Кнежева вечера

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Кнежева вечера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1559</id>
    <revision>
      <id>142324</id>
      <parentid>141690</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:45:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-20503-75</username>
        <id>19798</id>
      </contributor>
      <origin>142324</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3041" sha1="rrdiohg36bp0e6yroxj07pak1343qau" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Kraj</text>
      <sha1>rrdiohg36bp0e6yroxj07pak1343qau</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142325</id>
      <parentid>142324</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:45:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saroj</username>
        <id>15916</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2026-20503-75|~2026-20503-75]] ([[User talk:~2026-20503-75|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Coaorao|Coaorao]]</comment>
      <origin>141690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3597" sha1="jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Ја ћу отић' сјутра у Косово&lt;br&gt;
И заклаћу турског цар-Мурата,&lt;br&gt;
И стаћу му ногом под гр'оце;&lt;br&gt;
Ако ли ми Бог и срећа даде,&lt;br&gt;
Те се здраво у Крушевац вратим,&lt;br&gt;
Ухватићу Вука Бранковића,&lt;br&gt;
Везаћу га уз то бојно копље,&lt;br&gt;
Као жена куђељ' уз преслицу,&lt;br&gt;
Носићу га у поље Косово!&quot;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142326</id>
      <parentid>142325</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:49:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-20503-75</username>
        <id>19798</id>
      </contributor>
      <origin>142326</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2962" sha1="cnkx90zi5ua36xukr0ho1kyp6jz2h0p" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;


[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>cnkx90zi5ua36xukr0ho1kyp6jz2h0p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142327</id>
      <parentid>142326</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:50:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saroj</username>
        <id>15916</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Reverted edits by [[Special:Contribs/~2026-20503-75|~2026-20503-75]] ([[User talk:~2026-20503-75|talk]]) to last version by Saroj: unexplained content removal</comment>
      <origin>141690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3597" sha1="jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Ја ћу отић' сјутра у Косово&lt;br&gt;
И заклаћу турског цар-Мурата,&lt;br&gt;
И стаћу му ногом под гр'оце;&lt;br&gt;
Ако ли ми Бог и срећа даде,&lt;br&gt;
Те се здраво у Крушевац вратим,&lt;br&gt;
Ухватићу Вука Бранковића,&lt;br&gt;
Везаћу га уз то бојно копље,&lt;br&gt;
Као жена куђељ' уз преслицу,&lt;br&gt;
Носићу га у поље Косово!&quot;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142328</id>
      <parentid>142327</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:50:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-20503-75</username>
        <id>19798</id>
      </contributor>
      <origin>142328</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3502" sha1="m15iecng94zxtm2zot4sq85m84v4wly" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Ја ћу отић' сјутра у Косово&lt;br&gt;
И заклаћу турског цар-Мурата,&lt;br&gt;
И стаћу му ногом под гр'оце;&lt;br&gt;
Ако ли ми Бог и срећа даде,&lt;br&gt;
Те се здраво у Крушевац вратим,&lt;br&gt;
Ухватићу Вука Бранковића,&lt;br&gt;
Везаћу га уз то бојно копље,&lt;br&gt;
Као жена куђељ' уз преслицу,&lt;br&gt;
Носићу га у kraj</text>
      <sha1>m15iecng94zxtm2zot4sq85m84v4wly</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142329</id>
      <parentid>142328</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:51:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saroj</username>
        <id>15916</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2026-20503-75|~2026-20503-75]] ([[User talk:~2026-20503-75|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Saroj|Saroj]]</comment>
