Стојану Новаковићу

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Стојану Новаковићу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8572</id>
    <revision>
      <id>142412</id>
      <parentid>140134</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T14:01:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>проверио и ускладио текст с извором</comment>
      <origin>142412</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1854" sha1="adzoze9dkwllcbte1rfg2eo3poozl47" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стојану Новаковићу
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| година=1912
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Уз хриди живота и студене јаве
Под својијем крстом и ти си се пео…
Но пред мразом ниси сагињао главе,
Јер Бог твоме срцу даде огањ врео…

Кô орлови јаки из родних гнијезда,
Чија срца нигда задрхтала нису,
Летио си гори… И сада на вису
Стојиш, кô храст један, под сплетом звијезда…

Како ли нас топло твоја душа грије,
Усред ових кобних и суморних дана…
Над нама кô стабло благослова бдије,
И ми сви плод златан беремо јој с грана…

Нек је благословен онај тренут мио
Кад те сјајна роди њедро српске груде!
Та ти један, старче, достатан би био
Па да српски народ вазда славан буде!

По горама нашим, по пољу и луци
Просуо си Ума свијетле планете…
И ми данас, ево, кô оцу дијете,
Сви ступимо теби са капом у руци.

Благослови, старче! Нек нараштај цио
Велик дјелом буде кô ти што си био!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Босанска вила'', Бр. 1. Год. XXVII, 15. јануар 1912. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Шантићеве песме 1912.]]</text>
      <sha1>adzoze9dkwllcbte1rfg2eo3poozl47</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и брат му Андријаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11410</id>
    <revision>
      <id>142432</id>
      <parentid>142265</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:49:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-21854-13</username>
        <id>19818</id>
      </contributor>
      <origin>142432</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5561" sha1="lnclbiovlgzrxuu1j5qslh5uy6fflp1" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала. 67
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>lnclbiovlgzrxuu1j5qslh5uy6fflp1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142433</id>
      <parentid>142432</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:50:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PieWriter</username>
        <id>19601</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Undid edits by [[Special:Contribs/~2026-21854-13|~2026-21854-13]] ([[User talk:~2026-21854-13|talk]]) to last version by Coaorao: reverting vandalism</comment>
      <origin>142433</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142434</id>
      <parentid>142433</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:52:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-21854-13</username>
        <id>19818</id>
      </contributor>
      <origin>142434</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5564" sha1="ksavv7mz9jo715cddigu41sgo0xg2on" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала, 67911
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>ksavv7mz9jo715cddigu41sgo0xg2on</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142435</id>
      <parentid>142434</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:52:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PieWriter</username>
        <id>19601</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Undid edits by [[Special:Contribs/~2026-21854-13|~2026-21854-13]] ([[User talk:~2026-21854-13|talk]]) to last version by PieWriter: reverting vandalism</comment>
      <origin>142435</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142436</id>
      <parentid>142435</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:54:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-21854-13</username>
        <id>19818</id>
      </contributor>
      <origin>142436</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5564" sha1="ksavv7mz9jo715cddigu41sgo0xg2on" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала, 67911
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>ksavv7mz9jo715cddigu41sgo0xg2on</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142437</id>
      <parentid>142436</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:55:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PieWriter</username>
        <id>19601</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Undid edits by [[Special:Contribs/~2026-21854-13|~2026-21854-13]] ([[User talk:~2026-21854-13|talk]]) to last version by PieWriter: reverting vandalism</comment>
      <origin>142437</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142438</id>
      <parentid>142437</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:55:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-21854-13</username>
        <id>19818</id>
      </contributor>
      <origin>142438</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5593" sha1="h5pckv7xpsa2eu5i305sdcp5x8mdwc6" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Mateja je malo gej i voli muskarce
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>h5pckv7xpsa2eu5i305sdcp5x8mdwc6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142439</id>
      <parentid>142438</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:55:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PieWriter</username>
        <id>19601</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Undid edits by [[Special:Contribs/~2026-21854-13|~2026-21854-13]] ([[User talk:~2026-21854-13|talk]]) to last version by PieWriter: reverting vandalism</comment>
      <origin>142439</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142440</id>
      <parentid>142439</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:55:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-21854-13</username>
        <id>19818</id>
      </contributor>
      <origin>142440</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5582" sha1="lk495moe7ge6g9917zcl0lmda41rlfh" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,          vlada je fosil
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>lk495moe7ge6g9917zcl0lmda41rlfh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142441</id>
      <parentid>142440</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:56:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PieWriter</username>
        <id>19601</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Undid edits by [[Special:Contribs/~2026-21854-13|~2026-21854-13]] ([[User talk:~2026-21854-13|talk]]) to last version by PieWriter: reverting vandalism</comment>
      <origin>142441</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142442</id>
      <parentid>142441</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:57:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-21854-13</username>
        <id>19818</id>
      </contributor>
      <origin>142442</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5613" sha1="redxnx624mh4l2ndj16g3g0s7b5xvqt" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Sveti Lazare Dakulovicu ljubim te u to tvoje sveto oko
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>redxnx624mh4l2ndj16g3g0s7b5xvqt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142443</id>
