињу,
О, ти царе душе моје!
Де никога живог нема,
Никог више, до нас двоје;
Па ме љуби . . . Нико није
Очи моје још љубио,
И нико се није крио
Од черкеске момчадије,
Кад мрак ноћни свет покрије,
Долазећи тајно мени,
Мој драгане омиљени!
Сви су рекли, да је строга
Воља младог срца мога.
О, па шта ће са мном бити,
Могу лако погодити;
Тврда воља оца мога
И суровост мога брата
Даће ме за недрагога,
За гомилу жута злата;
Али ја ћу пред њих пасти,
Све, што знадем, све ћу каз’ти;
Молићу их; буду л’ неми,
Мач и отров остаје ми.
Незнам само, каквом силом
Ја сам теби привучена;
Ја те љубим, душа моја
У теби је упојена!“
​Ћутећим је сажаљењем
Страсну деву он гледао,
И са тешким размишљењем
Беседу је он слушао.
Успомене из прошлости
Пред њиме се чудно вију,
А сузе му од жалости
Из очију пљуском лију.
На срце му ка’ олово
Лежи туга без надања,
Те пред њоме сад наново
Пође јадат’ своја страдања:
„Заборав’ ме, не љуби ме,
Јер је празно срце моје
И за искру љубве твоје.
Не љуби ме, не мучи ме!
Немој трошит’ скупе дане
У љубави са мном бедним,
Такве среће већ невредним.
Твоје усне замедљане
Нека другог момка ране
Слатком раном рајска мила,
Што ће да те благосиља,
Што ће знати заменити
Ладовину душе моје,
Што ће знати оценити
Умиљате очи твоје,
Који ће ти веран бити,
Који ће те и љубити,
Као што и ти жарко љубиш;
А ја живим, нит’ шта желим,
Нит’ се могу да веселим.
Како ћу ти другче каз’ти:
Венем, као жртва страсти.
Твоја љубав траг несретне
Љубави ће да сусретне
У жалосној мојој души,
Де холуја све поруши.
Остави ме, не љуби ме,
Сажалевај судбу моју,
Утишавај љубав своју!
Зашто, друже мој несретни,
Не јави се мени прије,
Докле вера, љубав, нада
Оставила мене није!
Сад је доцне . . . У пустињи
Нигде нећеш наћи цвећа;
О, а ја сам камен сињи,
Који ништа не осећа.
​„Мртве усне, о! како ће моћи
Одговорит’ живим пољупцима;
Врели суза напуњене очи,
Кад се срећу с ладним осмејцима,
О, како је тешко на грудима
Оне, што те страсно љуби, бити,
Па ти даје живот, све, што има,
А ти мораш на другу мислити!
​„Кад пољубе с уста моји
У љубави слаткој пијеш,
Око мене руке вијеш,
Па и незнаш, дани твоји
Безметежно како лете.
Шта те увек тако смете?
Као иза сна преда мноме
Гледим слику вечно милу,
Ал’ на лицу њезиноме
Рассејаност видим гњилу.
Њу ја зовем, њојзи стремим
С осећајем мојим немим.
Говор, вид, чувење губим.
Држећ’ ју у загрљају,
Твоју слику, коју љубим
У очајном моме вају.
Због ње плачем у осами,
И тамо ми она сједи,
Из груди ми срце мами,
Мами живот са погледи,
И навлачи црне јаде
Немилосно, у несброју,
На сироту душу моју!
​„Остави ме окована,
Са маштама слатким мојим;
Успомена ја се бојим,
Успомена, стари рана,
Што су пуне скрби, ваја,
Пуне горки уздисаја.
Њи да делим с тобом сада,
Није можно . . . не, никада! —
Пред тобом сам све признао;
Знадеш моју тешку муку,
Немој да ти буде жао:
Растајмо се! дај ми руку!
А ја знам, женске груди
Љубав лако и узбуди
И умири; тако исто
Када буду преварене,
Јесу л’ сузе осушене,
И срце је њено чисто,
Је ли другог загрлила,
Све је већ заборавила!“
​Без суза је сад плакала,
Тужно га је погледала,
Не могаше да говори,
Ал’ опет га за то кори . . .
Као сен бледа стаја јадна
А рука јој њена хладна
У рукама Руса тога,
Љубазника њезинога,
Беше као уганута.
Памет, Бог зна, куда лута.
И једва се прибра мало,
Да излије своје јаде
У речима пред њим саде.
​„О, ти Русе! зашто прије
Срце моје тебе није
Тако, ка’ сад, упознало,
Прије него што с’ предало
Сасвим твојој грозној власти!
О, како сам рајске сласти
Још недавно уживала,
Када сам ти почивала
На грудима леденима
Ништ’ о себи нисам знала,
Себе сам заборављала.
Па кол’ко сам слатки ноћи
Ја провела у радости —
Зар те више неће доћи,
Ништа нема од сладости,
Мила, среће, зар све прође,
Никад више да не дође?
Могао си, да си тео,
Обманути мене младу;
Срце си ми провидео,
Знао си узрок моме јаду.
Па да си се претварао,
О! да си ме бар варао,
Све би теби веровала,
А ја би ти олакшала
Бедну судбу твоју, странче,
Брижно би те неговала,
Љубећи те, сјајни данче,
Над тобом би стражарила,
Над тобом би ноћи бдила.
Ти не теде, све одбаци . . .
Сад ми јоште реци ону,
Што на тебе стрелу баци,
О, реци ми ту смиону!
Знам, ти љубиш, љубиш, је ли?
Ти си љубљен покрај тога; —
Поњам, друже невесели,
Терет бедног срца твога;
Опрости ми, што позледи
Твоје ране мој глас смели;
Не ругај се мојој беди,
Бедан ми је живот цели!“
​И ућута. Вреле сузе
Пљуском лију из очију,
А јецање страовито
Грудима јој моћ одузе
Без чуства је пред њег пала,
Колена му загрлила
Ни дисати није знала,
Док његова рука мила
Не диже ју нежно горе,
Док његове не чу зборе.
„О, не плачи! та и мене
Као и тебе судба гања,
Та и моје срце вене
Од тешкога очајања!
Та ја нисам љубљен био,
Ја сам љубим, ја сам страдам,
А бољем се ја не надам.
Живот ми се гаси мио,
Као пламен у долини,
Ког је пастир оставио.
Далеко од завичаја
Гроб ћу у тој степи наћи,
Овде ће ми препун ваја
Дан живота у гроб заћи.
С ови ланци зарђани
Свршиће се моји дани!“
​Већ тавније звезде сјају,
А у даљном тамо крају
Снежна брда већ се виде;
А њих двоје јадни стоје,
Не беседе,
Већ у црну земљу гледе.
И тако се раставише,
А ни речце прозборише.
​Од то доба козак лута
Невесео сам по гори,
Када ноћца дан прогута
И зорица кад зазори.
Све једнако јадник бедни
За слободом милом жедни.
Дивокоза или срна
Кад искочи иза стене,
Задркће му срце јадно,
За њоме се он окрене.
Зазвекеће ланци своји,
Мислећ’, да је козак који
Рад’ другова дош’о своји,
Да их собом дома води,
Да их бедне ослободи.
Ал’ залуду само трне,
Јер куда се год осврне,
Нигде никог. Само река
Бесно хуче издалека.
Једном чује кроз брегове,
На оруже да се зове:
„Ајд у табун!“ глас се ори;
А у гори
Сабље звече, пушке сјају,
Коњи ржу оседлани,
Све готово да се брани.
Већ заповед вође дају
И с брегова бесне чете
К’о бујице доле лете,
Да араче, отимају,
Жаре, пале, убијају...
​Тишина је у брегови;
Сунце жарко с неба пали,
Пси у ладу полегали,
А дечица распуштена
И од сунца опаљена
Витлају се тамо амо.
А прадеди сви у колу
Задовољно гледе само
На унучад своју голу,
Ил’ слушају песме миле,
Што су моме удесиле,
Које и сад радо чују,
Па се стари подмлађују.

​:'''ЧЕРКЕСКА ПЕСМА.'''