      <origin>141690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3597" sha1="jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Ја ћу отић' сјутра у Косово&lt;br&gt;
И заклаћу турског цар-Мурата,&lt;br&gt;
И стаћу му ногом под гр'оце;&lt;br&gt;
Ако ли ми Бог и срећа даде,&lt;br&gt;
Те се здраво у Крушевац вратим,&lt;br&gt;
Ухватићу Вука Бранковића,&lt;br&gt;
Везаћу га уз то бојно копље,&lt;br&gt;
Као жена куђељ' уз преслицу,&lt;br&gt;
Носићу га у поље Косово!&quot;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142330</id>
      <parentid>142329</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:54:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-20503-75</username>
        <id>19798</id>
      </contributor>
      <origin>142330</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3240" sha1="hhupgdjmno07u673j39059f8uyyjafc" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Ја ћу отић' сјутра у Косово&lt;br&gt;
И заклаћу турског цар-Мурата,&lt;br&gt;
Miki grejno telo

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>hhupgdjmno07u673j39059f8uyyjafc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142331</id>
      <parentid>142330</parentid>
      <timestamp>2026-04-02T06:55:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Saroj</username>
        <id>15916</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2026-20503-75|~2026-20503-75]] ([[User talk:~2026-20503-75|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Saroj|Saroj]]</comment>
      <origin>141690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3597" sha1="jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq" xml:space="preserve">Славу слави српски кнез Лазаре&lt;br&gt;
У Крушевцу мјесту скровитоме.&lt;br&gt;
Сву господу за софру сједао,&lt;br&gt;
Сву господу и господичиће:&lt;br&gt;
С десне стране старог Југ-Богдана,&lt;br&gt;
И до њега девет Југовића;&lt;br&gt;
А с лијеве Вука Бранковића,&lt;br&gt;
И осталу сву господу редом:&lt;br&gt;
У заставу војводу Милоша,&lt;br&gt;
И до њега дв'је српске војводе:&lt;br&gt;
Једно ми је Косанчић Иване,&lt;br&gt;
А друго је Топлица Милане. &lt;br&gt;
Цар узима златан пехар вина,&lt;br&gt;
Па говори свој господи српској:&lt;br&gt;
&quot;Коме ћ' ову чашу наздравити?&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по старјешству,&lt;br&gt;
Напићу је старом Југ-Богдану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по господству,&lt;br&gt;
Напићу је Вуку Бранковићу;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по милости,&lt;br&gt;
Напићу је мојим девет шура,&lt;br&gt;
Девет шура, девет Југовића;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по љепоти,&lt;br&gt;
Напићу је Косанчић-Ивану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по висини,&lt;br&gt;
Напићу је Топлици Милану;&lt;br&gt;
Ако ћу је напит' по јунаштву,&lt;br&gt;
Напићу је војводи Милошу.&lt;br&gt;
- Та ником је другом напит' нећу,&lt;br&gt;
Већ у здравље Милош-Обилића!&lt;br&gt;
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!&lt;br&gt;
Прва вјеро, потоња невјеро!&lt;br&gt;
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,&lt;br&gt;
И одбјећи турском цар-Мурату!&lt;br&gt;
Здрав ми буди, и здравицу попиј,&lt;br&gt;
Вино попиј а на част ти пехар!&quot; &lt;br&gt;
Скочи Милош на ноге лагане,&lt;br&gt;
Пак се клања до земљице црне:&lt;br&gt;
&quot;Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,&lt;br&gt;
Хвала тебе на твојој здравици,&lt;br&gt;
На здравици и на дару твоме:&lt;br&gt;
Ал' не хвала на таквој бесједи!&lt;br&gt;
Јер, тако ме вјера не убила!&lt;br&gt;
Ја невјера никад био нисам,&lt;br&gt;
Нит' сам био нити ћу кад бити,&lt;br&gt;
Него сјутра мислим у Косову&lt;br&gt;
За хришћанску вјеру погинути;&lt;br&gt;
Невјера ти сједи уз кољено,&lt;br&gt;
Испод скута пије хладно вино! &lt;br&gt;
&quot;- А проклети Вуче Бранковићу!&lt;br&gt;
Сјутра јесте лијеп Видов данак,&lt;br&gt;
Виђећемо у пољу Косову&lt;br&gt;
Ко је вјера, ко ли је невјера!&lt;br&gt;
А тако ми Бога великога,&lt;br&gt;
Ја ћу отић' сјутра у Косово&lt;br&gt;
И заклаћу турског цар-Мурата,&lt;br&gt;
И стаћу му ногом под гр'оце;&lt;br&gt;
Ако ли ми Бог и срећа даде,&lt;br&gt;
Те се здраво у Крушевац вратим,&lt;br&gt;
Ухватићу Вука Бранковића,&lt;br&gt;