      <parentid>142442</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T06:57:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PieWriter</username>
        <id>19601</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Undid edits by [[Special:Contribs/~2026-21854-13|~2026-21854-13]] ([[User talk:~2026-21854-13|talk]]) to last version by PieWriter</comment>
      <origin>142443</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>142413</id>
      <parentid>142399</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T14:04:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрти */</comment>
      <origin>142413</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40030" sha1="8djepodcjxe1ozgvhyziu1u1o1y45yd" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0]&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;</text>
      <sha1>8djepodcjxe1ozgvhyziu1u1o1y45yd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142414</id>
      <parentid>142413</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T14:13:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>142414</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40258" sha1="fai9c987urluuzhos6ntuk2wntehcc3" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;</text>
      <sha1>fai9c987urluuzhos6ntuk2wntehcc3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142415</id>
      <parentid>142414</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T14:17:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>142415</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40418" sha1="ge378y8ajtgku6tmman9yx2p3ywodbn" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]]📝 • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;</text>
      <sha1>ge378y8ajtgku6tmman9yx2p3ywodbn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142416</id>
      <parentid>142415</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T14:20:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>142416</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40432" sha1="9snyqneybpq1qgjqmzd8xs3c3upbpe6" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;</text>
      <sha1>9snyqneybpq1qgjqmzd8xs3c3upbpe6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142422</id>
      <parentid>142416</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:34:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_8: Злочин и казна */</comment>
      <origin>142422</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63918" sha1="1hljib0es192mr51qkffa411t2g6aip" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.</text>
      <sha1>1hljib0es192mr51qkffa411t2g6aip</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142424</id>
      <parentid>142422</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:37:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>142424</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63958" sha1="gr97o5tg1ymnoe9d9snq5ohnmmy8h51" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.</text>
      <sha1>gr97o5tg1ymnoe9d9snq5ohnmmy8h51</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лажни модернизам у српској књижевности</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60154</id>
    <revision>
      <id>142445</id>
      <parentid>141377</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T08:52:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142445</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51507" sha1="f5qjyyqduqew15oojczsm41soh8qzvw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ&lt;ref&gt;''Dis: Утопљене душе.'' Београд, 1911.&lt;/ref&gt;
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре неколико година кружила је у београдским више-мање књижевним круговима једна велика карта посетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима написано: ''Dis.'' Из доњих слојева наше књижевности дато је објашњење томе ребусу: ''Dis'' је књижевни псевдоним, песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава Петковића, „боема” и декадента, који у неоригиналну српску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим политичким листовима. Једном врло малом броју лаковерних људи он стално даје илузију Песника и Пророка нове уметности, кога не цене само филистри и професори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако су изишле „Утопљене Душе”, програмна књига наше нове уметности. ''То'' је наша ''Модерна'', што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч у књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И да је видимо из близа!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата” и која тражи „ново у поквареном”. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време Пол Верлен називао „проклетим песницима”, а Бодлер „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „littérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздражавање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У „Утопљеним Душама” има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек”. Његова забава:&lt;br /&gt; „Оргије”:
&lt;poem&gt;
::Пијемо нас неколико пропалих људи
::И полу свет…
::…Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
::Стварамо зрак.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код [[Аутор:Јован Дучић|Јована Дучића]], муза је „бледо, тихо девојче што снева”; — муза Г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према „Утопљеним Душама” она изгледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна delectatio morosa. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи”; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. „Утопљене Душе” су груб и појачан одјек „Посмртних Почасти”. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На гробу велике страсти”, „Песме таме”, „Мртви пламенови”, „Резигнација”, „Miserere”; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа Мрака”, „Умрли Дани”; његове песме се зову: „Престанак Јаве”, „Коб”, „Гробница Лепоте”, „Нирвана”, „Са×заклопљеним очима”, „Распадање”, и тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина”, дан „покривен сплином”, „живот с тешким дахом”, „музику блуда”, „црвљиво доба”, „поднебље умрлих опела”, „раку од живота”, „костуре од живота”, „алеје мртвих”, „поглед трупина”, „игре мртвих”, „аветиња коло свуда”, „задах труо старог распадања”. То је поезија грозничавих снова и месечарства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова Зла” Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, и „Danse macabre” Сен-Санса —, ако не декорације из радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао књиге…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је себи поставио програм, и створио своју ''Химну''. Он је саранио разум и сада удише „пару с поднебља глиба”, и, у „црвљиву добу” и у општој трулежи, себи вели:
&lt;poem&gt;
::За лице твоје огледала није.
::Живи међʼ људма у музици блуда.
::Живи! и нек ти влага срце пије.
::Живи у земљи срамоте и луда.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке исповести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Моја поезија]]”, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има једну „Разумљиву Песму” — једну од врло, врло ретких разумљивих песама у целој овој збирци! — и ту нам вели:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Не марим иначе за живот и бриге 
::Народа и људи, за принципе разне, 
::Бацане од увек у једне таљиге, 
::Што их коњи вуку и све главе празне.

::Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
::Алʼ никако људе што ропћу и пиште: 
::Што другога боли не боли и мене; 
::Мене туђи јади ни мало не тиште. 
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свима нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим страдањима и надама, над њиховим идејама и „принципима разним”! То Г. Владиславу Петковићу, песнику поезије трулежи и „музике блуда”, изгледа достојно само „глава празних”. Аристотело, на једном месту у својој ''Политици'', вели: да онај који се ставља ван човечанства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над оним „главама празним” што су бринуле људске бриге, осећале људски бол и служили добру, он баца своју велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, [[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајне]], [[Аутор:Виктор Иго|Иго]], Ламартин, Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, [[Аутор:Ада Негри|Ада Негри]], [[Аутор:Александар Пушкин|Пушкин]], Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те „главе празне”, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петковић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „велику Комуну”, и „Француску стару и бесмртну”, „Француску вечиту мајку”, и шибао оне које је презриво називао ''artisterie'', који вређају уметност подмећући јој да је „незахвална према материнској земљи”. Наши најбољи песници: [[Аутор:Петар II Петровић Његош|Његош]], [[Аутор:Јован Јовановић Змај|Змај]], [[Аутор:Ђура Јакшић|Јакшић]], [[Аутор:Војислав Илић|Војислав Илић]], иду у исту категорију презрених „глава празних”. Све је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну усамљеност” Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! Пре три године још једна „утопљена душа”, још један олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::За род ме мој не веже никаква веза јача...
&lt;/poem&gt;
Српски народ и човечанство преживели су тај удар; надајмо се да ће „народи и људи” и даље живети и без потпоре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још није изгубљено!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић оставља другима да буду ведри и јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић”. Он је од оних који су схватили симболизам: да изражава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна човека који се још није истрезнио. Он је у једном особитом стању:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Дремеж и сутон и ноћу и дању.
::Нама се спава...
&lt;/poem&gt;
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што је сневао,
&lt;poem&gt;
::песму једну што сам сву ноћ слушао…
&lt;/poem&gt;
И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петковића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало. „Непосредно изражавање” у поезији, говорење онако како профани и филистри говоре и како сваки може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност”, која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у човеку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори „обичне филистре „''непоњабл''””, што рекло „Бранково Коло” (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, сасвим не распознајући више „израз божјег света”, говори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају никаква смисла, и сам песник не би био у стању да каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, нимало завидна у осталом. У целим песмама има оволико смисла, као у почетку „Глади мира”:
&lt;poem&gt;
::Саранио сам љубав ко̂ дан црне шуме.
::Ко̂ дубине остареле непознати мрак;
::Саранио сам љубав што се не разуме.
&lt;/poem&gt;
Око његове „дивне” драге, коју „ангели дворе”, стоје наде:
&lt;poem&gt;
::И плаве мисли, и све оне пруге
::Велике среће…
&lt;/poem&gt;
У једном несумњивом часу „разума сутону” пева:
&lt;poem&gt;
::По мртвом дану месечина бела 
::И ход тишине прелива се у тон 
::Тајанствености, у разума сутон, 
::Свет илузија до самог опела.
&lt;/poem&gt;
Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он има чула која други људи немају:
&lt;poem&gt;
::И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
::Али речи твоје нисам мого наћи…
&lt;/poem&gt;
Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује”. Његова „мртва прошлост” још је и „прошла прошлост”. Он је, као Јанус, са два лица:
&lt;poem&gt;
::Мрачан и ведар ја идем животом 
::До старих, црних и светлих обала…
&lt;/poem&gt;
Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у мртве минуте”. Он се шета кроз „алеје бола” и по „предграђу тишине”. Њему је особито драг „облик заборава”. Срце му живи у „бањи тишине”. Код њега ништа није налик као код других људи:
&lt;poem&gt;
