Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.22 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 14 15628 142344 101858 2026-04-05T10:46:18Z ~2026-20963-23 19807 142344 wikitext text/x-wiki oj ubave male mome od kud pa ovo devojce ide na goru da seje da pokupi sve ebtmmqgbzpy1mcunq36qgirgcszollz 100 60058 142343 142315 2026-04-04T12:38:59Z Coaorao 19106 142343 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Максим | презиме = Горки | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1868 | годинасмрти = 1936 | опис = '''Максим Горки''' је био руски писац, оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. | слика = Maxim Gorky LOC Restored edit1.jpg | опис_слике = | википедија = Максим Горки | вики_цитати = Максим Горки | остава = | остава_кат = Maxim Gorky }} == Дела == * [[Сат (Горки)|Сат]] (''-{Часы}-'') * [[Кан и син]] (''-{Хан и его сын}-'') * [[Прича о добром ђаволу]] * [[Песма о соколу]] * [[Једном с јесени...]] * [[У степи]] * [[Зазубрина]] * [[Пред животом]] (''-{Перед лицом жизни}-'') * [[Болес]] (''-{Болесь}-'') * [[Пролетње мелодије]] * [[Легенда (Горки)|Легенда]] * [[Тамница (Горки)|Тамница]] (''-{Тюрьма}-'') * [[„До краја!”]] * [[Макар Чудра]] * [[Бивши људи]] * [[На сплаву]] == Преводиоци == * [[Косара Цветковић]] * [[Аксентије Бацетовић]] trarakkxfjyvhsaumofd4q5lr84u21c 0 60701 142342 142308 2026-04-04T12:04:43Z Coaorao 19106 142342 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Камени гост (''-{[[:ru:Каменный гость (Пушкин)|Каменный гость]]}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац = Драгутин | година= | белешке= }} <poem> ​{{gap}}{{gap}}{{gap}}Seporello: {{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}O statua gentilissima {{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Dei gran Commendatore!… {{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Ah, Padroni!… {{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}'''Don Giovani.''' ​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА I''' ​Ноћ. Гробље близу Мадрида. Дон-Жуан и Лепорело. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Чекајмо овде ноћ! — Ух! Једва већ Доспесмо и ми до врата Мадрида. Пожурићемо кроз знане улице, Скрив’ брке плаштом, — капом обрве. Шта мислиш ти: хоће л’ те познати? ​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Да, Дон-Жуана, морам признати; Имаде налик бездана препуна. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Збиља? Па ко ће познати? ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Први стражар… Гитана или пјани музикант, Ил’ какав брат, безбрижни каваљер, У плашту, с капом шпадом под мишком. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Шта марим, па баш и да познају! Краљ нек не сретне а већ осталих У Мадриду се нећу плашити. ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' А сутра за све краљ ће дознати: Дон-Жуан да је из свог прогонства, У Мадрид дош’о. — Па сад кажите, Шта ће он рећи? ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Прогониће ме. За цело главу неће узети, Јер ја државни нисам преступник. Он мене воли, па ме прогања Рад’ мога мира, испред родбине Убијенога. ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Ах, то, то! Кам’ да остасмо тамо, боље је! ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Слуга покоран! Само што нисам Од муке умро… Па какав је свет? Какова земља? Небо?… прави дом! А њине жене? Небих мењао, Као што видиш глупи Лепорело, Андалузије последњу сељанку Са лепотицама првим њиховим. С почетка ми се беху допале С плавим очима, нежном белином И са скромношћу — беше ново све; Ал’ хвала Богу, брзо дође свест И видех да сам глупо радио. Сувише мртве, као воштане… А наше!… Ал’ гле, сећаш ли се ти, Ово је место нама познато? ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Како да незнам? Антонов манастир; Познајем, ви сте ишли овуда, У шуми ја сам коње држао. Проклета дужност, признајем, а ви Пријатније сте тад’ уживали Но ја, верујте! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (замишљено) Јадна Инеса! Ње више нема! Јест, ја љубљах њу! ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''} Инесу, црнооку? О, сећам се већ! Три месеца сте облетали је, Док вам лукави није помог’о. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' У Јулу… ноћу… чудне милине Нађох у њеном тужном погледу И премрлим уснама. То је чудно. Ти, чини ми се, ниси сматрао Баш да је дивна. И збиља не беше Лепотице праве у њојзи… Очи… Поглед и очи… Таква погледа Сусрео нисам никада! А глас, Слабачак беше к’о у боника. Муж јој је био тиран сурови, То позно сазнах — јадна Инеса! ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Што? За њом одмах друге дођоше. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Тако је! ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Па, живи били, биће и других. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' И то. ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Коју ли ћемо сад у Мадриду Да потражимо? ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' О, Лауру! Њојзи ћу право да похитам сад. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Добро. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' На врата право; а буде ли ко Унутра већ — на прозор зваћу је. ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Нек тако буде! Да смо весели! Међер нас мртви дуго не буне. Ко то долази? (Долази монах.) {{gap}}{{gap}}'''Монах''' Она ће доћи сада… Ко је то? Да л’ људи Дона-Ане? ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Не, ми смо сами своји. — господа. Овуд’ ходамо. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' А ви, шта ћете? {{gap}}{{gap}}'''Монах''' У ово доба увек долази, Свом мужу на гроб, Дона-Ана. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Дона Ана де Силва? Шта? Супруга командора Ког’ је убио?… не сећам се ко. {{gap}}{{gap}}'''Монах''' Развратник, хула, Жуан безбожни. ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Охо! Гле сад! О Дон-Жуану глас И у манастир мирни продире: Оци му Свети химне певају. {{gap}}{{gap}}'''Монах''' Ви њега знате, може бити… {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Ми? Никако! А где је сада? {{gap}}{{gap}}'''Монах''' Није овде он… У прогонству је негде далеко. ​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' И хвала Богу! Што даље боље! Те развратнике У мешину бих, па све у море. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Шта? Шта брбљаш ти? {{gap}}{{gap}}'''Лепорело​''' Ћутите: Ја намерно… ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' И командор је овде сахрањен? {{gap}}{{gap}}'''Монах''' Јест! Овај му спомен жена подиже, И сваког дана овде долази, За покој душе да се помоли И да проплаче. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Чудна удова! А покојник је љуто ревнов’о Под кључем Дону чувао је он: Од нас је нико није видео. А је ли лепа? ​​{{gap}}{{gap}}'''Монах''' Ми пустињаци, Не заносимо се женском лепотом, Ах’ грех је лагат’ и сам угодник Њену лепоту мора признати. {{gap}}{{gap}}'''Дон Жуан''' Баш желим с њоме да говорим. {{gap}}{{gap}}'''Монах''' О, Дона-Ана, никад с људима Не разговара. ​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' А с вами, оче? {{gap}}{{gap}}'''Монах''' Са мном је друго — са калуђером… Гле, ево и ње. (Долази Дона-Ана) ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Отвор’те, оче, ​​{{gap}}{{gap}}'''Монах''' Сад, сад, сењора: ја се не надах… (Дона-Ана оде за монахом) {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' А? Каква је? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не видех са свим. Под удовичким валом жалосним Опазих само малу петицу. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' За вас довољно. А машта ваша Досликаће вам за час остало; У том сте бољи и од сликара, Све вам је једно ма где почели — С обрва, с ногу. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Чуј, Лепорело, С њоме се морам, збиља, познати. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Ено сад! Све како ваља! Мужа убио; Сад би да гледа сузе удовој. Несавесниче! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Већ се смркава. Док месец није таму над нама, У светли сумрак још претворио, Хајд’мо у Мадрид. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (за себе) И гранд Шпањолски као разбојник. Ноћ очекује, боји се месеца! Проклето жиће! Боже! Докле ћу Овако с њиме? То се сустаде! (Оду) {{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА II''' (Соба. — Ужина код Лауре.) {{gap}}{{gap}}'''I Гост''' Кунем ти се, никада, Лаура, Овако до сад’ ниси играла! Како си ролу дивно схватила! {{gap}}{{gap}}'''II Гост''' И са каквом је снагом развила! {{gap}}{{gap}}'''III Гост''' С каквом вештином! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Да, ја сам вечерас Сваким покретом, речју владала; Надахнуће ме обузело сву. Речи су лиле ко да их рађа Не памет хладна — срце… {{gap}}{{gap}}'''I Гост''' Истина. Па и сад твоје очи сажижу И лице пламти. Још не пролази То узбуђење. Недај, Лаура, Да се угаси: певај, Лаура, Певај нам што год! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Дајте Гитару (Пева) {{gap}}Тихи зефир, {{gap}}Струји етир, {{gap}}Шуми, лети, {{gap}}Гвадалкивир. Месечина трепти сјајна, Тише! Чуј, гитаре звон! Шпањолкиња, ено, бајна, Наслања се на балкон. {{gap}}Тихи зефир, {{gap}}Струји етир, {{gap}}Шуми, лети, {{gap}}Гвадалкивир. Скини вео, мили цвете, Сијни као мајски дан, Кроз гвоздене те преплете Дивну нону пружи нам. {{gap}}Тихи зефир, {{gap}}Струји етир, {{gap}}Шуми, лети, {{gap}}Гвадалкивир. {{gap}}{{gap}}'''Сви''' О, bravo! bravo! дивно! прекрасно! {{gap}}{{gap}}'''I Гост''' Нек’ ти је хвала, чаробнице! Ти Опијаш срца. У животу сласти, Љубави само музика уступа; Но и љубав је мелодија. Гле, Карлос је тронут, твој суморни гост. {{gap}}{{gap}}'''II Гост''' Какви су звуци! Духа колико! А ко је спева? {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Дон Жуан. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Шта? Дон Жуан! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Спевао ми је некад, верни друг, Мој ветрењасти, мили, љубавник. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Безбожник мрски. Дон Жуан је твој, А ти си луда! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Ти си безумник! Овог ћу часа слуге позвати, Да те протресу, ма да си шпански гранд! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (устаје) Хајде, зови их. {{gap}}{{gap}}'''I Гост''' Лаура, остави!… Не, Дон-Карлосе! Она се не сећа… {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' {{gap}}Шта? Да је Жуан, на часном двобоју Рођенога му брата убио? И збиља жалим њега што није. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Признајем, глуп сам, што се расрдих. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Аха! Признајеш да си глуп? Сад ти опраштам. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Крив сам, Лаура! Не замерај ми. Но знаш, не могу Да равнодушно слушам име то! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Јесам ли крива ако који пут С усана ово име полети? {{gap}}{{gap}}'''Гост''' Сад нас увери да ниси срдита, Пој, нам Лаура. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Још једну само. Позно — већ је ноћ. Но, шта да певам? А, слушајте! (Пева) {{gap}}{{gap}}'''Сви''' Прекрасно! Дивно! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' А сад, лаку ноћ! {{gap}}{{gap}}'''Гости''' Збогом, Лаура. (Сви одлазе. Лаура задржава Дон-Карлоса.) {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Ти, узбеснели, овде остани! Допадаш ми се; на Дон-Жуана Ти ме потсети, кад ме нападе И стиснув’ зубма када зашкрипа. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Пресретни! И ти си га љубила? (Лаура потврђује главом.) Врло? {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Врло… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' И сад га љубиш? {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' И овог тренутка?… Не, не љубим га. Двоје не могу. Сад тебе љубим. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Реци, Лаура, Која ти је година? {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Осамнаеста. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Млада си врло и бићеш млада још Пет, шест ли лета. Око лица твог Шест лета јоште облетаће те, Ласкањем, дворбом, да те дарују, Серенадама да те заносе, Друг другу за те крв да пролије, На раскрсници, ноћу. Али кад Пролети време, очи утону, Борама твоје лице потамни, А седе власи главу обеле, Када те стану звати старицом, Шта велиш, онда?… {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Онда?… Нашто сад О том да мислим? Какав разговор? Ил’ тебе прате увек мисли те? Отвори балкон. Тихо како је! Топал је ваздух: а ноћ, лимуном И лавром, мири; месец блеђани Светли на плавну густом и тамном, И стража виче, отегнуто, јасно!… А у Паризу, на том’ северу, Небо је, можда, облак закрио И киша сипи, ветар завија. Па тиче ли нас се то? — Чуј, Дон-Карлосе, Ја хоћу да се одмах насмејеш! Но? — Тако! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Мили Демоне! (На вратима куцање.) {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (с поља) Хеј, Лаура! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Ко је? Чиј’ је ово глас? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Отвори… {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Да није!… Боже!… (Отвара врата; — Улази Дон-Жуан.) {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Здраво, Лаура! {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Дон-Жуан?! (Полети му у загрљај.) {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Шта?! Дон-Жуан?! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Лаура, друже мој! (Пољуби је.) Ко ти је ово, мила Лаура? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Ја, — Дон Карлос. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Гле, ненаднога сусрета! Стојим ти сутра сав на услузи… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' Не! Сад, у овај час. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Дон-Карлосе, станите! Ви сте код мене — не на улици — Извол’те, на поље! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (не слуша је) Чекам. Но, шта је? Ти си при шпади. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не чека ти се, е па изволи! (Бију се.) {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Јаох, Жуане! (Сакрије лице у постељу. Дон-Карлос пада.) {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Устај, Лаура. Свршено је већ. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Како? Мртав? Прекрасно! У мојој одаји! Шта сад да радим, ти, лоло, ђаволе? Куд’ да га кријем? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Жив је, можда, још. (Прегледа тело.) {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Јест, жив је, жив је! Погле, проклети! У срце право — и не промаши. И крв не цури из ране троугле, Више не дише — и он вели: жив? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Шта му знам? Сам је тако хтео. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Ех, Дон-Жуане, Баш је досадно… Увек сукоби!… А он све невин… Збиља, откуда? Давно л’ си овде? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Само што стигох, И то све кришом — нисам опроштен. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' И сетио се своје Лауре? Што је добро, добро је. Али ипак ја Неверујем. Прошо си случајно, Па дом кад виде… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не, моја Лауро, Упитај Лепорела. Мој је стан Тамо за градом, у крчми проклетој. Тек због Лауре дођох у Мадрид. (Љуби је.) {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Мој мили друже! Стани… крај мртвог… с њиме шта ћемо? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Оставимо га, још пре расвитка, На раскрет ћу га кришом однети. {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Ал’ пази да те ко не примети. Добро те дође минут доцније, Ту ужинаше твоји другови! Тек што одоше. Да си их застао! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Лаура, љубиш ли га давно? {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' Кога? Ти бунцаш. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Збиља. Кажи ми, За мог’ осуства колко си успела Да ме изневериш? {{gap}}{{gap}}'''Лаура''' А ти, обешењаче? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Реци… ал’ немој, после о томе! {{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА III''' (Гробље. Споменик командора.) {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (прерушен као калуђер) Лепше за лепшим! Убив’ ненадно Дон-Карлоса, ко смерни калуђер, Сакрих се ту — и гледам сваки дан Прелепу моју удову. И она Смотрила ме је веће. До сада Не прозборисмо речи, ал’ данас, Упустићу се с њоме; време је! Како да почнем? „Приступам”… ил’ не: „Сењора”… ба! Шта севне у памет, То ћу јој рећи и без припреме, Ко импровизатор песме љубавне… И време већ је да дође. Без ње Командор нешто тужан изгледа. Какав је овде, као исполин! Па каква плећа! Шта је Херкулес! А беше мали, кржљав покојник; Ту да се успне на прсте ни руком До свога носа не би досегн’о На Ескуралу кад се скобисмо Натаче ми се на мач и умре Као на игли стршљен; ал’ беше И горд, и смео, и дух сурови… Ах, ево ње. (Долази Дона-Ана.) {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Он опет овде! Оче мој, Узнемирих вам мисли побожне, Простите… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ја то морам молити Од вас, Сењора, можда сметаћу Жалости вашој да се излива. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Не, не, оче мој! мој бол је у мени Уз ваше, моје молитве ће к’ небу Пристати смерно. И ја молим вас, Да вашу молбу с мојом здружите. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' С вама да молим, Дона Ана, ја? Зар сам достојан тога удела! Са порочнима несмем устима Да вашу свету молбу понављам. Из даљине сам вазда гледао Побожна када тихо клекнувши, На бледи мрамор црне витице Разаспете — тада помишљам: Анђелак тајно на гроб силази. Збуњено срце тада не може Молитве наћи. Ја се дивим само И мислим: ал’ је сретан мрамор тај, Загреван њеним дахом небесним И кропљен њеним љубав-сузама! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Какве су то речи! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Сењора! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Мени?… Ви заборављате… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Шта? Недостојни Да сам калуђер? да грешним гласом Спокојства вечног буним светињу? {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Мени се чини… Ја то не схватам… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' А видим ви сте све, све дознали! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Шта сам дознала? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Да нисам монах. Дона, ево ме, Крај ваших ногу, ви се смилујте! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' О Боже! Устајте, устајте! Ко сте ви? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Безнадних жеља жртва несретна. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' О, Боже мој! Овде пред гробом! Одлазите! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Минуту, Дона-Ана! Само минуту! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Ако ко дође!… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Затворено је. Једну минуту! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Но, шта је, дакле? Шта ви желите? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Смрти! О, дај да умрем крај тих ножица, Мој бедни прах нек овде сахране, Не поред праха за вас милога, Не ту, не близу — даље одавде: До самог прага, тамо пред врати, Те да се моје плоче коснете Ножицом лаком или одећом Овамо када, на тај горди гроб Косице ваше разаспете ви. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Ви нисте при себи!… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Зар је безумље, Што желим краја бедном животу? Та да сам махнит ја бих желео Да жив останем; надао бих се Љубављу да ћу таћи срце вам. Да сам безуман по целу бих ноћ Испод балкона вашег стајао И серенадом бунио вам сан. Не бих се скрив’о већ бих у наточ Тражио пута да ме смотрите; Да сам сумахнут не бих верујте Тајно тужио… {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Дакле, ви сте? — Ћутите? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ох, Дона, случај, он ме доведе! Да није тога ни ви никада Тешку ми тајну неби сазнали. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' И ви љубите мене одавно? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Одавно ил’ не, ни сам незнам већ Но само од тад цену познајем Тренутна жића; само од тада Разумео сам срећа шта значи. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Уклоните се, ви сте опасан. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Опасан? Како? {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Страх ме да слушам. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ја ћу ћутати; само не гонте Тог’, који жуди за тим погледом. Надежде дрских нисам гајио Нит’ желим друго но да гледам вас, На живот кад ме Бог осуди већ. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Идите! — овде није место то, За такве речи, такву махнитост… Сутра… код мене; ал’ дајте ми реч: О понашању како приличи Па да вас примим; — ал’ с вечер’ — доцније… Нисам видела никог од кад сам Обудовила… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Анђеле! Дона Ано! Бог нек вас теши, као што сте ви Патника једног утешили сад! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' А сад, идите! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Још један часак. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Онда идем ја… И молитва ми Не иде више. Узбунисте ме Речима светским, а слух одавна Од тог одвикну — дакле, до сутра! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' {{gap}}Неверујем још! Тој срећи несмем да се радујем, Вас сутра да видим?… И то овде не… И не на кратко?! {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Да, сутра, сутра. Како вас зову? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Дијего де Клавидо. {{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Праштајте, Дон-Дијего. (оде) {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Лепорело! (Лепорело долази.) {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Шта захтевате? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Мили Лепорело! Сретан сам! — „Сутра, у ноћ, доцније”… Мој Лепорело, сутра! спремај се… Сретан сам као дете… {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' {{gap}}С Дона-Аном Ви говорили? Она, можда вам, Две три ласкаве речи казала, Ил’ сте је можда, благословили? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не, Лепорело, састанак ми је Већ назначила! {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Истина? О, удовице, све сте такве ви! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Како сам сретан! Сада бих пев’о, сав свет грлио! {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' А наш командор? Шта ће рећи он? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Дакле, ти мислиш биће саревњив? О, не: та он је човек разуман, Миран је, ваљда, од кад издахну. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Само гледајте на ту статуу. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Што? {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Ко да вас гледа, па још срдито. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Хајд, Лепорело, Моли статуу да ме посети Код Дона-Ане, где ћу бити ја. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Зар статуу у госте? А што? {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Свакако не да с њоме говорим! Моли статуу у ноћ, доцније, Код Дона-Ане, да се појави На прагу собе… {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Воља вам је сад Збијати шале и с ким! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Одлази. {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Но… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Иди! {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (долази статуи) Прекрасна и преславна статуо! Мој господар, Дон-Жуан, моли вас Да изволите… Не смем, Бога ми! Мене је страх. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Плашљивче! Сад ћу те! {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' {{gap}}Дозвол’те! Мој господар, Дон-Жуан, моли вас Доцније, сутра, да му дођете Код супруге вам. И станте на врати. (статуа климне главом, у знак пристанка) Ај! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Шта је? {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Ај, Ај! Ај, ај… умрех! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Но, шта је с тобом? {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (клима главом) Статуа… ај! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ти се поклањаш? {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Не, не ја — она! {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Какве глупости? {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Идите сами. {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Но, гледај, плашљивче! (Прилази снатуи) Командоре, молим, дођи ми Код твоје жене, где ћу сутра ја, И стој на врати. Пристајеш ли? Шта? (Статуа климне главом) О, Боже! {{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' Шта? Не рекох ли… {{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Беж’мо! (оду) ​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА IV''' (Соба Дона-Ане. Дон-Жуан и Дона-Ана.) ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Примила сам вас, Дон-Дијего! Само Бојим се, да вам тужни разговор Не буде тежак. Бедна удова Тек боле има. Сузе с осмехом Сличне су као време априлско. А што ћутите? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}Немо уживам, У мисли, да сам сада на само Са Доном-Аном, овде — тамо не, Не пред гробницом сретна мртваца, Нити вас гледам на коленима Како клечите поред мрамора. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Дон-Дијего, Зар саревњиви! И муж у гробу Мучи вас… ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}Несмем да сам саревњив, Ви га избрасте. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Не, већ мајка ми, Силом ме даде за Дон Алвара, Он беше богат, а ми — сироте. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Пресретни! златом, што га принесе Богињи на дар, он је купио Блаженство рајско! Ах, што нисам пре О вама знао — с каквом радошћу, За један поглед дао бих вам све; Мој сан и благо, све бих жртвов’о, И ваше воље постао бих роб! Жеље бих ваше све изучио’ Да говем њима, те да живот ваш Окружим, Дона, рајским чарима! Ах, мени судба друго придели! ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Дијего, стан’те! Преступни је грех Да слушам — ја вас несмем љубити: Ја морам бити верна и гробу. Дон-Алвар само кад би знали ви Како ме љубио! О, за цело он Зборио не би с госпом ни којом. Да је удова; брачној љубави Био би веран. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}О, Дона-Ана, Не муч’те срце вечним споменом Супруга. С правом казните ме сад, Можда сам казну заслужио ја. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' За што? Везама светим нисте везани Ни скојом — јел те? Што ме љубите Предамном и пред небом чисти сте. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Пред вама? Боже! ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Зар сте криви што Предамном? Каж’те, у чему ли? Но? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не, никада! ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}​Дијего, шта је то? Предамном криви? За што? Кажите! ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не, ни за што. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Дијего, реците! Ја молим, хоћу сад… ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Не, не! ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' А, тако моју вољу слушате! Мало час шта сте говорили ви? Желите мојим робом постати. Расрдићу се, каж’те, Дијего, За што сте криви преда мном?… ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}Несмем: Тада ћете ме омрзнути ви. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Не, не! У напред ја вам опраштам Ал’ хоћу да знам. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}За што желите Тајну ужасну и убилачку? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Ужасну тајну?… Ви ме мучите: Радознала сам страшно — шта је то? И како сте ме увредили? Чим? Ја вас незнадох. Нисам имала Непријатеља, осим једнога Убијцу мужа. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (за се) ​{{gap}}Ствар се расплета! Реците ми, Дон-Жуан несретни Није л’ вам познат? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Од свог рођења Још га невидех. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}А ви свом душом Мрзите њега? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}То част захтева. Ал’ ви хоћете да избегнете Питање моје, Доне-Дијего; Ја захтевам… ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}И с Дон-Жуаном Кад би се видли? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Разбојника бих Ножем у срце. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}Дона-Ано, Где ти је нож? Ево моја груд. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Дијего! Шта, ви? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Нисам Дијего — ја сам Дон-Жуан. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' О, Боже! не, неверујем то! ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Чуј, ја сам Жуан. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Ја не верујем. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ја сам убио Супруга твога; и чуј, не жалим, Нити се кајем! ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Шта чујем сад? Не, није истина! ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ја, Дон-Жуан, љубим те… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' (падајући) ​{{gap}}О! Мени је тешко! Боже! Где сам ја? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Небо! Шта је с њом сада? Дона! Шта вам је? Освестите се: гле, твој Дијего, Твој роб код ногу… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Остави ме, ох! (слаба) Ти си убијца, ти ми оте све, Што у животу… ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}Мило створење! Вољан сам свиме то да искупим, Код твојих ногу чекам заповест: Да умрем — кажи; или да живим За тебе само… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}И то, Дон-Жуан? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Зар вам га нису они сликали Као злочинца, кугу? О, Дона-Ано; Тај глас и није можда претеран; Можда са многих зала савест ми Посрће; али од тог времена, Кад вас угледах измених се ја, Препорођен сам, чини ми се, сав! Јер вас љубећи љубим честитост И првог пута смерно пред њоме Ја задрхтах својим коленом. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' О, Дон-Жуан је слатког говора То сам слушала, да је лукав… Ви, Безбожник ви сте, прави развратник И демон сушти. Кол’ко убисте Сиротих жена? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ни једне до сад нисам љубио. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}То да верујем: Дон-Жуан тек сад љуби први пут И нове жртве неће у мени! ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Та да сам хтео да вас обманем, Зар бих вам своје име признао, Које ни чути не можете ви? Какве преваре има у томе? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Ко знаде вас? Ал’ како смедосте Овамо? Та вас могу познати И тада вам је не избежна смрт. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Шта значи смрт за слатки састанак? Драге им воље живот поклањам! ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}Али одавде Да ли умаћи можеш, небриго? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (љуби јој руку) И ви за живот, бедног Жуана, Бринете? Дакле, мржње нестаје У рајској души Доне премиле? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Ах, кад бих могла да вас омрзнем! Ал’ растати се ипак морамо. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Хоћу л’ вас видет’ скоро?… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' ​{{gap}}​То незнам! Некада… можда… ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' А сутра? ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Где? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Овде. ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' О, Дон-Жуане, ал’ сам слаба ја! ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' У знак растанка мирни пољубац… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Иди време је. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Један, хладни, мирни… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Како си несносан! на, ево ти он… (Пољуби га, на вратима лупа.) Ко лупа тамо? Скриј се Жуане! ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Мој мили друже збогом — до сутра. (Одлази али се брзо враћа бежећи.) А!… ​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' Шта ти би? А? (На улазу се јавља статуа командора. Дона-Ана с вриском пада.) ​{{gap}}{{gap}}'''Статуа''' Дођох на позив. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' О, Боже! Дона-Ана! ​{{gap}}{{gap}}'''Статуа''' ​{{gap}}Махни је! Све је свршено. Дрхћеш Жуане? ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' Ја? Не!… Звах да те видим. ​{{gap}}{{gap}}'''Статуа''' Дај твоју руку. ​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' ​{{gap}}Ево ти… О, тежак је твој стисак камени! Остави, пусти — руку пусти ми! Ја гинем — сврших — о, Дона-Ано! (Стропошта се.) 24. Септем. 1894 г. Београд </poem> == Извор == 1894. ''Звезда'', бр. 48, 49, 50, 51, 52. и 53. {{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}} [[Категорија:Александар Пушкин]] h5ijxzlez3rl78ytuzqdzyxshr9fxwa