Везаћу га уз то бојно копље,&lt;br&gt;
Као жена куђељ' уз преслицу,&lt;br&gt;
Носићу га у поље Косово!&quot;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]</text>
      <sha1>jdf9w1u61fh3u75kfhavpja55ssobdq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна/Део први/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60636</id>
    <revision>
      <id>142323</id>
      <parentid>142003</parentid>
      <timestamp>2026-04-01T12:01:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142323</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20226" sha1="ia049o5y1j81xkxlu3tr74myzhgyhwt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| I
| [[Злочин и казна/Део први/II|II]]
}}
{{gap}}Почетком јула, у веома топло време, изиђе, предвече један млад човек из своје собице, коју беше закупио од становника у улици С., на улицу, и лагано, као у недоумици, упути се К-ном мосту.&lt;br /&gt;
{{gap}}На степеницама је срећно избегао сусрет са својом газдарицом. Његова собица налазила се под самим кровом високе петоспратне куће и више је личила на орман, него на собу за спавање. А његова газдарица, у које је он закупио ову собицу са храном и послугом, становаше засебно за једне степенице ниже, и сваки пут, кад год би силазио на улицу, морао је проћи поред газдаричине кујне, која је према степеницама готово увек била широм отворена. И свагда би млади човек, пролазећи туда, осетио као неку нелагодност и снебивање, због чега се стидио и мргодио. Газдарици је био дужан до ушију, па се бојао и да се сретне с њом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није то, што би он уопште био тако бојажљив и повучен, баш напротив; али од неког времена био је у раздраженом и напрегнутом стању, сличном ипохондрији. Он се толико удубио у себе и одвојио од свију, да се бојао свакога сусрета, а не само сусрета са својом газдарицом. Сиротиња га је давила; али га је у последње време чак и његов бедан положај престао тиштати. Са својим свакодневним пословима са свим је престао и није се хтео занимати њима. У самој ствари он се није бојао никакве газдарице, па ма шта она имала противу њега. Али застајкивати на степеницама, слушати ма каква џангризања о тој свакодневној лудорији, до које му није ништа стало; сва та салетања о плаћању, па претње и жалбе, а он при том да се извија, правда и лаже, — зар није боље изшуњати се по степеницама као мачка и умаћи, да нико не види.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уосталом, данашњи страх од сусрета са његовом поверитељком чак је и њега поразио, кад је изашао на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„На какав посао хоћу да се одважим, а, међутим, каквих се тричарија плашим!” помисли он с неким чудним осмехом. „Хм… да богме… све је у човечијим рукама, па ипак пусти он, да му све испред носа измакне једино из чистога страха… то је правило… Занимљиво би било знати, чега се људи највише плаше? Нове намере, нове властите речи, плаше се они више свега… Уосталом, ја брбљам и сувише. Зато ништа и не радим, што брбљам. Или, ако хоћете, могло би се рећи и да због тога брбљам, што не радим ништа. То сам се овог последњег месеца научио брбљању, лежећи у куту по читаве дане и ноћи и размишљајући… о лудоријама. Али зашто сам пошао сада? Зар сам ја способан за ''то''? Зар је ''то'' збиља? Не, није то озбиљно. Тек сам себе забављам, ради сањарија својих; играчке! Јест, Бога ми — баш саме играчке!&lt;br /&gt;
{{gap}}На улици је била ужасна врућина, уз то још и запара, гурање, свуда креч, скеле, цигле, прашина, и онај нарочити летњи смрад, тако познат сваком Петрограђанину, коме не беше могуће закупити летњиковац. — све је то на један пут непријатно потресло и иначе растројене нерве младићеве. А несносни задах из пивница, којих је у овоме крају било веома много, и пијанице, које су свакога тренутка искрсавале преда њ, не гледећи на радно доба, допуњавали су одвратни и туробни колорит ове слике. Осећај најдубље мрзовоље на мах сену по нежним цртама младога човека.