​1.
Струјно жубори река та,
Над гором мирно почива мрак,
Уморен, жељан мирног сна
На копље нагнут спава козак.
Пази, козаче, у стану твом,
Јер Черкез иде за реком.
​2.
У чуну лаком на води
Козак се вози безбрижно сам,
Пази, козаче, не броди,
Да на дно реци не одеш там,
Пази, козаче, у чуну твом,
Јер Черкез иде за реком.
​3.
На обалама кићеним
Богати стани цветају свуд,
А гласом својим миленим
Лепојке руске певају туд.
Бежите, лепе, дому свом,
Јер Черкез иде за реком.
​Е тако су лепе декле
Песме своје извијале,
А мисли су роба текле
По брегови, тражећ’ мале,
Неприступне какве стазе,
Кад побегне,
Да га како не опазе.
Гледи реке бесне вале,
Мишице му задрктале:
Скочи, плови! . . .
Али то су празни снови;
На рукама негве оне,
Тешко гвожђе на дно тоне.
У брегови мир, тишина,
Тек се само из даљина
Тавни кликот орла чује,
И таласи реке струје;
Ноћца земљу успављује.
​Ал’ ко иде амо ближе?
Бели вео ветар диже,
И гле! то је она сама,
Горак осмеј на уснама,
Из очију гледи туга,
Свакидашња њена друга,
На плећа јој коса пала
Црнином их замотала.
У рукама мала пила
И мач, ког је наоштрила.
Мили боже! шта ће с тиме,
Оће л’ да се бори с киме?
​И ено је, тужно гледи
На козака, па беседи:
„Бежи, бежи! глуво доба,
Мир је свуд, као у сред гроба.
Миран сада можеш ићи.
На Черкезе сад наићи
Нигде нећеш; ноћ ће глува
И трагове да ти чува.
Оштар кинжал узми ево,
Ако би се с киме срео,
Да ти буде у помоћи;
Не оклевај, него бежи
Под окриљем црне ноћи!“
​Дркће пила у рукама,
Она лежи пред ногама
Тога роба, па му пили
Тешке ланце, што су давно
Око њега присавили.
Из очију сузе лију.
Обоје су уздрктани,
Јер су ланци покидани.
„Слободан си!“ она збори
„За чим твоје срце гори,
Постиг’о си, па сад бежи,
Час је згодан, не отежи!“
И на њему око њено
Стаја као упијено.
Љубав јој се у прсима
Савладана сад отима
Опет њему,
Као да није крај већ свему.
Ветар јој је диг’о вео,
Још је једном он видео.
„Не . . . не могу, мила моја,
Јер ме држи љубав твоја!
Твој сам, твој сам ја до гроба!
Да бежимо обадвоје
Изван ове земље твоје,
Да живимо сретно доба!“—
​„Никад, Русе! то никада!
Сласт живота изчезла је,
Ја за радост незнам сада,
Мени срећа већ не сјаје.
За мене је све пропало
Ништ’ ми није преостало.
Но је л’ можно, што сам чула,
Ти да другу љубиш саде?
Зар је љубав тако трула,
Да се тако мењат’ даде?
Иди, иди, па њу нађи,
С њом уживај час најслађи
У љубави,
Мене овде сад остави.
Шта ме јоште мож’ цвелити,
Шта ли већма саломити?
Збогом! збогом! мој благослов
Тебе неће остављати;
Последњи пут дај ми руку,
Морамо се растајати!“
​Он јој стиште руку белу,
И с последњим „збогом, мила!“
Своју љубав жарку, врелу
Душа му је млада слила
У пољубу пламеноме;
Па до реке оде ш њоме.
И сад по њој већем плива,
Све се даље отискива,
И све крају иде ближе,
И ено га већ се диже,
Доплив’о је до обале.
​Али сада рикну река,
Разбацајућ’ вале струјне,
И козак је издалека
Један сетан уздах чуо;
А када се окренуо,
Видео је вртлог само,
Де се пени тамо амо.
Черкескиње није било
Ни на брегу, ни код реке. —
Све се већем умирило.
Сред пустиње те далеке
Само месец озго сија
И ветричак што ћарлија.
​Поњао је, шта се збило.
При растанку није мог’о
Да још једном не погледи
Она места, где је млого
Дана као роб провео,
Где је чило пасао стадо,
Где је вукао ланце тешке,
Где је горко тако страд’о,
И на поток, где с’ одмарао,
Где је лепе снове стварао.
И све већи мрак је био,
У доли се већ светлило
Зрак зорице, што долази,
Већ и руске страже спази,
Око стана што су бдиле,
Што су и њег ословиле.
}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. август 1870. Година XI, број 23. Стр. 353–357.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>g6e8ylh7fmnvfue1n19y0a04uf452o4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142272</id>
      <parentid>142271</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:00:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142272</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18430" sha1="ff0f6rpcdzm1v1r389ejhzi2p3snutl" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
| '''Други део'''
|
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим срцем да говориш!
Ах! разведри невесело,
Тужно, мутно твоје чело!
Ја с’ одричем рода мога,
Одреци се и ти твога,
Па хајдемо у пустињу,
О, ти царе душе моје!
Де никога живог нема,
Никог више, до нас двоје;
Па ме љуби… Нико није
Очи моје још љубио,
И нико се није крио
Од черкеске момчадије,
Кад мрак ноћни свет покрије,
Долазећи тајно мени,
Мој драгане омиљени!
Сви су рекли, да је строга
Воља младог срца мога.
О, па шта ће са мном бити,
Могу лако погодити;
Тврда воља оца мога
И суровост мога брата
Даће ме за недрагога,
За гомилу жута злата;
Али ја ћу пред њих пасти,
Све, што знадем, све ћу каз’ти;
Молићу их; буду л’ неми,
Мач и отров остаје ми.
Незнам само, каквом силом
Ја сам теби привучена;
Ја те љубим, душа моја
У теби је упојена!”

​Ћутећим је сажаљењем
Страсну деву он гледао,
И са тешким размишљењем
Беседу је он слушао.
Успомене из прошлости
Пред њиме се чудно вију,
А сузе му од жалости
Из очију пљуском лију.
На срце му ка’ олово
Лежи туга без надања,
Те пред њоме сад наново
Пође јадат’ своја страдања:
„Заборав’ ме, не љуби ме,
Јер је празно срце моје
И за искру љубве твоје.
Не љуби ме, не мучи ме!
Немој трошит’ скупе дане
У љубави са мном бедним,
Такве среће већ невредним.
Твоје усне замедљане
Нека другог момка ране
Слатком раном рајска мила,
Што ће да те благосиља,
Што ће знати заменити
Ладовину душе моје,
Што ће знати оценити
Умиљате очи твоје,
Који ће ти веран бити,
Који ће те и љубити,
Као што и ти жарко љубиш;
А ја живим, нит’ шта желим,
Нит’ се могу да веселим.
Како ћу ти другче каз’ти:
Венем, као жртва страсти.
Твоја љубав траг несретне
Љубави ће да сусретне
У жалосној мојој души,
Де холуја све поруши.
Остави ме, не љуби ме,
Сажалевај судбу моју,
Утишавај љубав своју!
Зашто, друже мој несретни,
Не јави се мени прије,
Докле вера, љубав, нада
Оставила мене није!
Сад је доцне… У пустињи
Нигде нећеш наћи цвећа;
О, а ја сам камен сињи,
Који ништа не осећа.

​„Мртве усне, о! како ће моћи
Одговорит’ живим пољупцима;
Врели суза напуњене очи,
Кад се срећу с ладним осмејцима,
О, како је тешко на грудима
Оне, што те страсно љуби, бити,
Па ти даје живот, све, што има,
А ти мораш на другу мислити!

​„Кад пољубе с уста моји
У љубави слаткој пијеш,
Око мене руке вијеш,
Па и незнаш, дани твоји
Безметежно како лете.
Шта те увек тако смете?
Као иза сна преда мноме
Гледим слику вечно милу,
Ал’ на лицу њезиноме
Расејаност видим гнилу.
Њу ја зовем, њојзи стремим
С осећајем мојим немим,
Говор, вид, чувење губим,
Држећ’ ју у загрљају,
Твоју слику, коју љубим
У очајном моме вају.
Због ње плачем у осами,
И тамо ми она сљеди,
Из груди ми срце мами,
Мами живот са погледи,
И навлачи црне јаде
Немилосно, у неброју,
На сироту душу моју!