::…сан мој на сан не мирише.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То може коме изгледати и врло смело и врло оригинално, али ништа лакше но обделавати такву поезију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од ''Утопљеног Звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу [[Г. Ристе Одавића]], и ''Млаких Душа'' Г. Вељка Милићевића скрпљен је наслов: ''Утопљене Душе.'' Са Г. Петковићем се десио један занимљив случај, тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац. И због тога му се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто један песник да не пева оно што му се пева? Нема данас никога ко би могао изићи са захтевима наше старије публицистичке критике седамдесетих година, и у име уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавања песницима које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе Пандуровића, па чак ''Arman''-a ''Dival''-a.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренутцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен и душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последних година писане читаве психопатолнике студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да снагу и храброст да то своје срце посматра „без одвратности”. И један и други били су добри песници зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. Сама њихова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То ''њихово'' што су певали било је ново за друге, а како код песника мода има исти значај као и код жена, јавила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу својих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска поезија била је у моди у Француској пре више од двадесет година; још 1885. један од њихових естетичара отресао се и појма и имена декадентства, школа се преображавала, од деведесетих година нестајала, и данас се сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили су и осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижевност, — писао је још пре двадесет и две године дивни Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „''стрвинама''”, јесте у ствари врло проста књижевност; под изгледом богатства она крије корениту сиромаштину не само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; и та поезија дивљих племена има то огромно преимућство што је искрена, док ова то није. Самозвани ''рафинисани'' духови у ствари су ''симплисти'' који себе не познају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих идеја” јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани који још ни за тренутак нису живели” (LʼArt au point de vue sociologique, p. 576). Пропала, претучена тамо где је постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го дина касније, она се гаји на периферији културе, у балканским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, Младо-Персијанаца и њима сличних.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код нас је та проблемагична „нова уметност” дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упознали код Чеха, који су је опет од своје стране позајмили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна немачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. Он је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална. Његово „цвеће зла” је одвећ кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Гомору”. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на поезију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија подсећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три Шешира” на Noctambules, Vachette и Chat Noir, колико ракија, отачаствена ракија, „ракија мајка” што рекао [[Аутор:Петар Кочић|Кочићев]] Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи апсент са перверсним очима”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но поред тога карикатурног декадентства из четврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих слојева. У овој модернистичкој књизи, која има претензија да је последња реч суптилизоване поезије душе и сна, има наше старинске романтике од пре педесет година.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад људи, Песника, коме не излази из уста: „Ja, Ja, Ja!”, којега „свет не разуме” и који пати од нискости средине у коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схватање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај пуне чаше”, навика да пићем пере „очај”, жеља да буде „пијан довек”. Само, то је тако старо, чак и код нас! Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана крчмо, и отац и мајко!”, па до филистра Јована Суботића који је писао „Типик пића”, и Мите Поповића, „браца Мите”, који је желео да му се дигне споменик „од винских буради”, сви наши старији песници неговали су ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника из старијих нараштаја. И цело то изигравање књижевног „бохемства”, „све је то једном већ било&quot;, и то не тако давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре двадесетак година, славно доба старих „Дарданела”, препуних истераних гимназиста, отпуштених практиканата и путујућих глумаца, „Дарданела” у којима су се тако добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, поетичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закрвављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и старинско схватање да Геније, Песник, не сме да живи разумним, пристојним и уредним животом обичнога човека, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља код неколико младих шкрабала, који после неколико, у зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песницима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дарданелизма, — за који смо мислили да је нестао са престанком „Звезде”, — али без талента писаца који су се онда тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они имали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих српских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан Ракић, који је мало писао, али који је врло јако утицао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам и осећање „опште, неминовне беде”, „опште гнусобе”, поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ковчега, „мрачне добре раке и вечитог мира”, став песника који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима пуне”. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај висок интелектуализам његове поезије, „оно силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Средњег Века и из Обнове, врсту ''rondel'', коју су песници ХIХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
&lt;poem&gt;
::Шума бокоре цветног јоргована 
::И ноћ звездана трепери и жуди 
::За бујну љубав свету Богом дана.
::Док месечина насмејана блуди, 
::Шуме бокори цветног јоргована.
&lt;/poem&gt;
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама” сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
&lt;poem&gt;
::То је онај живот, где сам пао и ја 
::С невиних даљина, са очима звезда
::И са сузом мојом, што несвесно сија 
::И жали, ко̂ тица оборена гнезда.
::То је овај живот, где сам пао и ја.
&lt;/poem&gt;
Таква је песма „Престанак Јаве”:
&lt;poem&gt;
::Долазе дани и ноћи без јаве, 
::И као сенка, без шума, нестају; 
::У сну, пролазом око моје главе
::Сви догађаји и стварност престају.
::Долазе дани и ноћи без јаве.
&lt;/poem&gt;
Такве су песме „Распадање”, „Глад мира”, „Можда Спава”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим, као што је раније речено, између „Утопљених Душа” Г. Петковића и „Посмртних Почасти” Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни Г. Сава Петковић, ''Arman Dival'', песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. ских радњи, песник „журова”, балова и корза. Arman Dival мрзи „схеме” и „принципе”; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Arman Dival, „пити не престаје — и младост своју сарањује тако”. Као Арманове драге, — „Жанете” и „Виоле” — тако и код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Петковић пева:
&lt;poem&gt;
::Ко хаљину чију,
::Меку и у свили,
::Носили смо прошлост као срећу своју.
::Прошли су априли.
::И сузе се лију
::Што ми нисмо оно што смо некад били.
&lt;/poem&gt;
Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану”. Она, „дивна”, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић јој шаље мадригал у роду Армана Дивала:
&lt;poem&gt;
::Твој костим је био лак ко̂ месечина, 
::На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
::У бујној ти коси спава помрчина, 
::А на глави шешир помодан и бео, 
::Крај мене, кроз грају 
::Прошла си у сјају.
&lt;/poem&gt;
Оним: „шешир помодан и бео” Г. Петковић је превазишао свога учитеља! А то не значи мало!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се одвоји сваком оно што му припада, такав изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац нове уметности! Њему треба признати да има извесних асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осећања и да прими туђ тон, као што је у талијанској легенди онај затвореник четрдесет година носио образину, док му се није залепила за лице. Затим, благодарећи општем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и тачно пише стихове, и што је занимљиво не прави ектраваганције у метрици. У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника „Ђачког Растанка”, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''Идила'':
&lt;poem&gt;
::Река тече мирно, благо; вода блиста;
::Сунце сија, ''звоно лупка, овце пасу;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::Одмара се и сам ваздух у том часу.