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узгред буди речено, он је био иначе врло леп човек, с дивним мрким очима, смеђ, повисок, танкострук и лепо развијен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Убрзо западе у дубоку замишљеност, па, штавише, толико се занесе, да, идући даље, није опажао, шта се око њега збива, нити је желео на то обраћати пажње. Овда-онда би само по штогод промрмљао за се, а то је долазило од навике да са собом разговара, као што је мало час и сам признао. У том тренутку и сам је приметио, како му се мисли с времена на време бркају, и како је веома слаб. Већ је други дан како готово ништа није окусио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Био је тако бедно одевен, да би се други, макар на то и навикнут човек, стидио на беломе дану изићи у таким дроњцима на улицу. Уосталом, овај је крај био такав, да је у њему било тешко лошим оделом ма кога задивити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Суседство Сенарскога трга, обиље извесних завода, и, поглавито, занатлијско и раденичко становништво, збијено у ове унутрашње улице и уличице петроградске, прошарали би општи изглед покадшто таким приликама, да би било чудно и задивити се каквој новој појави. Ну на души овога младића накупило се толико пакосног омаловажења, да се, и поред све своје, покадшто веома младачке осетљивости, није ни мало стидио изаћи на улицу дроњав и исцепан. Друга је ствар, кад би се срео са каквим познаницима, или са бившим друговима, са којима уопште није волео да се сретне…&lt;br /&gt;
{{gap}}А међутим, кад му нека пијаница, — коју су у то време, Бог би га знао куда и зашто, возили улицом у огромним таљигама, запрегнутим великим теретним коњем, — у пролазу довикну: „Еј, ти, швапски качкетлијо!” и издра се из свега грла, показујући руком на њега, — млади човек на један пут застаде и, дрхћући, маши се за своју капу. А та капа је била висока, округла, као што је дрводеље носе, али већ сасвим изношена, избледела, прорешетана и прљава, без обода, и без икака облика згњечена на страну. — Ну то не беше стид, што га обузе, него са свим друго осећање, налик чак на страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Та знао сам ја то! гунђао је он смућено, — то сам и мислио! То је већ којешта! Ето, макар каква глупост, макар каква худа ситница, може да поквари читаву замисао! Да, да, моја капа и сувише пада у очи… Смешна је, па зато и пада у очи… Уз моје дроњке је потребна простија капа, па ма изгледала као каква лепиња, а не ово чудо. Овакву капу нико и не носи. На врсту далеко сваки је опази, запамти… главно је, да се ''онда'' запамти, и ето ти неоспорна доказа. Ту је потребно што мање пасти у очи… Ситнице, ситнице су главне ствари!… Ето, те проклете ситнице увек све и покваре…&lt;br /&gt;
{{gap}}Није имао далеко да иде: он је чак знао, колико је корака од његових врата. Било их је равно седам стотина и тридесет. Једном приликом он их је избројао, кад је већ био сасвим занет својим сањаријама. У оно време и сам још није веровао тим својим сновима; он се само дражио њиховом безобразном, али примамљивом дрскошћу. Али сад, после месец дана, почео је другаче гледати на ствар, и, не водећи рачуна о томе, што је непрестано сам у себи са омаловажењем говорио о својој немоћи и нерешљивости, стаде се, готово и нехотице, привикивати, да те „безобразне” снове сматра већ као предузеће, ма да још никако није себи веровао. Сад је, штавише, пошао да чини ''пробу'' за то своје предузеће, и сваким кораком узбуђење му је расло све јаче и јаче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са обамрлим срцем и нервном дрхтавицом пришао је колосалној згради, која је једном страном излазила на канал, а другом на **ску улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова се кућа састојала из самих малих станова и била насељена људима свакојака занимања, — кројачима, браварима, куварицама, некаквим Немцима, девојкама, које су живеле на своју руку, ситнијим чиновништвом и т. д. Само се види, како они што улазе и излазе промичу једно поред другога под обема капијама и кроз оба дворишта. Ту је било три или четири кућна надзорника. Млади је човек био врло задовољан, што се није сукобио ни с једним од њих, него се непримећен шмукнуо одмах из капије надесно уз степенице. Степенице су биле мрачне и узане, али он је већ све то знао и промотрио, и баш му се то и допадало: у такој помрчини и радознали поглед није био опасан. „Кад се сад овако плашим, шта ли би било тек онда, кад бих нешто одиста приступио ''послу''?