​„Остави ме окована,
Са маштама слатким мојим;
Успомена ја се бојим,
Успомена, стари рана,
Што су пуне скрби, ваја,
Пуне горки уздисаја.
Њи да делим с тобом сада,
Није можно… не, никада! —
Пред тобом сам све признао;
Знадеш моју тешку муку,
Немој да ти буде жао:
Растајмо се! дај ми руку!
А ја знам, женске груди
Љубав лако и узбуди
И умири; тако исто
Када буду преварене,
Јесу л’ сузе осушене,
И срце је њено чисто,
Је ли другог загрлила,
Све је већ заборавила!”

​Без суза је сад плакала,
Тужно га је погледала,
Не могаше да говори,
Ал’ опет га за то кори…
Као сен бледа стаја јадна
А рука јој њена хладна
У рукама Руса тога,
Љубазника њезинога,
Беше као уганута.
Памет, Бог зна, куда лута.
И једва се прибра мало,
Да излије своје јаде
У речима пред њим саде.

​„О, ти Русе! зашто прије
Срце моје тебе није
Тако, ка’ сад, упознало,
Прије него што с’ предало
Сасвим твојој грозној власти!
О, како сам рајске сласти
Још недавно уживала,
Када сам ти почивала
На грудима леденима
Ништ’ о себи нисам знала,
Себе сам заборављала.
Па кол’ко сам слатки ноћи
Ја провела у радости —
Зар те више неће доћи,
Ништа нема од сладости,
Мила, среће, зар све прође,
Никад више да не дође?
Могао си, да си тео,
Обманути мене младу;
Срце си ми провидео,
Знао си узрок моме јаду.
Па да си се претварао,
О! да си ме бар варао,
Све би теби веровала,
А ја би ти одлакшала
Бедну судбу твоју, странче,
Брижно би те неговала,
Љубећи те, сјајни данче,
Над тобом би стражарила,
Над тобом би ноћи бдила.
Ти не теде, све одбаци…
Сад ми јоште реци ону,
Што на тебе стрелу баци,
О, реци ми ту смиону!
Знам, ти љубиш, љубиш, је ли?
Ти си љубљен покрај тога; —
Поњам, друже невесели,
Терет бедног срца твога;
Опрости ми, што позледи
Твоје ране мој глас смели;
Не ругај се мојој беди,
Бедан ми је живот цели!”

​И ућута. Вреле сузе
Пљуском лију из очију,
А јецање страовито
Грудима јој моћ одузе
Без чуства је пред њег пала,
Колена му загрлила
Ни дисати није знала,
Док његова рука мила
Не диже ју нежно горе,
Док његове не чу зборе.
„О, не плачи! та и мене
Као и тебе судба гања,
Та и моје срце вене
Од тешкога очајања!
Та ја нисам љубљен био,
Ја сам љубим, ја сам страдам,
А бољем се ја не надам.
Живот ми се гаси мио,
Као пламен у долини,
Ког је пастир оставио.
Далеко од завичаја
Гроб ћу у тој степи наћи,
Овде ће ми препун ваја
Дан живота у гроб заћи.
С ови ланци зарђани
Свршиће се моји дани!”

​Већ тавније звезде сјају,
А у даљном тамо крају
Снежна брда већ се виде;
А њи двоје јадни стоје,
Не беседе,
Већ у црну земљу гледе.
И тако се раставише,
А ни речце прозборише.

​Од то доба козак лута
Невесео сам по гори,
Када ноћца дан прогута
И зорица кад зазори.
Све једнако јадник бедни
За слободом милом жедни.
Дивокоза или срна
Кад искочи иза стене,
Задркће му срце јадно,
За њоме се он окрене.
Зазвекеће ланци своји,
Мислећ’, да је козак који
Рад’ другова дош’о своји,
Да их собом дома води,
Да их бедне ослободи.
Ал’ залуду само трне,
Јер куда се год осврне,
Нигде никог. Само река
Бесно хуче издалека.
Једном чује кроз брегове,
На оруже да се зове:
„Ајд у табун!” глас се ори;
А у гори
Сабље звече, пушке сјају,
Коњи ржу оседлани,
Све готово да се брани.
Већ заповед вође дају
И с брегова бесне чете
К’о бујице доле лете,
Да араче, отимају,
Жаре, пале, убијају…

​Тишина је у брегови;
Сунце жарко с неба пали,
Пси у ладу полегали,
А дечица распуштена
И од сунца опаљена
Витлају се тамо амо.
А прадеди сви у колу
Задовољно гледе само
На унучад своју голу,
Ил’ слушају песме миле,
Што су моме удесиле,
Које и сад радо чују,
Па се стари подмлађују.

​'''ЧЕРКЕСКА ПЕСМА.'''

​'''1.'''
Струјно жубори река та,
Над гором мирно почива мрак,
Уморен, жељан мирног сна
На копље нагнут спава козак.
Пази, козаче, у стану твом,
Јер Черкез иде за реком.

​'''2.'''
У чуну лаком на води
Козак се вози безбрижно сам,
Пази, козаче, не броди,
Да на дно реци не одеш там,
Пази, козаче, у чуну твом,
Јер Черкез иде за реком.
​3.
На обалама кићеним
Богати стани цветају свуд,
А гласом својим миленим
Лепојке руске певају туд.
Бежите, лепе, дому свом,
Јер Черкез иде за реком.

​Е тако су лепе декле
Песме своје извијале,
А мисли су роба текле
По брегови, тражећ’ мале,
Неприступне какве стазе,
Кад побегне,
Да га како не опазе.
Гледи реке бесне вале,
Мишице му задрктале:
Скочи, плови!…
Али то су празни снови;
На рукама негве оне,
Тешко гвожђе на дно тоне.
У брегови мир, тишина,
Тек се само из даљина
Тавни кликот орла чује,
И таласи реке струје;
Ноћца земљу успављује.
​Ал’ ко иде амо ближе?
Бели вео ветар диже,
И гле! то је она сама,
Горак осмеј на уснама,
Из очију гледи туга,
Свакидашња њена друга,
На плећа јој коса пала
Црнином их замотала.
У рукама мала пила
И мач, ког је наоштрила.
Мили боже! шта ће с тиме,
Оће л’ да се бори с киме?

​И ено је, тужно гледи
На козака, па беседи:
„Бежи, бежи! глуво доба,
Мир је свуд, као у сред гроба.
Миран сада можеш ићи.
На Черкезе сад наићи
Нигде нећеш; ноћ ће глува
И трагове да ти чува.
Оштар кинжал узми ево,
Ако би се с киме срео,
Да ти буде у помоћи;
Не оклевај, него бежи
Под окриљем црне ноћи!”

​Дркће пила у рукама,
Она лежи пред ногама
Тога роба, па му пили
Тешке ланце, што су давно
Око њега присавили.
Из очију сузе лију.
Обоје су уздрктани,
Јер су ланци покидани.
„Слободан си!” она збори
„За чим твоје срце гори,
Постиг’о си, па сад бежи,
Час је згодан, не отежи!”
И на њему око њено
Стаја као упијено.
Љубав јој се у прсима
Савладана сад отима
Опет њему,
Као да није крај већ свему.
Ветар јој је диг’о вео,
Још је једном он видео.
„Не… не могу, мила моја,
Јер ме држи љубав твоја!
Твој сам, твој сам ја до гроба!
Да бежимо обадвоје
Изван ове земље твоје,
Да живимо сретно доба!” —
​„Никад, Русе! то никада!
Сласт живота изчезла је,
Ја за радост незнам сада,
Мени срећа већ не сјаје.
За мене је све пропало
Ништ’ ми није преостало.
Но је л’ можно, што сам чула,
Ти да другу љубиш саде?
Зар је љубав тако трула,
Да се тако мењат’ даде?
Иди, иди, па њу нађи,
С њом уживај час најслађи
У љубави,
Мене овде сад остави.
Шта ме јоште мож’ цвелити,
Шта ли већма саломити?
Збогом! збогом! мој благослов
Тебе неће остављати;
Последњи пут дај ми руку,
Морамо се растајати!”
​Он јој стиште руку белу,
И с последњим „збогом, мила!”
Своју љубав жарку, врелу
Душа му је млада слила
У пољубу пламеноме;
Па до реке оде ш њоме.
И сад по њој већем плива,
Све се даље отискива,
И све крају иде ближе,
И ено га већ се диже,
Доплив’о је до обале.
​Али сада рикну река,
Разбацајућ’ вале струјне,
И козак је издалека
Један сетан уздах чуо;
А када се окренуо,
Видео је вртлог само,
Де се пени тамо амо.
Черкескиње није било
Ни на брегу, ни код реке. —
Све се већем умирило.
Сред пустиње те далеке
Само месец озго сија
И ветричак што ћарлија.