::На ивици од обале ''чобан'' спава:
::''Лепо момче, лице свеже, црте здраве;''
::А већ доле ''вир'' је ''дубок, вода плава;''
::''Рибе мале'' лова траже, ''излет праве.''

::Чобанин се тако ''смеши мило, боно!''
::Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
::''Овце пасу, мирно иду; лупка звоно;''
::''Сунце сија, земља пуцка… вода пљусну.''

::''Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада;''
::''Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа;''
::Све бескрајно, недогледно, као нада,
::А ''чобанче'' воде носи без таласа.

::Од искони, од векова се постоји.
::Васиона, вечна сила, вечност прати:
::Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји,
::Небо гледа, алʼ помоћи не зна дати.

::А због греха што учини ''река иста,''
::Сунце сија, као и пре, ''топло, благо;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::''Овце пасу,'' и ''вода се тако блиста.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Очајно за једног хипермодерниста и декадента! Овакве отужности о „пастирчету”, коме само још „фрулица” недостаје, певао је пре педесет година у својој сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг” није имао претензија да револуционише уметност и да започиње „Модерну”!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то je Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није читао немачке „мислиоце” и нема филозофских претензија; то је ''Arman Dival'' који је престао бити „dandy” и постао „bohême” — то је све друго и сваки други само не Г. Владислав Петковић!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све што је овде написано није написано лично ради Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих хрватских литератора, који су у „Hrvatskom Pokretu”, спљетском „Jugu” и београдским „Радничким Новинама”, видели у „Утопљеним Душама” „српску стварност”, одсев једне оболеле средине, израз патолошког стања српског друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не представља искључиво сама себе, једног типског болесника од ''литературиса'', једног од оних несрећних људи у чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно због чега је требало, и то оволико и овако, писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети један нарочити појав, што је она последњи и најгори израз једног књижевног покрета без смисла и без основице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Декаденце”, која је готово пре умрла и но што се родила. Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна” једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у напред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак имају извесних негативних заслуга. „Нове” и „модерне” књиге као што су „Утопљене Душе” гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да верно волимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакшићем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.