…” помисли он и нехотице пењући се на четврти спрат. Овде му препречише пут ислужени војници, носачи, што изношаху намештај из једнога стана. Он је још од пре знао, да је у том одељењу обитавао некакав Немац, чиновник, са својом породицом: „може бити, да се овај Немац сада сели, и можда ће на четвртом спрату, са овим степеницама и на овом ходнику, остати за неко време само бабин стан заузет. То је добро… за сваки случај…” помисли он опет и зазвони на бабином стану. Звонце одјекну потмуло, као да је од лима а не од бакра. У маленим становима оваквих кућа, скоро су сва звонцад таква. Већ беше заборавио звук овога звонцета, и сад, овај особити тон, као да га на нешто подсети и јасно му представи… И он задрхта, нерви му овога пута беху већ и сувише ослабели. Мало за тим врата се полако отшкринуше: домаћица провири кроз отвор, и с очигледним неповерењем погледа на њега, а само су јој се виделе очи, како севају из мрака. Али кад виде, да у ходнику има доста света, ослободи се и сасвим отвори врата. Младић ступи преко прага у мрачно предсобље, преграђено преградом, за којом је била тескобна кујница. Старица је стајала пред њим ћутећи и питајући га гледала. То је била мала, мршава баба од својих шесет година, оштрих и пакосних очију, са малим шиљатим носем и неповезаном главом. Њена отворено-плава, једва проседела коса била је јако намазана помадом. Око њеног танког и дугачког врата, који је личио на кокошију ногу, омотавао се некакав вунени дроњак, а на плећима, мада је била врућина, висио је сав рашчупан, пожутео кожни огртач. Старица је сваки час кашљала и стењала. Мора бити, да ју је младић погледао неким особитим погледом, јер и у њеним очима на мах сену опет пређашње неповерење.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Раскољников, ђак, походио сам вас пре месец дана, похита да каже младић и лако се поклони, сетивши се, да је потребно показати се мало љубазнијим.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сећам се, драги мој, врло се добро сећам, да сте долазили, проговори баба сасвим разговетно. Не скидајући својих радозналих очију с његова лица, као и мало пре, гледала га је испитујући.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па ето… видите… и опет, ради истог посла… настави Раскољников, збунивши се мало и чудећи се бабином неповерењу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Уосталом, можда је она и увек таква, само ја то онда нисам приметио”, помисли он уз непријатно осећање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба поћута мало, као да нешто премишља, затим се склони, и, показујући на собна врата, рече, пропуштајући госта напред:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Прођите, драги мој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Собица, у коју уђоше, са жутим тапетама, цвећем и мусулинским завесама на прозорима, била је у овом тренутку јасно обасјана зрацима вечерњег сунца. „И ''тада'' ће, може бити, исто овако сијати сунце!…” изненада сену кроз главу Раскољњикову, и брзим погледом прелети све по соби, да би могао што боље проучити и запамтити где што стоји, и како је распоређено. Али у соби не беше ничега особитог. Сав намештај, веома стар и од жутога дрвета, састојао се из дивана, са великим наереним дрвеним наслоном, округлога стола пред диваном, столића за тоалету са огледалцем о зиду, неколико столица поред зида и две три јефтине слике у жутим оквирима, на којима беху насликане некакве немачке девојке с тицама на рукама, — то је било све. У куту пред иконицом горело је кандило. Све је било веома чисто: и намештај, и под били су тако углачани, да се све сијало. „Лизаветина посла,” помисли у себи Раскољников. Ни трунчице једне није било могуће наћи у целом стану. „Само у опаких и старих удовица можеш видети оваку чистоћу,” продужавао је он мислити у себи и радознало погледа испод цицане завесе на вратима у други собичак, где је била бабина постеља и орман, и у који он још ни један пут није завирио. Цео бабин стан чиниле су те две собице.

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 13. и 20. фебруар, Бр. 6. и 7. Год. III, стр. 45-46; 53-55.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>ia049o5y1j81xkxlu3tr74myzhgyhwt</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>