​Поњао је, шта се збило.
При растанку није мог’о
Да још једном не погледи
Она места, где је млого
Дана као роб провео,
Где је чило пасао стадо,
Где је вукао ланце тешке,
Где је горко тако страд’о,
И на поток, где с’ одмарао,
Где је лепе снове стварао.
И све ређи мрак је био,
У доли се већ светлио
Зрак зорице, што долази,
Већ и руске страже спази,
Око стана што су бдиле,
Што су и њег ословиле.
}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. август 1870. Година XI, број 23. Стр. 353–357.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>ff0f6rpcdzm1v1r389ejhzi2p3snutl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142273</id>
      <parentid>142272</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:05:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142273</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18445" sha1="cnwylrmtldsev1jm7qankwpocv0eho8" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
| '''Други део'''
|
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим срцем да говориш!
Ах! разведри невесело,
Тужно, мутно твоје чело!
Ја с’ одричем рода мога,
Одреци се и ти твога,
Па хајдемо у пустињу,
О, ти царе душе моје!
Де никога живог нема,
Никог више, до нас двоје;
Па ме љуби… Нико није
Очи моје још љубио,
И нико се није крио
Од черкеске момчадије,
Кад мрак ноћни свет покрије,
Долазећи тајно мени,
Мој драгане омиљени!
Сви су рекли, да је строга
Воља младог срца мога.
О, па шта ће са мном бити,
Могу лако погодити;
Тврда воља оца мога
И суровост мога брата
Даће ме за недрагога,
За гомилу жута злата;
Али ја ћу пред њих пасти,
Све, што знадем, све ћу каз’ти;
Молићу их; буду л’ неми,
Мач и отров остаје ми.
Незнам само, каквом силом
Ја сам теби привучена;
Ја те љубим, душа моја
У теби је упојена!”

​Ћутећим је сажаљењем
Страсну деву он гледао,
И са тешким размишљењем
Беседу је он слушао.
Успомене из прошлости
Пред њиме се чудно вију,
А сузе му од жалости
Из очију пљуском лију.
На срце му ка’ олово
Лежи туга без надања,
Те пред њоме сад наново
Пође јадат’ своја страдања:
„Заборав’ ме, не љуби ме,
Јер је празно срце моје
И за искру љубве твоје.
Не љуби ме, не мучи ме!
Немој трошит’ скупе дане
У љубави са мном бедним,
Такве среће већ невредним.
Твоје усне замедљане
Нека другог момка ране
Слатком раном рајска мила,
Што ће да те благосиља,
Што ће знати заменити
Ладовину душе моје,
Што ће знати оценити
Умиљате очи твоје,
Који ће ти веран бити,
Који ће те и љубити,
Као што и ти жарко љубиш;
А ја живим, нит’ шта желим,
Нит’ се могу да веселим.
Како ћу ти другче каз’ти:
Венем, као жртва страсти.
Твоја љубав траг несретне
Љубави ће да сусретне
У жалосној мојој души,
Де холуја све поруши.
Остави ме, не љуби ме,
Сажалевај судбу моју,
Утишавај љубав своју!
Зашто, друже мој несретни,
Не јави се мени прије,
Докле вера, љубав, нада
Оставила мене није!
Сад је доцне… У пустињи
Нигде нећеш наћи цвећа;
О, а ја сам камен сињи,
Који ништа не осећа.

​„Мртве усне, о! како ће моћи
Одговорит’ живим пољупцима;
Врели суза напуњене очи,
Кад се срећу с ладним осмејцима,
О, како је тешко на грудима
Оне, што те страсно љуби, бити,
Па ти даје живот, све, што има,
А ти мораш на другу мислити!

​„Кад пољубе с уста моји
У љубави слаткој пијеш,
Око мене руке вијеш,
Па и незнаш, дани твоји
Безметежно како лете.
Шта те увек тако смете?
Као иза сна преда мноме
Гледим слику вечно милу,
Ал’ на лицу њезиноме
Расејаност видим гнилу.
Њу ја зовем, њојзи стремим
С осећајем мојим немим,
Говор, вид, чувење губим,
Држећ’ ју у загрљају,
Твоју слику, коју љубим
У очајном моме вају.
Због ње плачем у осами,
И тамо ми она сљеди,
Из груди ми срце мами,
Мами живот са погледи,
И навлачи црне јаде
Немилосно, у неброју,
На сироту душу моју!

​„Остави ме окована,
Са маштама слатким мојим;
Успомена ја се бојим,
Успомена, стари рана,
Што су пуне скрби, ваја,
Пуне горки уздисаја.
Њи да делим с тобом сада,
Није можно… не, никада! —
Пред тобом сам све признао;
Знадеш моју тешку муку,
Немој да ти буде жао:
Растајмо се! дај ми руку!
А ја знам, женске груди
Љубав лако и узбуди
И умири; тако исто
Када буду преварене,
Јесу л’ сузе осушене,
И срце је њено чисто,
Је ли другог загрлила,
Све је већ заборавила!”

​Без суза је сад плакала,
Тужно га је погледала,
Не могаше да говори,
Ал’ опет га за то кори…
Као сен бледа стаја јадна
А рука јој њена хладна
У рукама Руса тога,
Љубазника њезинога,
Беше као уганута.
Памет, Бог зна, куда лута.
И једва се прибра мало,
Да излије своје јаде
У речима пред њим саде.

​„О, ти Русе! зашто прије
Срце моје тебе није
Тако, ка’ сад, упознало,
Прије него што с’ предало
Сасвим твојој грозној власти!
О, како сам рајске сласти
Још недавно уживала,
Када сам ти почивала
На грудима леденима
Ништ’ о себи нисам знала,
Себе сам заборављала.
Па кол’ко сам слатки ноћи
Ја провела у радости —
Зар те више неће доћи,
Ништа нема од сладости,
Мила, среће, зар све прође,
Никад више да не дође?
Могао си, да си тео,
Обманути мене младу;
Срце си ми провидео,
Знао си узрок моме јаду.
Па да си се претварао,
О! да си ме бар варао,
Све би теби веровала,
А ја би ти одлакшала
Бедну судбу твоју, странче,
Брижно би те неговала,
Љубећи те, сјајни данче,
Над тобом би стражарила,
Над тобом би ноћи бдила.
Ти не теде, све одбаци…
Сад ми јоште реци ону,
Што на тебе стрелу баци,
О, реци ми ту смиону!
Знам, ти љубиш, љубиш, је ли?
Ти си љубљен покрај тога; —
Поњам, друже невесели,
Терет бедног срца твога;
Опрости ми, што позледи
Твоје ране мој глас смели;
Не ругај се мојој беди,
Бедан ми је живот цели!”

​И ућута. Вреле сузе
Пљуском лију из очију,
А јецање страовито
Грудима јој моћ одузе
Без чуства је пред њег пала,
Колена му загрлила
Ни дисати није знала,
Док његова рука мила
Не диже ју нежно горе,
Док његове не чу зборе.
„О, не плачи! та и мене
Као и тебе судба гања,
Та и моје срце вене
Од тешкога очајања!
Та ја нисам љубљен био,
Ја сам љубим, ја сам страдам,
А бољем се ја не надам.
Живот ми се гаси мио,
Као пламен у долини,
Ког је пастир оставио.
Далеко од завичаја
Гроб ћу у тој степи наћи,
Овде ће ми препун ваја
Дан живота у гроб заћи.
С ови ланци зарђани
Свршиће се моји дани!”

​Већ тавније звезде сјају,
А у даљном тамо крају
Снежна брда већ се виде;
А њи двоје јадни стоје,
Не беседе,
Већ у црну земљу гледе.
И тако се раставише,
А ни речце прозборише.