== Напомене ==
&lt;references /&gt;
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. септембар 1911. Књига XXVII, Број 5. Стр. 348-363.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>f5qjyyqduqew15oojczsm41soh8qzvw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српским мајкама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60713</id>
    <revision>
      <id>142417</id>
      <parentid>142406</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T14:46:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>уређивано</comment>
      <origin>142417</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54960" sha1="1dvpy954w7jox6xye3gvjg7k8reaxm9" xml:space="preserve">{{Радови у току}}
{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину
​[Страна 5]
​радили онај посао који несу никад покушавали! Али није ни чудо, синови су то наследили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће“, па је и послушао.
На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
Оде Марко у господске дворе,
Па дозива Јевросиму мајку:
Јевросима, моја мила мајко!
Господа се јесу завадила —
И они се отимљу о царство,
Међу се се хоће да поморе,
Злаћенима да пободу ножи,
А незнаду на коме је царство,
Мене зову на поље Косово,
Да им кажем на коме је царство. —
Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме није јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
Сине Марко једини у мајке!
Не била ти моја храна клета,
Не мој, сине, говорити криво
Не по бабу ни по стричевима,
Већ по правди бога истинога;
Не мој, сине, изгубити душе;
Боље ти је изгубити главу,
Него своју огрјешити душу.
Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Није се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему није зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
​[Страна 6]
​Књига каже на Урошу царство,
Од оца је остануло сину,
Дјетету је од кољена царство.
Њему царство царе наручио
На самрти кад је починуо. —
Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.
Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.
Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!
Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.
Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.
Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.
​[Страна 7]
​Опростите ми, драге сестре, ал' морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал' врло слабо одушевљава.
Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.
По столовима таквих мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таквих се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.
Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.
Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.
Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил' она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л' голупче невино ил' је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.
Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —
Ја сам може бити доста претерана у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.
Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.
Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.
За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању | сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —
Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —
То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.
Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, | а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује“, вели један научник.
Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције“ назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!“ —


Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==</text>
      <sha1>1dvpy954w7jox6xye3gvjg7k8reaxm9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142418</id>
      <parentid>142417</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T15:03:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142418</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55199" sha1="rcrs61wq0oomddt0d4t2qh3746yn2v5" xml:space="preserve">{{Радови у току}}
{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}},,,По столовима таквих мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таквих се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.
Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.
Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.
Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил' она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л' голупче невино ил' је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.
Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —
Ја сам може бити доста претерана у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.
Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.
Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.
За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању | сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —
Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —
То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.
Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, | а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује“, вели један научник.
Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције“ назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!“ —


Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==</text>
      <sha1>rcrs61wq0oomddt0d4t2qh3746yn2v5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142419</id>
      <parentid>142418</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:20:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>проверен и уређен текст по првом извору, остао је други</comment>
      <origin>142419</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55648" sha1="rr1o1nyeg9y2nm25vfpu501a9vhh0qc" xml:space="preserve">{{Радови у току}}
{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и српство на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —


Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>rr1o1nyeg9y2nm25vfpu501a9vhh0qc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142420</id>
      <parentid>142419</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:20:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142420</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55619" sha1="5qts063cdj1l5jv4prihimsamkfa11j" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и српство на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —


Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>5qts063cdj1l5jv4prihimsamkfa11j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142421</id>
      <parentid>142420</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:22:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */ додат други извор за остатак текста</comment>
      <origin>142421</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55718" sha1="bleab05e54dvuttlj2w3dcoihqoqja5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и српство на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —


Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.&lt;br /&gt;
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>bleab05e54dvuttlj2w3dcoihqoqja5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142423</id>
      <parentid>142421</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:35:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>грешка, текст није ауторкин; поставићу остатак</comment>
      <origin>142423</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32250" sha1="5m3cfiyydbtj40whcmxy1dfiyaeqhmq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и српство на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.&lt;br /&gt;
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>5m3cfiyydbtj40whcmxy1dfiyaeqhmq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142431</id>
      <parentid>142423</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T17:12:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142431</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34229" sha1="rs5zll5k58rxfjs6e3pkckq3jcv0mq5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и српство на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.&lt;br /&gt;
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>rs5zll5k58rxfjs6e3pkckq3jcv0mq5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142444</id>
      <parentid>142431</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T07:44:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142444</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38462" sha1="1ougtbuokiuoguo9x0828k25x4115ai" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и српство на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.&lt;br /&gt;
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>1ougtbuokiuoguo9x0828k25x4115ai</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Васа Пелагић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60714</id>
    <revision>
      <id>142425</id>
      <timestamp>2026-04-08T16:41:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Васа | презиме = Пелагић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1899 | опис = '''Васа Пелагић''' био је српски социјалиста, просветни радник и народни лекар. | слика = Vasa Pelagic.jpg | опис_слике = | википедија =  Васа Пелагић | вики_цитати = | ос…</comment>
      <origin>142425</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="644" sha1="cgvovpmp8mgo2e1xomjdyluxau567di" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Васа
| презиме = Пелагић
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1833
| годинасмрти = 1899
| опис = '''Васа Пелагић''' био је српски социјалиста, просветни радник и народни лекар.
| слика = Vasa Pelagic.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Васа Пелагић
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = 
}}