​Од то доба козак лута
Невесео сам по гори,
Када ноћца дан прогута
И зорица кад зазори.
Све једнако јадник бедни
За слободом милом жедни.
Дивокоза или срна
Кад искочи иза стене,
Задркће му срце јадно,
За њоме се он окрене.
Зазвекеће ланци своји,
Мислећ’, да је козак који
Рад’ другова дош’о своји,
Да их собом дома води,
Да их бедне ослободи.
Ал’ залуду само трне,
Јер куда се год осврне,
Нигде никог. Само река
Бесно хуче издалека.
Једном чује кроз брегове,
На оруже да се зове:
„Ајд у табун!” глас се ори;
А у гори
Сабље звече, пушке сјају,
Коњи ржу оседлани,
Све готово да се брани.
Већ заповед вође дају
И с брегова бесне чете
К’о бујице доле лете,
Да араче, отимају,
Жаре, пале, убијају…

​Тишина је у брегови;
Сунце жарко с неба пали,
Пси у ладу полегали,
А дечица распуштена
И од сунца опаљена
Витлају се тамо амо.
А прадеди сви у колу
Задовољно гледе само
На унучад своју голу,
Ил’ слушају песме миле,
Што су моме удесиле,
Које и сад радо чују,
Па се стари подмлађују.

::'''ЧЕРКЕСКА ПЕСМА.'''

:::::'''1.'''
Струјно жубори река та,
Над гором мирно почива мрак,
Уморен, жељан мирног сна
На копље нагнут спава козак.
Пази, козаче, у стану твом,
Јер Черкез иде за реком.

:::::'''2.'''
У чуну лаком на води
Козак се вози безбрижно сам,
Пази, козаче, не броди,
Да на дно реци не одеш там,
Пази, козаче, у чуну твом,
Јер Черкез иде за реком.
​
:::::'''3.'''
На обалама кићеним
Богати стани цветају свуд,
А гласом својим миленим
Лепојке руске певају туд.
Бежите, лепе, дому свом,
Јер Черкез иде за реком.

​Е тако су лепе декле
Песме своје извијале,
А мисли су роба текле
По брегови, тражећ’ мале,
Неприступне какве стазе,
Кад побегне,
Да га како не опазе.
Гледи реке бесне вале,
Мишице му задрктале:
Скочи, плови!…
Али то су празни снови;
На рукама негве оне,
Тешко гвожђе на дно тоне.
У брегови мир, тишина,
Тек се само из даљина
Тавни кликот орла чује,
И таласи реке струје;
Ноћца земљу успављује.
​Ал’ ко иде амо ближе?
Бели вео ветар диже,
И гле! то је она сама,
Горак осмеј на уснама,
Из очију гледи туга,
Свакидашња њена друга,
На плећа јој коса пала
Црнином их замотала.
У рукама мала пила
И мач, ког је наоштрила.
Мили боже! шта ће с тиме,
Оће л’ да се бори с киме?

​И ено је, тужно гледи
На козака, па беседи:
„Бежи, бежи! глуво доба,
Мир је свуд, као у сред гроба.
Миран сада можеш ићи.
На Черкезе сад наићи
Нигде нећеш; ноћ ће глува
И трагове да ти чува.
Оштар кинжал узми ево,
Ако би се с киме срео,
Да ти буде у помоћи;
Не оклевај, него бежи
Под окриљем црне ноћи!”

​Дркће пила у рукама,
Она лежи пред ногама
Тога роба, па му пили
Тешке ланце, што су давно
Око њега присавили.
Из очију сузе лију.
Обоје су уздрктани,
Јер су ланци покидани.
„Слободан си!” она збори
„За чим твоје срце гори,
Постиг’о си, па сад бежи,
Час је згодан, не отежи!”
И на њему око њено
Стаја као упијено.
Љубав јој се у прсима
Савладана сад отима
Опет њему,
Као да није крај већ свему.
Ветар јој је диг’о вео,
Још је једном он видео.
„Не… не могу, мила моја,
Јер ме држи љубав твоја!
Твој сам, твој сам ја до гроба!
Да бежимо обадвоје
Изван ове земље твоје,
Да живимо сретно доба!” —
​„Никад, Русе! то никада!
Сласт живота изчезла је,
Ја за радост незнам сада,
Мени срећа већ не сјаје.
За мене је све пропало
Ништ’ ми није преостало.
Но је л’ можно, што сам чула,
Ти да другу љубиш саде?
Зар је љубав тако трула,
Да се тако мењат’ даде?
Иди, иди, па њу нађи,
С њом уживај час најслађи
У љубави,
Мене овде сад остави.
Шта ме јоште мож’ цвелити,
Шта ли већма саломити?
Збогом! збогом! мој благослов
Тебе неће остављати;
Последњи пут дај ми руку,
Морамо се растајати!”
​Он јој стиште руку белу,
И с последњим „збогом, мила!”
Своју љубав жарку, врелу
Душа му је млада слила
У пољубу пламеноме;
Па до реке оде ш њоме.
И сад по њој већем плива,
Све се даље отискива,
И све крају иде ближе,
И ено га већ се диже,
Доплив’о је до обале.
​Али сада рикну река,
Разбацајућ’ вале струјне,
И козак је издалека
Један сетан уздах чуо;
А када се окренуо,
Видео је вртлог само,
Де се пени тамо амо.
Черкескиње није било
Ни на брегу, ни код реке. —
Све се већем умирило.
Сред пустиње те далеке
Само месец озго сија
И ветричак што ћарлија.

​Поњао је, шта се збило.
При растанку није мог’о
Да још једном не погледи
Она места, где је млого
Дана као роб провео,
Где је чило пасао стадо,
Где је вукао ланце тешке,
Где је горко тако страд’о,
И на поток, где с’ одмарао,
Где је лепе снове стварао.
И све ређи мрак је био,
У доли се већ светлио
Зрак зорице, што долази,
Већ и руске страже спази,
Око стана што су бдиле,
Што су и њег ословиле.
}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. август 1870. Година XI, број 23. Стр. 353–357.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>cnwylrmtldsev1jm7qankwpocv0eho8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142274</id>
      <parentid>142273</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:06:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Кавкаски роб/Песма друга]] на [[Кавкаски роб/Други део]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142273</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18445" sha1="cnwylrmtldsev1jm7qankwpocv0eho8" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
| '''Други део'''
|
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим срцем да говориш!
Ах! разведри невесело,
Тужно, мутно твоје чело!
Ја с’ одричем рода мога,
Одреци се и ти твога,
Па хајдемо у пустињу,
О, ти царе душе моје!
Де никога живог нема,
Никог више, до нас двоје;
Па ме љуби… Нико није
Очи моје још љубио,
И нико се није крио
Од черкеске момчадије,
Кад мрак ноћни свет покрије,
Долазећи тајно мени,
Мој драгане омиљени!
Сви су рекли, да је строга
Воља младог срца мога.
О, па шта ће са мном бити,
Могу лако погодити;
Тврда воља оца мога
И суровост мога брата
Даће ме за недрагога,
За гомилу жута злата;
Али ја ћу пред њих пасти,
Све, што знадем, све ћу каз’ти;
Молићу их; буду л’ неми,
Мач и отров остаје ми.
Незнам само, каквом силом
Ја сам теби привучена;
Ја те љубим, душа моја
У теби је упојена!”

​Ћутећим је сажаљењем
Страсну деву он гледао,
И са тешким размишљењем
Беседу је он слушао.
Успомене из прошлости
Пред њиме се чудно вију,
А сузе му од жалости
Из очију пљуском лију.
На срце му ка’ олово
Лежи туга без надања,
Те пред њоме сад наново
Пође јадат’ своја страдања:
„Заборав’ ме, не љуби ме,
Јер је празно срце моје
И за искру љубве твоје.
Не љуби ме, не мучи ме!
Немој трошит’ скупе дане
У љубави са мном бедним,
Такве среће већ невредним.
Твоје усне замедљане
Нека другог момка ране
Слатком раном рајска мила,
Што ће да те благосиља,
Што ће знати заменити
Ладовину душе моје,
Што ће знати оценити
Умиљате очи твоје,
Који ће ти веран бити,
Који ће те и љубити,
Као што и ти жарко љубиш;
А ја живим, нит’ шта желим,
Нит’ се могу да веселим.
Како ћу ти другче каз’ти:
Венем, као жртва страсти.
Твоја љубав траг несретне
Љубави ће да сусретне
У жалосној мојој души,
Де холуја све поруши.
Остави ме, не љуби ме,
Сажалевај судбу моју,
Утишавај љубав своју!
Зашто, друже мој несретни,
Не јави се мени прије,
Докле вера, љубав, нада
Оставила мене није!
Сад је доцне… У пустињи
Нигде нећеш наћи цвећа;
О, а ја сам камен сињи,
Који ништа не осећа.

​„Мртве усне, о! како ће моћи
Одговорит’ живим пољупцима;
Врели суза напуњене очи,
Кад се срећу с ладним осмејцима,
О, како је тешко на грудима
Оне, што те страсно љуби, бити,
Па ти даје живот, све, што има,
А ти мораш на другу мислити!

​„Кад пољубе с уста моји
У љубави слаткој пијеш,
Око мене руке вијеш,
Па и незнаш, дани твоји
Безметежно како лете.
Шта те увек тако смете?
Као иза сна преда мноме
Гледим слику вечно милу,
Ал’ на лицу њезиноме
Расејаност видим гнилу.
Њу ја зовем, њојзи стремим
С осећајем мојим немим,
Говор, вид, чувење губим,
Држећ’ ју у загрљају,
Твоју слику, коју љубим
У очајном моме вају.
Због ње плачем у осами,
И тамо ми она сљеди,
Из груди ми срце мами,
Мами живот са погледи,
И навлачи црне јаде
Немилосно, у неброју,
На сироту душу моју!

​„Остави ме окована,
Са маштама слатким мојим;
Успомена ја се бојим,
Успомена, стари рана,
Што су пуне скрби, ваја,
Пуне горки уздисаја.
Њи да делим с тобом сада,
Није можно… не, никада! —
Пред тобом сам све признао;
Знадеш моју тешку муку,
Немој да ти буде жао:
Растајмо се! дај ми руку!
А ја знам, женске груди
Љубав лако и узбуди
И умири; тако исто
Када буду преварене,
Јесу л’ сузе осушене,
И срце је њено чисто,
Је ли другог загрлила,
Све је већ заборавила!”

​Без суза је сад плакала,
Тужно га је погледала,
Не могаше да говори,
Ал’ опет га за то кори…
Као сен бледа стаја јадна
А рука јој њена хладна
У рукама Руса тога,
Љубазника њезинога,
Беше као уганута.
Памет, Бог зна, куда лута.
И једва се прибра мало,
Да излије своје јаде
У речима пред њим саде.

​„О, ти Русе! зашто прије
Срце моје тебе није
Тако, ка’ сад, упознало,
Прије него што с’ предало
Сасвим твојој грозној власти!
О, како сам рајске сласти
Још недавно уживала,
Када сам ти почивала
На грудима леденима
Ништ’ о себи нисам знала,
Себе сам заборављала.
Па кол’ко сам слатки ноћи
Ја провела у радости —
Зар те више неће доћи,
Ништа нема од сладости,
Мила, среће, зар све прође,
Никад више да не дође?
Могао си, да си тео,
Обманути мене младу;
Срце си ми провидео,
Знао си узрок моме јаду.
Па да си се претварао,
О! да си ме бар варао,
Све би теби веровала,
А ја би ти одлакшала
Бедну судбу твоју, странче,
Брижно би те неговала,
Љубећи те, сјајни данче,
Над тобом би стражарила,
Над тобом би ноћи бдила.
Ти не теде, све одбаци…
Сад ми јоште реци ону,
Што на тебе стрелу баци,
О, реци ми ту смиону!
Знам, ти љубиш, љубиш, је ли?
Ти си љубљен покрај тога; —
Поњам, друже невесели,
Терет бедног срца твога;
Опрости ми, што позледи
Твоје ране мој глас смели;
Не ругај се мојој беди,
Бедан ми је живот цели!”

​И ућута. Вреле сузе
Пљуском лију из очију,
А јецање страовито
Грудима јој моћ одузе
Без чуства је пред њег пала,
Колена му загрлила
Ни дисати није знала,
Док његова рука мила
Не диже ју нежно горе,
Док његове не чу зборе.
„О, не плачи! та и мене
Као и тебе судба гања,
Та и моје срце вене
Од тешкога очајања!
Та ја нисам љубљен био,
Ја сам љубим, ја сам страдам,
А бољем се ја не надам.
Живот ми се гаси мио,
Као пламен у долини,
Ког је пастир оставио.
Далеко од завичаја
Гроб ћу у тој степи наћи,
Овде ће ми препун ваја
Дан живота у гроб заћи.
С ови ланци зарђани
Свршиће се моји дани!”

​Већ тавније звезде сјају,
А у даљном тамо крају
Снежна брда већ се виде;
А њи двоје јадни стоје,
Не беседе,
Већ у црну земљу гледе.
И тако се раставише,
А ни речце прозборише.

​Од то доба козак лута
Невесео сам по гори,
Када ноћца дан прогута
И зорица кад зазори.
Све једнако јадник бедни
За слободом милом жедни.
Дивокоза или срна
Кад искочи иза стене,
Задркће му срце јадно,
За њоме се он окрене.
Зазвекеће ланци своји,
Мислећ’, да је козак који
Рад’ другова дош’о своји,
Да их собом дома води,
Да их бедне ослободи.
Ал’ залуду само трне,
Јер куда се год осврне,
Нигде никог. Само река
Бесно хуче издалека.
Једном чује кроз брегове,
На оруже да се зове:
„Ајд у табун!” глас се ори;
А у гори
Сабље звече, пушке сјају,
Коњи ржу оседлани,
Све готово да се брани.
Већ заповед вође дају
И с брегова бесне чете
К’о бујице доле лете,
Да араче, отимају,
Жаре, пале, убијају…

​Тишина је у брегови;
Сунце жарко с неба пали,
Пси у ладу полегали,
А дечица распуштена
И од сунца опаљена
Витлају се тамо амо.
А прадеди сви у колу
Задовољно гледе само
На унучад своју голу,
Ил’ слушају песме миле,
Што су моме удесиле,
Које и сад радо чују,
Па се стари подмлађују.

::'''ЧЕРКЕСКА ПЕСМА.'''

:::::'''1.'''
Струјно жубори река та,
Над гором мирно почива мрак,
Уморен, жељан мирног сна
На копље нагнут спава козак.
Пази, козаче, у стану твом,
Јер Черкез иде за реком.

:::::'''2.'''
У чуну лаком на води
Козак се вози безбрижно сам,
Пази, козаче, не броди,
Да на дно реци не одеш там,
Пази, козаче, у чуну твом,
Јер Черкез иде за реком.
​
:::::'''3.'''
На обалама кићеним
Богати стани цветају свуд,
А гласом својим миленим
Лепојке руске певају туд.
Бежите, лепе, дому свом,
Јер Черкез иде за реком.

​Е тако су лепе декле
Песме своје извијале,
А мисли су роба текле
По брегови, тражећ’ мале,
Неприступне какве стазе,
Кад побегне,
Да га како не опазе.
Гледи реке бесне вале,
Мишице му задрктале:
Скочи, плови!…
Али то су празни снови;
На рукама негве оне,
Тешко гвожђе на дно тоне.
У брегови мир, тишина,
Тек се само из даљина
Тавни кликот орла чује,
И таласи реке струје;
Ноћца земљу успављује.
​Ал’ ко иде амо ближе?
Бели вео ветар диже,
И гле! то је она сама,
Горак осмеј на уснама,
Из очију гледи туга,
Свакидашња њена друга,
На плећа јој коса пала
Црнином их замотала.
У рукама мала пила
И мач, ког је наоштрила.
Мили боже! шта ће с тиме,
Оће л’ да се бори с киме?

​И ено је, тужно гледи
На козака, па беседи:
„Бежи, бежи! глуво доба,
Мир је свуд, као у сред гроба.
Миран сада можеш ићи.
На Черкезе сад наићи
Нигде нећеш; ноћ ће глува
И трагове да ти чува.
Оштар кинжал узми ево,
Ако би се с киме срео,
Да ти буде у помоћи;
Не оклевај, него бежи
Под окриљем црне ноћи!”