==Дела==
* [[Неколико рјечи на велики петак браћи и милом народу српском]] (1871)</text>
      <sha1>cgvovpmp8mgo2e1xomjdyluxau567di</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142426</id>
      <parentid>142425</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:47:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142426</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="644" sha1="hng2fkt08s0sem3fm617yndbfguhfje" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Васа
| презиме = Пелагић
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1833
| годинасмрти = 1899
| опис = '''Васа Пелагић''' био је српски социјалиста, просветни радник и народни лекар.
| слика = Vasa Pelagic.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Васа Пелагић
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = 
}}

==Дела==
* [[Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском]] (1871)</text>
      <sha1>hng2fkt08s0sem3fm617yndbfguhfje</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142429</id>
      <parentid>142426</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T16:59:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142429</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="668" sha1="3h813qi0aggv72vmkkuefhf4uq5zr0b" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Васа
| презиме = Пелагић
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1833
| годинасмрти = 1899
| опис = '''Васа Пелагић''' био је српски социјалиста, просветни радник и народни лекар.
| слика = Vasa Pelagic.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Васа Пелагић
| вики_цитати = Васа Пелагић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

==Дела==
* [[Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском]] (1871)</text>
      <sha1>3h813qi0aggv72vmkkuefhf4uq5zr0b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142430</id>
      <parentid>142429</parentid>
      <timestamp>2026-04-08T17:02:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142430</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="717" sha1="kss1kcmjlyum8gziwphucwo31eksjzm" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Васа
| презиме = Пелагић
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1833
| годинасмрти = 1899
| опис = '''Васа Пелагић''' био је српски социјалиста, просветни радник и народни лекар.
| слика = Vasa Pelagic.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Васа Пелагић
| вики_цитати = Васа Пелагић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

==Дела==
* [[Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском]] (1871)

[[Категорија:Социјализам]]</text>
      <sha1>kss1kcmjlyum8gziwphucwo31eksjzm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60715</id>
    <revision>
      <id>142427</id>
      <timestamp>2026-04-08T16:47:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском | одељак= | аутор= Васа Пелагић | година= 1871 | белешке= }} Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме м…</comment>
      <origin>142427</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23917" sha1="7wtfkchhce1ksjaajnwy7zu1kn01eh0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском
| одељак=
| аутор= Васа Пелагић
| година= 1871
| белешке=
}}
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде. Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења. Слава дуготрпљењу твојему спасе! Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-​[Страна 10]​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се: Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности​[Страна 11]​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали. Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.​[Страна 12]​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе. Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете. Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке. Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава. Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада. Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но​[Страна 13]​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности. Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју​[Страна 14]​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе. Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо. О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па​[Страна 15]​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби. Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-​[Страна 16]​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства. Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће. Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити. Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући: „Кој' слободу свету љуби, руку руци дај! „Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“ Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 97-100.

{{ЈВ-аутор|Васа Пелагић|1899}}</text>
      <sha1>7wtfkchhce1ksjaajnwy7zu1kn01eh0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Васа Пелагић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60716</id>
    <redirect title="Аутор:Васа Пелагић" />
    <revision>
      <id>142428</id>
      <timestamp>2026-04-08T16:58:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Васа Пелагић]]</comment>
      <origin>142428</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57" sha1="k942ubkvfr8b19yok6r3atr6sj8832e" xml:space="preserve">#Преусмери[[Аутор:Васа Пелагић]]</text>
      <sha1>k942ubkvfr8b19yok6r3atr6sj8832e</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>