​Дркће пила у рукама,
Она лежи пред ногама
Тога роба, па му пили
Тешке ланце, што су давно
Око њега присавили.
Из очију сузе лију.
Обоје су уздрктани,
Јер су ланци покидани.
„Слободан си!” она збори
„За чим твоје срце гори,
Постиг’о си, па сад бежи,
Час је згодан, не отежи!”
И на њему око њено
Стаја као упијено.
Љубав јој се у прсима
Савладана сад отима
Опет њему,
Као да није крај већ свему.
Ветар јој је диг’о вео,
Још је једном он видео.
„Не… не могу, мила моја,
Јер ме држи љубав твоја!
Твој сам, твој сам ја до гроба!
Да бежимо обадвоје
Изван ове земље твоје,
Да живимо сретно доба!” —
​„Никад, Русе! то никада!
Сласт живота изчезла је,
Ја за радост незнам сада,
Мени срећа већ не сјаје.
За мене је све пропало
Ништ’ ми није преостало.
Но је л’ можно, што сам чула,
Ти да другу љубиш саде?
Зар је љубав тако трула,
Да се тако мењат’ даде?
Иди, иди, па њу нађи,
С њом уживај час најслађи
У љубави,
Мене овде сад остави.
Шта ме јоште мож’ цвелити,
Шта ли већма саломити?
Збогом! збогом! мој благослов
Тебе неће остављати;
Последњи пут дај ми руку,
Морамо се растајати!”
​Он јој стиште руку белу,
И с последњим „збогом, мила!”
Своју љубав жарку, врелу
Душа му је млада слила
У пољубу пламеноме;
Па до реке оде ш њоме.
И сад по њој већем плива,
Све се даље отискива,
И све крају иде ближе,
И ено га већ се диже,
Доплив’о је до обале.
​Али сада рикну река,
Разбацајућ’ вале струјне,
И козак је издалека
Један сетан уздах чуо;
А када се окренуо,
Видео је вртлог само,
Де се пени тамо амо.
Черкескиње није било
Ни на брегу, ни код реке. —
Све се већем умирило.
Сред пустиње те далеке
Само месец озго сија
И ветричак што ћарлија.

​Поњао је, шта се збило.
При растанку није мог’о
Да још једном не погледи
Она места, где је млого
Дана као роб провео,
Где је чило пасао стадо,
Где је вукао ланце тешке,
Где је горко тако страд’о,
И на поток, где с’ одмарао,
Где је лепе снове стварао.
И све ређи мрак је био,
У доли се већ светлио
Зрак зорице, што долази,
Већ и руске страже спази,
Око стана што су бдиле,
Што су и њег ословиле.
}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. август 1870. Година XI, број 23. Стр. 353–357.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>cnwylrmtldsev1jm7qankwpocv0eho8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142280</id>
      <parentid>142274</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:09:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142280</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18602" sha1="cr99iqp6lkjtjpoiqo8gzidit9a09f2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
| '''Други део'''
|
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим срцем да говориш!
Ах! разведри невесело,
Тужно, мутно твоје чело!
Ја с’ одричем рода мога,
Одреци се и ти твога,
Па хајдемо у пустињу,
О, ти царе душе моје!
Де никога живог нема,
Никог више, до нас двоје;
Па ме љуби… Нико није
Очи моје још љубио,
И нико се није крио
Од черкеске момчадије,
Кад мрак ноћни свет покрије,
Долазећи тајно мени,
Мој драгане омиљени!
Сви су рекли, да је строга
Воља младог срца мога.
О, па шта ће са мном бити,
Могу лако погодити;
Тврда воља оца мога
И суровост мога брата
Даће ме за недрагога,
За гомилу жута злата;
Али ја ћу пред њих пасти,
Све, што знадем, све ћу каз’ти;
Молићу их; буду л’ неми,
Мач и отров остаје ми.
Незнам само, каквом силом
Ја сам теби привучена;
Ја те љубим, душа моја
У теби је упојена!”

​Ћутећим је сажаљењем
Страсну деву он гледао,
И са тешким размишљењем
Беседу је он слушао.
Успомене из прошлости
Пред њиме се чудно вију,
А сузе му од жалости
Из очију пљуском лију.
На срце му ка’ олово
Лежи туга без надања,
Те пред њоме сад наново
Пође јадат’ своја страдања:
„Заборав’ ме, не љуби ме,
Јер је празно срце моје
И за искру љубве твоје.
Не љуби ме, не мучи ме!
Немој трошит’ скупе дане
У љубави са мном бедним,
Такве среће већ невредним.
Твоје усне замедљане
Нека другог момка ране
Слатком раном рајска мила,
Што ће да те благосиља,
Што ће знати заменити
Ладовину душе моје,
Што ће знати оценити
Умиљате очи твоје,
Који ће ти веран бити,
Који ће те и љубити,
Као што и ти жарко љубиш;
А ја живим, нит’ шта желим,
Нит’ се могу да веселим.
Како ћу ти другче каз’ти:
Венем, као жртва страсти.
Твоја љубав траг несретне
Љубави ће да сусретне
У жалосној мојој души,
Де холуја све поруши.
Остави ме, не љуби ме,
Сажалевај судбу моју,
Утишавај љубав своју!
Зашто, друже мој несретни,
Не јави се мени прије,
Докле вера, љубав, нада
Оставила мене није!
Сад је доцне… У пустињи
Нигде нећеш наћи цвећа;
О, а ја сам камен сињи,
Који ништа не осећа.

​„Мртве усне, о! како ће моћи
Одговорит’ живим пољупцима;
Врели суза напуњене очи,
Кад се срећу с ладним осмејцима,
О, како је тешко на грудима
Оне, што те страсно љуби, бити,
Па ти даје живот, све, што има,
А ти мораш на другу мислити!

​„Кад пољубе с уста моји
У љубави слаткој пијеш,
Око мене руке вијеш,
Па и незнаш, дани твоји
Безметежно како лете.
Шта те увек тако смете?
Као иза сна преда мноме
Гледим слику вечно милу,
Ал’ на лицу њезиноме
Расејаност видим гнилу.
Њу ја зовем, њојзи стремим
С осећајем мојим немим,
Говор, вид, чувење губим,
Држећ’ ју у загрљају,
Твоју слику, коју љубим
У очајном моме вају.
Због ње плачем у осами,
И тамо ми она сљеди,
Из груди ми срце мами,
Мами живот са погледи,
И навлачи црне јаде
Немилосно, у неброју,
На сироту душу моју!

​„Остави ме окована,
Са маштама слатким мојим;
Успомена ја се бојим,
Успомена, стари рана,
Што су пуне скрби, ваја,
Пуне горки уздисаја.
Њи да делим с тобом сада,
Није можно… не, никада! —
Пред тобом сам све признао;
Знадеш моју тешку муку,
Немој да ти буде жао:
Растајмо се! дај ми руку!
А ја знам, женске груди
Љубав лако и узбуди
И умири; тако исто
Када буду преварене,
Јесу л’ сузе осушене,
И срце је њено чисто,
Је ли другог загрлила,
Све је већ заборавила!”

​Без суза је сад плакала,
Тужно га је погледала,
Не могаше да говори,
Ал’ опет га за то кори…
Као сен бледа стаја јадна
А рука јој њена хладна
У рукама Руса тога,
Љубазника њезинога,
Беше као уганута.
Памет, Бог зна, куда лута.
И једва се прибра мало,
Да излије своје јаде
У речима пред њим саде.

​„О, ти Русе! зашто прије
Срце моје тебе није
Тако, ка’ сад, упознало,
Прије него што с’ предало
Сасвим твојој грозној власти!
О, како сам рајске сласти
Још недавно уживала,
Када сам ти почивала
На грудима леденима
Ништ’ о себи нисам знала,
Себе сам заборављала.
Па кол’ко сам слатки ноћи
Ја провела у радости —
Зар те више неће доћи,
Ништа нема од сладости,
Мила, среће, зар све прође,
Никад више да не дође?
Могао си, да си тео,
Обманути мене младу;
Срце си ми провидео,
Знао си узрок моме јаду.
Па да си се претварао,
О! да си ме бар варао,
Све би теби веровала,
А ја би ти одлакшала
Бедну судбу твоју, странче,
Брижно би те неговала,
Љубећи те, сјајни данче,
Над тобом би стражарила,
Над тобом би ноћи бдила.
Ти не теде, све одбаци…
Сад ми јоште реци ону,
Што на тебе стрелу баци,
О, реци ми ту смиону!
Знам, ти љубиш, љубиш, је ли?
Ти си љубљен покрај тога; —
Поњам, друже невесели,
Терет бедног срца твога;
Опрости ми, што позледи
Твоје ране мој глас смели;
Не ругај се мојој беди,
Бедан ми је живот цели!”

​И ућута. Вреле сузе
Пљуском лију из очију,
А јецање страовито
Грудима јој моћ одузе
Без чуства је пред њег пала,
Колена му загрлила
Ни дисати није знала,
Док његова рука мила
Не диже ју нежно горе,
Док његове не чу зборе.
„О, не плачи! та и мене
Као и тебе судба гања,
Та и моје срце вене
Од тешкога очајања!
Та ја нисам љубљен био,
Ја сам љубим, ја сам страдам,
А бољем се ја не надам.
Живот ми се гаси мио,
Као пламен у долини,
Ког је пастир оставио.
Далеко од завичаја
Гроб ћу у тој степи наћи,
Овде ће ми препун ваја
Дан живота у гроб заћи.
С ови ланци зарђани
Свршиће се моји дани!”

​Већ тавније звезде сјају,
А у даљном тамо крају
Снежна брда већ се виде;
А њи двоје јадни стоје,
Не беседе,
Већ у црну земљу гледе.
И тако се раставише,
А ни речце прозборише.

​Од то доба козак лута
Невесео сам по гори,
Када ноћца дан прогута
И зорица кад зазори.
Све једнако јадник бедни
За слободом милом жедни.
Дивокоза или срна
Кад искочи иза стене,
Задркће му срце јадно,
За њоме се он окрене.
Зазвекеће ланци своји,
Мислећ’, да је козак који
Рад’ другова дош’о своји,
Да их собом дома води,
Да их бедне ослободи.
Ал’ залуду само трне,
Јер куда се год осврне,
Нигде никог. Само река
Бесно хуче издалека.
Једном чује кроз брегове,
На оруже да се зове:
„Ајд у табун!” глас се ори;
А у гори
Сабље звече, пушке сјају,
Коњи ржу оседлани,
Све готово да се брани.
Већ заповед вође дају
И с брегова бесне чете
К’о бујице доле лете,
Да араче, отимају,
Жаре, пале, убијају…

​Тишина је у брегови;
Сунце жарко с неба пали,
Пси у ладу полегали,
А дечица распуштена
И од сунца опаљена
Витлају се тамо амо.
А прадеди сви у колу
Задовољно гледе само
На унучад своју голу,
Ил’ слушају песме миле,
Што су моме удесиле,
Које и сад радо чују,
Па се стари подмлађују.

::'''ЧЕРКЕСКА ПЕСМА.'''

:::::'''1.'''
Струјно жубори река та,
Над гором мирно почива мрак,
Уморен, жељан мирног сна
На копље нагнут спава козак.
Пази, козаче, у стану твом,
Јер Черкез иде за реком.

:::::'''2.'''
У чуну лаком на води
Козак се вози безбрижно сам,
Пази, козаче, не броди,
Да на дно реци не одеш там,
Пази, козаче, у чуну твом,
Јер Черкез иде за реком.
​
:::::'''3.'''
На обалама кићеним
Богати стани цветају свуд,
А гласом својим миленим
Лепојке руске певају туд.
Бежите, лепе, дому свом,
Јер Черкез иде за реком.

​Е тако су лепе декле
Песме своје извијале,
А мисли су роба текле
По брегови, тражећ’ мале,
Неприступне какве стазе,
Кад побегне,
Да га како не опазе.
Гледи реке бесне вале,
Мишице му задрктале:
Скочи, плови!…
Али то су празни снови;
На рукама негве оне,
Тешко гвожђе на дно тоне.
У брегови мир, тишина,
Тек се само из даљина
Тавни кликот орла чује,
И таласи реке струје;
Ноћца земљу успављује.
​Ал’ ко иде амо ближе?
Бели вео ветар диже,
И гле! то је она сама,
Горак осмеј на уснама,
Из очију гледи туга,
Свакидашња њена друга,
На плећа јој коса пала
Црнином их замотала.
У рукама мала пила
И мач, ког је наоштрила.
Мили боже! шта ће с тиме,
Оће л’ да се бори с киме?

​И ено је, тужно гледи
На козака, па беседи:
„Бежи, бежи! глуво доба,
Мир је свуд, као у сред гроба.
Миран сада можеш ићи.
На Черкезе сад наићи
Нигде нећеш; ноћ ће глува
И трагове да ти чува.
Оштар кинжал узми ево,
Ако би се с киме срео,
Да ти буде у помоћи;
Не оклевај, него бежи
Под окриљем црне ноћи!”

​Дркће пила у рукама,
Она лежи пред ногама
Тога роба, па му пили
Тешке ланце, што су давно
Око њега присавили.
Из очију сузе лију.
Обоје су уздрктани,
Јер су ланци покидани.
„Слободан си!” она збори
„За чим твоје срце гори,
Постиг’о си, па сад бежи,
Час је згодан, не отежи!”
И на њему око њено
Стаја као упијено.
Љубав јој се у прсима
Савладана сад отима
Опет њему,
Као да није крај већ свему.
Ветар јој је диг’о вео,
Још је једном он видео.
„Не… не могу, мила моја,
Јер ме држи љубав твоја!
Твој сам, твој сам ја до гроба!
Да бежимо обадвоје
Изван ове земље твоје,
Да живимо сретно доба!” —
​„Никад, Русе! то никада!
Сласт живота изчезла је,
Ја за радост незнам сада,
Мени срећа већ не сјаје.
За мене је све пропало
Ништ’ ми није преостало.
Но је л’ можно, што сам чула,
Ти да другу љубиш саде?
Зар је љубав тако трула,
Да се тако мењат’ даде?
Иди, иди, па њу нађи,
С њом уживај час најслађи
У љубави,
Мене овде сад остави.
Шта ме јоште мож’ цвелити,
Шта ли већма саломити?
Збогом! збогом! мој благослов
Тебе неће остављати;
Последњи пут дај ми руку,
Морамо се растајати!”
​Он јој стиште руку белу,
И с последњим „збогом, мила!”
Своју љубав жарку, врелу
Душа му је млада слила
У пољубу пламеноме;
Па до реке оде ш њоме.
И сад по њој већем плива,
Све се даље отискива,
И све крају иде ближе,
И ено га већ се диже,
Доплив’о је до обале.
​Али сада рикну река,
Разбацајућ’ вале струјне,
И козак је издалека
Један сетан уздах чуо;
А када се окренуо,
Видео је вртлог само,
Де се пени тамо амо.
Черкескиње није било
Ни на брегу, ни код реке. —
Све се већем умирило.
Сред пустиње те далеке
Само месец озго сија
И ветричак што ћарлија.

​Поњао је, шта се збило.
При растанку није мог’о
Да још једном не погледи
Она места, где је млого
Дана као роб провео,
Где је чило пасао стадо,
Где је вукао ланце тешке,
Где је горко тако страд’о,
И на поток, где с’ одмарао,
Где је лепе снове стварао.
И све ређи мрак је био,
У доли се већ светлио
Зрак зорице, што долази,
Већ и руске страже спази,
Око стана што су бдиле,
Што су и њег ословиле.
}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. август 1870. Година XI, број 23. Стр. 353–357.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>cr99iqp6lkjtjpoiqo8gzidit9a09f2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб/Песма друга</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60700</id>
    <revision>
      <id>142275</id>
      <timestamp>2026-03-28T11:06:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Кавкаски роб/Песма друга]] на [[Кавкаски роб/Други део]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142275</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65" sha1="4vopsjbjf50srchoaa2327sponpap73" xml:space="preserve">#Преусмери [[Кавкаски роб/Други део]]</text>
      <sha1>4vopsjbjf50srchoaa2327sponpap73</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142277</id>
      <parentid>142275</parentid>
      <timestamp>2026-03-28T11:07:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Кавкаски роб/Други део]]</comment>
      <origin>142277</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="h2bc0d6yq3eptu6e53goeo2g8dau87t" xml:space="preserve">{{брзо_брисање}}</text>
      <sha1>h2bc0d6yq3eptu6e53goeo2g8dau87t</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>